Mainski fakultet u Kragujevcu 1

Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE

TEHNI
TEHNI

KO CRTANJE SA
KO CRTANJE SA
KOMPJUTERSKOM GRAFIKOM
KOMPJUTERSKOM GRAFIKOM
Predavanja Lekcija 5
Mainski fakultet u Kragujevcu 2
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE MAINSKIH DELOVA
U industrijskoj proizvodnji, usled nesavrenosti maina,
alata, materijala, metoda merenja, kontrole i ljudskog
faktora, postizanje eljene tanosti mera praktino nije
mogue
Visoka tanost nije ekonomina jer dovodi do poveanja
trokova proizvodnih procesa
Iz ovih razloga unapred se propisuju dozvoljena
odstupanja pojedinih karakteristika mainskih delova, u
skladu sa njihovom namenom i funkcijom, a nazivaju se
tolerancijama
Mainski fakultet u Kragujevcu 3
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE MAINSKIH DELOVA
Dozvoljena odstupanja kod mainskih delova
Tolerancije mera
Tolerancije glatkosti povrine
Tolerancije oblika i poloaja
Mainski fakultet u Kragujevcu 4
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE MERA
Duinske mere mogu biti slobodne i tolerisane
Pod tolerancijom duinskih mera podrazumevaju se
dozvoljena odstupanja mera pri izradi
Sistem tolerancija duinskih mera razraen je prvenstveno
za delove krunog poprenog preseka, ali se moe
primeniti na bilo koje duinske mere
Mainski fakultet u Kragujevcu 5
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE MERA
Vrste tolerisanih nazivnih mera u ISO sistemu tolerancija:
spoljanje mere (S),
unutranje mere (U),
neodreene mere (N).
Mainski fakultet u Kragujevcu 6
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE MERA
Nazivna mera (D=d) predstavlja osnovu za definisanje
graninih mera i odstupanja
Nazivna mera je mera koja se kao kota unosi u crte
Nazivne mere osovine i rupe koje obrazuju naleganje imaju istu
vrednost
Mainski fakultet u Kragujevcu 7
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE MERA
Stvarna mera (D
s
), odnosno (d
s
) je mera koja se utvruje
merenjem na izraenom mainskom delu.
Granina mera je najmanja ili najvea dozvoljena mera.
Postoji gornja granina mera (D
g
), odnosno (d
g
) i donja
granina mera (D
d
), odnosno (d
d
).
Tolerancija mere (T=IT) je jednaka razlici najvee i najmanje
mere.
Mainski fakultet u Kragujevcu 8
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE MERA
Gornje odstupanje (A
g
), odnosno (a
g
) je razlika izmeu najvee i nazivne mere.
Donje odstupanje (A
d
), odnosno (a
d
) je razlika izmeu najmanje i nazivne mere.
Stvarno odstupanje je razlika izmeu stvarne i nazivne mere.
Tolerancijsko polje je podruje ogranieno najveom i najmanjom dozvoljenom
merom.
Nulta linija (0-0) pri grafikom prikazivanju odgovara nazivnoj meri. Predstavlja
polaznu liniju od koje se odmeravaju odstupanja.
Mainski fakultet u Kragujevcu 9
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE MERA
Naleganje je odnos mera dva mainska dela koji su u sklopu.
Zazor (z) je razlika u merama rupe i osovine kada je mera rupe
vea od mere osovine. U ovom sluaju izmeu njih postoji
odreeni prostor.
Preklop (p) je razlika u merama rupe i osovine kada je mera
rupe manja od mere osovine. U ovom sluaju jedan mainski
deo se mora utisnuti u drugi uz primenu sile.
Kvalitet predstavlja stepen tanosti izrade. U sluajevima
istog kvaliteta tolerancija je vea za veu nazivnu meru. U ISO
sistemu kvalitet se oznaava brojevima, a meri mikrometrima.
Standardom je propisano 20 kvaliteta tolerancija: 01, 0, 1, ...,
18. Vei brojevi oznaavaju grublji kvalitet.
Sistem tolerancija je planski razraen red naleganja sa
razliitim zazorima i preklopima.
Mainski fakultet u Kragujevcu 10
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE MERA
Poloaj tolerancijskih polja odreen je u odnosu na nultu
liniju i oznaen slovima latinice
Mainski fakultet u Kragujevcu 11
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE MERA
Prema ISO sistemu tolerancija poloaj tolerancijskog polja
oznaava se za osovine malim slovom, za rupu velikim, a
kvalitet tolerancije brojem koji se upisuje iza ovog slova
Kotiranje tolerisanih mera se vri tako to se iza nazivne
vrednosti mere stavlja oznaka za toleranciju
f 25 H 8
f 25 f 8
Kvalitet
Poloaj tolerancijskog polja:
- veliko slovo za rupu
- malo slovo za osovinu
Nazivna mera
Mainski fakultet u Kragujevcu 12
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE MERA
Sistemi naleganja
Sistem zajednike
spoljanje mere
U praksi se upotrebljavaju dva sistema tolerancija:
Sistem zajednike
unutranje mere
Mainski fakultet u Kragujevcu 13
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE MERA
Kotiranje tolerisanih mera
Tolerancije se upisuju slovnim oznakama ili brojano
Kod slovnih tolerancija odstupanja se daju na crteu
tabelarno
Kod brojanih tolerancija odstupanja se upisuju
neposredno uz nazivnu meru
Mainski fakultet u Kragujevcu 14
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE MERA
Kotiranje tolerisanih mera - primeri
Mainski fakultet u Kragujevcu 15
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE SLOBODNIH MERA
Mere kod kojih odstupanja od nazivnih vrednosti
praktino ne utiu na upotrebljivost i sigurnost delova
nazivaju se slobodnim merama
Ove se mere ostvaruju uobiajenim radnim postupkom
pa njihova odstupanja lee u granicama tog postupka
obrade
Pri kotiranju slobodnih mera nazivne mere se upisuju
bez navoenja poloaja i veliine tolerancijskog polja
Odstupanja slobodnih mera se ne mogu propisati na
osnovu funkcije, ali moraju biti u odreenim granicama
koje su propisane u vidu tolerancija slobodnih mera
Mainski fakultet u Kragujevcu 16
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
Tolerancije slobodnih mera unose se u crte u za
to predvieno polje zaglavlja crtea, na primer:
fini SRPS M.A1.410.
TOLERANCIJE SLOBODNIH MERA
Napomena: Prema ISO 2768 (1973) nisu predviena podruja nazivnih mera iznad 2000 mm
i nije obuhvaen vrlo grubi kvalitet
8 6 4 3 2 1,5 1 0.5 - Vrlo grubi
5 4 3 2 1,2 0,8 0,5 0,2 0,15 Grubi
3 2 1,2 0,8 0,5 0,3 0,2 0,1 0,1 Srednji
- 0,8 0,5 0,3 0,2 0,15 0,1 0,05 0,05 Fini
8000 4000 2000 1000 315 120 30 6 3
do
4000 2000 1000 315 120 30 6 3 0.5
Iznad
Podruje nazivnih mera, mm
Stepen
tanosti
Mainski fakultet u Kragujevcu 17
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINA
Posle obrade mainskog dela njegova povrina nije
glatka, ve ima razliite neravnine
Skup neravnina koje obrazuju reljef povrine naziva se
hrapavost
Kvalitet povrine zavisi od stepena njene hrapavosti
Kvalitet obraenih povrina utie na:
- smanjenje trenja kod kliznih povrina
- spreavanje pojave koncentracije napona
- hermetinost
- otpornost na koroziju
- estetski izgled proizvoda
Za odreenu povrinu se u odnosu na njenu funkciju
definie optimalan kvalitet obrade
Mainski fakultet u Kragujevcu 18
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINA
Ako se obraena povrina u poprenom preseku uvea
mogu da se uoe mikrogeometrijske nepravilnosti povrine
u odnosu na geometrijski idealno ravnu povrinu
Za merenje hrapavosti koristi se tzv. efektivni profil na
referentnoj duini l (minimalna duina neophodna za
definisanje hrapavosti)
Mainski fakultet u Kragujevcu 19
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINA
Parametri hrapavosti
Maksimalna visina neravnina (Rmax)
Srednje odstupanje profila (Ra) -
srednja aritmetika vrednost
odstupanja svih taaka efektivnog
profila u odnosu na srednju liniju m,
na referentnoj duini l
n
y
R
n
a

1
n
y
R
n
a

1
Srednja visina neravnina (Rz)
Mainski fakultet u Kragujevcu 20
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
KVALITET OBRAENIH POVRINA
Na osnovu Ra povrinska
hrapavost mainskih delova se
razvrstava u 12 klasa hrapavosti
Manji broj odraava finiji kvalitet
obraene povrine
Klase hrapavosti
Mainski fakultet u Kragujevcu 21
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
Veza izmeu klasa ISO tolerancija i klasa povrinske hrapavosti mainskih delova
KVALITET OBRAENIH POVRINA
25 N11 12,5 N10 6,3 N9 3,2 N8 3,2 N8 IT 12
12,5 N10 6,3 N9 6,3 N9 3,2 N8 1,6 N7 IT 11
6,3 N9 6,3 N9 3,2 N8 1,6 N7 1,6 N7 IT 10
6,3 N9 3,2 N8 1,6 N7 0,8 N6 0,8 N6 IT 9
3,2 N8 1,6 N7 1,6 N7 0,8 N6 0,4 N5 IT 8
1,6 N7 1,6 N7 0,8 N6 0,4 N5 0,4 N5 IT 7
0,8 N6 0,8 N6 0,4 N5 0,4 N5 0,2 N4 IT 6
0,8 N6 0,4 N5 0,4 N5 0,2 N4 0,1 N3 IT 5
Ra klasa Ra klasa Ra klasa Ra klasa Ra klasa
iznad 250
iznad 80
do 250
iznad 18
do 80
iznad 3
do 18
do 3
Oznaka klase kvaliteta obrade i pripadajua vrednost srednjeg odstupanja
profila Ra za podruje nazivne mere
Oznaka
klase ISO
tolerancija
Mainski fakultet u Kragujevcu 22
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
Svaki radioniki crte, pored kota i tolerancija,
mora da sadri oznaku kvaliteta obraene
povrine
Simbol oznake je u vidu kukice, na kojoj se
nalaze ispisani razliiti parametri koji imaju za
cilj blie definisanje kvaliteta oznaene povrine
Ova oznaka na crteu je veoma bitna jer se
prema njoj definie tehnologija izrade dela
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
Mainski fakultet u Kragujevcu 23
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
Oblik i mere osnovnog znaka za oznaavanje kvaliteta hrapavosti
20 14 10 7 5 3,5 Visina oznaka i velikih slova (h)
2 1,4 1 0,7 0,5 0,35 Debljina linija za oznaku (d )
56 40 28 20 14 10 Visina H
2
28 20 14 10 7 5 Visina H
1
Mere u mm Mere kukica i oznaka
Mainski fakultet u Kragujevcu 24
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
a
e
d
b
c ( f )
Znaenje optih oznaka
a vrednost hrapavosti Ra u mm ili broj
klase hrapavosti N1 do N12
b metod proizvodnje, postupak ili
prevlaka
c referentna duina
d pravac prostiranja neravnina
e dodatak za mainsku obradu u mm
f druge vrednosti hrapavosti, npr. Rz,
Rmax
Zbirni znak za dodatne oznake
Mainski fakultet u Kragujevcu 25
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
Ako se radi o povrini koja se obrauje skidanjem strugotine koristi
se osnovna kukica u zatvorenom obliku
Kod povrina koje se obrauju bez skidanja strugotina koristi osnovna
kukica sa dodatkom kruia
Kada je potrebno dopisivanje nekih dopunskih oznaka, duem kraku bilo
kog oblika kukice se dodaje nastavak u obliku horizontalne linije ija duina
zavisi od duine dopunske oznake
Mainski fakultet u Kragujevcu 26
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
Kada je oznaena samo jedna vrednost ona predstavlja maksimalnu
dozvoljenu vrednost povrinske hrapavosti izraenu glavnim
kriterijumom hrapavosti Ra ili odgovarajuom klasom hrapavosti (na
primer: a=N9 ili a=6,3).
Ako su oznaene najvea i najmanja granina vrednost glavnog
kriterijuma prikazuju se obe vrednosti i to tako da vrednost finijeg
kvaliteta obrade (a
1
) bude iznad vrednosti grublje obrade (a
2
) (na
primer: a
1
=1,6 i a
2
=6,3,odnosno a
1
=N7 i a
2
=N9).
Mainski fakultet u Kragujevcu 27
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
Na ovom produetku daju se i oznake koje se tiu odreenog
tehnolokog postupka ili prevlake:
Ako se zahteva da se konana povrinska hrapavost ostvari jednim
odreenim postupkom obrade, onda se taj postupak dopie na
produetku dueg kraka znaka:
Mainski fakultet u Kragujevcu 28
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
Znaci i dodatne oznake u znaku za povrinsku hrapavost
koji se upisuju u crte, treba da budu orijentisani (radi
lakeg itanja) isto kao vrednosti pri kotiranju (odozdo i
sa desne strane)
Oznaka i strelica moraju svojim vrhom da priu povrini
sa spoljne strane predmeta
Kod krunih projekcija cilindrinih povrina oznake se ne
stavljaju direktno na krugove, ve na pomonu kotnu
liniju ili na posebno postavljenu produnu pomonu liniju
Znak za povrinsku obradu se koristi samo jednom za
jednu povrinu i to u projekciji u kojoj je ta povrina
dimenzionisana
Poloaj oznaka kvaliteta hrapavosti na crteu
Mainski fakultet u Kragujevcu 29
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
Dovoenje znaka u vezu sa odnosnom povri
Mainski fakultet u Kragujevcu 30
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
Dovoenje znaka u vezu sa odnosnom povri
Mainski fakultet u Kragujevcu 31
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
Oznaavanje kvaliteta obrade leba za klin
Mainski fakultet u Kragujevcu 32
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
Zajednika oznaka za sve povri
Ako je potrebno da sve povrine imaju isti kvalitet obrade oznaka
se ne stavlja na svaku od povrina ve se propisuje zajednika
oznaka koja se postavlja u desni gornji ugao crtea
Mainski fakultet u Kragujevcu 33
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
Zbirna oznaka kvaliteta
Ako se zahteva ista hrapavost na veem broju povrina onda se ona
propisuje zbirnim znakom u desnom gornjem uglu crtea. Izmeu dve
kose crte upisuju se ostali stepeni hrapavosti koji se odnose na druge
povrine prema rastuim brojevima, odnosno grubljim obradama, a te
oznake se takoe moraju ucrtati i na odgovarajuim mestima u crteu
Mainski fakultet u Kragujevcu 34
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
Uproena zbirna oznaka kvaliteta
Umesto da se izmeu kosih crta upisuje vie znakova moe se upisati
samo osnovna oznaka u vidu otvorene kukice, to upozorava da se
oznake kvaliteta obrade pojedinih povrina treba potraiti na samom
crteu
Mainski fakultet u Kragujevcu 35
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
Pravac prostiranja neravnina propisuje se odreenim znacima
OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI
Mainski fakultet u Kragujevcu 36
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA
Za funkcionisanje i montau mainskih delova
neophodna je odreena tanost oblika i poloaja
Dozvoljeno odstupanje od geometrijski idealnog
oblika i poloaja definie se tolerancijama, ije
se oznake unose u tehnike crtee
Tolerancijama se odreuje oblast u kojoj
posmatrana karakteristika predmeta mora da se
nae posle obrade
Vrednosti tolerancije propisuje konstruktor, a
izraavaju se u milimetrima
Mainski fakultet u Kragujevcu 37
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA
Vrste tolerancija oblika i poloaja
Tolerancije oblika
Tolerancije tanosti obrtanja
Tolerancije pravca
Tolerancije mesta
Mainski fakultet u Kragujevcu 38
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA
Tolerancije oblika
Mainski fakultet u Kragujevcu 39
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA
Tolerancije poloaja
Mainski fakultet u Kragujevcu 40
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA
Primeri
Mainski fakultet u Kragujevcu 41
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA
Primeri
Mainski fakultet u Kragujevcu 42
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA
Primeri
Mainski fakultet u Kragujevcu 43
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA
Oznaka za referentni (polazni) element
Oznaka tolerancije oblika i poloaja se upisuje u kvadratni okvir
Ako je potrebno upotrebljava se pravougaonik sastavljen iz vie
oblasti za upisivanje neophodnih oznaka
Referentno slovo
Referentni trougao
Referentni element
A
Referentno slovo
Vrednost tolerancije (t)
Simbol tolerancije
Tolerisani element
Pokazna strelica
0,1 A
Mainski fakultet u Kragujevcu 44
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA
Referentni element je onaj geometrijski element koji u
primeni jedne tolerancije poloaja slui kao polazna
baza.
Za referentni element se, po mogunosti, bira onaj
element koji i za funkciju izraenog komada slui kao
polazna baza.
Mainski fakultet u Kragujevcu 45
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA
Ako se tolerancija oblika i poloaja odnosi na povr pokazna i kotna
linija su jasno razdvojene:
Ako se tolerancija oblika i poloaja odnosi na osu dela onda su kotna
i pokazna linija u istom pravcu:
Mainski fakultet u Kragujevcu 46
Tehniko crtanje sa kompjuterskom grafikom TOLERANCIJE
TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA
Ako se tolerancija oblika i poloaja odnosi na zajedniku osu dveju
ili vie povrina:
Ako su tolerisana i referentna povrina u neposrednoj blizini: