IVOTNI STIL

Ako osmotrimo bor koji raste u dolini, zapaziemo

da se njegov izgled razlikuje od izgleda bora
na vru nekog brega! "adi se dodu#e o istoj vrsti
drvea, o boru, all mi pred sobom imamo dva razli$ita
%ivotna stila! Stil drveta na vru brega je drugaiji
od stila drveta koje raste u dolini! &ivotni stil
jednog drveta je njegova individualnost koja dolazi
do izra%aja u odredenoj okolini i u skladu sa njom!
'edan %ivotni stil emo izuzetno jasno sagledati ako
ga posmatramo u odnosu na okolinu koja je drugaija
nego #to smo oekivali, jer onda nam postaje
jasno da svako drvo ima svoju sopstvenu %ivotnu
(ormu i da ne predstavlja samo jednu meaniku
reak)iju na odgovarajuu okolinu!
* prilinoj meri je to isto tako i kod Ijudi! +i %ivotni stil vidimo u zavisnosti od
odredeni uslova %ivotne sredine i na# se zadatak sastoji u tome da
pomno analiziramo njegov odnos prema datim okolnostima,
s tim #to se ima na umu misao da se psia
menja sa odgovarajuim promenama %ivotne sre$dine!
,e dok jedan ovek %ivi u povoljnim okolnostima
ne mo%emo jasno da sagledamo njegov %i$votni stil! * novim %ivotnim situa)ijama pak, u
ko$jima je izlo%en nekim te#koama, %ivotni stil se obelodanjuje
u jasnoj i op#toj (ormi! Iskusan psiolog
bi verovatno ak mogao da sagleda %ivotni stil o$
-.
veka koji se nalazi u povoljnom polo%aju, all on za
svakog drugog postaje vidljiv tek kada taj ovek
dospe u nepovoljne i te#ke situa)ije!
/udui da je %ivot ne#to vi#e od puke igre, on
sobom donosi niz te#koa! Stalno se javljaju situa)ije
u kojima su Ijudi suoeni sa te#koama! Trebalo
bi jednog oveka da posmatramo ba# onda kada
mora da se nosi sa takvim te#koama, i da poku#amo
da udemo u trag njegovim raznim du#evnim
pokretima, kao i njegovim karakteristinim osobi$nama
raspoznavanja! 0ao #to je ve) gore obja#$njeno, %ivotni stil ini jedno jedinstvo, jer se
razvio
iz te#koa ranog %ivota i te%nje za jednim )iljem!
+i, jamano, nismo toliko zainteresovani za
pro#lost koliko za budunost, a da bi razumeli budunost
jednog oveka, moramo da spoznamo njegov %ivotni stil! 1ak ako razumemo instinkte,
nadra%aje,
nagone itd!, ni izdaleka jo# ne mo%emo sa sigurno#u
da predska%emo #ta e se desiti! Neki psiolozi
uistinu poku#avaju da izvuku neke zakljuke samo
na osnovu odredeni nagona, utisaka ili trauma, all
ako se stvar pobli%e osmotri, onda e se ispostaviti
da svi ti elementi pretpostavljaju jedan sa samim
sobom usagla#en %ivotni stil! /ilo #ta da deluje kao
nadra%aj, ono to ini samo utoliko #to sadr%i i (iksira
jedan %ivotni stil!
0ako se pojam %ivotnog stila mo%e uskladiti s
onim #to smo razlagali u pretodnom poglavlju2
Videli smo da Ijudi sa slabim organima pate od kompleksa ili oseanja manje vrednosti
zato #to su
suoeni sa te#koama i #to se oseaju nesigurni! Ali
po#to to Ijudi na du%e vreme ne mogu da izdr%e, to
i oseanje manje vrednosti, kao #to smo videli, go$ni
na aktivnost, delanje! "ezultat je ovek koji pred
sobom ima neki )ilj! Individualna psiologija to
konzistentno kretanje u prav)u jednog )ilja odavno
naziva %ivotnim planom! Ali, po#to je ova oznaka3
ponekad dovodila do nesporazuma, to danas govorimo
o %ivotnom stilu!
4o#to svaki ovek ima jedan %ivotni stil, to je
ponekad sasvim mogue predskazati njegovu budu$
-5
nost samo na osnovu razgovora koji smo s njim obavili
i odgovora koje nam je dao! To je kao da gledamo
peti in jedne drame, u kojem se otkrivaju 6e tajne! +i zbog toga mo%emo da dajemo
prognoze
jer poznajemo (aze, te#koe i pitanja %ivota!
Sodno tome mo%emo na osnovu iskustva i poznavanja
ne#to malo (akata da predvidimo #ta e se
zbiti sa de)om koja se stalno odvajaju od ostale
de)e, koja tra%e podr#ku drugi, koja su razma%ena
i neodluno pristupaju novim situa)ijama! 7ta se
de#ava u sluaju oveka 8iji je )ilj da od drugi
dobije podr#ku2 On e se kolebati i te%ie da izbegne
re#avanje %ivotni pitanja! +i znamo za#to
i kako se koleba, za#to se povlai ili nastoji da izbegne
odgovor, budui da smo iljadu puta posmatrali
kako se ne#to slino zbilo! +i znamo da taj i
takav ovek ne bi teo sam da se kree napred,
nego da %eli da bude ma%en! On bi teo da se dr%i
podalje od veliki %ivotni problema i radije se bavi
nekorisnim stvarima umesto da se pozabavi korisnim
stvarima! Njemu nedostaje oseanje za zajedni)u
i posledi)a toga je da se ponekad razvija u pro$blematino
dete, u kriminal)a, neurotiara ili samoubi)u
koji bira poslednju, krajnju mogu)nost bekstva!
,e to sada bolje razumemo nego ranije!
Nama je, na primer, jasno da normalni %ivotni
stil mo%emo da koristimo kao osnovu za vrednovanje
kada posmatramo %ivotni stil jednog odredenog
oveka! So)ijalno prilagodenog oveka uzimamo
kao merilo, kao normu i po tome odmeravamo individualna
odstupanja!
"A&*+9VAN'9 '9:NO; %ivotnog STILA
Na ovoj taki e mo%da biti sasvim korisno da
se poka%e kako se odretuje normalni %ivotni stil i
da na toj osnovi objasnimo pogre#no dr%anje i neobina
pona#anja! Ali pre nego #to ponemo s tim
razmatranjem trebalo bi jo# da pomenemo da kod
-<
takvi istra%ivanja tipove Ijudi ne uzimamo u brojanom
smislu! Nas ne interesuju tipovi Ijudi zato #to smatramo da svaki ovek ima svoj
sopstveni in$dividualni
%ivotni stil! 0ao #to ni na jednom drvetu
neemo nai dva potpuno istovetna lista, tako isto
ne mo%emo nai dva oveka koji su u svemu pot$puno
jednaki! 4riroda je tako bogata (ormama i
mogui nadra%aji, nagoni i gre#ke su tako mnogobrojni
da je naprosto nemogue da dva oveka budu
potpuno identina! Ako, dakle, govorimo o tipovima,
onda u tome vidimo samo jedno intelektualno po$mono
sredstvo za jasnije i svatljivije sagledavanje
slinosti medu individuama! Na#i sudovi dobijaju u
o#trini ako uvedemo jednu ra)ionalnu klasi(ika)iju
poput tipova i potom istra%imo njiova potrebna
uoblienja! Ali pri tome se nikako ne oseamo obaveznim
da se u svakoj prili)i poslu%imo tom klasi(ika)ijom=
mi upotrebljavamo odredenu klasi(ika)iju
u sluajevima u kojima ona omoguava da se jedna
posebna slinost najjasnije predoi! Ljudi koji ti$pove
i klasi(ika)ije uzimaju ozbiljno nisu u stanju
da oveka kojeg su jednom strpali u neku (ioku
uvrste u neku drugu klasi(ika)ionu semu!
'edan primer mo%e da uini jasnijom ovde razmatranu
taku! Ako re)imo za nekog oveka ka%emo
da nije so)ijalno prilagoden, onda time mislimo na
nekoga ko vodi beskoristan %ivot jer mu nedostaje
oseanje za zajedni)u! To je jedna mogunost da se
Ijudi klasi(ikuju, i mo%da je ona i najva%nija! Ali
uzmimo oveka ije se interesovanje, ma koliko ogranieno
to i bilo, upravlja na vidljivo, vizuelno! Ta$kav
ovek e se potpuno razlikovati od oveka ije
je interesovanje prevasodno usmereno ka jelu!
Oboji)a mogu naravno da budu so)ijalno pogre#no
prilagodeni i pri tome da imaju te#koa u odr%avanju
kontakta sa Ijudima oko sebe! 0lasi(ikovanje
na osnovu tipova mo%e sodno tome da dovede
do zbrke, ukoliko nam nije jasno da se kod tipova
radi samo o svrsisodnim apstrak)ijama!
Vratimo se sada normalnom oveku koji nam
slu%i kao merilo za odstupanja! Normalan ovek je
->
individtia koja %ivi u dru#tvu i sa dru#tvom i iji je
nain %ivota tako prilagoden da dru#tvo iz njegovog
rada, teo on to ili ne, izvlai izvesnu korist! On
isto tako, gledano sa psiolo#kog stanovi#ta, ima do$voljno
energije i rabrosti da savlada probleme i
te#koe sa kojima se suoava na svom putu! Oba
svojstva nedostaju u sluaju psiopata? oni nisu ni
so)ijalno ni psiiki dorasli dnevnim zada)ima %ivota!
Ilustra)ije radi pogledajmo sluaj jednog odre8tenog
oveka! "e je o oveku od trideset godina@
koji je uvek u poslednjem trenutku izbegao re#avanje
svoji problema! Imao je prijatelja kojem nije
verovao i usled toga nikada nije ni do#lo do pro$dubljavanja
tog prijateljstva! * takvim okolnostima
te#ko da jedno prijateljstvo mo%e biti uspe#no, jer
jedna strana osea da je odnos optereen napetostima!
Sodno tome mi u sluaju ovog oveka vi$dime
$3da on, iako je sa velikim brojem Ijudj odr%avao
konta0te na nivou razgovora, nrje imao pravi
prijatelja! Niti je posedovao dovoljno oseanja za
zajedni)u, niti je bio dovoljno prilagoden da bi sti)ao
prijatelje! Stvarno nije voleo da izlazi u dru#tvo
i u dru#tvu je uvek bio ti i malo je govorio! Svoje
pona#anje je obrazlagao time da mu u dru#tvu ne
pada nikakva ideja na pamet, pa otuda nema #ta
da ka%e!
4ored toga je ovaj ovek bio jo# i stra#ljiv!
Imao je rumeno li)e koje bi se s vremena na vre$me,
kada bi uestvovao u razgovoru, potpuno po)rvenelo!
0ada bi uspeo da savlada svoju stra#ljivost,
onda bi sasvim pristojno govorio! Ono #to mu
je stvarno nedostajalo to je bio neko ko bi mu u
tom pogledu pomogao a da ga pri tome ne povredi!
Naravno, u stanju stra#ljivosti nije ostavljao prija$tan
utisak i medu svojim poznani)ima nije bio naroito
omiljen! On je to veoma dobro oseao i usled
toga se pojaavala njegova odbojnost prema go$voru!
+oglo bi se rei da je njegov %ivotni stil bio
tako pode#en da je, im bi se na#ao u dru#tvu, svu
svoju patnju usmerio na sebe!
--
* tesnoj vezi sa dru#tvenim %ivotom i ume#$no#u u opodenju sa prijateljima stoji
pitanje bavIjenja
odredenim pozivom! Na# pa)ijent se stalno
pla#io da bi mogao da zataji u svom pozivu pa je
i danju i nou radio na svom daljem obrazovanju!
"adio je preko svake mere i preterano se optereivao!
I usled te prekomerne napetosti onemoguavao
je sebe da re#i probleme svog poziva!
Ako uporedimo nain na koji na# pa)ijent pristupa
prvim dvama %dvotnim zada)ima, odma zapa%amo
da se stalno nalazi u stanju preterane napetosti!
To je znak za jako oseanje manje vrednosti!
Sebe je obezvredivao a druge Ijude i nove situ$a)ije
je posmatrao kao ne#to #to je prema njenru
neprijateljski nastrojenAB 4ona#ao se kao da %ivi u
neprijateljskoj zemlji!
Sada smo sakupili dovoljno podataka da bismo
mogli da prika%emo %ivotni stil tog oveka! Vidimo
da bi on dodu#e teo da ide napred, all da se istovremeno
osea ometenim jer se boji poraza! To je
kao da, pro%et napeto#eu punom straa, stoji pred
nekim ponorom! On dodu#e uspeva da se kree napred
all samo u ogranienoj meri, pod odredenim
uslovima, i zapravo bi teo da ostane kod kue i da
se ne me#a s druglim Ijudima!
Tree pitanje sa kojim se ovaj pa)ijent suoio $$ i pri tome se radi o pitanju za koje veina
Ijudi
nije naroito dobro pripremljena $$ bilo je pitanje
Ijubavi! 4rema drugom polu je bio kolebljiv! Ose)ao
je dodu#e %eljoi da nekoga voli i da se o%eni, all
usled svog jakog oseanja manje vrednosti bip je
suvi#e sputan straom da bi ozbiljnije mogao da
pristupi ostvarenju takvi planova! Nije bio u stanju
da ostvari ono #to je %eleo i tako se )elokupno
njegovo pona#anje i njegov stav mogu svesti na
rei? ,,:a!!! allIC 'ednom bi se zaljubio u jednu
a onda opet u drugu devojku! 0od neurotini osoba
to je, naravno, esta pojava, jer u izvesnom smislu
su dve devojke manje nego jedna! Ova okolnost ponekad
predstavlja uzrok za tenden)iju ka poligamiji!
-D
4osvetimo sada pa%nju razlozima za taj %ivotni
stil! Individualna psiologija je sebi postavila zadatak
da ispita i analizira uzroke jednog %ivotnog
stila! Na# pa)ijent je svoj %ivotni stil izgradio u pr$vi
etiri ili pet godina! * ono vreme do%iveo je
neku tragediju koja je uti)ala na njegovo uoblienje
i (ormiranje, pa sada moramo da utvrdimo kakva
je to tragedija bila! +o%emo da vidimo da je iz
nekog razloga izgubio svoje normalno interesovanje
za druge Ijude i da je nadalje bio pod utiskom da %ivot nije ni#ta drugo do jedna velika
tegoba i da
je bolje uop#te ne kretati se, nego se stalno suoa$vati sa te#kim situa)ijama! Stoga je
postao pretera$no oprezan i kolebljiv, i stalno se samo osvrtao za
mogunostima da izbegne probleme!
* tom sklopu moramo pomenuti da je bio prvorodeno
dete! O velikom znaaju tog polo%aja ve smo
govorili! 0ao #to smo pokazali, glavni problem za
prvorodeno dete sastoji se u injeni)i da je godi$nama
u sredi#tu pa%nje, da bi na kraju taj svoj
sjajni polo%aj i mesto moralo drugome da ustupi! *
veoma vellkom broju sluajeva stra#ljivosti i pomanjkanja
rabrosti kod realizovanja namera konstatujemo
da razlog treba tra%iti u okolnosti da je
nekom drugom oveku data prednost! Otuda nije
te#ko da se u tom sluaju utvrdi odakle potiu ie
tegobe!
1esto je dovoljno samo da upitamo pa)ijenta
da li je prvo, drugo ili tree dete u porodi)i2 Odgovorom
dobijamo 6e #to nam je potrebno! Ali mo%emo
da primenimo i sasvim drugi postupak! +o$%emo
pa)ijenta da pitamo za seanje iz ranog
detinjstva, ime emo se u narednom poglavlju #ire
pozabaviti! Taj postupak je zavalan jer su ta se$anja
ili rane slike sastavni deo poetaka %ivotnog
stila koje smo oznaili kao slike vodilje! 0ada neko
pria o svojim seanjima iz detinjstva, nailazi se na
jedan stvaran deo njegove slike vodilje! Svako ko se
osvre na svoju sopstvenu pro#lost prisea se va%ni
stvari, a ono #to se zadr%i u pamenju, to je stvarno
uvek va%no!
-E
Neke psiolo#ke #kole polaze od suprotnog svatanja!
One smatraju da je najva%nije ono #to je ovek zaboravio, all u stvari ta suprotnost
izmedu
ta dva svatanja i nije tako naroito velika i znaajna!
Odredena osoba mo%e da bude u stanju da
nam pria o svojim svesnim seanjima a da ne zna #ta ona znae! Ona ne sagledava
njiovu vezu sa
svojim postup)ima! Sodno tome je rezultat isti, bilo
da u prednji plan stavimo skriveno ili zaboravljeno
znaenje svesni seanja ili pak znaenje zaboravIjeni
seanja!
0ratki opisi rani seanja, tako rei trenutna
jarka osvetljavanja, esto su veoma zanimljiva! Ta$ko,
na primer, jedan ovek mo%e da ispria da ga
je majka, kada je bio mali, zajedno sa njegovim ma$lim
bratom povela na pija)u! To je ve dovoljno! Na
osnovu te opisane epizode mo%emo da dokuimo nje$gov
%ivotni stil! Taj ovek je, naime, priao o sebi
i svom mladem bratu! 4o tome vidimo da za njega
mora da je bilo va%no da ima jednog mladeg brata!
4ustimo ga da dalje pria i mo%da emo se suoiti
sa opisom koji lii na jedan drugi opis, u kojem
se neki ovek prisea da je toga dana poela da pada
ki#a! Njegova majka ga je na to uzela u naruje, all
kada joj je pogled pao na mladeg brata, spustila ga
je da bi ponela mladeg brata! Na osnovu ovoga mo%emo
da ski)iramo njegov %ivotni stil! On, naime,
stalno %ivi u i#ekivanju da oe nekom drugom, u
odnosu na njega, biti data prednost! I tako mo%emo
da razumemo za#to ne mo%e da govori u dru#tvu=
jer, on se stalno osvre da vidi nee li nekom drugoin
biti data prednost! Isto je to tako i sa prijateIjima!
Stalno ga proganja misao da bi njegov prijatelj
mogao da bude vi#e privr%en nekom drugom
a ne njemu, i posledi)a toga je da on nikada ne uspeva da nade pravog prijatelja!
Neprekidno je
podozriv, pa se stalno osvre za beznaajnim stva$rima
koje ometaju prijateljstvo!
+o%emo i da spoznamo kako ga tragedija koju
je do%iveo onemoguava da razvije oseanje za zajedni)u!
On se sea da je njegova majka mladeg
-F
brata uzela u naruje i po tome vidimo da ima oseanje
da je to malo dete vei deo pa%nje svoje majke
privuklo na sebe! 4o njegovom oseanju je bratu,
u odnosu na njega, data prednost i ta ga misao to$liko
proganja da on za to stalno tra%i neku potvrdu!
4otpuno uveren u to da je u pravu, on stalno %ivi
u stanju napetosti, stalno vidi sebe u situa)iji da
mora ne#to da postigne, a istovremeno se nekom
drugom daje prednost a ne njemu!
&a takvog podozrivog oveka postoji samo mogunost
da se povue u potpunu izola)iju tako da
sa ostalim Ijudima uop#te ne mora da stupi u konkuren)iju
i da je tako rei jedini ovek na ovoj
zemlji! 4onekad se u (antaziji jednog takvog deteta
stvarno ini kao da je )eo svet uni#ten, da je kao
jedino Ijudsko stvorenje izmaklo nesrei i da se sod$no
tome nikom drugom u odnosu na njega vi#e ne
mo%e dati prednost! 0ao #to vidimo, ono ispituje
svaku mogunost da se spase od pretee opasnosti!
Ali se pri tom ne dr%i puteva logike, )ommon sensea
ili istine, nego misaoni puteva sumnje i podozrenja!
Ono %ivi u jednom su%enom svetu i ima samo jednu
privatnu predstavu o tome kako mo%e da svemu
tome izmakne! Sa ostalim Ijudima nema ni najmanje
veze, niti ima interesovanja za nji! Ali ga ne
bi trebalo prekorevati, jer mi znamo da ono uistinu
nije normalno!
0O"90T*"A IVOTNO; STILA
Na# je zadatak da takvom oveku prenesemo
oseanje za zajedni)u koja se oekuje i zateva od
jednog dobro prilagodenog Ijudskog stvorenja! 0ako
to da postignemo2 0od Ijudi koji su se trenirali na
pomenuti nain postoji velika te#koa koja se sastoji
u tome da su stalno prenapeti i da se neprekidno
osvru za potvrdom svoji (iks$ideja! Otuda
je nemogue njiove predstave usmeriti u neki drugi
prava), 6e dok na neki drugi nain, koji bi njiove
-G
predrasude li#io oslon)a, ne uspemo da prodremo u
njiovu linost! * to svru potrebno je da se poslu%imo
izvesnom ume#no#u i izvesnim pre(injenim
oseanjem za nijanse! I po na#em iskustvu je najbolje
kada sagovornik sa pa)ijentom nije ni u rod$binskoj
vezi niti mu je na bilo koji nain naklonjen,
jer ako je neko neposredno zainteresovan za naki
sluaj, onda bismo ubrzo morali da konstatujemo da
se vi#e zala%e za svoje line interese nego za interese
pa)ijenta! To pa)ijentu nee promai!
Va%no je da se ubla%i pa)ijentovo oseanje ma$nje
vrednosti! Naravno, ono ne mo%e biti potpuno
uklonjeno i uistinu mi to ne %elimo, jer oseanje
manje vrednosti mo%e da bude sasvim korisna os$nova
na kojoj mo%emo dalje da gradimo! Na# zadatak
sastoji se u tome da se izmeni pa)ijentov )ilj!
Videli smo da taj )ilj poiva na %elji da se izbegne
neka obaveza i da se povue iz dru#tva zato #to je
u odnosu na njega prednost data nekom drugom, i
upravo taj kompleks predstava moramo obraditi!
+oramo da ubla%imo njegovo oseanje manje vrednosti
na taj nain #to emo mu objasniti da on sebe
u stvari pot)enjuje! +o%emo da mu poka%emo sa
kakvim su 6e te#koama povezani svi njegovi du$#evni
pokreti i 6e njegove radnje, i mo%emo mu
objasniti da naginje tome da sebe dovodi u stanja
preterane napetosti, kao da stoji pred dubokim ponorom
ili kao da %ivi u nekom neprijateljskom lo$goru,
izlo%en stalnoj %ivotnoj opasnosti! +o%emo da
mu pomognemo da uvidi da njegov stra, da bi
drugi mogli da budu povla#eni, sputava njegovu
opravdanu nameru da da svoj doprinos i da kod
drugi ostavi dobar utisak!
Stanje takvog oveka bi se znatno popravilo
ako bi dospeo u situa)iju u kojoj treba da se poka%e
kao organizator nekog slavlja, da se brine da se njegovi
prijatelji lepo zabavljaju, da se pona#a kao
neko ko sa svojim prijateljima odr%ava srdane od$nose
i vodi rauna o njiovim %eljama! +edutim,
vidimo da u obinom dru#tvenom %ivotu ne ume da
DH
se opusti i da se zabavi, da mu ni#ta ne pada na um,
i da, kao posledi)a toga, smatra? ,,;lupa)i $$ oni se
ne raduju meni, pa ni oni mene ne interesuju!C
Nevolja sa takvim Ijudima dolazi otuda #to oni
zbog svoje iskljuivo privatno orijentisane inteligen)ije
i pomanjkanja )ommon sensea ne mogu da razumeju
datu situa)iju! 0ao #to je ve reeno, to je
kao da su stalno okru%eni neprijateljima i da vode %ivot samotnog vuka! Takav %ivot je u
situa)iji Ijudi
jedna tragina okolnost!
4ogledajmo sada jo# jedan spe)i(ian sluaj $$ sluaj depresije! 4ri tome se radi o dosta
estoj psi$ikoj
smetnji, koja je u svakom sluaju apsolutno
izleiva! Takvi Ijudi se prepoznaju ve u detinjstvu,
i stvarno se susreemo s mnogo de)e koja pokazuju
znake depresije im se suoavaju sa nekom novom
situa)ijom! :epresivni mu#kara), o kojem je u ovom
sluaju re, imao je iza sebe neki desetak napada,
koji su se uvek javljali u trenutku kada je pre#ao
na novo radno mesto! ,e dok se nalazio na svom
starom radnom mestu, bio je pribli%no normalan!
:odu#e, odbijao je svako dru%enje i bio je sklon da
vlada drugima! Otuda nije ni imao prijatelje i sa
svoji pedeset godina jo# uvek nije bio o%enjen!
4ozabavimo se pobli%e njegovim detinjstvom,
kako bismo ispitali njegov %ivotni stil! 4o prirodi
je bio veoma osetljiv i svadljiv, i neprestano je #ikanirao
svoju stariju brau i sestre, pozivajui se
pri tom na svoje boljke i svoju nejakost! 'ednog
dana gurnuo je svu svoju brau i sestre sa so(e na
kojoj se on upravo igrao! 0ada ga je njegova tetka
zbog toga prekorila, odvratio joj je? ,,&bog toga #to
si me izgrdila, uni#ten je )eo moj %ivotIC A u to
vreme imao je tek etiri ili pet godina!
To je, dakle, bio njegov %ivotni stil $$ da stalno
poku#ava da vlada drugima, da se stalno %ali na
svoje boljke i svoje slabosti! Ova karakterna )rta
dovela je u njegovom kasnijem %ivotu do depresije,
koja na kraju krajeva nije ni#ta drugo do izraz slabosti!
Svaki pa)ijent koji pati od depresije upotrebIjava
skoro iste rei? ,,*propa#en mi je %ivot! ,e
D.
sam izgubio!C 8esto je ovek koji pati od depresije
u detinjstvu bio ma%en a sada to vi#e nije, i to odreduje
njegov %ivotni stil!
* svojim reak)ijama na %ivotne situa)ije Ijudi u
velikoj meri lie na razne vrste %ivotinja! 'edan ze) e na istu situa)iju reagovati
drugaije od vuka ili
tigra! Slino stoje stvari i sa pojedinim Ijudima! Na$pravljen
je jednom jedan eksperiment? tri razliita
tipa deaka odvedena su do kaveza sa lavovima da
bi se videlo kako e se pona#ati kada prvi put u
svom %ivotu budu ugledali jednu ovakvu stra#nu %ivotinju!
4rvi deak se okrenuo i rekao? ,,Jajdemo
kui!C :rugi je rekao? ,,O, kako je to zgodnoIC Jteo
je da pokaze da je rabar a u stvari je, dokjegovorio,
drtao )elim telom! *istinu je bio kukavi)a! A
trei je upitao? ,,Smem li da ga pljunem2C Imamo
pred sobom tri razliite reak)ije, tri razliite vrste
auzivljavanja jedne te iste situa)ije! Takode vidimo
da Ijudi veinom naginju stra#ljivosti!
Ta stra#ljivost je, ukoliko dode do izra%aja u nekoj
so)ijalnoj situa)iji, jedan od naje#i uzroka pogre#nog
prilagodavanja! Tako imamo jednog mu#$kar)a iz dobrostojee porodi)e koji nikada nije
teo da se sam napregne nego je stalno oekivao da se
za njega 6e sredi! Ostavljao je slaba#an utisak i
naravno da nije bio u stanju da sebi nate neko
radno mesto! 0ada se pak materijalna situa)ija u
roditeljskoj kui pogor#ala, braa su ga zadirkivala
i govorila mu? ,,Ti si tako glup da ne ume# da nade# nikakav posao! Ti ni o emu nema#
pojma!C Na
to je ovaj ovek poeo da se opija! 4osle nekoliko
mese)i bio je nepopravljivi alkooliar i onda je na
dve godine dospeo u jedno leili#te! To mu je do$du#e
pomoglo, all ne zadugo, jer je bez odgovarajue
pripreme ponovo dospeo medu Ijude! Nije mogao da
nade posla, izuzev kao pomoni radnik, i to iako je
bio izdanak jedne nadaleko poznate porodi)e! *brzo
je poeo da pati od alu)ina)ija! *obra%avao je da
mu se javlja neki ovek i da ga zadirkuje, tako da
nije bio u stanju da radi! Isprva nije mogao da radi
zato #to je bio alkooliar, a potom zato #to je bio
D5
oprvan alu)ina)ijama! 4o tome vidimo da za al$kooliara
nije pravi tretman jednostavno ga otrezniti=
moramo, #tavi#e, da dokuimo njegov %ivotni
stil i da poku#amo da ga korigujemo!
* sklopu na#i istra%ivanja ispostavilo se da je
ovaj ovek u detinjstvu bio razma%en i da je neprestano
tra%io pomo! On nije bio pripremljen za to
da sam radi, i tako imamo pred nama posledi)e takvog
odnosa! +oramo da se postaramo da de)a postanu
samostalna, a to mo%emo postii samo ako i
dovedemo do toga da uvide gre#ke u svom %ivotnom
stilu! Ovo dete je trebalo da bude trenirano da ne#to
radi, onda ono ne bi moralo da se stidi pred svojom
braom i sestrama!
D<
5IVOTNI STIL
Ako osmotrimo bor koji raste u dolini, zapaziemo
da se njegov izgled razlikuje od izgleda bora
na vru nekog brega! "adi se dodu#e o istoj vrsti
drvea, o boru, all mi pred sobom imamo dva razli$ita
%ivotna stila! Stil drveta na vru brega je drugaiji
od stila drveta koje raste u dolini! &ivotni stil
jednog drveta je njegova individualnost koja dolazi
do izra%aja u odredenoj okolini i u skladu sa njom!
'edan %ivotni stil emo izuzetno jasno sagledati ako
ga posmatramo u odnosu na okolinu koja je drugaija
nego #to smo oekivali, jer onda nam postaje
jasno da svako drvo ima svoju sopstvenu %ivotnu
(ormu i da ne predstavlja samo jednu meaniku
reak)iju na odgovarajuu okolinu!
* prilinoj meri je to isto tako i kod Ijudi! +i %ivotni stil vidimo u zavisnosti od
odredeni uslova %ivotne sredine i na# se zadatak sastoji u tome da
pomno analiziramo njegov odnos prema datim okolnostima,
s tim #to se ima na umu misao da se psia
menja sa odgovarajuim promenama %ivotne sre$dine!
,e dok jedan ovek %ivi u povoljnim okolnostima
ne mo%emo jasno da sagledamo njegov %i$votni stil! * novim %ivotnim situa)ijama pak, u
ko$jima je izlo%en nekim te#koama, %ivotni stil se obelodanjuje
u jasnoj i op#toj (ormi! Iskusan psiolog
bi verovatno ak mogao da sagleda %ivotni stil o$
-.
veka koji se nalazi u povoljnom polo%aju, all on za
svakog drugog postaje vidljiv tek kada taj ovek
dospe u nepovoljne i te#ke situa)ije!
/udui da je %ivot ne#to vi#e od puke igre, on
sobom donosi niz te#koa! Stalno se javljaju situa)ije
u kojima su Ijudi suoeni sa te#koama! Trebalo
bi jednog oveka da posmatramo ba# onda kada
mora da se nosi sa takvim te#koama, i da poku#amo
da udemo u trag njegovim raznim du#evnim
pokretima, kao i njegovim karakteristinim osobi$nama
raspoznavanja! 0ao #to je ve) gore obja#$njeno, %ivotni stil ini jedno jedinstvo, jer se
razvio
iz te#koa ranog %ivota i te%nje za jednim )iljem!
+i, jamano, nismo toliko zainteresovani za
pro#lost koliko za budunost, a da bi razumeli budunost
jednog oveka, moramo da spoznamo njegov %ivotni stil! 1ak ako razumemo instinkte,
nadra%aje,
nagone itd!, ni izdaleka jo# ne mo%emo sa sigurno#u
da predska%emo #ta e se desiti! Neki psiolozi
uistinu poku#avaju da izvuku neke zakljuke samo
na osnovu odredeni nagona, utisaka ili trauma, all
ako se stvar pobli%e osmotri, onda e se ispostaviti
da svi ti elementi pretpostavljaju jedan sa samim
sobom usagla#en %ivotni stil! /ilo #ta da deluje kao
nadra%aj, ono to ini samo utoliko #to sadr%i i (iksira
jedan %ivotni stil!
0ako se pojam %ivotnog stila mo%e uskladiti s
onim #to smo razlagali u pretodnom poglavlju2
Videli smo da Ijudi sa slabim organima pate od kompleksa ili oseanja manje vrednosti
zato #to su
suoeni sa te#koama i #to se oseaju nesigurni! Ali
po#to to Ijudi na du%e vreme ne mogu da izdr%e, to
i oseanje manje vrednosti, kao #to smo videli, go$ni
na aktivnost, delanje! "ezultat je ovek koji pred
sobom ima neki )ilj! Individualna psiologija to
konzistentno kretanje u prav)u jednog )ilja odavno
naziva %ivotnim planom! Ali, po#to je ova oznaka3
ponekad dovodila do nesporazuma, to danas govorimo
o %ivotnom stilu!
4o#to svaki ovek ima jedan %ivotni stil, to je
ponekad sasvim mogue predskazati njegovu budu$
-5
nost samo na osnovu razgovora koji smo s njim obavili
i odgovora koje nam je dao! To je kao da gledamo
peti in jedne drame, u kojem se otkrivaju 6e tajne! +i zbog toga mo%emo da dajemo
prognoze
jer poznajemo (aze, te#koe i pitanja %ivota!
Sodno tome mo%emo na osnovu iskustva i poznavanja
ne#to malo (akata da predvidimo #ta e se
zbiti sa de)om koja se stalno odvajaju od ostale
de)e, koja tra%e podr#ku drugi, koja su razma%ena
i neodluno pristupaju novim situa)ijama! 7ta se
de#ava u sluaju oveka 8iji je )ilj da od drugi
dobije podr#ku2 On e se kolebati i te%ie da izbegne
re#avanje %ivotni pitanja! +i znamo za#to
i kako se koleba, za#to se povlai ili nastoji da izbegne
odgovor, budui da smo iljadu puta posmatrali
kako se ne#to slino zbilo! +i znamo da taj i
takav ovek ne bi teo sam da se kree napred,
nego da %eli da bude ma%en! On bi teo da se dr%i
podalje od veliki %ivotni problema i radije se bavi
nekorisnim stvarima umesto da se pozabavi korisnim
stvarima! Njemu nedostaje oseanje za zajedni)u
i posledi)a toga je da se ponekad razvija u pro$blematino
dete, u kriminal)a, neurotiara ili samoubi)u
koji bira poslednju, krajnju mogu)nost bekstva!
,e to sada bolje razumemo nego ranije!
Nama je, na primer, jasno da normalni %ivotni
stil mo%emo da koristimo kao osnovu za vrednovanje
kada posmatramo %ivotni stil jednog odredenog
oveka! So)ijalno prilagodenog oveka uzimamo
kao merilo, kao normu i po tome odmeravamo individualna
odstupanja!
"A&*+9VAN'9 '9:NO; &lVOTNO; STILA
Na ovoj taki e mo%da biti sasvim korisno da
se poka%e kako se odretuje normalni %ivotni stil i
da na toj osnovi objasnimo pogre#no dr%anje i neobina
pona#anja! Ali pre nego #to ponemo s tim
razmatranjem trebalo bi jo# da pomenemo da kod
-<
takvi istra%ivanja tipove Ijudi ne uzimamo u brojanom
smislu! Nas ne interesuju tipovi Ijudi zato #to smatramo da svaki ovek ima svoj
sopstveni in$dividualni
%ivotni stil! 0ao #to ni na jednom drvetu
neemo nai dva potpuno istovetna lista, tako isto
ne mo%emo nai dva oveka koji su u svemu pot$puno
jednaki! 4riroda je tako bogata (ormama i
mogui nadra%aji, nagoni i gre#ke su tako mnogobrojni
da je naprosto nemogue da dva oveka budu
potpuno identina! Ako, dakle, govorimo o tipovima,
onda u tome vidimo samo jedno intelektualno po$mono
sredstvo za jasnije i svatljivije sagledavanje
slinosti medu individuama! Na#i sudovi dobijaju u
o#trini ako uvedemo jednu ra)ionalnu klasi(ika)iju
poput tipova i potom istra%imo njiova potrebna
uoblienja! Ali pri tome se nikako ne oseamo obaveznim
da se u svakoj prili)i poslu%imo tom klasi(ika)ijom=
mi upotrebljavamo odredenu klasi(ika)iju
u sluajevima u kojima ona omoguava da se jedna
posebna slinost najjasnije predoi! Ljudi koji ti$pove
i klasi(ika)ije uzimaju ozbiljno nisu u stanju
da oveka kojeg su jednom strpali u neku (ioku
uvrste u neku drugu klasi(ika)ionu semu!
'edan primer mo%e da uini jasnijom ovde razmatranu
taku! Ako re)imo za nekog oveka ka%emo
da nije so)ijalno prilagoden, onda time mislimo na
nekoga ko vodi beskoristan %ivot jer mu nedostaje
oseanje za zajedni)u! To je jedna mogunost da se
Ijudi klasi(ikuju, i mo%da je ona i najva%nija! Ali
uzmimo oveka ije se interesovanje, ma koliko ogranieno
to i bilo, upravlja na vidljivo, vizuelno! Ta$kav
ovek e se potpuno razlikovati od oveka ije
je interesovanje prevasodno usmereno ka jelu!
Oboji)a mogu naravno da budu so)ijalno pogre#no
prilagodeni i pri tome da imaju te#koa u odr%avanju
kontakta sa Ijudima oko sebe! 0lasi(ikovanje
na osnovu tipova mo%e sodno tome da dovede
do zbrke, ukoliko nam nije jasno da se kod tipova
radi samo o svrsisodnim apstrak)ijama!
Vratimo se sada normalnom oveku koji nam
slu%i kao merilo za odstupanja! Normalan ovek je
->
individtia koja %ivi u dru#tvu i sa dru#tvom i iji je
nain %ivota tako prilagoden da dru#tvo iz njegovog
rada, teo on to ili ne, izvlai izvesnu korist! On
isto tako, gledano sa psiolo#kog stanovi#ta, ima do$voljno
energije i rabrosti da savlada probleme i
te#koe sa kojima se suoava na svom putu! Oba
svojstva nedostaju u sluaju psiopata? oni nisu ni
so)ijalno ni psiiki dorasli dnevnim zada)ima %ivota!
Ilustra)ije radi pogledajmo sluaj jednog odre8tenog
oveka! "e je o oveku od trideset godina@
koji je uvek u poslednjem trenutku izbegao re#avanje
svoji problema! Imao je prijatelja kojem nije
verovao i usled toga nikada nije ni do#lo do pro$dubljavanja
tog prijateljstva! * takvim okolnostima
te#ko da jedno prijateljstvo mo%e biti uspe#no, jer
jedna strana osea da je odnos optereen napetostima!
Sodno tome mi u sluaju ovog oveka vi$dime
$3da on, iako je sa velikim brojem Ijudj odr%avao
konta0te na nivou razgovora, nrje imao pravi
prijatelja! Niti je posedovao dovoljno oseanja za
zajedni)u, niti je bio dovoljno prilagoden da bi sti)ao
prijatelje! Stvarno nije voleo da izlazi u dru#tvo
i u dru#tvu je uvek bio ti i malo je govorio! Svoje
pona#anje je obrazlagao time da mu u dru#tvu ne
pada nikakva ideja na pamet, pa otuda nema #ta
da ka%e!
4ored toga je ovaj ovek bio jo# i stra#ljiv!
Imao je rumeno li)e koje bi se s vremena na vre$me,
kada bi uestvovao u razgovoru, potpuno po)rvenelo!
0ada bi uspeo da savlada svoju stra#ljivost,
onda bi sasvim pristojno govorio! Ono #to mu
je stvarno nedostajalo to je bio neko ko bi mu u
tom pogledu pomogao a da ga pri tome ne povredi!
Naravno, u stanju stra#ljivosti nije ostavljao prija$tan
utisak i medu svojim poznani)ima nije bio naroito
omiljen! On je to veoma dobro oseao i usled
toga se pojaavala njegova odbojnost prema go$voru!
+oglo bi se rei da je njegov %ivotni stil bio
tako pode#en da je, im bi se na#ao u dru#tvu, svu
svoju patnju usmerio na sebe!
--
* tesnoj vezi sa dru#tvenim %ivotom i ume#$no#u u opodenju sa prijateljima stoji
pitanje bavIjenja
odredenim pozivom! Na# pa)ijent se stalno
pla#io da bi mogao da zataji u svom pozivu pa je
i danju i nou radio na svom daljem obrazovanju!
"adio je preko svake mere i preterano se optereivao!
I usled te prekomerne napetosti onemoguavao
je sebe da re#i probleme svog poziva!
Ako uporedimo nain na koji na# pa)ijent pristupa
prvim dvama %dvotnim zada)ima, odma zapa%amo
da se stalno nalazi u stanju preterane napetosti!
To je znak za jako oseanje manje vrednosti!
Sebe je obezvredivao a druge Ijude i nove situ$a)ije
je posmatrao kao ne#to #to je prema njenru
neprijateljski nastrojenAB 4ona#ao se kao da %ivi u
neprijateljskoj zemlji!
Sada smo sakupili dovoljno podataka da bismo
mogli da prika%emo %ivotni stil tog oveka! Vidimo
da bi on dodu#e teo da ide napred, all da se istovremeno
osea ometenim jer se boji poraza! To je
kao da, pro%et napeto#eu punom straa, stoji pred
nekim ponorom! On dodu#e uspeva da se kree napred
all samo u ogranienoj meri, pod odredenim
uslovima, i zapravo bi teo da ostane kod kue i da
se ne me#a s druglim Ijudima!
Tree pitanje sa kojim se ovaj pa)ijent suoio $$ i pri tome se radi o pitanju za koje veina
Ijudi
nije naroito dobro pripremljena $$ bilo je pitanje
Ijubavi! 4rema drugom polu je bio kolebljiv! Ose)ao
je dodu#e %eljoi da nekoga voli i da se o%eni, all
usled svog jakog oseanja manje vrednosti bip je
suvi#e sputan straom da bi ozbiljnije mogao da
pristupi ostvarenju takvi planova! Nije bio u stanju
da ostvari ono #to je %eleo i tako se )elokupno
njegovo pona#anje i njegov stav mogu svesti na
rei? ,,:a!!! allIC 'ednom bi se zaljubio u jednu
a onda opet u drugu devojku! 0od neurotini osoba
to je, naravno, esta pojava, jer u izvesnom smislu
su dve devojke manje nego jedna! Ova okolnost ponekad
predstavlja uzrok za tenden)iju ka poligamiji!
-D
4osvetimo sada pa%nju razlozima za taj %ivotni
stil! Individualna psiologija je sebi postavila zadatak
da ispita i analizira uzroke jednog %ivotnog
stila! Na# pa)ijent je svoj %ivotni stil izgradio u pr$vi
etiri ili pet godina! * ono vreme do%iveo je
neku tragediju koja je uti)ala na njegovo uoblienje
i (ormiranje, pa sada moramo da utvrdimo kakva
je to tragedija bila! +o%emo da vidimo da je iz
nekog razloga izgubio svoje normalno interesovanje
za druge Ijude i da je nadalje bio pod utiskom da %ivot nije ni#ta drugo do jedna velika
tegoba i da
je bolje uop#te ne kretati se, nego se stalno suoa$vati sa te#kim situa)ijama! Stoga je
postao pretera$no oprezan i kolebljiv, i stalno se samo osvrtao za
mogunostima da izbegne probleme!
* tom sklopu moramo pomenuti da je bio prvorodeno
dete! O velikom znaaju tog polo%aja ve smo
govorili! 0ao #to smo pokazali, glavni problem za
prvorodeno dete sastoji se u injeni)i da je godi$nama
u sredi#tu pa%nje, da bi na kraju taj svoj
sjajni polo%aj i mesto moralo drugome da ustupi! *
veoma vellkom broju sluajeva stra#ljivosti i pomanjkanja
rabrosti kod realizovanja namera konstatujemo
da razlog treba tra%iti u okolnosti da je
nekom drugom oveku data prednost! Otuda nije
te#ko da se u tom sluaju utvrdi odakle potiu ie
tegobe!
1esto je dovoljno samo da upitamo pa)ijenta
da li je prvo, drugo ili tree dete u porodi)i2 Odgovorom
dobijamo 6e #to nam je potrebno! Ali mo%emo
da primenimo i sasvim drugi postupak! +o$%emo
pa)ijenta da pitamo za seanje iz ranog
detinjstva, ime emo se u narednom poglavlju #ire
pozabaviti! Taj postupak je zavalan jer su ta se$anja
ili rane slike sastavni deo poetaka %ivotnog
stila koje smo oznaili kao slike vodilje! 0ada neko
pria o svojim seanjima iz detinjstva, nailazi se na
jedan stvaran deo njegove slike vodilje! Svako ko se
osvre na svoju sopstvenu pro#lost prisea se va%ni
stvari, a ono #to se zadr%i u pamenju, to je stvarno
uvek va%no!
-E
Neke psiolo#ke #kole polaze od suprotnog svatanja!
One smatraju da je najva%nije ono #to je ovek zaboravio, all u stvari ta suprotnost
izmedu
ta dva svatanja i nije tako naroito velika i znaajna!
Odredena osoba mo%e da bude u stanju da
nam pria o svojim svesnim seanjima a da ne zna #ta ona znae! Ona ne sagledava
njiovu vezu sa
svojim postup)ima! Sodno tome je rezultat isti, bilo
da u prednji plan stavimo skriveno ili zaboravljeno
znaenje svesni seanja ili pak znaenje zaboravIjeni
seanja!
0ratki opisi rani seanja, tako rei trenutna
jarka osvetljavanja, esto su veoma zanimljiva! Ta$ko,
na primer, jedan ovek mo%e da ispria da ga
je majka, kada je bio mali, zajedno sa njegovim ma$lim
bratom povela na pija)u! To je ve dovoljno! Na
osnovu te opisane epizode mo%emo da dokuimo nje$gov
%ivotni stil! Taj ovek je, naime, priao o sebi
i svom mladem bratu! 4o tome vidimo da za njega
mora da je bilo va%no da ima jednog mladeg brata!
4ustimo ga da dalje pria i mo%da emo se suoiti
sa opisom koji lii na jedan drugi opis, u kojem
se neki ovek prisea da je toga dana poela da pada
ki#a! Njegova majka ga je na to uzela u naruje, all
kada joj je pogled pao na mladeg brata, spustila ga
je da bi ponela mladeg brata! Na osnovu ovoga mo%emo
da ski)iramo njegov %ivotni stil! On, naime,
stalno %ivi u i#ekivanju da oe nekom drugom, u
odnosu na njega, biti data prednost! I tako mo%emo
da razumemo za#to ne mo%e da govori u dru#tvu=
jer, on se stalno osvre da vidi nee li nekom drugoin
biti data prednost! Isto je to tako i sa prijateIjima!
Stalno ga proganja misao da bi njegov prijatelj
mogao da bude vi#e privr%en nekom drugom
a ne njemu, i posledi)a toga je da on nikada ne uspeva da nade pravog prijatelja!
Neprekidno je
podozriv, pa se stalno osvre za beznaajnim stva$rima
koje ometaju prijateljstvo!
+o%emo i da spoznamo kako ga tragedija koju
je do%iveo onemoguava da razvije oseanje za zajedni)u!
On se sea da je njegova majka mladeg
-F
brata uzela u naruje i po tome vidimo da ima oseanje
da je to malo dete vei deo pa%nje svoje majke
privuklo na sebe! 4o njegovom oseanju je bratu,
u odnosu na njega, data prednost i ta ga misao to$liko
proganja da on za to stalno tra%i neku potvrdu!
4otpuno uveren u to da je u pravu, on stalno %ivi
u stanju napetosti, stalno vidi sebe u situa)iji da
mora ne#to da postigne, a istovremeno se nekom
drugom daje prednost a ne njemu!
&a takvog podozrivog oveka postoji samo mogunost
da se povue u potpunu izola)iju tako da
sa ostalim Ijudima uop#te ne mora da stupi u konkuren)iju
i da je tako rei jedini ovek na ovoj
zemlji! 4onekad se u (antaziji jednog takvog deteta
stvarno ini kao da je )eo svet uni#ten, da je kao
jedino Ijudsko stvorenje izmaklo nesrei i da se sod$no
tome nikom drugom u odnosu na njega vi#e ne
mo%e dati prednost! 0ao #to vidimo, ono ispituje
svaku mogunost da se spase od pretee opasnosti!
Ali se pri tom ne dr%i puteva logike, )ommon sensea
ili istine, nego misaoni puteva sumnje i podozrenja!
Ono %ivi u jednom su%enom svetu i ima samo jednu
privatnu predstavu o tome kako mo%e da svemu
tome izmakne! Sa ostalim Ijudima nema ni najmanje
veze, niti ima interesovanja za nji! Ali ga ne
bi trebalo prekorevati, jer mi znamo da ono uistinu
nije normalno!
0O"90T*"A 5IVOTNO; STILA
Na# je zadatak da takvom oveku prenesemo
oseanje za zajedni)u koja se oekuje i zateva od
jednog dobro prilagodenog Ijudskog stvorenja! 0ako
to da postignemo2 0od Ijudi koji su se trenirali na
pomenuti nain postoji velika te#koa koja se sastoji
u tome da su stalno prenapeti i da se neprekidno
osvru za potvrdom svoji (iks$ideja! Otuda
je nemogue njiove predstave usmeriti u neki drugi
prava), 6e dok na neki drugi nain, koji bi njiove
-G
predrasude li#io oslon)a, ne uspemo da prodremo u
njiovu linost! * to svru potrebno je da se poslu%imo
izvesnom ume#no#u i izvesnim pre(injenim
oseanjem za nijanse! I po na#em iskustvu je najbolje
kada sagovornik sa pa)ijentom nije ni u rod$binskoj
vezi niti mu je na bilo koji nain naklonjen,
jer ako je neko neposredno zainteresovan za naki
sluaj, onda bismo ubrzo morali da konstatujemo da
se vi#e zala%e za svoje line interese nego za interese
pa)ijenta! To pa)ijentu nee promai!
Va%no je da se ubla%i pa)ijentovo oseanje ma$nje
vrednosti! Naravno, ono ne mo%e biti potpuno
uklonjeno i uistinu mi to ne %elimo, jer oseanje
manje vrednosti mo%e da bude sasvim korisna os$nova
na kojoj mo%emo dalje da gradimo! Na# zadatak
sastoji se u tome da se izmeni pa)ijentov )ilj!
Videli smo da taj )ilj poiva na %elji da se izbegne
neka obaveza i da se povue iz dru#tva zato #to je
u odnosu na njega prednost data nekom drugom, i
upravo taj kompleks predstava moramo obraditi!
+oramo da ubla%imo njegovo oseanje manje vrednosti
na taj nain #to emo mu objasniti da on sebe
u stvari pot)enjuje! +o%emo da mu poka%emo sa
kakvim su 6e te#koama povezani svi njegovi du$#evni
pokreti i 6e njegove radnje, i mo%emo mu
objasniti da naginje tome da sebe dovodi u stanja
preterane napetosti, kao da stoji pred dubokim ponorom
ili kao da %ivi u nekom neprijateljskom lo$goru,
izlo%en stalnoj %ivotnoj opasnosti! +o%emo da
mu pomognemo da uvidi da njegov stra, da bi
drugi mogli da budu povla#eni, sputava njegovu
opravdanu nameru da da svoj doprinos i da kod
drugi ostavi dobar utisak!
Stanje takvog oveka bi se znatno popravilo
ako bi dospeo u situa)iju u kojoj treba da se poka%e
kao organizator nekog slavlja, da se brine da se njegovi
prijatelji lepo zabavljaju, da se pona#a kao
neko ko sa svojim prijateljima odr%ava srdane od$nose
i vodi rauna o njiovim %eljama! +edutim,
vidimo da u obinom dru#tvenom %ivotu ne ume da
DH
se opusti i da se zabavi, da mu ni#ta ne pada na um,
i da, kao posledi)a toga, smatra? ,,;lupa)i $$ oni se
ne raduju meni, pa ni oni mene ne interesuju!C
Nevolja sa takvim Ijudima dolazi otuda #to oni
zbog svoje iskljuivo privatno orijentisane inteligen)ije
i pomanjkanja )ommon sensea ne mogu da razumeju
datu situa)iju! 0ao #to je ve reeno, to je
kao da su stalno okru%eni neprijateljima i da vode %ivot samotnog vuka! Takav %ivot je u
situa)iji Ijudi
jedna tragina okolnost!
4ogledajmo sada jo# jedan spe)i(ian sluaj $$ sluaj depresije! 4ri tome se radi o dosta
estoj psi$ikoj
smetnji, koja je u svakom sluaju apsolutno
izleiva! Takvi Ijudi se prepoznaju ve u detinjstvu,
i stvarno se susreemo s mnogo de)e koja pokazuju
znake depresije im se suoavaju sa nekom novom
situa)ijom! :epresivni mu#kara), o kojem je u ovom
sluaju re, imao je iza sebe neki desetak napada,
koji su se uvek javljali u trenutku kada je pre#ao
na novo radno mesto! ,e dok se nalazio na svom
starom radnom mestu, bio je pribli%no normalan!
:odu#e, odbijao je svako dru%enje i bio je sklon da
vlada drugima! Otuda nije ni imao prijatelje i sa
svoji pedeset godina jo# uvek nije bio o%enjen!
4ozabavimo se pobli%e njegovim detinjstvom,
kako bismo ispitali njegov %ivotni stil! 4o prirodi
je bio veoma osetljiv i svadljiv, i neprestano je #ikanirao
svoju stariju brau i sestre, pozivajui se
pri tom na svoje boljke i svoju nejakost! 'ednog
dana gurnuo je svu svoju brau i sestre sa so(e na
kojoj se on upravo igrao! 0ada ga je njegova tetka
zbog toga prekorila, odvratio joj je? ,,&bog toga #to
si me izgrdila, uni#ten je )eo moj %ivotIC A u to
vreme imao je tek etiri ili pet godina!
To je, dakle, bio njegov %ivotni stil $$ da stalno
poku#ava da vlada drugima, da se stalno %ali na
svoje boljke i svoje slabosti! Ova karakterna )rta
dovela je u njegovom kasnijem %ivotu do depresije,
koja na kraju krajeva nije ni#ta drugo do izraz slabosti!
Svaki pa)ijent koji pati od depresije upotrebIjava
skoro iste rei? ,,*propa#en mi je %ivot! ,e
D.
sam izgubio!C 8esto je ovek koji pati od depresije
u detinjstvu bio ma%en a sada to vi#e nije, i to odreduje
njegov %ivotni stil!
* svojim reak)ijama na %ivotne situa)ije Ijudi u
velikoj meri lie na razne vrste %ivotinja! 'edan ze) e na istu situa)iju reagovati
drugaije od vuka ili
tigra! Slino stoje stvari i sa pojedinim Ijudima! Na$pravljen
je jednom jedan eksperiment? tri razliita
tipa deaka odvedena su do kaveza sa lavovima da
bi se videlo kako e se pona#ati kada prvi put u
svom %ivotu budu ugledali jednu ovakvu stra#nu %ivotinju!
4rvi deak se okrenuo i rekao? ,,Jajdemo
kui!C :rugi je rekao? ,,O, kako je to zgodnoIC Jteo
je da pokaze da je rabar a u stvari je, dokjegovorio,
drtao )elim telom! *istinu je bio kukavi)a! A
trei je upitao? ,,Smem li da ga pljunem2C Imamo
pred sobom tri razliite reak)ije, tri razliite vrste
auzivljavanja jedne te iste situa)ije! Takode vidimo
da Ijudi veinom naginju stra#ljivosti!
Ta stra#ljivost je, ukoliko dode do izra%aja u nekoj
so)ijalnoj situa)iji, jedan od naje#i uzroka pogre#nog
prilagodavanja! Tako imamo jednog mu#$kar)a iz dobrostojee porodi)e koji nikada nije
teo da se sam napregne nego je stalno oekivao da se
za njega 6e sredi! Ostavljao je slaba#an utisak i
naravno da nije bio u stanju da sebi nate neko
radno mesto! 0ada se pak materijalna situa)ija u
roditeljskoj kui pogor#ala, braa su ga zadirkivala
i govorila mu? ,,Ti si tako glup da ne ume# da nade# nikakav posao! Ti ni o emu nema#
pojma!C Na
to je ovaj ovek poeo da se opija! 4osle nekoliko
mese)i bio je nepopravljivi alkooliar i onda je na
dve godine dospeo u jedno leili#te! To mu je do$du#e
pomoglo, all ne zadugo, jer je bez odgovarajue
pripreme ponovo dospeo medu Ijude! Nije mogao da
nade posla, izuzev kao pomoni radnik, i to iako je
bio izdanak jedne nadaleko poznate porodi)e! *brzo
je poeo da pati od alu)ina)ija! *obra%avao je da
mu se javlja neki ovek i da ga zadirkuje, tako da
nije bio u stanju da radi! Isprva nije mogao da radi
zato #to je bio alkooliar, a potom zato #to je bio
D5
oprvan alu)ina)ijama! 4o tome vidimo da za al$kooliara
nije pravi tretman jednostavno ga otrezniti=
moramo, #tavi#e, da dokuimo njegov %ivotni
stil i da poku#amo da ga korigujemo!
* sklopu na#i istra%ivanja ispostavilo se da je
ovaj ovek u detinjstvu bio razma%en i da je neprestano
tra%io pomo! On nije bio pripremljen za to
da sam radi, i tako imamo pred nama posledi)e takvog
odnosa! +oramo da se postaramo da de)a postanu
samostalna, a to mo%emo postii samo ako i
dovedemo do toga da uvide gre#ke u svom %ivotnom
stilu! Ovo dete je trebalo da bude trenirano da ne#to
radi, onda ono ne bi moralo da se stidi pred svojom
braom i sestrama!
D<
"ANA S91AN'A
4o#to smo ispitali znaaj ranog seanja, pozabaviemo
se sada temom rani seanja, koja verovatno
predstavljaju najva%nije sredstvo da se dospe
do %ivotnog stila! Ako sebi jednim pogledom unatrag
predoimo seanja iz detinjstva, onda mo%emo bolje
nego ijednom drugom metodom da obelodanimo sliku
vodilju, dakle jezgro %ivotnog stila!
Ako %elimo da utvrdimo %ivotni stil jednog oveka,
bilo da se radi o detetu ili odrasloj osobi, onda
tog oveka, im smo saznali ne#to o njegovim tegobama,
moramo da upitamo za njegova rana seanja
i zatim da i uporedimo sa drugim (aktima koja
nam je saop#tio!
ivotni stil jednog oveka veinom ne podle%e
nikakvim promenama! *vek imamo posla sa istirn ovekom i sa istom lino#u, dakle sa
istom )elinom!
&ivotni stil se uobliava, kao #to smo pokazali, na
osnovu te%nje za nekim odredenim )iljem nadmo)i,
i prema tome mo%emo da oekujemo da svaka re,
svaki postupak i svako oseanje predstavlja organ$ski
sastavni deo )elokupne ,,linije delanjaC! * nekim
takama, naravno, ta linija delanja naroito jasno
dolazi do izra%aja! To je pre svega sluaj kod rani
seanja!
+etutim, ne bi trebalo da povlaimo suvi#e
o#tru grani)u izmedu stari i novi seanja, jer i
D>
u tim mladim seanjima je prisutna linija delanja!
* svakom sluaju lak#e je i uz to i unosnije da se
ta linija delanja potra%i na njenom poetku, budui
da tamo mo%emo da otkrijemo temu i da sodno
tome razumemo kako to da se %ivotni stil jednog oveka stvarno ne menja! * %ivotnom
stilu, onako
kako se on uobliava u dobu od etiri ili pet godina,
sagledavamo vezu izmedu seanja iz pro#losti i de$lanja
u sada#njosti! 4osle mnogobrojni posmatranja
te vrste, smatramo da je dokazana teorija da se u
tim ranim seanjima uvek mo%e otkriti jedan stvarni
sastavni deo slike vodilje koje se svaki pa)ijent dr%i!
0ada se pa)ijent osvrne na svoju pro#lost, mo%emo
biti sigurni da je sve ono #to njegovo seanj!
izviai na povr#inu za njega od emo)ionalnog interesa,
i na taj nain dobijamo u ruke klju za njegovu
linost! Naravno, ne mo%e se osporiti da su i
zaboravljeni do%ivljaji takode od va%nosti za %ivotni
stil i sliku vodilju, ali u mnogim sluajevima je
mnogo te%e pronai zaboravljena ili takozvana nesvesna
seanja! Svesna i nesvesna seanja su iste
vrednosti, ukoliko su usmerena u prav)u istog )ilja
nadmoi! Oba su sastavni delovi jedne u sebi zaokruzene
slike vodilje! Stoga je korisno da se po mogustvu
otkriju i svesna i nesvesna seanja! Obe (ormed seanja su naposletku od iste va%nosti, a
pa$)ijent
uglavnom ne razume nijednu od obe! &adatak
je onoga koji stoji izvan toga da obe razume i pro$tumai!
4onimo sa svesnim seanjima! Neki Ijudi na
pitanje o njiovim ranim seanjima daju ovakav odgovor?
,,Nemam i!C Takve Ijude moramo da privolimo
da se kon)entri#u i da poku#aju da se neeg
sete! Ako smo uporni, na kraju emo ustanoviti da
se stvarno neeg seaju! Ali njiovo ustezanje mo%e
se tumaiti kao znak da ne %ele da ba)e pogled u
svoje detinjstvo, i mi onda mo%emo da izvuemo zakljuak
da to doba za nji nije bilo prijatno! Takve
Ijude moramo da vodimo! +oramo im dati odredena
uputstva kako bismo prona#li ono za im tragamo!
Na kraju oe se ipak neeg setiti!
- A! Adler, IV--
Neki Ijudi tvrde da njiova seanja dose%u sve
do u prvu godinu %ivota! Naravno, te#ko da je to
mogue, i uistinu se pri tome radi o izma#tanim a
ne autentinim seanjima! Ali uop#te i nije bitno da
li su to izma#tana ili prava seanja, jer ona su sastavni
deo njiove linosti! :rugi Ijudi opet ka%u
da nisu sigurni da li se sami neeg seaju iii su im
to ega se seaju roditelji ispriali! I to zapravo nije
va%no, jer ak i ako su im roditelji to ispriali, ipak
se to ukotvilo u njiovoj du#i, pa samim tim to mo%e
da nam poka%e na kojoj strani le%e njiovi interesi!
NA1INI S91AN'A
0ao #to je ve u pretodnom poglavlju reeno,
za odredene svre je apsolutno podesno da se Ijudi
podele na tipove! Tako se i rana seanja razlikuju
u zavisnosti od tipova i omoguavaju da se sagleda
kakvo se pona#anje mo%e oekivati od odredenog
tipa! *zmimo, na primer, sluaj oveka koji se sea
prizora sa divnom bo%inom jelkom sa puno svea,
darova i pe)iva! 0oja je najinteresantnija taka osve
prie2 4a to da je ne#to video! &a#to nam pria da
je ne#to video2 &ato #to je uvek zainteresovan za
vizuelnu strarm stvari! 0ao dete, imao je tegoba sa
vidom i posle odgovarajueg treninga stalno je nastojao,
#tavi#e %udeo da #to vi#e vidi! +ogue je da
to nije najva%niji, ali je u svakom sluaju pouan i
znaajan sastavni deo njegovog %ivotnog stila! Tako
njegova sklonost ka vizuelnom privatanju stvari
ukazuje na to da bi bilo preporuljivo da mu, ukoliko
je to na# zadatak, predoimo takav poziv kod
kojeg e mu pre svega biti potrebne oi, dakle ulo vida!
* #koli se prilikom vaspitanja de)e, na %alost,
preesto prenebregava prin)ip tipolo#ke razlike! Ta$ko
mo%e da se desi da dete koje naginje vizuelnom
poimanju stvari u #koli ne slu#a pa%ljivo zato #to bi
uvek telo ne#to da vidi! * sluaju takvog deteta
DD
trebalo bi da imamo razumevanja i strpljenja kada
primetimo da ne slu#a dovoljno pa%ljivo ono #to se
govori! * #koli se mnoga de)a poduavaju samo u
jednom prav)u zato #to umeju da u%ivaju samo u
jednoj (ormi ulni utisaka! Tako ona umeju ili samo
dobro da slu#aju ili samo dobro da vide! :ruga
de)a bi opet %elela samo stalno da se kreu i da budu
aktivna! Ne mo%emo od tri tipa de)e oekivati iste
rezultate, pogotovo ako uitelj daje prednost jednoj
odredenoj metodi, kao na primer metodi koja je primerena
auditivnom tipu de)e! 0od primene ovakve
metode bie na gubitku de)a koja bi radije ne#to
videla ili bi se radije kretala= ona su ometena u
svom razvoju!
4ogledajmo sluaj jednog mladog oveka od
dvadeset i etiri godine, koji je patio od povremeni
nesvesti)a! *pitan ega se najranije sea, ispriao
je da se sea da se u svojoj etvrtoj godini onesvestio
kada je uo pisak neke ma#ine! :rugim reima,
on je ovek koji je ne#to uo, pa je sodno tome zainteresovan
za utiske koje prima ulom slua! *
ovom sklopu nije neopodno da se pozabavimo pi$tanjem
kako je ovaj mlad ovek u kasnijim godi$nama
do#ao do napada nesvesti)e, nego je dovoljno
napom$enuti da je od detinjstva bio veoma osetljiv
na zvuke! /io je veoma muzikalan i te#ko je pod$nosio
buku, disarmonije i o#tre tonove! Otuda nas
ne iznenaduje da je zvuk jedne pi#taljke tako %estoko
delovao na njega! :e)a, a i odrasli, esto se in$teresuju
za stvari zbog koji su patili! 8itala) e se
setiti da sam u jednom od pretodni poglavlja naveo
sluaj oveka koji je bolovao od astme! &bog
neki tegoba, on je u detinjstvu izvesno vreme bio vrsto obmotan u predelu plua, i
posledi)a toga bila
je da je kod sebe razvio izvanredno interesovanje za
razliite mogunosti disanja!
4onekad se susreemo s Ijudima ije je )elokupno
interesovanje na izgled posveeno stvarima u vezi sa ranom i jelom! Njiova rana
seanja
kru%e oko jela! 1ini se da je to za nji najva%nija
DE
stvar na svetu= njiove misli su stalno zaokupljene
pitanjem jela, kao i time #ta ne mo%e da se pojede!
1esto konstatujemo da sa jelom povezane te#koe
u ranom detinjstvu kod takvog oveka vode do pojaanog
interesovanja za jelo!
4ozabaviemo se jednim sluajem kod kojeg su
sadr%aj seanja inili kretanje i odanje! 0ao #to
svako mo%e da zapazi, mnoga de)a na poetku svog %ivota ne umeju naroito dobro da se
kre)u zato #to supreslaba ili boluju od raitisa! Takva de)a
razvrjaju 0od sebe abnormalno interesovanje za kretanje
i njima se uvek nekuda %uri! Sledei sluaj
mo%e to da iistruje! Lekaru je do#ao ovek od pedeset
godina i %alio se da ga svaki put, kada u dru#tvu
nekog drugog oveka prelazi preko uli)e, spopada
panian stra da bi oboji)a mogla da budu pre$ga%ena!
+edutim, kada je sam prelazio preko uli)e,
onda tog straa nije bilo i sasvim bi bezbri%no pre$#ao
preko ulioe! Ali im bi se neko na#ao pored
njega, obuzimala ga je %elja da tog oveka za#titi
od nesree! &grabio bi svog pratio)a za ruku, vukao
bi ga za sobom, i to as udesno as ulevo, tako da
se ovaj uvek Ijutio! 4onekad, iako ne ba# tako esto,
nailazimo na ovakvog oveka! Ispitajmo razloge ova$kvog
njegovog pona#anja!
*pitan za njegova rana seanja, ovek je ispriao
da kao trogodi#nje dete nije umeo dobro da oda
jer je bolovao od raitisa! :va puta je, prelazei
preko uli)e, dospeo pod vozilo! Sada mu je, po#to
je bio mu#kara), bilo va%no da doka%e da je savladao
svoju slabost! &eleo je tako rei da poka%e da
je jedini ovek koji ume da prede preko uli)e! *vek
kada bi se na#ao s nekim u dru#tvu, obavezno se
osvrtao za prilikom da poka%e svoje umee! Sposobnost
da se sigurno prede preko uli)e, prirodno,
za veirm Ijudi nije nikakav povod da budu ponosni
ili pak da se nadmeu sa drugima! Ali kod Ijudi kao #to je na# pa)ijent %elja da se kree i
da se poka%e
sposobnost za kretanje mo%e da bude veoma izra%ena!
DF

Osvrnuemo se sada na jedan drugi sluaj, na
sluaj deaka koji je bio na najboljem putu da postane
kriminala)! 4oeo je da krade, be%ao je iz #kole itd!= njegovi roditelji su bili ve sasvim
oajni!
"ana seanja deaka odnosila su se na to da je
stalno teo da bude u pokretu i da je stalno bio u
nekoj %urbi! * to vreme je radio kod svog o)a i
)elog dana je morao mirno da sedi! 4olazei od pri$rode
tog sluaja, deo propisane terapije sastojao se
u tome da je preporueno da se #koluje za prodav)a,
za trgovakog putnika u (irmi svog o)a!
4"9:+9TI S91AN'A
'edno od najznaajniji rani seanja je se$)anje
na smrtni sluaj do%ivljen u doba detinjstva!
0ada de)a do%ive da neko iznenada umre, onda se
to upadljivo odra%ava na njiovu du#u! 4onekad ta$kva
de)a postanu prijemiva za bolesti! :ruga opet
posveuju svoj %ivot, a da sama pri tome ne poboIjevaju,
problemu smrti i stalno su zaokupljena time
da se bore protiv svake (ormed bolesti i umiranja!
Na#a zapa%anja pokazuju da se mnoga od osve de)e
kasnije interesuju za medi)inu i ponekad postaju
lekari ili apotekari! Takav )ilj le%i, naravno, na korisnoj
strani %ivota! 'er, ona se ne bore samo lino
protiv smrti nego su pri tome i drugima od pomo)i!
+edutim, ponekad iz slike vodilje proisodi jedan
krajnje egoistian stav! :etetu koje je bilo duboko
potreseno smru svoje starije sestre postavljeno je
pitanje #ta bi %elelo kasnije da postane! *mesto
oekivanog odgovora da bi teo da postane lekar,
deak je rekao da %eli da postane grobar! Na pitanje
za#to bi teo da se posveti ba# tom pozivu, uzvratio
je? ,,&ato #to %elim da budem taj koji e da ukopava
a ne onaj kojeg e ukopati!C 0ao #to vidimo, taj )ilj
le%i na nekorisnoj strani %ivota jer je deak zainteresovan
samo za sebe samog!
DG
4onekad se Ijudi interesuju za neku temu, da$jui
joj prednost nad svim ostalim temama! Tako,
na primer, jedno dete mo%e da nam ispria sledei
do%ivljaj? ,,'ednog dana je trebalo da pripazim na
moju malu sestru i ja sam se trudio da je #to bolje
priuvam! 0ada sam teo da je posadim za sto, e$ben)e je negde zapelo i moja sestra je
pala na pod!C :ete je imalo etiri godine! Ono je, razume se, bilo jo# suvi#e malo da bi
mu se poverilo da priuva svoju
mladu sestru! Sasvim nam je jasno kakvu je tragediju
!taj dogadaj morao predstavljati u %ivotu jednog
deteta koje se trudilo da uradi sve #to je u njegovoj
mogunosti da bi mlade dete sauvalo od bilo
kakve nezgode! * ovom konkretnom sluaju je sta$pia
devoii)a, po#to je odrasla, stupila u brak sa
jednim Ijubaznim $$ skoro bi se moglo rei podamu0i
nastrojenim $$ mu#kar)em! Ali ona je stalno
nalazila neke razloge da bude Ijubomorna i da kritikuje,
stalno je %ivela u strau da bi njen mu% mogao
da zavoli neku drugu %enu! Otuda je lako razumeti
da je mu%u na kraju sve to dojadilo i da
se sve vi#e priklanjao de)i!
4onekad napetosti jasnije dolaze do izraza,
kao u sluaju kada se Ijudi priseaju da su teli da
povrede druge lanove porodi)e, #tavi#e da i umo$re!
Takvi Ijudi su iskljuivo zainteresovani za svoje
line stvari! Oni ne vole druge Ijude i prema njima
imaju izvesno ose)anje suparni#tva koje je ve zametnuto
u sli)i vodilji!
4ri tome se radi o tipu Ijudi koji nikada ne umeju
ni#ta da privedu kraju jer se pla#e da e nekom
drugom, u prijateljstvu i drugarstvu, biti data prednost,
ili zato #to podozrevaju da bi drugi Ijudi mogli
da poku#aju da i preteknu i ostave iza sebe! Ti
Ijudi, zbog predstave da bi drugi mogli da i potisnu
u zasenak i time budu povla#eni, nikada nisu u
stanju da postanu pravi lanovi dru#tva! Takav ovek
je na svakom radnom mestu preterano napet!
Taj stav se naroito jasno pokazuje u sluaju kada
se radi o pitanju Ijubavi i braka!
EH
Iako takve Ijude ne mo%emo potpuno da oslobodimo
njiovi smetnji, ipak mo%emo, sa malo
spretnosti pri ispitivanju rani seanja, da oekujemo
da se njiovo stanje pobolj#a!
'edan od pa)ijenata na kojima smo isprobali
na#e metode leenja bio je onaj deak o kojem smo
u jednom od raniji pogiavlja ispriali da je jednog
dana sa svojom majkom i mladim bratom i#ao na
pija)u! 0ada je poela da pada ki#a, majka je naj$pre
uzela njega u naruje, ali ga je onda, kada joj je
pogled pao na brata, opet spustila na zemlju i uzaia
mlade dete u naruje! Otada je stariji deak imao
oseanje da se njegovom mladem bratu daje prednost!
0ada se upoznamo sa ovakvim ranim seanji$ma,
onda, kao #to je ve reeno, mo%emo da predska%emo
#ta e se sa na#im pa)ijentom zbiti u kasnijem
%ivotu! +edutim, ne bi trebalo smetnuti s
uma da rana seanja nisu uzro)i odredeni radnji i
stavova nego mnogo vi#e pokazatelji i zna)i! Ona
ukazuju na ono #to se ranije zbilo i u kom vidu se
odvijao razvoj! Ona omoguavaju da se sagleda kretanje
ka jednom )ilju, kao i otpori koji su pri tome
morali biti savladani! Ona jasno pokazuju kako je i
za#to je ovek dospeo do toga da se vi#e interesuje
za jednu nego za drugu stranu %ivota! +i uvidamo
da on stoji pod utiskom jednog do%ivljaja koji nazivamo
traumom, re)imo na podruju seksualnosti=
to znai da je ponekad vi#e zainteresovan za ova
nego za neka druga pitanja! Nas nikako ne mo%e da
iznenadi ako na pitanje o ranim seanjima dobijemo
odgovor koji ukazuje na seksualne do%ivljaje! Neki
Ijudi su u ranoj dobi vi#e zainteresovani za seksualne
nego za neke druge teme! 4okazivati interesovanje
za seksualne stvari spada u domen uobiajenog
Ijudskog pona#anja= ali, kao #to je ve gore
reeno, postoje velike razlike kod tog interesovanja,
kao i razni stepeni jaine tog interesovanja! 1esto
zapa%amo da se osoba koja nam pria o seksualno
o()+sle%enim seanjima kasnije, u poznijem %ivotu, i
razvija u tom prav)u! 5ivotni obraza) koji iz toga
E.
proisodi je nearmonian zato #to se ta jedna
strana Ijudskog %ivota previ#e nagla#ava! Neki Ijudi
su vrsto uvereni da sve i svako ima svoju seksualnu
osnovu! Na drugoj strani se suoavamo s Ijudima
koji su 8vrsto i nepokolebljivo uvereni da je
stomak najva%niji organ, i u takvim sluajevima se
mo%e videti da se rana seanja sla%u sa kasnijim
osobenostima pona#anja i svojstvima linosti!
S91AN'A +A%9N9 I N9VOL'9N9 :919
4osvetimo sada na#u pa%nju razmatranju rani
seanja koja nam predoavaju Ijudi koji su kao de)a
bili ma%eni! "ana seanja posebno jasno odslikavaju
svojstva linosti ovog tipa oveka! :ete ovog tipa esto pominje majku! +ogue je,
naravno, da je to
sasvim prirodno, ali je to znak i za to da je dete
inoralo da se bori za povoljniju %ivotnu situa)iju,
4onekad se ini da su rana seanja posve neva%na, ali ona ipak zaslu%uju da budu
pre)iznije analizirana!
Tako je, na primer, jedan ovek ispriao siedeu
stvar? ,,Sedeo sam u mojoj sobi, a majka je
stajala kraj ormana!C Iskaz se ini neva%nim, ali injeni)a
da pominje svoju majku jasno pokazuje da
je ta okolnost od interesa za njega! 4onekad je majka
skrivenija i tada istra%ivanje postaje komplikovanije,
tj! tada u vezi sa majkom moramo da po$demo
od pretpostavki! Tako bi taj ovek mogao da!
ka%e? ,,Seam se da sam krenuo na neki put!C Ako
ga upitamo ko ga je pratio, mo%da e se ispostaviti
da je to bila njegova majka! Ili kada nam de)a ka%u?
,,Seam se da sam jednog leta bio negde na selKiC,
onda mo%emo da pretpostavimo da je ota) za to
vreme obavljao svoj posao u gradu a da je majka
bila sa de)om! +o%emo i da upitamo? ,,A ko je bio
s vama2C Na ovaj i slian nain ne retko mo%emo
da otkrijemo skriveni uti)aj majke!
Istra%ivanje ovi rani seanja ponekad obelodanjuje
jako nastojanje da se dode do povla#enog
E5
polo%aja! +o%emo da vidimo kako dete tokom svog
razvoja poinje da )eni to #to ga majka mazi! To je
va%no ako oemo da razumemo povezanost stvari,
jer kada nam de)a ili odrasli saop#tavaju takva se$anja,
onda mo%emo biti prilino sigurni da ti Ijudi
uvek imaju oseanje da se nalaze u opasnosti ili da
se nekom drugom daje prednost, dok se oni zapostavljaju!
+i onda vidimo kako napetost raste i kako
se ona sve jasnije obelodanjuje, a takode vidimo da
pomenuta predstava stoji u sredi#tu njegovog psi$ikog
%ivota! Takva injeni)a je od velikog znaaja
za na#e posmatranje? ona ukazuje na to da takvi
Ijudi u svom kasnijem %ivotu naginju Ijubomori i
zavidnosti!
Imamo tako deaka koji predstavlja svojevrsmi
zagonetku? naprosto je nesvatljivo kako je dospeo
do vi#e #kole! Stalno je bio pod utiskom da mora da
se kree, da mora neumorno da juri uokolo i nikako
se nije mogao privoleti da sedne i ui! Stalno je mislio
na ne#to drugo, odlazio je u ka(ane i obilazio
svoje prijatelje, i to uvek kada je trebalo da ui! S
te strane je bilo zanimljivo malo pobli%e razmotriti
njegova rana seanja! ,,Seam seC, priao je, ,,da sam
le%ao u mom dejem krevetu i gledao u zid! &a oko
mi je zapala tapeta na zidu sa svim onim )ve)em,
(igurama itd!C :eak je bio pripremljen samo za le$%anje
u krevetu, a ne i za polaganje ispita! Nikako
nije mogao da se kon)entri#e na svoje #kolske zadatke
jer je stalno imao neke druge stvari u glavi,
i istovremeno je poku#ao da ulovi dva ze)a, #to je
naravno nemogue! 4o tome vidimo da je bio razma%eno
dete, pa otuda i nije mogao sam da radi!
4osvetimo se sada nevoljenom, omra%enom de$tetu!
Ovaj tip je redak, on se javlja samo u vidu
ekstremni sluajeva! Ako se jedno dete od samog
poetka njegovog %ivota stvarno mrzi, onda ono te#ko
mo%e pre%iveti! Takvo dete e sa velikom sigurno#u
propasti! Obino de)a imaju jednog roditelja
ili deju negovatelji)u koja i do izvesnog stepena
razmaze, ispunjavajui im sve %elje! Omra%enu de)u
nalazimo medu vanbranom, prestupnikom i ne%e
E<
Ijenom de)om, i ne retko zapa%amo da ta de)a postaju
depresivna! * njiovim seanjima 8esto nailazimo
na ose)anje da se ona mrze! Tako imamo sluaj oveka koji nam je ispriao sledeu stvar?
,,Seam
se da sam dobio batine! +ajka me je izgrdila, ne#to
je zanovetala, sve dok nisam pobegao!C I tom prilikom
je za dlaku izbegao da se udavi!
Ovaj ovek se obratio jednom psiologu jer je
samo uz najvee napore bio u stanju da izade iz svog
stana! Na osnovu njegovi rani seanja znamo da
je jednom pobegao od kue i da je bio dospeo u
veliku opasnost! To se duboko urezalo u njegovo se$anje
i tako se on uvek, kad god bi izlazio iz svoje
kue, osvrtao za nekim opasnostima! /io je pametno
dete, ali je stalno %iveo u strau da na ispitima nee dobro proi! Tako se stalno kolebao i
nikako nije
mogao da se odlui da krene napred! 0ada je najzad
dospeo na univerzitet, pla#io se da nee moi da dr%i
korak s ostalima! +i vidimo kako se sve to mo%e
objasniti njegovim ranim seanjem na opasnosti!
'o# jedan sluaj, koji mo%emo da navedemo kao
zanimljiv primer, jeste sluaj jednog siroeta iji su
roditelji umrli kada je ono imalo jedva godinu dana!
/olovalo je od raitisa i po#to je bilo u jednom do$mu,
to, razume se, i nije bilo ba# najbolje obezbedeno!
Niko se nije posebno starao za dete, pa otuda
i nije bilo udno da je u kasnijem %ivotu te#ko sti)alo
prijatelje! Ako se osvrnemo na njegova seanja,
onda vidimo da je stalno imalo oseanje da su ostali
povla#oeni! To oseoanje igralo je znaajnu ulogu u
njegovom razvoju! Ono je imalo oseanje da ga svi
mrze i to ga je spreavalo da se uvati uko#ta) sa
postojeim problemima! *sled svog oseanja manje
vrednosti bilo je iskljueno iz svi %ivotni pitanja
i situa)ija kao #to su Ijubav, brak, prijateljstvo, zanimanje,
dakle situa)ije koje su zatevale uspostavIjanje
i odr%avanje kontakta sa okolinom!
Imamo jo# i zanimljiv sluaj oveka u srednjim
godinama, koji se stalno tu%io na nesani)u! Imao je
>D ili >F godina, bio je o%enjen i imao je de)e! *
odnosu na svakog oveka morao je da stavi neku
E>
primedbu i neprekidno je poku#avao da druge tirani#e,
posebno lanove svoje porodi)e! Njegovi postup)i
ostavljali su kod svakog utisak jada i nesree!
*pitan za njegova rana seanja, objasnio je da
je odrastao u kui u kojoj su se roditelji stalno svadali,
prepirali i pretili jedno drugom, tako da i se,
i jednog i drugog roditelja, pla#io! * #kolu je odlazio
zapu#ten, nije se prao, ali niko na to nije obraao
pa%nju! 'ednog dana se njegova stalna uitelji)a
nije pojavila u #koli, umesto nje je do#la neka druga
uitelji)a koja ju je zamenila! Ova uitelji)a je svoj
zadatak i s njime povezane obaveze veoma ozbiljno
svatala! Smatrala je da je uiteljski poziv jedan astan i dobar poziv koji je povezan sa
odredenim,
zada)ima i obavezama! * zapu#tenom deaku je otkrila
dobre mogunosti, pa se poduvatila da ga na
odgovarajui nain orabri! /ilo je to prvi put u
njegovom %ivotu da se neko prema njemu tako odnosi!
Otada je poeo da napreduje, ali je stalno imao
oseanje kao da ga neko odostrag gura! Nije mnogo
verovao u to da je u stanju da dode do nadmoi, i
tako je radio preko )elog dana i do duboko u no!
Na taj nain Le ve rano uve%bavao da no posveti
radu ili da uop#te ne spava, nego da vreme provodi
u razmi#ljanju #ta bi trebalo da radi! 4osledi)a toga
bila je da se navikao na misao da je potrebno da
skoro )ele noi ostane budan ako %eli da postigne
uspe!
0ao #to smo videli, njegova te%nja da bude nadinoan
dolazi u njegovom kasnijem %ivotu do izraza
u njegovom stavu prema porodi)i i u stavu prema
drugim Ijudima! 4o#to je njegova porodi)a bila slabija
od njega, to je pred njom mogao da nastupi u
ulozi osvajaa! Neminovno su njegova %ena i njegova
de)a patila od tog naina pona#anja!
:a bismo karakter ovog oveka, onako kako
nam se u )elini predoio, sveli na jedan imenitelj,
mo%emo rei da je pred sobom imao jedan )ilj nadmoi
i da se pri tome radilo o )ilju oveka sa oseanjem
manje vrednosti! To nalazimo esto kod Ijudi
E-
koji stoje pod preteranom napeto#du! Njiova nape$tost
je znak da sumnjaju u svoj uspe, a ta sumnja
je opet prekrivena jednim kompleksom nadmoi,
koji je u stvari poza nadmoi! Istra%ivanje rani
seanja ba)a na sada#nju situa)iju pravu svetlost!
ED
..!
L'*/AV I /"A0
Valjana priprema za Ijubav i brak sastoji se u
prvom redu u tome da je ovek sadrug i da je so)ijalno
prilagoden! 4ored te op#te pripreme trebalo
bi od ranog detinjstva do uzrasta odrasle osobe da
postoji izvestan trening seksualnog nagona, trening
koji irna za )ilj normalno zadovoljenje nagona u
braku i porodi)i! sve sposobnosti, nesposobnosti i
sklonosti za Ijubav i brak mogu se pronai u sli)i
vodilji koja je uobliena u prvim godinama %ivota!
4osredstvom posmatranja )rta slike vodilje mi i do$spevamo
u situa)iju da mo%emo tano da navedemo
te#koe koje se kasnije obelodanjuju u %ivotu odraslog
oveka!
4"9T4OSTAV09 "AVNO4"AVNOSTI
4roblemi sa kojima se susreoemo u Ijubavi i
braku naelno su iste prirode kao i op#ti so)ijalni
problemi! To imamo posla sa istim te#koama i is$tim
zada)ima, i pogre#no je Ijubav i brak posmatratli
kao neku vrstu raja, gde sve stvari slede svoje
sopstvene %elje! Svuda nam postavljaju zadatke koje,
imajui na umu interese drugog oveka, moramo
da ispunimo!
4ored uobiajeni problema so)ijalnog prilagodavanja,
Ijubav i brak zatevaju od oba partnera
.>H
izvanrednu simpatiju, kao i izvanrednu sposobnost
da se u%ive u drugog oveka! Ako je danas samo
mali broj Ijudi valjano pripremljen za porodini %ivot,
onda je razlog tome to #to oni nikada nisu uili
da gledaju oima drugoga i da oseaju sr)em drugoga!
Veliki deo razmatranja u pretodnim poglavIjima
bio je u prvom redu posveen onom tipu de$teta
koje se, dok je raslo, interesovalo samo za sebe,
a ne i za druge! Od takvog tipa se naprosto ne mo%e
oekivati da e sazrevanjem telesnog seksualnog
nagona tako rei preko noi izmeniti svoj karakter!
0ao #to takvo dete nije pripremljeno za so)ijalni %ivot, tako nije pripremljeno ni za
Ijubav i brak!
So)ijalno interesovanje se samo polako razvija!
Samo Ijudi koji su od ranog detinjstva trenirani u
prav)u so)ijalnog interesovanja i koji se u svojoj
te%nji uvek kreu na korisnoj strani %ivota, uistinu
poseduju oseanje za zajedni)u! Otuda i nije tako
te#ko sagledati da li je jedan ovek uistinu dobro
pripremljen za %ivot sa drugim polom ili ne!
Treba samo da se prisetimo onog #to smo zapazili
u vezi sa korisnom stranom %ivota! 1ovek koji
se tamo zadr%ava pun je pouzdanja i ima poverenja
u sebe i svoje sposobnosti! On se odluno vata uko#ta)
sa %ivotnim problemima i trudi se da nade re$#enje!
Sa svojim susedima se dobro sla%e, a ima i
prijatelje! 1oveku bez ti osobina treba oprezno
pristupiti, i za njega se ne mo%e rei da je pripremIjen
za Ijubav i brak! S druge strane, mo%emo da
zakljuimo da je ovek pripremljen za brak kada
ima svoj poziv i ako u njemu napreduje! +i to inimo
samo na osnovu jednog neznatnog pokazatelja, ali taj pokazatelj je veoma znaajan,
budui da
omoguava da se vidi da li jedan ovek ima oseanja
za zajednieu ili ne!
0o je razumeo su#tinu so)ijalnog interesovanja,
taj i zna da se problemi Ijubavi i braka na zado$voljavajui nain mogu re#iti samo na
osnovu pot$pune jednakosti i ravnopravnosti! Va%na je ta os$novna
spremnost da se daje i uzima= da li partner
.>.
)eni onog drugog, to nije od presudnog znaaja! Ljubav
po sebi ne re#ava nikakve probleme, pogotovo #to postoje mnoge (ormed Ijubavi! Samo
e kod do$bro
utemeljene ravnopravnosti Ijubav krenuti pra$vim
putem i ostvariti uspe#an brak!
Ako nakon sklapanja braka mu% ili %ena o)e
da se nametne kao osvaja, onda posledi)e mogu
samo da budu pogubne! 0o braku pristupi sa tak$vim
svatanjem, taj za njega nije dobro pripremIjen,
pa se mo%e oekivati da e zbivanja posle sklapanja
braka to i potvrditi! Nemogue je biti osvaja u situa)iji u kojoj nema mesta za osvajaa!
/rak
zateva interesovanje za drugog oveka i sposobnost
da se u%ivi u situa)iju onog drugog!
4"I4"9+A &A /"A0
Sada emo se pozabaviti pitanjem posebne pripreme
koja je neopodna za brak! * to spada, kao #to smo videli, trening ose)anja za zajedni)u
u
sprezi sa seksualnim nagonom i polnom privla$no#)u! Ne mo%e se prenebrei injeni)a
da svaki ovek jo# od dana svog detinjstva u svojoj predstavi oblikuje jednu idealnu sliku
o oveku drugog pola!
0od deaka postoji velika verovatnoa da e majka
igrati ulogu ideala i da e se stalno osvrtati za nekim
slinim tipom %ene da bi se njome o%enio! 4o$nekad
izmedui deaka i njegove majke postoji stanje
nesrene napetosti, i u takvom sluaju je apsolutno
mogue da e se deak ogledati za suprotnim tipom
devojke! Saglasnost izmedu deteta prema njegovoj
maj)i i tipa %ene kojim e se kasnije o%eniti je tako
velika da to okolnost mo%emo da zapazimo po tako
bezazlenim poj edinostima kao #to su oi, stas, boja
kose itd!
Takode znamo da e deaku, ukoliko njegova
majka njime vlada i potinjava ga svojoj volji, nedostajati
potrebna rabrost kada bude do#lo vreme
za Ijubav! 'er, u takvom sluaju njegov polni ideal
.>5
De verovatno biti jedan slaba#an, podaniki tip de$vojke!
AIko je pak tip svadali)e, onda e se sasvim
sigurno posle sklapanja braka sa svojom %e$nom
stalno svadati i nastojae da ovlada njome!
Vidimo da svi zna)i koji se pokazuju u detinjstvu
jo# jae dolaze do izra%aja kada se ovek suoi
sa problemom Ijubavi! +o%emo sebi lako da predstavimo
kako e se prema seksualnim pitanjima odnositi
ovek koji pati od kompleksa manje vrednosti!
Ako se osea slabim i manje vrednim, mo%da oe
to oseanje izraziti na taj nain #to e uvek %eleti
da se drugi Ijudi staraju za njega i da ga poma%u!
1esto takav tip oveka ima pred sobom idealnu sliku
materinskog karaktera! S druge strane, opet, kao
kompenza)ija za svoju manju vrednost, on mo%e da
krene suprotnim prav)em i da u Ijubavnim stva$rima
bude nadmen, bezobziran i agresivan! Ako nije
naroito rabar, oseae se ogranienim i u svom
izboru! +ogue je da e sebi potra%iti neku svadIjivu
devojku i mo%da misli da je asnije da pobedi
u jednoj te#koj borbi!
Nijedno od oba pola ne mo%e na takav nain
da postigne uspe! 1ini se glupim i sme#nim ako se
seksualni odnosi koriste z,a zadovoljavanje nekog
kompleksa manje vrednosti ili kompleksa nadmoi,
a ipak se upravo to veoma esto de#ava! Ako dobro
pogledamo, videemo da je brani drug kojeg neki
tra%e u stvari %rtva! Takvi Ijudi ne svataju da se
seksualni odnosi ne mogu staviti u slu%bu takve
svre! 'er, ako ovek poku#ava da bude osvaja,
onda i onaj drugi takode %eli da bude osvaja! 4o$sledi)a
je da %ivot udvoje postaje nemogu!
+i#ljenje da ovek mora da zadovolji svoje
komplekse ba)a svetlost na izvesne osobitosti pri
izbom partnera, koje bi se inae te#ko mogle razu$meti!
Njime se mo%e objasniti za#to neki Ijudi biraju
sebi slabog, bolesnog ili starog %ivotnog saputnika=
zato #to veruju da bi na taj nain mogli da
im olak#aju %ivot! 4onekad se trude oko oni koji
su ve u braku= to je sluaj kada neko uop#te ne %eli da nade re#enje problema! 4onekad
se de#ava
.><
da se neke %ene zaljubljuju u dva mu#kar)a istovremeno
ili pak mu#kara) u dve %ene, zato #to su,
kako smo ve objasnili, ,,dve devojke manje od
jedneC!
Ve smo videli kako ovek koji pati od kompleksa
manje vrednosti esto menja svoj poziv, kako
se izmie problemima da ne bi morao da se s njima
ponese, i kako ni#ta ne uspeva da sprovede do kraja!
0ada se suoi sa Ijubavnim problemom, takav ovek
postupa na slian nain! 0ada se zaljubljuje u
ve udatu %enu ili u dve osobe odjednom, onda se
on samo povodi za svojom ustaljenom sklono#u!
0ao dalje mogunosti nalazimo preduge veridbe ili
beskonano udvaranje koje se ne zavr#ava brakom!
"azma%ena de)a ostaju i u braku verni svom
tipu, to znai, oni %ele da i njiov brani partner
razmazi! Takve prilike mogu u poetnim stadijumima
udvaranja ili u prvim godinama braka da
budu bezopasne, ali kasnije one sobom donose te#ke
situa)ije! +o%emo sebi dobro da predstavimo #ta se
de#ava kada takva dva razma%ena bia sklope brak!
Oboje bi teli da budu ma%eni, nijedno od nji ne
bi telo da bude taj koji treba da mazi onog drugog!
Onda sve to izgleda tako kao da stoje jedno naspram
drugog i oekuju jedno od drugog ne#to #to nijedno
od nji nije spremno da da! Oboje tada imaju oseanje
da nisu svaoeni!
'asno nam je #ta se de#ava kada neki ovek
ima oseanje da nije svaen i da je u svom de$lanju
ometen! On tada ima oseanje da je manje vre$dan
i onda tra%i neki izlaz! Takva oseanja su u
braku sasvim opaka, pogotovo ako se tome pridru%i
jo# i oseanje potpune beznade%nosti! Ako do toga
dote, onda se u takvog oveka uvlai %elja za osve$tom,
te jedan poku#ava onom drugom tako da zagora
%ivot da on postaje pravi pakao! Naje#a
(orma u kojoj se to de#ava je brana nevernost! Ne$vernost
je uvek sredstvo osvete! 0ao #to je poznato,
Ijudi koji su neverni uvek poku#avaju da se opravdaju
svojim oseanjima Ijubavi, ali nama je poznata
vrednost oseanja i emo)ija! Oseanje se uvek
.>>
sla%e sa )iljem nadmoi i ne bi trebalo da se private
kao razlozi!
Ilustra)ije radi pogleda)emo sluaj jedne razma%ene
%ene! *dala se za oveka koji je uvek nekako
imao oseanje da ga je brat sputavao! 'asno nam
je da je ovog oveka privukla blagost i ne%nost %ene, koja je bila jedine u porodi)i i koja
je opet
sa svoje strane oekivala da e uvek i svuM biti ma$%ena
i povla#ena osoba! /rak je bio prilino srean, sve dok se nije rodilo dete! I u ovom
sluaju mo%emo
da predska%emo #ta se tada zbilo! ena je
tela da bude u sredi#tu pa%nje, ali se pla#ila da bi
dete moglo da zauzme to pozi)iju! Stoga ona nije
bila naroito srena #to je rodila dete! I mu% je teo
da bude povla#en, pa je on sa svoje strane bio zabrirrut
da bi dete moglo da nru ospori njegovo me$sto!
*sled toga su mu% i %ena postali sumnjiavi!
+o%da ak i nisu zapustili dete i mo%da su bili sasvim
dobri roditelji, ali nisu mogli da se odbrane od
oseanja da je njiovoj uzajamnoj Ijubavi do#ao
kraj! Takva sumnja je opasna! 'er, kada poinje da
se odmerava svaka re, svaki postupak, svaki pokret
t svaki izraz, onda je lako $$ ili se tako ini $$ zapaziti popu#tanje naklonosti! Tako je to
bilo i
kod pomenutog branog para! Tako se onda i desilo
da je mu% uzeo dopust, otputovao za 4ariz i tamo
se zabavljao, dok se njegova %ena kod kue oporavIjala
od porodaja i brinula za novorodene! +u% je
pisao svojoj %eni iz 4ariza vesela pisma, u kojima
joj je saop#tavao kako se lepo provodi, kakve je sve
Ijude upoznao itd! 0od %ene se postepeno razvijalo
or3@)am3e da mu% poinje da je zaboravlja! Vi#e nije
bila tal(o srena kao ranije, postala je melanolina
i o:oitda je od agora(obije! Vi#e nije bila u stanju
da izlazi! 0ada je njen mu% opet bio kod kue, morao
je stalno da je prati! /arem na prvi pogled je izgledalo da je postigla svoj )ilj i da sada
stoji u
sredi#tu pa%nje! No ona se ipak nikako nije oseala
zadovoljnom jer je imala oseanje da bi, ako bi nestala
njena agora(obija, nestao i njen mu%! Stoga je
morala da zadr%i svoju agora(obiju!
.H A! Adler, IV .>-
:ok je bolovala na#la je j)dnog lekara koji joj
je posvetio mnogo pa%nje! sve dok ju je on leio,
oseala se znatno bolje! Sva svoja prijateljska oseanja
upravila je na njega! Ali kada je lekar video
da je njegovoj pa)ijentkinji bolje, otpustio ju je!
Napisala mu je Ijubazno pismo, u kojem mu se zavalila
na svemu #to je za nju uinio, ali Lekar na
to njeno pismo nije odgovorio! Otada se njeno stanje
opet pogor#alo!
Od tog vremena poela je da razmi#lja i ma#ta
o Ijubavnim vezama sa drugim mu#kar)ima, da bi
se osvetila svome mu%u! Ali pri tome je stajala pod
za#titom svoje agora(obije jer nije mogla sama da
izlazi, nego je stamo morao mu% da je prati! Tako je
do#lo do toga da nije uspela da ostvari svoj naum,
da postane neverna!
/"A1NO SAV9TOVAN'9
* braku se, kao #to svako mo%e da vidi, ine
tolike gre#ke da se neizbe%no postavlja pitanje? ,,'e
li to sve zapravo potrebno2C &namo da takve gre#ke
imaju svoje izvori#te u detinjstvu, a takode znamo
da je apsolutno mogue izmeniti pogre#ne %ivotne
stilove, ako se spozna i otkrije slika vodilja i njena
ooeie%ja! 1ovek se, dakle, pita ne bi li bilo moguoe
urediti savetodavnu slu%bu, koja bi pomou metoda
individualne psdologije mogla da razmrsi gre#ke u
braku! Takve savetodavne usluge pru%ali bi iskusni
strunja)i kojima je poznato na koji nain sva zbivanja
u %ivotu pojedin)a ine jednu )elinu, kako su
medusobno povezana, te uiedno poseduju sposobnost
neposredne identi(ika)ije sa Ijudima kojima je
potreban savet!
Takvi savetodav)i ne bi rekli? ,,Ne mo%ete da
se sporazumeteC= ,,Neprestano se prepireteC= ,,Trebalo
bi da se razvedete!C 'er, kakva bi bila korist
od razvoda2 7ta e posle toga biti2 4o pravilu razvedeni
Ijudi %ele opet da stupe u brak, i oni to i ine
i onda nastavljaju isti %ivotni stil kao i ranije! 4one$
.>D
kad se susreemo s Ijoidima koji se u redovnim razma)ima
razvode i uvek nanovo stupaju u brak! Oni
naprosto ponavljaju svoje gre#ke! Takvi Ijudi bi se
kod savetodavn$e slu%be mogli raspitati da li njiov
planirani brak ili pak njiova Ijubavna veza ima
neki izgleda na uspe! Isto tako bi mogli tamo da
se posavetuju pre nego #to se odlue na razvod!
4ostoji izvestan broj mali gre#aka koje zapoinju
u detinjstvu i onda se sve do sklapanja braka ine bezazlenim! Tako neki Ijudi stalno
misle da emo i razoarati! 4ostoje de)a koja nikada nisu
srena i stalno %ive u strau od razoaranja! Takva
de)a ili imaju oseanje da im je uskraena naklonost
i da su drugi u odnosu na nji povla#eni ili
im je neka te#koa sa kojom su se suoili u ranom
detinjstvu ulila takav sujeverni stra da stalno oekuju
da bi tragedija mogla da se ponovi! +o%emo
lako sebi da predstavimo da taj stra pred razoaranjima
u branom %ivotu vodi do Ijubomore i sum$njiavosti!
0od %ena se suoavamo sa jo# jednom
posebnom te#koom, budui da imaju oseanje da
su samo igrake sa kojima se mu#kar)i zabavljaju,
i da su mu#kar)i uvek neverni! Sa takvom idejom
u glavi lako se oekuje da brak ne mo%e biti sre$an!
Sreu je nemogue ostvariti ako jedan od dva
partnera ima (iks$ideju da e mu onaj drugi prvom
prilikom biti neveran!
Sudei po tome kako i na koji nain Ijudi stalno
tra%e savete po pitanjima Ijubavi i braka, moglo bi
se pomisliti da se to pitanje uop#te smatra najva%$nijim u %ivotu! +edutim, sa stanovi#ta
individualne
psiologije, ono nikako nije najva%nije pitanje, iako
ne bi trebalo pot)eniti njegovu va%nost! &a individualnu
psiologiju nijedno pitanje %ivota nije va%$nije od bilo kojeg drugog! 0ada Ijudi posebno
isti)u
pitanje Ijubavi i braka i pridaju mu preterani znaaj,
onda time pokazuju da su izgubili %ivotnu armoniju!
"azlog tome #to se tom pitanju u glavama Ijudi
pridaje tako nezaslu%eno veliki znaaj le%i mo%da
u okolnosti da je ono, za razliku od ostali pitanja,
.>E
tema u koju ne bivamo sistematski upueni! Setimo
se samo onog #to smo rekli o tri velika %ivotna pi$tanja!
Sto se tie prvog, so)ijalnog pitanja, dakle
pitanja koje se odnosi na na# odnos prema drugima,
mo%e se rei da nas od prvog dana u tome poduavaju,
tj! kako treba da se pona#amo u dru#tvu ostali
Ijudi! Takve stvari uimo ve veoma rano u %ivotu!
Isto tako prolazimo kroz pravo doba uenja i
obrazovanja za na# budui poziv! Imamo uitelje
koji nas upuuju u odredene ve#tine, a stoje nam
na raspolaganju i knjige iz koji mo%emo da saznamo
#ta moramo da inimo! Ali gde da nademo
knjige koje e nas pouiti kako se treba pripremiti
za Ijubav i brak2 Sigurno, postoji veliki broj knjiga
koje raspravljaju o Ijubavi i braku! Svaka literatura
ima svoje Ijubavne prie, ali emo nai samo mali
broj knjiga koje govore o srenim brakovima! /u$dui
da je na#a kultura tako nerazdvojno povezana
sa literaturom, to e svaki ovek svoju pa%nju
usredsrediti na prikaze mu#kara)a i %ena koji neprekidno
dospevaju u neke te#koe! Nikakvo udo
da Ijudi imaju oseanje da po pitanju braka treba
biti oprezan, #tavi#e, preoprezan!
Takvu praksu je oveanstvo upra%njavalo od
samog poetka! * /ibliji nalazimo priu po kojoj je %ena izvori#te sveg zla, kao i da su
mu#kar)i i %ene
u svom Ijubavnom %ivotu odonda stalno prolazili
kroz velike opasnosti! Na#e vaspitanje se nesumnjivo
prestrogo dr%i prav)a kojim je krenulo! *mesto
#to e se mladii i devojke pripremati kao za
neki gre, bilo bi mnogo razumnije i pametnije treniirati
devojke da bolje igraju svoju %ensku a mladii
svoju mu#ku ulogu u braku, naravno oboje tako
i na takav nain da irnaju oseanje da su ravnopravni!
1injenl)a da se dan$danas %ene oseaju in(eriorne
dokaz je da je na#a kultura u tom pogledu
zatajila! 1itala) koji u to nije uveren neka malo
bolje pogleda te%nje %ena! Ot(erie da obino %ele
da nadma#e druge i da se tokom svog razvoja posveuju
treningu koji je daleko intenzivniji no #to
.>F
bi to bilo potrebno! Svojstvena im je i vea samo%ivost
no #to je to sluaj kod mu#kara)a! *budue
se %ene moraju upuivati da razviju vi#e oseanja
za zajedni)u i da ne tra%e koristi uvek samo za sebe,
ne obazirui se na interese drugi! Ali da bismo do$tle
do#li moramo prvo da uklonimo zabludu u pogledu
mu#ki privilegija!
*zeemo jedan primer da bismo pokazali koliko
su neki Ijudi nedovoljno pripremljeni za brak! 'e$dan
mlad ovek plesao je na balu sa svojom vereni$)om,
jednom zgodnom devojkom! Sluajno su mu
naoari pale na pod i na udenje prisutni skoro
je, pri poku#aju da i podigne, oborio mladu %enu!
0ada ga je prijatelj upitao? ,,7ta to radi#2C, odgovorio
je? ,,4a nisam mogao mirno da gledam kako
gazi po mojim naoarima!C 4o tome mo%emo da spoznamo
da ovaj mladi ovek nije bio pripremljen za
brak! I stvarno se devojka i nije udala za njega!
Neko vreme potom ovaj mladi se obratio le$karu,
%alei mu se da pati od depresije, kao #to je
to esto sluaj kod Ijudi koji su zaokupljeni sami
sobom!
Na osnovu iljadu pokazatelja mo%e se sagledati
da li je neko pripremljen za brak ili ne! Tako
ne bi trebalo verovati zaljubljenom oveku koji kasni
na zakazaini sastanak a da pri tome ne ume da
navede neko uverljivo opravdanje! Takvo pona#anje
ukazuje na kolebljiv stav! To je znak pomanjkanja
priprema za primeren pristup %ivotnim problemima!
Isto tako je znak mantkave pripreme kada je$dan
partner stalno ima ne#to da vaspitava ili kritikuje
onog drugog! Ni preterana osetljivost nije
dobar znak jer odaje kompleks manje vrednosti! 1o$vek
koji nema prijatelja i koji se u dru#tvu ne osea
dobro pokazuje time da nije dobro pripremljen za
brani %ivot! Nadalje, kolebljivost u izboru poziva
takode nije dobar znak! 4esimista nije sposoban za
brak, bez sumnje zato #to pesimizam odaje pomanjkanje
rabrosti da se ponese sa %ivotnim situa)ijama!
*pr@kos toj listi nepo%eljni svojstava, ne bi
trebalo da bude ba# toliko te#ko da se nade pravi
.>G
%ivotni saputnik ili, #tavi#e, da se izabere ovek
koji se nalazi na pravom putu! Ne mo%emo naprosto
da oekujemo da emo nai idealnog partnera!
I odista, kada vidimo nekoga da se osvre za ideal$nim
branim saputnikom i da ga nikada ne nalazi,
mo%emo biti sigurni da se ta osoba mui sa svojom neodluno#u!
Takav ovek uop#te ne %eli da napreduje!
* Nemakoj postoji jedan stari obiaj da se
utvrdi da li je jedan par pripremljen za brak! 4o
tom obiaju, koji upra%njavaju na selu, mladi par
dobija dvorunu testeru kojom oboje, dr%ei po jednu
stranu, treba da preseku jedno stablo, dok roda)i
stoje i gledaju! Svako od nji dvoje mora da
se prilagodi onome drugom i da svoje pokrete usaglasi
sa onim drugim! Ta metoda se smatra dobrim
testom za branu podobnost!
Na kraju bi teli jo# jednom da konstatujemo
da Ijubavna i brana pitanja mogu da savladaju samo
so)ijalno prilagodeni Ijudi! ;re#ke se u veini
sluajeva zasnivaju na pomanjkanju oseanja za zajedni)u
i one se mogu ukloniti samo ako se Ijudi
sami promene! /rak predstavlja jedan zadatak za
dva oveka! Naravno, injeni)a je da se obino vas$pitavamo
za zadatke koje ili mo%e da re#i jedan ovek ili dvadeset Ijudi, a manje$vi#e nikada za
zadatke
koje treba da re#e dva oveka! Ali i pored
ovog propusta u vaspitanju, dva oveka mogu vaIjano
da se poduvate zadataka koje sobom brak
donosi ako uvide svoje karakterne gre#ke i ako pro$bleme
koji se javljaju re#avaju u duu ravnopravnosti!
&apravo je suvi#no dodati da monogamija, monogamni
brak, predstavlja najvi#u (ormu braka!
+nogi Ijudi tvrde, pozivajui se na pseudonaune
razloge, da je poligamija, mnogo%enstvo, primerenija
Ijudskoj prirodi! Ovakvom stavu se moramo suprotstaviti,
a razlog le%i u injeni)i da u na#oj kulturi
Ijubav i brak predstavljaju so)ijalne zadatke!
* brak stupamo ne samo iz line, privatne koristi,
nego posredno i poradi so)ijalne koristi! * osnovi
brak slu%i odr%anju oveanstva!
.-H
.5!
S90S*ALNOST I S90S*ALNI 4"O/L9+I
* pretodnoj glavi razmotrili smo normalne
Ijubavne i brane probleme! Sada emo se pozabaviti
jednim posebnim aspektom istog op#teg pitanja?
seksualnim problemima i njiovim znaajem za
stvarne ili umi#ljene abnormalnosti! 0ao #to smo
ve videli, veina Ijudi je po pitanjima Ijubavnog %ivota slabije pripremljena i slabije
upuena nego #to je to sluaj sa ostalim %ivotnim pitanjima! Taj
zakljuak se u jo# veoj meri odnosi na temu seksualnosti!
4o pitanju seksualnosti moramo da uklonimo
jo# veoma mnogo sujeverni predstava!
Najra#irenije sujeverje je verovanje u nasledna
svojstva, verovanje u stepene ili stepenovanja seksualnosti
koji su nasledeni i ne mogu biti izmenjeni!
+i znamo da se pitanja nasleda i suvi#e olako koriste
kao opravdanja ili izgovori i da takvi izgovori
mogu da osujete svaku promenu nabolje! Otuda je
potrebno razjasniti jedno od oni mi#ljenja koja se #ire u ime nauke! 4roseni laik sva ta
svatanja
uzima previ#e ozbiljno, jer mu nije jasno da njiovi
autori samo iznose NtudeO rezultate i pri tome ne
razmatraju ni meru mogui smetnji ni meru ve#$takog podsti)anja seksualnog nagona,
koji mo%da
stoje iza ti rezultata!
.-.
"ANI T"9NIN;
Seksualnost se javlja veoma rano u %ivotu! Svaka
deja negovatelji)a ili majka mo%e pri pomnom
posmatranju ve prvi dana po rodenju da zapazi i
konstatuje izvesna seksualna uzbudena stanja i aktivnosti
deteta! Ali takve seksualne mani(esta)ije
daleko su vi#e povezane sa okolinom nego #to bi
se to oekivalo! I tako bi roditelji, kada dete poinje
na taj nain da se iskazuje, trebalo da potra%e
puteve i sredstva da mu skrenu pa%nju na ne#to
drugo! 8esto koriste sredstva koja ne vode pravom
odvraanju pa%nje, a ponekad prava sredstva ne
stoje na raspolaganju!
Ako jedno dete u ranom stadijumu otkrije prave
(ormed (unk)ionisanja, onda ono na prirodan na$in
mo%e da razvije jau potrebu za seksualnim
aktivnostima! Tako ne#to se de#ava, kao #to smo
videli, i sa drugim telesnim organima, a seksualni
organi ne predstavljaju izuzetak! Ali ako se pone
dovoljno rano, onda je sasvim mogue da se dete
trenira na pravi nain!
*glavnom se mo%e rei da su izvesne seksualne
mani(esta)ije u detinjstvu sasvim normalne i otuda
ne bi trebalo da se upla#imo i prestravimo kada zapa%amo
da se kod deteta javljaju seksualna uzbudenja!
Najzad, )ilj svake seksualnosti je da sa!onim
drugim uspostavi odnos! Na#a reak)ija bi trebalo da
se sastoji u budnom i#ekivanju! +i moramo da bu$demo
uz dete i da pazimo da se njegove seksualne
mani(esta)ije ne razviju u pogre#nom prav)ii!
Ljudi su skloni da naslednim nedosta)ima pripl#u
ono #to je u stvari rezultat autotreninga %a vre$me
detinjstva! 4onekad se ba# taj akt smatra nasle$denim
svojstvom! Ako se, dakle, javi sluaj da se
jedno dete vi#e interesuje za svoj pol nego za drugi,
onda se to smatra urodenom, nasledenom nesposobno#u!
+i, med$utim, znamo da je ta nesposobnost
jedna osobenost koju de)a razvijaju iz dana! u dan!
4onekad jedno dete ili jedan odrasli pokazuje znake
seksualnP perverzije, i u takvim sluajevima mnogi
.-5
Ijudi veruju da je takvo pona#anje nasledeno! Ali
kada bi to stvarno bilo tako, za#to onda takav ovek
uve%bava svoje pona#anje2 &a#to on sanja o svojim
radnjama i za#to i uve%bava2
Odredenl Ijudi u neko vreme prestaju sa tim
treningom= to je injeni)a koju mo%emo da objasnimo
pomou individualne psiologije! Imamo tako,
na primer, Ijude koji se boje poraza! Oni pate od
kompleksa manje vrednosti! Ili pak tako istrajno
treniraju da iz toga postaje jedan kompleks nadmoi,
i u jednom sluaju te vrste mogli smo da ustanovimo
preteranu aktivnost koja je stvarala utisak
prenapete seksualnosti! Takvi Ijudi mogu da pose$duju
ve)u seksualnu poten)iju!
Ta vrsta nagona mo%e od okoline da bude veoma
podsti)ana! 0ao #to znamo, slike, knjige, (ilmovi
i odredeni seksualni kontakti mogu da pre$nadra%e
seksualni nagon! +irne du#e se mo%e rei
da je danas sve usmereno na to da se izazove pre$terano
interesovanje za seksualnost! Ne mora se
omalova%avati veliki znaaj ti organski nagona i
uloga koju oni igraju u Ijubavi, braku i razmno%avanju
oveanstva, da bi se do#lo do zakljuka da
se seksualnost u dana#nje vreme prenagla#ava!
"oditelji bi trebalo da sauvaju svoju de)u pre
svega od preterani seksualni naklonosti! Tako
majka suvi#e esto posveuje pa%nju pojavi prvi
seksualni nagona u detinjstvu i na taj nain navodi
dete da pre)eni njiov znaaj! Ona se mo%da
iz prevelikog strLa stalno bavi takvim detetom,
neprestano razgovara s njim o tim stvarima i bez
razloga ga ka%njava! A mi opet znamo da bi mnoga
de)a tela da budu u sredi#tu pa%nje i da sodno
tome esto mo%e da se desi da dete zadr%ava neke
svoje lo#e navike zato #to zbog nji biva grdeno! *
opodenju sa de)om je bolje ne pridavati preveliki
znaaj ovoj temi, nego se prema njoj treba odnositi
kao jednoj od uobiajeni te#ko)a! Ako se de)i ne
poka%e da ta tema na nas ostavlja dubok utisak,
onda emo time i sebi olak#ati
.-<
4onekad iza deteta stoje porodina predanja
koja ga guraju u jednom odredenom prav)u! Tako
majka m)%e svoju veliku Ijubav da izra%ava poljup)ima,
zagrljajima i tome slino! Sa tim stvarima ne
bi trebalo preterivati, iako neke majke tvrde da ne
mogu da se uzdr%e! Takve stvari nisu primer mate$rinske
Ijubavi ve (atalno podseaju na opodenje
sa neprijateljem umesto na opodenje sa detetom
koje majka voli! "azma%eno dete ne mo%e seksualno
da se razvije!
&AVISNOST O: IVOTNO; STILA
* ovom sklopu emo ukazati na injeni)u da
mnogi lekari i psiolozi zastupaju mi#ljenje da seksualni
razvoj ini osnovu za razvoj dua i psie, kao
i svi telesni (unk)ija! 4o mi#ljenju autora to nije
tano, po#to sve seksualne izra%ajne (ormed i razvoj
seksualnosti zavise od linosti, od %ivotnog stila i
slike vodilje!
Ako, na primer, znamo da jedno dete svoju
seksualnost iskazuje na jedan odreden nain a da
drugo dete svoju seksualnost potiskuje, onda sa izvesnom
sigurno#u mo%emo da ka%emo kako e ovo
dvoje izgledati u odraslom %ivotu! Ako znamo da
jedno dete %eli stalno da bude u sredi#tu pa%nje i
da nadma#i druge, onda e ono i svoju seksualnost
razvijati sa )iljem da druge nadma#i i da stoji u
sredi#tu pa%nje! +nogi Ijudi veruju da su nadmoni
i svemoni ako svoj seksualni nagon iskazuju na
poligamni nain! Otuda oni odr%avaju seksualne od$nose
sa mnogo partnera i lako je uvideti da oni iz
psiolo#ki razloga svesno prenapre%u svoje seksualne
%elje i stavove! Oni misle da se na taj nain
predstavljaju kao osvajai! To je, naravno, jadno
samozavaravanje, jer slu%i kompenza)iji kompleksa
manje vrednosti!
4ravo jezgro seksualno nenormalno@ pona#anla
je kompleks manje vrednosti! 1ovek koji od njega
.->
pati stalno se osvre za najkraim izlazom! 4onekad
smatra da je najpovoljnije re#enje da od sebe
odba)i #iroka podruja %ivota i da se preda preteranom,
raspusnom seksualnom %ivotu!
0od de)e to sklonost zapa%amo veoma esto!
*glavnom je nalazimo kod de)e koja bi tela da se
nametnu drugima i da njima vladaju! Ona potpuno
zaokupe svoje roditelje i uitelje na taj nain #to
im prave probleme= ona time robuju svojoj sklonosti
da se anga%uju na nekorisnoj strani %ivota! *
svom kasnijem %ivotu ona sa svojim sklonostima
vr#e pritisak na druge, kako bi sebi na taj nain
pribavili oseanje da su nadmoni! :e)a te vrste
me#aju za vreme svog pro)esa razvoja svoju seksualnu
%elju za osvajanjem i nadmoi! * sklopu is$kljuivanja
jednog dela mogunosti i problema %ivota
oni se ponekad potpuno okreu od drugog pola
i treniraju se u omoseksualnom pona#anju! &animIjivo
je da se kod perverzni Ijudi esto mo%e zapaziti
prenapeta seksualnost! Oni uistinu preteruju sa
svojom sklono#u ka perverzijama, kako bi se na
taj nain obezbedili da ne moraju da se kon(rontiraju
sa problemom normalnog seksualnog %ivota,
ikoji upravo oe da izbegnu!
sve to mo%emo da razumemo s@mo ako nam je
poznat njiov %ivotni stil! To su Ijudi koji %ele da
i drugi izuzetno )ene a istovremeno se oseaju
nesposobnim da kod pripadnika drugog pola pro$bude
imalo interesovanja! Oni imaju kompleks ma$nje
vrednosti u odnosu na drugi pol, koji se mo%e
pratiti unatrag sve do u njiovo detinjstvo! Ako su,
re)imo, dea)i pona#anje devoji)a u porodi)i i pona#anje
majke smatrali privlanijim od svog sop$stvenog,
onda se u nji uvuklo oseanje da nikada
nee imati mo da na sebe skrenu pa%nju %ena! Oni
se onda ponekad toliko dive drugom polu da na
kraju poinju da opona#aju pripadnike tog pola!
Tako nailazimo na muQkar)e koji izgledaju kao de$vojke,
i isto tako i na devojke koje na nas deluju
poput mu#kara)a!
.--
Sluaj oveka koji je zbog sadizma i zloupotrebe
de)e dospeo na sud mo%e dobro da ilustruje
nastanak i razvoj ovi ovde razmotreni tenden)ija!
4ri istra%ivanju njegovog razvoja saznajemo da je
imao autoritativnu, dominirajuu majku, koja ga je
stalno ne#to kritikovala! I pored toga se razvio u
dobrog, inteligentnog uenika! Ali njegova majka
nikada nije bila zadovoljna njegovim uspesima! Iz
tog razloga je nastojao da majku iskljui iz svoje
naklonosti prema porodi)i! Izgubio je interesovanje
za nju i potpuno se okrenuo svom o)u, kojem je
bio veoma naklonjen!
'asno je da takvo dete mo%e stei predstavu da
su %ene stroge i suvi#e kritike i da je najbolje izbegavati
svaki kontakt s njima, izuzev u sluajevima
kada je to neizbe%no! Na taj nain je ovaj ovek dospeo dotle da je drugom polu sasvim
okrenuo
leda, da ga je iskljuio iz svoji misli i oseanja!
*z to je spadao u poznati tip Ijudi koji se
uvek seksualno uzbuduje kada ga vata stra! 4o$#to
ovaj tip pati od straa i kroz stra dospeva u
stanje uzbudenja, to se on stalno osvre za situa)ijama
u kojima ne mora da se pla#i! * svom kasnijem
%ivotu je verovatno u%ivao u tome da samog
sebe ka%njava ili mui, ili pak da posmatra kada se
neko dete zlostavlja, ili pak da sebi predstavi kako
njega ili nekog drugog oveka mue! I po#to spada
u opisani tip, to e pri stvarnom ili zami#ljenom
muenju do%iveti seksualno uzbudenje i zadovoIjenje!
Sluaj ovog oveka omoguava da se sagl)da
rezultat pogre#nog treninga! On nikada nije video
povezanost svoji navika ili, ako jeste, onda u trenutku
kada je ve bilo kasno! Naravno, veoma je
te#ko zapoeti delotvoran trening kada ovek ve ima dvadeset i pet godina! 4ravo vreme
je rano
detinjstvo!
.-D
:"*;I RA0TO"I
Ali u detinjstvu se stvari usled psiiki veza
sa roditeljima komplikuju! Indikativno je posmatrati
kako se #tetan seksualni trening javlja tako
rei kao nezgoda u psiikom kon(liktu izmedu de$teta
i roditelja! Svadljivo dete, pre svega dete koje
se nalazi u adoles)entnoj (azi, ponekad zloupotrebIjava
seksualnost sa svesnom namerom da povredi
roditelje! 4oznato je da mladii i devojke neposredno
posle raspri sa roditeljima stupaju u seksualne
odnose! :e)a pribegavaju takvim sredstvima
da bi se osvetili roditeljima, naroito u sluaju kada
vide da su roditelji u tom pogledu osetljivi! :ete
koje tra%i svadu skoro uvek pribegava tom oru%ju!
'edinu mogunost suprotstavljanja takvoj takti)i
pona#anja predstavlja nastojanje da DD dete uini
odgovornim za sebe i svoje postupke, kako ne
bi moglo du%e da se uljuljkuje u uverenju da su
posredi samo interesi njegovi roditelja a ne takode
i njegovi!
4ored uti)aja okoline detinjstva, onako kako se
on odra%ava u %ivotnom stii, u seksualnom pona#anju
se odra%avaju i politike i privredne prilike
jedne zemlje! Te prilike stvaraju jedan odredeni
dru#tveni stil, koji pojedina) te#ko mo%e izbei! 4o$sle
rusko$japanskog rata i sloma prve ruske revolu)ije,
#to je imalo za posledi)u da je narod obuzimalo
beznade i rezigna)ija, ra#irio se jedan veliki seksualni
pokret koji je postao poznat kao saninizam!. 4okret je podjednako privukao odrasle i
mlade! Slina
seksualna prenapetost je op#ta pojava u revolu)ionarnim
nemirima, i dobro je poznato da je zao$
.
4ojam ,,saninizamC potie od svojevremeno veoma
zapa%enog romana pod naslovom Sanin, koji je .GHE! go$dine
objavio narodnjaki ruski pisa) +iail 4etrovi Ar)iba#ev
N.FEF$$.G5EO! Saninizam je bio jedna ,,nesvesna pa$rodija
edonistike dekaden)ijeC, pri emu se oslanjao na
junaka pomenutog romana! O daljim pojedinostima vid!
"enato 4agglioli, Te 4oets oj "ussia .FGH$$.G<H, Jarvard
*niversitS 4ress, 1ambridgeT+ass! .GDH, str! UIU V <F<!
.-E
kupljenost seksualnom ulno#u naroito izra%ena u
doba rata jer se %ivot ini bezvrednim!
0urioziteta radi neka ovde uzgred bude napomenuto
da je poli)ija svesna toga da seksualnost,
tako upra%njavana, slu%i psiolo#kom pra%njenju napetosti!
* 9vropi u svakom sluaju poli)ija svaki
put kada je negde poinjen neki zloin, obino pre$tra%uje
stani#ta prostitutki! 'er, u mnogim sluaje$vima ubi)u ili nekog drugog prestupnika za
kojim traga nalazi ba# tamo! &loina) se mo%e tamo nai
jer se posle poinjenog zlodela osea prenapetim i
tra%i olak#anje! On %eli da se uveri u svoju snagu
i da sebi doka%e da je jo# uvek silan i moan a ne
neka propala egzisten)ija!
:"*;I RA0TO"I
Ali u detinjstvu se stvari usled psiiki veza
sa roditeljima komplikuju! Indikativno je posmatrati
kako se #tetan seksualni trening javlja tako
rei kao nezgoda u psiikom kon(liktu izmedu de$teta
i roditelja! Svadljivo dete, pre svega dete koje
se nalazi u adoles)entnoj (azi, ponekad zloupotrebIjava
seksualnost sa svesnom namerom da povredi
roditelje! 4oznato je da mladii i devojke neposredno
posle raspri sa roditeljima stupaju u seksualne
odnose! :e)a pribegavaju takvim sredstvima
da bi se osvetili roditeljima, naroito u sluaju kada
vide da su roditelji u tom pogledu osetljivi! :ete
koje tra%i svadu skoro uvek pribegava tom oru%ju!
'edinu mogunost suprotstavljanja takvoj takti)i
pona#anja predstavlja nastojanje da DD dete uini
odgovornim za sebe i svoje postupke, kako ne
bi moglo du%e da se uljuljkuje u uverenju da su
posredi samo interesi njegovi roditelja a ne takode
i njegovi!
4ored uti)aja okoline detinjstva, onako kako se
on odra%ava u %ivotnom stii, u seksualnom pona#anju
se odra%avaju i politike i privredne prilike
jedne zemlje! Te prilike stvaraju jedan odredeni
dru#tveni stil, koji pojedina) te#ko mo%e izbei! 4o$sle
rusko$japanskog rata i sloma prve ruske revolu)ije,
#to je imalo za posledi)u da je narod obuzimalo
beznade i rezigna)ija, ra#irio se jedan veliki seksualni
pokret koji je postao poznat kao saninizam!. 4okret je podjednako privukao odrasle i
mlade! Slina
seksualna prenapetost je op#ta pojava u revolu)ionarnim
nemirima, i dobro je poznato da je zao$
.
4ojam ,,saninizamC potie od svojevremeno veoma
zapa%enog romana pod naslovom Sanin, koji je .GHE! go$dine
objavio narodnjaki ruski pisa) +iail 4etrovi Ar)iba#ev
N.FEF$$.G5EO! Saninizam je bio jedna ,,nesvesna pa$rodija
edonistike dekaden)ijeC, pri emu se oslanjao na
junaka pomenutog romana! O daljim pojedinostima vid!
"enato 4agglioli, Te 4oets oj "ussia .FGH$$.G<H, Jarvard
*niversitS 4ress, 1ambridgeT+ass! .GDH, str! UIU V <F<!
.-E
kupljenost seksualnom ulno#u naroito izra%ena u
doba rata jer se %ivot ini bezvrednim!
0urioziteta radi neka ovde uzgred bude napomenuto
da je poli)ija svesna toga da seksualnost,
tako upra%njavana, slu%i psiolo#kom pra%njenju napetosti!
* 9vropi u svakom sluaju poli)ija svaki
put kada je negde poinjen neki zloin, obino pre$tra%uje
stani#ta prostitutki! 'er, u mnogim sluaje$vima ubi)u ili nekog drugog prestupnika za
kojim traga nalazi ba# tamo! &loina) se mo%e tamo nai
jer se posle poinjenog zlodela osea prenapetim i
tra%i olak#anje! On %eli da se uveri u svoju snagu
i da sebi doka%e da je jo# uvek silan i moan a ne
neka propala egzisten)ija!
SO1I'ALNO "979N'9
'edan Rran)uz je jednom rekao da je ovek jedino
%ivo bie koje jede kada nije gladno, pije
kada nije %edno i u svako doba mo%e da ima seksualne
odnose! 4rekomerno zadovoljavanje seksualnog
nagona stvarno odgovara prekomernom zadovoljavanju
svi ostali po%uda! Naravno, u suprotnosti
je sa %ivotnom armonijom ako se prekomerno
udovoljava nekoj od po%uda i ako se neko interesovanje
razvije preko svake mere! 4siolo#ki asoW
pisi su puni opisani sluajeva kod koji su Ijudi
do te mere razvijali interesovanja i po%ude da su
kod nji postali prisilni! Svako je uo za )i)ije kojima
je nova) najva%nija stvar u %ivotu! Ali mi
znamo i za sluajeve osoba za koje je istoa naj=@
va%nija stvar na svetu! Takvim osobama je pranje
najva%nija delatnost i ponekad se peru )elog dana
i onda jo# i do ponoi! Najzad, nailazimo i na Ijude
koji jelu pridaju ogroman znaaj! Oni )eli bogovetni
dan samo jedu, jedino se interesuju za ranu
i ne umeju ni o emu drugom da razgovaraju nego
samo o jelu!
.-F
Sluajevi preterane seksualnosti u potpunosti
lie na pomenute vidove pona#anja! Svi oni vode ka
neuravnote%enosti podruja delovanja i do poremeaja
njiove armonije! Time )elokupni %ivotni stil
neizbe%no dospeva na nekorisnu stranu %ivota!
4ri pravilnom uve%bavanju seksualnog nagona
polne te%nje bi trebalo da budu usmerene na jedan
koristan )ilj, u kojem sveukupnost svi na#i delatnosti
mo%e da nade svoj odgovarajui izraz! Ako je
pdabran pravi )ilj, onda ni seksualnost niti bilo koji
izraz %ivota nee biti ugro%en od prenapetosti!
S druge strane, opet, mora se ovladati svim nagonima
i mteresovanjima i oni moraju uzajamno da
budu uskladeni! Ali njiovo potpuno potiskivanje
predstavljalo bi jednu opasnost! 0ao #to se u do$menu
israne preterano dr%anje dijete nepovoljno
odra%ava na du i telo, tako isto nije preporuljiva
potpuna uzdr%anost u podruju seksualnog %ivota!
Ovu konstata)iju treba tako razumeti da pri
jednom normalnom %ivotnom stilu seksualnost treba
da nade svoj primereni izraz! To nikako ne znai
da neuroze, koje ukazuju na neuravnote%enost %ivotnog
stila, mo%emo da prevazidemo na taj nain #to emo seksualnosti dati punu slobodu!
:anas uveliko
ra#ireno svatanje da je potisnuti libido odgovoran
za nastanak neuroza naprosto ne odgovara is$tini!
#tavi#e, stvari stoje upravo obrnuto? neurotini
Ijudi ne umeju da nadu pravu izra%ajnu (ormu za
svoj seksualni nagon!
8esto nailazimo na Ijude kojima je savetovano
da slobodnije i nesputanije izra%avaju svoje seksualne
nagone= ti su se Ijudi dr%ali tog saveta, da bi
onda do%iveli da im se stanje samo pogor#a! "azlog
ovakvom isodu je u tome #to ovi Ijudi zaboravIjaju
da svoj seksualni %ivot pove%u sa jednim so)ijalno
korisnim )iljem, #to bi jedino moglo da izmeni
njiovo neurotiko stanje! &adovoljenje seksualnog
nagona kao takvo nije u stanju da lei neurozu, jer
neuroza je, da se tako izrazimo, bolest %ivotnog stila
i ona mo%e da bude izleena samo ako posvetimo
pa%nju %ivotnom stilu!
.-G
&a individualnog psiologa je sve to tako jasno
da se on uop#te ne koleba da istie da je srean
brak jedino zadovoljavajue re#enje za seksualne
probleme! Neurotiar, naravno, nee biti odu#evljen
takvim re#enjem jer je on uvek kukavi)a i nije do$bro
pripremljen za so)ijalni %ivot! So)ijalno re#enje
problema seksualnosti takode nastoje da izbegnu i
svi oni Ijudi koji prenagla#avaju seksualnost, govore
o poligamiji i drugarskom braku ili o braku na odredeno
vreme! Njima nedostaje strpljenje da problem
so)ijalnog prilagodavanja re#e na osnovi uzajamnog
uravnote%enja interesa izmed u mu#kar)a i %ene, i tako onda be%e u neke iluzorne
predloge re$#enja!
+edutim, najte%i put je ponekad najkrai put!
.DH
.<!
&A0L'*1N9 NA4O+9N9
:o#ao je trenutak da svedemo zakljuak ovi
na#i razmatranja! +etoda indivldualne psiologije,
mi se ne kolebamo da to priznamo, poinje i zavr#ava
se sa problemom manje vrednosti!
Oseanje manje vrednosti je, kao #to smo videli,
osnova Ijudske te%nje i uspea! Na drugoj strani,
oseanje manje vrednosti ini osnovu svi na#i
problema u vezi sa pogre#nom psiikom prilagoteno#u!
Ako pojedina) za sebe ne pronade nikakav
valjan konkretan )ilj nadmoi, onda se kod njega
javlja kompleks manje vrednosti, koji kod njega
budi %elju za nekim izlazom! Ta %elja da se nade
neki izlaz izra%ava se u kompleksu nadmoi, koji
nije ni#ta dmgo nego )ilj na nekorisnoj, ta#toj strani %ivota, )ilj koji obeava zadovoljenje
putem jednog
drugog la%nog uspea!
* tome se sastoji dinamika du#evnog %ivota! :a
budemo jo# konkretniji, znamo da su gre#ke u psi$ikim
(unk)ijama u odretena vremena #tetnije ne$go
u neko drugo vreme! +i, nadalje, znamo da se %ivotni stil iskazuje u sklonostima i
tenden)ijama
koje su se uobliile u detinjstvu, to znai u sli)i vodilji
koja se razvija u uzrastu od etiri ili pet go$dina!
I po#to je to tako, to )eo teret brige za na# psiiki %ivot u osnovi le%i na ispravnom
usmeravanju
de)e!
.. A! Adler, IV .D.
7to se tie staranja oko de)e, pokazali smo da
bi primaran )ilj trebalo da bude unapredenje oseanja
za zajedni)u, pomou kojeg se mogu iskristalisati
korisni i zdravi )iljevi! Samo ako se de)a uve%$bavaju u tome da se uklope u red
zajedni)e, sveobuvatno
oseanje manje vrednosti mo%e da bude
usmereno na prave puteve i da bude ometeno da
izazove kompleks manje vrednosti ili kompleks nadmoi!
So)ijalna prilagodenost je druga strana prob$lema
in(eriornosti! 4o#to je ovek kao pojedina) in$(erioran
i slab, to Ijudi %ive u zajedni)ama! Oseanje
za zajedni)u i dru#tvena saradnja su stoga
spas za oveka kao pojedin)a!
SA:"5A'
4O&NAVAN'9 &IVOTA
.! NA19LA IN:IVI:*ALN9 4SIJOLO;I'9 ! ! E
*smerenost na )ilj F
Sema per)ep)ije ..
Oseanje manje vrednosti i oseanje za zajedni)u .<
1ommon sense i njegovo pomanjkanje !!!! .-
"oditeljski uti)aji .E
Oseanja i snovi .G
"edosled po rodenju i rana seanja 5H
&akljuak 55
5! 4"9VA&ILA59N'9 O;"ANl1AVAN'A !!! 5<
'edinstvo individue 5<
So)ijalni sklop 5-
Stavovi prema nedosta)ima 5G
&na)i jaki oseanja manje vrednosti !!!! <<
<! 0O+4L90S +AN'9 V"9:NOSTI I 0O+4L90S
NA:+O1I <F
Op#ta razmatranja ! ! ! ! <F
4ojedinani sluajevi ><
>! 5IVOTNI STIL i -.
"azumevanje jednog %ivotnog stila -<
0orektura %ivotnog stila -G
.D<
-! "ANA S91AN'A D>
Naini seanja DD
4redmeti seanja DG
Seanja ma%ene i nevoljene de)e E5
D! T9L9SNI 4O0"9TI I STAVOVI EE
Telesni pokreti EE
Stajanje EF
Osloniti se EF
:aljina i blizina EG
Stavovi F5
Jrabrost i stra#ljivost F5
Vera u predodredenje F>
&avist, mu#ki protest i seksualne te#koe ! ! F-
E! SNOVI I N'IJOVO T*+A19N'9 GH
ivotni stil i %ivotni )iljevi GH
4rdvatna logika G>
*zro)i snova GE
Spavanje, budno stanje i ipnoza .HH
F! VAS4ITAN'9 I 4"O/L9+ATl1NA :91A ! ! .H5
Skola i so)ijalni ideali .H5
*ti)aj porodi)e .H>
4roblematina de)a .HE
Terapija JO
:ijagnoza? redosled rodenja J>
G! 4"O+A79NI IVOTNI STIL? '9:AN SL*1A' ..G
"ano detinjstvo .5H
Skolski problemi .5<
Tri %ivotna pitanja .5-
4redorana i pobolj#anje .5F
.H! S0LONOST 0A 4"9ST*4I+A I N9:OSTA
TA0
OS91AN'A &A &A'9:NI1* .<H
Op#ta pitanja .<H
4rimeri odredeni sluajeva .<<
.D>
..! L'*/AV I /"A0 .>H
4retpostavke ravnopravnosti .>H
4riprema za brak .>5
/rano savetovanje .>D
.5! S90S*ALNOST I S90S*ALNI 4"O/L9+I ! .-.
"ani trening .-5
&avisnost od %ivotnog stila .->
:rugi (aktori .-E
So)ijalno re#enje .-F
.<! &A0L'*1N9 NA4O+9N9 .D.
1I4 $$ 0aTaAoraaaunja S nSASAJ0auJ'J
/nSAJOT10a +aTJite )pn)0e, ob 1aA
.-G!G5<
AAA94, AAAiXpeA
Odabrana dela Al(reda Adlera! $$ Y5! izd!Z! $$ Novi Sad +ati)a srpska, .GFG! $$ - knj! = 5.
)m! $$ N/iblioteka ImagoO
0ni! >? 4oznavanje %ivota T preveo s nemakog Tomislav /eki! .D>
str!
4revod dela? Lebenskenntnis!
IS/N FD$<D<$H.<H$H! $$ IS/N FD$<D<$H.<>$<
ALR"9: A:L9"
O:A/"ANA :9LA, I$$V
4O&NAVAN'9 IVOTA
II izdanje
Lektor? +ili)a /ujas W Teniki urednik? +irjana 'ovanovi
W 0orektor? :u#anka Vidakovi) W I"O +ati)e srpske, Novi
Sad W &a izdavaa? :ragoljub ;avari W Tira%? .H!HHH prime$
raka
W Stampa? TO #tamparija ,,/udunostC, Novi Sad
IS/N FD$<D<$H.<H$H [ IS/N FD$<D<$H.<>$<
.GFG