1.

Strategije za prikupljanje uzoraka 6/74

- Slucajno uzorkovanje slucajno biranje tacaka sa vrednostima atributa
- selektivno uzorkovanje- tacke sa vrednostima atributa se biraju da se postigne dobra pokrivenost
podrucja
- klasterizovano uzorkovanje meri se vise vrednosti atributa na jednom lokalitetu
- uzorkovanje po profilima tacke se biraju da pripadaju jednom profilu
- uzorkovanje po izolinijama kada merimo tacke koje imaju jednake vrednosti atributa
- sistematsks sampling tacke rasporedjene u vidu mreze
2. Interpolacija (interp 8\74)
Intrpolacija je postupak kojim se vrsi ocean vrednosti atributa u nekoj proizvoljnoj lokaciji. Vrsi se na
osnovu poznatih vrednosti atributa na drugim lokacijama, odnosno na referentneim tackama. okacija u
kojoj se odredjuje vrednost atributa treba da bude unutar regiona kojije obuhvacen referentnim tackama.
3. Podela metode intrpolacije:
- prema obuhvatu podataka iz uzorka na: globalne i lokalne
- prema tome da li su u referemtnim tackama interpolovane vrednosti jednake poznatim
vrednostima na: tacne i aproksimativne
- prema matematickom modelu i pretpostavkama na stohasticke i deterministicke
- u zavisnosti da li se dobija povrs kontinualnog polja u eksplicitnom obliku ili ne na : tackaste i
povrsinske metode.
Globalne i lokalne
Globalne interpolovana vrednost atributa u nekoj tacki zavisi od svih tacaka sa poznatim visinama.
!bicno se citava povrs predstavlja jednom jedinstvenom funkcijom. "e koristi se kod digitalnog
modeliranja terena. # ove metode spadaju$ interpolacija %&'"( povrsima, furijeovi redovi, klasifikacione
metode, regresija po alternativnim atributima.
Lokalne na interpolovanu vrednost uticu samo vrednosti atributa u referentnim tackama koje su bliske
interpolovanoj tacki. )rimeri$ metoda pokretnih povrsi, varijacione metode-splajnovi, interpolacija na
osnovu %I"-a, na osnovu Voronoi dijagtrama, kriging
acne i aproksimativne i primer
Tacne metode su kod koji modelirana povrs prolazi kroz tacke sa poznatim visinama, odnosno
interpolovana vrednost atributa jednaka je poznatoj vrednosti. )rimer int rpolacija na osnovu %I"-a, na
osnovu Voronoi dijagrama, neke metode pokretnih povrsi.
Aproksimativne metode, kod ovih metoda modelirana povrs odstupa od tacaka sa poznatim vrednostima
atributa. !dstupanja su obicno pokazatelj kvaliteta interpolacije. )rimer globalne metode interpolacije,
kriging, varijacione metode, neke od metoda pokretnih povrsi.
!tohasticke i detrministicke
Stohasticke povrs se modelira pri cemu se vodi racuna o stohastickim karakteristikama povrsi i
izmerenim vrednostima atributa u uzorku. )rimer $ sve varijante kriginga
Deterministicke unapred se usvaja matematicka funkcija kojom se predstavlja povrs terena, ne
razmatraju se stohasticke karakteristike i i izmerene vrednosti atributa, )rimer$ sve metode osim kriginga
ackaste i povrsinske
%ackaste koriste se numericki postupci da bi se dobile vrednosti atributa u svakoj tacki. Skup svih tako
odredjenih tacaka odredjuje povrs.)rimer$ metode pokretnih povrsi, kriging.
)ovrsinske povrs kontinualnog polja se modelira preko jedne ili vise matematickih funkcija. Vrednost
koordinata se za zadtu lokaciju uvrscuje se u funkciju povrsi. )rimer$ trend povrsi, regresioni modeli po
alternativnim atributima, interpolacija na osnovu %I"-a, na osnovu Voronoi dijagrama, neke varijacione
metode
4. "kstrapolacija
je postupak kojim se vrsi prognoziranje vrednosti atributa u proizvoljnoj lokaciji na osnovu poznatih
vrednosti atributa na drugim, referentnim tackama. okacija u kojoj se odredjuje vrednost atributa nije
unutar regiona koji je pokriven referntnim tackama.
5. #lasi$ikacioni modeli %7&74
*od metode klasifikacije podrucja od interesa se dele na regione unutar koji je vrednost atributa ista.
)retpostavke za primenu ove metode su$
- varijaciea atributa unutar poligona su slucajne i nisu prostorne bliske
- sve kartografske jedinice imaju istu varijansu unutar klase i uniformna je unutar poligona
- svi atributi imaju normalnu raspodelu
- sve prostorne promene odvijaju se na granicama poligona i nisu postepene +ostre su,
'. (")* povrsi+ prednosti i mane ,'\74
)rednosti$
- generise se jedinstvena povrs
- jednostavna za proracun, kratko vreme za proracun
- ista ocena povrsi bez obzira na orijentaciju i georeferenciranje
-ane$
- statisticke pretpostavke u praksi su retko zadovoljene
- cesto prisutne lokalne anomalije
- problemi na granicama podrucja
- tesko je dati fizicko objasnjenje za koriscenje polinoma viseg stepena
7. -bjasniti .kratko metod interpolacije koriscenjem pokretne povrsi /0\74
- .asnovana je na proracunu matematicke povrsi za svaku tacku ukojoj se interpoluje vrednost.
- # opstem slucaju povrs menja orijentaciju i oblik od jedne do druge interpolovane tacke.
- Vrednost u interpolovanoj tacki se racuna kao visina za povrs. )ovrs moze biti horizontalna, kosa
ravan ili povrs drugog reda I odredjuje se jedan ili vise koeficijenata jednacine
- )roracun koeficijenata nepoznate povrsi vrsi se po metodi najmanjih kvadrata
- )ripada grupi tackasti metoda interpolacije
- !va metoda se jos zove i interpolacija lokalnim polinomima
- -etoda je tacna +ako tezine teze beskonacnosti za d/0,, inace je aproksimativana
8. !ta je krosvalidacija (I)"( /4\74)
%o je postupak gde se koriscenjem izabranih parametara za dati metod interpolacije vrsi predikcija
vrednosti atributa u jednoj referentnoj tacki, s tim da ta tacka ne ucestvuje u predikciji. &acuna se razlika
izmedju interpolovane i poznate visine za sve referentne tacke i dobija ukupna ocena tacnosti
interpolacije. Softver bira optimalne parametre interpolacije.
1. #ako se interpolacijom na osnov. I)2a mo3e dobiti glatka povrs modela. /'\74
4dato I de$inicija I)2a kontin.alnost povrsi I linearna interpolaciaja+ 5e3ierova 3akrpa
T! pre"stavlja tesalaciju podrucja. %emena trouglova %I"-a su referentne tacke. )ostupak
interpolacije se sastoji u tome sto se prvo odredjuje trougao u koji interpolovana tacka pada, zatim se za
taj trougao formira trogaoni povrsinski element +povrsinska metoda interpolacije, . %aj element prolazi
kroz temena trougla +tacna metoda interpolacije, I dobro modelira povrs na tom delu. Vrednost atributa
odredjuje se iz uslova da interpolovana tacka pripada trougaonom povrsinskom element.
!ajprostiji slucaj je kad se za odredjivanje vrednosti atributa neke tacke unutar trougla %I"-a
koristi linearna interpolacija. %ad se povrs aproksimira sa trouglom u prostoru koji cine temena %I"-a.
!vakvim nacinom obezbedjuje se kontinualnost povrsi modela ali ne i glatkost interpolovane povrsi.
#roblem glatkosti resave se$
- postavljanjem dodatnih uslova
- koriscenjem trougaonih povrsinskih elemenata viseg reda +polinomi drugog,11.ili petog stepena, za
proracun koeficijenata koriste se I susedna temean %I"-a,
- zahtev da su izvodi povrsi , prvi ili prvi I drugi, kontinualni
!dnosno zahteva se da su tangentne ravni na povrs identicne za trougaone povrsinske elemente u
temenima %I"-a i u tackama stranica %I"-a
%a proracun elemenata trougaone povrsi, odnosno trougaone zakrpe, cesto se koriste zakrpe
predstavljene preko 2ezierovih povrsi. %u je povrs definisana preko tacaka 2ezierove kontrolne mreze uz
uslov kontinualnosti povrsi na stranicama trouglova.
%0. 6arijacione metode 7 splajn $.nkcije 4%\74
Splajn funkcije su funkcije deo po deo. *od njih se slozene funkcije predstavljaju jednostavnijim
funkcijama, polinomi nizeg stepena. !bicno se zahteva da se sa prelaska sa jedne na drugu splajn
funkciju obezbedi glatkost. "ajvise se koriste 2ezijerovi splajnovi, 2-splajnovi i "#&2S splajnovi.
"ajcesci stepen polinoma je 3. Splajn krive koristi se kod glacanja krivih linija. )ovrsinski splajnovi se
koriste kod modeliranja povrsi. *od svih varijacionih metoda polazi se od pretpostavke da interpolaciona
funkcija prolazi +ili je blizu, kroz date, referentne tacke i da je glatka.
%%. #arakteristike varijacionih metoda (prednosti i mane) 44\74
- dobro se prilagodjavaju podacima
- jednostavni za proracun
- ne postoji nacin da se ocene greske u u podacima, da se oceni tacnost interpolacije
glatkost povrsi ponekad nerealna, a moze doci i do nezeljenih oscilacija povrsi
,%. !ta o3nacava data $.nkcija i sta je sta . njoj
a) 6arijaciona metoda 2 8.ltikvadratna metoda: 49&74
2 2 2
1 1
( ) ( , ) ( ) ( ) ( )
p
N N
j j j j j
j j
z s z x y F r x x y y c
= =
= = = + +


pri cemu je p/
1
2
- 4+r, radijana funkcija
- lj- koeficijenti koji se odredjuju postavljanjem uslova da povrs interpolacije prolazi kroz referentne
tacke
b) :slov kojim se minimi3ira s.ma odst.panja od datih tacaka+ $.nkcija kojom se meri
glatkost $.nkcije: 4,&74
( )
2
0
1
( ) min
n
j j j
j
N z F s w w I F
=
+ =

gde su$
-zj vrednost atributa u referentnoj tacki
- 4+sj,- interpolovana vrednost u referentnoj tacki
- I+4, funkcija kojom se predstavlja mera glatkosti funkcije
5j - tezina za uslov da povrs prolazi kroz referentne tacke
50 tezina za uslov glatkosti
" broj referentnih tacaka
Primarne i sek.ndarne metode 3a prik.pljanje geoprostornih podataka ,&8,
#rimarne$
- fotogrametrija i daljinska detekcija +prikupljanje rasterskih podataka,
- asersko skeniranje +teresticko i iz vazduha i(6&,
- &adarska metoda
- geodetske terenske metode snimanja +prikupljanje vektorskih podataka - 7)S, totalne stanice..,
Sekun"arne$
- skeniranje postojecih podloga
- vektorizacija sadrzaja podloga na digitajzeru
- vektorizacija sadrzaja skeniranih podloga
- fotogrametrija
- unos podataka +zapisnici, obrasci..., i 8!7! alati
-9 )rikupljanjem se mogu dobiti geoprostorni podaci koji su u formi rasterskih ili vektorskih podataka.
-9 *onverzija postojecih 7IS podataka vrsi se preko transfer formata.
-9 )rikupljanje prostornih podataka podrazumeva $
1-)rostornih atributa +geometrija I topologija,
:-%ematskih atributa +)odaci o vlasniku parcele,tip tacke,visina zgrade1 ,
;a3e radova kod prik.pljanja geoprostornih podataka 7&8,
- #laniranje +utvrdjivanje zahteva korisnika, metode prikupljanja, hardver, softver, ljudstvo...,
- priprema +obezbedjivanje aero snimaka, karata, skeniranje, koordinate...,
- "igitalizacija i trans&er + uvoz postojecih podataka, digitalna stereorestitucija, vektorizacija....,
- izmene i poboljsanja + kontrola i ispravka gresaka,
- evaluacija +ocena postignutih rezultata,
'( #rimarne meto"e prikupljanja prostornih po"ataka se oslanjaju na direktna merenja u cilju
prikupljanja geoprostornih podataka.(ele se na $
1 - #rimarne meto"e prikupljanja rasterskih po"ataka $
4otogrametrija I daljinska detekcija
&adarska metoda
: - #rimarne meto"e prikupljanja vektorskih po"ataka $
%erenske metode geodetskog snimanja +teodolit,tot.stanica,7)S,
asersko snimanje + teresticko I iz vazduha i(6&,
-9 )otogrametrija "aljinska "etekcija koriste se senzori koji mogu biti $
)asivni +kamera,
6ktivni+radar,laser,
!pticki +kamera,laser,
"eopticki +radar,
*"like &otogrametriske meto"e $
Vrlo visok raspon tacnosti +decimetarska ili visemetarska, koja je proporcionalna
troskovima
Visoka efikasnost pristupanja kada se radi o velikoj kolicini podataka
+ao &inalni proizvo" moze se "obiti $
!rtofoto +podloga unutar 7IS projekata ,
&azni lejeri +npr.zemljinog pokrivaca,('-,
+ljucni aspekti "obijenih rasterskih po"loga su $
)rostorna rezolucija
Spektralna rezolucija
Vremenska rezolucija
Geore$erenciranje podloga ,1&8,
se vrsi preko kontrolnih tacaka, a to su obicno tacke koordinatne mreze ili druge tacke sa poznatim
koordinatama. !ve tacke mere se sa podloge, a u racunar se unose i njihove koordinate u koordinatnom
sistemu karte. "a osnovu ova dva seta koordinata racunaju se parametri transformacije. %okom
georeferenciranja utvrdjuje se i deformacija podloge i otklanjanje uocenih deformacija. (eformacije su
posledica promena materjala usled temperature, vlaznosti I slicno1 ali do deformacija dolazi I u postupku
skeniranja.
-snovne karakteristike terenskih metoda %/&8,
*oristi se tehnologija bazirana na teodolitima, distomatima, totalnim stanicama, 7)S prijemnicima...
*arakteristike$ #re"nosti $
- visoka tacnost odredjivanja pozicija tacaka +cm ili decimetarska,
- georefernciranje uredjaja i tacaka moze biti direktno ili indirektno u odnosu na tacke geodetske osnove
- mogu se meriti koordinate direktno +7)S, totalne stanice, ili uglovi i duzine na osnovu kojih se racunaju
koordinate trazene tacke
- na terenu se prikuplaju elementi i odgovarajuci atributi vezani za tacke, parcele, objekte
- topologija prostornih entiteta moze se formirati u digitalnom obliku
,ane $ vrlo su skupe,jer zahtevaju dosta terenskog rada.
'( Sekun"arne meto"e prikupljanja prostornih po"ataka $
.a skeniranje postojecih podloga koriste se razni tipovi skenera I to $
(esktop skeneri +6;,63,
Sa valjcima +za skeniranje podloga preko 1m sirine I proizvoljne duzine ,
&avni skeneri +velikog formata jako skupi ,
-ezolucija skeniranja od :00 ()I do :;00()I +obicno od ;00 ()I - <00 ()I za skenere velikog formata
dovoljno je skenirati podloge u 300 ()I =00 ()I,.
'( #re"nosti skenera .ciljevi ostvareni skeniranjem/$
8uvanje postojace dokumentacije od habanja,da se lase pretrazuju u prostornom smislu
(obijene rasterske podloge predstavljaju dobar kontekst za prikaz ostalih podataka
Sluze kao podloge za vektorizaciju
'( #rikupljanje vektorskih po"ataka'Digitalizacija postojecih po"loga na "igitajzerima $
#re"nosti $ )rimena ove metode je opravdana kad su podloge loseg kvaliteta ili na takvom materjalu da
njihovo skeniranje nije moguce1
,ane $ "ije moguce ostvariti visok stepen automatizacije, -oguce je formirati onoliko radnih mesta koliko
imamo digitajzera, &ad na digitajzeru nije komforan, Vrlo te>ka naknadna kontrola digitalizovanog
sadr?aja
)avesti i .kratko objasniti metode 3a vektori3acij. skeniranih podloga+ prednosti
mane /9&8,
-etode vektorizacije$
- manuelna +koriste se na podlogama gde ima previse detalja koji nisu relevantni,
- poluautomatska +koristi se za podloge na kojima je relatrivno jednostavan linijski sadrzaj,
- automatska +koristi se kad imamo ociscene podloge i jednostavan linijski sadrzaj,
)rednosti$
- visok stepen automatizacije
- formiranje radnih mesta koliko ima kompjutera I softverskih licenci
- kontrola digitalizovanog sadrzaja je jednostavna
- rad je konforan
-nuelna vektorizacija je najsporija ali se kroz nju moze vrsiti dodeljivanje atributa entitetima sto nije
moguce kod automatske."akon automatske digitalizacije je potrebno otklonoti greske . *od
poluautomatske moguce je dodeljivanje atributa entitetima. )oluautomatska vektorizavija je oko :@ brza
od automatske.
*valitet podataka zavisi od kvaliteta podloga i od gresaka skeniranja i gresaka vektorizacije.
-9#rikupljanje vektorskih po"ataka 0 )otogrametrija
Sadr?aj se najce>ce prikuplja u postupku fotogrametrijske stereorestitucije
-etoda zahteva skupu i sofisticiranu opremu i posebno obucene operatere
+oriste se sle"eci tipovi &otogrametriskih intrumenata $
6nalogni , 6naliticki , (igitalni +*arakteristika je vrlo visoka tacnost od 1dm -1m,
!ta s. <-G- alati i primeri 9%&8,
!ni omogucavaju konstrukcije novih ili modifikacije postojecih prostornih entiteta koriscenjem
jednostavnih algoritma iz koordinatne geometrije.)rimeri$
-tacka u preseku linija
-tacka na produzetku linije
-tacka u preseku pravca
-konstrukcija tacke na osnovu dve linije koje su ortogonalne na dve zadate linije
-konstrukcija tacke od poznate tacke na osnovu relativnih koordinata
-konstrukcija tacke polarnim koordinatama
- podela duzi na zadate segmente
- podela povrsina po odredjenom mkriterijumu
)abrojati sve nacine 3a pre.3imanje geoprostornih podataka koriscenjem ra3nih
trans$er $ormata 97&8,
- tabele i tekstualni podaci
- crtezi u vektorskom obliku
- rasteski podaci
- 7IS format za razmenu prostornih entiteta
- prostorne tabele iz geoprostornih baza podataka
- A'2 servisi
-9 +o" preuzimanja po"ataka mora se proveriti $
&aspolozilost , 8ena , 4ormat
Greske pri prik.pljanj. prostornih podataka '0&8,
- podaci su nekompletni ili postoje duplikati u podacima +duple tacke, linije..,
- %opoloska I geometrijska nekonzistentnost podataka +nezatvoreni poligoni, preklopi,
rascepi..,
- polozajni podaci su pogresno locirani +male i velike greske,
- prevelika gustina podataka + nepotrebno veliki broj tacaka, povecanje memorijskih
zahteva..,
- pogresna razmera podataka +lose georeferenciranje..,
- podaci su deformisani +losa ortorektifikacija snimka..,
-9+ontrola kvaliteta svih operacija na" prostornim po"acima $
)ripremni radovi,)rikupljanje podataka,*ontrole prikupljenog sadrzaja,%ransformacija
sadrzaja,!drzavanje sadrzaja.
ehnike 3a otklanjanje gresaka . podacima '9&8,
,anuelna meto"a $ se koristi u slucajevima kada ne postoji mogucnost za primenu automatske $
.bog nedostatka odgovarajuceg softvera
#koliko se greske ne mogu drugacije otkriti osim vizuelno
Automatske meto"e se zasnivaju na koriscenju softverskih alata za analizu prostornih podataka
i koriste se$
- standardni (2-S softver za otkrivanje gresaka u neprostornim atributima +SB upiti,. )rimer$
selekcija entitea neke klase kojima je dodeljen simbol koji ne pripada skupu simbola za tu klasu.
- 7IS softver za otkrivanje gresaka u prostornim i meprostornim atributima +SB upiti pod
odredjenim uslovima,. )rimer$ selekcija povrsina parcela koje se preklapaju, granicne linije koje
se seku..
-9 +orekcija otkrivenih gresaka mo1e biti $
Automatska +saftver na osnovu unapred definisanih pravila I procedura vrsi izmene u podacima
da bi se otklonile greske,
,anelne +operator vrsi neophodne izmene u podacima pri cemu mu softver pomaze
navodjenjem vodjenjem evidencije o greskama I brzeg pronalazenja lokacije gde se greska
javlja,
'((efinisanje topologije na osnovu koje se vrsi kontrola korigovanja gresaka u topologiji podrazumeva
definisanje $
)ravila +sluze za definisanje slucajeva koji se smatraju greskama,
&anga entiteta +odredjuje koji entitet u slucaju neslaganja ima prijoritet,
%olerancija klasterisanja +definise okolinu unutar koje se za : tacke definisane svojim
koordinatama moze reci da koincidiraju,pa se mogu zameniti samo jednom tackom,
-9*origovanje tj validacija topologije podrazumeva : faze $
&azbijanje + ubacivanje novih temena,
*lastering +snapovanje,dovodjenje do poklapanja temena1,
-9 +10 i 11, Topoloska pravila
*od savremenih 7IS softvera topologija se moze implementirati na : nacina $ "ormalizovani I 4izicki
model .
)a koji nacin se vrsi de$inicija topologije geoprostornih podataka ($i3icki model) 7/&8,
4izicki model nema eksplicitne toplogije,kompletna geometrija svakog prostornog entiteta cuva se uz
svaki entitet. ,ane $ -oze se javiti redudandnost, jer se naprimer koordinata neke tacke moze cuvati na
vise mesta. #re"nost je u brzim perfomansama kod upita .
Topoloska konzistentnost se odrzva uvodjenjem topoloskih pravila gde se definise odnos izmedju
pojedinih klasa prostornih entiteta.
)a koji nacin se vrsi de$inicija topologije geoprostornih podataka (normali3ovani
model) 7/&8,
topologija se eksplicitno smesta u bazu podataka preko odgovarajucih entiteta i veza izmedju njih. "a
primer "66 model. #re"nosti$ "ema redudandnosti podataka,koordinate tacaka se smestaju samo
jednom,onemogucava kreiranje gresaka u topologiji,jednostavan za razumevanje.
,ane $losije perfomase kod upita, tesko odrzavanje koenzistentnosti +kod azuriranja podataka menjaju se
podaci u mnogim tabelama , .
-9#ravila za poligone
"e smeju se preklapati +administrativne granice, parcele,
"e sme biti praznina +povr>ine parcela unutar jedne katastarske op>tine,
-oraju se medusobno pokrivat +parcele i procembeni razredi,
-ora biti pokriven sa + administrativne jedinice,delovi parcela,parcele,
Sadr?i tacku +recimo da svaka zgrada mora imati kucni broj,
-9#ravila za linije
"e smeju se preklapati +primer potoka,
"e smeju se seci +izohipse,granice parcela,
"e sme visiti +granice posedovnog stanja,
"e sme se preklapati sa +putevi se ne mogu poklapati sa ?eleznicom, linije izohipsi u depresjiama
se ne mogu poklapati sa drugim linijama izohipsi.,
-ora biti pokrivena sa entitetima iz klase +%rasa autobusa mora da se poklapa sa
linijama ulica.,
-9#ravila za tacke
-ora biti pokrivena granicom od + granicne tacke mraju lezati na ivicama povrsina,
-ora biti valjano unutar poligona +kucni brojevi vezani za objekte,
-ora biti pokrivena krajnjom tackom od +granicne tacke moraju lezati na granicama parcela,
-ora biti pokrivena linijom +saobracajni znaci leze na liniji puta ,
-9*"rzavanje po"ataka obuhvata $ Izmene atributa postojecih entiteta ,brisanje postojecih entiteta I
kreiranje novih entiteta .
-9 Transakcija obuhvata grupe izmena u bazi podataka koja bazu podataka prevodi iz konzistennog u
konzistentno stanje. )ostoje : tipa transakcije $ Duga transakcija .23 pitanje/ +ratka transakcija .24
pitanje/ 5
=asta se koristi optimisticko ver3ioniranje 8,&8,
!ptimisticko verzioniranje dozvoljava da vise korisnika istovremeno sprovodi promene nad bazom
podataka. 2azira se na pretpostavci da je verovatnoca konflikta mala i da ako i dodje do konflikta softver
ce razresiti taj konflikt.
=asta se koristi pesimisticko 3aklj.cavanje slogova 8,&8,
)esimsticko zakljucavanje koristi se kod kratkih transakcija. pristup je restriktivan i ima za cilj da se
izbegne konflikt kod pristupa podacima
-9.a rad sa prostornim podacima mogu se koristiti razliciti softverski alati$
Specijalizovana softverska re>enja
7IS softver op>te namene
Specijalizovana 7IS softverska re>enja
&azvojni alati
Softver za rad sa prostornim bazama podataka
!stali softverski alati
-9Specijalizovana softverska re>enja za rad sa prostornim podacima su
projektovana tako da obezbede set funkcija za obavljanje pojedinih operacija sa prostornim podacima$
Softver za prikupljanje podataka$
Softver za georeferenciranje skeniranih podloga
Softver za prikupljanje podataka sa skeniranih podloga,
7eodetski softver za podr>ku prikupljanju podataka kori>cenjem terenskih metoda
Softver za podr>ku prikupljanju podataka kori>cenjem fotogrametrije
Softver za podr>ku digitalnom modeliranju terena
Softver za konverziju
Softver specijalno razvijen za potrebe rada sa prostornim podacima u posebnim oblastima
-!vi softverski alati su ogranicene funkcionalnosti, ali se vrlo uspe>no mogu koristiti za izvodenje
pojedinih koraka obrade prostornih informacija.
%. *e$inicija GI! so$tvera i glavni 3adaci GI! so$tvera
7IS softver predstavlja kljucnu komponentu 7IS-a +softver, hardver, podaci, korisnici,. Sadrzi
procedure za prikupljanje, obradu, odrzavanje, analizu, prezentaciju i distribuciju prostornih
podataka. )rocedure su predstavljene preko softverskih alata.
7lavni zadaci 7IS softvera su$
- prikupljanje i editovanje podataka
- slozenije prostorne analize podataka
- generisanje karata i drugih kartografskih produkata
- konverzija podataka
,. Glavni 3adaci sistema prostorne ba3e podataka s.:
- cuvanje i upravljanje podacima
- prostorno indeksiranje
- odrzavanje integriteta i sigurnosti podataka
- distribucija podataka korisnicima
- prostorni i neprostorni upiti
/. #lasi$ikacija GI! so$tvera (po "!(I2j.) i objasniti.
- Desktop GS$ koristi se za modeliranje, prikupljanje, obradu, integraciju prostornih podataka iz
razlicitih izvora, prostornu analizu i prezentaciju prostornih podataka i rezultata analiza na
personalnom racunaru
- Server GS$ koristi se za distribuciju prostornih podataka koji se cuvaju i odrzavaju na jednom
mestu ka vecem broju korisnika
- *nline GS$ sadrzi softverske komponente potrebne za razvoj Aeb 7IS aplikacija
- ,obile GS$ razvijen je za rad na mobilnim racunarskim platformama
- -azvojni alati$ sadrzi softverske komponente i druge resurse za razvoj kastom 7IS aplikacija
- Specijalizovana GS resenja$ to su softverske aplikacije i komponente za posebne slucajeve
primene
4. )abroj proi3vodjace GI! i njihov desktop
- 'sri$ 6rc7IS u konfiguracijama 6rcVie5, 6rc'ditor i 6rcInfo
- Intergraf$ 7eomedia i konfiguracijama 7eo-edia i 7eo-edia )rofessional
- -apinfo-)itni 2o5es$ -apinfo )rofessional
- 6utodesk$ 6uto(esk -ap 3(, 6uto8ad and..
- Small5orld$ Small5orld 7is softver
- 2entleC SCstems$ 2entleC -ap, 2entlC )o5er-ap
- 8lark abs
- eica 7eosCstem
- -anifold SCstem
-9)ostoji i veliki broj !pen Source 7IS softverskih proizvoda$
(esktop 7IS +7&6SS 7IS, S676 7IS,Buantum 7IS, -apAindo5, IAIS, 1,
Server 7IS i !nline 7IS +-apServer,-ap7uide !pen Source, 7eoServer, ...,
&azvojni alati +7eo%ools, 7(6D!7&,!penaCers, ...,
-9'S&I I Intergraf (esktopovi obezbedjuju sledece funkcionalnosti $
modeliranje prostornih podataka
prikupljanje i izmene podataka sa 8!7! alatima
izrada i odr?avanje topologije kori>cenjem pravila i validacije
graficki i tabelarni pregled podataka
sofisticirane prostorne analize za vektorske i rasterske podatke
podr>ka velikom broju formata za podatke i metapodatke
-9 6rc7is karakterise$
intuitivan -icrosoft Aindo5s AI-) 7#I
visok nivo kastomizacije
vrlo dobra podr>ka za korisnike
u velikoj meri podr?ava medunarodne standard
relativno skup +oko :000'#&,
'( #-*ST*-!6 7A%6 #*DATA+A
velike kolicine podataka, i prostornih I neprostornih.
veliki broj korisnika sa razlicitim zahtevima i pravima pristupa.
)odaci se neretko cuvaju na vi>e razlicitih lokacija
!mogucava se visi stepen iskoriscenja prostornih podataka
-9!snovne karakteristike konvencionalnog 7IS-a su$
ad-hoc aplikacije u formi projektaE
podaci se cuvaju na lokalnom serveru podataka ili u okviru sistema fajlovaE
koriste se uglavnom desktop kompjuteriE
ima vrlo dobre alate za slo?ene prostorne analize i kvalitetan kartografski prikazE
ima vrlo dobru podr>ku za prikupljanje i razmenu podatakaE
manuelna razmena podatakaE
geo-relacioni model podataka E
9. #oje s. dodatne mog.cnosti i $.nkcije koje nam obe3bedj.je *58! 3a rad sa prostornim
podacima
- Prostorne tipove podataka- prostorni podaci se obicno smestaju u bazu podtaka ili kao posebni
tipovi podataka
- Prostorno indeksiranje - efikasan pristup i pretrazivanje prostorne baze preko geonmetrije
prostornih entiteta izrazenih preko koordinata
- Prostorni operatori - skup funkcija za obradu podataka kojima se pristupa preko SB-a
- Rutine za prostorne operacije - skup softverskih komponenti za odredjene primene
'. )avesti naj3nacajnije proi3vodjace *58!2a i njihove proi3vode
- !racle - !racle Spatial, !racle ocator
- I2- - (2: spatial '@tender, (2: 7eodetic '@tender, Informi@ Spatial (ata2lade, Informi@
7eodetic (ata2lade
- -icrosoft - SB Server :00F
- 'S&I 6rcS('
-9 -odeliranje prostornih podataka $ !snovi modeli podataka $
model podataka baziran na kontinualnim poljima koji se najce>ce realizuje u formi grida
+rastera, ili %I"-aE
model podataka baziran na entitetima koji se po pravilu realizuje preko vektorsko model
podataka.
-9 "etopoloska struktura podataka $
Spageti model podataka $ ,ane $"ije moguce obezbediti sigurnost,integritet podataka
7. -5>?!)I 8-*"@ G"-("@?<I-)" 5?=" P-*??#?+ #?#- !" P("*!?6@>?
-P-@-GI>? P(-!-()IA P-*??#?
)rostorni i neprostorni podaci smestaju se u jedinstvenu bazu podataka koriscenjem$
- objektno-orijentisanog (2-S-a
- relacionog (2-S-a
- objektno-relacionog (2-S-a +najcesce se koristi,
%opologija se implementira koriscenjem fizickog modela. %opoloska koenzistentnost se odrzava
uvodjenjem topoloskih pravila. %im pravilima definisu se odnosi izmedju pojedinih klasa prostornih
entiteta. )ravila se proveravaju i ispravljaju se greske. )rednost su brze perfomanse kod upita.
(efinisanje na osnovu pravila postize se definisanjem$
- pravila +definisu se slucajevikoji se smatraju greskama, odnos izmedju entiteta jedne ili dveju
klasa.
- rang entiteta + odredjuje koji entitet kad dodje do neslagfanja ima prioritet,
- tolerancija klasterisanja +definise se okolina unutar koje se za dve tacke sa svojim koordinatama
moze reci da koincidiraju, te se mogu zameniti jednom tackom
8. -snovne i dodatne prednosti koriscenja geoprostorne ba3e podataka
*snovna pre"nost je$ !bezbedjen je integritet i konzistentnost podataka koriscenjem $
Stan"ar"ni uslovi integriteta$
- ogranicenja u pogledu domena, dozvoljenih tipova i vrednostui atributa
- ogranicenja u pogledu kljuceva
- ogranicenja u pogledu relacija
Do"atni uslovi integriteta$
- topoloski uslovi integriteta + topoloski odnosi izmedju entiteta,
- semanticki uslovi integriteta +pravila o ponasanju entiteta unutar geoprostorne baze podataka,
- korisnicki definisana ogranicenja
Do"atne pre"nosti koriscenja geoprostorne baze podataka$
- preciznije definisanje kartografskog prikaza unutar baze
- jedinstveni prostor za smestannje podataka u jednu centralnu bazu
- korisnik radi sa objektima koji imaju svoja stanja i pravila ponasanja
- entiteti se ponasju u skladu sa definisanim pravilima
- prikazi entiteta su dinamicki
,ana $ je >to se, kao i kod spagetti modela podataka, javlja redundantnost, jer se koordinata neke
tacke cuva i kod te tacke i kod linija koje se u njoj susticu i u svim poligonima gde se ta tacka javlja
kao deo granice poligona 1
1. -bjasni georelacioni model podataka+ tj arhitekt.r. GI!2a koja se ba3ira na ovom model.
(prednosti i mane)
+o" georelacionog mo"ela prostorni po"aci .geometrija8 topologija/ smestaju se u skup "atoteka
sistema8 a neprostorni .atributi/ smestaju se u relacionu bazu po"ataka5
#re"nosti$
-odularnost - koriscenje gotovih softferskih modula koji su optimizovani za obradu prostornih i
neprostornih podataka
mogucnost smestanja normalizovane topologije prostornih entiteta
,ane$
!tezano odrzavanje integriteta baze podataka, sigurnosti i pouzdanosti
&edundantnost - razdvajanje funkcijaza smestanje podataka u razlicite module +iako su slicne
funkcije,
u bazu podataka smestaju se samo stanja entiteta a ne i njihovo ponasanje,. )onasanja se
definisu kroz softver.
-9*od georelacionog modela podataka rukovanje geoprostornim podacima I neprostornim podacima
obavlja se nezavisno i u razlicitim softverskim modulima +Gibridna arhitektura,.