- Porast svetske trgovine i porast medjuzavisnosti razlicitih nacionalnih ekonomija -Razvoj medjunarodnog finansijskog trzista -Investicije na medjunarodnom trzistu:

direktne; portfeljne investicije 7.1.1 PORTFELJNE INVESTICIJE

-Ulaganja u finansijsku imovinu I instrumente koje su emitovali strani finansijski subjekti

7.1.2 DIREKTNE INVESTICIJE

- Strategije preduzeca na stranim trzistima: izvoznik licencni sporazum zajednicko ulaganje potpuno vlasnistvo strane filijale

7.1.3 MULTINACIONALNA KOMPANIJA

- Prelazi domace granice poslovanja I postaje mnogo kompleksnije I sa rizicnijim poslovanjem, sve u cilju povecanja profita
- Rizici - Kompleksnost

7.2 VALUTNI KURSEVI

- Zamena zlatnog standarda fluktuirajucim kursom nacionalnih valuta, zakon ponude I traznje

7.2.1 TRZISTA STRANIH VALUTA - Mesto susreta ponude I traznje stranih sredstava placanja
- Delovanje arbitrazera

7.2.2 SPOT KURSEVI

-Odnose se na valutne kurseve realizovane u trenutnoj razmeni kupovne snage u razlicitim valutama; nastaju kad domaci trgovac kupuje stranu valutu da bi likvidirao obavezu placanja stranom dobavljacu, ili prodaju strane valute domacoj banci svog prihoda od izvoza - Direktna kotacija - Nedirektna kotacija

7.2.3 UNAKRSNI KURSEVI

-Postupak izracunavanja kursa neke valute pomocu kurseva druge dve valute

7.2.4 UNAPREDNI (BUDUCI) KURSEVI

Terminski poslovi ( kupovina ili prodaja strane valute sa isporukom u buducem vremenu po sadasnjem kursu )

- Obavljaju se kao spekulativni poslovi ( kupovina/prodaja usled predvidjanja pada/skoka kursa ) ili kao poslovi kojima se zeli osigurati od promene valutne vrednosti u buducnosti

7.3 IZLOZENOST VALUTNOM RIZIKU

- Valutni rizik opasnost od buducih promena kursa neke valute Tri su tipicne situacije izlozenosti preduzeca valutnom riziku: 1. (7.3.1) Ekonomska izlozenost 2. (7.3.2) Transakcijska izlozenost 3. (7.3.3) Translacijska izlozenost - Ekonomska izlozenost se odnosi na zavisnost ekonomske vrednosti kompanije o promenama valutnih kurseva; posebno se odnosi na firme koje deluju na medjunarodnom trzistu - Transakcijska izlozenost se ogleda kod ekonomskih transakcija koje preduzece ima sa subjektima iz inostranstva kada su medjusobne obaveze placanja ugovorene u nedomicilnoj valuti Osiguranje od valutnog rizika (hedging) : 1. Operacijama na trzistu novca 2. Operacijama na buducem (unaprednom) trzistu 3. Operacijama menicama I opcijama

7.3.2.1 OPERACIJE NA TRZISTU NOVCA

-Davanje ili uzimanje kredita na novcanom trzistu radi zauzimanja pozicije suprotne onoj koja je izlozena valutnom riziku, a sa istim trajanjem

7.3.2.3 OPERACIJE NA BUDUCEM (UNAPREDNOM) TRZISTU - Zastita od valutnog rizika

-Finansijske transakcije kojima se terminski kupuje ili prodaje odredjeni iznos strane valute (unapredni ugovori )

7.3.2.4 OPERACIJE MENICAMA I OPCIJAMA

-Menice, standardizovane hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanim trzistima -Likvidnost I sigurnost menica - Opcije su specificni finansijski instrumenti kojima se osigurava kupovina ili prodaja odredjene robe, valute ili imovine za odredjeni dan po unapred odredjenoj ceni; nisu obligacionog karaktera za vlasnike istih jer se ne moraju izvrsiti, dovoljno je pustiti ih da isteknu

7.3.3 TRANSLACIJSKA IZLOZENOST

Odnosi se na kompanije koje imaju pridruznice u inostranstvu; one moraju sastavljati finansijske izvestaje u kojima ce neto imovina koje drze u pridruznicama, kao I prihodi I rashodi biti izlozeni valutnom riziku

jer se vreme sastavljanja izvestaja I stvarnih transakcija ne mora poklapati, sto je uglavnom slucaj

7.4 MEDJUNARODNO BUDZETIRANJE KAPITALA

7.4.1 RELEVANTNI NOVCANI TOKOVI INOSTRANIH PROJEKATA
- Troskovi koji doprinose stvaranju vrednosti za deonicare preduzeca koje namerava preduzeti investiciju bez obzira da li ce se ona realizovati na domacem ili stranom trzistu.

7.4.1.1 NOVCANI TOKOVI PODRUZNICE - Dividende ( novcani tokovi koje maticno drustvo povlaci od svog pridruzenog drustva ) - Kamate (kreditiranje pridruzenog drustva od strane matice zarad prihoda od kamata ) - Tantijeme ( naknade na ime patenata, prenosa tehnologije, licenci I dr. ) - Naknade ( naknada za upravljanje poslovanjem pridruznice (grane) od strane maticne kompanije; oblik transfera zaradjenog novca u maticu ) - Rezidualna vrednost ( novcani tokovi koje matica ostavuje na ime likvidacije pridruznice ) - Amortizacija ( povlacenje ulozenog kapitala u podruznicu preko mehanizma amortizacije ) - Ostalo ( ako maticna kompanija funkcionise kao dobavljac inputa pridruznici ili vrsilac odredjenih usluga )

7.4.1.2 SPECIFICNOSTI INOSTRANIH PROJEKATA

-Specificnost novcanih tokova inostranih investicionih projekata rezultira iz politickih, vlasnickih, jezickih I kulturnih razlika izmedju domaceg proizvodnog okruzenja I onog s kojim se suocava poslovanje planiranog investicionog projekta. - Novcani tokovi koje prima matica od inostrane pridruznice mogu biti 1. ograniceni u pogledu njihove repatrijacije ( moguca je zabrana povlacenja kapitala pre likvidacije projekta ili pridruznice ) 2. izlozeni dvostrukom oporezivanju ( oporezuje se I dobit kao I dividende, nastoji se izbeci medjudrzavnim sporazumima )

7.4.2 RIZICI MEDJUNARODNOG BUDZETIRANJA KAPITALA

-U uslovima investiranja van domaceg trzista, uz rizike poslovne I finansijske prirode, javljaju se I dodatni izici: 1. valutni rizik ( javlja se prilikom prebacivanja novcanih tokova na domacu valutu, usled moguce promene kursa ) 2. politicki rizik ( predstavljen je nizom faktora u politickom i pravnom sastavu koji mogu uticati na buduce novcane tokove projekta; promene poreske politike )

7.5 MALO VERSUS VELIKO PREDUZECE

- Pod pretpostavkom efikasnog ekonomskog trzista, ne bi trebala postojati razlika izmedju preduzeca sa stajalista njegove velicine, jer I za jedna I za druga vaze pravila korporativnih finansija. Medjutim, ta teza je samo delimicno primenjiva na velika deonicka drustva, sto implicira postojanje razlike izmedju mali I velikih preduzeca

7.5.1 RAZLIKE SA GLEDISTA INVESTITORA

- Nelikvidnost deonica (za razliku od likvidnosti deonica velikih preduzeca, sto je normalna pretpostavka, likvidnost deonica malih preduzeca je u domenu teorijske pretpostavke ) - Problem troska kapitala ( kako je trosak kapitala alat procesa budzetiranja kapitala, nelikvidnost deonica malih preduzeca dovodi u pitanje primene tehnika odlucivanja na kapitalne projekte ) - Skucenost izvora finansiranja ( zbog nelikvidnosti deonica malih preduzeca javlja se skucenost njihovih izvora finansiranja ( za razliku od velikih preduzeca cije su deonice unovcive ). Zbog toga su mala preduzeca pretezno okrenuta samofinansiranju, a sredstva uglavnom obezbedjuju od banaka ) - Likvidnost poslovanja ( nelikvidnost instrumenata finansiranja I skucenost izvora finansiranja malih preduzeca stvara probleme u likvidnosti poslovanja I probleme sa dnevnom solventnoscu; to implicira koriscenje tekucih obaveza za finansiranje poslovanja malih preduzeca naspram njegovom koriscenju u finansiranju u velikim preduzecima )

7.5.2 RAZLIKE SA STAJALISTA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA

- Vlasnik-Menadzer (u velikim preduzecima ulogu menadzera se bave profesionalni kadrovi, dok u malim preduzecima tu istu ulogu u glavnom obavlja vlasnik; takva organizacija moze imati implikacije kroz nedovoljno shvatanje finansijskih problema ) - Problem agenata ( zbog toga sto licni ciljevi vlasnika-menadzera mogu prevagnuti nad ciljevima maksimalizacije vrednosti preduzeca (sto je glavni cilj menadzmenta u velikim preduzecima), dovodi se u pitanje korisnost tehnika finansijskog odlucivanja zasnovanog da sugorocnoj maksimalizaciji vrednosti deonica preduzeca ) - Osposobljenost menadzera ( problem koji interno gledano razlikuje veliko I malo preduzece odnosi se na osposobljenost menadzera malih preduzeca za koriscenjem sofisticiranih metoda finansijskog odlucivanja) - Predvidljivost poslovanja-opstanak ( neizvesnost vezana za opstanak malih preduzeca upucuje na otezano predvidjanje ocekivanih novcanih tokova, sto je njihovo vreme pristizanja udaljenije od sadasnjosti ; neizvesnost je takodje pracena sa znatnom likvidnom napetoscu i cini da opstanak preduzeca glavnom preokupacijom )

7.6 TROSAK KAPITALA MALIH PREDUZECA

Moguce je izracunavati: -komparacijom sa slicnim preduzecima -direktnim utemeljenjem troska glavnice

-Komparacija ( trosak kapitala malih preduzeca utvrdjuje se na osnovu troskova kapitala slicnih preduzeca. Ta praksa nosi rizik koji nastaje usled razlicitnih likvidnosti njihovih instrumenata finansiranja ) -Direktno utemeljenje ( kod ovog pristupa vlasnici kapitala odredjuju koji prinos na vlastiti kapital bi ih zadovoljio; takav pristup je subjktivan, ali odrazava stvarne zahteve po profitabilnost preduzeca. Subjektivnost se moze smanjiti koriscenjem analize razlicitih faktora rizicnosti poslovanja i utemeljenjem troskova glavnice premadobijenim ocenama )

7.7 MOGUCI SCENARIJI BUDZETIRANJA KAPITALA MALIH PREDUZECA

7.7.1 DISKONTOVANO RAZDOBLJE POVRATA

- Favorizuje likvidnost investicionih projekata jer postavlja zahtev za sto brzim vracanjem ulozenih sredstava - Averzija prema riziku predstavlja razuman kriterijum finansijskog odlucivanja - Projekti koji ne zadovoljavaju postavljeno minimalno vreme vracanja investicionih troskova se odbacuju 7.7.2 REZIDUALNA CISTA SADASNJA VREDNOST

-Rezidualni novcani tok ( njegovo koriscenje u cilju ocene finansijske efikasnosti nameravanih investicionih projekata naspram novcanog toka posle poreza, a pre kamata; utvrdjuje se tako sto se polazi od inkrementalnih novcanih tokova projekta pre kamata i poreza )

-Pitanje kamata (za izracunavanje rezidualnog novcanog toka ne koriste se neke odredjene kamate vec one koje bi se placale prema nekoj ciljanoj strukturi kapitala utvrdjenoj za preduzece koje bi investiralo).