Svetsko tr is te biogoriva

Predmet: Osnovi Menadmenta April 2014. Autor: Boris Stricky

Slobodan Sretenovi
Nenad Peh
Profesor: Radmila eerov-Sokolovi

Contents
Uvod ................................................................................................................... 3
Evropa ................................................................................................................ 4
Uvod u trite .................................................................................................. 4
Biogas ............................................................................................................. 5
Bioetanol i biodizel .......................................................................................... 5
Sjedinjene Amerike Drave ............................................................................... 6
Uvod u trite .................................................................................................. 6
Etanol .............................................................................................................. 7
Biodizel ........................................................................................................... 8
Biogas ............................................................................................................. 8
Juna Amerika .................................................................................................... 8
Uvod u trite .................................................................................................. 8
Bioetanol ......................................................................................................... 9
Biodizel ......................................................................................................... 10
Zakljuak .......................................................................................................... 10
Literatura .......................................................................................................... 12





Uvod

Trenutno u se u svetu kao izvor primarne energije najvie koriste fosilna goriva: nafta, ugalj i
prirodni gas, sa udelom od ak 80%, dok se mnogo manje dobija nuklearne energije i
obnovljivih izvora (hidroelektrane, biomasa, vetar). Slika 1 pokazuje udeo razliitih goriva
u svetskoj potronji energije u 2011. godini.

Slika 1. Udeo razliitih goriva u svetskoj potronji energije [1].

Opte je poznata injenica da se fosilna goriva troe velikom brzinom, i da nee moi da
zadovoljavaju svetske energetske potrebe u budunosti. Takoe, korienjem fosilnih goriva
se zagauje atmosfera to rezultira tetno po ljudsko zdravlje, globalnim zagrevanjem,
smanjenjem biodiverziteta itd. Alternativa fosilnim izvorima energiije su takozvani obnvljivi
izvori, kao to su energija vetra, sunca, biomasa itd. Vie od pola obnovljivih izvora energije
se koriste za potrebe u domainstvima, za zagrevanje i kuvanje, dok oko treina energije
biogoriva se koristi za proizvodnju elektrine energije.
Veliku veinu biogoriva ine ine takozvana vrsta biogoriva, koja se ulavnom drvna
biomasa koja se koristi prvenstveno u zemljama treeg sveta (Africi i junoj Aziji), za potrebe
lokalnih domainstava, i one ine 74,6% svetske proizodnje obnvljive energije. Meutim,
kada gledamo nove tehnologije za dobijanje obnovljive energije, kao to su solarna
energije, energija vetra, biogoriv itd. razvijene zemlje (lanice OECD zajednice) ine oko
70% svetske proizvodnje [1]. Detaljan udeo pojedinih obnovljivih izvora energije u svetu
prikazan je na slici 2.


Slika 2. Prikaz obnovljivih izvora energije.

Svetsko trite biogoriva je raznoliko i veoma zavisi od svetske i lokalne politike i dogovora.
Najvea proizvodnja, a samim tim i trite, biogoriva je u Evropi, Severnoj i Junoj Americi, i
u skladu sa tim, u radu je dat detaljniji prikaz trita na tim kontinentima.

Evropa

Uvod u trite

Evropa predstavlja zanimljivo trite za biogoriva i obnovljive izvore energije uopteno
jer je evropska unija donela direktivu o obnovljivim izvorima energije (Renewable
energy directive RED [2]) koja zadaje cilj, da se ukupno 10% energetskih potreba
transportnog sektora obezbedi biogorivima. Osim ove, postoji i direktiva o kvalitetu
goriva (Fuel quality directive FQD [3]), koja za razliku od prethodne, ne zadaje cilj u
koliini goriva koja treba da bude iz obnovljivih izora, ve propisuje da goriva koja se
kriste moraju da smanje emisiju gasova staklene bate za 6% (u odnosu na 2010. godinu)
do 2020. Godine, bilo meanjem sa biogorivima ili drugim tehnikama. Postoji i trea
regulativa koja ima veliki uticaj na trite biogoriva u Evropi, to je zajednika politika za
poljoprivrdu (Common agriculture policy CAP [4]). Ova politika je od velikog znaaja
za biogoriva, jer e se njom, imeu ostalog, i propisati udeo poljoprivrdnog zemljita koji
e e koristiti za uzgoj energetskih sirovina.
Kao to se moe videti, Evropsko trite biogoriva je veoma zavisno od politike i
direktiva Evropske Unije i njenih lanica i stoga je ovo trite nepredvidivo i nestabilno.
Kako bi stimulisale proizvodnju biogoriva, mnge drave nude posebne stimulanse
proizvoaima energije iz obnovljivih izvora, i neki od najeih podsticaja su:
Izuzee poreza za biogoriva: ovaj metod se dosada najvie i koristio, meutim, s obzirom da
trite raste , mnoge drave odustaju od ovog metoda, jer je skup za dravu.
Uvoenje kvote: Ovim se zadaje kvota na tritu koju proizvoai moraju da ispune, i
uglavnom se u okviru nje nude umerene olakice poreza.
Feed-in tarife: Iako ovo nije uobiajena praksa u EU, ona sve vie dobija na znaaju [5]
Biogas

Evropa pokriva dve treine svetskog trita biogasa [6]. U 2007. Godini, procenjuje se da
se u Evropi proizvodilo oko 6 Mtoe biogsa, a u 2008. Se procenjuje da se dobijalo oko 30
TWh elektrine energije, kao i da je porasla za 7% u odnosu na prolu godinu.
Najvei udeo biogasa se koristi za proizvodnju elektrine energije, u kogeneraciji sa
toplotnom energijom. Mnogo manji deo se koristi za transport, kao biometan [7].
Na slici 3 se vidi koje zemlje, lanice EU, imaju najvei potncijal za proizvodnju biogasa

Slika 3. Potencijal pojedinih drava za proizvodnju biogasa[8].
Bioetanol i biodizel

U Evropi, ova dva biogoriva se uglavnom koriste kao meavine sa fosilnim gorivima, sa
odgovarajuom oznakom, npr. benzin sa oznakom E10 predstavlja meavinu benzina
(90%) i etanola (10%).
Trite meavina malog udela biogoriva (eng. low blends) oekuje veliki porast, jer se
trenutno meavina E10 komercijalno proizvodi i prodaje samo u etiri zemlje (Francuska,
Finska, panija i Nemaka)[5].
U prolosti postojalo je jako trite za B100 gorivo (100% biodizel ), meutim zbog
promena u strukturi trita, zastupljenost ovog goriva e drastino smanjila i trenutno
ostoji mala zainteresovanost drava da podstiu korienje goriva sa velikim udelom
biogoriva (eng. high blends)[5].
Na tabeli 1 se moe videti potronja biogoriva (biodizela i bioetanola u Evropskim
dravama)





Tabela 1. Potronja biogoriva u Evropskim dravama.
Sjedinjene Amerike Drave

Uvod u trite

Sjedinjene Amerike Drave su svakako jedna od vodeih zemalja u sektoru biogoriva.
Ameriki kongres je 2005. godine doneo nacionalni standard za obnovljiva goriva
(National renewable fuel standard RFS [9]). Ovim standardom predvieno je da se
odreen deo goriva za transport mea sa biogorivima kako bi se smanjili negativni uticaji
na ivotnu sredinu. Amerika agencija za zatitu ivotne sredine (Enviromental
Protection Agency - EPA) koordinie sprovoenje ovog programa, i u 2009. godini
postavljen je zahtev da se oko 10% benzina zameni sa biogorivima kao to su etanol [10].
U tabeli 2 dat je prikaz zahteva za proizvodnju biogoriva ovim standardom, kao i stvarne
proizvodnje.

Tabela 2 RFS zahtev i proizvodnja biogoriva


Etanol

Etanol uzima najvei udeo u proizvodnji biogoriva u SAD-u, i trenutno se kao sirovina
uglavnom koristi kukuruz. Industrija bioetanola u Americi je doivela krizu i pretnju
bankropta u 2007 i 2008 godini, zbog rasta cene sirovina i pada cene etanola [11].
Meutim industrija se oporavila u 2009. godini. Uprkos tome, trite bioetanola u
Americi konstanto raste i od 2005. do 2009. godine trite se skoro utrostruilo sa
prosenim rastom od oko 25% [11]. 2010. godine u SAD-u je postojalo 201 postrojenje
za proizvodnju bioetanola ukupnog kapaciteta od 13 miliardi amerikih galona godinje
(bgpy), od ega 2 bgpy je bilo neiskorieno.
Cena bioetanola usko je vezana sa cenom benzina, s tim da su skokovi i padovi cene
bioetanola vei nego kod benzina. Cena nafte takoe ima uticaja, jer se poveanje nafte
odraava na proizvoae sirovina (uglavnom kukuruza) koji se direktno prenose na cenu
bioetanola. Cena kukuruza predstavlja 70% cene bioetanola, i kako cene kukuruza rastu,
tako i trokovi proizvodnje postaju sve vei, iz tog razloga gleda se da se to pre razviju
biogoriva druge generacije.
Takoe bitno je istai da iako RFS standard podstie proizvodnju etanola, on je i
ograniava, jer propisuje i udeo etanola u meavini.
Biodizel

Biodizel nije veoma zastupljen u SAD-u i trite je sainjeno uglavnom od manjih
fabrika koje se snabdevaju lokalno. Istraivanja se trenutno i zvode ka korienju sirovina
druge generacije kao to su alge, kako bi se poveao prinos biodizela po povrini
poljoprivredne zemlje [11].
Biogas

U SAD-u biogas se uglavnom proizvodu na poljoprivrednim postrojenjima kao i
postrojenjima za preradu otpadnih voda, mada trenutno se ispitivaju mogunosti
fermentacije komunalnog otpada. Procenjuje se da u Americi postoje rezerve prirodnog
gasa dovoljne da snabdevaju dravu jo oko 1 vek, i jo uzevi u obzir velike trokove
preiavanja biogasa, jasno je da ovaj vid obnovljive energije nije dominantan. Meutim
nove tehnologije vode ka smanjanju trokova, i korienjem rezervi prirodnog gasa, ovaj
postupak e sve vie dobijati na znaaju.
U 2012. godini procenjuje se da je postojalo 192 poljoprivredna postrojenja za
proizvodnju biogasa i 1500 biogasnih postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih
samo 250 zapravo koristi proizvedeni biogas, dok ostalih 1250 ga spaljuje na baklji [12].

Juna Amerika

Uvod u trite

U zemljama June Amerike ima dovoljno slobodne povrine zemlje za proizvodnju
biogoriva od eerne trske, soje, palminog ulja, suncokreta. Najvei potencijal imaju
Brazil i Argetina. Druge zemlje u June Americi imaju takoe interese za proizvodnju
biogoriva, a poeli su i da promoviu njihovu proizvodnju. Brazil je lider u svetu u
proizvodnji etanola, a takoe je prvi poeo da proizvodi biodizel na bazi soje. Juna
Amerika ima dobre klimatske uslove koji su potrebni za proizvodnju energetskih useva, a
samim tim i potencijal da zadovolji veliku globlanu potranju za biogorivo. Poveanje
potranje za biogorivima je prilika za poljuprivredni sektor u regionu, izvor prihoda i
zapoljavanja posebno u rularnim sredinama gde veliki deo stanovnotva ivi ispod linije
siromatva. Glvni problem je njegova konkurencija sa hranom, tako da je jedan od
glavnih ciljeva programa biogoriva da se minimizira efekat proizvodnje biogoriva na
domaim tritima hrane i hrane za ivotinje. Zemlja sa najveim tehnikim
potencijalnimm i vikom poljoprivredne proizvodnje je Argetina koja uzevi u obzir taj
viak bi mogla da zadovolji vie nego duplo od svojih potreba za gorivima[13]. Neke
zemlje June Amerike imaju suficit proizvodnje za neke useve. U tim sluajevima, razvoj
novih trita poput biogoriva mogao da im pomogne da apsorbuju ovaj viak
proizvodnje, to bi moglo da ublai potencijal poskupljenja.
Rast cene nafte ima dva efekta:
a) Poveanje rastu trokovi proizvodnje u poljuprivredi koji bi mogao rezultirati
umanjenje proizvodnje.
b) Poveanje cene nafte stvara podsticaje za proizvodnju biogoriva.
Poveanje proizvodnje biogoriva je verovatno da e imati znaajan uticaj na razliite
faktore kao to su: ekonomske, ekoloke, tehnoloke, drutveno prizvodne koji mogu da
promene i da utiu na strukturu poljuprivredne proizvodnje. Vlade Juno Amerikih
drava imaju veliki uticaj na proizvodnju biogoriva i treba da se okrenu u pravcu
poljuprivrede i proizvodnji biogoriva.

Bioetanol

Najvei prinos etanola se dobija od eerne trske u skoro svim zemljama June Amerike.
Potencijal za proizvodnju bioetanola na bazi itarice kao to su kukuruz,i penica,
eerna repa, suncokretno seme. U Junoj Americi se proizvode vie od 20 mililjardi
litara etanola godinje od ega ine 58% eerne trske i 22% kukuruza i 18% penice.
Trenutni viak proizvodnje etanola moe da pokrije jednu etvrtinu potrebe goriva u
regionu. Meutim, treba napomenuti da su ovi usevi manje efikasniji i skuplji od eerne
trske u konverziju etanola. Brazil je najvei proizvoa etanola u Juznoj Americi,
potencijal proizvodnje bioetanola od trenutnog vika u poljoprivrednom sektoru je u
Brazilu je 43% od ukupne potrebe za gorivima (ne uzimajui u obzir trenutnu
proizvodnju bietanola). Paragvaj ima veliki viak kukuruza koji bih mogli upotrebiti za
proizvodnju etanola. Bolivija i Kolumbija imaju viak sirovine na bazi eera za
proizvodnju etanola. Za suncokretovog semena, zemlje sa najveim dostupnosti
ekspanzije su Argetina i Urugvaj. Dok ile i Ekvador sadanji prostor ne ispunjava
uslove zemljita da se dostigne B5. eerna repa se slabo koristi jer nema dovoljno
zemljita za proizvodnju etanola. Sve ostale zemlje imaju odgovarajui oblasti koji bi
mogli da iskoriste zemljite za proizvodnju etanola. U tabeli 3 dat je prikaz potencijala
proizvodnje bioetanola pojedinih drava June Amerike, gde je potencijal izraen kao
kolinik proizvodnje biogoriva i potrebe za gorivima te drave.

Tabela 3. Pontecijal za proizvodnju bioetanola na bazi vika poljoprivredne proizvodnje
Juno Amerikih drava [13].

Zemlje Ukupan proizvodnja
Bioetanol
Potronja goriva
(2000-03)
Potencijal
proizvodnje
(%)
Juna Amerika
19,886 77,084 26
Argentina 8,136 3,988 204
Bolivija 28 691 4
Brazil 7,306 16,952 43*
Kolumbija 699 5,833 12
Ekvador 21 2,208 1
Paragvaj 172 254 68
Urugvaj 3 350
Venezuela 1 10,971 0.01


Biodizel

Soja je najvei potencijal proizvodnje biodizela to je oko 79%, a zatim slede suncokret
17% i palmino ulje 4%. Najvei proizvoai soje su Argetina, Brazil, Bolvija i Paragvaj,
najvei proizvoa suncokreta je Argetina, a palmino ulje je dominatno na severu June
Amerike. Tehniki potencijal biodizela moe dostii 11% svih dizela koji zahteva region.
U apsolutnom smislu, najvie zemljane uslove za proizvodnju biodizela imaju Brazil sa
1,3 miliona hektara i Venecuela sa 4 miliona hektora. U tabeli 4 dat je prikaz potencijala
proizvodnje biodizela pojedinih drava June Amerike, gde je potencijal izraen kao
kolinik proizvodnje biogoriva i potrebe za gorivima te drave.

Tabela 4. Pontecijal biodizela Juno Amerikih drava [13].

Zemlje Ukupni Biodizel Potronja dizela Potencijal
proizvodnje (%)
Juna Amerika 7,519 68,374 11
Argentina 4,968 10.555 47
Bolivija 233 826 27
Brazil 1.855 38,098 5
ile 0.03 4.869 0
Kolumbija 93 3,276 3
Ekvador 26 2,690 1
Paragvaj 143 988 15
Peru 0.1 3.219 0


Cena Biogoriva
Trina cena biogoriva zavisi od cene nafte, sirovina, postupka proizvodnje i narvno od
drave u kojoj se proizvodi. Neka biogoriva su ekonomski isplativa, tj. njihova cena na
tritu je vea od trokova proizvodnje, a druga su isplativa samo uz subvencije dravnih
institucija. Takoe cena biogoriva ume da varira u zavisnosti od ovih faktora.

U tabeli 5. Dat je prikaz prosene cene bioetanola i biodizela u svetu, kao i procenjena
proizvodnja ovih goriva u 2013. godini [14].

Tabela 5. Svetska cena biogoriva u 2013. godini
jedinica Bioetanol Biodizel
Proivodnja 106 litara 113 853,8 28 507.8
Cena USD/100 litara 61,7 151,4


Zakljuak

Biogoriva predstavljaju veoma perspektivan nain, ne samo za dobijanje energije, ve i
za preradu otpada poljoprivredne i prehrambene industrije i komunalnog otpada, radom
biogoriva postrojenja stvaraju se uslovi za poveanje zaposlenja na lokalnom nivou,
doprinosi se razvoju ruralnih oblasti, poveava energetska nezavisnost drave od
spoljanjih faktora i zemalja sa bogatim rezervama fosilnih goriva, a i doprinosi
smanjenju tetnih emisija po ivotnu sredinu.

to se tie June Amerike Brazil i Argetina su vodee zemlje u proizvodnji biogoriva sa
potencijalom prozvodnje bioetanola od 43 i 204%. Na ovom kont inentu najvie se
proizvodi bioetanol zbog najveih dostupnosti sirovine za njegovu proizvodnju, kao to
su eerna trska, kukuruz i penica. Biodizel se proizvodi u manjoj meri uglavnom iz
soje,suncokreta i palmino ulje.

Evropsko trite biogoriva veoma zavisi od politike Evropske Unije, koja u velikoj meri
podstie njihovu proizvodnju kroz razne direktive, subvencije i zakone. Najvei udeo u
proizvodnji biogoriva u Evropi ima biodizel, iako su zastupljeni i bioetanol i biogas.
Evropska Unija je najvei svetski prozvoa biodizela i biogasa, i njen cilj je da se do
2020. godine 10% goriva u transportnom sektoru dobija iz obnovljivih izvora energije.

Trite Sjedinjenih amerikih drava je manje zavisno od politike drave i vie od samog
trita, tj. Profitabilnosti proizvodnje, mada postoje zahtevi od strane EPA koji propisuju
koliinu biogoriva koja treba da se proizvodi u SAD. Najvei udeo u proizvodnji
biogoriva ima bioetanol, koji se uglavnom dobija iz namenski uzgojenog kukuruza, mada
se vre mnoga istraivanja za razvijanje biogoriva druge generacije. Zbog male
profitabilnosti proizvodnje, biodizel i biogas imaju manji udeo.




Literatura

[1] OECD Renewables information 2013
[2] European Commission 2009, Directive 2009/28/EC of the European Parliament and
of the Council of 23 April 2009 on the promotion of the use of energy from renewable
source, J OJ l140 of 5.6.2009
[3] DIRECTIVE 2009/30/EC - amendment to Directive 98/70/EC on environmental
quality standards for fuel
[4] European Comission 2014. Common Agriculture Policy
[5] CrossBorder Bioenenrgy working group, EU Handbook Biofuel markets, 2012.
[6] Witt, J.; Viehmann, C.; Kaltschmitt, M.: Erneuerbare Energien - Stand 2008 weltweit und
in Europa; BWK 61(2009), 5, S. 66 81
[7] CrossBorder Bioenenrgy working group, SECTOR HANDBOOK BIOGAS
[8] http://www.crossborderbioenergy.eu/ April 2014.
[9] http://www.afdc.energy.gov/laws/RFS April 2014.
[10] https://en.wikipedia.org/wiki/Biofuel_in_the_United_States April 2014.
[11] Brain Curtis, Concentric Energies & Resource Group, Inc , US biofuels industry
overview 2010.
[12] Renewable Waste intelligence, Business Analisys of Anaerobic Digestion in the
USA, 2013
[13] Biofuels Potential in Latin America and the Caribbean: Quantitative Considerations
and Policy Implications for the Agricultural Sector
[14] http://www.oecd.org/site/oecd-faoagriculturaloutlook/biofuels.htm