MONOGRAFSKA STUDIJA UDK 398.2:929 Berger A. A.

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc. 2 (2007)

\esna qrifunovi



Bazi6ne tehnike humora po Arturu A. Bergeru


Apstrakt: Cilj ovog rada jeste predstavljanje bazinih tehnika hu-
mora koje je identifikovao ameriki profesor medija i elektronskih
komunikacija, Artur A. Berger, kao i upoznavanje srpske naune
javnosti sa ovim autorom. Bazine tehnike humora u ovom radu ob-
janjene su i razmotrene na primerima domaih viceva. Posebna pa-
nja je usmerena i na mogunosti primene ovih tehnika u istraiva-
nju i analizi humoristikog folklornog materijala, kao i na pravce
njihovog daljeg razraTivanja i usavravanja.

Klju6ne re6i: Artur A. Berger, bazine tehnike humora, morfologija
vica, studije humora


Uvod

Artur A. Berger je penzionisani profesor na dravnom univerzitetu San
Franciska i veoma zanimljiva linost u savremenoj amerikoj naunoj javno-
sti. Sa preko ezdeset objavljenih studija raznovrsne tematike, stotinama la-
naka i nebrojenim prikazima knjiga u razliitim asopisima, Berger se svaka-
ko moe smatrati izuzetno plodnim piscem i misliocem. Njegova dela odliku-
ju se specifinim literarnim stilom, neretko kritikovanim od strane kolega.
Ovaj karikaturista i ilustrator, koji je godinama radio crtee za The Journal of
Communication i ilustrovao sopstvene ali i mnoge druge knjige, satiriar, e-
sto neprijateljskog stava prema amerikoj akademskoj javnosti i Tajni agent,
kako je sebe s vremena na vreme voleo da naziva, na prvi pogled moe se doj-
miti kao veoma kontroverzna linost, prilino neuobiajenog ponaanja za
jednog univerzitetskog profesora.
Razlog zbog koga je u ovom radu re o Arturu Asi Bergeru jeste, pre sve-
ga, njegovo veliko interesovanje za prouavanje humora i studija o anatomiji
humora
1
, odnosno o bazinim tehnikama koje proizvode smeh. Namera mi je,
dakle, da prikaem autora koji je svojim mnogobrojnim radovima, izmeTu
ostalog, doprineo i studijama humora i otvorio nove mogunosti njegovog sa-

1
Arthur A. Berger, An Anatomy of Humor, Transaction Publishers The State
University, New Brunswick, New Jersey, 1993.
VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
222
gledavanja i prouavanja. Ovo je, takoTe, prilika da se srpskoj naunoj javno-
sti predstavi autor koji je, zbog svog specifinog stila i ophoTenja unutar na-
une zajednice, zanimljiv ne samo za antropologiju humora i knjievnu teoriju
humora, ve i za antropologiju nauke.


O autoru

Artur A. Berger je, kao to je ve reeno, penzionisani profesor koji je pre-
davao na Katedri za medije i elektronske komunikacije (Professor of Broad-
cast and Electronic Communication Arts) na dravnom Univerzitetu San
Franciska. Glavne oblasti Bergerovog interesovanja su mediji, teorija komuni-
kacije, humor i studije kulture. O svakoj od navedenih tema ovaj autor obilato
je pisao. Doktorat je odbranio 1965. godine na Univerzitetu u Minesoti u
okviru Amerikih studija sa temom "Lil Abner: A Study in American Satire".
Berger je naroito zanimljiv kao jedan od pionira u prouavanju popularne
kulture. Poeci Bergerovog interesovanja za popularnu kulturu i medije dati-
raju iz 1963. godine kada je objavio rad o italijanskoj tampi i to u jednom od
italijanskih asopisa, budui da je u to vreme predavao na Univerzitetu u Mi-
lanu. Bavljenje popularnom kulturom u Americi zapoeo je pomenutom diser-
tacijom "Lil Abner: A Study in American Satire"
*
, koju je napisao zahvaljuju-
i velikom interesovanju za humor i karikaturu. Prema reima Bergera, ovo je
najverovatnije bila prva analiza stripa uraTena kao doktorat u Sjedinjenim Dr-
avama. "Kada je rektor Univerziteta u Minesoti najavio naslov moje diserta-
cije na ceremoniji dodeljivanja diploma, svi u publici su se smejali", kae
Berger u intervjuu koji je objavljen u The Journal of American Popular Cultu-
re i dodaje: "Taj dogaTaj, sada shvatam, bio je znak bogova da e moj odnos
sa Akademijom u osnovi biti komian."
2

Odbranivi doktorat iz Amerikih studija, Berger je ubrzo konstatovao da
su mnoge njegove kolege patile od kompleksa nie vrednosti. Ovaj kom-
pleks je, kako navodi Berger, dolazio od naina na koji su profesori tradicio-
nalnih disciplina gledali na one sa diplomama iz Amerikih studija. Usled
toga, profesori "sa prolou" Amerikih studija uglavnom su birali "smrtno
ozbiljne predmete istraivanja i pisali turobne eseje o stvarima od ralativno
malog znaaja"
3
. Prema reima Bergera, time kao da su profesorima knji-

*
Lil Abner (mali Abner) je lik iz istoimenog stripa koji je izlazio u nekoliko raz-
liitih amerikih asopisa i iji je autor poznati karikaturista Al Kap (Al Capp). Abner
je, zapravo, ogroman i naivan deak koji je Kapu sluio kao pozadina za satirine pri-
e o amerikom ivotu i politici.
2
The Journal of American Popular Culture, Vol. 4, Issue 2. 2005.
3
Intervju u: The Journal of American Popular Culture, Vol. 4, Issue 2. 2005.
BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
223
evnosti, istorije i drugih tradicionalnih disciplina eleli da kau: "Moemo
da budemo dosadniji od vas!"
4

Uvidom u teme o kojima je Berger pisao, kao i u same naslove koji ine nje-
govu poduu bibliografiju, stie se utisak kao da je on nastojao da prkosi i kon-
trira ovakvom stanju u disciplini. Jo dok je studirao na Univerzitetu u Minesoti
bio je veoma zainteresovan za prouavanje reklamiranja i potroake kulture i
kada je jednom prilikom na predavanju pomenuo da je reklamiranje vredno pro-
uavanja, bio je izvidan od strane svojih kolega i profesora, koji ga je uputio u
to da su reklame trivijalna i bastardna umetnika dela. Ovo, meTutim, Bergera
nije spreilo da se udubi u problematiku koja ga je toliko interesovala i im je
doktorirao, nekoliko svojih studija je posvetio reklamiranju, poput teksta I Stink,
Therefore I Am u kome je re o reklamama za dezodoranse, zatim rada To Buy
Is to Be Perceived, sa temom potronje, ali i mnogim drugim aspektima popu-
larne kulture kao to su, kako sam navodi, rvanje, pranje kola i hamburgeri.
5

Na poetku ovog rada pomenuto je da je stil Bergerovog pisanja esto bio na
meti mnogih kritiara. Ovaj autor je, naime, poznat po naputanju klasinog
akademskog pisanja i usvajanju pristupanog i jednostavnog stila. Berger sebe
definie kao satiristu, nestanog stava i komine linosti koja voli da koristi do-
sta humora i igre reima u svojim delima. To je dovelo do toga da ga mnogi od-
bacuju kao nedovoljno ozbiljnog autora i do izjava poput sledee: "Mislili smo
da je apsurdista, ali smo zakljuili da je on sm apsurd." Usled simplifikovanog
naina pisanja mnogi su njegove knjige opisivali kao uvode u bilo ta o emu je
u tim knjigama bilo rei. Njegova studija The TV-Guided American bila je pri-
kazana u Njujork Tajmsu sa zakljukom: "Berger je za studije televizije isto to
i Idi Amin
*
za turizam u Ugandi." Na ovakve izjave Berger se osvrtao u svom
specifinom stilu, pa je ovu poslednju iskoristio u svojoj studiji o anatomiji hu-
mora kao primer jedne od tehnika za proizvoTenje smeha.
Pored mnogobrojnih naunih studija, Berger je autor i nekoliko mranih, ko-
minih i satirinih dela koje naziva misterijama, kao to su The Hamlet Case,
Postmortem for a Postmodernist, The Mass-Comm Murders: Five Media Theo-
rists Self-Destruct i Durkheim is Dead: Sherlock Holmes is Introduced to Social
Theory. Ilustracije radi, u delu The Hamlet Case re je o profesoru knjievnosti
sa Berklija koji ubija ceo uredniki odbor asopisa koji ureTuje, ali ne pre nego
to je svaki lan tog odbora dao razliitu strunu interpretaciju Hamleta. Tako u

4
Ibid.
5
Werger je tokom ranih ezdesetih godina prolog veka napisao lanak objavljen u
The Minesota Daily sa naslovom "Evangelical Hamburger" u kome je sugerisao da
McDonalds ima istu dinamiku kao evangelistike protestantske religije i u kome je
predvideo da e ovaj lanac restorana osvojiti svet.
*
Idi Amin je bio predsednik Ugande (1971-1|Y|), optuxen za etniko ienje i
masovna ubistva koji su se desili za vreme njegove vladavine.
VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
224
ovoj knjizi imamo semioloku analizu, psihoanalitiku interpretaciju, sociolo-
ku analizu, marksistiku kritiku i strukturalnu analizu Hamleta.
Ovo delo je, zapravo, primer Bergerovog pristupa bilo kojoj temi koja bi u
njemu probudila interesovanje. Takvu interdisciplinarnu, multidisciplinarnu ili
svedisciplinarnu perspektivu, prema Bergerovim reima, nalazimo u gotovo
svim njegovim studijama. Nain svog rada Berger je detaljno opisao u lanku
objavljenom u jednom od izdanja The Journal of Communication. lanak je
objavljen pod naslovom "Tajni agent", uz prateu karikaturu autora koju je
sm nacrtao, a koja ga predstavlja kao tajnog agenta. To je i osnovni razlog
zbog koga je Berger sebi nadenuo ovaj nadimak. MeTutim, kako olako ne bi-
smo, kao mnoge njegove kolege, doneli zaljuak o nepopravljivoj neozbiljno-
sti ovog autora, treba mu pruiti priliku da objasni ta on sm podrazumeva
pod takvim svojim odreTenjem:

"Ja zaista jesam tajni agent! Ali ne ona vrsta tajnog agenta koji radi za vladu i krade
nacrte za projektile. Ja sam samozaposleni tajni agent koji neumorno traga za skrivenim
znaenjima i latentnim funkcijama. Volim da mislim da, kao i svi tajni agenti, potresam
sme osnove drutva. Jer ukoliko se drutvo odrava na osnovama nesvesnih funkcija
koje ljudi ispunjavaju, kada ukaem na te latentne funkcije inim ih svesnim (manifest-
nim) i ravnotea u drutvu je poremeena.... Na taj nain, ja sam tajni agent koji otkriva
tajne i objavljuje ih.... svetu. Student popularne kulture ima zadatak da analizira, inter-
pretira i evaluira bilo ta za ta je zainteresovan... Moda je najbolje misliti o naoj kul-
turi kao o neemu nalik luku, i dok ljutimo spoljanje slojeve, na kraju nalazimo sr
mita koji je sve ostalo oblikovao."
6


Konceptom Tajnog agenta Berger, dakle, iskazuje sopstveni stav o tome ta
za njega predstavlja nauni rad i stavlja akcenat na to ta je neophodno za dosti-
zanje kreativnosti i doprinos razvoju odreTene discipline. "Svojim studentima
kaem da svakodnevni svet vidim kao pun tajni i misterija koje nastojim da ot-
krijem i uinim poznatim ostalima."
7
Iako o sebi misli najpre kao o piscu koji se
sluajno naao u ulozi predavaa, moe se rei da je Werger bio i uspean profe-
sor koji je razvio poseban nain rada sa svojim studentima:

"Kada predajem uvek se fokusiram na metode analize radije nego na to ta je ovaj
ili onaj profesor rekao o nekom tekstu ili temi. Objasnio bih, na primer, semioloku
teoriju, a onda bih dao svojim studentima tekst i traio od njih da urade semioloku
analizu tog teksta. Problem sa kojim su se moji studenti suoavali bio je put od razu-
mevanja metodologije do njenog stvarnog primenjivanja, ali su uglavnom uspevali da
urade veoma interesantne i perceptivne radove."
8


6
A. A. Berger, An Anatomy of Humor, 11.
7
Ibid, 11.
8
Intervju u: The Journal of American Popular Culture
BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
225
Berger ameriku kulturu, i gotovo bilo ta drugo, posmatra kao tekst pod-
loan drutveno-semiotikoj i psihoanalitikoj interpretaciji. Tako, na primer,
u svom delu Media Analysis Techniques predstavlja, kako sm smatra, pri-
marne tehnike za analizu medija, ali i bilo kog drugog drutvenog fenomena.
Tim osnovnim tehnikama, Berger smatra semioloku analizu, psihoanalitiku
teoriju, marksistiku teoriju i socioloku teoriju. U drugom delu knjige slede
poglavlja u kojima koristi pomenute metode u analizi. O omiljenosti ovih me-
toda kod Bergera svedoi i njegova izjava u kojoj kae da se uvek pobrine za
to da u svojim misterijama ima kritiare psihoanalize, marksizma, semiologije
i postmoderniste koje onda moe da ismejava.
9

Kao dve dominantne metodologije koje su u velikoj meri inspirisale nje-
gov rad, Berger, ipak, najpre izdvaja psihoanalitiku teoriju i semiologiju koje
najee koristi u sprezi sa drugim metodama u svojim analizama. Stoga emo
se u veini njegovih radova sresti sa citatima i primenom ideja Sosira, Barta i
Frojda, ali ne treba izostaviti i to da kao autore koji su izvrili znaajan uticaj
na njega pominje i Meri Daglas, Alana Dandesa, Viktora Raskina i druge.
Berger kae da uvek nastoji na tome da ideje i pojmove ovih velikih autora
uini razumljivim i da pokae kako oni nude vredne uvide u razliite fenome-
ne popularne kulture. Celokupan opus njegovih dela moemo zaokruiti kon-
statacijom da su teme kojima se ovaj autor bavio raznovrsne, ali da je pristup
u analizi tih tema ostajao manje-vie isti.
Ma koliko pisali o Bergeru, veoma je teko u jednom radu obuhvatiti i
predstaviti ovako kompleksnu linost raznovrsnih interesovanja, a iji je
akademski rad esto bio predmet razliitih kritika. Stoga je, moda, najbolje
razmiljati o ovom autoru na nain na koji je on sm pisao o humoristima:

"Shvatanje da je humor povezan sa kreativnou dele mnogi ljudi. Ali ta je to u
humoru to podstie kreativnost? Jedan vaan element, smatram, podrazumeva kre-
nje ogranienja. Kreativni ljudi moraju da naue da zanemaruju predstave koje mi
imamo o stvarima, da rue konvencije, da posmatraju stvari iz novih perspektiva. Ima
neeg izazovnog, individualnog, osobenog (moxda ak i nevinog) u kreativnom napo-
ru i isto se odnosi na humor. Cenimo humoriste zbog zadovoljstva i radosti koje nam
priinjavaju, na neposrednom nivou, ali i zbog njihovih umova i izuzetnosti njihove
imaginacije u finalnoj analizi."
10


Bazi6ne tehnike humora

Jedna od znaajnih oblasti Bergerovog interesovanja predstavlja humor. Toj
oblasti ovaj autor posvetio je nekoliko knjiga kao to su An Anatomy of Humor,
Blind Men and Elephants: Perspectives on Humor, The Art of Comedy Writing,

9
Ibid.
10
A. A. Berger, An Anatomy of Humor, 165.
VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
226
The Genius of the Jewish Joke i Jewish Jesters. Pored toga, a kako sm navodi,
mnoge od Bergerovih ostalih knjiga sadre poglavlja o ovom fenomenu za koji
je bio toliko zainteresovan. Kao to je napomenuto na poetku, u ovom radu po-
sebna panja bie usmerena na tehnike koje je Berger identifikovao u razliitim
oblicima humora, a koje je izloio u svojoj studiji An Anatomy of Humor. Ono
to sledi je, dakle, katalog bazinih tehnika humora, njihovi primeri kao i obja-
njenje naina na koji ove tehnike funkcioniu.
Na samom poetku treba istai da je Berger pomenute tehnike objasnio,
uglavnom, na primerima viceva i to, prema njegovim reima, iz dva osnovna
razloga: saxetosti viceva i mogunosti koje vicevi pruxaju za neposredno
razmatranje tehnika koje se u njima koriste. Naslov poglavlja u kome se izlae
teorijski deo ove studije zato i glasi: Pojmovnik tehnika humora: morfologija
vica. Tim naslovom Berger aludira na Propovu studiju Morfologija bajke, ali
porie da je pre sastavljanja ovog spiska tehnika itao Propa. `animljivo je da je
Werger, isto kao i Prop u bajci, uoio da u vicevima teme i likovi nisu toliko
bitni, odnosno da esto na razliitim mestima nailazimo na potpuno isti vic sa
sasvim drugim junacima. Za razliku od Propa koji govori o funkcijama, tj. o
postupcima likova i njihovom odnosu prema zapletu, Berger ukazuje na tehnike
humora kao bitne strukturne elemente vica koji su nepromenljivi. [n, takoTe,
smatra da su tehnike vaxnije i od forme budui da vic moxe biti sroen u vidu
zagonetke, ili da zagonetka moe biti pretvorena u vic, bez ikakve promene u
pogledu tehnike koja proizvodi humor.
Treba napomenuti da Berger u razmatranju ovih tehnika nije tragao za time
zato je neto smeno, ve za time ta proizvodi humor, odnosno koja tehnika je
u odreTenom humoristikom xanru upotrebljena sa namerom da se proizvede
smeh. Stukturalistiki pristup ovog autora u analizi humora, a naroito viceva,
ogleda se u njegovom identifikovanju osnovnih koraka koji se moraju preduzeti
prilikom analize ovog fenomena:

1. Rastavljanje odreTenog oblika humora na njegove glavne elemente,
odnosno izolovanje razliitih tehnika koje se koriste za proizvoTenje humora.
2. Rangiranje tehnika, tj. odluivanje koje su tehnike bazine, a koje se-
kundarne.
11


"Bilo koji primer humora krije razliite tehnike koje proizvode humor, i
neto je smeno ili humoristiko, u zavrnoj analizi, ne zbog onoga o emu se
govori ili teme, ve zbog tehnika korienih od strane bilo koga ko stvara
humor."
12
Sve tehnike koje je identifikovao, Werger klasifikuje u etiri glavne
kategorije:

11
Ibid, 17.
12
Ibid, 17.
BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
227
1. Jezik humor je verbalan i odnosi se na igre reima i ostale osobine
jezika
2. Logika humor je ideacijski i podrazumeva ideje i probleme sa kojim
se suoavamo kada pokuavamo da unesemo smisao u okolni svet
3. Identitet humor je egzistencijalistiki i tie se problema koje imamo
sa sopstvenim identitetima
4. Akcija humor je fiziki i neverbalan
13


Ove kategorije korisne su jer na osnovu njih stiemo uvid u to koja vrsta
humora se proizvodi. Ipak, treba imati na umu da su upravo tehnike najbitniji
elementi pri analizi humora i da nam, pre svega, one omoguavaju da shvati-
mo mehanizme koji postoje u odreTenom humoristikom anru.

Jezik Logika Identitet Akcija
Aluzija Apsurdnost Pre/posle Potera
Wombastinost Sluajnost Burleska Slapstick
Definicija Analogija Karikatura Brzina
Preterivanje Katalog ]kscentrinost
aljivost Koincidencija Neprijatnost
Uvreda Razoaranje Otkrivanje
Infantilizam Neznanje Groteska
Ironija Greke Imitacija
Nesporazum Ponavljanje Impersonalizacija
Prekomerna doslovnost Preokret Podraavanje
Igra reima Rigidnost Parodija
Doskoice Tema/varijacija Razmera
Ismejavanje PoreTenja Stereotip
Sarkazam Razotkrivanje
Satira

Berger je identifikovao ukupno etrdeset i pet tehnika analizom sadraja
razliitih vrsta humora u razliitim medijima. Navedene tehnike same za sebe
ne govore mnogo, pa ih treba razjasniti pomou konkretnih primera. Kao to
je ve pomenuto, Berger se u veini svojih primera posluio vicevima. Vicevi
su se, dakle, pokazali kao naroito pogodno sredstvo za ilustraciju bazinih
tehnika humora, pa stoga moemo slediti Bergerov primer u njihovom obja-
njavanju. OVDE NAGLASITI DA SE KAO PRIMERI UZIMAJU (i) "NA-
I" VICEVI!!!

13
Ibid, 17.
VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
228
Tehnike humora kategorija jezik

Aluzije

"Amerikanci konano doneli odluku o podeli Iraka posle rata. Irak se deli na:
1. Bezolovni
2. Olovni
3. Dizel."

Aluzija je veoma znaajna tehnika humora koja je usko povezana sa
razliitim drutvenim i politikim pitanjima, ali se neretko koristi i u vicevima
sa seksualnim sadrxajem. Aluzije, takoTe, mogu biti povezane sa grekama,
gafovima i glupostima koje ljudi kau ili urade, odnosno mogu biti sredstvo
putem koga se podseamo tih gafova i gluposti. Werger smatra da dogaTaji na
koje se u ali aludira ne smeju biti isuvie ozbiljni i bitni jer bi u tom sluaju
bio proizveden suprotan efekat. Zato se aluzije, po njemu, uglavnom odnose
na stvari koje mogu biti neprijatne ali ne i bolne. Navedeni primer moda
opovrgava ovakvo shvatanje aluzije kao tehnike koja proizvodi humor.
MeTutim, treba imati na umu injenicu da je ovde re o srpskom vicu i da je
tema irakog rata u okviru srpskog drutva moda neprijatna ali ne i bolna.
Sasvim je drugo pitanje kako bi jedan Iraanin reagovao na ovakvu alu.

Bombasticnost i Retoricka preobilnost

"Polae Srbin ispit znanja iz hrtvatskog jezika jer mu treba za domovnicu:
Recite nam, kako se na hrvatskom kae ovca?
etvoronoxno vuneno travojedalo Srbin e ko iz topa.
qono A sada nam recite kako se kaxe obanV
Pazitelj etvoronoxnog vunenog travojedala.
Izvrsno! A sada nam otpjevajte na hrvatskom Coban tera ovcice..."

Ovo je tehnika "napumpanog" govora i odnosi se na ekspresiju i preteriva-
nje u izraavanju. Retorika preobilnost proizvodi humor svojom ekstrava-
gancijom i izazivanjem oseaja o razlici izmeTu onoga to je reeno i naina
na koji je reeno. Moe se rei da je ova tehnika na delu kada se opaa velika
razlika izmeTu oznaenog i oznaavajueg, u smislu da je oznaeno relativno
trivijalna stvar, a oznaavajue isuvie ozbiljno i "preterano".

Definicije

"Matiar je sudija koji osuTuje na doxivotnu robiju."

BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
229
Ova tehnika je iroko koriena, mada se kod nas retko koristi u ovoj for-
mi. U naim vicevima najee je re o posebnoj vrsti pitalica iji se odgovor
moe smatrati definicijom: ta je idealan mukarac? Genetska sinteza vibra-
tora i bankomata. Inae, ova tehnika uvek ukljuuje element trika jer uglav-
nom oekujemo od definicija da budu ozbiljne. Tehnika Definicije, takoTe,
prua mogunost ukljuivanja ostalih tehnika za proizvoTenje humora alji-
vosti, Ismejavanja itd.

Preterivanfe, Komicne la:i

"Wio Ciga u Africi, pa se vratio i pria ostalima:
Tamo u ta pustinja nita nema, ni travka, ni drvo, ni brdo, sve ravno, sam
pesak!
E?
Ma da I tako ti idem ja, idem, idem kad iskoi pred mene lav Lav rie,
skae, oe da me pojede Ja tu krenem da bexim, razume, i popnem se na
jedno drvo, razume, i tu lav skae, rie, skae, rie, da poludi, razume!
ekaj bre `ar nisi reko da tamo nema nita, ni travka, ni drvoV
Ama bre! Lav je to! Nema tu ima-nema!"

Preterivanje samo po sebi ne mora obavezno biti smeno i zato je
najee povezano sa neim drugim to se opaxa kao komino. U ovom
sluaju to je Ciga kao tradicionalna komina figura u naim vicevima. Inae,
ova tehnika je esto u upotrebi u tzv. lovakim priama koje se uglavnom
baziraju na preterivanju ali koje, pri tom, ukljuuju i naroitu dosetljivost i
ingenioznost.

aljivost

" Kako si Lalo?
Hvala na pitanju, seksualno!
Kako to?!
Jebeno! Doo porez, a nemam soim da ga platim"

_aljivost generalno znai neozbiljnu upotrebu rei i jezika. Z ovoj tehnici
postoji element dvosmislenosti budui da ne uzimamo za ozbiljno ono to se
govori i da osoba koja se ali ne misli zapravo ono to kae. Tehnika aljenja,
prema Wergeru, slina je Ironiji ali je "slabija". Njihova bliskost se ogleda i u
tome to gotovo uvek moramo itati ili dekodirati poruku koja se prenosi pri
korienju ove dve tehnike.


VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
230
Uvreda

"_ta se uje kada pandur baci kamen u voduV
Glup."

Ovo je tehnika u kojoj su prikrivena agresija i neprijateljstvo, za koje se
smatra da stoje u pozadini veine viceva, oigledni. Zvrede same po sebi nisu
smene tako da se uz ovu tehniku moraju koristiti i druge tehnike da bi se
proizveo humor, kao to su PoreTenje, Preterivanje, Ismejavanje itd.

Infantilizam

Ova tehnika podrazumeva igre reima koje mogu, ali i ne moraju, biti besmi-
slene. Naziv potie odatle to uglavnom deca nalaze zadovoljstvo u manipulaciji
zvukovima u ranom uzrastu i reima kada su starija. Primer koji navodi Berger je
usled svoje specifine teksture neprevodiv, to upuuje na to da se ova tehnika
najpre bazira na rimi, aliteraciji i ostalim oblicima koji ine teksturu odreTenog
narativa. Ovo je, inae, jednostavan oblik humora, i mada nekada prua mogu-
nosti za ingeniozne manipulacije, njegova upotreba uglavnom je ograniena.

Ironija

Z julu EOOE. godine uvena amerika glumica, Suzan Saradon, nevoljno je
prisustvovala postavljanju sopstvene zvezde na ploniku Wulevara sumraka.
Kada je trebalo da ovim povodom odri govor, ona je rekla: "Wudui da sam ja
iz Njujorka, drago mi je to sam na poklon dobila ovo simpatino malo imanje
u Los AnTelesu, tako da, kad doTem, imam gde da budem. Svoj na svome."
Politikin zabavnik br. 2856

Humor u ironiji potie iz jaza koji postoji izmeTu onoga to je reeno i ono-
ga na ta se zapravo mislilo. Postoji nekoliko vrsta ironije. Prva se odnosi na
pretvaranje o neznanju da bi se neiji pogreni stavovi uinili oiglednim. Ovo
se najee postie lukavim i pronicljivim pitanjima. Druga vrsta podrazumeva
situaciju u kojoj se jedno kae, a drugo misli. Postoji i ironija koja se odnosi na
splet okolnosti kada namernim postupcima postignemo neto sasvim suprotno
od onoga to smo zapravo eleli postii.

Nesporazum

"Zove Crnogorac telefonsku kompaniju i kae:
Htio bih buTenje naruit.
Ok, kada?
Pa sad avetinjo jedna!"
BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
231
Nesporazumi su verbalni i povezani su sa dvosmislenou jezika ili sa
udnim znaenjima koje jezik moxe imati kada se izvue iz konteksta.
Dvosmisleni termini, reenice ili znaenja su pretexno glavna osnova na kojoj
se ova tehnika zasniva.

Doslovnost

"Zato plavua otvara jogurt u prodavnici?
Zato to na pakovanju pie Ovde otvoriti."

Ova vrsta humora bazirana je na nesposobnosti lika da uzme u obzir
okolnosti u kojima se nalazi i da interpretira ono to se od njega zahteva na
razuman nain. esto je to stvar gluposti ili, pak, nesporazuma kada se
figurativna izjava shvata doslovno.

Igre recima

"Kako se zove Ciga koji prati modne trendove?
CiganIN."

Igre reima se esto smatraju "najniim" oblikom dosetke. Berger smatra
da ovo nije tano i da postoje igre reima koje mogu biti izuzetno mudre, u
kojima, zapravo, imamo igru znaenjima.

Doskocice i Nadmudrivanfe

"Na proslavi osamdesetog roTendana \instona erila jedan od prisutnih
novinara izrazio je xelju da slavnog politiara i pisca vidi za dvadeset godina,
odnosno, na proslavi njegovog stotog roTendana. "Zato da ne", uzvratio je
eril na ovu opasku, "Izgledate prilino dobro, mladi ovee, tako da postoji
mogunost da poxivite jo dvadeset godina."
Politikin zabavnik br. 2869"

[vo je oblik verbalnog duela ija je poenta opovrgnuti uvredu boljom
uvredom. Vreme je ovde veoma vano jer doskoica mora slediti istog
trenutka, to ukazuje na to da je usko povezana sa dosetkom.

Ismejavanje

]dmund: `a tebe je, Woldrie, renesansa neto to se dogodilo drugim
ljudima.
Iz serije Crna Guja
VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
232
Ismejevanje je oblik direktnog verbalnog napada na osobu, predmet ili ide-
ju. Ismejavanje postoji da bi se izazvali prezirni podsmeh i ponienje, mada
nekada moe, po Bergeru, biti i dobroudno. Postoji nekoliko oblika: ruganje
napadanje nekoga nipodatavajuim tonom, podsmevanje imitiranje nei-
jeg izgleda ili postupaka i prekoravanje opominjanje nekoga na neku iritant-
nu injenicu.

Sarkazam

"`austavlja policajac kola koja su se kretala velikom brzinom. Izlazei iz
automobila voza ga naivno upita:
Zar sam isuvie brzo vozio?
Ne, isuvie ste nisko leteli."

Sarkazam podrazumeva korienje oholih i zajedljivih opaski uglavnom u
neprijateljskom stilu. Nain iskazivanja je veoma bitan jer ton mora biti takav
da moemo prepoznati napad. Sarkazam moe proizvesti humor, ali je veoma
osetljivo polje osim ukoliko nije usmeren ka sopstvenoj linosti i tada moe-
mo govoriti o, kako Berger kae, "humoru samortvovanja".

Satira

Ova tehnika uglavnom napada status quo, i moe se posmatrati kao nain
pruanja otpora, jer satira esto napada one koji su na vlasti. Kao primer moe
se pomenuti pripovetka "Danga" Radoja Domanovia nastala u vreme obreno-
vievskog apsolutizma. Znaenjsko teite ove prie nije, meTutim, toliko na
nasilju vlastodraca koliko na ropskom i podanikom mentalitetu graTana, to
ukazuje na to da na meti satire mogu isto tako biti i pojedinci, institucije ili
dogaTaji. Satira je, kako Berger navodi, opta tehnika koja koristi sve ostale
navedene tehike.


Tehnike humora kategorija logika

Apsurdnost

"Zato slonovi farbaju nokte u crveno? Da bi mogli da se sakriju u
kronji vinje.
Da li ste nekada videli slona u kronji vinje? Ne.
Onda mora da pali!"
14


14
Ibid, 18.
BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
233
Apsurdnost kontrira zahtevima logike i razuma, ali ona ne mora uvek biti
budalasta. Berger smatra da je nekada ona primer relativno sofisticirane filo-
zofske take gledita. Navedeni primer igra se sa logikom i rasuTivanjem. i-
njenica da niko nikada nije video slona u kronji vinje potvrda je tvrTenja da
slonovi farbaju nokte u crveno da bi mogli tu da se sakriju. Na taj nain ini
se kao da je ovo smeno i budalasto tvrTenje tano. "Svi mi nastojimo na tome
da spoljanjem svetu nametnemo sopstveno poimanje logike i reda i kada nai-
Temo na situacije i sluajeve u kojima naa logika ne funkcionie, reagujemo
tako to se zbunimo i to nas u nekim sluajevima zabavlja."
15


Slucafnost

Jedan brica Piroanac imao radnju na spratu svoje kue. Posle nekog vre-
mena preselio se dole, to zbog sebe, to zbog muterija kojima je bilo lake
zbog penjanja. Da bi o tome na vreme obavestio svoje muterije dao je sledei
oglas: "Brica Joca je do jue brijao gore, od danas, da znate, brije samo dole."
Berger pravi razliku izmeTu sledee tri tehnike: sluajnosti, greke i koin-
cidencije. Greka nastaje iz neznanja i nerazboritosti, dok se u koincidenciji
radi o tome da se okolnosti "nameste" tako da zapadnemo u nezgodnu pozici-
ju, s tim to to moe ali i ne mora biti posledica greke. O ove dve tehnike bi-
e rei kasnije. Sluajnost se, s druge strane, tie lapsusa, izostavljenih ili nea-
dekvatno postavljenih slova u reklami ili novinskom naslovu, kao i omaki i
dvosmislenih reeninih konstrukcija. Sluajnost nam je zabavna sve dok nije
ozbiljna i dok ne proizvodi uznemirenost, smatra Berger.

Analogije, Metafore

"Kako se pozdravljaju crnogorski vrabac i crnogorska glista?
~e si sokole sivi
~e si ljuta gujo"

Analogije i metafore same uglavnom ne proizvode humor i uvek je uz njih
upotrebljena neka druga tehnika kao to je na primer Uvreda ili, u ovom
sluaju, Preterivanje, Ismejavanje i Stereotip.

Katalozi

Kao primer ove tehnike Berger daje izvod iz dela "Veliki Getsbi" Frensisa
Skota Ficderalda, u kome ovaj autor satirizuje drutvo okupljeno na glamu-
roznoj zabavi tako to ih naziva raznovrsnim smenim imenima, i to uglav-

15
Ibid, 20.
VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
234
nom imenima ivotinja i biljaka. Moe se rei da yicderald daje zabavan spi-
sak kreativno osmiljenih naziva, pa se zbog toga verovatno ova tehnika i na-
ziva katalogom. Stoga se kao na primer ove tehnike moe navesti satirina
knjiga "Nacionalni park Srbija" koja se upravo sastoji od spiska razliitih dru-
tvenih tipova (biznismena, kriminalaca, sponzorua) predstavljenih u obliku
ivotinja koja nose zanimljivo osmiljena imena.

Koincidencija

"Pozvali Cigu na medicinski pregled za vojsku i doktor mu kae:
Proitaj mi ovo to pie na papiru.
Kom papiru?
Pa ovom na zidu.
Kom zidu?
`akljui doktor da Ciga nita ne vidi, pa ga poalje kui. qo isto vee ode
Ciga u bioskop da proslavi to to je izbegao vojsku i kad se film zavrio
ugleda tog istog doktora na seditu pored sebe. Doktor gleda njega, a Ciga e:
Watko, jel ovde staje autobus za SremicuV"

Humor koincidencije odnosi se na situaciju kada nas sticaj okolnosti dove-
de u nezgodan poloxaj. esto je koincidencija sama po sebi smena. Humor
se, dakle, tu moe i zaustaviti, ali moe ukljuivati i pokuaj izvlaenja iz ne-
povoljne situacije, kao u navedenom primeru.

Ra:ocaranfe i I:neverena ocekivanfa

"Vratio se Lala sa Novosadskog sajma
Soso! Brzo se skidaj! U krevet! zapoveda i skida pantalone. Gasi lampu!
Gola Sosa uletela u krevet. Lala je pokriva jorganom preko glave i apue:
Gledi! Kupio sam novi sat. ta kae? Aaaa? Kako samo svetle kazaljke
u mraku!"

[va tehnika podrazumeva nagovetavanje neega, a potom uskraivanje
loginih posledica koje se oekuju. Slina je zadirkivanju i smena je u toj
meri to manja razoaranja smatramo zabavnim.

Neznanje, Naivnost

"Priaju dve plavue i jedna pita drugu:
Kako si se sino provela sa onim dekomV
Strano sam se dosaTivala Neprestalno mi je govorio o Periklu, Sofoklu
i Aristotelu iako sam mu jo ranije rekla da me fudbal ne zanima!"
BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
235
Ova tehnika je usko povezana sa tehnikama koje se zovu Otkrivanje i
Neprijatnost. Smejemo se neznalicama, glupacima i ludama, a kao mogui
razlog tog ismejavanja Werger navodi oseaj superiornosti koji imamo kada se
neije neznanje pokaxe.

Greke

"Sede tri pandura u stanici i gledaju q\. Kad e jedan:
E, da nije bilo Nikole Tesle mi bismo sad gledali TV u mraku!"

[va tehnika pominjana je kada je bilo rei o Sluajnosti, pa je ve reeno
da su Greke bazirane na neznanju, pogrenom rasuTivanju i nepaxnji. Isto
kao u sluaju tehnike Neznanja i ovde se, prema Wergeru, smejemo zato to
tuTe greke izazivaju oseaj superiornosti.

Ponavljanje i Obrazac

"Pita uiteljica decu ta je ko jeo za doruak i prva se javlja Zorica:
Ja sam jela burek!
Javlja se Dragan:
Ja sam jeo palainke
Javlja se Ciga:
Ja sam jeo pasulj!
Drugog dana pita uiteljica opet ta je ko jeo i `orica kaxe:
Ja sam jela jaje!
Javlja se Dragan:
Ja sam jeo pitu!
Zatim se javlja Ciga:
Ja sam jeo pasulj!
qreeg dana na isto pitanje `orica odgovara:
Ja sam jela kiflu!
Dragan:
Ja sendvi
Ciga opet:
Ja pasulj!
Ziteljica ga pita:
Pa kako to, Cigo, da jede svaki dan pasulj?
Pa ima se, moe se!"

Tehnika Ponavljanja je bliska tehnikama Tema/Varijacija i Pre/posle, o ko-
jima e u daljem tekstu biti rei. Humor ponavljanja bazira se na tenziji stvo-
renoj nekim uspostavljenim obrascem, pa se pitamo da li e se ponavljanje na-
VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
236
staviti ili e doi do neke interesantne promene? Iako se nekada smo pona-
vljanje opaa kao smeno, u naim vicevima esto je razreenje to koje proiz-
vodi humor.

Preokretanje i Kontradikcija

"Razgovaraju dva duha i jedan e drugom:
Je li, da li ti veruje u ljude?"

"Preokretanje otkriva apsurdne elemente u ivotu i nudi uvide koji su
zabavni i nekada veoma dubokoumni."
16
Preokretanje moxe biti slino ironiji
koja podrazumeva razreavanje odreTene situacije za koje se ispostavlja da je
suprotno onome kome smo se nadali.

Rigidnost

"eka ovek prijatelja u baru i poto je doao ranije odlui da prekrati
vreme igrajui bilijar, pa upita drugog oveka koji je sedeo za susednim
stolom da li bi eleo da odigra jednu partiju? Na to ovaj odgovori:
Ne, probao sam jednom i nije mi se svidelo.
Da li ste onda moda za partiju karata?
Ne, probao sam jednom i nije mi se svidelo, uostalom ekam sina koji e
uskoro doi.
Vaeg jedinog sina pretpostavljam odgovori mu ovaj."
17


Rigidnost je oblik doslovnosti s tim to se ova tehnika pre odnosi na po-
stupke i ponaanje, nego na jednostranu interpretaciju jezika. Rigidna osoba je
osoba mehanikih postupaka ija je nesposobnost da dela u skladu sa okolno-
stima i jednostranost predmet podsmeha. Rigidnost sugerie i nedostatak inte-
ligencije, pa se oseamo superiornim u odnosu na one koji su toliko budalasti
i rigidni da stvaraju apsurdne situacije sebi i drugima.

Tema i varijacija

"Dva Crnogorca gledaju [limpijadu i prate jednog takmiara koji
oigledno zaostaje za drugima:
\iTe onu babetinu to se vue
^uti, bre, to je na
Aaaaaa, viTe Tetia kako tjera sve pred sobom"

16
Ibid, 47.
17
Ibid, 48.
BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
237
Korienje varijacije na temu ukazuje na relativnost svega i na to kakve
stavove raliiti ljudi imaju o razliitim stvarima. [va tehnika implicira da
ivimo u kompleksnom svetu punom ljudi divergentnih vrednosti i stavova.
Mora se koristiti u sprezi sa ostalim tehnikama: Uvreda, Preterivanje i, u
navedenom vicu, Stereotip.

Poreaenfa

Ova tehnika bazira se na kominom poreTenju dve razliite stvari i esto pod-
razumeva neku vrstu kritike, eksplicitne ili implicitne. Nekada ni poreTenja sa-
ma po sebi nisu smena pa je tada potrebno ukljuiti jo neku od tehnika za proiz-
voTenje humora kao to je, na primer, Uvreda. Da bi objasnio ovu tehniku Ber-
ger se posluio sopstvenim primerom koji je pomenut u prvom delu ovog rada.
Re je o konstataciji kojom se zavrava prikaz Bergerove knjige The TV-Guided
American u Njujork Tajmsu, a koja glasi: "Berger je za studije televizije isto to i
Idi Amin za turizam u Ugandi." U ovom sluaju imamo poreTenje, ali i uvredu
koja proizvodi humor. Ovo poreTenje, dakle, kae da je Berger kao pisac dobar
isto koliko je i Idi Amin dobra reklama za podsticanje turizma u Ugandi.


Tehnike humora kategorija identitet

Pre/posle: transformacija, razvoj

"Igrala se mala Ciganka i sluajno upadne u jamu sa kreom. Prolazi njen
brat pored jame i ona mu kae:
A bre batko, pomozi mi da izaTem odavde
A brat e njoj:
Ne mogu sad sestro, ekaju me na fudbal da igram.
Malo zatim prolazi i njena sestra:
Ama sestro, bre, vadi me odavde!
A sestra e:
Ne mogu sad, idem da preskaem lasti, ekaju me bre
Mala Ciganka e na sve to:
Wre, bela sam samo jedan minut, a ve mi ovi Cigani idu na xivce"

Ova tehnika se esto koristi u humoru da bi se pokazalo kako likovi mogu da se
menjaju ili da budu menjani. Nekada je promena sama po sebi smena, ali postoji
i mogunost ismejavanja onih koji se ne menjaju ili, pak, onih koji prolaze kroz
promene. U ovom sluaju imamo promenu etnikog identiteta koja povlai pro-
menu stavova i razmiljanja. Na osnovu ove tehnike u navedenom vicu moe se
stei i uvid u specifine drutvene odnose koji postoje u okviru naeg drutva.
VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
238
Burleska

Iako je ovo literarna forma, Berger burlesku navodi kao jednu od tehnika hu-
mora. Zato treba praviti razliku izmeTu ovog pojma, s jedne, i parodije i karikatu-
re, s druge strane. Burleska je, zapravo, objedinjujui termin za sve literarne for-
me u kojima se ljudi i njihovi postupci ismejavaju inkogruentnim imitacijama,
dok se parodija i karikatura koriste za oznaavanje razliitih vrsta burleske. Ber-
ger je shvata kao literarno-scensku vrstu koja podrazumeva seksualno provoka-
tivna zadirkivanja, nespretne gafove, obnaene ili poluobnaene igraice itd.

Karikatura

Ova tehnika podrazumeva smeno i groteskno predstavljanje ljudi naglaa-
vanjem njihovih karakteristika i, u isto vreme, izraavanje odbojnosti prema
njima. Uglavnom, kada kaemo karikatura pomislimo na crte, ali to ne mora
biti sluaj. Postoji, na primer, verbalno karikiranje koje podrazumeva imitaci-
ju neijeg stila izraavanja, govora ili pisanja.

Ekscentricnost

"Baklendova kua u blizini Juston stanice, u kojoj se danas nalazi deo Kra-
ljevskog medicinskog koleda, vie je liila na menaeriju nego na dom. Po-
red kamina su iveli majmuni. Pravili su strahovitu tetu i ujedali svakoga, ali
on ih je voleo i svake veeri im davao pivo, a nedeljom i kapljicu vina. Njego-
vo ljubime lemur je trkaralo oko kue, omiljeni pacovi su mu izgrickali sto,
dok je magarac njakao svakih pola sata. Baklend je stajao usred celog tog hao-
sa dobro raspoloen i puio cigaru. Bio je nizak i snaan, a za vreme rada je
obino nosio flanelsku koulju, pantalone sa tregerima i eir. Mrzeo je cipele
i izme, pa je uglavnom iao bosonog".
Frenk Baklend, hirurg i prirodnjak;
Iz knjige "Najvei svetski ekscentici i osobenjaci"

Humor ekscentrinosti baziran je na razlikama izmeTu onog to je uobiaje-
no, normalno i onog to oseamo kada se susretnemo sa abnormalnim i devijant-
nim. Ekscentrike moemo opisati kao ljude koji kre kodove ponaanja. Oni, da-
kle, ne ive po standardnim kodovima koji su za nas razumni i logini. U od-
govarajuem kontekstu ovakva krenja kodova zbunjuju nas, ali i zabavljaju.

Neprijatnost

Ovu tehniku ne treba meati sa tehnikom Koincidencije. Koincidencije, na-
ime, mogu biti neprijatne, ali neprijatnost moe postojati bez koincidencije, et
BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
239
vice versa. Rei neku glupost ili napraviti bilo kakvu "nezgodnu" greku do-
vodi do neprijatnosti. Smisao u kome Berger koristi ovaj termin podrazumeva
svest o sopstvenoj greci ili napravljenoj gluposti to dovodi do neprijatnosti.
U naem argonu se obino tada kae: "Koji blam mi se desio!"

Otkrivanje

" Auuu...Mujo al si pocrnio! Jesi l bio na moru? upita Haso.
Aha, u Doboju, bolan.
Ali Mujo, Doboj nije na moru!
Nije? A zato se ja pitam to je tako daleko plaa!"

Ova tehnika moe se odnositi na otkrivanje gluposti ili neke druge skrive-
ne karakteristike kod pojedinca. Treba praviti razliku izmeTu tehnike Otkriva-
nja i tehnike Razotkrivanja o kojoj e jo biti rei. Naime, ako je ono to je, na
prvi pogled, skriveno, neto ega njegov nosilac nije svestan, onda je re o
tehnici Otkrivanja. Ova tehnika je na delu i kada sm pojedinac sluajno obe-
lodani neto o sebi i pokae se u odreTenom svetlu. TakoTe, bitan aspekt ove
tehnike odnosi se na seksualnost i skarednost i ukljuuje otkrivanje u bukval-
nom smislu te rei, kao na primer sputanje pantalona i pokazivanje zadnjice.

Groteska

Ova tehnika se najbolje moe objasniti ako za primer uzmemo cirkuske
nakaze. Groteska moxe biti zastraujua ali i komina. [na se odnosi na
likove bizarnog izgleda, ija pojava deluje komino.

Imitacija i pretvaranje

Treba praviti razliku izmeTu Imitacije, kada se osoba pretvara da je neko
drugi, i Impersonalizacije, kada osoba u potpunosti preuzima neiji identitet.
TakoTe, postoji razlika izmeTu ove dve tehnike i Podraavanja pri kome oso-
ba zadrava sopstveni identitet, ali preuzima i onaj neke poznate osobe. U
Imitaciji humor dolazi od razlike koja postoji izmeTu onoga to se imitira i
prirode i linosti imitatora. uveni karikaturista Geri Larson se obilato sluio
ovom tehnikom u svojim crteima. Tako na primer, jedna od njegovih karika-
tura, objavljena u Politikinom zabavniku, prikazuje psa kako sedi sa laptopom
na klupi u parku i ljude koji ga zauTeno gledaju. Pas se, takoTe, zauTeno pi-
ta: "ta je ovim ljudima? Kao da nikad nisu videli laptop!"



VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
240
Impersonalizacija

Kao to je reeno, ova tehnika sastoji se u potpunom preuzimanju neijeg
identiteta koji se potom izlae razliitim oblicima komine degradacije. Posto-
ji, takoTe, impersonalizacija profesije, kada se pojedinac pretvara da je odre-
Tena vrsta strunjaka pa na taj nain krade profesionalni, a ne individualni
identitet. Ova vrsta humora daje ironian komentar na ljudsku prirodu. Njome
se pokazuje da o ljudima najee sudimo na osnovu njihovog statusa, a ne
imajui u vidu njihove line karakteristike. Na taj nain se esto ismejava i
publika koja se zabavlja, pored onoga iji je identitet preuzet. Moe se zapazi-
ti da je ovu tehniku iskoristio N. V. Gogolj u svom delu "Revizor", u kome
probisvet po imenu Hljestakov prihvata ulogu revizora koju su mu grekom
nametnuli inovnici u jednom gradu.

Podraavanje

Pomenuto je da se ova tehnika sastoji u tome to osoba preuzima neiji
identitet ali u isto vreme zadrxava sopstveni. Humor dolazi odatle to se neiji
glas, osobenosti ili linost karikiraju. Zz podraxavanje uglavnom idu i druge
tehnike: Ismejavanje, Preterivanje, Uvrede, Razotkrivanje, itd.

Parodija

Parodija je oblik verbalnog podraavanja ili imitacije u kome su stil i oso-
benosti nekog poznatog pisca ismejani. Da bi parodija bila uspena, osoba na
iji raun se parodira mora biti veoma poznata i imati distinktivna obeleja.
TakoTe je mogue parodirati odreTeni anr, poznato delo ili stil pisanja. Da bi
parodija bila efektnija koriste se i ostale tehnike koje proizvode humor. Berger
kae da je parodija jedna od najmonijih i esto korienih tehnika i da ak
neki teoretiari komedije tvrde da sav humor potie od nje.

Razmera

Preuveliani ili preumanjeni objekti mogu generisati humor svojom ne-
skladnou. qehnika Razmere se moe koristiti sa tehnikom Razoaranja i
Osujeenih oekivanja kada oekujemo neto normalne veliine (na primer,
niclu) a dobijemo neto neuobiajeno (malecku niclu ili gigantsku niclu).
Ova tehnika indirektno redukuje ili pojaava pojedinevu percepciju samog
sebe. Tako, ukoliko se naTe pored nekog dina, osoba e se oseati kao patu-
ljak, i obrnuto. To je u neku ruku ok za identitet osobe i nain njenog samoo-
paanja. Donatan Svift je iskoristio ovu tehniku u "Guliverovim putovanji-
ma".
BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
241
Stereotip

"Trkali se Crnogorac i Bosanac na 100 metara. Crnogorac odustao, a Bosa-
nac se izgubio."

ale bazirane na stereotipu mogu biti opisane kao generalizovane uvrede.
Uvreda i jeste mehanizan koji stoji iza stereotipa, iz ega sledi oseaj superi-
ornosti kod onih koji koriste stereotip.

Razotkrivanje

"uvao Crnogorac ovce pa malo prilego u hladovinu da dremne. Prolazili
tuda neki ljudi pa im padne na pamet: zaklae ovcu, izvadie joj utrobu i stavi-
e Crnogorcu na stomak. Probudie ga usplahireno i rekoe:
Aaaauuuu crni Milutine, ko te ovako iseeV
Ne znam asti mi!
A je l te boli Milutine?
A boli, no to no boli, no ja junaina pa trpim!"

Ova tehnika je pomenuta kada je bilo rei o tehnici Otkrivanja, kada je skrenu-
ta panja da postoji znaajna razlika meTu njima. Pri Razotkrivanju akcenat je
na procesu i ishodu obelodanjivanja neije, namerno skrivane, osobenosti ili ka-
rakteristike, to uglavnom vodi ponienju i neprijatnosti. Razotkrivanje je, da-
kle, kada jedna osoba o drugoj osobi otkrije neku karakteristiku koje je ova sve-
sna i koju, s obzirom da je svesna njene manjkavosti, namerno dri u tajnosti.


Tehnike humora kategorija akcija

Scene potere

Potera uglavnom podrazumeva situaciju u kojoj pojedinac izbegava da bude
kanjen na odreTeni nain. Ta osoba mora se sluiti svojom dovitljivou i brzi-
nom kako bi izbegla kaznu, i humor u ovakvim scenama proizlazi iz zadovoljstva
koje imamo dok gledamo kako ona u svom bekstvu koristi svoju ingenioznost.
Pored toga, uivamo i u gledanju smenih likova koji frustriraju one koji ih jure.
arli aplin je u mnogim svojim filmovima koristio ovu tehniku. Scene potere
podrazumevaju akciju i one su neverbalne. Berger ovde koristi priliku da napo-
mene da humor uglavnom podrazumeva jezik ali da ne smemo zaboraviti ni i-
njenicu da je on isto tako povezan sa akcijom, facijalnom ekspresijom i korie-
njem tela.
VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
242
Slapstick
18


Ovo je fiziki humor, koji podrazumeva degradaciju akcijom. Bacanje pite u
lice odreTenoj osobi je direktna i otvorena uvreda, naroito ako je u pitanju osoba
od autoriteta. Fizika degradacija podrazumeva razliite vrste fizikih gafova i ne-
spretnosti koji nas zabavljaju: klizanje na mokrom podu, klizanje na koru od ba-
nane, saplitanje, ispaljivanje iz topa itd. Dobar deo humora u crtanim filmovima
je baziran upravo na ovoj tehnici, kao na primer u crtanom filmu Tom i Deri.

Brzina

Brzina sama po sebi nije smena ali moe biti pretvorena u neto to je
smeno, kada je, na primer, u scenama potere akcija namerno ubrzana i pred-
stavljena u neprirodnoj brzini. TakoTe, osobe koje neuobiajeno brzo mogu da
govore esto su nam veoma zabavne, a ovu njihovu karakteristiku moemo
opaati i kao neku vrstu vetine i umea.
Ovim je zakljueno navodjenje tehnika za proizvoTenje humora koje je
Berger identifikovao. Sm Berger primeuje da su ove tehnike uglavnom
komplementarne i da se esto deava da jedna odreTena tehnika sama za sebe
nije smena. TakoTe se pokazalo da i u relativno jednostavnim oblicima nara-
tiva kao to su vicevi moemo identifikovati vie tehnika koje generiu hu-
mor. Ove tehnike omoguavaju nam da proniknemo u anatomiju humora i da
saznamo ta je to to pretenduje da proizvede smeh.


Struktura vica po Arturu A. Bergeru

Tehnike za proizvoTenje humora o kojima je do sada bilo rei mogu posluiti
kao vredno metodoloko sredstvo pri analizi bilo kog oblika humora. Bergerov
doprinos studijama ovog fenomena je, stoga, nesumnjiv. MeTutim, treba ukazati
na jo dva metodoloka postupka koje ovaj autor razvija, a koji se tiu iskljui-
vo prouavanja viceva kao posebnog folklornog i humoristikog materijala.
Govorei o analizi etnikog humora, Werger je naveo etiri osnovne take
na koje treba obratiti panju:
1. Predmet humora o kome se govori
2. Forma humora da li je u pitanju vic, pitalica, zagonetka, itd.

18
Slapstick je vrsta komedije koja se bazira na fizikom nasilju. Slapstick je, za-
pravo, artefakt koji se sastoji iz dva privezana tapa, koja, kada se udare jedan o drugi,
proizvode snaan zvuk. Odatle potie i etimologija rei: slap i stick. Ovaj artefakt je
korien za proizvoTenje zvunog efekta prilikom performansa kada jedan izvoTa
udari dugog izvoTaa, na ta ovaj komino reaguje.
BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
243
3. Tehnike humora kojima se proizvodi smeh
4. Tema humora o emu je re

Iako je Berger pri navoTenju ove etiri varijable imao na umu najpre etniki
humor, moe se konstatovati da ih je mogue uzeti u obzir prilikom razmatranja
razliitih viceva, koji nemaju iskljuivo etniku tematiku. Pored toga, ovaj autor
je pronikao i u morfologiju vica identifikovanjem osnovnih elemenata od kojih
se ova specifina narativna forma sastoji. Sa strukturalne take gledita, prema
Bergeru, moemo prepoznati sledee elemente u okviru jednog vica:
Viceme najmanji elementi vica, kao to su postupci likova u vicu ili ono
to oni govore.
Odnosi vic uspostavlja odnose meTu likovima u vicu ili referira na isku-
stva slualaca i na njihove odnose sa drugima.
Smeh odgovor na prianje vica i uspostavljanje odnosa koji su iznenada i
neoekivano izmenjeni poentom vica. Prema Bergeru, uvek postoji neki oblik
krenja koda u vicu.
Ovaj autor smatra da kodovi na kojima su vicevi bazirani moraju biti po-
znati i eksplicitni. Veoma je, dakle, bitno poznavati koje teme su prikladne za
humor, a koje ne da bi vic bio uspean. Tehnike o kojim je u ovom radu bilo
rei Werger smatra gradivnim materijalom svake vrste humora i na njih naila-
zimo u razliitim kombinacijama u svim humoristikim anrovima. Kada je u
pitanju sma struktura vica, ona je relativno jednostavna: u vicu uglavnom na-
lazimo seriju vicema koje grade priu ili narativ koji se zavrava poentom u
kojoj su oekivanja uspostavljena tim narativom prekrena na neki iznenaTu-
jui nain. Stoga se ta struktura moe predstaviti na sledei nain:

A >B >C >D >E >F >G
*

H

Svako slovo je posebna vicema i od A do G predstavljen je linearni narativ,
ili sintagmatska struktura, na ijem kraju je vicema G koja je ujedno i poenta vi-
ca. Ta poenta nosi odgovarajue znaenje H, koje proizvodi smeh. Sa G i H pre-
lazimo na paradigmatsku strukturu u kojoj nalazimo neoekivano znaenje.


Humor i komunikacijski model

Jo jedan koristan metod za prouavanje viceva ali i humora uopte
jeste ema koju Berger predstavlja u svojoj studiji An Anatomy of Humor, a
koja nosi naziv komunikacijski model. Berger, dakle, postavlja viceve u iri
kontekst komunikacijske teorije i to sastavljanjem sledee tabele:

VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
244
A alje B ka C putem D koriste7i G
Komiar Informacija Publika TV Vicevi
Pisac Javnost Radio Igrani komad
Karikaturista Grupa tampa Karikatura
Klovn Masa Telo Gestovi
Glumac Govor Prie
Poiljalac Sadraj Primalac Medij Umetni6ka
forma
i tehniku F sa X efektom za Y svrhu
45 tehnika Humor Olakavanje tenzije
Smeh Prijateljska veza
Veselje Seksualno uzbuTenje
Uivanje Prikrivena agresija
Tehnika Efekat Funkcija

Kako Berger navodi, u zavisnosti od naih potreba moemo se fokusirati
na pojedine delove ovog modela ili na vie njih u isto vreme. Korienjem da-
tih tehnika mogue je, na primer, sagledati nain na koji se humor menja, koje
tehnike pojedinac uglavnom koristi i ta bi to moglo da znai. Zkoliko, pak,
imamo viceve koji krue unutar odreTene rasne, etnike, socioekonomske i bi-
lo koje druge grupe, moemo videti da li se odreTene tehnike ee koriste,
to moe dati drutvenu, psiholoku ili politiku dimenziju viceva. Navedena
ema pogodna je i za analizu viceva u odgovarajuem kontekstu, odnosno pri-
likom sme njihove izvedbe, pa je primenjiva i u studijama performansa.


`akljuak

Moe se konstatovati da je doprinos Artura Ase Bergera prouavanjima
humora veoma znaajan ako se imaju u vidu dosad pomenuti metodoloki po-
stupci koje je ovaj autor predstavio u svojoj studiji o anatomiji humora. Kako
navodi Vilijem Fraj (William Fry) u predgovoru za Bergerovu knjigu An
Anathomy of Humor, tehnike humora otvaraju nove puteve kojima se misao o
ovom fenomenu moe kretati. Mnotvo inovativnih studija u oblasti humora
moglo bi biti pokrenuto i inspirisano iscrpnim spiskom Bergerovih tehnika za
proizvoTenje smeha. Neke od tih studija mogle bi biti zasnovane na pomenu-
tim tehnikama, dok bi druge mogle imati za cilj njihovo usavravanje ili, pak,
kritiko sagledavanje i ocenjivanje tim pre to i sm Berger kae da je naveo
onoliko tehnika koliko je uspeo da otkrije prilikom analize i razmatranja razli-
itih humoristikih anrova i da nije u potpunosti zadovoljan svojim spiskom.
Na prvom mestu treba pomenuti da svaka od navedenih tehnika zasluuje
posebnu panju i razmatranje njenih posledica, uticaja i znaenja. Tako su ne-
BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
245
ke od "tradicionalnijih" tehnika, poput, na primer, Satire, i bile predmet mno-
gobrojnih studija. Moe se, tako, zapaziti da mnoge od ovih tehnika verovatno
sadre razliite potkategorije, naroito kada su u pitanju Impersonalizacija,
Imitacija i Podraavanje. Ove tehnike spadaju u kategoriju Identiteta, to ve
smo za sebe govori da su mnogobrojne komine manipulacije mogue njiho-
vim korienjem. Jedna od potkategorija Imitacije, na primer, mogla bi se na-
zvati Komino preruavanje. Pod ovom tehnikom podrazumevam namernu,
ali i nenamernu manipulaciju identitetom. Tako, osoba moe svesno obui
smean kostim da bi se egaila i zabavljala svoju okolinu. S druge strane,
okolina moe odreTenu osobu "imaginarno oblaiti u smene kostime", a da ta
osoba toga uopte nije svesna. Tada bi podtehnika Kominog preruavanja bi-
la usko povezana sa tehnikom Ismejavanja, Karikature, itd. Mogunost da po-
jedinac bude "imitator bez svesne namere", koliko se ini, Berger nije razma-
trao u svojoj studiji.
Ovu tehniku treba imati na umu s obzirom na to da se moxe uoiti njeno e-
sto korienje, naroito u tampi. Kao jedan od skorijih primera mogue je na-
vesti karikaturu nastalu nakon pobede Srbije na takmienju Evrovizije. Slika u
originalu prikazuje glavnu pevaicu i njenu pratnju, ali su fotomontaom njiho-
va lica zamenjena drugim licima sa politike scene koja su prikazana kako za-
jedno pevaju pesmu sa imenom "Molitva". Iako pominje razliite naine na koje
se tehnike mogu raslojavati, Berger se nije uputao u dublja razmatranja ove vr-
ste budui da je nastojao da d saetu definiciju svake tehnike i da objasni nain
na koji ona funkcionie. Ipak, radi preciznijeg pristupa prouavanjima razliitih
humoristikih anrova, svakako bi bilo poeljno to potpunije razmotriti ove
tehnike i upoznati se detaljnije sa njima i njihovim podkategorijama.
Jedan od prigovora koji se moe uputiti Bergerovoj studiji je to to sam
pojam tehnike nije precizno definisan. Berger kae da je tragao za time ta
proizvodi humor i da su tehnike mehanizmi koji to ine. Sama re "tehnika",
meTutim, implicira da je u pitanju namerno izabran nain tretiranja odreTene
teme. Termin "mehanizam", s druge strane, to ne mora podrazumevati i moe
se odnositi na "sluajni" humor kada se sticaj okolnosti i situacija opaaju kao
komini bez namernog i svesnog uplitanja pojedinca. Ovo se najbolje vidi na
primeru Bergerovih tehnika Rigidnosti i Neprijatnosti. U prvom sluaju, mo-
da nije toliko re o tehnici koja proizvodi humor ve o vrsti osobe koja je
predmet podsmeha. Pre se moe rei da je Rigidnost tretirana razliitim tehni-
kama, kao to su Sarkazam, Ironija, Ismejavanje. Rigidnost sigurno sama po
sebi moe biti smena, ali ako nekoga samo opaamo kao rigidnog i to u nama
izazove smeh, onda nije re o tehnici ve o situaciji koja je smena, ili o "pri-
rodnom" mehanizmu koji pokree humor. Neprijatnost, s druge strane, takoTe
moe proizvoditi humor, ali se i ona pre treba posmatrati kao situacija u kojoj
su se same okolnosti odigrale na odreTeni nain, a ne kao namerna manipula-
cija iji je cilj proizvoTenje smeha. Isti sluaj je i sa Koincidencijom. U tom
VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
246
smislu mogue je napraviti razliku izmeTu tehnike humora, kao svesnog i na-
merno izabranog sredstva tretiranja odreTene teme, i mehanizma, kao sponta-
nog pokretaa humora, odnosno, kao sticaja okolnosti, situacije ili bilo ega
drugog to moe proizvesti "sluajni" humor.
Korisno je imati u vidu razliku izmeTu ova dva naina proizvoTenja hu-
mora naroito kada se Bergerove tehnike ele primeniti u antropolokim i fol-
klornim istraivanjima i analizama. Moe se zapaziti da se u razliitim fol-
klornim anrovima, kao na primer u vicevima, upravo koriste tehnike tj. da je
re o svesnom i namernom biranju odgovarajueg sredstva za proizvoTenje
humora. Ovo potvrTuje injenica da nisu sve Bergerove tehnike ni mogle biti
objanjenje na primerima viceva, kako je to ovaj autor nameravao da uini.
Svesno izabran humoristiki nain tretiranja odreTene teme, odnosno tehnika
za proizvoTenje humora, u neku ruku, moe se posmatrati kao pokazatelj dru-
tvenog odnosa prema onome to je predmet odreTenog humoristikog anra.
Tehnike koje proizvode humor i koje su koriene u razliitim folklornim an-
rovima mogu, dakle, pruiti neposredan uvid u stav koji kolektiv ima o nekoj
temi, dogaTaju ili osobi koji su predmet datog humoristikog, folklornog nara-
tiva. Upravo zbog toga nam je bitno da pri analizi odgovarajueg folklornog,
humoristikog materijala identifikujemo tehniku koja, u tom specifinom slu-
aju, pretenduje da proizvede humor.
Obraanje panje na tehnike humora u odreTenom folklornom, humoristi-
kom anru, takoTe nam moe pomoi pri uoavanju pravilnosti ili obrasca ko-
ji postoji u tretiranju odreTene teme, lika ili postupka od strane zajednice. Ovo
se moe postii obraanjem panje na to kako se same tehnike kombinuju i da
li pri tome postoji neki obrazac ili pravilnost. U ovom smislu, dakle, treba
obratiti panju na to da li se odreTene tehnike naroito koriste zajedno u odgo-
varajuoj vrsti folklornog materijala kao, na primer, u etnikim vicevima.
Kada govorimo konkretno o vicevima, vredelo bi razmisliti i o tome da li
postoje razliiti nivoi tehnika koje proizvode humor. \e je pomenuto da je
Berger uoio da se tehnike esto kombinuju i da neke same po sebi ne moraju
proizvoditi humor. Pod razliitim nivoima podrazumevam razliku izmeTu teh-
nike koriene u vicu i tehnike koju koristi pripoveda vica u interakciji sa
svojom publikom. Ovo se lake moe objasniti na konkretnom primeru:

"Zato Crnogorac nosi puku u samoposlugu?
Zato to na vratima pie VUCI."

U ovom vicu tehnike koje se najpre zapaaju su Nesporazum i Stereotip.
Usled specifinog naina graTenja mnoine imenice vuk u "uobiajenom" jezi-
ku Crnogoraca (umesto vukovi vuci), dolazi do nesporazuma koji proizvodi
smeh. MeTutim, moe se rei da se na nivou pripovedaa vica i publike koriste
tehnike Ismejavanja i Razotkrivanja, budui da se Crnogorac predstavlja kao
BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
247
glup, neupuen u to da u "civilizovanom" svetu na vratima samoposluge stoji
uputstvo kako otvoriti vrata. U navedenom vicu mogla bi se zapaziti opozicija
izmeTu prirode (oliene u Crnogorcu koji svuda vidi vukove i strahuje od njih) i
kulture (predstavljene u vidu samoposluge). Crnogorac je, prema tome, nekulti-
visan i, kao takav, ne razume znakove i simbole kojima operie kultura. Upravo
se ta injenica i razotkriva u navedenom vicu i ismejava na nivou pripovedaa i
publike. Ovi razliiti nivoi uslovno se mogu nazvati tehnikama vica i tehnikama
humora. Re je, dakle, o tehnikama koje se koriste na nivou vica da bi se proiz-
veo smeh i tehnikama kojima se, zapravo, prenosi poruka o junaku vica i stavu
odreTenog kolektiva prema njemu. Moda je ovo, izmeTu ostalog, i dobar put
za razlikovanje primarnih i sekundarnih tehnika o kojima Berger takoTe govori
ali, ijeg se razmatranja u svom radu nije prihvatio.
Bilo bi vredno pozabaviti se i pitanjem da li je veina viceva, u stvari, neka
vrsta ismejavanja i razotkrivanja? Drugim reima, da li su tehnike vica razno-
vrsne, a tehnike humora uglavnom iste? Tehnika vica bi u tom smislu bila sa-
mo posredno sredstvo koje e pokazati na kakve je sve naine mogue neki
lik razotkriti, ismejati ili aludirati na neku njegovu osobinu koja je esto na
meti humora. Dobar primer za ovo su vicevi o Piroancima u kojima se goto-
vo uvek razotkriva njihova krtost, koja se ujedno i ismejava, ali se to vri po-
sredstvom razliitih tehnika na nivou vica:

"Piroanac kupuje automobil:
Koliko kota ovaj?
8.000 evra. odgovara prodavac.
A koliko troi?
10 litara na 100 km.
Mnogo skupo! A koliko je ovaj ovde?
3.000 evra, troi 6 litara na 100 km.
I ovaj je mnogo skup A koliko je ovaj fiaV
500 evra.
A troi?
Prodavcu se ve smuio Piroanac, pa odgovori:
Kaiku na 100 km!
Supenu ili kafenu?"

Tehnika vica u ovom sluaju je Ponavljanje ili Obrazac kojim se usposta-
vlja odreTena tenzija na ijem kraju se nalazi razreenje. Moxe se ak rei
da je ovde prisutna i tehnika Izneverenih oekivanja jer bi svako pretposta-
vio da e Piroanac biti oduevljen injenicom da automobil troi "kaiku na
100 km". S druge strane, ove tehnike su samo posredno sredstvo putem koga
se, na nivou pripovedaa i publike, razotkriva i ismejava Piroaneva kr-
tost.
VESNA TRIyZN[\I^
Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
248
Ovo bi bile samo neke sugestije koje je zgodno imati na umu kada je re o
tehnikama za proizvoTenje humora, a naroito kada je u pitanju njihovo kori-
enje u vicevima. Ove tehnike zaista jesu znaajan deo svakog humoristikog
anra i njihovim razmatranjem smo na dobrom putu da uoimo i identifikujemo
poruke i funkcije koje odreTeni humoristiki, folklorni anr moe u sebi sadra-
vati u odgovarajuem socijalnom kontekstu. One, stoga, svakako zasluuju pa-
nju teoretiara humora, ali i antropologa i folklorista koji bi sa svoje strane dali
doprinos njihovom daljem usavravanju i primeni u analitikim postupcima.


Literatura

A. A. Berger, An Anatomy of Humor, Transaction Publishers The State
University, New Brunswick, New Jersey, 1993.
, Laugh and the World Laughs With You: A Global Perspective on
Humor, GMJ: Meditteranean Edition 1 (1), Spring, 2006.
, Anatomy of the Joke, Journal of Communication, Summer,
1976.Vol. 26, No. 3
, Frasier: a Twentieth Century Fool, http://online.sfsu.edu/~aberger/
, Whats in a Joke? A Micro-Analysis, http://online.sfsu.edu/~aber-
ger/
, 8 Scholars Analyze the Gays in a Bar Joke, http://online.sfsu.edu/~a-
berger/
The Journal of American Popular Culture, Vol. 4, Issue 2 (Fall 2005), Conver-
sations with Scholars of American Popular Culture Featured Guest:
Professor Arthur A. Berger


\esna qri f unovi

Basi c Humor Techni ques of Art hur A. Ber ger

The essay deals with basic techniques that can be detected in various humor
genres, whose rationale is to generate amusement. A long list of basic humor
techniques has come to attention as a result of problematising and analysis of
different humor genres done by the American media professor Arthur A.
Berger. A. Berger is by and large unknown to the Serbian scientific community,
so the initial piece of the thesis is dedicated to the presentation of the
aforementioned author and his body of work. What follows are the basic humor
techniques that are perused through native yarns. Berger believes that the joke,
due to its condensed form, is a particularly successful vehicle for illuminating
the functioning of humor techniques, an explanation that is an integral part of
BA`IN] q]HNIK] HZM[RA...

Emuooumpono.ouku npoo.e+u u.c. eo. 2. cc.2 (2007)
249
the thesis. It is evident that not all techniques are helpful in the examination of
jokes, which is why it was necessary, for a number of them, to divulge other
humor genres. This fact, as indeed many others, has led to a critical
reexamination of Berger's techniques and to analysis of how they could be
further developed, modified and used in anthropological and folklore
researcher, a matter that is dealt with in the conclusion. Basic humor techniques
that are identified by Arthur A. Berger as containing great methodological
potency that can be of significance in the analysis of different genres and
narratives. As such, these techniques are certainly an admirable form from the
standpoint of the effort that was put into their formation.

Key words:: Arthur A. Berger, basic humor techniques, morphology of witz, study
of humor