Sadraj:

1.Uvod...3,4

2. Znaaj uviaja nezgoda.................................................................................................4

saobraajnih

2.1.Znaaj uviaja za ana izu !on!re"ne saobraajne nezgode.....................................................# 2.2.Znaaj uviaja za ana izu s"anja bezbednos"i saobraaja i u$rav janje bezbedno%u saobraaja............................................................................................................................. & 3.'e"ode (i!siranja i)a saobraajnih nezgoda ...........................................................................................&,*

4.+ e,en"i njihove do!u,en"a)ije i njihove s$e)i(inos"i .............................................................* 4.1. Za$isni! o uviaju...............................................................................................................*,4.2. .o"odo!u,en"a)ija................................................................................................................./ 4.3. S!i)e i)a ,es"a....................................................................................................................10 4.4. Si"ua)ioni $ an i)a ,es"a....................................................................................................11 4.#. 1s"a i $ri ozi...............................................................................................................................................12,13

#.Za! jua! ...................................................................................................................................14

&. 2i"era"ura1#

Uviaj saobraajnih nezgoda,$oja, i znaaj,uviajna do!u,en"a)ija

1. UVOD Uviaj je $ro)esna radnja !oju $reduzi,aju nad eni i ov a%eni organi, !ad je radi u"vrivanja i razja%njenja za $os"u$a! vanih ini a)a $o"rebno ne$osredno o$aanje s ubene osobe. Zbog injeni)e da je o$aanje u o, vida naje%e sadraj uviaja, "a je radnja i nazvana uviaje,. Za saobraajnu nezgodu ,oe,o rei da je "o ona nezgoda da $u"u u !ojoj je ues"vova o naj,anje jedno vozi o u $o!re"u i u !ojoj su jedna i i vi%e osoba $oginu e i i $ovreene i i je izazvana ,a"erija na %"e"a. 3ada doe do saobraajne nezgode, ,ora se obaves"i"i deurna s uba 'U45a, a ona da je obave%"ava is"ranog sudiju i najb iu zdravs"venu us"anovu 6 a!o i,a $ovreenih7. 8s"rani sudija da je obave%"ava javnog "uio)a !oji ,oe, a i i ne ,ora,$ris"u$i"i na ,es"o nezgode. 9eurna s uba 'U45a , od,ah na!on $ri, jene in(or,a)ije o nezgodi obave%"ava najb iu $a"ro u $o i)ije, !a!o bi "a e!i$a $rva s"ig a u )i ju osiguranja ,es"a nezgode sve do iz as!a s ubene e!i$e !oja e izvr%i"i uviaj. 8z s ube 'U45a na ,es"o nezgode iz azi !ri,ina is"i!i "ehniar i ov a%eni radni!, iji je zada"a! da $rui $o,o is"rano, sudiji u obav janju uviaja. 8s"o "a!o,"a e e!i$a na$ravi"i s!i)u ,es"a nezgode i (o"oe abora". Ues"vovanje ne!ih drugih osoba u obav janju uviaja nije obavezno, a i je ,ogue. 'eu"i,, ,ogunos" da "ui a), o%"eeni, o!riv jeni i advo!a" $risus"vuju uviaju rea na je !ad se uviaj obav ja u (azi is"rage i i u (azi g avne ras$rave. :adni)i organa unu"ra%njih $os aova ov a%eni su da izvr%e uviaj u izuze"ni, $ri i!a,a . ;a osnovu odgovarajuih odredaba Za!ona o !rivino, $os"u$!u, oni ,ogu da u hi"ni, s uajevi,a, !ad se ne ,oe e!a"i do aza! is"ranog sudije, i sa,i izvr%i"i uviaj. 4o $ravi u, oni ,ogu izvr%i"i ve%"aenje na ,es"u nezgode a!o $os"oji o$asnos" da se zbog $ro"e!a vre,ena !asnije nebi ,og o us$e%no izvr%i"i. 1rgani $o i)ije ne ,ogu izvr%i"i obdu!)iju i e!shu,a)iju e%a, ve je "o is! juivo u do,enu nadzora is"ranog sudije. U $ra!si se is"rani sudija, javni "ui a) i organi $o i)ije dogovore u !o, e s uaju, $ri !ojoj vrs"i i "i$u nezgode bi"i obave%"en is"rani sudija , a u !o, e s uaju organi $o i)ije izvr%i"i sa,i uviaj. ;a !raju uviaja is"rani sudija sas"av ja odgovarajui za$isni! o uviaju, !oji se na!on $ri!u$ janja os"a e do!u,en"a)ije od s ube 'U45a 6 !rivina $rijava, $ an ,es"a nezgode, (o"odo!u,en"a)ija, s ubene be e%!e o sas u%avanju uesni!a u nezgodi i dr.7 dos"av ja "ui a%"vu radi od u!e o $odno%enju zah"eva za is"ragu. <!o "ui a%"vo o)eni, $re,a ,a"erija i,a, da ne,a e e,ena"a !rivinog gonjenja = "o se, a!o i,a e e,ena"a $re!r%aja, ,oe dos"avi"i sudiji za $re!r%aje. >es"o se u $ra!si do!u,en"a)ija o $re!r%aju izravno dos"avi sudiji za $re!r%aje. 9o!u,en"a)ija obuhva"a izve%"aj o uinjeno, $re!r%aju i zah"ev za $o!re"anje $re!r%ajnog $os"u$!a. 1si, uviaja, !ad ga u $re"!rivino, $os"u$!u obav ja is"rani sudija i i $o ov a%enju is"ranog sudije organ $o i)ije, $os"oje i os"a i nii s"e$eni saobraajne nezgode !ad je nuno obav janje radnji vezanih za uviaj.

Uviaj saobraajnih nezgoda,$oja, i znaaj,uviajna do!u,en"a)ija

3ao drugi s"e$en saobraajne nezgode ,oe,o naves"i onu nezgodu u !ojoj ne,a $ovreeni,, a i je ,a"erija na %"e"a vea od grani)e odreenog iznosa. U "o, s uaju uviaj obav ja ov a%eni radni! 'U45a, a !a!o se ne radi o $re"!rivino, $os"u$!u, do!u,en"a)ija ne nosi naziv ?za$isni! o uviaju@ ve ?s ubena be e%!a@.U s uaju da u saobraajnoj nezgodi ne,a $ovreenih, a ,a"erija na %"e"a je ,anja od odreenog iznosa, dunos" je vozaa u nezgodi da raz,ene $oda"!e i da $o$une evro$s!i obraza) o nezgodi, "e da %"o $re u! one vozi a sa !o ovoza. Zadnji s"u$anj saobraajne nezgode je !ada ne,a $ovreenih, a o%"eeno je, $o $ravi u, sa,o jedno vozi o. U ovo, s"e$enu saobraajne nezgode radi se o s$e)i(ini, e e,en"i,a nas"an!a saobraajne nezgode. Uviaj se radi na zah"ev o%"eenog. ;a ,es"o nezgode iz azi sudija $odrunog suda i o%"eeni radi sas"av janja za$isni!a o uviaju !oji s ui o%"eeno, !ao osiguranje do!aza. Suda) ,oe $o $o"rebi uze"i i ve%"a!a.Aaj se "i$ uviaja obav ja izvan ras$ravni, $os"u$!o, na zah"ev o%"eenog.

2. ZNAAJ UVIAJA SAOBRAAJNIH NEZGODA Uviaj saobraajne nezgode "reba da o,ogui: 17 ana izu !on!re"ne saobraajne nezgode u )i ju zadovo jenja $ojedinanih in"eresa i 27 ana izu s"anja bezbednos"i saobraaja u )i ju shva"anja $os"ojeeg s"anja i $roje!"ovanja o$"i,a nih u$rav ja!ih ,era. Uviaj saobraajne nezgode je osnova suds!og $ro)esa i "reba da o,ogui e(i!asan suds!i $ro)es. Sa druge s"rane, uviaj "reba da o,ogui i $ravi no eviden"iranje, odnosno $raenje s"anja bezbednos"i saobraaja. 1va dva as$e!"a su vr o raz ii"i. ;ai,e, u suds!o, $ro)esu se u"vruju o!o nos"i nas"an!a saobraajne nezgode s )i je, dono%enja $ravine $resude i i re%enja o "oj nezgodi. 4osebno se vodi rauna da se $resuda "e,e ji sa,o na injeni)a,a !oje su nesu,njivo do!azane. 8$a!, brojne vane injeni)e u vezi us ova !oji su $re"hodi i nezgodi i u vezi sa,e nezgode ni!ada se ne u"vrde u suds!o, $ro)esu. < za ana izu s"anja bezbednos"i saobraaja i za $roje!"ovanje !on"ra,era, bi o bi znaajno zna"i i ove injeni)e.

Uviaj saobraajnih nezgoda,$oja, i znaaj,uviajna do!u,en"a)ija

2.1.Znaaj uviaja za ana izu !on!re"ne saobraajne nezgode

3va i"e"no vr%enje uviaja bi "reba o da obezbedi e(i!asan suds!i $ro)es u vezi saobraajne nezgode. Bi j ovog $ro)esa je $re)izno i $ouzdano u"vrivanje svih vanih o!o nos"i nas"an!a nezgode, a $osebno $ro$us"a !oji su do$rine i nas"an!u nezgode i njenih $os edi)a: $ro$us"a !oji su u vezi sa s"varanje, o$asne si"ua)ije, $ro$us"a !oji su u vezi sa ,oguno%u izbegavanja nezgode i $ro$us"a !oji su u vezi sa ve iino, $os edi)a nezgode. 1 nezgodi od uuje sud. ;ezgoda se ana izira "a!o %"o se ana iziraju njene $os edi)e. 9a bi sud s"e!ao uvid u $os edi)e nezgode, neo$hodno je da s"runa i obje!"ivna 6uviajna7 e!i$a, 6%"o $re7 ode na i)e ,es"a, da (i!sira za"eeno s"anje i saini uviajnu do!u,en"a)iju !oju e dos"avi"i sudu. Sud e, $o azei od uviajne do!u,en"a)ije, ana izira"i nezgodu i u"vrdi"i sve vane injeni)e u vezi nas"an!a nezgode. 9a! e,uviaj je deo jedins"venog suds!og $ro)esa i sa,o "a!o ga "reba "re"ira"i. Sva!o izo ovano $os,a"ranje uviaja, a $osebno $oje("injenje uviaja 6na raun !va i"e"a (i!siran ja i)a ,es"a7 dovodi do znajnog $os!u$ jenja suds!og $ro)esa, ini suds!i $ro)es nee(i!asni,, a !onane s"avove 6re%enja i $resude7 ne$re)izni,, a ne!ad i $ogre%ni,. Areba i,a"i u vidu da je ues"vovanje u nezgodi znaajan dogaaj u ivo"u $ojedin)a,u ivo"u njegove $orodi)e, $a i %ire zajedni)e. Saobraajna nezgoda es"o ,enja ivo"e judi i oni su veo,a ose" jivi na ,ogunos" u"vrivanja is"ine u vezi nezgode. Ae%!o je uesni)i,a nezgode objasni"i da ru"ina i nesavesnos" radni!a na uviaju ,ogu doves"i do ne!va i"e"ne do!u,en"a)ije, "e da zbog "oga ne ,ogu e(i!asno os"vari"i svoja $rava. 'ada je najvea gre%!a da ne!o !o nije !riv odgovara za nezgodu, gre%!e se ine i !ad o,e"e,o u"vrivanje odgovornos"i !riva)a za nezgodu, $a !riv)e ne ,oe,o ade!va"no da !azni,o.

Uviaj saobraajnih nezgoda,$oja, i znaaj,uviajna do!u,en"a)ija

2.2. Znaaj uviaja za ana izu s"anja bezbednos"i saobraaja i u$rav janje bezbedno%u saobraaja 9o sada je u razvijeno, sve"u dos"a $anje $osveivano ana izi i re!ons"ru!)iji saobraajne nezgode za $o"rebe suds!og $ro)esa. U "o, s,is u su razvijene ,e"ode ana ize, a i i ,e"ode vr%enja uviaja. 9anas se sve vi%e is"ie znaaj u$rav janjabezbedno%u saobraaja. +vro$s!i save" za bezbednos" saobraaja $odrava uvoenje nezavisne is"rage saobraajne nezgode, i "o "a!o da se rezu "a"i ove is"ragene bi s,e i !oris"i"i u suds!e svrhe. 4ro)enjuje se da e sa,o "a!o da se sazna is"ina o saobraajnoj nezgodi neo$hodna za shva"anje $rob e,a i $roje!"ovanje !on"ra ,era. S"runa ana iza svih nezgoda na ne!o, $ros"oru,o,oguuje shva"anje $rob e,a i njegovo re%avanje. U!o i!o se $rob e,i nazovu $ravi, i,eno,, i,a,o ,ogunos" i da ih re%i,o. U su$ro"no,, ,oe,o se is)r$ jiva"i re%avajui $rob e,e !oji i ne $os"oje. Za"o !ae,o da je !va i"e"an uviCaj osnovni $redus ov za u$rav janje bezbedno%u saobraaja.

3. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAAJNIH NEZGODA .i!sira"i i)e ,es"a saobraajne nezgode znai "rajno sauva"i vana obe eja "og i)a ,es"a, a radi !asnije ana ize. .i!siranje i)a ,es"a saobraajne nezgode je osnovni zada"a! uviajne e!i$e. 3va i"e"no (i!siranje i)a ,es"a i,a od uujui u"i)ajna !va i"e" i e(i!asnos" suds!og $ro)esa. ;ai,e, onaj !o ana izira nezgodu i o njoj od uuje 6sudija, ve%"a)i i drugi7 nije bio na i)u ,es"a !ada se nezgoda dogodi a, ni"i je bio na uviaju. S"avovi o nezgodi se donose $rvens"veno na osnovu $os edi)a "e nezgode, odnosno na osnovu uviajne do!u,en"a)ije u !ojoj su (i!sirane ove $os edi)e i drugi e e,en"i za"eenog s"anja. Areba i,a"i na u,u da su uviaj i ana iza nezgode vre,ens!i i $ros"orno razdvojeni. ;ai,e, ana iza nezgode e se vr%i"i na!nadno 6i $o ne!o i!o godina $os e nezgode7 na drugo, ,es"u =u sudu 6i $o ne!o i!o dese"ina !i o,e"ara od ,es"a nezgode7. Uviajna e!i$a bi "reba o da %"o sveobuhva"no (i!sira za"eeno s"anje, "a!o da svi uesni)i suds!og $ro)esa i,aju u"isa! !ao da su bi i na i)u ,es"a. 1vde se jav ja niz $rob e,a, ,eu !oji,a se is"iu $rob e,i u vezi sa !o iino, in(or,a)ija. 1d uviajne e!i$e se oe!uje da !va i"e"no (i!sira %"o veu !o iinu in(or,a)ija. Sa druge s"rane, ve i!a !o iina in(or,a)ija o$"ereuje uviaj. 1d e!i$e na uviaju se oe!uje da nae $ravu ,eru, "a!o da (i!sira sve %"o je vano, a i da se ne bavi de"a ji,a !oji su nevani i ne$o"rebno bi o$"ereiva i uviajnu do!u,en"a)iju. 4ri (i!siranju i)a ,es"a saobraajne nezgode !oris"e se s edee ,e"ode: ,e"od izuzi,anja, ,e"od (o"ogra(isanja i videosni,anja, gra(i!i ,e"od 6s!i)iranje i )r"anje u raz,eri7 i verba ni ,e"od.
5

Uviaj saobraajnih nezgoda,$oja, i znaaj,uviajna do!u,en"a)ija

Areba o bi i,a"i u vidu da se ove ,e"ode !oris"e u sva!odnevni, !o,uni!a)ija,a iz,eu judi. U na,eri da ne!o,e $renese,o na%a is!us"va i dogaaje 6na $ri,er ?bio sa, na svadbi@7, !oris"i,o verba ni ,e"od 6nabrajanje $oda"a!a o dogaaju, o uesni)i,a i s .7. U!o i!o e i,o da $renese,o izg ed ne!oga i i neega !oris"i,o se (o"ogra(ija,a, a a!o e i,o da $renese,o si"ua)ije 6$o oaj,ve iine i ras$ored $red,e"a i obje!a"a7 )r"a,o )r"ee. 3onano, a!o e i,o da verno i sveobuhva"no $ri!ae,o sva obe eja ne!og $red,e"a !oris"i,o izuzi,anje 6$onese,o $are "or"e i i bo)u $ia !oje s,o $i i7.

4. ELEMENTI UVIAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFINOSTI

4ri,eno, nabrojanih ,e"oda (i!siranja na uviaju, dobija,o raz ii"e ! " #$ %&'()*# +,-%" #$).'* / i "o: za$isni! o uviaju saobraajnih nezgoda, (o"odo!u,en"a)iju sa uviaja, s!i)u i)a ,es"a, si"ua)ioni $ an i)a ,es"a i os"a e $ri oge.

4.1.Za$isni! o uviaju saobraajnih nezgoda Derba ni ,e"od se bazira na ,ogunos"i,a da se rei,a 6verba no7 $ri!ae za"eeno s"anje na i)u ,es"a. 4ri,eno, ovog ,e"oda do azi,o do za$isni!a o uviaju, s ubenih be e%!i, raznih izve%"aja i s . Za$isni! o uviaju je $ro)esno najznaajniji e e,en" uviajne do!u,en"a)ije. 'ada u "ehni!o, s,is u ovo nije naj$ogodniji ,e"od (i!siranja i)a ,es"a, za$isni! i,a najveu $ro)esnu vrednos", jer se jedino $o,inje u za!onu. Za$isni! o uviaju bi"reba o da i,a "ri de a: uvodni, o$isni i zavr%ni. U % &,+#," + !% za$isni!a "reba o bi naves"i $ravni osnov za vr%enje uviaja i najvanije $oda"!e o: nezgodi, organu i uviajnoj e!i$i, ,es"u i vre,enu uviaja 6nezgode7, nainu obezbeenja i)a ,es"a, ,e"eoro o%!i, $ri i!a,a, znaajni, radn ja,a !oje su rea izovane $re $oe"!a uviaja i s . U ,0'1#," + !% bi "reba o %"o sveobuhva"nije o$isa"i sve vane e e,en"e za"eenog s"an ja na i)u ,es"a, a $osebno: o$%"i izg ed i)a ,es"a, naena vozi a, i)a, e%eve i druge $red,e"e i "ragove na i)u ,es"a 6o$is, $o oaj, di,enzije i druga vana obe e ja7, $oda"!e o $u"u i vre,enu, $oda"!e o vozi i,a =uesni)i,a nezgode, $oda"!e o i)i,a uesni)i,a nezgode 6u! juujui i $oda"!e o $u"ni)i,a uvozi i,a7, $oda"!e o $ovreda,a uesni!a u nezgodi, $oda"!e o o%"eenji,a vozi a iobje!a"a, $ri,enjene $os"u$!e (i!siranja 6(o"ogra(isanje, s!i)iranje, izuzi,anje,,u airanje i"d.7, $reduze"e radnje na uviaju i"d.
6

Uviaj saobraajnih nezgoda,$oja, i znaaj,uviajna do!u,en"a)ija

U 2)&34#," + !% za$isni!a o uviaju unose se $oda)i o na oeni, radnja,a !oje e us edi"i $os e uviEaja 6vozi o u$ueno na vanredni "ehni!i $reg ed, da" na og za obdu!)iju e%a i s .7, $oda)i ovre,enu zavr%e"!a uviaja, i,e, $rezi,e i $o"$isi za$isniara i ru!ovodio)a uviEaja. Derba ni ,e"od i,a niz 03 +#,1$' , i "o: ovaj ,e"od se naj a!%e $ri,enjuje na i)u ,es"a, za$isni! i,a najveu $ro)esnu vrednos", jer se jedini $o,inje u Za!onu, jednos"avno $ri!azuje niz o$%"ih $oda"a!a 6o nezgodi, o uesni)i,a, o svedo)i,a, o ,e"eoro o%!i, $ri i!a,a, o radnja,a na uviaju, o ,es"u i vre,enu, o radnja,a $re i $os e uviaja, o sas"avu uviajne e!i$e i"d.7, za$isni! o uviaju razdvaja vano od ne vanog, za$isni! o uviaju $ovezuje sve e e,en"e do!u,en"a)ije u jednu )e inu i"d.

;ajvaniji # +,1$).' verba nog ,e"oda su: ovaj ,e"od nije oig edan i ,ora bi"i $o"!re$ jen os"a i, do!azi,a, verba ni ,e"od je uve! subje!"ivan i ,nogo zavisi od obuenos"i i is!us"va i)a na uviaju, ovi, ,e"odo, se ne ,ogu jasno i $reg edno $ri!aza"i svi e e,en"i za"eenog s"anja, a $osebno o%"eenja vozi a, ras$ored "ragova i $red,e"a, izg ed saobraajne $ovr%ine, geo,e"riju ras!rsni)e, e e,en"e !rivina, verba ni $ri!azi ne$reg edno sao$%"avaju ,a e !o iine in(or,a)ija, "e ih je nezgodno !oris"i"i u de u shva"anja si"ua)ije, ,eusobnog $o oaja "ragova,geo,e"rije saobraajni)e i s .

4ri $isanju za$isni!a o uviaju, $osebnu $anju "reba o bi $osve"i"i ,0'1'&)#*% $3)5,&) ' 03 +" $) 1),63)7)*# # 25,+ . 4ri "o,e je $o"rebno eviden"ira"i sva vana obe eja $red,e"aF"raga, i "o: vrs"u i izg ed "raga, $ore! o i nain nas"an!a "raga, $o oaj "raga, bi"ne ve iine i druga obe eja "raga i de"a jan o$is izg eda i $o oaja !ara!"eris"inih de"a ja na "ragu.

Za$isni! o uviaju se radi !od sva!og uviaja saobraajnih nezgoda.

Uviaj saobraajnih nezgoda,$oja, i znaaj,uviajna do!u,en"a)ija

4.2. .o"odo!u,en"a)ija .o"odo!u,en"a)ija je ureeni s!u$ una$red odreenih gru$a (o"ogra(ija, !oje sis"e,a"ino $ri!azuju izg ed najznaajnijih e e,ena"a za"eenog s"anja. 1bino u (o"odo!u,en"a)iju u aze s edee gru$e (o"ogra(ija: %iri 6o$%"i7 izg ed i)a ,es"a, b ii izg ed i)a ,es"a, ,eusobni $o oaj $red,e"a i "ragova nezgode, izg ed $red,e"a i "ragova nezgode, izg ed vozi a i obje!a"a 6$osebno o%"eenja na nji,a7, izg ed e%eva6$osebno s$o ja vid jivih $ovreda7 i izg ed de"a ja na "ragovi,a i $red,e"i,a..o"ogra(isanje je, $os e izuzi,anja, #)*,6* -$'&#'*' i #)*,8'5! +#'*' ,e"od (i!siranja "ragovaF$red,e"a nezgode. 4ri "o,e se obje!"ivnos" odnosi na sadraj (o"ogra(ije, a i ne i na sadraj (o"odo!u,en"a)ije. .o"ogra(ija je 1& ,6%9&)$#) , "j. na njoj e se nai sve %"o je o$"i!i vid jivo is$red obje!"iva, bez obzira da i ,i "o s,a"ra,o vani,. .o"ogra(ija * +#,1$)&#, sao$%"ava ogro,nu !o iinu in(or,a)ija, a %"o je $osebno vano $ri (i!siranju o%"eenja vozi a, o$%"eg '25! +) i)a ,es"a, ne$ravi nih "ragova i $red,e"a i s . :az,erna (o"ogra(ija $rua ",5%7#,1$ ,+3 ('&)#*) &):#'9 +%:'#) na i)u ,es"a. S"ereo(o"ogra,e"rija i ana i"i!a (o"ogra,e"rija o,oguavaju )r"anje si"ua)ionih $ anova na osnovu (o"ogra(ija i odreivanje di,enzija sa (o"ogra(ije. 'eu"i,, (o"ogra(isanje i,a i niz # +,1$)$)-). U odnosu na os"a e ,e"ode (o"ogra(isanje je s!u$o i # 03)-$'8#, 6zah"eva o$re,u, obuena i)a i vre,e7. 'eu"i,, i,ajui u vidu u!u$ne %"e"e, gubi"!e i "ro%!ove u vezi nezgode, a $osebno "ro%!ove suds!og $ro)esa, ovo se ne ,oe $rihva"i"i !ao raz og za ne$ri,enjivanje ,e"oda (o"ogra(isanja. Sadraj (o"odo!u,en"a)ije je 1%6* -$'&) i zavisi od obuenos"i i is!us"va e!i$e za uviaj. ;ai,e, subje!"ivno se bira %"a e se sni,i"i i $od !oji, ug o,. 1vaj nedos"a"a! se ,oe $revazii sa,o dobro, obueno%u e!i$a za uviaj. .o"ogra(ija je ,0$ 3 7 #) #'2," # &):#'9 + $)!*)/ $a se ne!i vani de"a ji ne ,ogu jasno uoi"i. 1vaj nedos"a"a! se $revazi azi ,ar!iranje, s abo vid jivih "ragova idobri, izboro, ug a sni,anja. 4rob e, i o$asnos"i od ;,$,",#$): $os"a i su$osebno znaajni sa razvoje, raunara. 1vaj nedos"a"a! se $revazi azi rado, us ubeni, $ros"orija,a i uvanje, nega"iva. Zbog nabrojanih $rednos"i, (o"ogra(isanje je neza,enjiv ,e"od (i!siranja i "reba o bi ga $ri,enjiva"i $ri sva!o, uviaju, a nedos"a"!e $revazii. De i!a je zab uda da za$isni! ,oe za,eni"i (o"odo!u,en"a)iju. ;iz vr o vanih $os"u$a!a $ri ana izi nezgode ne ,oe se !ore!"no s$roves"i bez (o"ogra(ija. 9anas se !od "e%!ih saobraajnih nezgoda sve e%e !oris"e video !a,ere. U "o, s,is u $o i)ija je u ne!i, ,es"i,a ve "ehni!i o$re, jena i s"runo os$osob jena. 1vo bi "reba o raz i!ova"i od AD sni,anja, iji je )i j senza)ija i i 8n(or,isanje o dogaaju, a ne i $ruanje do!aza za ana izu dogaaja. 4ri,ena video !a,era ne is! juuje i (o"ogra(isanje na i)u ,es"a. 4oseban znaaj i,aju $ri,ena digi"a ne (o"ogra(ije, digi"a nih video !a,era i ,u "i,edijs!ih uviajnih do!u,en"a)ija.

Uviaj saobraajnih nezgoda,$oja, i znaaj,uviajna do!u,en"a)ija

4.3. S!i)e i)a ,es"a 3ao rezu "a" $ri,ene gra(i!og ,e"oda dobijaju se s!i)e i si"ua)ioni $ anovi. )< SKICA je jednos"avan, s obodoruni, gra(i!i $ri!az za"eenog s"anjana i)u,es"a. U s!i)u se u)r"avaju svi vani e e,en"i za"eenog s"anja, a za"i,se !o"iraSVE =TA JE MERENO, i "o ona!o KAKO JE MERENO. S!i)e se, $o $ravi u, izrauju na i)u ,es"a saobraajne nezgode, u vre,e Uviaja. S!i)a se )r"a !od sva!og uviaja saobraajne nezgode i "reba o bi je uve! dos"av ja"i sudu. S!i)a i,a ve i!e 03 +#,1$' u odnosu na os"a e e e,en"e uviajne do!u,en"a)ije: jednos"avno i brzo se )r"a, razdvaja vano od nevanog, jednos"avno $ri!azuje geo,e"riju saobraajne $ovr%ine, jednos"avno $ri!azuje ,eEusobni $o oaj "ragova, $red,e"a i saobraajne$ovr%ine, jednos"avno i $reg edno $ri!azuje izvorne rezu "a"e svih ,erenja !oja suvr%ena na i)u ,es"a, sa s!i)e se vidi %"a je ,ereno na i)u ,es"a, sa s!i)e se vidi !a!o su odreEene ve iine ,erene, jednos"avno $ri!azuje raz ii"e a "erna"ive i"d.

S!i)a i,a i niz # +,1$)$)-)> ne daje o$%"e $oda"!e o saobraajnoj nezgodi 6ovo se $revazi azi za$isni!o, uviaju7, nije verna, jer se)r"a s obodoruno, $re ,erenja 6ovo se $revazi azi dobro, obu!o, i is!us"vo,7, "ehni!i nivo s!i)e je vr o niza!, ne $ri!azuje izg ed i)a ,es"a, izg ed o%"eenja vozi a, izg ed !o ovoza i s .6ovo $revazi azi (o"odo!u,en"a)ija7, s!i)a ne!ad nije univerza na, "j. nije jasna %ire, !rugu !orisni!a 6ovo se $revazi azi dobro, obu!o, i izrado, si"ua)ionih $ anova7. Zbog svojih $rednos"i s!i)u bi "reba o uve! radi"i i $ri aga"i uz uviajnu do!u,en"a)iju.

Uviaj saobraajnih nezgoda,$oja, i znaaj,uviajna do!u,en"a)ija

4.4. Si"ua)ioni $ an i)a ,es"a SITUACIONI PLAN5 je B:A+G U :<Z'+:8 !oji "ehni!i !ore!"no, verno $ri!azuje za"eeno s"anje na i)u ,es"a. 1vi )r"ei se rade u $ros"orija,a, uz $o,o$ribora za )r"anje, a na osnovu s!i)a i be e%!i sa i)a ,es"a. ;a si"ua)iono, $ anu se -,$'3)*% 1)", #)*&):#'* " 3 /' $, ,#)-, -)-, 7 6'$' -,3'47 # % )#)!'2'. 9a! e, na si"ua)iono, $ anu se !o"iraju sa,o one ,ere !oje e bi"i !ori%ene za ana izu nezgode, a i ne i ,ere !oje s ue za )r"anje )r"ea u raz,eri 6)r"e je ve na)r"an7, ni"i ,ere !oje o,oguavaju re!ons"ru!)iju nezgode.4osebno se vodi rauna da )r"e bude $reg edan i $rihva" jiv "ehni!i neobrazovani, i)i,a 6sudija,a, "uio)i,a, advo!a"i,a, s"ran!a,a i s .7.1va!av )r"e i,a ve i!e 03 +#,1$', i "o: !va i"e"no razdvaja vano od nevanog, )r"e je !va i"e"ani $ri agoen !orisni)i,a, )r"e je ras"ereen od svih !o"a !oje nisu neo$hodne, zbog $o%"ovanja raz,ere, )r"e verno 6$ro$or)iona no7 $ri!azuje za"eeno s"anje, najjednos"avnije $ri!azuje geo,e"riju saobraajni)e i ,eEusobni ras$ored svih "ragova i $red,e"a saobraajne nezgode, vr o jednos"avno sao$%"ava ogro,nu !o iinu in(or,a)ija o saobraajnoj si"ua)iji, !oje su vane za ana izu nezgode, jednos"avno $ri!azuje a "erna"ive i verzije dogaaja. Si"ua)ioni $ an i,a i niz # +,1$)$)-)> )r"anje ovih )r"ea je s$oro i s oeno, $a se "e%!o u $ra!si organizuje 6$revazi azi se dobro, obu!o,, dobro, organiza)ijo,, a ne!ad i !va i"e"ni, s!i)a,a !oje za,enjuju $ anove7, ovi )r"ei se )r"aju $osredno, naosnovu s!i)e i be e%!i 6$revazi azi seo bavezni, dos"av janje, i s!i)a i)a ,es"a7, na )r"eu nije sve !o"irano, $a se ne zna %"a je na i)u ,es"a ,ereno, ni"i !a!o je %"a ,ereno 6$revazi azi se s!i)o,7, si"ua)ioni $ an ne daje niz o$%"ih $oda"a!a o nezgodi 6$revazi azi se za$isni!o, o uviaju7, si"ua)ioni $ an ne $ri!azuje izg ed 6$revazi azi se (o"odo!u,en"a)ijo,7 i"d.1 znaaju si"ua)ionog $ ana najbo je govori injeni)a da sesaobraajno "ehni!o ve%"aenje "e,e ji i najvi%e os anja na si"ua)ioni $ an.S obziro, na $rednos"i i nedos"a"!e ,oe se odredi"i i obi, $ri,ene s!i)a isi"ua)ionih $ anova: s!i)u bi "reba o uve! )r"a"i i dos"av ja"i u uviajni, do!u,en"a)ija,a i
10

Uviaj saobraajnih nezgoda,$oja, i znaaj,uviajna do!u,en"a)ija

si"ua)ione $ anove bi "reba o )r"a"i !od svih nezgoda sa obe eji,a !rivinogde a, a $o ,ogunos"i i !od os"a ih nezgoda.S!i)e bi "reba o da budu $osebno !va i"e"ne u s uajevi,a !ada se ne )r"ajusi"ua)ioni $ anovi. 4.#. 1s"a i $ri ozi

8zuzi,anje $red,e"a saobraajne nezgode $odrazu,eva da se ovi na i)u ,es"a s"runo obrade, izdvoje, s$a!uju i sauvaju, "a!o da se ,ogu !oris"i"i $ri!asniji, ve%"aenji,a i ana izi nezgode. 8zuzi,anje je #)*,8'5! +#'*' i #)*1& ,6%9&)$#'*' ,e"od (i!siranja. 3ada se izuz,e ne!i $red,e", "i,e su, $o $ravi u, (i!sirani svi "ragovi na $red,e"u i obe e ja "og $red,e"a,bez obzira da i ih s,a"ra,o vani, i i ne. 8zuzi,anje ,",5%7)&) 1& +)!* )#)!'2 izuze"og $red,e"a i svih "ragova na nje,u, %"o je i najvanija $rednos"ovog ,e"oda.'eu"i,, izuzi,anje i,a i ve i!e # +,1$)$- u odnosu naos"a e ,e"ode: 4ri,ena ove ,e"ode nije $ra!"ina iz vi%e raz oga.4os"u$a! na i)u ,es"a je s$e)i(ian i ,ora da $o"vrdi oig ednos", "j. ,ora dado!ae da izuze"i $red,e"F"rag $o"ie sa i)a ,es"a. 8zuzi,anje na i)u ,es"a ne!ad zah"eva $osebnu s"runos" i ue%e s"runih i)a u e!i$i za uviaj.4a!ovanje i uvanje je s edei $rob e, !od $ri,ene ove ,e"ode. ;ai,e,izuze" $red,e" se, $o $ravi u, ne ,oe s$a!ova"i u (as)i! u <4 (or,a"a, !ao os"a i e e,en"i do!u,en"a)ije, ve se ,ora $osebno $a!ova"i i uva"i %"o je vr o ne$ra!"ino. 1va!o za$a!ovan $red,e"F"rag se ne!ad uva na drugo, ,es"u6odvojeno od os"a e do!u,en"a)ije7, $a je ne$ra!"ino njegovo !ori%enje $ri raz,a"ranju i razja%njavanju saobraajne nezgode.3onano, brojni "ragovi i $red,e"i se ne ,ogu izuze"i, jer su (i!sirani na!o ovozu, na os"a i, $ovr%ina,a i na ne$o,ini, obje!"i,a 6"ragovi !o enja,vonje,! izanja, o%"eenja obje!a"a, o%"eenja !o ovoza i s .7.;abrojane $rednos"i i nedos"a)i odreuju obi, $ri,ene ove ,e"ode. 8zuzi,anje $red,e"a saobraajne nezgode !oris"i se sa,o onda !ada se os"a i, ,e"oda,a ne ,ogu sveobuhva"no (i!sira"i vani "ragovi na "o, $red,e"u, a oe!uje se da ja ana iza 6ve%"aenje7 "raga =$red,e"a. U $ra!si se naje%e izuzi,aju "ahogra(s!i u o%)i, o"$a i de ovi sa vozi a 6!o,ad ,igav)a, !o,adi razbijenog s"a! a, jus$i)e boje is .7, de ovi odee i obue $e%a!a, "ragovi !rvi, s! o$ovi vozi a 6(arovi,$neu,a"i!, s$ona, !oioni )i indar, "ahogra( i s .7 i"d. ;e ,ogu se izuze"i svi vani "ragovi. ;e!ad se re je(ni "ragovi ,ogu iz iva"i, "j. ,oe se iz iva"i nega"iv "raga i ovaj od iva! izuzi,a"i u,es"o "raga. 1vaj $ro)es sezove ,u airanje "raga.M%!):'3)#* ?'2!'&)#* < "ragova $ri,enjuje se izuze"no nare je(ne "ragove, a $osebno na "ragove obue i "ragove vonje sa dobro o"isnu"i, 6u"isnu"i,7 %ara,a obue, odnosno $neu,a"i!a. Bi j ,u airanja je da se dobije nega"iv "raga.;aje%e se $ri ,u airanju !oris"i gi$sana !a%a.

11

Uviaj saobraajnih nezgoda,$oja, i znaaj,uviajna do!u,en"a)ija

4ri "o,e se: u"vrdi $o"reba za ,u airanje,, $ronae i de"a jno ana izira re je(ni "rag, na "ragu $ronae seg,en" sa dobro izraeni, !ara!"eris"ini, de"a ji,a 6individua ni, !ara!"eris"i!a,a7 ovaj seg,en" "raga se dobro ois"i od s"ranih ,a"erija a 6grani)e, grudvi)e ze, je i s .7, a!o je "rag $ i"a! ovaj seg,en" se ogradi i,eno, "ra!o, i i s ini, $riruni, sreds"vi,a visine 354 ),, na$ravi se i"!a gi$sana !asa, na "rag se $a jivo 6a%o, i i !a%i!o,7 na ije $rvi s oj gi$sane !a%e, !ad $rvi s oj ,a o ovrsne s"av ja se ar,a"ura 6%"a$ii, grani)e, i)a i s .7, $re!o ar,a"ure iz iva se drugi, deb ji s oj gi$sane !a%e, $ovr%ina ,u aa se zaravna i na njoj na$i%u $oda)i o nezgodi, $os e s"vrdnjavanja 61051# ,in.7 ,u a se digne i ois"i , azo, vazduha i i vode i !onano, ,u a se $a!uje i uva "a!o da se s$rei o, jenje i uni%"avanje !ara!"eris"inih de"a ja na ,u au.'u airanje i,a ve i!i znaaj $ri "ragan ju za ;; vozi o,. 4osebno se es"o ,u airaju "ragovi vonje. ;ai,e, ,u ao, se $ra!"ino izuzi,a nega"iv "raga,%"o $reds"av ja 0,2'$'& 4)3) 0# %")$'-). 3asnije e ve%"a! ,oi de"a jno i u$oredo ana izira"i ,u a "raga sa i)a ,es"a i ,u a $neu,a"i!a osu,njienog vozi a i i sa, $neu,a"i!. 1va ana iza obezbeuje e i,ina)iju, a a!o su na "ragu naeni i dobro ,u airani !ara!"eris"ini de"a ji 6individua ne !ara!"eris"i!e7, ova!o se ,oe vr%i"i i iden"i(i!a)ija vozi a. 'u airanje je vr o oig edan ,e"od (i!siranja i ne!ad se, $o oig ednos"i,,oe $oredi"i sa izuzi,anje, $red,e"a. 'u airanje do azi do izraaja, a!o se "rag ne ,oe izuze"i 6na$ri,er,"rag vonje u snegu, u b a"u, u ras"o$ jeno, as(a "u, u $es!u i s .7. 'eu"i,, vr o je vano na i)u ,es"a do!aza"i da ,u a $o"ie sa i)a ,es"a. 1vo se $os"ie (o"ogra(isanje, "raga !oji se ,u aira, $risus"vo, svedo!a, o$iso, u za$isni!u o uviaju i s . 3onano, va ja nag asi"i da se ,u airanje, do!azuje da je vozi o $ro% o $u"e,, a i nei da je ues"vova o u nezgodi. Za"o se na i)u ,es"a ,ora vodi"i rauna i o drugi, do!azi,a.

12

Uviaj saobraajnih nezgoda,$oja, i znaaj,uviajna do!u,en"a)ija

@. ZAKLJUAK ;a osnovu ova!vog $reg eda jasno je da uviaj saobraajnih nezgoda i,a niz !ara!"eris"i!a ?! asinog@ uviaja, a i i niz vr o znaajnih s$e)i(inos"i. 1ve s$e)i(inos"i se og edaju i u redovnos"i $ri,ene svih ,e"oda (i!siranja "ragova, "j. !o,$ e"iranja uviajne do!u,en"a)ije. Sva!i od e e,ena"a uviajne do!u,en"a)ije i,a vanih $rednos"i, zbog ega bi ga "reba o redovno $ri,enjiva"i. Sa druge s"rane,sva!i e e,en" do!u,en"a)ije i,a i niz nedos"a"a!a i za"o nije dovo jan za !va i"e"no (i!siranje za"eenog s"anja. Sa,o svi e e,en"i do!u,en"a)ije zajedno obezbeuju !va i"e"no i sveobuhva"no (i!siranje za"eenog s"anja, a $osebno "ragova i $red,e"a saobraajne nezgode. ;aa os", u na%oj $ra!si veo,a su es"i $ri,eri ne!ore!"nog i ne !o,$ e"nog (i!siranja za"eenog s"anja. >es"i su $ri,eri da se $ojedine ,e"ode (i!siranja izos"av jaju. ;a $ri,er, neshva" jivo je da se u do!u,en"a)iji ne dos"av jaju s!i)e i)a ,es"a, !ao jedini izvorni do!u,en" iz !oga bi se $reg edno ,og o vide"i %"a je i !a!o ,ereno na i)u ,es"a. ;a i)u ,es"a se es"o ne $ri,enjuje (o"ogra(s!i ,e"od, ?zbog )ene@. ;aje%e se ?u%"eda@ u )eni (o"ogra(ija sa i)a ,es"a vi%es"ru!o $ aa u suds!o, $ro)esu, a nisu re"!i s uajevi da se nezgoda, ba% zbog ove ?u%"ede@, ne,oe $ouzdano i !ore!"no ana izira"i. 4osebno je ne$rihva" jivo da ovo $os"ane $ravi o i da se $odrazu,eva da (o"ogra(ije nisu $o"rebne. ;a$ro"iv, (o"ogra(isanje je neza,en jiv ,e"od (i!siranja za"eenog s"anja i "reba o bi ga uve! $ri,enjiva"i. 8zuze"no, zbog )ene i ne$ra!"inos"i $os"u$!a, ,oe se $rihva"i"i da se, u "ano odreeni, si"ua)ija,a, redovno rade nega"ivi, a $ozi"ivi sa,o $o $o"rebi 6na zah"ev sudije za $re!r%aje7. Areba i,a"i na u,u "o da, a!o se (o"ogra(isanje izos"av ja, onda e os"a i e e,en"i do!u,en"a)ije 6$osebno za$isni!7 bi"i de"a jniji, !a!o bi senado!nadio ovaj nedos"a"a!. ;ai,e, radni!u na uviaju ,oraju bi"i jasne $rednos"i (o"ogra(ije i naini da se nedos"a"a! (o"ogra(ija de i,ino nado!nadi. 4osebno se ne ,oe $ravda"i ne!ore!"no i nes"runo $ri,enjivanje $ojedinih ,e"oda (i!siranja "ragova. ;a $ri,er, nisu re"!i s uajevi da se na i)u ,es"a $ri,eni ,e"od izuzi,anja, a da se ne obezbedi ni!a!av do!az da $red,e" $o"ie sa i)a ,es"a 6%"o se !asnije vr o a!o obara u suds!o, $ro)esu7. Aa!oe su es"i s uajevi da se e!i$a na uviaju zadovo ji (i!siranje, sa,o ,a og broja ?vanih@ "ragova, %"o sva!a!o s,anjuje $ouzdanos" i !va i"e" !asnijih ana iza. Uviaj saobraajnih nezgoda je sas"avni deo suds!og $ro)esa i "a!o bi ga "reba o i "re"ira"i. Bena uviaja je sa,o jedan 6,a i7 deo )ene suds!og $ro)esa. Utede na uviaju su prihvatljive, samo ako nee znaajnije poskupiti sudski proces.

13

Uviaj saobraajnih nezgoda,$oja, i znaaj,uviajna do!u,en"a)ija

A.LITERATURA>

h""$:FFHHH.s)ribd.)o,Fdo) h""$:FFHHH.goog e.)o,

14