JEVREJSKI JEUA

ILI
GRKI ISUS
Naslov originala: The Hebrew Yeshua vs. the Greek Jesus, by Nehemia Gordon
Copyright a !rbi"u: #etaphysi$a
%dava&: #etaphysi$a
'revod: (ranko 'etrovi)
Tehni&ko ure*en"e: (ranko 'etrovi)
+ia"n kori$a: ,ladimir Ja"in, vladart-eunet.yu
.tampa: #etaphysi$a
+istribu$i"a: /0012324//52
!trana 2 od 57
Nehemija Gordon
JEVREJSKI JEUA
ILI
GRKI ISUS
ta je Isus aista !o"orio#
Naj"e$e %i%&ijs'o ot'ri$e sa"remeno! do%a
#etaphysi$a
!trana ( od 57

Sadr)aj
'redgovor 6vi (en #ordeha"a ................................................................................................ 7
'redgovor 8e"ta +9onsona ..................................................................................................... 5
:vod #a"kla ;uda ................................................................................................................... <
0. !ve, dakle, =to vam ka9u da dr9ite ..................................................................................... 3
2. 'ran"e ruku .......................................................................................................................... 02
>. ;aumevan"e ?arise"ima .................................................................................................... 0@
@. +a li "e Je=ua bio karaitaA ................................................................................................... 03
7. 8ontradik$i"a u Jevan*el"u po #ate"u ................................................................................. 22
5. Gr&ki ili hebre"skiA ............................................................................................................... 2>
<. .em4Tovov hebre"ski #ate" ................................................................................................ 27
B. #o"si"ev presto .................................................................................................................... >/
3. Govore, ali ne &ine .............................................................................................................. >>
0/. Culi ste da "e re&eno ......................................................................................................... >7
00. Novo raumevan"e ............................................................................................................ >3
+odatak 0. 'api"evo svedo&anstvo ......................................................................................... @0
+odatak 2. Gadost ko"a pusto=i .............................................................................................. @2
+odatak >. 6psolutni autoritet rabina ...................................................................................... @@
+odatak @. Tekst #ate"a 2>:24> .............................................................................................. @7
+odatak 7. ;e&nik .em4Tovovog hebre"skog #ate"a 2>:24> .................................................. @<
;e&nik ..................................................................................................................................... @3
(ibliogra?i"a .............................................................................................................................
.
77
!trana * od 57
+red!o"or
A"i ,en -ordehaja
%mao sam tu privilegi"u da se susretnem sa Nehemi"om Gordonom u Jerusalimu 2//>. godine
tokom "evre"skog 'ranika !ukot D!eni$eE. %ako Nehemi"a ne veru"e u %susa on "e pri&ao "edno" grupi
sledbenika #o"si"evog Fakona o svo"im istra9ivan"ima veanim a 2>. poglavl"e #ate"evog
Jevan*el"a. : po&etku, "a &ak nisam ni planirao da prisustvu"em predavan"u, ali kao da "e bilo
bo9ansko provi*en"e da sednem i slu=am oko dva sata kako ila9e svo"u temu. Nakon =to "e otkrio
svo"e pronalaske, oti=ao sam aprepa=)en. Ja sam i rani"e prou&avao "evre"sku veri"u #ate"evog
Jevan*el"a, ali na&in i pre$inost ko"im "e Nehemi"a pri=ao problemati$i bio "e sasvim nov. N"egova
metodologi"a "e bila =kolski rauml"iva. !ve "e bilo dobro dokumentovano, ukl"u&u"u)i stare ivore na
n"ihovim originalnim "ei$ima D"evre"skom, arame"skom i gr&komE, ali ilo9eno na na&in rauml"iv &ak
i onima ko"i nisu ponavao$i tih "eika.
Gordon "e po&eo %susovim re&ima i #ate"a 2>:24>: GNa #o"si"ev presto sedo=e kn"i9evni$i i
?arise"i. !ve, dakle, =to vam ka9u da dr9ite, dr9ite i tvorite.H Na osnovu ovoga sledi da %sus apoveda
da se podr9ava ?arise"sko u&en"e, iuev=i n"ihovo li$emer"e. To na&i da treba slu=ati dana=n"e
"evre"ske rabine ko"i su nastavak nekada=n"ih ?arise"a.
: krugovima #esi"anskih Jevre"a
0
problematika u vei #ate"a 2>:24> i kako se to odnosi na
rabinski D?arise"skiE autoritet iavao "e mnoge podele i neslagan"a. Neki smatra"u da "e "asno da
%sus ka9e da "e rabinski D?arise"skiE "udaiam ispravan i obaveu"u)i. Fa druge to i ni"e tako "asno,
smatra"u)i da su, u na"man"o" meri, %susove re&i pogre=no protuma&ene, ili, =tavi=e, ?alsi?ikovaneA
8o"e "e ispravno raumevan"e #ate"a 2>:24>, i kako se treba odnositi prema #o"si"evom akonuA +a
li ga treba po=tovatiA 'ridr9avati seA %li odba$itiA
Gordon odgovara na ova pitan"a postavl"a"u)i %susa u n"egov "evre"ski kontekst i dovol"ava"u)i
%susovim re&ima da ra&e u svom originalnom semitskom okru9en"u. Gordon "e otvorio vrata a
ne=to =to )e ostaviti ogromne poitivne i dugotra"ne posledi$e na sada=n"u i budu)u hri=)ansku
misao, ne=to =to )e ostaviti svo" pe&at istine u sr$ima i umovima velikog bro"a l"udi.
'ripremite se a ubudl"ivo putovan"e nakon ramevan"a %susa i Novog Faveta kro o&i "ednog
striktnog istra9itel"a !vetog 'isma D(ibli"eE. ,reme "e a suo&avan"e sa pravom istinom o "evre"skom
Je=ui i gr&kom %susu.
:9iva"te.
6vi (en #ordeha", pisa$ i predava& na temu:
;aumevan"e %susa u "evre"skom kontekstu i prvog stole)a.
#illennium Communi$ations
Jerusalim, %rael.
0
#esi"anski Jevre"i veru"u u %susa Hrista
!trana 5 od 57
+red!o"or
Kejta .)onsona
8ao hri=)anski sve=tenik ohrabren sam pro&itav=i kn"igu GJevre"ski Je=ua ili gr&ki %susH. Na
nesre)u, mnogi l"udi ne mogu da prevai*u &in"eni$u da "e pisa$ Jevre"in, 8arait. Fato 9elim da
iskoristim priliku da ohrabrim hri=)ane da prevai*u predrasude veane a pis$a i da se ?okusira"u
na poruku. :sput budi re&eno, smatram da "e pisa$ veliki stru&n"ak u svo"o" bran=i.
8ada sam se sreo sa Nehemi"om Gordonom u %raelu, bio sam apan"en ne samo n"egovom
9el"om da prou&ava !veto 'ismo, ve) =to "e va9ni"e, n"egovom revno=)u da ga primen"u"e u
svakodnevnom 9ivotu. Idmah sam shvatio da on ni"e ainteresovan a GJa mislimH teologi"u.
+rugim re&ima, on "e primarno ?okusiran na to =ta pi=e u !vetom 'ismu, a ne na to kako ga $rkva ili
sinagoga tuma&i. To "e bio novi pristup a mene, bogoslovski obraovanog sve=tenika. %ako su me
u&ili da Gsamostalno prou&avam !veto 'ismoH, ubro sam shvatio da se engleski prevod ko"i sam
koristio ne sla9e u potpunosti sa hebre"skim originalom. Fato sam morao da prevaspitavam sebe da
prihvatim hebre"ski !tari Favet, ne samo kao korisnu hri=)ansku literaturu, ve) i kao autoritet.
+ok sam komuni$irao sa Nehemi"om, on me "e ?orsirao da tra9im ob"a=n"en"a u samom !vetom
'ismu, a ne dogmatska ili tradi$ionalna tuma&en"a. In "e 9eleo da sam shvatim =ta pi=e, a ne da
budem avisan od n"ega ili bilo ko"e druge li&nosti. Tako sam po&eo da bol"e raumevam stih i +ela
apostolskih:
Ivi
2
pak be"ahu plemeniti"i od onih u !olunuJ ovi primi=e re& svesrdno, svaki dan
istra9u"u)i 'ismo, da li "e tako. D+ela 0<:00E
Nehemi"a "e prekinuo sa ameri&kim stilom 9ivota i uronio u 9ivot i kulturu %raela. %sto tako,
n"egova kn"iga nas poiva na sli&no putovan"e. %mamo priliku da uronimo u 9ivot, "eik i kulturu
Je=ue
>
Naare)anina.
,reme ob"avl"ivan"a ove kn"ige
@
ni"e moglo biti bol"e. #nogi smatra"u da "e #el Gibsonova
odluka da re9ira svo" ?ilm o %susovom stradan"u na originalnim "ei$ima, latinskom, arame"skom i
hebre"skom, radikalna i neprimerena. Nisam mogao da veru"em koliko Gveru"u)ih hri=)anaH u
6meri$i se rao&aralo kad su shvatili da %sus ni"e pri&ao na engleskom "eiku. Ini su &ak bili
=okirani kad su shvatili da n"ega ne ovu imenom %sus. To mi "e pokaalo koliko daleko "e oti=la
$rkva od "eika i kulture Je=ue Naare)anina.
#o"a molitva "e da &itao$i svih veroispovesti umu malo vremena da prihvate dar ove kn"ige i
pro&ita"u poruku ko"a )e nas preseliti do prve nebeske ob"ave: #o"si"evog akona.
7
8e"t +9onson .arlot
!everna 8arolina
2
#isli se na stanovnike grada ,eri"e
>
Je=ua "e skra)eni oblik bibli"skog imena Jeho=ua K Jahve "e spasitel". %sus "e gr&ka transkrip$i"a tog imena
@
#isli se na ameri&ko idan"e, ia=lo 2//7. god.
7
#isli se na prvih pet kn"iga !tarog Faveta, ko"e se ovu i D#o"si"evoE 'etokn"i9"e ili na hebre"skom 4 Tora
!trana / od 57
U"od
-aj'&a Ruda
%raelsko dru=tvo G#ladi mese$H se sastalo be ?an?ara nakon =to "e prestao 9amor hebre"skog,
=panskog i engleskog "eika, a doma)in otvorio skup na "eiku ko"i prili&i bibli"skim temama:
hebre"skom. !ala "e bila puna l"udi odevenih u $rnim kaputima i =e=irima i sa lokni$ama ko"e su
ispod uveta prelaile u =iroku bradu. ;asute u gomili, povremeno bi =tr&ale =arene GkipeH malo
moderni"ih Dali be sumn"e "o= uvek ortodoksnihE posetila$a. Ikupili smo se da diskutu"emo o
starom "evre"skom kalendaru.
,oditel" "e spremao svo"e bele=ke na bini, i onda se bro do=etao do mog stola. Nakon kratkog
predstavl"an"a, bro "e na=vrl"ao "edno ime i bro" tele?ona na komadi)u papira otkinutom od lista i
svo"e bele9ni$e i prekriv=i ga pal$em rekao: GTreba da stupi= u kontakt sa ovim &ovekom, =to pre "e
mogu)e. 6li nemo" da iko vidi ovo ime, "er )emo obo"i$a ileteti odavde, raume=AH Ja klimnuh
glavom, a on podi9e svo" pala$. Tada smotah to par&e papira i stavih u d9ep. !utradan sam sedeo u
ka?eu u $entru Jerusalima sa &ovekom &i"e ime "e bilo napisano na papiru 4 Nehemi"om Gordonom.
Tako sam po&eo da shvatam a=to ovog &oveka istovremeno i po=tu"u i bo"e ga se u ortodoksno"
"evre"sko" a"edni$i u Jerusalimu.
Nehemi"a mi "e ob"asnio da "e ro*en u 6meri$i i da "e sin ortodoksnog rabina. 'o=ao "e u
"evre"sku =kolu i po&eo sa prou&avan"em Tore D#o"si"evog petokn"i9"aE u ranom detin"stvu. : dal"em
=kolovan"u, po&eo "e da prou&ava Talmud i ostale "evre"ske spise. .to vi=e pitan"a "e postavl"ao
svo"im rabinima, to man"e adovol"ava"u)ih odgovora "e dobi"ao. Id svo"ih rabina "e sanao da
postavl"a ista pitan"a kao sredn"ovekovni karaiti. G8araitiAH, upitah. G8o su to karaitiAH
8ada "e Jerusalim uni=ten </ god. n.e., hramska slu9ba ko"a "e pro9imala Judaiam u periodu
od oko 0/// godina, "e od"ednom prekinuta. ;iml"ani su be milosti pobili stotine hil"ada Jevre"a.
!ve=teni&ka slu9ba ko"u su po tradi$i"i obavl"ali !adokovi potom$i bila "e u rasulu, a u dovolu
;ima na s$enu stupa"u ?arise"i da popune praninu. % na$ionalnog haosa ko"i "e nastao u to vreme,
?arise"i, ko"i su bili relativno mala religiona grupa do tog trenutka, men"a"u "ude"ske obi&a"e i uvode
novi religioni sistem. : sinagogama u di"aspori novi obi&a"i, pravila, amandmani i merila
pravednosti se name)u ?arise"skim sledbeni$ima. !ve to "e dobilo svo"u ?inalnu ?ormu u talmudskim
spisima. Larise"ske vo*e, provane GrabiniH DKvelikiE, pola9u pravo na bo9anski autoritet da
uspostave te svo"e inova$i"e. 8ako "e ?arise"iam rastao, Jevre"i ko"i su prou&avali !veto 'ismo i ko"i
su odbi"ali autoritet ili inova$i"e rabina, navani su karaiti DK&itao$iE. 're dolaska ?arise"ima na vlast,
po"am karait "e bio neponat i nepotreban.
+ok mi "e Nehemi"a ilagao prin$ipe istori"skog karaima, navodio "e iste stihove i proro&kih
spisa (ibli"e ko"e "e Je=ua D%susE $itirao kada se prepirao sa ?arise"ima. Nehemi"a "e tako*e ukoravao
?arise"e bog sli&nih raloga bog ko"ih ih "e ukoravao Je=ua. Tada rekoh u sebi: GJe=ua se pona=ao
kao karaitaMH Nehemi"a mi "e predlo9io da se sastanemo i slede)eg dana da nastavimo na=u
diskusi"u. Nisam mogao da odbi"em.
Na=li smo se a stolom u istom tihom pri"atnom restoranu selede)eg popodneva. Nehemi"a "e
shvatio da sam "a #esi"anski Jevre"in
5
. In mi "e ob"asnio da "e, mada kao karaita ko"i ne veru"e da
"e Je=ua (o9"i #esi"a, u okviru svo"ih studi"a &itao Novi Favet. Nehemi"a se raspitivao a mo"e
prihvatan"e Novog Faveta. ;a&una"u)i na n"egovo ponavan"e Novog Faveta i da "e stru&n"ak a
5
#esi"anski Jevre"in u prevodu na&i isto =to i hri=)anin, ali ovde se nagla=ava da se radi o Jevre"ima ko"i veru"u da "e %sus
DJe=uaE i Naareta #esi"a DKHristosE, t". spe$i"alni (o9"i iabranik prore&en u !tarom Favetu.
!trana 7 od 57
Tanah DTaNaH 4 hebre"ski naiv a !tari Favet, radi se o skra)eni$i a Tora K #o"si"evo petokn"i9"e,
Neviim K 'roro&ke kn"ige i 8etuvim K !pisi Dt". 'salmi i preostali delovi !tarog FavetaEE nao sam da
mogu ilo9iti svo"e shvatan"e a oko sat vremena.
Na kra"u mog monologa, Nehemi"a se naslonio na naslon"a& svo"e stoli$e, avrteo glavom u
neveri$i i rekao: G'a ti opisu"e= Je=uu kao da "e karaitaMH Nehemi"a i "a, be obira na spe$i?i&nost
9ivotnih iskustava, identi?ikovali smo se sa istim prin$ipima ko"e ila9u karaitiJ "a, prihvata"u)i
Je=uino u&en"e i odbi"an"em paganskih hri=)anskih predan"a, a Nehemi"a, prihvatan"em Tanaha i
odbi"an"em ?arise"skog "evre"skog predan"a. +olae)i i rali&itih svetova, identi?ikovali smo se i
postali pri"atel"i.
#ada smo se uponali preko prou&avan"a bibli"skog hebre"skog kalendara, tokom proteklih
godina, on mi "e poslu9io kao nepro$en"iv ivor u mo"im bibli"skim istra9ivan"ima ovde u eml"i
%rail"evo". N"egovo iskustvo na pol"u starih bibli"skih tekstova "e iuetno. In te&no govori klasi&ni i
moderni hebre"ski "eik i &ita rane di"alekte arame"skog, siri"skog i gr&kog "eika. Nehemi"a "e
tako*e radio kao prevodila$ svitaka sa #rtvog mora.
<
: "esen 2//0. god. do=ao sam do Nehemi"e sa ne&im =to sam smatrao tekstualnim problemom
u Jevan*el"u po #ate"u. Ipisao sam problem detal"no i pitao da li on mo9e iskoristiti svo"e "ei&ko i
tekstualno ume)e kao prou&avala$ starih tekstova da do*e do odgovora. Nehemi"ina potraga a
re=en"em ga "e na kra"u dovela do "ednog starog teksta Jevan*el"a po #ate"u N na hebre"skom
"eiku.
;ani $rkveni o$i su apisali da "e #ate" napisao svo"e Jevan*el"e na hebre"skom "eiku i da "e
ono potom prevedeno na ostale "eike. ,erovalo se da "e ve)ina tih hebre"skih tekstova Jevan*el"a
po #ate"u uni=tena tokom rimskih progonstava Je=uinih sledbenika, ali se ispostavilo da su te spise
ta"no &uvali i prepisivali "evre"ski pisari. Ti tekstovi su prepisivani ta"no po=to "e ;imska $rkva branila
Jevre"ima da posedu"u primerke novoavetnih kn"iga, a naro&ito hebre"ske veri"e tih kn"iga. 'ravo
"e &udo kako su ti originalni tekstovi #ate"evog "evan*el"a sa&uvani do dana=n"eg dana, da bi ih
mogli koristiti ponavao$i hebre"skog "eika.
8ada "e Nehemi"a uporedio gr&ki prevod #ate"evog Jevan*el"a sa starim hebre"skim tekstom,
bio "e aprepa=)en "asno)om Je=uinih re&i na originalnom hebre"skom "eiku. Gr&ki tekst sadr9i
mnoge gre=ke tipi&ne a prevo*en"e sa hebre"skog na gr&ki "eik. Na ta" na&in mnoge Je=uine
i"ave ko"e su "asne na hebre"skom toliko su iskrivl"ene da su postale nerauml"ive u gr&kom tekstu.
!anan"e ta&nog na&en"a Je=uinih re&i "e a mene bilo revolu$ionarno. To "e otkriven"e ko"e sam
&ekao &itavog svog 9ivotaM
:pravo se kre)ete na putu ko"i )e rabiti okove religionog ropstva i osloboditi vas manipula$i"e
religi"a na&in"enih od strane &oveka. : va=o" ru$i se nalai skupo$eni ibru=eni dragi kamen istine
ko"a men"a 9ivot. !edite i uputite se oko tri puna sata na tu avanturu. Nemo"te odusta"ati. %skl"u&ite
tele?on i akl"u&a"te vrata. Nehemi"a G8araitH Gordon )e vas provesti preko ru=evina stare sinagoge
u Horainu u Galile"i, sesti vas na G#o"si"ev prestoH i pokaati vam "edno od na"ve)ih bibli"skih
otkriven"a savremenog doba.
#a"kl ;ud
Jerusalim, %rael
<
Nehemi"a "e u&estvovao u prevo*en"u !vitaka sa #rtvog mora: +. O. 'arry and P. Tov Deds.E, The Dead Sea Scrolls
Reader, Qeiden: (rill, 2//@42//7.
!trana 0 od 57
Glava 0
Sve, dakle, to vam kau da drite...
Citao$ mo9e biti a&u*en da ova studi"a dolai od Jevre"ina karaite. ;e& karait na&i G&itala$H
D!vetog 'ismaE, i po de?ini$i"i karaiti su kon$entrisani na Tanah ili kako se kod nas ka9e na !tari
Favet. #o" moto glasi: G6ko se to ne nalai u Tanahu D!tarom FavetuE, sa tim ne 9elim da imam
posla.H 'a a=to bi "edan karaita ko"i ne veru"e u %susa
B
, t". Je=uu
3
pisao studi"u Jevan*el"a po
#ate"uA Pto, u posledn"ih nekoliko godina do=ao sam do neo&ekivanog otkri)a tako da ose)am
pritisak da ga sa nekim i podelim. 8ad pogledam u naad, mo"e karaitsko usmeren"e "e verovatno
trasiralo put da postavl"am pitan"a na ko"a ne4karaita ne bi tra)io vreme i da ispitu"em pretpostavke
ko"e bi ne4karaita verovatno prihvatio dravo a gotovo. #o"a molitva "e da dele)i ove in?orma$i"e
slavim ime Jehove, na"uvi=eni"eg Ela
10
, !tvoritel"a neba i eml"e i N"egovu savr=enu Toru.
!ve ovo "e po&elo kada me "e mo" pri"atel", mesi"anski Jevre"in, #a"kl ;ud pitao =ta mislim o
#ate"u 2>:04>. #a"kl ob"a=n"ava da u tim stihovima Je=ua govori svo"im u&eni$ima da slu=a"u
?arise"e po=to oni podu&ava"u sa autoritetom. 'rvo sam kaao #a"klu da se "a kao karaita
pridr9avam Tanaha i da nemam predstave o tom problemu. #a"kl me "e onda pitao da li mu "a kao
stru&n"ak a stare "eike mogu pomo)i da raume ta" tekst. Ja sam diplomirao na 6rheologi"i i
(ibli"skim studi"ama na Hebre"skom :niveritetu u Jerusalimu i radio sam vi=e godina na o?i$i"elnom
pro"ektu a ob"avl"ivan"e rukopisa sa #rtvog mora D+ead !ea !$roll 'ubli$ation 'ro"e$tE. Fato "e
#a"kl smatrao da "a mogu koristiti svo"e nan"e da poku=am da rasvetlim neke stvari i #ate"eve
kn"ige.
Ib"asnio sam #a"klu da pre nego =to pristanem da se upustim u istra9ivan"e, 9elim da bol"e
shvatim problem. 6ko "e problem "ednostavno u tome da se n"emu ne svi*a to =to "e re&eno u
#ate"u 2>, onda "a verovatno ne mogu mnogo da pomognem. #a"kl "e po&eo da ob"a=n"ava
otvoriv=i #ate" 2>:24>, &ita"u)i:
D2E Na #o"si"ev presto sedo=e kn"i9evni$i i ?arise"i. D>E !ve, dakle, =to vam ka9u da
dr9ite, dr9ite i tvoriteJ ali po delima n"ihovim ne postupa"te, "er govore a ne tvore. D#ate"
2>:24>E
#a"kl "e ob"asnio da igleda da Je=ua govori da ?arise"i u&e sa autoritetom "er sede na
#o"si"evom prestolu. 'o=to nisam bio uponat sa po"mom #o"si"evog prestola, pitao sam #a"kla =ta
to na&i. In "e odgovorio da posto"e dva glavna mi=l"en"a ko"a ob"a=n"ava"u na&en"e sintagme
G#o"si"ev prestoH. Neki ka9u da "e u svako" sinagogi posto"alo sedi=te navano G#o"si"ev prestoH i na
kome su sedale verske vo*e i podu&avale sa autoritetom.
00
'o drugom mi=l"en"u, G#o"si"ev prestoH
B
Gr&ki RST U se igovara po vianti"skom gr&kom %sus, a po klasi&nom Di novoavetnomE Jesus Dotud latinsko Jesus, pa
Jeus, Hesus, Vius itdE. Na hebre"skom se ka9e W X YZ[\ ]^, t". Je=ua. Dprim. prev.E
3
: ovo" studi"i koristim ime GJe=uaH, "ednostavno kao stvar ibora, a ne da bih dao prednost "ednom igovoru nad drugim.
:o&ite da u mo"im navodima hebre"skog #ate"a, rabinski akronim Jeu DY_[\ ]E ko"i "e skra)eni$a a jimah emo vezikhro D
Y`abc deYc Y`f[\c gfZX ]e E =to na&i Gneka se ibri=e n"egovo ime i spomenH, "e prepravl"en u Jeua! Dh W h Y[] E, =to u kasnom
hebre"skom predstavl"a skra)eni$u a Jehoua DWX [\i Y`j]cE ili GJo=uaH Dvidi Nemi"a B:0< na hebre"skom gde se %sus sin Nunov
naiva Jeua WX YZ[\ ]^E. !ve $itate i starih ivora u ovo" studi"i sam preveo direktno sa originala, "a li&no, osim ako "e
druga&i"e navedeno. Neki $itati i Talmuda su prilago*eni i !on)ino prevoda.
0/
Pl, Ploah, Plohim Dukl"u&u"u)i i arapsko 6lahE su semitski naivi a (oga.
00
Na kori$i ove kn"ige nalai se slika ritualnog sedi=ta ko"e su prona=li arheoloi u staro" sinagogi u 8orainu u Galile"i, a
ko"e se smatra da "e G#o"si"ev prestoH. !li&na ritualna sedi=ta su prona*ena i u starim sinagogama u Hamat Tiberi"i, Pn
Gediu, +elosu i +ura Pvropi D!ukenik str. 7<450J +avies and 6llison str. 25BJ ;enovJ videti i ;ahmaniE. %ra G#o"si"ev
prestoH, odnosno ketidra demoe D j[\k f` lZc man lc oe pc E se navodi i u ;abinskom #idra=u i , veka "esikta DeRav #ahana 0:<
!trana 1 od 57
"e samo stilska ?igura ko"a pokau"e da se podu&ava sa #o"si"evim autoritetom.
02
(e obira na
ibor na&en"a, iska da ?arise"i sede na #o"si"evom prestolu na&i da oni ima"u neku vrstu
#o"si"evog autoriteta. 8ao da #ate" ka9e da ?arise"ske re&i treba slediti, ali po=to su oni li$emeri,
n"ihova dela ne treba podr9avati. To na&i da sledbeni$i Je=ue treba da rade sve =to ?arise"i u&e,
ako 9ele da dosledno slede Je=uine instruk$i"e. : praksi, to bi na&ilo da treba dr9ati sva pravila i
amandmane ko"e su ?arise"i imislili be osnova u !vetom 'ismu. Ja nam dobro ta pravila i propise
po=to sam odrastao kao Jevre"in, sin ortodoksnog rabina, t". kao savremeni ?arise". qivo se se)am
kako su me u&ili $ulhan %ruh, savremeni rabinski priru&nik ko"i pokriva sve aspekte svakodnevnog
9ivota do na"sitni"ih detal"a.
0>
Jedan detal" ko"i se ureao u mo"e se)an"e "e uputstvo kako obuvati
$ipele u"utro:
Isoba treba prvo obuti desnu $ipelu, ali be veivan"a pertle. 'otom treba obuti levu
$ipelu i aveati pertlu, a potom se vratiti na desnu $ipelu i aveati "e. DShulchan %ruch,
Ira$h Chayim 2:@E
0@
;abin #o=e %serles, a=kenaski rabin ko"i "e prokomentarisao $ulhan %ruh sa obi&a"ima
karakteristi&nim a evropske "evre"e doda"e:
'rimedba: Cak i da na=e $ipele nema"u pertle, osoba treba prvo obuti svo"u desnu
$ipelu. DShulchan %ruch, Ira$h Chayim 2:@E
'otpuno sam saose)ao sa #a"klom: da li mu "e Je=ua aista apovedio da slu=a ?arise"e kako
da ve9e svo"e $ipeleA 6 igleda da to i "este na&en"e Je=uinih re&i Gsve, dakle, =to vam ka9u da
dr9ite, dr9ite i tvoriteH. Tada kaah #a"klu da shvatam n"egovu dilemu, ali ako "e to ono =to "e Je=ua
u&io, onda on treba da slu=a ?arise"e. Nisam video =ta "e tu problem, osim =to #a"kl mo9e da
presvisne od toplotnog udara nose)i savremeni ?arise"ski ogrta& po "erusalimsko" 9egi. 8ad sam to
iustio, nisam mogao a da se ne nasme"em svo"o" =ali. #a"kl "e tada kaao da problem nasta"e ako
se pro&ita ostatak #ate"a 2> gde Je=ua upoorava u&enike da ne slede ?arise"ske ablude. Na
primer:
Te=ko vama kn"i9evni$i i ?arise"i, li$emeri, =to atvarate Carstvo nebesko pred l"udimaJ
"er vi ne ulaite niti pu=tate da u*u oni ko"i bi hteli. D#ate" 2>:0>E
+a li "e aista Je=ua rekao svo"im u&eni$ima da slu=a"u ove ?arise"e ko"i Gatvara"u Carstvo
nebesko pred l"udimaHAM #a"kl mi "e pro&itao "o= "edan stih:
Te=ko vama kn"i9evni$i i ?arise"i, li$emeri, =to ste kao okre&eni grobovi, ko"i spol"a
igleda"u lepi, a unutra su puni kosti"u mrtva&kih i svake ne&istote. D#ate" 2>:2<E
h#andelbaum ed. str. 02r. I datiran"u i sadr9a"u ovog #idra=a videti !tra$k and !temberger str. >22. Fa odgovara"u)e re?eren$e
pogledati i E&odus #a''ah s@>:@.
02
#eta?ori&ko tuma&en"e G#o"si"evog prestolaH igleda verovatni"e. Jedan od ?undamenata rabinske doktrine "e da rabini
ima"u #o"si"ev autoritet. To "e ira9eno i u #i=ninom ive=ta"u o raspravi ime*u raban Gamaliela %% i rabina Jo=ue. Iva
dva rabina se nisu slagala oko toga kada treba da do*e Jom 8ipur te godine, ali raban Gamaliel sede u ;abinskom sudu i
rabin Jo=ua "e morao da prihvati n"egovu odluku iako "e nao da "e pogre=na. ;abin +oa "e ob"asnio rabinu Jo=ui da se
mora povinovati Gamalielovo" odlu$i "er:
6ko odemo i dovedemo u pitan"e raban Gamalielov sud, moramo dovesti u pitan"e i sve sudove ko"i su
predsedavali od #o"si"a do sada... svaki skup od tri DrabinaE ko"i predsedava kao sud nad %raelom
ravnopravan "e sudu #o"si"evom. D(ishnah, ;osh Hashannah 2:3E
+akle, rabini su aista verovali da oni predsedava"u umesto #o"si"aM
0>
$ulhan %ruh "e napisao se?ardski Jevre"in Josi? 8aro u t,% veku. 6li tada su se ?arise"i podelili ime*u se?arda ko"i su
9iveli u muslimanskim eml"ama i a=kenaa ko"i su 9iveli u hri=)anskim eml"ama. : po&etku su a=kenai negirali kn"igu
Josi?a 8ara "er "e navodila samo se?ardske obi&a"e. 6li tada "e a=kenaski rabin #o=e %serles dodao svo"e komentare ko"i su
pokaivali kako se a=kenaski obi&a"i raliku"u od se?ardskih i preko no)i "e $ulhan %ruh postao op=teprihva)eni vodi& a
svakodnevni ?arise"ski 9ivot.
0@
Shulchan %ruch vol. 0 p. 00.
!trana 23 od 57
Je=ua opisu"e ?arise"e kao grobove pune svake ne&istote. +a li "e aista Je=ua mogao da ka9e
svo"im sledbeni$ima da slu=a"u uputstva onih ko"e naiva li$emerima i okre&enim grobovimaA
;ekao sam #a"klu da "o= uvek nisam siguran. #o9da "e Je=ua po=tovao rabinsko pravo da
stvara"u nove akone, ali ih "e optu9ivao =to ne slede svo"e sopstvene amandmane. 6 to "e po
svemu sude)i na&en"e tih stihova. #a"kl "e kaao da posto"i "o= "edan ralog bog ko"eg te=ko
mo9e da prihvati da "e Je=ua pou&avao u&enike da slu=a"u ?arise"e. : #ate"u 07 se nalai pri&a o
u&eni$ima ko"i seda"u da "edu hleb ne oprav=i ruke. Larise"i se 9ale Je=ui da n"egovi u&eni$i Gkr=e
predan"a starihH, a Je=ua da ?arise"i kr=e Toru oakon"u"u)i takva &ove&i"a predan"a.
!trana 22 od 57
Glava 2
"ranje ruku
Fa Je=uino u&en"e protiv Gpredan"a starihH sanao sam nekoliko godina rani"e. Tada sam sreo
"ednog interesantnog &oveka ko"i se predstavio kao Ghri=)anin ko"i se dr9i ToreH. Nikad rani"e nisam
sreo hri=)anina ko"i se dr9i Tore, pa sam bio veoma aintrigiran =ta bi to moglo da na&i. :vek sam
smatrao da Je=uini sledbeni$i mre Toru i da veru"u da "e Tora ukinuta i Gprikovana na krstH. Fato
kada mi "e ta" novi pri"atel" kaao da "e hri=)anin ko"i se dr9i Tore, amolio sam ga da mi ob"asni =ta
to na&i. 'o=to "e ve) proveo neko vreme sa mnom, nao "e da kad god se raspravl"a ne=to sa
karaitom, treba ineti svo"e ivore. Fato, umesto da teoreti=e, on "ednostavno otvori svo" Novi Favet
i pro&ita mi re&i i #ate"evog Jevan*el"a:
Jer aista vam ka9em: +ok ne pro*e nebo i eml"a, ne)e nestati ni na"man"ega slov$a ili
"edne title i Fakona DToreE dok se sve ne bude. D#ate" 7:0BE
In mi "e ob"asnio da Tora ni"e ukinuta, &ak ni na"man"i detal". 6 onda "e nastavio: G6li...H :vek
posto"i GaliH u ovakvim stvarima. #o" pri"atel" hri=)anin 4 po=tovala$ Tore "e ob"asnio: G'osto"e neke
stvari u Tori ko"e "e Je=ua ukinuo.H To mi "e igledalo neobil"no, pa sam atra9io od n"ega da mi da
neki primer. 6 on re&e da "e posto"ala apovest da se peru ruke pre obroka, ali da "e tu apovest
Je=ua ukinuo. Nisam mogao a da se ne nasme"em na to, i apitah pri"atel"a da mi poka9e u G!tarom
FavetuH stih u kome pi=e da treba prati ruke pre "ela. In "e bio siguran da se to nalai negde...
na"verovatni"e u Tre)o" ili Cetvrto" kn"ii #o"si"evo", negde gde se nalae svi ti ritualni propisi. 'ustio
sam ga da se malo pomu&i dok "e prelistavao, poglavl"e po poglavl"e. Nakon oko 07 minuta,
ob"asnio sam mu da takav stih ne posto"i nigde u Tori.
'ran"e ruku pre "ela "e bilo va9no pitan"e a mene. ,aspitan sam kao ortodoksni rabinski
Jevre"in, po=to mi "e ota$ bio ortodoksni rabin. Idrasta"u)i, u&io sam da "e veliki greh Gne prati rukeH
pre "ela. 8ad rabini govore o Gpran"u rukuH, oni ne misle o uiman"u sapuna i pran"u, to "e obi&na
higi"ena. Ino =to rabin misli "este naro&iti rital pran"a ruku. ;abinski ritual po&in"e sa spe$i"alnim
bokalom ko"i ispun"ava odre*ene propise i ahteve. Ta" bokal se napuni vodom i stavi u levu ruku i
koristi a polivan"e desne ruke. Tada se bokal preba$u"e u desnu ruku i poliva se leva ruka. 'ro$es
se ponavl"a "o= "ednom, a po nekima i tre)i put. Na kra"u se mora ire)i blagoslov:
+a si blagosloven Ti, Gospode (o9e na=, kral"u sveta, ko"i si nas posvetio apovestima svo"im i
'oji si nam a4o"edio da 4eremo ru'e.
07
+ok sam rastao i susretao se svakodnevno sa tim ritualom, po&eo sam da prigovaram tom
blagoslovu, govore)i da ne posto"i takva apovest u Tori. #o"i rabini su mi ob"asnili da "e pravilo
pran"a ruku rabinska uredba a da nam (og apoveda da slu=amo rabine. !lu=a"u)i rabinske uredbe
mi, navodno, slu=amo (oga ko"i "e apovedio da se slu=a"u rabini. 8ada sam tra9io da mi poka9u
gde pi=e da se slu=a"u rabini, re&eno mi "e da prestanem sa svo"im stalnim pitan"ima.
% tako, dobro sam nao da pran"e ruku ne posto"i nigde u Tori i to sam ob"asnio mom pri"atel"u
hri=)aninu po=tovao$u Tore. In "e bio inena*en, pa smo otvorili #ate" 07 gde se govori kako
Je=uini u&eni$i "edu hleb a da nisu oprali ruke. Je=ui prilai ?arise" ko"i mu se 9ali:
07
(lagoslov na hebre"skom glasi:
D 56789 69 :;< 6=7 >? ;@< AB>AB9C7 A? A6:9 ADC? E7 FB? AB>GH9 8B? I7 JGHK LM , uvn Y`Wjn wc vk fk YZxj^ v` my ]xnl` mz joZn mX wc YZa{Zn E
,idi )a'*lonian Talmud, (era$hot 5/bJ Shulchan %ruch, Ira$h Chayim @:0 hvol. 0 p. 07rJ Siddur Rinat +israel Dsavremeni
rabinski molitvenikE p. 0/B. pravila pran"a ruku su detal"no opisana u #itzur Shulchan %ruch s@/ h(asel ed. pp. 22>42>0J
Goldin Translation pp. 027|0>/r.
!trana 22 od 57
Fa=to u&eni$i tvo"i prestupa"u 4redanje starihA Jer ne umiva"u ruke svo"e kada hleb
"edu. 6 on odgovara"u)i re&e im: Fa=to i vi prestupate apovest (o9i"u bog predan"a
svo"ihA D#ate" 07:24>E
Je=uini u&eni$i nisu bili optu9eni bog kr=en"a Tore ve) bog kr=en"a Gpredan"a starihH. 6 Je=ua
odgovara da predan"a starih kr=e apovest (o9"u. #ogu da shvatim kako neko ko ni"e uponat sa
?arise"imom mo9e da brka Gpredan"e starihH sa Torom. 6li "a sam odrastao u ?arise"iam i dobro
raumem =ta Je=ua 9eli da ka9e "er sam i sam pro=ao kro sve to. !hvatio sam da "e mom pri"atel"u
neophodan kratak kurs ?arise"skog "udaima ako 9eli da shvati Je=uine re&i.
!trana 2( od 57
Glava >
Razumevanje ,arisejizma
'o&eo sam da ob"a=n"avam svom pri"atel"u da su savremeni ortodoksni Jevre"i nastavak
nekada=n"ih ?arise"aJ =to se "asno vidi u Talmudu.
05
!vakako, tokom 2/// godina desile su se i
ivesne promene, ali u su=tini i ?arise"i i rabini prihvata"u pet osnovnih prin$ipa ko"e "a naivam G'et
rabinskih gre=akaH.
GreN'a O2P ."e Qore
'rvi od tih osnovnih prin$ipa "e mo9da i na"va9ni"i i na"dalekose9ni"i. To "e u&en"e da "e #o"si"e
primio dve Tore na gori !ina": "ednu usmenu Toru i "ednu pisanu Toru. ;adi se o veoma starom
kon$eptu, ko"i Talmud dodel"u"e .ama"u, &uvenom rabinu ko"i "e 9iveo nekoliko de$eni"a pre Je=ue:
+o=ao "edan ne4Jevre"in kod .ama"a i upitao ga: 8oliko Tora vi imateA h.ama"r
odgovori: +ve, pisana Tora i usmena Tora -Torah She.)e/al "eh j}Zk vWX {Zc [\k jan Y`oZ E.
D)a'*lonian Talmud, !abbath >0aE
+akle, ?undamentalna dogma ?arise"ima "e verovan"e u Gusmenu ToruH, ko"a se nekad naiva
G:smeni akonH. Talmud ob"a=n"ava da "e ova GusmenaH Tora otkrivena #o"si"u tokom drugog
otkriven"a na gori !ina".
0<
'rema #idra=u, ova GdrugaH Tora "e data usmeno da bi ostala van
doma=a"a pagana Dt". nenabo9a$a ili ne4Jevre"aE. (og "e nao da )e se Tanah D!tari FavetE
prevesti na gr&ki, ob"a=n"ava se u #idra=u, pa "e ato dao G:smeni akonH da bi ga sa&uvao u
rabinskom okru9en"u kao neku vrstu ta"nog nan"a.
0B
Jedna od na"dubl"ih promena u ?arise"imu od % veka n.e., "este apisivan"e :smene Tore. 'rvi
ko"i "e po&eo da apisu"e bio "e rabin Juda 'rin$, ko"i "e oko 2// g. n.e. napisao #i=nu, kompila$i"u
?arise"skih dogmi i pravila ko"i su se prou&avali u rabinskim =kolama. Tokom slede)ih vekova rabini
su raspravl"ali o na&en"u ranih stihova i #i=ne i ove rasprave i ob"a=n"en"a su apisani kao
Talmud. : stvari posto"e dva Talmuda. Jerusalimski Talmud "e napisan u Tiberi"adi oko >7/ god. i
navan "e G"erusalimskiH da bi dobio na renomeu. Jerusalimski Talmud se &esto naiva i G'alestinski
TalmudH. +rugi Talmud su dovr=ili oko 7// god. &ovek po imenu ;abina i rabin 6=i u ,avilonu i
05
)a'*lonian Talmud, 8idushin 55aJ Nidah >>b.
0<
Larise"sko u&en"e o drugom otkriven"u na !ina"u nalai se u slede)em $itatu i Talmuda:
;abin Qev bar Hama re&e u ime rabina !imeona ben Qaki=a: .ta se misli u stihu: ~% da)u ti plo&e od kamena,
akon i apovesti, ko"e sam napisao da ih u&i=.~ D2. #o"s. 2@:02E "lo0e se odnose na deset (o9"ih apovestiJ
zakon se onosi na ToruJ i za1ovesti se odnosi na #i=nuJ koje sam na1isao odnosi se na 'roroke i !piseJ da
ih u0i se odnosi na Talmud. Ivo nam govori da "e sve to dato na !ina"u. D)a'*lonian Talmud, (era$hot
7aE.
+ogma o drugom otkriven"u nalai se i u #idra=u:
G8ada se !vemogu)i pokaao na !ina"u da bi dao Toru %raelu, on "e ob"avl"ivao #o"si"u po redu !veto 'ismo, #i=nu,
Talmud i #idra=... a' i ono Nto uReniSi 4itaju s"oje ra%ineT S"emo!u$i je 'aao -ojsiju tom 4ri&i'omU Nakon =to se
pou&io i usta !vemogu)ega, h#o"si"er re&e: ~Gospodaru svemiraM +ovoli mi da api=em to a n"ih.~ h!vemogu)ir
odgovori: ~Ne 9elim da im dam hsver to napismeno... ali im da"em !veto 'ismo, dok im #i=u, Talmud i #idra= da"em
usmeno~.H DE&odus #a''ah s@<:0 huporedi Qehrman Translation p. 7>5rE
0B
Larise"sko u&en"e o G:smenom akonuH kao ta"nom nan"u datom rabinima nalai se u slede)em $itatu i #idra=a:
Gh(ogr re&e h#o"si"ur: ~Ne 9elim da im dam to napismeno, po=to nam da )e idolopokloni$i vladati nad n"ima u budu)nosti i
da )e im ueti h!veto 'ismor ko"e )e idolopokloni$i prereti. Fato im da"em !veto 'ismo u pismenom obliku, ali im #i=nu,
Talmud i #idra= da"em usmeno, tako da kad do*u idolopokloni$i i pokore h%raelr, h%raelr )e i dal"e biti odvo"en od n"ih~.H
DE&odus Ra''ah s@<:0 huporedi Qehrman Translation p. 7>5rE
!trana 2* od 57
navan "e Va"i&ons'i Qa&mud.
03
: sredn"em veku Jerusalimski Talmud "e uglavnom bio
apostavl"an, dok "e ,avilonski stekao autoritet. 8ada danas rabini pri&a"u o Talmudu, ne navode)i o
ko"em se radi, oni misle na ,avilonski Talmud. Tre)i deo usmenog akona "e #idra= i on "e napisan
od %% do %t veka n.e. +ok su #i=na i Talmud ure*eni po temama, #idra= "e ure*en kao neprekidan
komentar bibli"skih stihova.
GreN'a O2P Autoritet ra%ina
+rugi osnovni prin$ip rabinsko1?arise"skog "udaima "e verovan"e da rabini ima"u a4so&utni
autoritet da tuma&e !veto 'ismo, i sve =to oni ka9u na religionom planu "e obaveu"u)e, &ak iako
"e "asno da "e neistina. To "e na"bol"e ira9eno rabinskom dogmom da ako rabini ka9u da "e desno
na levo" strani, a levo na desno" strani, tome se mora= povinovati.
2/
+ok sam odrastao to "e bio mo"
svakodnevni problem. !talno bih dolaio do mo"ih rabina i 9alio se da igleda kako se ovo ili ono
tuma&en"e u Talmudu direktno kosi sa re&ima i !vetog 'isma. #eni "e svaki put re&eno da su to
rabini komentarisali i da "a ne smem to dovoditi u pitan"e.
Jednog dana "edan od mo"ih rabina me "e seo da me ubedi u apsolutni autoritet rabina. 'o&eo
"e da mi pri&a pri&u o rabinu Plieeru ko"a se nalai u ,avilonskom Talmudu traktat (aba #etsia, str.
73b. ;abin Plieer "e bio na"ve)i rabinski mudra$ i u&itel" legendarnog rabina 6kive. Jednog dana
rabin Plieer "e u&estvovao u debati sa ostalim rabinima oko "edne stavke rabinskog akona. ;abin
Plieer "e tvrdio da odre*ena vrsta pe)i mo9e postati ritualno ne&ista dok su ostali rabini tvrdili da ne
mo9e.
20
Talmud govori da "e Gtog dana rabin Plieer ineo sve mogu)e argumenteH, ali da ni"e mogao
da ubedi ostale rabine. ;abin Plieer "e ose)ao veliku ?rustra$i"u. N"egovi ra$ionalni argumenti su
"asno govorili da "e on u pravu, ali to ni"e bilo dovol"no da ubedi ostale rabine da promene svo" stav. %
=ta sad da radiA : o&a"u rabin Plieer se koristi &udima, pa povika: G6ko sam "a u pravu neka ovo
drve)e to poka9eMH % od"ednom, rabini u =koli a&u=e veliku buku i kad pogleda=e napol"e, &itav "edan
vo)n"ak bio "e i=&upan i lebdeo "e u vaduhu. ;abini su bili adivl"eni, ali se okrenu=e rabinu Plieeru
i kaa=e: G#i ne slu=amo drve)e.H ;abin Plieer poku=a ponovo i povika: G6ko sam u pravu neka
reka to poka9eMH Tada svi potr&a=e i =kole napol"e i vide=e reku kako te&e uvodno. % sada se rabini
adivi=e, ali se okrenu=e rabinu Plieeru i kaa=e: G#i ne slu=amo reke.H !ada rabin Plieer po&e da
kl"u&a i viknu: G6ko sam u pravu neka idovi =kole to poka9uMH % idovi odmah po&e=e da se krive. 6li
rabini kaa=e: G#i ne slu=amo idove.H Ne na"u)i =ta sad da radi rabin Plieer viknu: G6ko se akon
sla9e sa mnom, neka se to poka9e sa NebaMH %stog trena, svi ko"i su bili u =koli &u=e glas sa neba
kako govori: GFa=to se raspravl"ate sa rabinom Plieerom, kad vidite da se sve stvari i akona sla9u
s n"imMH ;abini su opet bili impresionirani, ali reko=e: G%vini, ali mi ne slu=amo Nebo.H % dok "e mo"
rabin pri&ao tu pri&u, on otvori 7. #o"si"evu >/:02 gde se ka9e da Tora Gni"e na nebesimaH. !vakako,
ta ?raa "e deo stiha ko"i govori da nema opravdan"a da se ne sledi Tora, "er ona ni"e na nebesima ili
preko mora, ve) u na=im sr$ima i ustima. Jevre"i su &uli Toru direktno od #o"si"a i nali su ta&no =ta
ona na&i, i ato ni"e bilo opravdan"a da "e ignori=u. 6li isti ta" stih "e poslu9io ovim rabinima kao
opravdan"e pred rabinom Plieerom bog &ega ne slu=a"u !tvoritel"a u vei Tore. 8ada "e Tora
"ednom dana, ona vi=e ni"e na nebesima i ato (og ne treba da "e tuma&i. Fakl"u&ak mog rabina i
03
Id vremena vavilonskog ropstva u ,% veku p.n.e, pa sve do 0375 god. u ,avilonu se nalaila velika i napredna "evre"ska
a"edni$a. 0375. god. 6rapska dr9ava %rak "e proterala &itavu a"edni$u ,avilonskih Jevre"a, ko"i su, da ironi"a bude ve)a,
tamo boravili du9e od samih 6rapa.
2/
#idra= govori o autoritetu rabina:
GCak iako te u&e da "e desno levo, a levo desno, mora= ih slu=ati.H DSi,re Deuteronom* s07@ on +euteronomy 0<:00
hLinkelstein ed. p. 2/<J uporedi Hammer Translation p. 03/rE
,idi i ;ashi on +euteronomy 0<:00 h#osad Harav Cook ed. p. 070J %saiah and !har?man Translation p. 05>r. I ovome
prorok ka9e: GTe=ko onima ko"i naiva"u lo dobrom, a dobro lom, ko"i govore da "e tama svetlost, a svetlost tama i slatko
ovu gorko a gorko slatko.H D%sai"a 7:2/E
20
Ta pri&a o rabinu Plieeru "e ponata pod naivom G'e) 6hnaiH, prema naivu te vrste pe)i.
!trana 25 od 57
$ele te pri&e "e: tumaRenje ra%ina je Ra' inad dire'tne o%ja"e samo! ,o!a, pa ko sam ja da to
dovodim u pitan"e. 8ada mi "e rabin ispri&ao ovu pri&u, okrenuo sam se prema n"emu i ahvalio.
;ekao sam da "e to ono =to "e trebalo da &u"em. Id tada nemam nikave sumn"e u vei :smenog
akona i rabina, "er nam asigurno da to ni"e od (oga.
8asni"e kada sam odrastao, pro&itao sam istu tu pri&u o rabinu Plieeru direktno i Talmuda i
video sam da se ona nastavl"a. Nakon kon?ronta$i"e ime*u rabina Plieera i ostalih rabina, "edan od
rabina se =etao kro =umu, kad nai*e na proroka %li"u Drabini veru"u da %li"a komuni$ira sa mnogima
od n"ihE.
22
% ova" rabin upita %li"u =ta "e (og rekao kad "e &uo da "e =kola i"avila da ne)e da slu=a"u
nebesa. %li"a "e kaao da se u tom trenutku !tvoritel" nasme"ao i rekao: )anai nichuni, 'anai nichuni DxeZ
]xeYZgc ]xX{Zn ]xeYZgc xeZ ]xX{ Z n E G!inovi mo"i me pobedi=eM !inovi mo"i me pobedi=eMH D)a'*lonian Talmud, (aba
#etsia 73bE.
2>
GreN'a O(P Neraumno tumaRenje
Tre)a rabinska gre=ka "e kori=)en"e neraumnog tuma&en"a. Tora nam govori ta&no kako da
raumemo n"ene re&i. : 7. #o"si"evo" >0 posto"i apovest da se sav narod %raela N mu=kar$i, 9ene,
de$a i stran$i na vratima N sakupe na 'ranik !eni$a svake sedme godine da slu=a"u &itan"e Tore.
!vrha ovog "avnog &itan"a "e da %rael$i &u"u, nau&e i 9ive po Tori:
!abrav=i narod, l"ude i 9ene, de$u i do=l"ake, ko"i budu u mestima tvo"im, da Ruju i uRe
da se bo"e Gospoda (oga va=eg, i dr)e i t"ore sve re&i ovog akonaJ % sinovi n"ihovi,
ko"i "o= ne na"u, neka &u"u i u&e bo"ati se Gospoda (oga va=eg, dokle ste god 9ivi na
eml"i u ko"u idete preko Jordana da "e nasledite. D7. #o"s. >0:0240>E
!vrha ovog "avnog &itan"a bila "e da se obi&an &ovek nau&i Tori, slu=a"u)i, u&e)i i 9ive)i po n"o".
Treba se podsetiti da u to vreme obi&an &ovek ni"e imao Toru u svo"o" ku)i. +a bi na&inio kopi"u
Tore, &ovek "e morao da akol"e &itavo stado ova$a da bi dobio dovol"no ko9e, a atim da plati
pisara da sedne oko godinu dana da sa velikim naporom napi=e vernu kopi"u Tore. Fato se
$arevima apoveda u 7 #o"s. 0<:0B da na&ine sebi "ednu kopi"u Tore. %raelskom $aru "e, naime,
neophodna Tora kao stalni vodi& a vladan"e. 6li prose&ni %raela$ ni"e mogao sebi priu=titi primerak
Tore, tako da "e "edini pristup bo9anskom u&en"u bilo "avno &itan"e svakih sedam godina.
Ino =to mi u&imo i 7. #o"s. >0 "este da "e Tora napisana tako da bude sasvim rauml"iva tim
starim %rail"$ima, ko"i su mogli samo da "e &u"u. 8ada tuma&imo Toru danas, mi treba da se
postavimo na mesto tih obi&nih Jevre"a ko"i slu=a"u Toru dok im se &ita. !vakako, mi imamo
"edinstven iaov ko"i oni nisu imali. #oramo premostiti "a od >7// godina kulture i "eika. %ako "e
hebre"ski "eik govorni "eik u savremenom %raelu, "evre"ski "eik i !vetog 'isma se prili&no
raliku"e od n"ega, tako da moramo raumeti "eik onako kako "e kori=)en kada "e Tora nastala.
8ada prebrodimo ta" kulturni i "ei&ki "a, moramo se pitati: G8ako bi stari %raela$ raumeo Toru u
#o"si"evo vremeAH S"a'o tumaRenje 'oje nije jasno o%iRnom je"rejs'om 4astiru i to! do%aT
'oji s&uNa ja"no RitanjeT nije ono aNto je Qora namenjena.
'roblem "e u tome =to rabini tuma&e Toru koriste)i ono =to se danas naiva midrako
tuma&en"e.
2@
: midrakom tuma&en"u, re&i se uima"u van konteksta pa im se onda dodel"u"e
na&en"e. +obar primer "e 2. #o"s. 2>:2 gde pi=e:
Ne idi a mno9inom na lo, i ne govori na sudu povode)i se a ve)im bro"em da se
ivrne pravda. D2. #o"s. 2>:2E
22
Tako na primer, tokom rabinskih obreda obrean"a ostavl"a se "edna prana stoli$a a %li"u, a na pashalno ve&e obi&a" "e
da se otvore vrata da u*e %li"a.
2>
,i=e o ovom in$identu rabina Plieera videti u +odatku >.
2@
#idra=ko tuma&en"e se ponekad naiva i GhermeneutskoH ili Ghomileti&koH tuma&en"e.
!trana 2/ od 57
Iva" stih govori da &ovek ni"e kriv samo ato =to svi govore da "e kriv. To bi bilo iopa&ivan"e
pravde. #i treba da svedo&imo a istinu be obira na posledi$e, &ak i kada smo "edini glas rauma.
;abini uima"u ova" stih i ivode sasvim druga&i"i prin$ip i n"ega. Ini, "ednostavno, odba$u"u re&i
sa po&etka i kra"a ovog stiha:
Ne idi a mno9inom na lo, i ne govori na sudu povode)i se a ve)im bro"em da se
ivrne pravda. D2. #o"s. 2>:2E
27
Ino =to preosta"e "e Gpovode)i se a ve)im bro"em.H %vu&ene i svog originalnog konteksta,
ove re&i se tuma&e kao apovest G4o"odi se a "e$inomH. .ta god ka9e ve)ina rabina mora da se
poslu=a, "er 2. #o"s. 2>:2 govori Gpovodi se a ve)inomH. Ni=ta a to =to 2. #o"s. 2>:2 u stvari govori
da se ne treba povoditi a ve)inom, ve) a istinom. To ni"e va9no ato =to rabini ima"u iskl"u&ivo
pravo da tuma&e onako kako im odgovara. %vla&en"e re&i i konteksta i iskrivl"avan"e n"ihovog
na&en"a "e uobi&a"eni rabinski pristup !vetom 'ismu. !trogo govore)i, ova" pristup ne tuma&i ve)
stvara. In koristi slu&a"ne glasovne delove stvara"u)i novo na&en"e, ko"e nema nikakve prirodne
vee sa re&ima i 'isma.
GreN'a O*P +redanje
Cetvrta gre=ka rabinima "e posve)en"e predan"a ili narodnih obi&a"a. ;abini veru"u da ako
ne=to radi &itava "evre"ska a"edni$a tokom du9eg vremenskog perioda, onda ta" obi&a", ko"i se
naiva minha2 Djn xcfe E, posta"e obaveu"u)i a &itavu a"edni$u. Iva" prin$ip "e sa&uvan u ire$i
minha2 jisrael tora hi D m]je jan Y`oZ vm^ an [c ]e jn xcfe E GIbi&a" u %raelu "e akonH, ili bukvalno prevedeno,
GIbi&a" u %raelu "e ToraH.
25
8lasi&an primer "e no=en"e ki1e, t". "evre"ske kapi$e. Ta" obi&a" "e bio
neponat u talmudsko doba.
2<
Iva" obi&a" "e nastao u sredn"em veku i nakon nekoliko stotina
godina, postao obaveu"u)i. +anas, "edan od na"osnovni"ih rabinskih akona govori da mu=kara$ ne
sme hodati dva metra nepokrivene glave, kao ni moliti se D&ak i sede)iE nepokrivene glave.
2B
Ivakvi
posve)eni obi&a"i predstavl"au direktno kr=en"e Tore ko"a nam apoveda:
Ni=ta ne doda"te k re&i ko"u vam "a apovedam, niti odumite od n"e, da biste sa&uvali
apovesti Gospoda (oga svog ko"e vam "a apovedam. D7. #o"s. @:2E
%sti prin$ip "e ponovl"en u 7. #o"s. 02:>2 D0>:0 u TanahuE:
.ta vam god "a apovedam sve dr9ite i tvorite, niti =ta doda"te k tome ni odumite od
toga. D7. #o"s. 02:>2E
!li&no nalaimo i u 'ri&ama !olomunovim:
Ni=ta ne doda" k re&ima N"egovim, da te ne ukori i ne na*e= se la9a. D'ri&e >/:5E
'retvaran"e obi&a"a u akon, be obira koliko "e star ta" obi&a", "este kr=en"e Tore, a oni ko"i su
to uradili posta"u la9ovi.
GreN'a O5P Ljuds'i a'oni
'eta rabinska gre=ka "e uvo*en"e novih akona. Ivi novokomponovani rabinski akoni se
naiva"u takanot DoY`xpZn oZX E Gpropisi, ispravke, re?ormeH ili micvot dera'anan D xn{Zn aX lZc oY`c fe E Grabinske
27
)a'*lonian Talmud, (aba #etsia 73b. GFapovestH da se sledi ve)ina rabina "e, u stvari, "edan od osnovnih prin$ipa
?arise"ima. #a"monid ob"a=n"ava da ako se vodi rasprava o bilo ko"em akonu ime*u 0//0 rabina i 0/// proroka, "edan
"e dovol"an da bi se sledilo u&en"e 0//0 rabina. ,idi detal"ni"e u +odatku >.
25
3hidushei Ram'an, 'esa$him <b hIr Ilam ed. p. BarJ )eit +ose1h, Ira$h Chayim 02B:5 hvol. 0 p. 000brJ
(ishnah)erurah 027:B hvol. 0 p. >//r.
2<
Talmud navodi:
G#u=kar$i ponekad pokriva"u svo"u glavu, a ponekad ne, ali 9enska glava "e uvek pokrivena, a de$a su uvek
gologlava. D)a'*lonian Talmud, Nedarim >/bE
2B
S'ulchan %ruch, Ira$h Hayyim 2:5 hvol. 0 pp. 00402rJ )i/ur 4alachah, 30 hvol. 0, p. 2@Br.
!trana 27 od 57
apovestiH.
23
8lasi&an primer takane GpropisaH -takana "e "ednina od takanot5 "e pran"e ruku,
akonski propis ko"i su doneli rabini. 'o=to su rabini doneli ova" propis, a po=to nam "e (og,
navodno, apovedio da slu=amo rabine Dbar u skladu sa :smenim akonomE, mo9e se ire)i slede)i
blagoslov: G(lagosloven da si ti Gospode, kral"u sveta, ko"i si nas posvetio apovestima svo"im i
a4o"edio nam da peremo ruke.H
Nakon =to sam ob"asnio ovih pet rabinskih gre=aka svom pri"atel"u hri=)aninu ko"i se dr9i Tore,
po&eo sam da shvatam da ono =to "e a mene bila druga priroda, bilo "e ne=to sasvim strano
nekome ko ne pona"e rabinsko4?arise"ski "udaiam. !ada shvatam u koliko te=ko" poi$i"i se nalai
mo" pri"atel". 8ao Ghri=)anin ko"i se dr9i ToreH on "e poku=ao da shvati poruku ko"a "e ire&ena
"ude"skim i galile"skim Jevre"ima pre 2/// godina. 6li on uop=te ni"e shvatao sr9 Je=uine poruke,
po=to ni"e ni=ta nao o G'et gre=akaH ko"e su rabini poku=avali da nametnu "evre"sko" popula$i"i
stare Jude"e i Galile"e. 8ada "e pro&itao da "e Je=ua ukinuo Gpredan"e starihH o pran"u ruku, mislio "e
da se radi o ukidan"u Tore. 6li meni "e bilo o&igledno da Je=ua govori protiv ?arise"skih amandmana i
tako podr9ava Toru. To "e i mislio kad "e rekao: GFa=to i vi prestupate apovest (o9i"u a predan"e
svo"eAH ,i prestupate 7. #o"s. @:2 i 02:>2, doda"u)i svo"e propise Tori.
Je=ua nastavl"a: G% ukidoste apovest (o9i"u a predan"e svo"e.H D#ate" 07:5E +r9e)i l"ude
auete ?arise"skim propisima, rabini su odvo"ili l"ude od Tore. Ivo "e poruka ko"a vu&i danas isto
kao i pre 2/// godina. Iko </ Jevre"a u dana=n"em %raelu su sekularisti, =to na&i da ne 9ive po
Tori. 6ko pitate prose&nog %rael$a, a=to "e iba$io Toru i svog 9ivota, on )e vam odgovoriti da "e
Gbiti religionimH isuvi=e te=ko i da to ne mo9e nikako biti ono =to (og tra9i od n"ega. 6ko ga pitate
a primer, on )e vam navesti hil"adu i "ednu stvar ko"u rabini ahteva"u a ko"e nema"u osnovu u Tori.
'a ti sekularisti nisu glupi. Ini na"u da ti rabinski propisi nisu i Tore, ali ne shvata"u da posto"i
na&in da se 9ivi po Tori, a da ne budu uvu&eni u rabinske inova$i"e. Na ta" na&in Godba$u"u bebu
a"edno sa vodomH. : stvari, postavl"a"u)i takve, od l"udi postavl"ene propise, rabini tera"u l"ude od
Tore.
23
Nasuprot micvot dera'anan D xn{Zn aX lZc oY`c fe E Gapovesti na=ih rabinaH sto"e micvot deorajta D mon ]]can Y`mlZc oY`c fe E Gapovesti
ToreH. Nasuprot takana GDrabinskiE amandmanH sto"i halaha Djbn vn jz E GDbibli"skiE akonH.
!trana 20 od 57
Glava @
Da li je Jeua 'io karaita6
+ok sam tako sedeo i ragovarao sa mo"im pri"atel"em hri=)aninom ko"i se dr9i Tore, po&eo sam
da shvatam da Je=uina poruka ima karaitsku $rtu. In "e govorio protiv rabinskih akona, ko"i su
suprotni bo9anskim akonima, da bi obratio l"ude ka Tori ko"a "e primarna poruka karaitskog
"udaima. 8ada "e mo" pri"atel" nastavio sa &itan"em #ate"a 07, mo"e pretpostavke u vei Je=ue su
se potvr*ivale. Nakon kritikovan"a ?arise"a ato =to su obevredili Toru svo"im l"udskim GsvetimH
predan"em, Je=ua $itira %sai"a 23:0>:
Qi$emeri, dobro "e a vas prorokovao %sai"a govore)i: 'ribli9ava mi se narod ova" ustima
svo"im i usnama me po=tu"e, a sr$e im "e daleko od mene. No ualud me po=tu"u u&e)i
naukama i apovestima l"udskim. D#ate" 07:<43E
%ra Gu&e)i naukama i apovestima l"udskimH "e para?raa %sai"e 23:0>, gde pi=e micvat anaim
melumada jln fZn vi fc u][\e xnmz oYX c fe Gnau&ene apovesti l"udskeH,
>/
t". akoni ko"e "e &ovek stvorio,
prihvata"u)i obi&a"e ko"i su se ponavl"ali genera$i"ama. 8ada sam pro&itao kako Je=ua kritiku"e l"udske
apovesti rabina, baira"u)i svo"e re&i na %sai"i 23:0>, bio sam istovremeno adivl"en i inena*en. :
sredn"em veku "e %sai"a 23:0> bio karaitski borbeni pokli& protiv rabinskih novotari"a, a ova" stih se
ponavl"a nebro"eno puta u sredn"ovekovnim karaitskim spisima.
>0
6 ovde nalaimo istu pri&u stotinama
godina rani"e. In meni li&i na karaitu i % veka.
Ko su 'araiti#
Tada upitah svog pri"atel"a =ta misli o tome. : po&etku on se ose)ao uvre*enim. In "e nao da
sam "a karaita, a karaite "e smatrao "ednom "evre"skom GsektomH nastalom u sredn"em veku. 'a,
kako Je=ua mo9e biti karaitaAM #o" pri"atel" "e &itao i "ednu staru rabinsku pri&u o 6nanu ben +avidu
koga rabini smatra"u osniva&em karaima, nakon sva*e sa rabinima ko"i su ga odba$ili. 8ada sam
to &uo nisam mogao da se sudr9im a da se ne nasme"em. ;abini pri&a"u tu pri&u o svim svo"im
nepri"atel"ima. 'o Talmudu, Je=ua "e osnovao hri=)anstvo po=to ga "e odba$io n"egov u&itel" rabin
Jo=ua ben 'erah"a.
>2
'o "edno" drugo" rabinsko" legendi, #uhamed "e osnovao %slam po=to su ga
odba$ili Jevre"i i #eke. Nakon =to sam ob"asnio sve ovo svom pri"atel"u, on "e prinao da ne
igleda mnogo verovatnim da neko u&i l"ude da slede Toru samo da bi se osvetio rabinima. #o"
pri"atel" "e 9eleo da sana vi=e. 8o "e bio ta" 6nanA Ja sam mu ob"asnio da on ni"e ni bio karait. :
stvari, karaiti i tog vremena su odba$ili 6nana, "er iako "e odba$io rabinski autoritet, on "e "o= uvek
>/
+ani&i) ova" ira prevodi sli&no Gapovest "e l"udska ko"o" su nau&eniH
>0
Na primer, karaitski mudra$ i %t veka +aniel al 8umisi pi=e u svo"o" G'oslani$i rase"an"uH DE1istle to the Dis1ersion,
Nemoy ed. p. BBE: GIstavi nau&ene apovesti l"udske ko"e nisu i Tore. Ne prihvata" ni=ta od nikoga osim ono =to "e
napisano u Tori Gospodn"o".H (ibli"ski ira Gnau&ene apovesti l"udskeH D jln fZn vi fc u][\e xnmz oYXc fe E se "avl"a vi=e od dvanaest
puta na 8umisi"evo" 02. strani "oslanice rasejanju7
>2
Talmudska pri&a o Je=ui se nalai u slede)em pasusu:
Jednog dana Drabin Jo=uaE "e re$itovao .ema Dt". 7. #o"s. 5:@427E, kad se %sus po"avio pred n"im.
Nameravao "e da ga primi i napravio "e naklon prema n"emu. In D%susE misle)i da "e to s $il"em da ga
odba$i, do*e, ue $iglu i pokloni se pred n"om. ~'oka" se~, re&e mu Drabin Jo=uaE. In odgovori: ~Ivo sam
nau&io od tebe: Ina" ko gre=i i navodi druge na greh, ne mo9e priu=titi sebi poka"an"e.~ 6 rabin re&e: ~%sus
Naare)anin se bavio magi"om i aveo "e %rael.~ D)a'*lonian Talmud, !anhedrin 0/<b Dun$ensored versionE
h!on$ino TranslationrE
!trana 21 od 57
koristio neraumne metode tuma&en"a ko"e su koristili rabini. Fbog toga su karaiti odba$ili n"egove
sledbenike navav=i ih G6nanitimaH.
>>
#o" pri"atel" se sada prili&no bunio. 6ko karaite ni"e osnovao 6nan, pa kako su se oni po"aviliA
Tada sam ga podsetio da, kao =to sam naveo rani"e, Talmud "e napisan oko 7// god. u ,avilonu.
Id tada, Talmud vi=e ni"e bio ta"no nan"e male grupe rabina. 8ao reultat, talmudiam "e po&eo da
se =iri =irom "ere"skog sveta. .to "e vi=e Jevre"a po&elo da se identi?iku"e kao talmudisti, drugi Jevre"i
su sve vi=e protestovali da n"ihovi pre$i nisu ponavali ta" :smeni akon, ve) su sledili samo
"evre"ske spise DK !tari FavetE.
>@
: to vreme hebre"ski spisi su naivani G8arH Dman pn E
>7
a oni Jevre"i
ko"i su insistirali na doslednom pridr9avan"u hebre"skim spisima navani su G8araitiH Dume an pn E.
>5
Ib"asnio sam svom pri"atel"u da se u po&etku podraumevalo da se %rael$i pridr9ava"u !vetog
'isma, tako da ni"e bilo potrebe da se "edan segment popula$i"e ona&i sa imenom 8arait, t". G&ita&
!vetog 'ismaH. !vi su prou&avali !veto 'ismo, bar svi oni ko"i su mogli da kontroli=u sebe da se ne
klan"a"u (alu ili 9rtvu"u 6staroti. : tom smislu, i #o"si"e "e bio 8araita, t". prou&avala$ !vetog 'isma,
od vremena kada "e data Tora. %sto tako i %sai"a i Jeremi"a i svi ostali proro$i %raela. !vi su oni bili
karaiti "er su verovali u istinitost !vetog 'isma i odba$ivali &ove&i"e akone i la9na otkriven"a D7.
#o"s. @:2, %sai"a 23:0>, Jeremi"a 05:03E. Nakon =to sam ob"asnio sve ovo, mo" pri"atel" "e po&eo da
shvata =ta sam mislio kad sam kaao da Je=ua li&i na karaitu i % veka n.e. 'oput %sai"e i Jeremi"e, i
Je=ua "e u&io l"ude da se vrate Tori i da odba$e &ove&i"e akone. Iva" aspekt n"egove poruke "e
karaitski, be obira =to se ta re& ni"e koristila u to vreme.
#o" pri"atel" me "e pitao da li nam neki drugi primer pokreta ko"i "e posto"ao i pre nego =to "e
dobio svo" naiv. #eni "e odmah pao na pamet 8(isna2dim9, glavni pokret rabinskog "udaima i %t
veka u Qitvani"i, u kome su mo"i pre$i bili vo*e. : to vreme rabini su se podelili u dva tabora,
4asidim ili GpravedniH, sledbeni$i novog oblika rabanima ko"i "e imislio (aal .em4Tov, i (isna2dim
ili Gprotivni$iH ko"i su se usprotivili novim talasima hasidima. Hasidi su davali svu vlast "ednom
rabinu koga su vali re'e i provodili su ve)inu svog vremena u takovanim misti&nim animan"ima
><
Nasuprot n"ima, (isna2dim su davali rali&itu vlast rali&itim rabinima, u avisnosti od n"ihovog
ponavan"a Talmuda, a provodili su ve)inu vremena prou&ava"u)i Talmud i ostale akonske
tekstove. !vaki rabin "e mogao dosegnuti visoki polo9a" me*u misnagdima prema svo"im =kolskim
kvalitetima, dok "e hasidski rebe do=ao do tog polo9a"a ili &in"en"em &uda ili nasle*em od svog o$a.
+o dana=n"eg dana Jevre"i ko"i poti&u i Qitvani"e ponosno i"avl"u"u da su oni misnagdim
DGprotivni$iHE ko"i su sa&uvali originalni rabinski "udaiam. : tom smislu misnagdim tvrde da "e rabin
6kiva bio misnaged D"ednina od misnagdimE &ak iako "e 9iveo 05// godina pre nego =to "e ova"
pokret dobio ime. Nema sumn"e da su misnagdim u pravuM ;abin 6kiva 4 ko"i "e 9iveo 05// godina
pre (aal .em4Tova N ni"e bio hasid, "er ni"e verovao u "edinstvenog rabinskog lidera ko"i &ini &uda
Dsetiti se &uda rabina PlieeraE. Nema sumn"e da su misnagdim &uvari "edne rani"e ?orme rabinima
>>
,idi 8irkisani pp. 0/>, 0@540@<. 8araitski stav prema 6nanu se ogleda u &in"eni$i da dok su ga n"egovi sledbeni$i vali
ro hamaskilim D u]ve ]bZe[c fX jX [\ ma` E Gvo*a prosvetl"enihH, karaiti su mu se rugali da "e ro haksilim D u]ve ]e bZcjX [\ ma` E Gvo*a
budalaH. D8irkisani pp. 3@437E
>@
6nan "e bio neka vrsta #artina Qutera svog doba. :bro nakon =to "e Talmud po&eo da se =iri po novim oblastima gde "e
prethodno bio neponat, po"avilo se islamsko $arstvo ukl"u&iv=i ve)inu Jevre"a u svo"e okvire. 8ako se talmudiam
suo&avao sa sve ve)im otporom, rabini su po&eli da koriste islamski ma& da nametnu svo"u novu doktrinu. : mnogim
oblastima to "e dovelo do novih progona i nasil"a. 6nanovo veliko dostignu)e "e u tome =to "e Dpoput velikog bor$a a
l"udska prava #artina Qutera 8ingaE on koristio nenasilna sredstva da ubedi muslimanske vlasti da dovole ne4
talmudistima da nastave sa starim dr9an"em Tore.
>7
%me 8ar a !veto 'ismo "e pre9ivelo u savremenom hebre"skom "eiku u obliku (ikra man pc fe . Naiv GTanahH, ko"i se
danas na"&e=)e koristi kao skra)eni$a, po&eo "e da se koristi pre oko 7// godina.
>5
,idi (en Yehudah vol. 02 pp. 50>B450>3 nt. >.
><
#o9da na"bol"i primer hasida su Qubavi&i ko"i su sledili rabina .nersona.
!trana 23 od 57
ko"a "e posto"ala vekovima pre nego =to su dobili svo"e ime, dok su hasidi DGpravedniHE imislili "ednu
potpuno novu religionu dogmu.
!trana 22 od 57
Glava 7
#ontradikcija u Jevan:elju 1o (ateju6
Nakon ragovora sa mo"im pri"atel"em hri=)aninom ko"i se dr9i Tore, nisam mnogo rami=l"ao o
karaitskim aspektima Je=uine poruke. Na kra"u kra"eva, ve) sam &itao Novi Favet i nao sam da
posto"e neki aspekti Je=uine poruke ko"i igleda"u o&igledno anti4karaitski Dvidi poglavl"e 0/E. Tada
se postavilo pitan"e #ate"a 2>:04>. 'roblem teksta "e bio potpuno "asan. : #ate"u 07 igleda da
Je=ua govori svo"im u&eni$ima da se dr9e podal"e od l"udskih apovesti ?arise"a, dok im u #ate"u
2>:04> govori da slu=a"u sve =to ?arise"i u&e "er oni sede na #o"si"evom prestolu i ima"u n"egov
autoritet.
#o"a prva reak$i"a kao karaite "e "o= uvek bila da me ni"e briga =to posto"i kontradik$i"a ime*u
#ate"a 07 i #ate"a 2>. %pak, odlu&io sam da to prihvatim kao tekstualni problem na isti na&in na ko"i
sam se suo&avao sa tekstualnim problemima u spisima sa #rtvog mora i sli&no.
Jedno od prvih Gre=en"aH na ko"e sam nai=ao bilo "e i takovane bibli"ske kritike, "ednog od onih
u&enih pro?esora ko"i sede aval"eni u svo"o" ?otel"i od slonove kosti. Gledi=te i ?otel"e od slonove
kosti "e glasilo da "e #ate" 07 pisao "edan anti4?arise"ski Je=uin u&enik, dok "e #ate" 2> pisao pro4
?arise"ski u&enik. !vaki od ovih u&enika "e "ednostavno &uo u Je=uinim re&ima ono =to "e 9eleo da
&u"e, prema svo"im unapred stvorenim ube*en"ima.
>B
Ja nisam odba$io ovo ob"a=n"en"e iako nisam
bio odu=evl"en s n"im. !matrao sam da "e malo verovatno da se takav rador po"avi me*u prvim
Je=uinim sledbeni$ima. +a li "e aista bilo pro4?arise"skih i anti4?arise"skih ?rak$i"a u prvo" $rkviA
#o9da i "este, ali morao sam da na*em bar "ednu istori"sku re?eren$u ko"a bi to potvrdila.
>3
Tako
ne=to bi moralo ostaviti trag u istori"skim i tekstualnim ive=ta"ima.
,e)ina hri=)anskih nau&nika "ednostavno prina"e da Je=ua ni"e mislio da u&eni$i treba da
slu=a"u ?arise"e, ali su nesposobni da ponude bilo kakvo ob"a=n"en"e &in"eni$e da #ate"eva kn"iga
n"emu pripisu"e ove re&i.
@/
+ugo vremena nisam imao re=en"e a ova" problem, i nisam nao kako
da nastavim dal"e. 'oku=ao sam da proverim #ate" 2>:24> u gr&kom GoriginaluH, po=to, kao karaita,
mo" pristup prema Tanahu "e uvek bio da &itam hebre"ski original, budu)i da svaki prevod im1licitno
sadr9i tuma&en"e. : stvari to "e mo" prila bilo ko"em starom dokumentu. 6ko 9elim da nam =ta
ka9e Talmud, "a ga &itam na arame"skom, a ako 9elim da nam =ta ka9u svi$i sa #rtvog mora,
&itam ih na hebre"skom. Tako sam proverio #ate" 2>:24> na gr&kom i na=ao da standardni engleski
prevod verno predstavl"a ono =to "e napisano na gr&kom.
>B
Na primer, Lenton p. >55: GTe=ko "e poverovati da "e %sus aista apovedio poslu=nost u&en"u kn"i9evnika i ?arise"a. To "e
verovatno bilo gledi=te #ate"a ili "ednog od n"egovih ivora, vidi #ate" 7:03.H :poredi i +avies and 6llison p. 253.
>3
Jedno od mogu)ih ob"a=n"en"a "e i +ela apostolska 07:7. Iva" stih se mo9e odnositi na 9el"u ?arise"ske ?rak$i"e me*u
Je=uinim sledbeni$ima da nametnu ?arise"ske akone i obi&a"e na sve GvernikeH. Ivome se usprotivio Jakov ko"i umesto
toga preporu&u"e &etiri osnovna akona a nove vernike i ob"a=n"ava da se ostale apovesti mogu utvrditi slu=an"em
#o"si"eve Tore ko"a se &ita svakog .abata D+ela 07:2/420E. !vakako, svako ko bude slu=ao &itan"e Tore, ne treba se
povinovati l"udskim akonima ?arise"a ko"i ne posto"e u pisano" Tori.
@/
,idi na primer +avies and 6llison p. 2</.
!trana 22 od 57
Glava 5
;r0ki ili he'rejski6
Nakon =to sam na=ao da se u #ate"u 2>:24> govori na gr&kom isto =to i na engleskom, bio sam
skoro potpuno be ide"a. 'ol"e mog rada "e Tanah, svi$i sa #rtvog mora i stari Judaiam. %ako sam
u&io gr&ki na ?akultetu, prou&avan"e Novog Faveta ni"e bila mo"a u9a spe$i"alnost. Fato sam pitao
nekoli$inu svo"ih kolega sa ?akulteta da li ima"u ide"u =ta da radim sada. Jedan od n"ih mi "e rekao
da neki stru&n"a$i smatra"u da su prva tri Jevan*el"a originalno napisana na hebre"skom. :pitao
sam bog &ega misle tako, a on "e odgovorio: GJer su puni hebraiama.H
Fnao sam sve o hebraimima i mo"ih studi"a !eptuaginte, starog prevoda Tanaha na gr&ki
"eik. Cak i na"ve)i stru&n"a$i a gr&ki "eik nalae da "e ova" prevod nerauml"iv, dok bilo ko"i
iraelski student mo9e da ga &ita i nakon par godina u&en"a gr&kog. ;alog "e u tome =to su
!eptuagintu preveli veoma lo=i prevodio$i. :mesto da prevedu Tanah na &isti gr&ki, oni su
mehani&ki prevodili re& po re&, ukl"u&u"u)i i bro"ne hebre"ske ?rae. Fa nekog ko "e uponat sa
Tanahom na hebre"skom, ova" prevod "e relativno lagan a &itan"e, dok a spe$i"aliste a gr&ki "eik,
ko"i o&eku"u elegantnu gr&ku sintaksu, on vu&i besmisleno. % u staro vreme ni"e bilo ni=ta bol"e.
8ako ka9e "edan od mo"ih pro?esora: GNa uli$ama 6tine, niko ni"e mogao da raume !eptuagintu.H
Citao$u i anti&ke Gr&ke, ova" prevod "e bio nerauml"iv. Na primer, Tanah po pravilu apo&in"e
ive=ta"e sa iraom vajehi D]je ]cYXE Gi bi...H. : hebre"skom ira Gi bi...H na&i Gi desi seH. 6li gr&ki &itala$
&ita kai e2eneto D TE i ka9e: G% biAH % ta biAM Na gr&kom to "e besmislenoM Cesto prevodio$i
nisu ni nali =ta prevode, tako da su kreirali besmislene irae prevode)i re& po re&.
@0
!li&no se
desilo i mom pri"atel"u ko"i "e napisao &lanak na engleskom i potom dao da mu se prevede na
hebre"ski. Na "ednom mestu u &lanku mo" pri"atel" "e napravio re?eren$u a "ednu tabelu: G!ee Table
0.H DG,idi Tabelu 0HE. Jevre"ski prevodila$ po&etnik preveo "e kao re/e ulhan ehad D lgn mk gn vcYZ[\ jm^ ac E
Gvidi "edan stoH. Pngleska re& GtableH mo9e da na&i sto Da ru&avan"eE ali i ta'ela, kako "e trebalo
prevesti ovde. 8ada "e mo" pri"atel" video ova" prevod ni"e nao da li da pla&e ili da se sme"e. ;adi
se o prevodu kakav se &esto sre)e u !eptuaginti, bukvalni prevod nekoga ko ni"e siguran =ta
prevodi. +a stvari budu gore, mnogi gr&ki prepisiva&i ko"i nisu nali ni re& hebre"skog, poku=ali su da
GispraveH lo= gr&ki. ;eultat "e prevod ko"i ponekad opona=a hebre"ski original re& po re&, dok se na
drugim mestima potpuno raliku"e od originala.
Nakon kratkog prou&avan"a prva tri Jevan*el"a na gr&kom, uo&io sam da oni sadr9e hebraime.
+odu=e, ne u isto" meri kao !eptuaginta, ali sadr9e. (lass and +ebrunner, standardna gramatika
novoavetnog gr&kog ob"a=n"ava situa$i"u:
#nogi irai ko"i se ne koriste u gr&kom "eiku u=un"ali su se u verno napisani prevod sa
hebre"skog originala.
@2
(lass and +ebrunner idu dal"e sa tvrdn"om da su ti irai GaramaimiH. Nakon malo vi=e
istra9ivan"a otkrio sam da dugo vremena posto"i debata me*u stru&n"a$ima a Novi Favet oko toga
da li su neki delovi Novog Faveta Dnaro&ito #ate", #arko, Quka, +ela apostolska i Itkriven"eE bili
@0
'ogleda" na primer Qtt 0. !amuilova >:0/ Duporediti Qtt, @. #o"s. 2@:0E. Neke interesantne primere u gr&kom #ate"u "e
komentarisao Grint pp. >54>3. : "edno" dobro" gramati$i gr&kog "eika nalaimo: G,e)ina semitiama... ne samo da su lo=
gr&ki "eik, ve) mogu stvoriti i pote=ko)e prilikom prevo*en"a...H DOhittaker p. 07/E
@2
(lass and +ebrunner s@ p. >. Jedna gramatika novoavetnog gr&kog "eika navodi ne man"e od dvadeset tri rali&ite
kategori"e semitiama. DFerwi$k pp. 05>405@E
!trana 2( od 57
originalno napisani na arame"skom ili hebre"skom "eiku.
@>
Ini ko"i ?avoriu"u arame"ski original su u
veliko" ve)ini, ali dok sam lagano kr&io put kro gr&ki "eik prva tri Jevan*el"a, sve vi=e sam nailaio
na irae poput Gi biH
@@
ko"i mogu biti "edino hebraimi, nikako aramaimi. Na arame"skom ta ?raa "e
besmislena kao i na gr&kom.
Nakon nekoliko is$pl"u"u)ih sedmi$a ron"en"a po novoavetnom gr&kom "eiku, mo" odgovor "e
bio isti kao na po&etku. +akle, =ta ako "e #ate"eva kn"iga napisana na hebre"skom ili "e imala
hebre"ske koreneAM (e obira kako to bilo ?as$inira"u)e, kako mi to mo9e pomo)i da raumem
#ate" 2>:24>A 'onovo sam se obratio svom kolegi sa ?akulteta, a on mi "e prinao da "e presko&io
na"va9ni"i deo. Ib"asnio mi "e da ne samo da neki stru&n"a$i veru"u da "e #ate" originalno napisan
na hebre"skom, nego "e i "edna veri"a hebre"skog #ate"a opstala do dana=n"eg dana.
@>
Na primer Qamsa tvrdi da "e &itav Novi Favet prvobitno napisan na arame"skom, dok Grint tvrdi da "e #ate" napisan na
hebre"skom. ,idi Howard 03B5a p. 22> a uvid u oba gledi=ta.
@@
Na primer kao e2eneto D T E Gi biH po"avl"u"e se u #ate"u <:2B, #arko 0:3, Qu$i 0:2>, itd.
!trana 2* od 57
Glava <
$em.Tovov he'rejski (atej
8ada sam &uo da "o= uvek posto"i veri"a hebre"skog Jevan*el"a po #ate"u, odmah sam oti=ao
do biblioteke Hebre"skog :nivreiteta Dko"i se nalai u Jerusalimu na brdu !kopusE, i nakon kratke
pretrage preko komp"utera nai=ao sam na kn"igu GJevan*el"e po #ate"u prema primitivnom
hebre"skom tekstuH-The ;os1el o, (atthe< accordin2 to a "rimitive 4e're< Te&t5. 'isa$ kn"ige "e
+9ord9 Hauard DGeorge HowardE, prinati stru&n"ak sa "ednog ameri&kog univeriteta. !eo sam da
&itam n"egovu kn"igu u ko"o" se nalai hebre"ski tekst #ate"a, engleski prevod teksta, kao i
lingvisti&ke i tekstualne studi"e. 're nego =to sam pre=ao na hebre"ski tekst, odlu&io sam da
pro&itam lingvisti&ke i tekstualne studi"e da vidim sa &ime imam posla.
Hauard ob"a=n"ava da "e hebre"sku veri"u #ate"eve kn"ige sa&uvao =panski Jevre"in ko"i se
ove .em4Tov %bn .aprut. Ivog .em4Tova ne treba me=ati sa (aal .em4Tovom, &uvenim
rabinskim G&udotvor$emH i t,%%% veka, ina&e osniva&em 4asidizma. .em4Tov ko"i "e sa&uvao
hebre"sku veri"u #ate"a 9iveo "e oko @// godina rani"e. Iva" .em4Tov i t%, veka "e 9iveo u .pani"i
tokom inkvii$i"e. Iva" period se naiva G;aspraveH -Dis1utatio5. Ive rasprave su bile "avne debate
na ko"e su katoli&ki ugn"eta&i silom dovodili Jevre"e. ;asprava se doga*ala kada bi katoli&ki biskup
poslao svo"e "uri=ne trupe do neke sinagoge i dovukao lokalnog rabina do "avnog trga. ;abin "e tada
bio primoran da brani "evre"sku veru na li$u mesta. 6ko bi rabin igubio, lokalno "evre"sko
stanovni=tvo "e prisil"avano da se obrati u katoli$iam, a u slu&a"u pobede, mogli su biti optu9eni a
uvredu katoli&ke vere i prisil"eni da emigrira"u da bi spasili goli 9ivot.
@7
;asprava se, logi&no, po
pravilu gubila, ali "e a ve)inu Jevre"a bilo prihvatl"ivi"e da budu ibegli$e nego da budu prinu*eni da
se obrate u katoli$iam.
.em4Tov %bn .aprut "e 9iveo u vreme kada su rasprave bile na"u&estali"e i da bi pomogao
svo"im sunarodni$ima seo "e i napisao polemi&ku kn"i9i$u ko"a negira katoli$iam. .em4Tovova
polemi&ka taktika "e bila da ide kro Novi Favet, deo po deo, tra9e)i slabosti ko"e se mogu koristiti
protiv katoli$ima. Ino =to "e interesantno, "edan od n"egovih uobi&a"enih trikova "e bio da $itira
stihove u ko"ima katoli$i kr=e direktne Je=uine apovesti.
@5
Na kra"u .em4Tovove polemi&ke kn"i9i$e
pod naivom G8amen ispitaH -Even )ohan5, on "e uba$io i hebre"sku veri"u Jevan*el"a po #ate"u u
vidu dodatka. .em4Tov ob"a=n"ava da ako n"egovi sunarodni$i Jevre"i 9ele da pre9ive ove
;asprave, oni mora"u da se bol"e upona"u sa Novim Favetom. Jevre"ska veri"a #ate"a ko"a "e
dodata na kra"u .em4Tovove kn"i9i$e G8amen ispitaH se danas obi&no naiva G.em4Tovov hebre"ski
#ate"H.
.em4Tovov hebre"ski #ate" "e ponat vekovima, ali se uvek smatralo da "e .em4Tov
"ednostavno preveo svo"u veri"u #ate"a sa gr&kog ili latinskog na hebre"ski. Inda "e osamdesetih
godina tt4og veka +9ord9 Hauard sa :niveriteta #erser D#er$er :niversityE u +9ord9i"i iveo
detal"nu lingvisti&ku studi"u u ko"o" "e pokaano da posto"e delovi .em4Tovovog hebre"skog #ate"a
ko"i se ne mogu lako ob"asniti prevodom sa gr&kog. 8ada sam do=ao do dela Hauardove kn"ige u
ko"o" "e ilo9ena lingvisti&ka analia, bio sam ushi)enJ sada sam opet bio u svom elementu.
@7
+obra kn"iga o ;aspravama "e 6"en=ta"nova DPisensteinE =zar >ikuhim Dvidi (ibliogra?i"uE. +obar primer Jevre"ina ko"i "e
bio prisil"en da be9i nakon ;asprave, "e Nahmanid D003@402</E.
@5
Na primer, i #ate"a 02:04B, .em4Tov akl"u&u"e da su katoli$i odba$ili .abat, iako "e Je=ua o&igledno svetkovao .abat.
,idi i Garshowit pp. >/<4>/3.
!trana 25 od 57
Jedna od stvari ko"e "e Hauard na=ao u .em4Tovovom #ate"u "e hebre"ska igra re&i.
@<
8od igre
re&i se na rali&itim mestima koriste re&i sa sli&nim igovorom, a rali&itim na&en"em. Ina "e
uobi&a"ena a Tanah i predstavl"a integralni deo hebre"skog pripovedan"a. Na primer, prvi &ovek se
naiva %dam Duln mn E "er "e na&in"en od eml"e, ko"a se na hebre"skom ka9e adama Djfn ln mz E. : stvari
posto"i i druga re& a eml"u arec Dak mn E, =to se moglo koristiti u 'rvo" #o"si"evo". 6li re& adama
Deml"aE se koristi vi=e puta u 'rvo" #o"si"evo" 2 kao igra re&i nasuprot %damu.
: drugom primeru, Tora nam govori da su &ovek i n"egova 9ena bili goli, ili na hebre"skom
arumim Du]fZe YZaWE.
@B
,e) u slede)em stihu nalaimo da "e mi"a bila inteligentna, ili na hebre"skom
arum DuYZaWn E. : ovo" igri re&i se suprotstavl"a"u GgoliH arumim Du]fZe YZaWE i Ginteligentan, mudarH arum D
uYZaWn E. Iva igra re&i nema nikakvu skrivenu poruku,
@3
ona "e "ednostavno sastavni deo sklopa i stila
hebre"skog pripovedan"a.
!lede)i primer se nalai u vii"i proroka Jeremi"e:
'osle mi do*e re& Gospodn"a govore)i: .ta vidi=, Jeremi"aA % rekoh: ,idim prut
bademov Daked lp^ [\n E. Tada mi re&e Gospod: +obro si video, "er )u se alo9iti Doked
lp^ [\` E oko re&i svo"e da "e ivr=im. DJeremi"a 0:02E
Ivde "e igra re&i isprepletena sa Jeremi"inom vii"om. In vidi bademov prut, na hebre"skom
aked Dlp^ [\n E, a kao odgovor Gospod )e se alo9iti, na hebre"skom oked Dlp^ [\` E. !vakako na nekom
drugom "eiku ova" ira nema smisla. +ok "e na hebre"skom vea o&igledna, &itala$ na nekom
drugom "eiku se &udi kakve vee ima bademov prut sa !tvoritel"evim nasto"an"em da odr9i svo"u
re&.
Ivakve igre re&i su veoma &este i mogu se na)i na skoro svako" strani$i Tanaha. Fato "e bilo
veliko inena*en"e kad "e Hauard prona=ao hebre"sku igru re&i u .em4Tovovom #ate"u, "er se
pretpostavl"alo da "e to prevod sa gr&kog.
Na primer u #ate"u 0B:3 Je=ua ka9e: G% ako te oko tvo"e sabla9n"ava Dtahilha wn vc ][\e bc oZX E, ivadi
ga i ba$i od sebe Dtaliheha jn bk ]ve [\c oZX E.H
7/
Ivde se nalai igra re&i ime*u re&i ko"e vu&e sli&no:
tahilha GsablanitiH i taliheha Gba$i od sebeH. 8ako "e hebre"ska igra re&i mogla u)i u kn"igu
prevedenu sa gr&kogA
!vakako, "edan primer igre re&i ne mo9e biti doka da "e kn"iga napisana na hebre"skom, "er to
mo9e biti slu&a"nost. 6li, ako se ona nalai i na drugim mestima, te=ko se mo9e prihvatiti da se radi
o prevodu sa gr&kog originala. 6li .em4Tovovov hebre"ski #ate" obilu"e igrama re&i. Na primer: G6
narod videv=i Dvajiru YZmac ]ZeYXE adivi se Dvajiru YZmac ]ZeYXE i proslavi (oga, ko"i "e dao takvu vlast l"udima.H
D#ate" 3:BE
70
: ovom slu&a"u igru re&i &ine homonimi ivedeni i rali&itih korena Draa . j . m . a GvidetiH
nasuprot jara . m . a . ] Gbo"ati se, diviti seHE. #nogo slo9eni"i slu&a" nalaimo u #ate" 02:0>.07:
@<
Fa vi=e detal"a vidi Howard 03B< pp. 03@42/0 i Howard 0337 pp. 0B@403/.
@B
0 #o"s. 2:27
@3
!a ovim se ne sla9e prevodila$. ,idi Itkriven"e >:0B.
7/
: .em4Tovovom hebre"skom #ate"u 0B:3 pi=e:
wZn fZk fe jn bk ]ve [\c oX c wn vc ] [\e bc oZ ... wn xc]W^ r wn ]xk]W^ hv_: ume Yc
!vi tekstovi i .em4Tovovog #ate"a su ueti i Hauardovog idan"a, osim ako druga&i"e ni"e navedeno. !amoglasnike "e
dodao pisa$.
70
: .em4Tovovom hebre"skom #ate"u 3:B pi=e:
lm` fc r YZmac ]n hK YZmac ]ZeYX oY`aYZ{gz jX r YZman hK YZmac ]ZeYX
!trana 2/ od 57
Tada re&e &oveku: 'ru9i ruku svo"u. % pru9i Dvajet ]Z^YXE. % postade drava kao i druga... %
desi se nakon toga, i Je=ua "e nao, i okrenu Dvajet ]Z^YXE odatle i narod mnogi i*a=e a
n"im...
72
Ivde se re& vajet D]Z^YXE koristi dva puta sa dva rali&ita na&en"a DGi pru9iH i Gi okrenuHE. !li&an
primer nalaimo u #ate"u 0@:>74>5:
D>7E ...i doneso=e mu sve bolesnike Dhaholim u]ve Y`gjX E od svih slabosti. D>5E % mol"ahu
Dvehilu YZvZg e Y cE ga...
7>
: ovom primeru, koren hlh . j . v . g poprima dva rali&ita na&en"a DGbolesnikeH i Gmol"ahuHE 4 tipi&na
hebre"ska igra re&i.
'osto"e, &ak i slu&a"evi gde se igra re&i prepli)e u &itavo" pri&i. Na primer u #ate"u 0B:2>4>@
Je=ua po&in"e pri&u koriste)i re& alem DuvZ^ [\X E DGplatitiHE pet puta. Fatim akl"u&u"e u >7. stihu: GTako
)e i Ita$ mo" nebeski u&initi vama, ako ne oprostite svaki bratu svo"emu $elim Dalem uvZ^ [\X E
sr$em.H
7@
: pou$i ove pri&e koristi se isti koren re&i alem . u . v . [\ ali sa druga&i"im na&en"em DG$elimH
naspram GplatitiHE.
Jedan od glavnih dokaa ko"i navode oni ko"i veru"u da "e Jevan*el"e po #ate"u napisano na gr&kom
"eiku predstavl"a igra re&i na samom gr&kom. : #ate"u 05:0B Je=ua ka9e .imonu: GTi si 'etar D"etros
TUE, i na tome kamenu D1etra E saida)u Crkvu svo"u...H D#ate" 05:0BE Iva igra re&i se baira na
gr&ko" re&i 1etra ko"a na&i GkamenH i i ko"e se ivodi ime 'etar D"etrosE.
77
Ivo se obi&no navodi kao odlu&ni
doka da "e #ate" prvobitno pisan na gr&kom, "er "e o&igledno da "e gr&ka igra re&i isprepletena sa sadr9a"em
stiha. 6li u ovom stihu na hebre"skom posto"i sasvim druga&i"a igra re&iM : hebre"skom #ate"u Je=ua ka9e: GTi
si kamen Deven {k mk E i sagradi)u Devne jxk{c mk E svo"u ku)u molitve na n"emu.H : hebre"skom #ate"u, igra
re&i "e ime*u even D{k mk E GkamenH i glagola evne Djxk{c mk E Gsagradi)uH.
75
Iva igra re&i "e va9na po=to se
baira na sli&no" igri re&i kao 'salam 00B:22: G8amen Deven {k mk E ko"i odba$i=e idari D'onim u]xeY`{Z E,
posta glava od uglaH, ko"i se kasni"e $itira u #ate"u 20:@2, @@M
7<

Fa=to su ove igre re&i va9neA 6ko "e .em4Tov hebre"ski #ate" bio prevod sa gr&kog, odakle
poti&u sve te igre re&iA !vrha igre re&i "e da ulep=a"u tekst i uka9u na neku teolo=ku poruku. 6li,
a=to bi se "edan rabin i t%, veka, ko"i pi=e kn"igu da opovrgne katoli&ko hri=)anstvo, mu&io da
ulep=a hebre"ski prevod #ate"aA
72
: .em4Tovovom hebre"skom #ate"u 02:0>. 07 pi=e:
E 0> D dmn afX mn [\ ]me vn j^ xc wn lc ]n =6BVA< Y`l]n ... `
E 07 D [ ] ...
7>
: .em4Tovovom hebre"skom #ate"u 0@:>74>5 pi=e:
E >7 YZm]{e j^ YcD Y`v vbZ 56;7 ADWX< E >5 vbZ` fe . D u]Yelc fX AB;B W7 A? ...Yxn}Zn
7@
: .em4Tovovom hebre"skom #ate"u 0B:2>4>7 pi=e:
E 2> D oW^ {n m]je jX afX mn YZ[\ ]^ WX Y]ln ]fe vc oX vc oYZbvc fX , u]efX [\n jfk Y`l m]je uln mn vc wc vk fk {[\^ Y`] oY`[ Wz vX Y`{Z [\c gk uWe Y]ln {n Wz Y]on ac [\n fc YZ E 2@ a[\k mz bX Yc D
v]ge oc j {Y`[\ gz vX m{Zn lgn mk mYZj[\k {]]ZngX oak [k Wz bX u}e vn mz u{c YZjdc E 27 ]m^ Yc D Y`v jfX oZ^ ]ve YX ]cYX Y]xnY`lmz aY`bZ fc ve Y`oY`m omk Yc Y]xn{Zn omk Yc vbZn a[\k mz Y`v
5;BV GH< ; YZffZn jX E 25 vY`}Z ]ZYX D l{k Wk jn ]x^}c ve Y]xnY`lmz xZ^gX ]ZeYX Y`v g^ aX vc Y]vn Wn ]fZce jX vc YZ Y`v ]bZe vbZ` jX 5;B< GHY 6? E 2< vY`fgc ]ZXYX D Y]vn Wn Y]xnY`lmz vgX fn YZ Y`v vbZ` jX E 2B D
m^ ]Z^YX l{k Wk jn mYZjjX mn fc ]ZeYX lgn mk Y]an ]{^ gz f^ mYZj[\k {]]ZngX Y`v jmn f^ oY`Wfn pd^gz ]ZXYX Y`{Z WZX}c ]ZeYX Y`v Y`a{^ gz af` mv^ E 23 jn YZg D ]vX Wn oZ^ fc jYc ]ve vbZ` jX Yc
5;BV GH< LM E >/ mv` Yc D j{n mn WX Y`f[\c ve Y`v YZjYZbve Y`]ZYX o]{^ vc ajX Y`Z jX lWX 5;BV GH< Y`v vbZ` jX E >0 YZman Yc D ]l^ {c WX wc vk fZk jX om^ a[\k mz j[n Wn agX ]ZeYX ujk vn lm` fc YZm{` ]ZnYX
YZl]Ze]ZXYX ujk ]x^Y`lm z vX E >2 dmn D man pn Y`oY`m Y]xnY`lmz afk m]Z`YX Y`v l{k Wk , aYZamn mv` jz M ]oZe vc gX fn wn vc vbZ` wn ]{k Y`g a[\k mz bZX ]xeoZn c ]]ZX}Ze E >> WX YZlZ fX YZ D mv` oZn vc gX fn
wn lZc {c WX vc Y`xxcgX oc je {Zc wn ]vk m^ a[\k mz bZX Ewn ]oZe vc gX fc >@ agX ]ZeYXA D mX Y]xnY`lmz Y`{Z YX ]cYX Y`oY`xZWvc lWX 5;BV GBH< 6? Y`v vbZ {Y`gjX E >7 bZ^ D j[k Wz ]X ubk vn ]{e mz u]ef^ [Z\n {ZX [\k
ume mv` YZvgz fc oZe [\ me omk Y]ge mn {v^ {Zc 5;V GH9
77
Iva igra re&i se naiva i Gob"a=n"en"e imenaH.
75
: .em4Tovovom hebre"skom #ate"u 05:0B pi=e:
]xemz YX af^ Y`m wn vc joZn mX [\k ZFK LK ]xemz YX X>KF? LK wn ]vk Wn o]{Z^ ...]oe vZn }e oZc
7<
:poredi Howard 0337 p. 0B7.
!trana 27 od 57
'osto"e i drugi argumenti pored igre re&i ko"i podr9ava"u hebre"ski original. : nekim slu&a"evima
igleda kao da gr&ki #ate" nema smisla ili predstavl"a pote=ko)u a raumevan"e, dok "e u .em4
Tovovom hebre"skom #ate"u sasvim logi&an i rauml"iv. Na primer u gr&kom sto"i: GJer su svi
'roro$i i Fakon prori$ali do Jovana.H D#ate" 00:0>E
7B
+a sam "a .em4Tov ko"i pi=e raspravu protiv
katoli&kog hri=)anstva, "a bih ueo ova" stih kao svo" prvi argument. Ivde, $rno na belo, u gr&kom
#ate"u pi=e da Tanah ne govori o Je=uiJ Tanah "e prorokovao samo do Jovana 8rstitel"a, dok
Je=uina misi"a ni"e prore&ena Tanahom. Tako ka9e gr&ki #ate"M Hebre"ski #ate", me*utim, ima
malu, ali veoma na&a"nu raliku, i ka9e: GJer su svi 'roro$i i Tora prori$ali o Jovanu.H DHebre"ski
#ate" 00:0>E
73
Iva" hebre"ski tekst ima vi=e smisla. Tu se "ednostavno ka9e da se =irom Tanaha
nalae stihovi ko"i upu)u"u na proroka kao =to "e bio Jovan 8rstitel" Dmo9da )e neko ueti #alahi"ino
posledn"e proro&anstvo kao primerE. ;e&i GdoH i GoH na gr&kom "eiku se su=tinski raliku"u Dheos U
naspram 1eri E, ali na hebre"skom ralika "e u samo "ednom slovu Dad lWX naspram al vWX E.
5/
+akle, ako "e .em4Tovov hebre"ski #ate" bio samo prevod sa gr&kog, onda se ta" gr&ki tekst na
kome se baira, su=tinski raliku"e od svih gr&kih tekstova prona*enih do danas. 6li, ako "e gr&ki
#ate" prevod sa hebre"skog, onda "e hebre"ski original na kome se on baira veoma sli&an .em4
Tovovom hebre"skom #ate"u.
50
Gr&ki #ate"
GdoH
Hebre"ski #ate"
GoH
Hebre"ski
ekvivalent
ad
lWX
al
vWX
Gr&ki
ekvivalent
heos U 1eri
6ko "e .em4Tovov #ate" samo prevod sa gr&kog, a=to bi hebre"ski prevod imao vi=e smisla
od gr&kog originalaA : .em4Tovovom interesu bi bilo da sa&uva gr&ki smisao ko"i pru9a "a&e
argumente protiv katoli$ima, =to "e i bio n"egov $il".
52
6ko .em4Tovov #ate" ni"e prevod sa gr&kog, onda =ta "e toA : akl"u&ku svo"e kn"ige Hauard
ob"a=n"ava:
%stra9ivan"e ovog teksta dovodi do akl"u&ka da ivorni tekst hebre"skog #ate"a u .em4
Tovu "este "edna prvobitna birka tekstova, a nikako prevod. %vorni tekst "e, me*utim,
bio ilo9en niu revii"a, tako da sada=n"i tekst .em4Tova predstavl"a original, ali u
"edno" ne&isto" ?ormi.
5>
7B
#ate" 00:0> na gr&kom: U T T TU U T T S
73
: .em4Tovovom hebre"skom #ate"u 00:0> pi=e:
vb` [\c u]me ]{e xZcjX jan Y`oZ jX Yc YZa{Zc lZe vWX xngn Y`]
5/
'aralelni stih u Quka 05:05 tako*e koristi Gdo JovanaH, ali koristi drugu gr&ku re& a GdoH mehri .
50
:o&iti da u prvom idan"u svo"e kn"ige, Hauard ne gleda gr&ki i hebre"ski kao ivor i prevod, ve) kao dva Gidan"aH istog
dela DHoward 03B< p. 227E. Navedeno ivo*en"e akl"u&ka poti&e od autora DN. GordonaE, ali uporediti i Howard 03B5a p.
227.
52
'ogledati na primer .em4Tovovu primedbu na #ate" 20:7 gde navodi da posto"i pogre=no $itiran"e Fahari"e 3:3. .em4
Tov ka9e da Fahari"a govori o 9enki magareta, dok #ate" to men"a u mu9"akaM :poredi Howard 03B< p. 0<3.
5>
Howard 03B< p. 22>. : idan"u svo"e kn"ige i 03B<. god. Hauard govori o originalnom hebre"skom #ate"u, kao prvo"
re$eni"i, ko"a mo9e &ak i prethoditi gr&kom tekstu DHoward 03B< pp. 22>4225E. : idan"u svo"e kn"ige i 0337. god. pod
naivom 4e're< ;os1el o, (atthe<, Hauard ubla9ava ta" akl"u&ak DHoward 0337 p. 03/E, iako "o= uvek tvrdi da
G"edinstvena i arhai&na potka ovog teksta ide do prvih vekova hri=)anske ereH DHoward 0337 p. 202E. Na drugom mestu u
isto" studi"i on pi=e: G.em4Tovov #ate", kao =to "e od=tampan ovde, ne predstavn"a original u &isto" ?ormi. In pokau"e
!trana 20 od 57
To na&i da .em4Tovov hebre"ski #ate" ni"e GoriginalniH #ate", ali u svo"o" poadini ima
elemente originalnog #ate"a. +a bi se to pokaalo striktni"e, potrebno "e uroniti dubl"e u
posto"e)i hebre"ski tekst Jevan*el"a po #ate"u. Nakon desetak pro&e=l"anih poglavl"a, to
posta"e sasvim "asno. .em4Tovov hebre"ski #ate" "e o&igledno kontaminiran gr&kim #ate"om
do te mere da &ak sadr9i i gr&ke re&i transkribovane na hebre"ski. %gleda kao da "e neko seo
sa hebre"skim #ate"om u "edno" ru$i i gr&kim u drugo" sa $il"em da se hebre"ski tekst GdoteraH
prema gr&kom. %gleda da su tokom vekova dobri ponavao$i Jevan*el"a uo&ili ralike ime*u
hebre"skog i gr&kog #ate"a i pomislili da se radi o gre=kama u hebre"skom tekstu. : stvari,
ove gre=ke su bile u gr&kom tekstu, dok "e hebre"ski predstavl"ao originalni tekst ko"i "e pisao
#ate" li&no. 6li ovi stru&n"a$i nisu shvatali da su nepa9n"om GprilagodiliH hebre"ski prema
gr&kom. Tako, kada se .em4Tovov #ate" sla9e sa posto"e)im gr&kim tekstom, mi nemamo =ta
da nau&imo, "er se na"verovatni"e radi o Gprilago*avan"uH prema gr&kom. 6li, kada se hebre"ski
#ate" raliku"e od gr&kog teksta, on verovatno sadr9i Goriginalni tekstH ko"i se igubio u
gr&kom.
5@
kontamina$i"u "evre"skih prepisiva&a tokom sredn"eg veka. #e*utim, ispostavl"a se da su na&a"ni delovi originala
sa&uvani, ukl"u&u"u)i ne=minkani stil, negramati&ke konstruk$i"e i aramaisti&ne oblikeH DHoward 0337 p. 0<BE. Iva"
akl"u&ak, Hauard kasni"e ubla9ava "o= vi=e DHoward 0333 par.<.E
5@
,idi i dve studi"e !hedinger4a.
!trana 21 od 57
Glava B
(ojsijev 1resto
8ada sam se naoru9ao ovim novim sanan"em, kona&no sam otvorio #ate" 2>:24> u .em4
Tovovom hebre"skom #ate"u da vidim =ta pi=e. 8ao =to "e ve) navedeno, u prevodu sa gr&kog pi=e:
D2E Na #o"si"ev presto sedo=e kn"i9evni$i i ?arise"i. D>E !ve, dakle, =to vam ka9u da
dr9ite, dr9ite i tvoriteJ ali po delima n"ihovim ne postupa"te, "er govore a ne tvore. D#ate"
2>:24>E
6li kada sam pogledao u hebre"ski tekst #ate"a, na=ao sam ne=to sasvim druga&i"e:
E 2 D vWX mZ^ bZe j[\k f YZ{[\c ]^ u][\e YZa}Zc jX u]fe bn gz jX Yc
E > D joZn WX Yc vbZ` a[\k mz afX m]` ubk vn YZafc [\e YZ[ Wz YX ujk ]o^ Y`xpc oX {c YZ ujk ][^ Wz fX YZ vmX YZ[ Wz oZX ujk [\k u]ae fc Y`m uj^ Yc
uxn]m^ u][e Y`W
D2E 6l kise #o=e "e=vu haperu=im vehahhakhamim.
D>E ,eata, kol a=er "omer lakhem, =imru va~asu, u vetakanotehem uma~asehem al ta~asu,
=ehem omrim vehem enam osim.
%li, prevedeno na na= "eik:
D2E Larise"i i mudra$i sedo=e na #o"si"ev presto.
D>E % sada, sve =to vam on ka9e, dr9ite i &inite, ali po n"ihovim propisima Dtakanot o^ Y`xpZn oZX E
i n"ihovim primerima Dma/asim u][e Wz fX E ne &inite, "er oni govore ali ne &ine.
: hebre"skom #ate"u Je=ua govori svo"im u&eni$ima da ne slu=a"u ?arise"e. 6ko oni tvrde da
ima"u autoritet po=to sede na #o"si"evom prestolu, onda treba da dr9e i &ine =to #o"si"e ka9eM
+a bi shvatili =ta se desilo, treba uporediti hebre"ski sa gr&kim. : gr&kom tekstu, u&eni$ima se
apoveda da dr9e Gsve =to oni h?arise"ir ka9uH, ali u hebre"skom Je=ua ka9e svo"im u&eni$ima da
dr9e Gsve =to on h#o"si"er ka9e.H Ivo su dve su=tinski rali&ite poruke, ali na hebre"skom "eiku,
ralika "e u samo "ednom slovuM Na hebre"skom, Gon ka9eH "e jomar Dafm]E, dok Goni ka9uH "e jomru D
Yafm]E.
57
Jedina ralika ime*u ove dve re&i u originalnom tekstu Dbe ta&ki$aE "este dodatak "ednog
slova vav DYE u re&i jomru DYafm]E Goni ka9uH. Fapan"u"u)e "e kako "edno od na"man"ih slova u
hebre"sko" abe$edi
55
vav DYE, mo9e iavati tako veliku raliku u na&en"uM +odavan"em ovog malog
slova, Je=uina poruka da se slu=a #o"si"e DGsve =to on ka9eHE posta"e apovest da se slu=a"u ?arise"i
DGsve =to oni ka9uHE. !a druge strane, na gr&kom "eiku ralika ime*u Gon ka9eH Dei1e E i Goni
ka9uH Dei1osin S E "e mnogo ve)a. Ivo nam sugeri=e da "e gr&ki prevodila$ pogre=no pro&itao
hebre"ski tekst, kao da sadr9i to dodatno slovo vav DYE. #o9da prevodila$ ni"e &ak ni imao predstavu
o ?arise"imaM
57
: hebre"skom pismu ko"im "e pisan Tanah D!tari FavetE samoglasni$i se prakti&no nisu ona&avali, ve) su pam)eni
Dsamoglasni$i u semitskim "ei$ima se stavl"a"u po prili&no strogim i "ednostavnim pravilimaE. Fnakovi a samoglasnike
Dta&ki$e i sl.E su uvedni tek po&etkom sredn"eg veka, da se ne bi aboravili. Dprim. prev.E
55
Ta&ni"e, ale,'etu, po=to sve indoevropske abe$ede vode poreklo od hebre"skog ale?beta. %le, Dprvo slovo ale?betaE na
hebre"skom "eiku na&i GvoH, a 'et Ddrugo slovoE na&i Gku)aH, 2imel Dtre)e slovoE na&i GkamilaH, D&etvrto slovoE dalet
GvrataH itd. Na gr&kom i svim ostalim "ei$ima al,a, 'eta, 2ama, delta, itd. su re&i be na&en"a. Dprim. prev.E
!trana (3 od 57
'o=to "e pou&io svo"e u&enike da rade kako #o"si"e ka9e, Je=ua nastavl"a da oni ne treba da
rade po takanot DoY`xpZn oZX E i ma/asim Du][e Wz fX E ?arise"a.
5<
Ive dve re&i takanot i ma/asim posta"u
na&a"ne kada se pri&a o ?arise"ima. ;e& takanot smo ve) sreli kada smo prou&avali Gpet rabinskih
gre=akaH. : ?arise"skom 9argonu, re& takanot na&i Gpropis, amandman, re?ormaH, ili pre$ini"e, Gpropis
ko"i men"a bibli"ski akon.H !ami rabini prave raliku ime*u bibli"skog akona i n"ihovih
novokomponovanih akona ko"e naiva"u takanot GamandmaniH. !tandardni leksikon a post4Tanah
hebre"ski, The Jastro< Dictionar*,
5B
da"e slede)i primer kore=)en"a re&i takanot:
+a li ovo naiva= halakhot Dakonske odlukeEA Ivo su prepravke htakanotr Dpromene
bibli"skog akonaE.
53
6ko "e tekst .em4Tovovog #ate"a ispravan, onda Je=ua upoorava svo"e u&enike da ne slede
takanot, t". rabinske propise. !vakako, ovo "e u skladu sa onim =to Je=ua u&i svo"e u&enike u #ate"u
07:> i dal"e: GFa=to i vi prestupate apovest (o9i"u a predan"e svo"eA... % ukidoste apovest (o9i"u
a predan"e svo"e.H 'oput karaitskih mudra$a i sredn"eg veka, Je=ua optu9u"e ?arise"e da stavl"a"u
svo"e novokomponovane akone inad akona Tore. %nteresantno, u hebre"skom #ate"u 07:>, re&
prevedena kao Gpredan"eH "e tako*e takanot, Gprepravke bibli"skog akonaHM
</
Iva nit se prote9e
kro &itavu kn"igu. Je=ua propoveda protiv takanot, ?arise"skih novotari"a ko"e men"a"u bibli"ski
akon.
: gr&kom #ate"u 07:B43 Je=ua optu9u"e ?arise"e bog Gu&en"a naukama i apovestima l"udskimH,
=to "e, kako se smatra, navod %sai"e 23:0>. #e*utim, to ni"e ta&no ono =to %sai"a ka9e. %sai"a, u stvari,
govori o Gnau&enim apovestima l"udskimH. Neverovatno, hebre"ski #ate" ta&no navodi %sai"u, od re&i
do re&i.
Gr&ki #ate" 07:3 Gu&e)i naukama i apovestima l"udskimH
Hebre"ski #ate" 07:3 Gapovest "e l"udska ko"o" su nau&eniH
Hebr. %sai"a 23:0> Gapovest "e l"udska ko"o" su nau&eniH
Ivo "e veoma va9no, "er, ako "e .em4Tov %bn .aprut prevodio sa gr&kog i uo&io da se u Novom
Favetu pogre=no $itira %sai"a, on bi hteo da sa&uva ovo pogre=no $itiran"e kao oru*e u n"egovim
raspravama sa katoli$ima. 6ko "e .em4Tovov hebre"ski #ate" aista prevod sa gr&kog, kako to da
5<
: Hauardovom prevodu #ate"a 2>:> sto"i GDtheyE sayH, t". GDoniE ka9uH DHoward 03B< p. 00>E, &ak iako hebre"ski tekst na
suprotno" strani sadr9i re& jomar Dafm]E Gon ka9eH DHoward 03B< p. 002EM Hauard koristi agrade da naglasi da se n"egov
engleski prevod raliku"e od hebre"skog teksta. : stvari, ralika posto"i ato =to u =est rukopisa, ko"e Hauard ona&ava sa
6(+PLG, pi=e jomru DYafm]E Goni ka9uH, dok u rukopisu (ritanske (iblioteke D6dd. 2535@ Lolio 2/7bE i rukopisu C DI?ord4
(odleian Qibrary #! Ipp. 6dd. @. <2 Lolio <5bE pi=e jomar Dafm]E Gon ka9eH Du devetom rukopisu ko"i Hauard ona&ava
sa H, ni"e sa&uvan stih #ate" 2>:>E. #e*utim, sam Hauard ob"a=n"ava DHoward 03B< pp.|iE da su rukopis (ritanske
(iblioteke i rukopis C, na"poudani"i, po=to su ostali rukopisi mnogo dal"e oti=li kro pro$es Gasimila$i"eH prema posto"e)em
gr&kom tekstu. To na&i, da ako prona*emo raliku ime*u rukopisa (ritanske (iblioteke Di CE i ostalih rukopisa, pri &emu
se ostali rukopisi sla9u sa gr&kim, velika "e verovatno)a da rukopis (ritanske (iblioteke predstavl"a originalni"i tekst
Duporedi Howard 0337 pp. 0B2|0B>E. Fbog toga "e i sam Hauard iabrao rukopis (ritanske (iblioteke kao osnovu a
svo"e =tampano idan"e. Nikols DNi$hols, vidi ?usnotu na kra"u poglavl"aE nalai da G!tari latinski rukopis D??2E tako*e ima
singular na tom mestu hdieritr.H Tokom svog istra9ivan"a, otkrio sam da "e tekst jomar Dafm]E Gon ka9eH sa&uvan i u "o=
dva rukopisa: #! ;oma4(ibliote$a Casanatense >/33 i #! Qivorno4Talmud Tora 7>.
5B
Ivo "e spe$i"alni re&nik a hebre"ski i arame"ski "eik ko"i su se koristili u ranim rabinskim tekstovima, =to odgovara
hebre"skom "eiku ko"i se govorio u Jude"i i Galile"i u % veku n.e.
53
Jastrow p. 053>, a re& oY`xpZn oZX $itira >avilonski Talmud, (aba #etsia 002b.
</
: .em4Tovovom hebre"skom #ate"u 07:04>, <43 pi=e:
E 0 D dmn YZm{Zn vmk WX YZ[\ ]^ u]fe bn gz j u][\e YZa}Zc jX Yc YZafc m]Z`YX Y]vn m^ E 2 , D jfZn vn u]ae {c Y`W wn ]l k ]fe vc oZX :AD>IB9 :B9 oY`xY`[\ mae jn uj^ [\k uxn]m^ u]e gz Y`a ujk ]l^ ]c ulk Y`p
jvn ]be mz jn E > afk m]Z`YXA D ujk vn WX YZ[\ ]^ jfZn vn Yc uoZk mX uae {c Y`W ]a^ fc mX fX vm^ jn lWX {Zc 5XK 6:V AD>IB9 :B< E < ]Y`jA... D u]}e x^gz jxZ^je M j]nWc [\X ] j{Zn ]xe ubZk fe afX mn Yc E
B jbZ` , D afX mn jYj] , Z@< 6< 6[B7 GH \B< >7 5@9 X9 X]BKX< A6^7 FB? A6:9 ^9 G_? F7 AB 6>7AB8FB? [B7 ADFB ;7 A? IW< J7 6>B7EBK E7 E 3 , D 6X7 :B? A< 5:9 L9 J? 67 6:7 LD :A<C? E7 56GH7 >9LM X89 EB9 AB;E?
!trana (2 od 57
se n"egovo $itiran"e Tanaha sla9e sa originalnim hebre"skim, od re&i do re&i, dok "e $itiran"e u
gr&kom tekstu u na"bol"em slu&a"u prepri&avan"eA
8ada sam uo&io ta&no navo*en"e %sai"e 23:0>, bio sam adivl"enJ karaitski mudra$i su tako*e
optu9ivali ?arise"e da slede Gnau&ene apovesti l"udskeH i, kao =to sam rani"e naveo, ova ?raa se
veoma &esto nalai u sredn"ovekovnim karaitskim spisima.
+ruga stvar na ko"u Je=ua upoorava svo"e u&enike su ma/asim Du][e Wz fX E ?arise"a. 'rema
+9estrouovom re&niku ma/asim su Guori, primeri, presedaniH ili ta&ni"e, de&a 'oja s&u)e 'ao uori.
8on$ept ma/asim "e "edinstven u ?arise"skom "audaimu. Ni"e &udno =to gr&ki prevodila$ #ate"a ni"e
imao predstavu na =ta se ta re& odnosi, tako da "e preveo bukvalno kao er2a GdelaH. 6li, Je=ua
govori o ma/asim ?arise"a, =to "e ne=to veoma spe$i?i&no. 8ada neki ?arise" ne na akon u dato"
situa$i"i, on gleda primer "ednog od svo"ih u&itel"a. Larise"i smatra"u da ako "e neko od u&itel"a
po&inio odre*eno delo, to "e ono =to :smeni akon ahteva. To se ove ma/ase Dj[k Wz fX E ili u mno9ini
ma/asim GprimeriH. Iva" kon$ept "e kanoniovan u talmudskom pravilu ma/ase rav D {aX j[k Wz fX E
Gprimeri u&itel"aH D)a'*lonian Talmud, !abbath 20aE. Talmud navodi bro"ne ma/asim, i &ega se
ivode prakti&ni akoni. Na primer, rabini ima"u pravilo da "e dovol"eno kori=)en"e mosta ko"i "e
na&inio neki ne4Jevre"in na .abat, ako on ni"e na&in"en naro&ito a Jevre"e. Ivo &udno pravilo se
ivodi i slede)eg primera:
(a/ase u ko"em su rabin Gamaliel i stare=ine putovali brodom, kada "e "edan ne4Jevre"in
na&inio most a ila sa broda, i rabin Gamaliel i stare=ine pre*o=e preko n"ega.
D)a'*lonian Talmud, Sa''ath 022aE
;abini su smatrali da rabin Gamaliel i stare=ine ne mogu da pogre=e, pa &in"eni$a da koriste
most pokau"e da "e to dovol"eno delo. :&en"e primera i rabinskih dela "e uobi&a"eni metod ko"i
rabini koriste a ivo*en"e religionih akona. Nema potrebe a tra9en"em odgovora u (ibli"i, "er
rabinski primer "e bol"i.
<0
'rema hebre"skom #ate"u, Je=ua upoorava u&enike da ne gleda"u ma/asim, primere rabina,
kao standard a ispravno pona=an"e. Tako*e, ne treba da slede takanot, novokomponovane
rabinske akone. :mesto toga, treba da slu=a"u =ta ka9e #o"si"e, "er, na kra"u kra"eva, rabini tvrde
da ima"u vlast po=to sede na #o"si"evom prestolu.
<2
Ivo podse)a na u&en"e u vei nov&i)a sa
$earovim likom D#ate" 22:2/420E. 6ko "e nov&i) $earov, da" ga $earu.
<>
6ko "e to #o"si"ev presto,
onda radi kako #o"si"e ka9e.
<0
Jedno alternativno ob"a=n"en"e ma/asim GdelaH, ko"e mi "e prvi sugerisao 6vi (en #ordeha", asniva se na kori=)en"u ove
re&i u dokumentu @##T i svitaka sa #rtvog mora. : @##T D@>3B 0@40< ii:>E, ?raa ma/ase hatora D jan Y`oZ jX j[k Wz fX E
Gdela akonaH se odnosi na primenu Tore onako kako tuma&e autori tog legalnog dokumenta ko"a se ponekad prili&no
raliku"e od onoga =to Tora ustvari ka9e. (aira"u)i se na ovom ob"a=n"en"u, Je=ua bi upoorio svo"e u&enike da slede
Toru, ali da ne prihvate ?arise"sko tuma&en"e Tore. %ako "e ovo ob"a=n"en"e interesantno, ono ima dva ograni&en"a. 8ao
prvo, #ate" 2>:> govori o ma/asehem Dujk ][^ Wz fX E Gn"ihova delaH, t". dela ?arise"a, a ne ma/ase hatora D jan Y`oZ jX j[k Wz fX E Gdela
akonaH, =to "e ?raa ko"a se nalai u @##T. +rugo, ?raa Gdela akonaH sa na&en"em primene Tore ko"e tuma&e ?arise"i
Dili bilo ko drugiE se ne nalai nigde u ogromno" rano" ?arise"sko" literaturi sa&uvano" u #i=ni, Talmudu i #idra=u. ! druge
strane, ve)ina ove ?arise"ske literature ni"e napisana pre %%% veka n.e., dok @##T pokau"e da se ova" ira koristio u
hebre"skom i % veka n.e., bar od pis$a @##T. Iva sugesti"a osta"e kao mogu)nost.
<2
#ora se odati prinan"e ;osu Nikolsu D;oss 8. Ni$holsE, ko"i "e, koliko "a nam, bio prvi nau&nik ko"i "e uo&io ni"ansu
teksta jomar Dafm]E Gon ka9eH u .em4Tovovom hebre"skom #ate"u 2>:>. Nikols pi=e u studi"i ob"avl"eno" na internet adresi
http:11www.an$ientpaths.org1 da "e do=ao do svog otkri)a 0337 g. #e*utim, Nikols ne pravi re?eren$u na dodatni tekst Gi
n"ihov takanot9, veu ovog dodatnog teksta sa hebre"skim #ate"om 07, ili na na&en"e ma/asim unutar ?arise"skog
konteksta. !vakako, Nikols uop=te ne spomin"e veu ovih tekstova sa karaitima.
<>
G% re&e im: Ci"i "e ova" lik i natpisA ;eko=e mu: Cearev. Tada im re&e: 'oda"te, dakle, $earevo $earu, i (o9i"e (ogu.H
D#ate" 22:2/420E % u hebre"skom i u gr&kom #ate"u, ka9e se GvratiH $earu =to "e $earovoM 6ko "e to $earov nov&i), onda
mu ga vrati.
!trana (2 od 57
Glava 3
;ovore, ali ne 0ine
Fadn"e re&i i #ate"a 2>:> predstavl"a"u naro&ito interesantan problem:
...ali po n"ihovim propisima -takanot5 i n"ihovim primerima -ma/asim5 ne &inite, jer oni
!o"oreT a&i ne Rine. DHebre"ski #ate" 2>:>E
.ta "e Je=ua mislio kad "e rekao Ghonir ne &ineHA .ta oni ne &ineA 8ada sam prvi put &itao ovo na
hebre"skom, vu&alo "e kao da ne=to nedosta"e na kra"u stiha. : isto vreme, ne=to u vei ovoga mi
"e igledalo ponato, ali nisam bio siguran =ta. Tokom slede)ih nekoliko sedmi$a sam premi=l"ao o
re&ima G"er oni govore ali ne &ineH. Ne=to "e ovde nedosta"alo, ali =taA Idgovor "e do=ao do mene na
potpuno neo&ekivan na&in. 8ao karaita &esto se kon?rontiram sa l"udima ko"i nema"u predstavu =ta
"e to karaitski "udaiam. Jedna od na"&e=)ih predrasuda "e da karaiti veru"u samo u Toru Dpet kn"iga
#o"si"evihE i da ima"u bogoslu9en"e na gori Geriim. 8ao =to uvek ob"a=n"avam, a goru Geriim su
veani !amar"ani, a ne karaiti. 8araiti veru"u u $eli !tari Favet, od 'rve #o"si"eve do #alahi"e Dili, od
'rve #o"si"eve do 8n"ige +nevnika, !tari Favet na hebre"skom ima druga&i"i raspored kn"igaE.
8araiti tako*e smatra"u da "e Jerusalim mesto ko"e "e (og iabrao kao iabrano mesto a svo"e ime
auvek D2. Carevima 02:<E. Fa raliku od toga, !amar"ani su potom$i vavilonskih ne4Jevre"a ko"e "e
silom naselio asirski $ar u sredn"em delu %raela i ko"i odr9ava"u svo"e bogoslu9en"e na "ednom
Gvisokom mestuH na gori Geriim.
<@
'ri&a o !amar"anima se nalai u 2. Carevima 0<. 8ada su ovi #esopotam$i naselili !amari"u,
po&eli su da ih napada"u lavovi. Fato su tra9ili od asirskog $ara da po=al"e sve=tenika ime*u
prognanih %raela$a da poslu9e lokalnim bogovima. Iva" sve=tenik "e pripadao lo=im "evre"skim
sve=teni$ima ko"i su slu9ili na visokim mestima, =to "e bio "edan od na"ve)ih grehova severnih
plemena od vremena Jerovoama D2. Car. 0<:0242>E. 6li, ova" sve=tenik "e poneo sa sobom i "edan
primerak Tore i po&eo da u&i !amar"ane o pravom (ogu. Na kra"u, !amar"ani su slu9ili pravom
(ogu, kao i svo"im bogovima D2. Car. 0<:2B4>2E.
Jednog dana sam primio "o= "edan e4mail od osobe ko"a "e brkala karaite sa !amar"animaJ
svake sedmi$e primim nekoliko takvih me"lova. 8ada sam seo da odgovorim na ta" e4mail, odlu&io
sam da osve9im memori"u ponovnim &itan"em 2. Carevima 0<. +ok sam &itao ova" bibli"ski ive=ta" o
!amar"anima, nai=ao sam na te=ko rauml"iv stih. Iva" stih i Tanaha "e pri&a o !amar"anima u
malom:
0. % do dana=n"eg dana rade po starim obi&a"imaJ
2. ne bo"e se Gospoda, i ne rade
>. DniE po svo"im uredbama i obi&a"ima,
@. DnEi po akonu i apovesti =to "e apovedio (og sinovima Jakovl"evim... D2. Car.
0<:>@E
<7
<@
8ao =to su 6sir$i iselili severna iraelska plemena u strane eml"e, oni su i doveli stran$e i naselili ih u %rael. !matrali
su da )e grupa l"udi u stranom okru9en"u sa slabim veama sa eml"om u ko"u su dosel"eni biti lo"alni"a $arsko" vlasti nego
doma)i stanovni$i ko"i bi imali duboke korene i istori"u neavisnosti svo"e eml"e.
<7
Ibratiti pa9n"u da se GneH nalai samo u drugom delu stiha, ali se automatski prenosi na ostale delove Da raliku od
na=eg "eika, gde se nega$i"a mora nalaiti u svim delovima 1prim. prev.1E. 2. Carevima 0<:>@ na hebre"skom glasi:
lWX uY`]ZjX jdZkjX uj^ u][e W` u]e }Zn [\c fZe bZX u]xe[\` mae jn . 0
uxn]m^ u]me a^ ]c jYnj]comk uxn]m^ Yc u][e W` . 2
uon pZ` gi bZc un }Zn [\c fe bc YZ . >
jan Y`oZ bX Yc jYnc fZe bX Yc a[\k mz jYZne jYnj]c ]x^{Zc omk {p` Wz ]X u[n a[\k mz Y`f[\c vm^ an [c ]e . @
!trana (( od 57
Ivo "e doslovan prevod stiha onako kako se nalai u hebre"skom "eiku, i "asno "e da nema
smisla. %gleda kao da se u 8n"ii o Carevima kritiku"u !amar"ani ato =to ne rade Gpo svo"im
uredbama i obi&a"imaH, dok se na po&etku istog stiha kritiku"u =to rade po svo"im starim obi&a"ima.
'a, =ta se to doga*a ovdeA
!vi standardni prevodio$i samo pre*u preko ovog stiha, prepri&av=i ga ugrubo.
<5
6li ako se
?iksiramo na ono =to se govori na hebre"skom, dolaimo do &udne ?rae Gne radeH, ko"a kao da se ne
uklapa u stih. 8ada sam ovo pro&itao, nao sam da "e hebre"ska sintaksa, na&in kako se sastavl"a"u
re&eni$e, sasvim druga&i"a od engleske. 'onekad "e potrebno pro&itati hebre"ski stih vi=e puta
naglas da bi se raumelo na&en"e. Nakon ovoga, na= hebre"ski stih dobi"a potpuni smisao, ali se
mora prevesti promenom reda re&eni$a, kao =to sledi:
<<
0. % do dana=n"eg dana rade po starim obi&a"imaJ
>. po svo"im uredbama i obi&a"ima,
2. ne bo"e se Gospoda, i ne rade
@. DnEi po akonu i apovesti =to "e apovedio (og sinovima Jakovl"evim... D2. Car.
0<:>@E
<B
Na&in na ko"i "e ova" stih sastavl"en stavl"a ak$enat na to =to !amar"ani rade Gpo s"ojim
uredbama i obi&a"imaH, ali Gne radeH po Tori. 8ada sam kona&no shvatio ova" stih, sinulo mi "e da "e
to re=en"e #ate"a 2>:>. Iba stiha ima"u tu naigled neob"a=n"ivu ?rau Gne radeH, ko"a kao da se ne
uklapa u stih. 6li, ona se sasvim uklapa, kada se 2. Car. 0<:>@ raume sa ispravnom hebre"skom
sintaksom. Je=ua koristi ta" isti stil kada govori o ?arise"ima, Gali po n"ihovim propisima -takanot5 i
n"ihovim primerima -ma/asim5 ne &inite, "er oni govore ali ne &ine DHebre"ski #ate" 2>:>E.H 2. Car.
0<:>@ navodi sli&nu stvar sa !amar"anima ko"i slede Gsvo"e uredbe i obi&a"eH ali Gne &ineH po Tori.
JeNua 'a)e da 4o4ut starih SamarjanaT `ariseji imaju s"oje so4st"ene ured%e i o%iRaje 'oje
s&edeT do' isto"remeno oni !o"ore o QoriT a&i ne rade 4o Qori. +a bi to naglasio, on koristi ?rau
i 2. Car. 0<:>@ ko"a govori o samar"anskim gresima i primen"u"e "e na ?arise"e.
<5
,e)ina prevodila$a &ini to iostavl"a"u)i re& Gsvo"imH, ko"a se "avl"a u tre)o" re&eni$i. DIbi&ni &itala$ "ednostavno nailai u
(ibli"i na mnogo navodno GbesmislenihH stihova, tako da "edan man"e ili vi=e na predstavl"a problem. 1prim. prev.1E
<<
Ivo "e &est problem kod prevo*en"a hebre"skog bibli"skog teksta. Na primer, u 2 #o"s. 02:07 se ka9e doslovno:
0. !edam dana "edite hlebove presne,
2. i prvog dana uklonite kvasa$ i ku)a svo"ihJ
>. "er ko bi god "eo =ta s kvas$em, istrebi)e se ona du=a i %rail"a.
@. od prvog dana do sedmog.
I&igledno da se ova" stih treba prevesti sa redom re&eni$a 0, 2, @, >. !vi standardni prevodi Dukl"u&u"u)i i +ani&i)ev
prevodE ne ostavl"a"u ni na"man"i trag eks$entri&nosti hebre"ske sintakse Dstrukture re&eni$eE. !li&an primer ovog
?enomena u Novom Favetu "e Itkriven"e 2/:@47, gde ?raa GIvo "e prvo vaskrsen"eH pripada kra"u @. stiha, a ne kra"u 7.
stiha. To "e i primer u kome "e sa&uvana hebre"ska sintaksa u gr&kom tekstu. Jedan, pomalo komi&an primer, nalai se u
0. #o"s. 0@:02 gde doslovno pi=e: G:e=e i Qota, i blago n"egovo, sinov$a 6vramovog...H, mada o&igledno na&i G:e=e i
Qota, sinov$a 6vramovog, i blago n"egovo...H
<B
%li u hebre"skom originalu:
lWX uY`]ZjX jdZkjX uj^ u][e W` u]e }Zn [\c fZe bZX u]xe[\` mae jn . 0
uon pZ` gi bZc un }Zn [\c fe bc YZ . >
uxn]m^ u]me a^ ]c jYnj]comk uxn]m^ Yc u][e W` . 2
jan Y`oZ bX Yc jYnc fZe bX Yc a[\k mz jYZne jYnj]c ]x^{Zc omk {p` Wz ]X u[n a[\k mz Y`f[\c vm^ an [c ]e . @
!trana (* od 57
Glava 0/
?uli ste da je re0eno
Nekoliko sedmi$a nakon =to sam uo&io veu sa !amar"anima, povan sam da ilo9im svo"e
pronalaske pred malom grupom u Jerusalimu. +ok sam ilagao svo"a otkri)a, posta"ao sam sve vi=e
svestan da su u gr&ko" veri"i Je=ue N =to neki mogu da ovu Ggr&ki %susH N iba&ene mnoge stvari i
Tore i da se promovi=e ?arise"iam. ! druge strane, hebre"ski Je=ua kao da poku=ava da povrati
Toru, ko"a "e godinama bila skra"nuta ?arise"sko4rabinskim predan"ima i l"udskim akonima. Na=ao
sam sebe kako glasno rami=l"am: +a li "e hebre"ski Je=ua bio karaitaA
8ada sam avr=io sa svo"im ilagan"em, prisutni su po&eli sa postavl"an"em pitan"a. Jedan od
prisutnih "e pitao kako se sve ovo sla9e sa niom u&en"a u ko"ima Je=ua apo&in"e sa ?raom: GCuli
ste da "e kaano... a "a vam ka9em...H Far ta u&en"a ne ukida"u rane stvari i ToreA 'o=to do tada
nisam rami=l"ao o tome, odgovorio sam da moram pogledati te stihove i potom dati odgovor.
Te no)i sam &itao GCuli ste da "e kaano... a "a vam ka9em...H stihove u #ate"u 7 na gr&kom.
%gledalo "e da aista ukida po"edine apovesti i Tore. #o9da "e ta" posetila$ bio u pravuA #o9da "e
Je=ua aista ukinuo neke delove ToreA 8ao karaita, "a nisam bio vean a ova" problem, ali kao
tekstualnom stru&n"aku, problem mi se usadio u glavu. 6ko "e Je=ua do=ao da ukine Toru, kako se
to sla9e sa re&ima Gni "edna titlaH i #ate"a 7:0<, ko"e kao da podr9ava"u i na"sitni"e detal"e ToreA
Ise)ao sam se kao da sam ne=to propustio.
!edmi$u dana kasni"e, seo sam sa svo"im pri"atel"em mesi"anskim Jevre"em i &itao a"edno sa
n"im #ate" 7. Fa mene "e naro&ito problemati&an bio segment #ate"a 7:>>4><:
D>>E Jo= ste &uli kako "e kaano starima: Ne kuni se la9no, a ispuni =to si se Gospodu
akleo. D>@E A ja "am 'a)emP Ne 'unite se ni'a'o: ni nebom, "er "e presto (o9i"iJ D>7E
Ni eml"om, "er "e podno9"e nogama N"egovimJ ni Jerusalimom, "er "e grad velikoga
Cara. D>5E Ni glavom svo"om ne kuni se, "er ne mo9e= ni dlaku "ednu belom ili $rnom
u&initi. D><E +akle, neka bude re& va=a: da, daJ ne, neJ a =to "e vi=e od toga od loga "e.
D#ate" 7:>>4><E
GGr&ki %susH "asno ka9e da se ne treba aklin"ati, ve) samo govoriti GdaH ili GneH.
Ja sam ob"asnio svom pri"atel"u mesi"anskom Jevre"u da "e to a mene kao karaitu, veoma
osetl"iva tema. Jedna od stvari ko"u su me u&ili mo"i rabini "este da "e strogo abran"eno igovarati
!tvoritel"evo ime. Ja sam prihvatio to u&en"e, &ak i nakon =to sam postao karaita. Ino "e bilo toliko
ukoren"eno, da "e postalo mo"a druga priroda. 6li "ednog dana "edan stari karaitski mudra$,
#ordekai 6l?andari, sa ko"im sam &esto prou&avao, rekao mi "e da sednem i pro&itam naglas 2.
#o"si"evu >:07 naglas:
% opet re&e (og #o"si"u: Ivako ka9i sinovima %rail"evim: Gospod DJH,HE (og ota$a
va=ih, (og 6vramov, (og %sakov i (og Jakovl"ev, posla me k vamaJ to "e ime mo"e
doveka, i to "e spomen mo" od kolena na koleno. D2 #o"si"eva >:07E
8ad sam pro&itao ova" stih, shvatio sam koliko sam gre=io. Ivde se "asno ka9e da "e
!tvoritel"evo ime Jahve DJH,HE, ko"e neko igovara Jehova, Jihve, itd. 6li, dr9e)i se rabinske
abrane, "a sam &itao ova" stih kao da ka9e: G6dona" DGospodE... to "e mo"e ime doveka, i to "e
spomen mo" od kolena na koleno.H Fabrana igovaran"a imena, stvorila "e mentalni blok ko"i "e
promenio (o9"e ime u GGospodH, &ak iako re& Jahve DJH,H 4 jYj]E "asno sto"i u hebre"skom tekstu.
!trana (5 od 57
8ada sam ovo shvatio, pale su mi na pamet re&i: GCu"te ovo, ludi i beumni narode, ko"i imate o&i, a
ne vidite...H DJeremi"a 7:20E.
!e)am se, da sam se &udio =ta ova" stih na&i kada sam igovorio da "e ime GJahveH n"egov
GspomenH od kolena na koleno. Ja sam to raumeo kao da "e Jahve mrtav i ato ima spomenM
8asni"e, kada sam postao stru&n"ak a hebre"ski "eik, shvatio sam da se radi o u9asnom prevodu.
Hebre"ska re& ko"a se obi&no prevodi kao GspomenH "e zikri D]ae bc deE. Iva re& dolai od korena zkr D. a . b
. d E i ima mnogo =ire na&en"e nego "ednostavno GspomenH. Ina na&i Godnositi se na ne=toH bilo
umom DGse)ati se1spomenHE ili usnama DGspomenutiHE. %sti koren nalaimo u 2. #o"si"evo" 2>:0> gde
se ka9e: G... Ne 4ominjite Dtazkiru K YZabZe dcoX , od korena zkr . a . b . d E imena bogova tu*ih, i da se ne &u"e
i usta va=ih.H To na&i da se u 2. #o"si"evo" >:07 ka9e: GTo "e ime mo"e doveka, i time pomin"ite
mene od kolena do kolena.H +akle, !veto 'ismo od nas tra9i da s1ominjemo !tvoritel"evo ve&no
ime JahveM To se sla9e sa "asnom apovesti a aklin"an"e u ime Jahvino. Na primer, 7. #o"si"eva
5:0>: G Gospoda DJH,HE (oga svog bo" se, i N"emu slu9i, i Nje!o"im se imenom 'uni.H Ivo "e
"asna i ekspli$itna apovest da se aklin"emo u Jahvino ime. !li&no, u 7. #o"si"evo" 0/:2/: G(o" se
Gospoda DJH,HE (oga svog, N"emu slu9i i N"ega se dr9i, i N"egovim se imenom kuni.H
Faklin"an"e u ime Gospodn"e DJH,HE se sre)e u &itavom Tanahu. Na primer, u 0. Carevima 2:2>
$ar !olomun se aklin"e priiva"u)i ime Gospodn"e DJH,HE: GTako da mi u&ini Gospod DJH,HE i tako
da doda...H +rugim re&ima, on me)e na sebe prokletstvo da ga Gospod DJH,HE kani ako la9e ili ne
ispuni ahteve svog aveta. : 0. !amuilovo" 2/:> nalaimo kako se +avid avetu"e: GTako 9iv bio
Gospod DJH,HE...H : Jeremi"a 02:05 nalaimo kori=)en"e ?ormule GTako 9iv bio Gospod DJH,HE...H u
veoma va9nom proro&anstvu a posledn"e vreme:
% ako dobro nau&e puteve naroda mog, da se aklin"u mo"im imenom: Tako da "e 9iv
Gospod DJH,HE kao =to su oni u&ili mo" narod da se kune ,alom, tada )e se saidati
usred naroda mog. DJeremi"a 02:05E
:vek sam bio op&in"en ovim proro&anstvom "er se ovde govori o ne4Jevre"imaM :pu)eno "e onim
ne4Jevre"ima ko"i su u&ili %rael da se kune ,alom. 6ko se ti ne4Jevre"i nau&e akletvi GTako 9iv bio
Gospod DJH,HE...H, onda )e postati deo avetnog naroda. I&igedno, to se "o= ni"e dogodilo. +o
danas "e ve)ina Jevre"a aboravila kako da se aklin"e GTako 9iv bio Gospod DJH,HE...H, a i ne
prime)u"em da ba= mnogo ne4Jevre"a &ine to. 6li, to "e obe)an"e da )e na kra"u vremena ne4Jevre"i
nau&iti da se aklin"u u ime Gospodn"e DJH,HE i tako se ugraditi u %rael. Fato sam bio inena*en
kad sam video u gr&kom #ate"u D7:>>4><E da "e Je=ua ukinuo aklin"an"e, =tavi=e kaav=i da "e svaki
ko"i se kune God logaH. 6ko "e to aista ono =to "e Je=ua rekao, onda ne samo da on ukida Toru ve)
i odla9e ispun"en"e proro&anstva o kra"u vremena i Jeremi"ine kn"ige.
're nego =to sam doneo svo" kona&an sud o Je=ui, odlu&io sam da ponovo proverim u
hebre"skom tekstu. Ino =to sam na=ao bila "e mala ralika, ali to "e bila ralika kao ime*u dana i
no)i. : hebre"skom #ate"u, Je=ua ka9e:
D>>E Jo= ste &uli kako "e kaano starima: Ne kuni se la9no h>. #o"s. 03:02r, a ispuni =to
si se Gospodu akleo h7. #o"s. 2>:20r. D>@E 6 "a vam ka9em: Ne kunite se niRim &a)no:
ni nebom, "er "e presto (o9i"iJ D>7E Ni eml"om, "er "e podno9"e nogama N"egovimJ ni
hJerusalimomr ko"i "e N"egov grad. D>5E Ni glavom svo"om, "er ne mo9e= ni dlaku "ednu
belom ili $rnom u&initi. D><E 6li, neka budu re&i va=e: da 4 daJ i tako*e: ne 4 ne. !ve =to
se doda ovome, od loga "e. D#ate" 7:>>4><E
<3
<3
: .em4Tovovom hebre"skom #ate"u 7:>>4>< pi=e:
E >> D lY`W uoZk Wc fX [\c jfX afX my xZk[Z\k u]xeY`flc pX vc mv` YZW{c [Z\n oZe ]fe [\c {Ze apk [Z\n vX {][\e oZn Yc jv wn ok WX YZ{[\c
E >@ D ]xemz Yc afX Y`m ubk vn ]oZe vc {e vc WX {Z^ [\c jX uYZ[ {Zc ]XxcWe mYc[Z\n vX mv` u]efX [Z\n {ZX mZ^ bZe [\c u]pe v` my m]je
E >7 D mv` Yc ak mn {Zn uY`ljz [\c Y]vn c aX mYZj mv` u]efX [Z\n {ZX a]We [\k u]pe v` my mYZj
E >5 D mv` Yc wn [\k ma` {Zc mvZ` [\k vbX YZoZ oY`[ Wz vX aWn [^ m {n vn Y`m aY`g[\c
!trana (/ od 57
: hebre"skom #ate"u Je=ua ka9e da se ne treba aklin"ati la9noM Tora ka9e u >. #o"si"evo"
03:02 da se ne treba aklin"ati la9no u ime Gospodn"e DJH,HE. %gleda da su neki ?arise"i shvatili
ovo kao dovolu da se kunu la9no koliko ho)e, samo da se pri tome ne spomin"e ime Gospodn"e
DJH,HE. Ivo &udno u&en"e se asniva na previ=e bukvalnom shvatan"u >. #o"si"eve 03:02: GNe
kunite se imenom mo"im la9no.H Larise"i su raumeli da ovo na&i da dok god se ne kunemo u ime
Gospodn"e DJH,HE, mi smo slobodni da se kunemo la9no. Je=ua protestu"e i ka9e da "e abran"eno
aklin"ati se u bilo =ta. Ni"e va9no da li "e akletva Gu Gospoda DJH,HEH ili Gu JerusalimH. !vaka
akletva Gu bilo =taH "e obaveu"u)a. 6ko ka9emo: G+a, kunem se da )u uraditi to i toH, be obira u
=ta se akleli, mi moramo dr9ati na=u re&. %sto vredi ako se akunemo: GNe, kunem se da ne)u
uraditi to i toH, moramo ostati na tome.
Je=ua avr=ava svo"e ukoravan"e para?raira"u)i 7. #o"si"evu @:2 gde se ka9e da se ne sme
dodavati ni=ta Tori: G.to "e vi=e od toga od loga "e.H Je=ua ponavl"a ova" osnovni prin$ip Tore,
verovatno da bi uti=ao svakoga ko pomisli da on doda"e Tori. :kl"u&ivan"e akletve u bilo =ta u
abranu: GNe kunite se imenom mo"im la9noH D>. #o"s. 03:02E ni"e dodatak Tori. ;adi se
"ednostavno o ob"a=n"en"u prin$ipa ko"i le9i u poadini apovesti, a to "e abrana krivokletstva bilo
ko"e vrste, a ne samo u ime Gospodn"e DJH,HE. Je=ua ponavl"a apovest o abrani dodavan"a da bi
u&eni$ima bilo "asno da on ne doda"e ni=ta Tori, niti bi ikad to u&inio, "er 'ilo ta dodano Tori "este
loM ;alika ime*u gr&kog i hebre"skog teksta "e su=tinskaM Gr&ki %sus ukida &itavu apovest i
Tore, dok hebre"ski Je=ua potvr*u"e Toru.
Nekoliko sedmi$a kasni"e, sreo sam se sa pri"atel"ima mesi"anskim Jevre"ima ko"i su
prisustvovali prvom predavan"u na kome sam govorio o hebre"skom #ate"u. :pitali su me da li
bismo mogli pogledati detal"ni"e neke od problemati&nih stihova u hebre"skom #ate"u. 8ao karaita,
uvek ahtevam da mi l"udi poka9u gde "e ne=to napisano tako da mogu i sam da vidim, i bio sam
sre)an =to sam nau&io i druge tom prin$ipu. 'rostudirali smo problem o aklin"an"u i "a sam ispri&ao
=ta sam otkrio. Jedan od n"ih "e upitao da li nam i"edno ?arise"sko mi=l"en"e gde se govori da "e
akletva obaveu"u)a samo ako se navodi ime Gospodn"e DJH,HE. 'roverio sam to pitan"e, ali
nisam na=ao ni "ednu re?eren$u u Talmudu. !vako ko prou&ava Talmud na da a svako pitan"e
religionog akona, obi&no posto"e dva di"ametralno suprotna gledi=ta. Jedan rabin mo9e da ka9e
da "e ne=to &isto, dok bi drugi to proglasio ne&istim. 'o ?arise"skom mi=l"en"u to ni"e u neskladu sa
tvrdn"om da "e usmena Tora otkrivena na gori !ina". Talmud ob"a=n"ava da kada dva rabina ilo9e
dva di"ametralno suprotna gledi=ta, Goba, i ovo i ono su re&i 9ivog (oga.H
B/
+rugim re&ima, kada "e
(og navodno otkrio GusmenuH Toru na gori !ina", on "e #o"si"u dao dva rali&ita pravila a svaki
segment akona. Neki rabini ob"a=n"ava"u da "e prvo mi=l"en"e a sada=n"e vreme, dok )e drugo
mi=l"en"e postati operativno tek nakon budu)eg #esi"inog dolaska. :prkos rali&itim mi=l"en"ima u
Talmudu, nigde nisam na=ao potvrdu da su ?arise"i verovali da akletva ko"a ne spomin"e ime
Gospodn"e DJH,HE ni"e obaveu"u)a. 'retpostavio sam da mo9da ?arise"ski stav po ko"em "e
akletva be imena Gospodn"eg DJH,HE neobaveu"u)a, "ednostavno ni"e upisana u Talmud. Fna
se da su mnoga ?arise"ska u&en"a igubl"ena. Faista, skoro "edna tre)ina Jerusalimskog Talmuda "e
potpuno nestalaM
B0
!amo =to sam to iustio, pogledao sam na hebre"ski #ate" 2> ko"i se nalaio
ispred mene, i na=ao potvrdu onoga =to sam smatrao teori"omM 'o&eo sam da &itam:
E >< D v{n mz YZ]jc ]Ze ubk ]a^ {c lZe j^ j^ uX Yc mv` mv` vbZ` ^ Y`xjX vWX jdk mYZj Wan
;abinski Geu?emimiH u]pvm i j su amen"eni u originalno u]jvm i jYj] DredomE u svim $itiran"ima .em4Tovovog
hebre"skog #ate"a. ,ideti tako*e diskusi"u o aklin"an"u u Howard 0337 pp. 20>420@. :porediti i Jakov 7:02.
B/
G;abin 6ba "e rekao u ime !amuila: Tri godine dom .ama"ev i dom Hilelov su bili u sukobu. !vako od n"ih "e govorio:
~Fakon "e na na=o" strani.~ Tada do*e glas sa neba i re&e: ~Ibo"e, i ovi i oni govore re&i 9ivog (oga~G D)a'*lonian Talmud,
Prubin 0>bE
B0
Na primer, 1ravila "erusalimskog Talmuda 8oda=im i Tohorot Diuev=i tri poglavl"aE, ko"a spomin"u sredn"ovekovni
autori, ne posto"e vi=e.
!trana (7 od 57
D05E Te=ko vama, 4resto&i s&e4i, ko"i govorite: 6ko se ko kune hramom, to ni"e ni=taJ a
ko se kune ne&im posve)enim a hram, kriv "e. D0<E (eumni$i i slep$iM Jer =ta "e ve)e:
hram ili ono =to "e posve)eno hramuA D0BE % hka9eter ako se ko kune 9rtvenikom, ni=ta "e
to, a ko se kune darom, mora ga doneti. D03E .ta "e ve)e: dar ili 9rtvenikA Hram ili 9rtvaA
D2/E 8o"i se, dakle, kune 9rtvenikom, kune se n"im i svim =to "e na n"emu. DHebre"ski
#ate" 2>:0542/E
B2
: ovim stihovima Je=ua se obra)a ?arise"ima. 're toga "e rekao da oni sede na #o"si"evom
prestolu, a sada ih na he%rejs'om ove Gprestoli slepiHJ oni su seli na GprestoluH #o"si"evom, ali su
duhovno slepi. Inda ih ukorava bog i"ave da ako se neko akune Gsvetin"omH ili GoltaromH ni"e
vean tom akletvom. To "e upravo ono protiv &ega Je=ua govori u #ate"u 7:>>4><, kada ka9e da se
ne treba aklin"ati ni&im la9no, pa &ak ni GJerusalimomH. Ino =to "e interesantno u vei #ate" 2>:054
2/ "e da se hebre"ski i gr&ki su=tinski ne raliku"u. : oba slu&a"a Je=ua govori da su akletve i aveti
obaveu"u)i be obira u ime &ega su obe)ani. In ne pokau"e ni nagove=ta" da "e on protiv
avetovan"a, niti govori a onog ko se kune Gsvetin"omH ili avetu"e GoltaromH da "e God logaH. .ta
vi=e, i u hebre"skom i u gr&kom tekstu, Je=ua podupire prin$ip po ko"em se abran"u"e la9no
aklin"an"e u ime Gospodn"e DJH,HE, a to "e abrana protiv bilo kakve la9ne akletve. % ovde "e
hebre"ski Je=ua poku=ao da obrati l"ude Tori, nakon =to su ih ?arise"i odveli pogre=nim putem.
B2
: .em4Tovovom hebre"skom #ate"u 2>:0542/ pi=e:
E 05 ]Y`mD ubk vn ]{^ [\c Y`f uae YcWe jX a[\k mz YZafc moZ` W{Zn [\c xZejX [\k vbn ]j^ {ZX Y`x]m^ {]]ZngX a[\k mz YX aY `lZ ]e jdk]m^ {Zc a{n lZn mYZj[\k [\ lZn pc xe ]]nxc{Ze vX vbn ]j^ jX {]]ZngX uvZ^ [\X vc E
0< u]We ZnYZ[\ fc D u]ae YcWe Yc jdk]m^ ao^ Y`] vY`lZn vbn ]j^ jX A Y`m a{n lZn [\ lZn pc xZejX vbn ]j^ vX E 0B YZafc moZ` hYcA D a[\k mz r W{X [Z\n ]e gX {Z^ dcfZe {ZX Y`x]m^ {]]ZngX W{Zn [\c xZejX Yc
{]ae pc ]X[\k {Zn apn {]]ZngX oo^ vn E 03 jdk]m^ D ao^ Y`] E 2/ {Zn ac pZn jA D Y`m gX {Z^ dcfZe jX [\ lZn pc fZe jX A Y`m {Zn ac pZn jX a[\k mz W{X [Z\n ]e gX {Z^ dfZe {ZX W{Zn [\c xe Y`{Z vb` {c YZ jfX
Y`bY`o{Zc [\k
!trana (0 od 57
Glava 00
@ovo razumevanje
Tokom svih ovih istra9ivan"a bio sam vi=e puta inena*en onim =to sam nau&io od Je=ue. Ja "o=
uvek ne veru"em da "e Je=ua #esi"a D(o9"i pomaanikEJ kao svi karaiti, "a nestrpl"ivo o&eku"em
dolaak pomaanog $ara i +avidove lini"e, ko"i )e vladati kao $ar nad %raelom, uvode)i u eru
ve&nog mira D%sai"a 00, Pekiel >@:2@427, pa i Quka 0:>24>>E. 'rema mom sanan"u, Je=ua treba tek
da ispuni ta" kriteri"um #esi"e od loe +avidove. #e*utim, mo"e shvatan"e ko "e Je=ua bio kao
istori"ska li&nost se promenilo. ;ani"e sam mislio da "e on bio uurpator ko"i "e do=ao da ukine
Toru.
B>
6li, =to vi=e sam prou&avao hebre"skog #ate"a, sve vi=e sam nalaio da kad god "e igledalo
da %sus ukida Toru u gr&kom tekstu, Je=ua bi podr9avao Toru u hebre"skom tekstu. !ve vi=e mi li&i
da "e Je=ua mogao biti karaita i % veka ko"i se protivio novokomponovanim rabinskim akonima i
obra)ao l"ude Tori. #o9da )e dal"a istra9ivan"a pokaati kona&no ko "e on bio.
Favr=io bih sa re&ima karaite i t% veka, mudrog Jakova 8irkisani"a:
Neki karaiti misle da "e Je=ua bio dobar &ovek i da "e on i=ao putem !adoka, 6nana i
ostalihJ i da su se rabini urotili protiv n"ega i ubili ga kao =to su poku=avali da ubi"u
6nana, ali be uspeha.
B@
8irkisani ka9e da su se rabini urotili da ubi"u Je=uu "er "e on poku=ao da vrati l"ude Tori, kao =to
su !adok i 6nana &inili. %me G!adokH Dta&ni"e CadokE "e veano a saduke"e, prvosve=tenike tokom
perioda drugog hrama ko"i genetski vode poreklo od !adoka, Dta&ni"e CadokaE prvosve=tenika u
vreme +avida D2. !amuilova B:0<E. Cadok "e bio va9an prvosve=tenik "er "e on prvi slu9io u
!olomunovom hramu i on "e ta" ko"i "e pomaao !olomuna a $ara D0. Carevima 0:>3E. Fato "e
Cadok postao simbol prvosve=tenika ko"i ima legitimitet da slu9i u hramu i da poma9e #esi"anskog
$ara. : Jeekil"u @@:07 se navodi: G6 sve=teni$i Qeviti sino"i Sado'o"i, ko"i ivr=avahu =ta treba u
mo"o" svetin"i, kad sinovi %rail"evi a*o=e od mene, oni )e pristupati k meni da mi slu9e, i sta"a)e
preda mnom prinose)i mi pretilinu i krv, govori Gospod (og.H DJeekil" @@:07E ;e& Gsaduke"iH "e
"ednostavno gr&ki oblik hebre"ske re&i cadokim Dupe Y`ln E ko"a na&i Gsinovi CadokoviH. +anas su
!aduke"i1!inovi Cadokovi na"ponati"i po negiran"u vaskrsen"a mrtvih. 6li to "e bilo gledi=te samo
"edne grupe !aduke"a ko"i su bili ve)ina u % veku n.e. ;ani"i saduke"i, kao =to "e autor A. knji2e o
(aka'ejima, su prihvatali dogmu o vaskrsen"u mrtvih na osnovu takvih ekspli$itnih stihova kao =to
"e +anilo 02:2 i 'salam 0>>:>.
B7
Jedna stvar a ko"u se na da su se svi saduke"i "ednoglasno
slagali bilo "e predavan"e Tori i odbi"an"e ?arise"skih inova$i"a. Josi? Llavi"e, "evre"ski istori&ar i % veka
n.e., pi=e:
B>
'rika Je=ue kao uurpatora "e mi=l"en"e Talmuda:
No) uo&i 'ashe Je=ua "e obe=en. Cetrdeset dana pre egeku$i"e, "edan glasnik "e tr&ao i vikao: ~In treba da
se kamenu"e "er se bavi magi"om i vodi %rael u otpad. !vako ko mo9e re)i i=ta u n"egovu korist neka do*e i
neka ga brani na sudu.~ 6li, po=to ni=ta ni"e re&eno u n"egovu korist, on "e obe=en no) uo&i 'asheM
D)a'*lonian Talmud, !anhedrin @>a Dun$ensored versionE h!on$ino TranslationrE
Tako misle i neki karaiti, kao mudra$ i %t veka (en"amin Nahavendi ko"i "e verovao da "e Je=ua "edan od la9nih proroka
spomenutih u +anilu 00:0@ DNemoy p. <//E. +rugi karaiti se ne sla9u s tim, vidi dal"e.
B@
'revod "e prilago*en prema 8irkisani p. 0>7. %nteresantno "e da 8irkisani pi=e Je=uino ime na hebre"skom kao Jeu/a D
WY[]E.
B7
#otiv vaskrsen"a se "avl"a vi=e puta u 2 #akabe"ima, na primer: <:3,00,0@, 2>,23,>5J 02:@/4@7J 0@:@5. 'rava "e misteri"a
kako kasni"e saduke"i nisu raumeli tako "asne stihove kao =to "e +anilo 02:2 ko"i nedvosmisleno govori o budu)em
vaskrsen"u.
!trana (1 od 57
Ino =to bih sada ob"asnio "este da su ?arise"i nalo9ili narodu veliki bro" obreda naslediv=i
od svo"ih predaka, ko"i nisu apisani u akonima #o"si"evim, i bog toga ih saduke"i
negira"u i ka9u da smatramo obavenim one obrede ko"i su u pisano" re&i, ali da ne
dr9imo ono =to "e nasle*eno tradi$i"om od na=ih predaka. DJosi? Llavi"e, Jevrejske
starine,0>.0/.5 D0>.23<EE
+akle, osnovna ralika ime*u ?arise"a i saduke"a "e bila u tome =to su ?arise"i promovisali
l"udska predan"a, dok su saduke"i negirali te inova$i"e i priklonili se "edino !vetom 'ismu.
B5
8irkisani
ka9e da se poput ranih saduke"a Dko"i su "o= uvek verovali u vaskrsen"e mrtvihE Je=ua protivio
rabinskim akonima i da "e poku=ao da vrati l"ude Tori.
8irkisani tako*e upore*u"e Je=uu sa 6nanom.
B<
8ao =to "e ve) navedeno, ve)ina karaita "e
kritikovala 6nana "er, iako "e odba$io rabinski autoritet, "o= uvek se slu9io ira$ionalnim metodama
tuma&en"a ko"e su koristili rabini. #e*utim, 8irkisani "e veoma simpatisao 6nana i dao mu o$enu 0/
bog napora da povrati l"ude Tori. %gleda da "e 8irkisani dao i Je=ui o$enu 0/ bog napora da
povrati l"ude Tori. 'itam se =ta bi 8irkisani rekao da "e pro&itao .em4Tovov hebre"ski #ate"A
B5
: #ate"u 05:5 Je=ua upoorava na Gkvasa$ ?arise"ski i saduke"skiH. ,a9no "e uo&iti da se u paralelnim stihovima u #arko
B:07 i Quka 02:0 ne spomin"u saduke"i, ve) samo ?arise"i.
B<
,elika $rta a pore*en"e ime*u Je=ue i 6nana "e =to su, prema legendi, rabini poku=ali da ubi"u i 6nana ato =to "e
vra)ao l"ude Tori. ,idi +odatak >.
!trana *3 od 57
+odatak 0
"a1ijevo svedo0anstvo
8ada mi "e kolega sa ?akulteta pomenuo prvi put da "e, po nekim nau&ni$ima, Jevan*el"e po
#ate"u u originalu napisano na hebre"skom, pomislio sam da se =ali. To "e bilo pre nego =to sam
nao a .em4Tovov hebre"ski #ate", tako da mi "e to tada igledalo potpuno nemogu)e. !koro
svako na da "e Novi avet dokumentovan mnogobro"nim ?ragmentima papirusa ko"i dose9u do par
vekova nakon =to "e napisan.
BB
Fnao sam da su svi ti papirusi i rukopisi napisani na gr&kom. 'a,
kako "e onda #ate" mogao biti napisan na hebre"skomAM +ruga stvar ko"u su me u&ili "e da se
Jevan*el"e po #ate"u $itira na gr&kom u mnogobro"nim G$rkvenim o$imaH. ;e& G$rkveni o$iH se
odno$i na rane hri=)anske pis$e i prvih =est vekova nove ere. +akle, ako "e #ate" aista bio
napisan na hebre"skom, onda bi neko i prvih vekova to i apisaoM Tako*e, ako "e gr&ki tekst bio
tako lo= prevod, onda bi neko rekao ne=to u vei toga. % dok sam govorio te re&i, mo" kolega me
pogleda preko stola svo"im uvi"enim obrvama i re&e: G'a $rkveni o$i aista govore da "e #ate"
napisao svo"e Jevan*el"e na hebre"skomM Far ne na= toAMH P, pa nisam nao. Fato ga upitah o
&emu govori. In mi re&e da se na*emo sutra u bibliote$i #t. !$opus gde smo u=li u sobu sa
ure*a"ima a &itan"e mikro?ilmova, i gde se nalae svi spisi $rkvenih ota$a napisani na gr&kom. #o"
kolega "e proveo nekolika minuta men"a"u)i mikro?ilmove, dok kona&no ni"e na=ao ono =to "e tra9io.
'okaao mi "e re&i malo ponatog $rkvenog o$a ko"i se ove 'api"e, ko"eg "e navodio Jevsevi"e
DPuebi"eE. 'api"e "e bio episkop Hi"erapolisa, grada u #alo" 6i"i i 9iveo "e ime*u 5/ i 0>/ g. n.e.
'api"e "e sanao dosta o Je=ui i n"egovim u&eni$ima direktno od svedo&anstva l"udi ko"e su
pou&avali apostoli. #e*u l"udima sa ko"ima "e 'api"e ragovarao direktno "e i Gstare=ina JovanH,
pisa$ Jevan:elja 1o Jovanu.
B3
Na osnovu svo"ih in?orma$i"a, 'api"e ive=tava:
#ate" "e sakupio govore Ddoslovno: Gre&iHE na he%rejs'om jei'u, i svako ih "e tuma&io
na"bol"e =to "e mogao.
3/
#o" kolega mi "e ob"asnio da gr&ka re& hermenevsen D S E Gtuma&ioH mo9e da na&i i
GpreveoH, kao =to i na na=em "eiku ili engleskom Gtuma&H DinterpreterE mo9e da na&i i
Gprevodila$H.
30
+akle, tako pi=e, $rno na belo. 'api"e ka9e da "e #ate" napisao svo"e Jevan*el"e na
hebre"skom, a da su l"udi ko"i govore druge "eike u&inili na"vi=e =to mogu da ga protuma&e ili
prevedu na svo"e matern"e "eike. %gleda da "e 'api"e shvatio da neki od starih prevoda nisu
pre$ini, pa ato ka9e: G% svako ih "e tuma&io na"bol"e =to "e mogaoH. Tako, ne samo da "e u stara
vremena bilo ponato da "e #ate" originalno napisan na hebre"skom, ve) "e bilo op=te ponato da su
Gr$i i ostali ne4Jevre"i imali problema prevode)i hebre"skog #ate"a na gr&ki i ostale "eike.
BB
P.J. Ppp p. 7
B3
Navodi se u Pusebius, Ecclesiastical 4istor*, >:>3 DQake Translation pp. 23/|233E. 'api"e se naiva i GJovanovim
slu=ao$emH. Jevsevi"e ni"e siguran da "e to isti Jovan ko"i "e napisao Itkriven"e.
3/
TU T ST, S U TU STU DQake ed. p.
235E. ,ideti i Howard 0337 pp. 077405/. I opisu GJevan*el"a po #ate"uH kao Gistori"u govoraH DE, videti Grint pp. @0
|@2. Iva re& bukvalno na&i Gre&iH.
30
,ideti Qiddell and !$ott p. 53/ pod glagolom hermenevo D R E Gtuma&iti strane "eikeH, i sli&nu re& hermeneia
D R- E GprevodH.
!trana *2 od 57
+odatak 2
;adost koja 1ustoi
8ada sam raaslao ski$e ove kn"ige radi komentara i sugesti"a, "edan od na"&udni"ih odgovora
ko"e sam dobio, bio "e da "e .em4Tovov hebre"ski #ate" ustvari anti4hri=)anski. 8ako "edna kn"iga
Novog Faveta mo9e biti anti4hri=)anskaA Covek ko"i mi "e to rekao ob"asnio "e da .em4Tovov
hebre"ski #ate" navodi Jevan*el"e po #ate"u kao G6ntihristaH i kao Ggadost ko"a pusto=iH. Ivu
biarnu optu9bu ivodi na osnovu glasina ko"e su se po"avile preko %nterneta i bairale na
pogre=nom raumevan"u #ate"a 2@:0@407.
32
'rema gr&kom tekstu, u tom stihu pi=e:
D0@E % propoveda)e se ovo "evan*el"e o Carstvu po svemu svetu a svedo&anstvo svim
narodima. % tada )e do)i kra". D07E 8ada, dakle, ugledate !adost 'oja 4ustoNi, o ko"o"
govori prorok +anilo, gde sto"i na mestu svetome Dko &ita da raumeE. D#ate" 2@:0@407E
Ivi stihovi govore o Ggadosti ko"a pusto=iH ko"a se tako*e navodi i u proro&anstvu o posledn"im
danima u kn"ii proroka +anila 00:>0 i 02:00. : svom prevodu .em4Tovovog hebre"skog #ate"a,
+9ord9 Hauard prevodi isti stih ovako:
D0@E 6nd this gospel, that is, evungili, will be prea$hed in all the earth ?or a witness
$on$erning me to all the nations and then the end will $ome. D07E Qhis is the Antia
bhrist and this is the a%omination chiSh deso&ates whi$h was spoken o? by +aniel
hasr standing in the holy pla$e. Qet the one who reads understand. DHebrew #atthew
2@:0@407 hHoward~s TranslationrE,
=to prevedeno na na= "eik vu&i kao:
D0@E % ovo "evan*el"e, to "est evangili, )e se propovedati po svo" eml"i a svedo&anstvo
o meni svim narodima i tada )e do)i 'raj. D07E d"o je antihrist i o"o je !adost 'oja
4ustoNi, o ko"o" govori prorok +anilo, gde sto"i na mestu svetome Dko &ita da raumeE.
DHauardov prevod hebre"skog #ate"a 2@:0@407E
'rema tvrdn"ama sa %nterneta, .em4Tovov hebre"ski #ate" smatra da "e Jevan*el"e po #ate"u
G6ntihristH i Ggadost ko"a pusto=iH. 6ko "e to aista tako, a=to se onda u stihu 0@ ka9e da se ovo
"evan*el"e propoveda po $elo" eml"iA 6ko se kontekst ume u obir, .em4Tovov hebre"ski #ate" u
stvari govori da e$e 'rajf %iti onaRen e!adoN$u 'oja 4ustoNif o ko"o" govori prorok +anilo.
;e& G6ntihristH u hebre"skom #ate"u 2@:07 se mo9e bol"e raumeti ako umemo u obir "edno
od ograni&en"a Hauardovog prevoda. .em4Tovov hebre"ski #ate" sadr9i dosta gr&kih i latinskih
GdodatakaH ko"a "e dodao sam .em4Tov. +odatak se sasto"i obi&no i "edne ili dve re&i dodate na
margini nekog starog teksta. Ivi ne4hebre"ski glasovi su slu9ili da se Jevre"i upona"u sa gr&kom i
latinskom terminologi"om. Cil" "e bio da se osposobe Jevre"i prisil"eni na "avne rasprave sa
inkviitorima, ko"i su koristili gr&ku i latinsku terminologi"u. % nekog raloga, Hauard se ni"e potrudio
da identi?iku"e te dodatke u svom prevodu. 6ko nate da &itate hebre"ski, to vam uop=te ne)e
predstavl"ati problem. 'onavala$ hebre"skog mo9e lako identi?ikovati te dodatke, "er "e o&igledno
da su to gr&ke ili latinske re&i napisane hebre"skim slovima. 6li, neko ko se oslan"a samo na
engleski prevod, nema na&ina da pravi raliku ime*u originalnog hebre"skog teksta i ne4hebre"skih
dodataka ko"e "e dodao .em4Tov. : navedenim stihovima, re& G6ntihristH "e u stvari napisana kao
hebre"ska transkrip$i"a gr&ke re&i Dgr&ka re& napisana hebre"skim slovimaE, tako da "e "asno da se
32
Ive glasine su be sumn"e inspirisane diskusi"om u Howard 0337 p. 207.
!trana *2 od 57
radi o "ednom od .em4Tovovih dodataka. Na ta" na&in, ono =to se aista ka9e u hebre"skom tekstu
glasi:
D0@E ,i treba da propovedate ovu radosnu vest Ddodatak: Gto "est "evan*el"eHE po svo"
eml"i a svedo&anstvo o meni svim narodima i tada )e do)i 'raj. D07E gdodata'P ed"o
je antihristfh i o"o je !adost 'oja 4ustoNi, o ko"o" govori prorok +anilo, ko"a sto"i na
mestu svetome Dko &ita raume)eE. DHebre"ski #ate" 2@:0@407E
;e& G6ntihristH "e u stvari gr&ki dodatak ko"i se navodi "evre"skim diskutantima kao gr&ki
ekvivalent a hebre"sku ?rau Ggadost ko"a pusto=iH. +rugim re&ima, kada Jevre"i budu sta"ali na
"avnim raspravama i kada &u"u da katoli$i govore o G6ntihristuH, oni sada na"u da "e to ono =to
Jevre"i ovu na svom "eiku Ggadost ko"a pusto=iH. : originalu, doda$i su bili apisivani u margini, ali
su kasni"e uba$ivani a"edno sa glavnim tekstom.
3>
: ovom slu&a"u, ne4hebre"ski G6ntihristH "e
gre=kom postavl"en ispred Ggadosti ko"a pusto=iH umesto ia, =to "e uobi&a"ena gre=ka. 6li, i pored
toga, "asno "e da se radi o .em4Tovovom dodatku, "er to ni"e hebre"ska re&, iako "e napisana
hebre"skim slovima kao antihristos D[Y]ap]xmE.
3@
: svakom slu&a"u, sa ili be .em4Tovovog
G6ntihristaH, ira Ggadost ko"a pusto=iH u hebre"skom #ate"u 2@:07 se odnosi na Gkra"H o ko"em se
govori u stihu 0@. Time se 9eli re)i da "e +anilova Ggadost ko"a pusto=iH nak Gkra"aH.
3>
: nekim rukopisima .em4Tovovog hebre"skog #ate"a, doda$i se i dal"e nalae u marginama.
3@
: Lran$ +eli&evom DLran +elits$hE prevodu Novog Faveta na hebre"ski, re& G6ntihristH "e prevedena sa soten
hamaiakh D gX ] [\e fZn jX ^ [` E.
!trana *( od 57
+odatak >
%1solutni autoritet ra'ina
'ri&a o rabinu Plieeru i >avilonsko2 Talmuda
BC
ima $entralno mesto u savremeno" rabinsko"
teologi"i. #a"monid D;ambamE, rabinski teolog i t%% veka, ob"a=n"ava baira"u)i se na to" pri&i da
svaki prorok ko"i proroku"e da rabini gre=e makar i u na"man"o" ta&ki tuma&en"a, treba biti ubi"en:
6ko bi bilo 0/// proroka, svako od n"ih na nivou %li"e i Jelisi"a, i ako da"u svo"e
tuma&en"e, a 0//0 rabin da suprotno tuma&en"e, ti Gse povodi a ve)im bro"emH D2. #o"s.
2>:2E, a i akon "e prema 0//0 rabinu, a ne prema 0/// vernih proroka. % tako na=i
mudra$i ka9u: G: ime (oga, ako &u"emo to direktno i usta %susa Navina, ne bismo mu
se pokorili, niti bismo ga poslu=aliMH #udra$i ka9u dal"e: G6ko %li"a do*e i ka9e nam,
~Qevitska obavea "e ukinuta preko $ipela~ Dvideti 7. #o"s. 27:3E, mi )emo ga poslu=ati
h"er to u&i :smeni akonr, ali ako ka9e da "e ukinuta preko sandala, ne)emo ga poslu=ati
h"er to ni"e u skladu sa :smenim akonomr.H... % tako, ako neki prorok svedo&i da mu "e
!veti i (lagosloveni (og rekao da "e akon o odre*eno" apovesti takav i takav, ili h&akr
da "e mi=l"en"e nekog mudra$a ispravno, nad prorokom se treba ivr=iti smrtna kana...
kao =to "e apisano Gni"e na nebesimaH D7. #o"s. >/:02E. To na&i da nam (og ne
dovol"ava da u&imo od proroka, ve) samo od rabina, ko"i predstavl"a"u l"ude logike i
rauma. D#aimonides, pp. 2<|2BE
35
#a"monid nagla=ava da prorok ko"i prori&e ne=to nasuprot :smenom akonu, 4a Ra' i a'o se
S"eto +ismo s&a)e sa 4roro'om, ta" prorok aslu9u"e smrtnu kanu:
Ina" ko proroku"e... ako promeni ne=to i :smenog akona, pa &ak i ako "asno na&en"e
!vetog 'isma podupire to =to on govori, na primer, ako ka9e da kad Tora ka9e Godse$i
"o" rukuH D7. #o"s. 27:02E to na&i bukvalno odse$an"e ruke, a ne nov&anu kanu, kako
u&i :smeni akon, i ta" prorok potvr*u"e svo"e proro&ke re&i govore)i: G!veti i
blagosloveni (og mi "e rekao da apovest ko"a ka9e ~odse$i "o" ruku~ treba da se shvati
kao =to pi=e...H, ta" prorok treba da se osudi na smrt davl"en"em... D#aimonides, pp. 054
0<E
3<
To na&i da ako do*e #esi"a i ka9e rabinima da "e dovol"eno "esti meso i mleko a"edno, ali da
"e abran"eno kuvati "agn"e ili "are u mleku n"ihove ma"ke, rabini )e poku=ati da ga ubi"uM
+odatak @
37
)a'*lonian Talmud, (aba #etsia 73b, vidi pogl. ;reka DAE %utoritet ra'ina u Raume"anje `arisejima.
35
:poredi ;osner Translation pp. >>|>@.
3<
:poredi ;osner Translation pp. 07|0<.
!trana ** od 57
Tekst (ateja AFEA.F
'revod ,uka 8arad9i)a:
D2E Govore)i: Na #o"si"evu stoli$u sedo=e kn"i9evni$i i ?arise"i. D>E !ve dakle =to vam
ka9u da dr9ite, dr9ite i tvoriteJ ali =ta oni &ine ne &initeJ "er govore a ne &ine.
Gr&ki #ate":
D2E U S U U S T U T S T. D>E
T S S T S R ,
T TS T TT S.
.em4Tovov hebre"ski #ate":
E 2 D af` mv^ vWX mZ^ bZe j[\k f YZ{[\c ]^ u][\e YZa}Zc jX u]fe bn gz jX Yc E > D joZn WX Yc vbZ` a[\k mz afX m]` ubk vn YZafc [\e YZ[ Wz YX
ujk ]o^ Y`xpc oX {c YZ ujk ][^ Wz fX YZ vmX YZ[ Wz oZX ujk [\k u]ae fc Y`m uj^ Yc uxn]m^ u][e Y`W
3B
.em4Tovov hebre"ski #ate" Dtranskrip$i"aE:
D2E Qemor, 6l kise #o=e "e=vu haperu=im vehahhakhamim. D>E ,eata, kol a=er "omar
lakhem =imru vaasu uvetakanotehem umaasehem al taasu =ehem omrim vehem enam
osim.
.em4Tovov hebre"ski #ate" DprevodE:
D2E Govore)i: Na #o"si"ev presto sedo=e kn"i9evni$i i ?arise"i. D>E +akle, sve =to vam on
ka9e dr9ite i tvoriteJ ali po n"ihovim propisima DtakanotE i n"ihovim primerima Dma/asimE
ne &initeJ "er govore a ne &ine.
Gr&ki prevod .em4Tovovog #ate"a 2>:24> bi igledao ovako:
D2E U S U U S T U T S T. D>E
T S i j T S R ,
T TS T TT S.
Glavna ralika "e da posto"e)i gr&ki tekst sadr9i tre)e li$e mno9ine aorista aktivnog kon"uktiva
glagola ei1osin D S E Gka9uH, mada bi trebalo biti u "ednini ei1ei D E Gka9eH, =to bi bilo
ekvivalentno .em4Tovovom hebre"skom #ate"u.
Cak i oni ko"i negira"u starost .em4Tovovog hebre"skog #ate"a mora"u prinati superiornost
ovog teksta. Horbari DHorburyE, ko"i ka9e da .em4Tovov hebre"ski #ate" poti&e i sredn"eg veka,
&ine)i tako samo oz'iljan 1okuaj da se ospori ono =to "e Hauard utvrdio, prina"e da Gveoma stari
hri=)anski tekst bi mogao pre9iveti u $itatima hebre"skog Jevan*el"a u "evre"sko4hri=)anskim
raspravamaH DHorbury p. <>5E. +rugim re&ima, be obira na poreklo .em4Tovovog hebre"skog
#ate"a, on o&igledno sadr9i rane delove teksta ko"i se ne nalae u posto"e)em gr&kom tekstu.
: posto"e)em gr&kom tekstu tako*e nema re&i kai tai 1aradoseis auton D U SU E
Gi n"ihovom predan"uH. Ja sam rekonstruisao ovu gr&ku re&eni$u bairanu na #ate"u 07:24>,5 gde "e
re& 1aradosis DT4SUE Gpredan"eH u paraleli sa .em4Tovovim hebre"skim takanot. Josi? Llavi"e
koristi istu gr&ku re& kada opisu"e ?arise"ski :smeni akon DJosephus Llavius, %ntiGuities o, the
Je<s 0>.0/.5 D0>.23<EE. #ogu)e "e da su Gr$i prihvatili 1aradosis DTSUE kao termin a
:smeni akonM
3B
6daptirano prema Howard 03B< p. 002. 'isa$ "e uporedio hebre"ski tekst sa rukopisom i (ritanske biblioteke D(ritish
Qibrary manus$ript 4 6dd. 2535@E. .em4Tovov tekst "e be samoglasnika. !amoglsnike "e uba$io pisa$.
!trana *5 od 57
+odatak 7
Re0nik $em.Tovovo2 he'rejsko2 (ateja AFEA.F
Ggovore)iH afm 8al, in?initiv, konstruktiv af` mv^
GnaH vWX
Gstoli$a, tronH mZ^ bZe
G#o"si"eH j[\k f
GsedeH 8al, ?utur Dimper?ekatE >. li$e
mu=ki r., mno9ina
YZ{[\c ]^
ili ili mo9da
Gseli suH 8al, pro=lo vr. Dper?ekatE >. li$e
mu=ki r., mno9ina D:poredi Jer.
5:2>J vidi i Grint p. >3.E
YZ{[\c ]n
G?arise"iH "edn. D][ \e YZa]}Ze E u][\e YZa]}Ze jX
Gi mudra$iH u]fe bn gz jX Yc
Gi sada, dakleH joZn WX Yc
GsveH vbZ`
G=toH a[\k mz
Gka9uH afm 8al, ?utur Dimper?ekatE >. li$e
mu=ki r. "ednine.
'rimedba: ?utur Dimper?ekatE
mo9e na&iti budu)e ili
sada=n"e vreme
afX m]`
GvamaH ubk vn
Gdr9iteH af[\ 8al, imperativ 2. li$e mu=ki r.
mno9ine. : kombina$i"i sa G
YZ[ Wz YXH mo9e dobiti vrednost
priloga Gustra"noH Dvidi 7. #o"s.
7:>2E
YZafc [\e
Gi &initeH j[ W 8al, imperativ 2. li$e mu=ki r.
mno9ina
YZ[ Wz YX
Gi po n"ihovim takanotimaH uj] K prisvo"ni su?iks a mu=ki r.
mno9ine
ujk ]o^ Y`xpc oX {c YZ
Gi ma/asim n"ihovH uj] K prisvo"ni su?iks a mu=ki r.
mno9ine
uj k ] [^ Wz fX YZ
GneH vmX
G&ini)eteH j[ W 8al, ?utur Dimper?ekatE 2. li$e
mu=ki r., mno9ina
YZ[ Wz oZX
G"er oniH ujk [\k
GgovoreH afm 8al, parti$ip, mu=ki r. mno9ine u]ae fc Y`m
Gali oniH
D uj Y E
Y &esto na&i GaliHJ to se naiva
lY]xj Y_Y vav kontrasta.
uj^ Yc
!trana */ od 57
Goni neH D u ]m E
u K ameni&ki su?iks
uxn]m^
G&ineH j[ W 8al, parti$ip, mu=ki r. mno9ine u] [e Y`W
!trana *7 od 57
Re0nik
Adonaj 4 GGospodH. Hebre"sko epitet a Jahvea. 8asni"e se koristi kao amena a ime Jahve.
8ad god ?arise" vidi re& Jahve u !vetom 'ismu, on &ita kao da pi=e 6dona". ,idi:
Fa'rana iz2ovaranja )oje2 imena.
Akiva, rabin 4 ,ode)i ?arise" s po&etka %% veka n.e. 6kiva "e &uven po ivla&en"u na&en"a i
po"edina&nih hebre"skih slova. 0>2 g. n.e. on progla=ava "evre"skog pobun"eni&kog
vo*u !imeona (ar48ohbu a #esi"u. Nakon poraa (ar48ohbe, ;iml"ani ga osudili
na smrt dran"em ko9e.
Anan 4 Jevre"ski vo*a i ,%%% veka n.e. Faslu9an a dobi"an"e religionih sloboda a ne4
talmudske Jevre"e pod islamskom vla=)u. %ako "e odba$ivao apsolutni autoritet
rabina, 6nan ni"e bio karaita "er "e koristio ira$ionalne metode tuma&en"a ko"e su u&ili
?arise"i. 6nanovi sledbeni$i se naiva"u %naniti.
Ananiti 4 !ledbeni$i u&en"a "evre"skog u&itel"a i ,%%% veka n.e. 6naniti su posto"ali do t veka.
Aramaizmi 4 6rame"ski irai prevedeni bukvalno na druge "eike, kao =to "e gr&ki.
Aramejski 4 Jeik 6rame"a$a DG!iri"a$aHE. 6rame"ski "e semitski "eik veoma sli&an hebre"skom.
+elovi +anila D2:@4<:2BE i Pre D@:B|5:0BJ <:02|25E su napisani na arame"skom,
kao i 0. #o"s. >0:@< i Jeremi"a 0/:00. Nakon vavilonskog ropstva, arame"ski "e
postepeno amenio hebre"ski kao govorni "eik a mnoge Jevre"e.
Ahnajeva pe 4 Naiv pri&e o rabinu Plieeru ben Hirkanu i rabinima. Iva pri&a auima $entralno
mesto u ?arise"sko" teologi"i.
Akenazi 4 Jevre"i i evropskih hri=)anskih emal"a. 6=kenai ima"u svo"u tradi$i"u ko"a se
raliku"e od se?ardske. Tako*e se naiva"u i evropski Jevre"i ili isto&ni Jevre"i.
Baal em-Tov 4 D053B|0<5/E N Isniva& hasidizma, ro*en u :kra"ini. 8ao navodni &udotvora$, bio "e
prvi hasidski re'e.
Biblijski
hebrejski
4 Jeik Tanaha D!tarog FavetaE. (ibli"ski hebre"ski "eik se govorio u starom %rail"u.
Nakon povratka i ,avilona, bibli"ski hebre"ski "e postepeno amen"en arame"skim,
ko"i "e kasni"e navan hebre"skim "eikom #i=ne.
Blagdan (praznik)
Senia
4 Na hebre"skom Hag ha!ukot. !edmodnevni bibli"ski hodo&asni pranik ko"i po&in"e
07. dana ,%% bibli"skog mese$a Dseptembar4oktobarE.
Bo!je ime,
zabrana
4 Larise"ski akon ustnovl"en u %% veku n.e. 'rema to" abrani, ne sme se igovoriti
(o9"e ime GJahveH &ak i u molitvi ili prilikom &itan"a Tore. 'o pravilu, ?arise"i
amen"u"u ime GJahveH imenom %donaj DGospodE.
"avilonski
Talm#d
4 Glavni stub usmenog akona. ,avilonski Talmud "e sastavl"en u ,avilonu i dovr=en
oko 7// g. n.e. na"vi=e ahval"u"u)i radu ;abine i rabina 6=i"a. !adr9i ?arise"ske
diskusi"e svakog amislivog detal"a akona, bibli"skog i ?arise"skog. 'o&etna ta&ka tih
diskusi"a "e &esto poku=a" da se ob"asni na&en"e #i=ne.
"enjamin
$ahavendi
4 8araitski mudra$ i %t veka ko"i "e 9iveo u Nahavendu u 'ersi"i.
%amaliel, &aban 4 ;aban Gamaliel %%. ,ode)i ?arise" s kra"a % veka n.e. :nuk Gamaliela % ko"i se
spomin"e u +elima 7:>@J 22:>.
%emara 4 6rame"ski naiv a Talmud.
'odatak 4 Fabele=ka na margini rukopisa, obi&no sa $il"em da ob"asni na&en"e re&i i nekog
drugog "eika. Glosovi u .em4Tovovom hebre"skom #ate"u da"u gr&ke ili latinske
ekvivalente mnogih hebre"skih re&i.
%ora %erizim 4 'lanina na severu %raela bliu .ehema DNablusaE. +anas na ovo" gori !amar"ani "o=
uvek ima"u bogoslu9en"e, dok Jevre"i Di ?arise"i i karaitiE negira"u goru Geriim
!trana *0 od 57
smatra"u)i Jerusalim kao iabrano mesto a bogoslu9en"e.
'aniel al (#misi 4 8araitski mudra$ i %t veka. 8umisi "e ro*en u 8umisu u 'ersi"i i naselio se u
Jerusalimu oko BB/ g.
've Tore 4 Larise"sko u&en"e da "e #o"si"e primio usmenu Toru a"edno sa pisanom Torom.
'ogma 4 Isnovno u&en"e DdoktrinaE neke religione a"edni$e.
'oktrina 4 ,idi Do2ma.
)ven Bohan 4 (ukvalno Gispitni kamenH. Naiv polemi&kog dela ko"e "e napisao .em4Tov %bn
.aprut 0>B/ g. Hebre"ski #ate" se nalai u Pven (ohanu kao dodatak.
)vropski *evreji 4 +rugo ime a %kenaze.
)liezer, rabin 4 ;abin Plieer ben Hirkan. Na"ve)i rabinski mudra$ s kra"a % veka n.e. i u&itel" rabina
6kive. 'rema Talmudu, rabin Plieer "e privao &uda da bi pokaao ostalim rabinima
da su n"egove akonske odredbe ispravne. ;abini su odba$ili n"egova &uda i
ekskomuni$irali ga.
)#zebije 4 ,idi Jevsevije
+apovesti rabina 4 +rugi naiv a Takanot.
+apovesti Tore 4 Larise"ski termin ko"i opisu"e akone ivedene i Tore Dmada obi&no kro n"ihove
ira$ionalne metode tuma&en"aE. : opoi$i"i sa Gapovestima na=ih rabinaH.
,gra re-i 4 8ori=)en"e re&i sli&nog igovora, da bi se ulep=ao tekst ili da bi se ne=to naglasilo.
,nkviziija 4 8atoli&ka institu$i"a ko"a "e koordinirala sistematsko progonstvo Jevre"a Dkao i svih
ostalih nekatolikaE u sredn"em veku.
,s#s 4 ,ianti"ski igovor gr&ke transkrip$i"e hebre"skog D RST UE imena GJe=uaH. :
novoavetno doba Gr$i su ovo ime igovarali GJesusH, pa otud latinsko G%esusH,
hrvatsko GJeusH, englesko GJesusH, itd.
*evsevije
()#zebije)
4 Pusebius 'amphili Doko 25/|>@0 n.e.E, episkop u Ceare"i, nekada va9no" lu$i na
severu %raela.
*ahve 4 %me (oga %raelovog. Na hebre"skom se pi=e JH,H DjYj]E.
*e..#. 4 'oni9a"u)a imena Je=uinog imena ko"u su koristili mnogi Jevre"i. Iva" epitet "e
skra)eni$a a Gneka se ibri=e n"egovo ime i uspomenaH.
*e#a 4 Iriginalni Dhebre"skiE oblik %susovog imena. Je=ua "e skra)eni oblik Di vremena
drugog hramaE imena Jeho=ua ko"e se igovaralo i Jo=ua.
*osi/ (aro 4 D0@BB407<7E N !e?ardski rabin, proteran i .pani"e 0@32. g. : !a?edu, %rael, 8aro "e
napisao $ulhan %ruh, detal"ni vodi& a ?arise"ski 9ivot.
*osi/ 4 Doko ><40/0 n.e.E N Josi? Llavi"e DJosephus LlaviusE, ?arise" ko"i "e bio svedok
rimskog raoren"a drugog hrama. Nakon "evre"skog ustanka 554<@ g. n.e., Josi? "e
napisao istori"sku kn"igu GJude"ski ratH, a kasni"e i potpunu istori"u %raela GJevre"ske
starineH. 're otkri)a svitaka sa #rtvog mora, Josi?ovi spisi su bili primarni ivor
in?orma$i"a o "udaimu u adn"em periodu drugog hrama.
*o#a ben
0erahd!a
4 ,ode)i ?arise"ski rabin. 'rema "edno" talmudsko" legendi, on "e bio ?arise"ski u&itel"
Je=ue Naare)anina. ;abin Jo=ua "e 9iveo kara"em %% veka p.n.e., tako da "e
neverovatno da "e mogao biti Je=uin u&itel".
*#da 0rin, rabin 4 Larise"ski vo*a ko"i "e sakupio #i=nu oko 20/ g. n.e.
*1"1 4 Jahve, bog %raelov.
(ar2 4 !tara hebre"ska re& a !veto 'ismo !tarog aveta.
(araiti 4 %me dato Jevre"ima ko"i prihvata"u !veto 'ismo !tarog Faveta kao "edini ivor
(o9"eg nau&avan"a.
(ipa 4 8api$a ko"u nose savremeni ?arise"i. 'rema rabinskom akonu, mu=kar$u "e
abran"eno da hoda 2 metra nepokrivene glave.
(irkisani 4 8araita i t veka ko"i "e 9iveo u 8irkisanu, %rak.
!trana *1 od 57
3evitski brak 4 Fahtev Tore da se o9eni udovi$om ro*aka ko"i "e umro ne ostaviv=i potomstvo D7.
#o"s. 27:740/E. Juda "e ispunio levitski ahtev sa Tamarom D0. #o"s. >B:B,25E, kao i
,o sa ;utom D;uta @:7E.
3#bavi- 4 4asidska sekta poreklom i %sto&ne Pvrope. 'onata i kao GHabadH. #nogi
Qubavi&ani su proglasili nedavno preminulog rebea (enahema (endela $nersona
a #esi"u.
4a5asim 4 (ukvalno GdelaH. Larise"ski termin ko"i ona&ava rabinske primere ko"i posta"u ivor
?arise"skog akonodavstva, kao i akone bairane na tim primerima.
4ajmonid 4 Larise"ski ?iloo? i iu&avala$ Talmuda i t%% veka &i"a su dela uobli&ila savremeni
ortodoksni Judaiam.
4idra 4 Jedan od stubova usmenog akona, napisan od %% do %t veka kao ure*eni komentar
bibli"skih stihova, a raliku od #i=ne i Talmuda ko"i su ure*eni po temama.
4idrako
t#ma-enje
4 Larise"ski naiv a sistematsko ira$ionalno tuma&en"e !vetog 'isma. 'onat i pod
naivom dera, homiletsko tuma0enje ili hermeneutsko tuma0enje.
4ikra 4 Fa"edno sa #arH, 4e'rejsko 1ismo ili Stari zavet, "edno od naiva a Tanah. %me se
ivodi i Nemi"a B:B.
4inhag 4 ,idi ='i0aj.
4isnagdim 4 +oslovno: Gprotivni$iH. Larise"ski pokret ko"i se protivio hasidskim inova$i"ama,
nastao u t,%%% veku.
4ina 4 Jedan od stubova :smenog akona, #i=na sadr9i rasprave u ?arise"skim
akademi"ama do vremena kada "e apisao rabin Juda 'rin$, oko 2// g. n.e.
4ojsijev a#toritet 4 Lari"se"ska doktrina po ko"o" rabini ima"u iskl"u&ivo pravo da tuma&e !veto 'ismo,
ivode)i ga i navodnog neprekinutog lan$a rukopolo9en"a, po&ev od #o"si"a.
4ojsijev presto 4 !imbol #o"si"evog autoriteta, ili kao doslovno sedi=te u sinagogi i ko"e rabini
pou&ava"u ili meta?ori&ko postavl"en"e rabina na #o"si"evo mesto.
4oe ,serles 4 ;abinski vo*a i t,% veka ko"i "e prilagodio $ulhan aruh Josi?a 8ara prema
a=kenaskom predan"u.
$a#-ene
zapovesti lj#dske
4 %ra u %sai"a 23:0> ko"i opisu"e akone ko"e su imislili l"udi. Je=ua i 8araiti
primen"u"u tu ?rau na ?arise"ske akone.
6rtodoksni
*evrejin
4 !avremeni naiv a ?arise"e
0alestinski
Talm#d
4 ,idi Jerusalimski Talmud.
0apije 4 Doko 5/ N 0>/ g. n.e.E N GCrkveni ota$H ko"i "e 9iveo u #alo" 6i"i. 'rema $rkvenom
o$u i %% veka %rine"u, 'api"e "e ponavao apostola Jovana. 'api"e navodi da "e
Jevan*el"e po #ate"u napisano na hebre"skom i da su od tog originala nastali
nekvalitetni prevodi na druge "eike.
0ranje r#k# 4 Larise"ski akon ko"i ahteva ritualno pran"e ruku i odgovara"u)i blagoslov pre
svakog "ela.
0redanje
(tradiija)
4 !vaki obi&a" upra9n"avan tokom du9eg vremenskog perioda u "evre"sko" a"edni$i,
tako da "e postao obaveu"u)i akon. Lormalno, svaki obi&a" upra9n"avan u tri
uastopne prilike ko"i bi potom postao obaveu"u)i. 'rimer obaveu"u)eg obi&a"a "e
no=en"e ki1e Dkapi$eE.
0redanje starih 4 +rugi naiv a takanot.
&aban 4 +oslovno: Gna= rabinH Dna arame"skomE. !tara titula a vode)eg rabina.
&abanizam 4 !redn"ovekovni naiv a ?arise"iam. Ivu re& koriste rabinski mudra$i kao =to "e
rabin Ivadi"a od (artenora u svom delu "utovanja u zemlju Izraelovu.
&abaniti 4 !redn"evekovni naiv a ?arise"e.
&abin 4 +oslovno: G,elikiH. Titula dodel"ivana starim u&itel"ima. Larise"ska teologi"a "e to
preokrenula u naiv a u&itel"e sa #o"si"evim autoritetom. 'o ?arise"sko" teologi"i,
!trana 53 od 57
svaki rabin posedu"e rukopolo9en"e ko"e dose9e preko neprekinutog lan$a sve do
#o"si"a.
&abina 4 : talmudskom traktatu )ava metzia nalai se i"ava: G;abina i rabin 6=i su kra"
pou&avan"aH, =to se obi&no shvata kao imenovan"e posledn"ih redaktora ,avilonskog
Talmuda. ,e)ina nau&nika smatra da se ;abina odnosi na ;abinu bar Huna DA N
@33 g. neE
&abin Ai 4 Larise"ski mudra$ ko"i "e a"edno sa ;abinom aslu9an a kompila$i"u ,avilonskog
Talmuda oko 7// g. n.e.
&abinski a#toritet 4 Larise"ska dogma da rabini ima"u apsolutni autoritet u religionim stvarima. Larise"i
veru"u da "e n"ihov autoritet na eml"i prete9ni"i od (o9"eg.
&abinski zakoni 4 +rugi naiv a takanot, akone ko"e su ustanovili rabini.
&abinski *evreji 4 !avremeni naiv a ?arise"e.
&asprave 4 ;asprave u sredn"em veku u ko"ima su Jevre"i bili prisil"avani da brane svo"u veru od
katoli&kih napada. ;asprave su po pravilu bile uvod u katoli&ka progonstva.
&ai 4 D0/@/ 4 00/7E N ;abin !olomon ben %sak, ?arise"ski komentator (ibli"e &i"e komentare
dana=n"i ?arise"i smatra"u kanonskim.
&ebe 4 ,idi 4asidski re'e.
Savremeni
hebrejski jezik
4 +i"alekat hebre"skog "eika ko"i se govori u dana=n"em %raelu. !avremeni hebre"ski
"eik se raliku"e dosta i od bibli"skog hebre"skog i od hebre"skog ko"i se govorio u
prvim vekovima nove ere.
Sadok (7adok) 4 'rvi sve=tenik ko"i "e slu9io u !olomunovom hramu. N"egovi potom$i su ponati kao
sinovi !adokovi, ili !aduke"i.
Sad#keji 4 Jevre"ski pokret u vremenu kra"a drugog hrama ko"i "e vean samo a Tanah. Neki
kasni"i saduke"i su negirali budu)e vaskrsen"e mrtvih.
Samarjani 4 6sirski $ar "e naselio ne4Jevre"e u ,%%% veku p.n.e., nakon presel"en"a deset severnih
%raelskih plemena.
Svii sa 4rtvog
mora
4 !tari rukopisi ko"i dose9u do kra"a drugog hrama, prona*eni bliu #rtvog mora 03@<.
g. ,e)inu su napisali Psenski Jevre"i. !vi$i sa #rtvog mora su opskrbili istori&are
"edinstvenim uvidom u "udaiam u %raelu u % veku n.e. 're otkri)a ovih svitaka,
primarna in?orma$i"a o "udaimu % veka n.e. se ivodila i ivora kao =to su #i=na i
Talmud ko"i su napisani dosta kasni"e.
Sek#laristi 4 %raelski Jevre"i ko"i odbi"a"u religi"u kao $entralni deo svog 9ivota. Iko </ Jevre"a
danas su sekularisti.
Semitizmi 4 !emitski irai Dhebre"ski ili arame"skiE, prevedeni doslovno na ne4semitske "eike,
kao =to "e gr&ki.
Senie 4 ,idi )la2dan -1raznik5 Senica.
Sept#aginta 4 'revod Tanaha D!tarog FavetaE na gr&ki "eik. !eptuagintu su preveli u %%% veku
p.n.e. Jevre"i a Jevre"e i rase"an"a ko"i nisu nali hebre"ski "eik. #e*utim, ta"
prevod "e pre9iveo mnoge revii"e, i sa malim iue$ima od nekoliko ?ragmenata i
svitaka sa #rtvog mora, dana=n"a !eptuaginta poti&e i hri=)anskih ivora i %,
veka.
Se/ardi 4 Jevre"i i islamskih emal"a. !e?ardi ima"u predan"e ko"e se raliku"e od a=kenaskog.
#nogi se?ardi su potom$i Jevre"a proteranih i .pani"e 0@32. g.
Sinovi Sadokovi 4 +rugi naiv a saduke"e. Iva" ira se "avl"a u Jeekil"u @/:@5J @@:07J @B:00.
Sinopti-ka
jevan8elja
4 Naiv a prva tri Jevan*el"a D#ate", #arko i QukaE ko"a sadr9e paralelne stihove.
Sledbenii
hebrejskog
0isma
4 'revod re&i G8araitH. Neko ko prihvata i ko se dr9i hebre"skog !vetog 'isma D!tarog
FavetaE.
Stari zavet 4 Hri=)anski naiv a Tanah. Naiva se i 4e'rejsko 1ismo, (ikrH ili #arH.
!trana 52 od 57
Takanot 4 G%spravke, amandmaniH. Hebre"ska re& ko"a opisu"e akon ko"i su propisali ?arise"i.
Talm#d 4 8olek$i"a rasprava i ?arise"skih akademi"a, prvenstveno o na&en"u #i=ne. 'onat i
pod arame"skim naivom ;emara. ,idi >avilonski Talmud, Jerusalimski Talmud.
Talm#disti 4 ;ani sredn"ovekovni naiv a ?arise"e.
Tanah (Tanakh) 4 !avremeni hebre"ski naiv a G!tari FavetH. : staro4hebre"skom koristio se naiv
8ar ili #ikr. %me Tanah "e skra)eni$a a Tora DFakonE, Neviim D'rorokeE i
8hetuvim 8edo=im D!vete !pise N uglavnom istori"ske spiseE.
Tiberija 4 Grad na apadno" obali Galile"skog "eera na severu %raela. Jerusalimski Talmud "e
u stvari napisan u Tiberi"i.
Tora 4 'et kn"iga #o"si"evih: !tvaran"e, %laak, Qevitska, (ro"evi i 'onovl"eni akon. Tora
se obi&no prevodi kao GFakonH, mada doslovno na&i Gu&en"eH.
9smeni zakon 4 !kup in?orma$i"a a ko"e ?arise"i tvrde da su otkrivene #o"si"u usmeno na gori !ina".
:smeni akon "e apisan u obliku #i=ne, Talmuda i #idra=a.
9smena Tora 4 +rugi naiv a Jsmeni zakon.
:ariseji 4 Jevre"ska sekta osnovana u %% veku p.n.e. Isnovno u&en"e ove sekte "e verovan"e u
G:smeni akonH, ta"no otkriven"e ko"e "e navodno dato #o"si"u na gori !ina".
!avremeni ortodoksni "udaiam "e direktni nastavak starog ?arise"ima i
sredn"ovekovnog rabinima.
:arisejizam 4 ;eligi"a ?arise"a.
:arisejski
j#daizam
4 ,idi Kariseji.
1akel eremonija 4 (ukvalno Gsakupl"an"eH. Ceremoni"a ko"u propisu"e Tora D7. #o"s. >0:<|0>E da se
odr9ava svake sedme godine na 'ranik !eni$a. Na Hakel $eremoni"i, Tora se &itala
pred &itavim "evre"skim narodom, ukl"u&u"u)i mu=kar$e, 9enu, de$u i stran$e. !vrha
ove $eremoni"e "e bila da se prose&ni %raela$ pou&i akonima Tore.
1asidi 4 +oslovno G'ravedni$iH. Larise"ska sekta ko"u "e osnovao )aal $em.Tov u t,%%% veku.
!vaka hasidska grupa "e ?okusirana oko "ednog rabina ko"i dobi"a titulu GrebeH. Hasidi
provode mnogo vremena na misti&nim i pranovernim temama, naro&ito na 8abali i
na molitvama poko"nim hasidskim sve$ima. Na primer, "edan od na"ve)ih hasidskih
doga*a"a "e poseta grobu rabina Nahmana od (raslave u :manu u :kra"ini.
1asidski rebe 4 ,o*a hasidskih sekti. 'o&ev od ranog t,%%% veka, mnogi gradovi u %sto&no" Pvropi
imali su svog lokalnog GrebeaH ko"i "e okupl"ao haside oko sebe. Fahtev rebea a
autoritetom po&iva obi&no na nekim &udima ko"a "e po&inio ili na poti$an"e i
porodi$e nekog &udotvor$a. Nedavno preminuli rabin .nerson od Qubovi&a, &i"i
sledbeni$i su tvrdili da "e on #esi"a, "e primer hasidskog rebea. +rugi primer "e rabin
Nahman od (raslava.
1a#ard '!ord! 4 Nau&nik sa :niveriteta #erser u +9ord9i"i ko"i "e ponovo otkrio .em4Tovovog
hebre"skog #ate"a 03B/. g. N"egov prvi reultat "e raotkrivan"e pogre=ne tvrdn"e da
"e .em4Tovov hebre"ski #ate" isto =to i +iti"eova i #insterska veri"a #ate"a, ko"e su
o&igledno prevodi sa gr&kog i1ili latinskog na hebre"ski. 8ada "e Hauard pokaao da
se .em4Tovov hebre"ski #ate" raliku"e od ovih prevoda, postalo "e mogu)e
prou&avati ga neavisno.
1ebraizmi 4 Jevre"ski irai prevedeni doslovno na neki drugi "eik kao =to "e gr&ki.
1ebrejska
sintaksa
4 'ravila strukture hebre"skog "eika. Iva pravila se &esto raliku"u od sintakse
indoevropskih "eika, =to predstavl"a problem kod prevo*en"a starih hebre"skih
tekstova.
1ebrejski jezik
4ine
4
+i"alekat hebre"skog "eika na kome "e napisana #i=na u posledn"em periodu
drugog hrama i ko"i "e bio govorni "eik na"rani"e do sredine %% veka n.e. !vi$i sa
#rtvog mora i .em4Tovov hebre"ski #ate" su napisani na "edno" vari"anti tog
!trana 52 od 57
di"alekta.
1ermene#ti-ko
t#ma-enje
4 +rugi naiv a midrako tuma0enje.
1ilel 4 'onat i kao GHilel ,avilona$H. 'reselio se i ,avilona u %rael oko 2/. g. n.e. i
postao vo*a "edne od dve glavne ?arise"ske ?rak$i"e, Hilelove =kole, ko"a "e bila u
stalnom sukobu sa .ama"evom =kolom. .ama"eva =kola "e uni=tena a vreme
"evre"ske bune 55 N <@. g. n.e. i kao reultat, dana=n"i Jevre"i slede stope Hilelove
=kole. Hilel "e na"ponati"i po n"egovih sedam pravila midrako2 tuma0enja. Hilel
,avilona$ "e predak Hilela %% ko"i "e prema rabinskom predan"u iumeo savremeni
rabinski kalendar >73. g. n.e.
1ilelova kola 4 ,idi 4ilel.
1omiletsko
t#ma-enje
4 +rugi naiv a midrako tuma0enje.
1orazin ((orazin) 4 Grad na obali Galile"skog "eera na severu %rela. Je=ua "e podu&avao u sinagogi u
Horainu D#ate" 00:20, Quka 0/:0>E, a arheoloi su prona=li tu sinagogu i u n"o"
G#o"si"ev prestoH.
7adok 4 ,idi Sadok.
amaj 4 ,o*a .ama"eve =kole, "edne od dve glavne ?arise"ske ?rak$i"e od oko 2/. g. p.n.e.
.ama"eva =kola "e bila u stalnom sukobu sa svo"om rivalskom ?rak$i"om. Ina "e
prakti&no uni=tena tokom Jevre"skog ustanka 554<@. g. n.e. ,idi i 4ilel.
amajeva kola 4 ,idi $amaj.
em-Tov ,bn
apr#t
4
Jevre"ski rabin i t%, veka ko"i "e napisao kn"igu Pven (ohan, ko"a sadr9i hebre"sku
veri"u Jevan*el"a po #ate"u u dodatku. 8ao reultat, ova hebre"ska veri"a #ate"a "e
postala ponata pod naivom G.em4Tovov hebre"ski #ate"H.
em-Tovov
hebrejski 4atej
4 Hebre"ska veri"a Jevan*el"a po #ate"u sa&uvana u dodatku "ednog polemi&kog dela
i t%, veka ko"e "e napisao .em4Tov %bn .aprut. #ada se dugo verovalo da se radi
o prevodu sa gr&kog ili latinskog, nedavno "e pokaano da ova hebre"ska veri"a
#ate"a sadr9i originalne delove teksta ko"i se ne mogu na)i u prevodima sa gr&kog ili
latinskog.
nerson, rabin
4enahem 4endel
4 03/24033@. 4asidski rebe, vo*a sekte Qubavi&. #nogi n"egovi sledbeni$i su ga
proglasili a #esi"u. %roni"om sudbine, to verovan"e "e o"a&ano nakon n"egove smrti.
#lhan Ar#h 4 ;abinski spis ko"i sadr9i akonske odluke i predan"a ko"a savremeni ?arise"i smatra"u
akonski obaveu"u)im. 8n"igu "e u t,% veku napisao Josi? 8aro u !a?edu, %rael, a
kasni"e dopunio #o=e %serles i 8rakova, 'ol"ska.
!trana 5( od 57
)i'lio2ra,ija
O. C. 6llen, % 3ritical and E&e2etical 3ommentar* on the ;os1el %ccordin2 to S. (atthe<, New York 03/<
G(eit YosephH K Joseph Caro h05
th
Centuryr, )eit +ose1h hCommentary on Turr in: Ya~akov (en 6sher, Tur,
Jerusalem 033/
P. (en Yehudah, #om1letni re0nik staro2 i savremeno2 he'rejsko2 jezika, Jerusalem 0370 hna hebre"skomr
G(i~ur Hala$hahH K %srael #eir 8agan DCha?et ChaimE h2/
th
Centuryr, )i/ur 4alachah, in: (ishnah )erurah
h$ommentary on !hul$han 6ru$hr hna hebre"skomr
L. (lass and 6. +ebrunner, % ;reek ;rammar o, the @e< Testament and =ther Earl* 3hristian Literature,
:niversity o? Chi$ago 0350
GChidushei ;ambanH K #oses ben Na$hman h0>
th
Centuryr, 3hidushei Ram'an, Ir Ilam !o$iety, Jerusalem
03<2 hna hebre"skomr
O. Chomsky, GOhat was the Jewish ,erna$ular +uring the !e$ond CommonwealthAH, Je<ish Muarterl*
Revie< @2 D037040372E pp. 03>4202
GCruse TranslationH . Pusebius o? Caesarea h@
th
Centuryr, The Ecclesiastical 4istor* o, Euse'ius "am1hilus,
translated by C. L. Cruse, Grand ;apids, #i$higan 03<0
+aniel al48umisi h3
th
Century 8araite sager, GThe Ppistle to the +ispersionH, in: Q. Nemoy Ded.E, GThe 'seudo4
umisian !ermon to the 8araitesH, "roceedin2s o, the %merican %cadem* ,or Je<ish Research @> D03<5E pp.
@340/7 hHebrew and Pnglishr
O. C. +avies and +. C. 6llison, % 3ritical and E&e2etical 3ommentar* on the ;os1el accordin2 to Saint
(atthe<E >ol. F (atthe< NINONN>III! -International 3ritical 3ommentar*5, T. T. Clark, Pdinburgh 033<
G+e?errari TranslationH K Pusebius o? Caesarea h@
th
Centuryr, Ecclesiastical 4istor*, translated by ;. J.
+e?errari, Catholi$ :niversity o? 6meri$a 'ress, Oashington 037>
J. +. Pisenstein, 0zar PikuhimE % 3ollection o, "olemics and Dis1utations <ith Introduction, %nnotations and
Inde&, New York 032B hHebrewr
P. J. Ppp, G6n$ient Tets and ,ersions o? the New TestamentH, in: @e< Inter1reter/s )i'leE >ol. >III, 6bingdon
'ress, Nashville 0337, pp. 0400
E&odus Ra''ah, translated by !. #. Qehrman, !on$ino 'ress, Qondon and New York 03B>
J. C. Lenton, Saint (atthe< -The "elican ;os1el 3ommentaries5, 'enguin (ooks 035>
Q. Garshowit, G!hem Tov ben %saa$ %bn !haprut~s Gospel o? #atthewH, in: The Krank Talma2e (emorial
>olume I, ed. (. Oal?ish, Hai?a 033>, pp. 23<4>22
GGoldin TranslationH K !. Gan?ried h03
th
Centuryr, 3ode o, Je<ish La<E #itzur Shulhan %ruch, translated by H.
P. Goldin, Hebrew 'ublishing Company, New York 0350
J. #. Grint, GHebrew as the !poken and Oritten Qanguage in the Qast +ays o? the !e$ond TempleH, Journal
o, )i'lical Literature <3 D035/E pp. >24@<
+. 6. Hagner, (atthe< 1QOAR -Pord )i'lical 3ommentar*5, Oord (ooks 'ublisher, +allas 0337
GHammer TranslationH K Si,reE % Tannaitic 3ommentar* on the )ook o, Deuteronom*, translated by ;.
Hammer, Yale :niversity 'ress, New Haven and Qondon 03B5
O. Horbury, GThe Hebrew Tet o? #atthew in !hem Tob ibn !haprut~s Pben (ohanH, in: +avies and 6llison,
pp. <23|<>B
G. Howard, GThe Tetragram and the New TestamentH, Journal o, )i'lical Literature 35 D03<<E pp. 5>4B>
G. Howard, G!hem4Tob~s Hebrew #atthewH, "roceedin2s o, the @inth Porld 3on2ress o, Je<ish Studies
-Jerusalem, %u2ust QO1A, 1BRC5E Division %, Jerusalem 03B5, pp. 22>42>/
!trana 5* od 57
G. Howard, GOas the Gospel o? #atthew Iriginally Oritten in HebrewAH, )i'le Revie< 2,@ D03B5E pp. 07427
G. Howard, The ;os1el o, (atthe< %ccordin2 to a "rimitive 4e're< Te&t, #er$er :niversity 'ress, #a$on,
Georgia 03B<
G. Howard, GThe 'seudo4Clementine Oritings and !hem4Tob~s Hebrew #atthewH, @e< Testament Studies @/
D033@E pp. 522452B
G. Howard, 4e're< ;os1el o, (atthe<, #er$er :niversity 'ress, #a$on, Georgia 0337
G. Howard, G!hem4Tob~s Hebrew #atthew and Parly Jewish ChristianityH, Journal ,or the Stud* o, the @e<
Testament </ D033BE pp. >42/
G. Howard, G6 ;esponse to Oilliam Q. 'etersen~s ;eview o? Hebrew Gospel o? #atthewH, T3E % Journal o,
)i'lical Te&tual 3riticism Q D0333E hP4Journalr, http:11purl.org1TC
G(en %saiah and !har?man TranslationH K The "entateuch and Rashi/s 3ommentar*E % Linear Translation into
En2lish, translated by 6. (en %saiah and (. !har?man, New York 03@3
#. Jastrow, Dictionar* o, Talmud )a'li, +erushalmi, (idrashic Literature and Tar2umim, New York 037/
G. 6. 8ira, 3om1arative Edition o, the S*riac ;os1els, Qeiden 0335
G8irkisaniH O (. Chiesa and O. Qo$kwood, +a/Gu' al.MirGisani on Je<ish Sects and 3hristianit*, Lrank?urt am
#ain 03B@ h0/
th
Century 8araite sager
8#itzur Shulchan %ruch9 K !. Gan?ried h03
th
Centuryr, #izzur Schulchan %ruch, (asel 0357 hHebrew and
Germanr
GQake TranslationH K Pusebius o? Caesarea h@
th
Centuryr, The Ecclesiastical 4istor* -Loe' 3lassical Li'rar*5,
translated by 8. Qake, Qondon 0325 hGreek and Pnglishr
G. #. Qamsa, @e< Testament =ri2ins, Chi$ago and New York 03@<
H. G. Qiddell and ;. !$ott, % ;reek.En2lish Le&icon, Clarendon 'ress, I?ord 035B
GQttH K 6. ;ahl?s Ded.E, Se1tua2inta, +euts$he (ibelgesells$ha?t, !tuttgart 03<3
G#ar$us TranslationH O Josephus Llavius h0
st
Century CPr, Jose1hus, >ol. >II -Loe' 3lassical Li'rar*5,
translated by ;. #ar$us, Harvard :niversity 'ress, Qondon 037B hGreek and Pnglishr
(. #. #etger, The Earl* >ersions o, the @e< Testament, I?ord 03<<
J. '. #igne Ded.E, "atrolo2iae 3ursus 3om1letusE Series ;raeca, 'aris 0BB5 D#i$ro?i$he Pdition,
%nterdo$umentation, Fug, !witerland 03</E
8(ishnah )erurah9 . %.#. 8agan DCha?et ChaimE h2/
th
Centuryr, (ishnah )erurah, Jerusalem and New York
03<2 h$ommentary on !hul$han 6ru$hJ printed together with Shulchan %ruch and )i/ur 4alachahr hna
hebre"skomr
#oses #aimonides, Introduction to the (ishnah, Jerusalem 0332 hna hebre"skomr
Q. Nemoy, GThe 6ttitude o? the Parly 8araites towards ChristianityH, in: !. Qieberman Ded.E, Salo Pittma*er
)aron Ju'ilee >olume, vol. %%, Jerusalem 03<7, pp. 5<3| <07
;oss 8. Ni$hols, GThe !eat o? #oses: 6 Note on #atthew 2>:2|> 6$$ording to !hem Tob~s Hebrew #atthewH
honline studyr, htt1ESS<<<.ancient1aths.or2S
"esikta DeRav #ahana, +. #andelbaum Ded.E, New York 03B<
O. Q. 'etersen, 8The ;os1el o, (atthe< accordin2 to a "rimitive 4e're< Te&t, by George HowardH Dbook
reviewE, Journal o, )i'lical Literature 0/B D03B3E pp. <224<25
O. Q. 'etersen, GThe >orla2e o? !hem4Tob~s Hebrew #atthewG, @e< Testament Studies @@ D033BE pp. @3/4
702
O. Q. 'etersen, G!ome Ibservations on a ;e$ent Pdition o? and %ntrodu$tion to !hem4Tob~s ~Hebrew
#atthew~G, T3E % Journal o, )i'lical Te&tual 3riticism @ D0333E hP4Joumalr, http:11purl.org1TC
#. 6. 'owell, G+o and 8eep Ohat #oses !ays D#atthew 2>:2|<EH, Journal o? (ibli$al Qiterature 00@ D0337E
pp. @034@>7
!trana 55 od 57
Q. Y. ;ahmani, G!tone !ynagogue Chairs: Their %denti?i$ation, :se and !igni?i$an$eH, Israel E&1loration
Journal @/ D033/E pp. 032420@
G;ashiH K !olomon ben %saa$ h00th Centuryr in: Torat 3ha*im, #osad Harav Cook, Jerusalem 033> h;abbini$
(ible $ommentaryr hna hebre"skomr
%. ;enov, GThe !eat o? #osesH, Israel E&1loration Journal 7 D0377E pp. 252425<
Y. ;osental, GJewish Criti$ism o? the New Testament ?rom the 0>
th
CenturyH, in: Studies in Je<ish
)i'lio2ra1h*, 4istor* and LiteratureE +. #iov Ju'ilee >olume, Y. (erlin Ded.E, New York 03<2, pp. 02>40>3
hHebrewr
G;osner TranslationH O (aimonides/ Introduction to 4is 3ommentar* on the (ishnah, translated by L.
;osner, Jason 6ronson, %n$., Northvale, New Jersey and Qondon 0337
;. L. !hedinger, GThe Tetual ;elationship (etween G'@7H and !hem4Tob~s Hebrew #atthewH, @e<
Testament Studies @> D033<E pp. 7B4<0
;. L. !hedinger, G6 Lurther Consideration o? the Tetual Nature o? !hem4Tob~s Hebrew #atthewH, 3atholic
)i'le Muarterl* 50,@ D0333E pp. 5B5453@
Siddur Rinat +israelE @usach Se,arad, !h. Tal Ded.E, Jerusalem 03B@ hna hebre"skomr
Si,re on Deuteronom*, Q. Linkelstein Ded.E, New York 0353 hHebrewr
G!hul$han 6ru$hH K Joseph Caro h05
th
Centuryr, Shulchan %ruch, in: (ishnah )erurah hna hebre"skomr
G!on$ino TranslationH K 4e're<.En2lish Edition o, the )a'*lonian TalmudE Sanhedrin, translated by".
!$ha$hter and H. Lreedman, !on$ino 'ress, Qondon 0353
H. Q. !tra$k and G. !temberger, Introduction to the Talmud and (idrash, translated by #. (o$kmuehl, T. T.
Clark, Pdinburgh 0330
P. Q. !ukenik, %ncient S*na2o2ues in "alestine and ;reece, Qondon 03>@
N. Turner, % ;rammar o, @e< Testament ;reek, >ol. I>E St*le, T. T. Clark, Pdinburgh 03<5
GOhiston TranslationH . Josephus Llavius h0
st
Century CPr, 3om1lete Porks o, Jose1hus, translated by O.
Ohiston, 8regel 'ubli$ations, Grand ;apids, #i$higan 03B0
#. Ohittaker, @e< Testament ;reek ;rammarE %n Introduction, !C# 'ress Qtd 0353
Ya~akov ben ;euven, Pars o, the Lord, +. ;osental Ded.E, Jerusalem 03<> hna hebre"skomr
#. Ferwi$k and J. !mith, )i'lical ;reek Illustrated '* E&am1les, ;ome 03<<
!trana 5/ od 57
'reporu&u"emo:
- (ibli"ska proro&anstva, 6leksandar #edvedev
- 8ako raumeti "evre"ski kalendar, Natan (u=vik
- 'osledn"i dani planete Feml"e, Tom Hartman
- #asonski i okultni simboli, +r 8eti (arns
- Nauka i problem smrti, #irol"ub 'etrovi)
- (ibli"ski 'otop, +r Henri #oris i +r +9on ,itkomb
- #o" beg od demona, ;o9e #orno
- Tehnologi"a samouni=ten"a N kakve su posledi$e proivodn"e genetski modi?ikovane hrane,
+r #ari"an Jo=t
- Fakoni dravl"a i ile&en"a, +r Nil Nidli
- %la i depresi"e, +r Nil Nidli
+istribu$i"a: #etaphysi$a, /0012324//52
!trana 57 od 57