SUN TZU

UMEE RATOVANJA

Na engleski preveo Thomas Cleary Sa engleskog preveo Zoran Maroan

PREDGOVOR TOMASA KLIRIJA

Knjiga Umee ratovanja, ije tekstove je pre vie od dve hiljade godina napisao i sakupio agonetni kineski ratnik i !iloso! Sun Cu, i dan"danas predstavlja verovatno naj naajniju i najuti#ajniju studiju o strategiji ratovanja$ Savremeni a ijski politiari i e!ovi dr%ava prouavaju je isto toliko pa%ljivo kao to su to inili vojskovo&e i vojni strate i tokom prethodnih dve hiljade i vie godina$ U 'apanu, u kojem je gotovo preko no(i nastao preo)ra%aj !eudalnog sistema u kapitalistiki nain privre&ivanja, knjiga Umee ratovanja nije prestala da se i uava na !akultetima, a strategija i neta u njenim klasinim tekstovima s podjednakom spremno(u se primenjuje na modernu politiku i poslovanje$ Neki u 'apanu vide pravu potvrdu istinitosti uvene Sun Cuove i reke i ovog klasinog dela* +Naj)olje je po)editi )e )or)e$, Kao anatomska studija o suko)ljenim stranama, Umee ratovanja mo%e se primeniti i na )ilo koji drugi vid suparnitva i suko)a, i to kako na linom tako i na me&unarodnom planu$ Cilj ove studije je da se postane nepo)ediv, da se po)edi )e )or)e i da se, shvatanjem !i ikih, politikih i psiholokih aspekata )or)e ostvari snaga kojoj nema prem#a$ -vaj prevod knjige Umee ratovanja prika uje to klasino delo kao deo )ogate taoistike duhovne tradi#ije u okviru koje je i nastalo$ -no to u ovome delu i dan"danas ima najprepo natljiviji peat taoi ma jeste neprekidno insistiranje na tome da i a svakog vida mo(i mora da postoji du)oka humanost$ Z)og toga Ume(e ratovanja nije knjiga koja govori samo o ratu, ve( i knjiga koja govori o miru$ -na je put koji vodi ra umevanju najdu)ljih u roka )or)e i njenog okonanja$

UVOD TOMASA KLIRIJA

'edna stara pria govori o tome kako je neki drevni kineski #ar upitao jednom svog dvorskog lekara, koji je poti#ao i lekarske porodi#e, koji od lanova njegove porodi#e je najumeniji u leenju$ .ekar, koji je u Kini u%ivao toliki ugled da mu je ime postalo sinonim a medi#inu, odgovorio je* +Moj najstariji )rat sposo)an je da uoi u roke )olesti i otkloni ih pre nego to se sama )olest pojavi, i )og toga nije po nat van nae ku(e$ Moj srednji )rat lei )olest jo dok je u samom nastanku, i )og toga nije po nat van okvira naeg susedstva$ /to se mene tie, ja putam krv, prepisujem napitke i radim masa%u, pa se moje ime s vremena na vreme prouje i na dvoru$, -d svih pria stare Kine, nijedna lepe ne i ra%ava sutinu Umea ratovanja, naj naajnijeg klasinog dela o naunoj strategiji ratovanja$ Mo%da su ume(e leenja i ume(e )or)e u svakodnevnom %ivotu potpuno ase)ne stvari, ali, gledano du)lje, me&u njima postoji i nekoliko podudarnosti* ni u jednoj od ovih dveju dis#iplina ne gu)i se i vida da su one, kako to pria ka%e, utoliko )olje ukoliko su manje potre)ne0 o)e dis#ipline se koriste strategijom da )i se )orile protiv disharmonije0 i jedna i druga smatraju da po navanje nekog pro)lema jeste i klju a njegovo reavanje$ Kao i pria o drevnim lekarima, Sun Cuova !iloso!ija govori da su najdelotvorniji ono nanje i strategija koji ine rat nepotre)nim$ Kao i pria o lekarima, Sun Cu o)janjava da postoji nekoliko ra liitih nivoa ume(a ratovanja* naj)olje vojskovo&e kvare neprijatelju planove dok su ovi jo u svom aetku0 osrednje vojskovo&e spreavaju neprijatelja da sklopi save e0 najgore vojskovo&e napadaju neprijateljske gradove$ -va idealna strategija kojom se mo%e po)editi )e )or)e, posti(i najve(i uspeh u minimum delanja, nosi u se)i prepo natljiv peat taoi ma, drevne !iloso!ske tradi#ije koja je doprinela ra voju medi#ine i )orilakih vetina u Kini$ 1revni taoistiki uitelji su doka ali da agresivni i nasilni ljudi nisu nemilosrdni kao to i gledaju, ve( da su u stvari ose(ajna stvorenja0 atim su nemilosrdno sasekli ljudsku ose(ajnost kako )i otkrili pravu prirodu slo)odnog oveka$ 2stinska nemilosrdnost, potpuna o)jektivnost )e prisustva emo#ija, prodire u sr% svake konkretne situa#ije$ -vakvom nemilosrdno(u odlikuje se .ao"Ce kada u svom Tao Te Chingu ka%e da svemir nije ovean i da mudra#i na ljude gledaju kao na pse od slame koji se u ritualima prinose na %rtvu$ 3uang"Ce, jo jedan veliki taoistiki uitelj, tako&e daje puno upeatljivih primera nemilosrdnog pristupa oveka prema samome se)i kao jednu vrstu ve%)e koju )i tre)alo praktikovati u #ilju ra reavanja unutarnjih i spoljnih kon!likata$ 4rvo)itni !iloso!i nisu koristili ovu +neovenost, kao opravdanje a la%nu nemilosrdnost avojevakih agresija, ve( kao osnov a meditiranje o krajnjoj )esmislenosti pohlepe i %elje a posedovanjem koje su u korenu svake agresije$ U 2ndiji, )udistiki ueni#i su esto odla ili do mesta na kojima su spaljivani mrtva#i i posmatrali tela onih ije porodi#e nisu )ile dovoljno imu(ne da svoje pokojne ro&ake spale na lomai$ -vo su radili da )i i se)e strahom isterali pohlepu i %elju a svetovnim do)rima$ Nakon toga posvetili )i se ra miljanju o savrenom oveku i savrenom drutvu$ Slino tome, Uitelj Sun usmerava pa%nju svojih itala#a na poasti rata, poevi od prve !a e u kojoj se javlja nepoverenje i ahla&uju odnosi, pa sve do one ekstremne !a e kada se krene u )or)u i osvajanja, kao na jedan o)lik masovnog unitavanja ljudi i prirodnih )ogatstava$ Na ovaj nain on itao#e ini svesnijim va%nosti linih i drutvenih vrlina koje agovaraju humanisti pa#i!isti$ 4aradoks se esto smatra osnovnom metodom taoistike psihologije, koja se koristi radi pomeranja nevidljivih grani#a svesti$ Mo%da se paradoks knjige Umee ratovanja krije upravo u tome to ona govori protiv rata$ 2 dok knjiga Ume(e ratovanja vodi rat protiv rata, ona to ini na se)i svojstven

nain0 ona se uvlai u neprijateljske redove, otkriva tajne neprijatelja i i a iva korenite promene u njihovim sr#ima$ Komentari koji su dati u ovom prevodu oda)rani su i klasine )irke komentara jedanaest tumaa koji su %iveli u periodu od drugog do dvanaestog veka nove ere$

1. STRATEGIJSKE PROCENE

Rat je od sut !s"o# $!a%aja $a d&'a(u ) to je *od&u%je s+&t sta$a o*sta!"a *&o*ast , sto#a se +o&a to -o.je *&ou% t .

' (ota,

4od podrujem se podra umeva loka#ija, mesto na kome se vodi oru%ana )or)a 5 steknete li prednost, pre%ive(ete0 i gu)ite li prednost, umre(ete$ Stoga se rat na iva podruje smrti i %ivota$ 4od sta om se podra umeva sposo)nost prilago&avanja situa#iji i sposo)nost ostvarivanja po)ede 5 ako je sledite, pre%ive(ete0 ako skrenete s nje, eka vas propast$ Sto#a &asu/ujete !a os!o(u *et % ! .a0a, "o& st te s(oje *&o0e!e &ad u*o&e/ (a!ja ot"& (aju1 !a taj !a% ! st !s"o sta!je st(a& . T 2 *et % ! .a0a su *ut, (&e+e!s" us.o( , te&e!, "o+a!do(a!je d s0 *. !a. -ve injeni#e moraju pro#eniti vojni apovedni#i 5 na osnovu tih inila#a oni moraju prvo pro#eniti se)e, a potom i protivnika, utvr&uju(i koja je strana u )oljoj po i#iji$ Nakon toga mogu(e je utvrditi ko ima ve(e i glede da po)edi$ Pod *ute+ se *od&a$u+e(a +ot ( sa!je .jud da *& 2(ate 0 .je(e s(oj 2 (o/a, ta"o da -e$ st&a2a od o*as!ost *ode.e s !j +a & $ " s+&t . 4ut podra umeva humanost i pravednost$ U davna vremena jedan uveni visoki dr%avni inovnik upitao je jednog politikog mislio#a ta misli o ratnoj pro)lemati#i$ Mislila# mu je odgovorio* +6umanost i pravednost osnovni su prin#ipi ispravnog komandovanja$ Kada se vlast ispravno sprovodi, narod ose(a )liskost sa svojim vo&ama i ne ustruava se da umre a njih$, Pod (&e+e!s" + us.o( +a *od&a$u+e(aju se #od !ja do-a. U davnoj prolosti, u )or)ama protiv 6una, mnogi vojni#i i gu)ili su prste )og velike hladno(e, a u )or)ama protiv plemena s juga mnogi su umrli od kuge$ To se dogodilo ato to su )or)e )ile vo&ene tokom ime i leta$ Pod te&e!o+ t&e-a *od&a$u+e(at uda.je!ost, +a!ju . (e1u *&o2od!ost, *o(& !u -e$-ed!ost. 4rilikom svakog vojnog pohoda najva%nije je po navati smetaj odre&enog terena$ Kada vam je po nata ra daljina koju tre)a da pre&ete, mo%ete apoeti planiranje da li da krenete najkra(im ili kru%nim putem$ Kada sa nate koliko je put prohodan, mo%ete prednost dati peadiji ili konji#i$ Kada )udete upo nali povrinu te o)lasti, mo%ete pro#eniti koliki )roj trupa (e vam )iti potre)an$ Kada )udete upo nali relativnu )e )ednost terena, )i(e vam jasno da li tre)a da se )orite u grupi ili ra deljeni po manjim jedini#ama$ Ko+a!do(a!je je st(a& !te. #e!0 je, *ote!ja, 2u+a!ost , 2&a-&ost st&o#ost . Stari kraljevi smatrali su humanost najva%nijom od svih oso)ina, dok su vojni strunja#i najvie #enili inteligen#iju$ 7a log tome )ila je injeni#a da u inteligen#iju spadaju sposo)nost planiranja i sposo)nost da se u pravom trenutku i meni plan i tako postigne ve(i uspeh$ 4od potenjem podra umeva se doslednost prilikom ka%njavanja ili nagra&ivanja$ 6umanost podra umeva lju)av i saose(anje sa svojim narodom, svest o tego)ama kojima je i lo%en$ 6ra)rost podra umeva da se )e oklevanja iskoriste prilike koje vode do po)ede$ 4od strogo(u podra umeva se avo&enje dis#ipline u vojnim redovima putem striktnog ka%njavanja$ Pod d s0 *. !o+ *od&a$u+e(aju se o&#a! $a0 ja, s ste+ "o+a!do(a!ja .o# st %"a *od&"a. -rgani a#ija podra umeva grupisanje trupa na osnovu odre&enih pravila$ Sistem komandovanja odnosi se na o!i#irski kadar, koji dr%i trupe na okupu i predvodi ih$ .ogistika podrka podra umeva organi ovano sna)devanje trupa$

S(a" #e!e&a. %uo je $a o( 2 *et us.o(a. O! "oj 2 +aju, *o-e/uju3 o! "oj 2 !e+aju, - (aju *o&a'e! . Sto#a "o& st te o(e *&o0e!e &ad u*o&e/ (a!ja, da - ste ot"& . "a"(e su o"o.!ost , to jest "oje *o. t %"o &u"o(odst(o s.ed *&a( Put. Koj #e!e&a. je s*oso-a!4 Ko +a *&ed!ost $a2(a.juju1 ". + te&e!u4 5 ja d s0 *. !a je %(&1a4 5 je t&u*e su !ad+o1! je4 5 j o6 0 & (oj! 0 su -o.je o-u%e! 4 5 j je s ste+ !a#&a/ (a!ja "a'!ja(a!ja jas! je od&e/e!4 Na taj !a% ! +o'ete $!at "oja st&a!a 1e *o-ed t . U starim, klasinim tekstovima pie* +-naj ko se lepo ophodi prema meni, moj je vo&a0 onaj ko se surovo ophodi prema meni, moj je neprijatelj$, 8eoma je va%no da li je vladar human ili je okrutan$ I+ajte !a u+u o(e sa(ete, a $at + !a os!o(u !j 2 o&#a! $ujte s(oje t&u*e "a"o - ste ste". *&ed!ost !a sa+o+e *o%et"u. S!a#e t&e-a o&#a! $o(at st&ate# js" , !a os!o(u *o(o.j! 2 o"o.!ost . 7a(a&a(a!je *&ot (! "a je sasta(! deo &ato(a!ja. Kada ste s*oso-! , *&et(a&ajte se da ste !es*oso-! . Kada ste ja" , *&et(a&ajte se da ste s.a- . -vo nai da i pored toga to ste istinski sposo)ni i jaki, neprijatelj ima utisak da ste nesposo)ni i sla)i, i ato ostaje nepripremljen$ 8arkama se slu%ite da )iste po)edili neprijatelja0 komandovanje ahteva istinolju)ivost$ Kada ste -. $u, t&ud te se da osta( te ut sa" "a"o ste da.e"o3 "ada ste da.e"o, t&ud te se da osta( te ut sa" "a"o ste u -. $ ! . U(u0 te !e*& jate.ja u -o&-u u "ojoj +ate do-&e $#.ede da *o-ed te. G.u+ te !e&ed u s(oj + &edo( +a, a *oto+ uda& te !a !e*& jate.ja s"o& st te !je#o(u $-u!je!ost. Kada su me&uso)no aratile dr%ave 8u i 'ui, dr%ava 8u je kao prethodni#u poslala tri hiljade ra )ojnika da )i na protivnika ostavila utisak svoje vojne de organi ovanosti, i tako namamila dr%avu 'ui da prva napadne$ Neki ro)ijai su po)egli, a neki su se predali0 vojska dr%ave 'ui )orila se protiv njih, da )i kasnije pretrpela pora od vojske dr%ave 8u$ Kada su o! "o+*a"t! , *& *&e+ te se $a -o&-u *&ot ( !j 23 "ada su ja" , $-e#a(ajte 2. 9ko je neprijatelj kompaktan 5 to nai da postoji u ajamna lju)av i me&u vlasti i podanika, da se sistem nagra&ivanja i ka%njavanja asniva na jasnim prin#ipima i potenju i da su vojni#i do)ro o)ueni 5 tre)alo )i da ga se uvate$ Nemojte ekati njegov napad da )iste poeli pripremanje$ U!es te $-&"u u !j 2o(e &edo(e s.u'e1 se #!e(o+. Kada se njihovi vojni komandanti )uno ra me(u, tre)a ih ra dra%ivati sve dok se ne ra )esne 5 posta(e neuraunljivi i a)oravi(e na svoju prvo)itnu strategiju$ S(ojo+ s"&o+!o1u *o-ud te !j 2o(u o2o.ost. I$+o& te 2 u$+ 0a!je+. St(o& te &a$do& +e/u !j +a. Na*ad! te 2 "ada su !e*& *&e+.je! . Dejst(ujte "ada o! to !e o%e"uju. Udarite ih po sla)o )ranjenim mestima, napadnite ih kada su oputeni, ne do volite neprijatelju da shvati na koji nain tre)a da se organi uje$ Z)og toga se ka%e da prilikom )or)enih dejstava odsustvo !orme daje naj)olje re ultate$ 'edan veliki vojskovo&a je rekao* +Najuspeniji pote je onaj koji se ne oekuje0 naj)olji plan je onaj a koji se ne na$, Ras*o&ed jed ! 0a &as*o&ed *ote$a o&u'a! 2 s!a#a !e s+eju - t *&e&a!o ot"& (e! . To nai da in!orma#ija ne sme da pro#uri u javnost$ U ratu se mora menjati raspored jedini#a, )a kao to i voda menja svoje stanje 5 prilagodite se situa#iji kada se suko)ite s neprijateljem, ne do volite mu da otkrije vae namere$ Z)og toga neprijatelja tre)a pro#eniti umom, a situa#iju osmotriti okom$

Naj(e1u st&ate# js"u *&ed!ost +a o!aj #e!e&a. "oj *&e !e#o to "&e!e u -o&-u, jo do" se !a.a$ u "o+a!d!o+ ta-u, *&o0e! da su se ste". s( !eo*2od! us.o( da !je#o(a (ojs"a *o&a$ !e*& jate.ja. 8e$ *&a(o# st&ate# js"o# aduta je o!aj #e!e&a. "oj u #.a(!o+ ta-u, *&e - t"e, *&o0e! da je *o-edu !e+o#u1e ost(a& t . O!aj "o +a st&ate# js"u *&ed!ost, *o-e/uje3 o!aj "o !e+a st&ate# js"u *&ed!ost, - (a *o&a'e! ) da !e #o(o& +o o o!o+ #e!e&a.u "oj ! je &a$&ad o ! "a"(u st&ate# ju. G.edaju1 !a st(a& $ o(o# u#.a, +o#u sa s #u&!o1u da $!a+ "o 1e *o-ed t a "o $#u- t . 9ko je vaa strategija mudra i o)uhvatna, vai prorauni (e vam o)e )editi po)edu, pa (ete mo(i da po)edite pre nego to ste i poeli da se )orite$ 9ko je vaa strategija plitkoumna i kratkovida, vai prorauni ne(e vam )iti od ve(e koristi, pa (ete i gu)iti pre nego to je )or)a i apoela$ Z)og toga se ka%e da po)edni#i po)e&uju pre nego to krenu u rat, dok pora%eni prvo idu u rat pa tek onda pokuavaju da po)ede$

9. VO:ENJE RATA

Kada &atujete, %a" a"o *o-e/ujete, a"o to t&aje du'e (&e+e, (ae s!a#e 1e os.a- t a ot& 0a (ae# !a*ada - 1e otu*.je!a3 a"o $(edete o*sadu !e"o# ut(&/e!o# #&ada, to 1e (a+ s0&*et s!a#u. A"o (au (ojs"u du'e (&e+e d&' te !a ot(o&e!o+ *&osto&u, osta1ete -e$ do(o.j!e "o. % !e os!o(! 2 $a. 2a. -ru%ane snage nose u se)i lo pred nak 5 ako ih koristite du%e nego to je to potre)no, )i(e velikih stradanja$ Kao to je reeno* +-ni koji vole da se )ore i tako is#rpljuju svoju vojsku, ne mogu i )e(i vlastitu propast$, Kada (ae o&u'a!e s!a#e os.a-e, ot& 0a (ae# !a*ada otu* , (aa s!a#a se s0&* a (ae $a. 2e se st&oe, d&u#a st&a!a 1e s"o& st t (au !e+o1 d 1 se !a !o#e. Tada (a+ ! +ud& sa(et! 0 , a"o 2 +ate, !e +o#u *o+o1 da st(a& do "&aja *&eo"&e!ete u s(oju "o& st. P&e+a to+e, %uo sa+ $a -&$a !eus*e.a (oj!a dejst(a, a. ! "ada ! sa+ %uo da je du#ot&aja! &at u&od o *.odo+. N jed!oj !a0 j du#ot&aj!o (oj!o a!#a'o(a!je ! %e#a do-&o# ! je do!e.o. 7eeno je* )udi )r kao grom koji udara pre nego to ovek i pomisli da stavi ake na ui, )r kao munja koja sevne )r%e od treptaja oka$ P&e+a to+e, o! "oj ! su *ot*u!o s(es! !e#at (! 2 st&a!a u*ot&e-e o&u'a!e s .e, !e +o#u - t *ot*u!o s(es! ! !je! 2 *&ed!ost . O! "oj $!aju "a"o se &atuje, !e +o- . u s(oje t&u*e d(a *uta s!a-de(aju 2 2&a!o+ u t& !a(&ata. !e

To nai da se narod po iva u vojsku samo u jednom navratu i da se odmah posti%e po)eda 5 ne vra(ajte se ku(i da )iste sakupili nove trupe$ Na samom poetku ponesite svoje namirni#e, a potom u imajte hranu od neprijatelja$ A"o *o!esete o*&e+u $ s(oje $e+.je a 2&a!u u$ +ate od !e*& jate.ja, !e1e (a+ !edostajat ! o&u'ja ! !a+ &! 0a. Kada !e"a $e+.ja os &o+a $-o# (oj!o# a!#a'o(a!ja, to - (a sto#a to *&e!os !a+ &! 0e do uda.je!o# +esta. A"o *&e!os te !a+ &! 0e do uda.je!o# +esta, sta!o(! t(o 1e os &o+a t . O! "oj su !asta!je! u -. $ ! (ojs"e, *&oda(a1e st(a& *o ( + 0e!a+a. 7-o# ( so" 2 0e!a, (e1 deo !a&oda 1e os &o+a t . Kada se namirni#e prenose do udaljenih mesta, narod )iva is#rpljen trokovima$ Na tr%itima koja su u )li ini vojske dola i do naglog skoka u #eni ro)e$ Z)og toga je dugotrajno vo&enje rata pogu)no a svaku dr%avu$ Kada su $(o& s!a-de(a!ja s0&*e! , $a. 2e se sa"u*.jaju *& !ud! + *ute+. Kada se s0&*e +o1 $(o& $a. 2a, $e+.ja *ostaje s &o+a!a. O- %! .jud ostaju -e$ seda+deset *&o0e!ata s(o#a -ud'eta, do" d&'a(a +o&a da ut&o e$deset *osto !a0 o!a.!o# -o#atst(a "a"o - *o"& .a t&o"o(e u! te!e o*&e+e. Narod je osnovna snaga jedne dr%ave0 hrana je najva%niji preduslov njegovog )lagostanja$ 8ladar to mora da potuje i da )ude tedljiv$ Sto#a je +uda& o!aj #e!e&a. "oj 2&a!u ot +a od !e*& jate.ja. S(a" " .o#&a+ 2&a!e otet od !e*& jate.ja &a(a! je d(adeset *uta (e1oj "o. % ! 2&a!e "oju !a-a(.jate sa+ .

Za prenoenje jednog kilograma namirni#a na ve(u udaljenost potre)no je dodatnih dvadest kilograma hrane$ P&e+a to+e, &a$ja&e! (oj! 0 u- jaju !e*& jate.ja, a !a#&a/e! (oj! 0 ot +aju !je#o(a do-&a. 9ko nagradite svoje vojnike delom steenog plena, podstaknu(ete ih da se )ore i vlastitih po)uda, da )i se doepali neprijateljevih do)ara$ Zato se ka%e da tamo gde ima do)rih nagrada ima i hra)rih )ora#a$ P&e+a to+e, !a#&ad te o!o# "o u -o&- d(o"o. 0a *&( $a&o- !aj+a!je deset d(o"o. 0a. 9ko nagradite svakoga, ne(e )iti dovoljno nagrada a sve$ Zato nagradite jednoga da )iste motivisali sve ostale$ P& do- jte $a&o-.je! "e !a s(oju st&a!u da - se -o& . $ajed!o s (a+a. Le*o se o*2od te *&e+a !j +a -& ! te se $a !j 2. 4rema aro)ljenim vojni#ima tre)a se lepo ophoditi da )iste ih prido)ili na svoju stranu$ Ta"o se *o-e/uje *&ot (! ", a sto(&e+e!o ja%a (.ast ta +o1. 9ko se koristite neprijateljem da )iste pora ili neprijatelja, )i(ete jaki ma kuda da krenete$ P&e+a to+e, u &atu ! je (a'!a u*o&!ost, (e1 *o-eda. Upornost se ne isplati$ 8ojska je poput vatre 5 ako je ne ugasite, gore(e dok se sama na ugasi$ Na os!o(u to#a - (a+o s(es! % !je! 0e da se u &u"a+a (ojs"o(o/e !a.a$e ' (ot .jud sud- !a !a0 je.

;. STRATEGIJA NAPADA

Uo*te u$e( , u &atu je -o.je *o"o& t !e"u $e+.ju !eta"!utu !e#o. je u! t t . 8o.je je $a&o- t !e*& jate.js"u (ojs"u -e$ "a"( 2 '&ta(a s !j 2o(e st&a!e !e#o. je u! t t . 8o.je je !ate&at !e*& jate.js"e d ( $ je, -ata.jo!e d&u#e jed ! 0e da se *&edaju -e$ -o&-e !e#o. 2 u! t t . 8ei .ao#i je rekao* +U ratu morate pro#eniti svoje protivnike0 morate ih naterati da i gu)e samopou danje i orijenta#iju tako da njihova vojska, i pored toga to je netaknuta, postane )eskorisna 5 tako se po)e&uje u skladu s taoom$ 9ko unitite neprijateljsku vojsku i po)ijete njihove generale, aposednete )unkere, sakupite rulju i poro)ite ne prijateljsku dr%avu, )i(e to po)eda u pomo( gole sile$, P&e+a to+e, ! je !aj(e1e u+e1e u(e" *o-e/ (at u - t"a+a ) !aj-o.je je *o-ed t !e*& jate.ja -e$ -o&-e. Naj-o.je (ojs"o(o/e !a*adaju !a !e*& jate.je(u st&ate# ju. Naj-o.j s.ede1 $-o& je da se !e*& jate.j od(oj od s(oj 2 sa(e$! "a. T&e1 !aj-o.j $-o& je da se uda& !a !e*& jate.js"u (ojs"u. Nije do)ar onaj general koji te%i tome da se iska%e u )or)i i svoje vojnike )e ra miljanja alje u okraj$ 4ovodom toga jedan uveni #ar i vojskovo&a je rekao* +-naj ko se )ori a po)edu golim maevima, nije do)ar general$, Naj#o&e je !a*adat #&ad. O*sada #&ada *&a"t "uje se sa+o "ao "&aj!je &ee!je. Dajte se- t& +ese0a "a"o - ste *& *&e+ . !eo*2od!e !a*&a(e +ese0a "a"o - ste o-a( . !eo*2od!e $e+.ja!e &ado(e. jo t&

Neki tvrde kako Uitelj Sung pod ovim podra umeva da ne tre)a gu)iti stalo%enost i jurnuti u napad$ Stoga on ka%e da tre)a sve raditi polako$ A"o #e!e&a. ! je u sta!ju da o-u$da s(oj -es te&a s(oju (ojs"u da +aso(!o ju& a !a ut(&/e! #&ad '&t(uju1 ta"o t&e1 !u s(oj 2 (oj! "a, !e us*e( da $au$+e ut(&/e!je, taj !a*ad 1e +at *o#u-!e *os.ed 0e. Sto#a o!aj "o je do-a& *o$!a(a.a0 &at! 2 (et !a, *o-e/uje !e*& jate.js"e s!a#e -e$ -o&-e, os(aja !e*& jate.js"e #&ado(e -e$ o*sade, &u !e*& jate.js"e d&'a(e u "&at"o+ (&e+e!s"o+ *e& odu. Umeni vojni strateg kvari planove, podriva save e, onemogu(ava sna)devanje ili prese#a put, i na taj nain po)e&uje )e ratovanja$ Da - *o-eda - .a *ot*u!a, +o&ate o!e+o#u1 t s(a" o-. " ot*o&a. Ta"o 1e (aa (ojs"a ostat s(e'a, a (a 0 .je( 1e - t *ost #!ut . To je sut !a st&ate# je !a*ada. 4otpuna po)eda se posti%e kada vojska ne ratuje, kada se ne opsedaju gradovi, kada ra aranja ne traju dugo, a neprijatelj )iva nadvladan mudrom strategijom$ Da".e, *&a( .o (oj!o# dejst(o(a!ja je da a"o u od!osu !a !e*& jate.ja +ate -&oj%a!u *&ed!ost od deset *&e+a jeda!, t&e-a *& -e1 o*"o.ja(a!ju3 a"o je *&ed!ost *et *&e+a jeda!, t&e-a !a*ast 3 a"o je d(a *&e+a jeda!, *ode. te !e*& jate.ja. A"o ste -&oj%a!o jed!a" s !e*& jate.je+, -o& te se a"o +o'ete. A"o (as +a +a!je, d&' te se !a odstoja!ju a"o +o'ete. A"o +u ! ste do&as. , -e' te a"o +o'ete.

-vaj savet odnosi se na sluaj kada su svi drugi !aktori i jednaeni$ 9ko vae snage poseduju dis#iplinu, ako ste vi )odri a oni )e voljni, u tom sluaju mo%ete se )oriti ak i ako njih ima vie$ 9ko imate manje vojnika, snage, strategije i hra)rosti od protivnika, tre)alo )i da se povuete i saekate povoljnu priliku a pro)oj$ P&e+a to+e, a"o je s.a- ja st&a!a t(&do#.a(a, - (a $a&o-.je!a od ja%e# *&ot (! "a. -vo nai da ako neka mala emlja ne pro#eni do)ro svoju snagu i usudi se da postane neprijatelj velikoj dr%avi, )iva nei ostavno poro)ljena )e o) ira koliko vrstu od)ranu imala$ 9nali 4role(a i 'eseni ka%u* +9ko ne mo%ete )iti jaki a pri tome dovoljno sla)i, do%ive(ete pora $, Ge!e&a. t te d&'a(u. Kada je !j 2o(a *o+o1 *ot*u!a, $e+.ja je s!a'!a. Kada je !j 2o(a *o+o1 !e*ot*u!a, $e+.ja je s.a-a. 9ko generali ne poma%u vladarima i ako su prevrtljivi, dr%ava (e )iti sla)a$ Stoga se moraju veoma pa%ljivo )irati ljudi a odgovorne polo%aje$ Da".e, *ostoje t& !a% !a !a "oja (.ada& +o'e u#&o$ t (ojs"u. Kada (.ada& !e *o$!aje do(o.j!o s tua0 ju !a&ed s(ojoj (ojs0 da !a*&eduje u t&e!ut"u "ada to !e - t&e-a.o . !a&ed s(ojoj (ojs0 da se *o(u%e "ada to ! je *ot&e-!o, do.a$ do s*uta(a!ja (ojs"e. Kada se (.ada& !e &a$u+e u (oj!u *&o-.e+at "u, a. *odjed!a"o u%est(uje u "o+a!do(a!ju (ojs"o+, o6 0 & - (aju $-u!je! . Kada (.ada& ! je u*u1e! u &at!e o*e&a0 je a. *odjed!a"o u%est(uje u "o+a!do(a!ju (ojs"o+, o6 0 & *o% !ju da o".e(aju. O!o# t&e!ut"a "ada (ojs"o+ $a(.adaju *o+et!ja !eod.u%!ost, o!a - (a u#&o'e!a od st&a!e !e*& jate.ja. Ta"(o *ostu*a!je $-u!juje (ojs"u (od je u *o&a$. 9ko pokuate da upravljate ratnom opera#ijom slu%e(i se metodima #ivilnih vlasti, opera#ija (e postati kon!u na$ Da".e, *ostoj *et us.o(a "oj o+o#u1a(aju *o-edu. Po-e/uju o! "oj $!aju "ada se t&e-a a "ada !e t&e-a -o& t . Po-e/uju o! "oj $!aju "ada t&e-a a!#a'o(at ( e a "ada +a!je t&u*a. Po-e/uju o! u % joj (ojs0 ( ! ' o6 0 & +aju st 0 .j. Po-e/uju o! "oj +aju s*oso-!e #e!e&a.e "oje !e s*uta(a !j 2o( (.ada&. O( 2 *et us.o(a (ode do *o-ede. Konsultovati vladara u ovakvim okolnostima isto je to i tra%iti do volu od pretpostavljenog o!i#ira da )iste ugasili po%ar 5 u trenutku kada )i do vola stigla, od onoga to je gorelo ostao )i samo pepeo$ Da".e, &e%e!o je da o!aj "o *o$!aje s(o#a !e*& jate.ja *o$!aje sa+o#a se-e, !e1e - t u#&o'e! ! u stot !u - ta"a. O!aj "o !e *o$!aje s(o#a !e*& jate.ja a *o$!aje se-e, +a1e *odjed!a"e $#.ede $a *o-edu $a *o&a$. O!aj "o !e *o$!aje ! s(o# !e*& jate.ja ! sa+o#a se-e, - 1e *o&a'e! u s(a"oj - 0 .

<. =ORMACIJA

U sta&a (&e+e!a s*oso-! &at! 0 *&(o - se-e u% ! . !e*o-ed ( +a, a *oto+ t&a' . &a!j (a +esta s(oj 2 *&ot (! "a. Uiniti se)e nepo)edivim nai upo nati se)e0 ekati da protivni#i otkriju svoje sla)osti, nai upo nati druge$ Ne*o-ed (ost se "& je u (a+a, s.a-ost u *&ot (! "u. Sto#a su u+e! &at! 0 s*oso-! da *osta!u !e*o-ed ( , a. od !j 2 !e $a( s to da . su *&ot (! 0 &a!j ( . 9ko protivni#i do)ro kriju svoju !orma#ijsku organi ovanost, ako u njihovim redovima ne postoje pukotine i sla)o )ranjena mesta koje )iste mogli iskoristiti, kako )iste ih onda mogli po)editi ak i ako ste do)ro opremljeni: Sto#a se "a'e da se *o-eda +o'e !a$&et , a. da se !e +o&a $as #u&!o *o-ed t . Ne*o-ed (ost je st(a& od-&a!e, &a!j (ost je st(a& !a*ada. Sve dok ne primetite ranjiva mesta u protivnikovim !orma#ijama, sakrivajte raspored svojih !orma#ija rade(i na tome da postanete nepo)edivi, da tako sauvate se)e$ 9ko su protivnike !orma#ije ranjive, vreme je da krenete i napadnete ih$ Od-&a!a se *&a"t "uje u (&e+e !edostat!ost , !a*ad se *&a"t "uje u (&e+e su( "a. O! "oj su u+e! u od-&a! , "& ju se u !aj(e1 + du- !a+a $e+.je, o! "oj su u+e! u !a*adu, "&e1u se *o !aj(e1 + !e-es" + ( s !a+a. 7-o# to#a o! u+eju da se $at te da $(ojuju *ot*u!u *o-edu. Kada se )ranite, utiajte svoje glasove i uklonite svoje tragove, skriveni kao aveti i duhovi pod emljom, potpuno nevidljivi$ Kada napadate, kre(ite se )r o i adajte strah svojim jurinim pokliem, )r i kao grom i munja, kao da sila ite s ne)esa, ne omogu(avaju(i protivniku da organi uje od)ranu$ Uo% t *o-edu "ada je o!a (e1 s( +a *o$!ata, ! je *&a(o u+e1e. S( + s.e da je do-&o *o-ed t u - 0 , a. to u st(a& ! je do-&o. Svi ka%u da je do)ro po)editi u )i#i, ali ako gledate du)lje i vidite ono to je skriveno, tako da ostvarite po)edu i kada ona nije vidljiva, onda je to do)ro$ N je *ot&e-!a (e. "a s!a#a da - se *od #.o *a*e&je, ! je *ot&e-a! ota& ( d da - se &a$. "o(a.o su!0e od +ese0a, ! je *ot&e-a! ota& s.u2 da - se %u.a #&+.ja( !a. -no to svi naju, ne ove se mudrost0 po)eda nad drugima golom snagom )or)e ne smatra se po itivnom oso)inom$ U sta&a (&e+e!a o! "oj su - . *o$!at "ao do-& &at! 0 *o-e/ (a. su "ada je - .o .a"o *o-ed t . 9ko ste u stanju da po)edite jedino kada protivnika uvuete u oru%ani suko), po)eda (e )iti i vojevana s puno napora$ 9ko vidite ono to je suptilno i uoite ono to je skriveno, napravite pro)oj pre nego to to uini vojska, po)eda (e )iti laka$ Sto#a se *o-ede do-& 2 &at! "a !e *o+ !ju *o .u"a(ost . 2&a-&ost . Sto#a !j 2o(e *o-ede u - t"a+a ! su s*.et s&e1! 2 o"o.!ost . Nj 2o(e *o-ede ! su

s*.et s&e1! 2 o"o.!ost , je& o! $au$ +aju *o.o'aj "oj 2 s #u&!o (od do *o-ede, !ad(.ada(aju1 o!e "oj su u!a*&ed *o&a'e! . 8elika mudrost nije oigledna, velika asluga ne hvali se)e$ Kada vidite ono to je suptilno, lako je po)editi 5 kakve to ve e ima sa hra)ro(u ili lukavstvom: Kada je pro)lem reen pre nego to je i nastao, ko to mo%e na vati lukavstvom: Kada se po)eda ostvari )e )or)e, ko to mo%e na vati hra)ro(u: P&e+a to+e, do-& &at! 0 -o&e se "ada !e +o#u $#u- t , !e *&e( /aju o"o.!ost "oje !j 2o(o# *&ot (! "a (ode u *o&a$. Sto#a *o-ed! %"a (ojs"a *&(o *o-e/uje a *oto+ de u - t"u3 *o&a'e!a (ojs"a se *&(o -o& a *oto+ *o"ua(a da *o-ed . 4o tome se ra likuju oni koji imaju strategiju i oni koji ne ra miljaju unapred$ O! "oj do-&o u*&a(.jaju (ojs"o+ !e#uju Put !a% ! o! *o-e/uju !e*&os(e1e!o# !e*& jate.ja. d&'e se $a"o!a. Na taj

Savladati protivnika svojom slo%no(u, ne napadati emlju koja nije kriva, ne aro)ljavati ljude i ne pljakati tokom #elog vojnog pohoda, ne se(i drve(e ili aga&ivati i vore, oistiti i osvetati hramove koji se nala e u gradovima i na )rdima u predelima kro koje prola ite, ne ponavljati greke dr%ava koje su na svome alasku 5 sve ovo na iva se 4ut i njegovi akoni$ 9ko u vojs#i vlada striktna dis#iplina, takva da )i vojni#i radije dali svoje %ivote nego prekrili nare&enja, ako je sistem nagra&ivanja asnovan na potenju i pravednosti 5 ako su vojni komandanti sposo)ni da to postignu, vojska (e )iti u stanju da po)edi neprijatelja iji vladar se ne dr%i 4uta i njegovih akona$ Postoj *et (oj! 2 *&a( .a> +e&e!je, *&o0e!j (a!je, *&o&a%u!a(a!je, u*o&e/ (a!je *o-eda. Me&e!je se $as! (a !a .o"a0 j , *&o0e!e $a( se od +e&e!ja, *&o&a%u! se $(ode !a os!o(u *&o0e!a, *o&e/e!ja !a os!o(u *&o&a%u!a, a *o-eda se *ost 'e !a os!o(u *o&e/e!ja. 4orede(i merenja dola ite do sa nanja gde se krije po)eda a gde pora $ Sto#a je *o-ed! %"a (ojs"a "ao jeda! " .o#&a+ u od!osu !a jeda! #&a+, a *o&a'e!a (ojs"a "ao jeda! #&a+ u od!osu !a jeda! " .o#&a+.Kada *o-ed! %"a (ojs"a us+e& s(oje .jude u -o&-u *o*ut -uj 0e "&o$ du-o" "a!jo!, o!da se to s+at&a 6o&+a0 jo+. Kada voda ispuni du)ok kanjon, niko ne mo%e i meriti njenu koliinu, )a kao to se ni naoj od)rani ne vidi o)lik$ Kada se voda pusti, ona pokulja u )uji#i, ne adr%iva kao i na napad$

?. SILA

Sila podra umeva pokretanje nagomilane energije ili amah$ Umeni ratni#i po)e&uju silom amaha ne troe(i vlastitu snagu$ Ko+a!do(a!je (e. " + -&oje+ .jud "ao "o+a!do(a!je +a. + -&oje+ .jud $a2te(a o&#a! $o(a!je +a!j 2 #&u*a. Vo/e!je -o&-e s (e1 + s +a!j + -&oje+ .jud $a2te(a 6o&+e $!a"o(e. ;orme i nakovi se odnose na !orma#ije i na signale koji se koriste prilikom ra metanja trupa i upravljanja njihovim kretanjem$ Os*oso- t (ojs"e da !a*ad!u s(oje *&ot (! "e osta!u !e*o&a'e!e st(a& je o&todo"s! 2 !eo&todo"s! 2 +etoda. -rtodoksnost i neortodoksnost nisu vrsto de!inisani, ve( se periodino menjaju$ Car Tai#ong i dinastije Tang, uveni ratnik i vladar, govorio je o manipulisanju protivnikovim shvatanjem o tome ta je ortodoksno a ta je neortodoksno, posle ega sledi neoekivani napad, u kom)inovanje i jednog i drugog, to nas ini nedokuivim a protivnika$ Da - o&u'a!a s .a - .a *o*ut "a+e!ja "oje se -a0a !a jaja, *ot&e-!o je da *ostoj o!o to je *&a$!o o!o to je *u!o. 9ko navedete protivnika da krene prema vama, njegova sila (e uvek )iti pra na0 sve dok ne krenete prema njima, vaa sila (e )iti puna$ Napadaju(i ono to je pra no onim to je puno isto je to i )a#anje kamenja po jajima 5 jaja (e se sigurno ra )iti$ U - 0 do.a$ do ot(o&e!o# su"o-a3 *o-eda se *ost 'e $!e!a/e!je+. Sto#a su o! "oj su u+e! u !eo&todo"s!o+ !a% !u -es"&aj! "ao !e-o $e+.ja, !e s0&*! *o*ut (e. " 2 &e"a. Kada do/u do "&aja, o! *o% !ju $!o(a, *o*ut da!a +ese0 3 o! u+ &u *o!o(o se &a/aju, *o*ut %et & #od !ja do-a. Sun#e i mese# putuju preko ne)a, i nova ala e(i i ra&aju(i se$ 3etiri godinja do)a se smenjuju, i nova #vetaju(i i venu(i$ -vo je meta!ora a nai menino pri)egavanje neortodoksnim i nenadnim dejstvima i ortodoksnom otvorenom suko)u, koji se meaju ine(i jednu #elinu, uvek se i nova avravaju(i i poinju(i$ U +u$ %"oj .est( 0 *ostoj sa+o *et to!o(a, a. !j 2o(e (a& ja0 je su to. "o -&oj!e da 2 je !e+o#u1e s(e %ut . Postoj sa+o *et os!o(! 2 -oja, a. !j 2o(e "o+- !a0 je su to. "o -&oj!e da 2 je !e+o#u1e s(e ( det . Postoj sa+o *et os!o(! 2 u"usa, a. !j 2o( 2 (a& ja0 ja +a to. "o *u!o da 2 je !e+o#u1e s(e &e# st&o(at . U - 0 *ostoje sa+o d(e (&ste ju& a, !eo&todo"s! $!e!ad! !a*ad o&todo"s! ot(o&e! !a*ad, a. (a& ja0 ja !eo&todo"s!o# o&todo"s!o# +a -e$-&oj. Neo&todo"s!o o&todo"s!o su u$aja+!o us.o(.je! , "ao "&u# -e$ *o%et"a "&aja ) "o - 2 +o#ao s0&*et 4 Kada pokulja, voda dostigne )r inu pri kojoj mo%e da pomera kamenje, to se ove sila amaha$ Kada soko dostigne )r inu pri kojoj mo%e da napadne i u)ije, to se ove pre#i nost$ To isto odnosi se i na umene ratnike 5 njihova sila se odlikuje )r inom, njihova pre#i nost tanim pogotkom$ Njihova sila slina je nate anju katapulta, njihova pre#i nost i )a#ivanju projektila$ Sila je )r a u smislu da energija oslo)o&ena u )ojnom amahu u)ija neprijatelja 5 )og toga se ona poredi s nate anjem katapulta$ Ne&ed se &a/a $ &eda, "u"a( %.u" se &a/a $ 2&a-&ost , s.a-ost se &a/a $ s!a#e.

4od ovim se podra umeva da ako %elite da namamite protivnika i igravaju(i nered, prvo morate stvoriti savren red, jer samo u tom sluaju mo%ete stvoriti vetaki nered$ 9ko %elite da i igravate kukavi#e da )iste pijunirali neprijatelja, morate prvo )iti i u etno hra)ri, jer samo u tom sluaju mo%ete glumiti )oja%ljivost$ 9ko %elite da i igravate sla)ost da )iste u protivniku i a vali oholost, morate prvo )iti i u etno sna%ni, jer samo u tom sluaju mo%ete se uspeno pretvarati da ste sla)i(i$ Red !e&ed $a( se od o&#a! $a0 je, 2&a-&ost $a+a2a, s!a#a s.a-ost $a( se od 6o&+a0 je. "u"a( %.u" $a( se od

Kada jedna vojska poseduje silu amaha, ak i )oja%ljivi stiu hra)rost0 kada i gu)i silu amaha, ak i hra)ri ose(aju strah$ Ume(e ratovanja ne poiva na nepromenjivim akonima 5 oni se menjaju avisno od sile amaha$ Sto#a o! "oj u+e!o $!u/uju *ote$e *&ot (! "a, st(a&aju 6o&+a0 je "oje 1e !j 2o( *&ot (! 0 s #u&!o s.ed t , !ude o!o to 1e *&ot (! 0 s #u&!o *& 2(at t . O! +a+e *&ot (! "e do-& + $#.ed +a $a *o-edu, %e"aju1 2 u $ased . -ne jedini#e koje (e protivni#i sigurno pratiti su jedini#e koje odaju utisak is#rpljenosti$ 4rotivni#i se pokre(u jer vide ansu da ostvare po)edu$ Sto#a do-& &at! 0 "ao !ajde.ot(o&! j 6a"to& u - 0 ( de s .u $a+a2a, a !e *ojed !0e. 7-o# to#a o! u+eju da oda-e&u .jude *uste s . $a+a2a da o-a( s(oj *osao. Kada u ratu imate prednost sile amaha, ak i )oja%ljivi mogu postati hra)ri$ Z)og toga je ljude mogu(e )irati na osnovu njihove sposo)nosti i dati im odgovaraju(a adu%enja$ 6ra)ri mogu da se )ore, opre ni mogu da stra%are, inteligentni mogu da komuni#iraju$ Niko nije neupotre)ljiv$ Kada .jud "&e!u u -o&-u u$ s .u $a+a2a, to je "ao "ada se $a"ot&.ja d&(.je "a+e!je. D&(.je "a+e!je + &uje do" se !a.a$ !a &a(!o+ t.u, a. se "ot&.ja ! $ ! $-&d 0u3 a"o je %et(&tasto + &uje, a"o je o"&u#.o "ot&.ja se. P&e+a to+e, a"o se .jud *a+et!o (ode u -o&- , s .a $a+a2a - (a *o*ut o!e "oju +a o"&u#.o "a+e!je "oje se "ot&.ja ! $ ( so"u *.a! !u ) to je s .a.

@. PRA7NO I PUNO

La"o je o! +a "oj st #!u *&( !a -oj!o *o.je tu %e"aju s(o# *&ot (! "a3 o! "oj st #!u *os.ed!j !a *o*& te ju&!u u - t"u, $+o&e se. Sto#a do-& &at! 0 !ate&aju *&ot (! "a da do/e " !j +a, a !e du *&ot (! "u. 9ko naterate protivnike da do&u k vama da se )ore, njihova sila (e uvek )iti pra na$ 9ko ne odete protivniku, vaa sila (e uvek )iti puna$ -vo je ume(e pra%njenja drugih i punjenja se)e$ P&ot (! " do.a$ do-&o(o.j!o o!da "ada +u se u"a'e *& . "a $a *o-edu. P&ot (! " !e&ado "&e1e "ada *ostoje $#.ed da 1e *&et&*et #u- t"e. Da".e, "ada je *&ot (! " od+o&a!, +o#u1e #a je $+o& t . Kada je s t, +o#u1e #a je $#.ad!et . Kada se od+a&a, +o#u1e #a je !ate&at u *o"&et. Napadate i nenada, is#rpljuju(i protivnike koji )e%e ne )i li spasili goli %ivot$ Spaljujete njihove alihe i unitavate im useve prese#aju(i im tako puteve sna)devanja$ 4ojavljujete se na kritinim mestima i napadate u trenutku kada oni to najmanje oekuju, teraju(i ih da tra%e spas$ Poja( te se ta+o #de o! !e +o#u da do/u, "&e! te o!a+o #de (a+ se !aj+a!je !adaju. Da - ste *&e. stot !e " .o+eta&a -e$ u+o&a, "&e1 te se !e!asta!je! + *&ede. +a. Udariti na pukotine u protivnikoj od)rani, ne nai samo udariti na mesta )e ikakve od)rane$ 1okle god ne postoji striktno organi ovana od)rana i mesto nije pod jakim nad orom, protivnik (e se ra )e%ati pred vama0 kreta(ete se isto tako )r o kao i po nenastanjenim krajevima$ Da - ste *ot*u!o us*e!o os(oj . o!o to !a*adate, !a*ad! te ta+o #de !e+a od-&a!e. Da - (aa od-&a!a - .a *ot*u!o us*e!a, -&a! te se ta+o #de !e+a !a*ada. Da".e, a"o je !e"o (et u !a*adu, !j 2o( *&ot (! 0 !e $!aju #de da o&#a! $uju od-&a!u. A"o je !e"o u+ea! u od-&a! , *&ot (! 0 !e $!aju #de da !a*ad!u. Kada se nare&enja i vravaju, kada su ljudi iskreno odani, kada postoji do)ro o)e )e&en sistem pripremanja od)rane, a vi se pak poka%ete dovitljivi i dovoljno tajnoviti da ne otkrijete o)lik svog organi ovanja, protivni#i su nesigurni 5 njihova inteligen#ija nije im ni od kakve pomo(i$ 8ud te "&aj!je su*t .! , %a" do ! (oa -e$o-. %!ost . 8ud te "&aj!je taja!st(e! , %a" do ! (oa *ot*u!e t !e. Na taj !a% ! +o'ete u*&a(.jat sud- !o+ *&ot (! "a. Da - ste !a*&edo(a. -e$ ot*o&a, *&o- jajte se "&o$ !j 2o(e *u"ot !e. Da - ste se us*e!o *o(u". , !ad+a te 2 u -&$ ! . 7atne okolnosti avise od )r ine 5 ako stigne )r inom vetra i nestane )r inom munje, protivni#i te ne(e mo(i nadvladati$ P&e+a to+e, "ada 2o1ete da $a*ode!ete -o&-u, *&ot (! ", %a" a"o je do-&o ua!%e! u s(o+ od-&a+-e!o+ *o.o'aju, !e1e +o1 da $-e#!e - t"u a"o !a*ad!ete *o.o'aje !a "oje +o&a *os.at *oja%a!je.

Kada !e 'e. te da se u*utate u -o&-u, *&ot (! ", %a" a"o ste *o(u". 0&tu s(oje od-&a!e, !e1e +o1 da se -o& a"o ste #a !a(e. !a *o#&ea! t&a#. To nai da se ne(ete )oriti ni kad protivnik po&e u napad, ve( (ete ga )uniti strategijskim i menama i tako dovesti u nedoumi#u$ Sto#a, "ada !ate&ate d&u#e da ot"& ju &as*o&ed s(oj 2 s!a#a a ( sa+ osta!ete 6o&+a0 js" !e*&e*o$!at.j ( , ( ostajete "o!0e!t& sa! do" *&ot (! " +o&a da se &a$d(oj . Navedite protivnika da ono to je a vas ortodoksno vidi kao neortodoksno0 navedite ga da ono to je a vas neortodoksno vidi kao ortodoksno$ Na taj nain terate protivnika da otkrije !orma#iju$ Kada protivnik jednom poka%e svoju !orma#iju, vi poinjete da )ijate svoje trupe$ 4oto o)lik vaeg organi ovanja nije otkriven, protivnik (e sigurno ra dvojiti svoje snage radi ve(e )e )ednosti$ Kada ste "o!0e!t& sa! !a jed!o+ +estu a *&ot (! " *ode.je! !a deset +esta, (a !a*ad je deset *uta ja% od *&ot (! %"e od-&a!e, ta"o st %ete -&oj%a!u !ad+o1 !ad *&ot (! "o+. A"o +o'ete da uda& te !a +a. -&oj *&ot (! %" 2 (oj! "a (e. " + -&oje+ s(oj 2 .jud , !a taj !a% ! us*e1ete da s+a!j te -&oj o! 2 *&ot ( "oj 2 se -o& te. 1ok ste du)oko ukopani i ati(eni visokim )arikadama, ne do voljavaju(i protivniku da o vama sa na )ilo kakvu in!orma#iju, naputajte svoja skrovita i vra(ajte se u njih ne otkrivaju(i raspored svojih snaga, napadaju(i i osvajaju(i na nain neshvatljiv protivniku$ Ne s+ete do$(o. t *&ot (! "u da sa$!a #de 1ete $a*ode!ut -o&-u, je& "ada to !e $!a, !e*& jate.j +o&a da se *& *&e+ !a +!o# + +est +a "oja (a+ s(ojo+ -&oj!o1u o+o#u1a(aju da (od te -o&-u *&ot ( +a. 2 (oj! 2 jed ! 0a. Da".e, "ada su *&(e . ! je o&#a! $o(a!e, !edosta0 se ja(.jaju !a $a%e.ju, a "ada je $a%e.je s*&e+!o, !edosta0 se ja(.jaju u *&( + . ! ja+a. S*&e+!ost !a .e(o+ "& .u $!a% !es*&e+!ost !a des!o+, s*&e+!ost !a des!o+ $!a% !es*&e+!ost !a .e(o+. S*&e+!ost !a s( +a +est +a $!a% !es*&e+!ost !a s( +a +est +a. To nai da kada vojska postavi svoje trupe na velikom )roju mesta, one silom prilika moraju da se ra )iju po manjim grupama$ O! "oj 2 +a +a.o, -&a!e se od d&u# 23 o! "oj su +!o#o-&oj! , te&aju d&u#e da se -&a!e od !j 2. /to e(e naterate neprijatelja da se )rani, to (e i njegovi gu)i#i )iti te%i$ Da".e, a"o su (a+ *o$!at +esto (&e+e od #&a(a!ja - t"e, +o'ete se u".ju% t u -o&-u s &a$da.j !e od 2 .jadu " .o+eta&a. A"o (a+ +esto (&e+e od #&a(a!ja - t"e ! su *o$!at , (a .e( -o" !e1e +o1 da *& te"!e u *o+o1 (ae+ des!o+ -o"u, (a des! -o" !e1e - t u sta!ju da *o+o#!e .e(o+, (a *&ed!j deo !e1e +o1 da *& te"!e u *o+o1 (ae+ $a%e.ju, a (ae $a%e.je !e1e +o1 da *& te"!e u *o+o1 (ae+ *&ed!je+ de.u, %a" a"o je u * ta!ju "&at"o &astoja!je od !e"o. "o deset !a " .o+eta&a do " .o+eta&. Po +ojoj *&o0e! , %a" a"o su (ae t&u*e +!o#o-&oj! je od !e*& jate.js" 2 to (a+ !e +o'e *o+o1 da ost(a& te *o-edu. 9ko vam nisu po nati mesto i vreme odigravanja )itke, ak i ako vae trupe )rojano nadmauju tu&e, kako mo%ete nati da li (ete po)editi ili i gu)iti: 7ato je &e%e!o da se !a *o-edu +o'e ut 0at .

9ko ne do volite protivniku da sa na mesto i vreme odigravanja )itke, mo%ete uvek po)editi$ 3ak i ako je protivnik )rojniji, mo%ete ga spreiti da se )ori$1akle, pro#enite ih kako )iste otkrili njihove planove, i one uspene i one neuspene$ Navedite ih da krenu u ak#iju kako )iste otkrili nain njihovog kretanja i astajanja$ Uinite neki prijateljski ili neprijateljski gest, privlae(i time protivnikovu pa%nju, tako da vam omogu(i da otkrijete naine njegovog postupanja u napadu i od)rani$ Navedite protivnike da pri)egnu odre&enom !orma#ijskom rasporedu da )iste otkrili podruje smrti i %ivota$ 4od ovim se podra umeva da se koristite ra novrsnim metodima )unjivanja i u nemiravanja neprijatelja da )iste posmatrali o)like njegovog reagovanja0 nakon toga dejstvujte na osnovu onoga to ste uoili, pa (ete nati koje okolnosti nae %ivot a koje smrt$ 2skuajte ih da )iste utvrdili gde su jaki a gde sla)i$ Stoga je krajnji #ilj da se prilikom organi ovanja vojske i )egne a)lon$ Kada vae jedini#e nisu raspore&ene po nekom a)lonu, pijuni nita ne mogu otkriti, mudre glave ne mogu kovati strategiju$ Kada se jednom organi ujete )e prepo natljivog !orma#ijskog modela, ne(ete vie a so)om ostavljati vidljiv trag, pa pijuni ne(e imati ta da vide a neprijateljski strate i ne(e mo(i da iskuju nijedan plan$ ;orma#ijski raspored pomo(u kojeg ostvarujete po)edu nad svojim neprijateljem mora )iti nedokuiv a tu&e vojnike$Svakome je po nato ta me je uinilo po)ednikom, ali niko ne na kako posti%em po)edu$Stoga se u ratu do po)ede nikada ne dola i na isti nain, ve( je potre)no stalno prilago&avanje$ 4rilikom unoenja odgovaraju(ih i mena, nemojte ponavljati ranije strategijske pote e da )iste ostvarili po)edu$ Ma kakav da je !orma#ijski raspored protivnika, ja mu se od samog poetka mogu prilagoditi da )ih postigao po)edu$ 8ojska je kao voda 5 voda i )egava visinu i tee nani%e, vojska tre)a da i )egava ono to je puno i napada ono to je pra no0 vodeni tok avisi od tla, po)eda vojske avisi od protivnika$4rema tome, vojna sila nema stalan !orma#ijski raspored, voda nema stalan o)lik* sposo)nost posti anja po)ede putem donoenja i mena i prilago&avanja u avisnosti od protivnika stvar je genijalnosti$ 822-7U<9N9 =-7=9 Uo)iajeno pravilo a dejstvovanje vojnom silom je da vojna komanda do)ije apoved od svoga vladara, a atim mo)ilie i omasovi trupe okupljaju(i ih ajedno$ -ru%ana )or)a je najte%a od svega$

=oriti se a po)edu prsa u prsa najte%a je stvar na svetu$ Teko(a oru%ane )or)e ogleda se u tome to velike ra daljine tre)a uiniti malim a pro)leme pretvoriti u prednosti$ 1ok stvarate utisak da ste daleko, u)r avate svoj korak i sti%ete na odredite pre neprijatelja$ Stoga ih navedite da putuju dugo, mame(i ih nadom da (e posti(i po)edu$ Kada krenete kasnije od drugih a stignete pre njih, vladate strategijom skra(ivanja ra daljine$ U pomo( spe#ijalne jedini#e namamite protivnika da krene u u aludnu poteru, stvaraju(i utisak da je gro vaih snaga jo uvek daleko0 atim poaljite spe#ijalne snage a prepad koje (e prve sti(i do odredita iako (e krenuti poslednje od svih$ Stoga se oru%ana )or)a smatra korisnom, ali i opasnom$ 2splati se onima koji su umeni, opasna je a one koji su neiskusni$ 9ko se radi )or)e a sti#anje prednosti pokrene #elokupna vojska, to odu ima suvie vremena0 me&utim, )or)a u pomo( delimino okupljene vojske i a iva nestai#e opreme$1akle, ako putujete )r o, ne staju(i ni danju ni no(u, dvostruko )r%e nego u normalnim okolnostima, trude(i se da steknete prednost udaljeni stotinu kilometara od #ilja, vai vojni komandanti )i(e aro)ljeni$ 1o odredita (e prvo sti(i sna%ni vojni#i, potom oni umorni 5 kao po pravilu, to (e uspeti svakom desetom$ Kada je put dug ljudi su umorni0 ako je njihova snaga is#rpena tokom puta, oni su premoreni a protivnik je odmoran, pa (e sigurno )iti napadnuti$ 9ko )iste da preteknete neprijatelja a udaljeni ste pedeset kilometara od odredita, komandanti i vaih prvih redova )i(e i )aeni i stroja i, kao po pravilu, do odredita (e sti(i samo pedeset posto vojnika$9ko hitate da preteknete neprijatelja a udaljeni ste trideset kilometara od odredita, uspe(e da stignu dva od svaka tri vojnika$1akle, vojska strada ako ostane )e opreme, strada ako ostane )e hrane i strada ako ostane )e nov#a$ -ve tri stvari su neophodne 5 ne mo%ete se )oriti a po)edu vojskom )e opreme$ 1akle, ako vam nisu po nati planovi neprijatelja, ne(ete nati ni kome tre)a da se o)ratite a pomo($9ko ne po najete planine i ume, tesna#e i (orsokake, i polo%aj movara i )arutina, ne(ete mo(i da vodite svoju vojsku$ 9ko se ne oslonite na pomo( lokalnih vodia, ne(ete mo(i da iskoristite prednosti terena$ Samo onda kada vam je po nat i najmanji detalj prednosti terena, mo%ete manevrisati i voditi )or)u$

1akle, vojna sila se organi uje po prin#ipu o)mane, mo)ilie po prin#ipu do)iti i prilago&ava po prin#ipu ra dvajanja i pregrupisavanja$ -rgani ovanje vojne sile po prin#ipu o)mane podra umeva da neprijatelje tre)a avarati tako to (ete im onemogu(iti da sa naju vae stvarne prilike, i time ste(i prednost$ Mo)ili a#ija po prin#ipu do)iti podra umeva da u ak#iju krenete tek kada vidite svoju prednost$ 7a dvajanje i pregrupisavanje se praktikuju radi )unjivanja protivnika i posmatranja njihove reak#ije, tako da se mo%ete prilagoditi onome putu koji vodi po)edi$ Stoga je ona poput vetra kada se kre(e )r o, poput ume kada se kre(e polako0 pro%dire kao vatra, vrsta je kao planina$ =r a je poput vetra jer dola i i nenada i povlai se )r inom munje$ Nalik je umi po tome to u njoj vlada red$ 4ro%dire sve poput po%ara koji se iri ravni#om, ne ostavljaju(i a so)om nijednu travku$ 3vrsta je poput planine kada aposedne mesto od)rane$ Nepro irna je poput mraka0 kre(e se poput grmljavine$1a )iste poharali neko mesto, ra dvojte trupe$ 1a )iste proirili svoju teritoriju, podelite plen$ 'edno od osnovnih pravila u ratu jeste da hranu tre)a u imati od neprijatelja koliko god je to mogu(e$ Me&utim, tamo gde ljudi nemaju puno, neophodno je ra dvojiti trupe u manje grupe kako )i se sna)dele na ra liitim mestima, jer samo tako )i(e dovoljno svega a sve$ /to se tie podele plena, neophodno je rasporediti trupe tako da pa e na ono to je steeno, ne do voljavaju(i neprijatelju da povrati i gu)ljeno$ 1ejstvujte tek poto ste pro#enili$ 4o)e&uje onaj ko prvi pro#eni ta je )li u a ta je daleko 5 ovo je pravilo oru%ane )or)e$ -naj ko krene prvi je gost, onaj ko krene poslednji je doma(in$ >ostu je teko, doma(inu je lako$ -no to je )li u i ono to je daleko odnosi se na putovanje 5 umor, glad i hladno(a javljaju se u putu$ 'edna stara knjiga koja govori o vojnom ustrojstvu ka%e* +7ei se ne uju, pa se ato prave #im)ala i )u)njevi$ Z)og nedovoljne vidljivosti prave se )arja#i i astave$, Cim)ala, )u)njevi, astave i )arja#i koriste se da )i usredsredili i o)jedinili mnogo)rojne ui i oi$ Kada se ljudi ujedine, hra)ri ne mogu nastaviti sami, )oja%ljivi se sami ne mogu povu(i 5 ovo je pravilo a )or)u u grupi$ -)jediniti ui i oi nai naterati ljude da ajedniki sluaju i gledaju kako )i se i )egli pometnja i nered$ Signali se koriste radi upu(ivanja na prava# i da )i se spreilo da se pojedin#i udalje od grupe$ 1akle, kada se )orite no(u, esto (ete paliti vatre i udarati u )u)njeve0 kada se )orite danju, ra vi(ete )rojne )arjake i astave da )i delovali na ui i oi$

Koristite se mnogo)rojnim signalima da )iste u nemirili njihova ula i uplaili ih svojom ogromnom vojnom mo(i$ 1akle, njihovu vojsku tre)a da liite poleta, a njihove generale da liite kura%i$ 4rotivnike generale mo%ete liiti kura%i samo ako ste u stanju da ouvate vlastitu hra)rost$ Stoga tradi#ija ka%e da su ljudi u prolosti )ili dovoljno hra)ri da o)eshra)re druge, a staro pravilo koje je va%ilo a vo ae dvokoli#a ka%e da kada je um vrst, sve%a volja po)e&uje$ 1akle, polet raste ujutro, opada u podne, a nestaje s veeri 5 stoga oni koji su umeni u ratovanju i )egavaju polet koji raste i napadaju one iji polet opada ili nestaje$ -ni vladaju moralom neprijatelja$ =ilo koji sla)i( na svetu )ori(e se u trenutku kada se naljuti, ali kada je u pitanju stvarno u imanje oru%ja i kretanje u )oj, sve avisi od poleta 5 kada polet opadne oni (e stajati, uplaiti se i pokajati$ 8ojske gledaju na mo(ne neprijatelje na slian nain na koji gledaju i na nevine devojke )og toga to, dok su u )u&eni, njihova agresivnost )iva iskori(ena protiv njih samih$ Suprotstaviti se neredu redom, suprotstaviti se )u#i tiinom, nai ovladati sr#em$ 9ko vam sr#e nije irom otvoreno a um smiren, od vas se ne mo%e oekivati da se )e smetnji prilagodite situa#iji, da donosite ispravne odluke, da se smireno suoite s velikim i neoekivanim teko(ama da vrsto i odluno dr%ite sve kon#e u svojim rukama$ Zaposednuti svoje polo%aje i ekati one koji su daleko, ekati udo)no smeteni one koji su umorni, ekati punih stomaka one koji su gladni, nai ovladati snagom$ Upravo na to se misli kada se ka%e da protivnike tre)a navesti da do&u k vama, istovremeno i )egavaju(i da vas oni navedu da odete njima$ 2 )egavati suko)e s do)ro organi ovanim trupama i ne napadati )esprekorne !orma#ije, nai ovladati prilago&avanjem$1akle, u ratu postoji pravilo da ne tre)a )iti li#em okrenut visokom )rdu i da se ne tre)a suprotstaviti onima kojima su )rda u ale&u$ -vo nai da ne tre)a napadati u )rdo na protivnike koji su aposeli polo%aj na ve(oj visini, i da se ne tre)a suko)ljavati s njima kada juriaju ni )rdo$ Ne nasedajte na la%no povlaenje$ Ne napadajte elitne jedini#e$ 9ko neprijatelj i nenada pone da )e%i pre nego to mu je ponestalo snage, )udite sigurni da vam je postavio asedu, pa (e )iti naj)olje ako svoje o!i#ire odvratite od potere$ Ne jedite hranu namenjenu njihovim vojni#ima$

9ko vam protivnik neoekivano prepusti svoje mogu(nost da su atrovane$ Ne austavljajte vojsku koja se vra(a ku(i$

alihe hrane, prvo ih ispitajte jer postoji

U ovakvim okolnostima protivnik (e se )oriti do poslednjeg oveka$ -pkoljenoj vojs#i mora )iti pru%ena odstupni#a$ 4oka%ite im kako da pre%ive pa ne(e )iti raspolo%eni da se )ore do smrti$ 2skoristite to i adajte im udara#$ Ne napadajte neprijatelja kada je u )e nade%noj situa#iji$ 4o akonu prirode, pritenjena %ivotinja pru%i(e najjai otpor$ Tako se vodi vojska$ 8222472.9>-?989N'@ Kada je u pitanju vo&enje rata, opte je pravilo da vojni komandanti pristupaju mo)ili a#iji po nare&enju vladara$Nemojte podi ati logore na tekom terenu$ Uspostavite diplomatske ve e na grani#ama$ Nemojte se adr%avati na neplodnom i i olovanom podruju$Kada se na&ete na okru%enom terenu, planirajte$ Kada se na&ete na smrtonosnom terenu, )orite se$ =iti na okru%enom terenu podra umeva da su svuda oko vas strmine, a da se vi nala ite u sredini, tako da neprijatelj mo%e slo)odno da do&e i ode, dok a vas svaki i la ak i povratak predstavljaju ogroman napor$ 4ostoje sta e kojima ne tre)a i(i, vojske koje ne tre)a napadati, utvr&eni gradovi koje ne tre)a opsedati, teritorije a koje se ne tre)a )oriti, nare&enja vladara koja ne tre)a sluati$Stoga generali koji po naju sve mogu(e naine prilago&avanja radi sti#anja prednosti na terenu, naju ta da ine s oru%anom silom$ 9ko generali ne umeju uspeno da se prilagode, ak i ako po naju polo%aj terena, ne(e time ste(i nikakvu prednost$9ko komanduju vojskama ne vladaju(i ume(em potpunog prilago&avanja, ak i ako naju ta je mogu(e ado)iti, ne(e imati podrku svojih ljudi$ 9ko se mo%ete menjati u skladu sa silom amaha, prednost (e ostati na vaoj strani i gu)itke (e trpeti samo oni drugi$ 4rema tome, ne postoji nepromenjiv o)lik organi ovanja$ 9ko u potpunosti shvatite ovaj prin#ip, mo(i (ete prido)iti ljude a se)e$

Stoga inteligentni uvek u imaju u o) ir i do)it i tetu$ 4oto ra miljaju o do)iti, u stanju su da postignu ve(e uspehe0 poto ra miljaju o teti, u stanju su da ree svoje pro)leme$ 1o)it i teta avise jedno od drugog, i ato ih prosvetljen ovek uvek podjednako u ima u o) ir$ 4rema tome, neprijatelj okleva jer se )oji mogu(e tete, umara se jer odgovara na stalne provoka#ije i postaje lakom kada pomisli da mo%e da ostvari neku do)it$ 2 morite neprijatelje tako to (ete ih stalno dr%ati u )udnom stanju, ne do voljavaju(i im da se odmore$ 9li, da )iste uspeli u tome, morate o)aviti deo posla koji se odnosi na vas$ Taj deo posla podra umeva stvaranje jake mili#ije, )ogate na#ije, harmoninog drutva i sre&enog %ivota$ 4rema tome, pravilo ratovanja je da ne tre)a raunati na to kako neprijatelj ne(e napasti, ve( tre)a misliti na to kako da mu se suprotstavite0 ne tre)a raunati na to kako neprijatelj ne(e napasti, ve( se tre)a osloniti na ono to se ne mo%e napasti$ 9ko ne a)oravite na opasnost u trenu#ima kada ste )e )edni, i ako ne a)oravite na haos u trenu#ima kada vlada red, naj)olje je ako ih prepo nate i spreite dok su jo u samom aetku$ Stoga generali mogu da poseduju pet pogu)nih oso)ina$ -ni koji su spremni da umru, mogu poginuti0 oni koji %ele da pre%ive, mogu )iti aro)ljeni0 oni koji se lako ra ljute, mogu )iti posti&eni0 oni koji su puritanski nastrojeni, mogu )iti osramo(eni0 oni koji vole ljude, mogu upasti u nevolje$ 9ko se pojavite na mestu koje (e neprijatelj nei ostavno po%uriti da od)rani, oni koji vole ljude pojuri(e, )e i u etka, u pomo( dovode(i pri tome se)e u opasnost i troe(i svoju snagu$ -vih pet stvari spadaju u negativne oso)ine generala, i pogu)ne su u ratu$ 1o)ri generali imaju drugaije oso)ine* nisu reeni da poginu ali ni da pre%ive po svaku #enu0 oni postupaju u avisnosti od situa#ije, ne padaju )r o u gnev, ne daju se )uniti$ Kada vide neku ansu, gra)e je poput tigra0 u drugim prilikama miruju$ Njihova aktivnost i neaktivnost asnivaju se na strategiji, ne mo%ete ih odo)rovoljiti ili ra ljutiti$ 2AK7@T9N'@ 8-'SK@ 4od ovim se podra umeva da a svoje kretanje tre)a )irati najpogodnije puteve$ Kad god au imate polo%aj naspram neprijatelja, klonite se planina i )oravite kraj dolina$1r%ite se sun#a0 ostanite na u vienjima$ Kada se )orite u )rdovitom predelu, nemojte se penjati$ -vo se odnosi na vojsku koja je u planinama$ 'edna ver ija ka%e* +=orite se kada idete ni )rdo, a ne kada idete u )rdo$B

Kada vam je odstupni#a preseena vodom, uvek se dr%ite dalje od vode$ Ne suko)ljavajte se s neprijateljima u vodi0 ste(i (ete prednost ako dopustite polovini njihovih trupa da pre&e na vau o)alu, a atim ih napadnete$Kada ho(ete da se )orite, nemojte napadati neprijatelja u )li ini vode$ 1r%ite se sun#a0 )udite na u vienjima, klonite se vodene struje$ -vo se odnosi na vojsku koja je )li u vode$ 8au vojsku )uji#a mo%e isterati i renog korita, a voda mo%e )iti otrovana$ Suoiti se s vodenom strujom nai kretati se u vodno$ -vo tako&e nai da svoje am#e ne tre)a ostavljati ni vodno, jer postoji mogu(nost da vas neprijatelj pretekne$ Kro slatine se kre(ite pravom linijom0 kre(ite se )r o i )e adr%avanja$ 9ko usred movare naletite na protivniku vojsku, stanite pored vodenih )iljaka, le&ima okrenuti drve(u$ -vo se odnosi na vojsku koja se nala i u slatini$Kada ste na visoravni, au mite po i#ije na mestima pogodnim a manevrisanje, tako da se desno od vaeg ale&a nala i malo u dignut teren, da ispred vas )udu ni%i predeli a i a vas u vienja$ -vo se odnosi na vojsku koja se nala i na visoravni$Koriste(i se prednostima situa#ije na ova etiri osnovna naina, <uti Car pora io je etiri gospodara$ Sve ratnike vetine potiu od <utog Cara Ctaoistiki vladar i kasnog praistorijskog do)a, ro&en otprilike DEFF godina pre nove ereG, pa se ato i spominje u ovom kontekstu$ 8ojska o)ino vie voli da )ude na viim nego na ni%im mestima, voli sun#e a mr i mrak$ 8ii predeli stvaraju do)ro raspolo%enje, pa se ljudi ugodno ose(aju, to doprinosi i irenju poleta$ Ni%i predeli su puni vlage, to pogoduje ra voju )olesti i ote%ava )or)u$ 8odite rauna o telesnom dravlju i )oravite na mestima koja ni u emu ne oskudevaju$ Za vojsku u ijim redovima nema )olesti, ka%e se da je nepo)ediva$Tamo gde ima )rda i nasipa dr%ite se sunane strane, au imaju(i polo%aj tako da vam oni )udu s desne adnje strane$ -vo je prednost a vojnu silu, kori(enje povoljne kon!igura#ije terena$ U ratnoj opera#iji prednost se stie u pomo( povoljne kon!igura#ije terena$ Kada u vodno pada kia i reka se peni, saekajte da se vreme smiri ako %elite da pre&ete na drugu stranu$Kada teren kojim se kre(ete o)iluje neprohodnim jarugama, prirodnim )edemima, prirodnim aprekama, prirodnim amkama, prirodnim pukotinama i ponorima, gledajte da to pre napustite to mesto i dr%ite se podalje od njega$ /to se mene tie, ja ih se klonim navode(i tako protivnike da im se pri)li%e0 okrenut sam im li#em tako da su im protivni#i okrenuti le&ima$ Tada vi stiete prednost, a njega sre(a naputa$ Kada vojska putuje )rdovitim terenom punim potoka i malih je era ili ulegnu(a o)raslim trskom, ili divljim umama s gustim )iljem i drve(em, sva ta mesta se moraju pa%ljivo i detaljno pretra%iti$ To je ato to su ona do)ar aklon a geril#e i pljakae$

Neophodno je sjahati s konja i pretra%iti takva mesta, jer postoji mogu(nost da je protivnik tamo postavio svoje asede$ Tako&e, postoji mogu(nost da se na takvim mestima kriju pijuni, koji vas posmatraju i oslukuju vae planove$ Kada je neprijatelj u )li ini i miruje, on se oslanja na prirodnu atitu$ Kada je udaljen i pokuava da isprovo#ira suko)e, on ho(e da vas privue )li%e se)i$ 9ko je njegova po i#ija pristupana, to je ato to on time stie neku prednost$ To nai da ako protivnik ne au me svoj polo%aj na mestima koja pru%aju prirodnu atitu ve( se smesti na nekom pristupanom mestu, on u tome sigurno vidi i neku praktinu korist$ Kada se drve(e pomera, neprijatelj dola i0 ako u %)unju postoje )rojne prepreke, neprijatelj ho(e da vas navede na pogrean put$ 4rotivnik u %)unju pravi veliki )roj prepreka da )i vas naveo da pomislite kako vam preti opasnost od asede$ 9ko pti#e polete, u )li ini je aseda$ 9ko %ivotinje )e%e u strahu, u )li ini su napadai$ 9ko se praina di%e visoko i okomito, dola e vo ila0 ako se praina ne di%e visoko ve( ide u irinu, dola i peadija$ 7atrkani o)lai(i dima uka uju na prisustvo drvosea$ 7elativno mali o)la#i praine koji se povremeno javljaju i nestaju uka uju na postavljanje logora$-ni koji podi%u svoju )or)enu gotovost ne )usaju(i se u grudi, napredova(e$ -ni koji se hvaliu i agresivno nasr(u, povu(i (e se$ 9ko rei njihovih i aslanika odlikuje skromnost, poaljite svoje pijune da ih nadgleda i )i(e vam jasno da neprijatelj podi%e svoju )or)enu gotovost$ Kada se prvo pojave laka vo ila i austave po strani, oni se pripremaju da ra viju )or)ene linije$-ni koji vam dola e nude(i mir )e uslova spora uma, kuju averu$-ni koji u%ur)ano ra metaju svoja )or)ena vo ila, oekuju pojaanje$ Ne )i se oni toliko u muvali )e nekog pose)nog ra loga 5 a sigurno oekuju trenutak kada (e im pristi(i neke jo uvek udaljene trupe, u iju pomo( (e krenuti da vas napadnu$ Naj)olje je da se odmah pripremite a to$ 9ko polovina njihovih snaga nastupa, a polovina odstupa, oni pokuavaju da vas namame u klopku$ -ni glume )rku i nered kako )i vas namamili da krenete prema njima$ 9ko se pridr%avaju dok stoje, i moreni su gla&u$ Kada oni koji su poslati po vodu piju prvi, trupe su o%ednele$Kada uoe prednost a ne pokuavaju da je ostvare, umorni su$Tamo gde ima pti#a, nema ljudi$ 9ko u logoru ima pti#a, vojska je po)egla$

9ko se do ivaju po no(i, uplaeni su$ Uplaeni su i a)rinuti, pa se do ivaju ne )i li se ohra)rili$ 9ko vojska nije au ela polo%aj, to govori o nedovoljnom autoritetu njihovog generala$9ko se signali pomeraju, to nai da su u )r#i$ Signali se koriste da )i se grupa ujedinila$ 9ko su neujednaeni, to nai da je vojska u neredu$ 9ko su i aslani#i nervo ni, to nai da su umorni$9ko u)ijaju svoje konje radi mesa, to nai da su vojni#i ostali )e hrane0 kada ostanu )e hrane a ne vra(aju se na svoja )orna mesta, to nai da protiv se)e imate oajnog neprijatelja$Kada ponu doaptavanja, krenja dis#ipline i nepotre)ni ra govori, gu)i se i lojalnost koju ljudi ose(aju prema grupi$ 1oaptavanja i ra%avaju istinska ose(anja, krenja dis#ipline uka uju na neslaganje s pretpostavljenima$ Kada vojni komandanti i gu)e lojalnost svojih ljudi, vojni#i iskreno ra govaraju jedni s drugima o svom neslaganju s pretpostavljenima$ Kada dodeljuju )rojne nagrade, to nai da su u (orsokaku0 kada puno ka%njavaju, to nai da su is#rpljeni$ Kada se i gu)i polet, oni svaki as dodeljuju nagrade kako )i se dodvorili svojim vojni#ima i tako i )egli njihovo masovno ne adovoljstvo$ Kada su ljudi toliko is#rpljeni da nisu u stanju da i vravaju nare&enja, )ivaju stalno ka%njavani radi ponovnog uspostavljanja autoriteta$ =iti nasilan prema vojni#ima u poetku, a posle ih se plaiti, osnovni je poka atelj nesposo)nosti$-ni koji nastupaju pomirljivo, %ele da predahnu$9ko vam protivnik pri&e rato)orno a odla%e suko), ipak se ne povlae(i, morate ga pa%ljivo motriti$ Sprema se da vas i nenada napadne$ U ratu nije uvek korisno )iti jai, oslanjati se samo na vojnu snagu0 dovoljno je da konsolidujete svoje snage, pro#enite protivnike i okupite ljude$ To je sve$2ndividual#i )e strategije koji neo )iljno shvate protivnike, nei )e%no (e dopasti u tu&e aro)ljenitvo$ 9ko nemate prvo)itan plan i amisao, ve( se oslanjate samo na svoju hra)rost, lakomisleno pot#enjuju(i svoje protivnike i ne u imaju(i u o) ir konkretnu situa#iju, sigurno (ete dopasti u ruke neprijatelju$ 9ko vojni#i )udu ka%njeni pre nego to se sami osete privr%eni svojim komandantima, ne(e se pokoriti0 a ako se ne pokore, ne(e ni )iti od koristi$ 9ko ne )udete ka%njavali vojnike poto se osvedoite u njihovu privr%enost, oni vam ne(e )iti od koristi$

Kada u osnovi svega postoji ose(anje potovanja i poverenja, a sr#a vojnika )udu u njihove komandante, nei vrenje ka ni dove(e do toga da se vojni#i u ohole i tako postanu neupotre)ljivi$ Stoga ih usmerite u pomo( kulture, a ujedinite u pomo( ratnih vetina0 tako (ete ostvariti sigurnu po)edu$ Kultura se odnosi na humanost, ratno ume(e na akon$ Neka vae komandovanje )ude humano i do)ronamerno$ Ujedinite ih u pomo( strogosti i o )iljnosti$ Kada postoje i )lagost i strogost, mogu(a je i sigurna po)eda$ Kada se nare&enja dosledno sprovode u #ilju po itivnog delovanja na vojnike, vojni#i ih prihvataju$ Kada se nare&enja ne sprovode dosledno i u #ilju po itivnog delovanja na vojnike, vojni#i ih ne prihvataju$ Kada se nare&enja dosledno sprovode, ra&a se o)ostrano adovoljstvo$ AT@7@N Neki tereni su lako prohodni, neki u rokuju astoje, neke tre)a i )egavati, neki su uski, neki su strmi, neki otvoreni$Kada i jedna i druga strana mogu lako da do&u i odu, a teren se ka%e da je lako prohodan$ Kada je teren lako prohodan, prvi au mite polo%aj )iraju(i u vienu i sunanu stranu, pogodnu a sna)devanje, to (e vam doneti prednost u )or)i$Kada ste u stanju da odete tamo ali vam je teko da se i vuete odande, ka%e se da ste do%iveli astoj$ Na ovakvom terenu, ako protivnik nije do)ro pripremljen, mo%ete po)editi ako se kre(ete pravo napred, ali ako je protivnik pripremljen a vi krenete napred i ne po)edite, )i(e vam teko da se vratite, to (e )iti na vau tetu$Kada nijednoj strani ne odgovara da nastavi kretanje, to se ove teren koji tre)a i )egavati$ Na ovakvom terenu se prednost ne koristi ak i kad je protivnik sam ponudi 5 povu#ite se navode(i polovinu neprijateljskih trupa da krene a vama, a atim napadnite, ostvaruju(i tako svoju prednost$Na uskom terenu, ako ste prvi stigli, tre)a popuniti useke i ekati neprijatelja$ 9ko neprijatelj stigne prvi, nemojte i(i a njim ako je popunio useke$ 4ratite ga samo ako nije popunio useke$Na strmom terenu, ako ste prvi stigli, tre)a da au mete u vienu i sunanu stranu i tu ekate neprijatelja$ 9ko neprijatelj stigne prvi, povu#ite se i ne idite a njim$Na irokim, otvorenim terenima, sila amaha je i jednaena, neprijatelja je teko i a vati, a )or)om se ne dola i lako do po)ede$Najvia du%nost svakog generala je da )ude upo nat s ovih est vrsta terena i da ih o)ave no do)ro proui$ -vo su tipovi kon!igura#ije terena0 generali koji ih ne po naju gu)e rat$ 1akle, ima vojski koje srljaju, koje oklevaju, koje krahiraju, koje do%ivljavaju rasulo, koje su de organi ovane i koje )ivaju pora%ene$ 1o ovoga ne dola i prirodnim tokom stvari, ve( grekama generala$Srljaju oni koji su u ravnopravnom polo%aju a ipak udaraju jednim ovekom na deset protivnikih$ -klevaju oni koji imaju jake jedini#e a sla)e o!i#ire$ Krahiraju oni koji imaju sla)e vojnike a hra)re o!i#ire$ 1o%ivljavaju rasulo oni iji su vii o!i#iri %ustri i svojeglavi i ale(u se u )or)u po vlastitom naho&enju, ne konsultuju(i se pri tom sa svojim komandantima$ -pte u evi, o!i#iri moraju )iti jedinstveni, a sve jedini#e moraju me&uso)no da sara&uju kako )i se stekli uslovi a po)edu nad neprijateljem$

1e organi a#ija se javlja kada generali imaju sla) moral i autoritet, pa im nare&enja )ivaju nejasna, o!i#iri nedosledni, a jedini#e nemarno raspore&ene$ 4ora nastaje kada generali nisu sposo)ni da pro#ene snage svog protivnika, pa udaraju na )rojnije i nadmo(nije trupe, a pri tom ne raspore&uju vlastite trupe po stepenu o)uenosti$ 9ko poaljete svoje vojnike u )or)u ne naju(i pri tom ko je od njih vie a ko manje vian ratovanju, ko je hra)ar a ko straljiv, idete u susret pora u$ -vih est okolnosti vode pora u$ 1u%nost svakog generala je da ih pomno proui$ 4rva greka je kada se ne pro#eni do)ro )roj protivnikih trupa$ 1ruga greka je kada se ne uspostavi jasan sistem ka%njavanja i nagra&ivanja$ Tre(a greka je loa o)uka$ 3etvrta greka je preputanje emo#ijama$ 4eta greka je kada se ne sprovode akoni i nare&enja$ /esta greka je kada se ne oda)eru oni koji su sna%ni i nepokole)ljivi$ 4rirodan o)lik emljita mo%e )iti save nik u )i#i$ 2spravno postupa onaj general koji, da )i osigurao po)edu, prvo do)ro pro#eni svoje protivnike, a atim pro#eni mogu(e opasnosti i i rauna rastojanja$ -naj ko se )ori svestan va%nosti ovih inila#a, sigurno po)e&uje0 onaj ko s tim nije upo nat, nei ostavno )iva pora%en$Stoga, ako sve okolnosti uka uju na vau sigurnu po)edu, ne oklevajte da se upustite u )or)u, ak i pod uslovom da se to kosi s nare&enjem vaeg vladara$ Me&utim, ako okolnosti ne uka uju na po)edu, nemojte se uputati u )or)u, ak i pod uslovom da vam je vladar i dao nare&enje da krenete u napad$ Stoga, svojoj na#iji naj)olje slu%i onaj general koji ide napred ne te%e(i tome da se proslavi, a u mie neopetere(en time kako da i )egne ka nu, misle(i samo na to kako da atiti svoje ljude i uini korisnu stvar a svoju dr%avu$ -dluka o napredovanju ili povlaenju, koja je u suprotnosti s nare&enjima vladara, ne donosi se i linog interesa, ve( stoga da )i se atitili %ivoti ljudi i interesi dr%ave$ >enerali koje odlikuje takva odanost od nepro#enjive su vrednosti a dr%avu$ 4onaajte se prema svojim vojni#ima kao to se ponaate prema de#i, i oni (e vas pratiti i kro najdu)lje doline0 volite svoje vojnike kao vlastitu de#u, i oni (e do)rovoljno umreti s vama$9ko vam vaa do)rota onemogu(ava da ih povedete u )or)u, a va o) ir i prijateljstvo vam onemogu(avaju da sprovedete svoja nare&enja i uspostavite red, oni (e )iti ra ma%eni i )eskorisni poput male de#e$ Nagra&ujte, ali i ka%njavajte svoje vojnike$ 9ko )udete primenjivali samo jedno od ova dva, oni (e se kao i ra ma%ena de#a navi(i na u%itak ili ne adovoljstvo$ To ima loe posledi#e i ini vojsku neupotre)ljivom$ 9ko nate da su vae jedini#e sposo)ne da napadnu neprijatelja, ali ne nate da li je on sposo)an da se od)rani, vai i gledi a po)edu su samo polovini$ 9ko nate da neprijatelj ne mo%e da se od)rani, ali niste sigurni da vae jedini#e mogu uspeno i vesti napad, vai i gledi a po)edu su jo uvek samo polovini$ 9ko nate da neprijatelj ne mo%e da se od)rani i sigurni ste da vae jedini#e mogu uspeno i vesti napad, ali niste sigurni da li kon!igura#ija terena ide u prilog protivniku, vai i gledi a uspeh tako&e su polovini$ Z)og toga oni koji su umeni u ratovanju ne kre(u nasum#e i raspola%u neis#rpnim sredstvima$ Stoga je reeno da ako po najete sami se)e i po najete neprijatelja, po)eda ne(e do(i u pitanje$ Kada po najete puteve ne)a i puteve emlje, va put uvek (e vas voditi po)edi$

A21@8@T 79Z.232T26 87ST9 Z@M.'2/T9 U ratnim uslovima postoji devet ra liitih vrsta emljita$ Kada se lokalni vlastelini )ore i me&u se)e na vlastitom tlu, takvo emljite se na iva ratrkano$ Kada su vojni#i emotivno ve ani a emlju, a nisu daleko od ku(e, oni se lako ratrkaju$ Kada ne a&ete du)oko u neprijateljsku teritoriju, nala ite se na lakom emljitu$ 4od ovim se podra umeva da svi vojni#i mogu lako da se vrate na mesto svoga pola ita$ Zemljite koje onome ko ga je aposeo omogu(uje )olje i glede u )or)i, na iva se kljuno emljite$ Zemljite od kljune va%nosti mo%e )iti )ilo koji prirodni aklon ili prola od strategijskog naaja$ Zemljite koje je podjednako pristupano i vama i neprijatelju, na iva se otvoreno emljite$Zemlja koja je s triju strana okru%ena neprijateljem i omogu(ava onome ko je prvi aposedne slo)odan prola u svima prav#ima, na iva se raskrsni#a$ 4od raskrsni#om se podra umeva mesto prese#anja glavnih puteva koji pove uju )rojne mre%e puteva$ 9ko prvi aposednete ovo mesto, svi (e vam se morati pridru%iti$ 1akle, ako ga aposednete, )i(ete )e )edni0 ako ga i gu)ite, strada(ete$ Kada a&ete du)oko u neprijateljsku teritoriju, a i a vas ostanu )rojni ve(i i manji gradovi, nala ite se na tekom emljitu$ S ovakvog emljita je teko vratiti se$ Kada prela ite planine i ume, strme useke, movare ili neke druge teko prohodne predele, to se na iva is#rpljuju(e emljite$Zemljite do kojeg se sti%e uskim sta ama a s kojeg se mo%e oti(i samo ao)ila nim putevima, i na kojem sla)iji neprijatelj mo%e napasti vae )rojne trupe, na iva se atvoreno emljite$ 9ko raspola%ete i u etnom sposo)no(u prilago&avanja, mo%ete se kretati ovakvim predelima$ Tamo gde (ete pre%iveti samo ako se oajniki )orite, nala i se smrtonosno emljite$ .judi na smrtonosnom emljitu su poput onih koji se nala e u pro)uenom am#u ili onih koji su aspali u ku(i ahva(enoj po%arom$

Stoga se nemojte )oriti na ratrkanom emljitu0 ne austavljajte se na lakom emljitu0 ne do volite da vas napadne neprijatelj s kljunog terena0 ne ra dvajajte svoje trupe na otvorenom emljitu$ Na raskrsni#ama sklapajte save e s drugima0 na tekom emljitu pljakajte0 na is#rpljuju(em terenu gra)ite napred0 na atvorenim podrujima smiljajte lukavstva0 na smrtonosnom emljitu se )orite$ Na ratrkanom emljitu vojni#i mogu da se ra )e%e$ Na lakom emljitu vojska nije du)oko prodrla na teritoriju neprijatelja i ima slo)odnu odstupni#u0 )og toga vojni#i nemaju punu kon#entra#iju i nisu spremni a )or)u$ Ne preporuuje se napad na neprijatelja koji je aposeo kljuno podruje0 na ovo podruje tre)a sti(i pre neprijatelja$ -tvoreno emljite tre)a da ostane ne)lokirano, tako da se preko njega osigura sna)devanje$ 9ko na raskrsni#ama ado)ijete save nike, )i(ete )e )edni0 ako u tome ne uspete, strada(ete$ 4ljakati na tekom terenu nai sna)deti se alihama$ 4oto se na is#rpljuju(em terenu ne mo%ete ukopati, naj)olje reenje je da ga to pre napustite$ Na atvorenom emljitu i nenadite neprijatelja svojim taktikim pote ima$ 9ko se vojska na&e na smrtonosnom emljitu, svaki vojnik (e se )oriti sam od se)e$ Stoga je reeno* +1ovedite vojnike do smrtonosnog mesta i oni (e pre%iveti$B Nekada davno, oni a koje se smatra da su )ili sposo)ni ratni#i onemogu(avali su protivniku da odr%ava ve u i me&u prvih )or)enih linija i po adine0 onemogu(avali su mu da odr%ava saradnju i me&u velikih i malih jedini#a0 spreavali su njegove vojnike da jedni drugima priteknu u pomo(0 spreavali su me&uso)nu saradnju viih i ni%ih o!i#ira0 onemogu(avali mu da regrutuje nove vojnike0 spreavali ga da uspostavi sklad me&u svojim armijama$ Napadali su kada su prilike )ile povoljne, a mirovali kad im okolnosti ne )i ile naruku$ 4ravili su i mene da )i )unili neprijatelja, napadali ga as na ovom as na onom mestu, astrauju(i njegove vojnike i unose(i pometnju u njegove redove, ne ostavljaju(i mu tako dovoljno vremena a smiljanje planova$ 9ko se apitate kako da i a&ete na kraj s do)ro organi ovanom neprijateljskom vojskom koja se upravo sprema da vas napadne, reenje je u tome da vi prvi au mete ono do ega je neprijatelju stalo i tako ga naterate da prihvati vae uslove$U ratu je najva%nije )iti )r , koristiti greke neprijatelja, kretati se putevima na kojima vas ne oekuje, napasti ga onda kad nije dovoljno )udan$ 4od ovim se podra umeva da se moraju iskoristiti neprijateljeva nepripremljenost i njegova neproni#ljivost ili neopre nost, i to to je )r%e mogu(e, jer ko okleva ne posti%e #ilj$ Za vojsku koja napada osnovno je da, kada a&e du)oko u tu&u teritoriju, nastupa skladno tako da je protivnik ne mo%e po)editi$4ljakajte plodnu emlju, i vojs#i ne(e nedostojati hrane$ 8odite rauna o svome dravlju i i )egavajte nepotre)na u )u&enja0 prikupite svoju energiju i snagu$ Ne do volite svom neprijatelju da pronikne u vau strategiju i otkrije vae planove o pokretu trupa$ 4rikupite naju)ojitiji deo svoje energije, sauvajte preostalu snagu, dr%ite u tajnosti raspored svojih trupa, ne do volite neprijatelju da do na vae planove i ekajte priliku da ga napadnete tamo gde je najsla)iji$ 9ko se vojska na&e u )e i la noj situa#iji, vojni#i (e radije poginuti nego )e%ati$ -ni koji su spremni da umru, sposo)ni su da uine sve$ Tada ratni#i daju sve od se)e$ 7atni#i koji se nala e u smrtnoj opasnosti ne ose(aju strah$ Kada nemaju kuda da idu, oni vrsto stoje$ Kada su du)oko u tu&oj teritoriji, upu(eni su jedni na druge$ 9ko nemaju drugi i )or, oni (e se )oriti i rukama i nogama$U ovakvoj situa#iji

vojni#i su na opre u i kada im se to ne naredi, oda ivaju se )e ikakve prinude, naklonjeni su svome generalu sami od se)e, imaju poverenja u njega i kada se to od njih ne ahteva$ 4od tim se podra umeva da u smrtnoj opasnosti i vojni#i i o!i#iri imaju isti #ilj, pa stoga vojni#i sami od se)e )ivaju opre ni, sami od se)e dola e u stroj i )e ikakvih uslova ili ahteva veruju svome generalu$ Za)ranite pra noverna naklapanja o loim pred na#ima i tako (ete vojsku uvek odr%ati na okupu$ 8ai vojni#i nisu previe imu(ni, ali to nije ato to pre iru materijalno )ogatstvo$ 9ko su spremni da umru, to ne nai da ne %ele dug %ivot$ -nog trenutka kada i date nare&enje a pokret, oni liju su e$Uspeno (ete voditi rat ako )udete reagovali )r o poput mije koja u vra(a udara# repom kada je udare po glavi, u vra(a udara# glavom kada je udare po repu a kada je udare po sredini, u vra(a i glavom i repom$ -vo je metod koji se primenjuje u )or)i$ =r o u vratite kada ste napadnuti$ 4rirunik o osam klasinih )or)enih !orma#ija ka%e* +4retvorite po adinu u !ront, a !ront u po adinu0 imajte etiri glave i osam repova$ Neka vam glava )ude na )ilo kojem mestu, i kad neprijatelj prodre me&u vas, mo%ete svojoj sredinji#i prite(i u pomo( i glavom i repom$B Mo%e se postaviti pitanje da li se jedini#e mogu osposo)iti da reaguju )r o poput mije: Naravno da mogu$ 3ak i oni koji se me&uso)no ne podnose, pomo(i (e jedni drugima ako se na&u u ajednikoj opasnosti$ 1o ovoga dola i sti#ajem okolnosti$ Stoga se ne tre)a pou dati samo u prive ane konje i ukopane dvokoli#e$ Konji se prive uju da )i se spreilo pomeranje linije suko)a, dvokoli#e se ukopavaju da )i vo ila mirovala$ Me&utim, ak ni ovo nije dovoljna garan#ija i u dani#a$ Neophodno je prilagoditi se promenama, dovesti vojnike u smrtnu opasnost tako da se )ore sami od se)e i poma%u jedan drugome kao )rat )ratu 5 to je put ka i )avljenju i sigurnoj po)edi$ Utvr&ivanje va%e(eg standarda hra)rosti je tao organi a#ije$ Uspeh udarnih i manevarskih trupa avisi od kon!igura#ije terena$ 9ko imate povoljnu kon!igura#iju terena, mo%ete po)editi protivnika ak i u pomo( manevarskih, nejakih trupa 5 da i ne govorimo o udarnim, jakim trupama$ Kon!igura#ija emljita je ta koja nam omogu(ava da na pravi nain upotre)imo i jake i nejake trupe$ Stoga oni koji su vini ratovanju uspostavljaju do)ru saradnju unutar grupe, tako da komandovanje grupom )iva isto to i komandovanje pojedin#ima koji nemaju drugi i )or$>eneral mora )iti smiren i agonetan, pravedan i u dr%an$

-n smireno planira i do)ro krije svoje planove tako da ih niko ne mo%e otkriti$ -n postupa pravedno i u dr%ano tako da mu niko ne mo%e nita ameriti$ -n svojim vojni#ima ne otkriva svoje namere i planove$-n menja svoje metode i planove da drugi ne )i nali ta on, u stvari, radi$ Menja mesta svoga logorovanja, kre(e se ao)ila nim putevima i tako avarava trag$ 4o)edi(ete ako od drugih sakrijete svoje prave namere$ 8eliki Mudra# s =ele planine je rekao* +-)mani se u ratu ne pri)egava samo )og toga da )iste avarali svoga neprijatelja, ve( da )iste avarali i vlastitu vojsku i naveli je da vas sledi )e pitanja$B Kada vojskovo&a odredi #ilj, on )iva poput onoga oveka koji se popne visoko i potom od)a#i lestve$ Kada vojskovo&a odvede svoju vojsku du)oko u neprijateljsku teritoriju, on i nje oslo)a&a skrivenu snagu$ -n spaljuje svoje am#e i ra )ija svoje lon#e, tera svoje vojnike napred kao stado ova#a, ne govore(i im kuda ih vodi$Zadatak generala je da sakupi vojsku i dovede je u situa#iju koja je opasna po %ivot$ -n mora prouiti naine prilago&avanja ra liitim tipovima emljita, prednosti sa)ijanja i irenja trupa, akonitosti emotivnog reagovanja i uti#aja sredine$ 4od do)rim i loim stranama sa)ijanja i irenja trupa podra umeva se da ljudi o)ino menjaju svoje raspolo%enje u avisnosti od kon!igura#ije terena$ -snovno je pravilo da vojska koja prodre du)oko u teritoriju neprijatelja o)jedinjuje svoje redove, dok vojska koja tek pre&e grani#u neprijateljske emlje lako pada u rasulo$ Kada u ratnom pohodu pre&ete grani#u neprijateljske emlje, nala ite se na graninom podruju$ Kada je emljite na kojem se nala ite pristupano sa svih strana, to je otvoreno podruje$ Kada u&ete du)oko u teritoriju neprijatelja, to je teko emljite$ Kada a&ete plitko u neprijateljsku emlju, nala ite se na lakom emljitu$ Kada ne postoji mogu(nost povlaenja a pred vama su uski tesna#i, nala ite se na atvorenom emljitu$ Kada su vam svi putevi atvoreni, nala ite se na smrtonosnom emljitu$'a )ih na ratrkanom emljitu ujedinio trupe$ Na lakom emljitu )ih odr%avao ve u me&u jedini#ama$ Na kljunom terenu )ih u)r ao njihovo kretanje$ Na raskr(ima )ih vodio rauna o od)rani$ Na otvorenom terenu )ih stupio u vrste save e$ Na tekom terenu )ih o)e )edio neprekidni dotok sna)devanja$ Na is#rpljuju(em emljitu )ih ih terao da to )r%e idu napred$ Na atvorenom emljitu )lokirao )ih prola e$ Na smrtonosnom emljitu rekao )ih im da nema nade u spas$4rema tome, psihologija vojnika je takva da se )rane kad su opkoljeni, da se )ore ako se )or)a ne mo%e i )e(i i da sluaju nare&enja u ekstremnim situa#ijama$ Tek kad ih neprijatelj opkoli, vojni#i poka uju spremnost da se )rane i )ore a po)edu$ Kada se na&u u )e i la noj situa#iji, oni se slo%no )rane$ Stoga oni koji ne po naju planove svojih suseda, ne mogu pravovremeno stupiti u save e$ -ni koji ne po naju odlike terena, ne mogu voditi svoje trupe$ -ni koji ne koriste pomo( lokalnih vodia, ne mogu iskoristiti prednosti emljita$ Sposo)ni generali moraju do)ro po navati sve ove uslove$Kada vojska koju predvode sposo)ni generali napadne jaku dr%avu, ona spreava neprijatelja da okupi svoje snage$ -na svojom silom nadvladava protivnika i spreava njegove save nike da mu priskoe u pomo($ 9ko ste sposo)ni da otkrijete planove svoga neprijatelja, iskoristite prednosti koje vam pru%a teren i protivnika dovedete u )e i la nu situa#iju, ak ni sna%na dr%ava ne(e mo(i okupiti dovoljno veliku vojsku da )i vas austavila$

4rema tome, ako ne istupate protiv save nika niti idete u prilog ra voju tu&e mo(i, ve( vodite rauna samo o tome kako da sami ado)ijete to ve(i uti#aj, astrauju(i svoje protivnike, mo%ete da au mete neprijateljske gradove i pora ite neprijatelja$1elite nagrade mimo uo)iajenih pravila, i dajte nare&enja koja jo niste i davali$ 1elite nagrade prema aslu i, a ne na osnovu ve( donetih pravila$ 2 nosite svoja predvi&anja tek poto do)ro osmotrite neprijatelja, ne rukovode(i se nekim ustaljenim sistemom$ Neka vaa vojska )ude poput jednog oveka$ 1ajte vaim vojni#ima konkretne adatke i ne dr%ite im govore$ 4redoite im prednosti, ali im ne okrivajte mogu(e opasnosti$ 4ovedite ih u )or)u ne govore(i im o svojoj strategiji$ 7e#ite im ono to je a njih povoljno, a pre(utite mogu(e opasnosti$ 9ko se istina sa na, vaa strategija (e do%iveti neuspeh$ 9ko je vojska a)rinuta, u njene redove (e se uvu(i neodlunost i strah$ Suoite ih s potpunom propa(u i oni (e pre%iveti0 dovedite ih na smrtonosno emljite i oni (e ostati %ivi$ U takvim okolnostima vojni#i su sposo)ni da pretvore pora u po)edu$U ratu morate u)editi neprijatelja kako idete naruku njegovim planovima$ 9ko kon#entriete svoje snage protiv neprijatelja, mo%ete u)iti njihovog vojskovo&u i s udaljenosti od hiljadu kilometara$ Na ovaj nain uspeno (ete ostvariti svoj #ilj$ 4rvo ispunite njihova oekivanja, a potom im po)ijte vojskovo&e 5 tako (ete uspeno posti(i svoj #ilj$ Na dan o)jave rata, atvorite grani#e, proglasite sve pasoe neva%e(ima i ne primajte i aslanike$-d vojne komande ahteva se najve(a mogu(a o )iljnost$ U pripremnoj !a i pod o )iljno(u se podra umeva da vojna komanda svoje planove mora dr%ati u strogoj tajnosti$ Kada protivnik otkrije svoje rupe, napadnite )e oklevanja$ Zau mite prvi ono do ega je njemu stalo, i veto preduhitrite njegove namere$ -dr%avajte dis#iplinu i prilagodite se neprijatelju da )iste osigurali po)edu u ratu$ Zato u poetku morate )iti stidljivi kao devojke da )i vam neprijatelj poka ao svoje sla)osti, a potom krenuti )r%e od e#a tako da vam protivnik ne mo%e odoleti$ A22N9491 89T7-M 4ostoji pet naina napada vatrom* spaljivanje ljudstva, spaljivanje aliha, spaljivanje opreme, spaljivanje skladita i spaljivanje apaljivim projektilima$Za napad vatrom moraju postojati odgovaraju(i uslovi i odre&ena sredstva$ 4ogodni uslovi a podmetanje po%ara su kada je vreme toplo i suvo i duva jak vetar$4rilikom napada vatrom najva%nije je iskoristiti pometnju koja nastaje u takvim situa#ijama$ Kad podmetnete po%ar unutar neprijateljskog logora, odmah dejstvujte i spolja$ 9ko prilikom i )ijanja po%ara neprijateljski vojni#i ostanu prise)ni, saekajte 5 nipoto ne kre(ite u napad$ Kada se po%ar rasplamsa, krenite u napad ako je to i vodljivo, a ako nije, saekajte$

4o%ar se o)ino podme(e da )i se i a vala pometnja u neprijateljskim redovima i tako stvorila mogu(nost a napad$ Kada mo%ete podmetnuti po%ar i i van logora, ne morate ekati povoljnu priliku da ga podmetnete i nutra 5 podmetnite po%ar kada vama to odgovara$9ko se po%ar iri u prav#u duvanja vetra, ne napadajte u vetar$ Nije do)ro napadati u prav#u i kojeg dola i vatra, jer se neprijatelj u takvim okolnostima )ori do poslednjeg oveka$ 9ko vetar duva tokom dana, stiava se tokom no(i$ 8etar koji duva danju ne duva no(u, a vetar koji duva no(u ne duva danju$ 8ojska mora nati koji od pet napada vatrom mo%e da se i vede u odre&enoj situa#iji, i da se toga nalaki pridr%ava$ Nije dovoljno samo nati kako se neprijatelj napada vatrom, mora se po navati i nain od)rane od napada vatrom$ 1akle, onaj ko napada u pomo( vatre je inteligentan, a onaj ko napada u pomo( vode je jak$ 8oda mo%e neprijatelja ra dvojiti, ali mu ne mo%e unititi alihe i sredstva$ 8odom mo%ete ras#epkati redove neprijateljske vojske, tako da ona )ude ra deljena po manjim grupama i sla)a, a vi na okupu i jaki$ 1o)iti )itku ili uspeno osvojiti neko neprijateljsko uporite a ne nagraditi one koji su a to aslu%ni, vodi looj sre(i i nak je uskogrudosti$ Stoga se ka%e da prosve(eni vladari #ene aslugu, a do)ri generali je nagra&uju$ -ni ne okupljaju vojsku )e do)rih i gleda a po)edu, ne kre(u u rat ako to ne ide u prilog njihovoj dr%avi, ne )ore se ako nisu ugro%eni$ -ru%ana )or)a ima lo pred nak$ 7at je pun opasnosti$ 4otpun pora mora se spreiti po svaku #enu$ 8ojsku ne tre)a mo)ilisati ako a to ne postoji dovoljno do)ar ra log 5 ratu se pri)egava samo u krajnjoj nu%di$ 8ladar ne sme pokrenuti svoju vojsku i pukog gneva, a generali se ne smeju uputati u )or)u samo )og toga to su kivni$ =orite se samo kada je to u vaem interesu, a ako nije, odustanite$ >nev i kivnost (e pro(i, ali unitena dr%ava se ne mo%e o)noviti i mrtvi ne mogu vaskrsnuti$ Stoga (e prosve(eni vladar )iti opre an, a do)ar general (e umeti da se su dr%i$ Na ovaj nain dr%ava (e )iti )e )edna, a vojska sauvana$ A222- /42'UN2M9

Kada se pokrene velika vojska i rat odu%i unedogled, dr%ava (e osiromaiti a narod (e )iti is#rpljen$ Nije ovean onaj ko se prvo ne o)avesti o stanju prilika u neprijateljskoj vojs#i i ko svoje o)avetaj#e do)ro ne nagradi$ Takvi generali nisu sposo)ni da vode vojsku i slu%e svojoj dr%avi$ -ni se ne odlikuju oso)inama koje su potre)ne da )i se ostvarila po)eda$ 4ametan vladar i mudar general po)e&uju u pomo( valjane o)avetenosti i do)rog predvi&anja$4redvi&anje nije dar koji dola i s ne)a niti na osnovu ranijih primera ili putem prorauna$ 4redvi&anje se i vodi na osnovu podataka do kojih dola e oni koji do)ro po naju prilike neprijatelja$4ostoji pet vrsta pijuna* lokalni pijuni, unutranji pijuni, preo)ra(eni pijuni, %rtvovani pijuni i pre%iveli pijuni$ Kada svih tih pet vrsta pijuna rade istovremeno, niko im ne mo%e u(i u trag 5 ovakav metod je genijalan i od nepro#enjive koristi a svakoga vladara$.okalni pijuni se vr)uju i redova doma(eg stanovnitva$ Unutranji pijuni se vr)uju i redova neprijeteljevih slu%)enih li#a$ 4reo)ra(eni pijuni se vr)uju me&u neprijateljskim pijunima$ <rvovani pijuni su oni kojima dajemo netane podatke da )ismo aveli neprijateljske pijune$ 4re%iveli pijuni su oni koji se vrate s poda#ima$ Me&u slu%)eni#ima neprijateljske dr%ave postoje oni koji se mogu potkupiti tajnim kanalima da )i se od njih do)ila o)avetenja o stvarnim prilikama u njihovoj emlji i planovima koji su upereni protiv vas$ -ni tako&e mogu poslu%iti a stvaranje nesloge i ra dora u neprijateljskim redovima$ Stoga u vojs#i pijuni u%ivaju najve(e poverenje, )ivaju naji danije nagra&eni i njihov identitet se uva u najstro%oj tajnosti$ Ne adovoljni pijuni mogu pre(i na stranu neprijatelja$ 1a )i vam pijuni )ili od koristi, morate se prema njima ophoditi mudro i pametno, humano, pravedno i istanano$ -vo je vrlo va%no, jer pijuni mogu )iti od pomo(i u svakoj situa#iji$ Svaki pro)lem, da )i se reio, ahteva odgovaraju(e pred nanje$ 9ko se neki tajni plan prouje unapred, tre)a pogu)iti i pijuna i one kojima je on o tome govorio$Kad god nameravate da napadnete neku vojsku, au mete neki grad ili u)ijete neku oso)u, morate prvo do nati imena protivnikih generala, njihovih a&utanata i o!i#ira, uvara kapija i linih odaja$ -vo morate dati u adatak svojim pijunima$ Kad god se spremate a napad ili )or)u, morate prvo do nati kakve su sposo)nosti onih koji slu%e neprijatelju, pa se shodno tome mo%ete i postaviti prema njima$ Morate otkriti neprijateljske pijune, potkupiti ih i prido)iti na svoju stranu, tako da od njih napravite preo)ra(ene pijune$ Na taj nain do(i (ete i do potre)nih in!orma#ija o tome koga da vr)ujete kao lokalnog i unutranjeg pijuna$ .okalni i unutranji pijuni (e vam pomo(i da u)a#ite %rtvene pijune s la%nim poda#ima$ Sve ovo (e omogu(iti pre%ivelim pijunima da uspeno o)ave svoje adatke$Neophodno je da vladar u potpunosti )ude upo nat s radom svih pet vrsta pijuna, a to mo%e jedino preko preo)ra(enih pijuna$ Stoga se s preo)ra(enim pijunima mora lepo postupati$1akle, samo i u etan vladar i mudar general, koji umeju da upotre)e najinteligentnije ljude kao pijune, mogu ostvariti velike uspehe$ /pijuna%a je ne ao)ila ni deo ratovanja, i svaki pote vojske asniva se na njoj$ 8ojska ne mo%e uspeno ratovati )e po navanja stvarnih prilika u kojima se nala i neprijatelj, a do podataka o ovim prilikama mo%e se do(i samo preko pijuna$

+4revod Tomasa Klirija neposredno prenosi smisao Sun Cuove knjige Ume(e ratovanja, jednog od naj naajnijih klasinih kineskih dela$ -va knjiga ne sadr%i nijednu astarelu maksimu ili nejasno uputstvo$ HNaj)olje je po)editi )e )or)eI, rekao je Sun Cu$ Za njega je rat )io sastavni deo %ivota$ 4a%ljivo proitajte ovu knjigu, i sve savremene knjige koje govore o upravljanju dr%avom vie vam se ne(e initi dostojne pa%nje$B NeJsJeek