Hartije od vrednosti

Pristupni (seminarski) rad

1
SADRAJ
1 - POJMOVNO ODREENJE I BITNE
KARAKTERISTIKE.................................................1
2 - ZAMENA HARTIJA OD
VREDNOSTI.............................................................................3
3 - BITNI ELEMENTI HARTIJA OD
VREDNOSTI.3
4 - VRSTE HARTIJA OD
VREDNOSTI.................................................................................4
4.1 ) Hartije od vrednosti prema sadraju inkorporisanog
prava..................4
4.2 ) Hartije prema nosiocu prava iz hartije od
vrednosti................................5
4.3 ) Hartije od vrednosti prema
ronosti.....................................................7
4.4 ) Hartije od vrednosti prema
sadraju.....................................................7
4.5 ) Hartije od vrednosti prema
izdavaocu.................................................
4.!) Hartije od vrednosti prema
prihodu......................................................
4.7)"ispozitivne i tradiciona#ne hartije od
vrednosti...................................$
4. )"ugorone i kratkorone hartije od vrednosti.....................................$
5 - TRGOVINA HARTIJAMA OD
VREDNOSTI...................................................................9
6 - GAENJE PRAVA IZ HARTIJE OD
VREDNOSTI.........................................................11
2
Li!"#$"#
HARTIJE OD VREDNOSTI
1 - POJMOVNO ODREENJE I BITNE KARAKTERISTIKE
Pod hartijama od vrednosti podrazumeva se niz pismenih dokumenata ili isprava u
kojima je inkorporisano odgovarajue imovinsko pravo koje se moe koristiti samo pod
uslovom zakonskog vlasni!tva. Hartije od vrednosti u uem smislu su investi"ioni
instrumenti# odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se
kompenzuje poten"ijalnom zaradom.
Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave koje sadre pismenu
o$avezu izdavao"a hartija od vrednosti da e zakonitom imao"u hartija od vrednosti
ispuniti o$avezu za$eleenu u toj ispravi. %zdavala" hartija od vrednosti ima# dakle#
o$avezu da izmiri samo onu o$avezu na koju se pismeno o$avezao. &d njega se ne moe
zahtevati ispunjenje o$aveze koju je dao usmeno# a koja nije sadrana u pismenoj
ispravi. 'vaka hartija od vrednosti mora da poseduje odre(ena svojstva odnosno mora da
ispuni tri uslova )
1. da je u pisanoj *ormi
+. da je u toj ispravi sadrano neko gra(ansko (naj,e!e imovinsko) pravo
3. da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija
od vrednosti
-ao klju,ni momenti identi*ika"ije hartija od vrednosti isti,u se) prvo# *ormalnost
pravnog posla. drugo# inkorporisanje odgovarajueg imovinskog prava. tree# jedinstvo
inkorporisanog imovinskog prava i same hartije.
1. Hartije od vrednosti smatraju se *ormalnim pravnim poslom za koji je
neophodno postojanje pismene isprave. &va karakteristika hartija od vrednosti
stoji u suprotnosti sa karakteristikama ne*ormalnosti poslova u vezi sa ro$nim
prometom. -ao posledi"a tretmana hartija od vrednosti kao *ormalnog posla#
na"ionalno zakonodavstvo propisuje op!te o$avezujue odred$e koje tre$a da
sadri hartija od vrednosti. /o$i,ajeno je da zakon op!tije vanosti propi!e
o$avezne elemente hartija od vrednosti i da prepusti pose$nim zakonima
propisivanje dopunskih elemenata.
3
+. 0a,elo inkorpora"ije ozna,ava vezanost prava iz hartija od vrednosti sa
sadrinom prava na koje se poziva hartija od vrednosti. Hartija od vrednosti je
pismena isprava koja predstavlja naslov prava na odgovarajue imovinsko
pravo na koje ta isprava upuuje. Pravo iz hartije se dokazuje posedovanjem
same hartije# pa se# sem u pose$nim slu,ajevima# ne moe druga,ije dokazati.
1rednost same hartije $ezna,ajna je $ez vrednosti pravnog sadraja na koji se
odnosi. 2rugim re,ima# vrednost hartije od vrednosti je vezana za vrednost tog
sadraja# pa otuda i konstata"ija da se vrednost hartije od vrednosti izjedna,uje
sa vredno!u onog na !ta se pravo odnosi. /o$i,ajena je konstata"ija da je
vrednost hartije od vrednosti *akti,ki vrednost hartije od vrednosti.
Pravo na hartiju je stvarno pravo na stvari. 0jen vlasnik (holder) ima pravo
dranja# raspolaganja# pravo kupovanja i prodaje# pravo zalaganja# pravo da
je pokloni. Pravo nad hartijom uslov je ostvarivanja prava sadranih u hartiji#
jer je to pravo ono radi kojeg je hartija izdata. 3ez prezenta"ije hartije od
vrednosti ne moe se dokazivati pravo iz hartije# odnosno nema osnova da se
od dunika trai isplata ili druga ,inid$a koja je de*inisana karakterom hartije
od vrednosti ukoliko se ona ne moe prezentirati. Posedovanjem hartije od
vrednosti holder ostvaruje pravo na potraivanje koje je nazna,eno u hartiji.
3. 4edinstvo prava na hartije i prava iz hartija od vrednosti# odnosno njihova
neodvojivost jedno je od osnovnih pravila koje karakteri!e hartije od vrednosti.
-o poseduje hartije od vrednosti# taj poseduje i jedno i drugo pravo. Prenos
hartija od vrednosti zna,i prenos o$a prava. 'u$jekt koji prenese hartiju od
vrednosti drugom su$jektu prenosi i hartiju i imovinsko pravo# odnosno pravo
potraivanja. 'u$jekt na koga je hartija prenesena postaje vlasnik same hartije i
imovinskog prava na koje se ona odnosi.
Prema zakonu# hartije od vrednosti mogu emitovati (izdavati) savezne drave#
repu$like ,lani"e# pokrajine# gradovi# op!tine# preduzea# $anke i druge *inansijske
institu"ije# organiza"ije za osiguranje i druga pravna li"a (emitenti). 'trano pravno li"e
moe emitovati hartije od vrednosti pod uslovima uzajamnosti# na na,in i pod uslovima
utvrdjenim zakonom o hartijama od vrednosti.
Hartija od vrednosti glasi na novi dinar. %zuzetno# o$vezni"a# $lagajni,ki zapis#
dravni zapis i "erti*ikat o depozitu mogu glasiti na stranu valutu. Hartiju od vrednosti
koja glasi na stranu valutu emitent moe prodavati samo na stranom tri!tu. Hartija od
4
vrednosti koja glasi na stranu valutu moe se kupovati i prodavati na sekundarnom tri!tu
za nove dinare.
&snovni o$li"i hartija od vrednosti su ak"ije# o$vezni"e# "erti*ikati# $lagajni,ki
zapisi i komer"ijalni zapisi. Pored ovih# na *inansijskom tri!tu se pojavljuju i druge
hartije od vrednostikao !to su) meni"a# ,ek# tovarni list# skladi!ni"a# konosman
(teretni"a)# $ankarska garan"ija# akreditiv i dr.
2 - ZAMENA HARTIJA OD VREDNOSTI
5ko je hartija od vrednosti o!teena# na zahtev imao"a# emitent je moe zameniti
novom hartijom od vrednosti# pod uslovom da prethodno o tome o$avesti nadleni
savezni organ. 5ko je hartija od vrednosti koja glasi na ime uni!tena ili nestala# emitent
je moe zameniti pod uslovom da je javno ogla!ena nevaeom i da o tome o$avesti
nadleni organ.
3 - BITNI ELEMENTI HARTIJA OD VREDNOSTI
3itni elementi hartije od vrednosti su)
1. oznaka vrste hartije od vrednosti#
+. oznaka klase i serijski $roj#
3. naziv# sedi!te i adresa emitenta hartije od vrednostii. njegova oznaka u registru
emitenata kod -omisije#
4. nominalna vrednost#
6. oznaka da hatrija od vrednosti glasi na donosio"a ili na ime#
7. poda"i o kup"u hartije od vrednosti na ime i to) naziv i sedi!te pravnog li"a ili ime
i prezime i jedinstveni mati,ni $roj gra(anina ili $roj ra,una vlasnika hartije od
vrednosti kod 8entralnog registra za strano *izi,ko li"e#
9. o$aveze emitenta i prava i o$aveze vlasnika hartije od vrednosti i na,in njihovog
ostvarivanja#
:. mesto i datum emisije hartije od vrednosti#
9. imena li"a ovla!enih za zastupanje emitenta#
1;. drugi element odre(eni propisima -omisije.
&$lik hartije od vrednosti odre(uje emitent odlukom o emitovanju hatrija od
vrednosti. Hartije od vrednosti jedne klase emituju se u istom o$liku.
4 - VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI
5
<okom razvoja ekonomije razvijale su se hartije od vrednosti# usavr!avale se kao
instrumenti za regulisanje odnosa izme(u privrednih su$jekata i doprinosile e*ikasnosti
odvijanja prometa. <e hartije od vrednosti se mogu deliti po mnogim kriterijima.
4.1 ) Hartije od vrednosti prema sadraju inkorporisanog prava
Priroda prava inkorporisanog u hartije od vrednosti nije u svim hartijama istovetna.
Prema $lioj pravnoj prirodi tog prava# sve hartije od vrednosti se dele na) prvo#
stvarnopravne. drugo# o$liga"ionopravne. tree# hartije sa pravom u,e!a.
1. 'tvarnopravne hartije od vrednosti sadre neko stvarno pravo) pravo svojine
ili pravo zaloge. 3lie razgrani,enje ovih hartija mogue je na osnovu vrste
tog prava# odnosno u pitanju mogu $iti prava na nepokretnosti (hipotekarno
pismo) ili prava na pokretne stvari (konosman ili skladi!ni"a# prenosivi
tovarni list). Hartija od vrednosti ove vrste reprezentuje ro$u. 0jihov prenos
podrazumeva prenos ro$e od jednog su$jekta (koji otu(uje hartiju od
vrednosti) ka drugom su$jektu (koji prima hartiju od vrednosti). <ime se#
drugim re,ima# ostvaruje prenos hartija od vrednosti i prenos odgovarajueg
stvarnog prava istovremeno. 'a predajom hartija od vrednosti ovde je
preneseno potraivanje# pri ,emu ro$a u momentu predaje hartije *izi,ki
ostaje tamo gde jeste. 0ovi imala" hartije sti,e pravo svojine nad ro$om#
odnosno pravo disponovanja. =ato se ove hartije od vrednosti ,esto nazivaju
dispozi"ionim.
+. &$liga"ionopravne hartije od vrednosti su one hartije koje u se$i inkorpori!u
o$liga"iona prava# odnosno potraivanja od dunika. &va potraivanja su
uglavnom izraena u nov"u# ali mogu $iti izraena i u drugim ,inid$ama. /
ove hartije u$rajaju se) meni"a# ,ek# o$vezni"a# komer"ijalni zapis#
$lagajni,ki zapis# "erti*ikat# kreditno pismo. /slov za realiza"iju o$liga"ije
je prezentiranje hartije od vrednosti duniku.
3. Hartije od vrednosti sa pravom u,e!a su# *akti,ki# korporativne hartije koje
imao"u daju pravo da u,estvuje u nekom pravnom li"u. >e, je o ak"ijama
(deoni"ama) kod ak"ionarskih (deoni,kih) dru!tava i komanditnih dru!tava na
ak"ije. %mala" ovih hartija sti,e pravo ,lanstva kod odre(enon pravnog li"a#
pravo u$iranja prihoda od svog *inansijskog plasmana u to li"e# kao i pravo
da u,estvuje u raspodeli ste,ajne mase u slu,aju da pravno li"e u kome ima
6
ulog padne u ste,aj. &ve hartije od vrednosti se nazivaju li,nopravnim
hartijama# ili korporativnim hartijama od vrednosti.
4.2 ) Hartije prema nosiocu prava iz hartije od vrednosti
Prema na,inu na koji je na hartiji od vrednosti ozna,en vlasnik# odnosno titular
prava hartije od vrednosti# sve hartije od vrednosti se dele na) prvo# hartije od vrednosti
na ime. drugo# hartije od vrednosti po nared$i. tree# hartije od vrednosti na donosio"a.
1. Hartije od vrednosti na ime su spe"ijalna kategorija hartija kod kojih se u samoj
hartiji ozna,ava ime *izi,kog ili pravnog li"a koje je titular prava# odnosno
poverila". &ve hartije se ponekad ozna,avaju kao ?rekta hartije@# ili direktne
hartije ,ime se ukazuje na neposrednu o$avezu izdavao"a prema navedenom
pravnom#odnosno *izi,kom li"u da ispuni o$avezu koju je prema njemu de*inisao.
&ve hartije pruaju neke prednosti izdavao"u#odnosno duniku. =a njega je
poverila" jasno odre(ena li,nost# odnosno li,nost ,iji su mu atri$uti do$ro
poznati. 1lasnik hartije od vrednosti na ime ne prenosi pravo iz hartije prenosom
same hartije. /z to# prenos potraivanja na novog poverio"a se ovde ne moe
odvijati po slo$odnoj volji postojeeg poverio"a. Prenos se moe o$aviti ali je
skop,an sa nizom *ormalnosti# !to podrazumeva upisivanje prenosa na
odgovarajue mesto u samoj ispravi# zatim u odgovarajuem registru# i
zaklju,ivanje igovora. =$og ovih *ormalnosti prenosivost hatrija do vrednosti na
ime je veoma ograni,ena# pa je ograni,avanje i ograni,enost njihove "irkula"ije
jedna do klju,nih karakteristika.
Prenos hartija od vrednosti na ime o$avlja se putem ugovora o "esiji
potraivanja. &vim prenosom novi poverila" ("esionar) preuzima prava koja su
pripadala ranijem poverio"u# koji je preneo svoje pravo ("edent)# dok dunik
("esus) ostaje isti. 8edent# odnosno raniji poverila" odgovara "esionaru# odnosno
novom poverio"u za ispunjenje o$aveze od strane "esusa# odnosno dunika#
jedino ukoliko je na se$e preuzeo garantovanje ispunjenja te o$aveze.
+. Hartije od vrednosti po nared$i se karakteri!u po tome !to je poverila" li"e koje je
imenovano u samoj hartiji# ali to moe $iti i drugo li"e koje u hartiji imenuje
imenovano li"e. Ainid$a se ovde izvr!ava prema li"u koje je imenovano u hartiji#
odnosno prema li"u koje to li"e odredi. &ve hartije imaju klauzulu koja odre(uje
li"e kao poverio"a i dodatnu klauzulu ?po nared$i@. %zdavala" ovakve hartije do
vrednosti je o$avezan na ,inid$u prema li"u koje je navedeno u hartiji# ili prema
7
li"u koje to li"e navede. / ovu kategoriju hartija od vrednosti spadaju) meni"a#
,ek# skladi!ni"a.
Prenos hartija od vrednosti po nared$i o$avlja se putem indosamenta ranijeg
poverio"a na novog. >aniji poverila" postaje novom poverio"u solidarni dunik
(sem u slu,aju kada takvu o$avezu isklju,i klauzolom u hartiji od vrednosti ?$ez
moje dalje o$aveze@). 0ovi poverila" postaje samostalni poverila" kome dunik
ne moe isti"ati prigovore iz su$jektivnog odnosa sa ranijim poverio"em.
Hartije od vrednosti po nared$i imaju prili,nu "irkula"ionu sposo$nost# pa je
njihova upotre$a u poslovnom prometu veoma izraena# a kako postoji i veoma
visok stepen sigurnosti u pravnom prometu# to je njihova upotre$a i zna,ajna.
3. Hartije od vrednosti na donosio"a su hartije kod kojih nije ozna,eno ime
poverio"a# odnosno vlasnika isprave# te se legalnim vlasnikom smatra svako li"e
koje je prezentira. ?2onosila"@ je ovde oznaka za posednika hartije od vrednosti
koji se ima smatrati zakonitim $ez ikakvog pose$nog dokazivanja. &vakve hartije
od vrednosti nose uo$i,ajenu klauzulu ?plativo donosio"u@. Prenosom ovih
hatrija ostvaruje se istovremeni prenos prava inkorporisanog u hartiji.
0ajzna,ajnija prednost hartija od vrednosti na donosio"a je u ,injeni"i da imaju
maksimalnu "irkula"iju. =a njihov prenos od jednog do drugog poverio"a nisu
potre$ne $a! nikakve *ormalnosti. 0ovi poverila" se nigde ne upisuje u registre#
*izi,ki posed hartije podrazumeva prava na realiza"iju potraivanja koja su
inkorporisana u hartiji. &va prednost ukazuje i na nedostatak# kao njenu drugu
karakteristiku. 0aime# u slu,aju da se izgu$i hartija od vrednosti# njen vlasnik
skoro da nema na,ina da dokae svoje vlasni!tvo# jer se posednik i prezentator
hartije od vrednosti smatra njenim vlasnikom. 2rugim re,ima# gu$itak hartije od
vrednosti zna,i gu$itak svih u hartiji inkorporisanih prava# a vlasni!tvo se
dokazuje isklju,ivo prezenta"ijom. %zdavala" hartije nije ovla!en da ispituje
ne,in na koji je li"e koje prezentira hartiju od vrednosti steklo hartiju. =a njega je
vlasnik onaj ko prezentira hartiju. Be(utim izdavala" je duan da postupa
savesno# te da u slu,aju kada posumnja da je donosila" stekao hartiju od vrednosti
na nezakonit na,in o$avezno od$ije izvr!enje u hartiji navedene o$aveze. /koliko
tako ne postupi# izdavala" snosi odgovornost za posledi"e.
4.3 ) Hartije od vrednosti prema ronosti
Prema ro,nosti sve hartije od vrednosti se dele na) prvo# oro,ene hartije od
vrednosti. drugo# hartije od vrednosti prema vi(enju. tree# hartije od vrednosti $ez
roka.
8
1. &ro,ene hartije od vrednosti imaju pre"iziran rok u kojem se mora izvr!iti o$aveza
(,inid$a) koja je u njoj sadrana. Poverila" se o$raa duniku o de*inisanom roku#
kada je dunik o$avezan da izvr!i svoju o$avezu. / ovakvim hartijama se navodi
ili *iksirani dan na koji dospeva izvr!enje o$aveze (npr. Platiti 16. maja +;;9.)# ili
se navodi protok vremena od dana izdavanja hartije (npr. platiti godinu dana od
dana izdavanja hartije). 0eke hartije od vrednosti imaju rok u kojem se o$aveza
izvr!ava u "elosti i de*initivno. %ma takvih hartija od vrednosti kod kojih se
o$aveza postepeno# na rate# izvr!ava# s tim da postoji rok za de*initivno izvr!enje
o$aveze.
+. Hartije od vrednosti po vi(enju (a vista# na prvi zahtev) o$avezuju dunika da
poverio"u izvr!i o$avezu iz hartije u momentu kada se ovaj pojavi i prezentira
svoj zahtev.
3. Hartije $ez roka# ili $ez odre(enog roka# odnosno sa neodre(enim rokom su
hartije kod kojih ne postoji utvr(en rok za izvr!enje o$aveze iz hartije. %ma hartija
od vrednosti koje permanentno daju prinose# kojima su de*inisani rokovi za
u$iranje prinosa# ali kod kojih nije de*inisan rok za isplatu glavnog duga#
odnosno nominalne vrednosti hartije od vrednosti.
4.4 ) Hartije od vrednosti prema sadraju
've hartije od vrednosti prema sadrini prava na koja se odnose mogu se podeliti
na ro$ne i nov,ane hartije od vrednosti.
1. >o$ne hartije od vrednosti se odnose na ro$ni sadraj. >e, je o skladi!ni"i#
konosmanu# zaloni"i i dr. &ve hartije se ,esto nazivaju realnim ili stvarnim.
+. 0ov,ane hartije od vrednosti imaju za predmet nov,ane vrednosti. &vde spadaju)
meni"a# ,ek i dr.
4.5 ) Hartije od vrednosti prema izdavaocu
Prema tome ko je izdavala" (emitent) hartija od vrednosti sve hartije od vrednosti
se mogu podeliti na) prvo# javnopravne hartije od vrednosti i# drugo# privatne hartije od
vrednosti.
9
1. 4avnopravne hartije od vrednosti izdaje drava i njeni organi. <aj posao moe
o$avljati "entralna drava (*edera"ija)# *ederalne jedini"e i komunalne ili
op!tinske zajedni"e.
+. Privatne hartije od vrednosti izdaju preduzea ili druga pravna li"a.
4.!) Hartije od vrednosti prema prihodu
've hartije od vrednosti# na osnovu toga kakav prihod daju# mogu se podeliti na)
hartije $ez prihoda# hartije sa *iksnim prihodom i hartije sa promenljivim prihodom.
1. Postoje hartije od vrednosti koje ne donose nikakav prihod. >e, je o hartijama
,ija je *unk"ija omoguenje prometa# odnosno prenosa sredstava izme(u
su$jekata u platnom prometu. <akvi su) ,ek# skladi!ni"a# konosman.
+. Hartije od vrednosti sa *iksnim prihodom su takve hartije kod kojih je
ustanovljeno plaanje prihoda periodi,no. >e, je# re"imo# o o$vezni"ama i
prioritetnim deoni"ama (ak"ijama) koje daju *iksni prihod.
3. Hartije od vrednosti sa promenljivim prihodom su o$i,ne korpora"ijske hartije
(ak"ije) koje predstavljaju imovinski instrument. 1eli,ina prihoda se ovde dovodi
u vezu sa pro*ita$ilno!u koju preduzee ostvaruje. / ovom slu,aju veli,ina
prihoda koji se dodeli na jedini"u uloenih sredstava (po jednoj ak"iji) varira iz
godine u godinu# sve u zavisnosti od uspe!nosti poslovanja korpora"ije.
4.7)"ispozitivne i tradiciona#ne hartije od vrednosti
Prema tome da li se hartijama od vrednosti trai predaja stvari ili zahteva
dispozi"ija stvarima# hartije se dele na tradi"ionalne i dispozitivne.
1. <radi"ionalne hartije podrazumevaju radnju predaje stvari# !to zna,i realni
trans*er o$jekata tra$ine iz poseda dunika u posed poverio"a. Potraivanje je
realizovano predajom stvari.
+. 2ispozitivne hartije od vrednosti podrazumevaju prenos hartija od vrednosti i sa
njom prava da se disponuje sa predmetom. <akve su hartije) konosman i
skladi!ni"a.
10
4. )Hartije od vrednosti prema duini roka dospe%a
Prema duini roka dospea od dana emitovanja# hartije od vrednosti se dele na
dugoro,ne i kratkoro,ne.
1. 2ugoro,ne hartije od vrednosti su hartije od vrednosti ,iji je rok dospea dui od
godinu dana od dana emitovanja.
+. -ratkoro,ne hartije od vradnosti su hartije od vrednosti ,iji je rok dospea krai
od godinu dana od dana emitovanja.
5 - TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI
<rgovinom hartijama od vrednosti# u smislu zakona o hartijama od vrednosti#
smatra se prodaja# odnosno kupovina hartija od vrednosti izme(u emitenta i kup"a
neposredno ili preko posrednika (u daljem tekstu) primarno tri!te) i svaka naredna
kupovina i prodaja hartija od vrednosti izme(u imao"a i kup"a hartije od vrednosti#
neposredno ili preko posrednika (u daljem tekstu) sekundarno tri!te). -upovina i
prodaja se o$avlja na organizovanom *inansijskom tri!tu# poznatom kao $erza# koja
radi po prin"ipu auk"ija (slo$odne javne ponude i potranje# odnosno javnog nadmetanja
u pogledu prihvatanja "ene odre(enih hartija od vrednosti). &snovni "ilj e*ektne $erze je
da izvr!i kon"entrisanje ponude i tranje na jednom mestu radi utvr(ivanja dnevne tri!ne
vrednosti ($erzanskog kursa) pojedinih hartija od vrednosti# kao !to su ak"ije i
o$vezni"e. 3erzanski poslovi mogu $iti promotni i terminski. Promotni poslovi se
likvidiraju odmah (sutradan po zaklju,ku). 'pe"i*i,nost terminskih poslova je u tome sto
se temelje na vremenskom razmaku izme(u zaklju,ka i izvr!enja posla.
Prodaju hartija od vrednosti na primarnom tri!tu emitent moe o$avljati
neposredno ili preko $erzanskih posrednika. 'trana pravna li"a mogu kupovati i
prodavati hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu samo preko $erzanskih
posrednika.
Hartijama od vrednosti moe se trgovati pod sledeim uslovima)
1. 2a su emitovane u skladu sa zakonom o hartijama od vrednosti.
+. 2a emitent ima pozitivno mi!ljenje u ovla!enog revizora o njegovom poslovanju.
3. 2a protiv emitenta nije pokrenut postupak sana"ije# ste,aja ili likvida"ije.
11
Cmitent ,ijim se hartijama od vrednosti trguje duan je da do isteka roka za
ostvarivanje prava i o$aveza koje proisti,u iz hartije od vrednosti najmanje jedanput
godi!nje o$ave!tava imao"e hartija od vrednosti o rezultatima svog poslovanja. Cmitent
je duan da u roku od osam dana od isteka roka za predaju godi!njeg o$ra,una dostavi
nadlenom saveznom organu osnovne $ilansne pokazatelje za prethodnu godinu.
<rgovina hartijama od vrednosti moe $iti)
1. Dotovinska E prenos hartija od vrednosti sa prodavao"a na kup"a (indosamentom
ili prostom predajom).
+. Polugotovinska E deponovanje hartija od vrednosti na depoFra,un i o$rnuto.
3. 3ezgotovinska E preno!enje hartije od vrednosti sa poslodav"a na kup"a#
zaduivanjem njihovih depoFra,una# odnosno preno!enje sa depoFra,una davao"a
zaloge na depoFre,un primao"a zaloge.
3ezgotovinska trgovina hartijama od vrednosti ostvaruje se izdavanjem naloga o
zaduenju jednog ra,una i naloga o odo$renju drugog ra,una kojima se hartije od
vrednosti prenose pri prodaji# odnosno zalaganju.
0a depoFra,unu $anka evidentira priliv i odliv deponovanih hartija od vrednosti.
=a svaku promenu na depoFra,unu $anka je duna da izda izvod sa nazna,enjem salda i
preda ga vlasniku ra,una na na,in utvr(en ugovorom. &snov za promenu stanja salda na
depoFra,unu jeste nalog vlasnika ra,una.
6 - GAENJE PRAVA IZ HARTIJE OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti imaju svoj ivotni "iklus) nastaju# ozna,avajui uspostavljanje
odgovarajueg o$liga"ionog odnosa. "irkuli!u i menjaju svojeg vlasnika (holdera). gase
se# ,ime prestaju sve o$liga"ione o$aveze. 0a taj na,in hartije od vrednosti# na njima
svojstven na,in# opisuju ivot odgovarajueg odnosa izme(u privrednih su$jekata# u
kome se zasnivaju prava i o$aveze# prenose i time izvr!avaju dinamiku privrednih
kretanja# i gase ozna,avajui umirenje tih odnosa.
Da!enje prava iz hartije od vrednosti u normalnim okolnostima nastaje izvr!enjem
o$aveze koja je vezana za hartiju od vrednosti. >e, je o ispunjenju o$aveze u vidu)
isplate nov,anih suma i predaje stvari (izdavanje ro$e kod konosmana i skladi!ni"e). /z
12
ovo osnovi za ga!enje prava iz hartije od vrednosti mogu $iti) zastarivanje# opro!taj
duga# kon*uzija# kompenza"ija# inova"ija i poni!tenje.
Li!"#$"#
L$%i&' R('Hartije od vrednosti - metodoloski aspekti' I)*#+#,%- ."!*$)!&! B!-/"#*'
B!-/"#*' 1005(
P"-1( D" Mi2-3!+i&' M(' T-4i&' M(' K!2!,!+i&' L(' D$%#5#6' S(' 4" A5*7i&' M('
Poslovanje novanim hartijama od vrednosti' I58i$ )# !%-5-4i%$ i 1i5#58i3!' 9!-/"#*'
1006(
Zakon o hartijama od vrednosti, S2$79!5i 2i8 SRJ 9"( 26:0; i 2;:06(
13