IZVJETAJ O

RAZVOJU
BIH
2012.








DIREKCIJA ZA EKONOMSKO
PLANIRANJE
2013.


Sadraj

Tabele ........................................................................................................................................................... 3
Grafik ............................................................................................................................................................ 4
Lista skraenica/akronima ............................................................................................................................ 5
Uvod .............................................................................................................................................................. 2
Izvrni saetak ............................................................................................................................................... 3
I !akroekonomski okvir ............................................................................................................................... "
I.#. $azvo% &rema cil%evima 'trate(i%e razvo%a )i* .................................................................................... "
II. !akroekonomska stabilnost ................................................................................................................... +
II.#. )enc,mark indikatori ......................................................................................................................... +
II. 2. -naliza trendova ............................................................................................................................ #.
III. /onk0rentnost ....................................................................................................................................... 2#
III.#. Uvod ............................................................................................................................................... 2#
III.2. )enc,mark indikatori ..................................................................................................................... 22
III.3. -naliza trendova ............................................................................................................................ 23
I1. 2a&ol%avan%e ......................................................................................................................................... 23
I1.#. Uvod................................................................................................................................................ 23
I1.2. )enc,mark indikatori .................................................................................................................... 23
I1.3. -naliza trendova ............................................................................................................................ 3#
1. 4drivi razvo% .......................................................................................................................................... 33
1.#. Uvod................................................................................................................................................. 33
1.2. )enc,mark indikatori ..................................................................................................................... 4.
1.3. -naliza trendova .............................................................................................................................. 4.





Tabele
Tabela #: Pregled najznaajnijih preporuka ................................................................................................................. 5
Tabela 25 )en6mark indikatori ekonomi%e )i*7 2.."82.#2 ......................................................................................... +
Tabela 35 /reditni re%tin( )i* ....................................................................................................................................... 3
Tabela 45 'tan%e %avno( d0(a )i* na dan 3#.#2.2.#2. .............................................................................................. #3
Tabela 55 9ri,odi od direktni, &oreza i do&rinosa &o vrstama i entitetima ............................................................. #5
Tabela "5 )enc,mark konk0rentnost ........................................................................................................................ 22
Tabela :5 /onk0rentnost8/om&etentnost l%0dski, res0rsa )i*7 2.."82.#2 ............................................................. 25
Tabela +5 /valitet obrazovan%a 0 )i*7 2.#2 ............................................................................................................... 25
Tabela 35 )ro% &ri%ava &atenata7 ind0stri%sko( diza%na i i(ova 0 )i*7 2.#282... ..................................................... 2:
Tabela #.5 9erce&ci%a &od0zetnika ............................................................................................................................ 2+
Tabela ##5 )enc,mark za&ol%avan%a ........................................................................................................................ 23
Tabela #25 ;ominalni i realni rast neto &lata 0 )i* ................................................................................................... 3.
Tabela #35 ;ominalni rast neto &lata8&ore<en%e (/(=>? ........................................................................................... 3#
Tabela #45 'amoza&osleni ......................................................................................................................................... 3#
Tabela #55 Uk0&na rana &od0zetni6ka aktivnost=$9-? 0 )i*7 2.#282.#. ................................................................. 3:
Tabela #"5 'ektorska str0kt0ra rane &od0zetni6ke aktivnosti re(i%e7 2.#2 .............................................................. 3:
Tabela #:5 $azlozi za &rekid &oslovan%a 0 )i* i zeml%ama re(i%e 2.#2...................................................................... 3+
Tabela #+5 @obna str0kt0ra rane &od0zetni6ke aktivnosti 0 )i* i zeml%ama re(i%e za 2.#2 .................................... 3+
Tabela #35 )enc,mark odrivi razvo% ......................................................................................................................... 4.
Tabela 2.5 Amisi%a stakleni6ki, (asova iz sektora &ol%o&rivrede7 )i* ....................................................................... 43
Tabela 2#5 Bi%ene el. ener(i%e i &lina za &eriod 2.#.82.##7 =AU$/kC,? .................................................................... 45
Tabela 225 Infrastr0kt0rni indikatori CAD izv%eta%a za )i*7 =2.##82.#2? ................................................................. 4:





Grafik
Grafik #5 'tan%e '@U 0 )i* &o (odinama ...................................................................................................................#.
Grafik 25 @eficit tek0e( i robno( ra60na kao 06ee 0 )@980 )i* =2..:82.#2? ......................................................#.
Grafik 35 U6ee &o%edini, kate(ori%a &roizvoda 0 0k0&nom 0voz0 i do&rinosi &rom%eni 0voza .............................#2
Grafik 45 U6ee &o%edini, kate(ori%a &roizvoda 0 0k0&nom izvoz0 i do&rinosi &rom%eni izvoza ............................#2
Grafik 55 U6ee 0 0k0&nom 0voz0 i izvoz0 &o (r0&aci%ama zemal%a za 2.## i 2.#2 ...............................................#2
Grafik "5 'tan%e %avno( van%sko( d0(a7 0dio 0 )@9 i servisiran%e7 2..3.82.#2 ..........................................................#4
Grafik :5 'tr0kt0ra %avno( van%sko( d0(a &rema kreditorima 0 2.#2. (odini...........................................................#4
Grafik +5 /onsolidovani &odaci za )i* 0 &eriod0 od 2..+8#2 =>)@9? .......................................................................#4
Grafik 35 U6ee financi%ski, &osrednika 0 0k0&no% bilanci stan%a financi%sko( sektora 0 )i* za 2.##8 &rv0
&olovin0 2.#2. (odin0 ..............................................................................................................................................#"
Grafik #.5 'ektorska str0kt0ra de&ozita ....................................................................................................................#:
Grafik ##5 'ektorska str0kt0ra kredita .......................................................................................................................#:
Grafik #25 /retan%e bankarski, kamatni, sto&a 0 )i* ...............................................................................................#+
Grafik #35 /retan%e kamatni, sto&a !/4 0 )i* ........................................................................................................#+
Grafik #45 Trina ka&italizaci%a 0 milionima U'@ 0 zeml%ama iz okr0en%a 2..+8 2.#2.(odini ...............................#+
Grafik #55 Uk0&na trina ka&italizaci%a 0 )i* na kra%0 2.#2. (odine .......................................................................#3
Grafik #"5 Uk0&an &romet ostvaren na '-'A 0 2.#2. (odini ....................................................................................#3
Grafik #:5 Uk0&an &romet ostvaren na )L'A 0 2.#2. (odini .....................................................................................#3
Grafik #+5 U&oredni &rikaz vri%ednosti indeEa zemal%a iz re(iona )I* .......................................................................2.
Grafik #35 'tan%e razvi%enosti klastera7 )i* i kom&aratori72..382.#2.......................................................................23
Grafik 2.5 1odei izvozni sektori b,. ekonomi%e7 2..:82.#2 =0 ... /!? .................................................................23
Grafik 2#5 Ud%eli klastera0 )* izvoz0 i (lobalnom izvoz07 2.#2 ................................................................................23
Grafik 225 Lanci vri%ednosti7 zeml%e kom&aratori7 2..+82.#2 ...................................................................................24
Grafik 235 'to&a d0(oro6ne neza&oslenosti kom&aratora7 2.."82.#2 ....................................................................3.
Grafik 245 Udio 0kl%06eni, 0 &ro(rame za&ol%avan%a 0 0k0&no% re(istrirano% neza&oslenosti 0 )i*7 2.."82.#2 ...32
Grafik 255 $as,odi na &ro(rame za&ol%avan%a zavoda za za&ol%avan%e 0 )i*7 2.."8#2 .........................................33
Grafik 2"5 4brazovna str0kt0ra radno s&osobno( stanovnitva )i*7 2.."8#2 .........................................................34
Grafik 2:5 4c%ena &ol%o&rivredni, &olitika sa zeml%ama kom&aratorima .................................................................33
Grafik 2+5 9roizvodn%a elektri6ne ener(i%e 0 )i* 0 GC, ...........................................................................................44
i!"a !kra#e$i%a&akr'$i(a

ARS Anketa o radnoj snazi
BAM Bosanska Konvertibilna Marka
BAT Best available techniques/Najbolja praksa (tehnika, sredstvo)
BD Brko distrikt
BDP Bruto dru!tveni proizvod
BHAS A"encija za statistiku Bosne i #erce"ovine
BLSE Banjaluka berza
CB BiH $entralna banka Bosne i #erce"ovine
CDS %r&avna razvojna strate"ija
CEFTA $entralno evropski sporazu' o slobodnoj tr"ovini
COST Me(unarodni okvir za evropsku saradnju u oblasti nauke i
tehnolo"ije
DEI %irekcija za evropske inte"racije
DEP %irekcija za ekono'sko planiranje
DERK %r&avna re"ulatorna ko'isija
DG ECFIN )eneralna direkcija *vropske ko'isije za ekono'ske i
+inansijske poslove
DKP %iplo'atsko,konzularna predstavni!tva
DL %ru!tva za lizin"
EBRD *vropska banka za obnovu i razvoj
ECTS *vropski siste' aku'ulisanja i trans+era kredita (bodova) u
obrazovanju
EFP *kono'sko +iskalni pro"ra'
EHEA *vropski prostor visoko" obrazovanja
EIB *vropska investiciona banka
EKS *skontna ka'atna stopa
EQF *vropski kvali+ikacioni okvir
EU *vropska unija
EUROSTAT A"encija za statistiku *-
FBiH .ederacija Bosne i #erce"ovine
FDI /trane direktne investicije
FP 0kvirni pro"ra'i *-
FTE *kvivalent puno" (radno") vre'ena
FV .iskalno vije1e
GCI
)lobal $o'petetieness 2nde3/2ndeks )lobalne
konkurentnosti
GCR )lobalni ran" konkurentnosti
BDP )ross %o'estic 4roduct/Bruto dru!tveni proizvod
BDP per capita Bruto dru!tveni proizvod po "lavi stanovnika
GEM )lobal entrepreneurship 'onitor/)lobalni 'onitor
poduzetni!tva
GIS Baza 'iniranih i kate"orizovanih podruja
GTZ %eusche )esellscha+t +ur 5echnische 6usa''enarbeit/
Nje'aka vladina 0r"anizacija
GW )i"a7atsat
IDDEEA A"encija za identi+ikacione doku'ente, evidenciju i raz'jenu
podataka Bi#
IPA 2nstru'enti predpristupne po'o1i *-
IPPC *- %irektiva o inte"ralnoj prevenciji i kontroli za"a(ivanja
IR 2stra&ivanje i razvoj
IT 2n+or'acione tehnolo"ije
ITS /iste' inteli"entno" transporta
!IE 8u"oistona *vropa
KI Klasterske inicijative
KM Konvertibilna 'arka
MIPD /trate!ki pro"ra'ski doku'enta za 24A,u
MIO Mirovinsko i invalidsko osi"uranje
MKO Mikro kreditne or"anizacije
MMF Me(unarodni 'onetarni +ond
MSP Mala i srednja preduze1a
NATO /jeverno atlantska alijansa
NCP Nacionalne kontakt take
NPP Nastavni plan i pro"ra'
OECD 0r"anizacija za ekono'sku saradnju i razvoj
OMC 0tvoreni 'etod koordinacije
PDV 4orez na dodatnu vrijednost
PIO 4enziono i invalidsko osi"uranje
PPP 8avno privatno partnerstvo
PSBiH 4arla'entarna skup!tina Bosne i #erce"ovine
R"D 2stra&ivanje i razvoj
RIA 4rocjena uticaja propisa
RPA 9ana poduzetnika aktivnost
SASE /arajevska berza
SDU /trana direktna ula"anja
SEETO 0snovne transportne 're&e u 8u"oistonoj *uropi
SIS /trate"ija socijalno" ukljuivanja
SPO :ode1i dr&avni slu&benici za pro"ra'isanje 24A,e
SPS
/anitar; and ph;tosanitar; 'easures//anitarne i +itosanitarne
'jere
SSP /porazu' o stabilizaciji i pridru&ivanju
STO /vjetska tr"ovinska or"anizacija
SWOT 4rednosti, slabosti, prilike i prijetnje
#KO <tedno,kreditne or"anizacije
TBT 5echnical Barriers to 5rade/5ehnike barijere za tr"ovinu
TEA -kupna rana poduzetnika aktivnost
TRIPS 5rade,9elated Aspects o+ 2ntellectual 4ropert; 9i"hts/Aspekti
prava intelektualne svojine vezani za tr"ovinu
UN -jedinjene nacije
UNCED -N or"anizacija za za!titu okoli!a i razvoj
UNESCO -N or"anizacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNFCCC -N 0kvirne konvencije o kli'atski' pro'jena'a
VET
:ocational education and trainin" (/trukovno obrazovanje i
trenin"), 4roces saradnje u polju strukovno" obrazovanja i
obuke
WTO /vjetska tr"ovinska or"anizacija
WUS /vjetski univerzitetski servis
ZARID A"encija za razvoj in+or'aciono" dru!tva Bi#
ZZZ 6avod za zapo!ljavanje

2

U)'d

9azvoj je slo&en dru!tveno,ekono'ski proces koji
podrazu'ijeva rast kvalitete &ivota "ra(ana toko' vre'ena=
4ri'jeri brzo rastu1ih ekono'ija pokazuju da se du"oroni
razvoj 'ora zasnivati i na solidni' politiki' te'elji'a= -
rastu1i' ekono'ija'a donosioci odluka razu'iju da se
razvoj ne de!ava spontano, ne"o zahtijeva an"a&'an
cjelokupne zajednice, a posebno onih koji je vode= >Brzi,
odr&ivi razvoj se ne de!ava spontano= 0vo podrazu'ijeva
du"oronu predanost i kontinuitet u vrijednosti'a bolje" i
kvalitetnije" &ivotno" standarda za sve "ra(ane= 5ako(er,
'ora'o biti svjesni injenice da ako &eli'o rast i razvoj
'ora'o dio ono"a !to tro!i'o danas, pretvoriti u investiciju i
vi!i &ivotni standard u budu1nosti= 0vakva vrsta tr"ovine 1e
biti prihvatljiva ako donosioci odluka ko'uniciraju kredibilnu
viziju budu1e" razvoja koji ukljuuje sve "ra(ane i du"oronu
strate"iju za njeno ostvarivanje=
?

/trate"ija razvoja (/9) i /trate"ija socijalno"
ukljuivanja (//- Bi#) najznaajniji su razvojni doku'enti u
Bi#, koji de+ini!u strate!ke pravce djelovanja ze'lje na
podruju ekono'sko" i socijalno" razvoja u naredno'
periodu= 0vi strate!ki doku'enti pokazuju da Bi# 'o&e
napraviti iskorak u ekono'sko' i socijalno' razvoju i u
relativno kratko' roku osi"urati kvalitetniji &ivot "ra(ana=
0vaj izvje!taj predstavlja korak ka siste'u
i'ple'entacije, 'onitorin"a i izvje!tavanja razvojnih
doku'enata u Bi#, i'e se jaa cjelokupni siste' planiranja
socio,ekono'sko" razvoja u ze'lji, a !to 1e biti od posebno"
znaaja u procesu pribli&avanja *-= 2zvje!taj je pripre'ljen
uzi'aju1i u obzir podjelu ad'inistrativnih nadle&nosti u Bi#
(proces razvojno" planiranja u Bi# na strate!ko' nivou
ukljuuje 'odularnu izradu /9//2/ kao strate!ko" okvira
socio,ekono'sko" razvoja ze'lje, te izradu akcionih planova
za njihovu realizaciju na dr&avno', entitetsko', nivou
%istrikta Brko i kantonalno' nivou)= 2zvje!taj o razvoju za
@A??/@A?@ podrazu'ijeva i pripre'u izvje!taja na razliiti'
nivoi'a vlasti, a u skladu s *- principi'a otvoreno" 'etoda
koordinacije (0M$)=
Kljuna svrha pripre'e "odi!njih 2zvje!taja o razvoju
je redovno pra1enje napretka razvojnih trendova socio,
ekono'sko" razvoja ze'lje, B%, entiteta i kantona pre'a

?
2sto, str= @
de+inisani' strate!ki' ciljevi'a, naina i procesa
i'ple'entacije akcionih planova, pro"ra'a i politika, pute'
usa"la!eno" seta kvalitativnih i kvantitativnih indikatora, te
identi+iciranje kljunih 'o"u1nosti djelovanja=
Monitorin" i izvje!tavanje o'o"u1avaju vlada'a i
civilno' dru!tvu da prepoznaju kljune polu"e i konice
razvoja, ue na te'elju iskustava, da stalno pobolj!avaju
javne politike i alokaciju resursa ('aterijalnih, +inansijskih,
ljudskih) kako bi e+ektivnije i e+ikasnije ostvarivali planirane
ciljeve= Monitorin" i izvje!tavanje treba pos'atrati kao proces
koji pri'arno o'o"u1ava dina'iku upravljanja cikluso'
politika, daje objektivne kritike po"lede, identi+ikuje slabosti
u i'ple'entaciji pro"ra'a u s'islu odabira instru'enata i
procesa, te osi"urava od"ovornost i podr&ava pri'jenu
nauenih lekcija=
0vaj izvje!taj se sastoji od analize pore(enja sa
bench'ark ze'lja'a, pre"leda trendova razvoja i politika u
pojedini' oblasti'a, a pre'a ciljevi'a strate"ije razvoja sa
preporuka'a, pre"leda +inansiranja, odnosno intervencije
kroz siste' javnih investicija, i dodataka koji obuhvataju dva
seta indikatora razvoja Bi#, dizajniranih s cilje' kvanti+ikacije
razvoja i na kraju 'etodolo!kih poja!njenja=
2zvje!taj je pripre'ljen na osnovu saradnje sa
relevantni' institucija'a, dostupnih strunih analiza i analiza
strunjaka u pojedini' oblasti'a kao i ko'entara sa
odr&anih radionica= 4ored 'e(unarodno dostupnih podataka,
koji obezbje(uju uporedivost i konzistentnost sa dru"i'
dr&ava'a, kori!teni su podaci bh= statistikih institucija
dostupnih @A?@= "odine= - izvje!taju je kori!tena i
benchmark analiza sa dru"i' ze'lja'a, u"lavno' sa ranije
de+inisano' "rupo' *-,B, koja obuhvata etiri ze'lje u
tranziciji koje su lanice *- i na 'anje' su stepenu razvoja
od ve1ine *- lanica= 0va "rupa obuhvata Bu"arsku,
9u'uniju, Ma(arsku i /lovaku= 4ored ovih ze'alja, radi
uporedbe= prati se i napredak dvije ze'lje iz okru&enja koje
su bili kandidati u vre'enu pripre'e strate"ije i izvje!taja,
Makedonije i #rvatske= Benchmark tabele u tekstu ne odnose
se na no'inalne vrijednosti, ne"o na izraunati indeks
odnosno prosjek *-,B izjednaen sa ?AA, tako da brojevi u
benchmark tabela'a predstavljaju bh= udaljenost u odnosu
na prosjek po pojedino' indikatoru= - izvorni' tabela'a u
dodatku kori!ten je i prosjek *-@C=

3

I*)r+$i !ae"ak

$% 2zvje!taj se pripre'a upore(ivanje' razvojne
pozicije Bi# sa etiri 'anje razvijene ze'lje *vropske unije
(Ma(arska, Bu"arska, 9u'unija i /lovaka), a pre'a cijelo'
nizu pokazatelja=

&% -prkos ozbiljni' ekono'ski' te!ko1a'a toko'
proteklo" perioda, valutni odbor je uspje!no +unkcionisao i
nje"ova stabilnost nije bila u"ro&ena= $entralna banka Bi# je
nastavila da dosljedno provodi zakono' zacrtana pravila i
osi"urava punu konvertibilnost do'a1e valute, tako da je
odr&an visok stepen povjeranja javnosti u do'a1u valutu=
Bosna i #erce"ovina nije napravila znaajan napredak u
dostizanju prosjeka ze'alja ko'paratora *-,B, odnosno
prosjeka ze'alja *-,@C, pre'a ve1ini pokazatelja= Na&alost,
do!lo je do daljnje" udaljavanja po neki' pokazatelji'a=

'% Analizo' kretanja ekono'skih trendova u Bosni i
#erce"ovini u @A?@= "odini zabilje&en je nastavak slabljenja
ekono'skih aktivnosti= 0vakvo stanje rezultat je sta"nacije
ekono'ija ze'alja *- i ze'alja re"iona= Ne"ativan
ekono'ski rast se 'ani+estovao kroz realni pad do'a1e
tra&nje i izvoza, pada investiciono" +inansiranja od do'a1ih
banaka i pada industrijske proizvodnje=

(% 9e+or'e tr"ovinskih politika su bile vrlo izra&ene, uz
usvajanje najliberalnije" tr"ovinsko" re&i'a u re"ionu i
pre"ovore o bilateralni' tr"ovinski' sporazu'i'a sa
ze'lja'a ju"oistone *vrope= -kupan vanjskotr"ovinski
de+icit u @A?@= "odini je pove1an i ve1i je za ?,D E u odnosu
na @A??= "odinu= 9ecesija i slab ekono'ski rast u !ire'
okru&enju, te proble'i u proizvodnji elektrine ener"ije u
Bosni i #erce"ovini bili su "lavni +aktori slabljenja priliva
novca iz inostranstva, te pada Bi# izvozne tra&nje= Aktuelne
projekcije u okru&enju za teku1u "odinu predvi(aju slabljenje
ne"ativnih trendova iz @A?@= "odine i uz bolju proizvodnju
elektrine ener"ije 'o"lo bi do1i do bolje" B# ekono'sko"
rasta=


)% 5r&i!te rada u Bi# i dalje karakteri!e visok udio
ne+or'alne zaposlenosti, te visoka neaktivnost radno
sposobno" stanovni!tva= 4risutan je trend rasta broja
nezaposlenih lica, a potra&nja za radno' sna"o' je na
ni&e' nivou ne"o u vre'enu prije recesije, iako je zabilje&en
trend rasta= 5r&i!te rada u Bi# je ne+leksibilno, a 'obilnost
radne sna"e je veo'a niska=

*% 4rosjene neto plate u Bi# u no'inalno' s'islu su
uveane usljed lo!e poslovne kli'e u privatno' sektoru i
bud&etskih u!teda u javno' sektoru, a usljed porasta cijena
realni rast prosjene neto plate je ne"ativan=

+% 4ored izuzetno visoke stope nezaposlenosti,
posebno zabrinjava to !to je u pitanju u"lavno' du"orona
nezaposlenost, kao i izuzetno visoka stopa neaktivnosti bh=
populacije= Broj zaposlenih se u @A?@= s'anjio za A,FE u
odnosu na prethodnu "odinu, a visina stope du"orone
nezaposlenosti kre1e se iz'e(u etvrtine i petine radne
sna"e, dok kod ze'alja ko'paratora ne prelazi dvadesetinu
radne sna"e% 4otrebno je raditi na re+or'a'a obrazovno"
siste'a i prihvatanju koncepta cjelo&ivotno" uenja kroz
razvoj od"ovaraju1ih centara i :*5 pravno" okvira i
institucija= 4otrebno je !to br&e staviti institucije na tr&i!tu
rada u +unkciju bavljenja aktivni' politika'a zapo!ljavanja
u'jesto obavljanja dosada!nje ulo"e obezbje(ivanja
socijalnih trans+era=

,% No'inalni )%4 pre'a podaci'a $entralne banke
Bi# za @A?@= "odinu iznosi ?C=A?A 'iliona, a )%4 Gper
capitaH je B=BDA,AA -/%= )%4 po "lavi stanovnika u @A?@=
"odini ne!to je ni&i ne"o u @A??= "odini= - @A?@= "odini
realna stopa rasta )%4,a na "odi!nje' nivou je ne"ativna i
iznosila je A,FE
=


-% 0p!ti nivo cijena bilje&i rast, vi!e uzrokovan
pove1anje' cijena ulaznih ko'ponenti ne"o oporavko'
do'a1e tra&nje= $ijene u dece'bru @A?@= "odine u odnosu
na dece'bar @A??= "odine u prosjeku su vi!e za ?,IE=4re'a
dostupni' pokazatelji'a do!lo je do s'anjenja raspolo&ivo"
dohotka i s'anjenja !tednje do'a1instava=

$.% 4rivatna potro!nja i investicije, nakon dvije "odine
s'anjenja, ponovo bilje&e skro'ni rast= 4ove1anje +inalne
potro!nje, zabrinjavaju1e nizak nivo stranih ula"anja, i
pove1anje de+icita teku1e" rauna doveli su i do s'anjenja
bruto nacionalne stope !tednje=

$$% 4rioritet ekonos'ke politike Bi# je unaprije(enje
poslovne kli'e da bi s'anjila jaz u konkurentskoj
Cilj razvojne strategije je voditi Bosnu i Hercegovinu ka zemljama sa visokim
dohotkom, dinaminoj i konkurentnoj ekonomiji Evropske unije, uz odriv
ekonomski razvoj, sa vie radnih mjesta, veom drutvenom ukljuenou svih,
boljom infrastrukturom i kvalitetnijom ivotnom sredinom.
sposobnosti= %a bi okru&enje bilo ure(eno potrebno je
s'anjiti ad'inistrativne prepreke kroz zakonsku re"ulativu,
obezbijediti od"ovaraju1u radnu sna"u koja prati kretanja tj=
tra&nju na tr&i!tu i potrebni su povoljni izvori +inansiranja=

$&% Niska stopa ula"anja u istra&ivanje i razvoj, dovode
do s'anjenja inventivnosti i patentiranja, !to je kljuni put
napretka= Bi# su potrebne "odine izvrsnih ekono'skih
politika, da bi dosti"la razinu naj'anje konkurentnih ze'alja
lanica *-=

$'% 4otrebno je uvesti poticajne 'jere za br&e osnivanje
i povezivanje istra&ivakih centara i tehnolo!kih parkova sa
preduze1i'a, pove1anje izdvajanja za pri'ijenjene
istra&ivake projekte= 4ored dru"ih oblika i javno privatni'
partnerstvo' jaati razvoj poslovne in+rastrukture, uz trajno
opredjeljenje na unapre(enje i pojednostavljenje pravno"
okvira poslovno" okru&enja= Nu&no je stvarati uslove za
aktiviranje ljudskih resursa iseljeni!tva, !to ukljuuje
u're&avanje do'a1ih strunjaka i institucija sa strunjaci'a
porijeklo' iz Bi# i njihovi' institucija'a u inostranstvu,
razvijanje svijesti o vezi iz'e(u 'i"racije i razvoja u svi'
institucija'a, ukljuivanje 'i"racija u strate"ije i politike u
svi' sektori'a i na svi' nivoi'a vlasti (poput "ender pitanja
i pitanja okoli!a), te stvaranje uslova za aktiviranje
+inansijskih i investicijskih potencijala iseljeni!tva=

$(% 2n+or'aciono,ko'unikaciona in+rastruktura
predstavlja okosnicu +izike in+rastrukture savre'eno",
postindustrijsko" dru!tva= <irokopojasni pristup 2nternetu je
dodatno pove1an, ali je jo! uvijek na relativno nisko' nivou
/tanje na&alost ukazuje da znaajno zaostaje'o za
ze'lja'a ko'paratori'a% 2z"radnja i 'odernizacija
transportne in+rastrukture (cestovne, zrane &eljeznike i
vodne) koja je jedan od preduvjeta razvoja ekono'ije
napreduje, ali ne napreduje tako brzo kao kod ze'alja
ko'paratora=

$)% Mala i srednja preduze1a u *- predstavljaju
znaajan izvor zapo!ljavanja i dodane vrijednosti= Me(uti',
da bi se iskoristio taj potencijal potrebno je i'ati koherentanu
i transparentnu podr!ku razvoju sektora i zasnivati ih na
oekivani' rezultati'a, odnosno 'jerenju e+ektivnosti
poticajnih sredstava= 4rila"o(avanje :*5 siste'a, aktivnih
'jera zapo!ljavanja, kao i obrazovno" siste'a u cjelini je
klju napretka u ovoj veo'a va&noj oblasti= Nu&no je osi"urati
siste'atsko pra1enje pokazatelja razvoja 'alih i srednjih
preduze1a (ukljuuju1i zanatske radnje), olak!an pristup
+inansiranju 'alih i srednjih preduze1a, kao i obezbijediti
dostupnost potrebnih znanja i vje!tina za njihov br&i razvoj i
stvaranje novih radnih 'jesta, olak!ati njihovo osnivanje i
razvoj, a posebno za 'lade u oblasti'a visoke dodane
vrijednosti i sa visoki' potencijalo' za novo zapo!ljavanje=

$*% 4ostoje1e stanje u sektoru okoli!a rezultat je
du"o"odi!nje" ute'eljenja ekono'sko" razvoja na te!koj
industriji i eksploataciji prirodnih resursa, ratne devastacije,
nekontrolirane poslijeratne eksploatacije, kori!tenja zastarjele
tehnolo"ije, nedovoljno razvijeno" zakonodavno" i
re"ulatorno" okvira= 5ako(er, nedovoljno je educiranosti o
va&nosti racionalno" kori!tenja prirodnih bo"atstava,
po!tovanju prirode i potrebe ouvanja isto" i neza"a(eno"
okoli!a za budu1e "eneracije= /lijede1i ove pokazatelje
'o&e'o razu'jeti koliko je pove1anje ener"etske e+ikasnosti
va&no za Bi#=

$+% /truktura potro!nje ener"ije vrlo je nepovoljna
("lavnina potro!nje ener"ije otpada na ku1anstva) te je nu&no
razvijati pro"ra'e ener"etski !tednih objekata, aparata i sl=,
kako bi u roku C,?A "odina bh= potro!nja ener"ije ku1anstava
dosti"la relativnu razinu ze'alja lanica *-=
$,% Bi# treba visoku stopu ekono'sko" rasta, kako bi
rasto' produktivnosti razvijala konkurentnost i rasto'
zaposlenosti osi"uravala sna&niju ekono'sku i socijalnu
ukljuenost= 0d izni'ne je va&nosti osi"urati povoljan politiki
i ekono'ski a'bijent za postizanje takve stope rasta kroz
uve1ane strane i do'a1e investicije= Kljuni sastojci politike
trebaju biti s'anjenje nenadninih tro!kova rada (+iskalnih i
para+iskalnih izdvajanja), poticajne 'jere za privlaenje
investicija i razvoj re"ionalnih trenin" centara, prvenstveno
onih vezanih za klastere poslovnih aktivnosti i internacionalne
lance vrijednosti, a koji 1e uve1ati atraktivnost ko'petencija
radne sna"e= 6a iz"radnju sljede1ih nu&no je koristiti projekte
javno privatno" partnerstva=

$-% Nu&no je razvijanje znanja i vje!tina za konkurentno
dru!tvo, bazirano na novi' znanji'a kroz sti'ulisanje
tehnikih i naunih studija, razvoj poduzetnikih i kreativnih
vje!tina, uenje stranih jezika, jaanje standarda nastavnikih
znanja, istra&ivako" rada i tehnike opre'ljenosti nastavnih
ustanova= 4otrebno je tako(er s'anjiti udio onih koji
napu!taju i ne nastavljaju obrazovanje na svi' obrazovni'
nivoi'a, razviti statistiku obrazovanja, inventivnosti i nauno,
istra&ivako" rada, te se ukljuiti u uporedna 'jerenja
kvaliteta ishoda obrazovanja=

&.% 9azvoj sektora in+rastrukture transporta i
ko'unikacija je tako(er nu&no i pretpostavlja jaanje
strate!ko" i institucionalno" okru&enja kao i niz konkretnih
projekata= Me(uti' razvoj ne s'ije biti baziran iskljuivo na
transportnoj in+rastrukturi uz zane'arivanje konkurentnosti i
novo" zapo!ljavanja=

&$% -la"anja u poljoprivredu i produktivnost sektora su
niski, !to uzrokuje i nisku konkurentnost i relativno visok
vanjskotr"ovinski de+icit u sektoru hrane= - oblasti
poljoprivrede, ener"ije i ekolo"ije nu&no je osna&iti strate!ko,
institucionalno okru&enje te jasno i transparentno odrediti
prioritete djelovanja i politike poticaja=

&&% $ijeli niz zakonskih rje!enja je nu&no usvojiti u cilju
prila"o(avanja i razvoja svih navedenih oblasti, koje su od
najve1e" znaaja za bh= dru!tvo= Nepronala&enje
konsenzusa vodit 1e ener"etskoj i prehra'benoj ovisnosti te
najdirektniji' ne"ativni' posljedica'a po &ivot i zdravlje
"ra(ana Bi#=


K/0123e p4/iti5e 540e 0e 31634 rea/i7irati pre89ta:/0e3e 91
1 3a9ta:51;


Tabela 1; Pre</e8 3a073a2a03i0i prep4r15a

Pre</e8 3a073a2a03i0i prep4r15a
Ci/0 Krat54r423e Sre8304r423e
M
a
5
r
4
e
5
4
3
4
=
9
5
a

9
t
a
>
i
/
3
4
9
t

- 0"raniiti sve vrste trans+era i sticanje povla!teno" statusa
(bilo kroz trans+ere ili kroz 420)J
- %okinuti zadu&ivanja za teku1e javne rashode osi' u svrhu
prevladavanja teku1e nelikvidnosti i us'jeriti ih u +inansiranje
investicionih javnih rashodaJ
- -kloniti prepreke i'ple'entaciji 'e"aprojekataJ
- - javni' ko'panija'a jaati transparentnost i e+ikasnostJ
- 0lak!ati poslovanje izvoznika s'anjenje' roka za povrat
4%:,aJ
- /tvoriti uslove za s'anjenje roka za naplatu potra&ivanja ako
ista nisu osporena, a voditi se evropski' standardi'a= - to'
s'islu i adekvatno desti'ulirati izbje"avanje pla1anjaJ
- Analizirati uinak,uticaj utro!ka javnih sredstava kroz
unapre(enje prakse evaluacijeJ
- 0sposobiti kapacitete javne uprave za ve1u apsorpciju
sredstava iz *- +ondovaJ
- osi"urati konkurenciju na bh= tr&i!tu (re"ulisati 'onopolski
polo&aj dobavljaaJ bolju za!tita od nekvalitetno" uvoza u Bi#,
uvoznici u velikoj 'jeri ne certi+iciraju svoje proizvode u bh=
institucija'a)

- 2zvr!iti te'eljnu analizu ekono'ske e+ektivnosti i e+ikasnosti javnih
rashoda kako a"re"atno tako i na pojedinani' stavka'aJ
- 9az'otriti 'o"u1nosti osi"uranja kontra ciklinosti kroz izvr!enje
bud&etaJ
- 0stvariti sna&niju koordinaciju unutar .iskalno" vije1a Bi#J
- 0bezbijediti br&i razvoj sekundarno" tr&i!ta kapitalaJ
- 4ota1i s'anjenje koncentracije u bankarsko' siste'u i osna&iti
podr!ku razvoju nebankarsko" +inansijsko" poslovanjaJ
- #ar'onizacija re"ulative na +inansijski' tr&i!ti'a sa svjetski' i
evropski' standardi'aJ
- 0bezbijediti poticaje ciljanih izvoznih kate"orija visoke dodane
vrijednostiJ 2nicirati uspostavu +ondova riziko kapitalaJ
- /tvaranje uslova za aktiviranje +inansijskih i investicijskih potencijala
iseljeni!tvaJ
- /tatistiki siste' treba osna&iti kako bi obezbijedio pra1enje kljunih
pokazatelja u razliiti' oblasti'a razvoja i djelovanja dru!tvaJ
- 4ripre'iti analizu i pro"ra' jaanja kreditno" rejtin"a ze'ljeJ
K
4
3
5
1
r
e
3
t
3
4
9
t

- 4ove1ati udio investicija i nastavnih sredstava u ukupno' iznosu
+inansiranja obrazovanjaJ
- -vesti poticajne 'jere za br&e osnivanje i povezivanje istra&ivakih
centara i tehnolo!kih parkova sa preduze1i'aJ
- 4ove1anje izdvajanja za pri'ijenjene istra&ivake projekteJ
- 8aanje i poticanje novo" dizajna, inovacija, patentiranja, i
standardizacijeJ
- -'re&avanje do'a1ih strunjaka i institucija sa strunjaci'a
porijeklo' iz Bi# i njihovi' institucija'a u inostranstvuJ
- 9azvijanje svijesti o vezi iz'e(u 'i"racije i razvoja u svi'
institucija'a, ukljuivanje 'i"racija u strate"ije i politike u svi'
sektori'a i na svi' nivoi'a vlasti (poput "ender pitanja i pitanja
okoli!a)J
- /iste'ski razvijati distribucione kanale, analizirati poziciju Bi#, te
olak!ati poslovanje izvoznika s'anjenje' roka za povrat 4%:,a i
dru"i' 'jera'a, te jaati pro'ociju i poticaje ciljanih izvoznih
kate"orija visoke dodane vrijednostiJ


- 4ota1i uspostavu i razvoj klastera i od"ovaraju1ih trenin" centara koji
se uklapaju u "lobalne lance vrijednostiJ
- /'anjenje nenadninih tro!kova rada (+iskalnih i para+iskalnih
izdvajanja)J
- Koristiti se projekti'a javno privatno" partnerstvaJ
- /ti'ulisati tehnike i naune studije, razvoj poduzetnikih i kreativnih
vje!tina, uenja stranih jezikaJ
- 8aanje standarda nastavnikih znanja, istra&ivako" rada i tehnike
opre'ljenosti nastavnih ustanovaJ
- /'anjiti udio onih koji napu!taju i ne nastavljaju obrazovanje na svi'
obrazovni' nivoi'a, razviti statistiku obrazovanja, inventivnosti i
nauno,istra&ivako" rada kao i ukljuiti se u uporedna 'jerenja
kvaliteta ishoda obrazovanjaJ
- -spostaviti novi siste' vrednovanja nastavno nauno" kadra koji 1e
sti'ulisati ko'petencije, nauni rad i ostvarene rezultateJ
- 8aati razvoj poslovne in+rastrukture, uz trajno opredjeljenje na
unapre(enje i pojednostavljenje pravno" okvira poslovno" okru&enjaJ
- 4otrebno je inicirati uspostavu +ondova riziko kapitala koji bi
+inansirali M/4, sna&no rastu1e ko'panijeJ
Z
a
p
4
?
/
0
a
:
a
3
0
e

- 9azvoj sektorskih re"ionalnih centara za pro+esionalnu obuku i
trenin"
- 4rihvatanje koncepta cjelo&ivotno" uenja kroz razvoj od"ovaraju1ih
centara i :*5 pravno" okvira i institucijaJ
- /taviti institucije na tr&i!tu rada u +unkciju bavljenja aktivni'
politika'a zapo!ljavanja u'jesto obavljanja dosada!nje ulo"e
obezbje(ivanja socijalnih trans+eraJ

- 0si"urati siste'atsko pra1enje pokazatelja razvoja 'alih i srednjih
preduze1a (ukljuuju1i zanatske radnje)J
- 0lak!ati pristup +inansiranju 'alih i srednjih preduze1a, kao i
osi"urati dostupnost potrebnih znanja i vje!tina za njihov br&i razvoj i
stvaranje novih radnih 'jestaJ
- 0lak!ati njihovo osnivanje i razvoj, a posebno za 'lade u oblasti'a
visoke dodane vrijednosti i sa visoki' potencijalo' za novo
zapo!ljavanjeJ
O
8
r
6
i
:
i

r
a
7
:
4
0

@ Konsolidirati sektore i o'o"u1iti olak!ano +inansiranje u cilju
ukupno" razvojaJ
, /provesti acquis *ner"etske zajednice o si"urnosti snabdijevanja
"aso' i elektrino' ener"ijo'J
, -svojiti 5ransportne politike Bosne i #erce"ovine za period @A?A=K
@A@A=
, 4odsta1i uvo(enje i razvoj in+or'aciono,ko'unikacionih tehnolo"ija
u bh= dru!tvo, u javnu upravu kako bi se olak!ale i pojednostavile i
poje+tinile ad'inistrativne procedure, s'anjili tro!kovi uprave
razvoje' e,vladaJ
, 4otrebno je osi"urati usvajanje i i'ple'entaciju cijelo" niza
aktivnosti od strate!ko" okvira preko pravno" okvira do poticaja
in+or'atizacije dru!tva a posebno visoko!kolskih ustanova,
zdravstva i dru"ih servisa poslovne zajednice i "ra(anaJ
, - oblasti poljoprivrede, ener"ije i ekolo"ije nu&no je osna&iti
strate!ko, institucionalno okru&enje te odrediti prioritete djelovanjaJ
, $ijeli niz zakonskih rje!enja je nu&no usvojiti u cilju prila"o(avanja i
razvoja ovih oblasti, koje su od najve1e" znaaja za bh= dru!tvoJ
, 9azvoj in+rastrukture transporta i ko'unikacija=
"

I ,akr'ek'$'(!ki 'k)ir

$% Nep4:4/03a e5434=95a 5reta30a 1 16e= i ?ire=
45r16e301A kao i proble'i u proizvodnji elektrine ener"ije
su u najveoj 'jeri obilje&ili ekonos'ki rast Bi# u @A?@=
"odini=

&% Ne<ati:a3 e5434=95i ra9t 9e =a3iBe9t4:a4 5r47
rea/3i pa8 84=aCe tra630e i i7:47a 1pr549 rea/34=
9=a30e301 :a30954tr<4:i3954< 8eBicita 48 (A)D pre=a
pr4c0e3a=a DEPa% 5ri "odine ne"ativnih trendova
proizvodnje, zaposlenoti i realnih plata, realno" s'anjenja
novanih priliva "ra(ana iz inostranstva i dru"o dovelo je do
pada do'a1e tra&nje i to u do'enu privatne potro!nje i
investicija=

'% Na tr6i?t1 ra8a 9e :eC 8r1<1 <48i31 7are84=
3a9ta:/0a 9=a30e30e >r40a 7ap49/e3i% /'anjenje broja
zaposlenih lica u @A?@= "odini je bilo ve1e" intenziteta u
odnosu na @A??= "odinu= - @A?@= "odini zabilje&eno je
najinetnzivnije s'anjenje broja zaposlenih u "ra(evinarstvu
(,,I,FE) i u privatno' sektoru (,?,BE "/")=

(% 4re'a izvje!atju $BB# in+latorna kretanja u @A?@=
"odini bila su o"raniena i stabilna, "dje je prosjean rast
cijena bio @,?E !to je 'anje za ?,Lpp ne"o prosjean rast
cijena u @A??= "odini=

)% - @A?@= "odini zabilje&ena je "odi!nja stopa in+lacije od
?,IE= 5oko' "odine in+lacija je oscilirala "dje je poetko'
"odine i'ala trend s'anjenja ?,BE da bi pred kraj "odini
porasla na @,DE i pri sa'o' kraju sta"nirala na ?,IE
pre'a $BB#=

*% Pa8 pri:at3e p4tr4?30e 9e 3a9ta:/0a 1 &.$&
<48i3i 5a8a 0e pre=a pr4c0e3i DEP@a 7a>i/0e6e3 30e3
3e73ata3 pa8 48 $D% 9ealno s'anjenje uvoza dobara
!iroke potro!nje od (najvjerovatnije
@
) preko ?E pra1eno
realno' sta"nacijo' njihove proizvodnje u ze'lji najvi!e
ukazuju da je privatna potro!nja Bi# u @A?@= "odini
zabilje&ila realni pad od pribli&no ?E
D
= 0vo je u"lavno' bilo
posljedica nastavka vi!e"odi!nje" slabljenja zaposlenosti i
raspolo&ivo" dohodka "ra(ana zapoeto" recesijo' @AAM=
"odine kako u Bi# tako i okru&enju= /'anjenje broja
zaposlenih od A,FE, te realni pad plata od A,IE su znatno
oslabili najve1u ko'ponentu raspolo&ivo" dohodka=

+% 4re'a izvje!taju *kono'ski trendovi @A?@= javna
potro!nja i investicije bilje&e izuzetno skro'an realni rast

2
- vrije'e pisanja B#A/ nije objavila bacionalne raune, pa pre'a to'e ni de+lator privatne potro!nje za @A?@
"odinu= /to"a je za potrebe procjena kori!ten indeks jedininih vrijednosti robno" izvoza i uvoza koji pored
dobara !iroke potro!nje ukljuuje i dobra za ostale ekono'ske na'jene (inter'ediarna, kapitalna i sl), te otuda i
izraz Gnajvjerovatnije preko>= 6apravo, de+lacionisanje' no'inalno" pada uvoza dobara !iroke potro!nje od ?,BE
sa rasto' jedininih vrijednosti ukupno" robno" uvoza od D,?E, dobije se realni pad uvoza dobara !iroke
potro!nje od ?,CE=
D
4rocjena %*4,a=
obziro' na slo&enu +iskalnu poziciju u @A?@= /'anjenje
do'a1e tra&nje je rezultiralo realni' pado' robno" uvoza
od B,BE, dok je Bi# izvoz u najve1oj 'jeri bio u"ro&en
proble'i'a u proizvodnji elektrine ener"ije=

,% S=a30e30e 84=aCe pri:at3e i 0a:3e ?te830eA te
3e<ati:a3 pri/i: 8ire5t3i 9tra3i 1/a<a30a 91 73at34
4te6a/i Bi3a39ira30e i3:e9tici0a= /laba izvozna tra&nja i
spor oporavak bh= izvoznih tr&i!ta su nesu'njivo u'anjili
interes za investiranje'= Konano, iako ne'a zvaninih
podataka o to'e, pad izvoza je najvjerovatnije direktno ili
indirektno u velikoj 'jeri u"rozio pro+itabilnost niza do'a1ih
preduze1a u"roziv!i ti'e njihov "lavni izvor +inansiranja
privatnih investicija=

-% Ra9t :a3095e tr<4:i3e 0e 848at34 49/a>/0e3 1 &.$&%
<48i3i% - @A?@= "odini izvoz je iznosio C,M 'ilijardi KM, !to
je za B,BE 'anje ne"o u isto' periodu @A??= "odine, dok je
uvoz iznosio ?F,D 'ilijarde KM, !to je za ?,IE 'anje be"o u
isto' periodu prethodne "odine=

I.1. Razvoj prema ciljevima Strategije
razvoja BiH

$.% M34<e 7e=/0e 91 p49ti</e ra9t BDP@a
p4:eCa30e= i7:47aA a/i 91 i 13at42 t4=e pr4p19ti/e
pre:e9ti ta0 ra9t 1 i3819tri0a/i7ira349tA pr4815ti:31
7ap49/e349t i 9=a30e30e 9ir4=a?t:a% 6a tranzicijske
ze'lje poput Bi# se 'o&e kazati da su, unato relativno'
sna&no' rastu u predkrizno' razdoblju propustile
reindustrijalizirati ekono'iju i pove1ati zaposlenost=
4osti"nut je rast, ali ne i razvoj
B
= *kono'isti koji se bave
pitanji'a razvoja tra&e, dru"e puteve, teorije i instru'ente
koji bi o'o"u1ili analizu ekono'skih pro'jena, strukturnu
trans+or'aciju i silnice koje o'o"u1avaju ve1u brzinu
dostizanja razvijenih ze'alja= 5akva, nova paradi"'a se
de+inira kao sustav znanja i neovisnih teorija koje
o'o"u1avaju ne sa'o analizu procesa dostizanja razvijenih
i evaluaciju razvojnih politika, ne"o i utvr(ivanje pravca,
prirode i "ranica istra&ivanja=
F


$$% Te4ri0a ra9ta a3a/i7ira 849ti7a30e 7e=a/0a 9
:i945i= 844t54= 5r47 =48e/e B4519ira3e 3a
te34/4<i01 i /01895i 5apita/ 1 B135ci0i p4:eCa30a
pr4815ti:349ti% 6e'lje s ni&i' dohotko' trebaju ostvarivati
aku'ulaciju znanja i tehnolo"ija, ula"ati u ljudski kapital i
'oderan +iziki kapital, u in+rastrukturu i institucije kako bi
pove1ale ukupnu produktivnost +aktora i posti"le ve1u
putanju rasta= 4ro'atraju1i kroz priz'u teorije rasta,
dostizanje ze'alja s visoki' dohotko' je zapravo rast
produktivnosti= 6e'lje s ni&i' dohotko' trebaju dostizati

B
2N0 (@A??)
F
Kuhn (?MCA)=
:

ze'lje s vi!i' dohotko' ve1i' prinosi'a na ula"anja u
ljudski i +iziki kapital=

$&% D4=aCa tr6i?ta =a/i e5434=i0aA a p49e>34
a54 91 848at34 i9c0ep5a3aA 8a01 =a/4 =4<1C349ti
pri:re8i 8a 9e 9peci0a/i7ira 1 4>/a9ti=a 1 540i=a p49t40i
p4te3ci0a/3a 54=parati:3a pre8349t= %o'a1a tra&nja ni u
koje' sluaju ne 'o&e biti za'jena za o"ro'no vanjsko
tr&i!te i nje"ovu elastinost= %ru"o oi"ledno o"ranienje su
osobine i zahtjevi do'a1e tra&nje, koji ne 'oraju nu&no
od"ovarati ono'e !to do'a1i proizvo(ai najbolje
proizvode=
L
2z tih razlo"a strate"ija koja "leda pre'a unutra
zatvara vidokru" djelovanja odnosno ako je njen "lavni
+okus sa'o na supstituciji uvoza, ona ne 'o&e proizvesti
&eljene rezultate i voditi ve1e' &ivotno' standardu
"ra(ana=

$'% 6naajni +inansijski doprinosi dijaspore u +or'i
novanih doznaka, te investicijski i !tedni potencijal
dijaspore ukazuju na potrebu posve1ivanja ve1e pa&nje
'i"raciji i naini'a na koji ona 'o&e sna&nije uticati na
investiranje, zapo!ljavanje i otvaranje 'alih i srednjih
preduze1a u Bi#= 0si' novanih doznaka, !tednja
'i"ranata, iako ve1ino' zadr&ana u ze'lja'a prije'a,
predstavlja o"ro'an +inansijski resurs i nekoliko puta je
ve1a od iznosa poslanih novanih doznaka= 4retpostavlja se
da je rije o iznosu od nekoliko 'ilijardi eura "odi!nje
C

u!tede !to bi uz od"ovaraju1e 'jere 'o"lo biti us'jereno
ka investiranju i !tednji u Bi#= <to se tie realizovanih
investicija, u Bi# se ne vode zasebni podaci o investicija'a
iz dijaspore i pretpostavka je da su one relativno 'ale=
Me(uti', "ledaju1i na iznos !tednje u dijaspori i veze koje
dijaspora odr&ava sa Bi#, oi"ledno je da postoje realne
pretpostavke za vi!e investiranja iz dijaspore=


L
/vetska Banka, Ko'isija za rast i razvoj, >5he )ro7th 9eport /trate"ies +or /ustained )ro7th and 2nclusive
%evelop'entH, 5he 2nternational Bank +or 9econstruction and %evelop'ent / 5he Oorld Bank @AAI, str=@D,
pristupljeno @A=AF= @A?? http://c"d=sD=a'azona7s=co'/)ro7th9eport$o'plete=pd+
C
20M, 2A/$2= @A?A= PPMa3i'isin" the %evelop'ent 2'pact o+ Mi"ration,related .inancial .lo7s and 2nvest'ent to
Bosnia and #erze"ovina=PP
+

II. ,akr'ek'$'(!ka !"abil$'!"
II.1. Benchmark indikatori

Tabela 2: Benmark indikatori ekonomije BiH, 2006-2012
Ci/0 Ma5r49ta>i/349t
Ba73a :ri0e8349t i38i5at4ra 0e >e3c=ar5 4834934 pr490e5 EU(E$..
Nivo 2zvor @AAL @AAC @AAI @AAM @A?A @A??
@A?@
BDP per capita (u odnosu na prosjek EU4=100) Bi# ?
B? DM DM B@ BA B? :
BDP 1 te5% ci0e3a=a (u odnosu na prosjek EU4=100) Bi# ? ?F ?B ?F ?L ?L ?F
:
I38e59 p4tr4?a25i ci0e3a CPI (nominalni indikator)
Bi# B L,? ?,F C,B ,A,B @,? D,C
@,?
Up4re83i 3i:4 ci0e3a FEU&+E$..G (nominalni indikator)
Bi# B : : : : FC FC
:
Ne0e83a549t Gi3i @ distribucija potro!nje (nominalni ind.) Bi# @ : DL,@ : : : :
:
Za?tita i3:e9tit4ra (u odnosu na prosjek EU4) Bi# @ : : I@ IB ID IF
IL
Ma5r4e5434=95a 9ta>i/349t (u odnosu na prosjek EU4) Bi# D ??? ML ?AA ML MD MF
IF
S4Bi9ticira349t Bi3% tr6i?ta (u odnosu na prosjek EU4)QQ Bi# D : MF IM IF ID IA
ID
St4pa a<re<at3e ?te830e (u odnosu na prosjek EU4) Bi# D : B? FD FA BF BC

U51p3a p4re73a 9t4pa (u odnosu na prosjek EU40) Bi# @ : MI ?AC ?AL ?LI ?M?
?CC
Fi3a39i095e 19/1<e (u odnosu na prosjek EU4)Q Bi# D : : I? : IB :
IB
Br1t4 81<HGDP FDG (nominalni indikator) Bi# ?
@?,D ?I,@ ?C,@ @?,I @I,I DI,M DM,C
B186et95i 9a/84 FD GDPG (nominalni indikator) Bi# ?
@,IF ?,?I ,@,?I ,B,BF ,@,BM ,?,@C @,D
Qdvo"odi!nji indikator rQQod @A?A: 9azvoj +inansijskih tr&i!ta ?,*urostat @,/vjetska banka, %oin" Business (online baza podataka) D,/vjetski ekono'ski +oru' B,B#A/

$(% P49t40i tre38 re/ati:34< 7a49ta0a30a BiH 1
483491 3a 7e=/0e 54=parat4re= 5o se vidi po kretanju
B%4 per capita koji je relativno jednak ono'e iz @AAL=
Nai'e, udio od B?E prosjeka pre'a B *- ze'lje
ko'paratora koji s'o i'ali @AAL i nakon F "odina je ponovo
na istoj poziciji, odnosno u'jesto su&avanja jaza u odnosu
na ko'paratore, pre'a neki' pokazatelji'a na!e stanje se
po"or!ava= 0vo je oi"ledno i'aju1i u vidu pokazatelje
poput 'akroekono'ske stabilnosti "dje "ubi'o korak sa
ko'paratori'a, razvoju +inansijskih tr&i!ta te stope bruto
du"a pre'a B%4,u=

$)% Ve/i5i 4>i= i 1t0eca0 0a:34< 9e5t4ra i >r403e
prepre5e ra7:401 pri:at34< 9e5t4ra 19p4ra:a01 pr4ce9
9e/0e30a Ba5t4ra pr4i7:4830e i7 =a30e 1 :i?e pr4Bita>i/3e
80e/at349ti= 5i'e se, naravno, utjee ne"ativno na
konkurentnost bh= ekono'ije
I
= 0predijeljenost za strukturne
re+or'e i vrste javne +inansije i dalje su neujednaene u
Bi#= 2zvjesne 'jere +iskalne i strukturalne re+or'e su
nedavno provedene pod pritisko' bud&etsko" debalansa i
'e(unarodnih pro"ra'a podr!ke, no vanjskotr"ovinske i
+iskalne neravnote&e ostaju=
M


$*% Br74 ra9t1Ce e5434=i0e 4>i234 ?te8e 73a2a0a3
8i4 844t5a @ 9t4pe 3aci43a/3e ?te830e 48 &.@&)D i/i
:i?e 91 14>i2a0e3e% 6e'lje se 'o"u osloniti na ino kapital
radi +inanciranja investicija, 'e(uti' to pokazuje nejasne


I
*vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A=H, Brisel, M=??=@A?A, str=DC, preuzeto sa
777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??=
M
*vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A=H, Brisel, M=??=@A?A, str= DF, preuzeto
sa 777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??=

rezultate= 2no !tednja kao 'otor razvoja je neper+ektna
za'jena za do'a1u, ukljuuju1i javnu !tednju=
?A
/to"a su
razvoj i produbljivanje +inancijskih tr&i!ta nu&an preduslov
br&e" socio,ekono'sko" razvoja dru!tva kao cjeline= -zrok
zaostajanja Bi# je relativno neproduktivan karakter !tednje=

$+% Kre8it3i re0ti3< BiH pre=a p49/0e830i=
a3a/i7a=a 0e 9ta>i/a3, !to se 'o&e vidjeti iz izvje!taja dviju
'e(unarodnih rejtin" a"encija Mood;Ps 2nvestors /ervice i
/tandar R 4oorPs koje objavljuju svoje analize o Bi#= 4re'a
zadnji' analiza'a i objavljeno' izvje!taju, dana @C='arta,
@A?D= "odine A"encija /tandard R 4oorPs potvrdila je
suvereni kreditni rejtin" ,,B sa stabilni' iz"ledi'aPP =
A"encija Mood;Ps 2nvestors /ervice je u 8ulu @A?@= "odine
dala Bosni i #erce"ovini suvereni kreditni rejtin" ,,BDPP "dje
je iz'jenila iz"lede PPsa pos'atranja, ne"ativnoPP na
,,stabilne iz"ledePP=


?A
/vetska banka, Ko'isija za rast i razvoj, >5he )ro7th 9eport /trate"ies +or /ustained )ro7th and 2nclusive
%evelop'entH, 5he 2nternational Bank +or 9econstruction and %evelop'ent / 5he Oorld Bank @AAI, str= D,
pristupljeno @A=AF= @A??= http://c"d=sD=a'azona7s=co'/)ro7th9eport$o'plete=pd+
3

Tabela 3: Kreditni rejting BiH
A<e3ci0a Dat1= Re0ti3< A5ti:349t
/tandard R 4oorPs @C=AD=@A?D= B/stabilni iz"ledi 4otvr(en rejtin"
Mood;Ps 2nvestors /ervice ?A=AC=@A?@= BD/stabilni iz"ledi 4otvr(en rejtin" /iz"led
iz'jenjen
/tandard R 4oorPs DA=??=@A??= B/ na pos'atranju,ne"ativno /ni&en rejtin"
/tandard R 4oorPs @I=AC=@A??= BS/ ne"ativni iz"ledi 2z"led iz'ijenjen
Mood;Ps 2nvestors /ervice ?L=AF=@A??= B@/ ne"ativni iz"ledi 2z"led iz'ijenjen
/tandard R 4oorPs AI=?@=@AAM= BS/ stabilni iz"ledi 4otvr(en rejtin"
/tandard R 4oorPs @@=?@=@AAI= BS/ stabilni iz"ledi %odijeljen rejtin"
Mood;Ps 2nvestors /ervice ?C=AF=@AAL= B@/ stabilni iz"ledi 4ove1an rejtin"
Mood;Ps 2nvestors /ervice @M=AD=@AAB= BD/ pozitivni iz"ledi dodijeljen rejtin"
Izor! "ood#$s Inestors %erice& %tandar ' (oor$s


#.

II. 2. Analiza trendova
II. 2.1. Vanjski sektor

$,% /trana direktna ula"anja u Bosni i #erce"ovini u
@A?@= "odini bilje&e rast u odnosu na vrijednosti u isto'
periodu @A??= "odine za A,FE= 4re'a podaci'a
Ministartva vanjske tr"ovine i ekono'skih odnosa u Bi#
strana ula"anja u ovo' periodu su iznosila BDA,B 'iliona
KM !to je vi!e u odnosu na ula"anja u isto' periodu @A??=
"odine=

$-% Dire5t3e 9tra3e i3:e9tici0e re<i9trira3e 1
Ce3tra/340 Ba3ci BiH 1 &.$&% <48i3i 91 i7349i/e -.+A-
=i/i43a KM
??
= Neto +inansijska aktiva iznosi FF,F 'iliona
KM (ula"anja u inostranstvo iz B#) a +inansijska pasiva
MLD,B 'iliona KM= 0d to" iznosa @AD 'iliona KM se odnosi
na ,,zadu&ivanje,, a D?,@ 'iliona KM se odnosi na
reinvestiranu dobit=

&.% Dire5t3e 9tra3e i3:e9tici0e 91 3a9ta:i/e 8a ra9t1
i u veliko'e su nad'a!ile prethodne "odine "dje je priliv
investicija bio do'inantan u ne+inansijske sektore= -
relativno' iznosu pre'a B%4,u strane direktne investicije
su dosti"le D,IE !to bilje&i slian rezultat prije nastanka
krize=

&$% Pre=a p48aci=a Mi3i9tar9t:a :a3095e tr<4:i3e
i e54349=5i 48349a BiH SDU 91 &.$&% <48i3i prete634
i=a/a 5ara5ter 845apita/i7aci0a% - .B# je ulo&eno ?@A,B@
'iliona KM a u 9/ DAC,DL 'iliona KM i u B%B# su ula"anja
bila veo'a niska A,CB 'iliona KM a D,DL 'iliona KM se
odnosilo na ostala dru!tva= /trani kapital se najvi!e ula"ao
u oblasti proizvodnje, +ir'e koje se bave tr"ovino',
saobraaj i ko'unikacije za razliku od sektor bankarstva
"dje je do!lo do povlaenja kapitala=

Grafik 1: Stanje SDU u BiH po godinama

2zvor $BBi#



??
%irektna strana ula"anja (tokovi i stanja) ko'pilirana su u skladu sa najnoviji' 'etodolo!ki' uputstvi'a i
preporuka'a Me(unarodno" 'onetarno" +onda (MM.) i 0r"anizacije za ekono'sku saradnju i razvoj (0*$%)=
%etaljan 'etodolo!ki pristup ko'pilaciji i prezentiranju je predstavljen u MM.,ovo' 4riruniku za platni bilans ,
!esto izdanje i 0*$%,ovo' 0kvirno' konceptu de+inicije direktnih stranih ula"anja , etvrto izdanje=
&&% 2z'jene i dopune 6akona o politici direktnih stranih
ula"anja u Bi#
?@
su znatno pojednostavile i skratile proces
re"istracije= /trani investitor se sada re"istrira sa'o kod
nadle&no" suda, na koje' je obveza izvijestiti nadle&no
'inistarstvo= - toku je provo(enje projekta uspostavljenja
siste'a jedinstveno" evidentiranja i izvje!tavanja
re"istracija /%- pre'a Ministarstvu vanjske tr"ovine i
ekono'skih odnosa kod nadle&nih sudova= - toku je
pripre'a za realizaciju novo" projekta koji' bi trebalo da se
ovaj ve1 postoje1i siste' unaprijedi=

&'% P4:eCa30e :a30954tr<4:i3954< 8eBicita Fr4>a i
19/1<aG od @E pra1eno s'anjenje' teku1ih novanih
priliva iz inostranstva od D,CE doveli su do pove1anja
de+icita na tekue' raunu Bi# od oko ?E u @A?@= "odini=

&(% Na teku1e' raunu platno" bilansa 1 &.$&% <48i3i
7a>i/0e6e3 0e ra9t 8eBicita% %eTcit teku1e" rauna je u
pos'atrano' periodu iznosio @,B 'ilijardi KM i ve1i je za
?E u odnsu na isti period pro!le "odine= 2zvoz uslu"a je
u'anjen za @E dok sa dru"e strane uvoz uslu"a isto bilje&i
pad od D,LE

&)% 4re'a izvje!taju $BB# de+icit tekue" rauna
platno" bilansa bilje&i neznatno no'inalno pove1anje za @?
'iliona KM ili A,ME i u @A?@= "odini iznosi @,BF 'ilijardi KM,
"dje se nastavlja trend uveano" de+icita= - relativno'
s'islu de+icit tekue" rauna u @A?@= "odini iznosi M,FE
B%4,a !to je isto kao i u @A??= "odini= Na poveanje de+icita
tekue" rauna najve1i uticaj je i'alo produbljivanje vanjsko
tr"ovinsko" de+icita i s'anjenje su+icita na raunu uslu"a=

&*% /truktura vanjskotr"ovinsko" de+icita pokazuje da
najve1e ue!1e u de+icitu @A?@= "odine i'a pet "rupa
proizvoda 'ineralna "oriva, 'ineralna ulja i proizvodi
njihove destilacije, vozila i njihovi djelovi, nuklearni reaktori i
'a!ine, elektrine 'a!ine i opre'a i plastine 'ase i
proizvodi od plastinih 'asa=

Grafik 2: Deficit tekueg i robnog rauna kao uee u BDP-u BiH
(2007-2012)
A,A
F,A
?A,A
?F,A
@A,A
@F,A
DA,A
DF,A
BA,A
BF,A
@AAC @AAI @AAM @A?A @A?? @A?@
%e+icit tekue" rauna u B%4u %e+icit robno" rauna u B%4u

2zvor: $entralna banka Bi#


?@
/l="l=BI/?A od ?B=AC=@A?A=
##

&+% %e+icit na raunu robe u @A?@= "odini je iznosio
I,BF 'ilijardi KM= - pore(enju sa prethodno' "odino'
de+icit tr"ovine robo' se no'inalno pove1ao sa'o za MI,M
'iliona KM = %o poveanja je do!lo s'anjenje' izvoza, dok
je uvoz ostao isti=

&,% Na raunu dohotka ostvaren je su+icit od DBB
'iliona KM u @A?@= "odini i bio je I,?E vi!i u odnosu na isti
period prethodne "odine, pri e'u je "lavnu ulo"u i'ao rast
priliva u odnosu na odliv ko'penzacija zaposleni'=

&-% 6naajan izvor prihoda za bh= ekono'iju su
personalni trans+eri koji iznose @ 'ilijarde KM i iji je
"odi!nji rast iznosio oko BE= 4re'a podaci'a /vjetske
banke najvi!i prilivi novca iz dijaspore zabilje&eni su u Bosni
i #erce"ovini i /rbiji= 5rans+eri dr&avljana porijeklo' iz ove
dvije ze'lje iznose pribli&no ?DE u B%4 'atine dr&ave=
4odaci pokazuju da je plate&na 'o1 stanovnika Bi# u
znaajnoj 'jeri uvjetovana prilivo' inostrano" novca=

'.% Kapitalni raun ne predstavlja znaajan izvor
+inansiranja de+icita na tekue' raunu jer se radi o
kapitalnoj po'o1i iz inostranstva koja je znaajno u'anjena
u odnsu na prethodne periode, taj iznos je u @A?@= "odini
iznosio @MI 'iliona KM "dje je s'anjen ak ?LE "/"=
Narasle su potrebe za +inansiranje' rasta de+icita tekue"
rauna i porasle su za D,IE=

'$% 5r"ovinski krediti su i'ali vrijednost od ?@M 'iliona
KM u periodu @A?@= "odine koji su u'anjeni za ?@E u
onsou na prethodnu "odinu=

'&% 4ostepeno slabljenje tr"ovine i dru"ih
ekonos'kih tokova dovode do ote&ano" +inansiranja
de+icita tekue" rauna= /ektor spoljne tr"ovine je trenutno
najve1i izvor proble'a u B2#= 2zvoz pokriva sa'o F?,FE
uvoza= 0statak uvoza pokriven je trans+eri'a iz
insotranstva, doznaka'a na!ih radnika zaposlenih u
inostranstvu i +inansijski' prilivi'a po osnovu stranih
investicija i razni' vrsta'a strano" zadu&ivanja=

''% 4os'atraju1i strukturu robne raz'jene po
strukturi proizvoda, DBE spoljnotr"ovinske raz'jene Bi#
ine poluproizvodi i proizvodi sa nisko' dodatno'
vrijedno!1u (tzv= inter'edijarni proizvodi), netrajni proizvodi
za !iroku potro!nju i'aju ue!1e od @BE, dok kapitalni
proizvodi ine ?FE, a ener"ija ?CE od ukupne robne
raz'jene u @A?@= "odini= 6naajnije kate"orije proizvoda
koje ostvaruju su+icit su: drvo i proizvodi od drveta, odje1a i
obu1a, na'je!taj, i elektrina ener"ija=

'(% Najznaajnije uvozne stavke su: na+ta i na+tni
derivati, 'a!ine i aparati, bazni 'etali (do'inantno alu'inij,
&eljezo i elik) i proizvodi od baznih 'etala te prehrana, dok
su najznaajnije izvozne pozicije tako(e bazni 'etali i
njihovi proizvodi, 'a!ine i aparati, te rezervni dijelovi za
autoindustriju, i "otovi proizvodi poput na'je!taja, odje1e i
obu1e

')% - strukturi uvoza nije bilo znaajnijih pro'jena=
4et najzastupljenijih kate"orija proizvoda u strukturi
ukupno" uvoza uestvuju sa L@E, dok na sve ostale
proizvode otpada DIE u odnosu na ukupni uvoz= Najvi!e su
se uvozili proizvodi 'ineralno" porijekla u iznosu od D,@
'ilijarde KM, "dje do'iniraju na+ta i na+tni derivati @,D
'ilijardi KM= - odnosu na pro!lu "odinu, ostvaren je pad
uvoza ove vrste proizvoda za DE zbo" pada uvoza na+te jer
je u @A?@= "odini do!lo i do pada industrijske proizvodnje u
B2#= 0va kate"orija proizvoda doprinijela je ukupno' padu
vrijednosti uvoza Bi# u @A?@= "odini od ?,F procentna
poena u ukupno' uvozu i'a ue!1e od @?,@E=

'*% %ru"o 'jesto po vrijednosti uvoza zauzi'aju
'a!ine, aparati i 'ehaniki ure(aji iji je uvoz u @A?@=
"odini iznosio ?,I 'ilijardi KM ili ?@,DE ukupno" uvoza
roba= - odnosu na pro!lu "odinu, vrijednost uvezenih
'a!ina je porasla za A,LE=

'+% :rijednost uvoza prehra'benih prera(evina u
@A?@= "odini u odnosu na pro!lu "odinu s'anjila se za ?E=
Bi# je toko' @A?@= "odine uvezla prehra'benih
prera(evina u vrijednosti od ?,F 'ilijardi KM= 4rehra'bene
prera(evine u ukupno' uvozu Bi# za @A?@= "odinu i'aju
ue!1e od ?AE= 0va kate"orija proizvoda uvozila se najvi!e
iz susjednih ze'alja #rvatske i /rbije koje su u isto vrije'e i
najznaajniji tr"ovinski partneri Bi#=

',% :rijednost uvoza proizvoda he'ijske industrije je
?,F 'ilijarde KM (!to ini ?AE ukupno" uvoza Bi#), a u
odnosu na pro!lu "odinu ostvaren je rast uvoza proizvoda
he'ijske industrije za D,@E= 0d proizvoda he'ijske
industrije, Bi# je najvi!e uvozila +ar'aceutske i koz'etike
proizvode= 6e'lje iz kojih je Bi# najvi!e uvozila ovu
kate"oriju proizvoda su Nje'aka, /lovenija i /rbija=

'-% /ljede1a znaajnija uvozna stavka su bazni
'etali koji u vrijednosti ukupno" uvoza uestvuju sa I,CE=
Bazni 'etali su ostvarili stopu pada od D,ME u odnosu na
pro!lu "odinu= 0d baznih 'etala najvi!e su se uvozili
&eljezo i elik, njihovi proizvodi, te alu'inij i proizvodi od
alu'inija= %oprinos ove "rupe proizvoda u ukupno' uvozu
bio je ne"ativan i iznosio je A,D procentna poena=









#2

Grafik 3: Uee pojedinih kategorija proizvoda u ukupnom uvozu i
doprinosi promjeni uvoza
,IE
,LE
,BE
,@E
AE
@E
BE
AE
FE
?AE
?FE
@AE
@FE
NA.5A 2 NA.5N2
%*92:A52
MA<2N*, A4A9A52 BA6N2 M*5AN2 2
N82#0:2
49026:0%2
49*#9AMB*N*
49*9AU*:2 N*
49026:0%2
#*M28/K*
2 N%-/592 8*
@A?? @A?@ %oprinos pro'jeni uvoza za @A?@ (desno)
2zvor: A"encija za statistiku Bi#

(.% Bi# je u @A?@= na 'e(unarodno tr&i!te najvi!e
izvozila bazne 'etale kao i njihove proizvode, zati'
rezervne dijelove za auto industriju, na'je!taj, elektrinu
ener"iju i he'ijske proizvode= Bazni 'etali su izvezeni u
vrijednosti ne!to vi!oj od ?,M 'ilijardi KM, !to ini skoro
etvrtinu od ukupno" izvoza Bi# i i'a ue!1e od @B,DE=

($% - @A?@= "odini ubrazni rast izvoza na'je!taja
ukazuje na to da bi 'o"lo do1i do pre'je!tanja proizvodnje
na drvno,prera(ivaku industriju i izvoz proizvoda ve1e
dodane vrijednosti= - pore(enju sa prethodno' "odino'
rast vrijednosti izvoza na'je!taja je iznosio L,@E i dosti"ao
vrijednost od I@A 'iliona KM= 2zvoz na'je!ataj u ukupno'
ostvareno' izvozu uestvuje sa oko ?AE u @A?@= "odini=

(&% 6naajna izvozna kate"orija su he'ijski proizvodi
kojih je toko' @A?@= "odine izvezeno u vrijednosti od FDD
'iliona KM (ue!1e L,IE)= - odnosu na pro!lu "odinu ova
kate"orija proizvoda bilje&i pad od L,BE i doprinosi
ukupno' padu izvoza sa A,F procentna poena=

Grafik 4: Uee pojedinih kategorija proizvoda u ukupnom izvozu i
doprinosi promjeni izvoza
,LE
,FE
,BE
,DE
,@E
,?E
AE
?E
AE
FE
?AE
?FE
@AE
@FE
DAE
BA6N2 M*5AN2
2 N82#0:2
49026:0%2
49026:0%2
M2 N*9ANN0)
4092*KNA
MA<2N*,
A4A9A52
9A6N2
49026:0%2
NAM8*<5A8
49026:0%2
#*M28/K*
2N%-/5928*
@A?? @A?@ %oprinos pro'jeni izvoza za @A?@ (desno)
2zvor: A"encija za statistiku Bi#

('% 4os'atraju1i ukupnu robnu raz'jenu Bi# sa
re"ionalni' "rupacija'a u @A?@= "odini, najve1i obi'
tr"ovine Bi# je ostvarila sa ze'lja'a lanica'a *- i to u
iznosu od FA,CE od ukupno" obi'a spoljne tr"ovine= -voz
iz ze'lja *- u @A?@= "odini porastao je za ?,LE u odnosu
na pro!lu "odinu i iznosi C,? 'ilijardi KM= 0d ukupno
ostvareno" uvoza toko' @A?@= "odine na uvoz iz ze'alja
lanica *- otpada BCE=

((% 2zvoz iz Bi# u ze'lje *- bla"o je u'anjen za
sa'o A,CE= -e!1e bosanskoherce"ovako" izvoza na
tr&i!te *- iznosi FIE od ukupno ostvareno" izvoza u @A?@=
"odini= 4os'atraju1i no'inalnu vrijednost izvoza Bi# je na
tr&i!te *- izvezla B,F 'ilijardi KM robe i proizvoda= Bi# je
toko' @A?@= "odine u tr"ovanju sa lanica'a *- ostvarila
tr"ovinski de+icit u iznosu od @,L 'ilijardi KM=

()% Bi# je sa ze'lja'a V5ursko' i lanica'a
$*.5A,eW ostvarila obi' tr"ovine koji obuhvata @IE u
ukupno' obi'u spoljne tr"ovine= 5oko' @A??= "odine
do!lo je tako(e do s'anjenja uvoza iz asocijacije V5urska i
lanice $*.5AW za ?,DE u odnosu na pro!lu "odinu=
No'inalna vrijednost uvoza iznosila je B,@ 'ilijarde KM i
ostvareno je ue!1e uvoza od @CE= 2zvoz iz Bi# u @A?@=
"odini i'ao je ve1i pad od uvoza i u'anjen je za ?@,FE u
odnosu na @A??= "odinu= -e!1e izvoza na ova tr&i!ta
iznosi @I,FE od ukupno ostvareno" izvoza toko' @A?@=
"odine=

Grafik 5: Uee u ukupnom uvozu i izvozu po grupacijama zemalja za
2011 i 2012
()A(D
(*A-D
))A,D
)+A-D
@C,LE @C,CE
D?,?E
@I,FE @C,AE
@F,DE
?D,?E ?D,LE
AE
?AE
@AE
DAE
BAE
FAE
LAE
CAE
U2e?Ce 1
151p34= 1:471
&.$$
U2e?Ce 1
151p34= 1:471
&.$&
U2e?Ce 1
151p34= i7:471
&.$$
U2e?Ce 1
151p34= i7:471
&.$&
*- $*.5A S 5urska 0stale ze'lje
2zvor: A"encija za statistiku Bi#

(*% Za ra7:i0a30e p4/iti5e 9trate?5i pr4i7:48a
3e4p4834 0e 8a 7e=/0aA ra8i 9i<1r34< i 48r6i:4<
ra7:40aA 19ta34:i >i/a39e p4tre>a i 9ta30aA 1 540i=a Ce
p49e>a3 8i4 9a2i30a:ati pre</e8 5/0123i i7:473i i
1:473i pr4i7:48a= Kao strate!ki izvozni sektori u okviru
doku'enta G/trate"ija rasta izvoza Bi#>
?D
navedeni su:
drvni sektor, poljoprivredni i prehra'beni sektor, 'etalni
sektor, "ra(evinski sektor i sektor turiz'a= /avjet 'inistara
Bi# je poetko' @A?A= donio odluku o iz'jena'a i
dopuna'a odluke o 'jera'a za!tite do'a1e proizvodnje
od preko'jerno" uvoza, kojo' se uskla(uje le"islativa Bi#
s principi'a /vjetske tr"ovinske or"anizacije= 0vo'
odluko' su utvr(eni uslovi i postupci za uvo(enje
spoljnotr"ovinskih 'jera za!tite do'a1e proizvodnje od
preko'jerno" uvoza robe na carinsko podruje Bi# ukoliko

?D
2zvozno vije1e Bi#, /avjet 'inistara Bi#,
#3

se utvrdi da se roba uvozi u toliko pove1ani' koliina'a u
odnosu na do'a1u proizvodnju=

(+% A5ti:349ti 19=0ere3e 3a 0a2a30e p48r?5e
i7:473ici=a 1 &.$.% 1</a:34= 3i91 9pr4:e8e3e% 4ri'jer
je skra1enje roka za povrat 4%:,a izvoznici'a s DA dana na
?F dana, !to je trebalo biti provedeno iz'jeno' 6akona o
4%:,u= - @A?A= nije do!lo ni do realizacije aktivnosti
pove1anja "arantno" +onda 2zvozno kreditne a"encije Bi#
(2)A), kao ni do iz'jene 6akona o istoj koji' bi se 2)A,i
dodijelio 'andat da za raun dr&ave 'o&e izdavati
"arancije=

(,% T454= p49/0e830i $.@ta5 <48i3a BiH pr4:48i
tr<4:i3951 /i>era/i7aci01A te i=a :r/4 /i>era/31
tr<4:i3951 p4/iti51A 195/aIe31 9 pri3cipi=a S:0et95e
tr<4:i395e 4r<a3i7aci0e FSTOG% 2ako Bi# nije lanica
/vjetske tr"ovinske or"anizacije (/50), ona u svojoj
zakonodavnoj re"ulativi slijedi principe nediskri'inacije, tj=
pri'jenu tret'ana Gnajpovla!tenije nacije> i Gnacionalno"
tret'ana uvezene robe>= 0dr&ano je seda' sastanaka
radne "rupe /50,a o pristupanju= Bi# je veliki dio
zakonodavstva uskladila sa zahtjevi'a /50,a= 6e'lja je
nastavila svoje bilateralne pre"ovore, posebno u vezi sa
pristupo' tr&i!tu roba i uslu"a, kao i 'ultilateralne
pre"ovore o do'a1oj po'o1i poljoprivredi i izvozni'
subvencija'a=

(-% U &.$. i &.$$% <48i3i 91 p4tpi9a3i :eteri3ar95i
i Bit49a3itar3i 9p4ra71=i 9a Sr>i04= i Cr34= G4r4=,
tako(er je potpisan veterinarski sporazu' sa Makedonijo',
a u +azi potpisivanja je sporazu' sa Albanijo', koji su
us'jereni na o'o"u1avanje izvoza i uvoza pod jednaki'
uslovi'a=

).% Cari395a tariBa BiH 0e i 1 &.$.% 1 p4tp1349ti
195/aIe3a 9 K4=>i34:a34= 34=e35/at1r4= EU%
4ostupak za 529 je operativan, a Bi# je pristupila
2stanbulskoj konvenciji o privre'eno' prije'u roba= -
@A?A= nije zapoelo izdavanje karneta A5A
?B
= -svojeni su
6akoni o pravi'a intelektualno" vlasni!tva (249)= 4rijedlo"
zakona o carinskoj tari+i, sa oznako' X*X, predstavlja
potvrdu nje"ove uskla(enosti s evropski' propisi'a=
)lavni razlo" za dono!enje ovo" zakona jeste uskla(ivanje
va&e1e" 6akona o carinskoj tari+i Bi# s od"ovaraju1i'
evropski' propisi'a, koji se odnose na tari+nu i statistiku
no'enklaturu, kao i na 6ajedniku carinsku tari+u= -
carinsku tari+u ukljue su sve bitne in+or'acije za uvoz, kao
!to su re&i'i izvoza i uvoza, podaci o kvota'a, podaci o
krajnjoj na'jeni i slino, jer je cilj ovo" 6akona da carinska
tari+a sadr&i !to je 'o"u1e vi!e podataka o robi=

Prep4r15e;
, -svojiti /trate"iju rasta izvoza Bi#

?B
2zdavanje karneta A5A otpoelo je u @A??= od strane /poljnotr"ovinske ko'ore Bi#=
, /iste'ski razvijati distribucione kanale (zajednika
predstavni!tva +ir'i, diplo'atsko,konzularna
're&a, predstavni!tva poslovnih i dru"ih
asocijacija) na inostrani' tr&i!ti'a, poev!i od
ze'alja iz okvira trokuta 9i' K Berlin K Beo"rad
na koje otpada ve1ina izvoza roba bh=
proizvo(aaJ
, 2z'ijeniti 6akon o 4%:,u koji' bi se o'o"u1ilo
skra1enje roka za povrat poreza izvoznici'a sa DA
na ?F danaJ
, 4ove1ati "arantni +ond 2)A,e i iz'ijeniti 6akon o
2)A,i (dodijeliti 'andat da 'o&e za raun dr&ave
izdavati "arancije)J
, 8aati kapacitete bh= za pro'ociju izvozaJ
, -naprijediti aktivnosti :5K Bi# na pro'ociji izvoza
(zajednika predstavni!tva :5K i ko'panija, )
, 8aati kapacitete 0dsjeka za unapre(enja i
pro'ociju izvoza u M:5*0 Bi#=

II. 2.2. Javne finansije


)$% Ra8i 421:a30a =a5r4e5434=95e 9ta>i/349tiA
Bi# je @A?@= zakljuila stand)b# aran&'an sa MM.,o' u
iznosu od DDI 'iliona /%9na period od tri "odine= 4rve
obaveze po osnovu servisiranja du"a proiza!lo" iz stand b#
aran&'ana Bi# oekuje u juna @A?D, kada je du&na uplatiti
oko ?F 'iliona /%9= Aran&'an do"ovoren @AAM= nije
+unkcionisao od @A?A= "odine ali je dr&ava uspjela povu1i?/D
sredstava prije isticanja /BA=

)&% 4re'a podaci'a Ministarstva +inansija i trezora
B2# , stanje ukupno" javno" vanjsko" du"a Bi# u @A?@=
"odini je iznosilo oko C 'ilijardi KM, !to iznosi oko @FE
procjenjeno" B%4a za @A?@= "odinu=


Tabela 4: Stanje javnog duga BiH na dan 31.12.2012.
.Bi# 9/ %B 2nstitucije
Bi#
-kupno

U31tra?30i
81<
?=FLA,B@ ?=CD?,MB BA,AD , D=DD@,DM

Va3095i
81<
B=BI?,FB @=L?A,D@ ?A,IF @I,LF C=?D?,DC

U51p34;
L=AB?,ML B=DB@,@L FA,II @I,LF ?A=BLD,CL
2zvor: Ministarstvo +inansija i trezora Bi#

)'% U p4reIe301 9a i9ti= peri484= pret483e
<48i3e 84?/4 0e 84 p4ra9ta :a3095e 7a816e349ti 48
+A&DA od to"a @FE tj= oko ?,I 'ilijardi KM se odnosi na stari
du" pre'a kreditori'a a ostali dio od CFE tj= preko @,F
'ilijardi KM na novi du"= - @A?@= "odini kao i u prethodni'
"odina'a, najve1i dio vanjsko" du"a se odnosi na obaveze
pre'a /vjetskoj banci oko DFE=


#4

Grafik 6: Stanje javnog vanjskog duga, udio u BDP i servisiranje,
2009.-2012

2zvor: M.i5 Bi#, B#A/, projekcije %*4,a za @A?@= "odinu
)(% T454= &.$&% <48i3e 0e pre5i31t tre38 p4ra9ta
:a30954< 7a816i:a30a 548 :eCi3e 5re8it4ra% :ode1e je
zadu&enje kod *2B,a (*vropska investicijska banka) sa DBE
rasta u odnosu na prethodnu "odinu= Yak se pojavljuju i
s'anjenja zadu&ivanja kod pojedinih kreditora=

))% G/e8e 9er:i9ira30e 0a:34< 81<a BiHA u @A?@= je
na servisiranje utro!eno oko B?D 'iliona KM, !to je u
odnosu na isti period prethodne "odine vi!e za @?,LE= 0d
to" iznosa, oko DAF 'iliona se odnosi na otplatu "lavnice, a
ostatak iznosa na ka'ate, provizije i ostale tro!kove=

Grafik 7: Struktura javnog vanjskog duga prema kreditorima u 2012.
godini

2zvor: Ministarstvo +inansija Bi#
)*% Na 5ra01 &.$&% <48i3e 54394/i84:a3i >186et
BiH 49t:ari4 91Bicit i :eCi 0e 7a .A-D (u B%4,u)=
4oveanje prihoda (u B%4u) je bilo ?E a rashodi su se
s'anjili za @,BE=
Grafik 8: Konsolidovani podaci za BiH u periodu od 2008-12 (%BDP)
,?A,AE
A,AE
?A,AE
@A,AE
DA,AE
BA,AE
FA,AE
@AAI @AAM @A?A @A?? @A?@
B# 4rihodi B# 9ashodi B# Konsolidovani bilans

2zvor: $entralna banka Bi#, %irekcija za ekono'sko planiranje

)+% -kupno prikupljeni prihodi od poreza (direktnih i
indirektnih) u Bi#, u @A?@= "odini su iznosili oko F,M 'ilijardi
KM, !to je za A,IE 'anje u odnosu na prethodnu "odinu=
0d ovo" iznosa, oko IBE prihoda se odnosi na prihode
prikupljene od indirektnih poreza=

),% 4re'a podaci'a -20 Bi# za period 2,Z22 @A?@=
"odine je prikupljeno oko B,M 'ilijardi KM prihoda od
indirektnih poreza, !to je za A,CE 'anje ne"o u isto'
periodu prethodne "odine= Najve1i udio u ukupni'
prihodi'a od indirektnih poreza ine prihodi od 4%:,a
(L@,CE,)= 6ati', slijede prihodi od akciza sa @L,FE, putarine
sa F,IE, carine sa B,CEa ostali prihodi sa sve"a A,DE=

)-% - ukupnoj strukturi indirektnih poreza CME se
odnosi na uvozni 4%:, a ostatak na do'a1i= - periodu 2,Z22
@A?@= "odine je prikupljeno oko D 'ilijarde KM prihoda od
4%:,a, !to je za skro'nih A,DE 'anje ne"o u isto'
periodu prethodne "odine= 4rihodi po osnovu uvozno" 4%:,
a su ostali nepro'ijeni u odnosu na isti period prethodne
"odine, dok su prihodi po osnovu do'a1e raz'jene
zabilje&ili s'anjenje od oko ?,IE "/"=

*.% S4ci0a/3a 8a:a30a pre89ta:/0a01 3a0:eCi
i78ata5 1 9tr15t1ri 0a:3i ra948a% -kupna socijalna
davanja kao veo'a va&an +aktor raspolo&ivo" dohodka su
vjerovatno tako(e zabilje&ila ne"ativan rast na !to ukazuje
njihov realni deveto'jeseni pad na nivou centralne vlade
od ?,BE= Na strani rashoda znaajno je da socijalna
davanja usporavaju rast, kao i da ko'penzacije zaposlenih
bilje&e s'anjenje, kao dvije najve1e stavke na strani
rashoda=

*$% U &.$&% 3i0e 49t:are3a 73a2a03i0a a/45aci0a
9re89ta:a 7a i3:e9tici0e i p48i7a30e 54351re3t349ti >%
e5434=i0eA !to bi trebalo doprinijeti ubla&avanju ne"ativnih
e+ekata ekono'ske krize= 0bziro' da plate i socijalna
davanja ine ve1inu rashoda, "lavne 'jere redukcije
rashoda se odnose na s'anjenje plata na svi' nivoi'a
vlasti i preduzi'anje sveobuhvatnih strukturnih re+or'i,
posebno onih koje se odnose na socijalna davanja, s cilje'
unapre(enja odr&ivosti javnih +inansija
?F
=

*&% 4re'a izvje!taju $BB#, Bi# je u periodu od
devet 'jeseci u @A?@= "odini i'ala ostavreni prihod u
iznosu C,DI 'ilijardi KM, a rashodi C,?F 'ilijardi KM= -
pore(enju sa isti' periodo' prethodne "odine, prihodi su
ve1i za ?@M,D 'iliona KM ili ?,IE a rashodi su ve1i za M?,B
'iliona KM= Na strani rashoda najve1i dio ukupnih rashoda
ini stavka socijalna davanja koja je ve1a ne"o u
prethodno' periodu i iznosi BB,DE= Na strani prihoda
najznaajnija stavka koja uestvuje u poveanju prihoda su
prihodi od poreza i uestvuju u ukupno' prihodu u iznosu
od F?,?E=


?F
*kono'ski i +iskalni pro"ra' Bi# za period @A?A,@A?@=
#5

*'% !a:3i ra948i 1 BiH 3e=a01 ra7:4031 B135ci01=
:i!e od njihove polovine su vrste koje sa'o 'ar"inalno
doprinose privredno' rastu= 2pak, treba navesti da je u
periodu @AALK@AAM= do!lo do pada udjela izdataka za
'e(u+aznu potro!nju u ukupni' javni' rashodi'a i B%4,u=

*(% - ukupno prikupljeni' prihodi'a od poreza u
Bi#, na prihode od direktnih poreza se odnosi sve"a ?LE=
-kupni prihodi prikupljeni od direktnih poreza i doprinosa u
entitetski' poreski' uprava'a za @A?@= "odinu su za A,CE
ve1i u odnosu na isti period prethodne "odine= 0d to"a,
zahvaljuju1i rastu prihoda od ostalih taksi, kazni i naknada
(I,CE "/") ukupni prihodi od poreza i taksi, naknada su
ostvarili rast od @,FE "/", dok su prihodi od doprinosa
neznatno s'anjeni (A,?E "/")=

Tabela 5: Prihodi od direktnih poreza i doprinosa po vrstama i entitetima

Na7i: pri48a
FBiH RS
@A??= @A?@= E @A??= @A?@= E
Dire5t3i p4re7i F?A,M FAC,L ,A,L BLF,? BFB,I ,@,@
P4re7 3a 8448a5 &-.A' &,$A' @'A$ &(-A+ &*.A+ (A(
P4re7 3a 84>it $',A+ $(,A, +A' $'*A& $&,A' @)A,
P4re7i <raIa3a IA,M CB,C ,C,C D?,@ @L,F ,?F,?
O9ta/i p4re7i ?,A @,I ?IA,A BI,A DM,D ,?I,?
O9ta/e ta59eA 5a73e i 3a53a8e DFA,,L BA@,D ?B,C @FF,B @FL,C A,F
D4pri349i @=LF@,@ @=LLD,D A,B ?=D@I,F ?=D?B,M ,?,A
PIO ?=BLC,F ?=BLI,M A,? CAI,M CA?,I ,?,A
Z8ra:9t:4 ?=ALF,D ?=ACB,C A,M F@B,M F?I,I ,?,@
Ne7ap49/e3i ??M,B ??M,C A,D DL,? DL,L ?,B
D0e2i0a 7a?tita A,A A,A , FB,L FB,? ,A,M
Zap4?/0a:a30e i3:a/i8a A,A A,A , B,A D,L ,?A,A
U51p34 (direktni porezi + ostale takse, kazne i naknade + doprinosi) D=F?D,C D=FCD,@ ?,C @=ABM,A @=A@L,B ,?,?
2zvor:4oreska uprava 9/ i 4oresa uprava .B

*)% 4oreska uprava .Bi# je ostvarila s'anjenje
prihoda od poreza na dohodak i poreza "ra(ana !to se
direktno odrazilo i na neznatno s'anjenje ukupnih prihoda
od direktnih poreza (A,LE "/")= - isto' periodu prihodi od
doprinosa bilje&e skro'nu, ali pozitivnu stopu rasta (A,BE
"/")= - poreskoj upravi 9/ jedino prihodi od poreza na
dohodak bilje&e pozitivnu stopu rasta, i'e su ukupno
prikupljeni prihodi od direktnih poreza zabilje&ili s'anjenje
od @,@E "/"= 4rihodi prikupljeni po osnovu doprinosa u 4-
9/ tako(e bilje&e s'anjenje (?E "/")=

**% P4re8 3e849tat5a Bi95a/3e 544r8i3aci0e i
re/e:a3t3i i39tit1ci43a/3i 5apaciteta BiH 5ara5teri7ira
i 3ep49t40a30e 4>a:e7101Ci Bi95a/3i pra:i/a% - cilju
rje!avanja tih proble'a, Bi# je kraje' @AAI= uspostavila
.iskalno vije1e, kao koordinaciono tijelo za pitanja +iskalne
politike= 8edan od zadataka :ije1a je pru&anje doprinosa
ouvanju 'akroekono'ske stabilnosti i postizanju razvojnih
ciljeva= 4ored to"a, :ije1e de+inira ciljeve +iskalne politike
Bi# i odre(uje "ranice rashoda na "odi!nje' i
vi!e"odi!nje' planu= 5i'e je zadatak :ije1a i odre(ivanje
"ranica de+icita bud&eta i s'anjenje +iskalne neravnote&e=

*+% Fi95a/34 :i0eCe 3i0e 19:40i/4 </4>a/3i Bi95a/3i
45:ir 7a peri48 &.$$@$'% 1 45:ir1 r454:a pr4pi9a3i
7a5434=% 5o odra&ava nedostatak konsenzusa iz'e(u
entiteta i dr&ave o ekono'skoj i +iskalnoj politici= /to"a ne'a
napretka u razvoju 'ehaniza'a +iskalno" nadzora,
?L
kao ni
napretka u uspostavi tijela kao !to je ono za dr&avnu
po'o1=
?C
)lobalni +iskalni okvir za period @A?@=,@A?B= je
usvojen u 'artu @A?@= "odine, a kasnilo se i sa usvajanje'
bud&eta 2nstitucija Bi# za @A??= "odinu=

*,% ReB4r=a 0a:3i Bi3a39i0a 9e pr4:48i 3a 9:i=
ra7i3a=a :/a9ti 1 BiH 48 &..)% 2'a za cilj har'onizaciju
bud&etskih kalendara, uvo(enje srednjorono" bud&etsko"
planiranja i bolju povezanost alokacije bud&etskih sredstava
s prioritetni' politika'a vlada= 9ezultati re+or'e o"ledaju
se u posti"nutoj har'onizaciji kalendara i procedura
bud&etsko" planiranja te uvo(enju srednjorono"
bud&etsko" planiranja, !to se posti&e kroz izradu
doku'enata okvirno" bud&eta za srednjorono razdoblje=

*-% Pr4ce9 ar=43i7aci0e i38ire5t34<
4p4re7i:a30a 9 pra:3i= 45:ir4= i =i3i=a/3i=
9ta38ar8i=a 1 EU 3a9ta:/0a 9e 1 &.$&% pre=a p/a3ira340
8i3a=ici= - toku @AAM= donesen je novi 6akon o akciza'a
u Bi#, koji' se uvode *- standardi "lede propisivanja
jedinstvenih de+inicija akciznih proizvoda (s re+erenco' na
Ko'biniranu no'enklaturu), procedura dr&anja i postupanja
s akcizni' proizvodi'a i strukture i visine stopa akciza=
0dre(ena uskla(ivanja u se"'entu oporezivanja 4%:,o' u

?L
*vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A= H, Brisel, M=??=@A?A= "odine, str= @I,
@M, preuzeto sa 777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??=
?C
*vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A=H, Brisel, M=??=@A?A, str= DC, preuzeto sa
777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??=
#"

Bi# sa pravni' okviro' u *-, iako planirana u @AAM, pod
stalni' pritisko' dero"iranja postoje1ih ele'enata politike
4%:,a (!iri opse" nulte stope i osloba(anja, di+erencirane
stope) su odlo&ena za naredno razdoblje= 5oko' @AAM=
tako(e je i'ple'entirano nekoliko pojednostavljenih
carinskih procedura koji' se olak!ava i ubrzava izvozno
carinjenje i rastere1uju +ir'e,izvoznice= - naredno'
razdoblju oekuje se dalja i'ple'entacija //4 u skladu sa
predvi(eno' dina'iko' i i'ple'entacija konvencije 529=

+.% BiH 9e 9142a:a i 9a >r403i= 3e849taci=a 1
84=e31 9tati9ti5e 0a:3i Bi3a39i0a i e5434=i0e 1 c0e/i3i
?t4 73a2a034 4te6a:a a3a/i71 0a:3i Bi3a39i0a= Kao
pri'jer 'o&e se navesti injenica da se veliina javnih
rashoda iskazana u B%4,u znaajno razlikuje u zavisnosti
od to"a da li je B%4 obraunat pre'a proizvodno' ili
rashodno' pristupu= 4ored to"a, na nivou Bosne i
#erce"ovine ne postoje konsolidovani i koherentni podaci o
rashodi'a vlade po +unkcija'a zasnovani na $0.0)
klasi+ikaciji=

+$% BiH tre>a 3a9ta:iti 9 pr4:4Ie30e= =0era
re9tri5ti:3e Bi95a/3e p4/iti5e i 9=a30e30a 0a:3e p4tr4?30e
1 ci/01 13apreIe30a Bi95a/3e p47ici0e= 4oseban izazov u
to' do'enu predstavljaju i uslovi koji u sklopu tro"odi!nje"
stand,b; aran&'ana s MM.,o' stoje pred Bi#=

+&% N4:i= Za5434= 4 a5ci7a=a 0e p4:eCa3a
9t4pa p1tari3eA 5a4 p49e>3a :r9te a5ci7e 3a e3er<e3te
9 3a=0e395i= 5ara5ter4= p4tr4?30e% 5i'e se ukupna
stopa akcize na na+tne derivate znaajno pribli&ila
'ini'alnoj stopi u *-=

+'% U:4Ie30e= p49e>3e a5ci7e 3a ci<arete BiH 0e
pre?/a 3a pri=0e31 9/46e3e 9t4pe a5ci7e 548
4p4re7i:a30a ci<areta= 6akono' je predvi(ena dina'ika
kontinuirano" uskla(ivanja stopa posebne akcize na
ci"arete na "odi!njoj razini kako bi se 'ini'alni iznos
akcize na ci"arete, koji je trenutno na snazi u *-, dosti"ao
do @A?F= /trate"ija postepeno" uskla(ivanja stopa akcize s
'ini'alno' stopo' u *- trebala bi doprinijeti da se
zacrtani standardi *- posti"nu bez ve1ih ne"ativnih
'akroekono'skih i'plikacija na op!ti nivo cijena i
+unkcionisanje tr&i!ta=

+(% Pr4ce9 pri:ati7aci0e 8r6a:34< 180e/a 1
:/a93i?t:1 3e5i 9trate?5iA 3a0pr4Bita>i/3i0i pre817eCa
1 &.$.% 3i0e 4tp42e4% 4osebice, proces privatizacije u
oblasti teleko'unikacije i ener"etike je odlo&en do daljnje"=
*videntno je i ka!njenje velikih investicionih ula"anja u
oblasti ener"etike po principu zajednikih ula"anja sa
strani' partneri'a=





+)% Prep4r15e

, 2zvr!iti te'eljitu analizu ekono'ske e+ikasnosti
javnih rashoda s detektiranje' veliina proizvodnih
i neproizvodnih javnih rashodaJ
, %onijeti zakone o zabrani zadu&ivanja dr&ave za
teku1e javne rashode osi' za svrhu prebro(ivanja
teku1e likvidnosti (o'o"u1iti javno zadu&ivanje
sa'o za +inanciranje investicijskih javnih rashoda)J
, Nastaviti re+or'u socijalno" sektora kako bi se
socijalna davanja vi!e vezala za potrebe (a 'anje
za steena prava) i poela popri'ati karakter
socijalnih investicijaJ
, Nastaviti proces privatizacije dr&avno" dijela
kapitala
, 9azviti transparentni siste' procjene uticaja
vladinih pro"ra'a i aktivnosti koji bi o'o"u1ili
e+ektivnost i e+ikasnost njihove sprovedbe=
Analizirati potro!nju sa aspekta ener"etske
e+ikasnosti i ekono'inosti prostorija i vozno"
parkaJ
, 4otrebno je raz'otriti 'o"u1nosti osi"uranja
pro"ra'a i 'jera kontra ciklinosti kroz izvr!enje
bud&eta svih nivoa=
, 4reduzeti potrebne 'jere u cilju e+ikasnije naplate
poreza (s'anjiti broj poreskih du&nika)=
, Nastaviti sa vo(enje' restriktivne +iskalne politike i
s'anjenje' udjela javnih rashoda u B%4,u=
, 4oraditi na +iskalnoj odr&ivosti u du&e' roku=

II. 2.. Razvoj financijskih tr!i"ta

+*% Najrazvijeniji i najznaajniji dio +inansijsko"
tr&i!ta u Bi# je bankarski sektor= Aktiva bankarsko" sektora
u @A?@= "odini inila je preko IAE ukupne aktive
+inansijsko" sektora=

Grafik 9: Uee financijskih posrednika u ukupnoj bilanci stanja
financijskog sektora u BiH za 2011- prvu polovinu 2012. godinu

I7:4r; Ce3tra/3a >a35a BiH

++% U &.$&% <48i3i 1 BiH 0e p49/4:a/4 &, >a3a5aA
?t4 0e 0e83a >a35a =a30e 3e<4 1 &.$$% <48i3i= :e1ina
banaka je u privatno' strano' vlasni!tvu banaka i
#:

+inancijskih institucija iz eurozone dok je sa'o jedna banka
u vlasni!tvu dr&ave=

+,% Aktiva banaka za cijelu "odinu iznosila je @@,D
'lrd= KM !to je pove1anje od @E u odnosu na prethodnu
"odinu
?I
= /lab rast aktive uzrokovan je slabi' rasto'
potra&ivanja od do'a1ih sektora dok su istodobno priuve i
inoze'na aktiva zabilje&ile ne"ativan rast= Na strani pasive
sve stavke izuzev inoze'ne pasive, depozita centralne
vlade i prenosivih depozita dru"ih do'a1ih sektora
zabilje&ili su pozitivan "odi!nji rast=

+-% 4re'a privre'eni' podaci'a entitetskih a"encija
za bankarstvo, ukupan +inancijski rezultat bankarsko" sektora
za @A?@= "odinu iznosio je ?CM,F'il= KM !to je pove1anje od
sve"a @,IE u odnosu na "odinu ranije
?M
=

,.% 4lasirani krediti u @A?@= "odini inili su LL,CE
ukupne aktive bankarsko" sektora, !to pokazuje da se bh=
banke "otovo iskljuivo bave tradicionalni' bankarski'
poslovi'a, ne ulaze1i pretjerano u dru"e poslove 'oderno"
bankarstva kao !to je tr"ovanje vrijednosnica'a i
investicijsko bankarstvo= 0'jer bankarskih kredita privatno'
sektoru i B%4,a za @A?@= "odinu iznosio je F?,IE
@A
, dok je
o'jer ukupne bankarske aktive i B%4,a iznosio IA,BE i
"otovo su identini pokazatelji'a iz @A??= "odine=

,$% P4318a >a35ar95i 19/1<a 9e 9:48i 3a
54=erci0a/34 >a35ar9t:4 t0% 8a:a301 5re8ita i
pri51p/0a301 8ep47itaA 845 8r1<e >a35ar95e 19/1<e 3i91
ra7:i0e3e= 9azvojno bankarstvo u Bi# je u rudi'entiranoj
+or'i obziro' da postoje1e razvojne banke ne prikupljaju
sredstva pute' tr&i!ta niti ih plasiraju u na'jene za koje
dru!tvo i'a interes a ko'ercijalne banke ne'aju pro+itni
'otiv za takve vrste investicija=

,&% - @A?@= "odini bh= bankarski sektor ostvario je
pozitivan +inancijski rezultat u iznosu od ?CM,F 'il= KM, !to
je poveanje od @,IE u odnosu na prethodnu "odinu=
-kupni prihodi i rashodi zabilje&ili su pad u odnosu na
prethodnu "odinu=

,'% -kupni depoziti u @A?@= "odini iznosili su ?D,D
'lrd= KM i ve1i su u odnosu na isto razdoblje pro!le "odine
za @,LE= Najve1i doprinos rastu tradicionalno su dali depoziti
sektora stanovni!tva koji su iznosili C,C 'lrd= KM !to
predstavlja FC,BE ukupnih depozita= 6abilje&ena "odi!nja
stopa pro'jene iznosila je I,FE i "otovo je jednaka stopi iz
@A??= "odine= %epoziti sektora ne+inancijskih poduze1a i
sektora op1e vlade zabilje&ili su ne"ativan trend i u @A?@=
"odini= %epoziti ne+inancijskih poduze1a iznosili su D,D 'lrd=
KM i 'anji su za B,@E "/", dok su depoziti sektora op1e

?I
$B Bi# je izvor podataka za aktivu, kredite i depozite=
?M
4rivre'eni podaci za ukupan +inancijski rezultat, prihode i rashode dobiveni su iz izvje!1a o dobitku i "ubitku
bankarsko" sektora .Bi# i 9/ i nisu konsolidirani= 2zvor: *ntitetske a"encije za bankarstvo=
@A
4odatak za B%4 u @A?@= "odini je procjena %*4,a=
vlade iznosili ?,D 'lrd= KM i zabilje&ili s'anjenje od ??,DE
"/"=

Grafik 10: Sektorska struktura depozita
A
?AAA
@AAA
DAAA
BAAA
FAAA
LAAA
CAAA
IAAA
@AAI @AAM @A?A @A?? @A?@
/ektor op1e vlade /ektor stanovni!tva
/ektor ne+inansijskih preduze1a 0stali sektori

I7:4r; Ce3tra/3a >a35a BiH

,(% 9ast depozita ne+inancijskih poduze1a u @A?@=
"odini popri'io je ne"ativan predznak= 5ako(er, depoziti
op1e vlade nastavili su vi!e"odi!nji ne"ativan trend rasta
uslijed nesukla(enosti javnih prihoda u odnosu na rashode=

,)% Krediti za @A?@= "odinu iznosili su ?F,M 'lrd=
KM
@?
i ve1i su u odnosu na isto razdoblje pro!le "odine za
B,?E= Najve1i doprinos rastu ukupnih kredita dali su krediti
plasirani sektoru ne+inancijskih poduze1a koji su u
pro'atrano' razdoblju iznosili I,@ 'lrd= KM i zabilje&ili
stopu rast od B,DE "/"= 4oto' slijede, pre'a dopinosu
rasta, krediti plasirani sektoru op1e vlade koji su zabilje&ili
rast od D?,IE "/", !to je znatno sporija stopa rasta od
zabilje&enih BA,CE "/" u @A??= "odini= 2ako se se ini da su
ove stope rasta visoke, krediti op1oj vladi ine F,@E ukupno
plasiranih kredita bh= banaka, odnosno IDB,M 'il= KM=

Grafik 11: Sektorska struktura kredita
A
@AAA
BAAA
LAAA
IAAA
@AAI @AAM @A?A @A?? @A?@
/ektor op1e vlade /ektor stanovni!tva
/ektor ne+inansijskih preduze1a 0stali sektori

I7:4r; Ce3tra/3a >a35a BiH
,*% Kretanje ka'atnih stopa na kredite i depozite
prikazano je na "ra+ikonu ispod= -kupna ponderirana
prosjena *K/ na kredite zabilje&ila je s'anjenje u odnosu
na pro!lu "odinu od A,B postotna boda
@@
= %u"orona
ponderirana prosjena *K/ za @A?@= "odinu na "otovo je
istoj razini kao i pro!le "odine, tj= ve1a je sve"a A,A@ postotna
boda= / dru"e strane, kratkorona ponderirana prosjena

@?
4odaci za kredite i depozite predstavljaju stanja na kraju razdoblja= 2zvor: $entralna banka Bi#=
@@
-kupna ponderirana e+ektivna ka'atna stopa na plasirane kredite za cijelu Bi# (kao i kratkorona i du"orona
*K/ za Bi#) dobivena je ponderiranje' ukupne e+ektivne ka'atne stope na kredite za 9/ i ukupne e+ektivne
ka'atne stope na kredite u .Bi#= Kao ponderi su kori!tena ue!1a ukupnih plas'ana u .Bi# i ukupnih
plas'ana u 9/ u ukupni' plas'ani'a u Bi#= Budu1i da %*4 ne raspola&e podaci'a o novoplasirani'
krediti'a, kori!tena su stanja kredita= 4odaci o iznosu plas'ana i ka'atnih stopa po entiteti'a dobiveni su od
entitetskih a"encija za bankarstvo=
#+

*K/ zabilje&ila je s'anjenje od A,F postotnih bodova u
odnosu na @A??= "odinu=

Grafik 12: Kretanje bankarskih kamatnih stopa u BiH

I7:4r; e3titiet95e a<e3ci0e 7a >a35ar9t:4

,+% /ektor MK0 u @A?@= "odini ostvario je ukupan
+inancijski rezutat od ?I,@ 'il= !to je za D?E 'anje u
odnosu na "odinu ranije, a "lavni uzrok je lo!a kreditna
aktivnost= -kupno plasirani 'ikrokrediti iznosili su FFI,F 'il=
KM !to predstavlja s'anjenje od C,?E "/"
@D
=,

Grafik 13: Kretanje kamatnih stopa MKO u BiH

2zvor: *ntitetske a"encije za bankarstvo

,,% Kraje' @A??= "odine $B Bi# slu&beno je uvela
novu 'etodolo"iju "eneriranja i objavljivanja statistikih
podataka vezanih za +inancijskih sektor u Bi#, a iji cilj je da
se vi!e pribli&i 'etodolo"iji Me(unarodno" 'onetrano"
+onda objavljenoj u 4riruniku za 'onetarnu i +inancijsku
statistiku (Monetar; and .inancial /tatistics Manual @AAA) i
:odiu za ko'pilaciju 'onetarne i +inansijske statistike
(Monetar; and .inancial /tatistics $o'pilation )uide
@AAC)
@B
=

,-% U &.$.% 0e p42e4 9 ra84= Sta/3i 54=itet 7a
Bi3a3ci0951 9ta>i/349t
@F
= - sastavu Ko'iteta su "uverner
$BBi#, dr&avni i entitetski 'inistri +inancija, direktori
entitetskih a"encija za bankarstvo i direktor A"encije za
osi"uranje depozita u Bi#= /talni ko'itet za +inancijsku
stabilnost osnovan je odluko' .iskalno" vije1a Bi# kako bi
se ispo!tovale obveze iz pis'a na'jere s MM.,o'=

-.% Ci/0 Strate<i0e 7a 1:4Ie30e JMeI13ar4834<
9p4ra71=a 4 =0ere301 5apita/a i 9ta38ar8i=a 5apita/a K

@D
4rivre'eni podaci za ka'atne stope i ukupan +inancijski rezultat= 2zvor: *ntitetske a"encije za bankarstvo=
@B
2zvor: $entralna banka Bi#, http://cbbh=ba/inde3=php[id\IBLRlan"\hr
@F
2zvor: $BBi#, http://cbbh=ba/inde3=php[id\C@BRlan"\hr=
Ba9e/ IIJ 0e 8a prep4r15e Ba9e/a II
@L
>181 5r47 tri Ba7e
p4tp134 i=p/e=e3tira3e 1 p49/4:340 pra59i >a3a5a 1
ra784>/01 &..-K&.$,= A"encija za bankarstvo .Bi# je
@AAI= usvojila /trate"iju za uvo(enje, a A"encija za
bankarstvo 9/ je to isto uinila u veljai @AAM=

-$% K:a/iteta 1pra:/0a30a ri7ici=a :e7a3i 7a
pra30e 34:ca i Bi3a3cira30e ter4ri7=a 0e >i/a 3a
7a84:4/0a:a01C40 ra7i3i% - @A??= "odini, pre'a izvje!1i'a
entitetskih a"encija za bankarstvo, kvaliteta upravljanja
rizici'a vezanih za pranje novca i +inanciranje teroriz'a bila
je bolja u odnosu na @A?A= "odinu=

-&% Neujednaeno kretanje berzanskih indeksa u
svijetu i re"ionu kao posljedica "lobalnih ekono'skih
tokova u prethodno' periodu se nastavilo i u @A?@="odini=
Na svjetski' berza'a su "lavni inde3i do&ivjeli pad da bi
pred kraj "odine otpoeo rast koji se nastavio do kraja
"odine sa na"ovje!atje' oporavka svjetske privrede

-'% /arajevska berza i Banjaluka berza bilje&e u
toku "odine la"ani pad kapitalizacije, da bi kraje'
@A?@="odine u veini sluajeva poela ostvarivati 'ini'alan
rast=

Grafik 14: Trina kapitalizacija u milionima USD u zemljama iz
okruenja 2008- 2012.godini

I7:4r; FEAS FFe8erati43 4B E1r4@A9ia3 St4c5 ELca3<e9G
-(% -kupna tr&i!na kapitalizacija
@C
/arajevske i
Banjaluke berze (/A/* i BN/*) na kraju @A?@= "odine
iznosila je I,DD 'ilijardi KM !to prestavlja rast od ?,F@E u
pore(enju sa iznoso' kapitalizacije na kraju isto" perioda u
@A??= "odini=


















@L
Basel 22 uvodi nove 'etode adekvatnosti kapitala koje bolje odra&avaju rizik koje' se banke suoavaju=
@C
Kapitalizacija K zbir produkata cijena dionica i obi'a dionica koji'a se tr"ovalo na berza'aJ
#3

Grafik 15: Ukupna trina kapitalizacija u BiH na kraju 2012. godine

I7:4r; SASE i BLSE

-)% 4orede1i vrijednosti kapitalizacije na /arajevskoj
berzi (/A/*) u @A?@= "odine sa ostvareno' vrijednosti u
isto' periodu @A??= "odine zabilje&en je rast od D,AL E=
Kapitalizacija na Banjalukoj berzi (BN/*) u @A?@= "odine
bilje&i 'ini'alan pad od A,@D E=

-*% -kupni pro'et na Bi# berza'a u @A?@= "odini je
iznosio LDB,F? 'iliona KM, !to predstavlja pad pro'eta od
F,DD E u odnosu na pro'et u @A??= "odini=

-+% -kupan pro'et na /A/* je u @A?@= "odini je
iznosio DCD,FI 'iliona KM !to ini FI,M E od ukupno"
pro'eta na Bi#, te je ostvario rast od FL@,L E u odnosu na
pro'et u @A??= "odini= -kupan pro'et na Banjalukoj berzi
u @A?@= "odini je iznosio @LA,MD 'iliona KM !to ini B?,BE
ukupno" pro'eta ostvareno" u Bi# i bilje&i pad od DI,LC E
u odnosu na ostvareni pro'et u isto' periodu pro!le
"odine,

Grafik 16: Ukupan promet ostvaren na SASE u 2012. godini

2zvor: /A/*
Grafik 17: Ukupan promet ostvaren na BLSE u 2012. godini

2zvor: BN/*

-,% 0stvareni pro'et bez javne ponude trezorskih
zapisa i obveznica 9/ je iznosio ?@M,II 'iliona KM i
ostvario je pad od ?IE u odnosu na isti period pro!le
"odine= - prethodno navedeno' periodu najve1i pro'et
kod ko'panija je ostvaren dionica'a G5eleko' /rpske> a=d=
Banja Nuka u iznosu od ?@,MI 'iliona KM= 4rodajo'
obveznica i trezorskih zapisa je prikupljeno ?D?,AF 'iliona
KM odnosno F? E 'anje ne"o pro!le "odine=

--% Najve1i utjecaj na ovo pove1anje pro'eta na
/A/* je ostvaren dionica'a GBosnalijek> d=d= /arajevo u
ukupno' iznosu od DF,CL 'iliona KM, GB# 5eleco'> d=d=
/arajevo u iznosu od B,C@ 'iliona KMG5vornica ce'enta
Kakanj> dd Kakanj u iznosu od B,FD 'iliona KM= 4ro'et
dionica'a bez prodaje obveznica i trezorskih zapisa je
iznosio ?@@,MD 'iliona KM i 'anji je za FCE od pro'eta
(bez trezorskih zapisa i obveznica) u isto' periodu pro!le
"odine=

$..% - @A?@= "odini pute' G/arajevske berze>,
uspje!no je okonano ?? pri'arnih e'isija obveznica i
trezorskih zapisa= *'isijo' obveznica i trezorskih zapisa je
ukupno prikupljeno @BI,LB 'iliona KM a po jedan 'ilion KM
e'isijo' obveznica 0p!tine $azin i G*lektro )rupa> %%
8ajce=

$.$% P49e>34 73a2a0a3 84<aIa0 7a ra7:40
Bi3a39i0954< tr6i?ta 0e B4r=ira30e BATM FB49a395i
Tra8e8 I38e59G% BA5Z je kao plod saradnje /arajevske i
Banjaluke berze, odnosno zajedniko" bh= tr&i!ta=
Bosanski 5raded 2ndeks> (BA5Z) je kapitalizovano
ponderirani cijenovni indeks
@I
, koji se sastoji od najlikvidnijih
i najvi!e kapitaliziranih dionica, koji'a se tr"uje na
G/arajevskoj berzi> i GBanjalukoj berzi>= 2ndeks se rauna u
stvarno' vre'enu uz vrijednosti izra&ene u *-9, -/% i
KM= - zadnje' iz'jenjeno' sastavu uestvuju: GB#
5eleco'>(@D,DE),GBosnalijek> dd /arajevo (?I,BC
E),G.abrika %uhana /arajevo> dd /arajevo (?D,@L E),G84
*lektroprivredaB2#> (?B,MD E),GNova Banka> A% Banja
Nuka(F,CF E),G5eleko' /rpske>(@B,@I E)=4oetni datu'
listiranja BA5Z na GBekoj berzi> je bioA?=?@=@AAM= "odine=
4orede1i vrijednost BA5Z ostvarenu vrijednost DA=?@=@A??=
"odine sa vrijedno!1u koju je i'ao D?=?@=@A?@="odine
evidentiran je rast od ?L,CD E= 4orede1i vrijednost BA5Z sa
indeksi'a ze'alja iz re"iona vidi'o da je #rvatski inde3,
$90AZ ($roatian 5raded 2nde3) pao za B,LE, a /rbijanski
inde3,/9Z (/erbian 5raded 2nde3) ostvario skro'an rast od
?,A@E=

$.&% Li9tira30e BATM BiH i38e59a 3a A19tri09540
FWie3er B4er9eG 0e pri73a30e ra7:i0e349tiA eBi5a9349ti i
9i<1r349ti 1 ra81 Sara0e:95e i Ba30a/125e >er7e 5a4 i

@I
2ndeks u koje' je cijena odre(ena cijeno' pojedinih dionica, ponderiranih za ukupno' tr&i!no' vrijednosti=
Ako je cijena dionice (ko'ponente indeksa) pro'jene, nje"ov uinak na indeks u cjelini je proporcionaln cijeni
dionica po'no&en broje' dionica tvrtke= 5o znai da 1e pro'jene u cijeni utjecati na indeks vi!e ako
(ko'ponenta) ko'panija i'a ve1u vrijednost%
2.

:ri0e8349ti Bir=i 540e 1/a7e 1 9a9ta: i38e59a% 4ozitivan
e+ekat na bh= tr&i!te kapitala se o"leda kroz pove1anje
si"urnosti rada uz znaajno pove1anje likvidnosti dionica
ko'panija koje ulaze u sastav indeksa=

Grafik 18: Uporedni prikaz vrijednosti indexa zemalja iz regiona BIH

2zvor: Oiener Boerze

$.'% O9t:are34 0e =a/4 3apret5a 1 9t:ara301
0e8i39t:e34< e5434=954< pr49t4ra 7a usluge
osiguranja= 6akonodavstvo u ovoj oblasti je djeli'ino
uskla(eno s ac*uis,e' i 'e(u entiteti'a= .Bi# je iz'ijenila
i dopunila 6akon o posredovanju u privatno' osi"uranju i
prelazne odredbe zakona o osi"uravaju1i' dru!tvi'a u
oblasti privatno" osi"uranja= - 9epublici /rpskoj su
usvojene iz'jene i dopune zakonodavstva o posredovanju
u osi"uranju i o osi"uravaju1i' dru!tvi'a= -red
0'buds'ena 9epublike /rpske za osi"uranje je
operativan= - .ederaciji A"encija za osi"uranje u skladu sa
6akono' o za!titi potro!aa djeluje kao 0'buds'en za
osi"uranje= Na dr&avnoj razini nije predvi(en ured
o'buds'ena za osi"uranje=
@M


$.(% Upra:3i 48>4r Dr6a:3e a<e3ci0e 7a 49i<1ra30e
0e 19:40i4 48/151 5404= 9e re<1/i?e 3a2i3 3a 540i
e3titet95e a<e3ci0e 7a 3a874r 49i<1ra30a 849ta:/0a01
9tati9ti25e p48at5e% 4rovedbo' odluke 1e se olak!ati
sastavljanje statistikih podataka o osi"uranju na dr&avno'
nivou=
DA


$.)% Pr4:e8>a 3a874ra 9e 1=0ere34 p4>4/0?a/a% 5o
je dovelo do to"a da je jedno osi"uravaju1e dru!tvo u
.ederaciji stavljeno pod privre'enu upravu= *ntitetske
a"encije su pove1ale broj inspekcija na terenu i preporuka,
te podnijele odre(en broj tu&bi protiv osi"uravatelja= -
9epublici /rpskoj je ukinuta dozvola jedno" dru!tva=
D?


$.*% O9t:are3 0e =a/i 3apre8a5 1 4>/a9ti /i7i3<a 1
-skla(ena su dva entitetska zakona= No, i dalje i'a
razila&enja u provedbeno' zakonodavstvu= 4ru&alac uslu"a
leasin"a re"istrovan u jedno' entitetu 'ora osnovati +ilijalu
u dru"o' da bi u nje'u pru&ao uslu"e= 9azlike u propisi'a
uzrokuju dodatne tro!kove za pru&aoce uslu"a=

@M
*vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A= )odiniH, Brisel, M=??=@A?A, str= BA,?=
preuzeto sa 777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??=
DA
*vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A= )odiniH, Brisel, M=??=@A?A, str= BA,?=
preuzeto sa 777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??=
D?
*vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A= )odiniH, Brisel, M=??=@A?A, str= BA,?=
preuzeto sa 777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??=

$.+% Prep4r15e;

, 4ripre'iti analizu i pro"ra' jaanja kreditno"
rejtin"a ze'ljeJ
, 9azvijati ponudu dru"ih bankarskih proizvoda, se'
tradicionalno" prikupljanja depozita i plasiranja
kreditaJ
, 9azvijati nebankarske s+ere +inancijsko" tr&i!taJ
, 9azviti jedinstvenu plat+or'u za re"uliranje i
nadzor nebankarsko" i bankarsko" +inancijsko"
tr&i!taJ
, 4odsta1i velika javna preduze1a za izdavanje
hartija od vrijednosti u +inansiranju velikih
investicionih projekataJ
, 4ro'ovisati kori!tenje 'unicipalnih obveznica kao
izvora +inansiranja projekata lokalne zajedniceJ
, 0si"urati likvidnost tr&i!ta obveznica u .Bi#
an"a&'ano' 9azvojne banke .Bi#, koja bi
obezbjedila e'isiju trezorskih zapisa ili obveznica
.Bi# na te'elju iskustva iz 9/J
, 2zvr!iti dokapitalizaciju berzi !to je dijelo' i
uinjeno na /arajevskoj berzi
D@
u svrhu pobolj!anja
uslova poslovanjaJ
, /tvarati uslove za aktiviranje +inansijskih i
investicijskih potencijala dijasporeJ
, %aljnja har'onizacija i uskla(ivanje sa svjetski'
standardi'a pravne re"ulative za tr"ovanje
vrijednosni' papiri'a, a sa'i' ti' i har'onizacija
iz'e(u .Bi# i 9/J
, 2z"radnja sti'ulativno" okvira za djelovanje
ne+or'alnih investitora i tako unaprijediti obi'
ne+or'alno" ula"anja i rizino" kapitala za
+inanciranje novih i rastu1ih biznisaJ
, 4okrenuti +ond rizino" kapitala koji' bi se
+inancirao trans+er istra&ivanja i razvoja u M/4 sa
visoki' potencijalo'J
, 9e"ulatorno os'isliti djelovanje "arancijskih
+ondova i preus'jeriti vladine kreditne pro"ra'e u
"arancijske +ondove=

D@
2sta'bulska berza, 5akas banka 2sta'bul i $entralni re"istar vrijednosnih papira 9epublike 5urske su kupile
dionice /arajevske berze u iznosu od B@A=AAA KM=

2#

III. -'$k.re$"$'!"
III.1. #vod

$.,% 4re'a )lobalno' 2nde3u Konkurentnosti Bi# je za
razliku od prethodnih "odina popravila svoju poziciju na listi
pa je sa ?AA 'jesta od ?B@ ze'lje po'jerila svoju poziciju na
II 'jesto od ?BB ze'lje= 4ored to"a veliki broj preduze1a se
zatvara u odnosu na jako 'ali broj novoosnovanih +ir'i=
Konkurentnost je te'eljni izazov bh= ekono'ije= /a ze'lja'a
8u"oistone *urope Bi# ini naj'anje konkurentnu ze'lju u
europskoj re"iji=

$.-% 4re'a istra&ivanji'a /vjetske Banke i 2nstituta za
statistiku -N*/$0 iz izvje!taja o /vjetsko' inovacijsko'
inde3u Bi# je ran"iran na C@ 'jesto od ?B? ze'lje dok je u
@A??= po isto' inde3u bila ran"irana na CL 'jesto od ?@F
ze'alja !to pokazuje da pozicija Bi# znatno pala obziro' da
se nikakvi po'aci nisu do"odilu u kreiranju adekvatnih
politika koje bi podr&ale inovacije i razvoj u ze'lji=

$$.% / procijenjeni' vladini' ula"anji'a u istra&ivanja i
razvoj od A=AD E bruto do'a1e" proizvoda, sa CI?
istra&ivae' na 'ilion stanovnika i s LL patenta koliko je
iznosilo u @A?@, Bi# je ran"irana na ?AI 'jesto od ?B?
ze'lje= -la"anja u istra&ivanja i razvoj treba pove1ati na
'ini'alno ?E bud&eta

$$$% )lavni bh= izvozni sektori i'aju udijele u "lobalno'
izvozu A=?F,A=CF E= 6auzi'aju od DA= do MD= 'jesta na
"lobalnoj listi izvoznih sektora= 0d europskih ze'alja 'anje
razvijene lance vrijednosti i'aju sa'o /rbija i Albanija=
DD


$$&% Konkurentnost zahtjeva strate"ije zasnovane na
znanju, te'eljito poznavanje potro!aa, saradnju 'e(u
+ir'a'a, vanjsku orijentaciju i pozitivan konstruktivan odnos
iz'e(u vlada i privatno" sektora

$$'% 5uriza' ostvaruje preko polovice priliva sektora
uslu"a Bi#= 6a nje"ov daljnji razvoj je nu&no pove1ati
nje"ovu konkurentnost= Bosna i #erce"ovina pre'a
/vjetsko' izvjestaju ran"irana je na MA 'jesto od ?BA
ze'alja !to ini prosjek raz'otrenih inde3a a to su
re"ulatorni okvir, poslovno okru&enje i in+rastruktura , ljudski,
kulturni i pririodni resursni= 4o prioritizaciji ula"anja u turiza'
Bi# je ran"irana na ?@M 'jesto od ?BA ze'alja=

$$(% 9ijei'a razvojne ekono'ije, brzo rastu1e dr&ave
su one koje su u stanju da poduz'u rapidne strukturne
trans+or'acije od nisko produktivnih (GtradicionalnihH) pre'a
visoko produktivni' (G'oderni'H) aktivnosti'a= 0ve 'oderne

DD
Oorld *cono'ic .oru' (O*.) (@A??), )lobal $o'petitiveness 9eport @A??K@A?@= )eneva: O*.=
aktivnosti su u"lavno' tr"ovaki proizvodi, i unutar te
kate"orije u"lavno' industrijski proizvodi= 0dnosno
siro'a!ne ze'lje postaju bo"ate tako !to proizvode ono !to
proizvode bo"ate ze'lje=
DB


$$)% :anjska i unutra!nja konkurentnost ekono'ije jedne
dr&ave se odnosi na 'o"u1nost dru!tva da obezbijedi
"ra(ani'a ve1i &ivotni standard na odr&ivoj bazi kao i da
obezbijedi dostupnost radnih 'jesta, a sve zasnovano na
okviri'a institucija i politika koje podr&avaju kontinuiran i
odr&iv rast produktivnosti=

$$*% 4re'a /vjetsko' izvjestaju konkurentnosti, da bi se
zapoeo posao u Bi# potrebno je pro1i kroz ?? procedura
"dje je potrbno DC dana do zavr!etka svih procedura= 4o
lakoi zapoinjanja poslovanja Bi# je ran"irana na ?L@=
'jesto od ?IF ze'alja= 2z re"ije je najbolja /rbija koja je na
B@= 'jestu=

$$+% Bi# u posljednjih par "odina nije i'ala velikih
po'aka u kreiranju povoljnije" poslovno" okru&enja ili
a'bijenta koji bi bio pri'a'ljiviji za investitore=

$$,% 4osebne pote!ko1e u oblasti konkurentnosti Bi#
i'a u dobijanju kredita, zapoinjanju poslovanja,
zapo!ljavanju radnika, ukupnoj poreznoj stopi, re"istraciji
nekretnina, dobijanju dozvola i op!te' kvalitetu
in+rastrukture=

$$-% %obijanje kredita je jedna od najlo!ijih taaka
konkurentske sposobnosti na!ih ko'panija sa sa'o BLE iste
'o"u1nosti u odnosu prosjek *-B= 9azlozi to'e su politika
situacija, odnosno stanje stalne napetosti, !to se opet
odra&ava na kreditni rejtin" Bi#, visoka koncetracija u
bankarsko' sektoru u ko'binaciji sa visoko'
bankocetrino!1u +inansijsko" tr&i!ta, nedovoljno razvijeno i
likvidno sekundarno tr&i!te kapitala, te du"otrajno izvr!enje
u"ovora=

$&.% 4rosjean broj istra&ivaa ukljuenih u istra&ivanja i
razvoj na 'ilion stanovnika u @A?@= "odini je iznosio CI? i u
pore(enju sa ze'lja'a ko'paratori'a /lovaka i'a najvi!i
prosjek od BAAA istra&ivaa a najni&i Biv!a 8u"oslovenska
9epublika Makedonija sa ?AAA istra&ivaa "dje se vidi da Bi#
je i dalje na jako nisko' nivou=

$&$% Na istra&ivanje i razvoj od ze'alja ko'paratora
najvi!e ula&e Ma(arska ?,?E od B%4 a Makedonija naj'anje
A,@E od B%4=


DB
9odrik, %= (@AAM)= +ro,th a-ter the crisis. :on $o''ission on )ro7th and %evelop'ent:
http://777="ro7thco''ission=or"/stora"e/c"dev/docu'ents/+inancial]crisis/rodrika+terthecrisis=pd+ ab"eru+en
22

$&&% 0no !to ohrabruje je da Bi# pre'a pokazatelji'a
susti&e *-B u oblasti'a tehnolo!ke spre'nosti, visoko"
obrazovanja i obuke= Me(uti' ishodi ovo" napretka koji bi
trebali biti 'aterijalizirani kroz pove1anje inovacija, broja
patenata pokazuju da re+or'e koje s'o uradili u ovi'
oblasti'a ne daju plodove, odnosno do!lo je do pove1anja
broja visokoobrazovnih ustanova i diplo'anata, ali
pobolj!anje ishoda jo! uvijek nije prepoznatljivo=

III.2. Benchmark indikatori
$


Tabela 6: Benchmark konkurentnost
Ci/0 K4351re3t349t
Ba73a :ri0e8349t i38i5at4ra 0e >e3c=ar5 4834934 pr490e5 EU(E$..
Nivo 2zvor @AAL @AAC @AAI @AAM @A?A @A?? @A?@
4reduzetniko okru&enjeQ
Bi# D

: CL : CB :
:
Mre&ne industrijeQ
Bi# D : I? : IB :
:
NiberalizacijaQ
Bi# D : I? : I? :
:
2novacije i 2stra&ivanje i razvojQ
Bi# D : C@ : CB :
:
2n+or'aciono dru!tvoQ
Bi# D : CF : CD :
:
0p!ti kvalitet in+rastrukture
Bi# D LM : LL FM FB L?
C?
:isoko obrazovanje i obuka
Bi# D CC CL C@ IF IF II
MB
%ostupnost naunika i in&enjera
Bi# D : ID CD CM ?AA
??@
2novacije
Bi# D IA CC CB CB IB M?
MM
5ehnolo!ka spre'nost
Bi# D CC LM LL C@ IA IF
II
0dljev 'oz"ova
Bi# D : II C@ IA MD
I@
-kupna porezna stopa
Bi# @

MI ?AC ?AL ?LI ?CB
?CC
6a!tita investitora
Bi# @

: I@ IB ID IB
IL
4la1anje poreza
Bi# @

: ID CC MF ?AC
IC
9e"istracija nekretnina
Bi# @

: FA B? BA BB
F?
4oetak poslovanja
Bi# @

: BB @M D? @M
BA
%obijanje "ra(evinskih dozvola Bi#
@

: FF LD LF FF
FB
4restanak poslovanja Bi#
@

: MM ?AF ?AL MA
M?
4reko"ranina tr"ovina Bi#
@

: ?@B ?BI ?DD CC
I@
2zvr!enje u"ovora Bi#
@

: DI DL BB BC
BI
2ndeks ri"idnosti zapo!ljavanja Bi#
@

: II IF ID :
:
%obijanje kredita Bi#
@

: ??D @B @F DD
BL
6apo!ljavanje radnika Bi#
@

: CM CM CD :
:
Qdvo"odi!nji indikator, @,/vjetska banka, D,/vjetski ekono'ski +oru'


DF
4reli'inarni bench'ark indikatori predstavljaju Bi# Gudaljenost> u odnosu na prosjek *- B= 0vaj prosjek je izjednaen s indekso' ?AA i bh= vrijednost predstavlja udio u toj vrijednosti= 2ndeks ?AA predstavlja >pokretni prosjek>
odnosno prosjek *- B koji se posebno izraunava za svaku "odinu=

23

III.. Analiza trendova
III.3.1. Klasteri
$&'% Pri91t349t ra7:i0e3i 5/a9tera 1 BiH 0e 1
p4reIe301 9a pret483i= <48i3a=a 73at34 4pa/aA 849ta
30i 0e pre9ta/4 9a ra84= t0% p49ta/4 3ea5ti:34% 4re'a
anketa'a /vjetsko" ekono'sko" +oru'a rasprostranjenost
razvijenih klasteri u Bi# u @A?@= "odini u odnosu na @A??= je
znatno 'anja u pore(enju sa ze'lja'a ko'paratori'a=

Grafik 19: Stanje razvijenosti klastera, BiH i komparatori,2009-
2012
A
A,F
?
?,F
@
@,F
D
D,F
B
/lovakia Bi# Ma(arska Bu"arska 9o'ania
@AAM @A?A @A?? @A?@

Izvor: WEF (2011, 2009)

$&(% BiH pre89ta:/0a i7:473i5a
'*
=a/e tr6i?3e =4Ci=
Bori se za tr&i!ne pozicije u tr&i!ni' ni!a'a u koji'a njen
tr&i!ni udjel, pre'a stanju u @A?@= "odini, iznosi A=?F,A=CF
posto, odnosno u apsolutno' iznosu kre1e se u rasponu IA,
DAA 'ilijuna -/^= Najve1e ue!1e u ukupno' izvozu i'aju
/jedala ukljuuju1i one koji se 'o"u pretvoriti u le&aje i
njihovi djelovi , zati' Alu'iniju' u sirovi' oblici'a= Bi#
najvi!e izvozi iz sektora koji su navedeni u "ra+u u Nje'aku
(/jedala), #rvatsku (Alu'inij), 2taliju (0bu1a sa djelovi'a od
ko&e) i /rbiju (%rvo obra(eno)=

Grafik 20: Vodei izvozni sektori bh. ekonomije, 2007-2012 (u 000 KM)

2zvor: 5rade /tatistics +or international business develop'ent @A?@

36
Nema empirijske valorizacije klastera u BiH, niti klaster politika, pa se u Izvjeu konstruiraju
statistiki klasteri utemeljeni na veliini vrijednosti izvoza. Kreatori politika obino mjere sektorsku i
prostornu koncentraciju poslovnih aktivnosti preko lokacijskog kolinika, unato tome to kolinici ne
otkrivaju interakcije i razmjenu izmeu pojedinanih firmi, to se moe ustanoviti jedino putem
intervjua i fokus grupa.
$&)% U8i4 i7:47a >% 5/a9tera 1 9tr15t1ri 151p34< >%
i7:47a 9e 5reCe 1 ra9p431 &%.@*%( DA kako pokazuje "ra+ik
@D= Najve1e udijele i'aju klasteri alu'inija, sjedala i drveta=

Grafik 21: Udjeli klasterau BH izvozu i globalnom izvozu, 2012
.
.7#
.72
.73
.74
.75
.7"
.7:
.
#
2
3
4
5
"
:
>

(
l
o
b
a
l
n
o
(

i
z
v
o
z
a

%

b
,

i
z
v
o
z
> b, izvoza > (lobalno( izvoza

2zvor: -nited Nations $o''odit; 5rade /tatistics %atabase i A"encija za statistiku Bi#

$&*% 4re'a statistiki' podaci'a Me(unarodno"
tr"ovinsko" centra Bi# zauzi'a DA 'jesto pre'a veliini
vrijednosti izvoza drveta obra(eno" po du&ini= U &.$&% tr6i?3i
18i4 BiH i7:47a 4:4< pr4i7:48a 1 </4>a/34= tr6i?t1 0e
pa4 3a .A(,D p49t4% Najve1i izvoz ovo" proizvoda su i'ale
Kanada i 9usija a Bi# je najvi!e ovo" proizvoda izvozila u
/rbiju, #rvatsku i Nje'aku=

$&+% Bi# zauzi'a DA= 'jesto pre'a veliini vrijednosti
izvoza djelova sjedala u svijetu% U &.$&% tr6i?3i 18i4 BiH
i7:47a 90e8a/a 1 </4>a/34= tr6i?t1 0e i7349i4 .%)'D ?t4 0e
7a +D =a30e 3e<4 1 &.$$% <48i3i% Me(u najve1i' vode1i'
izvoznici'a sjedala najvi!e je porastao izvoz Kine= Bi# je
najvi!e izvozila u Nje'aku, LDE od ukupno" izvoza sjedala=

$&,% 4re'a izvozu na'je!taja u svijetu Bi# zauzi'a B?=
'jesto pre'a veliini vrijednosti izvoza= U &.$&% tr6i?3i 18i4
i7:47a BiH 0e i7349i4 .%$*D </4>a/34< tr6i?ta% BiH 3a0:i?e
3a=0e?ta0a i7:47i 1 N0e=a251 454 ''D 151p34< i7:47a i
Hr:at951 $&D% - svjetski' raz'jera'a, najvi!e se pove1ao
izvoz Kine=

$&-% Me(u ??C izvoznika sirovo" alu'inija Bi# zauzi'a
DF= 'jesto pre'a veliini vrijednosti izvoza= BiH 0e p4:e2a/a
tr6i?3i 18i4 4:4< pr4i7:48a 1 </4>a/34= tr6i?ta 1 &.$&%
<48i3i 3a .%*'D% Bi# je najvi!e alu'iniu'a izvozila u
#rvatsku oko BBE od ukupno" izvoza alu'iniju'a i 2taliju=
Najve1i izvoznici alu'iniu'a u svijetu su 9usija i Kanada=

$'.% Bi# zauzi'a D@= 'jesto u izvozu obu1e s lice'
("ornji!te') od ko&e pre'a veliini vrijednosti izvoza= U
24

&.$&% BiH 0e 9=a30i/a tr6i?3i 18i4 3a .%'&D 1 </4>a/34=
tr6i?t1% Najve1i svjetski izvoznici obu1e sa lice' od ko&e su
Kina i 2talija, a Bi# najvi!e izvozi ove vrste proizvoda u 2taliju i
Austriju=

$'$% 4o veliini izvoza na+tnih ulja i ulja dobivenih od
bitu'enskih 'inerala Bi# u svijetu zauzi'a MD= 'jesto i njen
udio tr&i!no" izvoza u "lobalno' tr&i!tu iznosi A,A@E= Bi#
najvi!e na+tnih ulja izvozi u hrvatsku i /rbiju= Najve1i svjetski
izvoznici su 9usija i A'erika=


Grafik 22: Lanci vrijednosti, zemlje komparatori, 2008-2012
275
3
375
4
475
2..+ 2..3 2.#. 2.## 2.#2 2..+ 2..3 2.#. 2.## 2.#2 2..+ 2..3 2.#. 2.## 2.#2 2..+ 2..3 2.#. 2.## 2.#2 2..+ 2..3 2.#. 2.## 2.#2
)i* Maarska 'lova6ka )0(arska $0m0ni%a

Izvor: WEF, 2008-12

$'&% U 4>/a9ti 9e5t4ra 19/1<a p49e>31 pa6301
7a9/1610e t1ri7a== - Bi# u @A??= "odini turisti su ostvarili BL
BA@ posjeta !to je vi!e za F E u odnosu na @A?A= "odinu=
%olasci stranih turista su se udvostruili toko' posljednjih pet
"odina= 4re'a analiza'a /vjetsko" vije1a za putovanja i
turiza' (O55$) predvi(a se da bi zarada od 'e(unarodnih
posjetilaca i turistiko" proizvoda Bi# 'o"la "enerirati ?FE
bh izvoza do @A?M= "odine=

$''% U51p3i 84pri349 t1ri7=a BDP@1 je ?=MBF=AAA=AAA
KM, tj= +%( D BDP@a, a izvoz turistikih uslu"a je bio MF@,B
'iliona KM, i to je M=@ E ukupno" izvoza u Bi#= 4re'a
podaci'a /vjetske turistike or"anizacije direktni doprinos
turiz'a B%4,u u Bi# u @A??= "odini je bio dva posto ili FDD,B
'iliona KM= -kupna ula"anja u turiza' u @A??= "odini
iznosila su ?II 'iliona KM=

$'(% 4re'a izvje!taju /vjetsko" *kono'sko" .oru'a
'o&e'o vidjeti da je Bosna i #erce"ovina u oblasti 5uriz'a
popravila svoj ran" u @A?D= "odini za seda' 'jesta u odnosu
na @A??= "odinu, tj sa MC= 'jesta je si!la na MA= 'jesto=

$')% Prep4r15e 7a p4>4/0?a30e ra7:i0e349ti 5/a9teraA
30i4:4< 93a63i0e< 15/012i:a30a 1 </4>a/3e /a3ce
:ri0e8349ti i 0a2a30a 54351re3t349ti 91:
DC

-stanoviti port+olio klastera izrado' studije
identi+iciranja klastera i lanaca vrijednosti pri'jeno' top,
do7n pristupa +inanciranje' studije 'apiranjaJ
-spostaviti pro"ra' potpore uspostavi koordinacije
klasteraJ
-te'eljiti trenin" centar/e za klastereJ
4otpo'o1i inovativne aktivnosti i internacionalni
'arketin" za BA te'eljnih proizvoda klasteraJ

37
Detaljnije u OECD (2000) Enhancing the Competitiveness of SMEs through Innovation
Proceedings of the Bologna SME conference, 2000.
4articipirati s ino razvojni' a"encija'a u uspostavi
+ondova riziko kapitala koji bi +inancirali sna&no rastu1e +ir'e
koje se najbr&e uklapaju u "lobalne lance vrijednosti=
Nu&no je povezati klastere s ("lobalni') lanci'a
vrijednosti radi pove1anja kvalitete interakcije njihovi'
preus'jeravanje' sa do'a1ih na inostrane ko'panije==
III.3.2. Kompetentnost ljudskih resursa

$'*% Ni95a 54351re3t349t >% e5434=i0e i=a 9:40e
54ri0e3e i 1 3i954= 4>1:at1 4>ra74:a30e=A posebno u
oblasti srednje" i visoko" obrazovanja, kao i u lo!oj
obrazovnoj strukturi kadrova i obrazovno' siste'u koji ne
pripre'a adekvatno kadrove za 'oderno tr&i!te rada= -
@A?@,oj sve"a I=IE radnosposobno" stanovni!tva i'a vi!e
ili visoko obrazovanje, dok je taj procenat radnosposobno"
stanovni!tva sa zavr!eno' srednjo' !kolo' puno ve1i i
iznosi BI,L E= <to pokazuje da 'no"i ne nastavljaju svoje
!kolovanje nakon steeno" srednje" struno" znanja=

$'+% S142e3i 9=4 9a 48/i:4= pa=etiA 3ar42it4
=/a8i i 4>ra74:a3i /018iA ?t4 73a2a034 1=a3010e 5:a/itet
/01895i re91r9a 1 BiH= - @A??= je bio najve1i odljev
'oz"ova dok se u @A?@= "odini procenat odljeva 'oz"ova
s'anjio ali je i dalje visok u odnosu na ze'lje ko'paratore=
4osljedica to"a su ekono'ske i politike krize u ze'lji=

$',% Ra7:401 p4817et3i25i 54=pete3ci0a 3i0e
p49:e2e34 84:4/034 pa630eA te je treba razvijati i kroz
obrazovni siste'= -svojena je /trate"ija uenja o
poduzetni!tvu u obrazovni' siste'i'a u Bi# za period @A?@,
@A?F= 4rilike za zapoinjanje biznisa u Bi# su ocjenjene kao
nepro'jeniljive u posljednjih par "odina a jedan od razlo"a
to'e je nedostatak ljudi koji bi se 'o"li baviti
poduzetni!tvo'= 4re'a ocjena'a strunjaka u Bi# i'a jako
'alo ljudi koji i'aju odre(ene sposobnosti i znanja za
zapoinjanje biznisa u re"iji= *videnatan je i pad podr!ke
25

&ena'a da zaponu biznis kao i podr!ka od strane vlasti
preduze1i'a koja i'aju veliki potencijal rasta=

$'-% P4tre>34 0e 4t:ara30e i 0a2a30e 5ari0er3i
ce3tara% 4ored pristupa obrazovanju bazirano' na kljuni'
ko'petencija'a i &ivotni' vje!tina'a i ele'enti razvoja
karijere trebaju biti ukljueni u obrazovni siste'= 5aj proces
trebao bi u konanici rezultirati, u skladu s politiko' *-,
otvaranje' karijernih centara koji bi bili podr!ka iz"radnji
ljudskih potencijala=

$(.% Pre</e8 54=pete3t349ti /01895i re91r9a% :idljiv
je trend pobolj!anja strukture radno sposobno" stanovni!tva
toko' pos'atrano" perioda ali ne u dovoljnoj 'jeri= - Bi#
'e(u rani' poduzetnici'a preovladavaju oni sa
srednjo!kolski' nivoo' obrazovanja i vi!i' nivoi'a
obrazovanja iako je u @A?@= "odini zabilje&en rast pokazatelja
ranih poduzetnika sa ni&i' srednjo!kolski' nivoo'
obrazovanja kako stoji u )*M izvje!taju za @A?@= "odinu=

$($% D48at3i i7a74: 0e 9tr15t1ra 1pi9a 3a Ba51/teteA
540a 3e prati ra7:403e p4tre>e BiH 3iti 8eBi3i9a3e
</4>a/3e i EU tre384:e%

$(&% U 45:ir1 Mi3i9tar9t:a ci:i/3i p49/4:a BiH
19p49ta:/0e3 0e 4890e5 7a 9tati9ti51 i i3B4r=ati51 2i0i 0e
7a8ata5 8a p4=a6e 1 9tati9ti254= i7:0e?ta:a01 4
4>ra74:a301 1 95/a81 9a 9ta38ar8i=a E1r49tat@a= 0sa'
od deset kantona je usvojilo zakone o visoko' obrazovanju=
- 9/ je usvojen 6akon o visoko!kolski' obrazovni'
ustanova'a, koji nije u potpunosti uskla(en sa okvirni'
zakono' i o'o"u1ava entitetski' a"encija'a da budu
uspostavljene paralelno sa dr&avni' institucija'a=
4rovedene su i odre(ene odredbe okvira za kvali+ikacije u
visoko' obrazovanju=

$('% BiH 0e 4934:a/a 8:i0e a<e3ci0e :i9454<
4>ra74:a30a 3a 8r6a:34= 3i:41; A"enciju za razvoj
visoko" obrazovanja i osi"uranje kvaliteta i $entar za
in+or'iranje i priznavanje doku'enata= A"encija je pridru&eni
lan *vropsko" udru&enja za osi"uranje kvaliteta u visoko'
obrazovanja%



Tabela 7: Konkurentnost-Kompetentnost ljudskih resursa BiH, 2006-2012
Kate<4ri0a Ni:4 I7:4r &..*%H.+ &..+%H., &..,%H.- &..-%H$. &.$.H$$ &.$$%H$&
$% 0snovna !kola i 'anje Bi# A9/ BM BC,L BL,M BF,D B@,C BD,@
&% /rednja !kola Bi# A9/ BB,F BF,M BL,B BC,L BM,? BI,A
'% :i!a,visoka, 'a"isterij,doktorat Bi# A9/ L,F L,F L,C C,? I,@ I,I
(% Broj upisanih studenata ukupno Bi# B#A/ MM=FFC ?AB=@IA ?AF=BII ?AF=?DC ?AC=FDC ?AC=AID
)% Broj upisanih studenata 'u!ki Bi# B#A/ BB=BA@ BF=MI@ BL=BLA : BC=LF? BC=LC@
*% Broj upisanih studenata &enski Bi# B#A/ FF=?FF FI=@MI FM=A@I : FM=IIL FM=B??
+% Broj univerziteta Bi# B#A/ : : @A @@ @@ @F
,% Broj +akulteta Bi# B#A/ ?DA ?BA ?DM ?BC ?FI ?IM
-% Broj nastavnika i saradnika na
visoko!kolski' ustanova'a
Bi# B#A/ : : F=?DM I=BLD I=LBD M=@@B
$.% Broj diplo'iranih studenata Bi# B#A/ : ?@=?MM F=@BL ?L=MI? ?I=?CC ?C=MFF
$$% Broj zavr!enih 'a"istara nauka Bi# B#A/ : BDL FIA CF@ ?@MI @?AA
$&% Broj zavr!enih doktora nauka Bi# B#A/ : ?BB ?IL ?FC @AF ?IM

$((% Pr4ce9i i39tit1ci43a/3e i7<ra830e :i9454<
4>ra74:a30a 91 1 p49/0e830e tri <48i3e p47iti:34 1tica/i
3a :a63e 54=p43e3te :i9454< 4>ra74:a30a% 5reba
posebno ista1i priznavanje diplo'a, upravljanje
univerziteti'a, institucionalni razvoj bh= univerziteta kao i na
pove1anje akade'ske 'obilnosti i 'obilnosti radne sna"e u
Bi# i u okviru evropsko" tr&i!ta rada=

$()% Ka4 p49/0e8ica Bra<=e3tira3e 9tr15t1re
',
i
3e84:4/03e 1reIe349ti > 4>ra74:34< pr49t4ra =34<i
12e3ici p4 7a:r?et51 4p?te< 4>ra74:a30a
'-
3e 9ti21
:0e?ti3e 540e 91 i= p4tre>3e 8a 9e 9142e 9a p4tre>a=a
tr6i?ta ra8a% 9ezultat uenika je ispod standarda sa
znaajni' "eo"ra+ski' razlika'a=


DI
6akonodavna vlast i obrazovna politika razu(eni su na ?B ad'inistrativnih jedinica: deset kantona u .Bi#,
.Bi#, 9epublika /rpske, %istrikta Brko i Ministarstvo civilnih poslova Bi#= .ederalno Ministarstvo obrazovanja i
kulture i'a koordinacionu +unkciju nad kantoni'a, dok Ministarstvo civilnih poslova Bi# i'a zadatak da
koordinira aktivnosti i uskla(uje entitetske=
DM
OB: 0braun sa +iskalni' izazovi'a i jaanje perspektiva za rast]4re"led javne potro!nje institucija, @AAL=
$(*% Pre=a GCR
(.
&.$&@&.$'A 5:a/itet 4>ra74:a30a 1
BiH 0e 3a :r/4 3i9540 ra7i3i (v= tabelu I)=

Tabela 8: Kvalitet obrazovanja u BiH, 2012
R> I38i5at4r S54r Ra3<H$((
? -pis u srednje obrazovanje M?=? LA
& -pis u tercijarno obrazovanje DC=@ LI
' Kvalitet obrazovno" siste'a D=? ?AL
( Kvalitet obrazovanja 'ate'atike i
prirodnih nauka
F=A @?
) Kvalitet poslovnih !kola B=B FA
* 4ristup !kola internetu B=@ C?
+ %ostupnost uslu"a istra&ivanja i
obuke
D=B ??D
, 0pse" obuke osoblja +ir'i D=F ?AM
2zvor: Oorld *cono'ic .oru' (@A?@) )lobal $o'petitiveness 9eport @A?@= )eneve: O*.


$(+% O>a:e7e p4 B4/4309540 8e5/araci0i 84 9a8a 3i91
1 p4tp1349ti i9p130e3e% Bi# je potpisnik Bolonjske
deklaracije, i'e se obavezala na uspostavu siste'a

BA
)lobalni ran" konkurentnosti
2"

osi"uranja kvalitete, restrukturiranja i 'odernizacije pro"ra'a
i kurseva uz o'o"u1avanje 'obilnosti pro+esora i studenata
u okviru Bi# i !ire= :ije1e 'inistara Bi# je @AAC= usvojilo dvije
vrste standarda: (i) za interno osi"uranje kvaliteta u
visoko!kolski' ustanova'a i (ii) za eksterno osi"uranje
kvaliteta=

$(,% Zap42eta reB4r=a Bi3a39ira30a :i9454<
4>ra74:a30a 9e 48:i0a :e4=a 9p4r4 i 04? 1:i0e5 3e 8a0e
42e5i:a3e re71/tate= /tatistika Bi# ne prati udio )%4 za
pojedine nivoe obrazovanja na nivou Bi#, dok su ti podaci
dostupni na entitetsko' nivou=

$(-% Str15t1ra ra9p480e/e 9re89ta:a 131tar 9e5t4ra
4>ra74:a30a 0e 3ep4:4/03a% Aktualna struktura rashoda u
obrazovanje ostavlja 'alo prostora za unaprje(enje
nastavno" procesa kroz nabavku obrazovnih sredstvaA 4buku
nastavnika i dru"e svrhe koje bi podstakle pobolj!anje
procesa uenja=

$).% Prep4r15e
Bi# 'ora pri'ijeniti pristup razvoju baziran na znanju i
ko'petentni' ljudski' resursi'a= 4ri to'e 4934:3i pra:ci
1 4>ra74:a301 tre>a01 >iti 5a4 i 1 7e=/0a=a EU, +okusirani
na:
B?

4obolj!anje kvaliteta nastavno" kadra i kadra za
obukuJ
4odr!ku otvaranju i jaanju karijernih centara
4ove1anje re"rutovanja studenata na naune i
tehnike studijeJ
-vesti bench'arkin" i 'jerenja e+ikasnosti siste'a
obrazovanja=
4odr&ati razvojne procese (nove 'etode rada,
pra1enje trendova, evaluacije procesa, standarda kvaliteta
itd=) u obrazovanju u cilju pobolj!anja okru&enja koje
podr&ava uenjeJ
Yinjenje uenja privlaniji'a (nove 'etodolo"ije
interaktivno" uenja)J
4obolj!anje procesa uenja stranih jezikaJ
4ove1anje 'obilnost i raz'jenu kadrovaJ
4obolj!anje statistike obrazovanja i nauno,
istra&ivako" radaJ
/tvarati uslove za sna&nije aktiviranje ljudskih
resursa dijaspore !to ukljuuje u're&avanje do'a1ih
strunjaka i institucija sa strunjaci'a porijeklo' iz Bi# i
njihovi' institucija'a u inostranstvu
0bezbijediti 'onitorin" kljunih *- de+inisanih
indikatora u oblasti ko'petentnosti ljudskih resursa=
III.3.3. Nauno tehnoloka i poslovna
infrastruktura


B?
*- $o''ission /ta++ Oorkin" 4aper: 4ro"ress 5o7ards 5he $o''on 0bjectives in *ducation and 5rainin",
2ndicators and Bench'arks=

$)$% Na1234 i9tra6i:a25i pr4ce9 1 :i9454=
4>ra74:a301 tre>a pr4=atrati 5a4 i3te<ra/3i 8i4 :i9454<
4>ra74:a30a i 54351re3t349ti > e5434=i0e% Bi# odr&ava
nauni i tehnolo!ki siste' sa osa' javnih univerziteta,
nekoliko na'jenskih istra&ivakih instituta (na pri'jer, u
'etalur"iji i poljoprivredi), te o"ranieni' broje' industrijskih
laboratorija=

$)&% Za Bi3a3cira30e i9tra6i:a25i a5ti:349ti BiH 3e
i78:a0a :e/i5a 9re89t:a i t4 43e=4<1Ca:a 4>3a:/0a30e i
i7<ra8301 3a1234 i9tra6i:a254< p4te3ci0a/a% :e1i dio
istra&ivake in+rastrukture je zastarioJ 'no"i' laboratorija'a
nedostaju operativni +ondoviJ ne'a 'o"u1nosti pla1ati
pretplate na naune asopise, prikljuak s 'e(unarodni'
siste'o' ko'unikacija nije adekvatanJ 'ladi istra&ivai na
univerziteti'a ne'aju sredstava za obuku u oblasti naunih
istra&ivanjaJ uz sve navedeno i ve1ina industrijsko"
istra&ivanja nije vi!e u +unkciji

$)'% Sa a9pe5ta ra7:40a /01895i p4te3ci0a/a
p49t40eCa 9it1aci0a 1<r46a:a ra7:40 :i9454< 4>ra74:a30a%
Bi# je usvojila /trate"iju nauno" razvoja @AAL, ali se ona ne
i'ple'entira= 5akva situacija se ne 'ijenja ve1 "odina'a ili
su pro'jene, "dje postoje, ekstre'no spore=

$)(% 6naajnih po'aka ne'a iako je @AAM= "odine
usvojen 0kvirni zakon o osnova'a nauno,istra&ivake
djelatnosti i koordinacije unutra!nje i 'e(unarodne nauno,
istra&ivake saradnje Bi# i strate"ija razvoja znanosti u Bi#
@A?A,@A?F=

$))% P4:eCa3 0e >r40 19p0e?3i pr40e5ata 7a Se8=i
O5:ir3i pr4<ra= 7a i9tra6i:a30e i ra7:40 FFP+G% 5renutno su
aktivna @@ projekta koja obuhvataju oblasti obrazovanja
(inovacije i istra&ivanja, nauku), zdravstva, in+rastrukturu ,
razvoj 'alih i srednjih preduze1a, klastere=

$)*% O0a2a3i 91 i a8=i3i9trati:3i 5apaciteti=
-spostavljena je 're&a kontakt taaka u cijeloj ze'lji kako bi
se obezbijedile in+or'acije o istra&ivakoj saradnji u
pro"ra'u .4C i dru"i' istra&ivaki' pro"ra'i'a ($ost,
*ureka)= /ubjekti iz Bi# u ue!1u u /ed'o' okvirno'
pro"ra'u nisu vi!e o"ranieni na speci+ine pro"ra'e i
nauno,tehnolo!ke saradnje ne"o i'aju i 'o"unosti da se
ukljue u sve istra&ivake aktivnosti *vropske ko'isije=

$)+% T454= &.$&% 3i0e 84?/4 84 :e/i5i pr4=0e3a 1
i3:e3ti:349ti >% e5434=i0e% 4ad patentne aktivnosti u
@A??= je izra&ajniji kod Bi# ne"o kod ze'alja ko'paratora
iako je do!lo do 'anje" porasta u @A?@= "odini= 2z 5abele
'o&e'o vidjeti da je do!lo do veliko" porasta prijava
industrijsko" dizajna sa @A u @A??= na FD u @A?@= "odini=

2:


Tabela 9: Broj prijava patenata, industrijskog dizajna i igova u BiH, 2012-2000
&... &..$ &..& &..' &..( &..) &..* &..+ &.., &..- &.$. &.$$ &.$&
Pate3ti ?L? @I? D@C @IC DBC DCD @?C M@ C? CF LF FB LL
I3819tri095i
8i7a03
D? ?M ?B 56 FB FA DF C@ LD @@ @F @A FD
Ni<4:i CDD M?C CFB MFA MLC ??MC ??MA ?DCF ?BII MBL I@B CFC CFM

$),% U/a<a30a 1 i9tra6i:a30e i ra7:40 1 p4reIe301 9a
7e=/0a=a 54=parat4ri=a 91 :e4=a 3i95a% BiH 7a
i9tra6i:a30e i ra7:40 i78:a0a 9a=4 .%.'D BDP@a BiH%
-la"anja u istra&ivanja i razvoj ze'alja ko'paratora se kre1u
u rasponu A=B,?=F E njihovo" B%4,a, dok *- prosjek iznosi
@=A E=

$)-% P49t40i 81<4r42a3 tre38 /a<a34<
p4>4/0?a:a30a >r40a i9tra6i:a2a 1 BiH% 4rosjek istra&ivaa
u razdoblju @AAA,?@ u Bi# se pove1ao u pore(enju sa
prethodni' "odina'a i iznosi CI? istra&ivaa na 'ilion
stanovnika= -nato to'e, broj istra&ivaa na 'ilijun
stanovnika kod Bi# je 'no"o 'anji od *- prosjeka, a I=D,
?C=C puta 'anji ne"o kod ze'alja ko'paratora=


$*.% BiH 1 &.$&% 04? 1:i0e5 3e=a 9peciBi23e
pr4<ra=e p48r?5e p4817eCi=a </e8e te34/4?5e 4>15e%
/tanje se nije bitnije pro'ijenilo u odnosu na prethodnu
"odinu pa stoji ocjena da u cijeloj re"iji jo! uvijek postoje
velike prepreke u saradnji iz'e(u univerziteta, istra&ivakih
centara i 'alih i srednjih preduze1a= 9azlozi su slabo i sporo
trans+or'iranje sveuili!ta ute'eljenih na distributivnoj
+unkciji (distribuciji znanja) pre'a sveuili!ti'a ute'eljeni'
na proizvodnoj +unkciji (proizvodnji znanja) i na poduzetnikoj
+unkciji (oplo(avanju proizvedenih znanja)= 4ostoji 'ali broj
sveuili!nih i posebice neovisnih istra&ivakih centara, dok
oni postoje1i ne'aju dovoljno kadra i opre'e
B@
=

$*$% 4re'a )*M izvjestaju za @A?@= "odinu u Bi# je
trans+er istra&ivanja i razvoja ocjenjen kao nesti'ulativan i
lo!iji u odnosu na prethodnu "odinu= /trunjaci iz Bi# su
ocjenili da je pozitivno to da nova i rastu1a preduze1a i'aju
jednak pristup novoj tehnolo"iji i istra&ivanji'a kao i ve1a
preduze1a=

$*&% P4 i7:471 :i945e te34/4<i0e BiH 0e ra3<ira3a
3a ** =0e9t4 48 $,) 7e=a/0a 845 0e p4 1:471 :i945e
te34/4<i0e ra3<ira3a 3a -* =0e9t4 48 $,) 7e=a/0a%

$*'% Prep4r15e 7a p4>4/0?a30e 3a1234@te34/4?5e i
p49/4:3e i3Bra9tr15t1re;
9azviti statistike inventivne djelatnosti ekono'ije i
njeno" +inanciranjaJ
4ove1ati ula"anja u istra&ivanja i razvoj na
'ini'alno A=LAE bruto do'a1e" proizvoda, pri e'u o'jer u
@A?@,?D= treba biti @:? tj= da dr&ava podupire @/D a privreda

B@
)*M Bi# @A??: 9azviti i ojaati poduzetniki duh u Bosni i #erce"ovini(@A??)=
?/D ula"anja u istra&ivanja i razvojJ srednjoroni cilj treba biti
da dr&ava (institucije Bi#, entiteti i B%) izdvajaju ?E bud&eta
za istra&ivanja i razvojJ
4odr&avati posebni' pro"ra'i'a povezivanje
istra&ivakih centara i izvoznih poduze1a, pri e'u bi se
evaluacija pro"ra'a podr!ke te'eljila na rastu izvoza te
dohotka (poreznih prihoda) i zaposlenostiJ
4odr&ati posebni' pro"ra'i'a zajednika ula"anja
inoze'nih, s jedne strane, i 'alih i srednjih do'a1ih +ir'i, s
dru"e strane, kroz pro"ra'e 'entorstva, or"aniziranje 'isija
i sl= us'jerenih na Guenje injenje'> (posebno sa bh=
iseljeni!tvo')J
9azviti pro"ra'e partnerstva javno" i privatno"
sektora u razvoju poslovne in+rastrukture, pri e'u bi ti
pro"ra'i bili ute'eljeni na poticanju razvoja inovativno,
izvoznih aktivnosti=

III.3.4. Jedinstveni ekonomski prostor

$*(% BiH 9e 3e=i34:34 =4ra B4519irati 3a
pre17i=a30e EU pr4pi9a 540e 9e 48349e 3a 131tra?30e
tr6i?te i tr<4:i31% 4rioritet je uskla(ivanje tehnike re"ulative
i standarda kao preduslova za slobodno kretanje proizvoda
koji su si"urni za upotrebu i koji ne u"ro&avaju zdravlje ljudi,
zdravlje &ivotinja i &ivotnu sredinu= 2nstitut za standardizaciju
Bi# je preuzeo veliki broj (@L FM? do A?=AB=@A?D= "odine od
e"a ?L A@A *N standarda) BA/ standarda ukljuuju1i
izvorne, preuzete 'e(unarodne standarde i sve
standardizacijske doku'ente=

$*)% - @A?@= "odini kreirano je privre'eno
koordinaciono tjelo iz'e(u A"encija za si"urnost hrane Bi#,
-reda za veterinarstvo Bi# i -prave za za!titu zdravlja bilja
Bi# koje je radilo na koordinaciji preuzi'anja *- le"islativa=

$**% Napre8a5 pre=a 9t:ara301 0e8i39t:e34<
e5434=954< pr49t4ra 1 8r6a:iA 540i 0e 5/0123i pri4ritet
E:r4p954< part3er9t:aA 0e 4<ra3i2e3= Ne'a dovoljno
koordinacije po pitanju ekono'skih i +iskalnih politika=

$*+% BiH 0e p4tre>34 4=4<e34A tra39pare3t34 i
:0er4849t4034 te3i254 i p49/4:34 45r16e30e 5a54 >i 9e
49i<1ra/4 p4:0ere30e <raIa3a i i3:e9tit4ra 1 7e=/0i i
i349tra39t:1% #ar'onizacija na podruju uvo(enja evropskih
standarda je spora= 9azvoj privatno" sektora je zakoen
zbo" nepovoljno" poslovno" okru&enja=

2+

$*,% S/4>48a3 pr4t45 r4>a 0e8a3 0e 48 5/0123i
pri3cipa 0e8i39t:e34< e:r4p954< tr6i?ta i 49i<1ra3 0e
/e<i9/ati:4= 3a 3i:41 EU% 5o podrazu'ijeva i preuzi'anje
potrebne re"ulative, unaprje(enje siste'a in+rastrukture
kvaliteta, stalno unaprje(enje uslova i okru&enja poslovanja
kao i spreavanje korupcije i iz"radnju i jaanje potrebnih
institucija=

$*-% P49/4:34 45r16e30e 0e i 8a/0e 4ptereCe34
ra7/i2iti= a8=i3i9trati:3i= prepre5a=a 3a ra7/i2iti=
3i:4i=a :/a9ti= 4osti"nut je odre(eni napredak pri
re"istrovanju i'ovine ali se preduze1a i dalje 'oraju
re"istrovati u oba entiteta ako &ele poslovati u cijeloj ze'lji,
postupci re"istracije se i dalje razlikuju i ne postoji siste'
re"istracije za cijelu Bi#= %aljnje Gpojednostavljivanje
postupaka re"istracije preduze1a i sudskih postupaka bi
privuklo nove investicije>=
BD


$+.% U r0e?a:a301 pr4>/e=a =4>i/349ti ra83e 93a<eA
?t4 0e 0e8a3 48 pre819/4:a eBi5a9349ti 54ri?te30a 4:4<
5/01234< re91r9a 9:a5e 7e=/0eA 3i0e p49ti<31t 73a2a03i0i
3apre8a5 1 &.$&% Barijeru kretanju radnika u nala&enju
najprikladnije" zaposlenja jo! uvijek predstavljaju
+ra"'entirani zakonodavni okvir i okvir siste'a socijalno"
osi"uranja, 'e(u kantoni'a i entiteti'a=

$+$% Za54348a:3i 45:ir 4>/a9ti ra83i pra:a 3i0e
ar=43i7ira3 3iti 0e 19p49ta:/0e34 e5434=954 i 94ci0a/34
:i0eCe 3a ra7i3i BiH= Kon+ederacija sindikata Bi# jo! uvijek
nije re"istrirana na dr&avno' nivou usljed nesla"anja iz'e(u
dr&avno" Ministarstva pravde i sindikata iz .ederacije
BB
%

$+&% Zap49/e3i i 8a/0e i=a01 p4te?54Ce pri/i54=
49t:ari:a30a 94ci0a/3i pri3a8/e6349ti, npr= u .ederaciji za
vrije'e porodiljsko" odsustva= 6akonodavni okvir za socijalne
prinadle&nosti i penzije i dalje je iscjepkan=
BF


$+'% 2stra&ivanja percepcije poduzetnika pokazuju da su
"lavni proble'a poduzetniko" okru&enja u @A?@= isti kao i u
@A??= "odini= 4roble'i se svode na politike vlada (porezni
sustav i poreznu politiku) koja iz "odine u "odinu predstavlja
"lavni proble'= 4olitike vlada su ocjenjene kao
desti'uliraju1i za razvoj poduzetni!tva ali je uoen i bla"i rast
ocjena kod ko'ponente PPkonkretne politike, prioriteti i
podr!kaPP a ni&e ne"o u @A?@= "odini je ocjenjena
ko'ponenta PP propisi, porezi i slinoPP koji'a se re"uli!e
poslovni a'bijent za poduzetni!tvo, kako je navedeno u )*M
izvjestaju za @A?@= "odinu=







BD
2sto str=B?
BB
2sto, str=@?
BF
2sto, str=@?

Tabela 10: Percepcija poduzetnika

@A??= @A?@=
$ 4olitike vlada K propisi, porezi
i sl= Koji'a se re"uli!e
poslovni a'bijent za
poduzetni!tvo
4olitike vlada K propisi, porezi
i sl= Koji'a se re"uli!e
poslovni a'bijent za
poduzetni!tvo
& 5rAns+er istra&ivanja i razvoja 5rAns+er istra&ivanja i razvoja
' 2nterno tr&i!te K otvorenost

2nterno tr&i!te K otvorenost

I7:4r; U=ia3iC B% et a/% F&.$$G GEM BiH &.$$ K Ra7:iti i 40a2ati p4817et3i25i 81
1 B493i i Herce<4:i3i T17/a; Ce3tar 7a ra7:40 p4817et3i?t:a%

$+(% P4re73a a8=i3i9traci0a 3i0e </a:3i pr4>/e=
p49/4:34< 45r16e30a 9a=4 7a BiH p4817et3i5e 3e<4 i 7a
p4817et3i5e re<i0e 54040 BiH pripa8a% 5ako je i u #rvatskoj,
9u'uniji i $rnoj )ori, ali i u Ma(arskoj=

$+)% U 45:ir1 >4r>e pr4ti: 54r1pci0e >i/4 0e =a30e<
3apret5a 1 483491 3a pret4831 &.$$% <48i31% 5o
posebno zabrinjava jer je korupcija znaajna prepreka
poslovanju= 4arla'ent Bi# je usvojio 6akon o osnivanju
A"encije za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv
korupcije Bi#= Korupcija je Gi dalje uveliko prisutna u javno' i
privatno' sektoru, !to utie na pravosu(e, poreznu i carinsku
upravu, javne nabavke i privatizaciju=

$+*% Pre=a I38eL1 percepci0e 54r1pci0e 540i 0e 1 &.$&%
i7349i4 (%& a 1 &.$$% <8i3i '%& =46e 9e :i80eti 8a 0e 1
p4reIe301 9a pret483i= <48i3a=a 84?/4 84 p47iti:3i
p4=a5a 1 t40 4>/a9ti% Bi# je po'jerila svoju poziciju na ran"
listi koru'piranih ze'alja tako da je u @A?@= zauzela C@=
'jesto od ?CL ze'alja a u @A??= "odini je zauzi'ala M?=
'jesto od ?I@ ze'lje=

$++% K/0123e prep4r15e 7a p4>4/0?a30e 0e8i39t:e34<
e5434=954< pr49t4ra 91;
/ainiti analizu djelovanja porezne ad'inistracije i
donijeti 'jere njeno" e+ektivnije" i e+ikasnije"
djelovanjaJ
9azviti transparentni siste' evaluacije vladinih
pro"ra'a, koji bi o'o"u1ili e+ektivnost i e+ikasnost
njihove sprovedbeJ
-te'eljiti +ond riziko kapitala kao produkt
partnerstva javno" i privatno" sektora i us'jeriti "a
na podr!ku sna&no rastu1i' 'ali' i srednji'
poduze1i'aJ
-te'eljiti savjetodavne servise koji bi pru&ali
in+or'acije, savjete, a i 'entorsku podr!ku
zainteresirani' za otvaranje +ir'e u Bi#, uz sna&nu
intersektorsku saradnju (s re"ionalni' razvojni'
a"encija'a, .24A,o', ko'ora'a, asocijacija'a
poslodavaca i sl=)J
-vo(enje in+o'aciono , ko'unikacijskih tehnolo"ija,
kako bi se olak!ale i pojednostavile ad'inistrativne
procedure te'elje' razvoja e,vlade=
23


IV. Za/'+lja)a$je
I%.1. #vod

$+,% U BiH 9t4pa 3e7ap49/e349ti i7 <48i3e 1 <48i31
ra9te iako je pro!le "odine dosti"la najvi!i nivo u pore(enju
posljednje etri "odine od @C,L posto ni!ta bolja situacija nije
ni u @A?@= "odini "dje je stopa nezaposlenosti porasla na @I
posto pre'a Anketi o radnoj snazi @A?@%

$+-% U/a<a30e 1 4>ra74:a30e i tre3i3< 0e 48 i73i=3e
:a6349ti 7a BiH ali i njeno uskla(ivanje' sa zahtjevi'a i
prilika'a na tr&i!tu rada=








$,.% D1<4r423a 3e7ap49/e349t 0e 0e8a3 48
3a073a2a03i0i i7a74:a 5a54 e5434=95e ta54 i 94ci0a/3e
p4/iti5e= 4ored ovo"a du"orona nezaposlenost je veo'a
dobar pokazatelj uskla(enosti ponude i tra&nje na tr&i!tu rada
i indirektno 'jera uspje!nosti +or'alno" i ne+or'alno"
obrazovanja u dr&avi=

$,$% Vi9i3a 9t4pe 81<4r423e 3e7ap49/e349ti 9e
5reCe i7=eI1 2et:rti3e i peti3e ra83e 93a<eA 845 548
7e=a/0a 54=parat4ra EU( 3e pre/a7i 8:a8e9eti31 ra83e
93a<e%


I%.2. Benchmark indikatori

Tabela 11: Benchmark zapoljavanja
Ci/0 Zap4?/0a:a30e
Ba73a :ri0e8349t i38i5at4ra 0e >e3c=ar5 4834934 pr490e5 EU ( E $..
Nivo
2zvor @AAL @AAC @AAI @AAM @A?A @A?? @A?@
/topa zaposlenosti po spoluQQ Bi# B LA L@ LC LI LC LC LF
Mu!karci B C@ CB CM CM CI CC CL
_ene B BL BC FD FF FB FB FD
/topa aktivnosti, po spoluQQQS Bi# B IA I? I? I? I@ I@ IA
Mu!karci B M? MD M@ M? M@ M? MA
_ene B LF LL LC LI CA CA LI
/topa nezaposlenosti, po spoluQQQ Bi# B DDB DLF D@L @CA @F@ @FL @FM
Mu!karci B D?I DBI DAB @FB @DA @DD @DL
_ene B DLI DMI DLD @MD @MA @MA @MI
4oduzetniko okru&enjeQ Bi# D : : CL : CB : :
:isoko obrazovanje i obuka Bi# D CC CL C@ IF : II MB
*+ikasnost tr&i!ta rada Bi# D : ML ML M? MD ML ML
0dljev 'oz"ova Bi# D : : II C@ IA MD I@
Q,dvo"odi!nji indikator
QQ,stanovni!tvo ?F,LB "od
QQQ, stanovni!tvo ?F "od i starije
@,/vjetska banka,%oin" Business (online baza podataka)
D,/vjetski ekono'ski +oru'
B,2zvor:N./(*-90/5A5iB#A

3.

$,&% Tre38 9=a30e30a 7ap49/e349ti 1 p4reIe301 9a
pret483i= <48i3a=a 9e 3a9ta:/0a i 1 &.$&% <48i3i% /topa
zaposlenosti radno sposobno" stanovni!tva u Bi# u @A?@=
"odini iznosila je D?,C E !to je 'anje ne"o u @A??= "odini za
A,@ E pre'a Anketi o radnoj snazi @A?@=

$,'% Ne7ap49/e349t 9e p4:e2a/a 1 &.$&% <48i3i 3a
&, D ?t4 0e .A(D :i?e 3e<4 1 &.$$% <48i3i <80e 0e i7349i/a
&+A*D% /topa nezaposlenosti u Bi# se s'anjivala do @AAI=
kada dolazi do preokreta uslijed utjecaja "lobalne ekono'ske
krize, jer se isti zaokret opa&a i kod ostalih ze'alja=

$,(% BiH 0e 8r1<a p4 3a0:i?40 9t4pi 3e7ap49/e349ti
pre=a 54=parat4ri=a @AAL,@A?@ "dje je na prvo' 'jestu
Makedonija sa D? E nezaposlenosti= #rvatska je na tree'
'jestu sa ?F,ME nezaposlenosti=

$,)% Da3a9 1 19/4:i=a 9ta<3aci0e 9t4pa
3e7ap49/e349ti 1 BiH 0e tr49tr154 :eCa 48 e1r4p95eA iako
nikada u ze'lja'a *- nije bilo vi!e nezaposleno" stanovni!tva
ne"o sada, pokazuju analize *uropsko" zavoda za statistiku
G*urostataH= 4re'a ti' analiza'a u @A?@= "odini u *- vlada
rekordna potra"a za radni' 'jesti'a, jer posla ne'a ?A,B
posto stanovni!tva=
BL


$,*% St4pa 81<4r423e 3e7ap49/e349ti BiH 0e pet p1ta
:eCa 48 pr490e23e 9t4pe 81<4r423e 3e7ap49/e349ti EU &+=
- svi' pro'atrani' ze'lja'a stopa du"orone
nezaposlenosti je veo'a niska jedino #rvatska i'a ve1u stopu
du"orone nezaposlenosti ?A,D E= Bi# i'a veo'a visoku
stopu du"orone nezaposlenosti koja iznosi @@,M E i ta stopa u
pore(enju sa prethodni' etvero"odi!nji' periodu je u
porastu=

Grafik 23: Stopa dugorone nezaposlenosti komparatora, 2006-2012
2zvor: *urostat, za Bi# A9/

$,+% Na02e?Ci ra7/4< pre5i8a ra834< 48349a 1
p49=atra340 <48i3i 0e >i4 pre9ta3a5 1<4:4ra 3a
48reIe34 :ri0e=e i 9p4ra71=3i ra95i8 1<4:4ra i t4

46
Federalni zavod za zapoljavanje, Arhiva 19.01.2012.;

*.A)-D% 0d ukupno prijavljenih na evidenciju, zbo"
prestanka radno" odnosa F@,?BE prijavljenih osoba je u
po'enuti' kate"orija'a, dok je DCE prijavljenih na
evidenciju kao tehnolo!ki vi!ak, te @,CE kroz steaj,
likvidaciju restrukturiranje i privatizaciju preduze1a=

$,,% - @A?@= stopa aktivnosti radnosposobno"
stanovni!tva iznosila je BBE "dje 'u!karci ine L@E a &ene
DI E , !to je isto kao i u @A??= "odini= Niska aktivnost je
karakteristina za &ene, 'lade (?F,@B), za dob FA,LB= i osobe
s osnovni' i ni&i' obrazovanje'
BC
=

$,-% 4roble' neaktivnosti je od posebno" znaaja radi
nje"ove veliine , broj neaktivnih je ve1i od veliine radne
sna"e (zaposleni i nezaposleni)= Broj neaktivnih u @A?@= se
pove1ao na ?=BDL=AAA a radna sna"a je @A?@= porasla na
?=?D?=AAA osobe=

$-.% Najve1i doprinos rastu plata u Bi# bio je u okviru
sektora poljoprivrede, lova i !u'arstva D,CE, u okviru sektora
rudarstva i va(enja ruda D,FE, dok je u okviru ostalih
dru!tvenih, socijalnih i linih uslu&nih djelatnosti @,LE= Neto
plate u .ederaciji Bi#, 9epublici /rpskoj i Brko distriktu Bi#
u @A?@= "odini su bile ujednaene= 5ako je prosjena neto
plata u .ederaciji Bi# iznosila IDA KM, u 9epublici /rpskoj
I?I KM, dok je u Brko distriktu Bi# iznosila I?M KM, sa
stopa'a rasta od ?,DE u .ederaciji Bi#, ?,?E u 9epublici
/rpskoj i ?,BE u Brko distriktu Bi# pre'a podaci'a
A"encije za rad i zapo!ljavanje Bi# i A"encije za statsitiku
Bi#=

Tabela 12: Nominalni i realni rast neto plata u BiH
@AAI= @AAM= @A?A= @A??= @A?@=
No'inalni rast neto plate u Bi#
(E)
?L,L F,? ?,A @,D ?,@
9ealni rast neto plate u Bi# (E) I,L F,F ,?,? ,?,B ,A,IE
2zvor: B#A/, %*4 kalkulacije

$-$% Mi3i=a/3a p/ata 0e ')+ F$%-) KM p4 9at1 3et4
p/ataG KM 1 FBIH i '+. KM 1 RS% - @A?A= "odini u
9epublici /rpskoj do!lo je do iz'jene iznosa 'ini'alne plate=
0p!ti' kolektivni' u"ovoro' u 9epublici /rpskoj od jula
@A?A= )odine de+inisana je 'ini'alna plata u iznosu od DCA
KM (?F,LE vi!e u odnosu na @AAM= )odinu), osi' za "rane
tekstila i obu1e "dje je kao i prethodne "odine ostala D@A
KM= - .ederaciji Bi# u @A?A= )odini 'ini'alna plata, ostala
je nepro'jenjena u odnosu na pro!lu "odinu i iznosi DBD,L
KM (pre'a do"ovorenoj 'ini'alnoj satnici od ?,MF KM), a
'ini'alna osnovica za obraun plata i doprinosa je DLA KM=






4:
Poto se radi o ranjivim grupama dublja analiza je provedena u Izvjetaju implementacije Strategije
socijalnog ukljuivanja BiH.
3#




Tabela 13: Nominalni rast neto plata-poreenje g/g(%)
2zvor: A"encije za statistiku pos'atranih ze'alja

I%.. Analiza trendova
IV%'%$% F135ci43i9a30e tr6i?ta ra8a i a5ti:3e
=0ere 7ap4?/0a:a30a

$-&% Br40 34:4pri0a:/0e3i 494>a 3a 7a:48e 7a
7ap4?/0a:a30e ra9te i ta0 tre38 9e 3a9ta:/0a i 1 &.$&%
<48i3i%

$-'% 4re'a Ad'inistrativni' podaci'a A"encije za
statistiku Bi#, .ederalno" zavoda za statistiku i 6avoda za
statistiku 9/ za @A?@= "odinu ukupna re"istrovana
nezaposlenost je iznosila FBD @AL osoba a ukupna
re"istrovana zaposlenost LM? LBC osoba "dje je /topa
re"istrovane nezaposlenosti BB E =

$-(% Broj re"istrovanih nezaposlenih osoba u @A?@=
"odini u prosjeku je iznosio FBD @AL od to"a u .ederaciji Bi#
DCC CAC nezaposlena osoba, u 9/ ?FD @@F nezaposlenih i u
B% Bi# ?@ @CB osoba dok je u @A??= u prosjeku na kraju
"odine bilo F@M=LMA nezaposlene osobe, u .B2# DLC=F?F u
9/ ?FA=DBB i u B% Bi# ??=ID? "dje se vidi da je stopa
nezaposlenosti porasla u @A?@=

$-)% - Bi# u @A?@= "odini najvi!e zaposlenih osoba bilo
je u uslu&ni' djelatnosti'a DMM AAA osoba i u pore(enju sa
@A??= "odino' broj zaposlenih u ti' djelatnosti'a je opao,
dok je u nepoljoprivredni' djelatnosti'a za razliku od
prethodne "odine broj zaposlenih osoba porastao za ?? AAA i
u poljoprivredni' djelatnosti'a "dje je broj zaposlenih osoba
porastao za C AAA=

$-*% U8i4 9a=47ap49/e3i 1 151p34 7ap49/e3i= 1
BiH 9e 7a ra7/i51 48 pr4?/e <48i3e p4:eCa4% 5rend
s'anjenja sa'ozaposlenih koji je vladao prethodnih "odina
se prekinuo u @A?@= )odini "dje je do!lo do poveanja
sa'ozaposlenih za @,C E u odnosu na prethodnu "odinu i
iznosi @@,C E= 0stalo ine po'a&u1i lanovi do'a1instva, s
udjelo' od B,CE koji je za A,FE 'anji ne"o u @A??= "odini=
Broj sa'ozaposlenika u @A??= "odini je bio ?LD hiljade a u
@A?@= "odini taj broj se pove1ao na ?IF hiljada
sa'ozaposlenih=




Tabela 14: Samozaposleni
/a'ozaposlenici
(E)
Bi# .B# 9/ B%Bi#
@A?@ @@,C ?I,B @M,@ DA,I
@A?? &.A. $)A' &*A, &)A.
@A?A &.A, $*A' &+A* &'A$
@AAM &.A) $,A' &'A( &)A&
I7:4r; A<e3ci0a 7a 7ap4?/0a:a30e BiHA A35eta 4 ra8340 93a7i &.$$% G48i3a

$-+% /kro'an obi' poslovnih aktivnosti u Bi# toko'
@A?@= "odine uticao je na pri'anja zaposlenih u Bi#= - @A?@=
zabiljen&en je bla"i rast plata i prosjena neto plata u Bi# je
u @A?@= "odini iznosila I@L KM !to je no'inalno pove1anje
od ?,@ E u odnosu na @A??= "odinu=

$-,% 6avodi i slu&be za zapo!ljavanje us'jerile su svoj
rad na rje!avanje proble'a nezaposlenosti ti'e !to su
krenuli sa provo(enje' 'jera aktivne politike zapo!ljavanja
!to je u sa"lasnosti sa osnovni' cilje' /trate"ije
zapo!ljavanja u Bi# @A?A= K @A?B= Koji "ovori o poveanju
kvaliteta i kvantiteta radnih 'jesta i istovre'eno pro'ovi!e
socijalne ukljuensoti borba protiv nejednakosti 'e(u
polovi'a=

$--% 4re'a nepotpuni' podaci'a u @A?@= "odini 'jere
aktivne politike zapo!ljavanja obuhvatile su osobe sa
evidencije nezaposlenih osoba= 4osebna pa&nja je
posveena pro"ra'i'a na'jenjeni' za pobolj!anje
zapo!ljivosti u"ro&enih "rupa na tr&i!tu rada= 0ko CAE
pro"ra'a se odnosilo na pro"ra'e su+inansiranja novo"
zapo!ljavanja i sa'ozapo!ljavanja, a pro"ra'i'a su bili
najvi!e obuhvaeni 'ladi bez radno" iskustva, &ene,
povratnici i pripadnici ro'ske populacije iz izvje!taja= -kupno
je u @A?@= "odini pro"ra'i'a aktivne politike zapo!ljavanja u
Bi# bilo obuhvaeno ?D DBC lica i utro!eno preko DI 'iliona
KM kako stoji u 2zvje!taju 4re"led politika zapo!ljavanja u
Bi# za @A?@= "odinu=

&..% Najve1i proble' provo(enja aktivnih politika na
tr&i!tu rada bila su +inansijska sredstva obziro' da se one
u"lavno' +inansiraju iz bud&eta zavoda i slu&bi za
zapo!ljavanje=

&.$% - .ederaciji Bi# Aktivna politika zapo!ljavanja u
@A?@= "odini se provodila u skladu sa 6akono' o
posredovanju u zapo!ljavanju i socijalnoj si"urnosti
Makedonija Bu"arska $rna )ora /rbija Bi# 9u'unija #rvatska
@AAI= ?A,BE @?,LE @D,?E ?I,AE ?L,LE @F,LE C,AE
@AAM= @@E ??,CE ??,DE I,IE F,?E B,AE @,LE
@A?A= D,AE M,CE D,FE C,LE ?,AE D,DE A,LE
@A??= ?,BE I,CE ?,AE ??,@E @,DE B,ME ?,ME
@A?@= A,DE I,LE A,CE M,AE ?,@ E B,ME A,CE
32

nezaposlenih osoba, strate"ijo' zapo!ljavanja @AAM,@A?D i
Akcioni' plano' zapo!ljavanja u .B# @A?A,@A?D= Mjere su
bile us'jerene na poticanje zapo!ljavanja kod poznato"
poslodavca, sa'ozapo!ljavanje, obuku, dokvali+ikaciju i
prekvali+ikaciju, pripre'u nezaposlenih za tr&i!te rada i
stvaranje za sve jednakih 'o"unosti u pristupu tr&i!tu rada=
6a realizaciju 'jera aktivne politike zapo!ljavanja pokrenuti
su razni pro"ra'i= - @A?@= je zavr!ena realizacija 4ro"ra'a
su+inansiranja 'ladih osoba bez radno" iskustva "dje je
ukupna vrijednost pro"ra'a bila B CI@ @FA KM a od to"a je
poslodavci'a u @A?@= 2splaeno IC? @FA KM pre'a
podatci'a 6avoda za zaposljavanje .B#= 0vaj pro"ra' je
o'o"u1io zapos!ljavanje ICF 'ladih nezaposlenih osoba= ==
&.&% Fi3a39i095a 9re89t:a i78:40e3a 7a =0ere
A5ti:3i p4/iti5a 7ap4?/0a:a30a i7349e .A$(D 48
49t:are34< BDP% 7a &.$.% <48i31% 4re'a ti' podatci'a
/lovenija najvi!e izdvaja za Aktivne 'jere na tr&i!tu i to
A,FIE od B%4,a a naj'anje 9u'unija oko A,ADE od B%4,a=

&.'% U8i4 3e7ap49/e3i 15/012e3i 1 =0ere
7ap4?/0a:a30a 1 151p34= >r401 3e7ap49/e3i 9e
9=a3010e% 5ako da je u @A?@= "odini iznosio ?,DE dok je u
@A??= "odini iznosio ?,LE a !to je 'anje ne"o u @AAL= kada
je iznosio @,@E

Grafik 24: Udio ukljuenih u programe zapoljavanja u ukupnoj registriranoj nezaposlenosti u BiH, 2006-2012

2zvor: %*4 kalkulacije na osnovu podataka B#A/
33

&.(% I78:a0a30a 7a p4tica30e 7ap4?/0a:a30a
BI
u @A?@=
su u velikoj 'jeri s'anjena u pore(enju sa @A??= "odino' u
.B# dok 9/ i B% i dalje ostvaruju pozitivan trend izdvajanja
za podr!ku zapo!ljavanju=

&.)% B% je u @A??= izdvajao ?AC KM po re"istrovano'
nezaposleno' "dje je u @A?@= "odini taj iznos znatno
povean na BD? KM po re"istrovano' nezaposleno'= .Bi#
je u @AAL= "odini izdvajala CD KM po re"istrovano'
nezaposleno' ali je taj iznos iz "odine u "odinu opadao i u
@A??= "odini .Bi# je izdvojila DI KM po re"istrovano'
nezaposleno' "dje su izdvajanja za re"istrovane
nezaposelne jo! vi!e s'anjena pa u @A?@= "odini iznose ?D
KM= - 9/ izdvajanja po re"istrovano' nezaposleno' su u
@A??= iznosila LD KM i u @A?@= "odini su se pove1ala na CM
KM po re"istrovano' nezaposleno'=


&.*% 4re'a izvje!taju A"encije za rad i zapo!ljavanje
Bi# u .B# zdravstveni' osi"uranje' bilo je obuhva1eno
prosjeno 'jeseno @DB ?F? nezaposlena osoba -
pore(enju sa @A??= "odino' broj korisnika se pove1ao za
L=ME , "dje su kantonalne slu&be izdvojile @? L?C LI@, @?
KM= - 9/ pravo na zdravstveno osi"uranje nezaposlenih lica
za @A?@= "odinu izdvojeno je BA AAA AAA,AA KM= - B%B#
pravo na zdravstveno osi"uranje u @A?@= "odini ostvarilo je
prosjeno 'jeseno C FAM korisnika !to je pove1anje u
odnosu na @A??= "odinu=

&.+% I78:a0a30a 3a 34:2a3e 3a53a8e 7a 9/12a0
3e7ap49/e349ti i=a01 tre38 ra9ta i stopa rasta je
prouzro1ena ve1i' broje' korisnika i ve1i' vre'enski'
trajanje' pri'anja novanih naknada= 5ako da je ukupno u
Bi# za @A??= "odinu izdvojeno FD=AAF=LCB KM od to"a .Bi#
je izdvojila BD,MAB,@IM,AB KM !to je za F=MFD=DLL,FC vi!e
ne"o u @A??= "odini "dje je novanu naknadu prosjeno
'jeseno koristilo M FBA nezaposlenih osoba= - 9/ je
?D=??=@A?@= "odine (/lu&beni "lasnik 9/ broj:?A@/?@) stupio
6akon o iz'jena'a i dopuna'a 6akona o posredovanju u
zapo!ljavanju i pravi'a za vrije'e nezaposlenosti "dje je ti'
zakono' navedeni' iz'jena'a pove1ana osnovica za FE
za utvr(ivanje novane naknade i "arantovani najni&i iznos
za ?AE= - @A?@= "odini izdvojeno je ?B @MM MIF,AB KM !to je
vi!e za F E u odnosu na @A??= "odinu= 0d ukupno izdvojenih
sredstava za redovnu novanu naknadu izdvojeno je ?A B?@
BL?,CD KM dok je za novanu naknadu za lica koja su ovo
pravo ostvarila po osnovu steaja preduze1a izdvojeno D IIC
F@D, D? KM= - B%B# u @A?@= "odini je bilo C?A nezaposlenih
osoba korisnika ovo" prava "dje su ukupna izdvojena
sredstva za ovu na'jenu iznosila ? AFB FAM KM=Q


4+
U BiH ne postoji sistemsko i kontinuirano praenje ovih podataka usklaenih prema EUROSTAT-
u; u svrhu izrade Izvjetaja podaci su dobijeni na zahtjev Agencije za zapoljavanje BiH i obraeni od
DEP-a. Iznosi prikazani na grafu se odnose na trokove zavoda za zapoljavanje na trening, podrka
zapoljavanju i rehabilitacija i inicijative start-up poduzetnitva - nisu uzeti u obzir trokovi fonda za
rehabilitaciju i zapoljavanje OSI.
Grafik 25: Rashodi na programe zapoljavanja zavoda za zapoljavanje
u BiH, 2006-12
49


2zvor: A"encija za rad i zapo!ljavanje Bi#

&.,% I78:a0a30a 7a ra34 pe37i43i9a30e 3e >i/0e6e
73a2a03i0e pr4=0e3e 1 peri481 &..*@&.$&% 6a ovo pravo je
u @A?@= "odini u 9/ izdvojeno @ @?B MFM, FF KM !to je za FE
'anje u odnosu na @A??= "odinu= - .B# je ovo pravo
ostvarilo D CFI nezaposelnih osoba !to je DC,IFE vi!e ne"o
prethodne "odine= 6a realizaciju ovo" prava kantonalne
slu&be za zapo!ljavanje utro!ile su ? MLM MAL,IB KM !to je
vi!e ne"o u @A??="odini= - B%B# je C@ lica ostvarilo ovo
pravo "dje su izdvojeno ?AD ??F KM +inansijskih sredstava=

&.-% N4:2a3e 3a53a8e 8e=4>i/i9a3i= >4rci=a
i78:a0a01 9a=4 7a:48i 7a 7ap4?/0a:a30e 1 FBiH% - @A?@=
"odine na evidencija'a slu&bi za zapo!ljavanje .B# bilo je
re"istrirano LL DBD nezaposlenih de'obiliziranih branilaca,
!to predstavlja ?C,@BE od ukupno" broja nezaposlenih lica=
2splate i trans+eri borci'a iznosili su ?M,LE od ukupne
potro!nje sredstava iz bud&eta za @A?@= )odinu=

&$.% Prep4r15e 7a >4/0e B135ci43i9a30e tr6i?ta ra8a;

, 4rovesti analizu uzroke du"orone nezaposlenosti
osoba u najvitalnije dobi u oba entiteta, i pripre'iti
pro"ra' 'jera za spreavanje nastanka du"orone
nezaposlenosti s aktivnosti'a trajne aktivacije i
inte"racijeJ
, #ar'onizovati podatke kantona i entiteta o tr&i!tu
rada i uskladiti ih s *- 'etodolo"ijo'J
, :r!iti procjene uticaja , evaluacije aktivnih i pasivnih
'jera zapo!ljavanjaJ
, -spostaviti siste' i kontinuirano pratiti potrebe za
radno' sna"o'J

43
Podatak je potrebno harmonizovati s metodologijom EUROSTAT radi poreenja s drugim
zemljama.
34

, 0bezbijediti razvoj klijentske orijentacije uslu"a
zavoda za zapo!ljavanje i obezbijediti da +okus
njihovo" rada bude posredovanje u zapo!ljavanjuJ
, Adresirati neuskla(enost ponude i tra&nje radne
sna"e br&i' re+or'iranje' obrazovno" siste'a i
brzi' razvoje' trenin" centara za razvoj vje!tinaJ
, 4ro'ovirati adaptibilnost radnika i preduze1a na
pro'jene=
, *valuirati +unkcionisanje tr&i!ta rada sa aspekta
ri"idnosti u"ovora i tro!kova zapo!ljavanja i
otpu!tanja=
, *valuirati uslove rada slu&bi za zapo!ljavanje=
, 4rocjeniti uticaj socijalnih davanja na aktivno
tra&enje posla
IV%'%&% P4>4/0?a30e :0e?ti3a 3a tr6i?t1 ra8aA
9tr154:34< 4>ra74:a30a i tre3i3<a

&$$% P4>4/0?a30e 80e/4:a30a tr6i?ta ra8a 5r47 ra7:40
pre817et3i25e 51/t1re i 3a9ta:a5 reB4r=e 9re830e<
9tr1234< 4>ra74:a30a i 4>15e su kljuni izazovi pred Bi#
koji se odnose na pobolj!anje vje!tina na tr&i!tu rada,
strukovno" obrazovanje i trenin"a= 9a(ena je analiza
pri'jene nastavnih planova i pro"ra'a u :*5 !kola'a i
zapoete su aktivnosti na izradi standarda zani'anja koji 1e
biti osnova za reviziju postoje1ih 'odularnih N44=

&$&% Vi7i0a E1r4pe &.&. p48ra71=i0e:a operativne
ciljeve kroz ostvarivanje inteli"entno" rasta do @A@A=: (i) udio
onih koji ranije napu!taju !kolovanje treba do @A@A= sniziti s
aktualnih ?F E na 'anje od ?A E i (ii) udio onih uzrasta DA,
DB "odine koji i'aju visoko obrazovanje treba biti pove1an s
aktualnih D?E na BA E=
FA


&$'% O>ra74:a30e 0e 5/01234 7a e5434=95i ra7:40A
Bi# i'a obrazovnu strukturu radno sposobno" stanovni!tva
koja ne 'o&e obezbijediti razvoj zasnovan na znanju niti
visoke plate= 5rend u ovoj oblasti se nije pro'ijenio u
posljednjih nekoliko "odina= %ise'inacijo' standarda u
@A?@= "odini pro'ovi!e se rad A"encije za pred!kolsko,
osnovno i srednje obrazovanje i osi"urava prenos in+or'acija
krajnji'korisnici'a!kolske zajednice o upotrebi i pri'jeni
standarda koji 1e i' u velikoj 'jeri po'o1i u vaspitno,
obrazovno' procesu i pri'jeno' standarda PPpodi1iPP kvalitet
obrazovanja u Bi#= 0buko' 1e biti obuhva1eno vi!e od FAAA
nastavnika osnovnih !kola i savjetnika iz peda"o!kih zavoda=

&$(% Njavi!e zaposlenih je sa srednjo' struno'
spre'o' "dje je u @A?@= taj broj porastao na F?? hiljada tj=
na L@,I E i ve1i je ne"o u @A??= 6a @ hiljade zaposlenih lica=
Naj'anje je zaposlenih sa :i!o',visoko' !kolo',
'a"isterije' i doktorato' i iznosi ?DF hiljada zaposlenih

50
European Commission (2010) Europe 2020 A Strategy for smart, sustainable and inclusive
growth. Communication from the Commission. COM (2010) 2020. Brussels: European Commission,
pp. 3 and 9.
osoba za @A?@= "odinu !to je 'anje ne"o u @A??= "odini za C
hiljada zaposlenih osoba=

Grafik 26: Obrazovna struktura radno sposobnog stanovnitva BiH,
2006-12

2zvor: A9/ Bi# @AAI,@AAM,@A?A,@A??,@A?@

&$)% U 5:a/iBi5aci4340 9tr15t1ri re"istrovanih
nezaposlenih osoba u Bi# najve1i udio u ukupnoj
nezaposlenosti ine osobe sa tre1i' stepeno' obrazovanja=
0brazovna struktura nezaposlenih pokazuje da C?,DE ine
lica sa zavr!eno' srednjo' struno' spre'o', ?M,FE lica
sa osnovni' obrazovanje' i ni&e a naj'anje je lica koja su
zavr!ila vi!u !kolu, +akultet, akade'iju, 'a"isterij i doktorar i
to M,@E=

&$*% Nera7:i0e349t 9tr123i :0e?ti3a 1:e/i54 0e
re71/tat F$G 3ep49t40a30a =48er3e i3Bra9tr15t1re 7a
pr4Be9i43a/31 4>151 F845:a/iBi5aci0eA pre5:a/iBi5aci0e i
9/%G i c0e/46i:4t34 12e30e (@) ne'oderniziranosti pro"ra'a
pro+esionalne obuke i razvoja kljunih ko'petencija za
uspje!an &ivot u @?= stolje1u, (D) nisko" ue!1a zaposlenih i
nezaposlenih u pro+esionalni' obuka'a, (B) neuvezanosti
:*5,a i aktivnih 'jera zapo!ljavanja i (F) nedostupnosti
kvalitetnih uslu"a trenin"a i obuke svi' "rupa'a "ra(ana=
F?


&$+% Fi3a39ira301 VET@a 9e 3e p49:eC10e 84:4/03a
pa630a% %ok je razvoj strukovno" obrazovanja i
osposobljavanja kao prete&ito" dijela cjelo&ivotno" uenja od
kritine va&nosti za *- napore u preuzi'anju vode1e"
polo&aja u "lobalnoj ekono'iji i u od"ovoru na njene "lavne
ekono'ske i socijalne izazove pa je razvoju i +inansiranju
:*5,a posve1ena velika pa&nja, u Bi# ne'a ni statistikih
podataka o udjeli'a pojedinih vrsta obrazovanja u B%4,u=
4ristup *- ilustrira indikator veliine sredstava za obuku
osoba s pote!ko1a'a na tr&i!tu rada u ukupni' sredstvi'a
za aktivne 'jere tr&i!ta rada, koji pokazuje da je BDE

51
EU Support to vocational education and training in Bosnia and Herzegovina IV; Inception Report,
2011
35

ukupnih sredstava na'ijenjenih za obuku i trenin"
nezaposlenih na'ijenjeno ovi' osoba'a=

&$,% Fi3a39ira30e 5a4 i certiBicira30e pr4<ra=a
4>15e i 49p494>/0a:a30a 48ra9/i 0e :e/i5i i7a74:%
.inansiranje javnih srednjih strunih !kola u Bi# je
obezbje(eno kroz bud&etska sredstva nadle&nih
'inistarstava% .inansiranje je or"anizirano na kantonalno' i
entitetsko' nivou= <to se tie sredstava iz javnih izvora,
+inanciranje se obino vr!i preko zavoda za zapo!ljavanje na
i'e obuke nezaposlenih osoba= 4ostoje neki pro"ra'i
obrazovanja i osposobljavanja koji su besplatni za korisnike i
obino pokrivaju uenje stranih jezika, &ivot i stil, "lu'u itd=

&$-% O>15e 5401 4r<a3i7101 3e:/a8i3e 4r<a3i7aci0e
4>i234 9e Bi3a39ira01 i7 ra7/i2iti 843at4r95i i7:4ra%
4ostoje i +ir'e koje pla1aju za obrazovanje i usavr!avanje
svojih zaposlenika, dok ve1inu dru"ih obuka pla1a uesnik (u
oko LAE sluajeva)= 0vi pokazatelji ukazuju na injenicu da
je svijest o va&nosti cjelo&ivotno" uenja i osposobljavanja za
tr&i!te rada jo! uvijek vrlo niska
F@
=

&&.% -svojena je dr&avna strate"ija uenja o
poduzetni!tvu za period @A?@ K @A?F= 4re'a )*M izvje!taju
za @A?@= "odinu jedan od osnovnih preduslova za
+unkcioniranje poslovno" okru&enja je obrazovanje= 0vaj
uslov poduzetniko" okvira sesastoji se od dvije ko'ponente:
a) poduzetniko obrazovanje u osnovni' i srednji' !kola'a i
b) poduzetniko obrazovanje na post!kolsko' nivou=
4oduzetniko obrazovanje u osnovno' i srednjo!kolsko'
obrazovanje su najlo!ije ocijenjeni

&&$% O934:31 /i3i01 pri/a<4Ia:a30a VET 9i9te=a
e:r4p95i= 9=0er3ica=a 0e 8eBi3i9a3a 1 Strate<i0i ra7:40a
9tr1234< 4>ra74:a30a i 4>15e 1 BiH &..+@$'% 0na
predstavlja osnovni okvir za 'odernizaciju siste'a javnih
srednjih i vi!ih strunih !kola i de+ini!e 2etiri 5/0123a
pri3cipa 19p0e?3e =48er3i7aci0e 9i9te=a VET@a; (?)
po!tovanje evropskih standarda kvalitete obrazovanja, (@)
operacionalizaciju siste'a korporativne od"ovornosti,
upravljanje siste'a po principu javno,privatno" partnerstva
(444), (D) uspostavljanje e+ikasno" i pristupano"
in+or'acijsko" siste'a i (B) e+ektivna saradnja zasnovana na
participacijsko' pristupu i koordinacijski' 'ehaniz'i'a=

&&&% Strate<i0i ra7:40a 9tr1234< 4>ra74:a30a i 4>15e
1 BiH 48reI10e 8a reB4r=95i pr4ce9 tre>a 5re31ti 5r47
4>ra74:3i pr4ce9= 5o je veo'a zahtjevan i du"otrajan put= 2
u *- je re+or'a :*5,a izazov, neovisno od razvijenosti i
ekono'sko" stanja ze'lje=
FD
Metodolo"ije i stupanj re+or'i
kao i siste'i obrazovanja i standardi obuke se razlikuju od
ze'lje do ze'lje, sukladno speci+inosti'a ze'lje i tradiciji
:*5,a=

F@
4oslije @AAF= nije provedeno nijedno istra&ivanje, te ne'a novijih pokazatelja +inansiranja :*5,a, pa nije
'o"u1e evidentirati pro'jene niti de+inisati trendove=

FD
*- /upport to vocational education and trainin" in Bosnia and #erze"ovina 2:J 2nception 9eport, @A??=

&&'% BiH 0e :eC 3apra:i/a 48reIe3e p4=a5e 1
reB4r=i VET@a 5r47 EU VET pr4<ra=eA 2i01
i=p/e=e3taci01 EU p48r6a:a 48 $--,% 0snovna dosti"nu1a
su:
FB

-svojena je /trate"ija razvoja struno" obrazovanja
i obuke u Bi# @AAC,?D= (april @AAC=) i 0kvirno" zakona za
strukovno obrazovanje i obuke ('aj @AAI)J 0snovana je
A"encija za pred!kolsko, osnovno i srednje obrazovanje
FF
(u
dalje' tekstu: A"encija)= A"encija je razvila i 'apirala, a
/truni odbor A"encije je usvojio kljune ko'petencije i
&ivotne vje!tine za tr&i!te rada, !to sada trebaju usvojiti
nadle&ni 'inistri obrazovanja kako bi se one 'o"le u"raditi u
nastavne planove i pro"ra'e i sa' nastavni proces=
-svojena je nova no'enklatura zani'anja, koja se sastoji se
od ?D porodica zani'anja s ukupno ?AA zani'anja (usvojeno
na nivou entiteta)J
4ripre'ljena je X0snova kvali+ikacijsko" okvira u
Bi#X (dece'bar @A?A)
FL
J
9azvijeni su novi 'odularni nastavni planovi i
pro"ra'i s +okuso' na ishode uenja, stvorena je resursna
baza od LA 'entora za i'ple'entaciju planova i pro"ra'a i
provedena obuka vi!e od D=AAA nastavnikaJ
9azvijen je in+or'acioni siste' tr&i!ta rada @AAC= i
@AAI, ija je provedba zapoela listopada @AAI= , siste' je
dizajniran za pru&anje neophodnih inputa koji se odnose na
razvoj, provedbu i pra1enje napretka u i'ple'entaciji politika
zapo!ljavanjaJ
9azvijeni su 'odularni nastavni planovi i pro"ra'i
za pet op1ih pred'eta i razvijen 'odul za pred'et
4oduzetni!tvo, zajedniki za sva strukovna zani'anja
FC
J
9azvijen je novi pristup analizi potreba tr&i!ta rada,
obuci i uspostavi koordinacija iz'e(u strukovno"
obrazovanja i tr&i!ta rada kroz edukaciju i ukljuivanje u
proces socijalnih partneraJ
4roveden je velik broj pilot projekta saradnje iz'e(u
struno" obrazovanja i osposobljavanja i tr&i!ta rada, no
op1e priznati 'ehaniz'i nisu prihva1eni i uvedeni u
obrazovni siste'J
2ako jo! ne'a okvirno" zakona o obrazovanju
odraslih u Bi#, kroz projekat X4ro'ocija konkurentnosti Bi#
kroz ve1u zapo!ljivost i kvalitet ljudskih resursaX (24A @AAM),
koji je poeo poetko' ovo" 'jeseca ,
izradit 1e se strate!ka plat+or'a sa akcioni' plano'
i okvirni zakon o obrazovanju odraslih u Bi#=



.4
*- /upport to vocational education and trainin" in Bosnia and #erze"ovina 2:J 2nception 9eport, @A??=
55
Agencija ima i podruni ured za VET koji je organiziran na sljedei nain: (a) kabinet zamjenika
direktora, (b) odjel za strukovno obrazovanje i obuku, obrazovanje odraslih i cjeloivotno uenje i (c)
odjel /odsjek za informacijski sustav strukovnog obrazovanja. Djelokrug rada u podrunog ureda
ukljuuje sljedee aktivnosti: (i) razvoj, praenje i izradu zajednike jezgre nastavnih planova i
programa i modularne u strukovnom obrazovanju; (ii) provedba nacionalne / dravne kvalifikacijski
okvir; (iii) razvoj i implementacija informacijskog sustava za strukovno obrazovanje; (iv)
administracija i odravanje baze podataka i (v) realizacija suradnje s lokalnim obrazovnim i drugim
tijelima.
56
Dokument je naslovljen kao Osnova... jer oznaava poetak dugog procesa razvoja i uspostave
kvali+ikacijsko" okvira koji 1e o'o"u1iti nastavljanje br&e" dru!tveno" i ekono'sko" razvoja=
FC
- neki' kantoni'a pripre'aju nove pro"ra'e koje s'atraju relevantni' i potrebni' za njihove potrebe npr=
nastavni plan i pro"ra' za +ito,terapeuta u -nsko,sansko' kantononu=
3"

&&(% Kreira3 0e pr:i 8451=e3t 1 BiH 540i 9e >a:i
5:a/iBi5aci095i= 45:ir4= 7a 9:e 3i:4e 4>ra74:a30aA i 5a4
ta5a: 7ati0e:a 8a/0i ra7:40 1 3are834= peri481% 9adna
"rupa za razvoj osnove (baseline) kvali+ikaciono" okvira,
osnovana @A?A= i koordinirana od Ministarstva civilnih
poslova, pripre'ila je doku'ent X0snova kvali+ikacijsko"
okvira u Bi#X, koji je usvojilo :ije1u 'inistara 'arta @A??=
%oku'ent de+inira, koordinira i s'je!ta kvali+ikacije u osa'
re+erentnih nivoa (od kojih su neki podijeljeni u podnivoe) i
sukladan je *uropsko' kvali+ikacijsko' okviru za
cjelo&ivotno uenje=

&&)% BiH 3i0e ra7:i/a p49e>a3 9et i38i5at4ra 7a
praCe30e ra73i a9pe5ata VET@a, kao !to je pri'jerice
uradila *-, koja je de+inisala set od ?F kljunih indikatora=
Bi# jo! uvijek nije usvojila takav pristup i to je izazov s koji'
se u naredno' razoblju treba suoiti statistiki siste' i na
dokazi'a ute'eljena politika= Neke od njih statistiki siste'
Bi# redovno prati (npr= indikatori @, B= i F), neki su podaci
dostupni kroz istra&ivanja koja se neredovito provode i koja
nisu dio redovnih istra&ivanja statistiko" siste'a (npr=
indikator D=) dok se ostali indikatori ne prate na nivou Bi#=
Kljuni indikatori koje je de+inisala *- su:

?= 4ostotak osoba starih @@ "odine koji su uspje!no
zavr!ili srednjo!kolsko obrazovanjeJ
@= 4ostotak osoba bez srednje" obrazovanja (po
dobni' skupina'a)J
D= /topa nezaposlenosti dobne skupine @F,LB "odine
po nivou obrazovanja (E)J
B= -pis na visoko obrazovanje (E)J
F= -dio uenika srednjih !kola u op1e' i strukovno'
obrazovanju (E)J
L= -dio uesnika u :*5 pro"ra'i'a po 'jestu
nastave (E)J
C= -dio uesnika u :*5 pro"ra'i'a po spolu (E)J
I= -dio uesnika u :*5 pro"ra'i'a po nivou
obrazovanja i spolu (E)J
M= 9azdioba sudionika u :*5 pro"ra'i'a po dobni'
skupina'a (E)J
?A= 4oduze1a koja pru&aju nastavak obrazovanja ($:5)
kao postotak svih poduze1aJ
??= 4oduze1a koja pru&aju $:5 kao postotak svih
poduze1a, pre'a veliini razredaJ
?@= 4oduze1a koja pru&aju $:5 kao postotak svih
poduze1a, pre'a privrednoj djelatnostiJ
?D= 6aposlenici koji sudjeluju u $:5 obuci kao postotak
zaposlenih u svi' poduze1i'aJ
?B= 6aposlenici sudjeluju u $:5 obuci kao postotak
zaposlenih svih poduze1a, po spoluJ
?F= 5ro!kovi $:5 obuke kao postotak ukupnih tro!kova
svih poduze1a

&&*% Prep4r15e
-spostaviti siste'sko pra1enje kljunih *- :*5 indikatora
na nivou Bi#J
9avoj sektorskih re"ionlnih centara za pro+esionalnu obuku i
trenin"=
6avr!iti zapoete aktivnosti na razvoju klasi+ikacije zani'anja
i usvojiti /tandarde zani'anja i obrazovne standarde, kao i
dr&avni kvali+ikacijski okvir (N`.) za cjelo&ivotno uenjeJ
FI

-spostaviti siste' evaluacije i osi"uranje kvaliteta u
struno' obrazovanju i obuciJ
0bezbjediti povezanost struno" obrazovanja i tr&i!ta rada,
'odernizirati siste' pro+esionalne orijentacije i savjetovanja i
ukljuiti u proces zavode za zapo!ljavanje i socijalne
partnereJ
-spostaviti transparentan i +unkcionalan siste' institucija
:*5 sektora
FM
, !to ukljuuje (?) 'odernizaciju srednjih i
visokih strunih !kola kroz uvo(enje evropski prihvatljivih
standarda obuke, (@) razvoj 're&e centara za struno
osposobljavanje i obuke radno sposobno" stanovni!tva, (D)
institucije za nadzor i osi"uranje kvaliteta uslu"aJ nu&no je
osi"urati redovno statistiko pra1enje ove oblasti i uspostaviti
siste' nad"ledanja i pro"noze potreba na tr&i!tuJ
:e1i' obuhvato' radno sposobno" stanovni!tva strukovni'
obrazovanje' i NNN pove1ati ko'petentnost radne sna"e,
uspostaviti siste'ski pristup obrazovanja odraslih,
obezbijediti ve1u 'obilnost i urediti siste' cirkularnih
'i"racijaJ
0bezbijediti pove1an nivo autono'nosti strunih !kola i
institucija pro+esionalne obuke=

&&+% P4tre>3i 91 8a/030i 3ap4ri 1 reB4r=i VET@a:
4rovedba 'odularnih nastavnih planova i pro"ra'a nije u
potpunosti uskla(enaJ
6ajednika jez"ra nastavnih planova i pro"ra'a za srednje
strune !kole jo! nije de+inirana (Ministarstvo prosvjete u 9/
je uvelo 'odularni nastavni plan i pro"ra' u svi' razredi'a i
porodica'a zani'anja)J
N'a procedura i protokola za raz'jenu podataka i
in+or'acija iz'e(u kljunih aktera u struno' obrazovanju i
osposobljavanju (neke aktivnosti su u toku)J
Ne'a jedinstveno" siste'a za izvje!tavanje podataka
(/iste'i za prikupljanje i izvje!tavanje na kantonalno nivou i
u 9/ se razlikuju)J
- potpunosti provesti prijedlo" za autono'iju !kole re"uliran
0kvirni' :*5 zakono'
LA

IV%'%'% Ra7:40 =a/i 9re830i pre817eCa i
4t:ara30e 34:i ra83i =0e9ta

&&,% Ma/a i 9re830a pre817eCa 1 EU pre89ta:/0a01
73a2a0a3 i7:4r 7ap4?/0a:a30a i 848a3e :ri0e8349ti%
4olaze1i od to"a, potrebno je kroz obrazovni siste',
prvenstveno kroz osnovno i srednjo!kolsko obrazovanje,
poduzi'ati aktivnosti koje potiu na poduzeteniko
raz'i!ljanje= 0dre(ene aktivnosti u Bi# ve1 postoje, ali na

58
NQF treba odraavati principe Evropskog kvalifikacijskog okvira (EQF.
59
Vijee za srednje struno obrazovanje, mrea regionalnih centara za certifikaciju kvalifikacija,
mrea centara za obuku nastavnika i sl.
60
EU Support to vocational education and training in Bosnia and Herzegovina IV; Inception Report,
201
3:

dobrovoljnoj bazi, te ih treba siste'atizirati i uvesti u !kolski
siste' kao obavezu=

&&-% D0e/at349ti 3eBi3a3ci0954< 9e5t4ra BiH i7ra7it4
84=i3a3t34 9a2i30e3e 48 =a/i i 9re830i pre817eCa
(prera(ivaka industrija, "ra(evinarstvo i uslu"e) obezbje(uju
najvei broj radnih 'jesta i pored to"a zaposlenost se
s'anjuje i u @A?@= "odini=

&'.% - usporedbi s *- prosjeko', /M* u Bi# ne
zaostaju 'no"o u po"ledu "eneratora radnih 'jesta (*-
LL,C E, Bi# LF,@LE) ali 'no"o vi!e zaostaju u doprinosu
ukupnoj dodanoj vrijednosti (*- FL,CE dodane vrednosti,
Bi# B?,?E)=

&'$% P4tre>34 0e p4>4/0?ati 19/4:e 7a ra7:40
p49t40eCi MSP% 0d izuzetne va&nosti je daljnja iz"radnja
pravne dr&ave i unaprje(enje siste'a naplate u poslovno'
ciklusu= Nadalje je nu&no da se pojednostavi i olak!a poreski
siste'=

&'&% Mala i srednja preduze1a posluju u nepovoljno'
a'bijentu i pre'a izvje!atju %oin" Businessa za @A?@= Bi# je
na ?@L= 'jestu i najlo!ije je 'jesto za poslovanje u *uropi
"dje je jedan od razlo"a i nee+ikasno djelovanje sudova u B2#
i politika

&''% I=p/e=e3taci0a >% 9trate<i0e ra7:40a MSP@a 3e
3apre810e 6e/0e34= 8i3a=i54=, ne postoji zajedniki,
har'onizirani re"ulatorni okvir i siste' za poslovanje i
re"istraciju M/4 u ze'lji=

&'(% Pripre=e ra7:40a 4>/a9ti =a/i i 9re830i
pre817eCa i 8a/0e 91 1 ra340 Ba7i= Bi# 'ora provesti
dr&avnu strate"iju za 'ala i srednja preduze1a=>
L?

2'ple'entacija stra"ije 'ora da podrazu'ijeva i stvarno
pobolj!anje uslova poslovanja za M/4 i izvje!taje o realizaciji
iste je potrebno uiniti dostupni' !iroj zajednici=

&')% 6bo" visoke stope nezaposlenosti i ne 'o"unosti
pronala&enja posla sve se vi!e ljudi okre1e zapoinjanju
vlastitih biznisa tj pre'a poduzetni!tvu= 2ako je &elja za
otpoinjanje vlastitih pbiznisa velika postoje 'no"e prepreke
koje ote&avaju takve poduhvate kao !to su ekonos'ka kriza
i nedovljno poklanjanaje pa&nje poduzetniko' okru&enjku u
ze'lji= 9relativno 'alobrojna skupina potencijalnih i
nastaju1ih poduzetnika se sastoji od onih koji se
poduzetni!tvu okre1u iz nu&de, a ne radi iskori!tavanja
poslovne prilike= 4rocent takvih u Bi# je za F@E ve1i od
prosjeka skupine ze'alja kojoj Bi# pripada=
L@


&'*% P4817et3i25a a5ti:349t 1 BiH 0e i 8a/0e 3a
:e4=a 3i954= 3i:41 bez obzira !to su neke poduzetnike

61
EU Commission Staff Working Paper (2009) Progress Towards The Common Objectives in
Education and Training, Indicators and Benchmarks, p. 45.
62
Umihani B. et al. (2011) GEM BiH 2011 - Razviti i ojaati poduzetniki duh u Bosni Hercegovini
Tuzla: Centar za razvoj poduzetnitva
aktivnosti unaprije(ene stopa nastaju1ih aktivnosti u Bi# je
ni&a u odnosu na @A?@= "odinu, ali je vi!a u odnsou na
prosjek re"iona koje' priprada= 4okazatelj nastaju1e
poduzetnike aktivnosti i novih biznisa ini ukupnu ranu
poduzetniku aktivnost u Bosni i #erce"ovini koja je 'anja u
odnosu na pro!lu "odinu za A,? odnosno ?,@FE=

Tabela 15: Ukupna rana poduzetnika aktivnost(RPA) u BiH, 2012-
2010

S
t
4
p
a

3
a
9
t
a
0
1
C
i

p
4
8
1
7
e
t
3
i
2
5
i

a
5
t
i
:
3
4
9
t
i

S
t
4
p
a

:
/
a
9
3
i
?
t
:
a

3
4
:
i

>
i
7
3
i
9
a

R
P
A

P
r
e
5
i
8

p
4
9
/
4
:
a
3
0
a

R
P
A

i
7

3
1
6
3
4
9
t
i

F

D

R
P
A
G

P
r
i
/
i
5
a

p
r
4
i
7
a
?
/
a

i
7

6
e
/
0
e

7
a

1
3
a
p
r
i
0
e
I
e
3
0
e
=

F
D

R
P
A
G

&.$&% )%. '%. ,%. +%. ),%. &.%.
&.$$% F=B @=I ,%$ L=C L?=A @@=A
&.$.% B=? B=? +%+ D=D BL=F @M=I
--'ihani1 B= et al= (@A?@) )*M Bi# @A?@
=

&'+% BiH i=a :i9451 9t4p1 ra3e p4817et3i25e
a5ti:349ti a/i ra8i 9e 4 a5ti:349ti i7 316349ti a 3e 7>4<
pri/i5a 7a 13apreIe30e=% /topa rane poduzetnike
aktivnosti u @A?@= "odini je I,FL i vi!a je ne"o u @A??= "odini=
%o to"a je dovelo poveanje stope vlasni!tva novih biznisa
:lasnika novih biznisa je vi!e za oko CE u populaciji iz'e(u
?I,LB, u odnsou na @A??= "odinu

&',% 4os'atraju1i ue!1e oba spola u ranoj
poduzetnikoj aktivnosti u Bi# uoljivo je da se 'u!karci
'no"o vi!e odluuju za poduzetnike aktivnosti ne"o &ene,
!to je isti sluaj i u ze'lja'a iz re"iona= - Bi# je u @A?@=
ue!1e &ena u poduzetni!tvu ne!to ni&e ne"o u @A??= "odini
ali je vi!i ne"o u @A?A= "odini= 0kretanje &ena ka
poduzetni!tvu su doprinjeli razni projekti i pro"ra'i koji su
us'jjreni ka &ensko' poduzetnui!tvu=

&'-% Najzastupljeniji sektor u ranoj poduzetnikoj
aktivnosti u sve tri ad'inistrativne jedinice u Bi# je sektor
potro!akih uslu"a, zati' slijede sektor proizvodnje i
"ra(evinarstva "dje je do!lo do veliko" ula"anja u
poduzetni!tvo za razliku od prethodne "odine, a nako to"a su
ekstraktivni biznisi= - pore(enju sa ze'lja'a iz re"iona Bi#
prednja1i u sektoru proizvodnje i "ra(evinarstva, najlo!ija je u
sektoru poslovnih uslu"a koja obuhvata privredu koja se
zasniva na e+ikasnosti=

Tabela 16: Sektorska struktura rane poduzetnike aktivnosti regije,
2012

*kstraktivna 4roizvodnja i
"ra(evinarstvo
4oslovne
uslu"e
4otro!ake
uslu"e
B2# @@,BA DD,AL L,B@ DI,??
#9: ?D,?B ?I,AB @L,LL B@,?L
/N0 FD,IB @I,@M B?,ID @L,AF
*-
(prosjek)
L,B@ @D,DB @I,BI B?,CF
I7:4r; -'ihani1 B= et al= (@A??) )*M Bi# @A?@ , 5uzla:

&(.% U8i4 =/a8i 1 ra340 p4817et3i2540 a5ti:349ti
9e 9=a30i4 1 &.$&% <48i3i 9a $&A( D 3a +A(, D% -
3+

pore(enju sa ze'lja'a re"iona Bi# je ze'lja koja i'a
jednaku distribuciji poduzetnika u svi' dobni' skupina'a=

&($% St4pa pre5i8a p49/4:a30a 0e >i/a i7ra7it4 :i945a
1 &.$$% <48i3i a 1 &.$&% 9e 848at34 p4:eCa/a% 4orede1i
Bi# sa ze'lja'a re"iona stopa prekida poslovanja je vi!a u
odnosu na dru"e ze'lje ko'paratore i od prosjeka *-= /vi
ovi pokazatelji na' ukazuju na to da je potrebno ula"ati,
razvijati i jaati konkurentnost M/4a, stvarati bolje uslove tj=
a'bienta za razvoj istih=

&(&% D4=i3a3ti ra7/47i pre5i8a p49/4:a30a 1 BiH >i/i
91 17r454:a3i 3epr4Bita>i/34?C1 >i73i9a i pr4>/e=i=a
Bi3a39ira30a% - @A?@= "odini za razliku od @A??= "odine PPlini
razlozi PP su najvi!e navedeni kao razlo" prekida poslovanja=

Tabela 17: Razlozi za prekid poslovanja u BiH i zemljama regije 2012


4
l
a
n
i
r
a
n
o

u
n
a
p
r
i
j
e
d

%
r
u
"
i

p
o
s
a
o

i
l
i

p
o
s
l
o
v
n
a

p
r
i
l
i
k
a

4
r
i
l
i
k
a

z
a

p
r
o
d
a
j
u

N
e
z
"
o
d
a

N
i

n
i

r
a
z
l
o
z
i

4
e
n
z
i
o
n
i
s
a
n
j
e

4
r
o
b
l
e
'
i

+
i
n
a
n
s
i
r
a
n
j
a

B
i
z
n
i
s

n
i
j
e

p
r
o
+
i
t
a
b
i
l
a
n

Bi# D,MB D,LD D,LD @,D@ @A,M? D,IF @I,IA @B,?M
#rv D,D@ M,II D,L? A,CD ?@,?A M,LL ?L,LD DA,D?
/lo C,?A C,BF D,LB M,I@ ??,M@ ??,@@ @?,?C ??,BA
*-
(prosjek)
B,BI M,IB D,D? D,?? ?B,LC L,FA ?@,?D DA,?I
Izvor: Bahrija Umihanic)/asim 0ulumoic)"irela 1meroic)%ladjana %imic&+E" BI2
3013

&('% U B493i i Herce<4:i3i 84=i3ira <r1pa 9tar49ti
&(@)( 5a4 1 7e=/0a=a E1r4pe% 4ostoji vi!e razlo"a ali iz
raznih izvje!ataja o poduzetni!tvu 'ladih jedan od razlo"a je
to da se 'ladi 'no"o te&e zapo!ljavaju na tr&i!tu rada i da
su najvjerovatnije prisiljeni da se bave bizniso'= - pore(enju
sa @A??= "odino' u @A?@= "odini je uoeno poveanje
ukljuenosti u ranu poduzetniku aktivnost osoba u dobi
iz'e(u BF K LB, koji je vi!i od prosjeka ze'alja *-= Mo"u1i
razlozi to'e su steaji veih ko'apnija koji potiu ljude na
poduzetni!tvo zbo" osi"uranja prihoda

&((% 4otrebno je dodatno sti'ulisati 'ladu populaciju
da se ukljui u poduzetniku aktivnost, posebno u oblasti'a
25 tehnolo"ija i novih tehnolo!kih znanja=
LD


&()% /tanovni!tvo u dobi od FF,LB "odine se najrije(e
nalazi 'e(u rani' poduzetnici'a ali pre'a )*M izvjestaju
za @A?D= "oodinu u @A?@= "odini je do!lo do porasta
poduzetnika u toj dobi u .ederaciji Bi# = - 9epublici /rpskoj
najbrojniju skupinu poduzetnika ini dobna skupina @F, DB a u
Brko %istriktu B2# najbrojnija dobna skupina poduzetnika je
iz'e(u DF= i BB=

"3
Umihani B. et al. (2011) GEM BiH 2010 - Poduzetnitvom do novih radnih mjesta. Tuzla: Centar
za razvoj poduzetnitva, str. 58.
Tabela 18: Dobna struktura rane poduzetnike aktivnosti u BiH i
zemljama regije za 2012
$,@&( &)@'( ')@(( ()@)( ))@*(
BiH C,BI I,C@ -A$, I,@M B,BF
HR I,FC ?F,@? +A&- F,CL B,DI
SLO B,BM C,LB +A-& D,CC @,LI
zvor: Bahrija Umihanic)/asim 0ulumoic)"irela 1meroic)%ladjana %imic&
+E" BI2 3013


&(*% N1634 0e p4>4/0?ati 19/4:e 7a 9t:ara30e 34:i
MSP= 4rioritetno je potrebno razviti sna&nije 'ehaniz'e
+inansijske podr!ke onivanju M/4,ova, te trenin" i
savjetodavno,konzultatnsku podr!ku postoje1i' M/4=
4otrebno je razvijati uslu"e podr!ke nastaju1i' M/4 na
lokalno' nivou te postoje1i' M/4 na re"ionalno' nivou,
posebice kroz klasterske trenin" centre i "arantne +ondove=
4osebice je va&no podr&ati posebne vrste poduzetnikih
aktivnost kao !to su poduzetni!tvo &ena, ruralno
poduzetni!tvo, poduzetni!tvo 'anjinskih skupina i
poduzetni!tvo osoba s tjelesni' pote!ko1a'a=

&(+% G/a:3e prep4r15e 7a p4>4/0?a30e 493i:a30a i
80e/4:a30a MSP 91;

, 4odr&ati razvoj sna&no rastu1ih 'alih i srednjih
poduze1a pute' razvoja tehnolo!kih parkova,
industrijskih parkova, inkubatora i poslovnih zonaJ
, -te'eljiti i razvijati trenin" centre klastera i
internacionalnih lanaca vrijednostiJ
, 0lak!ati pristup +inansiranju novih poduzetnikih
aktivnosti, posebno za 'lade i u oblasti'a novih
tehnolo"ija, +inansijski' sredstvi'a razvojnih
banaka, te uspostavljanje' i jaanje' "arantnih
+ondova na re"ionalnoj raziniJ
, -svojiti poseban vodi dr&avne po'o1i za M/4 (koji
su posebno po"o(eni krizo',usa"la!en sa *-
propisi'a) i od"ovaraja1e poticajne pro"ra'eJ
, 2n+or'atizirati djelovanje dr&avnih tijela (porezna
ad'inistracija, statistiko izvje!1ivanje itd=) kako bi
se !to vi!e oslobodili resursi M/4J
, 4eriodino provoditi istra&ivanja: 4re"led
per+or'ansi M/4, *urobaro'etar i )*M i /M*
0bservator; i te'elje' njih pripre'ati adekvatna
analize za politike ute'eljene na injenica'aJ
, 2skoristiti potencijal dijaspore i pro'ovisati, olak!ati i
sti'ulisati ula"anja bh= dijaspore u Bi# i zajedniko"
ula"anja u do'a1i' +ir'a=
33

V. Odri)i ra*)'j
%.1. #vod



&(,% -la"anja u sektor poljoprivrede su niska, kao i
sa'a produktivnost sektora, !to rezultira 3i954=
54351re3t34?C1 te re/ati:34 :i945i= :a30954tr<4:i395i=
8eBicit4= 1 9e5t4r1 ra3e% -dio poljoprivrede u B%4,u Bi#
je relativno visok, no toko' posljednje etiri "odine
kontinuirano se s'anjuje= :eliina obradivo" ze'lji!ta per
capita je vrlo niska, a stopa zaposlenosti u poljoprivredi 'e(u
najve1i' u *uropi, !to dodatno ukazuje na relativno nizak
stepen produktivnosti=

&(-% BiH i=a ?a391 7a i3:e9tira30e 1 2i9te i eBi5a93e
te34/4<i0eA 4>34:/0i:e i7:4re e3er<i0eA 5a4 i 84>ra i
9er:i9e e549i9te=a= 4re'a %ru"o' izvje!taju -N,ove
*kono'ske ko'isije za *vropu (-N*$*) o uinkovitosti u
oblasti za!tite okoli!a u Bi#, svi ovi resursi posjeduju
ekono'ski potencijal za povrat ula"anja, otvaranje novih
radnih 'jesta i privlaenje direktnih stranih investicija
LB
=

&).% N1634 0e >r6e 1:4Ie30e e@7a54348a:9t:a i
re<1/ati:eA 5a54 >i 9e 9t:4ri4 45:ir 7a ra7:40 e@
p49/4:a30a% Budu1i da in+or'aciono,ko'unikaciona
in+rastruktura predstavlja okosnicu +izike in+rastrukture
suvre'eno", postindustrijsko" dru!tva, naj'anje !to se
'o&e uraditi u njeno' razvoju je ure(enje e,zakonodavstva,
koje se sporije razvija i u odnosu na re"iju=

&)$% Oc0e3a p4/04pri:re83i p4/iti5a 1 BiH 1 peri481
&..,%@&.$&= :arira% 5ro!kovi poljoprivrednih politika u @A?@=
su ocijenjeni sa D,L !to je Bi# po ovo' pitanju ran"iralo kao
?AA= od ?BB ze'lje svijeta= Bi# je u odnosu na prethodnu
"odinu popravila svoj ran" i u pore(enju sa prosjeko' *-B
ze'alja ko'paratora (Bu"arske, Ma(arske, 9u'unije i
/lovake), uoit 1e'o da je Bi# u @A?@= iznad *-B prosjek=



















LB
@nd *nviron'ental 4er+or'ance 9evie7 Bosnia and #erze"ovina, -N*$* @A??
Grafik 27: Ocjena poljoprivrednih politika sa zemljama
komparatorima
37..
37#.
372.
373.
374.
375.
37".
2..+ 2..3 2.#. 2.## 2.#2
&ros%ek AU4 )i*

2zvor: Oorld *cono'ic .oru'

&)&% U51p3a p4tr4?30a pri=ar3e e3er<i0e 1 BiH 1
&..-% 0e i7349i/a $A), t4eH9ta34:3i51A 845 0e 9:0et95i
pr490e5 >i4 $A,& t4eH9ta34:3i51A a OECD@a (A*( t4eHp4
9ta34:3i51% - po"ledu ener"etsko" intenziteta
LF
Bi# je u
@AAI= i'ala ne!to bolje rezultate u odnosu na @AAC= "odinu=
4otro!nja ener"ije po jedinici B%4,a u Bi# je u @A?A= iznosila
A,F? toe/AAA @AAA^, !to je za A,@AE vi!e od *-,B prosjeka,
dok je u @AAM= iznosila A,CD toe !to je za ?AE vi!e od ze'alja
ko'paratora (*-,B) u isto' periodu=

&)'% P4:eCa30e e3er<et95e eBi5a9349ti 0e 48 i73i=3e
:a6349ti 7a BiH= /truktura potro!nje ener"ije je vrlo
nepovoljna ("lavnina potro!nje ener"ije otpada na ku1anstva)
te je nu&no razvijati pro"ra'e ener"etski !tednih objekata,
aparata i slino, kako bi u roku C,?A "odina bh= potro!nja
ener"ije ku1anstava dosti"la relativnu razinu ze'alja lanica
*-=

&)(% U p4reIe301 9 pr490e54= 7e=a/0a 54=parat4ra
FEU@(G e=i9i0e 5ar>43 8i459i8a FCO&G po jedinici B%4,a
(k"$0@/@AAA^) su u Bi# u @AAM= "odini bile ve1e za BAE i taj
procenat se pove1ao u @A?A= "odini za ?AE=



LF
*ner"etska intenzivnost bruto dru!tveno" proizvoda jednaka je prosjenoj koliini ener"ije potrebnoj za
proizvodnju jedne jedinice B%4,a (npr= u toe/?AAA ^)= toe/AAA @AAA^ , jedinica za ener"etsku intenzivnost, koja
znai tona ekvivalentne na+te po ?=AAA -/% B%4,a pre'a kursu iz @AAA=
4.

%.2. Benchmark indikatori
Tabela 19: Benchmark odrivi razvoj
Ci/0 O8r6i:i ra7:40
Ba73a :ri0e8349t i38i5at4ra 0e >e3c=ar5 4834934 pr490e5 EU(E$..
Nivo 2zvor @AAL @AAC @AAI @AAM @A?A @A?? @A?@
0dr&ivi razvojQ
Bi#
D :
: I? : LD :

Kvalitet puteva
Bi#
D : : FM FM FM FI ID
5ro!kovi poljoprivrednih politika
Bi#
D : : ?AD ??? ?AB MM ?AC
5ehnolo!ka spre'nost
Bi#
D CC LM LL C@ IA IF II
0p!ti kvalitet in+rastrukture
Bi#
D LM : LL FM FB L? C?
_eljezniki transport , transport robe ('iliona tona/k')
Bi#
? ?? ?? ?D ?B ?F ?F
*'isija $0@ po B%4 (k"$0@/^)
Bi#
F LI LB LB FM
BI :
:
*'isija $0@ po stanovniku (ve1a vrijednost predstavlja 'anju
e'isiju) (t$0@/stanovn=)
Bi#
F
?D@ ?@? ?AM MM
MC :
:
4otro!nja el= ener"ije po stanovniku (kOh/stanov=)
Bi#
F FI FM LA CF CI : :
4otro!nja ener"ije po B%4 (toe/AAA @AAA ^)
Bi#
F MC MA MD IF LI : :
4otro!nja ener"ije po stanovniku (toe/stanov=)
Bi#
F F? FC L? LC LM : :
Broj 'obitela (na ?AA stanovnika)
Bi#
L FB FI C? CD LM C? :
Broj korisnika interneta (na ?AA stanov=)
Bi#
L CC LI C? CB MA : :
Broj prikljuaka !irokopojasno" interneta (na ?AA stan=)
Bi#
L ?F @D B? BF FD LM :
Qdvo"odi!nji indikatorJ ?,*-90/5A5J D,/vjetski ekono'ski +oru'J F,Me(unarodna ener"etska a"encijaJ L,Me(unarodna teleko'unikacijska unija


&))% P45a7ate/0i 5:a/iteta 4p?te i3Bra9tr15t1re 1 BiH 3i91
p4:4/03iA s obziro' da je Bi# u @A?@= i'ala lo!iju
in+rastrukturu u odnosu na ze'lje ko'paratore
LL
= 4re'a
kvalitetu op!te in+rastrukture
LC
, )lobal $o'petetiveness
9eport @A?@,@A?D od ukupno ?BB ze'lje, ran"ira Bi# na
?DM= 'jesto=
LI
4o kvalitetu cesta Bi# je popravila svoju
poziciju za ?A 'jesta i ran"irana na ?DB= 'jesto, &eljeznika
in+rastruktura je tako(e napravila pozitivne po'ake i
ran"irana je na CB= 'jesto, luke in+rastrukture na ?B@=, a
zrane transportne in+rastrukture su u @A?@= 9an"irane na
predposljednje 'jesto !to je lo!iji rezultat u pore(enju sa
prethodno' "odino' i zauzi'a ?BD= 'jesto=

&)*% Bolje rezultate Bi# je ostvarila za pokazatelj broja
aktivnih +iksnih tele+onski linija na ?AA stanovnika "dje je
ran"irana na BI= 'jesto, dok se po broju pretplatnika u
'obilnoj tele+oniji Bi# nalazi na ?AB= 'jestu ()$2 @A?@,
@A?D)=
LM


&)+% U8i4 6e/0e73i254< tra39p4rta 1 151p34= pre:471
r4>a 1 BiH 1 peri481 &..*%@&.$$% p45a710e pr4=0e30i:4
5reta30eA i 'anji je od cestovno" udjela ('il= tk')% - @A??=
"odini je iznosio DF,MME !to predstavlja pad od ?,LI
procentnih poena u odnosu na @A?A= "odinu= Najve1i udio od
BL,ADE je zabilje&en u @AAL=

&),% O>i= pre:e7e3e r4>e 6e/0e73ic4= 9e p4:eCa4 1
&.$$% 1 483491 3a &.$.%, 'e(uti', pove1anje je bilo znatno
'anje u odnosu na prosjeno pove1anje ostvareno u
ze'lja'a *-B= - pore(enju sa prosjeko' ze'alja
ko'paratora *-,B, koliina ukupno prevezene robe

LL
/vjetski ekono'ski +oru', podaci od @@= dece'bar @A?A=
LC
2ndikator kvalitete ukupne in+rastrukture vrednuje (transportnu, tele+onsku i ener"etsku in+rastrukturu) na skali
od ? (izrazito nerazvijena) do C (vrlo razvijena i e+ikasna po 'e(unarodni' standardi'a)=
LI
http://777D=7e+oru'=or"/docs/O*.])$9]9eport]@A??,?@=pd+, str= ?@D
LM
2bid=
&eljeznica'a u Bi# u @A??= je bila ni&a za oko IBE, dok je ta
razlika u @A?A= bila ne!to 'anja=

&)-% S:e :eCi >r40 54ri93i5a 1 BiH i=a pri9t1p
?ir454p40a934= i3ter3et1= Broj 'obilne tele+onije na kraju
@A?@= "odine je iznosio IC,@F E, dok penetracija
!irokopojasnih pretplatnika u odnosu na ukupno stanovni!tvo
Bi# iznosi ?@,LAE= - strukturi !irokopojasnih prikljuaka i
dalje prednjai A%/N pristup sa FC,@ME od ukupno" broja
!irokopojasnih prikljuaka, uz porast kablovsko" pristupa
internetu=

&*.% -poredi'o li teleko'unikacijske indikatore za Bi# i
prosjek ze'alja *-B (Bu"arske, 9u'unije, /lovake i
Makedonije), 'o&e'o pri'ijetiti da iako se Bi# pribli&ava
prosjeku *-B, jo! uvijek ostvaruje oko DAE slabije rezultate u
odnosu na navedene ze'lje, osi' u sluaju udjela korisnika
interneta, "dje ak i pre'a!uje rezultate prosjeka *-B
ze'alja= - @A?@= je zabilje&eno IC,@F 'obilna pretplatnika
na ?AA stanovnika=
%.. Analiza trendova
V.0.1. 1'lj'/ri)reda2 /r'i*)'d$ja 3ra$e i
r.ral$i ra*)i"ak

&*$% P4/04pri:re8a i 9r483e 80e/at349ti i=a01 :e/i5i 73a2a0
za prete&no ruralnu ze'lju i ruralno stanovni!tvo koje ini oko
LA E populacije Bi#= 4ored injenice da preko polovine
populacije Bi# &ivi u ruralni' predjeli'a
CA
, ova oblast
zapo!ljava petinu radne sna"e Bi#=


CA
/*/MA9% *-, /trate!ki plan Bi# za har'onizaciju poljoprivrede, prehrane i ruralno" razvoja @AAI,@A??=, str=
4#

&*&% Bi# i' oko BFE neiskori!tenih oraninih povr!ina !to
vodi ka sta"naciji u poljoprivredi a dodatne vre'enske
nepo"ode koje su zadesile Bi# u posljednjih nekoliko "odina
prouzrokovale su velike proble'e naroito toko' @A?@= !to je
ne"ativno uticalo na s'anjenje proizvodnje i prinosa=

&*'% 4re'a izvje!taju Analiza vanjskotr"ovinske raz'jene
Bi# za @A?@= "odinu, najznaajniji proble' sa koji' se sektor
poljoprivrede, tj= do'a1i proizvo(a1i susre1u du&e vre'ena
jeste ne'o"unost izvoza poljoprivrednih proizvoda na
strana tr&i!ta a naroito tr&i!te *- usljed nedostatka
certi+ikacije i licenciranja poljoprivrednih proizvoda u skladu
sa *- standardi'a=

&*(% U BiH 0e 1 &.$&% <48i3i 7a>i/0e6e3 ra9t ci0e3a 48
&A$D <H<% Kretanje cijena hrane u Bi# je znaajno
deter'inisano
C?
svjetski' cijena'a hrane= $ijene hrane u
svijetu u @A?@= "odini bilje&e s'anjenje od ?,IE
C@
"/"=
Najve1i doprinos rastu cijena u @A?@= "odini i'ale su
kate"orije hrane i bezalkoholnih pi1a, transport, alkohol i
duvan, te stanovanje, vodosnadbijevanje, el= ener"ija, plin i
dru"i ener"enti= Nepovoljni vre'enski uslovi, odnosno su!a i
slaba &etva su prvenstveno uticali na rast cijena hrane u
dru"oj polovini "odine=

&*)% 4os'atraju1i cijene hrane u Bi# uoava se da su u
@A?@= "odini u prosjeku ipak bile ve1e za ?,C"/"= Najve1i
doprinos porastu bh= cijena hrane su i'ale na'irnice
&ivotinjsko" porijekla, te vo1a i povr1a= / dru"e strane, cijene
hljeba i &itarica te 'asti i ulja su s'anjene pri
'e(u"odi!nje' pore(enju i na taj nain su donekle usporile
rast cijena hrane u Bi#=

&**% Kretanje svjetskih cijena na+te u @A?@= "odini bilo je
deter'inisano prilika'a na /rednje' 2stoku= Nakon
s'anjenja cijena na+te
CD
u svijetu u K@ @A?@= "odine toko'
KD i KB je ponovo re"istrovano poskupljenje po'enuto"
ener"enta ("/")= - Bi# cijena "oriva i 'aziva je ve1a za C,FE
u odnosu na @A??= "odinu= %ok je poetko' @A?@= "odine
re"istrovan najve1i porast cijena po'enute kate"orije, u KB je
pri'jetno usporavanje rasta cijena pri 'e(u"odi!nje'
pore(enju=

&*+% $ijene u kate"oriji stanovanja, vodosnadbijevanja, el=
ener"ije, plina i dru"ih ener"enta su u @A?@= "odini ve1e za
@,ME "/" !to je posljedica ve1ih cijena ko'unalija= 2ako u
@A?@= "odini nije bilo poskupljenja el= ener"ije i "asa, zbo"
pove1anja cijena spo'enutih ener"enata u 4@ @A??= "odine
re"istrovan je 'e(u"odi!nji rast cijena ovih ener"enta=
CB


:#
0buhvatnost i razliit udio pojedinih proizvoda u $42 indeksu hrane u Bi# i indeksu hrane u svijetu uticao je
da stope rasta/s'anjenja cijena hrane budu 'alo dru"aije iz'e(u bh= i svjetsko" indeksa hrane= Me(uti',
"eneralno pos'atraju1i trend oba indeksa je prilino slian (poja!njeno u *kono'ski' trendovi'a januar,juni
@A?@= "odine)=
C@
2zvor: 2ndeks hrane, MM. baza podataka, %*4 kalkulacije=
CD
2zvor: MM. baza podataka, -K Brent=
CB
$ijena elektrine ener"ije u @A?@= "odini je ve1a za D,?E a "asa ?D,CE u pore(enju sa prosjeko' u @A??=
"odini=
$ijena vode je ve1a za CE "/" u @A?@= "odini zbo"
poskupljenja iz K@ @A?@= "odine=

&*,% U8i4 p4/04pri:re8eA /4:aA ?1=ar9t:a i ri>4/4:a 1
BDP@1 BiH 9e 9=a30i4 9a +A.-D 1 &.$.% 3a *A-)D 1 &.$$=,
!to uz injenicu da je u ovoj privrednoj "rani an"a&ovano
?M,CE bh= radno" stanovni!tva, navodi na zakljuak da su
produktivnost i e+ikasnost ovo" sektora niske, te da se ljudski,
prirodni i kapitalni resursi ne iskori!tavaju na opti'alan nain=

&*-% K4351re3t349t >% p4/04pri:re8e i 8a/0e 0e 3i95a%
4oljoprivrednici i proizvo(a1i iako i'aju potencijal da do'a1e
tr&i!te obezbjede 'no"i' od proizvoda koji se uvoze, ve1ina
do'a1ih poljoprivredno K prehra'benih proizvoda nisu
cjenovno konkurentni obziro' na vi!estruko 'anja izdvajanja
sredstava iz vladinih bud&eta za subvencije u poljoprivredi u
odnosu na ze'lje okru&enja=

&+.% Bi# je potpisala veliki broj bilateralnih u"ovora i
'ultilateralnih sporazu'a sa susjedni' ze'lja'a, ne
e+ikasni 'ehaniz'i tr"ovinske politike koji trenutno postoje u
Bi# nisu doveli do znaajno" porasta izvoza poljoprivredno,
prehra'benih proizvoda=

&+$% Kljuna aktivnost koja je realizovana u @A?@= "odini je
izrada podzakonskih propisa iz PPhi"ijensko" paketa,, "dje je
:ije1e 'inistara donijelo set pravilnika iz tzv= ,, hi"ijensko"
paketa sa cilje' ispunjavanja obaveza o har'onizaciji bh=
propisa sa zakonodavstvo' *-=

&+&% Najve1i rast izvoza ostvaren je u izvozu 'lijeka i dru"ih
'lijenih proizvoda, jaja peradi, ptiijih jaja, 'eda, jestivih
proizvoda &ivotinjsko" porijekla, a najve1i pad izvoza je
ostvaren kroz 'ineralna "oriva, 'ineralna ulja i proizvoda
njihove destilacije=

&+'% - robnoj raz'jeni poljoprivredni' proizvodi'a za @A?@=
"odinu u odnosu na prethodnu "odinu zabilje&en je pad
uvoza od ?D,LFE dok je na strani izvoza zabilje&en bla"i rast
od @,BFE= Kao posljedica to"a do!lo je do pada de+icita od
?I,I? E i vee" procenta pokrivenosti koja iznosi @I,I?E

&+(% BiH 5ara5teri7ira i :e4=a 3i7a5 48349
p4/04pri:re834< 7e=/0i?ta i 9ta34:3i?t:a= 4re'a podaci'a
iz @AAM=, na jedno" stanovnika dolazi A,@L ha oraninih, A,?B
ha zasijanih i A,FL ha poljoprivrednih povr!ina= /truktura se
nije znaajnije 'ijenjala posljednjih "odina=

&+)% 4re'a podaci'a B#A/A nakon perioda rasta
zaposlenosti &ena u poljoprivredi (@AAL=,@AAM=), sa
zabilje&eni' ue!1e' od BFE u @AAM= do!lo je do pada ovo"
ue!1a na BDE u @A?A= te DME u @A??=

&+*% Ra9te i3tere9 7a 17<40 4r<a395i pr4i7:48a 1
p4/04pri:re8340 pr4i7:4830i 1 BiH% /ve ve1i zahtjevi tr&i!ta
za kvalitetno' zdravo' hrano' predstavljaju razvojnu
42

'o"u1nost za ruralna podruja, koja 'o"u pota1i razvoj
brendiranih proizvoda, turiz'a te cijelo" lanca snabdijevanja,
i'e se kreiraju nova radna 'jesta i "enerira prihod=

&++% BiH tre31t34 3e=a 3iti 0e8a3 pr4i7:48 7a?tiCe3
pre=a EU ?e=i% 6a!tita brendiranih proizvoda u Bi# jo! nije
za&ivjela= 4re'a podaci'a %004 baze podataka *vropske
ko'isije
CF
, u *- je re"istrovano ?=AFL za!ti1enih
poljoprivrednih proizvoda, ?FC aplikacija eka na
odobravanje, a objavljeno je jo! LM aplikacija=

&+,% B49a3954erce<4:a25i p4te3ci0a/ 7a >re38ira30e 9e
pr4c0e3010e 3a $).@$*. 4ri<i3a/3i pr4i7:48aA 540i >i 9e
=4</i i7:47iti 3a 9tra3a tr6i?ta% 4re'a istra&ivanju
)eneralno" direktorata *vropske ko'isije za poljoprivredu i
ruralni razvoj, tr"ovinska vrijednost I@A za!ti1enih proizvoda
iz "rupe 4%0 (proizvodi proizvedeni i pripre'ljeni u dato'
"eo"ra+sko' podruju kori!tenje' priznatih praktinih
znanja) i 4)2 (proizvodi ori"inalni po proizvodnji i pripre'i i
usko vezani za "eo"ra+sko podruje, jer se bar jedan stadij
proizvodnje ili pripre'e odvija u dato' "eo"ra+sko'
podruju) u @AAC= je iznosila ?B,@ 'ilijarde eura
CL
=

&+-% /ektor poljoprivrede u Bi# se s'anjuje jer se iz "odine
u "odinu suoava sa !iroki' spektro' o"ranienja= Niske
proizvodne cijene, nedostatak objekata za uskladi!tenje i
pakovanje poslije &etve, rascjepkani lanci snabdjevanja,
skupa lo"istika i o"ranien pristup dostupni' +inansija'a =

&,.% - podsektoru !u'arstva u Bi# i'a'o isti proble'
neiskori!tenosti potencijala "dje !u'e pokrivaju FDE teritorije
Bi# a nisu e+ikasno iskori!tene a jedan od razlo"a to'e je i
nepristpani tereni i 'ine=

&,$% 4re'a izvje!taju *vropske ko'isije o napretku Bosne i
#erce"ovine u @A?@= u oblasti poljoprivrede i politike ruralno"
razvoja nije bilo neko" napretka= 4ored slabih kapaciteta za
kreiranje politika i koordinaciju na dr&avno' nivou, u oblasti
poljoprivrede i ruralno" razvoja ne postoji sveobuhvatna
strate"ija za uskla(ivanje sa pravno' steevino' *-
(acquis,e')
CC
=

&,&% 8o! uvijek se eka na provo(enje dr&avno" Strate?54<
p/a3a 7a ar=43i7aci01 p4/04pri:re8eA prera3e i r1ra/34<
ra7:40a &..,%@&.$$% i Operati:34< pr4<ra=a BiH 7a
p4/04pri:re81A prera31 i r1ra/3i ra7:40= /a dr&avni'
zakono' je neophodno uskladiti entitetske doku'ente ,
/trate!ki plan ruralno" razvoja i Akcioni plan 9epublike
/rpske, kao i 0perativni pro"ra' .Bi# za har'onizaciju
poljoprivrede, prehrane i ruralno" razvoja= /rednjorona
strate"ija razvoja poljoprivredno" sektora (@AAL=,@A?A=) .Bi#
je produ&ena za dvije "odine
CI
=


CF
%009 baza podataka http://ec=europa=eu/a"riculture/qualit;/sche'es/inde3]en=ht'
CL
Ne7sletter @A?A, http://ec=europa=eu/a"riculture/qualit;/sche'es/ne7sletter,@A?A]en=pd+
CC
2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A??, (@A??=) *vropska ko'isija, dostupno na 7eb stranici:
777=dei="ov=ba
CI
2bide'
&,'% Nalazi *vropske ko'isije ukazuju da je u oblasti
si"urnosti hrane posti"nuto 'alo napretka, usvajanje'
provedbeno" zakonodavstva o neki' vrsta'a prehra'benih
proizvoda, brzos'rznutoj hrani i 'aterijali'a koji dolaze u
kontakt sa hrano', te unapre(enje' siste'a za kontrolu
kori!tenja "enetski 'odi+ikovanih or"aniza'a ()M0)
CM
=

&,(% Bi# je usvojila provedbeno zakonodavstvo za rezidue
pesticida i radioaktivnih konta'inata i standarde vezane za
ove prozivode= 4otrebno je izraditi strate"iju za 'o"unost
laboratorijskih kapaciteta da vr!e analizu uzoraka iz lanaca
hrane i hrane za &ivotinje=

&,)% :rlo 'ali napredak ostvaren je u sektoru veterinarstva,
posti"nut usvajanje' provedbeno" zakonodavstva o
zarazni' bolesti'a, 'jera'a kontrole bolesti &ivotinja,
trihinele, rezidua veterinarsko,'edicinskih proizvoda i
zabranjenih supstanci, te usvajanje' odluke o
nusproizvodi'a &ivotinjsko" porijekla, zati' unapre(enje'
dr&avno" plana kontrole rezidua i provedbo' ka'panje za
vakcinaciju protiv bruceloze i klasine svinjske ku"e
IA
= Bez
adekvatno uspostavljene kontrole zdravlja &ivotinja ne'a ni
izvoza proizvoda &ivotinjsko" porijekla iz *-=

&,*% -svojeno je i provedbeno zakonodavstvo o
uspostavljanju +itosanitarno" re"istra i paso!a za biljke,
'jera'a kontrole !tetnih or"aniza'a na biljka'a, biljni'
proizvodi'a, postrojenji'a i +ito+ar'aceutski' preparati'a
I?
=
.itosanitarne kontrole na svi' "ranini' prelazi'a su
pobolj!ane zahvaljuju1i uvo(enju jednoobraznih lista biljaka,
biljnih proizvoda i dru"ih objekata koji su podlo&ni inspekciji
zdravlja bilja= 4rovodi se i pro"ra' za praenje bolesti
kro'pira=

&,+% - B2# jo! nije usvojena strate"ija za poljoprivredu , ako
ni zakon o pljoprivredno' popisu= 4otrebno je unaprijediti
poljoprivrednu statistiku i in+or'acioni siste' za poljoprivredu
i izvr!iti 'e(usobno uskla(ivanje posotje1ih siste'a=

&,,% Prep4r15e 7a p4>4/0?a30e 9ta30a 1 4>/a9ti
p4/04pri:re8eA ra3e i r1ra/34< ra7:it5a 91:
, -spostaviti siste' 'onitorin"a i evaluacije u sektoru
poljoprivrede !to podrazu'ijeva i procjenu uticaja 'jera
podr!keJ
, 8aanje or"anizacionih i ljudskih resursa u dr&avni' i
entitetski' institucija'a, te unapre(enje koordinacije
aktivnosti u cilju kori!tenja dostupnih *- sredstava=
, 4ripre'iti /trate"ije ruralno" razvoja s uskla(eni'
'jera'a i pod'jera'a s radni' planovi'a i bud&eti'a i
24A9% pro"ra'o'J
, 2zrada i usvajanje 6akona o or"anskoj proizvodnjiJ

CM
2bide'
IA
2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?@, (@A?@=) *vropska ko'isija, dostupno na 7eb stranici:
777=dei="ov=ba
I?
2bide'
43

, -spostaviti or"anizacione jedinice za oblast ribarstva i
'orsko" ribarstva u okviru M:5*0 /ektora poljoprivrede,
prehrane, !u'arstva i ruralno" razvojaJ
, %onijeti zakon o po'orsko' ribarstvuJ
, %onijeti strate"iju razvoja po'orsko" ribarstvaJ
, 4opuniti or"anizacionu strukturu /ektora poljoprivrede,
prehrane, !u'arstva i ruralno" razvoja M:5*0J
, -spostaviti 're&e ruralno" razvojaJ
, %e+inirati 'anje razvijene ruralna podruja u cilju
posebnih 'jera podr!ke ruralno' razvojuJ
, 4rioretizirati de'iniranja poljoprivredno" ze'lji!ta i
kljunih ruralnih podrujaJ
, -re(enje re"ulative i preno!enje standarda *- u oblasti
slatkovodno" ribarstvaJ
V.0.2. Ek'l'4ija2 e$er4ija i 'b$')lji)i
i*)'ri e$er4ije
&,-% Bi# vlasti su zapoele sa prioritizacijo' i uskla(ivanje'
ekolo!kih pitanja a donatori su poveali svoju prisutnost i
ula"anja u ovaj sektor= - @A??,@A?@ "odini ostvaren je
neujednaen napredak re+or'skih procesa u oblasti'a
za!tite okoli!a, kvaliteta zraka, kvaliteta voda i upravljanje
otpado' na razliiti' nivoi'a vlasti u B2#=

&-.% :ije1e 'inistara Bi# je donijelo 0dluku o osnivanju
ovla!teno" or"ana za provo(enje projekata Mehaniz'a
isto" razvoja Kjoto protokola 0kvirne konvencije -jedinjenih
naroda o pro'jeni kli'e u Bi#=

&-$% Napredak je ostvaren u pitanji'a kli'e, pute'
unaprije(enja ad'inistrativnih kapaciteta kako bi se rje!avala
pitanja kli'atskih pro'jena=

&-&% 4re'a nalazi'a %ru"o" izvje!taja -N*$*,a o
uinkovitosti u oblasti za!tite okoli!a u Bi# pobolj!ana je
're&a 'onitorin"a kvaliteta zraka, 'onitorin" vode,
pove1ane su aktivnosti na s'anjenju e'isija i pra1enju
e'isija velikih e'itera, te uspostavljanju katastra e'isija
polutanata i razvoju re"istra e'itovanih za"a(ivaa i re"istra
trans+era za"a(uju1ih 'aterija=

&-'% - oba entiteta evidentan je napredak u po"ledu kvaliteta
zraka, "dje je 9epublika srpska usvojila novi 6akon o za!titi
zraka a .ederacija Bi# je usvojila novi pravilnik o 'etoda'a
praenja kvaliteta zraka, de+inisanju tipova za"a(ivaa i
standarda kvaliteta zraka=

&-(% U &.$&% 0e 84?/4 84 ra9ta e=i9i0e 9ta5/e3i25i
<a94:a i7 p4/04pri:re83i 80e/at349ti od ?E u odnosu na
e'isiju staklenikih "asova u @A??="odini= -kupna e'isija
staklenikih "asova u sektoru poljoprivrede u @A?@= "odini
iznosi @=IIF "i"a"ra'a $0@



Tabela 20: Emisija staklenikih gasova iz sektora poljoprivrede, BiH
P4/04pri:re8a &..+ &.., &..- &.$. &.$$ &.$&
A% St42ar9t:4 K
Ber=e3taci0a
$#B MIF MLF MCA ?=AF@ MLC MDL
B% Upra:/0a30e 4r<%
I1>ri:4=
$#B ?@B ?@A ?@@ ?DA ?@F ?@A
N@0 @?D @?A @?D @@B @?D @AI
D% P4/04pri:re834
7e=/0i?te
N@0 ?=CAC ?=DI@ ?=L?@ ?=IDF ?=FDM ?=LAI
F% Spa/0i:a30e p4/0%
49tata5a
$#B ?? ?D ?D ?? ?? ?A
N@0 B F F B B B
U51p3a ESP
e=i9i0a
'%.(' &%*-* &%-'* '%&)) &%,), &%,,)
2zvor: B#A/, @A?D= (/aop!tenja K okoli!na statistika, B#A/, @A?@=)

&-)% 4ored poljoprivrednih aktivnosti, najvi!e staklenikih
"asova se e'ituje kroz 'etalnu industriju i ter'oelektrane=

&-*% U51p34 9=a30e30e e=i9i0a GHG (ne ukljuuju1i
podatke o e'isiji iz upotrebe ze'lji!ta, pro'jene na'jene
ze'lji!ta i !u'arstva K N-N-$.) u *-,@C u periodu @AAI=,
@AAM= je iznosilo C,?E (DFF 'il= tona $0@) i u"lavno' je
posljedica pada potra&nje za ener"ijo' uslijed ekono'ske
recesije, pada potro!nje +osilnih "oriva te pove1ano" udjela
upotrebe obnovljivih izvora ener"ije
I@
=


&-+% BiH 0e i9p13i/a 19/4:e 7a p134pra:34 12e?Ce 1
</4>a/3i= ra7<4:4ri=a 4 a8aptaci0i 3a 5/i=at95e
pr4=0e3e i =0era=a 7a 1>/a6a:a30e 30i4:i p49/0e8ica=
Kao ze'lja koja ne pripada Aneksu 2 -N 0kvirne Konvencije
o kli'atski' pro'jena'a (-N.$$$), Bi# ne'a de+inisan cilj
za s'anjenje e'isije )#) u prvo' obavezuju1e' periodu,
ali se oekuje da 1e on biti obuhva1en naredni' u"ovoro'
poslije @A?@=

&-,% U &.$&% 91 3a9ta:/0e3e a5ti:349ti 7a 15/012i:a30e BiH
1 pr40e5te 2i9t4< ra7:40a ($lean %evelop'ent Mechanis' ,
$%M), jedno" od tri +leksibilna 'ehaniz'a K;oto protokola
ID
=
0vla!teno tijelo , %NA (%esi"nated National Authorit;) je
zvanino uspostavljeno u septe'bru @A??=, i'e je
zadovoljen preduslov za aktivno ukljuenje Bi# u $%M
'ehaniza'=

&--% $%M projekti 1e o'o"u1iti privlaenje stranih investicija
i trans+er istih tehnolo"ija, i'e se sti'uli!e razvoj na
odr&ivi' osnova'a= 4rojekti koji trenutno ekaju na
odobravanje (iz oblasti obnovljivih izvora ener"ije i pove1anja
ener"etske e+ikasnosti) predvi(aju s'anjenje e'isije )#)
od @,F 'iliona tona $0@ u narednih seda' "odina= Njihova
procijenjena vrijednost iznosi DFA 'iliona eura (-N%4 Bi#)=

'..% Bi# je napravila iskorak u 'odernizaciji i unapre(enju
're&a za 'onitorin" okoli!a= - toku je uspostava siste'a za
izvje!tavanje u skladu s indikatori'a *vropske a"encije za
okoli! i zahtjevi'a *vropske in+or'acione i opservacijske
're&e= Na nivou dr&ave je a&uriran i $orine Nand cover

I@
/u''ar; )#) 2nventor; @A?? , Annual *uropean -nion "reenhouse "as inventor; ?MMAK@AAM and inventor;
report @A??
ID Bi# je pristupila K;oto protokolu @AAI=
44

projekat
IB
, a u toku je i kreiranje seta podataka o kvalitetu tla i
podataka za 'onitorin" za"a(enja u skladu sa siste'o' za
pra1enje kori!tenja ze'lji!ta i analize sadr&aja karbona tzv=
Nucas siste' (Nand -se and $arbon Ana;sis /;ste') iz
sredstava 24=

'.$% 4rocjenjena koliina proizvedeno" ko'unalno" otpada
na podruju Bi# iznosi ?=DAL=LLD tona tj= DBA k" po
stanovniku "odi!nje ili A,MA k" dnevno= Koliina proizvedeno"
otpada po stanovniku je u porast i oekuje se daljni rast
uzrokovan oekivani' poveanje' potro!akih navika stoji
per'a izvje!atju Ministarstva vanjske tr"ovine i ekono'skih
odnosa Bi#=

'.&% -kupna koliina izvezeno" neopasno" otpada u @A?@=
"odini iznosi ?II=AIM tona !to je u odnosu na prethodnu
"odinu 'anje za ?D,IE= -dio izvezenih koliina neopasne
!ljake i pepela u ukupnoj izvezenoj koliini otpada u @A?@=
"odini i iznosi DM,?E i 'etalni otpad sa DL,LE= -kupna
koliina uvezeno" neopasno" otpada u @A?@= "odini iznosi ?D
ILL tona !to je za D?,@E 'anje u odnsou na prethodnu
"odinu

'.'% 6e'lji!te, kao izuzetno znaajan resurs, zahtijeva
plansko i siste'sko upravljanje te adekvatne a"rookolinske
politike= 4re'a podaci'a .ederalno" 'inistarstva okoli!a i
turiz'a, veliki dio bosansko,herce"ovako" tla se 'o&e
okarakterisati kao osjetljivo, s obziro' da IB,@E teritorije i'a
na"ib ve1i od ?DE, te da je BAE ze'lji!ta pli1e od DA c',
dok su ?CE ze'lji!ta vrlo plitka tla
IF
= 4re'da trenutno ne
postoji re"istar de"radiranih povr!ina, predratni podaci
nala&u da je oko A,FE teritorije Bi# (cca @A=AAA ha)
kate"orisano kao tehno"ena pustinja
IL
=
V.3.2.1. Energija

'.(% 4oslovni rezultat sektora *ner"etike u @A?@= "odini
dodatno je oslabio ukupnu industrijsku proizvodnju u B2#=
4re'a podaci'a %*9K,a ukupna proizvodnja elektrine
ener"ije u Bi# u @A?@= "odini je iznosila ?@ MDF )O# !to
predstavlja s'anjenje od IE u odnosu na isti period
prethodne "odine=

'.)% Nepovoljne vre'enske prilike i lo!a hidrolo!ka situacija
toko' cijele "odine rezultirali su "odi!nji' s'anjenje'
proizvodnje elktrine ener"ije u hidroelektrana'a od BE u
odnosu na prethodnu "odine= 9e'ontni radovi na
ter'oener"etski' postrojenji'a ne"ativno su uticalli na
po"oonsku spre'nost ter'oelektrana koje su zabilje&ile
"odi!nji pad proizvodnje od ?AE=


IB
$092N* land cover baza podataka je rezultat $092N* Nand $over projekta (za izradu prostorne 'ape) koji je
u toku: projekat je iniciran od strane *vropske a"encije za okoli! i pokriva ze'lje *-,@F (sa izuzetko' Kipra i
Malte), kao i Albaniju, Andoru, Bi#, Makedoniju i obalske zone 5unisa i /jeverno" Maroka=
IF
2bide'
IL
/tanje okoli!a u .Bi#, @A?A=, .ederalno 'inistarstvo okoli!a i turiz'a,= str= B@, BD
'.*% /'anjenje elektrine ener"ije u ter'oelektrana'a
ne"ativno se odrazilo i na poslovanje rudnika u"lja u Bi# koji
su zabilje&ili "odi!nji pad proizvodnje od D,FE u odnosu na
prethodnu "odinu= /'anjeni nivo proizvodnje u ener"etsko'
sektoru Bi# rezultirao je pado' +iziko" obi'a izvoza
elektrine ener"ije od oko BAE !to je dodatno oslabilo
ukupni Bi# izvoz toko' @A?@= "odine= Bi# uvoz elektrine
ener"ije toko' @A?@= "odine uve1an je za oko ?D,FE u
odnosu na isti period prethodne "odine=

'.+% -kupnoj potro!nji elektrine ener"ije toko' @A?@=
"odine nije do!lo do znaajnijih pro'jena (rast od A,DE), dok
je potro!nja velikih kupaca s'anjena za @,?E u odnosu na
prethodnu "odinu !to je razu'ljivo s obziro' na pad
privredne aktivnosti u Bi#=

'.,% 4roizvodnja na+te i na+tnih derivata u posljednjih
nekoliko "odina i'a sve znaajniju ulo"u u strukturi
ener"etsko" sektora u Bi#= 5ako se pre'a podaci'a iz
ener"etsko" bilansa 9/,a procjenjuje da je ukupna
proizvodnja na+te u 9a+ineriji Bosanski Brod u @A?@= "odini
iznosila ?,ADF 'iliona tona !to pretstavlja s'anjenje za oko
IE u odnosu na prethodnu "odinu=
IC
4ad proizvodnje na+te i
na+tnih derivata rezultirao je "odi!nji' s'anjenje' izvoza
na+te i na+tnih derivata od oko ?FE, !to se ne"ativno odrazilo
na ukupni izvoz i industrijsku proizvodnju u Bi# toko'
@A?@="odine=

Grafik 28: Proizvodnja elektrine energije u BiH u GWh
?LALI
?BABM
?@MDF
A
@AAA
BAAA
LAAA
IAAA
?AAAA
?@AAA
?BAAA
?LAAA
?IAAA
@A?A @A?? @A?@
-kupna proizvodnja el= ener"ije u Bi# 5er'o,ener"ija #idro,ener"ija

2zvor: %*9K

'.-% 4re'a izvje!taju %*9Ka ukupna proizvodnja svih
elektrana bila je ?@ MDF )O#, !to je s'anjenje od C,ME u
odnosu na prethodnu "odinu= - prethodnih seda' "odina
'anja proizvodnja je zabilje&ena sa'o u @ACC "odini=

'$.% 5oko' @A?@= "odine poeo je rad prvih solarnih
elektrana u Bi# uz ostvarenu proizvodnju od @L? MO#=
6adnjih "odina prisutna je iz"radnja obnovljivih izvora ali
njihova proizvodnja je jo! uvijek niska i u @A?@= "odini je
iznosila ?,DE od ukupne proizvodnje=


IC
*ner"etski bilans 9/,a za @A?@ i @A?D= "idinu:> pre'a podaci'a iz ener"etsko" bilanasa za @A??= "odinu
ukupna proizvodnja na+te u ra+ineriji iznosila je ?,?@F 'iliona tona na+te, dok je procijena proizvodnje na+te za
@A?@= "odinu iznosila ?,ADF 'iliona tona=
45

'$$% 4reuzi'anje elektrine ener"ije sa prenosne 're&e
iznosilo je ?? M?M )O# !to je poveanje od A=?E u odnosu
na @A??= "odinu= )ubici elektrine ener"ije na prijenosnoj i
distributivnoj 're&i su i dalje u porastu i prijenosni "ubici
iznose DAI )O# tj ?,IBE u odnosu na ukupnu ener"iju na
prijenosnoj 're&i =

'$&% 4rosjena prodajna cijena elektrine ener"ije za
do'ainstva porasla je za B,ME i iznosi ?D,BL +enin"a /kOh a
poetko' @A?@= "odine poveane su tari+e za kupce
elektrine ener"ije koje snabdjeva *lektroprivredsa B2#=

'$'% %r&avna re"ulatorna ko'isija za elektrinu ener"iju i
A"encija za statistiku Bi# su ?M= aprila @A??= potpisale
Me'orandu' o zajednikoj saradnji na podruju prikupljanja
statistikih podataka od znaaja za +unkcije obje institucije=

Tabela 21: Cijene el. energije i plina za period 2010-2011, (EUR/kWh)
Ci0e3a e/e5tri23e e3e<i0e F5WG Ci0e3a p/i3a F5WG
%o'a1instva 2ndustrija %o'a1instva 2ndustrija
@A?A @A?? @A?A @A?? @A?A @A?? @A?A @A??
EU &+ A,?CD A,?IB A,?AF A,??@ A,AFC A,ALB A,ADB A,ADI
B1<ar95a A,AID A,AIC A,ALL A,ALC A,ABD A,ABC A,ADA A,AD@
MaIar95a A,?FC A,?FF A,?AF A,?AA A,AFF A,AFC A,ADL A,ABB
R1=13i0a A,?AF A,?AM A,AI? A,AIA A,A@I A,A@I A,A@@ A,A@F
S/4:a25a A,?LB A,?C? A,?@A A,?@L A,ABF A,AF? A,ADC A,AB?
Hr:at95a A,??F A,??F A,AMA A,AIM A,ADI A,ADC A,ADM A,ABD
BiH .A.+( .A.+- .A.*& .A.*( .A.() .A.)( .A.(+ .A.))
FOROM : : : : : : : A,ABL
2zvor: *-90/5A5

'$(% 4re'a 2zvje!taju o napretku Bi# u @A?@= koji publikuje
*vropska ko'isija, ocijenjeno je da su pripre'e u oblasti
ener"ije jo! uvijek u ranoj +azi, te da su potrebni intenzivni
napori da Bi# ispuni sve zahtjeve -"ovora o *ner"etskoj
zajednici, unaprijedi si"urnost snabdijevanja, uspostavi
+unkcionalno preduze1e za prenos i inte"risano ener"etsko
tr&i!te
II
=

'$)% Ka4 p49e>34 8eBicitar31 4>/a9t EK 0e 4ci0e3i/a
315/ear31 9i<1r349t i 7a?tit1 48 7ra2e30aA uz preporuku
izrade dr&avno" plana djelovanja u sluaju opasnosti i
strate"iju upravljanja radioaktivni' otpado' i preuzi'anja i
sprovedbe ac*uisa iz oblasti nuklearne si"urnosti=

V.3.2.2. Okoli

'$*% P4tr4?30a 91p9ta3ci 540e 4?teC101 474395i 4=4ta2 1
BiH 9=a30e3a 0e 1 p49/0e830i &. <48i3a 9a $( t43a 3a '
t43eA ?t4 0e re71/tat pr40e5ta 7a p49t1p34 9=a30e30e
1p4tre3e 91p9ta3ci 540e 4?teC101 474395i 4=4ta2%


II
2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine @A?@=, *vropska ko'isija,
@A??=http://777=dei="ov=ba/doku'enti/[id\IFL@
'$+% )ubici vode u Bi# u periodu od @AAB= do @A??=
"odine zbo" velikih !teta na vodovodni' 're&a'a su u
porast= /trate!ki' doku'ento' ,,:odna politika u Bi#,,
planirano je da se prosjeni "ubici vode u Bi# s'anje na
nivou ispod @AE do @ADF= "odine, pre'a izvje!taju M:5*0=
:eina evropskih ze'alja se dr&i preporuke /vjetske banke
po kojoj se "ubici vode 'oraju dr&ati ispod @FE=

'$,% Ra7:40 1r>a3i7aci0eA i3819tri0e i i3te37i:3e
p4/04pri:re8e i p4:e2a30e 9ta38ar8a 9ta34:3i?t:a
84:48e 84 7a<aIe30a 454/i?a a 1 3a0te6e 4>/i5e 9pa8a
7a<aIe30e :48a%

'$-% Za p4tre>e 0a:34< 93a>80e:a30a :484= 540i
i7349i ()D 7a:a2a 9e p487e=3a :48aA a pre49ta/i ))D
7a:a2a01 9e p4:r?i395e :48e 5a4 ?t4 91 i7:4ri A p4t4ci i
8r1<4% - strukturi potro!nje vode najve1ui su potro!a1i
do'ainstva "dje tro!e oko CLE od ukupno isporuene vode
iz javno" vodovoda=

'&.% - Bi# ve1ina otpadnih voda ispu!ta se u vodotoke
bez prethodno" prei!avanja= Mno"i "radovi i naselja
ne'aju pokrivenost kanalizacioni' siste'o' za odvo(enje
otpadnih voda na lokaciju postrojenja za tret'an, a nisu
iz"ra(eni ni ure(aji za tret'an otpadnih voda=

'&$% Otpa83e :48e 1</a:34= 3a9ta01 1
84=aCi39t:i=aA te i3819tri09540 i <raIe:i39540
80e/at349ti% -kupna du&ina zatvorene kanalizacione 're&e u
@A??= "odini iznosila je B=?A@ k', !to je u odnosu na
prethodnu "odinu vi!e za F,CE

'&&% 4rikljuenost na siste' javne odvodnje iznosi DAE
pre'a izvje!atju M:5*0 i u Bi# je prikljuenost stanovni!tva
na ure(aje za prei!avanje ko'unalnih otpadnih voda je u
bla"o' porastu i to sa'o ?,IE od ukupno" broja
stanovni!tva !to je jako 'alo=

'&'% - Bi# je trenutno osa' postrojenja za prei!avanje
otpadnih voda "dje njih pet provodi sa'o sekundarno
prei!avanje=

'&(% U &.$&% 7a>i/0e6e3 0e 3e84:4/0a3 3apre8a5 1
pr4ce91 13apreIe30a /e<i9/ati:34< 45:ira 1 4>/a9ti
e3er<i0e i 4>34:/0i:i i7:4ra e3er<i0e% /trate"ija razvoja
ener"etsko" sektora u Bi# ne postoji=
IM
- po"ledu
i'ple'entacije obaveza iz Mape puta
MA
u oblasti elektrine
ener"ije, Bi# je na nivou re"ionalno" prosjeka, dok u re+or'i
"asno" sektora nije napravljen napredak= 2ako je napravljen
odre(eni napredak u de+inisanju i usvajanju le"islativno"
okvira za ener"etsku e+ikasnost i kori!tenje ener"ije iz
obnovljivih izvora, Bi# znaajno kasni za ze'lja'a re"iona=

IM
/trate!ki plan i pro"ra' razvoja ener"etsko" sektora .Bi# usvojen je 'arta @AAM=, a Nacrt strate"ija razvoja
ener"etike 9epublike /rpske do @ADA= 'aja @A?A= *ner"etsku e+ikasnost je jedan od kljunih prioriteta oba ova
strate!ka doku'enta=
MA
Mapa puta je de+inisala akcije koje Bi# treba poduzeti za i'ple'entaciju *- direktiva propisuju1i razvoj
zakonodavsno" i institucionalno" okvira
4"


'&)% Napre8a5 540i 0e 49t:are3 1 4>/a9ti 7a?tite i
13apreIe30a 6i:4t3e 9re8i3e 0e 4ci0e30e3 5a4 4<ra3i2e3%
4re'a 2zvje!taju o napretku Bi#A u @A?@= ba! kao ni u
prethodni' "odina'a nije do!lo do znaajnije" napretka=

'&*% U ra7:401 7a54348a:34< 45:ira 1 4>/a9ti 7a?tite
454/i?a 0e p49ti<31t i7:0e9ta3 3apre8a5% Bi# je rati+ikovala
Konvenciju o procjeni uticaja na okoli! u preko"ranino'
kontekstu (Konvenciju *spoo) i <tokhol'sku konvencija o
trajni' or"anski' za"a(ivai'a=

'&+% - septe'bru @A??= "odine , rati+ikovani su 4ekin!ki
a'anda'ni na Montrealski protokol o supstanca'a koje
o!teuju ozonski o'ota=

'&,% Prep4r15e za unapre(enje sektora za!tite okoli!a,
sektora ener"ije i obnovljivih izvora ener"ije ukljuuje:
, 0bezbijediti uslove za uspostavu dr&avne A"encije
za za!titu okoli!aJ
, 0snovati .ond za za!titu okoli!a/&ivotne sredine na
nivou dr&aveJ
, -svojiti 6akon o za!titi okoli!a na nivou dr&aveJ
, -svojiti zakon o "asu na dr&avno' nivouJ
, 2zraditi i usvojiti /trate"iju razvoja ener"etsko"
sektora Bi# @A??=K@ADA=J
, Nastaviti har'onizaciju re"ulatornih okvira sa
zahtjevi'a -"ovora o ener"etskoj zajednici i *-
standardi'a (ukljuuju1i upotrebu bio"oriva)J
, 2zraditi re"ulativu za izdavanje koncesija za
kori!tenje obnovljivih izvora ener"ijeJ
, 4ripre'iti studiju opravdanosti ukljuivanja Bi# u
tr"ovinu e'isija'a (*'ission 5radin" /;ste') u skladu
sa -N.$$$J
, -spostaviti siste' za pra1enje kli'atskih pro'jena i
svih sastavnica okoli!aJ
, *ducirati o znaaju ener"ije i ener"etskih resursa za
razvoj dru!tva te podizanje nivoa svijesti o !tednji
ener"ijeJ
, -naprijediti 'ehaniz'e okoli!nih taksi/poreza,
naknada za izdavanje koncesija i slino, radi provo(enja
pro"ra'a i projekata za!tite okoli!a i pove1anja
ener"etske e+ikasnostiJ
, -vesti i redovno pratiti nove, inter,di'enzionalne
indikatore sukladno iskustvu ze'alja *- (prikupljanje
recikla&no" otpada, kvalitet vode, uticaj za"a(enja na
zdravlje ljudi i sl=)J
, -vesti i redovno pratiti 0koli!ni baro'etar (koji bi
pru&ao uvid u i'ple'entaciju okoli!nih politika,
uva&avaju1i speci+inosti "eo"ra+skih re"iona, npr=
osjetljive ekosiste'e, "lavne ekono'ske resurse,
turistike potencijale i itd=)J
, /provesti ac*uis *ner"etske zajednice o si"urnosti
snabdijevanja "aso' i elektrino' ener"ijo'J
, Mini'izirati "ubitaka el= ener"ije na prenosni'
're&a'a=
, 8aati kapacitete za pripre'u studija procjene
uticaja na okoli! (*2A) na svi' nivoi'a i u nevladno'
sektoruJ
, %esti'ulirati nekontrolisan izvoz prirodnih resursa,
pri'jerice trupaca, u cilju ouvanja !u'sko" +onda i
okoli!aJ
, -spostaviti praksu periodinih i te'atskih sastanaka
nadle&nih institucija posebno iz'e(u entitetskih i
kantonalnih institucija te iz'e(u kantona i op!tina u
sektoru voda i okoli!aJ
, Napraviti studiju 'o"u1nosti uspostavljanja
9e"ulatorne a"encije za sektor ko'unalnih djelatnosti
koja bi analizirala i donosila odluke o opravdanosti tari+a
koje o'o"u1avaju odr&ivo poslovanje vodovodnih
odnosno ko'unalnih preduze1a=
, Napraviti analizu i'ple'entacije postoje1ih propisa
iz oblasti voda i za!tite okoli!a ukljuuju1i i analizu
zakonodavno,pravno" i institucionalno" okvira sektora
voda i za!tite voda u Bi#=
V.0.0. Tra$!/'r" i k'(.$ika%ije

'&-% - Bi# i dalje kao "lavni prioritet rastue ekono'ije i
dru!tveno" razvoja treba ukljuivati obnovu transportne
in+rastrukture i iz"radnju nove in+rastrukture kao i
uskla(ivanje njeno" zakonodavno" okvira sa *- acquio'=

''.% Pre=a ra7:i0e349ti ce9t4:3e =re6eA BiH 9pa8a 1
9/a>4 ra7:i0e3e 7e=/0e% 2ako je u obnovu o!te1ene
transportne in+rastrukture ulo&eno 'no"o sredstava kroz
razne projekte, aktualno stanje je jo! uvijek
nezadovoljavaju1e, djeli'ino i zbo" nedovoljnih sredstava
za redovno odr&avanje=

''$% I7<ra830a 8i43ica 3a K4ri84r1 Vc u Bi# se nastavlja=
Koridor :c, ukupne du&ine kroz Bi# od DDL k', koji 1e Bi#
povezati s evropski' transportni' siste'o', bi trebao biti
zavr!en do @A@A=

''&% I=p/e=e3taci0a 8r1<e i treCe Ba7e 4>34:e
6e/0e73i25e i3Bra9tr15t1re 1 BiH 0e t451% - prvoj +azi su
sanirane pru"e za 'ale brzine bez od"ovaraju1e si"nalizacije
i teleko'unikacije, u !to je investirano CA 'iliona -/^= -
okviru dru"e +aze rehabilitacije vr!i se obnova pru"a i pru&nih
postrojenja s 'odernizacijo'= %o sada su ura(eni re'ont
pru"a na Koridoru :c i paralelno' Koridoru ZJ stanina
si"nalizacija i osi"uranje putnih prelaza, daljinsko upravljanje
elektrino' vuo', sanacija tunela 8edrinje kod Mostara,
nabavka i instalacija in+or'acijske opre'e u ukupnoj
vrijednosti od LF 'iliona eura= 4rioritetne aktivnosti u okviru
projekta /e4ionalni projekti 5eljeznica I i II su +inansirane iz
bankarskih kredita= 5re1a +aza se odnosi na rekonstrukciju
pru"a na 4anevropsko' koridoru :c i 4aralelno' Z pre'a
standardi'a 5ransevropskih &eljeznica=

4:

'''% - +ebruaru @A?@= "odine oba entiteta usvojila su 6akone
o iz'jena'a i dopuna'a 6akona o &eljeznica'a= 0vaj vid
transporta je od veliko" znaaja za Bi# da bi tr&i!te postalo
konkurentnije i pro+itabilnije=

''(% 5ransportna 're&a vodeni' pute' je tako(e jedan od
prioriteta ali proble' predstavljaju 'inirana podruja i obnova
plovno" puta rijeke /ave= 0vaj vid prevoza je od velike
va&nosti jer direktive *- nala&u da se svaki opasan teret
'ora prevozit rijeni' pute', u cilju rastereenja i vee
si"urnosti u okviru putno" i &eljezniko" saobraaja=


'')% Analiza o'jera prevoza robe cestovni' i &eljezniki'
transporto', kao i u prethodni' periodi'a ukazuje na znatno
ve1u zastupljenost cestovno" u odnosu na &eljezniki
transport=

''*% K:a/itet ce9ta 0e 3e7a84:4/0a:a01Ci% 0dnos du&ine
cestovne 're&e u Bi# i broja saobra1ajnih nez"oda i u
kontinuitetu od @AAI= do @A?A= iznosi A,FM= <to je o'jer ve1i
kvalitet cestovne 're&e je lo!iji=

''+% 4re'a istra&ivanju *uro9A4
M?
(en"l= *uropean 9oad
Asses'ent 4ro"ra'), 2a5 )$D =a<i9tra/3i p1te:a 1 BiH
9e 9=atra 3e9i<1r3i=
M@
=

'',% Br40 re<i9tr4:a3i :47i/a 1 &.$&% <48i3i je LA M?@
cestovnih 'otornih vozila, !to je za A,CE vi!e u odnosu na
prethodnu "odinu= 4o tipu kori!tenja po"onske ener"ije
CM,?E putnikih 'otornih vozila koristi dizel, a @A,IE benzin=


''-% Pre=a p48aci=a MeI13ar483e te/e54=13i5aci095e
13i0eA u @A?@= je re"istrovano @@,CB tele+onskih prikljuaka na
?AA stanovnika, !to predstavlja bla"i pad u odnosu na
zabilje&enih @L,FL u @A?A= "odini= - pore(enju sa @A?@=
"odino' i dalje se uoava pad tele+onskih prikljuaka na ?AA
stanovnika koji u ovo' periodu iznosi @D, FE= 4ored tri
do'inantna, devet novih operatera je dobilo dozvolu za
pru&anje javnih +iksnih tele+onskih uslu"a=

'(.% 4re'da je u @A?A= zaustavljen brzorastu1i trend u broju
prikljuaka 'obilnih tele+ona na ?AA stanovnika na I@,C@
(@A?A=), u @A?@= se ovaj trend rasta nastavio na zabilje&enih
IC,@F prikljuka na ?AA stanovnika=

'($% - sektoru vazdu!no" saobra1aja 19:40e3 0e Za543 4
Dire5ci0i 7a ci:i/34 7ra54p/4:9t:4 F&..-%G te Za543 4
A<e3ci0i 7a pr16a30e 19/1<a 1 :a781?340 p/4:i8>i F&.$.%G%
Bi# je rati+ikovala /porazu' o uspostavi 6ajednike
zrakoplovne oblasti (*uropean $o''on Aviation Area ,
*$AA) i potpisala radni aran&'an s *A/A, i'e je prihvatila

M?
*uro9A4 predstavlja jedan od najznaajnih i op!eprihva1enih "lobalnih pro"ra'a i 'etodolo"ija za ocjenu
si"urnosti cesta= Bazira se na uspostavljanju 'e(unarodnih procesa i protokola koji'a bi se osi"urao "lobalni
okvir za realizaciju pro"ra'a za unapre(enje per+or'ansi koje se odnose na si"urnost saobra1aja na cesta'a=
/podaci preuzeti sa stranice B2#AMK
M@
http://biha'k=ba/doku'enti/akcije/5abela]rizika=pd+
obavezu pri'jene propisa *uropske unije u oblasti civilno"
zrakoplovstva=

'(&% - @A??, @A?@ "odini %irekcija za civilnu avijaciju Bi# je
uskladila i transponirala najve1i dio zakonodavstva *u u
do'a1e zakonodavstvo i uspje!no ispunila sve zahtjeve
propisane od *vropske a"encije za si"urnost zrakoplovstva
vezano za izdavanje dozvola zrakoplovnoj letakoj posadi=

'('% Broj korisnika interneta, kao i broj prikljuaka
!irokopojasno" interneta na ?AA stanovnika u periodu @AAL=,
@A?@= bilje&i konstantan porast, !to se tako(er 'o&e re1i i za
broj si"urnih internet servera= Broj prikljuaka !irokopojasno"
interneta na ?AA stanovnika u @A?@= je iznosio ?@,LA, !to
predstavlja rast u odnosu na re"istrovanih ??,BC u @A??=

'((% K:a/itet 4p?te i3Bra9tr15t1re 0e 3e7a84:4/0a:a01Ci=
4re"led ocjene in+rastrukturnih indikatora, po 'etodolo"iji
/vjetsko" ekono'sko" +oru'a, je dat u tabeli DF

Tabela 22: Infrastrukturni indikatori WEF izvjetaja za BiH, (2011-
2012)
Ra3< 48
0cjena (?,C) ?BB ze'lje
K:a/itet 4p?te i3Bra9tr15t1re @=C ?DM
K:a/itet ce9ta @=F ?DB
K:a/itet 6e/0e73i25e i3Bra9tr15t1re @=F CB
K:a/itet /125e i3Bra9tr15t1re ?=C ?B@
K:a/itet i3Bra9tr15t1re 7ra234< 9a4>ra2a0a @=D ?BD
K:a/itet 93a>80e:a30a e/% e3er<i04= L=A D?

'()% BiH 0e a5ti:34 15/012e3a 1 re<i43a/31 91ra8301 1
4>/a9ti i3Bra9tr15t1re i tra39p4rta% Ylanica je re"ionalnih
or"anizacija /**50, zati' /**$4, /**5A$ te /*$2=
0snovna re"ionalna transportna 're&a /**50 je pro!irena,
i'e su se stekli preduslovi za ulazak Bi# u transevropsku
pro'etnu (5*N,5) 're&u=

'(*% BiH 73a2a034 7a49ta0e 1 483491 3a 7e=/0e re<i0e 1
i=p/e=e3taci0i a5ti:349ti i7 eSEE A<e38e P/19, koja
ohrabruje razvoj !irokopojasne 're&ne in+rastrukture i na njoj
baziranih !irokopojasnih elektronskih servisa kako bi se
ubrzao razvoj in+or'aciono" dru!tva i posti"li postavljeni
ciljevi iz Akciono" plana e%EE 64enda (lus=

'(+% Ra7:40 e@7a54348a:9t:a i e@:/a8e 1 BiH 04? 1:i0e5
3i91 7a84:4/0a:a01Ci% Kao potpisnica 2nicijative za
elektroniku 8u"oistonu *vropu (e/**), Bi# je prihvatila
obavezu stvaranja institucionalno" okvira za iz"radnju
in+or'aciono" dru!tva u skladu s *- s'jernica'a i uvo(enja
in+or'aciono,ko'unikacijskih tehnolo"ija u upravljanju,
poslovanju, zdravstvu i obrazovanju=

'(,% Sa:95a 54=i9i0a 0e i7ra8i/a a61rira31 Strate<i01 7a
pr4:e8>1 O5:ir34< 9p4ra71=a 9 A5ci43i= p/a34=
&.$$%@&.$)% 4rotokol o za!titi od poplava potpisan je ?= juna
@A?A= Nacrt 4rotokola o iznenadni' situacija'a uz 0kvirni
sporazu', kao i Nacrt 4rotokola o upravljanju nanoso' uz
0kvirni sporazu' su u postupku zavr!no" usu"la!avanja=
4+


'(-% Za54348a:3i 45:ir 1 4>/a9ti 54=13i5aci0a tre>a
848at34 13apri0e8iti% :ije1e 'inistara Bi# je @AAB= usvojilo
4olitiku, /trate"iju i Akcioni plan razvoja in+or'aciono"
dru!tva u Bi# (@AAB=,@A?A=)= 6akon o elektronsko' potpisu je
usvojen @AAC=, 6akon o elektronsko' pravno' i poslovno'
pro'etu u @AAC= te je donijeta 0dluka o elektronsko'
poslovanju i e,vladi u @A?A= - cilju stvaranja zakonsko"
osnova za elektronske uslu"e usvojene su i 2z'jene i dopune
6akona o op1e' upravno' postupku @AAM=

').% Z>4< 9p4r49ti 1 i=p/e=e3taci0i 7a543a 4
e/e5tr43954= p4tpi91 5a93i 9e 9 19p49ta:4= p49/4:a30a
7a934:a34< 3a e/e5tr43954= p4tpi91% 4odaci u
si"urnosni' institucija'a u Bi# se prenose pute'
visokoso+isticirane ko'unikacijske 're&e u /%# tehnolo"iji
(tehnolo"ija sinhrone di"italne hijerarhije), koju tehniki
odr&ava A"encija za identi+ikacione doku'ente, evidenciju i
raz'jenu podataka Bi# (2%%**A)=

')$% U BiH 0e 49t:are3 4<ra3i2e3 3apre8a5 1 pre/a951 9
a3a/4<3e 3a 8i<ita/31 te/e:i7i01% 9azlo" u to'e je
har'onizacija zakonsko" okvira u ovoj oblati sa zakonski'
okviro' *u koji je jo! uvijek u +azi pripre'e=

')&% Si9te= 8i<ita/34< ta4<raBa 0e 1 &.$$% 19p49ta:/0e3
na osnovu 6akona o radno' vre'enu, obavezni' od'ori'a
'obilnih radnika i ure(aji'a za evidentiranje u dru'sko'
prevozu (/lu&beni "lasnik Bi#, br= BI/?A)=

')'% - 2zvje!taju o napretku Bi# u @A?@= *vropska ko'isija
je zabilje&ila napredak u oblasti trans,evropskih transportnih
're&a= Nai'e, Bi# pri'jenjuje i prati vi!e"odi!nji plan @A??=,
@A?F= 5ransportne opservatorije za 8u"oistonu *vropu, te
aktivno uestvuje u provedbi Me'orandu'a o razu'ijevanju
o razvoju )lavne re"ionalne transportne 're&e 8u"oistone
*vrope
MD
=


')(% U 9e5t4r1 tra39p4rta 0e >i/4 =a/i p4=a5a 1
13apreIe301 /e<i9/ati:34< 45:ira= Nacrt 5ransportne
strate"ije Bi# s Akcioni' plano' (@AAC=) je izra(en, ali je
uslovljen usvajanje' 5ransportne politike Bi# (@AAI=,@A@A=)=
- odsustvu strate"ije pri'jenjuje se 5ransportni 'aster 4lan
iz @AAF=

'))% U 4>/a9ti p1t34< tra39p4rtaA *K je pozitivni' ocijenila
usvajanje 6akona o bezbjednosti saobra1aja na putevi'a
9epublike /rpske, kao i usvajanje provedbeno"
zakonodavstva neophodno" za uvo(enje siste'a di"italnih
taho"ra+a= A5A i 529 karnet se izdaju u sklopu /ektora za
transport :anjskotr"ovinske ko'ore Bi#
MB
=


MD
2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine @A?@=, *vropska ko'isija, http://777=dei="ov=ba/doku'enti/[id\IFL@
MB
2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine @A?@=, *vropska ko'isija, http://777=dei="ov=ba/doku'enti/[id\IFL@
')*% 9e"ulatorni odbor &eljeznica Bi# je izdao licence i
propise o &eljeznica'a koji su uskla(eni s ac*uisem, ali jo!
uvijek nije preuzet a*uis o obaveza'a javnih uslu"a=
*ntitetske &eljeznike ko'panije su u nezavidnoj +inansijskoj i
or"anizacijskoj poziciji, te je 'alo vjerovatno da 1e ozbiljna
kapitalna ula"anja biti sprovedena bez te'eljnih re+or'i=

')+% Prep4r15a 7a >4/0e B135ci43ira30e 9e5t4ra
tra39p4rta i 54=13i5aci0a;
- -svojiti 5ransportne politike Bosne i #erce"ovine za
period @A?A=K@A@A=J
- 2zrada i usvajanje strate"ije i akciono" plana razvoja
transporta (24A @A??)
- 2zrada i usvajanje /trate"ijei akciono" plana si"urnosti
na cesta'a (24A @A??)
- -svojiti 6akon o A"enciji za in+or'aciono dru!tvo u
Bosne i #erce"ovineJ
- -svojiti /trate"iju razvoja teleko'unikacija na dr&avno'
nivouJ
- -svojiti /trate"iju !irokopojasno" pristupa u Bi#J
- Nastaviti uskla(ivanje postoje1e i izradu nove re"ulative
iz oblasti e'itovanja uskla(ene s evropsko' prakso',
prvenstveno s %irektivo' *vropske unije o
audiovizuelni' 'edijski' uslu"a'a
MF
J
- Nastaviti har'onizaciju do'a1e" zakonodavstva u
oblasti transporta s direktiva'a *-J
- Nastaviti aktivnosti na iz"radnji 'ostova, te aktivnosti
de'iniranja obala i dijela korita rijeke /ave na bh=
straniJ
- Nastaviti aktivnosti na uspostavi rijeno" in+or'acijsko"
servisa rijeke /ave (92/)J
- Nastaviti aktivni an"a&'ana na realizaciji obaveza iz
Me'orandu'a o razu'ijevanju za razvoj 0snovne
transportne 're&e u 8u"oistonoj *vropi (/**50) kao i
uspostave i djelovanja transportne zajednice (*- i
ze'lje 6apadno" Balkana)J
- 2ntenzivirati iz"radnju !irokopojasne pristupne
in+rastruktureJ
- 4oticati razvoj di"italnih sadr&aja i servisaJ
- 0si"uravati raunare i !irokopojasni pristup internetu i
vezu na sve !kole i obrazovne institucijeJ
- 2z"radnja i operacionalizacija akade'ske i istra&ovake
're&e u Bosne i #erce"ovine=
- 4rihvatanje i pri'jena *- direktiva iz oblasiti tranpsorta


MF
)odi!nji izvje!taj 9AK,a za @A?A=