XII

12. TRIBOLOGIJA
12.1. Troenja i oteenja povrina Sve maine, sklopovi i mehanizmi sastoje se, po pravilu, od svega nekoliko osnovnih pokretnih mainskih elemenata: leajeva (kliznih ili kotrljajnih), zupanika, voica, lananih prenosnika i elinih uadi. U svim tim elementima osnovna pojava je relativno kretanje razliitih povrina u direktnom ili indirektnom kontaktu. Takvo kretanje moe biti: 1. klizanje jedne povrine po drugoj, 2. kotrljanje jednog elementa (toak, kugla, valjak) po ravnoj povrini i 3. kombinovano kretanje.

Slika 12.1. Kretanje tela jedno u odnosu na drugo

Na mestu kontakta javljaju se sloene mehanike, termike, ali i hemijske pojave. Dva osnovna procesa koji se javljaju pri relativnom kretanju mainskih elemenata su trenje na dodirnim povrinama i troenje materijala sa povrina koje su u meusobnom kontaktu. 165

Trenje, neodvojivo svojstvo povrine parova materijala u kontaktu, je nepoeljno u ogromnoj veini elemenata i mainskih sklopova i drugih mainskih ureaja (sem kod konica i mehanikih spojnica gde je koristan proces). Pojava sile trenja pri klizanju i kotrljanju povrina u kontaktu ne dovodi samo do nekorisnog utroka energije (pretvaranje izgubljene mehanike energije u toplotnu), ve usled istroenja i razaranja povrina, do mogunosti tekih oteenja elemenata i sklopova i, konano, do otkazivanja rada maine i postrojenja. Sloeni mehanizmi i procesi u pojavama trenja i njihove posledice pri razliitim uslovima, a posebno procesi troenja povrina i mogunosti njihovog smanjivanja predmet su istraivanja nauke pod nazivom TRIBOLOGIJA. Internacionalan naziv tribologija izveden je od grke rei tribos - trenje i logos - nauka, dok je u pojedinim zemljama poznata pod nazivom trenje, habanje i podmazivanje. Iako novija nauka, tribologija izuava pojave poznate veoma dugo i kao takva ne predstavlja nikakvu novinu, sutina je u novom prilazu problemima trenja i habanja materijala, i ulozi maziva i podmazivanja. Troenja i oteenja povrina materijala mainskih elemenata u posrednom ili neposrednom kontaktu i meusobnom relativnom kretanju svode na vrlo niske vrednosti. To osigurava, u najveem broju sluajeva, vrlo spore promene geometrijskog oblika povrina ili tolerancija i dimenzija mainskih elemenata i male promene metalurkih i mehanikih svojstava materijala. Sve to povlai sa sobom dug vek trajanja elemenata (pogotovo mainskih), promenu njihovih performansi u dozvoljenim granicama, a time i poveanu sigurnost u iznenadnom otkazivanju njihove funkcionalnosti. Pored odreenog umerenog troenja materijala povrina koju danas smatramo normalnom pojavom, u znatnom broju sluajeva u praksi nailazimo i na pojaana i abnormalno visoka troenja i oteenja povrina koja, u relativno kratkom vremenskom periodu, dovode do otkazivanja i loma mainskog elementa, a time i do otkazivanja rada maina pa i celog pogona.
Tabela 12.1. Uzroci neispravnosti odreenih mainskih elemenata
Uzroci neispravnosti Neadekvatan proraun i konstrukcija Greke u materijalu Greke proizvodnje i montae Neadekvatna eksploatacija, odravanje i kontrola Habanje materijala tokom dugotrajnog rada Ostalo Zupanici Klizni leajevi % 6.9 0.8 17.6 36.7 38.0 9.1 3.6 10.7 39.1 30.5 7.0 13.8 1.9 14.4 37.4 28.5 4.0 Kotrljajni leajevi

Troenje se, u najirem smislu, definie kao nepoeljno odstranjenje materijala sa povrine bez obzira na uzrok. Odreeno troenje materijala povrina u kontaktu i meusobno relativnom kretanju u odreenoj sredini moramo smatrati normalnom pojavom. 166

Kao abnormalnu ili patoloku pojavu protiv koje se danas moemo, najee, uspeno boriti razliitim tribolokim sredstvima i merama, smatramo svako pojaano troenje ili oteenje povrina, kao i otkazivanje ili lom mainskog elementa. 12.2. Vrste troenja i oteenja povrina Osnovne vrste troenja su zapravo veim delom posledice pojave trenja. Troenja povrina mainskih elemenata nisu samo posledica njihovog potpunog ili deliminog kontakta ve i kontakta tih povrina sa sredinom koja ih okruuje. Agresiju kiseonika i vlage iz vazduha, delovanje vrstih kontaminata svih vrsta u znatnoj meri doprinose poveanju navedenih osnovnih troenja povrina mainskih elemenata kao i novim specifinim vrstama troenja. ak i samo mazivo pri strujanju du povrina elemenata, svojom energijom kretanja i specifinim hidraulikim i reolokim pojavama, moe da doprinese odreenim vrstama troenja. Moe se postaviti gruba podela troenja: 1. mehaniko i 2. hemijsko troenje. Mehaniko troenje nazivamo obino u praksi habanjem, a hemijsko troenje korozijom materijala povrina.
Tabela 12.2. Klasifikacija troenja i oteenja povrina
Normalno adhezivno habanje Teko adhezivno habanje Lako zaribavanje Teko zaribavanje Zavarivanje (blokiranje)

Adhezivno habanje

Habanje (mehaniko troenje)

Abrazivno habanje

- Lako abrazivno habanje - Lako brazdanje - Teko brazdanje - Fluidna erozija - Udarna erozija - Kavitaciona erozija - Poetni piting - Progresivni piting - Lom

Strujna erozija

Habanje usled zamora Elektrina erozija Difuzno troenje Korozija (hemijsko troenje) Oksidaciona korozija Elektrolitska korozija (ranje) Redukciona korozija Termika troenja Bioloko troenje Visokotemperaturna erozija Plastino strujanje materijala

- Direktna oksidaciona korozija - Vibraciona korozija (freting) - Korozija slabim kiselinama - Korozija jakim kiselinama - Korozija S P Cl

167

12.2.1. Adhezivno habanje Adhezivno habanje predstavlja osnovni vid mehanikog troenja ili habanja materijala pri klizanju povrina u meusobnom kontaktu. Zavisno od parametara koji definiu uslove kontakta i kretanja, adhezivno habanje moe imati razliiti intenzitet i razliite posledice. U najoptijem sluaju adhezivno habanje, posle perioda uhodavanja i prilagoavanja povrine, prelazi u stacionarno stanje, koje se manifestuje u ravnomernom i umerenom odnoenju materijala sa povrine mainskog elementa i postupnoj izmeni makrogeometrije elementa. To je normalno adhezivno habanje.

Slika 12.2. Dijagram normalnog adhezivnog habanja

U uslovima normalnog habanja nepodmazanih povrina ili pri nepotpunom podmazivanju i za stacionarne uslove je zapremina izdvojenog materijala (V) priblino proporcionalna normalnoj sili koja deluje na povrine (Fp) i duine kliznog puta (s): V = k Fp s gde je, k faktor proporcionalnosti je karakteristino svojstvo materijala i naziva se specifini faktor habanja (promenljiva veliina). Te promenljive veliine su na primer temperatura koja moe promeniti svojstva materijala naroito njegovu tvrdou koja u znaajnoj meri utie na veliinu svih vrsta mehanikog troenja. Iako ima recipronu vrednost napona (mm2/N), izraava se brojano u mm3 odnesenog materijala po jedinici sile i jedinici kliznog odstojanja (mm3/Nmm=mm2/N). 168

Faktor pv [N/ms] je veoma znaajan parametar za procenu veliine mehanikih istroenja za odreeni materijal. Faktor pv se esto usvaja za procenu veka trajanja kliznih leaja ili drugih kliznih elemenata i predstavlja odreeni kriterijum za sigurnost rada u odreenom vremenskom periodu. Oblast normalnog adhezivnog habanja u funkciji pritiska na klizne povrine i klizne brzine, prikazana je na slici 12.3.

Slika 12.3. Oblast normalnog adhezivnog habanja u funkciji pritiska na klizne povrine i klizne brzine

Faktor pv, kao merilo veliine habanja suvih nepodmazanih ili nepotpuno podmazanih povrina kao i veka trajanja odreenog mainskog elementa, treba prihvatiti sa rezervom. Osnovni nedostatak svih navedenih parametara troenja je u tome to oni ne uzimaju u obzir i druge specifine vidove mehanikog habanja koji se javljaju u praksi, a uopte ne i korozivna istroenja. Oni vrede samo za oblast normalnog adhezivnog habanja. Promenom uslova kontakta, u najoptijem sluaju prelaskom graninih vrednosti pv faktora, moe doi do abnormalno visokog troenja pa i oteenja povrina kao posledice istog adhezivnog habanja, deliminog zavarivanja, a zatim pri kretanju, raskidanja smicanjem tako zavarenih povrina. To je teko adhezivno habanje za koje moemo prihvatiti i odomaeni naziv ribanje ili zaribavanje povrine. Laki oblici takvog istroenja, lako zaribavanje, (engleski najee: scoring) manifestuje se karakteristinim risevima koji se pruaju u pravcu klizanja.

169

U nepovoljnijem sluaju, kod tekog zaribavanja (engl. scuffing), dolazi i do najteih oteenja, sa dubokim risevima i odvaljivanjem znatnih delova materijala u pravcu klizanja. U najnepovoljnijem sluaju, mada izuzetno, moe doi do potpunog zavarivanja veeg dela povrina u kontaktu i do potpunog blokiranja kretanja. U tim uslovima mogu je i lom elementa. Sve forme takvog adhezivnog habanja, zaribavanje i zavarivanje povrina materijala u kontaktu pri relativnom kretanju su, pre svega, posledica: - odstranjenja oksidnih estica ili - raskida oksidnog sloja, - kao i otkazivanja graninog ili hidrodinamikog sloja maziva. Time se oslobaaju najpre na vrhovima neravnina povrine istog metala koje se adhezivno vrsto vezuju, a pri kretanju smicanjem razaraju. Pri velikim pritiscima nastaju novi kontakti koji se meusobno spajaju u vee delove povrina. Ove pojave zavise, pre svega: - od radnih uslova, - optereenja i - klizne brzine, a - indirektno i od radne temperature. Takoe postoji visoka zavisnost veliine tekog adhezivnog habanja od sastava metala (kod elika % sastav: C, Si, P i dr.), termike i hemijske obrade povrina, kao i kristalne mikrostrukture samog metala.

Slika 12.4. Oblast normalnog adhezivnog habanja u funkciji pritiska na klizne povrine i klizne brzine

170

Prelaz sa normalnog habanja, preteno oksidativnog karaktera, na teke oblike habanja, gde imamo preteno neposredan metalni kontakt, pri promeni vrednosti pv nije postupan ve nagao (oblast T1 na slici 12.4). Zanimljiva je pojava pri daljem poveanju pritiska na povrine, ili uopte, vrednosti pv. Pri visokim pritiscima i kliznim brzinama, usled visokih temperatura koje su sa tim u vezi, dolazi do omekavanja materijala izmenom strukture i mehanikih svojstava i do naglog pada inteziteta habanja i koeficijenta trenja (oblast T2 na slici 12.4). Adhezivno habanje je izuzetno sloeni fiziko-mehaniki, termiki i hemijski proces u kome neposredne adhezivne veze vrhova neravnina povrina u kontaktu i relativnom kretanju uestvuju delimino, i u razliitoj meri, zavisno od materijala povrina, vrste podmazivanja i radnih uslova. Moe se definisati kao prva komponenta habanja. Druga komponenta habanja je, redovno, mehanike abrazivne prirode i posledica ne samo zadiranja (brazdanja) tvrdih vrhova neravnina u meku povrinu ve i abrazivnog dejstva izdvojenih delia materijala na povrine, koje su, usled termikih metalurkih promena, po pravilu tvri od samih povrina. Kako se povrine veine metala, a i drugih materijala, u kiseonikoj atmosferi pokrivaju redovno i skoro trenutno slojem oksida, koji se kretanjem i smicanjem stalno razara i ponovno stvara, treba raunati i na stalno prisustvo direktne oksidacione korozije kao treeg faktora svakog procesa habanja. Proces habanja u tim uslovima praen je stalnom oksidacijom povrina. Iz tih razloga, smatra se da je proces habanja povrina pri niskim vrednostima faktora pv, to odgovara procesu normalnog adhezivnog habanja, u stvari stacionarni proces dinamike ravnotee stalnog razaranja i formiranja oksidnih slojeva, pa ga neki nazivaju i oksidacionim habanjem. Razaraju se najpre mazivi slojevi kao i sloj oksida materijala i pri tome se uspostavlja neposredna veza jednog i drugog materijala na vrhovima neravnina sa vrstim adhezivnim spojevima. Pri reuem scoringu dubina povreda je znatno vea nego pri adhezivnom scoringu, gde se povrede lokalizuju u tankom povrinskom sloju. Reui scoring je esto praen pojavom plastinih deformacija mainskih elemenata. Scoring adhezivnog tipa kao i reui scoring jesu glavni tipovi adhezivnog oteenja kod zupanika i kod kliznih leajeva, uglavnom nastali razaranjem graninog sloja maziva. Razliiti su uslovi naruavanja celovitosti mazivog sloja, a osnovni bi bili: - visoko zagrevanje ulja u njegovom povrinskom sloju; - primena nepogodnih ulja (npr. nedovoljnog viskoziteta); - nedovoljna koliina ulja pri podmazivanju; - nedovoljni kvalitet radnih povrina zuba; - velika optereenja.

171

 Mogunosti za smanjenje adhezivnog habanja Teka oteenja mainskih elemenata izazvana ovom vrstom habanja, ako su preduzete blagovremeno sve mere koje tribologija preporuuje, danas, su izuzetno retka. Prve zatitne mere moraju se preduzeti ve pri projektovanju elemenata maina kao i ureaja za njihovo podmazivanje. Dimenzionisanje i oblikovanje elemenata moraju biti u skladu sa zakonitostima stvaranja hidrodinamikih ili hidrostatikih mazivih slojeva. Sve radne i druge karakteristike svakog mainskog elementa moraju biti tako projektovane da osnovni parametri koji utiu na proces adhezivnog habanja, kao to su optereenja povrina, klizne brzine i temperatura budu u tolerisanim granicama. Maziva svih vrsta, pravilno izabrana prema specifinim radnim uslovima koji vladaju, a i prema posebnim uslovima koje zahtevaju posebni mainski elementi, imaju izuzetno visok i povoljan uticaj na smanjenje pa ak i potpunu eliminaciju svih vidova adhezivnog habanja.

Slika 12.5. Dijagram poreenja optereenja i brzina pri podmazivanju

U uslovima hidrostatikog podmazivanja, tj. podmazivanja pod pritiskom, kada izmeu povrina u kretanju postoji stalni i neprekidni sloj maziva dovoljne debljine koji nosi celokupno optereenje, sva adhezivna habanja i dejstvo njegovih sekundarnih komponenata svedena su na nulu. To vai i pri hidrodinamikom podmazivanju mainskih elemenata, a posebno leaja, u normalnim uslovima rada. U mnogim elementima maina navedeni uslovi podmazivanja ne mogu se ostvariti iz konstrukcionih razloga ili specifinih radnih uslova. Takvi elementi su zupanici svih vrsta. U mnogim takvim sluajevima, elastohidrodinamiko podmazivanje, slino hidrodinamikom obezbeuje uljni sloj dovoljne debljine da u normalnim uslovima rada sprei kontakt povrina u kretanju i eliminie sva troenja adhezivnog i kontaktnog tipa.

Kompletan film maziva

Meovito podmazivanje

Nepotpuno podmazivanje

Slika 12.6. Slojevi maziva

172

12.2.2. Abrazivno habanje Abrazivno habanje podrazumeva pojmove kao to su zadiranje, rezanje i brazdanje preteno trajne plastine deformacije materijala na povrini ili neposredno ispod nje. Definie se kao odstranjenje materijala sa povrine u kontaktu i relativnom kretanju, kao posledice: - zadiranja neravnina tvre povrine po povrini mekeg materijala ili - usled delovanja delia raznog porekla na ili izmeu povrina materijala. Abrazivno habanje zajedno sa adhezivnim habanjem prestavlja osnovni vid mehanikog troenja kod maina i opreme.

Slika 12.6. Abrazivno habanje

Kod zupastih prenosnika abrazivno habanje je tipino za otvorene prenosnike, mada se u manjem broju javlja i kod zatvorenih prenosnika. Abrazivno habanje kod leaja je karakteristian vid habanja. Motori sa unutranjim sagorevanjem imaju izraeno abrazivno habanje, s obzirom da oni usisavaju u toku rada direktno iz atmosfere ogromne koliine vazduha potrebnog u procesu sagorevanja. Kontaminati (tvrdi delii atmosferskog porekla) po pravilu su: - nemetalne neistoe, - dim ili praina iz vazduha, koja u zavisnosti od lokaliteta ili vrste eksploatisane mineralne sirovine, moe imati veoma razliiti sastav. Ipak, glavni sastojak, po pravilu je: - silicijum-dioksid (SiO2), - a esto se nalaze i oksidi kalijuma, magnezijuma ak i gvoa i aluminijuma, ponekad ugljenika i drugih razliitih materijala. Veliina estica atmosferske neistoe variraju u irokim granicama od 0.1 do 1m (estice dima) i od 1 do 150m (zrno peska), za atmosfersku prainu. Granulometrijski sastav zrna neistoe atmosferske praine variraju slino sastavu atmosferske praine. Abrazivno troenje zavisi u velikoj meri od koncentracije i granulometrijskog sastava neistoa. U sluaju da su veliine abraziva manje od debljine mazivog 173

sloja, postoji mogunost njihovog nesmetanog kretanja izmeu elemenata, pa je njihov uticaj na razvoj abrazivnog habanja mali. U suprotnom efekti uticaja abraziva su znatno vei. Abrazivno habanje povrina mekih materijala moe biti izazvano neravninama povrina tvrih materijala. Iz ovoga je jasno da abrazivno habanje prestavlja jednim delom, sekundarnu komponentu adhezivnog habanja. Pri velikim razlikama u tvrdoi materijala u kontaktu, habanje povrina je izuzetno visoko i preteno je abrazivnog karaktera. Meutim treba rei da pri adhezivnom habanju vremenom troenja opadnu i ustale se na niskoj vrednosti. Tehnoloke neistoe (zadrale su se na povrinama elementa i u sistemu podmazivanja maina): - livaki pesak, - tvrdi delii metalnih oksida, - ostaci pri livenju, - ostaci razliitih postupaka mehanike obrade. ak i kada u sistemu podmazivanja maine postoje odgovarajui preistai ulja (filteri), delovi takvih krupnih neistoa ostaju utisnuti i uglavljeni u meke metale npr. za leaje, dok znatni deo vrlo sitnih estica i dalje slobodno cirkulie kroz sistem. Abrazivne estice mogu u mainskim sklopovima unutranjih povrina maine: - razliitim vidovima mehanikog troenja ili - korozije. poticati od troenja

Abrazivno habanje usled dejstva tvrih materijala na povrine u kretanju je redovno vrlo izrazito kao i vrsti produkti potpunog ili nepotpunog sagorevanja goriva u komori za sagorevanje kod motora. Pri dovoljnoj debljini uljnog sloja u nekom elementu maine, posebno u sluaju hidrodinamikog ili hidrostatikog podmazivanja slojem vee debljine, estice stranih materija slobodno prolaze sa fluidom kroz zazore elemenata prouzrokujui samo malim delom oteenja povrina. U sluaju manjih debljina uljnog sloja, nepotpunog, meovitog ili graninog podmazivanja, i manji delii tvrdih stranih materija mogu izazvati vrlo znatna habanja materijala povrina. Due dejstvo tako malih dovoljno vrstih estica ogleda se u obliku sitnih ogrebotina (riseva), najee na povrini mekog materijala tj. metala. Dejstvo je, u ovom sluaju, slino vrlo umerenom ali grubom bruenju grebanju povrina koje je poznato u engleskoj literaturi pod nazivom scratching. Vee tvrde estice prolaze sa mazivim fluidom kroz zazore sa otrim zadiranjem povrina i urezivanje lebova (growing) i brazdi (plowing, ridging) znatne dubine. Meki metali, kao to su beli metal, olovo i dr., imaju sposobnost da prihvate u sebe (utapaju) strane tvrde delie i da ih na taj nain eliminiu iz cirkulacije i 174

uine bezopasnim. Slino je i u sluaju relativno tvrde osnove materijala za leite koja je prekrivena tankim slojem mekanog metala. Meutim, u odreenim sluajevima, ovakvo svojstvo ovog materijala moe biti uzronik veoma ozbiljnim abrazivnim oteenjima obe klizne povrine u kontaktu. I meke estice stranih materija, kao to su aglomerati ai i koksa, mogu ako su u veim koliinama, izmeniti strukturu povrine i postati uzronik oteenja povrina (povrina postaje neravna, sa krunim oteenjima u obliku useenih tamnih mrlja). U svim sluajevima intenzitet abrazivnog habanja zavisi od odnosa tvrdoe abrazivnog tela ili delia (abraziva) i tvrdoe materijala povrine na koju abraziv deluje. Postupci za smanjenje abrazivnog habanja Mazivi fluidi ili masti bilo koje vrste i karakteristika mogu imati u normalnim uslovima rada samo veoma ogranieni uticaj na tok i obim abrazivnog troenja. Njihov uticaj je, zapravo znatan samo u periodu uhodavanja i prilagoavanja povrina u kontaktu i relativnom kretanju, kada, usporavajui sloen proces abrazivnog i adhezivnog habanja, doprinosi povoljnoj i manje abrazivnoj konfiguraciji povrina i smanjuju koliinu izdvojenih abrazivnih estica. Kasnije u normalnoj eksploataciji, na smanjenje abrazivnog dejstva sitnih delia stranog materijala mogu delovati neki mazivi fluidi, u ogranienom obimu, svojim disperzantnim svojstvima, spreavajui spajanje sitnih estica u vee anglomerate i zadravajui znatan deo neistoa u fino dispergovanom stanju. Efikasnije su one mere tehnoloke i metalurke prirode koje vode poveanju otpornosti kliznih povrina prema abrazivnom habanju. Najvei uticaj na smanjenje abrazivnog habanja imaju, posebne konstruktivne mere. Od optih konstruktivnih mera koje deluju u pravcu smanjenja troenja povrina treba spomenuti poveanje zazora izmeu kliznih povrina. To meutim nije u saglasnosti sa savremenim tendencijama razvoja mainskih konstrukcija koje tee upravo smanjenju zazora. Izrazito efikasne, opravdane i neophodne su one mere koje omoguuju znatno smanjenje koliine tvrdih kontaminanata u sistemu podmazivanja. Raznim postupcima se mora, u maksimalnoj moguoj meri, spreiti prodiranje vrstih stranih estica materije u mainu ili sistem podmazivanja, izdvojiti vrste strane estice iz svih fluida koji po svojoj funkciji ulaze u mainu, i najzad, stalno u toku eksploatacije preiavati mazivi fluid u sistemu podmazivanja maine od svih stranih materija koje su, prodrle u sistem ili u sistemu nastale.

175

Spreavanje prodiranja neistoa u mainu postiemo efikasnim zaptivanjem svih otvora i zazora koji su sa atmosferom u vezi. Zaptivke kliznih povrina (semering) moraju posedovati i posebna triboloka svojstva. Izbor metode za preiavanje (filtriranje, centrifugiranje i dr.) zavise od vrste postrojenja i uslova rada. Meutim, treba imati na umu da i najefikasnije metode preiavanja ne odstranjuju u potpunosti svu neistou. 12.2.3. Fluidna erozija Erozivno troenje ili fluidna erozija - strujanje mazivog fluida velikom relativnom brzinom u odnosu na vrstu povrinu u kontaktu moe izazvati svojim kinetikim dejstvom odreeno ostranjenje materijala povrine.

Slika 12.7. Fluidna erozija

Ono to normalno definiemo kao erozivna istroenja pre su posledica dejstva vrlo malih vrstih delia, mikro i submikro dimenzija, suspendovanih u mazivom fluidu. Te sitne estice suspendovane u ulju, po pravilu dimenzije ispod 5m teko se, a one ispod 1m ne mogu se odstraniti uobiajenim tehnikim sredstvima za preiavanje mazivog fluida u sistemu podmazivanja. Otuda je veoma teko postaviti jasnu graninu liniju izmeu abrazivnih i erozivnih istroenja. 12.2.4. Udarna erozija Poseban vid abrazivnog habanja sa razaranjem povrine kao posledice ponovljenih udara vrstih delia na povrinu. Materijal se sa povrine pri tome odstranjuje kinetikim dejstvom delia u kretanju. Uzroci pojave udarne erozije: praina ili pesak, noeni jakim vetrom ili njihovim udarom na povrine vrstog predmeta velikom brzinom (lopatice i kuita pumpi, duvaljke i cevovodi i hidraulikom i pneumatskom transportu i dr.). Relativna brzina estice, veliine estice i ugao udara na povrinu odreuje vrednost kinetike energije erozivne struje, a time i intezitet erozivnog oteenja.

176

Slika 12.8. Udarna erozija

Za prirodne materijale erozivnost raste sa porastom sadrajem kvarca i veliinom udarnih estica. Ona zavisi i od oblika estica, otre ivice estica izazivaju jae habanje od okruglih. Ugao udara je definisan nagibom izmeu povrine predmeta i trajektorije udarne estice. Uticaj ugla udara zavisi i od tipa materijala. Elastini i meki materijali trpe najvea oteenja pri uglovima od 20 do 30, dok krti materijali pri pravom uglu. Na povrinama krtih materijala udar estica izaziva naprsline u obliku koljke sa svetlim tragovima na mestu udara. Kod elastinih materijala, kada su oteenja povrina maksimalna pri malim uglovima udara, oteenja nastaju izdvajanjem materijala sa povrine slino procesu rezanja. Izbor materijala napadnute povrine je najznaajniji faktor kojim moemo da utiemo na smanjenje oteenja povrina usled udarne erozije. Krti materijali su u optem sluaju otporniji, ali oteenja zavise u najveoj meri od ugla udara estice. 12.2.5. Kavitaciona erozija Kada pri strujanju tenog maziva pritisak u tenostima padne ispod pritiska pare tenosti na radnoj temperaturi, u tenosti se pojavljuju parni ili gasni mehurii. Pri prelasku tenosti ponovo u oblast visokog pritiska dolazi do razbijanja kolapsa mehuria. Kako se pri nastajanju parnih ili gasnih mehurova tenosti (ne mehurovi vazduha rastvorenih u ulju) troi znatna energija, to se pri njihovom kolapsu ona oslobaa u obliku hidraulinog talasa. Kolaps gasnih mehuria dolazi postupno, bez otrih udara, i normalno ne oteuje povrine, njihova pojava moe, eventualno, samo da smanji nosivost leita. Kolaps parnih kavitacija nastupa sa naglim i otrim udarnim talasom lokalno koncentrisanim i visoke uestanosti, to dovodi do povrinskog zamaranja materijala i oteenja povrine.

177

Slika 12.9. Princip kavitacione erozije

Pored lokalnog naglog poveanja pritiska, dolazi i do lokalnog znatnog poveanja temperature, to pomae i odreene ubrzane hemijske reakcije. Pri podmazivanju vodom, emulzijama ili suspenzijama, ili pak, prisustvu vode kao kontaminanta u sistemu podmazivanja, propratne hemijske reakcije mogu biti izrazite. Mehaniki udari usled kolapsa kavitacije odstranjuju znatni sloj oksida, ime se olakavaju dalji hemijski procesi po dubini, to opet olakava dalje mehaniko dejstvo. Zbog kombinovanog mehanikog i hemijskog dejstva neki autori ovu vrstu erozije nazivaju kavitaciona erozija. Do naglih promena pritiska dolazi pri strujanju u hidrodinamikom sloju mazivog fluida na mestima prelaza sa optereenog na neoptereeni deo u leitu, gde pritisci u sloju mogu da poprime i negativne vrednosti. Kavitacija se najee javlja kod dizel-motora sa niskim i srednjim brojevima obrtaja. Kavitaciona istroenja povrina materijala za leita zavise od tvrdoe materijala. Kavitaciona istroenja se retko prostiru u dubinu materijala. Pojava kavitacije zavisi od pritiska pare mazive tenosti, naravno u uslovima visokih temperatura i znatnog vakuma na mestima gde se ona javlja, po pravilu lokalno u sloju maziva leaja. Kavitaciona istroenja se mogu, ponekad, eliminisati upotrebom viskoznijeg maziva. Po pravilu, pojavu kavitacionog istroenja moramo smatrati konstruktivnim problemom. Odreene konstruktivne mere se sastoje u: - smanjenju zazora izmeu rukavca i leaja i - u poveanju pritiska ulja u cirkulaciji. Smanjenje zazora smanjuje, do izvesne granice, radijalno kretanje rukavca u leaju, a poveani pritisak ulja smanjuje mogunost pojave kavitacionih mehuria. Svakako je jedna od mogunosti za smanjenje kavitacionog istroenja i primena tvrih materijala za leajeve.

178

12.2.6. Troenja i oteenja povrina u kontaktu usled zamora materijala Osnovni uzroci troenja i oteenja Pored adhezivnog i abrazivnog troenja materijala povrina u kontaktu i relativnom kretanju, zamor materijala i njegove posledice su danas, verovatno, glavni uzrok ogranienog veka trajanja mnogih mainskih elemenata. Pri kontaktu optereenih povrina zavisno od uslova kontakta, a posebno uslova podmazivanja, nastaju odgovarajua naprezanja materijala na: - pritisak ili - zatezanje. Kao posledica dejstva klizanja ili kotrljanja povrina, nastaju i odgovarajua naprezanja materijala na: - smicanje. Druga dejstva su takoe mogua, npr. termika, pa je materijal izloen znatnim naprezanjima iji raspored, intezitet i pravac nije uvek mogue odrediti. Sva naprezanja su u granicama otpornosti materijala sa znatnim koeficijentom sigurnosti. Pri ciklinim jako promenljivim optereenjima, posle odreenog broja ciklusa, treba raunati sa manjim ili veim oteenjima, pa i sa potpunim otkazivanjem materijala. Pojava je poznata pod imenom zamor materijala. Pojave troenja i oteenja materijala povrina elemenata maina kao posledice zamaranja materijala izuzetno su sloene. Oteenja duboko zadiru u samu molekularnu strukturu materijala, i kao takve, predstavljaju nedovoljno istraeno svojstvo materijala. Blie poznate su samo spoljnje manifestacije ovih pojava i njihovi spoljni uzronici. Cikline promene naprezanja u materijalu preduslov su za pojavu zamora materijala. Ne javljaju se, po pravilu, u kliznim leitima ili drugim mainskim elementima sa stalno ili relativno malo promenljivim optereenjima (leita rotacionih maina), izuzev kada su izloeni teim vibracijama visoke uestanosti. Kod kliznih leaja klipnih maina, posebno kod motora sa unutranjim sagorevanjem, maina drobilica, probijaica i dr., pojava je esta. Oteenja su ograniena, najee na gornji sloj, pa se stoga i nazivaju oteenja usled povrinskog zamora materijala. Meutim i oteenja po dubini su mogua, sa odlamanjima znatnih delova materijala. Kotrljajua leita, zupanici svih vrsta, bregaste osovine i dr. imaju visoko koncentrisana i funkcionalno ciklino promenljiva optereenja i spadaju u posebnu vrstu oteenja usled zamaranja materijala. Pri kretanju ovih elemenata (kotrljanju, klizanju ili kombinovanom kretanju), celokupno optereenje, koncentrisano na vrlo malu povrinu (teoretski na pravu liniju ili taku), prenosi se na sve nove delove povrine, usled ega vrlo 179

visoka naprezanja u materijalima povrina periodino variraju od nule do maksimuma.

Slika 12.10. Naprezanje na smicanje u finkciji odstojanja od povrine na mestu kontakta kao posledice kotrljanja, klizanja i kombinovanog dejstva

Posledica toga je zamor materijala, koji se ogleda u oteenju materijala po povrini i neposredno ispod nje, pri emu se delii materijala odlamaju sa povrine stvarajui karakteristian reljef u obliku manjih ili veih rupica pitinga. Internacionalni naziv piting (engl. pitting) potie od engleske rei: pit - jamica i danas se pod tim imenom pojavljuje u brojnoj svetskoj literaturi. Kod novih zupanika je tzv. piting uhodavanja ili poetni piting esta pojava koja se vremenom ublaava i nestaje. Vrlo opasan je, razarajui ili progresivni piting, gde proces moe i vrlo naglo da napreduje do konanog otkazivanja i loma elementa. Izuzetno visoka ciklino promenljiva naprezanja imamo u materijalima kotrljajuih leaja (kuglice odnosno valjci a naroito spoljnji i unutranji prstenovi) i u materijalima zubaca razliitih zupanika. Slini uslovi postoje kod bregaste osovine i podizaa ventila motora sa unutranjim sagorevanjem, kao i drugim elementima maina. Kod ovih elemenata ne moemo uvek oekivati stvaranje elastohidrodinamikih slojeva maziva vee debljine, to treba raunati i sa znatnim silama trenja klizanja ili kotrljanja i znatnim naprezanjima na smicanje u materijalima, sa maksimumom naprezanja neposredno ispod mesta kontakta. Otuda su este pojave povrinskog zamaranja materijala. Mehanizam nastanka i razvoja Prvo nastaju sitne pukotine na povrini ili neposredno ispod nje, najee, na mestima razliitih nepravilnosti u strukturi kristala materijala i meukristalnim vezama (dislokacije). Takoe mikro i makro neravnine, nastale kao posledice mehanike ili termike obrade povrina, pogoduju nastanku primarnih pukotina, zbog lokalnih 180

koncentracija koje optereuju mikroregione, a koje predstavljaju plodno tlo za nastavak ove vrste oteenja. Primarne pukotine se prostiru koso, pod izvesnim uglom u odnosu na povrinu, u pravcu deformacije materijala izazvane smiuim naprezanjima. Kod zupca zupanika to je koso od srednje linije ka korenu i vrhu pogonskog zupanika i koso u pravcu srednje linije gonjenog zupanika. Pukotine i dislokacije u kristalnoj reetki, nastaju mesta novih koncentracija alternativnih naprezanja u materijalu, to vodi plastinim deformacijama po povrini pukotine kao i njihovom ravastom napredovanju i irenju. U irenju pukotina, a naroito u odlamanju izdvojenih delia materijala, doprinosi i pritisak u sloju maziva. Pojava pitinga kao poetnog procesa oteenja povrina, naroito dolazi do izraaja pri klizanju u pravcu suprotnom od kotrljanja povrina. esta pojava pri uhodavanju zupanika, naroito od nekaljenog elika. Ako se nastavlja sa stvaranjem novih kratera, dolazi do prilagoavanja povrina u kontaktu, ime se izravnavaju mikroneravnine. Sve to dovodi do potpune eliminacije lokalnih preoptereenja, a time i dalje pojave pitinga. Nastala oteenja povrina se ubrzo izravnavaju normalnim habanjem povrina ili pak plastinim strujanjem materijala povrina. Ako se proces pitinga nastavlja stvaranjem novih kratera i proirivanjem postojeih, dovodi do progresivnog ili razarajueg pitinga, koji redovno vodi tekim oteenjima povrine. Dolazi do slabljenja materijala izmeu susednih rupica i do njihovog odvaljivanja sa povrina u obliku iverica (engl. spalling). Proces moe imati razliite oblike i intenzitete, a redovno se kombinuje sa vie ili manje abrazivnim troenjem povrina. U sluajevima tekih udarnih optereenja, pukotine se ire po dubini, zahvatajui iroka podruja materijala, to ima za posledicu najtea oteenja lom samog elementa. Pojava pitinga, zavise u najveoj meri od: - vrste materijala, - njegove strukture, - mehanikih svojstava (tvrdoe), - od naina obrade (mehanike, termike ili hemijske) povrina. Progresivni piting se ee pojavljuje u zupanicima sa: - veim optereenjima, - zbog povienih naprezanja u materijalu, - sa veim brojem obrtaja, - zbog vee uestanosti ciklusa promene naprezanja, - sa poveanim kliznim brzinama, 181

zbog viih termikih naprezanja u materijalu.

Piting je ei na pogonskim zupanicima. Prvenstveno, i u teim oblicima, javlja se na povrinama korena zubaca. Nastanak inicijalnog pitinga nije mogue uvek spreiti, ali se zato moe znatno smanjiti korekcijom sprezanja i tanom izradom zupanika. Kod progresivnog pitinga broj jamica neprekidno raste pri istovremenom poveavanju nekih od njih, usled ega se neprekidno smanjuje stvarna povrina dodira. Pri tome rastu kontaktni naponi koji po dostizanju kritine vrednosti izazivaju plastine deformacije i intenzivno habanje. Piting nastaje najee kod cilindrinih zupanika sa pravim i kosim zupcima, ree kod koninih. Ovo se objanjava razliitim uslovima klizanja na povrini zuba. Piting se ne javlja kod otvorenih prenosnika, prenosnika koji rade bez podmazivanja ili se podmazuju kozistentnim mastima. U kotrljajnim leajima pojave zamaranja materijala, pri pravilnoj montai i pravilnom odravanju, eliminiu se ili se smanjuju na minimum drugi vidovi oteenja kao to su habanje ili korozija povrina, zato je zamor - osnovni vid troenja i oteenja materijala. Pri tome se pojave zamaranja u obliku pitinga, odlamanje materijala povrina ili loma mogu pojaviti na bilo kom elementu leaja, na vodeim prstenovima, kuglicama ili valjcima. Razvoj inicijalnih pukotina, pojave i irenja jamica kao i potpuno razaranje kontaktnih povrina, identian je razvoju pitinga kod zupastih prenosnika. Vrlo nepovoljno samo na pojavu vanje primarnih tekih oteenja deluje i najmanje prisustvo vode u mazivu. Voda deluje ne korozije kao inicijatora povrinskih oteenja ve i na proiripukotina hidraulikim efektom, to sve dovodi do znatnih i povrina.

Da li su prvi znaci pitinga dovoljan znak za povlaenje leaja iz upotrebe? Eksperimenti pokazuju da pri umerenom optereenju, leaji stabilno rade jo i vie od 10% radnog veka. Zamorno habanje veoma esto je potpomognuto mehanikim grekama koje su nastale u konstruisanju, izradi i montai. U motorima sa unutranjim sagorevanjem, element koji je posebno osetljiv na troenja i oteenja kao posledicu zamaranja materijala jeste triboloki par koji ine povrine ekscentra bregaste osovine i podizaa ventila. U prvim fazama poetnog pitinga mogu se javiti izdvojeni delii materijala u izrazitom obliku kuglica, u samoj pukotini, pri emu deo od njih dospeva do mazivog fluida. Nalaenje takvih mikrokuglica u mazivom fluidu, blagovremeno upozorava na poetna oteenja vitalnih elemenata maina. Mogunost smanjenja oteenja povrina usled zamora materijala Maziva svih vrsta imaju povoljno dejstvo na smanjenje oteenja povrina od zamora materijala i na vek trajanja kotrljajuih mehanizama. Ona deluju tako to svojim slojem amortizuju udarna promenljiva optereenja i to smanjujui druge vrste troenja povrina, kako mehanikog tako i korozivnog tipa, smanjuju mogunost pojave inicijalnih pukotina na povrinama. 182

Viskozniji fluidi, pogotovu oni niskog indeksa viskoznosti, na visokim pritiscima postaju gui, pa ne prodiru u primarne pukotine, ime izostaje hidraulini efekat razaranja povrine. Dejstvo aditiva u mazivom fluidu je razliito, dok neki tzv. blagi aditivi nemaju uticaja na oteenja od zamora, drugi (aktivnije vrste) deluju ak u pravcu smanjenja otpornosti povrina materijala na zamor. Mazive masti su povoljnije od mazivih fluida (dok i najmanje prisustvo vode u mazivu veoma nepovoljno deluje). Svojstvo materijala, vrsta, sastav i struktura, doprinose reavanju ovog problema. Konstruktivni elementi imaju, verovatno, najvei uticaj. Svaki faktor koji smanjuje naprezanje materijala na povrinama u kontaktu i neposredno ispod njih, smanjuju mnogostruko verovatnou rane pojave istroenja ove vrste. Za takvo smanjenje postoje mnogobrojne mogunosti: odgovarajue dimenzionisanje, eliminisanje ili smanjenje vibracije, primena najpogodnije i odgovarajue obrade povrina i dr. 12.2.7. Elektrina erozija Elektrina struja u prolazu kroz mesta kontakta dveju povrina, koje u strujnom toku prestavljaju i mesta poveanog otpora, moe izazvati znatna oteenja kontaktnih delova, to se ogleda, u njihovom troenju i izdvajanju delia sa povrine. Mehaniki kontakt dveju povrina razliitih temperatura moe, kao termoelement, biti izvor elektrinog toka, koji moe da oteti povrine predmeta. Klasinu elektrinu eroziju imamo kod ugljenino grafitnih etkica i bakra kolektora rotacionih elektrinih maina (elektrogeneratora i elektrinih motora). Pri kontaktu ovih elemenata u kretanju dolazi do troenja i bez elektrinog toka, usled sloenih procesa adhezivnog i abrazivnog habanja, zamora materijala i termikih procesa sa deliminim obostranim transferom materijala sa povrine na povrinu. Za vee klizne brzine, a zavisno od optereenja, razlikujemo kao i kod metala dva procesa: lako i teko habanje sa naglim skokom intenziteta troenja, do koga dolazi pri prekidu oksidnog sloja na bakru. Pri kontaktu ovih elemenata pri kretanju dolazi do pojave iskrenja, koja u znatnoj meri pojaava troenje ovih elemenata. Iskrenje je, zapravo, pojava elektrinog luka, koji dovodi do znatnog lokalnog poveanja temperature i do jonskog bombardovanja obe povrine. To uzrokuje u ovom sluaju znatnu elektrinu eroziju. Elektrina erozija je veoma karakteristian oblik habanja kliznih leaja koji se sreu kod rotacionih elektrinih pribora i ureaja. Javlja se kao rezultat proticanja elektrine struje izmeu posteljica i rukavca. Struja, jaine iznad 1A i napona preko 1V u svom toku izaziva varnienje kontaktnih povrina, a kao posledice su pojave mikroskopskih jamica. Zbog pojave jamica koje umnogome podseaju na oteenja materijala povrina usled zamora materijala, esto se ovaj vid troenja naziva elektrini piting. 183

Jamice se ee javljaju na posteljici, ali se javljaju i na rukavcu gde u manjem stepenu zavise od tvrdoe. Varnienje prouzrokuje oteenja maziva, kao i kontaminaciju maziva i mazivog sistema. Premazima specijalnim mastima i pastama, najee na bazi grafita, mogu se sva navedena oteenja smanjiti u velikoj meri. Pojava troenja u obliku praha (engl. dusting) moe se spreiti ili znatno ublaiti slojevima olova, kadmijuma, barijuma, fosfora i dr. Vrlo povoljan uticaj ima i molibden-disulfid kao mazivo. Sasvim poseban sluaj elektrine erozije, nazvana i termoelektrina erozija, konstatovana je kod alata u procesu obrade metala rezanjem. 12.2.8. Difuzno troenje Adhezivne veze i plastine deformacije metala na mestima stvarnog mikrokontakta povrina, oigledno omoguuje difundiranje pojedinanih atoma iz strukture materijala jedne povrine u kristalinu strukturu druge povrine. To je pogotovo sluaj u uslovima klizanja povrina u meusobnom kontaktu, kada dolazi do znatnog plastinog strujanja i prenosa mase materijala sa znatnim i stalnim procesom ruenja i formiranja sekundarnih struktura sa lokalno vrlo visokim temperaturama. U takvim uslovima mogunost difuzije je izuzetno velika. U procesu troenja zamaranjem materijala kotrljajnih elemenata (piting) i prisustva vode na povrinama imamo i difuziju vodonika u unutranje povrinske slojeve. Vodonik se stvara, verovatno, u atomskoj formi disocijacijom i elektrolizom vode, te poveava krtost materijala i dovodi do tekih oteenja u materijalu. U ovom sluaju difuzija je, svakako, olakana primarnim pukotinama koje su stvorene zamorom materijala ali, verovatno, postoji uticaj i u suprotnom pravcu. Zatita interpozicija novog meusloja od nikla, gvoa i mesinga. Spreava pojavu difuzije povrinskog sloja i stvaranje nepoeljnih intermetalnih jedinjenja. 12.2.9. Troenje usled direktne oksidacije materijala povrina Direktna oksidacija u statikim uslovima Kiseonik, aktivna komponenta vazduha, reaguje neobino brzo sa svim metalima, osim plemenitih, a i sa mnogim organskim i neorganskim materijama. Praktino su sve povrine takvog materijala pokrivene slojem oksida. Do oksidacionih procesa dolazi i kada povrine nisu na izgled u kontaktu sa vazduhom npr. povrine pokrivene adsorbovanim ili hidrodinamikim slojem maziva, jer se kiseonik nalazi adsorbovan na svim povrinama i rastvoren u svim fluidima koji se sa vazduhom nalaze ili su se nalazili u kontaktu. Glavni predstavnici oksidacione korozije jesu direktna oksidacija i fretting. 184

Proces direktne oksidacije se, po pravilu, brzo zaustavlja jer sam sloj oksida spreava dalji kontakt kiseonika sa metalom po dubini. Debljina oksidnog sloja zavisi od vrste metala i od poroznosti stvorenog oksida, tj. od mogunosti difuzije kiseonika kroz sloj oksida - oksidni sloj bogat kiseonikom na povrini dok je sloj oksida u kontaktu sa metalom siromaan kiseonikom. Metali kao to su aluminijum, hrom, kalaj i neki drugi metali daju tanke slojeve oksida. Kod legura, afinitet pojedinih metala koji je izgrauju, prema kiseoniku ne odgovara afinitetu tih metala kada ne formiraju leguru. Legirani elici sa relativnom malom koliinom hroma daju oksidni sloj hromnog oksida (Cr2O3) koji zatiuje povrine elika od korozije na visokim temperaturama. Direktna oksidacija metala na normalnim ili umerenim povienim temperatutama i u statikim uslovima ne predstavlja nikakvu opasnost za metale. Debljina sloja oksida raste na visokim temperaturama, tako da sad vrlo tvrdi i poprilino debeli slojevi oksida nisu u stanju da prate deformaciju u masi metala, izazvane termikim naprezanjem. Oksidni sloj puca tako da stvara put za dalju oksidaciju metala po dubini. Freting ili vibraciona korozija Vrsta hemijskog troenja povrina pri veoma prisnom kontaktu povrina izloenih oscilatornom kretanju malih amplituda ili vibracija poznata je pod imenom freting (engl. fretting) ili vibraciona korozija.

Slika 12.11. Uzajamnost opetreenja i pomeranja pri vibracionoj koroziji

U uslovima suvog kontakta i uestalih vibracija dolazi do adhezivnog habanja, pri emu se vri razaranje oksidnog sloja, uz dalju oksidaciju povrine i izdvajanje delia metalnih oksida. Stalno abrazivno dejstvo izdvojenih tvrdih delia metalnih oksida koji ostaju na mestu nastanka, nastavlja i ubrzava ceo taj proces. Fretting-korozija je esta pojava u presovanim elinim spojevima, npr. u presovanim povrinama kotrljajuih leaja, u statikim spojnicama (zavrtnji, zakivci), zupastim ili kardanskim spojnicama i dr. Proces se odvija u poetnom periodu veoma intenzivno, dok kasnije poprima ravnomerniji tok, priblino proporcionalan broju ciklusa promene optereenja. Mehanizam razvoja frettinga odvija se u tri stadijuma: 185

1. U prvom dolazi do ojaanja kontaktnih povrina i ciklinog teenja podpovrinskog sloja. Mikroneravnine u kontaktu se plastino deformiu. Na delovima kontakta kod kojih je dolo do mesnog razaranja oksidacionog sloja, intenzivno se razvijaju meumolekularne veze. Prisustvo vibracija doprinosi razaranju meumolekularnih veza, a zajedno sa nakupljenim zamornim povredama u materijalu dovode do obrazovanja pohabanih estica. U poetnom periodu samo manji deo ukupnih produkata su oksidi. 2. U drugom stadijumu u zoni kontakta formira se koroziono-aktivna sredina, koju predstavljaju pohabane estice. Uspostavlja se ravnotea izmeu brzina obrazovanja i udaljavanja iz kontakta pohabanih estica. Habanje u ovoj fazi je relativno malo, a prisutno je i razaranje oksidnog sloja. Prethodno ojaan sloj podvrgnut ciklinim optereenjima, nagomilava zamorne povrede. U sledeem koraku dolazi do finog sitnjenja oksida i oni igraju ulogu katalizatora, ubrzavajui adsorpciju kiseonika i vlage. Meu elementima u kontaktu stvara se reakciona elektrolitika sredina. 3. U treoj fazi razvija se razaranje materijala po dubini i brzina intenziteta habanja poveava se vie puta. Zamorno-oksidno, a zatim i koroziono-zamorne povrede nagomilane u podpovrinskom sloju stvaraju preduslov za intenzivno razaranje aktivne povrine. Pojave freting-korozije moe se smanjiti izborom materijala, i posebno, obradom povrina. U tom smislu naroito povoljno deluje poveanje tvrdoe materijala, posebno njihovih povrina, pa zbog toga povoljan uticaj imaju procesi mehanike obrade i razliiti procesi hemijskog tretiranja povrina, kao to su nitriranje, karburiranje i dr. Primenjuju se i metalni i drugi premazi od tvrdih metala, ili inkluzija tvrdih nemetala u metalnu matricu, na koji nain se znatno poveava otpornost povrine na proces fretinga. Dobri rezultati se postiu i premazima od mekih metala koji smanjuju trenje. Prisustvo mazivih fluida, najee, smanjuje koroziju ove vrste, kako smanjenjem adhezivnog troenja, kao jedne od komponente fretinga, tako i smanjenjem koncentracije kiseonika na povrinama metala. Problem pre svega moramo smatrati konstrukcijskim. Nova konstrukcijska reenja treba da omogue eliminaciju i smanjenje mogunosti relativnog kretanja povrina u prisnom kontaktu, smanjenjem ili eliminisanjem vibracija, ili pak smanjenjem pristupa kiseonika iz vazduha adekvatnim zaptivanjem. 12.2.10. Elektrohemijska oksidacija ili elektrolitska korozija Elektrohemijska oksidacija metalnih povrina nastaje iskljuivo u prisustvu jonskih tenosti kao to je voda, a naroito vodeni rastvori, koji sa metalom ili metalima u kontaktu ini galvanski spreg. Razaranje koje usled toga nastaje na povrinama metala nazivamo i elektrolitska ili galvanska korozija. Kod gvoa i elika proces je poznat i kao ranje. Elektrolitska korozija je mogua samo u sluaju potpunog galvanskog elektrinog kruga. Sa poveanjem otpora u elektrinom krugu smanjuje se intezitet korozije, a njegovim prekidom korozija se zaustavlja. 186

Potpuno ista voda se samo u manjoj meri disocira na jone (pozitivan katjon i negativni hidroksidni anjon). H2O H+ + OH Zbog toga je elektrina provodljivost vode slaba, pa je i elektrolitska korozija metala u kontaktu sa njom slaba. Meutim, u prirodnoj vodi se nalaze redovno i rastvori soli i druge materije dislocirane na jone, koji poveavaju njenu elektrinu provodljivost. Stvorena je razlika u elektrinom potencijalu izmeu dva metala u kontaktu sa elektrolitom. Elektrolitska korozija u sistemu nastaje u elektronegativnom anodnom materijalu i utoliko je intenzivnija ukoliko je odstojanje izmeu metala u seriji vea. U procesu elektrolitske korozije metala, pored izdvajanja odreenog metala sa dela povrine i njegovog prelaska u produkte hemijskog razlaganja, troi se kiseonik. Za nastanak ranja gvoa neophodan je direktni kontakt njegove povrine sa vodom bilo kojeg porekla, a indirektan sa kiseonikom. Proces ranja gvoa u kontaktu sa vodom u kojoj je jonska koncentracija poveana prisustvom male koliine kuhinjske soli (NaCl), je dat na slici 12.12.

Slika 12.12. Shematski prikaz ranja gvoa ispod kapi slanog rastvora kao elektrohemijski proces

Stvaranje hidroksida gvoa Fe(OH)2 koji se kao nerastvorljiv taloi, a dalje, vezuje sa vodom u ru Fe(OH)2H2O. Problem hemijskog razaranja, ranja, spoljnih povrina mainskih elemenata i konstrukcija, izloenih atmosferilijama, predmet je izuavanja posebnih disciplina koje se bave antikorozivnom zatitom materijala. Pre putanja u rad, sve slobodne povrine od metala moraju se efikasno zatititi antikorozivnim premazima ili na drugi pogodan nain. Takvi antikorozivni premazi moraju se odstraniti pre putanja maine u rad. U takvim sluajevima maziva prvog fabrikog punjenja mora, pored optih svojstava koja ona poseduju u cilju ispunjenja svih funkcija kao maziva, da poseduju i posebna svojstva kao zatitnog sredstva od korozije (ranja). Ova maziva imaju krai vek trajanja, pa se posle propisanog vremenskog perioda poetne eksploatacije zamenjuju. 187

U cirkulacionim sistemima podmazivanja moe nastati ranje pojedinih delova izraenih od gvozdenog liva ili razliitih elika u prisustvu vode. Voda u sistem moe doi i iz atmosfere, tzv. disanjem uljnog rezervoara i kondezacijom vlage na njegovim hladnijim zidovima. Ranje nastaje naroito na horizontalnim povrinama sistema gde se voda iz cirkulacionog sistema umiri i taloi. Pri tome voda postepeno istiskuje mazivo ulje sa takvih metalnih povrina i uspostavlja sa metalom neposredni kontakt. Mnogobrojne su metode zatite koje savremena tehnika prua u borbi protiv ranja gvoa i njegovih legura u razliitim konstrukcijama. Tu spadaju postupci: - katodne zatite, kada se u galvanski krug ukljue metalne ploe koje u odnosu na gvoe su izrazito anodne, pa se korozija u sistemu prenosi na njih, - postupci poveavanja otpornosti metala na ranje legiranjem, - prevlaka materijala visoke otpornosti prema elektrolitskoj i drugim vidovima korozije, - stalnim premazima ili privremenim premazima (boje, lakovi, ulja za konzerviranje). U sluaju zatite unutranjih delova, po pravilu, ulogu zatite mora preuzeti normalno mazivo osposobljeno za taj dopunski rad posebnim aditivima. Efikasnost aditiva zavisi u velikoj meri od njihove koncentracije u mazivu, a u veim sluajevima i od temperature. Neki od ovih aditiva mogu negativno da utiu na druga neophodna svojstva maziva. Konstruktivnim merama treba smanjiti mogunost prodora vode u sistem podmazivanja i predvideti mogunost za njeno efikasno uklanjanje iz sistema. 12.2.11. Procesi redukcione korozije Korozija slabim kiselinama Povrine u kretanju, klizanju ili kotrljanju mnogih i razliitih elemenata u maini, kao i svi elementi sistema podmazivanja, u kontaktu sa mazivim fluidom kao glavnim prenosnikom razliitih hemijskih agresivnih materija, mogu biti izloeni manje ili vie intenzivnom hemijskom troenju - koroziji usled dejstva razliitih kiselih ili drugih jedinjenja iz maziva koje prolaze kroz mnotvo postupnih i povratnih reakcija i iji konani produkti nisu uvek poznati. U poetnoj fazi proces je spor, pa moemo govoriti o indukcionom periodu, da bi se posle nastupanja lananih reakcija naglo ubrzao. Temperatura je, verovatno, najznaajniji faktor koji deluje na ove procese. Moemo smatrati da su procesi oksidacije mazivih mineralnih ulja vrlo spori do temperature od oko 100C, zatim se ubrzavaju naglo da bi oksidacija bila izuzetno intenzivna na temperaturi od oko 200C i preko toga. Veina sintetskih maziva pokazuju znatno viu oksidacionu otpornost. Organske kiseline ne deluju korozivno na veinu metala. Kao izrazito polarne materije poseduju vrlo dobro adsorptivno svojstvo prema metalnim povrinama, tako da deluju na smanjenje adhezivnog istroenja i na smanjenje elektrolitske korozije. 188

Vrlo efikasna zatita materijala za leita osetljivih na korozivno dejstvo slabih organskih kiselina, postie se danas, mazivim uljem koje sadri posebne aditive. Ti aditivi nazivaju se, obino, antioksidanti ili inhibitori oksidacije. Mada njihovo dejstvo moe biti i razliito i kompleksno, oni najee deluju prekidanjem lanane reakcije oksidacionog procesa u mazivom ulju. Korozija jakim kiselinama Jake kiseline i kisela jedinjenja, koja mogu biti veoma agresivna prema metalima, a i drugim konstruktivnim materijalima u razliitim konstruktivnim elementima mogu poticati iz spoljne sredine ili iz samog tehnolokog procesa. Posebna vrsta korozije ove vrste javlja se u motorima sa unutranjim sagorevanjem, u kojima agresivne materije potiu iz goriva i procesa sagorevanja. Kod dizel-goriva korozivni agens je sumpor (za brzohodne dizelmotore moe ii i do 1%, a tekog bunker goriva i do 5%). U procesu sagorevanja sumpor sagori u SO2, a malim delom u SO3, koji iz komore za sagorevanje dospeva u oblast klipnih prstenova, a manjim delom u obliku rastvora u ulje i sistem podmazivanja. Ovi oksidi sumpora sa kondezovanom vodom iz produkata sagorevanja daju sumporastu kiselinu i jako agresivnu sumpornu kiselinu. Koroziji usled kiselina, najvie su izloeni kouljice cilindra, klipni prstenovi i sedita ventila. Meutim i drugi delovi motora, posebno leaji, mogu biti napadnuti. Kod velikih sporohodnih motora na teka dizel-goriva, gde su opasnosti najvee od ove vrste korozije, dodaju se posebni visoko alkalni i u ulju rastvoreni dodaci. Kod brzohodih dizel-motora i oto motora tu ulogu preuzimaju detergentni aditivi sa vikom alkalnosti. Kod delova postrojenja smanjenje ovog tipa troenja je pre svega metalurki i konstruktivni problem. Otpornost elika prema koroziji jakim kiselinama zavisi od sastava; vrlo povoljno deluje dodatak fosfora. Koriste se i prevlake metala otpornih na korozije, posebno hromiranje. 12.2.12. Termiko troenje U ovu grupu spadaju procesi troenja i razaranja povrina pri izuzetno visokim temperaturama (reaktori, pei svih vrsta). Po pravilu to su sloeni procesi oksidacije i konverzije strukture, to ima za posledicu eroziju povrina i plastinih strujanja. 12.2.13. Bioloko troenje Mnogi materijali podloni su razgradnji pod dejstvom mikroorganizama (mikrobi, gljive) i nekih viih formi organizama (insekti, glodari). Pod biolokom razgradnjom podrazumevamo svaku nepoeljnu promenu svojstva ili koliine materijala, aktivnou bakterija i ivih organizama ili indirektno svojom mrtvom masom ili produktima metabolizma.

189

Mehanikom oteenju ove vrste je u velikoj meri podlono drvo, celuloza ali i izolacioni materijal (kablovi), a samo izuzetno i konstruktivni materijali u mainstvu (neke zaptivke, polimerne mase). U oblastima hlaenja i podmazivanja, vodene emulzije, ulja ili vodene suspenzije vrstih maziva izrazito su podlone dejstvu mnogih bakterija i gljivica. Dejstvo se ne ogleda samo u degradaciji takvih maziva i opasnost za zdravlje radnika, ve i u mogunostima znatne korozije metala u kontaktu sa zagaenim i degradiranim fluidom. Odreene bakterije (Thiobacillus) deluju oksidativno na neka jedinjenja sumpora, to dovodi do prisustva jako korozivnih kiselina, to je sluaj sa ureajima u rudnicima uglja i pirita. U najveem broju sluajeva, protiv ovakvih korozija u mainskim ureajima i njihovim sistemima podmazivanja i hlaenja moe se uspeno boriti dodavanjem u sistem, danas, vrlo efikasnih baktericida i fungicida. 12.3. Podmazivanje Najee korieni postupak za smanjenje trenja i habanja podmazivanje. Razdvajanja taruih povrina slojem ili filmom neke materije koja omoguava da se relativno kretanje tela ostvari sa to manjim gubitkom energije i neznatnim oteenjem povrine. Materije koje imaju takva svojstva nazivamo maziva. U zavisnosti od debljine sloja maziva, podmazivanje moe biti: - potpuno i - nepotpuno. Ako je debljina sloja maziva dovoljna da sprei dodir dva tela takav vid podmazivanja se naziva potpunim. Tei se ovakvom podmazivanju jer su gubici usled trenja najmanji, a habanje materijala neznatno.

Slika 12.13. Shematski prikaz potpunog podmazivanja; hmin najmanja debljina sloja maziva, Ra srednje aritmetiko odstupanje profila

Ovaj vid podmazivanja nije uvek mogue tehniki ostvariti. Zbog toga se kod mnogih mehanizama ostvaruje nepotpuno podmazivanje, to znai da su povrine koje se podmazuju samo delimino razdvojene slojem maziva. Potpuno podmazivanje se postie na vie naina i osnovna podela je na: Hidrostatiko podmazivanje (HSP); Hidrodinamiko podmazivanje (HDP) i Elastohidrodinamiko podmazivanje (EHDP). 190

Kod svih naina potpunog podmazivanja neophodno je da se u sloju maziva ostvari pritisak sposoban da nosi spoljnje optereenje, odnosno potrebno je da sloj ima odgovarajuu mo noenja. Ukoliko pritisak nije dovoljan, pod uticajem optereenja mazivo moe biti istisnuto sa povrina sa posledicom poveanog trenja i habanja materijala. HSP neophodna mo noenja sloja maziva obezbeuje se tako to se mazivo dovodi izmedju taruih povrina pod pritiskom ostvarenim pomou posebnog uredjaja (hidrostatikog sistema). To omoguuje da se povrine delova maina odravaju potpuno razdvojene i ako ne postoji njihovo relativno kretanje (v=o). Ovakav nain podmazivanja je zastupljen kod kliznih leaja turbina, pumpi, maina alatki, zatim kod kliznih vodjica itd. Pri tome mogu da se koriste tena i gasovita maziva. HDP pritisak u sloju maziva nastaje kao prirodna posledica relativnog kretanja tela odredjene geometrije pri dovoljnoj brzini pritisak se generie u mazivu samo pri kretanju elemenata maina, dok su pri mirovanju njihove povrine u direktnom dodiru. I u ovom sluaju koriste se razliite vrste tenih i gasovitih maziva. Ovaj nain podmazivanja ima najznaajniju primenu kod radijalnih i aksijalnih kliznih leaja. EHDP visoko specifino optereenje izmedju delova u kretanju, kao kod kotrljajnih leaja, zupanika i bregastih mehanizama. Visoko specifino optereenje ima dva osnovna efekta. Ono uzrokuje porast viskoznosti maziva i menja geometriju dodira, poveavajui dodirnu povrinu kao rezultat elastinih deformacija povrinskih slojeva spregnutih materijala. Mo noenja sloja maziva odredjuje elastina svojstva materijala i hidrodinamiki efekti, pa se takav reim podmazivanja zbog toga naziva elastohidrodinamiki. Nepotpuno podmazivanje se uobiajeno razmatra kao meovito i granino. Meovito pomazivanje oznaava takav reim podmazivanja pri kome su povrine elemenata maina mestimino u dodiru.

Slika 12.14. Shematski prikaz meovitog podmazivanja; h debljina sloja maziva, Ra srednje aritmetiko odstupanje profila

Sloj maziva je prekinut na pojedinim mestima to znai da se opereenje prenosi s jedne na drugu povrinu delom preko maziva, a delom preko spregnutih neravnina. Trenje i habanje su kod ovog reima podmazivanja po pravilu vei nego kod potpunog podmazivanja. Meovito podmazivanje je kod nekih mehanizama i elemanata maina stalni i jedini nain, dok se kod drugih javlja kao prelazni reim, kao na primer pri pokretanju i zaustavljanju delova maina sa HDP. Ako su uslovi rada i konstruktivna reenja takva da potpuno ili meovito podmazivanje ne moe da se ostvari, jedini mogui nain podmazivanja je granino. Ono oznaava da su pokretni delovi maina u direktnom dodiru i da se optereenje prenosi preko spregnutih neravnina. Da bi se i u ovim uslovima 191

postiglo smanjenje trenja i habanja u odnosu na nepodmazane uslove, neophodno je da se putem maziva na taruim povrinama formiraju tanki, granini slojevi koji e biti vrsto vezani za metalne povrine.

Slika 12.15. Shematski prikaz graninog podmazivanja; h debljina sloja maziva

Granini slojevi mogu nastati fizikim i hemijskim vezivanjem komponenata iz maziva sa materijalom povrine. Veliina trenja i habanja zavise od svojstava materijala, obrade povrine i svojstava maziva pre svega od dodataka (aditiva) sadranih u mazivu. Pojedini naini podmazivanja zavise, pored vrste i konstruktivnog reenja posmatranog dela maine i od radnih uslova. Jedan isti element moe da radi pod razliitim uslovima podmazivanja zavisno od radnih uslova, odnosno reim podmazivanja moe da se menja tokom rada u funkciji opreenja, brzine, temperature itd. 12.3.1. Uloga i podela maziva Mazivu se postavlja vie zadataka istovremeno smanjenje trenja i habanja, hladjenje, zaptivanje, ienje itd. Osnovna uloga maziva je ipak smanjenje trenja i habanja. Veliina trenja znaajno zavisi od naina podmazivanja, to je prikazano na slici 12.16.

Slika 12.16. Pribline vrednosti koeficijeta trenja za razliite reime podmazivanja

Podela maziva moe da se izvri na osnovu vie kriterijuma. Maziva se dele prema funkciji, sastavu ili poreklu i nameni. Prema funkciji razlikuju se dve osnovne grupe maziva: 1. Konstruktivna maziva koja se posmatraju kao element konstrukcije maine. Izbor maziva se vri prilikom projektovanja maine ili uredjaja; 192

2. Tehnoloka maziva koja se primenjuju pri obradi metala deformacijom i rezanjem u cilju podmazivanja i hladjenja alata i materijala koji se obradjuje. Prema agregatnom stanju maziva se dele na: 1. gasovita, 2. tena, 3. polutena i 4. vrsta. Po svom poreklu i sastavu maziva mogu biti veoma razliita. Tena maziva, ine tri osnovne grupe tenosti: 1. ulja mineralnog porekla ulja dobijena preradom nafte odnosno njenih derivata, 2. sintetska ulja i 3. ulja biljnog i ivotinjskog porekla. Veoma esto se danas koriste i kombinacije navedenih osnovnih vrsta maziva: zamaena ulja (mineralna ulja + ulja biljnog i ivotinjskog porekla), legirana ulja (mineralna i sintetska ulja + hemijska jedinjenja), mazivne emulzije (mineralna i sintetska ulja + voda), suspenzije (vrsta maziva + ulja ili voda). Podela prema nameni pojedinih vrsta maziva je vezana za elemente mainskih sistema za koje se odreena maziva koriste u procesu podmazivanja. Prema nameni maziva se dele u odreene grupe. U svakoj grupi postoji vie proizvoda razliitih karakteristika. Na izbor maziva imaju uticaja mnogi faktori: radni uslovi, uslovi eksploatacije, zahtevani vek trajanja i pouzdanost sistema. Uobiajeno se od napred navedenih veliina posebno razmatraju kao uticajni faktori brzina i optereenje. Opte je pravilo da se sa porastom brzine koriste maziva manje viskoznosti, a porastom optereenja maziva vee viskoznosti.

Slika 12.17. Uticaj brzine i optereenja na izbor vrste maziva

Veliine koje odreuju izbor vrste maziva ine same karakteristike maziva odnosno njihova sposobnost da zadovolje odreene uslove pri podmazivanju i da ispune druge zadatke koji se zahtevaju.

193

Tabela 12.3. Svojstva osnovnih vrsta maziva

Svojstvo maziva Pogodnost za hidrodinamiko podmazivanje Pogodnost za granino podmazivanje Sposobnost hlaenja Nisko trenje Sposobnost zadravanja na mestu podmazivanja Zaptivanje Zatita od atmosferske korozije Temperaturski opseg upotrebe Isparljivost Zapaljivost Kompatibilnost sa drugim materijalima Cena maziva Vek Tena maziva odlina slaba do odlina vrlo dobra zadovoljavajue do dobro slaba slabo zadovoljavajua do odlina zadovoljavajui do odlian vrlo visoka do niska vrlo visoka do niska slaba do zadovoljavajua niska do visoka odreen degradacijom i zaprljanjem maziva Vrsta maziva Polutena vrsta maziva maziva (masti) zadovoljavajua dobra do odlina slaba zadovoljavajua dobra vrlo dobro dobra do odlina dobar niska niska zadovoljavajua niska odreen degradacijom maziva dobra do odlina slaba vrlo dobra zadovoljavajue do dobro slaba do zadovoljavajua vrlo dobar niska niska odlina niska do visoka odreen habanjem Gasovita maziva dobra obino slaba zadovoljavajua odlina vrlo dobra slabo slaba odlian vrlo visoka zavisi od gasa dobra niska odreen sposobnou da se odri snabdevanje gasom

Tabela 12.4. Zahtevi osnovnih mainskih elemenata u odnosu na svojstva maziva

Svojstva maziva Sposobnost graninog podmazivanja Hlaenje Trenje Sposobnost zadravanja na mestu podmazivanja Sposobnost zaptivanja Temperaturski opseg Zatita od korozije Vrsta mainskog elementa Klizni leajevi Kotrljajni leajevi Zatvoreni zupanici Otvoreni zupanici Precizni instrumenti Klizai, zglobovi

194

Napomena za tabelu 12.4 relativni znaaj pojedinih svojstava maziva prikazan je u opsegu od: *** vrlo znaajan do potpuno bez uticaja. 12.3.2. Klasifikacija karakteristikama maziva prema nameni i osnovnim fizikim

Maziva podeljena prema nameni nose komercijalne nazive koji odgovaraju nazivima maina i uredjaja za ije se delove i mehanizme koriste u procesu podmazivanja (npr. ulja za motore SUS, ulja za turbinska postrojenja, ulja za kompresore za vazduh itd.). Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO izvrila je podelu svih maziva na 18 grupa, preteno prema nameni. Kao osnovna oznaka maziva usvojeno slovo L (poetno slovo rei lubricant mazivo), dok je svaka grupa maziva obeleena odreenim slovom.
Tabela 12.5. Klasifikacija maziva prema nameni (ISO DIS 6743/0)
Oznaka grupe A B C D E F G H M N P Q R T U X Y Z Oblasti namene maziva Maziva za protono podmazivanje Maziva za podmazivanje (odvajanje) kalupa Maziva za zatvorene zupaste prenosnike Ulja za kompresore Ulja za motore SUS Ulja za leaje, vretena i spojnice Ulja za klizne voice Fluidi za hidraulike sisteme Maziva za obradu metala Maziva za elektrine instalacije Maziva za pneumatike alate Ulja za prenos toplote Maziva za zatitu od korozije Ulja za turbinska postrojenja Ulja za termiku obradu metala Tehnike masti prema zahtevima namene Ostala maziva Ulja za cilindre parnih maina

Klasifikacija ulja za podmazivanje Tena maziva (mineralna i sintetska ulja sa i bez aditiva), poznata pod optim imenom ulja za podmazivanje mogu da se podele na dve velike grupe: 1. ulja za podmazivanje maina i uredjaja u industriji i 2. ulja namenjena za podmazivanje saobraajnih sredstava, graevinske, rudarske i poljoprivredne mehanizacije. Meutim, treba napomenuti da je ova podela uslovna, jer se mnoga ulja iz grupe industrijskih maziva koriste i za podmazivanje delova i mehanizama kod saobraajnih sredstava i obratno.

195

Kod tenih maziva za industrijsku namenu ne postoje, kao to je ukazano, potpune i detaljne klasifikacije koje su prihvaene u meunarodnim razmerama. Maziva za protona podmazivanja namenjena su preteno odredjenim konstrukcijama kod kojih se kao elementi javljaju otvoreni zupanici, uad, lanci, zatim za lako optereene delove maina, kao i za mesta koja nemaju posebne zahteve sa gledita podmazivanja. Kod zupastih prenosnika za podmazivanje se koriste preteno visokorafinisana mineralna ulja sa razliitim sadrajem aditiva i razliitom veliinom viskoznosti. Izbor karakteristika maziva odredjuje vrsta zupastog prenosnika, optereenje i radna temperatura. Za podmazivanje kompresora za vazduh u upotrebi su visokorafinisana mineralna ulja kao i ulja sintetske osnove. Od ovih ulja se zahteva visoka termika i oksidaciona stabilnost s obzirom na to da su ulja u stalnom kontaktu sa vazduhom i izloena povienim temperaturama. Ulja za rashladne kompresore su mineralna ulja naftenske osnove koja obezbedjuju zahtevane niskotemperaturne karakteristike. Po pravilu ulja za rashladne kompresore ne sadre aditive. Industrijska ulja iz grupe ulja za leaje obuhvataju tena maziva namenjena leajima vretena i drugim individualnim kliznim ili kotrljajnim leajima na mainama i postrojenjima. Sistem podmazivanja moe biti uljno kupatilo, uljna magla ili cirkulacioni sistem pod pritiskom. Kao ulja za leaje najee su u upotrebi mineralna ulja sa aditivima protiv korozije i oksidacije, a ponekad i protiv habanja. Hidrauliki fluidi se koriste u hidraulikim sistemima za prenos snage i kretanja, ali pri tome moraju uspeno da izvre i funkciju podmazivanja svih pokretnih delova sistema. S ozirom na to da su sami hidrauliki sistemi razliiti po svojoj konstrukciji, uslovima rada i uslovima eksploatacije, danas se proizvodi vie vrsta hidraulikih fluida u irokom opsegu viskoznosti. Za proizvodnju hidraulikih fluida upotrebljavaju se mineralna i sintetska ulja. Mazivima za podmazivanje turbinskih postrojenja postavljaju se posebni zahtevi, ne toliko sa gledita vrste ulja ve njegovog kvaliteta. Visok kvalitet ulja je neophodan zbog dugog veka upotrebe (od 10 do 20 godina). U industriji se iroko koriste i maziva pri obradi metala deformacijom. Osnovni zadatak ovih maziva je hlaenje i podmazivanje alata. Gde je hlaenje alata primarno koriste vodorastvorna sredstva, a u uslovima gde je neophodno dobro podmazivanje primenjuju se ista ulja.

196

Tabela 12.6. Osnovne vrste tenih maziva za industrijsku namenu

Vrsta maziva Sastav Najei korieni aditivi

Mineralna ulja, ista ili poboljMaziva za protona Za poviene pritiske, za poveanje ana svojstva. Mogu biti na podmazivanja prionnljivosti, protiv habanja. bazi ili sa bitumenom. Materijal: elik/elik; protiv Ulja za zatvorene Mineralna ulja visoko habanja, za poviene pritiske, zupaste prenosnike rafinisana. protiv oksidacije, protiv penjenja. Ulja za kompresore Mineralna ulja ili sintetska ulja. Protiv oksidacije, protiv ranja. za vazduh Ulja za kompresore Mineralna ulja. za hlaenje Mineralna ulja rafinisana sa Protiv korozije, protiv oksidacije, Ulja za leaje poboljanim svojstvima. protiv habanja. Mineralna ulja, ista ili pobolj- Protiv oksidacije, protiv ranja, anih svojstava protiv habanja, ili Fluidi za hidraulike sisteme sintetska ulja ili emulzije. Mineralna ulja visoko rafinisana. Mineralna ulja sa poboljanim svojstvima ili sintetska ulja ili emulzije. emulgator, baktericid. emulgatori. Protiv oksidacije, protiv ranja. Protiv habanja, za poviene pritiske, za poveanje prionljivosti, za poveanje indeksa viskoziteta, protiv penjenja,

Ulja za turbine

Fluidi za mehaniku obradu metala

U okviru svake grupe, zavisno od potrebe i uslova korienja, proizvode se ulja sa razliitom veliinom viskoznosti i u razliitim kvalitetima.
Tabela 12.7. ISO podela tenih maziva za industrijsku namenu prema viskoznosti
Viskozitena grupa ISO ISO ISO ISO ISO ISO ISO ISO ISO ISO ISO ISO ISO ISO ISO ISO ISO ISO VG VG VG VG VG VG VG VG VG VG VG VG VG VG VG VG VG VG 2 3 5 7 10 15 22 32 46 68 100 150 220 320 460 680 1000 1500 Srednja vrednost viskoznosti, mm2/s na 40OC 2.2 3.2 4.6 6.8 10 15 22 32 46 68 100 150 220 320 460 680 1000 1500 Granica viskoznosti, mm2/s na 40OC najmanje najvie 1.98 2.42 2.88 3.52 4.14 5.06 6.12 7.48 9.0 11.0 13.5 16.5 19.8 24.2 28.8 35.2 41.4 50.6 61.2 74.8 90 110 135 165 198 242 288 352 414 506 612 748 900 1100 1350 1650

197

Kod ulja za podmazivanje saobraajnih sredstava, gradjevinske, rudarske i druge mehanizacije postoje medjunarodno prihvaene podele, to se posebno odnosi na osnovne i najvanije grupe maziva-ulja za podmazivanje motora SUS i ulja za podmazivanje elemenata prenosnika snage (menjae i diferencijale). Prema veliini viskoznosti, ulja za podmazivanje motora SUS su podeljena na 10 vikozitetnih grupa oznaenih SAE brojevima. Podela je izvrena od strane SAE (Society of Automotive Engineers SAD). Svakom SAE broju odgovara odreen i dozvoljen raspon viskoznosti ulja, slovo W uz broj oznaava da su to ulja namenjena za podmazivanje pri niskim temperaturama. To su multigradna ili viesezonska ulja, a oznaavaju se SAE brojevima. Ova ulja obezbeuju iri temperaturski interval upotrebe.
Tabela 12.8. SAE podela ulja za podmazivanje motora SUS SAE J 300e (izvod iz standarda)
Viskozitetna grupa 0W 5W 10W 15W 20W 25W 20 30 40 50 Viskoznost (mPas) na temperaturi (OC), najvie 3250 na -30 C 3500 na -25 C 3500 na -20OC 3500 na -15 C 3500 na -10 C 6000 na -5OC
O O O O

Viskoznosti mm2/s na 100 OC najmanje 3.8 3.8 4.1 5.6 5.6 9.3 5.6 9.3 12.5 16.3 9.3 12.5 16.3 21.9 najvie

Klasifikacija ulja za prenosnike snage izvrena prema veliini viskoznosti ulja obuhvata 6 grupa oznaenih, takoe, SAE brojevima. Najee su u upotrebi ulja SAE 90 i SAE140. I u ovoj grupi ulja postoji tendencija da se proizvode i koriste multigradna ulja.
Tabela 12.9. SAE podela ulja za podmazivanje mehanikih menjaa i diferencijala SAE J 306c
Viskozitetna grupa 75W 80W 85W 90 140 250 Najvia temperatura pri viskoznosti od 150 000 mPas, O C -40 C -26 C -12 C
O O O

Viskoznosti mm2/s na 100 OC najmanje 4.1 7.0 11.0 13.5 24.0 41.0 24.0 41.0 najvie

198

 Klasifikacija tehnikih masti prema tvrdoi Pored podele tehnikih masti prema vrsti zgunjivaa, tehnike masti se dele i prema osnovnoj fizikoj karakteristici tvrdoi. Ona se odredjuje dubinom prodiranja konusa standardnih dimenzija u mast temperature 25C, a izraava se penetracionim brojem koji predstavlja dubinu iskazanu u desetim delovima milimetra. Prema tvrdoi tehnike masti su podeljene u 9 grupa koje su oznaene NLGI brojevima.
Tabela 12.10. NLGI (National Lubricating Greace Institute) podela tehnikih masti prema tvrdoi
NLGI broj 000 00 0 1 2 3 4 5 6 Penetracioni broj 1/10 mm 445-475 400-430 355-385 310-340 265-295 220-250 175-205 130-160 85-115 Namena zupasti prenosnici protona podmazivanja centralni sistemi kotrljajni i klizni leaji, osovinice, zglobovi, lanci, uad klizni leaji male brzine

U centralnim sistemima podmazivanja u pogledu tvrdoe koriste se masti NLGI broja 0 i 1. Masti manje tvrdoe (NLGI 0 i 00), a veeg penetracionog broja upotrebljavaju se esto za podmazivanje sporohodih zupastih prenosa sa velikom redukcijom. Najvie su u uporebi masti NLGI broja 1,2 i 3.

199