1

R e p u b l i k a S r b i j a
Poverenik za
informacije od javnog znaaja

Usvajanjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja
Narodna skuptina Republike Srbije je poetkom novembra 2004.godine, uinila
znaajan korak na unapreenju naeg pravnog sistema. Ovim ne samo da je
apsolviran jedan od formalnih uslova za lanstvo koji je Savet Evrope predvideo za
svoje lanice nego su obezbeene sutinske normativne pretpostavke da se i kod nas
zatiti pravo graanina da na delotvoran nain kontrolie rad dravnog aparata. I
pored toga to novi zakon u velikoj meri korespondira sa pravnim standardima koji su
afirmisani i prihvaeni u okviru zemalja koje su lanice Saveta Evrope, on sadri i
odredbe sa ijom ocenom treba saekati. Dileme u vezi sa pojedinim kontraverznim
reenjima iz zakona razreie najbolji arbitar, praksa.
Praksa, primena zakona u realnom a ne u normativnom svetu, dae ocenu ne
samo o kvalitetu pojedinih normi i zakona o slobodnom pristupu informacijama od
javnog znaaja, nego i o neem jo vanijem, o iskrenosti, volji i sposobnosti drave
da obezbedi da prava graana, osim na stranicama Slubenog glasnika, egzistiraju i
tamo gde im je pravo mesto, u realnom ivotu.
To, razume se, nee ii ni brzo ni lako. Nova prava graana dovode u pitanje
razliite interese pojedinaca ili grupa, interese koji u demokratskom drutvu nisu
legitimni. Nova prava pretpostavljaju i nove obaveze za birokratiju koja to, naravno,
nerado prihvata. Nova prava su u otrom sukobu sa inercijom konzervativnog drutva,
tradicionalizmom, sa drutvenom atmosferom u kojoj su monopol nad informacijama,
''tajne'' i mistifikacije znaajne poluge kontrole nad drutvenim procesima.
Jednu od najkrupnijih prepreka za implementaciju novog zakona predstavlja
neznanje. Naime, oigledno je da, bar za sada, ni graani ni mediji nisu u dovoljnoj
meri upoznati ni sa sadrinom novih prava, ni sa nainom njihovog ostvarivanja. To
stanje treba promeniti. Samo ako graani i mediji spoznaju da su dobili novo
kvalitetno sredstvo za ostvarivanje sopstvenih interesa, i to kako onih dnevnih,
egzistencijalnih, tako i onih apstraktnijih koji se izraavaju kroz potrebu da se ivi u
demokratskom okruenju, zakon e zadrati smisao.
Zato nije sluajno to je i Zakon, kao jedan od prioritetnih zadataka
Poverenika za informacije od javnog znaaja predvideo obavezu izdavanja
odgovarajueg prirunika. Radi se o tekstu koji bi na jednostavan, neposredan i jasan
nain upoznao graane sa sadrinom prava koja Zakon garantuje i posebno sa
nainima da se ta prava to lake ostvare.
Kada me je Narodna skuptina potkraj decembra 2004. godine izabrala za
prvog Poverenika za informacije od javnog znaaja suoio sam se, ne sa jednim, ve
sa velikim brojem zadataka koji zasluuju atribut prioritetnog. Ipak, potreba izrade
prirunika za primenu zakona i potreba sprovoenja odgovarajue kampanje, ak i da

2
to nije bilo predvieno zakonom, predstavljali su za mene jedan od osnovnih
prioriteta.
Naalost, nakon izbora suoio sam se i sa neoekivano velikim problemima u
sprovoenju zakona. Povereniku nisu bili obezbeeni ni najelementarniji uslovi za
rad. Ni prostor, ni oprema, ni saradnici.Takva situacija zahtevala je da vei deo
napora ulaem u obezbeenje tih pretpostavki. Istovremeno, takva situacija je,
naravno, kod mene izazivala zabrinutost, u odnosu na mogunost realizacije jednog
tako kompleksnog zadatka kakav je izrada prirunika.
Pomo je stigla iz nevladinog sektora. Grupa nevladinih organizacija,
okupljena u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, iji rad je koordinirao Fond
za otvoreno drutvo, u kontinuitetu je davala veliki doprinos afirmaciji ideja sadranih
u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama i usvajanju samog zakona. Nastavila
je da daje doprinos i u njegovoj implementaciji. Koalicija je formirala tim eksperata
sa ciljem realizacije projekta, iji krajnji ishod je prirunik pod nazivom ''Vodi kroz
Zakon o slobodnom pristupu informacijama''. Ekspertski tim koalcije inili su
Vladimir Vodineli, Saa Gajin, Tanasije Marinkovi, Dejan Milenkovi, Nemanja
Nenadi, Tamara Luki-Orlandi i Svetislava Bulaji. U radu tima povremeno su
uestvovali i Miljenko Dereta, Anelka Markovi, Igor Bandovi i Aleksandar
Resanovi. Podrku projektu izrade Vodia dala je Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj
Gori. Projekat je rezultirao tekstom koji je svojom sadrinom i nainom njene
prezentacije usmeren prema najirem moguem krugu korisnika i to tako da reenja iz
zakona uini razumljivijim i jasnijim a samim tim da ostvarivanje prava potencijalnim
korisnicima uini jednostavnijim.
Sredinom aprila ove godine javnosti je prezentiran Vodi kroz Zakon o
slobodnom pristupu informacijama. Izdava je bio Fond za otvoreno drutvo. Tada je
pokrenuta i kampanja za afirmaciju sadrine novog Zakona, koju sam kao Poverenik
podravao i u kojoj sam uestvovao. Zahvaljujem se zbog toga i Koaliciji za slobodu
pristupa informacijama i Misiji OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori. Posebno se zahvaljujem
za to to su izdavaka prava, bez naknade, ustupljena Povereniku za informacije od
javnog znaaja. Rezultat te injenice je i objavljivanje Vodia kroz Zakon o
slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, koji se naznatno razlikuje od
prvobitne verzije, ali ima znatno vei tira.
Vodi kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja bez
sumnje je dobro napisan tekst. Ipak posluie svojoj svrsi samo ako svoje kvalitete
potvrdi u praktinoj primeni. Ja verujem da e biti tako. Vodi ne samo da moe
graanima i medijima olakati ostvarivanje zakonom zajamenih prava ve moe i
organima vlasti pomoi u izvravanju obaveza. Ako tako bude, doprinee da na
dugom putu preobraaja naeg drutva u demokratsko, otvoreno drutvo, bar jedan
korak bude sigurniji i vri.

Poverenik
Rodoljub abi








3
Vodi kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama

Svako ko zatrai ima pravo da sazna svaku informaciju u posedu
vlasti, osim u sluajevima u kojima je Zakon odredio drugaije. Ako
vlast traiocu neosnovano uskrati informaciju, trailac moe da se
obrati Povereniku za informacije od javnog znaaja i da na drugi
nain, predvien Zakonom, ostvari svoje pravo.

I Zato je donet Zakon? - Informacija je kiseonik demokratije

etiri su glavna razloga za donoenje ovog zakona:

Savremena demokratska drutva poivaju na ideji da je informacija kiseonik
za demokratiju i da javnost ima opravdani interes da zna o dravnim
poslovima. Graanin moe delotvorno da kontrolie rad dravnih organa
samo ako su mu informacije kojima raspolau dravni organi dostupne.
Slobodan pristup informacijama kojima raspolau dravni organi omoguava
da graani budu bolje informisani, a dravni slubenici odgovorniji, to
umanjuje rizik od zloupotrebe moi i obezbeuje potovanje ljudskih prava i
sloboda;

Novinari i javna glasila u demokratskom drutvu, kao ui i oi javnosti, imaju
posebnu ulogu kontrolora rada dravnih organa. Pravila o dostupnosti javnih
informacija obezbeuju im uslove za efikasno prikupljanje podataka o radu
dravnih organa;

Napredna demokratska drutva se prepoznaju, izmeu ostalog, i po tome da li
su donela zakon o slobodnom pristupu informacijama i da li ga efikasno
primenjuju. Poto sada i mi imamo Zakon, na svima je, a naroito novinarima,
da traei pristup informacijama zaponu osvajanje demokratije tamo gde je
otpor tradicionalno najvri u dravnoj birokratiji, koja informacije o svom
radu krije od javnosti;

Usvajanjem ovog zakona, poslanici Narodne skuptine ispunili su jedan od
uslova za lanstvo u Savetu Evrope. Savet Evrope je u februaru 2002. godine
doneo Preporuku dravama lanicama o pristupu javnim dokumentima i time
ih pozvao da svojim propisima zatite interes pojedinca da delotvorno
kontrolie rad dravnih organa. Na Zakon se u najveoj meri podudara sa
pravnim standardima iz Preporuke Saveta Evrope. Ostaje jo da se u ivotu
potvrdi koliko je drava voljna da ispuni svoje zakonske obaveze, i tako se, ne
samo na reima, priblii krugu evropskih zemalja razvijene demokratije.
Ostvarenju tog cilja trebalo bi da poslui i ovaj vodi.




II Osnovna pravila o pristupu informacijama


4
1. Informacija od javnog znaaja

Svaka informacija koju javnost ima opravdani interes da zna, a kojom raspolae organ
javne vlasti, jeste informacija od javnog znaaja. Svejedno je da li je informacija
sadrana u dokumentu koji je nastao u radu organa javne vlasti ili u vezi sa njegovim
radom, kao to nije bitno ni da li je izvor informacije sam organ javne vlasti ili ko
drugi. Nije bitan ni nosa informacije, to jest, da li je informacija sadrana u papirnom
dokumentu, filmu, fotografiji, audio traci, da li je u elektronskom obliku ili u nekom
drugom mediju. Najzad, nevana su i druga svojstva informacije, na primer, kada je
dokument nastao, kako je organ javne vlasti doao do informacije i sl. (lan 2).

Primer 1: Koliki je iznos trokova putovanja Predsednika Republike u toku 2004.
godine? Koliki deo trokova je podmiren iz budeta Republike Srbije, a ko je snosio
ostatak trokova?

Primer 2: Nije bitno kad je informacija nastala
U Sloveniji se svojevremeno desilo sledee: trailac je podneo jednoj dravnoj
agenciji zahtev za uvid u zapisnik sa sednice, a Agencija je zahtev odbila pozivajui
se na to da je sednica odrana pre stupanja na snagu Zakona o slobodnom pristupu
informacijama. Tamonji Poverenik je odluio da se uvid u taj zapisnik mora
omoguiti. Slian razvoj situacije trebalo bi oekivati i u Srbiji nije bitno kada je
dokument nastao, bitno je samo da njime, u momentu reavanja po zahtevu, organ
javne vlasti zaista i raspolae.


Dakle, informaciju od javnog znaaja uspeno emo prepoznati na osnovu samo
dva elementa:
a) da se radi o informaciji kojom raspolae organ javne vlasti; i
b) da se radi o informaciji za koju javnost ima opravdani interes da zna.
O oba ova elementa bie u daljem tekstu posebno rei.

2. Organ javne vlasti

Organi javne vlasti su:

svi dravni organi, primera radi, Narodna skuptina, Predsednik Republike,
Vlada, ministarstva, uprave, zavodi, agencije i druga tela, sudovi, ukljuujui i
Ustavni sud, Tuilatvo, Pravobranilatvo;
nezavisna tela ustanovljena zakonima, kao to su Radiodifuzni savet, Komisija
za hartije od vrednosti, Poverenik za pristup informacijama od javnog znaaja,
Ombudsman i slini organi teritorijalnih autonomija, gradova i optina, kao
to su skuptina Autonomne pokrajine Vojvodine, gradska i optinska
skuptina, gradska i optinska vea, saveti nacionalnih manjina i dr.;
organizacije kojima je povereno vrenje odreene vlasti, odnosno javnih
ovlaenja, recimo preduzea za elektrodistribuciju, telekomunikacije,
komunalne poslove - vodovod, kanalizacija, zelene povrine, javni parking
prostor, gradski saobraaj, ali i druge vrste organizacija kao to su advokatska
ili inenjerska komora, Narodna biblioteka, Institut za bezbednost i sl.; i
druga pravna lica koje je osnovao, ili iji rad u potpunosti ili pretenom delu
finansira neki od ve pomenutih organa javne vlasti, kao to su: predkolske

5
ustanove, osnovne i srednje kole, nauni instituti, fakulteti i univerziteti,
bolnice, klinike, leilita, rehabilitacioni centri, domovi za smetaj starih,
pozorita, koncertne agencije, domovi kulture i sl.


Prema tome, informacija od javnog znaaja je informacija koju poseduje bilo
koji organ javne vlasti (l.3).

(Spisak i adrese najvanijih organa javne vlasti nalaze se u prilogu br 3. )

3. Opravdani interes javnosti da zna

Prema Zakonu, opravdani interes javnosti da zna postoji u pogledu svih informacija
kojima raspolau organi javne vlasti. Trailac informacije ne treba da dokazuje da ima
interes da zna za odreenu informaciju, niti da dokazuje da je ovaj njegov interes
opravdan. Organ javne vlasti ne sme od traioca da zahteva navoenje razloga za
podnoenje zahteva (l.15, stav 4.).

Ako organ javne vlasti uskrati traiocu pristup odreenoj informaciji, obavezan je da
dokae da je u konkretnom sluaju opravdano da to uini radi zatite pretenijeg
interesa, poput interesa bezbednosti zemlje ili privatnosti drugih. Kako precizno
ustanoviti da li se radi o sluaju opravdanog ogranienja pristupa informacijama, bie
objanjeno u sledeem (II) poglavlju vodia. Na ovom mestu valja jo istai pravilo o
tzv. privilegovanim informacijama - organ javne vlasti nikada ne sme da uskrati
pristup informacijama koje se odnose na ugroavanje i zatitu ivota i zdravlja ljudi i
ivotne sredine (l.4). U pogledu ovih informacija organu nije doputeno da dokazuje
da javnost nema opravdani interes da za njih zna.

Primer 1: Jedan ovek je pred odlazak iz Srbije 40-ih godina prolog veka zakopao
up sa dukatima na nekoj vodovakoj livadi. Prema orijentirima iz tog vremena
oznaio je na mapi gde se blago nalazi i na samrti dao mapu svom unuku. Unuk,
dravljanin Kanade, prvi put dolazi u Srbiju i uvia da je dedina mapa
neupotrebljiva, jer se na mestu nekadanjih orijentira nalaze zgrade i parkovi. Ipak,
saznavi za Zakon o slobodnom pristupu informacijama ne gubi nadu i posle potrage
u arhivima trai i dobija planove zemljinih parcela iz raznih perioda, na osnovu
kojih precizno utvruje gde se blago nalazi. Pri svemu tome, nikome ne objanjava
zato su mu kopije tih starih planova potrebne. Plaa samo nune trokove kopiranja
dokumenata koje je hteo da ponese sa sobom da bi naao blago.

Primer 2: Na teretnoj eleznikoj stanici Beograd - Dorol voz je iskliznuo iz ina,
nakon ega je dolo do izlivanja materije neprijatnog mirisa. Novinari su se obratili
gradskim vlastima i Ministarstvu za zatitu ivotne sredine sa zahtevom da im se bez
odlaganja odgovori na sledea pitanja:

O kojoj se materiji radi?
Da li je i u kojoj meri opasna po zdravlje stanovnitva?
Kako bi stanovnitvo u okolini eleznike stanice trebalo da se ponaa?
ta e preduzeti dravni organi za otklanjanje posledica nezgode?

4. Prava na pristup informacijama

6

etiri su osnovna zakonska prava u pogledu pristupa informacijama od javnog
znaaja (l.5):

pravo traioca da mu bude saopteno da li organ javne vlasti poseduje
odreenu informaciju, odnosno da li mu je ona dostupna;
pravo traioca da mu se informacija od javnog znaaja uini dostupnom tako
to e mu se omoguiti uvid u dokument koji tu informaciju sadri;
pravo traioca da uz plaanje naknade dobije kopiju dokumenta koji sadri
traenu informaciju; i
pravo traioca da mu se kopija dokumenta uz plaanje naknade poalje na
adresu potom, faksom, elektronskim putem ili na drugi nain.

O privilegijama u pogledu plaanja naknade za izradu kopije dokumenta bie posebno
rei u poglavlju IV vodia.

Trailac ima pravo na istinitu i potpunu informaciju, a organ javne vlasti koji je dao
neistinitu ili nepotpunu informaciju prekrajno odgovara (l.46, t.4). Organ javne
vlasti odgovara za tetu nastalu tako to je neosnovano uskratio pristup traenoj
informaciji.

Ako je traena informacija ve dostupna javnosti, pravo je traioca da ga organ uputi
na to gde je ona objavljena.

Ako dokument sadri delove koje javnost nema opravdani interes da zna, trailac ima
pravo da mu organ javne vlasti uini dostupnim ostale delove tog dokumenta.

Primer: Graevinski preduzima podnosi zahtev Republikom geodetskom zavodu za
izradu elektronske kopije snimka katastarske parcele G-126/28 sa katastarske optine
Vraar i trai da mu se kopija dostavi elektronskom potom.

5. Ko ima pravo na pristup informacijama?

Svako, pod jednakim uslovima, ima pravo na pristup informacijama. Nije vano da li
je trailac informacije domai ili strani dravljanin, kao ni to da li ima prebivalite ili
boravite na teritoriji Republike Srbije ili drugde. Nije dozvoljeno diskriminisati
traioce informacija po njihovom linom svojstvu, kao to je nacionalna ili etnika
pripadnost, veroispovest, rasa, pol, invaliditet i sl.

Prava garantovana zakonom pripadaju i pojedincima i pravnim licima. Zakon posebno
garantuje jednak tretman svih novinara i javnih glasila (zabrana diskriminacije).
Organ javne vlasti duan je da nadoknadi nastalu tetu, ako je pristup informacijama
omoguio samo nekim novinarima ili javnim glasilima, ili ako je ovima pristup
informacijama omoguen pre nego drugima (l.7 i 44).

Primer 1: Poznati ruski proizvoa kontejnera zahteva od komunalne slube optine
Vrac kopiju tenderske dokumentacije u vezi sa nabavkom kontejnera za gradsku
istou. Ovaj zahtev se ne moe odbiti, zato to trailac nema svojstvo ponuaa na
tenderu, niti se izdavanje kopije dokumentacije sme usloviti uplatom veeg iznosa od
onog koji pokriva nune trokove umnoavanja.

7

Primer 2: NIS dobija zahtev od jednog novinara, da mu se dostave informacije o
koliini i poreklu sirove nafte uvezene u toku prole godine. NIS moe da obavesti
javnost o traenim informacijama na konferenciji za tampu, ali na to nije obavezan.
Ako to ipak ne uini, duan je da na zahtev novinara odgovori u propisanom roku.
Ukoliko je meutim, pre upuivanja odgovora, pristigao jo neki zahtev od drugih
novinara koji se odnosi na iste informacije, NIS je obavezan da odgovor uputi
istovremeno svim novinarima koji su zahtev uputili i tako obezbedi njihovu
ravnopravnost.


6. Poverenik za pristup javnim informacijama - nova institucija u pravnom
sistemu

Poverenik je dravni organ koji je ustanovljen ovim zakonom. Njegov zadatak je da
se stara o nesmetanom ostvarivanju prava na pristup informacijama od javnog
znaaja, a posebno:

da odluuje o albama na odluke organa javne vlasti;
da izradi i objavi prirunik sa praktinim uputstvima za ostvarivanje prava
predvienih zakonom i
da podnosi Narodnoj skuptini redovne izvetaje o tome kako organi vlasti
primenjuju zakon.
Poverenik ima svoju strunu slubu. U obavljanju svojih poslova Poverenik je
samostalan i nezavisan to znai da ne sme traiti ili primati naloge i uputstva za svoj
rad od dravnih organa ili drugih lica.



III Kada je pristup informacijama od javnog znaaja ogranien ili
iskljuen?

1. Osnovno pravilo: trodelni test.

Trailac informacije nema uvek pravo na ba svaku informaciju kojom raspolae
organ javne vlasti.

Organ javne vlasti nije duan da omogui pristup traenoj informaciji ako su u
konkretnom sluaju ispunjena tri uslova (l.8, st.1):

1. ako je jedan od interesa nabrojanih u Zakonu suprotstavljen interesu traioca
da zna;
2. ako bi pristupom informaciji ovaj suprotan interes bio ozbiljno povreen;
3. ako potreba zatite suprotnog interesa pretee nad potrebom zatite interesa
traioca da zna, prosuujui neophodnost uskraivanja pristupa po merilima
demokratskog drutva.



8
Ispitivanje (test) da li organ javne vlasti u skladu sa zakonom uskrauje traeni
pristup, ima, zato, tri dela: 1. da li se traeni pristup uskrauje radi zatite nekog od
Zakonom nabrojanih interesa (l.9, 13. i 14), i, ako se utvrdi da je tako, 2. da li bi
omoguavanjem traenog pristupa taj interes bio ozbiljno povreen u konkretnom
sluaju, 3. i da li je po merilima demokratskog drutva neophodno uskratiti pristup
informaciji.

Primer: Pretpostavimo da su strunjaci Ministarstva finansija pripremili elaborat o
zloupotrebama pojedinih oblika poreskih olakica, a usled propusta u regulativi ili
neodgovarajuih kontrolnih kapaciteta, te da taj elaborat, budui da je radni
materijal, ima status slubene tajne. Novinar koji se bavi ekonomskim pitanjima
obrauje temu zloupotreba poreskih olakica i upuuje zahtev za sledeim
informacijama: Da li je Ministarstvo od poetka primene novih poreskih zakona
uoilo neke vrste zloupotreba poreskih olakica? U kojoj oblasti su zloupotrebe
najee? Koje su razmere i koji su uzroci tih zloupotreba?

Odgovori na pitanja iz ovog zahteva se oigledno nalaze u elaboratu koji ima status
slubene tajne. Tajnost elaborata je odreena po automatizmu, zato to je re o
radnom materijalu, ali sama ta injenica ne znai da se tajnost mora po svaku cenu i
ouvati. U konkretnom sluaju, postoji drutveni interes da se slabosti u regulativi ili
kontrolnim kapacitetima saznaju, kako bi se ispravile. S druge strane, obznanjivanje
tih slabosti, pre nego to se isprave, moglo bi da dovede do jo veih zloupotreba
poreskih olakica (ozbiljna povreda u konkretnom sluaju). Dakle, dobar razlog
(neophodan u demokratskom drutvu) da se tajnost jo neko vreme ouva mogla bi
da bude priprema interventnih mera koje e otkloniti problem (popraviti regulativu
ili pojaati kontrolu), a novinar bi mogao da dobije odgovor u tom smislu (s kojim,
istina, verovatno ne bi bio zadovoljan).
U svakom sluaju, nakon to hitne mere budu preduzete, ili kad proe razumno vreme
za njihovu pripremu i donoenje, bilo bi znatno manje opravdano zadrati tajnost
informacija koje sadri pomenuti elaborat, bez obzira na to da li dokument i dalje
nosi oznaku poverljivo.


2. Koji su interesi nabrojani u Zakonu?

Zakon (u l.9, 13 i 14) nabraja sve interese koji se mogu suprotstaviti interesu traioca
da zna. Van ovog kruga interesa ne postoji ni jedan drugi zbog kojeg bi organ javne
vlasti mogao da uskrati pristup informaciji. To su sledei interesi:

* ivot, zdravlje, sigurnost ili koje drugo vano dobro nekog lica (l.9, st.1, t.1);

* spreavanje ili otkrivanje krivinog dela, optuenje za krivino delo, voenje
pretkrivinog postupka odnosno sudskog postupka, izvrenje presude ili sprovoenje
kazne, voenje kojeg drugog pravno ureenog postupka, fer postupanje i pravino
suenje (l.9, st.1, t.2);
* odbrana zemlje, nacionalna ili javna bezbednost, meunarodni odnosi (l. 9,
st.1, t.3);
* sposobnost drave da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ostvarenje
opravdanih ekonomskih interesa (l.9, st.1, t.4);
* dravna, slubena, poslovna i druga tajna (l.9, st.1, t.5);

9
* spreavanje zloupotrebe prava na pristup informacijama (l.13);
* pravo na privatnost, na ugled i koje drugo pravo lica na koje se traena
informacija lino odnosi (l.14).


3. ta je ozbiljna povreda u konkretnom sluaju?

Ako se utvrdi da bi traeni pristup informaciji mogao da se uskrati radi zatite nekog
od pobrojanih interesa, to jo nije dovoljno da se zakljui da bi uskraivanje bilo u
skladu sa Zakonom. Potrebno je jo i da se utvrdi da bi u konkretnom sluaju taj
interes pristupom informaciji bio ozbiljno povreen. To znai da bi traeni pristup:

* ozbiljno ugrozio ivot, zdravlje, sigurnost ili koje drugo vano dobro nekog lica;
* ozbiljno ugrozio, omeo ili oteao spreavanje ili otkrivanje krivinog dela,
optuenje za krivino delo, voenje pretkrivinog postupka odnosno sudskog
postupka, izvrenje presude ili sprovoenje kazne, voenje kojeg drugog pravno
ureenog postupka, ili fer postupanje i pravino suenje;
* ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, meunarodne
odnose;
* bitno umanjio sposobnost drave da upravlja ekonomskim procesima u zemlji,
ili ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa;
* izazvao teke pravne ili druge posledice po interese zatiene zakonom koji
preteu nad interesom za pristup informaciji koja predstavlja dravnu, slubenu,
poslovnu ili drugu tajnu;
* predstavljao ozbiljnu zloupotrebu prava na pristup informacijama;
* ozbiljno povredio pravo na privatnost, na ugled i koje drugo pravo lica na koje
se traena informacija lino odnosi.


4. Neophodnost u demokratskom drutvu

U demokratskom drutvu nije neophodno uskratiti traeni pristup:

ako se time i onako ne mogu zatiti interesi nabrojani u Zakonu, ili
ako se zatita nabrojanih interesa moe podjednako ostvariti na drugi nain, ili
ako se time uskrauje pristup informaciji u veoj meri nego to je dovoljno za
zatitu pobrojanih interesa.

U mnogim sluajevima u kojima je nedemokratskoj vlasti nezamislivo da graanima
budu dostupne informacije, demokratskoj vlasti ne izgleda neophodno da im uskrati
pristup. Organ javne vlasti duan je da se rukovodi merilima demokratskog drutva,
procenjujui da li bi u konkretnom sluaju pristup informaciji ozbiljno ugrozio neki
od Zakonom pobrojanih interesa. S obzirom na prirodu demokratskog drutva, organ
javne vlasti omoguie traeni pristup kada uprkos ozbiljnoj ugroenosti nekog od
pobrojanih interesa to nalae naroito opravdani javni interes, pogotovo ako se
informacija tie krenja zakona od strane vlasti, prekoraenja ovlaenja, nesavesnog
vrenja poslova i dr.




10
Primeri

Organ javne vlasti osnovano uskrauje traeni pristup, primera radi, ovakvim
informacijama:

* Koji je novi identitet zatienog svedoka Petra Petrovia, i gde se on trenutno
nalazi?
* Koje operativne aktivnosti, gde i kada je policija do sada preduzela a koje jo
planira da preduzme u cilju hvatanja dva begunca iz zatvora u Sremskoj Mitrovici?
* U kojim vremenskim razmacima pogranina patrola prolazi izmeu take A i
take B na granici sa Makedonijom?
* Transkript razgovora Predsednika Republike Srbije sa Predsednikom Republike
Francuske.
* Kolike su strateke rezerve nafte na koje Vlada moe da rauna u nastupajuoj
naftnoj krizi?
* Ko se ve prijavio za uee na tenderu, ako se informacija trai pre okonanja
roka za prijavu?
* Traenje prevelikog broja informacija, recimo, podataka o svim ikada
isplaenim platama svakom ikada zaposlenom u dotinom ministarstvu, ili nerazumno
esto ponavljanje traenja iste, ve dobijene informacije.
* Podaci iz medicinskog kartona pacijenta Mirka Mirkovia, koji nije pristao da se
ti podaci uine dostupni, nije nosilac javne funkcije s obzirom na koju bi ti podaci bili
vani, niti je svojim ponaanjem u vezi sa privatnim ivotom dao povoda za traenje
informacije.
* Do kojih saznanja je doao organ vlasti vrei finansijsku kontrolu poslovanja
konkurentskog privatnog preduzea ili stanje iro rauna nekog graanina?
* Pre dostavljanja na uvid ugovora koji je Skuptina grada zakljuila sa poznatim
pevaem u vezi sa njegovim ueem na novogodinjem koncertu, podaci o adresi i
broju njegovog bankovnog rauna e se u dokumentu uiniti nedostupnim.


5. Spor o tome da li je traeni pristup uskraen u skladu sa Zakonom.

Organ javne vlasti, koji uskrati traeni pristup, duan je da dokae da u konkretnom
sluaju ne postoji opravdani interes traioca da zna (l.4). Na zahtev traioca
informacije, Poverenik i drugi organ zatite prava na slobodan pristup informacijama
utvrdie, pomou trodelnog testa, da li je organ javne vlasti postupio pravilno. O tom
pravnom postupku blie u nastavku, u poglavlju IV.





IV Postupak za ostvarivanje prava na slobodan pristup
informacijama od javnog znaaja

1. Kako se pokree postupak?


11
Postupak za ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog znaaja
pokree se podnoenjem zahteva slubenom licu organa javne vlasti koji raspolae
informacijom. Ako slubeno lice za postupanje po zahtevu nije odreeno, za
postupanje je nadlean rukovodilac organa vlasti (l.38).

Zahtev se moe podneti kako u pismenom tako i u usmenom obliku. Organ vlasti
moe propisati obrazac za podnoenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije
sainjen na tom obrascu. Kada se informacija trai usmeno, zahtev se saoptava u
zapisnik koji vodi ovlaeno lice organa javne vlasti za pristup informacijama.

2. ta je sadrina zahteva?

Trailac u zahtevu navodi:

naziv organa vlasti,
svoje ime, prezime i adresu, odnosno sedite ako je trailac pravno lice,
opis informacije koja se trai,
i druge podatke koji olakavaju pronalaenje informacije.

Primer: Novinar se obraa Narodnoj skuptini traei informacije o uvozu elektrine
energije. Uz zahtev, podsea ovlaeno lice Narodne skuptine da bi takve
informacije mogle da se nau u materijalima prikupljenim za potrebe skuptinskog
anketnog odbora koji se bavio tom temom u toku 2004. godine.


Trailac od organa javne vlasti moe da zahteva:

obavetenje da li poseduje traenu informaciju,
da mu omogui uvid u dokument koji sadri traenu informaciju,
da mu izda kopiju tog dokumenta,
da mu dostavi kopiju dokumenta potom ili na drugi nain.

Posebno je vano istai da trailac ne mora navesti razlog za podnoenje zahteva.

(Obrasci za podnoenje zahteva i albi nalaze se u prilogu br.2)

3. ta ako je zahtev nepotpun ili neuredan?

Ovlaeno lice organa vlasti duno je da poui traioca kako da ukloni nedostatke ako
je zahtev nepotpun (ne sadri sve neophodne podatke), odnosno neuredan
(nerazumljiv u pogledu onoga to se trai). Ako trailac ne otkloni nedostatke u
primerenom roku, a nedostaci su takvi da se po zahtevu ne moe postupati, organ
vlasti e doneti zakljuak o odbacivanju zahteva kao neurednog.

Primeri:
* Trailac uputi zahtev na grad Ni ali ne naznai organ na koji se zahtev odnosi
(npr. gradonaelnik, gradsko vee ili skuptina grada).
* Podnosilac zahteva trai da mu se odgovor dostavi elektronskim putem, ali u
zahtevu ne navede elektronsku adresu.
* Trailac neitko napie svoje ime i prezime.

12
* Trailac poalje zahtev na memorandumu organizacije, ali navede svoju privatnu
adresu ispod potpisa, tako da se ne moe zakljuiti da li zahtev alje u svoje ime ili u
ime organizacije.
* Podnosilac zatrai informacije o tome koliko organ vlasti izdvaja za plaanje
telefonskih rauna, ali bez odreenja perioda na koji se informacija odnosi (u
prolom mesecu, proloj godini, koliko je planirano za tekuu budetsku godinu, i
drugo).



4. Rok u kome organ vlasti mora da postupi po zahtevu traioca

Organ vlasti je duan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana
prijema zahteva, postupi po zahtevu traioca. To znai da je organ vlasti duan da u
tom roku traioca obavesti da li poseduje informaciju, da mu omogui uvid u
dokument koji sadri traenu informaciju, kao i da mu izda, odnosno dostavi kopiju
tog dokumenta.

Ako organ vlasti nije u mogunosti, iz opravdanih razloga, da u roku od 15 dana
postupi po zahtevu traioca, duan je da ga o tome odmah obavesti i odredi naknadni
rok u kome e postupiti po zahtevu, a koji ne moe biti dui od 40 dana od prijema
zahteva.

Organ vlasti mora da postupi po zahtevu traioca u roku od 48 sati od prijema
zahteva ako se zahtev odnosi na informaciju o:

zatiti ivota i slobode pojedinaca,
ugroavanju ili zatiti zdravlja stanovnitva,
ugroavanju ili zatiti ivotne sredine.

Trailac moe uloiti albu Povereniku ako organ vlasti ne odgovori u propisanom
roku na njegov zahtev.

Primer: Trailac se obraa predkolskoj ustanovi svoje optine sa zahtevom da dobije
kopiju vaspitnih planova za decu uzrasta od tri godine (npr. zato to ima utisak da
vaspitai ne rade sa njegovim detetom u dovoljnoj meri). Recimo da takav dokument
postoji, da je trailac lino predao zahtev ovlaenom licu ustanove i da je ovom licu
potrebno par minuta da dokument nae i iskopira ga. Oigledno je da se takvom
zahtevu moe udovoljiti bez odlaganja i da je obaveza ovlaenog lica da tako i
uini.

Ukoliko je meutim slubenik predkolske ustanove optereen i drugim poslovima (za
postupanje po drugim zahtevima ili u vezi sa drugim radnim zadacima koje takoe
vri), mogue je da nee moi odmah da se bavi zahtevom traioca, ali e u svakom
sluaju biti obavezan da mu kopiju dokumenta dostavi u roku od 15 dana (uz plaanje
nadoknade).

Ukoliko je pak trailac zahtevao i uvid u strunu literaturu na osnovu koje su vaspitni
planovi sainjeni (a koja se, na primer, moe identifikovati i nai u biblioteci i
dokumentaciji Ustanove), ovlaeno lice e, nakon prijema zahteva ovome udovoljiti

13
u meri u kojoj moe bez odlaganja (dostavie kopije vaspitnih planova), i poslae
traiocu obavetenje da uvid u strunu literaturu moe da ostvari za 40 dana u
prostorijama Ustanove (pravdajui dui rok vremenom koje je slubenom licu
potrebno da tano utvrdi o kojoj literaturi je re i da je pripremi, kako bi traiocu
omoguio uvid).



5. Kako organ vlasti postupa kada omoguava pristup informacijama?

Organ vlasti pismeno obavetava traioca:

da poseduje ili da ne poseduje traenu informaciju;
da moe da izvri uvid u dokument koji sadri traenu informaciju u
slubenim prostorijama organa vlasti u odreeno vreme i na odreeni nain,
odnosno;
da e mu izdati ili dostaviti kopiju tog dokumenta sa iznosom nunih trokova
kopiranja ili dostavljanja.

Kada organ vlasti omogui traiocu pristup informaciji, o tome nee izdati posebno
reenje, ve e sainiti slubenu beleku.

6. Kako se ostvaruje pravo na uvid?

Uvid u dokument koji sadri traenu informaciju vri se upotrebom opreme kojom
raspolae organ vlasti, osim kada trailac zahteva da uvid izvri upotrebom sopstvene
opreme.
Trailac moe iz opravdanih razloga traiti da uvid u dokument izvri u drugo vreme
od vremena koje mu je naznaeno u obavetenju.
Licu koje nije u stanju da bez pratioca izvri uvid u dokument, omoguie se da to
uini uz pomo pratioca.
Ako organ vlasti raspolae dokumentom koji sadri traenu informaciju na jeziku na
kojem je podnet zahtev, duan je da traiocu stavi na uvid dokument na jeziku na
kojem je i podnet.

7. Kako se ostvaruje pravo na kopiju?

Organ vlasti izdaje kopiju dokumenta koji sadri traenu informaciju u formi u kojoj
se informacija nalazi (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl).
Ako ne raspolae tehnikim mogunostima da izradi kopiju dokumenta u formi u
kojoj se informacija nalazi, organ vlasti e izraditi kopiju u drugom obliku ili e
obavestiti traioca da moe da izradi kopiju upotrebom sopstvene opreme.
Ako organ vlasti raspolae dokumentom koji sadri traenu informaciju na jeziku na
kojem je podnet zahtev, duan je da traiocu izda kopiju dokumenta na jeziku na
kojem je i podnet.

Primer: Trailac se obraa Auto- moto savezu sa zahtevom da mu se izda fotokopija
kolor postera u kojem se vozai pozivaju da ne koriste mobilne telefone tokom vonje.
Ovlaeno lice Saveza, meutim, utvruje da je poster nestandardnih dimenzija, kao i
to da Savez ne poseduje fotokopir aparat u boji ve samo crno- beli. Stoga obavetava

14
podnosioca zahteva da moe da mu izda samo crno- belu kopiju, koja bi uz to bila 20
posto manja od originala.

Trailac prihvata argumente Saveza, ali zahteva da mu se dozvoli da poster snimi
svojim digitalnim foto-aparatom, to e mu omoguiti da na drugom mestu izradi
kopiju dokumenta verniju originalu, a ovlaeno lice udovoljava tom zahtevu.


8. Koliko kota pristup informacijama?

Obavetenje o tome da li organ vlasti poseduje traenu informaciju, kao i uvid u
dokument koji sadri tu informaciju je besplatan.
Trailac je duan da plati naknadu nunih trokova izrade kopije dokumenta i njenog
dostavljanja. Trokove kopiranja propisuje Vlada Republike Srbije.

Od obaveze plaanja naknade za izradu kopije osloboeni su:

novinari, ako kopiju zahtevaju radi obavljanja svog poziva;
udruenja za zatitu ljudskih prava, ako kopiju dokumenta zahtevaju radi
ostvarenja ciljeva udruenja;
sva lica, ako se traena informacija odnosi na ugroavanje, odnosno zatitu
zdravlja stanovnitva i ivotne sredine.

Kada je traena informacija ve objavljena i dostupna u zemlji ili na internetu ne
moe se ostvariti pravo na besplatnu kopiju.

9. Kako organ vlasti postupa kada uskrauje pristup informaciji?

Ako organ vlasti zbog razloga navedenih u delu III vodia, u celini ili delimino,
odbije zahtev traioca, duan je da o tome donese posebno reenje. Reenje o
odbijanju zahteva mora biti pismeno obrazloeno. Organ vlasti je duan da traioca
uputi na pravna sredstva koja protiv reenja o odbijanju moe izjaviti.


10. Kada organ vlasti prosleuje zahtev Povereniku?

Ukoliko organ vlasti ne poseduje dokument koji sadri traenu informaciju,
prosledie zahtev za pristup informaciji Povereniku. Istovremeno, obavestie
Poverenika i traioca o tome u ijem se posedu, po njegovom znanju, dokument
nalazi.

Poverenik je obavezan da proveri da li organ kojem je zahtev prvobitno upuen zaista
ne poseduje traenu informaciju. Ako Poverenik utvrdi da se traena informacija
nalazi u posedu nekog drugog organa vlasti, on e:

proslediti zahtev tom organu, ili
uputiti traioca da mu se sam obrati.

S obzirom da trailac ostaje gospodar svog zahteva, on moe da se usprotivi
prosleivanju zahteva drugom organu. Prednost prosleivanja zahteva drugom organu

15
je u tome to trailac ne mora da podnosi novi zahtev. Rok za postupanje po
prosleenom zahtevu poinje da tee od dana dostavljanja zahteva drugom organu.

Primer: Student priprema seminarski rad na temu nasilja u porodici u Srbiji. Obraa
se Ministarstvu pravde kako bi dobio informaciju koliko je od propisivanja ovog
krivinog dela bilo podneto prijava koje se odnose na njega, koliko je postupaka
pokrenuto i koliko je njih zavreno osuujuim presudama. Recimo da Ministarstvo
ovu informaciju ne poseduje, ali je ovlaenom licu za pristup informacijama poznato
da takve podatke ima Zavod za statistiku, ili da delom tih informacija raspolau
Ministarstvo unutranjih poslova, Vrhovni sud i Republiki javni tuilac. Ovlaeno
lice iz Ministarstva pravde o tome obavetava Poverenika i traioca informacije i
prosleuje zahtev Povereniku.


11. Kada je mogue izjaviti albu Povereniku?

alba na odluku organa kome je podnet zahtev za pristup informaciji moe se podneti
Povereniku ako organ vlasti:

odbije, u celini ili delimino, zahtev traioca;
ne postupi po zahtevu traioca u roku propisanom u zakonu (utanje
uprave);
ne omogui uvid u dokument koji sadri traenu informaciju upotrebom
opreme kojom sam raspolae, odnosno ne dopusti traiocu da izvri uvid u
dokument upotrebom sopstvene opreme;
uslovi izdavanje kopije dokumenta uplatom naknade koja prevazilazi iznos
nunih trokova izrade te kopije;
ne stavi na uvid dokument, odnosno ne izradi kopiju tog dokumenta na
jeziku na kojem je podnet zahtev, iako raspolae dokumentom na tom
jeziku.

Trailac moe izjaviti albu Povereniku u roku od 15 dana od dana dostavljanja
reenja o odbijanju zahteva, ili od dana kada mu je onemogueno da ostvari pravo na
pristup informacijama u skladu sa ovim Zakonom.

Primer: Trailac je podneo zahtev pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i
kulturu za pristup informaciji o kulturnim manifestacijama koje su uz podrku tog
sekretarijata organizovane tokom prethodne godine. Moe da se ali Povereniku ako:

* Ne dobije nikakav odgovor;
* Dobije odgovor da Sekretarijat takvu informaciju nema;
* Ne dobije odgovor u zakonskom roku;
* Sekretarijat uslovi izdavanje dokumenta koji sadri spisak manifestacija uplatom
naknade za kopiranje koja prevazilazi nune trokove (npr. dva puta vea nadoknada
od cene koju naplauju po stranici privatne fotokopirnice, ili cena koja prevazilazi
onu iz Trokovnika koji utvrdi Vlada Srbije);
* Trailac zahteva da dokumente koji sadre informaciju skenira na svom ureaju
(koji je doneo u Sekretarijat), a ovlaeno lice mu to ne dozvoli, insistirajui na
upotrebi slubenog aparata za fotokopiranje;

16
* Trailac podnese zahtev na slovakom jeziku, Sekretarijat poseduje traeni spisak i
na tom jeziku, ali umesto njega ponudi uvid u dokument na srpskom.




12. Kada alba nije dozvoljena ?

alba nije dozvoljena ako je zahtev traioca odbijen, odnosno ako mu je
onemogueno da ostvari pravo na pristup informacijama u skladu sa Zakonom od
strane sledeih dravnih organa:

Narodne skuptine Republike Srbije
Predsednika Republike
Vlade Republike Srbije
Vrhovnog suda Srbije
Ustavnog suda Srbije
Republikog javnog tuioca.

Protiv reenja ovih organa mogue je voditi upravni spor pred nadlenim sudom
u skladu sa Zakonom.


13. Kako Poverenik odluuje po albi?

Poverenik odluuje po albi bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana
predaje albe.
Poverenik e omoguiti organu vlasti, a po potrebi i traiocu, da se pismeno izjasni o
navodima iz albe.
Postupajui po albi Poverenik proverava i utvruje injenice neophodne za
donoenje reenja. Tom prilikom Poverenik ima pravo uvida u svaki dokument,
ukljuujui i onaj koji je traiocu iz bilo kog razloga uskraen.

14. Kakvo je dejstvo odluke Poverenika?

Reenje Poverenika obavezuje organ vlasti koji je traiocu uskratio pristup informaciji
Odluujui po albi, Poverenik u svakom konkretnom sluaju ima pravo da sam
omogui traiocu pristup informaciji.

Prema potrebi, o izvrenju odluke Poverenika stara se Vlada Republike Srbije.



15. ta ako je trailac nezadovoljan odlukom Poverenika?

Ako je trailac nezadovoljan reenjem Poverenika, ili ako Poverenik ne donese
reenje u propisanom roku, trailac moe da pokrene upravni spor pred nadlenim
sudom.

17
Upravni spor je oblik spoljne - sudske kontrole rada dravnih organa. Tuba se
podnosi i predaje direktno nadlenom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja
reenja.
Ako Poverenik ne odlui po albi u propisanom roku, trailac moe od njega da
zahteva da donese reenje u dopunskom roku od 7 dana. Ako ni tada Poverenik ne
donese reenje, trailac moe podneti tubu sudu u roku od 30 dana od dana isteka
dopunskog roka.

16. ta treba da sadri tuba?

U tubi se moraju navesti sledei podaci:

ime i prezime, zanimanje i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedite tuioca;
reenje Poverenika, odnosno organa vlasti protiv ijeg reenja nije dozvoljena
alba ( vidi taku 12. vodia);
razlog za podnoenje tube; i
u kom pravcu i obimu se predlae ponitavanje reenja.

17. ta se jo moe uiniti ako organ vlasti ne ispunjava svoje zakonske
obaveze?

Svako ima pravo da prijavi Povereniku da organ vlasti ne ispunjava svoje zakonske
obaveze, a posebno:

obavezu izrade i objavljivanja informatora sa osnovnim podacima o svom
radu (l.39);
obavezu odravanja nosaa informacije na nain koji e omoguiti nesmetano
ostvarivanje prava na pristup informacijama (l.41);
obavezu obuke zaposlenih u primeni zakonskih odredaba (l.42).

Postupajui po prijavi Poverenik moe da donese reenje kojim utvruje da organ
vlasti nije izvrio svoje obaveze i da mu naloi mere za njihovo izvrenje.

Primer: Podnosilac zahteva je traio kopiju informatora sa osnovnim podacima o
radu optine. Odgovoreno mu je da takav informator jo uvek nije uraen. Trailac
moe da izjavi albu Povereniku, ukoliko sumnja da informator ipak postoji, ali da
ovlaeno lice u optini nije htelo da mu ga da. Meutim, ukoliko informator stvarno
ne postoji, trailac ga nee moi dobiti ni po odluci Poverenika po albi. S druge
strane, odbijeni trailac ili bilo ko drugi, moe da podnese prijavu Povereniku da
optina nije izvrila svoje obaveze u vezi sa merama za unapreenje javnosti rada,
nakon ega Poverenik moe da naloi optini da to uini.

Pored ovoga, trebalo bi istai da ministarstvo nadleno za poslove informisanja vri
nadzor nad sprovoenjem ovog Zakona i ono treba da reaguje u svim situacijama
kada postoje oigledne smetnje u sprovoenju Zakona.


RS XV/12-6.


18
ZAKON
O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAAJA
Slubeni glasnik RS, broj 120 od 5. HI 2004.
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se prava na pristup informacijama od javnog znaaja
kojima raspolau organi javne vlasti, radi ostvarenja i zatite interesa javnosti
da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog drutva.
Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog znaaja kojima
raspolau organi javne vlasti, ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za
informacije od javnog znaaja (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan
dravni organ, nezavisan u vrenju svoje nadlenosti.
Informacija od javnog znaaja
lan 2.
Informacija od javnog znaaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom
raspolae organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne
vlasti, sadrana u odreenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o emu
javnost ima opravdan interes da zna.
Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog znaaja nije bitno
da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosa
informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi
dokument koji sadri informaciju, datum nastanka informacije, nain
saznavanja informacije, niti su bitna druga slina svojstva informacije.
Organ javne vlasti
lan 3.
Organ javne vlasti (u daljem tekstu: organ vlasti) u smislu ovog zakona jeste:
1) dravni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave,
kao i organizacija kojoj je povereno vrenje javnih ovlaenja (u daljem tekstu:
dravni organ);
2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretenom delu
dravni organ.
Zakonske pretpostavke o opravdanom interesu
lan 4.
Smatra se da opravdani interes javnosti da zna, iz lana 2. ovog zakona,
postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolae organ vlasti koje

19
se odnose na ugroavanje, odnosno zatitu zdravlja stanovnitva i ivotne
sredine, a ako se radi o drugim informacijama kojima raspolae organ vlasti,
smatra se da opravdani interes javnosti da zna, iz lana 2. ovog zakona
postoji, osim ako organ vlasti dokae suprotno.
Sadrina prava na pristup informacijama od javnog znaaja
lan 5.
Svako ima pravo da mu bude saopteno da li organ vlasti poseduje odreenu
informaciju od javnog znaaja, odnosno da li mu je ona inae dostupna.
Svako ima pravo da mu se informacija od javnog znaaja uini dostupnom
tako to e mu se omoguiti uvid u dokument koji sadri informaciju od javnog
znaaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev,
kopija dokumenta uputi potom, faksom, elekronskom potom ili na drugi
nain.
Naelo jednakosti
lan 6.
Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima, bez obzira na
dravljanstvo, prebivalite, boravite, odnosno sedite, ili lino svojstvo kao
to je rasa, veroispovest, nacionalna i etnika pripadnost, pol i slino.
Zabrana diskriminacije novinara i javnih glasila
lan 7.
Organ vlasti ne sme stavljati u bolji poloaj nijednog novinara ili javno glasilo,
kada je vie njih uputilo zahtev, tako to e samo njemu ili njemu pre nego
drugim novinarima ili javnim glasilima omoguiti ostvarivanje prava na pristup
informacijama od javnog znaaja.
Ogranienja prava
lan 8.
Prava iz ovog zakona mogu se izuzetno podvri ogranienjima propisanim
ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom drutvu radi zatite od
ozbiljne povrede pretenijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu.
Nijedna odredba ovog zakona ne sme se tumaiti na nain koji bi doveo do
ukidanja nekog prava koje ovaj zakon priznaje ili do njegovog ogranienja u
veoj meri od one koja je propisana u stavu 1. ovog lana.
II. ISKLjUENjE I OGRANIENjE SLOBODNOG PRISTUPA
INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAAJA

ivot, zdravlje, sigurnost, pravosue, odbrana zemlje, nacionalna i javna
bezbednost, ekonomska dobrobit zemlje i tajna

20
lan 9.
Organ vlasti nee traiocu omoguiti ostvarivanje prava na pristup
informacijama od javnog znaaja, ako bi time:
1) ugrozio ivot, zdravlje, sigurnost ili koje drugo vano dobro nekog lica;
2) ugrozio, omeo ili oteao spreavanje ili otkrivanje krivinog dela, optuenje
za krivino delo, voenje pretkrivinog postupka, voenje sudskog postupka,
izvrenje presude ili sprovoenje kazne, ili koji drugi pravno ureeni postupak,
ili fer postupanje i pravino suenje;
3) ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili
meunarodne odnose;
4) bitno umanjio sposobnost drave da upravlja ekonomskim procesima u
zemlji, ili bitno oteao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa;
5) uinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili slubenim
aktom zasnovanim na zakonu odreeno da se uva kao dravna, slubena,
poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo odreenom krugu
lica, a zbog ijeg bi odavanja mogle nastupiti teke pravne ili druge posledice
po interese zatiene zakonom koji preteu nad interesom za pristup
informaciji.
Informacija od javnog znaaja u posedu organa vlasti koja je ve
dostupna javnosti
lan 10.
Organ vlasti ne mora traiocu omoguiti ostvarivanje prava na pristup
informacijama od javnog znaaja, ako se radi o informaciji koja je ve
objavljena i dostupna u zemlji ili na internetu.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, organ vlasti e u odgovoru na zahtev oznaiti
nosa informacije (broj slubenog glasila, naziv publikacije i sl.), gde je i kada
traena informacija objavljena, osim ako je to optepoznato.
Osporavanje objavljene informacije od strane organa vlasti
lan 11.
Ako organ vlasti ospori istinitost ili potpunost informacije od javnog znaaja
koja je objavljena, saoptie istinitu i potpunu informaciju, odnosno omoguie
uvid u dokument koji sadri istinitu i potpunu informaciju, osim u sluajevima
iz l. 9. i 14. ovog zakona.
Razdvajanje informacija
lan 12.
Ako traena informacija od javnog znaaja moe da se izdvoji od ostalih
informacija u dokumentu u koje organ vlasti nije duan traiocu da omogui

21
uvid, organ vlasti omoguie traiocu uvid u deo dokumenta koji sadri samo
izdvojenu informaciju.
Zloupotreba slobodnog pristupa informacijama od javnog znaaja
lan 13.
Organ vlasti nee traiocu omoguiti ostvarivanje prava na pristup
informacijama od javnog znaaja ako trailac zloupotrebljava prava na pristup
informacijama od javnog znaaja, naroito ako je traenje nerazumno, esto,
kada se ponavlja zahtev za istim ili ve dobijenim informacijama ili kada se
trai preveliki broj informacija.
Privatnost i druga prava linosti
lan 14.
Organ vlasti nee traiocu omoguiti ostvarivanje prava na pristup
informacijama od javnog znaaja ako bi time povredio pravo na privatnost,
pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se traena informacija lino
odnosi, osim:
1) ako je lice na to pristalo;
2) ako se radi o linosti, pojavi ili dogaaju od interesa za javnost, a naroito
ako se radi o nosiocu dravne i politike funkcije i ako je informacija vana s
obzirom na funkciju koju to lice vri;
3) ako se radi o licu koje je svojim ponaanjem, naroito u vezi sa privatnim
ivotom, dalo povoda za traenje informacije.
III. POSTUPAK PRED ORGANOM VLASTI
Zahtev za obavetenje, uvid, izdavanje kopije i upuivanje
lan 15.
Trailac podnosi pismeni zahtev organu vlasti za ostvarivanje prava na pristup
informacijama od javnog znaaja (u daljem tekstu: zahtev).
Zahtev mora sadrati naziv organa vlasti, ime, prezime i adresu traioca, kao i
to precizniji opis informacije koja se trai.
Zahtev moe sadrati i druge podatke koji olakavaju pronalaenje traene
informacije.
Trailac ne mora navesti razloge za zahtev.
Ako zahtev ne sadri podatke iz stava 2. ovog lana, odnosno ako zahtev nije
uredan, ovlaeno lice organa vlasti duno je da, bez nadoknade, poui
traioca kako da te nedostatke otkloni, odnosno da dostavi traiocu uputstvo
o dopuni.
Ako trailac ne otkloni nedostatke u odreenom roku, odnosno u roku od 15
dana od dana prijema uputstva o dopuni, a nedostaci su takvi da se po

22
zahtevu ne moe postupati, organ vlasti donee zakljuak o odbacivanju
zahteva kao neurednog.
Pristup informacijama organ vlasti duan je da omogui i na osnovu usmenog
zahteva traioca koji se saoptava u zapisnik, pri emu se takav zahtev unosi
u posebnu evidenciju i primenjuju se rokovi kao da je zahtev podnet pismeno.
Organ vlasti moe propisati obrazac za podnoenje zahteva, ali mora
razmotriti i zahtev koji nije sainjen na tom obrascu.
Odluivanje po zahtevu
lan 16.
Organ vlasti duan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od
dana prijema zahteva, traioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu
na uvid dokument koji sadri traenu informaciju, odnosno izda mu ili uputi
kopiju tog dokumenta. Kopija dokumenta je upuena traiocu danom
naputanja pisarnice organa vlasti od koga je informacija traena.
Ako se zahtev odnosi na informaciju za koju se moe pretpostaviti da je od
znaaja za zatitu ivota ili slobode nekog lica, odnosno za ugroavanje ili
zatitu zdravlja stanovnitva i ivotne sredine, organ vlasti mora da obavesti
traioca o posedovanju te informacije, da mu stavi na uvid dokument koji
sadri traenu informaciju, odnosno da mu izda kopiju tog dokumenta
najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva.
Ako organ vlasti nije u mogunosti, iz opravdanih razloga, da u roku iz stava
1. ovog lana obavesti traioca o posedovanju informacije, da mu stavi na
uvid dokument koji sadri traenu informaciju, da mu izda, odnosno uputi
kopiju tog dokumenta, duan je da o tome odmah obavesti traioca i odredi
naknadni rok, koji ne moe biti dui od 40 dana od dana prijema zahteva, u
kome e traioca obavestiti o posedovanju informacije, staviti mu na uvid
dokument koji sadri traenu informaciju, izda mu, odnosno uputi kopiju tog
dokumenta.
Ako organ vlasti na zahtev ne odgovori u roku, trailac moe uloiti albu
Povereniku, osim u sluajevima utvrenim ovim zakonom.
Organ vlasti e zajedno sa obavetenjem o tome da e traiocu staviti na uvid
dokument koji sadri traenu informaciju, odnosno izdati mu kopiju tog
dokumenta, saoptiti traiocu vreme, mesto i nain na koji e mu informacija
biti stavljena na uvid, iznos nunih trokova izrade kopije dokumenta, a u
sluaju da ne raspolae tehnikim sredstvima za izradu kopije, upoznae
traioca sa mogunou da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.
Uvid u dokument koji sadri traenu informaciju vri se u slubenim
prostorijama organa vlasti.
Trailac moe iz opravdanih razloga traiti da uvid u dokument koji sadri
traenu informaciju izvri u drugo vreme od vremena koje mu je odredio organ
od koga je informacija traena.

23
Licu koje nije u stanju da bez pratioca izvri uvid u dokument koji sadri
traenu informaciju, omoguie se da to uini uz pomo pratioca.
Ako udovolji zahtevu, organ vlasti nee izdati posebno reenje, nego e o
tome sainiti slubenu beleku.
Ako organ vlasti odbije da u celini ili delimino obavesti traioca o
posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadri traenu
informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, duan je da
donese reenje o odbijanju zahteva i da to reenje pismeno obrazloi, kao i
da u reenju uputi traioca na pravna sredstva koja moe izjaviti protiv takvog
reenja.
Naknada
lan 17.
Uvid u dokument koji sadri traenu informaciju je besplatan.
Kopija dokumenta koji sadri traenu informaciju izdaje se uz obavezu
traioca da plati naknadu nunih trokova izrade te kopije, a u sluaju
upuivanja i trokove upuivanja.
Vlada propisuje trokovnik na osnovu koga organ obraunava trokove iz
prethodnog stava.
Od obaveze plaanja naknade iz stava 2. ovog lana osloboeni su novinari,
kada kopiju dokumenta zahtevaju radi obavljanja svog poziva, udruenja za
zatitu ljudskih prava, kada kopiju dokumenta zahtevaju radi ostvarivanja
ciljeva udruenja i sva lica kada se traena informacija odnosi na
ugroavanje, odnosno zatitu zdravlja stanovnitva i ivotne sredine, osim u
sluajevima iz lana 10. stav 1. ovog zakona.
Poverenik prati praksu naplaivanja naknade i oslobaanja od naknade i
upuuje preporuke organima vlasti radi ujednaavanja te prakse.
Stavljanje na uvid i izrada kopije
lan 18.
Uvid u dokument koji sadri traenu informaciju vri se upotrebom opreme
kojom raspolae organ vlasti, osim kada trailac zahteva da uvid izvri
upotrebom sopstvene opreme.
Organ vlasti izdaje kopiju dokumenta (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju,
digitalnu kopiju i sl.) koji sadri traenu informaciju u obliku u kojem se
informacija nalazi.
Ako organ vlasti ne raspolae tehnikim mogunostima za izradu kopije
dokumenta u smislu stava 2. ovog lana, izradie kopiju dokumenta u drugom
obliku.

24
Ako organ vlasti raspolae dokumentom koji sadri traenu informaciju na
jeziku na kojem je podnet zahtev, duan je da traiocu stavi na uvid dokument
i izradi kopiju na jeziku na kojem je podnet zahtev.
Prosleivanje zahteva Povereniku
lan 19.
Kada organ vlasti ne poseduje dokument koji sadri traenu informaciju,
prosledie zahtev Povereniku i obavestie Poverenika i traioca o tome u
ijem se posedu, po njegovom znanju, dokument nalazi.
Postupanje Poverenika po prosleenom zahtevu
lan 20.
Po prijemu zahteva Poverenik proverava da li se dokument koji sadri traenu
informaciju na koju se zahtev odnosi nalazi u posedu organa vlasti koji mu je
prosledio zahtev.
Ako utvrdi da se dokument iz stava 1. ovog lana ne nalazi u posedu organa
vlasti koji mu je prosledio zahtev traioca, Poverenik e dostaviti zahtev
organu vlasti koji taj dokument poseduje, osim ako je trailac odredio
drugaije, i o tome e obavestiti traioca ili e traioca uputiti na organ vlasti u
ijem posedu se nalazi traena informacija.
Nain postupanja iz stava 2. ovog lana, odredie Poverenik u zavisnosti od
toga na koji e se nain efikasnije ostvariti prava na pristup informacijama od
javnog znaaja.
Ako Poverenik dostavi zahtev organu vlasti iz stava 2. ovog lana, rok
predvien lanom 16. ovog zakona poinje da tee od dana dostavljanja.
Ostale odredbe postupka
lan 21.
Na postupak pred organom vlasti primenjuju se odredbe zakona kojim se
ureuje opti upravni postupak, a koje se odnose na reavanje prvostepenog
organa, osim ako je ovim zakonom drugaije odreeno.
IV. POSTUPAK PRED POVERENIKOM
Pravo na albu
lan 22.
Trailac moe izjaviti albu Povereniku u roku od 15 dana od dostavljanja
reenja organa vlasti, ako:
1) organ vlasti, suprotno lanu 16. st. 1. i 3. ovog zakona, odbije da obavesti
traioca o tome da li poseduje odreenu informaciju od javnog znaaja ili mu
je ona inae dostupna, da mu stavi na uvid dokument koji sadri traenu
informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju dokumenta, ili ako to ne uini u
propisanom roku;

25
2) organ vlasti, suprotno lanu 16. stav 2. ovog zakona, ne odgovori u
propisanom roku na zahtev traioca;
3) organ vlasti, suprotno lanu 17. stav 2. ovog zakona, uslovi izdavanje
kopije dokumenta koji sadri traenu informaciju uplatom naknade koja
prevazilazi iznos nunih trokova izrade te kopije;
4) organ vlasti ne stavi na uvid dokument koji sadri traenu informaciju na
nain predvien lanom 18. stav 1. ovog zakona;
5) organ vlasti ne stavi na uvid dokument koji sadri traenu informaciju,
odnosno ne izda kopiju tog dokumenta na nain predvien lanom 18. stav 4.
ovog zakona.
Protiv reenja Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade Republike
Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republikog javnog tuioca ne
moe se izjaviti alba.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana moe se pokrenuti upravni spor, u skladu
sa zakonom, o emu sud po slubenoj dunosti obavetava Poverenika.
Reavanje Poverenika po albi
lan 23.
Na postupak pred Poverenikom primenjuju se odredbe zakona kojim se
ureuje opti upravni postupak, a koje se odnose na reavanje
drugostepenog organa po albi, osim ako je ovim zakonom drugaije
odreeno.
lan 24.
Poverenik donosi reenje bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od
dana predaje albe, poto omogui organu vlasti da se pismeno izjasni, a po
potrebi i traiocu.
Poverenik odbacuje albu koja je nedoputena, neblagovremena i izjavljena
od strane neovlaenog lica.
Organ vlasti dokazuje da je postupao u skladu sa svojim obavezama
predvienim ovim zakonom.
Odluivanje Poverenika u vezi sa merama za unapreenje javnosti rada
lan 25.
Poverenik moe po prijavi ili po slubenoj dunosti da donese reenje kojim
utvruje da organ vlasti, osim organa iz lana 22. stav 2. ovog zakona, nije
izvrio svoje obaveze predviene ovim zakonom i da mu naloi mere za
njihovo izvrenje, poto prethodno omogui organu vlasti da se pismeno
izjasni.
Prijava iz stava 1. ovog lana ne moe se podneti u sluajevima kada je ovim
zakonom predvieno pravo na albu.

26
Utvrivanje injeninog stanja od strane Poverenika
lan 26.
Poverenik preduzima radnje za utvrivanje injeninog stanja koje su
neophodne radi donoenja reenja iz l. 24. i 25. ovog zakona.
Povereniku e, radi utvrivanja injeninog stanja iz stava 1. ovog lana, biti
omoguen uvid u svaki nosa informacije na koji se ovaj zakon primenjuje.
Pravni lek protiv reenja Poverenika
lan 27.
Protiv reenja Poverenika moe se pokrenuti upravni spor.
Obaveznost reenja i zakljuaka
lan 28.
Reenja i zakljuci Poverenika obavezujui su.
Izvrenje reenja i zakljuaka Poverenika, u sluaju potrebe, obezbeuje
Vlada Republike Srbije.
V. IZBOR, POLOAJ I NADLENOST POVERENIKA
Sedite Poverenika
lan 29.
Sedite Poverenika je u Beogradu.

Izbor
lan 30.
Narodna skuptina Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skuptina),
bira Poverenika na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za
informisanje.
Za Poverenika se bira lice s priznatim ugledom i strunou u oblasti zatite i
unapreenja ljudskih prava.
Poverenik moe biti lice koje ispunjava uslove za rad u dravnim organima,
koje je zavrilo pravni fakultet i ima najmanje deset godina radnog iskustva.
Poverenik ne moe biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom
dravnom organu ili politikoj stranci.
Poverenik se bira za vreme od sedam godina.
Isto lice moe biti birano za Poverenika najvie dva puta.


27
Prestanak mandata
lan 31.
Povereniku dunost prestaje istekom mandata, na lini zahtev, kad navri
ezdeset pet godina ivota i razreenjem.
Odluku o prestanku dunosti Poverenika donosi Narodna skuptina.
Poverenik se razreava dunosti ako bude osuen za krivino delo na kaznu
zatvora, ako trajno izgubi radnu sposobnost, ako obavlja funkciju ili je
zaposlen u drugom dravnom organu ili politikoj stranci, ako izgubi
dravljanstvo Republike Srbije ili ako nestruno i nesavesno obavlja posao.
Postupak za razreenje Poverenika pokree se na inicijativu jedne treine
narodnih poslanika.
Odbor Narodne skuptine nadlean za informisanje utvruje da li postoje
razlozi za razreenje i o tome obavetava Narodnu skuptinu.
Odbor Narodne skuptine nadlean za informisanje obavetava Narodnu
skuptinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dunost, kao i o ispunjenju
uslova za prestanak dunosti zbog godina ivota.
Ako o zahtevu za prestanak dunosti Narodna skuptina ne odlui u roku od
60 dana, smatra se da je istekom tog roka Povereniku prestala dunost.
U ostalim sluajevima Povereniku dunost prestaje onog dana koji Narodna
skuptina navede u svojoj odluci.
Poloaj Poverenika
lan 32.
Poverenik je samostalan i nezavisan u vrenju svoje nadlenosti.
U vrenju svoje nadlenosti Poverenik nee traiti, niti primati naloge i
uputstva od dravnih organa i drugih lica.
Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog suda, kao i druga
prava po osnovu rada, u skladu sa zakonom, i pravo na naknadu trokova
nastalih u vezi sa vrenjem svoje nadlenosti.
Poverenik se ne moe pozvati na odgovornost za miljenje koje je izneo ili
predlog koji je dao u vrenju svoje nadlenosti, a u postupku pokrenutom
zbog krivinog dela uinjenog u vrenju svoje nadlenosti ne moe biti
pritvoren bez odobrenja Narodne skuptine.
Zamenik Poverenika
lan 33.
Poverenik ima zamenika, koga bira Narodna skuptina, na predlog
Poverenika.

28
Poverenik predlae za svoga zamenika lice koje ispunjava uslove za rad u
dravnim organima.
Zamenik Poverenika bira se za vreme od sedam godina.
Isto lice moe biti birano za zamenika Poverenika najvie dva puta.
Zamenik Poverenika obavlja dunosti Poverenika u sluaju njegovog
odsustva, smrti, isteka mandata, razreenja, kao i privremene ili trajne
spreenosti Poverenika da vri svoje nadlenosti.
Zameniku Poverenika prestaje dunost na nain predvien za prestanak
dunosti Poverenika.
Postupak za razreenje zamenika Poverenika pokree se i na inicijativu
Poverenika.
Struna sluba Poverenika
lan 34.
Poverenik ima strunu slubu koja mu pomae u vrenju njegovih
nadlenosti.
Poverenik donosi akt, za koji saglasnost daje Narodna skuptina, kojim
ureuje rad svoje strune slube. Poverenik samostalno odluuje, u skladu sa
zakonom, o prijemu lica u radni odnos u strunu slubu, rukovoen potrebom
profesionalnog i delotvornog vrenja svoje nadlenosti.
Na zaposlene u strunoj slubi Poverenika shodno se primenjuju propisi o
radnim odnosima u dravnim organima.
Finansijska sredstva za rad Poverenika i njegove strune slube obezbeuju
se u budetu Republike Srbije.
Nadlenost Poverenika
lan 35.
Poverenik:
1) prati potovanje obaveza organa vlasti utvrenih ovim zakonom i izvetava
javnost i Narodnu skuptinu o tome;
2) daje inicijativu za donoenje ili izmene propisa radi sprovoenja i
unapreenja prava na pristup informacijama od javnog znaaja;
3) predlae organima vlasti preduzimanje mera u cilju unapreivanja njihovog
rada ureenog ovim zakonom;
4) preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u dravnim organima i
upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup
informacijama od javnog znaaja, radi delotvorne primene ovog zakona;

29
5) reava po albi protiv reenja organa vlasti kojima su povreena prava
ureena ovim zakonom;
6) obavetava javnost o sadrini ovog zakona, kao i o pravima ureenim ovim
zakonom;
7) obavlja i druge poslove odreene ovim zakonom.
Izvetaji
lan 36.
U roku od tri meseca od okonanja fiskalne godine, Poverenik podnosi
Narodnoj skuptini godinji izvetaj o radnjama preduzetim od strane organa
vlasti u primeni ovog zakona, kao i o svojim radnjama i izdacima.
Pored izvetaja iz stava 1. ovog lana, Poverenik podnosi Narodnoj skuptini i
druge izvetaje, kada oceni da je to potrebno.
VI. MERE ZA UNAPREIVANjE JAVNOSTI RADA ORGANA VLASTI
Prirunik za ostvarivanje prava
lan 37.
Poverenik, bez odlaganja, na srpskom jeziku i na jezicima koji su, u skladu sa
zakonom, odreeni kao jezici u slubenoj upotrebi izdaje i aurira prirunik sa
praktinim uputstvima za delotvorno ostvarivanje prava ureenih ovim
zakonom.
U priruniku iz stava 1. ovog lana mora se naroito navesti sadrina i obim
prava na pristup informacijama od javnog znaaja kao i naini na koji se ova
prava mogu ostvariti.
Obaveza je Poverenika da, putem tampe, elektronskih medija, interneta,
javnih tribina i na druge naine, upozna javnost sa sadrinom prirunika iz
stava 1. ovog lana.
Ovlaeno lice organa vlasti
lan 38.
Organ vlasti odredie jedno ili vie slubenih lica (u daljem tekstu: ovlaeno
lice) za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog
znaaja.
Ovlaeno lice:
1) prima zahteve, obavetava traioca o posedovanju informacija i
obezbeuje uvid u dokument koji sadri traenu informaciju, odnosno
dostavlja informaciju na odgovarajui nain, odbija zahtev reenjem, prua
traiocima neophodnu pomo za ostvarivanje njihovih prava utvrenih ovih
zakonom;

30
2) preduzima mere za unapreenje prakse postupanja sa nosaima
informacija, prakse odravanja nosaa informacija, kao i prakse njihovog
uvanja i obezbeenja.
Ako ovlaeno lice iz stava 1. ovog lana nije odreeno, za postupanje po
zahtevu nadlean je rukovodilac organa vlasti.
Obaveza objavljivanja informatora
lan 39.
Dravni organ, najmanje jednom godinje, izrauje informator sa osnovnim
podacima o svom radu, koji sadri naroito:
1) opis ovlaenja, obaveza i organizacione strukture;
2) podatke o budetu i sredstvima rada;
3) podatke u pogledu vrsta usluga koje neposredno prua zainteresovanim
licima;
4) postupak podnoenja zahteva dravnom organu, odnosno ulaganja albi
protiv njegovih odluka, radnji ili propusta;
5) pregled zahteva, albi i drugih neposrednih mera preduzetih od strane
zainteresovanih lica, kao i odluka dravnog organa povodom podnetih
zahteva i uloenih albi, odnosno odgovora na druge neposredne mere
preduzete od strane zainteresovanih lica;
6) podatke o nainu i mestu uvanja nosaa informacija, vrsti informacija koje
poseduje, vrsti informacija koje stavlja na uvid, kao i opis postupka
podnoenja zahteva;
7) imena stareina dravnog organa i opis njihovih ovlaenja i dunosti, kao i
postupaka po kojima oni donose odluke;
8) pravila i odluke dravnog organa koji se tiu javnosti rada tog organa
(radno vreme, adresa, kontakt telefoni, identifikaciona obeleja, pristupanost
licima sa posebnim potrebama, pristup sednicama, doputenost audio i video
snimanja i sl.), kao i svako autentino tumaenje tih odluka;
9) pravila i odluke o iskljuenju i ogranienju javnosti rada dravnog organa,
kao i njihovo obrazloenje.
Dravni organ e zainteresovanom licu, bez naknade, omoguiti uvid u
informator, odnosno dati mu primerak informatora, uz naknadu nunih
trokova.
Uputstvo za objavljivanje informatora
lan 40.
Poverenik izdaje uputstvo po kojem se objavljuje informator iz lana 39. ovog
zakona i prua savete, na zahtev dravnog organa, u cilju pravilnog, potpunog
i blagovremenog ispunjenja obaveze objavljivanja informatora.

31
Odravanje nosaa informacije
lan 41.
Organ vlasti e odravati nosae informacija tako da omogui ostvarenje
prava na pristup informacijama od javnog znaaja, u skladu sa ovim
zakonom.
Obuka zaposlenih
lan 42.
Radi delotvorne primene ovog zakona, dravni organ sprovodi obuku
zaposlenih i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa
pravima ureenim ovim zakonom.
Obuka zaposlenih iz stava 1. ovog lana, obuhvatie naroito: sadrinu, obim
i znaaj prava na pristup informacijama od javnog znaaja, postupak
ostvarivanja ovih prava, postupanje sa nosaima informacija, njihovo
odravanje i uvanje, kao i vrste podataka koje je dravni organ duan da
objavljuje.
Podnoenje izvetaja Povereniku
lan 43.
Ovlaeno lice dravnog organa podnosi godinji izvetaj Povereniku o
radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona, koji sadri
podatke o:
1) broju podnetih zahteva, broju potpuno ili delimino usvojenih zahteva, kao i
o broju odbaenih i odbijenih zahteva;
2) broju i sadrini albi protiv reenja kojima se odbacuje ili odbija zahtev;
3) ukupnom iznosu naplaenih naknada za ostvarivanje prava na pristup
informacijama od javnog znaaja;
4) merama preduzetim u vezi sa obavezom objavljivanja informatora;
5) merama preduzetim u vezi sa odravanjem nosaa informacije;
6) merama preduzetim u vezi sa obukom zaposlenih.

VII. NAKNADA TETE
lan 44.
Organ vlasti odgovara za tetu nastalu time to javno glasilo nije moglo da
objavi informaciju poto mu je neopravdano uskratio ili ograniio prava na
pristup informacijama od javnog znaaja iz lana 5. ovog zakona, odnosno
time to je novinar ili javno glasilo stavljen u bolji poloaj suprotno odredbi
lana 7. ovog zakona.

32
VIII. NADZOR
lan 45.
Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vri ministarstvo nadleno za poslove
informisanja.
IH. KAZNENE ODREDBE
lan 46.
Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj
ovlaeno lice u organu vlasti ako organ vlasti:
1) postupi protivno naelu jednakosti (lan 6);
2) diskriminie novinara ili javno glasilo (lan 7);
3) ne oznai nosa informacije, gde je i kada traena informacija objavljena
(lan 10. stav 2);
4) ne saopti istinitu i potpunu informaciju, odnosno ne omogui uvid u
dokument koji sadri istinitu i potpunu informaciju (lan 11);
5) traiocu ne stavi na uvid dokument i ne izradi kopiju dokumenta na jeziku
na kojem je podnet zahtev (lan 18. stav 4);
6) odbije da primi zahtev, ne obavesti traioca o posedovanju informacije ili ne
obezbedi uvid u dokument koji sadri traenu informaciju, odnosno ne uputi
kopiju dokumenta na odgovarajui nain, ne donese reenje o odbijanju
zahteva i odbije da prui traiocima neophodnu pomo za ostvarivanje
njihovih prava (lan 38. stav 2. taka 1).
lan 47.
Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj
odgovorno lice u dravnom organu ako dravni organ propusti da izradi
informator sa propisanim podacima o svom radu (lan 39).
lan 48.
Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj
ovlaeno lice u dravnom organu ako propusti da podnese godinji izvetaj
Povereniku o radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona,
sa propisanim podacima (lan 43).
H. ZAVRNE ODREDBE
lan 49.
Organi vlasti imenovae ovlaena lica za reavanje o zahtevima na slobodan
pristup informacijama od javnog znaaja u roku od 30 dana od stupanja na
snagu ovog zakona.

33
Narodna skuptina izabrae Poverenika u roku od 45 dana od stupanja na
snagu ovog zakona.
lan 50.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije.































34











PRIMERI OBRAZACA
ZA PODNOENjE ZAHTEVA I ALBI
I EMATSKI PRIKAZ POSTUPKA
















35
................................................................................................................................
naziv i sedite organa kome se zahtev upuuje




Z A H T E V
za pristup informaciji od javnog znaaja

Na osnovu lana 15. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od
javnog znaaja (Slubeni glasnik RS br. 120/04), od gore navedenog organa
zahtevam*:

obavetenje da li poseduje traenu informaciju;
uvid u dokument koji sadri traenu informaciju;
kopiju dokumenta koji sadri traenu informaciju;
dostavljanje kopije dokumenta koji sadri traenu informaciju:**
potom
elektronskom potom
faksom
na drugi nain:***
_________________________________________

Ovaj zahtev se odnosi na sledee informacije:

_______________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
________ .
(navesti to precizniji opis informacije koja se trai kao i druge podatke koji olakavaju pronalaenje traene
informacije)


______________________________
Trailac informacije / Ime i prezime

U ____________________,

________________________________________
adresa

dana ___________200___ godine ________________________________________
drugi podaci za kontakt

________________________________________
potpis

________________________________________________

U kuici oznaiti koja zakonska prava na pristup informacijama elite da ostvarite.

U kuici oznaiti nain dostavljanja kopije dokumenata.

Kada zahtevate drugi nain dostavljanja obavezno upisati koji nain dostavljanja zahtevate.



36
PRIMER OBAVETENjA O OBEZBEENjU
PRISTUPA INFORMACIJAMA

................................................................................................................................
(naziv i sedite organa)
Broj ................................................: ______________________________________
Datum ............................................: ______________________________________



Na osnovu lana 16. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od
javnog znaaja postupajui po zahtevu
(_____________________________________)
ime i prezime podnosioca zahteva
za uvid u dokument koji sadri
(___________________________________________)
opis traene informacije
dostavljam:


O B A V E T E Nj E
o stavljanju na uvid dokumenta koji sadri
traenu inormaciju i o izradi kopije



Postupajui po zahtevu broj ___________________ koji je podneo
(______________________________________), u roku utvrenom lanom 16. stav
1.
ime i prezime traioca informacije
Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, obavetavamo Vas
da dana ___________________, u vremenu ___________, u prostorijama organa
moete izvriti uvid u dokument u kome je sadrana traena informacija koju ste
naveli u zahtevu.

Tom prilikom, na Va zahtev bie Vam izdata i kopija dokumenta sa traenom
informacijom.

Kopija strane A4 formata iznosi ___________ dinara.
Iznos ukupnih trokova izrade kopije traenog dokumenta iznosi _______
dinara i uplauje se na iro raun _______________________________________ .

Dostavljeno:
1. Imenovanom (M.P)
2. arhivi

______________________________
(potpis ovlaenog lica odnosno rukovodioca organa)


37
PRIMER ALBE PROTIV REENjA O ODBIJANjU PRISTUPA
INFORMACIJI

Za Poverenika za informacije od javnog znaaja
Adresa za potu: Nemanjina 22-26
Beograd

Predmet br. ..................................: ______________________________________

A L B A*

(___________________________________________________________________)
Ime, prezime, odnosno naziv, adresa i sedite alioca)

Protiv reenja (_____________________________________________________)
(naziv organa koji je doneo reenje)
broj _______________________ od ________________ godine, u ______
primeraka.

Navedeno reenje pobijam u celosti, jer nije zasnovano na Zakonu o
slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja.

Dispozitivom navedenog reenja, suprotno lanu _________** Zakona o
slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, neosnovano je odbijen moj
zahtev. Zato smatram da mi je organ reenjem o odbijanju zahteva uskratio ustavno i
zakonsko pravo na pristup informacijama od javnog znaaja.

Na osnovu iznetih razloga, predlaem da se alba uvai, te da se poniti
reenje prvostepenog organa i omogui pristup traenoj informaciji.

albu podnosim blagovremeno, u zakonskom roku utvrenom u lanu 22. st.
1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja.

______________________________
Podnosilac albe / Ime i prezime

U ____________________,
________________________________________
adresa

dana ___________200___ godine ________________________________________
drugi podaci za kontakt

________________________________________
potpis

_______________________________________________________

Napomena: U albi se mora navesti reenje koje se pobija, naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum
reenja. Dovoljno je da alilac izloi u albi u kom pogledu je nezadovoljan reenjem, s tim da albu ne mora
posebno obrazloiti. U ovom obrascu data je samo jedna od moguih verzija obrazloenja alioca kada je
prvostepeni organ doneo reenje o odbijanju zahteva za pristup informacijama.

*Napomena: Navesti lan zakona koji je organ vlasti povredio uskraivanjem pristupa informacijama. Re je
najee o odredbama sadranim u lanovima 8-14 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog
znaaja, koji se odnose na iskljuenje i ogranienje prava na pristup informacijama.

38
PRIMER ALBE KADA SE NIJE ODLUIVALO
PO ZAHTEVU (UTANjE UPRAVE)

Za Poverenika za informacije od javnog znaaja
Adresa za potu: Nemanjina 22-26
Beograd




U skladu sa lanom 22. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog
znaaja podnosim:

A L B U

zbog nepostupanja organa (______________________________________________)
po
(naziv organa)
Zahtevu za pristup informacijama od javnog znaaja u zakonski propisanom roku.


Dana _________________ podneo sam (___________________________________)
(naziv organa kome je podnet zahtev)
zahtev za pristup informacijama od javnog znaaja, u kome sam od nadlenog organa
zahtevao (_____________________________________________________)
navesti podatke o zahtevu i informaciji


U prilogu Vam dostavljam potvrdu o podnetom zahtevu (kopiju zahteva).

Kako je od podnoenja zahteva protekao zakonom propisan rok u kome je organ vlasti
bio duan da postupi po zahtevu, shodno lanu 16. st. 1. i 3. Zakona, stekli su se
uslovi za izjavljivanje albe Povereniku.


______________________________
Podnosilac albe / Ime i prezime

U ____________________,
________________________________________
adresa

dana ___________200___ godine ________________________________________
drugi podaci za kontakt

________________________________________
potpis







39



EMATSKI PRIKAZ
POSTUPKA ZA PRISTUP INFORMACIJAMA
ZAHTEV
usmeni - pismeni
UDOVOLjAVANjE
ZAHTEVU

- obavetenje o posedovanju
informacije;
- uvid u dokument sa traenom
informacijom;
- izdavanje kopije dokumenta sa
traenom informacijom;
- dostavljanje kopije dokumenta
potom ili na drugi nain.
REENjE O ODBIJANjU
ZAHTEVA
ili
UTANjE UPRAVE
ALBA
POVERENIKU
REENjE
POVERENIKA PO
ALBI
REENjE
o usvajanju albe
REENjE
o odbijanju albe
TUBA
kojom se pokree
upravni spor pred
nadlenim sudom
protiv reenja
Poverenika

40
SPISAK I ADRESE
nekih organa javne vlasti u
Republici Srbiji





Najvii dravni organi
Predsednik Republike Srbije Andriev venac 1
Narodna skuptina Republike Srbije Kralja Milana 14
Vlada Republike Srbije Nemanjina 11
Vrhovni sud Srbije Resavska 42
Ustavni sud Srbije Nemanjina 26
Republiko javno tuilatvo Nemanjina 24

Ministarstva
Ministarstvo unutranjih poslova Kneza Miloa 101
Ministarstvo finansija Nemanjina 22-26
Ministarstvo pravde Nemanjina 22-26
Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu Biraninova 6
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Nemanjina 22-26
Ministarstvo privrede Kralja Milana 16
Ministarstvo rudarstva i energetike Kralja Milana 36
Ministarstvo za kapitalne investicije Nemanjina 22-26
Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Nemanjina 22-26
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Graanika 8
Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike Nemanjina 22-26
Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Nemanjina 22-26
Ministarstvo prosvete i sporta Nemanjina 22-26
Ministarstvo kulture Vlajkovieva 3
Ministarstvo zdravlja Nemanjina 22-26
Ministartsvo vera Nuieva 4
Ministarstvo za dijasporu Vase arapia 20

Sudovi
Okruni sud u Beogradu Savska 17a
Prvi optinski sud u Beogradu Savska 17a
Drugi optinski sud u Beogradu Savska 17a
Trei optinski sud u Beogradu Timoka 15
etvrti optinski sud u Beogradu Bulevar Mihajla Pupina 10
Peti optinski sud u Beogradu Ustanika 14
Optinski sud u Obrenovcu Bore iria bb, Obrenovac
Optinski sud u Lazarevcu Karaoreva 19, Lazarevac
Optinski sud u Sopotu Kosmajska 3, Sopot
Optinski sud u Mladenovcu Milosava Vlajia 76, Mladenovac
Okruni sud u Valjevu Karaoreva 48, Valjevo
Okruni sud u Vranju Trg Republike 1, Vranje
Okruni sud u Gnjilanu Okruni sud u Vranju
Okruni sud u Zajearu Generala Gambete bb, Zajear

41
Okruni sud u Zrenjaninu Kej Drugog oktobra 1, Zrenjanin
Okruni sud u Jagodini Knjeginje Milice 86, Jagodina
Okruni sud u Kosovskoj Mitrovici Okruni sud u Kraljevu
Okruni sud u Kragujevcu Trg Vojvode Radomira Putnika 4, Kragujevac
Okruni sud u Kraljevu Karaoreva 5, Kraljevo
Okruni sud u Kruevcu Trg Kosovskih junaka 3, Kruevac
Okruni sud u Leskovcu Pana ukia 27, Leskovac
Okruni sud u Negotinu Trg Stevana Mokranjca 1, Negotin
Okruni sud u Niu Vodova 23, Ni
Okruni sud u Novom Pazaru itni trg 16, Novi Pazar
Okruni sud u Novom Sadu Sutjeska 3, Novi Sad
Okruni sud u Panevu Vojvode Putnika 13-15, Panevo
Okruni sud u Pei Okruni sud u Leskovcu
Okruni sud u Pirotu Srpskih vladara 126a, Pirot
Okruni sud u Poarevcu Jova erbanovia 4, Poarevac
Okruni sud u Prizrenu Okruni sud u Poarevcu
Okruni sud u Pritini Okruni sud u Niu
Okruni sud u Prokuplju Tatkova 1, Prokuplje
Okruni sud u Smederevu Trg Republike 2, Smederevo
Okruni sud u Somboru Stepe Stepanovia bb, Sombor
Okruni sud u Subotici Senanski put 1, Subotica
Okruni sud u Uicu Nade Mati 6, Uice
Okruni sud u aku Cara Duana 6, aak
Okruni sud u apcu Gospodar Jevremova 8, abac

Vii trgovinski sud u Beogradu Nemanjina 22-26
Trgovinski sud u Beogradu Masarikova 2, Beograd
Trgovinski sud u Niu Svetosavska 7e, Ni
Trgovinski sud u Kragujevcu Trg AVNOJ-a, Kragujevac
Trgovinski sud u Poarevcu Jovana arbanovia 4, Poarevac
Trgovinski sud u Uicu Nade Mati 6, Uice
Trgovinski sud u Zajearu Trg osloboenja 30, Zajear
Trgovinski sud u Kraljevu Cara Duana 41, Kraljevo
Trgovinski sud u Valjevu Karaorava 43, Valjevo
Trgovinski sud u Leskovcu Blagoja Nikolia 1, Leskovac
Trgovinski sud u Novom Sadu Sutjeska 3, Novi Sad
Trgovinski sud u Somboru ivojina Miia 23, Sombor
Trgovinski sud u Subotici - Maresov lug 1, Subotica
Trgovinski sud u Sremskoj Mitrovici Svetog Dimitrija 39, Sremska
Mitrovica
Trgovinski sud u Panevu JNA 13, Panevo
Trgovinski sud u Zrenjanin Kej 2. oktobra 1, Zrenjanin
Trgovinski sud u aku Cara Duana 6, aak

Posebne organizacije
Republiki geodetski zavod Bulevar Vojvode Miia 39
Republiki hidrometeoroloki zavod Srbije Kneza Vieslava bb
Republiki zavod za statistiku Milana Rakia 5
Republika direkcija za puteve Autoput za Ni bb
Republika direkcija za imovinu Republike Srbije Graanika 8

42
Agencija za reciklau Republike Srbije Masarikova 5
Republika Srbija-Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza
Terazije 23
Komeserijat za izbeglice Carice Milice 2
Republika Srbija-Uprava za javne nabavke Kneza Miloa 20
Seizmoloki zavod Srbije Tamajdan Park bb
Republiki zavod za razvoj Makedonska 4
Republiki sekretarijat za zakonodavstvo Nemanjina 11
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) Kraljice Ane bb
Republiki zavod za informatiku i internet Deanska 8a
Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave
Omladinskih brigada 1, SIV 3
Centar za razminiranje Vojvode Toze 31

Javna preduzea
Zavod za udbenike i nastavna sredstva Milorada Jovanovia 11, 11000
Beograd
JP Nacionalni park Kopaonik Sunani vrhovi bb, 36000 Kopaonik
JP Nacionalni park Derdap Kralja Petra I 14a, 19220 Donji Milanovac
JP Nacionalni park Fruka Gora Zmajev trg 1, 21208 Sremska Kamenica
JP Javno preduzee za sklonita Branievska 3, 11000 Beograd
JP Naftna industrija Srbije Narodnog fronta 12, 21000 Novi Sad
JP Srbija ume Bulevar Mihajla Pupina 113, Novi Beograd
JP TP Beograd Nemanjina 6, 11000 Beograd
JP Aerodrom Aerodrom Beograd, 11000 Beograd
JP PTT Saobraaja Takovka 2, 11000 Beograd
JP Elektroprivreda Srbije Balkanska 13, 11000 Beograd
JP Radio televizija Srbije Takovska 10, 11000 Beograd
JP Srbijavode Bulevar umetnosti 2, 11000 Beograd
JP Slubeni glasnik RS Kralja Milutina 27, 11000 Beograd
JP Panorama Pritina-Beograd Krunska 44, 11000 Beograd

Optine
Severno-baki okrug:
Optina Baka Topola Marala Tita 30
Optina Mali Io Marala Tita 32
Optina Subotica Trg Slobode 1

Srednje-banatski okrug:
Optina itite Cara Duana 15
Optina Zrenjanin Trg Slobode 10
Optina Nova Crnja JNA 10
Optina Novi Beej arka Zrenjanina 8
Optina Seanj Voda Karaora 57

Severno-banatski okrug:
Optina Ada Trg Osloboenja 1
Optina Kanjia Trg Edvarda Kardelja 1
Optina Kikinda Trg Srpskih dobrovoljaca 12
Optina Novi Kneevac Kralja Petra I Karaorevia 1

43
Optina Senta Glavni trg 1
Optina oka Potiska 10

Juno-banatski okrug:
Optina Alibunar Trg slobode 4
Optina Bela Crkva Svetozara Miletia 2
Optina Vrac Trg pobede 1
Optina Kovaica Trg Marala 50
Optina Kovin JNA 50
Optina Opovo Borisa Kidria 10
Optina Plandite Vojvode Putnika 38
Optina Panevo Kralja Petra 2-4

Zapadno-baki okrug:
Optina Apatin Srpskih vladara 29
Optina Kula Lenjinova 11
Optina Odaci Knez Mihajlova 24
Optina Sombor Trg Cara Uroa 1

Juno-baki okrug:
Optina Ba Trg Marala Tita 2
Optina Baka Palanka Kralja Petra I 16
Optina Baki Petrovac Kolakova 6
Optina Beoin Svetosavska 26
Optina Vrbas Marala Tita 88
Optina abalj Nikole Tesle 45
Optina Novi Sad (grad) arka Zrenjanina 8a
Optina Srbobran Trg slobode 2
Optina Titel arka Zrenjanina 4
Optina Temerin Novosadska 326, lamela 2
Optina Beej Trg osloboenja 2
Optina Sremski Karlovci Trg Branka Radievia 6

Sremski okrug:
Optina Inija ure akovia 1
Optina Irig Vojvode Putnika 1
Optina Peinci Slobodana Bajia 5
Optina Ruma Glavna 155
Optina Sremska Mitrovica Sv. Dimitrija 13
Optina Stara Pazova Svetosavska 1
Optina id Cara Duana 1

Mavanski okrug:
Optina Bogati Mike Vitomirovia 1
Optina Vladimirci Svetog Save bb
Optina Koceljeva Nemanjina 74
Optina Krupanj Marala Tita 2
Optina Loznica Karaoreva 2
Optina Ljubovija Vojvode Miia 45
Optina Mali Zvornik Kralja Petra I 38

44
Optina abac Gospodar Jevremova 6

Kolubarski okrug:
Optina Valjevo Karaoreva 64
Optina Lajkovac Vojvode Miia 116
Optina Ljig Luke Spasojevia 7
Optina Mionica Vojvode Miia 38
Optina Oseina Karaoreva 78
Optina Ub 3. oktobra 4

Podunavski okrug:
Optina Velika Plana Nikole Paia 86
Optina Smederevo Omladinska 1
Optina Smederevska Palanka Francuska bb

Branievski okrug:
Optina Veliko Gradite itni trg 1
Optina Golubac Cara Lazara 15
Optina abari Kneza Miloa 1
Optina agubica Trg osloboenja 1
Optina Kuevo Svetog Save 76
Optina Malo Crnie Marala Tita 80
Optina Petrovac Srpskih vladara 165
Optina Drinska 2

umadijaki okrug:
Optina Aranelovac Venac slobode 10
Optina Batoina Kralja Petra I 37
Optina Kni - Kni
Optina Kragujevac (grad) Trg slobode 3
Optina Lapovo - Njegoeva 18
Optina Raa Karaoreva 48
Optina Topola Bulevar Kralja Aleksandra 9

Pomoravski okrug:
Optina Jagodina Kralja Petra I 6
Optina uprija 13. oktobra 7
Optina Parain Tome ivanovia 10
Optina Svilajnac Svetog Save 102
Optina Despotovac Moe Pijade 2
Optina Rekovac Svetozara Markovia 2

Borski okrug:
Optina Bor Moe Pijade 3
Optina Kladovo Kralja Aleksandra 30
Optina Majdanpek Svetog Save bb
Optina Negotin Trg ora Stanojevia 1

Zajearski okrug:
Optina Boljevac Dragie Petrovia 12

45
Optina Zajear Trg osloboenja 1
Optina Knjaevac Miloa Obilia 1
Optina Sokobanja Svetog Save 21

Zlatiborski okrug:
Optina Arilje Svetog Ahilija 53
Optina Bajina Bata Duana Viia 28
Optina Kosjeri Olge Grbi 10
Optina Nova Varo Karaoreva 32
Optina Poega Trg slobode 9
Optina Priboj 12. januar 108
Optina Prijepolje Trg bratstva i jedinstva 1
Optina Sjenica Kralja Petra I 10
Optina Uice Dimitrija Tucovia 52
Optina ajetina Zlatiborska 28

Moraviki okrug:
Optina Gornji Milanovac Takovska 2
Optina Ivanjica V. Marinkovia 1
Optina Luani Jugoslovenske armije 5
Optina aak upana Stracimira 2

Raki okrug:
Optina Vrnjaka banja Kraljevaka 17
Optina Kraljevo Trg Jovana Saria 1
Optina Novi Pazar Stevana Nemanje 2
Optina Raka Ibarska 8
Optina Tutin Bogoljuba Cukia 1

Rasinski okrug:
Optina Aleksandrovac Trg osloboenja 7
Optina Brus Kralja Petra I 120
Optina Varvarin Trg Mirka Tomia bb
Optina Kruevac Pana ukia 1
Optina Trstenik Knjeginje Milice bb
Optina ievac Karaoreva 106

Niavski okrug:
Optina Ni (grad) 7. juli 2
Optina Aleksinac Kneza Miloa 169
Optina Gadin Han Miloa Obilia bb
Optina Doljevac Doljevac
Optina Meroina - Meroina
Optina Svrljig Radetova 33
Optina Raanj Partizanska bb

Topliki okrug:
Optina Blace Karaoreva bb
Optina itoraa - itoraa
Optina Kurumlija Proleterskih brigada bb

46
Optina Prokuplje Tatkova 2

Pirotski okrug:
Optina Babunica Ratka Pavlovia 1
Optina Bela Palanka Karaoreva 28
Optina Dimitrovgrad Balkanska 2
Optina Pirot Srpskih vladara 82

Jablaniki okrug:
Optina Bojnik Trg osloboenja 1
Optina Vlasotince Trg osloboenja bb
Optina Lebane Cara Duana 116
Optina Leskovac Pana ukia 9-11
Optina Medvea Jablanika 18
Optina Crna Trava Crna Trava

Pinjski okrug:
Optina Bosilegrad Georgi Dimitrova 62
Optina Bujanovac Karaora. Petrovia 115
Optina Vladiin Han Svetosavska 1
Optina Vranje V kongresa 1
Optina Preevo Marala Tita 36
Optina Surdulica Kralja Petra I 1
Optina Marala Tita 4