OPTIKI I LASERSKI

MIEVI
Milevski Ognjen
Visoka kola strukovnih studija MPK
Sremski Karlovci
Optiki mi
Optiki mievi koriste specijalnu radnu povrinu koja se
koristi u sprezi sa optikim sistemom i fotodetektorima
za generisanje signala koji ukazuju na kretanje.
Specijalna radna povrina, ili podloga mia, se obino
tampa kao mrea linija, taaka, ili drugih geometrijskih
oblika koji se mogu osvetliti i fokusirati na detektor.
Detektor generie signale koji su proporcionalni
pomeranju mia. Najee koriena optika podloga za
mi sastoji se od reflektujue povrine na kojoj je
tampana reetka ortogonalnih linija. Vertikalne linije su
tampane u jednoj boji, a horizontalne u drugoj. Boje su
odabrane da apsorbuju svetlost na razliitim
frekvencijama. Optiki detektori mia mogu praviti
razliku izmeu horizontalnog i vertikalnog pomeranja.
Svaka boja ima izraziti maksimum apsorpcije na svojoj
talasnoj duini, a vrlo mali nivo apsorpcije na drugoj
talasnoj duini. Talasne duine svetlosti koje se korite
su 670nm - crvena i 940nm infracrvena.
Kada se povrina po kojoj
se mi pomera osvetli,
svetlo LED elemenata se
direktno i totalno
reflektuje od povrine
podloge koja nije
premazana bojom (boja
se nanosi na povrinu
ogledala), a reflektuje, ali
atenuirano od povrine
koja je premazana bojom.
Svetli i tamni objekti (u
ovom sluaju su linije) se
mogu fokusirati pomou
soiva i ogledala sa
ciljem da se formira slika
na fotodetektoru.
Optiki sistem je tako podeen da jedan potpuni prelaz
linija/praznina odgovara duini etiri fotodetektorska
elementa. Kako se mi pomera po povrini, tamne i svetle
slike se pomeraju preko elemenata detektora, a svaki detektor
e generisati struju koja je proporcionalna svetlu koje
osvetljava taj elemenat. Ove struje su obino veoma male
(reda 50 do 100nA) i moraju se pojaati i konvertovati u
napon pre nego to se vri njihova interpretacija. Da bi se
ostvarila ova funkcija koriste se operacioni pojaavai koji
vre konverziju struje fotodioda u odgovarajui naponski nivo.
Vrste mieva
Danas se mievi
proizvode
za PS/2 i USB prikljuak,
dok je postojala i stara
verzija sa serijskim
prikljukom. U
budunosti PS/2 se
planira potpuno zamjeniti
sa USB standardom.
Takoer, mievi sa
kuglom su zastarjeli, tako
da se danas najvie
koriste optiki mievi, dok
se beini i laserski
mievi jo uvijek probijaju
na trite obinih
korisnika zbog jo uvijek
relativne skupoe. Do
danas postoji nekoliko
vrsta mieva.
Mi sa kuglom
Optiki mi
Beini mi
RF mi
Bluetooth mi
Laserski mi
Biometriki mi

Tehnologija izrade mehanizma mia
Najosnovnija tehnologija za
izradu mehanizma koji
omoguuje miu da prepozna
pomicanje je zasnovana
na elektromehanici. Elektronski
deo je sastavljen od dva
optoizolatora (elektronski sklop
koji se sastoji od (diode) koja pri
prolasku struje kroz nju emituje
svetlost tj. LED-a . Mehaniki
deo je sastavljen od jedne
kuglice koja je izraena
(najee) od teflona i dva
zupanika. Princip rada je
sledei: kada pomerimo mia po
nekoj relativno hrapavoj
povrini, kuglica se pokrene i
zavrti zupanike. Optoizolatori
registruju pomeranje zupanika i
alju signal u elektronski sklop
koji ga dalje pretvara u signal
razumljiv raunaru i alje mu ga.
Najnovija tehnologija za izradu mehanizma koji bi
registrovali pomak mia po nekoj povrini se zasniva na
optici. Vano je napomenuti da kod ovih novih mieva ne
postoje pokretni delovi. Na njegovoj donjoj strani su
smetene dve komponente. Prva je LED dioda koja
emituje svetlost. Druga komponenta je CCD (specijalna
vrsta optoelektrinog integralnog kola) ip. Ovaj ip radi
po principu kamere, samo to se on pali i gasi u vrlo
kratkim vremenskim razmacima. Naime, kada optikog
mia stavimo na neku povrinu koja idealno ne odbija
svetlost i kada ga pomeramo, CCD ip registruje te
pomeraje. Razumljivim jezikom reeno, CCD ip snima
sliku ispod sebe (koju osvetljava LED dioda) i pri
pomeranju mia CCD ip poredi sliku sa poetnog
poloaja sa slikom koja se dobila pomeranjem i alje to
elektronskom sklopu koji proverava na koju je stranu
pomeren mi uporeujui dobijene slike. Treba
napomenuti da se ovaj proces odvija veoma brzo i da bi
trebalo da se odvija to bre moe, da bi se dobila to
bolja preciznost.
Konfiguracija mieva u operativnim sistemima
Da biste mogli koristiti mi na vaem raunaru, morate imati slobodan prikljuak za njega. Poto ga prikljuite
potrebno je postaviti odgovarajue upravljake programe da bi ga operativni sistem mogao koristiti. Kako
se mi instalira, konsultujte uputstvo koje ste dobili sa miem.
Procedura koja je najea je: U DOSu treba izmeniti AUTOEXEC.BAT datoteku tako da se u njoj poziva
upravljaki program za mia. U Windowsu obino nije potrebno nita podeavati jer on sam podeava sve
potrebne upravljake programe. Kako se podeava rad mia u Windowsu XP: Start>Settings>Control
panel>Printers and Other hardware> Mouse. U prozoru koji se otvorio videete 5 kartica. Prva kartica se
zove Buttons i na njoj podeavate: kada ukljuite Switch primary and secondary buttons prvo i i drugo
dugme e zameniti uloge; Double click speed kliza podeava vremenski razmak koji je potreban da bi se
opcija duplog klika mogla aktivirati. to je kliza desnije to znai da morate bre kliknuti dva puta da biste
neto uradili i obrnuto; Trea opcija je Turn on ClickLock. Ona slui da se posle odreenog vremena (nakon
klika levog tastera mia) zakljua dotini klik. Druga kartica je Pointers. Na njoj se mogu podesiti sledee
stvari: u padajuem meniju Scheme moete izabrati neku od ponuenih ema za izgled pokazivaa
(eng:pointer, prim.aut). U polju Customize moete sami podesiti kako e pokaziva izgledati u odreenom
trenutku. Na levoj strani se nalaze imena dogaaja a na desnoj trenutni izled pokazivaa za taj dogaaj. Da
biste promenili izgled pokazivaa za taj dogaaj, dva puta brzo kliknite (ili pritisnite dugme Browse) na
sliicu trenutnog izgleda pokazivaa. Otvorie se okvir za dijalog u kome moete izabrati datoteku koja
sadri sliicu pokazivaa kojeg elite. Poto sve to fino podesite, tu emu moete snimiti tako to ete
kliknuti na dugme Save As u polju Scheme. Trea kartica je Pointer Options. U polju Motion podeavate
brzinu kretanja pokazivaa na ekranu. U polje Snap To ukljuite opciju Snap To ako elite da se va
pokaziva automatski premesti na Default dugme u okvirima za dijalog. U polju Display Pointers Trails
ukljuujete i podeavate neto poput tragova koji ostaju za pokazivaem mia prilikom pomeranja. Sledea
opcija je Hide pointer while typing. Kada je ukljuena sakrie pokaziva mia dok kucate, a on miruje. im
ponovo pokrenete mia, pokaziva e biti prikazan. Zadnja opcija je vrlo korisna i slui za to da vam pokae
mesto gde se trenutno nalazi pokaziva mia kada pritisnete Kontrol (ctrl) taster. Vrlo je korisna ako imate
povean kontrast i osvetljenje boja na monitoru ili vam je pak ekran sastavljen od mnogo razliitih detalja
(npr, ako imate puno ikonica na radnoj povrini koja ima pozadinu sa puno boja). etvrta kartica je Wheel.
Ona je korisna ako imate mia sa tokiem. U polju Scroll lines unesite koliko linija teksta treba da se izlista
jednim pomeranjem tokia mia, a ako elite da vam se jednim pomerajem tokia na miu izlista jedan
ekran, ukljuite opciju Scroll One Screen at Time.
Slike nekih mieva