Sveto Pismo U Srba

I
SADRAJ
UVOD 3
1. KANON SVETOGA PISMA 9
1.1. Kanon Staroga zaveta 10
1.2. Kanon Novoga zaveta 15
1.3. Biblijski kriticizam 17
1.4. Autorstvo Biblije 18
2. PREVO!ENJE SVETOGA PISMA 21
2.1. Najstariji prevodi Svetoga pisma 22
2.1.1. Septuaginta 22
2.1.2. Itala 23
2.1.3. Vulgata 23
2.2. Principi prevo"enja Biblije 24
2.2.1. Ispravan originalan tekst 25
2.2.2. Ta#nost prevoda 27
2.2.3. Poznavanje jezika 28
3. SRBI I HRI$ANSTVO 31
3.1. Prihvatanje hri%anstva 32
3.2. Srpska slava 33
4. SRBI I RUKOPISNO SVETO PISMO 37
4.1. $irilo i Metodije 37
4.1.1. Prevo"enje Novoga zaveta 38
4.1.2. Prevo"enje Staroga zaveta 40
4.1.3. Metodijevi u#enici 41
4.2. Najstariji rukopisi na srpskom jeziku 43
4.2.1. Marijinsko jevan"elje 44
4.2.2. Savina knjiga 45
4.2.3. Miroslavljevo jevan"elje 46
4.2.3.1. Puni aprakos 49
4.2.3.2. Redosled i sadraj #itanja 50
4.2.4. Psaltiri 54
4.2.5. Navo"enje Svetoga pisma u drugim delima 56
II
4.2.6. Vukanovo jevan"elje 56
4.2.7. Apokrifi 59
5. SRBI I TAMPANJE SVETOGA PISMA 63
5.1. tampanje Psaltira 64
5.2. tampanje #etvorojevan"elja 66
5.2.1. Crnojevi%ko 66
5.2.2. Rujansko 66
5.2.3. Beogradsko 68
5.2.4. Mrkina#ko 69
6. UVOZ SVETIH PISAMA 73
6.1. Reformacija 73
6.2. Uvoz ruskih Biblija 78
7. GAVRIL 83
8. XIX VEK 89
Prvi pokuaji 89
Novi zavet u prevodu Atanasija Stojkovi%a 90
Vukov prevod Novoga zaveta 93
Prevodi Platona Atanackovi%a 99
Prevod Staroga zaveta !ure Dani#i%a 101
Sveto pismo na narodnom jeziku 106
9. XX VEK 111
Prevodi Ivana $iri%a 111
Prevodi Ilariona Zeremskog 111
Londonski prevod Evan"elja po Jovanu 112
Bakoti%ev prevod Svetoga pisma 113
Novi zavet u prevodu Dimitrija Stefanovi%a 115
Prevodi Duana Glumca 117
Izdanje rimokatoli#ke propagande 117
&arni%ev prevod Novoga zaveta 118
Prevod Novoga zaveta Komisije Sv. arh. sinoda SPC 121
Prevodi Aleksandra Birvia 126
10. MANJE POZNATI PREVODI 129
11. PREVODI ZA XXI VEK 133
Umesto zaklju#ka 136
Ostala literatura 137
III
IV
Biblijski tekstovi odigrali su presudnu ulogu ne samo u evangelizaciji srpskog naroda nego i
u formiranju estetike, poetike i !itavog pogleda na umetnost kod Srba. Preko tih tekstova
srpska knjievnost preuzima nasle"e jedne u pravom smislu re!i svetske knjievnosti; na
njima se prvi i svi kasniji knjievnici srednjeg veka u!e knjievnom izrazu i stilu, poetskom
na!inu miljenja. Psaltir je od svih biblijskih knjiga najvie uticao na stil srpskih, kao i
ostalih slovenskih pisaca. Priru!na knjiga monaha i laika, nau!en napamet, psaltir se svojim
stihovima, figurama i svojim raspoloenjima ugradio u staru srpsku knjievnost kao njen
glavni praobraz i najomiljeniji uzor. Srpska knjievnost XIII-XIV veka ne moe se razumeti
bez staroslovenske biblijske i posebno psalamske knjievnosti, koja je usvojena upravo u
ovom prvom razdoblju.
Dimitrije Bogdanovi#
ISTORIJA STARE SRPSKE KNJIEVNOSTI
Srpska knjievna zadruga, Beograd, $980. godine
V
3
UVOD
Opte je poznata #injenica da, kada se govori o Svetom pismu na srpskom jeziku,
svi odmah pomisle na prevod !ure Dani#i%a i Vuka Karayi%a, prvi put objavljen 1868. godine,
dakle pre skoro 130 godina, a koji je od tada tampan u vie desetina izdanja. Iako je prolo
toliko vremena, do danas jo uvek nije ponu"en prevod Svetoga pisma na srpskom, koji bi bio
ura"en prema kriti#kom tekstu - predloku dostupnom posle najnovijih arheolokih otkri%a i
kriti#kih izdanja na mnogim svetskim jezicima. Nai bibli#ari i teolozi (D. Stefanovi%, E.
&arni% i Komisija SPC), uspeli su da objave tri prevoda Novoga zaveta koji su prevodi sa
novozavetnog gr#kog, a kada se radi o Starom zavetu, nemamo prevod sa jevrejskog izvornika.
Koliko mi je poznato, u ovom trenutku nae Biblijsko drutvo jo uvek ne radi na tome da se
pristupi sistematskom radu na pripremi i prevo"enju Staroga zaveta sa jevrejskog originala.
Zato ne treba da #udi kada saznamo da je pokojni prof. dr Milo Erdeljan, ef
katedre Svetoga pisma Staroga zaveta, jevrejskog jezika i arheologije na Bogoslovskom
fakultetu SPC u Beogradu, svojevremeno predlagao da se tekst Staroga zaveta tzv. Zagreba#ke
Biblije (iz 1968. godine) prilagodi srpskom jeziku. Tako bismo i mi, kona#no, imali trenutno
najbolji prevod s izvornika, me"utim, ne treba ni re%i, da ova ideja nije bila prihva%ena. Kod
nas je svaka rasprava o radu na Svetom pismu, skoro uvek, obavijena i optere%ena crkveno-
religioznim dogmama, pa se kvalitet i vrednost prevoda ne odre"uju kvalitetom i prevodom
teksta - ideje i poruke, to je najvanije za pravilno razumevanje i tuma#enje Boije Re#i, ve%
pripadno%u crkvi, denominaciji, narodu ili narodnosti, frakciji, sekti... Kao da svaki, pa i
najslabiji, rad na prevo"enju Svetoga pisma ne doprinosi ukupnom optem napretku i jezika, i
naroda, i kulture, i vere, i drutva, nai borci-#istunci jednom od prevoda pridaju skoro
magijske vrednosti i neprocenjiv zna#aj, dok svaki drugi rad omalovaavaju i negiraju.
Sa druge strane, naa nauka o knjievnosti, discipline koje se bave
prevodilatvom, istorija crkvena i narodna, etnologija i ostale srodne nauke, uslovnu temu
"Sveto pismo na srpskom jeziku" posmatraju nekako skromno, potajno, skoro nevoljno, sve se
okre%u%i drugim oblastima - itijima, hronikama, poeziji, putopisima, zapisima na nadgrobnim
spomenicima i raznim drugim, nesporno vanim i dragocenim, knjievnim spomenicima. I da
razne tragi#ne istorijske okolnosti i popularno traganje za istorijskim nacionalnim jubilejima
nisu na povrinu izbacile okruglaste jubileje kao to su 500 godina Cetinjske tamparije, 600
godina Miroslavljevog jevan"elja, 200 godina Vuka, bili bismo jo siromaniji, jer samo tada
su monografije i nau#ni skupovi prire"ivani, a zbornici i radovi objavljivani.
Mnogi su se neprijatelji vekovima nadvijali nad nae zapisano narodno pam%enje
i blago, i #erupali sve do #ega su mogli da se do#epaju. Na stav danas pokazuje da im u tome
i dalje zduno pomaemo. I dok drugi evropski narodi uve%avaju svoja, ionako velika, narodna
bogatstva naim starim rukopisima i knjigama, dok se po evropskim metropolama formiraju
legati sa mnogim srpskim knjigama i srbuljama, u naoj zemlji se jo uvek o Svetom pismu na
srpskom jeziku marginalno govori i istrauje, dok o sudbini srpskih rukopisnih spomenika u
novoformiranim dravama bive Jugoslavije tek sada ne znamo nita. Da akademik dr
Vladimir Moin nije uradio studiju "Vukov Novi Zavjet" i da dr Peter Kuzmi# nije odbranio
doktorsku disertaciju na ekumenskoj katedri katoli#kog Bogoslovnog fakultetu u Zagrebu, na
temu Vuk-Dani#i%evo Sveto pismo (studija nastala u elji da se, pre svega, prou#i kroatizacija
Vukovog i Dani#i%evog prevoda i njen uticaj na problematiku Biblije kod Hrvata), danas
bismo i dalje verovali da je Vuk prodavao interese srpskoga naroda (a on je samo prodavao
stare vredne rukopise), da je radio za austrijsku katoli#ku propagandu, ili engleske protestante,
ili jermenske unijate ili nekog drugog, zato to nam niko drugi ne bi imao ta drugo da kae.
Ima ljudi koji u ove optube i danas veruju. Ima onih koji kau da Vukov prevod nije dobar jer
na koricama njihovog izdanja nije odtampan krst, drugi kau da Vukova upotreba pojedinih
4
re#i vre"a njihov visok moral, kao i narodni moral, a to nisu ljudi neobrazovani i slabi u
znanju, pa da im nije poznat postupak kojim se Vuk sluio u kori%enju ba narodnih re#i zbog
tog istog naroda - pa ipak, ni oni ne mogu da negiraju veli#inu i zna#aj ovoga dela.
Me"utim, u materijalizovanju i obezduhovljenju, neumitnim pratiocima naega
veka, zaboravili smo da Sveto pismo me"u Srbima nije tek 130 godina, ve% vie od jedanaest
vekova, da smo na njemu gradili svoju pismenost, knjievnost, jezik kojim danas govorimo,
duhovnost, umetnost, kulturu, moral i istoriju. Jedan od najstarijih rukopisa vezanih za srpski
jezik i podru#je je upravo evan"elje (Marijinsko), najlepa srpska srednjovekovna knjiga je
evan"elje (Miroslavljevo), najstarija poznata tampana knjiga na srpskom je psaltir (Cetinjski),
prva knjiga tampana u Beogradu je evan"elje (Beogradsko), itd.
U prvom delu ove knjiice govori se o dva zna#ajna pitanja: o kanonu Svetoga
pisma i o osnovnim principima prevo"enja. Vano je da znamo zato naa Biblija izgleda tako
kako izgleda, koje knjige sadri a koje ne, i zato je to tako, kao i da postanemo svesni da
nijedan primerak Svetoga pisma na srpskom jeziku nije "savreno" ta#an. U pojedinim
slu#ajevima, greke su se prenosile stotinama godina, i tek su otkrivene u poslednje vreme.
Ako svako #ita svoju Bibliju samostalno, tuma#e%i Re# Re#ju, onda su kanon i prevod prvi
filteri, koje neko namernom ugradnjom eli i moe da iskoristi za svoje razloge.
U drugom delu knjiice hronoloki je prikazano kako je dolo do formiranja
slovenske Biblije na naem podru#ju, kako je ona prepisivana i tampana, kasnija pojava
prevodilaca, i na kraju, prueno je nekoliko podataka o projektima koji su manje poznati ili jo
uvek u radu.
Nadam se, zato, da %e ovaj pregled pomo%i da se shvati da prou#avanje i ivot po
Boijoj Re#i ne smeju da zavise od toga da li nam se neki prevod dopada vie, a neki manje,
da li je izdava# i prevodilac nama po volji ili ne. U traganju za sutinom u Boijoj Re#i,
pra%enjem toka ive vode elimo da do"emo do samoga izvora. Zato je dragoceno da nam
pitanja kanona i prevoda ne odvajaju um od istine, i da nostalgija koju, moda, gajimo prema
naem, svom, omiljenom, najboljem, poetskom prevodu preraste u #enju da ono to
saznajemo i upijamo ne bude samo lepo, ve% i ta#no.
Drugi narodi su ve% odavno sa#inili timove stru#njaka iz mnogih oblasti
biblijskih nauka, i priredili skoro savreno jasne i razumljive prevode za sebe, objavili mnoge
leksikone, enciklopedije, priru#nike, izdali kriti#ka izdanja tekstova. Danas, kada se
jezik tako brzo menja, da stru#njaci smatraju da je potreban novi biblijski prevod svakih
dvadeset godina, moda %emo uspeti da smognemo snage da i mi sebe tako darujemo.
Ovo nikako ne zna#i da ono to smo do sada imali, i imamo i dalje, ne vredi, ili
da ima manju vrednost. Naprotiv, podaci koji su ovde izneti samo %e pokazati koliko smo bili i
ostali vezani za ivotodavnu Re#, Boiju posebnu objavu ljudima, meni i tebi. Svaki rad koji
je nastajao vremenski kasnije, svesno i nesvesno oslanjao se na dostignu%a prethodnika.
Monasi su, u procesu prepisivanja, ugra"ivali nov jezik u prepise, tampari su redigovali ve%
postoje%e rukopise, i pretakali ih u knjige, a kada su se pojavili prevodioci-autori, oni su
prera"ivali staro i dogra"ivali novo. Danas je prevodila#ki postupak nezamisliv bez
konsultacije ranijih prevoda na jedan jezik. Sveto pismo koje (nadam se) imate predstavlja
zbir, skup radova mnogo generacija unatrag, sve do primitka hri%anstva.
Moda %e vam gra"a u ovoj knjiici ponekad izgledati rastrzana i nepovezana. To
je zato to je materijal prikupljan iz usputnih komentara, podnonih napomena, intervjua,
uvodnih tekstova, pogovora, novinskih #lanaka, bibliografija, #ak iz potpisa slika i ilustracija,
i iz vodi#a za kratke jubilejske muzejske postavke. Ovom se temom niko do sada nije bavio
ozbiljnije, da bi za sobom ostavio pripremljenu bibliografiju ili hronoloku tabelu, pregled
prevoda i izdanja i sl.
Oni koji #itaju #asopis "Hri%anski pregled" imali su prilike da 1995/6 pro#itaju
seriju #lanaka u kojoj je objavljivana materija iz ove knjiice. Me"utim, kako dvomese#no
5
izlaenje #asopisa nosi odre"ena vremenska i prostorna ograni#enja, kao i obavezu pokrivanja
jedne teme u jednom broju, dosta podataka i materijala tada nije objavljeno, a koji se ovde
nalaze.
elim da zahvalim prijateljima Zlatku $atovi%u i Dragoljubu Jovanovi%u koji su
me ohrabrili da po#nem sa ovom temom u rubrici u "Hri%anskom pregledu", koja je kasnije
prerasla u duu seriju #lanaka i, evo, rezultirala ovom knjiicom. Niko od nas nije ni
pretpostavljao koliko toga, zapravo, ima da se kae na ovu temu. Jo uvek ne znamo koliko je
neistraene gra"e i rukopisa po manastirskim bibliotekama u Srbiji, Bugarskoj, Rusiji itd., po
legatima u inostranim muzejima (naro#ito u legatu Josipa Pavla afarika u Pragu, koji je
prikupljao, kupovao i odneo sve to je mogao da sakupi tokom svog ivota i rada u Novom
Sadu i drugim mestima tadanje Ugarske, a to se odnosilo na Srbe), po privatnim zbirkama u
Evropi i svetu i dr. Zahvaljujem i Draku !enovi%u na dragocenoj pomo%i u prikupljanju
zna#ajnih podataka.
Voleo bih da ovaj rad poslui mnogima kao priru#nik i potsetnik na dugotrajan
vremenski period u kom Sveto pismo obitava me"u Srbima, da se okrenemo ovom najviem i
najvrednijem spomeniku o Boijem delu me"u ljudima, o NJegovoj ljubavi i planu izbavljenja
za svakoga #oveka, izvetaju o postanku sveta i o njegovom kraju, zapisu prorotava i
obe%anja Boijih, knjizi prolosti, sadanjosti i budu%nosti samo jednoga naroda - naroda
Boijeg. Sveto pismo - Biblija, Knjiga nad knjigama, nije samo knjiga koju svaka ku%a treba
da ima, ve% i da veruje i ivi po njoj.
Branko Bjelajac
Beograd, jun 1996. godine
6
7
1.
KANON SVETOGA PISMA
Sveto pismo - Biblija, je opte ime za svete spise hri%anske crkve. Re# Biblija
nastala je od gr#ke re#i biblia to zna#i knjige, odnosno biblion to zna#i svitak,
odnosno mala knjiga, knjiica (Luka 4,17). Ova re#, opet, nastala je od druge gr#ke re#i koja
je ozna#avala rod biljke papirus, koji je upotrebljavan za pisanje.
Sveto pismo se sastoji od Staroga i Novoga zaveta. U Starom zavetu ima trideset i
devet knjiga a dvadeset i sedam u Novom zavetu, tako da ukupno ima ezdeset i est knjiga.
Stari zavet je u originalu na aramejskom i jevrejskom, a Novi zavet na gr#kom jeziku.
Re# kanon je gr#kog porekla a nastala je prihvatanjem odre"enog izraza iz
jevrejskog ("kane") i asirskog jezika ("kanu") koja je predstavljala odre"enu meru. Gr#ki i
latinski crkveni oci su pod kanonom prvo podrazumevali biblijski zakon u optem smislu re#i,
zatim na#ela vere, crkvenu doktrinu, spisak ili listu, sadraj knjige, hronoloku tabelu i sli#no.
Me"utim, u smislu u kojem se upotrebljava danas, prvi put je ova re# upotrebljena u tekstu
Dekreti Nikejskog sabora za koji se veruje da ga je napisao Atanasije oko 352. godine
1
, jer
je on, kao sekretar episkopa Aleksandra, pisao sve odluke i crkvene dekrete. Atanasije je
kasnije i sam postao episkop i znatno je uticao na odre"ivanje kanona Svetoga pisma. Mnogi
kasniji sabori preuzeli su ovaj izraz, pa tako nastaje i jus kanonikum (ius canonicum) -
kanonsko pravo, odnosno crkveno pravo.
Kanon je spisak i redosled Svetih pisama Staroga i Novoga zaveta.

1
Harrison, R.K.: INTRODUCTION TO THE OLD TESTAMENT, Tyndale Press,
London, 1962
8
1.1. KANON STAROGA ZAVETA
Najranije odre"enje knjiga Staroga zaveta kao svetih knjiga ili svetih spisa dao
je rimski istori#ar i vojnik jevrejskog porekla Josif Flavije, oko 100. godine po Hristu. Za
njega je osnovna odlika ove literature bila sadrana u tome to su ti spisi bili boanska objava
nesumnjivog autoriteta, koji su nastali u doba proroka i stoga su bili pod boanskim
nadahnu%em. Flavije je izjavio kako je u Svetim pismima objavljena celokupna istorija sveta
sve do cara Artakserksa Prvog.
Kanon Staroga zaveta formiran je u doba cara Artakserksa Prvog oko 424. godine
pre Hrista. Veruje se da je to delimi#no u#inio prorok Jezdra
2
, a da je ostatak spisa sakupio
prorok Nemija. U apokrifnom tekstu Drugoj Makavejcima 2,14 kae se: ...u spisima i
uspomenama Nemijinim, i jo kako je on, sastavljaju%i knjinicu, sakupio knjige o kraljevima,
o prorocima i o Davidu, a tako i darovnice kraljeva.
3
U talmudskoj raspravi Baba Batra,
koja je nastala pre 200. godine po Hristu, navodi se lista knjiga jevrejskog kanona
4
, ali koja se
razlikuje od sadraja Septuaginte (LXX
5
), jer Septuaginta sadri i apokrife. U ovoj raspravi se
kae da je Nemija bio poslednji biblijski pisac i da je, sa saradnicima (a to je mogao da bude
Jezdra), sakupljao spise za knjinicu.
U novozavetno vreme, u Mateju 23, 35 govori se slede%e: ...od krvi Avelja
pravednoga do krvi Zarije... tako da se moe re%i da je tu re# o vremenskom periodu od
knjige Postanja (Prve Mojsijeve) do Knjige proroka Malahije.
Devedesete godine po Hristovom ro"enju, u mestu Jamnia, odran je sabor
jevrejskih stareina. Iako je tada dolo do sumnji u vanost (a ne u autenti#nost) pojedinih
starozavetnih knjiga, ipak je doneta odluka da kanon ostane isti kao i dotadanjih est vekova.
Tokom drugog veka nae ere, ponovo je dolo do rasprava u jevrejskim krugovima oko
razjanjenja pojedinih mesta u Jestiri, Ruti i Pesmi nad pesmama (dakle, ponovo nije bilo
spora oko autorstva i kanona).
Odre"ivanje kanona Staroga zaveta oteano je jo jednom #injenicom: Jevreji su
posle prepisivanja unitavali stare rukopise.
6

2
U 16. veku jevrejski pisac Elija Levit je objavio da je Jezdra, sa saradnicima
(mo`da je Nemija smatran Jezdrinim saradnikom), formirao kanon Staroga zaveta i
priredio u obliku koji mi danas poznajemo - navedeno prema: HERMENAUTICS,
AUTHORITY AND CANON, InterVarsity Press, England, 1986
3
Po prevodu Kr{}anske sada{wosti, Zagreb, 1980. godine
4
PICTORIAL ENCYCLOPEDIA OF THE BIBLE, Volume 1, A-C, Regency,
Zondervan, Grand Rapids, Michigan, 1990
5
Septuaginta - prevod jevrejske Biblije (Staroga zaveta) na gr~ki jezik, nastao
verovatno u drugom veku pre Hrista, u Aleksandriji u Egiptu. Ime je dobio po
Sedamdesetorici prevodilaca. U literaturi se navodi i kao LXX - navedeno prema:
Irving Hexam: CONCISE DICTIONARY OF RELIGION, InterVarsity Press,
Illinois, USA, 1993
6
BIBLIJSKI PRIRU^NIK, Mala enciklopedija, Duhovna stvarnost, Zagreb, 1989.
godine
9
Oko 500. godine po Hristu nastao je rukopis-prepis poznat kao Masoretski tekst.
Me"utim, originalan tekst nikada nije prona"en. Sva istraivanja i tuma#enja ra"ena su na
osnovu njegovog prepisa iz IX veka, koji je bio najstariji poznati. Masoretski tekst sadri
Petoknjije, istorijske i proro#ke knjige Staroga zaveta.
Kumranski rukopisi
7
, koji su prona"eni 1947. godine u pe%inama pored Mrtvoga
mora, jo jednom su potvrdili sve kanonske knjige i ta#nost Masoretskog teksta. Do 1956.
godine, u jedanaest pe%ina prona"eni su pove%i delovi svih starozavetnih knjiga (na primer:
pet primeraka Prve Mojsijeve, petnaest primeraka Pete Mojsijeve, trideset primeraka Psalama,
itd.), osim Knjige o Jestiri i dela knjige proroka Jeremije (od 18-52 poglavlja), dosta
apokrifnih tekstova i druge literature. U Kumranu je prona"eno oko 380 tekstova od kojih je
100 bilo biblijskih. Svici su bili od papirusa i koe (uglavnom) umotani u lanenu tkaninu i
zatim smeteni u glinene %upove. Pretpostavlja se da su nastali u periodu od 163. g. pre Hrista
do 233. godine posle Hrista. Ovi tekstovi su uglavnom na jevrejskom jeziku, a manji broj je na
aramejskom. Na osnovu rukopisnih komentara koji su na"eni na svicima Isaije, Psalama i
Ponovljenih zakona (Pete Mojsijeve), moe se govoriti o velikom potovanju koje je
iskazivano za starozavetne knjige (svitke). Jasno je da je postojala nazna#ena razlika izme"u
kanonskih Pisama i ostalih tekstova. Prona"eno je dosta apokrifnih i pseudoepigrafskih knjiga,
ali ovakvi komentari se na njima nisu nalazili. Svi tekstovi na"eni u Kumranu do detalja su se
poklapali sa Masoretskim tekstom, to govori o autenti#nosti Masoretskog teksta i o trudu i
brizi koje su #inili prepisiva#i. &injenica da su Jevreji sa#uvali svoje Sveto pismo sa tolikom
ta#no%u tokom mnogih vekova, govori i o pouzdanosti samoga teksta.
Rana crkva je vekovima bila odlu#na da za svoj kanon prihvati samo kanon
Staroga zaveta koji je bio priznat kao jevrejski kanon, mada je Rimokatoli#ka crkva u 15.
veku, ipak prihvatila kanon Septuaginte, odnosno jevrejski kanon i apokrifne knjige.
Zanimljivo je primetiti da mnoge pravoslavne crkve jo i danas nemaju oformljene kanone
Staroga zaveta - pojedine crkve su prihvatile kanon Septuaginte, dok su neke druge prihvatile
ovaj kanon samo delimi#no. Evan"eoske crkve u svetu priznaju kanon jevrejskih Svetih
pisama, poznat jo pod nazivom palestinski kanon.
Pravoslavne crkve su ranije svoj kanon Staroga zaveta saobraavale u skladu sa
proirenjima i nabrajanjima crkvenih otaca Atanasija Aleksandrijskog (koji priznaje kao
kanonsku knjigu Varuhovu)
8
, Grigorija Bogoslova, Kirila Jerusalimskog i drugih, to je
kasnije preuzeo sv. Sava i objavio u svom Zakonopravilu. Me"utim, za razliku od toga, danas
me"u teolozima u Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoje dve struje: sa jedne strane su oni koji
smatraju da je pravi kanon Staroga zaveta takozvani palestinski - ui kanon (kakav imamo
objavljen u prevodima !ure Dani#i%a i dr Luja Bakoti%a); dok drugi, teolozi mla"e generacije,
smatraju da treba prihvatiti takozvani aleksandrijski - iri kanon. Ovaj iri kanon obuhvata sve
knjige ueg kanona i apokrifne knjige, koje su u kanon ule na osnovu razmatranja mnogih
crkvenih otaca: Vasilija Velikog, Kirila Aleksandrijskog, Jefrema Sirca, Jovana Zlatoustog itd.
Apokrifne knjige (na pr. Knjige premudrosti Isusa sina Sirahova, Juditu, Tovita, tri
knjige Makavejske, delove Danila 3, 24-90; 13. i 14. poglavlje i delove Jestire 10, 4 - 16, 24
itd.) pravoslavni teolozi smatraju vrednim knjigama koje se koriste za pouku onima koji
stupaju u crkvu, pa tako one za njih nisu apokrifne, ve% samo deuterokanonske, odnosno neki
ih nazivaju i drugokanonskim. Ovi teolozi apokrifnim knjigama smatraju samo one koje su
lane, tj. koje su pisali ljudi lano ih datiraju%i u drugo doba, kako bi varali ljude.

7
Verber, Eugen: KUMRANSKI RUKOPISI, Beogradski izdava~ki grafi~ki zavod,
Beograd, 1983. godine
8
PRAVOSLAVNI KATIHIZIS, Pravoslavna narodna hri{}anska zajednica,
Kragujevac, 1977. godine
10
"Po tome znajte ljubazni, da dok su jedne knjige unesene u kanon, a druge
odre"ene za #itanje, o apokrifnima se nigde ne spominje: nego to je izmiljotina
jeretika, koji ih piu, kada ho%e, odre"uju%i im i dodaju%i im vrijeme, da ih prikau
da su stare, samo da time imaju zgodu zavesti proste."
9
Kako ipak ne postoji jasan kanon me"u pravoslavnim crkvama, one su na
konferenciji odranoj 1961. godine na Rodosu odlu#ile da se sazove Veliki svesabor na kojem
bi trebalo da se razmatra autoritet drugokanonskih (nekanonskih) knjiga koje se #itaju u
pravoslavnim crkvama. Od ovog Sabora se o#ekuje da kona#no odredi kanon Staroga zaveta
za pravoslavne crkve.
Me"utim, bez obzira na budu%e odluke, pojedini profesori na Bogoslovskom
fakultetu SPC ve% danas nau#avaju studente da u kanon Staroga zaveta spadaju i: Druga
Jezdrina, Knjiga o Tovitu, Knjiga o Juditi, Knjiga premudrosti Solomonove, Knjiga
premudrosti Isusa sina Sirahova, Poslanica Jeremijina, Knjiga proroka Varuha, Prva, druga i
tre%a Makavejska i Tre%a knjiga Jezdrina,
10
to predstavlja proirenje i ireg, aleksandrijskog
kanona (koji prihvata rimokatoli#ka crkva).
Sa druge strane, pojedini profesori prihvataju tzv. ui kanon Staroga zaveta, pa
Radomir Raki%, docent na pomenutom fakultetu, u svojoj knjizi: "Biblijski re#nik" kae da
kanon Staroga zaveta sadri pet knjiga Zakona, 21 knjigu Proroka i 13 knjiga Spisa, ukupno
39, to odgovara uem kanonu.
11
On kao deuterokanonske i apokrifne knjige navodi slede%e:
Prvu i Drugu Jezdrinu, Tovita, Juditu, dodatke Jestiri, Premudrost Solomonovu i Isusa sina
Sirahova, Varuha, Jeremijinu poslanicu, dodatke Danilu, Molitvu Manasijinu, i Prvu i Drugu
Makaveja.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije navodi slede%e knjige kao kanonske,
mada deuterokanonske: Prvu Jezdrinu, tri Makavejske, Tovija, Juditu, dodatke Danilu
(Suzana, Molitva Azarijina, Himna tri mladi%a, Vil i Drakon), dodatke Jestiri, Varuhovu
knjigu, Poslanicu Jeremijinu, Premudrost Isusa sina Sirahova i Premudrost Solomonovu. U
uvodu svom prevodu Premudrosti Solomonove on kae da se ova knjige upotrebljavaju u
starom, slovenskom, prevodu Staroga zaveta u SPC.
O#igledno je da oko pitanja kanona Staroga zaveta, kao i oko toga koje knjige
spadaju u deuterokanonske, a koje su apokrifne, me"u pravoslavnim teolozima jo uvek nema
saglasnosti #ak ni u okviru jedne crkve, SPC
12
.

9
LOGOS (~asopis studenata Pravoslavnog Bogoslovskog Fakulteta), broj 1-4, za
godinu 1994., Beograd
10
prema Milin, Dragan L., dr: UVOD U SVETO PISMO STAROG ZAVETA
(op{ti deo), Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 1991.
godine
11
Raki}, Radomir: BIBLIJSKI RE^NIK, Savremena administracija, Beograd, 1993.
godine
12
Godine 1995. Bratstvo Sv. Simeona Miroto~ivog iz Vrwa~ke Bawe i Bijeli Pavle
iz Nik{i}a objavili su dve kwige novih prevoda starozavetnih apokrifnih tekstova:
"Premudrosti Solomonove" u prevodu sa gr~kog originala Amfilohija Radovi}a, i
"Makavejce" u prevodu Atanasija Jevti}a, sa uvodom i komentarima.
11
1.2. KANON NOVOGA ZAVETA
Kanon Novoga zaveta je nastao u nekoliko faza. Nema pouzdanih podataka o tome
kada su novozavetna Isusova u#enja po#ela da se #itaju na bogosluenjima, sa istim zna#ajem
koji su imale knjige Staroga zaveta, ali se sa sigurno%u moe pretpostaviti da je to bilo pre
180. godine po Hristu.
Prema zapisima Justina Mu#enika (100 - 165) moe se utvrditi da su na
bogosluenjima nedeljom #itana takozvana se%anja apostola koja su nazvana evan"eljima.
Ovaj zna#aj koji je dat svedo#enjima apostola prva je faza formiranja kanona. Apostolska
sluba bila je odre"ena u Delima apostolskim 1, 21-22, i to je bio klju#. Apostoli su morali da
budu istinski svedoci, kako bi mogli da posvedo#e o Isusovoj nauci, ivotu, smrti i vaskrsenju.
Rana crkva je bila veoma stroga kada su u pitanju bila #itanja poslanica i pisama koje su
crkvama bivale upu%ene u prvom i drugom veku. Moe se re%i da su, krajem drugog veka
posle Hrista, u novozavetnom kanonu bile slede%e knjige: #etiri evan"elja, Pavlove poslanice,
Prva Petrova, Prva Jovanova i Dela apostolska, kao i Otkrivenje.
U tre%em veku, Kliment i Tertulijan priznaju i poslanice Jevrejima i Judi. Ova
otrina u odre"ivanju novozavetnog kanona bila je potrebna jer su se ve% tada pojavila
jereti#ka shvatanja o tome ta su biblijske knjige, a pojedine crkve su, kao na primer u Egiptu,
koristile nekanonizovane spise kao kanonske. Pojavila su se nova evan"elja i nova
tuma#enja. Me"utim, osnov za kanonizaciju bila je autenti#nost apostolske doktrine u njima.
U ovom periodu nije postojala nikakva zvani#na institucija ili organizacija koja bi izvrila
sistematizaciju novozavetnih knjiga, pa je i to bio jedan od razloga to su se pojavili jeretici
koji su nudili svoja sveta pisma.
U tre%em i #etvrtom veku dolazi do formiranja Novoga zaveta u obliku koji i danas
ima. Veliku ulogu su tu u#inile tzv. isto#ne crkve koje su Novi zavet prihvatile kao Sveta
pisma. Do sredine #etvrtoga veka, vie nije bilo nikakve sumnje u autenti#nost novozavetnih
tekstova, osim u Otkrivenje, koje nije bilo na spisku knjiga Novoga zaveta na Saboru u
Laodikeji 367. godine.
Aleksandrijski episkop Atanasije je 367. godine u svojoj 39-toj Vaskrnjoj
poslanici vernicima objavio da je kanon Novoga i Staroga zaveta odre"en i da se ne moe
menjati. U Egiptu je bilo velikih problema sa lokalnim crkvama koje nisu #itale i tuma#ile
samo izvorne tekstove, tako da je Atanasije bio prinu"en da napie sadraj - kanon Novoga
zaveta. Te iste godine, ovu Atanasijevu preporuku - poslanicu crkvama usvaja i crkveni Sabor
u Laodikeji. Rimska crkva tako"e usvaja ovaj, Atanasijev, kanon na svom Koncilu 382.
godine pod papom Damaskusom. Do Sabora u Kartagini 397. godine sve knjige Staroga i
Novoga zaveta su kanonizovane, uklju#uju%i i Otkrivenje. Odluke ovog Sabora su potvr"ene
na slede%em Saboru u Kartagini 419. godine. Me"utim, smatra se da je kanon Novoga zaveta
kona#no prihva%en i usvojen od strane svih crkava tek na drugom trulonskom (LJuinisextine)
Saboru u Carigradu 692. godine
13
, ali i tamo su usvojena dva kanona Novoga zaveta: jedan sa
Otkrivenjem a drugi bez Otkrivenja Jovanovog. Tek se u spisima gr#kih crkava u desetom
veku moe prona%i Otkrivenje kao deo Novoga zaveta.
Martin Luter (1483 - 1546) je kanoni#nost novozavetnih knjiga odre"ivao na
osnovu toga to su knjige:
...novoga zaveta kanoni#ne utoliko vie to objavljuju svedo#anstvo o Bojem
istorijskom #inu spasenja tako da ono moe dalje da bude objavljivano. Mi
moemo da prepoznamo ta istinito stoji u kanonu samo na osnovu apostolskog

13
ENCYCLOPEDIA BRITANICA, Volume 3, Chicago - London - Toronto, 1948
12
svedo#enja, a odre"ivanje putem egzegeze nam moe pomo%i da vidimo kolika je
podudarnost tekstova ili delova tekstova sa osnovnim Hristovim objavama.
14
Principi kanoni#nosti Novoga zaveta mogu se nabrojati u #etiri ta#ke. Od knjiga se
trai da imaju:
1. apostolstvo,
2. duhovni sadraj,
3. univerzalnost, i
4. nadahnutost.
1.3. BIBLIJSKI KRITICIZAM
Poslednjih sto pedeset godina u svetu se pojavio pokret koji se naziva biblijski
kriticizam. Ovaj pokret pokuava da izvri reviziju kanona Svetoga pisma navode%i i trae%i
bezbroj razloga, pozivaju%i se na nauku i njene metode i sl. NJihov cilj je da (barem u prvom
trenutku) utvrde kako pojedine knjige Svetoga pisma nemaju isti zna#aj kao sve ostale. One bi,
po njihovom tuma#enju, trebalo da ostanu u kanonu, ali da se ne smatraju istovrednim sa
ostalim knjigama u kanonu. U razmatranju ovih tvrdnji dobro je prihvatiti princip koji vai
me"u u#enim vernicima-nau#nicima: iako se za sve Pavlove poslanice ne moe sasvim
dokazati da su ba Pavlove, ono to je bitno jeste da poseduju boanski autoritet i biblijsku
izvornost. NJihov kanonitet je pitanje od sekundarnog zna#aja. Biblija se ne moe razmatrati
po osnovu ne#ijeg miljenja, odnosno stava. Hri%ansko uverenje, koje traje toliko vekova, ne
moe se tako jednostavno odbaciti, ukloniti u stranu. Kanon Svetoga pisma je, kako je Kalvin
tvrdio, potvr"en i kroz svedo#enje Svetoga Duha hri%anima pojedina#no, kao i ukupno,
hri%anskoj zajednici.

14
Kummel, W.G.: INTRODUCITON TO THE NEW TESTAMENT, SCM Press,
London, 1965
13
1.4. AUTORSTVO BIBLIJE
Sveto pismo je bogonadahnuto (Druga Timotiju 3, 16). Ono nespasenima govori o
potrebi prosvetljenja (Prva Korin%anima 2, 14 i Druga Korin%anima 4, 4), i o ube"iva#koj
ulozi Svetoga Duha (Jovan 16, 7-11). Isto tako, Sveto pismo govori o potrebi da se i hri%ani
prosvetljavaju (Prva Korin%anima 2, 10-12) kao i o u#iteljskoj ulozi Svetoga Duha za verne
(Jovan 16, 13-15).
Evan"eoski hri%ani veruju da je Sveti Duh inspirisao (nadahnuo) zapisiva#e
biblijskih knjiga. U periodu od hiljadu i po godina, u kom je Sveto pismo nastalo, bilo je vie
od #etrdeset zapisiva#a. Oni su bili razli#itog drutvenog i nacionalnog porekla, bilo je tu
pastira i careva, ribara i bivih fariseja, proroka i lekara. Zapisiva#i su bili razli#itog
obrazovnog nivoa, tradicije i kulture. Me"utim, i pored svega toga, Sveto pismo je #udesno jer
sa istom lako%om i autoritetom govori o znanom i neznanom, o uspesima i padovima, o
prolosti i budu%nosti. Sveto pismo nam otkriva Boiji plan da se svi ljudi spasu. To je jedna
celovita knjiga koja se ni u jednom svom delu ne suprotstavlja onome to je re#eno u drugom.
LJudi koji su je zapisivali bili su Duhom Svetim noeni (Druga Petrova 1, 21). Nijedna
knjiga ovoga sveta nije toliko puta bila podvrgavana proveravanjima i sumnjama; me"utim,
Sveto pismo ostaje jedina knjiga bez nedore#enosti i nedostataka.
Sveto pismo je dovoljno jasno u sebi i po sebi da ga #itaoci mogu razumeti. U
ovom slu#aju vai princip razgovetnosti Pisma:
1. Pismo je dovoljno jasno da po njemu i najjednostavnija osoba moe da ivi;
2. Pismo je dovoljno duboko da #ini neiscrpni rudnik i za #itaoce sa najviim
intelektualnim mogu%nostima;
3. Razgovetnost Pisma po#iva na #injenici to je Boija namera bila da Pismo bude
njegova objava #oveku
15
.
Bog, koji je Istina i govori jedino istinu, nadahnuo je Sveta pisma da po njima
otkrije sebe izgubljenom #ove#anstvu, kroz Isusa Hrista, Stvoritelja, Gospoda,
Izbavitelja, Sudiju. Sveto pismo je Boje svedo#anstvo o njemu li#no. Sveti Duh je
boanski autor Svetoga pisma i potvr"uje ga pred nama svojim unutranjim
svedo#anstvom i otvara na razum da shvatimo njegovo zna#enje...
16
Evan"eoske crkve prihvataju Sveto pismo - Bibliju kao otkrivenje svega potrebnog
za ve#no spasenje verom u Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista
17
.

15
Norman, Geisler L.: NEPOGRE[IVOST BIBLIJE, Dom molitve, Pe} - Dobra
vest, Novi Sad, 1992
16
Dva stava iz tzv. îka{ke izjave o nepogre{ivosti Biblije, koja je nastala 1978.
godine na konferenciji o nepogre{ivosti Biblije odrànoj u îkagu, SAD, i kojoj je
pristupio veliki broj evan|eoskih crkava.
17
Na~ela vere Hrama Svete Trojice, Beograd, april 1992. godine
14
15
2.
PREVO!ENJE SVETOGA PISMA
Nae doba se moe nazvati dobom prevoda, odnosno dobom brzih prevoda. Vie
dela se prevodi danas nego to je ikada prevedeno do sada. Veliki broj prevoda na jedan jezik
pokazuje koliko je taj narod upoznat sa svetom oko sebe i koliko komunicira sa njim. e" da
se bude deo sveta, da budu u stanju da u#estvuju u gradnji novoga sveta i njegove sudbine
18
osnovni je razlog prevo"enja u manjim zemljama i u tre%em svetu. Prevo"enje je veoma staro
zanimanje. Poznato je da su jo carevi starog Bliskog Istoka zapoljavali prevodioce kojima je
pridavan toliki zna#aj da se nalaze i na spomenicima toga doba, uz careve i drugu svitu (na
Rozetskom spomeniku, na primer). Mnogi poslovi, umetni#ka delatnost, svetska politika i
kulturna razmena izme"u naroda danas ne bi bili mogu%i da nema savremenog, pravilnog i
uspenog prevo"enja.
Re# prevesti ima bukvalno zna#enje koje je dolo od re#i prebaciti, prevesti preko.
Moglo bi se re%i da je prevo"enje ustvari prevo"enje sa jednog jezika na drugi jezik uz
o#uvanje smisla, poruke.
Objavljivanje Svetoga pisma na svakom, pa i na srpskom jeziku, zapo#elo je
prevo"enjem. Prevo"enje je jedan od koraka neophodnih za tuma#enje, u sledu koji polazi od
Boga i zavrava se sa #ovekom. Prvo je otkrivena Re# - nadahnu%em, sledi pisanje rukopisa,
zatim prevo"enje, #etvrto je tuma#enje Boije Re#i i, na kraju, sluanje i primena u naem
ivotu. Biblija je najvie prevo"ena knjiga na svetu i u istoriji. Prvi prevodi datiraju jo u
drugom veku po Hristu (na latinski - Itala i sirijski), u tre%em veku prevodi se na koptski, u
#etvrtom na gotski, etiopski i gruzijski, u petom na jermenski, u estom na nubijski, zatim u
osmom veku se prevodi na nema#ki, staroslovenski, frana#ki. U dvanaestom veku Biblija se
prevodi na francuski jezik, u trinaestom na holandski, panski, italijanski, poljski i islandski, u
#etrnaestom na engleski, danski, #eki, persijski i tako dalje.
2.1. NAJSTARIJI PREVODI SVETOGA PISMA
2.1.1. Septuaginta
Najstariji, najvaniji i najuticajniji prevod Staroga zaveta je poznat pod imenom
Septuaginta. To je prevod sa originalnog biblijskog hebrejskog na gr#ki jezik svitaka Staroga
zaveta koji je nastao u drugom veku pre Hrista u Aleksandriji, u Egiptu. Septuagintu su
koristili Jevreji sa gr#koga jezi#kog podru#ja i prvi hri%ani. Ovaj prevod su veoma koristili i
apostoli - pisci Novoga zaveta. Po koli#ini upotrebljenih stihova najvie se koristi u Poslanici
Jevrejima, a najmanje u Evan"elju po Mateju. Bio je to najire i najvie poznat prevod.
Septuaginta je jedan od najstarijih prevodila#kih projekata, a svakako najvaniji u tom dobu i
veoma obiman. Prema tradiciji se veruje da je nastala u vreme vladavine egipatskog faraona
Ptolomeja Filadelfijskog (285 - 246 pre Hrista).

18
Massoud, Mary M.F.: TRANSLATE TO COMMUNICATE, David C. Cook
Foundation, Elgin, Illinois, 1988
16
Pojedini izvori su smatrali da Septuaginta je sadravala samo Petoknjije, kasniji
izvori (132. g. pre Hrista - gr#ki svitci, prolog Ben Sire) smatraju da je #itav kanon Staroga
zaveta pod ovim imenom.
19
Ima autora koji veruju da je pre Septuaginte postojao jo jedan
prevod sa jevrejskog na gr#ki jezik koji je nastao vek ranije, i koji moda nije dovren pa je to
bio razlog za formiranje ekipe prevodilaca koji su pripremili novi prevod. Ove sumnje su se
pove%ale posle otkri%a Kumranskih rukopisa koji se ne slau sasvim sa tekstovima
Septuaginte.
2.1.2. Itala
Najstariji prevod Novoga zaveta poznat je pod nazivom Itala (Stari latinski). Bio je
to prevod sa gr#koga na latinski jezik i nastao je tokom druge polovine drugoga veka po
Hristu. Ubrzo posle toga, Novi zavet je bio iroko rasprostranjen po #itavom podru#ju
Mediterana. Danas postoji dvadeset sedam razli#itih rukopisnih verzija ovoga prevoda.
2.1.3. Vulgata
Me"utim, najpoznatiji prevod Novoga zaveta na latinski jezik je Vulgata
(obi!na), nastao krajem #etvrtoga veka. Rimski biskup Damaskus je 382. godine zamolio
svoga teolokog savetnika Sofronija Euzebija Jeronima (kasnije poznatog kao svetoga
Jeronima, ro"enog u severnoj Dalmaciji) da izvri reviziju postoje%eg teksta Itale i da ga
standardizuje u skladu sa pravim gr#kim tekstom - izvornikom, kao i da prevede Stari zavet
koriste%i izvorne jevrejske tekstove. Jeronim je u#io gr#ki i latinski u Rimu a jevrejski u
Palestini. Kasniji pokuaji da se postupkom utvr"ivanja unazad do"e do pravog izvornika za
ovaj prevod ostali su neuspeni, tako da nikada nisu razjanjene odre"ene nedoslednosti u
prevodu. Danas je poznato vie od osam hiljada verzija Vulgate, to samo govori o u#estanosti
rukopisnog umnoavanja biblijskih tekstova u ranom srednjem veku. Najpoznatija verzija
Vulgate je ona iz petoga veka koja se vodi pod imenom Codex Sangallensis (Sengalenski
rukopis), odnosno ( ) i #iji se deo sa Evan"eljima #uva u manastiru St. Gall (Sent Gal) u
vajcarskoj. Svakako da je najlepa Vulgata ona koja se #uva u NJujorkoj biblioteci i koja
poti#e iz desetoga veka. Pisana je slovima od zlata na ljubi#asto obojenoj jagnje%oj koi.
20
Godine 1933. rimski papa je formirao "Red svetoga Jeronima" u Rimu, #iji je
zadatak da rade na ispravljanju teksta Vulgate, kako bi se rekonstruisao izgubljeni Jeronimov
tekst.
2.2. PRINCIPI PREVO!ENJA BIBLIJE
Svi prevodioci se slau da je njihov zadatak da prenesu smisao originala, da
prenesu zna#enje. Ako je jezik prevoda blii primao#evom jeziku onda je to idiomatski
prevod. Drugi osnovni na#in prevo"enja je doslovni - literarni prevod. U ovom prevodu forma
prevoda vie odgovara formi originala.
21
Izbor koji %e prevodilac da na#ini izme"u ova dva

19
Ellis, Earle E.: THE OLD TESTAMENT IN EARLY CHRISTIANITY, Baker
Book Hause, Michigan, 1992
20
PICTORIAL ENCYCLOPEDIA OF THE BIBLE, Volume 5, Q-Z, The
Zondervan Corporation, Grand Rapids, 1990
21
Classman, Eugene H.: THE TRANSLATION DEBATE, InterVarsity Press,
Downers Grove, Illinois, 1981
17
pristupa, odre"iva%e da li %e prevod predstavljati klasi#no delo u literarnom smislu ili %e biti
idiomatski prevod. Me"utim, najbolji prevod je prevod tzv. dinami#kog ujedna#avanja. U
ovom prevodu forma (sintaksa, slaganje re#enice i leksika, vrsta re#i) izmenjene su koliko je to
bilo nuno, ali je zna#enje sa#uvano. Nita nije parafrazirano dodavanjem, izbacivanjem ili
menjanjem poruke i sl.
Dobar prevod Biblije je onaj prevod koji na najbolji na#in izraava zna#enje
jevrejskoga i gr#koga jezika, odnosno poruku na tom jeziku. Svaki stih Svetoga pisma mora da
bude ta#no preveden. Prevodilac mora da radi po Svetom Duhu i ne sme da dopusti da njegova
teologija odre"uje prevod, uvek mora da vodi ra#una i o kontekstu. Namera prevodioca mora
biti da ta#no prenese ono to je autor rekao.
Ako se odlomak moe prevesti na dva na#ina, moramo ga prevesti tako da je u
skladu s op%om teologijom pisca koji ga je napisao. Moramo teiti dosljednosti i
skladu s piscem tako i s Biblijom u cjelini.
22
Postoji nekoliko nunih uslova kod prevo"enja Biblije. To su:
1. ispravan originalan tekst Svetoga pisma,
a. povremena revizija u skladu sa novim otkri%ima,
2. ta#nost teksta prevoda u odnosu na izvorni tekst Svetoga pisma,
a. problem nedostatka filolokog ili teolokog znanja,
b. nasilna modernizacija biblijskog jezika,
v. uticaj prevodio#evih teolokih i drugih stavova,
3. poznavanje jezika na koji se prevodi,
a. problem preterane doslovnosti,
b. problem prevelike slobode u prevo"enju.
2. 2. 1. Ispravan originalan tekst
Prvo, prevodilac mora kao osnovni tekst za svoj rad da koristi to ispravniji
originalan tekst Svetoga pisma. Postoji mnotvo rukopisa Staroga i Novoga zaveta i #esto se
mogu prona%i odre"ene razlike me"u tim rukopisima. O#igledno da je, u procesu prepisivanja,
dolazilo do greaka. Izbegavanje ovakvih greaka stvar je tekstualnog kriticizma #ija dunost
je da reastaurira, obnovi originalan tekst koliko god je to mogu%e, tako da on bude u skladu sa
autografima (izgubljenim originalima). Stoga je od izuzetne vanosti da se konsultuju
novootkriveni rukopisi, a za koje su nau#nici i teolozi utvrdili da su autenti#ni. Od kolikog je
zna#aja ovaj princip za kvalitet prevoda neka poslui slede%i primer. iroko rasprostranjeni
prevod Novoga zaveta na srpski jezik koji je sa#inio Vuk Stefanovi% Karayi% je, nesumnjivo,
jedan od najlepih postoje%ih prevoda koje imamo. Me"utim, ovaj Vukov prevod nastao je
1820. godine, odnosno revidiran je kasnije u nekoliko navrata i objavljen 1847. godine. Od

22
alius Doma~evi}, Stjepan: SISTEMATSKA TEOLOGIJA, Evan|eoski biblijski
institut, Be~, 1990. godine
18
tada do danas, dogodila su se najmanje tri velika otkri%a biblijskih rukopisa koja imaju
ogroman zna#aj za biblijske nauke. Prvo je 1844. godine u gr#kom manastiru Sv. Katarine na
Sinajskom poluostrvu otkriven tzv. Sinajski rukopis - Codex Sinaiticus (Aleph) iz VI veka,
koji sadri skoro #itavu Bibliju i koji se danas smatra za jedan od tri-#etiri najzna#ajnija izvora
za autenti#nost Svetoga pisma uopte. Zatim su, 1895. godine, u Egiptu otkriveni novozavetni
papirusi, #ija istraivanja su potvrdila njihov veliki zna#aj za shvatanje ukupnog sadraja
Novoga zaveta. Onda, svakako, tu su i Kumranski rukopisi, otkriveni 1947. godine koji, iako
sadre starozavetne tekstove, imaju ogroman zna#aj na razumevanje novozavetnog teksta, kao
i na citate iz Staroga zaveta.
23
Znaju%i sa kakvom precizno%u je Vuk radio na svom prevodu
(konsultuju%i vie od deset evropskih prevoda), moemo da pretpostavimo da bi on svakako
obratio panju i na ova otkri%a, i da bi ona imala uticaja na njegov rad.
Nau#nici i bibli#ari bi, zato, trebali da izvre reviziju Vukovog prevoda u skladu sa
novootkrivenim #injenicama da bi ovaj prevod bio istovredan sa, na primer, novim engleskim
prevodima. Neretko su Englezi i Amerikanci vrili revizije starih prevoda kod kojih su eleli
da sa#uvaju lepotu stila i izraza, a ipak da ih usklade sa novim biblijskim otkri%ima. Tako su,
samo u dvadesetom veku, Bibliju preveli vie od 80 puta. I mada su neki od ovih prevoda slabi
(to se pokazalo u narodu, jer nikada nisu bili prihva%eni), oni slede%i su se naslanjali na
prethodne prevode i njihovo napredovanje u jeziku i znanju, i time su umanjivali mogu%nost
pogrenog prevo"enja Boije Re#i.
2.2.2. Ta!nost prevoda
Drugi princip u biblijskom prevo"enju je ta#nost teksta prevoda u odnosu na
izvorni tekst. Problemi mogu nastati kada prevodilac nema filolokog i/ili teolokog znanja.
Zato se danas prevodi uglavnom obavljaju komisijski, u odborima. Ukupno znanje svih
#lanova odbora prevazilazi znanje i mogu%nosti jedne osobe, ma koliko ona bila obrazovana i
sposobna za prevo"enje. U radu odbora konsultuju se stru#njaci iz raznih oblasti, na primer iz
jevrejske istorije, arheologije, rimskih i jevrejskih obi#aja, poznavaoci starojevrejskoga i
aramejskoga jezika, teolozi-specijalisti samo za pojedine knjige Staroga ili Novoga zaveta,
knjievnici i pesnici koji pomau u oblikovanju re#enice i stihova, geografi itd. Zatim se
organizuju probna #itanja prevedenih tekstova u kojima u#estvuju vernici bez naro#ite
specijalnosti, ali koji mogu da #itaju novoprevedene tekstove i da pruaju korisne predloge i
primedbe.
Slede%i problem u prevo"enju moe nastati kada postoji jako izraena elja da se
jezik Svetoga pisma nasilno modernizuje. Ovo moe da dovede do umanjivanja ta#nosti
prevoda u odnosu na izvorni tekst.
Isto tako, teoloki stavovi prevodioca mogu da uti#u na sam prevod. Svako moe
da se zapita da li postoji potpuno objektivan prevod. Logi#no je pretpostaviti da %e
prevodio#evo veroispovedanje, teoloka uverenja, osnovne ivotne pretpostavke i pogledi na

23
Nedavno je do{lo do novih arheolo{kih otkri}a koji su od op{teg zna~aja za
bibliologiju: 1979. godine prona|en je deo rukopisa êtvrte Mojsijeve, koji pomera
do tada pretpostavqano vreme nastanka ove kwige na jo{ raniji period; 1993. godine
prona|en je rukopis koji predstavqa dodatnu potvrdu o tome da je car David zaista
postojao - obzirom da je o wegovom postojawu jedini izvor bila samo Biblija,
pojedini nau~nici su osporavali ta~nost Biblije, zato {to nije bilo drugih paralelnih
dokaza itd. Na osnovu ovih iskopavawa se pretpostavqa da }e u bliskoj budu}nosti
do}i do velikih i zna~ajnih arheolo{kih otkri}a, a koja }e biti od zna~aja za dodatnu
potvrdu biblijskih izve{taja. Navedeno prema ~asopisu: Mennonite Bretheren
Herald, Winnipeg, Manitoba, Canada, February 9, 1996
19
svet imati uticaja na njegova gledita. Ako se neto shvati i prevede druga#ije, moda %e #ak i
biti u skladu sa stavovima i shvatanjima dananjega sveta, ali to ne mora da bude u skladu sa
Boijom Re#i. Poznati su prevodi Biblije koji su u sebi sadravali liberalne stavove svojih
hri%anskih prevodilaca i koji su bili daleko od sutinskog, evan"eoskog shvatanja Svetih
pisama. Osim ovoga negativnog primera, prevodioci imaju uticaja na na#in kako se prihvata
jedan prevod zato to delu mogu da prue druga#iju formu. Na primer, Don Vajklif je 1382.
godine prvi put u svom prevodu Biblije na engleski jezik uveo poglavlja, a prvu podelu na
poglavlja i obeleene stihove imala je Biblija izdata 1555. godine (bila je to Vulgata, na
latinskom jeziku). Danas se teko moe zamisliti Biblija bez podele na stihove i poglavlja,
me"utim, u tom obliku ona postoji tek 440 godina.
2.2.3. Poznavanje jezika
Tre%i princip u prevo"enju je poznavanje jezika na koji se prevodi. Mnogo zavisi
od sposobnosti da se teak originalan tekst prenese sa smislom i zna#enjem koji ima u
izvorniku. Prevodiocu su, pritom, na raspolaganju druge, nove re#i i izrazi, nove kovanice i
re#eni#ke konstrukcije. I ovde se nalazi nekoliko opasnosti. Prvo, treba da se izbegava
preterana doslovnost prilikom prevoda. Neki prevodioci, u elji da budu to precizniji u
odnosu na izvornik, doslovno prevode pa se time moe ste%i pogrean utisak o biblijskoj
poruci. Pogledajmo, na primer, Matej 20, 2 gde se kae da su radnici radili za denarius #itav
dan. Denarius je bio rimska nov#ana jedinica
24
koja je odgovarala naknadi za celodnevan rad.
Tada se radilo dvanaest sati dnevno, a denarius je bio uobi#ajena najamni#ka dnevnica.
25
Pogledajmo kako se denarius prevodi u poznatim srpskim prevodima:
gro Vuk Stefanovi% Karayi% (1824)
dinar dr Lujo Bakoti% (1933)
dr Dimitrije Stefanovi% (1934)
dr Emilijan &arni% (1973)
Komisija sinoda SPC (1984)
srebrnjak dr Aleksandar Birvi (1987)
(&etiri evan"elja)
U ovom slu#aju verovatno da bi najpribliniji prevod bio za dnevnicu, odnosno
onima koji su iveli u Vukovo doba, gro je bio prepoznatljiva vrednost. Sli#an Vukovom
primeru bio bi prevod Biblije ivim re#ima na engleskom jeziku (Living Bible International
1972) gde umesto denariusa stoji 20 ameri#kih dolara, to o#igledno govori da je jedna
dnevnica u Americi toga vremena iznosila 20 dolara. Danas, kada mnogi ljudi nemaju znanja o

24
Denarius koji je bio u opticaju u Isusovo vreme izdao je 15. godine rimski car
Tiberije. Ovaj mali srebrwak (veli~ine dana{weg nov~i}a od 10 para) popularno je
nazivan Tiberijev poreski denarius. Zanimqivo je da je na tom nov~i}u pisalo za
Tiberija da je on PONTIFEX MAXIMUS, {to je bila wegova sve{teni~ka titula.
Ova titula postoji i danas i nosi je rimski papa. Denarius je bio cena dnevne nadnice
jo{ u vreme Julija Cezara i wegovog naslednika Cezara Avgusta, koji je vladao od
43 g. pre Hrista do 14. g. po Hristu, zatim u vreme Tiberija i wegovih naslednika
Gaja Kaligule i Klaudija.
25
France, R.T.: MATEJ, TUMAÊWE EVAN\EQA PO MATEJU, Dobra Vest,
Novi Sad, 1987
20
turskom, rimskom i starojugoslovenskom novcu, i kada dananji dinar ne pretstavlja vrednost
koju ima upotrebljena re# dinar, moda bi re# dnevnica pruala ta#niju sliku.
Drugo, preterana sloboda u prevo"enju moe da dovede do neeljenih rezultata, isto
tako. To je slu#aj kada prevodilac proiruje i obrazlae izvorni tekst. Kada je o ovome re#,
potrebna je jaka samodisciplina. Najve%a opasnost lei u elji da se ideje i poruke
modernizuju, da budu u skladu sa dananjim stavovima. Ovakva sloboda omogu%ava da se
pojave razne vrste pomeranja, udaljavanja od izvornika i, moda, nenamerne greke u
prevodu.
Za dobar prevod potrebno je da se nalazi negde izme"u ovih krajnosti. Ne postoji
univerzalno pravilo koje bi odre"ivalo da li je jedan prevod dobar ili lo. Da bi neko dobro
preveo biblijski tekst ne treba da bude ni previe bukvalan ni da bude previe prenesenog
zna#enja, ni previe obrazovan ni vet, ve% mudar. Stvarno dobri i zna#ajni prevodi nisu ishod
samo velikog obrazovanja i znanja ve% i istinske mudrosti. Takav prevod %e izdrati ispit
vremena.
Biblija je danas, u celini ili delimi#no, prevedena na preko dve hiljade jezika i
nare#ja, odnosno na vie od 95% svetskih jezika. Od prvoga prevoda sa hebrejskog na gr#ki
jezik pa do dananjeg dana, vie se nije prestajalo. U vreme kada je u Evropi otkriveno
tampanje, pre oko 500 godina, samo 33 jezika su imala neto od Svetoga pisma prevedeno, a
me"u njima je bio i srpski jezik. Na po#etku XIX veka taj broj se popeo na 71 jezik. Me"utim,
tokom XIX veka dobili smo vie od 400 novih prevoda na razne svetske jezike. Tokom XX
veka broj novih prevoda Biblije dosegao je 1700 jezika, i ovaj broj i dalje raste.
21
3.
SRBI I HRI"ANSTVO
Biblijski tekstovi odigrali su presudnu ulogu ne samo u evangelizaciji
srpskog naroda nego i u formiranju estetike, poetike i #itavog pogleda
na umetnost kod Srba. Preko tih tekstova srpska knjievnost preuzima
nasle"e jedne u pravom smislu re#i svetske knjievnosti: na njima se
prvi i svi kasniji srpski knjievnici srednjeg veka u#e knjievnom
izrazu i stilu.
26
Smatra se da su Srbi doli u dodir sa hri%anstvom #im su se doselili na Balkansko
poluostrvo.
27
Prvi navodni slovenski napad na Balkansko poluostrvo zabeleio je istori#ar
Prokopije za vladavine vizantinskog cara Justina I (518-527). U jesen 545. godine ve%i broj
Sklavina je dopreo do podunavskog basena. Napadi su 578. godine u#estali pa su Vizantinci
pokuali da sklope savez sa Avarima i da ih zajedni#ki napadnu. Me"utim, Sloveni su ostali tri
godine i tek su se onda vratili u Panoniju. Zatim su Sloveni 618. godine opkolili Solun.
U solunsko zale"e doli su u vreme cara Iraklija (610-641) i delovi srpskog
plemena. Prema kazivanju vizantinskog cara Konstantina VII Porfirogenita
(polovina X veka) car Iraklije je Srbima dodelio zemlju u solunskoj oblasti, koja je
po njima dobila ime Servija.
28
Oni nisu dugo ostali. Krenuli su da se vrate natrag
ali su se predomislili i zatraili drugu oblast da se nasele.
29

26
ISTORIJA SRPSKOG NARODA, tom prvi, Beograd, 1981. godine
27
O doseqavawu Srba na Balkan postoje mnoge teorije. Dva glavna pravca
razmatraju da su se Srbi doselili u VI veku sa severa i istoka, a drugi da su Srbi
starosedeoci. Severnoslovenski, ruski, poqski i ~e{ki hroni~ari, oko 1100-1500,
traìli su, sasvim obratno, pradomovinu svih Slovena na jugu, na Dunavu i u
balkanskim zemqama... Ova je pretstava, po istraìvawu Niderla, postala iz svetske
istorije onako, kako se ona prikazuje u Bibliji, u vezi sa razlazom naroda ispod
vavilonske kule i kretawem preko Bospora u Evropu. - navedeno prema: Jire~ek
Konstantin: ISTORIJA SRBA, Kwiga prva, Zmaj, Beograd, 1990. godine. Kako mi
ovde razmatramo hristijanizaciju Srba a na osnovu izvora koji su o toj temi
sa~uvani, moramo da zakqu~imo da najstariji zapis o upoznavawu Srba sa
hri{}anskom verom govori o doga|ajima koji su se odigrali tek u VI veku po Hristu.
Mnogi se ne}e sloìti ni sa ovim podatkom, ali to je najstariji datum do koga smo
do{li (u delu Konstantina VII Porfirogenita: De administrando imperio - O
upravqawu dràvom) i zato je vredan spomena.
28
V. Jagi} smatra da se ta oblast nalazila blizu Olimpa i Tesalije i da se zvala
. IZABRANI KRA]I SPISI, Zagreb, 1895. godine, reprint 1948. godine.
29
Isto kao broj 27.
22
Vladar koji ih je doveo u tu novu postojbinu je umro pre 680. godine. Od njegovog
naslednika kneza Vieslava znaju se imena i rodoslovi srpskih knezova. Frana#ki spis iz 822.
godine Srbe opisuje kao silan narod koji dri veliki deo Dalmacije koja se, prema tadanjem
shvatanju, prostirala sve do reke Morave.
3.1. PRIHVATANJE HRI$ANSTVA
Prema Konstantinu Porfirogenitu,
30
Srbi su hri%anstvo prihvatali u dva navrata.
Prvi put se to dogodilo u VII veku kada su me"u njih doli latinski svetenici. Drugi put je bilo
za vreme vladavine vizantinskog cara Vasilija I, u drugoj polovini IX veka (pretpostavlja se da
je to period od 867-874. godine). Latinski misionari su u srpski narod dolazili iz primorskih i
dalmatinskih mesta. Me"utim, tada su se pojavili i u#enici-sledbenici Metodija iz Bugarske i
Makedonije. NJih je poslao car Vasilije sa slovenskom liturgijom, tako da je dolo do ponovne
hristijanizacije Srba i Neretljana (Hercegovaca). Veruje se da ove hristijanizacije nisu mnogo
ta izmenile u ivotu i obi#ajima samoga naroda.
31
Tada nije dolo do zna#ajnije promene
na#ina ivota i verovanja.
Nai djedovi naselie se ovuda na jugu kao pogani; ma i brzo prigrlili nauk i vjeru
Hristovu, opet se za dugo sa#uvae obi#aji poganski, kojim je jo i sada traga to u
narodnom pri#anju to druga#ije u ivotu.
32
Prihvatanje hri%anstva je za sve Slovene, pa i za Srbe, pored religioznog imalo i
politi#kog zna#aja. Vizantinsko carstvo je imalo oreol tradicije, kulture, bilo je centar sveta.
Uklju#ivanje u takav svet pretpostavljalo je prihvatanje hri%anske vere i duboko, religiozno
potovanje ove dravne tvorevine.
U tom po#etnom periodu, sluba u crkvama koje su pokrivale zapadne teritorije
naseljene Srbima se odvijala na latinskom jeziku, poto je rimski papa 924. godine zabranio
slubu Boiju na slovenskim jezicima (slovenska liturgija je potrajala nepunih 50 godina),
tako da se hri%anstvo irilo povrno. Postoje podaci da su po#etkom X veka na crkvenim
saborima u Splitu u#estvovali i srpski predstavnici.
3.2. SRPSKA SLAVA
U ovo vreme po#inje i pri#a o srpskoj slavi. Danas slava predstavlja porodi#ni i
prijateljski skup pred ku%nom ikonom sa malom crkvenom slubom, osve%ivanjem kola#a,
slavskom sve%om, ru#kom i zdravicama, kao to predstavlja i simbol pravoverne srpske
porodice. Drava je, pre nekoliko godina, prvi dan slave prihvatila kao neradan dan - verski
praznik, za one radnike koji se izjanjavaju kao hri%ani pravoslavne veroispovesti.

30
Novakovi}, Reqa dr: ODAKLE SU SRBI DO[LI NA BALKANSKO
POLUOSTRVO, Narodna kwiga - Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd,
1978. godine
31
Erdeqanovi}, Jovan dr: O POÊCIMA VERE I DRUGIM ETNOLO[KIM
PROBLEMIMA, Srpska kraqevska akademija, Beograd, 1938. godine
32
Jagi}, Vatroslav: HISTORIJA KWI@EVNOSTI NARODA HRVATSKOGA I
SRBSKOGA, JAZU, Zagreb, 1867. godine
23
Dan kada su nai preci po pojedinim porodicama i familijama preli u hri%anstvo
bio je za njih veliki i radosni praznik... I da bi sebe i svoje potomke ja#e privezali
za taj doga"aj, uzeli su taj dan kao praznik svoga duhovnog ro"enja i ostavili ga
svome potomstvu. To je crkveni povod i na#in slave.
33
Me"utim, prema mnogim autorima i istraiva#ima slava se smatra kao ostatak iz
vremena primanja hri%anstva. Tadanji obi#aj je bio da #itava porodica ne slavi imendane
svojih #lanova (danas ro"endane), ve% da se slavi jedan zajedni#ki svetac, #ije se ime #esto
javlja i kao li#no ime u porodici. Pojedini etnolozi veruju da je slavljenje slave usko vezano sa
slavljenjem paganskog boga, prethodnog zatitnika porodice. Radi lakeg prelaska Srba u
hri%anstvo i to breg zadobijanja potpune dravne i crkvene samostalnosti, a to se moglo
samo uz narod iza sebe, tadanje svetenstvo je zamurilo na oba oka i ovaj obi#aj je promenio
svoju formu.
"Smatra se, da su Srbi, u pagansko vreme potovali i proslavljali, pored vie
boanskih bi%a, i naro#ito natprirodno bi%e kao zatitnika svoje porodice, svoga
doma i njihovog napretka. Prilikom prelaska u hri%anstvo zamenili su oni ovo bi%e
odre"enim hri%anskim svecem. Poto je, dakle, po#etak srpske "slave" vezan za
krtavanje, dobio je odabrani svetac, odnosno njegov praznik, naziv "krsne" slave
ili "krsnog" imena."
34
Od paganskog slavlja postao je hri%anski obi#aj - tradicija. Ali, i kao tradicija ovaj
obi#aj je kratkoga daha. Pod uticajem savremenih nacionalisti#kih uticaja, mnoge slave su se
izmenile, pa su stariji kultovi svetaca ustupili mesto mla"ima.
Zanimljivo je da za slavu ne znaju ni Hrvati ni Bugari, koji su susedi Srbima
mnogo vekova. U Crnoj Gori je u Zakoniku crnogorskoga kneza Danila iz 1855. godine
objanjeno da je slava zapravo krsno ime, a to je uspomena na krtenje predaka. Srpska
porodi#na slava se razlikuje od tzv. crkvene slave. Po starom srpskom obi#aju (koji se izgleda
nije zadrao) na slavu se poziva i sirotinja.
Me"utim, postoje i druga#ija tuma#enja zna#enja re#i "krsna slava", o #emu govore
radovi Veselina &ajkanovi%a. Ovaj nau#nik pravi razliku izme"u izraza slava, krsna slava,
krsno ime i sli#no. Krsna slava je obred - "rtva" koja je namenjena krstu koji pripada
prethri%anskom dobu, kada nije zna#io raspe%e ve% je bio stari srpski idol koji se nalazio na
zidu svake ku%e.
"...kao to su stari narodi Grci, Rimljani, Misirci, Indijci obla#ili i kupali svoje
idole, tako rade i danas Srbi sa ku%nim krstom. Pekir ili komad platna kojim se
ku%ni krst kiti, u stvari treba da bude haljina za njega... Za sada je dovoljno
podvu%i to da je doma%i krst prvobitno bio kultna slika iz stare srpske vere, i da je

33
Milin, Lazar dr: NAU^NO OPRAVDAWE RELIGIJE, APOLOGETIKA, kwiga
6: Crkve i sekte, Eparhija ì~ka, Beograd, 1982. godine
34
Ka{i}, Du{an Q. dr: POGLED U PRO[LOST SRPSKE CRKVE, Sveti
arhijerejski sinod SPC, Beograd, 1984. godine
24
krsna slava prvobitno bila namenjena starinskom srpskom boanstvu koje je taj krst
predstavljao."
35

35
âjkanovi}, Veselin: STUDIJE IZ SRPSKE RELIGIJE I FOLKLORA 1925-1942,
Srpska kwièvna zadruga - Beogradski izdava~ki grafi~ki zavod - Prosveta -
Partenon M.A.M., Beograd, 1994. godine
25
4.
SRBI I
RUKOPISNO SVETO PISMO
4.1. $IRILO I METODIJE
Prvi prevod Svetoga pisma na staroslovenski jezik datiran je u IX veku i na#inili su
ga $irilo (826 - 869), poznat jo i kao Konstantin
36
Filozof i Konstantin Solunski, i Metodije
(?815 - 885). Sinovi Lava, bogatog solunskog oficira i komandanta grada, imali su prilike
da se sretnu sa dijalektom staro-slovenskog jezika u tom delu Makedonije, jo tokom svoga
detinjstva. Osim toga, Metodije je imao diplomatskog iskustva sa Slovenima jer je, kao i otac,
bio guverner provincije (Strumi#ke), a $irilo je bio u#eni monah i poznavalac Slovena.
Prvi misionarski put dva brata odigrao se 860. godine kada su otili u Hazarski
kaganat u pokrajinu Kauskas, u junu Rusiju - Pridnjeprovlje, od Crnog do Kaspijskog mora.
NJihov rad tamo nije urodio plodom jer su Hazari, ubrzo posle toga pristupili judaizmu.
Ve% 862. godine dva brata dobijaju novi misionarski zadatak za koji se veruje da ga
je podravao konstantinopoljski patrijarh Fotije. Te godine su stigli izaslanici moravskog
(dananja &eka) velikog kneza Rastislava kod vizantinskoga cara Mihaila III, od koga su
zatraili pomo% u hristijanizaciji naroda. NJihov osnovni motiv bio je, ustvari, smanjivanje
uticaja germanskih svetenika iz Frana#ke.
Vizantinski vladari su verovali da su duni da ire hri%anstvo i pove%avaju broj
vernika. Me"utim, prihvatanjem hri%anstva ti narodi su prihvatali i vizantinskog cara kao
Hristovog namesnika na zemlji, to je veoma odgovaralo vizantinskom poimanju irenja svoga
carstva. Me"utim, smatra se da su Moravci ve% poznavali hri%anstvo i da su njihovi motivi
bili dvojaki. Prvo, eleli su da nau#e staro-slovenski jezik
37
i da crkvenu slubu odravaju na
slovenskom jeziku i, drugo, pokuavali su da se odupru agresivnim Germanima i njihovom
shvatanju evangelizacije vatrom i ma#em.
4.1.1. Prevo"enje Novoga zaveta
$irilo je prevod Novoga zaveta zapo#eo odmah kako bi u Moravsku otili sa
Biblijom i crkvenim slubovnim knjigama na narodnom jeziku. Za jezik prevoda bra%a su
iskoristila govorni slovenski, jezik sa kojim su se upoznali jo u detinjstvu. Na taj na#in je
dijalekt makedonskih Slovena postao crkveno-slovenski jezik (ili staro-slovenski), koji se
zadrao sve do danas u liturgiji ruske crkve i nekih drugih pravoslavnih crkava.
38
Ovaj
doga"aj je od istorijskog zna#aja za hri%ansku crkvu. Sloveni (Poljaci, Moravci - &esi i
Slovaci, Srbi, Bugari i dr.) su tako stekli posebnu privilegiju koju nijedan narod Zapadne

36
]irilo je ime Konstantin uzeo kada se zamona{io u Rimu, kratko pre smrti.
37
Navedeno prema: Jire~ek, Konstantin: ISTORIJA SRBA
38
Ware, Timothy, Bishop Kallistos of Diocleia: THE ORTHODOX CHURCH,
Penguin Books, 1993
26
Evrope tada nije uivao, sluali su Sveto pismo i slubu Boiju na jeziku koji su mogli da
razumeju.
U to vreme, postojala su dva slovenska pisma, glagoljica i %irilica, koja je dobila
ime u $irilovu #ast, jer se veruje da ju je on izmislio. Glagoljica je nestala sa srpskih prostora
tokom XIV veka, a savremeni istraiva#i smatraju da je to pismo bilo samo prera"ena verzija
rukopisnog gr#kog pisma sa dodatim slovenskim znacima, odnosno prilago"ena verzija
slovenskom glasovnom sistemu. Istraivanja pokazuju da je $irilo zaista formirao glagolji#no
pismo, te su na to pismo bra%a prevela novozavetne i starozavetne knjige za potrebe svoje
misijske slube.
Me"utim, ostalo je nejasno, da li je %irilicu izmislio on, uz pomo% svoga brata, ili je
samo (ponovo) izvrio izmene i reviziju na ve% postoje%em pismu junoslovenskih naroda -
glagoljici, uz unoenje novih slovnih znakova, ili je to u#inio njihov u#enik Kliment Ohridski
ili, #ak, neki njegov sledbenik.
Prva %irilica bila je kombinacija gr#kih slova za zajedni#ke gr#ko-slovenske
glasove i glagoljskih slova ili njihovih upro%enih zamjena za posebne slovenske
glasove.
39
Pojedini istraiva#i ipak smatraju da su %irilicu razvili u#enici $irila i Metodija u
IX veku. U prvim sa#uvanim knjigama (Miroslavljevo jevan"elje, kraj XII veka) %irilica se ve%
pojavljuje kao zreo i razvijen sistem koji ima osobine tzv. srpske jezi#ke redakcije.
Naporedni ivot %irilice i glagoljice najdue %e se odrati u severnoj i srednjoj
Dalmaciji... Krajem XII veka %irilica ne samo to je kona#no ovladala u srpskoj
dravi, nego se sve do turskoga doba dokumentuje u Bosni, Humu i Dubrovniku
kao jedino ili glavno pismo kad god se piu slovenski jezi#ki tekstovi.
40
Opisi njihovoga rada koje nalazimo u biografijama dva brata ukazuju da je prevod
Novoga zaveta bio u formi lekcionara.
41
Rad na prevodu je zapo#et u Konstantinopolju a
zavren je na misijskom polju odnosno u Moravskoj, Panoniji i kasnije u Bugarskoj.

39
PET VEKOVA SRPSKOG [TAMPARSTVA, 1494-1994, Srpska akademija
nauka i umetnosti - Matica srpska - Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 1994.
godine
40
Pe{ikan, Mitar: NA[A AZBUKA I WENE NORME, Vukova zadu`bina - Politika
- Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1993. godine
41
Lekcionar - Kwiga biblijskih tekstova iz koje se ~ita na bogosluèwima. Izraz se
naro~ito koristi za gr~ke rukopise Novoga zaveta u kojoj su evan|eqa i poslanice
napisane ne po redu kakav je u Svetom pismu, ve} u odlomcima po redu ~itawa
tokom crkvenih slu`bi. Lekcionari imaju ogroman zna~aj za tekstualna prou~avawa
Novoga zaveta. Ukoliko kwiga sadrì samo delove Evan|eqa onda se naziva
eva|elistar, ako sadrì delove poslanica zove se epistolar; ukoliko sadrì tekstove iz
oba dela onda se naziva plenar. Navedeno prema: PICTORIAL ENCYCLOPEDIA
OF THE BIBLE, Volume 3, H-L, Zondervan, Grand Rapids, 1990; i prema:
Vujaklija, Milan: LEKSIKON STRANIH REÎ I IZRAZA, A.D. Geca Kon,
27
4.1.2. Prevo"enje Staroga zaveta
Metodije, koga je po bratovljevoj smrti rimski papa postavio za episkopa Panonije,
a kasnije za arhiepiskopa cele Moravske i Panonije, koga su Germani drali zatvorenog due
od godinu dana, imao je udela u prevo"enju poslanica i delova Staroga zaveta. Zanimljivo je
da je rimski papa Ivan VIII 873. godine pisao srpskom knezu Mutimiru i pozvao ga da se sa
svojom dravom pot#ini panonskoj episkopiji, kojom je tada rukovodio Metodije, to je ostalo
bez pozitivnog odgovora. Zato se smatra da su glagoljske knjige mogle da budu donete u
srpske zemlje odmah posle te godine, kada su doli i misionari, mada u manjem broju.
Poznato je da su bra%a prevela skoro #itav Novi zavet, a Metodije je sa u#enicima
nastavio da prevodi i do 884. godine zavrio Stari zavet, prvo u obliku parimejnika
42
, a kasnije
kao pojedina#ne sveske. Zna se da nije prevodio apokrifne knjige
43
. Me"utim, jezik
prevedenih knjiga Staroga zaveta ukazuje na to da je vie u#enika u#estvovalo u radu i da nije
izvreno ujedna#avanje stilova i re#nika. Bra%a su uradila ukupno osam zajedni#kih projekata.
Za $irilom je ostalo i osam apologetskih rasprava u kojima je branio hri%ansku veru od
uticaja muslimana i Jevreja, a koje je napisao dok je boravio kod Hazara. $irilo je preveo i
ispovest o pravoj veri - odnosno Na#ela vere.
U jednom gr#kom manastiru na planini Liban prona"en je rukopis Slovenskog
evan"eoskog lekcionara iz XI veka - delove Biblije na glagoljici.
44
Veruje se da je to prepis
delova prve slovenske Biblije u prevodu $irila i Metodija. Ovaj rukopis je kasnije iskori%en
za prvu proveru prvoga Novoga zaveta na srpskom jeziku.
U vreme nastajanja ovih prevoda poznat je samo mali broj episkopija po Srbiji, vie
ih je bilo u Dalmaciji i crnogorskom primorju.
U Beogradu na Dunavu (episcopatus Belogradensis), sedeo je 878. godine episkop
Sergije... a u Brani#evu, 879. godine episkop moravski Agaton. Prevodila#ki rad
slovenskih svetenika, potpomognut od bugarskog dvora, ubrzo je po#eo snano da

42
Parimejnik - zbornik odabranih odlomaka starozavetnih kwiga. Slovenski prevod
parimejnika koji su pripremili ]irilo i Metodije je najstariji poznati prevod
starozavetnih kwiga na slovenske jezike. Zna~aj }irilo-metodijevskog parimejnika
za Srbe je utoliko ve}i {to su oni ne samo mogli na da svom jeziku da prou~avaju
Boìju re~, ve} je istorija srpskoga jezika i kwièvnosti umnogome zasnovana na
ovim izvorima. Najstariji srpski parimejnici su Beogradski i Srpski. Beogradski je
nestao 1915. godine (kasnije prona|en i tek 1969. godine vra}en), a Srpski je izgoreo
u Narodnoj biblioteci 1941. godine. Navedeno prema: ZBORNIK ISTORIJE
KWI@EVNOSTI, kwiga 10, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1976.
godine
43
Radovanovi}, Tihomir D. dr: ISTORIJA PREVODA STAROG ZAVETA,
44
R. Kilgour: THE BIBLE THROUGHOUT THE WORLD, World Dominion
Press, London, 1939
28
uti#e daleko van zemaljskih granica; karakteristi#no je da je najvie o#uvanih
prepisa izvreno ili u Srbiji ili u Rusiji.
45
4.1.3. Metodijevi u!enici
Po povratku iz Moravske u Bugarsku 885. godine, Metodijevi u#enici Gorazd,
Naum, Sava, Angelarije i Kliment doneli su crkvene knjige i prevode. Neki od njih eleli su da
pomognu ponovnu evangelizaciju Balkana sa namerom da se hri%anstvo na ovim prostorima
jo vie u#vrsti kada se u crkvi propoveda na jeziku koji je bio blizak narodnom. To je bila
namera i vizantinskoga cara, koji je june Slovene eleo da odvoji od uticaja Rima. Srbija se
nalazila na me"i Istoka i Zapada, i povremeno je dolazilo do kolebanja u vezi priklanjanja
isto#noj ili zapadnoj crkvi. Me"utim, ubrzo je dolo do odluke. Kada su Metodijevi u#enici
doli u Srbiju, veruje se da su doneli prevod #itave Biblije.
46
Narod je mogao da slua i razume
Boiju Re#.
Kada je 1019. godine osnovana Ohridska arhiepiskopija, tadanja Srbija pada pod
ve%i vizantinski uticaj. Osnovano je est episkopija: Ni, Brani#evo, Beograd, Sremska
Mitrovica, Prizren, Lipljan i Ras. U svim ovim episkopijama sluili su svetenici gr#koga
porekla. Veliki raskol, koji se odigrao 1054. godine izme"u Rima i Konstantinopolja, kada su
se uzajamno anatemisali rimski papa i carigradski patrijarh, u nae krajeve nije doneo nikakve
promene jer je osnivanjem Ohridske arhiepiskopije 35 godina ranije, pravi rascep ve% u#injen.
Ne prihvataju%i vizantinsku crkvenu vlast na Balkanu i u skladu sa izmom (raskolom), rimski
papa je 1089. godine Dubrovniku dodelio rang i prava arhiepiskopije i dodelio mu srpske
zemlje: Zahumlje, Srbiju i Travuniju, gradove Budvu, Bar i Ulcinj.
Jo od IX i X veka, Srbi u Rasu formiraju centar nove Srbije kojim vladaju veliki
upani. U vreme jakih borbi Vizantije i Bugarske za preuzimanje sveukupne vlasti nad
pravoslavnim svetom i gradnje veli#anstvene crkve Svete Sofije u Konstantinopolju kao
simbola te budu%e pobede, Raka episkopija je bila podre"ena #as jednoj, #as drugoj strani.
Ali, srpska dravna samosvest je ja#ala tako da je sredinom XII veka Srbija ve% imala sve
elemente dravnosti.
47
Samostalnost jednoga naroda tada se izgra"ivala i ja#anjem
sopstvenoga jezika, kulture i civilizacije a Srbi su, u to vreme, ve% imali razvijenu
prevodila#ku i prepisiva#ku knjievnost.
4.2. NAJSTARIJI RUKOPISI NA SRPSKOM JEZIKU
Sudbina rukopisne srpske knjievnosti je tragi#na iz mnogo razloga. Prvo veliko
unitenje su u#inili Vizantinci, u elji da spasu svoje carstvo od propadanja, krajem XII veka,
a posle njih Turci u osvaja#kom nadiranju. Od XVII veka u#eni ljudi i svetenici pokuavaju
da zatite ove spomenike od propadanja, ali uspeh je polovi#an.

45
Isto kao broj 37.
46
Ka{anin, Milan: SRPSKA KWI@EVNOST U SREDWEM VEKU, Prosveta,
fototipsko izdawe iz 1975. godine, Beograd, 1990. godine
47
[meman, Aleksandar protojerej: ISTORIJSKI PUT PRAVOSLAVQA,
Mitropolija cetiwska Atos, Cetiwe, 1994. godine
29
Tako se za poslednjih trista godina vie no ikada ranije raznelo iz jugoslovenskih
krajeva ili unitilo mnogo %irili#kih rukopisnih knjiga i dokumenata.
48
U XIX veku razni slavisti i istraiva#i su razneli mnotvo rukopisa koji se danas
mogu prona%i u Parizu, Be#u, Vatikanu, Minhenu, Budimpeti, Moskvi, Sankt Petersburgu,
Sofiji itd. Tokom Prvog svetskog rata, a naro#ito 1915. godine mnotvo dokumenata su odneli
Nemci i Austrougari. Paljevina Narodne biblioteke 6. aprila 1941. godine i kasnija okupacija
je sa naih podru#ja odnela slede%u #etvrtinu ukupno poznatih rukopisa. Razaranje tkiva i
prolosti jednoga naroda raznoenjem njegovog pam%enja je nastavljeno. O kakvom je zna#aju
re# neka poslui i slede%i podatak. U prethodnom SSSR-u, po popisu iz 1965. godine, od 1493
rukopisna dokumenta u njihovom posedu iz perioda od XI do XIV veka, preko tri stotine
rukopisa je srpskih.
Rat 1991. godine udaljio je jo oko 450 rukopisa od naroda #ijoj batini pripadaju
jer se sada nalaze u muzejima drugih drava, tako da nam je danas ostalo jo oko 1.500
rukopisa i fragmenata koji su razbijeni u mnotvo zbirki, izlobi, legata, arhiva i #ije detaljno
popisivanje i utvr"ivanje jo nije u#injeno.
Na osnovu danas poznatih podataka najstariji pisani knjievni spomenik na
srpskom jeziku uopte je jedan zapis iz 1114. godine, izvezen na epitrahilju
49
prona"enom u
manastiru Banji kod Kotora.
50
Osnov rane srednjevekovne srpske knjievnosti #ine prevodi biblijskih tekstova iz
X i XI veka, rodoslovi vladara po srpskim zemljama i crkvene knjige.
4.2.1. Marijinsko jevan"elje
Marijinsko jevan"elje je jedan od najstarijih prevoda #etvoroevan"elja sa gr#kog na
staroslovenski jezik, i predstavlja najstarije poznato evan"elje-#etvoroevan"elje koje se moe
smatrati i srpskim, a ne samo staroslovenskim (za koje se veruje da je najstarije o#uvano delo
pisane srpske knjievnosti). Pisano je krajem X ili po#etkom XI veka na jugu Srbije, na granici
sa Makedonijom. To je rukopisna knjiga na staroslovenskom jeziku ali se moe smatrati da je
srpske redakcije (staroslovenski jezik koji se govorio na teritoriji Srbije), pisana glagoljicom.
Ra"ena je na utavljenoj ivotinjskoj koi - pergamenu, koji je bio veoma skup. Kao i mnogi
drugi spomenici nae pismenosti i duhovnosti, ovo evan"elje je odneto u Rusiju, jer ga je u
XIX veku pronaao jedan ruski slavist u manastiru Sv. Marije (otud Marijinsko) na Atosu, na
Svetoj Gori. Tako se danas 172 lista nalaze u Dravnoj biblioteci u Moskvi. Jo dva naknadno
prona"ena lista odneta su u Be#. Marijinsko evan"elje spada u takozvanu carigradsku

48
Bogdanovi}, Dimitrije: INVENTAR ]IRILSKIH RUKOPISA U JUGOSLAVIJI
(XI-XVII v.), Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1982. godine
49
Epitrahiq - deo ode`de pravoslavnih sve{tenika koji se nosi o vratu i koji
ozna~ava Boìju blagodat i pravo koje sve{tenik ima na vr{ewe bogosluèwa.
50
\uri}, Vojislav prire|iva~: KWIGA \URE DANIÎ]A, Srpska kwièvna zadruga,
30
redakciju novozavetnog biblijskog teksta (Lukijanova redakcija).
51
U odnosu na principe
prevo"enja koje smo ranije naveli, moe se re%i da je ovo #etvoroevan"elje prevo"eno sa
izvornog jezika na kojem je pisan Novi zavet, da je dobro poznavan jezik na koji se prevodi,
ali da postoji sumnja u potpunu ta#nost teksta prevoda u odnosu na izvorni tekst. Ipak, namera
prevodioca i prepisiva#a nije bila da se bave tekstualnim kriticizmom Novoga zaveta.
Verovatno da je to razlog zato potpunoj ta#nosti prevoda nije bila posve%ivana ve%a panja,
mada je svaki napor #injen da se sa#uva Boija Re# onakva kakva jeste.
Ruka koja pie truli i nestaje kao prah, a pisanje, ako su i gruba slova,
ali Boija su, i zauvek ostaju.
52
4.2.2. Savina knjiga
Savina knjiga je staroslovenski evan"elistar pisan %irilicom na pergamentu, ali se
veruje da je prepis sa glagoljice. Nastao je u XI veku, u severoisto#noj Bugarskoj a napisao-
prepisao ju je pop Sava (pop Sava psal). Od ovoga dokumenta sa#uvano je samo 129 listova
iz srednjeg dela rukopisa. I ovaj dokument je prona"en u XIX veku i nalazi se u Rusiji, u
arhivu Narodne biblioteke u Moskvi.
Me"utim, vek mnogih rukopisnih knjiga i prevoda iz tog perioda je bio kratak.
Misli se da su glagoljske i %irili#ke knjige iz centralnih jugoslovenskih oblasti koje
su pisane u toku X, XI i XII veka nestale krajem razdoblja vizantijske reokupacije
Balkana, poslednjih decenija XII veka u planskoj i otroj akciji pogr#ivanja -
unitavanjem slovenske pismenosti.
53
Iz tog perioda ostalo je sa#uvano ukupno desetak staroslovenskih glagoljskih i
%irili#nih tekstova. Tek iz poslednjih godina XII veka sa podru#ja srpskih zemalja sa#uvani su
neki rukopisi srpske redakcije, a me"u njima su najpoznatiji Miroslavljevo jevan"elje
(verovatno nastalo 1185. godine) i Vukanovo jevan"elje (nastalo oko 1197-1199. godine).
4.2.3. Miroslavljevo jevan"elje

51
Iz ovoga perioda poznata je jo{ Origenova redakcija evan|eqa koja sadrì forme
primerene zapadnoj crkvi (Zografsko evan|eqe, na primer, koje je tako|e na
glagoqici).
52
Stari srpski zapis, pod brojem: 10027 u Stojanovi}. Q: STARI SRPSKI ZAPISI I
NATPISI, VI, Kraqevska srpska akademija, Beograd, 1926. godine
53
Isto kao broj 26.
31
"Biblijski tekstovi odigrali su presudnu ulogu ne samo u evangelizaciji srpskoga
naroda nego i u formiranju estetike, poetike i #itavog pogleda na umetnost kod
Srba"
54
Najstarije delo doma%e knjievnosti, spomenik crkvenoslovenske knjievnosti
srpske recenzije, Miroslavljevo jevan"elje, imalo je burnu istoriju. Nastalo je negde u periodu
od 1185-1190 godine, a pisano je za potrebe Miroslava, brata Nemanjinog, sina Zavidinog i
upana (kneza) zahumskog od 1171-1197. godine. Tokom XIX veka ovo jevan"elje nalo se
na Svetoj Gori. Ruski vladika Porfirije Uspenski je, borave%i u Hilandaru, imao u rukama ovo
jevan"elje i istrgao je 165. stranicu, pa je poneo sa sobom u Rusiju. Zbog ogromnog zna#aja
koje je ovo otkri%e imalo, ta jedna stranica je 1873. godine objavljena u knjizi, a 1874. godine
prikazana je na Kijevskoj arheolokoj izlobi. Tada je stranicu video srpski ministar Stojan
Novakovi% koji je zabeleio i snimio, a po povratku u Beograd objavio i nazvao rukopis:
Miroslavljevo jevan"elje. Tako nastaje velika zainteresovanost za ovaj dokument-spomenik.
Kralju Aleksandru Obrenovi%u poklonili su, 1896. godine, dobro o#uvani primerak-folijant
svetogorski monasi. Ve% 1897. godine objavljeno je fototipsko izdanje u Be#u, u tri stotine
primeraka. Po ubistvu kralja Aleksandra 1903. godine Miroslavljevo jevan"elje nestaje. U
Niu je 1915. godine prona"eno ponovo, predato regentu Aleksandru koji ga je ostavio u
kraljevskoj riznici. Sada se #uva u Narodnom muzeju u Beogradu, pod inventarskim brojem
1536. U Beogradu se nalazi 180 stranica, a istrgnuta stranica nalazi se u Javnoj publi#noj
biblioteci u Sankt Petersburgu, u Rusiji.
Tekst je pisan na belom pergamenu (ivotinjskoj koi) u dva stupca. Najve%i deo
teksta ispisao je anonimni pisar koga su ranije nazivali Varsameleon, poto je gr#ka re# na
kraju teksta pogreno protuma#ena i prevedena, a koja zna#i balzamovo ulje. Drugi pisar, za
koga se pretpostavlja da je napisao sam poslednje tri stranice i da je uradio jedan deo
minijatura zvao se Gligorije dijak
55
(pisar ili "akon). Gligorije je bio svetovno lice i
pretpostavlja se da je bio profesionalni svetovni prepisiva# duhovnih knjiga.
"Ja greni Gligorije dijak, nedostojni nare%i se dijak, ukrasih ovo jevan"elje zlatom
knezu velikoslovnome Miroslavu, sinu Zavidinu. A mene, Gospode, ne zaboravi
grenoga, no sa#uvaj me sebi..." - zapis Gligorija dijaka na poslednjoj stranici
jevan"elja kneza Miroslava (pre 1190. godine)
56
Treba primetiti da je knjiga ispisana, a inicijali i ornamenti oslikani sa takvom
sigurno%u, da se moe pretpostaviti da su to radili po naruybini, kao i da su pisali i oslikavali
i druge knjige a ne samo evan"elja. Prepisiva#a je bilo vie i veruje se da su svoja dela stvarali
u Bijelom Polju, koji je bio utvr"eni grad kneza Miroslava, pri crkvi Sv. Petra (ima veoma
neobi#an estougaoni osnov) koja se smatra jednom od najstarijih crkvi na naim prostorima
uopte. Pri crkvi je postojao skriptorijum u kome su se pisale razne povelje, pisma a verovatno
i prepisivale knjige, po ugledu na ranije, ve% postoje%e.

54
Zbornik: ISTORIJA SRPSKOG NARODA, Srpska akademija nauka i umetnosti i
dr., Beograd, 1981. godine
55
Gruji}, M. Radoslav: PRAVOSLAVNA SRPSKA CRKVA, Izdava~ka kwiàrnica
Gece Kona, Beograd, 1921. godine, fototipsko izdawe 1995. godine
56
Pavi}, Milorad prire|iva~: STARI SRPSKI ZAPISI I NATPISI, Prosveta-Srpska
kwièvna zadruga, Beograd, 1986. godine
32
Nau#nici i istraiva#i se slau da je Miroslavljevo jevan"elje verovatno, umetni#ki
najlepa knjiga srpske knjievnosti. U svakom slu#aju, moemo samo da zamislimo kakvi su
bili u#itelji Gligorija dijaka i njegovih bezimenih saradnika (ili prethodnika), i kakva su bila
njihova dela i prepisi.
Iako je ova knjiga najstariji %irili#ni spomenik na srpskom jeziku zanimljivo je
primetiti da upotrebljeno pismo sadri ve% dominantine odlike srpskoga pisma, odnosno da je
veoma razvijeno i zrelo. Razlikuje se od ruskog, bugarskog i makedonskog pisma toga
vremena i odgovara razvoju srpskoga glasovnoga sistema. Moe se, stoga, pretpostaviti da su
postojala i druga, ranija, evan"elja na srpskom jeziku ali da do danas nisu sa#uvana, ili da jo
uvek nisu prona"ena. Tako je Miroslavljevim jevan"eljem formirana i "rana srpskoslovenska
ortografija" koja se u nauci o jeziku naziva "zetsko-humskom ortografijom".
57
"Kada je... prvi Srbin prepisiva# starih svetenih knjiga, jama#no u nekom
manastiru rade%i, uzeo pri prepisivanju popravljati jezik tih knjiga i unositi u njega
osobine svoga maternjega jezika; to je momenat kada se srpska knjievnost
rodila"
58
4.2.3.$. Puni Aprakos
Miroslavljevo jevan"elje je puno izborno evan"elje i predstavlja deo punog
Aprakosa. Puni Aprakos je slubenocrkveni izraz koji predstavlja novozavetni tekst
raspore"en u "za#ela"
59
koja se #itaju na crkvenim bogosluenjima tokom #itave godine, u sve
dane i praznike. Puni Aprakos se sastoji od sva #etiri evan"elja (punog izbornog evan"elja -
kao to je Miroslavljevo, i apostola - odnosno, Dela apostolskih i svih poslanica apostolskih,
zaklju#no sa Poslanicom Jevrejima). Prvi krug #itanja traje od Vaskrsa do Pedesetnice, a drugi
krug od Pedesetnice do Posta. Pretpostavlja se da je puni Aprakos nastao u Rusiji, po#etkom
jedanaestog veka i da je doao u srpske krajeve krajem dvanaestog veka.
Puni Aprakos predstavlja drugu stepenicu u razvoju prevoda biblijskog
novozavetnog teksta sa gr#kog izvornika, jer mu prethodi tzv. Izborno jevan"elje odnosno
Aprakos (izabran ali nepotpuni tekst sva #etiri evan"elja, jer su #itanja samo od ponedeljka do
petka). Me"utim, ne postoje sa#uvana Izborna jevan"elja starija od Miroslavljevog
(najpoznatija Izborna jevan"elja na srpskom jeziku su nekadanji spis Narodne biblioteke broj

57
Zbornik: PET VEKOVA SRPSKOG [TAMPARSTVA 1494-1994, Srpska
akademija nauka i umetnosti-Narodna biblioteka Srbije-Matica srpska, Beograd,
1994. godine
58
Popovi}, Pavle: PREGLED SRPSKE KWI@EVNOSTI, Beograd, 1921. godine
59
Za~ela - predstavqaju odlomke iz evan|eqa i apostola (Dela apostolska i
poslanice apostolske). Prvoga dana po~iwe se sa ~itawem prvog odlomka iz
Evan|eqa po Jovanu. Uporedo sa za~elima iz evan|eqa, istoga dana se ~itaju i za~ela
iz apostola. Za ~itawa iz evan|eqa kori{}eno je Miroslavqevo jevan|eqe. Za~ela se
~itaju polako, sve~ano i uzvi{enim glasom. U najstarijim slovenskim
jevan|elistarima (izbornim jevan|eqima) posebni (ekofonetski) znaci upu}uju kako
treba ~itati tekst za~ela. Navedeno prema: \or|e Trifunovi}: AZBU^NIK SRPSKIH
SREDWEVEKOVNIH KWI@EVNIH POJMOVA, Nolit, Beograd, 1990. godine
33
213, iz XIII veka - koji se sada nalazi u Dablinu, u Irskoj, spis Srpske akademije nauka i
umetnosti broj 2, iz XIV veka i jedan rukopis iz zbirke Sevastjanova broj 1.447 - koji se sada
nalazi u Dravnoj biblioteci u Moskvi, iz XVI veka).
4.2.3.2. Raspored i sadraj !itanja
Raspored i sadraj #itanja po Miroslavljevom jevan"elju je slede%i:
1. &itanja u vreme Pashe:
Pasha Jovan 1, 1-17
Prvi ponedeljak po Pashi Jovan 1, 18-28
Prvi utorak po Pashi Luka 24, 12-35
Prva sreda po Pashi Jovan 1, 35-51
Prvi #etvrtak po Pashi Jovan 3, 1-15
Prvi petak po Pashi Jovan 2, 12-22
Prva subota po Pashi Jovan 3, 22-33
Druga nedelja po Pashi Jovan 20, 19-31
Drugi ponedeljak po Pashi Jovan 2, 1-11
Drugi utorak po Pashi Jovan 3, 16-21
itd.
2. &itanja po Pedesetnici:
Prvi utorak po Pedesetnici Matej 4, 25; 5,1-12
Prva sreda po Pedesetnici Matej 5, 20-30
Prvi #etvrtak po Pedesetnici Matej 5, 31-41
itd.
Miroslavljevo jevan"elje predstavlja starosrpsku redakciju %irilometodijevskog
jevan"elja.
"U sklopu toga od posebnog je zna#aja leksika, u kojoj se u mnogim pojedinostima
nisu dosledno odravala reenja prvobitnog prevoda, nego su traena druk#ija,
usled #ega je dolo do mnogobrojnih leksi#kih razlika... Upore"enja su pokazala da
samo Miroslavljevo jevan"elje spada u konzervativniju grupu spomenika, u kojoj
su srazmerno malo dole do izraaja leksi#ke inovacije."
60
Miroslavljevo jevan"elje predstavlja veliko svedo#anstvo o knjievnoj delatnosti
srpskoga naroda u XII veku. Na osnovu njegovog izgleda i na#ina izrade, vidi se da su gradovi
u Rakoj i Humu bili sedita trgovine, upravljanja, ali i umetni#kog i knjievnog rada. Moe
se zaklju#iti da su prepisiva#i - pisari bili u stanju da oslikaju tekst inicijalima i ornamentima.

60
Rodi}, Nikola - Jovanovi}, Gordana: MIROSLAVQEVO JEVAN\EQE (kriti~ko
izdawe), Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1986. godine
34
Stare srpske knjige su bile lepe, okovane u srebru i zlatu, pisane krupnim #itkim
kaligrafski ispisanim slovima, ukraavane ornamentima, inicijalima i zastavicama, ponekad i
minijaturama. Zato je razumljivo to su raznete po Evropi i to ih vie ima sa#uvanih u
evropskim prestonicama nego u zemlji nastanka. Drugo evan"elje po vremenu nastanka,
Vukanovo, nalazi se u Sankt Petersburgu. U Londonu u Britanskom muzeju nalazi se
evan"elje iz 1355. godine sa portretom mitropolita Jakova, zatim u Sankt Petersburgu u
Dravnoj javnoj biblioteci nalazi se i #etvorojevan"elje koje je, po#etkom XV veka, uradio
slikar Radoslav. Psaltir !ur"a Brankovi%a, koji je najlepe i najbogatije opremljen
minijaturama, danas se nalazi u Dravoj biblioteci u Minhenu, u Nema#koj,
61
itd.
Razvoj srpskoga jezika je umnogome bio uslovljen prevo"enjem i citiranjem
Svetoga pisma. Za prepise se koristilo najbolje to se imalo: zlato, kobalt, pergamentna hartija,
prepisiva#i su bili majstori svoga zanata, a rukopis je potom okivan u srebro i zlato, neretko i u
drago kamenje. Sam #in prepisivanja je trajao godinama, a na jednom tekstu je radilo vie
ljudi. Tako su se sticale rukopisne knjige koje su predstavljale pravo blago. Poznat je podatak
da je porodica slabo poznatog i ne mnogo zna#ajnog kralja Vladislava 1281. godine imala #ak
trideset rukopisnih knjiga. Me"u njima je bilo nekoliko evan"elja u tekim konim koricama,
okovanih u srebro. Takve knjige su se nazivale tabule (tabulae). Na naslovnim stranicama su
se nalazili mali reljefi i bile su ukraene dragim kamenjem.
62
Kada je ovaj kralj imao takva
blaga moemo se zapitati kakve su biblioteke bile drugih srpskih kraljeva i careva? Kraljica
Jelena Anujska, udovica Uroa Prvog je #ak organizovala prepisivanje na dvoru, a tako
proizvedene knjige je kasnije poklanjala. Korice njenih knjiga su izra"ivane u Kotoru, kod
zlatara, i imale su Hristov lik u srebru i zlatu.
Evan"elja su ve% spolja, davala utisak svete knjige koja se #uvala i gledala sa
potovanjem. Na jednom evan"elju, koje je pripadalo upanu Desi, sinu kralja Vladislava, u
zlatu je bio ura"en reljef raspe%a. Despotica Jelena (%erka %esara Voihne, gospodara gr#ke
oblasti Drama, koja se posle smrti svoga mua despota Ugljee Mrnjav#evi%a, zamonaila u
dvadeset prvoj godini i postala #uvena monahinja Jefimija) je bila naru#ilac Psaltira, bez koga
nijedna plemi%ka porodica nije bila. Pretpostavlja se da je despot Stefan Lazarevi%, i sam
pisac, u vreme svog despotstva u ranom XV veku (od 1402. godine), posedovao biblioteku sa
vie desetina knjiga. U njoj su se nalazila jevan"elja ukraena minijaturama, psaltiri okovani i
ukraeni, Lestvica Jovana Lestvi#nika, Tuma#enje jevan"elja od Teofilakta, Svetska hronika
od Jovana Zonare, O budu%im vremenima od Lava Mudrog, Tuma#enje knjige o Jovu od
Olimpijadora Aleksandrijskog, estodnev Jovana Zlatoustog itd. Despot je 1418. godine dao
da se prepiu Jevan"elje i #etiri starozavetne knjige o carevima. Na tome je radio u#eni monah
Dositej. Kasnije je Dositej prepisivao (i prevodio) Mojsijevo Petoknjije. Knjigu Isusa Navina,
Knjigu o Sudijama i ponovo &etiri knjige o carevima - otprilike celu prvu polovinu Staroga
zaveta. Konstantin Filozof je u XV veku posebnu panju posve%ivao tuma#enju Pesme nad
pesmama, koju je napisao Teodor Kriski, pa je zato preveo na srpski jezik. Ipak, i pored sve
lepote i zna#aja kojeg je srpska prevodila#ka i prepisiva#ka knjievnost imala u prva tri veka
srednjeg veka, tuna je i jadna sudbina mnogih srpskih rukopisa.
O lepoti srednjevekovnih rukopisnih knjiga svedo#i i sudbina tzv. "Pariskog
#etvoroevan"elja", koje je nastalo negde u vreme vladavine Kraljevi%a Marka. Danas se nalazi
u Francuskoj, gde krasi Parisku nacionalnu bibilioteku. Prepisiva# ovog evan"elja zvao se
Ravul (drugo njegovo poznato delo danas se nalazi u Istorijskom muzeju u Moskvi, tre%e je
izgorelo u naoj Narodnoj biblioteci 6. aprila 1941. godine).

61
Beograd, 1990. godine, fototipsko izdawe iz 1975. godine
62
prema K. Jire~eku: ISTORIJA SRBA, druga kwiga, Zmaj, Beograd, 1990. godine
35
U Francuskoj tako"e, u Remsu, ve% se vekovima kao velika svetinja #uva jedan
slovenski rukopis - jevan"elistar na pergamenu iz XIII-XIV veka, #iji je jedan deo napisan
%irilicom a drugi glagoljicom. Ovaj rukopis je prepis nekog jo starijeg dokumenta koji je
sadravao elemente srpskoga jezika. Zanimljivost vezana za ovaj jevan"elistar je da se veruje
da su se na njemu, prilikom krunisanja, zaklela dva francuska kralja, Luj XIII i Luj XIV. Zato
je dobio naziv Sveti tekst (Texte du sacre).
U Srbiji, u srednjem veku, mnotvo podignutih manastira imalo je naro#it zna#aj i
za procvat srpske knjievnosti i, svakako, umetnosti. Te vladarske zadubine bile su mesta na
kojima su monasi razvijali pisanu i prepisiva#ku tradiciju. Sredita nae knjievnosti u tom
dobu bila su u Mileevi, Pe%i, De#anima, Lesnovu, i#i, Studenici, Ravanici... Tako nam je
ostao zapis iz prevoda Okajanog Dositeja iz 1416. godine, gde on objanjava razloge zato je
prevodio Knjige o carevima i Knjige dnevnika: "Ova #etiri carstva knjige prevedoh s gr#kih
knjiga na srpski blago#astivome i hristoljubivome i samodrcu Srbljima, gospodinu mojem
despotu Stefanu (Lazarevi%u)... a prevede se ova knjiga u leto 6924 u dane bogo#uvanoga...
despota Stefana... pisa se ova knjiga u potkrilju gore Prozraka blizu hrama pre#iste Bogorodice
to je na LJubostinji." Zanimljiv je i komentar inoka Isaije iz 1371. godine:
"Budu%i da se mnogi pre mnogo vremena i godina i po razli#nim mestima na"oe u
slovenskom naem narodu da prevode boanstvene spise od mnogopremudrog i
vetog, veoma skupog jelinskog jezika u na jezik... Jer gr#ki jezik jedno od Boga
od isprva vet i prostran bi, a drugo i od razli#nih posle mnogog vremena ljubitelja
mudrosti (filozofa) izukraen bi. A na slovenski jezik od Boga dobro bi stvoren,
jer sve to stvori Bog je veoma dobro, no lienjem ljubavi za u#enjem slova (spisa)
#astoljubivih mueva vetine kao ona je ne udostoji se."
63
Me"utim, prepisiva#i nisu bili samo monasi. NJih je bila oko tre%ina. Ostali su bili
laici, dijaci i parohijski svetenici - svetovnjaci. Teko je prona%i neki manastir u kome nije
postojala prepisiva#ka ili prevodila#ka delatnost. Manastir Manasija je za vreme despota
Stefana Lazarevi%a postao sredite #uvene resavske prepisiva#ke kole, gde su monasi
prevodili i prepisivanjem umnoavali knjige unose%i u njih manje jezi#ke reforme koje je uveo
Konstantin Filozof.
64
Ipak, tek od po#etka XIII veka, iz vremena posle osnivanja manastira
Hilandara na Svetoj Gori i posle organizovanja rada na pismenosti u njemu, nastaje niz
rukopisnih knjiga koje su sa#uvane. U to doba dolazi i do knjievne aktivnosti sv. Save u
Studenici od 1208-1215. godine. Kasnije se u i#i formira vano mesto za razvoj pismenosti i
knjievnosti. Ali, ni manastirska zatita nije uvek mogla da sa#uva rukopise. Studeni#ki
rukopisi su spaljeni u vreme uguivanja Prvog srpskoga ustanka 1813. godine. Iz prevelikog
straha od nevernika, jedan kalu"er je "spalio studeni#ke rukopise u isposnici vie manastira i
time naneo neprocenjivu tetu..."
65

63
Oba navoda prema: STARI ZAPISI I NATPISI, priredio Milorad Pavi}, Prosveta
- Srpska kwièvna zadruga, Beograd, 1986. godine
64
prema Veselinovi}, Rajko L., dr: ISTORIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
SA NARODNOM ISTORIJOM, Sv. Arh. Sinod SPC, Beograd, 1966. godine
65
Zbornik: STUDENICA, Kwièvne novine, Beograd, 1968. godine
36
4.2.4. Psaltiri
"Psaltir je od svih biblijskih knjiga najvie uticao na stil srpskih, kao i ostalih
slovenskih pisaca."
66
Knjige su bile omiljene a biblioteke nisu imali samo kraljevi i carevi i crkveni
velikodostojnici, dvorovi i manastiri, ve% i manje poznati imu%ni plemi%i i bogati gra"ani.
Tako je vladar-sevastokrator ohridski Branko Mladenovi%, otac Vuka Brankovi%a, imao Psaltir
sa tum#enjima, koji je za njega napisao Jovan Bogoslov 1346. godine u mestu Bor# (rukopis je
danas u Pragu).
Psaltir je knjiga koja sadri sve psalme iz Svetoga pisma. Prvi psaltir na slovenske
jezike preveli su $irilo i Metodije. Ovaj, najstariji poznati, srpski psaltir je sadravao i
tuma#enja svakoga stiha ili polustiha. Po jeziku se zna da spada u noviju redakciju psaltira, to
govori o mnogim drugim, ranijim.
Psaltir je bio naj#itanija biblijska knjiga u Srbiji toga doba.
"Pripadaju%i me"unarodnoj religiji i me"unarodnom drutvu, nai srednjovekovni
ljudi su imali i me"unarodnu lektiru. U toj lektiri, koja je bila preteno religiozne,
filozofske i moralisti#ke sadrine, prvo mesto je zauzimalo veliko delo svetske
knjievnosti Stari i Novi zavet, - psalme Davidove su mnogi znali napamet."
67
Sveti Sava je, #ak, sa gr#kog preveo jedan "Ustav za dranje psaltira", u kome
objanjava kako je video takav psaltir na gr#kom i poeleo da ga prevede. Sava upu%uje onoga
koji ho%e da "dri ovaj psaltir"
68
da se psaltira ne ostavlja kada ga uzme, i da sve psalme i
molitve treba da pro#ita za jedan dan i no%.
4.2.5. Navo"enje Svetoga pisma u drugim delima
Mnoge knjige koje su bile napisane ili prevedene u tom periodu, sadravale su
citate iz Svetoga pisma. Ovo navo"enje je upotrebljavano u itijima, poveljama, pohvalama i
raznim drugim zapisima, to govori da su autori ve% imali prepise i verzije prevoda Svetoga
pisma na srpskom jeziku, na raspolaganju. U rukopisima do XVII veka, u delima sv. Save,
Stefana Prvoven#anog, Domentijana, Teodosija, Danila, episkopa Marka, Grigorija Camblaka,
Konstantina Filozofa, popa Peje i Pajsija, ima 2.030 citata iz Svetoga pisma i dva navoda iz
apokrifnih knjiga.
"...vie od 1/3 (720) uzeto je iz Davidovih psalama. Posle psalama najvie su
upotrebljavana jevan"elja (568, i to Matej 311, Jovan 130, Luka 99, Marko 29). Na
tre%e mesto dolaze po broju upotrebe poslanice apostola Pavla (246, i to najvie

66
Zbornik: ISTORIJA SRPSKOG NARODA, Srpska akademija nauka i umetnosti,
67
68
Zbornik: SVETI SAVA, Vrhunci civilizacije, Beograd, 1989. godine
37
Poslanica Rimljanima 48...). Tako samo Psalmi, Jevan"elja i Pavlove poslanice
#ine 3/4 svih citata u svim delima nae stare knjievnosti."
69
Kako su prepisi i popravke evan"elja uticali na srpski jezik, moemo da vidimo na
primeru Vukanovog jevan"elja.
4.2.6. Vukanovo jevan"elje
Poto je Nemanja napustio vladarski presto, on je dravu podelio tako to je
srednjem sinu Stefanu Nemanji udelio vie zvanje velikog upana a starijem Vukanu (Vlkanu)
nie zvanje velikog kneza. Tre%i sin, Rastko, zamonaio se i uzeo ime Sava. Stefan i Vukan su
se borili me"usobno oko toga ko %e da nasledi #itavu dravu i u ratovanju koristili nastojanja
rimokatoli#ke crkve da dominira srpskim prostorom. Rimokatoli#ki uticaj je tada jo uvek bilo
veliki, naro#ito kada se zna da je Nemanja bio krten po katoli#kom obredu kao dete. Ponovo
se krstio po pravoslavnom obredu kada je imao trideset godina.
70
Papa Ino%entije III (1198-
1216) je bio Vukanov ro"ak preko ene. Tako Vukan 1199. godine u Baru odrava oblasni
rimokatoli#ki crkveni sabor. Bra%a su ratovala za prevlast. Tre%i brat, monah Sava dolazi
1208. godine da izmiri bra%u nad o#evim motima. Sa druge strane, Stefan Nemanja eli da
mu rimski papa udeli krunu. Poto je oterao svoju prvu enu vizantinsku princezu, Stefan
Nemanja se eni Venecijankom, iz dudevske porodice Dandolo, i pomo%u tog braka i novog
prijateljstva sa Venecijom, kona#no dobija papsku kraljevsku krunu, 1217. godine. &etiri
godine kasnije, poto je srpska crkva dobila autokefalnost, prvi arhiepiskop Sava I ga krunie
za srpskoga kralja.
Osim dravni#kih poslova, bra%a su se bavila i knjievnom delatno%u. Prema
tekstovima i knjievnoj kulturi Stefana Prvoven#anog moe da se zaklju#i da je veoma dobro
poznavao Sveto pismo, a naro#ito tekstove careva Davida i Solomona, mada je dobro
poznavao i evan"eliste.
71
U razmatranju zna#aja koje je Sveto pismo imalo na srpsku knjievnost i umetnost,
moemo da obratimo panju na tzv. minijaturno slikarstvo u srpskim knjigama. Najlepa
zaglavlja sa motivom raja sa#uvana su na poznatom srpskom evan"elju iz Britanskog muzeja,
za koje se veruje da je nastalo 1354. godine. U njemu se nalaze nacrtane skoro sve pojedinosti
koje Stefan Prvoven#ani navodi u svojim tekstualnim opisima zemaljskog raja: drve%e, ptice,
li%e i cve%e. Ove pojedinosti se pojavljuju na zaglavljima srpskoga "londonskog" evan"elja,
na po#etku Evan"elja po Marku, zatim i na po#etku Luke. Istorija je zapamtila i ime umetnika,
autora ovih minijatura: rasoder Kalist.
72

69
Stanojevi}, St. i Glumac, D. dr: SVETO PISMO U NA[IM STARIM
SPOMENICIMA, Srpska kraqevska akademija, Beograd, 1932. godine
70
Majkov, Apolon Aleksandrovi~: ISTORIJA SRPSKOG NARODA, prevod \ure
Dani~i}a, reprint prema izdawu iz 1876. godine, Novo delo, Beograd, 1990. godine
71
Radoji~i}, \. Sp.: TVORCI I DELA STARE SRPSKE KWI@EVNOSTI,
Titograd, 1963. godine
72
Radoj~i}, Svetozar: UZORI I DELA STARIH SRPSKIH UMETNIKA, Srpska
38
Stefan je naru#io da mu se izradi evan"elje, koje je prepisivao starac Simeon, tako
da je poznato i kao "Simeonovo jevan"elje". Me"utim, kako je u toj fazi borbe za presto
pobedio Vukan, a evan"elje se upravo dovravalo, izgleda da je Vukan naredio da se preda
njemu, pa je Simeon takvu posvetu napisao, pod kojim imenom je i danas poznato.
"Evan"elije Vukana Nemanji%a"
73
se danas nalazi u Publi#noj biblioteci u Sankt Petersburgu.
Ovo evan"elje je jedan od veoma zna#ajnih srpskih spomenika.
74
Na njemu je najvie radio
starac Simeon koji ga je i ukrasio, ali se mogu raspoznati rukopisi jo #etiri pisara. Prepisano
je u gradu Rastu (Rakoj).
Vukanovo jevan"elje ima 189 stranica, a dve nedostaju. Zastavice i inicijalna slova
imaju mnogo zajedni#kog sa Savinom knjigom. Kroz tekst se vidi o#igledan pokuaj da se
jezik obnovi i modernizuje, ali se sa tim nije uspelo do kraja. Na osnovu izgleda slova i
provere prevoda u odnosu na gr#ki original, moe se re%i da se srpski jezik tada veoma brzo
razvija, a uz jezik i pismo. Ima oko 1.500 mesta na kojima se Vukanovo jevan"elje razlikuje
od starih (Marijinskog, Savine knjige, itd...), a preko 600 mesta na kojima se Vukanovo
jevan"elje (jezi#ki) ne slae ni sa jednim drugim.
"...ve% u staroruskom Jurjevskom evan"elju iz po#etka XII stolje%a dolazi vie od
trideset rije#i Vukanova evan"elja kojih nema ni u jednom staroslovenskom
evan"elju."
75
Nove re#i uzimane su iz narodnog jezika - ivog jezika.
Vukanovo jevan"elje je modernijeg jezika od Miroslavljevog (koje spada pod
humsku knjievnost), i ve% predstavlja tradiciju rake knjievnosti. Nauka %e tek imati prilike
da istrai ovo blago, i da utvrdi kako je Vukanovo jevan"elje uticalo na razvoj srpskoga jezika,
kao i na ostale staroslovenske jezike.
4.2.7. Apokrifi
76

73
\orovi}, V.: JU@NA SRBIJA U NA[OJ KULTURI, sveska 1, Biblioteka
Narodnog univerziteta u Beogradu, 1921. godine
74
ENCIKLOPEDIJA JUGOSLAVIJE, osmi tom, Jugoslavenski leksikografski
zavod, Zagreb, 1971. godine
75
Vrana, Josip: VUKANOVO EVAN\EQE, Nau~no delo, Beograd, 1967. godine
76
Apokrifi, apokrifne kwige - tajne, skrivene kwige. Zvani~no zabrawene od
hri{}anske crkve. Sve kanonske kwige su popisane na laodikijskom saboru 360.
godine. Ostale kwige su spadale u spisak zabrawenih kwiga: "Index librorum
prohibitorum". I pored svih spiskova, apokrifi su u srpskoj kwièvnosti mnogo i
dugo prepisivani, sve do 19. veka. Neki su i u crkvi ~itani; "Protojevan|eqe
Jakovqevo" (na dan Bogorodi~inog ro|ewa), i "Nikodimovo jevan|eqe" (na Veliku
Subotu za Vaskrs). Navedeno prema: Trifunovi} \or|e: AZBU^NIK SRPSKIH
SREDWOVEKOVNIH KWI@EVNIH POJMOVA, Nolit, Beograd, 1990. godine
39
Tokom X, XI i XII veka, na teritorijama pod srpskom vla%u, prevode se mnoge
gr#ke knjige. Osim biblijskih tekstova i crkveno-slubenih knjiga, dolazi do prevo"enja
romana i putopisa, kao i do prevoda apokrifnih knjiga. Publiku su veoma zanimali tekstovi
koji su obra"ivali teme kao to su Evina pri#a o raju: "Knjiga o Adamu", zatim razgovor o
duama od kojih jedne idu u raj, a druge u pakao, a koji se vodi izme"u Avraama i arhan"ela
Mihajla: "Knjiga o Avramu", zatim "Vi"enje proroka Isaije" gde se opisuje budu%e ro"enje i
stradanje Hristovo, zatim "Vi"enje apostola Pavla", pa "Vi"enje Bogorodi#ino", "Jakovljevo
protojevan"elje", itd...
Zanimljivo je da su bogumili (babuni, patareni) imali uticaja na srpsku
prevodila#ku knjievnost. Jedan od najpoznatijih, prezviter Vasilije - poznat jo i kao pop
Dragolj, ostavio je za sobom #itav zbornik apokrifnih knjiga.
Bogumili su se bunili protiv crkvene jerarhije i protiv nasilja, a u ime "evan"eoskog
ravenstva" (jednakosti). Prema njihovoj nauci svi su ljudi bra%a, a me"u bra%om ne moe da
bude sirotinje. Me"u njima vlada jednakost, bratstvo i sloboda. Mukarci i ene su bili
ravnopravni. Krstili su se molitvom, postom i polaganjem na glavu Jovanovog evan"elja.
Postoje dokumenti prema kojima su mnogi od njih znali #itavo evan"elje napamet. Ovu
zemlju su smatrali za "avolsku, pa su zato oklevali da imaju decu, a verovali su da je pravi
ivot tek na onom svetu. Bogumili su odbacivali Stari zavet (osim Psalama). Nisu prihvatali
Mojsija i ostale proroke.
"Pored izu#avanja kanonskih knjiga bogumili su izu#avali i prevodili apokrifne
crkvene knjige, koje su u X, XI i XII veku bile u najve%em potovanju, pa ih i
prevodili na ondanji srpski knjievni jezik."
77
O nastanku i sudbini bogumila na naim prostorima mnogo je pisano, ali se jo
uvek malo zna. Me"utim, vredi zabeleiti jedno vi"enje dr Luja Bakoti%a (jugoslovenskog
diplomate u Vatikanu, pisca i jednog od prevodilaca Svetoga pisma u XX veku) koji, u svojoj
knjizi "Srbi u Dalmaciji" objavljenoj 1938. godine, kae:
"Kao to je poznato u Bosni i Hercegovini pre"oe u muslimansku veru ve%inom
raniji bogumili, koji nisu bili nita drugo do pravoslavni protestanti, koji su iz
pravoslavlja preli bogumilstvu."
78
Kako se drava Stefana Nemanje razra#unavala sa bogumilima, oni su proganjani,
ubijani, imanja su im oduzimana i poklanjana crkvi, a knjige su spaljivane. Tako su apokrifne
knjige, uglavnom brzo, bile unitene. Izbegavi progone u Bugarskoj i Srbiji, bogumili su
uto#ite nali u tadanjoj Bosni u kojoj je vladar ban Kulin tako"e bio bogumil. U Sinodiku
pravoslavlja bogumili-babuni se proklinju:
"Zli jeretici, trikleti babuni, koji se lano nazivaju hri%anima, i koji se rugaju naoj
pravoj veri, izostavljaju%i iz svetih knjiga re#i i preokre%u%i na zloverje, i koji se

77
Sre}kovi}, Slavkov Pantelija: ISTORIJA SRPSKOGA NARODA, kwiga prva,
78
Bakoti}, Lujo dr: SRBI U DALMACIJI, Beograd, 1938. godine
40
otkidaju od svete i pravoslavne crkve, i koji se rugaju svetome i #asnome krstu, i
koji se rugaju svetim ikonama i ne klanjaju im se - da budu prokleti."
79
U naoj knjievnosti pojavljivale su se slede%e apokrifne knjige:
80
Apokalipti!ne knjige
1. Knjiga Enohova (II vek pre Hrista), kod nas mla"a verzija iz I veka sa
hri%anskim dodacima poznatija i kao "Slovenski Enoh";
2. Knjiga Varuhova (II vek), prevod sa gr#kog;
3. Knjiga Avramova (iz I veka);
Legende - novele:
1. Legenda o Adamu (iz I veka), postojala je kra%a i dua verzija;
2. Mu#enitvo Jeremijino (jevrejska knjiga sa hri%anskim dodacima);
3. Vi"enje Isaijino (iz III veka pre Hrista, sa gr#kog);
Novozavetni apokrifi:
1. Prvo (proto) jevan"elje Jakovljevo (iz II veka)
2. Jevan"elje mladenstva (o Isusovoj mladosti)
3. Jevan"elje Nikodimovo
4. Legenda o Avgaru (iz III veka)
5. Apokrifna dela
6. Vi"enje sv. Pavla
7. Vi"enje bogorodi#ino
8. Drugi dolazak Hristov, itd.
Sveti Sava je u Nomokanonu (Zakonopravilu, Krm#iji) naveo Atanasijev popis
kanonskih knjiga i druge popise, kako bi spre#io upotrebu apokrifnih rukopisa. Krm#ijom su
poloeni temelji crkveno-zakonske organizacije svojine, li#nih prava, ure"enja ivota u
manastirima i dr. u Srbiji.
"Sveti Sava je osniva# onih intimnih odnosa izme"u pravoslavne crkve i
Nemanji%ke drave, koji su se odrali sve do kraja nacionalne samostalnosti, pa su
produeni i posle ovoga u odanosti crkve nacionalnim idealima i u identifikovanju
srpstva sa pravoslavljem, koje po#inje tako jo sa Savom."
81

79
navedeno prema: Petrovi}, Miodrag M.: POMEN BOGUMILA - BABUNA U
ZAKONOPRAVILU SVETOGA SAVE I "CRKVA BOSANSKA", Beograd, 1995.
godine
80
Popovi}, Pavle: PREGLED SRPSKE KWI@EVNOSTI, Kwiàra Gece Kona,
81
Slijep~evi}, \oko dr: ISTORIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, kwiga
prva, BIGZ, Beograd, 1991. godine
41
5.
SRBI I
TAMPANJE SVETOGA PISMA
"U biblijskoj i ranohri%anskoj poetici produenoj u vizantijskoj i srpskoj
srednjevekovnoj literaturi, osnovno i najve%e #udo boanskog Otkrivenja jeste
bezrezervna ljubav Boija javljena svetu i #oveku u Hristu, kao istinski novo
otkrivenje, kao novi odnos i savez Boga i #oveka."
82
Polovinom XV veka Johanes Gutemberg je po#eo da tampa knjige, a u svom
Turskom kalendaru iz 1454. godine, u kojem govori o padu Carigrada u turske ruke 1453.
godine, spomenuo je i Srbe. Kotoranin Andrija Paltai% je u Veneciji 1476. godine odtampao
svoju prvu knjigu od ukupno 38. Knjige koje su se tampale u XV veku zovu se inkunabule.
Krajem tog XV veka, 1493. godine, %irili#nu tampariju otvara gospodar Crne Gore !ura"
Crnojevi% na Cetinju, a tampar se zvao Makarije. To je druga tamparija na %irilici, po
vremenu nastanka, ikada osnovana. Prva je otvorena u Poljskoj, u Krakovu samo dve godine
ranije. Ve% 1495. godine na Cetinju se tampa Psaltir, a 1496. godine tamparija prestaje sa
radom.
U periodu od 1494. godine do 1638. godine, odnosno u periodu od 143 godine,
koliko je trajao prvi period tamparstva na srpskom jeziku, radilo je nekoliko tamparija:
Cetinjska - Crnojevi%ka, Venecijanska vojvode Boidara Vukovi%a i njegovog sina Vi%enca,
Venecijanska Zagurovi%eva, Rujanska, Goradanska, Gra#ani#ka, Mileevska, Mrkina#ka,
Skadarska. Posle ovog perioda i gaenja prvih tamparija, ponovo dolazi do pojave
prepisivanja i rukopisne knjievnosti, koja %e trajati sve do 1741. godine, kada je objavljena
knjiga "Stematografija" Hristifora efarovi%a.
5.$. tampanje Psaltira
U prvom periodu tamparstva pojavila se 41 knjiga, od kojih su #etiri ponovljena
izdanja. Od svih tih knjiga samo #etiri su #etvorojevan"elja, zatim je ura"eno desetak Psaltira,
a ostalo su crkveno-slubene knjige i molitvenici. Obzirom na popularnost i zna#aj koji je
pridavan psaltirima u srednjem veku, nije neobi#no to je toliko puta tampan i pretampavan.
Pogledajmo pregled tampanja Psaltira na srpskoslovenskom jeziku:
1. Cetinjski 1495. godine
(Sa#uvani primerak nalazi se u Zavodu za zatitu spomenika kulture Srbije, ima
348 listova)
2. Boidara Vukovi%a 1520. godine u Veneciji

82
Jevti}, Atanasije: BO@ANSKO I ÛDESNO U SRPSKOJ RELIGIJSKOJ
KWI@EVNOSTI (~lanak), Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1989.
godine
42
(Ovaj Psaltir sa posledovanjem tampan je u dva dela. Sam Psaltir je ura"en 1519.
godine a dodatak - posledovanje - slede%e 1520. godine. &uva se u Srpskoj
akademiji nauka i umetnosti, nepotpun, nedostaju tri lista)
3. Goradanski 1521. godine
(Izra"en u tampariji Boidara Goradanina, ne postoji sa#uvan #itav primerak,
trebalo bi da ima 352 (?) strane)
4. Mileevski 1544. godine
(Nalazi se u zbirci Rad. M. Gruji%a, ima 350 stranica, nedostaju #etiri)
5. Vi%enca Vukovi%a 1546. godine u Veneciji
(drugo izdanje iz 1520. g.)
(Nalazi se u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, sa#uvan u potpunosti, ima
308 stranica)
6. Mileevski 1557. godine
(U nau#nim krugovima postoji rasprava da li je ovaj Psaltir ura"en na osnovu
prethodnog Mileevskog Psaltira iz 1544. godine, ili na osnovu Cetinjskog iz 1494.
godine. Nalazi se u zbirci Rad. M. Gruji%a, nedostaju listovi)
7. Vi%enca Vukovi%a 1561. godine u Veneciji
(tre%e izdanje iz 1520. g.)
(Nalazi se u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, ima 279 listova, od kojih je est
listova dodato u rukopisu, nekoliko listova je sasvim ote%eno)
8. Jerolima Zogurovi%a
83
1569. godine u Veneciji
(Nalazi se u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, ima 252 stranice, nedostaje osam
stranica)
9. Bartolomea Ginamia 1638. godine u Veneciji
(drugo izdanje iz 1569. g.)
(Nalazi se u zbirci Rad. M. Gruji%a, nepotpun)
10. Nepoznati Psaltir XVI vek (?)
(Sa#uvan samo jedan list, u privatnoj zbirci u Beogradu)
84
Prema jednom dokumentu, Vi%enco Vukovi% je prodavao tampane srpske psaltire.
Prona"en je ra#un na 200 Psaltira i spis o jo 200 neuvezanih Psaltira. Vi%enco je imao
trgova#ke ortake Dubrov#ane, koji su u XV i XVI veku veoma mnogo trgovali sa srpskim
zemljama. Knjigama su trgovali u Dubrovniku, Beogradu, Vidinu i Nikopolju, i to na sanduke.

83
U pogovoru svog Psaltira Kotoranin Jerolim Zagurovi} se zalaè da se Psaltir
zove po srpski "Pev'c"
84
Podaci o Psaltirima navedeni prema: Medakovi}, Dejan: GRAFIKA SRPSKIH
[TAMPANIH KWIGA XV-XVII VEKA, Srpska akademija nauka, Beograd, 1958.
godine
43
Za Bartolomea Ginamia postoji podatak da je u Veneciji imao stovarite tampanih knjiga,
koje je kasnije prodavao.
Isto tako, u Dubrovniku je postojala tamparija u kojoj su ve% 1502. godine imali
kalupe za %irilska slova, ali ta tamparija nije nikada proradila. Deset godina kasnije,
dubrova#ki metar Fran Ratkovi%-Micalovi% je finansirao tampanje Molitvenika na narodnom
jeziku i na %irilici 1512. godine u Veneciji (u Mlecima) u tampariji !or"a Ruskonija, za Srbe
katoli#ke veroispovesti.
5.2. tampanje !etvoroevan"elja
5.2.$. %etvorojevan"elje Crnojevi#ko (izgubljeno)
Ovo #etvorojevan"elje je izgubljeno. Pretpostavlja se da je tampano u crnojevi%koj
tampariji na Cetinju 1494/5. godine. O njemu znamo samo na osnovu jednog spisa iz 1548.
godine gde se navodi da je izvesni prezviter Vuk u Bu"anovcima u Sremu (blizu Beograda)
prepisao #etvorojevan"elje i o tome je sa#inio zapis
85
. U nau#nim krugovima postoji
nedoumica da li je ova knjiga ikada postojala, ali kako i ostala tri #etvorojevan"elja tampana
u istom periodu li#e jedno na drugo, postoji mogu%nost da se ona posredno ili neposredno
oslanjaju na crnojevi%ki tekst.
5.2.2. Rujansko !etvorojevan"elje
Ovo #etvorojevan"elje je najstarija tampana knjiga na teritoriji Srbije, i veruje se
da poti#e iz 1537. godine. tampar je bio monah Teodosije. Iako se danas vie ne zna ta#no
mesto ovoga manastira, pretpostavlja se da je Rujno bilo u blizini Uica, u oblasti koja se od
1980. godine nalazi pod veta#kim jezerom iz koga se Uice snabdeva vodom. Jedini poznati
ceo primerak #etvorojevan"elja sa 300 listova nalazi se u Narodnom muzeju u Pragu, u
afarikovoj zbirci; drugi, manje ote%en, sa 296 listova #uva se u Sankt Petersburgu (ovaj
primerak je, sa jo jedanaest drugih knjiga, biblioteci prodao Vuk Karayi%). Primerak koji se
nalazio kod nas uniten je 6. aprila 1941. godine u Narodnoj biblioteci. Danas u zemlji imamo
samo jedan odlomak od 92 stranice, koji se #uva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Tragi#no je da u naoj zemlji ne postoji #ak ni filmovana kopija u boji ove
najstarije srpske tampane-otisnute knjige (postoji crno-bela), jer #eke vlasti ne dozvoljavaju
osvetljavanje svog primerka. Snimak u boji je vaan jer je knjiga tampana u crnoj i crvenoj
boji, a na dve stranice u tekstu pojavljuje se i zelena.
Vuk Karayi% je 1857. godine, povodom ove knjige, napisao: "Za mene je, a i za sve
Srbe u dananjoj kneevini Srbiji, najznatnije je ono Jevan"elije, to je tampano u Rujnu, u
nahiji ui#koj"
86
. Ipak ga to nije spre#ilo da, kada je bio u finansijskoj krizi, jedan primerak te
retke i dragocene knjige proda, uz mnoge druge rukopise koje je nudio i prodavao berlinskoj
Dvorskoj biblioteci, be#koj Biblioteci, petrogradskoj Carskoj publi#noj biblioteci, biblioteci u

85
Zbornik: PET VEKOVA SRPSKOG [TAMPARSTVA 1494-1994, SANU-Matica
srpska-Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 1994. godine
86
Navedeno prema: Mano-Zisi, Katarina: ISTORIJSKI OKVIRI [TAMPARIJE U
MANASTIRU RUJNO 1536-1537 (~lanak), Zbornik: RUJANSKO
ÊTVOROJEVAN\EQE, Rep. zavod za me|unarodnu nau~nu, prosvetnu, kulturnu i
tehni~ku saradwu SR Srbije i Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 1987. godine
44
Odesi, itd. Smatra se da je za rublje i talire, koje je dobio prodajom srbulja (starih srpskih
rukopisa i knjiga) te, 1858. godine, Vuk kupovao zemlju u Tri%u. Tako je 7. marta spisak od
petnaestak rukopisa i knjiga nudio u Petrogradu, a ve% 10. maja on nudi nekoliko knjiga i
rukopisa u Berlinu. Nemcima su knjige bile skupe, ali na cenu su pristali Rusi...
Kada se 1987. godine navrilo 450 godina od tampanja Rujanskog
#etvorojevan"elja, prvi put je iroj javnosti kod nas ponu"eno fototipsko izdanje, koje %e
sluiti daljim prou#avanjima ovog neprocenjivo dragocenog spomenika srpske knjievnosti,
jezika i religioznosti.
"Trudio sam se o ovome ja greni, ubogi umom, a bogati grehom, i Hristu sluga,
monah Teodosije. O ovome molim se bra%o vama, ili vi koji budete #itali, ili
pretampavali, ispravljajte, a ne kunite, zaradi Boga i svoje due, jer ovo nije pisao
Duh sveti, ni an"eo, ve% #ovek malouman i slabomo%an, i ta vie sam. Slava
svritelju Bogu, Amin."
87
5.2.3. Beogradsko !etvorojevan"elje
Beogradska tamparija je 1522. godine objavila ovo &etvorojevan"elje kao jedinu
knjigu koja je iz te tamparije izala, i koja predstavlja prvu knjigu tampanu u Beogradu.
Priprema slova i kaligrafija bili su visokog kvaliteta. Vlasnik tamparije bio je knez Radia
Dmitrovi%, a posle njegove smrti berberin i trgovac Trojan Gunduli%, iz poznate dubrova#ke
porodice Gunduli%. U Gunduli%evoj zaostavtini su prona"ene i druge tampane knjige, pa se
pretpostavlja da je rad na tampi i prodaja knjiga bila unosan posao
88
. tampar je bio
jeromonah Mardarije iz Mrkine crkve, koji je kasnije tampao i Mrkina#ko jevan"elje.
Knjiga je velikog formata i ima 212 stranica. Nalazi se u posedu Univerzitetske
biblioteke u Beogradu. Smatra se da je tekst evan"elja koja su tampana nastao kao
transkripcija tzv. Makarijevog bugarsko-slovenskog jevan"elja iz 1512. godine. Ova knjiga tek
#eka na svoje fototipsko izdanje, kako bi se time omogu%ila dalja izu#avanja, a bez ote%ivanja
originala koji treba sa#uvati.
5.2.4. Mrkina!ko !etvorojevan"elje
Ovo je poslednje &etvorojevan"elje koje je tampano u prvom periodu, nastalo je
1562. godine i predstavlja ponovljeno izdanje Beogradskog. Na njemu je radio jeromonah
Mardarije. Sadri manje promene i popravke u obliku i izgledu slova i ilustracija.
Ne zna se mesto gde se nalazio Mrkina#ki manastir-crkva, odnosno tamparija.
Pretpostavlja se da je bila negde u predelu Kosjeri%a. Mardarije je iz Beograda preneo
drvorezne plo#e i slova i pokuao da im pobolja izgled daljim dubljenjem i obradom. Knjiga

87
Deo zapisa monaha Teodosija u kolofonu (titli) Rujanskog ~etvorojevan|eqa, u
savremenom prevodu.
88
^lanak: Kulturni ìvot: [tamparija Trojana Gunduli}a, ISTORIJA BEOGRADA,
prvi tom, Prosveta, Beograd, 1974. godine
45
ima 211 strana velikog formata. &uva se u Narodnoj biblioteci Srbije i #eka na svoje
fototipsko izdanje.
Prvi period tamparstva u Srbiji trajao je nepun vek i po. tamparije u zemlji
osnivane su pri manastirima, a tampari su bili monasi. Ni za jednog od njih se ne zna gde je
izu#io tamparski zanat. Rad je zavisio od manastirskih sredstava i nije bilo prave mogu%nosti
da zaivi preduze%e, kao to je to bilo mogu%e u Mlecima, koji su organizovali distribuciju i
prodaju tampanih knjiga po Srbiji. U procesu tampanja kori%ena su drvena slova, to
predstavlja raniju fazu u razvoju tamparstva, dok su se u to vreme u zapadnoj Evropi ve%
uveliko koristila izlivena olovna slova. Nai tampari su mukotrpno i dugotrajno radili, a bez
prave podrke, i sa njihovim odustajanjem, odlaskom ili smr%u, gasile su se i tamparije. Sve
su radile relativno kratko, jedino su u Mileevskoj tampariji i u Mrkinoj crkvi tampane po
dve knjige.
Osim toga, u XV i XVI veku turski sultani su stalno uvodili nove poreze i namete, a
tada naputene crkve i manastiri su prodavani i od njih (od gra"evinskog materijala) podizane
su yamije, bezistani i saraji. Tako postoji zapis da je Mehmed paa Sokolovi%, tada turski
veliki vezir, naredio da se u Beogradu 1568. godine srue tri srpske crkve i jedna sinagoga,
koje su bile naputene jer vie nisu mogle da pla%aju namete.
89
Ovo nije u skladu sa uvreenim
pozitivnim shvatanjem o poznatom turskom velikanu naega porekla, koji je svoga brata
Makarija postavio za patrijarha srpske crkve u Pe%i. Tada, za razliku od crkava i manastira,
Patrijariji nisu podizani porezi, a turska vlast je garantovala prihode patrijarha. Verovatno da,
za uzvrat, Makarije nije hteo da se suprotstavlja turskoj vlasti oko pitanja ruenja mnogih
srpskih crkava i manastira, to je bilo jako izraeno u #itavom tom periodu. Sa druge strane,
opet, postoje mnogi zapisi koji govore o graditeljstvu i zidanju novih crkava i o formiranju
novih parohija, u isto vreme. O#igledno je da je Makarije morao da vodi naro#itu politiku,
koja je pretpostavljala nemale ustupke, a kako bi uspeo da realizuje one projekte za koje je
smatrao da su od ve%e vanosti po o#uvanje crkve.
Pretpostavlja se da je, pod tim uslovima, prestala da postoji i Mrkina crkva,
manastir Rujno i drugi.
"I, avaj, oci i bratija, kako da vam ispri#am tada na hri%ane ljutu skrb i bezakono
nasilje i teke namete od bezakonih i trikletih Turaka i svetim i boestvenim
crkvama satiranje i zapu%ivanje, a jo vie u srpskoj zemlji velikim lavrama, to su
hristijanska gospoda gradila, kako i na mnogim bezakonici na#inie svoje yamije i
trikleta kapita svoja besovska..."
90
Kako je od 1647. godine do kraja XVIII veka prestalo tampanje srbulja, Srbi su se
sluili ruskim crkvenim knjigama. Prema srpskim originalima, u Rusiji su 1693. godine

89
\ur|ev, Branislav: ZA[TO PRESTAJE RAZVITAK SRPSKOG [TAMPARSTVA
U DRUGOJ POLOVINI XVI STOLE]A, zbornik radova, Sarajevo, 1972. godine
90
Zbornik; STARI SRPSKI ZAPISI I NATPISI, priredio M. Pavi}, Srpska
46
natampane crkvene knjige, i potom rasturene po tadanjim crkvama u Srbiji. Ove knjige su
brzo istisle i sasvim zamenile stare knjige srpske redakcije...
91
O tome je Vuk Stefanovi% Karayi% zapisao slede%e:
"Poto Turci sa svijem obladaju naijem zemljama i narodom, manastire poharaju...
onda prestane tampanje knjiga u naijem krajevima. U tom Rusi navale tampati
crkvene knjige po preina#enom slovenskom jeziku, koje narod na, ne imaju%i
svojijeh, stane kupovati i u#iti se novome crkvenom jeziku." - Primeri srpsko-
slovenskog jezika
92

91
Niketi}, Svet. J.: PREVODI NOVOGA ZAVETA NA SLOVENSKI I SRPSKI
(~lanak), Glasnik srpske crkve, Beograd, 1894. godine
92
Navedeno prema: HRI[]ANSKI VESNIK, ~asopis duhovni, Beograd, 1888.
godine
47
48
6.
UVOZ SVETIH PISAMA
6.1. REFORMACIJA
Kako se talas Reformacije u XVI veku irio Evropom, pristigao je do Slovenije i
Hrvatske. U Sloveniji je protestantski propovednik Primo Trubar organizovao rad na
prevo"enju Svetoga pisma na narodni jezik, a sli#an proces doga"ao se i u Hrvatskoj i
Dalmaciji. Reformatori su eleli da svoj uticaj proire i na podru#je gde je iveo srpski ivalj -
na Dalmaciju i zale"e i na, od Turske okupirane, Bosnu i Srbiju.
Kada je 1561. godine u gradu Urahu kod Tibingena u Nema#koj osnovana
glagolji#na i latini#na tamparija, kako bi se tampale knjige na slovena#kom, hrvatskom (na
glagoljici) i italijanskom jeziku, iste godine otvorena je i %irili#na tamparija. Tako je nastao
zavod pod imenom: "Slovena#ka, hrvatska i %irili#ka tamparija". U tampariji se nalazila i
knjigoveznica. Ovo se doga"alo na dvoru barona Ivana Ungnada, Hrvata koji je zbog
reformatorskih stavova bio prognan u Nema#ku. Glavni finansijeri rada tamparije bili su:
boemijski kralj Maksimilijan, veliki vojvoda Kristofer od Virtemberga i mnogi drugi
protestantski kneevi i slobodni gradovi u Nema#koj.
Te, 1561. godine, izlivena su %irili#na slova i po#elo se sa pripremama. Najvanije
je bilo prona%i u#enog #oveka koji bi bio lektor tampanih knjiga na %irilici.
Primo Trubar i njemu pridrueni bivi katoli#ki svetenik Stipan Konzul Istranin
pregovore su, po preporuci, vodili sa izvesnim Srbinom Dimitrijem (Demeterosom) koji je bio
dobar poznavalac %irilice, a znao je i gr#ki, rumunski, italijanski i turski jezik. On je est
godina bio sekretar i "levit" carigradskog patrijarha i kasnije sekretar moldavskog vojvode
Aleksandra. O njemu postoje podaci da je bio #estit i vrlo u#en #ovek i da je boravio u
Virtembergu, u Nema#koj, gde se priklonio Reformaciji.
"Taj Dimitrije je pripovedao kako u Turskoj ima dosta %irilskih prevoda Svetoga
pisma i da ga ne treba prevoditi. Nagovarali su ga da do"e u Nema#ku i postane
u#itelj gr#kog jezika, ali on od #itave ideje odustane i ode kod moldavskog despota,
gde je bio u velikoj milosti."
93
U Urahu su od 1561. godine tampane %irili#ne knjige jer je namera bila da se
raspar#aju isto#nim balkanskim narodima. Vo"e protestantskog pokreta su mislili da %e,
pomo%u %irili#nih knjiga, da raire reformaciju i kod Srba. Kako nisu imali nijedan srpski
prevod Svetoga pisma, oni su %irilicom tampali hrvatske prevode, pa su takvu Bibliju nazivali
"Ilirska"
94
.

93
Bu~ar, Frawo dr: POVIJEST HRVATSKE PROTESTANTSKE
KWI@EVNOSTI ZA REFORMACIJE, Matica Hrvatska, Zagreb, 1910. godine
94
Kilgour, R.: THE BIBLE THROUGHOUT THE WORLD, World Dominion
Press, London, 1939
49
"Knjige, tampane glagoljicom, latinicom i %irilicom, na narodnom i crkvenom
jeziku, povezuju se u celinu upravo po tome to su izale u roku od nekoliko godina
iz te radionice u udaljenoj zemlji i to sadre protestantske verske tekstove, od
prevoda Biblije do polemi#nih sastava."
95
Sa ovim %irili#nim knjigama protestanti nisu imali nikakvog uspeha kod Srba
96
, a
protestantizam je relativno slabo zaiveo #ak i u Hrvatskoj i Sloveniji.
97
Kako bi pripremili %irilske knjige, Primo Trubar i Stipan Konzul Istranin, pozvali
su Antuna Dalmatina Aleksandrovi%a, rodom iz Sinja, tako"e biveg katoli#kog svetenika. Po
njihovim nacrtima slova je izlio slikar Jakob Salb u Nirnbergu.
Tragaju%i za pogodnim saradnicima Trubaru je uspelo da u Urah dovede dva
pravoslavna svetenika - kalu"era: Matiju Popovi%a iz Srbije i uskoka Jovana Maleevca iz
Bosne. Za Maleevca se veruje da je to #uveni "dijak Jovan Maleevac" koji je bio prepisiva#
knjiga u Trebinju od 1524. do 1546. godine, a da je zatim radio u Crnoj Gori i u manastiru u
Pljevljima. Maleevac je imao razne ideje i predlagao je da se tampa knjiga za turskog sultana
u kojoj bi se govorilo o "pravom evan"elju a protiv pape i Muhameda", zatim da se %irilske
knjige tampaju u Veneciji gde su ve% postojali svi neophodni uslovi za rad, i sl.
Maleevac i Popovi% su krenuli za Urah sa Trubarom iz LJubljane. Sa sobom su
nosili i "usko#ke knjige", za koje je bio odvojen poseban tegle%i magarac, to govori o koli#ini
noenih srpskih knjiga. Uredno vo"eni trokovnici pokazuju da su ova dva svetenika u Urahu
ostala neto manje od pet meseci, i da su stalno traili da jedu ribu, a ne meso (to je u bilo
skladu sa monakim obi#ajima) itd. Na kraju su pred Trubarom i ostalima sve#ano posvedo#ili
i potpisali da su prevodi Novoga zaveta i Katehizisa dobri i razgovetni, kao i da su tampana
slova dobra.
U sva"i koja je izbila izme"u Trubara i Stipana Istranina oko rada u Urahu, kasnije
se govorilo i o radu srpskih svetenika. Tako je Trubar u jednom pismu baronu Ungnadu
napisao: "...da su dobro posluili svojim knjigama i jezikom..."
98
Me"utim, po povratku svetenika u Bosnu, javljeno je da je Matija Popovi%
poginuo, a da o drugom nema ni traga.
"Tako se izjalovila nada hrvatskih i kranjskih reformatora, koji su se mnogome
nadali od Uskoka, poglavito pak, da %e oni obratiti svoje zemljake, pa#e i #itavu
Bosnu i Tursku na reformaciju prihvativi Virtemberki "crkveni red"."
99

95
Ivi}, Pavle: SRPSKI NAROD I WEGOV JEZIK, Srpska kwièvna zadruga,
96
Zbornik: RUKOPISNE I [TAMPANE KWIGE, Muzej primewene umetnosti,
97
THE CAMBRIDGE HISTORY OF THE BIBLE, University Press, Cambridge,
1963
98
Medakovi}, Dejan: GRAFIKA SRPSKIH [TAMPANIH KWIGA XV-XVII
VEKA, Srpska akademija nauka, Beograd, 1958. godine
99
Kao pod brojem 96.
50
Tokom tri godine postojanja ove protestantske %irili#ne tamparije, ura"eno je osam
projekata. Od Svetoga pisma tampan je samo Novi zavet, i to u dva dela, u prevodu Antuna
Dalmatinca i Stipana Istranina:
1561. godine
1. Pokusni list (Urah) 300 komada
2. Bukvar - Table za dicu (Tibingen) 2000 -"-
3. Katekizam (Tibingen) 2000 -"-
1562. godine
4. Edni kratki razumni nauci (Tibingen) 1000 kom.
5. Artikuli - Prava stara krstianska vera 1000 -"-
1563. godine
6. Prvi del novoga tetamenta - prvo izdanje
(&etiri evangelisti i Dijanje apostolsko) 2000 kom.
7. Drugi del novoga tetamenta
(apostolske Epistole po Ordinu) 1000 -"-
8. Prvi del novoga tetamenta - drugo izdanje
(sa malim izmenama) 1000 -"-
9. Postila 500 -"-
Kako sami prevodioci kau u uvodu, prevod je uglavnom sledio raniju verziju na
latinskom Erazma Roterdamskog, kao i Luterovu nema#ku verziju Biblije, uz konsultacije sa
prevodima na druge jezike. A. Leskien
100
smatra da su puno koristili ve% postoje%e Lekcionare
na narodnom jeziku, za one delove Novoga zaveta koji su u njima bili prevedeni.
Pretpostavlja se da su namerno meali dijalekte jer u knjigama postoje uporedno
tampani sinonimi - verovatno u nastojanju da knjige imaju primenu u to irem podru#ju.
Kod %irilskih tekstova primetan je snaan uticaj crkveno-slovenskog jezika. Kako postoje dva
razli#ita poveza Prveg dela... smatra se da je tira bio ve%i od navedenih hiljadu komada. Jedan
povez ima samo obiman tekstualni naslov na %irilici, a na drugom se, uz tekst, nalaze portreti
Trubera, Dalmatina i Konzula, to je za ondanje vreme bilo veoma moderno. Drugi del... je u
Otkrivenju imao ilustracije koje su tampane od drvenih izrezbarenih plo#a. "Dva od %irilicom
tampanih izdanja nose u naslovu oznake da su na srpskom jeziku, ali njihove jezi#ke osobine
to ne potvr"uju."
101
Kontrareformacija, koja je ubrzo usledila, osim istrebljivanja i progonjenja
protestanata imala je za cilj da uniti sve njihove knjige, i to spaljivanjem. Pretpostavlja se da

100
HISTORICAL CATALOGUE OF THE PRINTED EDITIONS OF HOLY
SCRIPTURE, in the Library of the British and Foreign Bible Society, Kraus Reprint
Corporation, New York, 1963
101
Kao pod brojem 95.
51
zato ove knjige nisu nikada ni dole do Srba. Od 10.800 %irili#nih knjiga iz Uraha, do danas je
sa#uvano manje od #etrdeset primeraka, od kojih nije nijedan primerak Drugoga dela novoga
tetamenta. Jedan lepo o#uvani primerak Prvog dela novog tetamenta danas se #uva u
Biblioteci eparhije budimske u Sent Andreji u Ma"arskoj.
Godine 1564. umro je baron Ungnad i tamparija je prestala sa radom. Na predlog
cara Ferdinanda II, tampariju iz Uraha 1566. godine je preuzela katoli#ka Propaganda
(Kongregacija za irenje vere) i prenela je u Rim.
102
Pojedini autori smatraju da su dva srpska svetenika (koji su bili u Urahu)
predstavljali tzv. "izdajnike" - jer su pomagali izdavanje Svetoga pisma za Srbe, a van krila
srpske crkve, dok drugi veruju da su njihovi motivi bili #isto finansijske prirode. Zanimljiv je
stav koji je zauzeo protojerej SPC u Zagrebu Jovan Nikoli%, u tekstu koji je 1991. godine
objavio katoli#ki #asopis "Bogoslovska smotra":
"No kao po#etak interkonfesionalne saradnje oko izdanja Svetoga pisma treba
istaknuti da je vie pravoslavnih svetenika iz Bosne bilo angaovano u
NJema#koj, u protestantskim tamparijama na prijevodu i pripremama izdanja
Biblije za potrebe Junih Slovena."
103
6.2. UVOZ RUSKIH BIBLIJA
Turska osvajanja i unitenja manastira i manastirskih tamparija, dovela su do
potpunog prestanka tampanja u Srbiji. U preostalim manastirima i crkvama dolazi do
obnavljanja prepisiva#kog rada u XVI i XVII veku. Tom delatno%u najvie se bave: Lesnovo,
Gomionica u zapadnoj Bosni, Orahovica u Slavoniji, Kruedol u Sremu, u Belajcima kod
De#ana, Pe%, Gra#anica, Studenica, Dobrun, Mileeva i drugi. Rad na prepisivanju je
zadovoljavao potrebe samih manastira i okoline, ali je bilo i ve%ih prepisiva#kih centara, koji
su radili po naruybini (Hilandar, Kareja itd.). Osnivaju se novi centri, a jedan od najvanijih za
kasniju istoriju i prenos kulturnog nasle"a u Sent Andreju, bio je manastir Ra#a na Drini.
"...gde %e se u drugoj polovini XVII veka razviti toliko zna#ajno pisarsko i
knjievno sredite da se s pravom moe govoriti o "ra#anskoj koli"; ova %e odigrati
vanu ulogu u razvoju i preobraavanju srpske knjievnosti u osamnaestom veku
daleko na severu, u Sentandreji."
104
Neguje se stara knjievnost i prepisuju liturgijske knjige. U ovom razdoblju dolazi
do bliskog povezivanja pravoslavnih zemalja, tako da se povezujemo sa Rusijom i Bugarskom.

102
\or|i}, Petar: ISTORIJA SRPSKE ]IRILICE, Zavod za izdavawe udbenika,
103
Nikoli}, Jovan protojerej: BIBLIJA U PRAVOSLAVNOJ CRKVI (~lanak),
Bogoslovska smotra, Ephemerides Theologicae Zagrebien ses, br. 1-4, Zagreb,
1991. godine
104
Bogdanovi}, Dimitrije: ISTORIJA STARE SRPSKE KWI@EVNOSTI, Srpska
kwièvna zadruga, kwiga 487, Beograd, 1980. godine
52
Tenja da se oja#a pozicija srpske crkve kao i da se ona povee sa jednom jakom
pravoslavnom carevinom, dovodi do politi#kih poteza. Verovatno da je i teka materijalna
situacija prisilila mnoge manastire da se za pomo% okrenu ruskim carevima i crkvi, trae%i
zatitu.
Tako monasi koji stalno putuju u Moskvu i Kijev, sa sobom natrag donose sve vie
ruskih tampanih knjiga. Ovaj trend se naro#ito razvija posle revizije prevoda Svetoga pisma
na ruskom jeziku koji je u#inio ruski patrijarh Nikon, #ime je kvalitet i ta#nost prevoda
dovedena na visoki nivo.
"Prve knjige u Rusiji tampane su za vreme cara Ivana Groznog od 1551-1556.
godine. tamparija je osnovana u Moskvi i tu je tampan ceo Novi zavet 1564.
godine, prvo evan"elje a zatim i apostol... Slovenska Biblija popravljena prema
gr#kom tekstu tampana je 1751. godine. Novo, jo jednom popravljeno izdanje
Biblije izalo je 1756. godine. Tekst ovog izdanja posluio je kao podloga za sva
kasnija izdanja slovenske Biblije... Prema moskovskom izdanju iz 1778. godine
izdao je Bibliju na slovenskom jeziku mitropolit karlova#ki Stefan Stratimirovi% u
Budimu 1804. godine u pet knjiga."
105
Dolazi do prepisivanja i posrbljivanja ruskih rukopisa i knjiga, njihovog
umnoavanja i raspar#avanja po crkvama i manastirima u Srbiji.
Problem sa nedostatkom knjiga na srpskom jeziku naro#ito se ose%ao u severnim
zemljama koje su naseljavali Srbi. Austrijska vlast nije dozvoljavala otvaranje srpske
tamparije, pravilno smatraju%i da %e lake pounijatiti narod koji nema svojih knjiga,
biblioteka, uybenika i dr. Ali, ova situacija je samo pove%avala broj ruskih knjiga, a pojavili su
se i ruski u#itelji.
"U po#etku XVIII veka nije se mnogo znalo o ovome i Srbi su, primaju%i jezik
ruskih crkvenih knjiga, verovali da je to originalni staroslovenski... Taj je jezik
prodirao utoliko lake to se asocirao i sa ruskim knjigama, i sa maj#icom Rusijom
uopte... a podravao ga je i autoritet visoke crkvene vlasti. Sva obredna crkvena
izdanja od toga vremena do danas bi%e na ruskoslovenskom."
106
Tako je dolo do mnogih teko%a, naro#ito u gradovima i kolskim centrima. Me"u
intelektualcima se stvara veta#ki jezi#ki sloj, koji je trebalo da bude iznad "prosta#kog"
govora naroda, a opet da ne bude ruski-crkvenoslovenski jezik. Polako se, naro#ito u
Vojvodini, formira gra"ansko drutvo koje se, umesto samo da #enjivo gleda na Rusiju,
obra%a austrijskim vladarima i trai svoju prosvetu i ograni#avanje mo%i katoli#ke crkve. U
jednom izvetaju iz 1782. godine Teodor Jankovi% Mirijevski, glavni inspektor srpskih kola u
Austriji govori o postojanju tri jezika: crkvenog, gra"anskog i narodnog. On je na primeru
biblijskog stiha Matej 5, 11 pokuao da prikae stanje stvari:

105
ârni}, Emilijan dr: UVOD U SVETO PISMO NOVOGA ZAVETA, Sveti arh.
sinod SPC, Beograd, 1973. godine
106
Ivi}, Pavle: SRPSKI NAROD I WEGOV JEZIK, Srpska kwièvna zadruga,
kwiga 429, Beograd, 1971. godine
53
crkveni: Blaeni jeste, jegda ponosjat Vam i
izenut i rekut vsjak zol glagol na vi lute mene
radi.
gra"anski: Blaeni jeste kogda vas goniti i na vas hulu i vsjako zlo
mene radi lono govoriti budu.
narodni: Blaeni ste vi, koje budu mene radi
gonili i na vas hulu i svako zlo lano govorili.
Pogledajmo kako izgleda Vukov prevod istoga stiha:
Vuk: Blago vama ako vas uzasramote i
usprogone i reku na vas svakojake r"ave rije#i lau%i,
mene radi.
Vreme da se pristupi reformi jezika i pravopisa je polako dolazilo. Dositej
Obradovi% je, krajem XVIII veka, izjavio kako je potrebno da se knjige tampaju na jeziku
kojim govori narod. Vukovo vreme se pribliavalo, a njegova pojava dvadesetak godina
kasnije i veliki uspeh njegove jezi#ke reforme dove%e nas do prvog tampanog Svetoga pisma
na srpskom narodnom jeziku.
54
55
7.
GAVRIL
Gavril Stefanovi% Venclovi% (od oca Stefana, otud Stefanovi%, a na gr#kom Stefan
zna#i venac, pa otud Venclovi%) je bio svetenik, iluminator, ikonopisac, prevodilac i pesnik
koji je iveo u XVIII veku (1680 - 1749.)
107
. Dr Pavle Ivi% za njega kae da je bio:
"propovednik "urski, komoranski i darovit i neumoran pisac... bogoslov, besednik i pesnik".
Ro"en je u Sremu i ve% je 1690. godine iz Srema preao u Sent Andreju, gde je poha"ao
ikonopisa#ku i knjievnu kolu kalu"era Kiprijana Ra#anina (po manastiru Ra#i). Manastir
Ra#a, kraj Drine, bio je skoro jedini preostali rasadnik srpske pismenosti. Kada su i njega
Turci spalili 1688. godine, Kiprijan sa velikim brojem rukopisa prelazi u Ugarsku. Kada je
Gavril 1717. godine zavrio kolu, iveo je kao putuju%i crkveni besednik (to je u ono doba
bilo jedno od zanimanja) po srpskim naseljima u gornjem Podunavlju, u gradovima Sent
Andreji, !uru, Komoranu i Ostrogonu (u dananjoj Ma"arskoj).
Za Gavrila Stefanovi%a Venclovi%a se slabo zna. Jo manje se zna da je on u srpsku
azbuku uveo slova #, " i y, i radio na popravci pravopisa dobrih stotinu godina pre Vuka, pa je
tako bio prete#a i Dositeja Obradovi%a i Vuka Karayi%a. Skoro da se ne zna da je Gavril za
sobom ostavio 20 hiljada stranica rukopisa od kojih je 7 hiljada na slaveno-serbskom, a 9
hiljada na narodnom srpskom jeziku. Kako su najve%i deo njegove pastve #inili grani#ari -
ajkai i njihove porodice, po#eo je da zapisuje svoje propovedi onako kako ih je i govorio
108
.
Tako su nastale zbirke njegovih propovedi "Ma# duhovni" od kojih su sa#uvane dve, od
ukupno tri knjige.
Gavril Stefanovi% Venclovi% je veoma zanimljiva li#nost. On je, u svojim
propovedima, prera#unavao rimski novac o kom se govori u Svetom pismu u novac njegovog
vremena, objanjavao je kako su izgledale posude koje su se koristile u Palestini, davao je
analizu korena re#i, objanjavao je jevrejsko ra#unanje vremena u jednom danu, jevrejske
duinske mere i drugo. U Venclovi%evim propovedima jezik je veoma blizak narodnom, on
uvodi i turcizme i razne druge tu"ice.
"Da bi im u#inio razumljivijim i bliim stare teoloke i druge tekstove, posrbljivao
ih je ponekad, tako da je jezik prostih ljudi #esto bio jezik ajkakih paora pun
turskih re#i i anahronizama; sv. Petar je tako Judu hteo "hanyarem" da "pronuzi",
ili je potezao "kur"elu"; tako je Juda "kalauzio" poteri koja trai Hrista, Hristos je
nosio opanke..."
109

107
ENCIKLOPEDIJA JUGOSLAVIJE, Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb
108
Iz tog perioda poznat je i arhimandrit Jovan Raji}, koji je tako|e zapisivao svoje
besede i propovedi, jer je smatrao da moraju da budu zapisane na narodnom jeziku
da bi mogle da imaju celovit uticaj na slu{aoce. Raji} je napisao "Istoriju raznih
slovenskih narodov", i ispevao spev "Boj zmaja i orlovi". Po zahtevu austrijskih
vlasti svoj Katihisis za osnovne {kole na srpskom, {tampao je na narodnom jeziku.
Wegovo delo nije dovoqno prou~eno.
109
Stefanovi}, Venclovi}, Gavril: CRNI BIVO U SRCU, Prosveta, Beograd, 1966.
godine
56
Zna#aj Venclovi%ev ogleda se i u mnogim pitanjima koja on razmatra u svojim
nedeljnim propovedima, a koja su bila neprimerena njegovom vremenu:
1. Kriti#ki odnos prema kalu"erima;
2. Nepotrebnost praznih crkava;
3. Vanije je pomo%i nego prazno bogomoljstvo;
4. Li#ne vrednosti #oveka iznad su naslednih privilegija plemstva;
5. Trezven stav u odnosu na poloaj ene u drutvu;
6. Tragi#ne posledice narodnog primitivizma i neznanja;
7. Zna#aj prosve%ivanja - i za spasavanje dua, ali i racionalan odnos prema
stvarnim ivotnim potrebama;
8. Propovedi sa pohvalama radu; kao i
9. Napadanje sujeverja, vra#anja i odravanja runih pogrebnih obi#aja (da%a).
Za svoj rad on je 1732. godine napisao da je "pisao srbsko prostim jezikom na
slubu seljakom neknjievnom...", to je, zapravo, parafraza apostola Pavla. Venclovi% je
verovao da se iru%em jezuitizmu toga doba moe suprotstaviti samo prosve%ivanjem naroda.
"To je pitanje dobilo zna#aj zbog irenja ruskih tampanih izdanja, a i zbog
popularizacije jevan"elske nauke s predikaonice, u okviru borbe pravoslavnih Srba
protiv unija%enja i poturanja unijatskih knjiga tampanih na rusko-slovenskom."
110
U njegovim propovedima postoji nekoliko ciklusa, od kojih su najzanimljiviji oni u
kojima su propovedi zapravo slobodno prepri#ani doga"aji iz Svetoga pisma. Tako postoje
propovedi: Pri#a o Davidovom grehu; David i Saul; Pri#a o prekrasnom Josifu; arena riza
Aharova; Milosrdni Samarjanin; eta#i po moru; Kladenac Jakovljev (u kojem on #ini spoj
Staroga i Novoga zaveta); Besovi Hristu govore; Pri#a o Seja#u; Danil; Vojska vazduna;
Mojseov (Mojsijev) tap; Mana s neba, Zmija od tu#a; Jonatanov med; Avesalom dugokosi,
Gedeonove testije; K%i Irodijadina itd.
Veoma je vano re%i da je Venclovi%, za potrebe svojih propovedi, prevodio Sveto
pismo na narodni jezik. Tako je nastao obimniji deo njegove zaostavtine, koji se datira u
pariod od 1732. do 1746. godine. O#igledno je da Venclovi%ev stil i jezik u propovedima ima
svoje poreklo i da je to, u pravom smislu re#i, biblijski stil.
Vie od sto godina pre Vuka Karayi%a i !ure Dani#i%a, Venclovi% je prevodio -
parafrazirao, odnosno na narodni jezik prevodio i prepri#avao biblijske tekstove, i koristio ih
kao potku za svoje propovedi.
"U Venclovi%evom obimnom delu nalazi se, u stvari jedan slobodan, ali vanredno
pesni#ki i uspeo prevod gotovo cele Biblije, i kada bi se ti odlomci rasuti u vidu
citata i parafraza skupili i sistematizovali, mi bismo shvatili da smo imali jedan
klasi#an prevod Svetog pisma stotinu i vie godina pre pojave Vukovog i
Dani#i%evog, a na istom umetni#kom nivou. I to na jeziku ta#nom i gotovo isto
tako #istom kao to je bio jezik dvojice naih klasi#nih prevodilaca Biblije..."
111

110
Raki}, Radomir profesor: PREVODI SVETOG PISMA KOD NAS (~lanak),
Pravoslavqe, godina XXI, broj 491, 1987. godine
111
Iz predgovora M. Pavi}a kwizi: CRNI BIVO U SRCU
57
Pogledajmo naporedo dva stiha iz Isaije 5, 1.2 u prevodu Venclovi%a i Dani#i%a:
Venclovi% (oko 1740. godine):
"Vinograd obljubljenomu bi posa"en na brdu, na lepome videlu mestu. Vrlo ga -
veli Gospod - s plotom i s koljem obgradih. Dobru po izboru lozu u njemu
posadih..."
Dani#i% (oko 1860. godine):
"Dragi moj ima vinograd na rodnu brdacu. I ogradi ga i otrijebi iz njega kamenje. I
nasadi ga plemenitom lozom..."
ili, iz Novoga zaveta, Druga Petrova 2, 9.10:
Venclovi% (oko 1740. g.)
"Zna, re#e, Gospod blago#astive ot napasti oslobo"ivati, a nepravednike po
sudnjomu dnu u muki ve#noj #uvati, a najotvie one kojino se sve za tim daju, i
skrnave se u telesnoj elji bludno..."
Karayi% (oko 1840. g.)
"Zna Gospod pobone izbavljati od napasti, a nepravednike mu#e%i #uvati za dan
sudni; a osobito one koji idu za tjelesnijem eljama ne#istote..."
Kako kae prof. Vladimir Moin u svojoj studiji o Vukovom prevodu Novoga
zaveta, pore"enje Venclovi%evog i Vukovog prevoda u ve%ini slu#ajeva pokazuje ta#nost
smisla u sli#nim re#enicama uz vie-manje razli#it red re#i. "Pored sve neustaljenosti u
pravopisu, nesigurnosti u oblicima i arenila u re#niku, zadivljuje Venclovi%eva smelost i
sloboda u odnosu na primenu kasnijeg Vukovog na#ela - ne prevoditi re#i nego smisao."
112
Venclovi% je autor i prve srpske drame, odnosno drame na srpskom jeziku. To je
sakralna, blagovetanska drama o razgovoru arhan"ela Gavrila i devojke Marije: "Udvorenje
arhangela Gavrila devojci Mariji", nastala 1743. godine.
Sav Gavrilov individualni rad kao i delovanje drugih svetenika (Raji%) na kraju
XVIII veka, govore kako je ve% tada uveliko bila sazrela potreba za prevodom Svetoga pisma
na srpski narodni jezik. Bilo je i drugih pokuaja u tom pravcu. Godine 1794, u srpskim
novinama tampanim u Be#u "Slavjanoserpskim Vjedomostima" - Sreten (Stefan ?)
Novakovi%, izdava# Dositejevih i Raji%evih knjiga objavio je da se radi na srpskom prevodu
Svetoga pisma i da %e ga tampati do kraja godine. Taj prevod se nikada nije pojavio, a
pretpostavlja se da je motiv zato je hteo da ga objavi, bila borba protiv unija%enja Srba.
Prevo"enje Svetoga pisma na srpski jezik imalo je za Srbe u tadanjoj Austriji isti zna#aj kao
to je imalo protestantsko prevo"enje Biblije na narodni jezik. Verovatno da je to jedan od
osnovnih razloga zato su austrijske vlasti ideju spre#avale, pa je Novakovi%, ve% 1796.
godine, bio prinu"en da svoju tampariju proda univerzitetu u Peti.
"Obe ove #injenice - popularizacija Svetoga pisma u propovedima Gavrila
Venclovi%a, vatrenog borca protiv Unije, i Novakovi%eva namera da izda prevod

112
Mo{in, Vladimir dr: VUKOV NOVI ZAVJET, Prosveta, Beograd, 1974. godine
58
Biblije - upu%uju na poseban zna#aj tog pitanja u okviru borbe srpskog naroda
protiv unija%enja."
113

113
Isto.
59
8.
XIX VEK
GODINA 1816.:
PRVI POKUAJI
Krajem 1816. godine Lukijan Muicki je javio Vuku Karayi%u da je preveo prvo
poglavlje Evan"elja po Mateju i da mu ide dobro. Vukov odgovor je bio da po#ne sa
ozbiljnijim poglavljima, pa %e onda tek videti kako je to, zapravo, teak zadatak.
Muicki je bio arhimandrit manastira iatovac na Frukoj gori, sa kojim se Vuk
upoznao sakupljaju%i narodne pesme po Sremu. Postali su prijatelji i Muicki je savetima i
idejama u#estvovao u izradi novog srpskog pravopisa i ortografije slova.
"K' onom prevodu ja mislim da je nuan svetenik i koji original razume, da iz
potoka ne crpi. Svetinja se gnua prosti ruku, t.j. po mnjeniju nai Srbalja. Ja nisam
rad vama preoteti. Iskreno govorim: pravio ja ili ko drugi - morao bi biti svetenik
na mnogo pri#ina."
114
Kasnije, 1828. godine, Muicki je postao episkop gornjokarlova#ki. Sve vreme je
sara"ivao sa Vukom, prikupljao mu pesme, prikupljao pretplatnike za Vukove knjige, itd.
Muicki je znao klasi#ne jezike, a naro#ito latinski, na kome je pisao pesme. Verovatno da se
ose%ao dovoljno sposobnim da zapo#ne prevo"enje Svetoga pisma. On pie Vuku iz manastira
iatovac 1816. godine:
"Ja sam ve% skupio u red re#nik gramati#ki na Psaltir: mogu lako sve stvari sravniti.
A za re#i cele Biblije znate..."
115
U novembru 1818. godine u "Novinama serbskim" Dimitrija Davidovi%a, koje su
izlazile u Be#u, pojavilo se nekoliko odlomaka Novoga zaveta na srpskom jeziku,
odtampanih naporedo sa crkvenoslovenskim i ruskim prevodima istih mesta. Na osnovu
saradnje Muickog sa "Novinama serbskim", kao i ranijim podacima o njegovom radu na
Psalmima, prepisci sa Vukom gde on najavljuje svoju nameru, stru#njaci pretpostavljaju da bi
to moglo da bude njegovo delo. Prevod je u starom pravopisu.
Postoji podatak da je Vuk, u jednom pismu Muickom, 1818. godine traio da vidi
njegov rukopis prevoda, kako bi prikupio materijal za sistematski prevod Novoga zaveta.

114
Pismo Lukijana Mu{ickog Vuku Karadi%u od 3. novembra 1816. godine,
navedeno prema: Stojanovi%, LJubomir: IVOT I RAD VUKA STEFANOVI$A
KARADI$A (reprint iz 1924. godine), Beogradski izdava#ki grafi#ki zavod,
115
Milivojevi%, Dragoljub: ISTORIJA PREVODA SVETOGA PISMA NA SRPSKI
JEZIK (#lanak) Vesnik srpske crkve br. 6, Beograd, 1926. godine
60
GODINA 1824.:
NOVI ZAVET U PREVODU ATANASIJA STOJKOVI"A
Rusko biblijsko drutvo je, poto je odbacilo prvi Vukov prevod iz 1820. godine,
naru#ilo prevod Novoga zaveta kod Atanasija Stojkovi%a.
Atanasije Stojkovi% je ro"en 1773. godine u Rumi, a umro je 1832. godine u
Harkovu. Studirao je filozofiju u Segedinu, prava u Pounu, fiziku u Getingenu u Nema#koj,
gde je postao doktor filozofije i #lan prirodnja#kog drutva. Veruje se da je, borave%i u
Getingenu, Stojkovi% sluao i teologiju. Stojkovi% se smatra prvim srpskim fizi#arem, a
napisao je i prvu knjigu na srpskom jeziku o fizici
116
. Kao profesor radio je na harkovskom
univerzitetu, gde je bio i rektor. Znao je mnoge strane jezike: gr#ki, latinski, nema#ki,
francuski, engleski, ruski, pomalo #eki i poljski.
On je od Ruskog biblijskog drutva dobio zadatak da proveri Vukov rukopis u
skladu sa tadanjim vae%im srpskim pravopisom. Kako je primedaba bilo u skoro svakoj
re#enici (a uradio je redakciju svih evan"elja i Dela apostolskih) Stojkovi% umesto da "ispravi
i preradi" Vukov prevod iz 1820. godine, o njemu se vrlo nepovoljno izraava i Drutvu
predlae da uradi novi, svoj prevod, to i #ini. U ovome su ga podrali neki predstavnici
pravoslavne crkve (mitropolit Leontije i arhimandrit Filipovi%), a preporu#io ga je i ruski
ministar prosvete knez Galicin. Drutvu je rukopis predao 1823. godine.
Pojedini (naro#ito stariji) autori smatrali su da je Stojkovi%ev prevod plagijat
Vukovog rada, me"utim, sve je vie onih koji veruju da je Stojkovi% zaista uradio autorski
prevod, jer na to ukazuju brojne intervencije, kao i to da se nije povodio za Vukom. Osim
toga, Vukov rukopis je morao da vrati Biblijskom drutvu, tako da ga nije imao kod sebe u
trenutku rada na svom prevodu.
On je Novi zavet preveo na slavjano-serbski jezik (koji inspektor Mirijevski naziva
gra"anskim jezikom), koji predstavlja veta#ku jezi#ku meavinu i zato nije imao ve%eg
uspeha u narodu.
117
Stojkovi% je svoj prevod radio sa gr#kog i crkveno-slovenskog,
zadravaju%i neke crkveno-slovenske re#i, i on predstavlja jedini prevod biblijskog teksta na
slavjano-serbski jezik.
"Stojkovi%ev je jezik vie crkveno-slovenski i moe sluiti kao obrazac onog pravca
protiv koga je Vuk ratovao. Prevod je Stojkovi%a pekulativan, bez ikakva ose%aja
za narodni jezik."
118
Prvo izdanje je tampano 1824. godine u Petrogradu, u dve hiljade primeraka, ali
zbog pre%utne zabrane srpskih crkvenih vlasti nikada nije raspar#ano, jedva je nekoliko

116
Mili%evi%, Milan !.: POMENIK ZNAMENITIH LJUDI (fototpisko izdanje),
Slovo ljubve, Beograd, 1979. godine
117
Navedeno prema Kuzmi#, Peter dr: PRIJEVODI BIBLIJE NA
JUGOSLAVENSKE JEZIKE (#lanak), Izvori, br. 11, Osijek 1983. godine
118
Niketi%, Svet. J.: PREVODI NOVOGA ZAVETA, SLOVENSKI I SRPSKI
(#lanak), Glasnik srpske crkve, Beograd, 1894. godine
61
primeraka rastureno
119
. Nekoliko godina kasnije uniten je ceo tira. Prema podacima koje je u
svojoj knjizi objavio dr Peter Kuzmi#, izgleda da je srpska crkva odustala od podrke ovom
prevodu jer je ra"en na gra"anskom jeziku, umesto na crkvenom. Kako je bilo planirano da
ovaj prevod koriste samo svetenici, a s obzirom da su oni imali najve%u primedbu, srpski
mitropolit Stratimirovi% nije dao svoj blagoslov.
Posle prestanka rada Ruskoga biblijskoga drutva, Britansko i inostrano biblijsko
drutvo je objavilo ponovno izdanje 1830. godine u Lajpcigu u pet hiljada primeraka, a kada
je tira rasprodat, i drugo izdanje 1834. godine, u dve hiljade primeraka. Predstavnik
Biblijskog drutva u Beogradu, Benyamin Barker, je 1832. godine pokuavao da dobije
pismeno odobrenje od kneza Miloa da se ovaj "slaveno-rosijski i slaveno-srbski-rosijski"
prevod moe raspar#avati po njegovoj kneevini, nude%i "bogatima ve%u cenu, a siromasima
manju, a veoma siromasima bezplatno". Milo, me"utim, to nije odobrio.
Zanimljivo je da Britansko drutvo nije trailo ni#ije odobrenje za tampanje, ve%
je samo trailo dozvolu za raspar#avanje, o#igledno ra#unaju%i da %e, zbog nestaice Novih
zaveta, svaki primerak biti prodat - to se pokazalo ta#nim. Godine 1840. na#injen je pokuaj
tampanja jo jednog izdanja, ali neuspeno.
"Drutvo je to izdanje planiralo tiskati u Ugarskoj kod Reichardta, ali ga je u tome
omela cenzura. Srpski je mitropolit prijevod dao na ocjenu arhimandritu
Mutibari%u. NJegova je ocjena bila tako negativna da mitropolit i nadlene vlasti
nisu dopustile tisak."
120
Za ovo, #etvrto, izdanje planiran je tira od dve i po hiljade primeraka, zbog
pove%anog interesovanja. Me"utim, pojavljivanje Vukovog prevoda, 1847. godine, i njegovih
kasnijih desetak izdanja za slede%ih #etrdeset godina, prosto su pregazili Stojkovi%ev rad.
Vukova jezi#ka reforma ubrzo se ustalila, i slavjano-serbski (gra"anski) je pao u zaborav.
GODINA 1847.:
VUKOV PREVOD NOVOGA ZAVETA
Vuk Stefanovi% Karayi% je ro"en 1787. godine u Tri%u, a umro je januara 1864.
godine u Be#u. Bio je #lan deset me"unarodnih u#enih drutava i akademija nauka, po#asni
doktor nauka, po#asni gra"anin Zagreba i Pore#a, po#asni #lan vie univerziteta i instituta i
nosilac tri ruska, dva austrijska, jednog pruskog i jednog crnogorskog ordena, kao i drugih
priznanja.
O Vukovom radu, ivotu i prevodu Novoga zaveta mnogo je pisano. Sam prevod je
usko povezan sa Vukovom jezi#kom reformom, tako da je Vuk, posle prevo"enja Novoga
zaveta imao vie od jednog neprijatelja: osim to su mu se suprotstavljali pobornici staroga
pravopisa, prevod nije bio po volji ni dostojnicima srpske crkve ni drave. Tadanja cenzura
nije doputala tampanje bez prethodne saglasnosti crkvenih stareina, i mada je Vuk imao

119
"Me"utim, kako izgleda, po pri#anju preosve%enog vladike Nikolaja
Velimirovi%a, u manastiru Studenici nalazi se jedan primerak prevoda
Stojkovi%evog." - #lanak: ISTORIJA PREVODA SVETOGA PISMA NA SRPSKI
JEZIK, Vesnik srpske crkve
120
Kuzmi#, Peter: VUK-DANI&I$EVO SVETO PISMO I BIBLIJSKA
DRUTVA, Kr%anska sadanjost, Zagreb, 1983. godine
62
saglasnost jednog episkopa - to ipak nije bilo dovoljno. Zato je prevod #ekao na izdavanje
punih 27 godina, a u me"uvremenu je doiveo nekoliko recenzija od strane samoga Vuka.
Na nagovor Jerneja Kopitara (poznatog i kao Vartolomej), sa kojim se upoznao u
Be#u 1815. godine, i po savetu Lukijana Muickog, koji je smatrao da %e narod i srpska crkva
prihvatiti samo prevod koji podrava Rusko biblijsko drutvo, a ne englesko, ili neko drugo
zapadno, Vuk stupa u kontakt sa Ruskim biblijskim drutvom, putuje u Petrograd, i 1818.
godine sa njim sklapa ugovor o prevo"enju Novoga zaveta na srpski jezik. Posle samo est
meseci rada, Vuk je predao rukopis. Prevod je na#injen uglavnom sa tzv. slovenskog prevoda
iz 1820. godine koji je bio potvr"en od crkvenog Sinoda, uz obimne i vane konsultacije sa
nema#kim Luterovim prevodom i ruskim. Vuk u predgovoru kae da je, ponekad, konsultovao
i deset razli#itih prevoda na evropske jezike. Na prevodu su mu pomagali Kopitar, i kasnije
Franc Mikloi%, naro#ito kod konsultacija oko teih mesta.
"Ja ne znam da li u svemu narodu naemu, osim crkava, pedeset ku%a imaju Novi
zavjet; a osim svetenstva, koje #ita u crkvi i u drugijem razli#nijem doga"ajima po
slubi svojoj, ne znam bi li se moglo na%i i pet ljudi koji su Novi zavjet sav redom
pro#itali... Ja se nadam da %e knjiga ova biti na neiskazanu korist narodu naemu.
Iz jevan"elija %e narod poznati kako je Hristos na ovaj svijet doao, ta je u#io, i
kako je sa svijeta ovoga otiao..."
121
Ipak, Rusko drutvo rukopis vra%a 1823. godine, nezadovoljno jezikom Vukovog
prevoda, a posle negativne recenzije komisije u kojoj su se nalazili mitropolit Leontije
Lambrovi%, tada bivi srpski mitropolit, arhimandrit Filipovi% i Atanasije Stojkovi%. Komisija
je prevod po#ela da ispravlja po starom pravopisu, i onda zaklju#ila da je to uzaludan posao,
pa je predloila svoj prevod.
Posle odbijanja Ruskog drutva da mu tampa prevod, Vuk 1824. godine objavljuje
"Oglede Svetog pisma na srpskom jeziku" na dvadeset pet stranica, jer je eleo da javnost vidi
njegov rad, kao i da Britanskom drutvu u#ini ponudu za tampanje njegovog prevoda.
"Ogledi" su tampani u Lajpcigu u hiljadu primeraka, a sadravali su odlomke iz
Novoga zaveta
122
. Me"utim, sve je bilo uzalud. U Srbiji ni vlast (knez Milo), ni crkva, kao ni
u Austriji srpska crkva, nisu hteli da daju preporuku za tampanje. Sa druge strane, Biblijsko
drutvo bez preporuke nije elelo da tampa, jer je austrijska cenzura izri#ito zahtevala
preporuku srpskih crkvenih vlasti.
Zato 1831. godine Vuk izlazi sa novim predlogom: da se njegov prevod tampa za
"Srbe Turskoga zakona (za Bonjake)" kojih je u Bosni tada bilo vie od milion. Me"utim, sve
ovo vreme, Britansko biblijsko drutvo je tampalo Stojkovi%ev prevod (za koji isto tako nije
imalo odobrenje), pa bi objavljivanje Vukovog prevoda bilo tetno po ovaj drugi.
Vuk se 1832. godine obra%a Berlinskom (pruskom) biblijskom drutvu sa istim
zahtevom, ali ono zahtev vra%a londonskoj centrali. Godine 1833. Vuk se obra%a NJegou, sa
kojim je tada bio u veoma dobrim odnosima. NJego mu izdaje pismenu preporuku #ija je

121
Karadi%, Stefanovi%, Vuk: PREDGOVOR izdanju Novoga zaveta iz 1847.
godine, Prosveta - Nolit, Beograd, 1985. godine
122
U Ogledima su tampani slede%i odlomci: Matej 6, 1-21; 13, 1-50; Luka 12, 1-
48; 15, 1-30; 16, 19-31; Jovan 15, 1-26; 17, 1-25; Rimljanima 12, 1-11; 13, 1-14;
14, 1-23; Prva Korin%anima 13, 1-13; Jakovljeva cela; Prva Petrova 3, 1-17;
Otkrivenje 4, 1-11; 11, 15-18; 15, 3-4, ali sa druga#ijim redosledom nego to su
danas knjige u Novom zavetu (npr. Jakovljeva i Petrove pre Rimljanima itd.)
63
teina bila u tome to je NJego ve% bio novoposve%eni episkop crnogorski i brdski. Prema
crkvenom istori#aru Radoslavu Gruji%u: "Vladika Petar I, zanosio se tako"e milju, da narod
svoj prosveti u hri%anskom duhu, te je 1826. izrazio elju, da se Sv. Pismo Novoga Zaveta
prevede na srpski i u narod rairi". Vuk NJegoevu preporuku odmah alje Biblijskom drutvu,
ali opet nema pozitivnog odgovora. Slede%e, 1834. godine Vuk odlazi u Crnu Goru sa
namerom da tamo tampa Novi zavet, ali odustaje zbog loih tehni#kih mogu%nosti.
I pored mnogobrojnih odbijanja Vuk i dalje ne odustaje. Preko prijatelja i
poznanika obra%a se Ameri#kom biblijskom drutvu, odnosno njihovim predstavnicima koji su
tada bili u Srbiji. Oni su, u razgovorima sa ljudima, stekli utisak da je Vukov prevod zaista
poeljan i takvu su preporuku poslali u London. Me"utim, Biblijsko drutvo 1840. godine
ponovo planira (neuspelo) izdavanje Stojkovi%evog prevoda.
Zato se, 1847. godine, Vuk kona#no odlu#uje da objavi privatno izdanje. Godina
1847. je i po drugim knjigama dragocena za srpsku knjievnost. Iste godine izlaze i "Pesme"
Branka Radi#evi%a i "Gorski vijenac" Petra Petrovi%a NJegoa.
Posle odobrenja be#ke cenzure, Vuk rukopis predaje tampariji u Jermenskom
manastiru u Be#u (mehitarista), sa kojima je i ranije sara"ivao. Prvi tira je bio dve hiljade
primeraka, a Vuk je napisao predgovor i priloio list sa novom srpskom azbukom. Reakcija je
bila brza. Po zahtevu srpske crkve, kneevska Pope#iteljstva (ministarstva) prosvete i finansija
su zabranila uvoz Vukovog prevoda u Srbiju. U obrazloenju je stajalo da je "druga strana"
tampala Novi zavet, pri #emu se o#igledno misli na jermenski manastir, to je protuma#eno
kao delovanje rimske papske Propagande. Me"utim, Biblijsko drutvo iz Londona 1850.
godine otkupljuje od Vuka hiljadu primeraka. Tom prilikom je sklopljen ugovor po kojem
Vuk pristaje da se iz budu%ih izdanja drutva ukloni njegov predgovor, kao i da se prevod
moe dalje tampati i u drugom pismu i veli#ini - formatu. Prvi tira je rasprodat do 1853.
godine.
Prema sa#uvanim rukopisima moemo da rekonstruiemo obim rada i revizija koje
je Vuk na#inio na Novom zavetu od prvog rukopisa 1819. godine do prvog tampanog izdanja
1847. godine. Prvo je za potrebe Ruskog drutva na#inio ekavski prevod 1819. godine. Zatim
je dalje radio i prepravljao ga za izdanje Ogleda 1824. godine, isto tako na ekavici. U rukopisu
iz 1829. godine primetno je vra%anje na slavjano-serpsku ortografiju. Rukopis iz 1835. godine
(verovatno pripreman za tampanje u Crnoj Gori) ponovo se vra%a Vukovom pravopisu, ali je
na ijekavici. U rukopisu iz 1845. godine u#injene su manje ispravke, pa je ta verzija i predata
u tampu 1847. godine.
Prvi kriti#ari Vukovog prevoda bili su zaslepljeni strahom i mrnjom. Knjaz Milo
je smatrao da predstavlja napad na pravoslavnu veru:
"On previ"a da %e tenje takove kojima je Vuk pristao, tenje reformizma ako im se
za vreme ne stane na put u dananja naa zgodna i nezgodna vremena, samo razdor
u na narod useliti, jer on zna i to ta je krvi Nema#ku stalo, dok je prevod Novog
Zavjeta, dok je reformacija prodrla kud je naumila."
123
Knjaev savetnik Petronijevi% je napisao da je knjiga tampana od strane
Propagande, da je tetna po pravoslavlje, a sli#ne stavove izneo je i sekretar srpskoga
mitropolita i cenzor knjiga i novina Vasilije Lazi%, sa kojim je Dani#i% polemisao preko
novina. Godine 1850. vladika Jev"evije Jovanovi% (koji je nasledio Muickog, posle njegove
smrti) objavio je knjigu: "O prevodu Novoga Zavjeta..." Drugi su u napadima govorili o tome

123
Pismo knjaza Miloa Vuku Karadi%u, napisano 29. decembra 1847. godine u
Be#u.
64
da je Vuk u vezi sa luteranskom crkvom - verovatno zbog kori%enja Luterovog prevoda na
nema#ki. Govorilo se da je Vuk pla%eni agent katoli#ke ili protestantske propagande. Napadi
su stigli i iz Rusije, gde je Vukov pravopis shva%en kao uvo"enje latinskog pravopisa, samo
prividno zadravaju%i spoljni izgled ruskih slova, itd. Jedan od poslednjih napada dogodio se
samo dve godine pre Vukove smrti u #asopisu Svetovid. Tada je napadnut kako je od
nema#kih luterana primio pare, tampao Novi zavet u Berlinu (izdanje 1857.), a da je u
Beograd primerke doneo #ovek "druge vere" - protestantski pastir, koji je, u stvari, bio
legitimni predstavnik Biblijskog drutva! Vuka je najvie branio njegov u#enik i sledbenik
!ura Dani#i%, koji je postao #uven po svom spisu "Rat za srpski jezik..." u kome je branio i
odbranio Vukov pravopis. Dani#i% je vodio mnoge rasprave sa Vukovim kriti#arima, i
uglavnom ih je u%utkivao, koriste%i nau#ni metod komparacije i analogije.
Zanimljivo je da je ve% godine 1853. u Pragu
124
, u jednom izdanju izabranih
stihova iz Evan"elja po Jovanu na vie jezika, osim gr#kog, latinskog, boemijskog (#ekog),
poljskog, ruskog, slovenskog (verovatno crkveno-slovenskog), upotrebljen i prevod na
srpskohrvatskom jeziku. Knjigu je pripremio J. Rozum a nalazi se u Staro#eskoj biblioteci.
Kako je ovo izdanje samo est godina posle pojave Vukovog Novoga zaveta, realno je
pretpostaviti da se urednik posluio najnovijim prevodom - odnosno Vukovim, s obzirom da
se koristio fondom Biblijskog drutva iz Londona.
U me"uvremenu Vuk se branio, pisao utuke na utuke, odgovore, molbe, albe i
"ljubezna pisma", i radio na reviziji prevoda, pripremaju%i drugo izdanje. Ono je objavljeno
1857. godine, tampano u Berlinu, u tirau od pet hiljada primeraka.
"Ovo izdanje predstavlja Vukovu zadnju reviziju njegova Novoga zavjeta. U tekst
su unijete samo neke manje izmjene i ispravci. Tehni#ki, izdanje je skoro sasvim
istovjetno s onim iz 1847. godine"
125
Vukov najozbiljniji i najbolji kriti#ar u to vreme bio je Nikanor Gruji%, vladika
pakra#ki, #lan Matice srpske i Srpskog u#enog drutva. On je 1852. godine u Zemunu objavio
knjigu "Primjetve Nikanora Gruji%a, arhimandrita kuvedinskog, na prevod Novoga Zavjeta,
koji je gospodin Vuk S. Karayi% pisao" u kojoj je nabrojao oko tri stotine primedbi na prevod.
Vuk je obratio panju na ove kritike, iako se o njima u pismu Platonu Atanackovi%u loe
izjasnio, i u izdanje iz 1857. godine uneo je osam ispravki.
Slede%e, tre%e izdanje, tampano je posle Vukove smrti, 1864. godine, u tirau od
pet hiljada primeraka, a redosled poslanica je promenjen u dananji. Ovo izdanje, kao i ostala
do 1871. godine spadaju u loija, jer je ispravke i korekcije #inio !ura Dani#i%, koji je,
unose%i ih, u#inio niz drugih greaka.
"I tako sve hotimi#ne izmjene u svijem izdanjima Vukova Novoga Zavjeta od g.
1864. do g. 1871. idu na ra#un Dani#i%ev, kao to na njegov ra#un idu i sve
nehoti#ne tamparske pogreke koje su se u tijem izdanjima potkrale."
126

124
Prema podacima iz THE BRITISH LIBRARY GENERAL CATALOGUE OF
PRINTED BOOKS to 1975, Bible, Clive Bingley, London, 1979
125
Kuzmi#, Peter dr: VUK-DANI&I$EVO SVETO PISMO I BIBLIJSKA
DRUTVA
126
Milan Reetar prema Moin, Vladimir dr: VUKOV NOVI ZAVJET, Prosveta,
65
Nauka se o ovim ispravkama veoma nepovoljno izrazila, pa je zato 1974. godine
Prosveta tampala kriti#ko izdanje, a 1987. godine izdava#ke ku%e Prosveta i Nolit tampale
su izdanje iz 1847. godine u (za nae uslove velikom) tirau od 14 hiljada primeraka.
Godine 1868. Vukov pravopis je zvani#no prihva%en u Srbiji i uveden u kolski
sistem. Te iste godine, objavljeno je prvi put na srpskom jeziku Sveto pismo Staroga i Novoga
zaveta.
GODINA 1857.:
PREVODI PLATONA ATANACKOVI"A
Li#nost vladike Platona je veoma zanimljiva. On je bio ne samo poznanik Vuka
Karayi%a iz mladosti, ve% i prevodilac Svetoga pisma na crkveno-slovenski jezik. Jo dok je
bio katiheta na bogosloviji, Platon je sakupio nekoliko narodnih pesama i poslao ih Vuku.
Poznato je da je Platon Atanackovi%, po preporuci Matice srpske, 1839. godine od Save
Tekelije traio miljenje o Vukovoj slovnoj ortografiji. Bio je dobro upoznat sa Vukovim
radom, kao i sa borbom koja se vodila oko reforme jezika, ali se ipak odlu#io da ostane veran
crkveno-slovenskom tako da su njegovi radovi, iako ponovo tampani, brzo zaboravljeni kada
je i sama crkva prela na Vukov pravopis. Vuk ga je, #ak, molio da da svoje miljenje o
njegovom prevodu iz 1847. godine - to mu je vladika i obe%ao, ali miljenje nije poslao.
"No to, ne mogu mimogredce ja dati svoje miljenje #initi; no me"utim budite
uvereni da u prizreniju toga ni dunosti mojoj Arhijerejskoj, ni knjievstvu naem,
pa i ni vama ne%u ostati duan..."
127
Platon je ro"en u Somboru 1788. godine, a 1839. godine je postao budimski
episkop. Zna#ajne 1848. godine postavljen je za na#elnika srpskoga odeljenja u ugarskom
Ministarstvu prosvete, a 1851. godine postavljen je i za vladiku ba#kog. Umro je 1867. godine
u Novom Sadu. Bio je pisac, profesor bogoslovije, veliki prosvetni dobrotovor i prevodilac.
Mnogo je radio na kolskoj knjievnosti, bio je predsednik Matice srpske i poglavar srpske
crkve pod ugarskom vla%u (zbog #ega je kasnije imao problema sa patrijarhom Raja#i%em
128
),
#lan Drutva srpske slovesnosti i dr.
Za kolsku i crkvenu upotrebu preveo je Novi zavet i bezmalo #itav Stari zavet. to
se jezika ti#e, pripadao je konzervativcima (protivnicima Vukove reforme) i njegovi tekstovi
nisu odmakli daleko od Stojkovi%evog prevoda, zbog #ega su kasniji izdava#i bili prinu"eni da
ga doteruju i ispravljaju ponegde, koriste%i za ispravke uglavnom Vukov prevod. Od Staroga
zaveta (i apokrifa) preveo je i objavio slede%e
129
:

127
Iz Vukove Prepiske I, 558; navedeno prema: Stojanovi%, LJubomir: IVOT I
RAD VUKA STEFANOVI$A KARADI$A (reprint iz 1924. godine), Beogradski
izdava#ki grafi#ki zavod, Beograd, 1987. godine
128
AZBU&NIK SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE po Radoslavu Gruji%u,
priredio mr Slobodan Mileusni%, Beogradski izdava#ki grafi#ki zavod i Muzej
Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 1993. godine
129
prema GLASNIKU SRPSKOG U&ENOG DRUTVA, Beograd, 1867. godine
66
1. U#ilina i domana Biblia, sa izobraeniima, Be#, 1857.g. (uybenik sa
primerima)
2. So#inenia Solomonova i Sirahova, Be#, 1857. g.
3. Proroka i cara Davida Psaltir, Novi Sad, 1857. g.
4. Knjige Tovita, Judite, Estire, Jova, Novi Sad, 1858. g.
5. Starozavetni proroci svi sedamnajest, Novi Sad, 1861.
6. Pet knjiga Moiseovih, Novi Sad, 1867. g. (koja je ve% iste godine zbog velikog
interesovanja ponovo objavljena u Novom Sadu)
7. Bibli#ne pripovetke, Novi Sad, 1867. g.
130
Od Novoga zaveta:
1. U#ilina i domana Biblia Novii Zaveta, Be#, 1857. g. (uybenik sa primerima)
2. Apostoli i Evangeliji s prevodom srbskim, Novi Sad, 1860. g. (ova knjiga je
kasnije vie puta pretampavana iako nije prevod #itavog Novoga zaveta ve%
aprakos - odlomci - za #itanje nedeljom i praznikom u crkvi). Godine 1885. u
Novom Sadu bra%a Popovi% je ponovo izdaju, ali u popravljenom prevodu. Godine
1894. u Pan#evu, u jo jednoj redakciji teksta koju je na#inio sarajevski protojerej
Gavrilo Boljari%, bra%a Jovanovi% tampaju izdanje za Bosnu.
Za Platonov prevod prazni#nih i nedeljnih evan"elja i apostola, prof. &arni% (i sam
prevodilac Novoga zaveta) je izjavio:
"Prevod te#niji i ta#niji od Vukovog, ali blii crkvenoslovenskom prevodu, sa koga
je izvren, nego originalnom gr#kom."
131
GODINA 1867.:
PREVOD STAROGA ZAVETA !URE DANI#I"A
!ura" Popovi%, sin novosadskog svetenika Jovana Popovi%a, rodio se 1825.
godine, a umro 1882. godine u Zagrebu. Prezime u Dani#i% zamenio je prilikom objavljivanja
svog prvog i naj#uvenijeg stru#nog rada 1847. godine: "Rat za srpski jezik i pravopis", poto
mu je be#ka cenzura tekst prvi put zabranila pod pravim imenom i prezimenom. U Be# je
1845. godine doao da studira pravo, ali se, godinu dana kasnije, priklonio Vuku Karayi%u i
po#eo da studira slovensku filologiju i srpski jezik. Bio je profesor slovenske filologije, istorije
knjievnosti i estetike na Velikoj koli u Beogradu, bibliotekar Narodne biblioteke, sekretar
Drutva srpske slovesnosti, sekretar Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu,
itd. Bio je #lan Matice srpske, #lan Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, #lan
Carske petrogradske akademije nauka i po#asni doktor filozofije Petrogradskog univerziteta.
Svakako da je Vukov rad na prevodu Novoga zaveta ohrabrio !uru Dani#i%a da
po#ne sa prevo"enjem starozavetnih pripovedaka, zatim psalama, a kasnije i sa ostalim
knjigama Staroga zaveta. Tako je 1850. godine objavljena knjiga "Pripovjetke iz staroga i

130
Mili%evi%, Milan !.: POMENIK ZNAMENITIH LJUDI I SRPSKOG NARODA
NOVIJEGA DOBA, Srpska kraljevska tamparija, Beograd, 1888. godine - reprint
Slovo ljubve, Beograd, 1979. godine
131
Raki%, Radomir profesor: PREVODI SVETOG PISMA KOD NAS (#lanak),
Pravoslavlje, broj 491, Beograd, 1987. godine
67
novoga zavjeta", koja je tampana u Be#u i sa kojom je postigao veliki uspeh. Ove pripovetke,
koje je radio zajedno sa Vukom, dotampavane su vie od dvadeset puta: u Beogradu,
Zagrebu, Pan#evu, Novom Sadu, na %irilici i latinici.
Pretpostavlja se da je Dani#i% pre 1862. godine pripremio prevod Psalama (veruje
se da je prevod zavren #ak 1850. godine
132
), ali Britansko drutvo nije prihvatilo ponudu da
ih tampa, uz obrazloenje da nisu prevedena sa jevrejskog izvornika, ve% sa crkveno-
slovenskog jezika.
"Ja sam psalme prevodio u ono vrijeme kad je bila najve%a vreva protiv Vuka i
protiv prijevoda Svetoga pisma... Stoga sam, prevode%i psalme, morao mnogo se
drati ruskoga prijevoda. A da nije bilo toga, mnoga bi se mjesta mogla kazati i
ljepe srpski i blie originalu!"
133
Ipak, Dani#i% radi reviziju Psalama koriste%i literarni prevod sa jevrejskog i ponovo
ih nudi Biblijskom drutvu, to ovo sada prihvata. Tako 1864. godine "Psaltir Davidov" izlazi
u Be#u, u izdanju A. Rajnharda. U Peti (Budimpeti) je 1865. godine objavljeno "Sveto
pismo, Postanje ili prva knjiga Mojsijeva". Godine 1866. objavljuje "Pet knjiga Mojsijevih", i
iste godine izdanje se zbog velikog interesovanja ponavlja. Slede%e, 1867. godine objavljuje
"Knjigu Isusa Navina, o Sudijama, o Ruti, Samuilove, o carevima, dnevnike", u dva izdanja -
na %irilici i na latinici.
"Kada se ima na umu da su ovi prevodi izali u vreme definitivnog stvaranja
srpskog knjievnog jezika u drugoj polovini XIX veka, i da su ti prevodi klasi#ni
po svome jeziku, onda se moe razumeti njihov veliki zna#aj. Jezik Biblije je
postao obrazac biblijskog stila u naoj knjievnosti."
134
Godine 1868. u Beogradu izlazi celo Sveto pismo na %irilici. Iste godine u Peti
izlazi na latinici.
Dani#i% je Stari zavet preveo sa latinskog prevoda Biblije po uem jevrejskom
kanonu koji je izdao Emanuel Tremelius 1575-1579. godine u Frankfurtu na Majni.
Pretpostavlja se da su korekture ra"ene prema prevodu na neki drugi jezik (prema Luterovoj
nema#koj Bibliji). Zanimljivo je da ceo Stari zavet nije nikada objavljen kao samostalna
celina, mada su ve% navedeni delovi imali po vie izdanja, i na %irilici i latinici.
Kako jo uvek nije ura"ena studija Dani#i%evog prevoda, (kao to postoji V.
Moinova studija Vukovog prevoda), ne postoji detaljna analiza prevodila#kih greaka u
Starom zavetu. Zato ovde navodim samo nekoliko o#iglednijih, kako bismo obratili na njih
panju prilikom #itanja Staroga zaveta:
GREKE (primeri):

132
!uri%, Vojislav; O !uri Dani#i%u (esej), KNJIGA !URE DANI&I$A, Srpska
knjievna zadruga, knjiga broj 460, Beograd, 1976. godine
133
POMENIK o Dani#i%u, Godinjica Nikole &upi%a, knjiga 5. Beograd, 1883.
godine
134
ENCIKLOPEDIJA JUGOSLAVIJE, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb
68
1. Peta Mojsijeva 33, 6 (Dani#i%):
"Da ivi Ruvim i ne umre, a ljudi njegovijeh da bude malo!"
treba:
"Da ivi Ruvim i ne umre, a ljudi njegovijeh da ne bude
135
malo!"
2. Prva Samuilova 8, 16 (Dani#i%):
"I sluge vae i slukinje vae i mladi!e vae najljepe i magarce vae uzima%e, i
obrtati na svoje poslove."
Pogreno prepisano slovo u re#i u srednjovekovnom jevrejskom prepisu,
koje se kasnije prenelo i do nas. Treba da stoji:
"I sluge vae i slukinje vae i najbolje volove
136
i magarce vae
uzima%e..."
3. Nemija 3, 8 (Dani#i%):
"...i ostavie Jerusalim do irokoga zida."
treba:
"...i utvrdie
137
Jerusalim do irokoga zida."
4. Psalam 23, 6 (Dani#i%):
"...i ja %u nastavati u domu Gospodnjem za dugo."
treba:
"...u domu Gospodnjem zauvek/doveka/ve"ito
$38
."
5. Osija 6,6 (Dani#i%):
"Jer je meni milost mila a ne rtva..."
treba:
"Jer je meni ljubav
139
mila a ne rtve..."
6. Amos 5, 24 (Dani#i%):
"Nego sud neka te#e kao voda i pravda kao silan potok"

135
U Bakoti%evom prevodu stoji: ...da se mnoe!
136
U Bakoti%evom prevodu stoji pravilno: volove.
137
Prema Diplomskom radu M. ivkovi%a: "Problemi prevo"enja Starog zaveta",
BBC "Logos", Novi Sad, 1994. godine
138
Primedba V. &ajkanovi%a objavljena u #asopisu Novi ivot, XII knjiga, Beograd,
1922. godine
.
139
Isto.
69
treba:
"Nego pravda neka te#e kao voda i pravednost
140
kao silan potok."
7. Zaharije 14, 16 (Dani#i%):
"Taki %e biti grijeh Misircima i grijeh svijem narodima koji ne bi dolazili da
praznuju praznik sjenica."
treba:
"Takva %e biti kazna Misircima i kazna
141
svijem narodima..."
Stari zavet je napisan tzv. hercegovskim dijalektom srpskoga jezika, za koji
&ajkanovi% kae da "...ima u sebi ne#eg dostojanstvenog, sve#anog, starinskog..."
Opti je utisak da se ne moe dobiti lepi prevod, ali da se moe svakako teiti za
ta#nijim.
"Ovaj prevod Biblije u celini ne zadovoljava, jer, po oceni D. Glumca, nije delo
pravoslavnih bogoslova ili Crkve, ve% srpskih filologa koji su bili neupu%eni u
u#enje i tuma#enje Pravoslavne crkve."
142
GODINA 1868.:
SVETO PISMO NA NARODNOM JEZIKU
U SRBIJI
Kada se pojavilo prvo celovito izdanje Biblije, u Beogradu je odmah prodato
zavidnih hiljadu i sto primeraka, tako da su i novine zabeleile taj slu#aj. Od prvog izdanja na
srpskom jeziku 1868. godine do prvog slede%eg prole su samo dve godine. A ve% 1871.
godine u Beogradu se pojavljuje tre%e izdanje u "kojem su pobiljeena jednaka mjesta", koje je
pripremio Dani#i%, to zapravo predstavlja prvu i dosada jedinu konkordanciju po ovom
prevodu. U tom obliku Sveto pismo imamo i danas. Tokom XIX veka tampano je
143
:
na #irilici:
Novih zaveta vie od 112.000 komada (u Bgd-u,
Be#u, Berlinu i Peti);
Psaltira vie od 92.000 komada
(u Beogradu, Be#u i Budimpeti);
Sveto pismo vie od 35.000 komada
(u Beogradu i dr.);

140
Isto.
141
Isto
142
&arni%, Emilijan dr: UVOD U SVETO PISMO NOVOGA ZAVETA - opti deo
(apirografisano izdanje), Sveti arh. sinod SPC, Beograd, 1973. godine
143
Statisti#ki pregled sa#injen prema podacima navedenim u knjizi dr Petera
Kuzmi#a: VUK-DANI&I$EVO SVETO PISMO
70
Delova Svetoga pisma: vie od 72.000 komada
(u Lajpcigu, Bgd-u i Budimpeti);
na latinici:
Novih zaveta 85.000 komada
(u Budimpeti i Be#u);
Psaltira 82.000 komada
(u Budimpeti i Be#u);
Sveto pismo vie od 14.000 komada
(u Budimpeti i Beogradu);
Delova Svetoga pisma: vie od 25.000 komada
(u Budimpeti, Be#u i Beogradu).
Izvetaji predstavnika Biblijskog drutva pokazuju da je zanimanje za Sveto pismo
bilo ogromno, to se moe videti i po tampanim tiraima. Samo 1871-1872. godine prodato je
oko 34 hiljade primeraka Biblije i delova, a slede%e godine vie od 30 hiljada.
Godine 1912. pojavljuje se novo biblijsko drutvo kao izdava#. kotsko narodno
biblijsko drutvo je izdalo celo (ili delove ?) Sveto pismo u prevodu !. Dani#i%a i V. Karayi%a,
%irilicom. Me"utim, prema upu%enim kritikama smatra se da su bili u relativno looj redakciji.
Godine 1914. Biblijsko drutvo tampa Evan"elje po Luci dvojezi#no: u jednom stupcu na
srpskom, a u drugom na engleskom. Moda je ovo izdanje namenski tampano za britanske
vojnike - saveznike srpske vojske u ratu, a moda je bila u pitanju samo vremenska
podudarnost.
Upotreba Vukovog i Dani#i%evog prevoda se omasovljava. NJihovi prevodi se
koriste u drugim publikacijama, pretampavaju se delovi Svetoga pisma u raznim prilikama.
Tako 1935. godine izlazi knjiica Pri#e Solomunove za koju se kae da je deo takozvane
Depne Biblije koja je prvi put objavljena 1922. godine.
Pojavljuje se nekoliko revizija Vukovog prevoda (o #emu %e kasnije biti re#i), ali
niko se nije poduhvatio da radi na reviziji Staroga zaveta...
"Prevodi biblijskih knjiga donose dva velika dobra svakome narodu. Prvo je to
narod bolje poznaje nauku Hristovu, te se bolje utvr"uje u veri Hristovoj, a drugo je
to je Sveto pismo Knjiga nad knjigama, pa tom svojom vanosti stvara knjievnost
gde je nema, ili gde je zatekne, daje joj novi ivot. Prvo se moe posvedo#iti tim,
to se i neznaboci obra%aju na veru Hristovu prevodom Svetoga pisma, kao to i
dananji dan biva; a za drugo, evo samo Nemaca i nas: u Nemaca je prevodom
Svetoga pisma Luter postavio temelj knjievnosti, a u nas ko ne zna kolika je u
knjievnosti vlada Svetoga pisma, koje imamo?"
144
Za popularisanje Biblije u prvoj polovini dvadesetog veka zasluna je i organizacija
pod nazivom: "Hri%anska zajednica mladih ljudi", ili kako se u inostranstvu zove YMCA.
Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, #lanovi ove zajednice slali su naim zarobljenim
vojnicima po logorima Sveta pisma, a u miru su organizovali #itala#ke biblijske grupe. Jednu
takvu grupu predvodio je kasniji profesor i prevodilac Emilijan &arni%, a vo"a organizacije za
Jugoslaviju bio je Nikolaj Velimirovi%.
Tokom 130 godina koliko imamo ovaj prevod, objavljivan je u mnogim verzijama.
Kao primer navodimo neka izdanja: godine 1989. "Hri%anski pregled" je kao posebnu

144
Dani#i%, !uro: DANI&I$EV ZBORNIK: SITNIJI SPISI, Srpska kraljevska
akademija, Beograd, 1925. godine
71
knjiicu lepo opremljenu, objavio Pesmu nad pesmama; "Dobra Vest" iz Novoga Sada 1992.
godine objavljuje Pri#e Solomunove, uz nekoliko ilustracija; drutvo "Danica" iz Republike
Srpske u svojim Kalendarima za 1993. i 1994. godinu objavljavljuje pojedine knjige iz
Staroga zaveta; Nema#ko-vajcarsko udruenje za Nedeljnu kolu objavljuje Pri#e iz Biblije,
itd.
Vukov i Dani#i%ev prevod slui i kao osnov - potka za izdava#ke poduhvate tipa:
Biblija za mlade, Ilustrovana Biblija, De#ija Biblija, Biblija i umetnici itd. Biblija je tolikog
zna#aja imala na srpski jezik da su neka pitanja razmatrana i u novom "Pravopisu srpskoga
jezika", u izdanju Matice srpske 1994. godine: npr. zato se u nominativu kae Hristos, a u
genitivu Hristu a ne Hristosu, postojanje dubleta Ev. po Luki/Luci, Boji/Boiji, itd.
Sastavlja#i novoga pravopisa su za pojedine slu#ajeve konsultovali postoje%e prevode Svetoga
pisma i Novoga zaveta na srpski jezik, usvajaju%i poneko reenje.
Biblijsko drutvo je 1993. godine izdalo posebno izdanje Vukovog Novoga zaveta
sa Dani#i%evim Psalmima za izbeglice iz Bosne i Hrvatske. Primerci su poklanjani.
Prva audio-kaseta sa biblijskim sadrajem na srpskom pojavila se 1994. godine u
izdanju Literature, Sound & Vision: Translation Ministry, iz Bristola u Engleskoj. U ulozi
#ita#a pojavljuje se Dragan Milenkovi% koji je uradio reviziju Dani#i%evog prevoda Prve
Mojsijeve, a zatim to preneo na traku. U toku je rad na drugim knjigama Staroga zaveta.
Vukov i Dani#i%ev prevod je i danas u najmasovnijoj upotrebi kod skoro svih
evan"eoskih crkava u Jugoslaviji i na drugim podru#jima gde se govori srpskim jezikom.
U HRVATSKOJ
Novi prevod Biblije mnogo je zna#io i u Hrvatskoj. Prvo je 1864. godine objavljen
Vukov Novi zavet latinicom, tampan u Be#u, u dve hiljade primeraka. Vuk je takav predlog
bio podneo jo davne 1850. godine uzimaju%i u obzir "Srbe katolike", ali ipak nije doiveo da
ga vidi. Zbog velikog interesovanja me"u ivljem u Hrvatskoj, ve% 1866. godine tampa se u
Peti drugo izdanje sa Psalmima, u pet hiljada primeraka. Kao to smo ve% rekli, 1868. godine
objavljeno je i Sveto pismo na latinici, uporedo sa prvim %irili#nim izdanjem. Jedan od
problema koji se javljao u Hrvatskoj, bio je to Dani#i%ev prevod Staroga zaveta nije
zadovoljavao kanon rimokatoli#ke crkve. Osim toga, Dani#i% je #ak odbio da prevede
apokrifne knjige, poto je postojala ideja da se one dodaju ve% prevedenim, i da se zatim
tampa takav Stari zavet na latinici.
U takvoj situaciji, zbog naraslih potreba, a i zbog ja#anja hrvatske samosvesti,
Bogoslav ulek je 1877. godine izvrio hrva%enje Vukovog Novoga zaveta i Dani#i%evih
psalama. Do kraja XIX veka (1895. godine) ovakvih Novih zaveta tampano je ukupno oko 50
hiljada primeraka, u vie izdanja. Poznata su izdanja iz 1899., 1901. i 1903. godine. Me"utim,
kako je ulek bio protestantske provenijencije, a uz to i Slovak, dolazi do nove revizije
hrvatskog izdanja. Ovoga puta reviziju radi Milan Reetar, Hrvat i rimokatolik, koga je
proteirao veliki autoritet toga doba Vatroslav Jagi% (Reetar je Jagi%u bio zet). Novo,
revidirano, izdanje tampano je 1895. godine u Budimpeti, sa naznakom "pregledano
izdanje".
Sva latini#na izdanja do danas predstavljaju samo pretampano Reetarovo
popravljeno i pregledano izdanje iz 1895. godine.
72
73
9.
XX VEK
PO#ETAK VEKA:
PREVODI IVANA $IRI$A
U periodu od 1907-1911. godine u "Bogoslovskom glasniku" u Sremskim
Karlovcima, u nastavcima su objavljivani tekstovi Staroga zaveta u prevodu dr Ivana $iri%a,
koji je kasnije postao Irinej, ba#ki episkop. On je ovaj prevod radio sa jevrejskog jezika.
Ukupno je objavljeno:
- 44 psalma
- Knjiga proroka Amosa
- Parimejnik
U Novom Sadu je 1942. godine objavljeno pedeset pet psalama u $iri%evom
prevodu, u okviru knjige "Sluba nedelje svete Pedesetnice"
PREVODI ILARIONA ZEREMSKOG
Episkop gornjokarlova#ke eparhije od 1920-1931. godine Ilarion Zeremski (1865-
1931.) tako"e je radio na prevodu Novoga zaveta sa gr#kog jezika, iako ga nikada celog nije
preveo. On je kao profesor bogoslovije u Sremskim Karlovcima, u prvoj i drugoj deceniji
ovoga veka, prevodio sa gr#kog i uz komentare objavljivao novozavetne knjige u obliku
skripti. Pojedini prevodi su mu objavljeni i u "Bogoslovskom glasniku", #asopisu Karlova#ke
bogoslovije, u periodu od 1902. do 1907. godine. Smatra se da je svojim radom postavio nove
temelje prevodila#koj nauci i "ukazao na put kojim treba i%i".
GODINA 1927.:
LONDONSKI PREVOD EVAN!ELJA PO JOVANU
U Londonu je 1927. godine na %irilici, ekavicom, tampana knjiica "Sv. evan"elje
po Jovanu", u prevodu Vojislava M. Petrovi%a i Frederick NJ. Kingston-a, a u izdanju
Centralnog prevodila#kog instituta (Central translation institute Ltd.). Uz tekst se nalazi
nekoliko ilustracija jevrejskih obi#aja. U svom #lanku "Prevod Sv. Pisma Novog Zaveta na
srpski jezik" objavljenom u "Vesniku Srpske Crkve" broj 11/12, iz 1930. godine, prota M.
An"elkovi% kae da srpska crkva ima (izme"u ostalih) na raspolaganju i prevod "evan"elja"
ove gospode, me"utim da nisu priznata od strane srpske crkve.
U traktatu koji se nalazio u svakoj knjiici, autori prevoda (?) se obra%aju #itaocima
u elji da se o istini i vlasti Boije Re#i najbolje mogu uveriti #itanjem same Re#i. Oni
sugeriu da je dodatni tekst svedo#anstvo jednog sluge Gospodovog koji je "mnogo koristio
duama da dobiju blagoslov Boji".
74
"Da su se i nebo i zemlja i vidljiva Crkva, pa i sam #ovek, smrvili do nitavila, ja
bih se ipak, Bojom milo%u, drao Boje Re#i kao nesalomljive veze izme"u moje
due i Boga... Re# %e ti Boija kazati svu istinu o tebi; ali %e ti kazati i istinu o
Bojoj ljubavi; i otkri%e ti mudrost NJegovih saveta..."
145
Izvesni D.S. (Dimitrije Stefanovi% ?) u stru#nom #asopisu Bogoslovlje za 1927.
godinu veoma otro kritikuje ovaj prevod za koji se kae da je bio nameran da bude bolji od
Vukovog, a ispalo je da je slabiji na mnogo mesta. Autor naglaava da nije dovoljno dobro
znati samo srpski i gr#ki - ve% da je potrebno imati i stru#nu bogoslovsku spremu.
"Neka ostavi posao koji je po#eo a nije njegov ni za njega. Mene, upravo,
iznena"uje smelost g. Petrovi%a da se la%a posla koji ni malo ne razume... Jedna je
ipak pouka od prevoda g. Petrovi%a: da crkva treba to pre da da svoj srpski prevod
Sv. pisma narodu. I to je ona ve% odavno trebala u#initi."
146
Odlukom Sv. arh. sinoda SPC i kasnijom potvrdom na Saboru iste, 1930. godine,
ovaj prevod je proglaen jereti#kim i nare"eno je da se spre#i njegovo rasturanje, zbog tolikih i
takvih izmena u odnosu na Vukov tekst da se smatralo da su prevodioci imali nameru da
pokvare pravoslavno u#enje.
Vukov tekst je tako zvani#no postao referentan prevod, #ak i u visokim krugovima
pravoslavne crkve, koji su ga sada smatrali za "pravoslavan", samo osamdeset godina posle
optubi da je nepravoslavan.
GODINA 1933.:
BAKOTI"EV PREVOD SVETOGA PISMA
Dr Lujo Bakoti% je ro"en 1867. godine u Senju, a umro je 1941. godine u
Beogradu. Poznat je i pod pseudonimom Dalmatikus. U istoriji %e ostati zapam%en po tome to
je bio #lan komisije za izradu Konkordata izme"u Srbije i Vatikana (koji je potpisan 1914.
godine). Verovatno da je to razlog to je od 1920-1923. godine bio poslanik Kraljevine SHS
pri Vatikanu, a kasnije zastupnik Kraljevine Jugoslavije pri Me"unarodnom sudu u Hagu.
Jedno vreme bio je pomo%nik ministra spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije. Autor je
studije "Srbi u Dalmaciji" (objavljena 1938 g.), objavio je i Re#nik srpsko-hrvatskog
knjievnog jezika, i preveo je Justinijanove "Institucije".
Na Boi% 1925. godine dr Lujo Bakoti% je objavio svoj prevod Pesme nad pesmama
u beogradskom Trgovinskom glasniku, koji je tada bio dnevna novina i imao visok tira, uz
napomenu da je iz revidiranog prevoda Staroga zaveta (verovatno revidiranog prevoda !ure
Dani#i%a). Te iste godine za Vaskrs, u istim novinama objavio je prevod 18-tog Psalma.
Nekoliko godina kasnije, 1930. objavio je Sveto pismo Novoga zaveta. Isto na latini#nom
pismu, u Beogradu je 1931. godine objavio kao posebnu knjiicu "Poslovice Solomuna, sina
Davidova", u izdanju Britanskog i inostranog biblijskog drutva.
&itavo Sveto pismo Bakoti% je objavio 1933. godine, ekavski, latini#nim pismom, a
ponovljeno je i izdanje Novoga zaveta. Kada je prevod bio objavljen knjiga je kotala
tadanjih 100 dinara, a pojavila se u izdanju Britanskog i inostranog biblijskog drutva.
Smatra se da je Bakoti%ev prevod najuspeniji kada se radi o jevrejskoj poeziji: Psalmima,

145
Navod iz nepotpisanog pamfleta koji se nalazio u svakom primerku knjiice
Evan"elja po Jovanu.
146
D.S.: OCENE I PRIKAZI (#lanak), Bogoslovlje, sv. 3, Beograd-Zemun, 1927.
godine
75
Pesmi nad pesmama, odlomcima iz proro#kih knjiga i Jova, jer je u svom radu koristio
savremene metode, odnosno princip dinami#kog ujedna#avanja (kako bi dananji #italac bio u
mogu%nosti da oseti iste sadraje kao i prvobitni #itaoci). Posle ovog prevoda svi nai
prevodioci Svetoga pisma koriste ovaj princip u svom radu. Prilikom prevo"enja koristio je
sve pristupa#ne tekstove (na gr#kom, latinskom, italijanskom, francuskom, ruskom,
engleskom i nema#kom).
"Osobina Bakoti%evog prevoda je da je on zadrao izraze koji su kod pravoslavnog
naroda ali je itacisti#ki govor zamenio etacisti#kim (Izrailj-Izrael)."
147
Ipak, ovaj prevod nije zaiveo u narodu. Pretpostavlja se da je jedan od krupnih
razloga neprihvatanja bio zamena odre"enih re#i - na primer, car je postao kralj, a geografska i
li#na imena zadrao je prema tzv. zapadnoj verziji prevoda. Me"utim, imaju%i u vidu da je dr
Bakoti% po ro"enju bio Srbin iz Dalmacije, njegova namera je, verovatno, bila da na#ini jedan
prevod Svetoga pisma koji bi bio od velike koristi njegovim sunarodnicima, odnosno Srbima u
Dalmaciji i Krajini.
Nisu izostale ni optube. Mogu%e da je Bakoti%eva pozicija kao pregovara#a o
konkordatu Vatikana i Srbije i, kasnije, jugoslovenskog poslanika u Vatikanu bila dovoljan
signal da njegov rad bude od pojedinaca ocenjen kao "rimska propaganda".
Novi ivot ovom prevodu dat je ponovnim tampanjem 1989. godine, u izdanju
Dobre vesti iz Novoga Sada. Dve godine kasnije izlazi i luksuzno izdanje sa objanjenjima,
ilustracijama i mapama u boji, a 1994. godine se pojavljuje i izdanje u manjem tzv. A-5
formatu. Naalost, i pored rada dva lektora i, #ak, pet korektora, i dalje postoji veliki broj
slovoslaga#kih i tamparskih greaka, a ponegde nedostaje i #itav stih (Matej 10,33 npr.). Jo
je ve%a teta to se greke ponavljaju u svim novim izdanjima, verovatno zato to je kori%en
isti, neispravljeni, slog. Zanimljivo je da je ovo izdanje yepnog formata ra"eno po naro#itoj
poruybini, tako da je #itav tira predat naru#iocu, pa se veoma teko moe nabaviti.
GODINA 1934.:
NOVI ZAVET U PREVODU DIMITRIJA STEFANOVI"A
Dimitrije Stefanovi% je ro"en 1882. godine u Ba#koj, umro je u Beogradu 1945.
godine. Od 1907. do 1920. godine bio je profesor Karlova#ke bogoslovije, a od 1922. godine
je profesor pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
Godine 1913. u Sremskim Karlovcima izdaje knjigu "Uvod u Sveto Pismo Novoga
Zaveta". Godine 1917. preveo je Evan"elje po Mateju i objavio ga sa tuma#enjima. Osnovna
namena bila je da knjiga poslui kao uybenik studentima, ali i da svetenicima pomogne za
pripremanje propovedi i pouka. Slede%i tu logiku, za potrebe predavanja 1918. godine, preveo
je obe poslanice Solunjanima i sa tuma#enjima objavio ih je kao uybenik, u izdanju Sv. arh.
sinoda Mitropolije Karlova#ke, tampano u manastirskoj tampariji. Ve% 1923. godine izdaje
drugo, "znatno izmenjeno i dopunjeno" izdanje "Jevan"elija po Mateju", jer je prvo izdanje
rasprodato za godinu-dve dana. Godine 1926. objavljuje "ivot i rad apostola Pavla" sa
prevodom i tuma#enjem poslanice Galatima, Prve i Druge Timoteju, Titu i Filimonu, u izdanju
Gece Kona, u malom tirau. U predgovoru je napisao:

147
!or"i%, P.: O BAKOTI$EVOM SVETOM PISMU, (#lanak), #asopis Na jezik,
broj 6, Beograd
76
"Kao i dosadanje, tako je i ova moja knjiga u prvom redu namenjena koli,
u#enicima naih Bogoslovija i studentima naeg Bogoslovskog fakulteta. Zbog toga
i nije izra"ena na irokoj osnovi... Pri izradi knjige koristio sam se naro#ito
najnovijim Uvodima i komentarima nema#kih, rimokatoli#kih i protestantskih
bogoslova"
Prelaskom u Beograd Stefanovi% postaje profesor Bogoslovskog fakulteta - predaje
egzegezu Novoga zaveta i sti#e zvanje protoprezvitera. Tu po#inje sa prevo"enjem #itavog
Novoga zaveta. Godine 1934. objavljuje ga u prevodu s gr#kog, a u izdanju Britanskog i
inostranog biblijskog drutva. Ovo izdanje tampano je u Beogradu u tampariji "Mlada
Srbija". Veselin &ajkanovi% kae
148
da je Stefanovi% napustio osnovni tekst (textus receptus)
koji je koristio Vuk za svoj prevod, i da je koristio kriti#ko Nestlovo izdanje, te da zato ima
dosta neslaganja sa Vukovim prevodom. Moe se re%i da se prevodilac oslanjao na Vukov
jezik i frazeologiju, i da mu je namera bila da sa#uva to vie od jezi#ke lepote.
Uz Novi zavet tampani su i Psalmi u prevodu !ure Dani#i%a. Zanimljivo je da je
Novi zavet tampan u jednom stupcu po #itavoj strani, a psalmi u dva stupca. O#igledno da je
prelom Novoga zaveta i Psalama ura"en posebno. I po obliku slova i po samom slogu vidi se
da je deo sa psalmima bio samo pridodat. Skandinavsko drutvo za irenje Evan"elja je
ponovo objavilo ovaj prevod 1979. godine. U januaru 1985. godine pojavljuje se jo jedno
izdanje u dvadeset hiljada primeraka, ali bez naznake izdava#a.
O prevodu su se veoma pohvalno izrazili mnogi nai stru#njaci koji smatraju da je
prevod razumljiviji i ta#niji od Vukovog prevoda, mada je opti stav da, u knjievnom smislu,
Vuka nije prevaziao. Postoje i ozbiljnije kritike ovoga prevoda:
"Dimitriju Stefanovi%u se zameralo slabo ose%anje jezika i 'zapadnja#ko'
naruavanje pravoslavne tradicije u kriti#kom prilazu tekstu Novog zaveta pa i
tuma#enju nekih vanijih mesta."
149
GODINA 1939.:
PREVODI DUANA GLUMCA
Za potrebe uybenika "Gramatika staro-jevrejskog jezika", dr Duan Glumac,
profesor Staroga zaveta na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, 1939. godine je, posle dve
godine rada, u privatnom izdanju toga uybenika tampanog u Vrcu, preveo delove Staroga
zaveta. U delu knjige posve%enom vebama nalaze se njegovi prevodi tri poglavlja Prve knjige
Mojsijeve (1, 3 i 4) i #etrnaest psalama (1, 2, 3, 13, 15, 19, 23, 43, 54, 100, 110, 130, 146 i
150).
GODINA 1943.:
IZDANJA RIMOKATOLI#KE PROPAGANDE

148
&ajkanovi%, Veselin: JEVAN!ELJE PO MATEJU (#lanak), Bogoslovlje, sv. 4,
149
Dimitrije Bogdanovi%, u #lanku povodom &arni%evog prevoda, Pravoslavna
misao, sveska 23, Beograd, 1976. godine
77
Godine 1943. pojavljuje se %irili#no, ekavizirano, revidirano izdanje
#etvoroevan"elja Vukovog prevoda: "Sveto evan"elje Gospoda naega Isusa Hrista po Mateju,
Marku, Luci i Jovanu", a u izdanju Pontificium Institutum Orientalium Studiorum, iz Rima, sa
komentarima i primedbama ispod biblijskog teksta. Urednici ovoga izdanja smatrali su da je
nedostatak bogoslovskog obrazovanja Vuka uticao na kvalitet prevoda, kao i da je njegovo
prevo"enje sa crkveno-slovenskog uticalo da nije dobro preveo, a naro#ito "teka i nejasna
mesta, napose u poslanicama svetoga Pavla". Me"utim, kako u samim evan"eljima takvih
greaka ima malo, pontifikalni (papski) Institut za orijentalisti#ke studije iz Rima odlu#io se
da ih objavi.
Godine 1947. pojavljuje se drugo izdanje za koje urednici kau da je jo jednom
revidirano. Tekst je podeljen podnaslovima, a pruaju se i dodatna razjanjenja. Naalost,
nema dovoljno podataka o ovim izdanjima, o tirau, nameni i mestima distribucije, ali je
o#igledno da je stvarni interes za izdavanje bio od strane Propagande
150
, koja je svoje
zanimanje za tampanje knjiga na %irilici pokazala davne 1564. godine kada je ugaenu
protestantsku %irili#nu tampariju iz Uraha prebacila u Rim.
GODINA 1974.:
#ARNI"EV PREVOD NOVOGA ZAVETA
Dr Emilijan &arni% (1914, &akovo u Rumuniji - 1995, Beograd), profesor
Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, u#enik Dimitrija Stefanovi%a, svreni bogoslov, klasi#an
filolog i doktor nauka iz Atine, i sam se odlu#io da prevede Novi zavet. Sledom kojim su
nastala, prvo su objavljivana Evan"elja: 1963. godine - po Marku, po Jovanu 1964.g., po
Mateju 1965.g., po Luci 1968.g., a 1969. godine objavljena su Dela apostolska. Ova izdanja
&arni% je izdao u privatnoj reiji, o svom troku, a svaka knjiica sadravala je i kratak uvodni
tekst o samom evan"elju. Godine 1972. Biblijsko drutvo je u LJubljani tampalo Evan"elje
po Jovanu, u (probnom) tirau od dvadeset hiljada primeraka, to je uobi#ajen postupak pred
izdavanje celog prevoda.
Godine 1973. Biblijsko drutvo Beograd je objavilo #itav Novi zavet sa
predgovorom prevodioca, kra%im uvodima u novozavetne knjige i manjim Re#nikom
najvanijih pojmova, naziva i imena sa nekoliko mapa, u po#etnom tirau od trideset hiljada
primeraka. Kao osnov za prevod kori%eno je osmo kriti#ko izdanje gr#kog novozavetnog
teksta Aleksandra Merka, objavljeno u Rimu 1957. godine. Za uvodne podatke o
novozavetnim knjigama i za re#nik pojmova, &arni% je koristio najsavremenije gr#ke, latinske,
nema#ke i engleske priru#nike i komentare.
"Prilikom prevo"enja trudio sam se da originalni tekst oivim na srpskom jeziku
trae%i ta#an izraz i dodaju%i po neku re#, koja se sigurno podrazumeva - radi to

150
"Propaganda je ustanova eminentno kosmopolitska u svom delokrugu. Ona
predstavlja najsjajniju i najplodotvorniju kreaciju papstva, stavljaju%i mu na
raspoloenje glavna sredstva, kojima ono moe da izvri boanstveni svoj poziv
irenja vere i prosvete kod svih naroda. Propaganda je najsjajnije ovaplo%enje
papstva." Kardinal L. Jakobini, ARCHIV 52, 130, Rim, 10. februara 1884. godine.
78
potpunijeg i jasnijeg smisla - u nadi da %e prevod korisno posluiti svakom #itaocu
ove naj#itanije knjige."
151
Iako se o ovom prevodu &arni%evi savremenici i kolege nisu najbolje izrazili, sam
&arni% je, odlukom da ga ustupi na umnoavanje Me"unarodnom drutvu Gedeonita,
umnogome doprineo da njegov prevod po#ne sve vie da se koristi. Gedeoniti su me"unarodna
hri%anska organizacija koja se bavi tampanjem i poklanjanjem celog Svetog pisma ili samo
Novog zaveta. Prema nepotpunim podacima, tira koji je Drutvo Gedeonita uvezlo u raniju
SFRJ i dananju SRJ prelazi brojku od milion primeraka (samo u poslednjih pet godina pola
miliona kopija). Gedeoniti &arni%ev prevod poklanjaju po bolnicama (beli primerci), hotelima
(srpsko-engleski dvojezi#ni primerci) i pojedincima (plavi primerci).
Profesor &arni% je doiveo ozbiljne javne kritike zato to je dozvolio da njegov
prevod koriste Gedeoniti. Oprezne pohvale prevodu bile su retke i upu%ivane su uvek u sklopu
neke druge ili novije ideje. Tako se, na primer, dr Dimitrije Bogdanovi%, u #lanku "Novi zavet
u prevodu Emilijana &arni%a", objavljenom u #asopisu "Pravoslavna misao" 1976. godine,
zalae za pojavljivanje kriti#kog izdanja Novoga zaveta sa svim varijantama rane i stare
crkvene vizantinske i isto#ne tradicije. On, iako za &arni%ev prevod kae da je dostigao ve%i
stepen osavremenjivanja u upotrebi re#i i sintaksi "biblijskog kazivanja", ipak smatra da nije
dovoljno pojavljivanje samoga prevoda - potrebno je objaviti prevod sa kriti#kim komentarom.
Iste godine kada je tampan prevod, u LJubljani je tampana knjiica pod nazivom
"Uvod u Novi zavet", koja zapravo sadri sve dopunske tekstove iz prvog izdanja prevoda
Novoga zaveta, osim teksta Novoga zaveta: Uvod, Re#nik i Priloge sa mapama, kao zasebno
izdanje.
Godine 1991. organizacija po imenu Literature, Sound & Vision: Translation
Ministries iz Velike Britanije kao posebno izdanje objavila je &arni%ev prevod Evan"elja po
Jovanu, sa namerom da slui kao osnovni tekst - besplatan uybenik - za dopisni biblijski kurs
o Evan"elju po Jovanu.
Evan"elje po Jovanu je doivelo jo jedno izdanje na srpskom jeziku. U knjiici
malog formata, nepoznatog tiraa i godine izdavanja, nepoznati izdava#i kau da su se
"prihvatili izdavanja ovog yepnog evan"elja, a na predlog Drutva za irenje yepnih Biblija
(Pocket Testament League)". Na po#etku knjiice nalaze se mali uvod i predgovor, a posle
Evan"elja po Jovanu u &arni%evom prevodu nalaze se dodaci: "Poruke o spasenju kroz Isusa
Hrista" i "Moja odluka". Knjiica je tampana %irilicom u LJubljani.
Slede%e izdanje: knjiicu "Put, istina, ivot" sa &arni%evim prevodom Evan"elja po
Jovanu, objavio je izvesni LJubomir Petrovi% iz Engleske, koji je u tekstu na kraju knjiice
pozvao sve zainteresovane da mu se jave.
Godine 1994. Hri%anska zajednica iz Novoga Sada objavila je na srpskom jeziku
knjiicu "Kad se na svet rui", tampanu latinicom, u kojoj su svi novozavetni navodi iz
&arni%evog prevoda. Ovo izdanje bilo je prvenstveno namenjeno izbeglicama; uz prigodne
tekstove objavljeno je nekoliko izbegli#kih svedo#anstava. Svi navodi su kori%eni uz
odobrenje Me"unarodnog biblijskog drutva.
Dr &arni% je skoro sve knjige Novoga zaveta sa komentarima uz svoj prevod,
objavio kao posebne uybenike za Bogoslovski fakultet, od kojih su neki tampani u vie
izdanja.
Osim Novoga zaveta, dr &arni% je preveo Psaltir koji je doiveo dva izdanja.

151
&arni%, Emilijan dr: PREDGOVOR Novom zavetu, Biblijsko drutvo, Beograd,
1973. godine
79
GODINA 1984.:
PREVOD NOVOGA ZAVETA KOMISIJE
SVETOGA ARHIJEREJSKOGA SINODA SRPSKE
PRAVOSLAVNE CRKVE
Najnoviji prevod Novoga zaveta koji imamo na srpskom jeziku objavljen je 1984.
godine, posle 22 godine komisijskog rada visokih dostojnika SPC, profesora Bogoslovskog
fakulteta i profesora Beogradskog univerziteta. Polaze%i od toga da crkva ne samo da ima
monopol po pitanju pravilnog razumevanja i tuma#enja, ve% da je ona jedina koja je
merodavna i odgovorna i po pitanju prevo"enja Svetoga pisma, a kako Srpska pravoslavna
crkva u toj ulozi jedino vidi sebe (kada se radi o srpskom jeziku i narodu), te kako nijedan
postoje%i prevod nema crkveni blagoslov, srpska crkva je pristupila prevo"enju Boije Re#i na
narodni jezik.
Plan da se pristupi reviziji Vukovog prevoda odavno je postojao, jo od sredine
druge decenije ovoga veka. Me"utim, realizaciji se pristupilo tek krajem 1962. godine.
Prvobitna ideja je bila da se uradi revizija Vukovog prevoda, ali se od te ideje zvani#no
odustalo neto kasnije, mada nezvani#no nije jo slede%ih desetak godina. Za osnovni tekst -
izvornik - odlu#eno je da se uzme rukopis koji se nalazi u u Istanbulu, u seditu Vaseljenske
patrijarije, a koji datira iz 1904. godine, uz konsultacije sa novim kriti#kim izdanjima na
gr#kom: Nestl-Alandovim, Merkovim itd. Za upore"ivanje su kori%eni i stari rukopisi srpske
jezi#ke redakcije (o kojima smo ranije govorili), Vulgata, ruski sinodalni prevod, kao i
savremeni prevodi na hrvatski, italijanski, bugarski, nema#ki, francuski, engleski itd. Prilikom
izrade prevoda najvie je kori%en Vukov prevod (kao i kritike i analize njegovog rada),
prevodi D. Stefanovi%a, L. Bakoti%a i E. &arni%a. Zanimljivo je da su kori%ena i tri
neobjavljena rada: revizija Vukovog prevoda koju je radio Nikolaj Velimirovi% za vreme
internacije u manastiru Vojlovica kod Pan#eva tokom Drugog svetskog rata, zatim delimi#an
autorski prevod koji se pojavljuje u knjigama Justina Popovi%a
152
, kao i neobjavljen rad Janka
Luki%a, koji je Justinu Popovi%u bio predat na recenziju.

152
Justin Popovi% je tuma#io knjige Novoga zaveta dok je bio profesor Novoga
zaveta u bogoslovijama u Karlovcima, Prizrenu i Bitolju od 1924. do 1934. godine,
da bi od 1945. do 1960. godine sa#inio slede%e knjige komentara novozavetnih
knjiga sa svojim prevodom: Evan"elje po Mateju (u rukopisu), Dela apostolska (u
rukopisu), Poslanica Rimljanima (ura"en prevod bez komentara), Prva i Druga
Korin%anima, Poslanica Efescima, Galatima, Prva i Druga Solunjanima (postoje po
dve verzije prevoda koje se minimalno razlikuju), Koloanima i Filipljanima,
Jovanove poslanice. Iz rukopisa i priprema prevoda vidi se da je Justinova namera
bila da uradi komentare celog Novog zaveta, odnosno da ga prevede u tu svrhu, ali
ga je, verovatno, smrt prekinula. Recenzenti pet objavljenih Popovi%evih knjiga sa
Pavlovim poslanicama bili su A. Jefti%, I. Bulovi% i A. Radovi%, a izdava# manastir
$elije kod Valjeva objavio ih je u seriji od 1979. do 1983. godine. Tira ovih
udbenika bio je po tri hiljade primeraka.
80
"Od veoma velike koristi bila je Komisiji i ispravka Vukova prevoda koju su za
vreme rata i okupacije izvrili, nalaze%i se u internaciji u manastiru Vojlovici u
junom Banatu, blaenopo#ivi episkop Nikolaj Velimirovi%
153
i tadanji
jeromonah Vasilije Kosti%, kasnije njegov naslednik na i#koj katedri."
154
Iako se zvani#no odustalo od revizije Vukovog prevoda, Komisija je ipak i dalje
radila na popravljanju i prepravljanju njegovog teksta. Tako 1967. godine izlazi privremeno
izdanje koje crkva ne tampa kao svoje zvani#no izdanje, ali koje se ipak moe upotrebljavati
za bogoslubenu upotrebu. Ovo, revidirano izdanje evan"elja, priredio je i objavio brani#evski
episkop Hrizostom, pa je tako ostao naziv "Brani#evski jevan"elistar". Zanimljivo je da je
1977. godine Brani#evska eparhija izdala (u ekavskom izgovoru srpskoga jezika) drugo
izdanje
155
. Poto je posle prvog izdanja stiglo nekoliko stotina primedbi, episkop Hrizostom i
dr Aleksandar Birvi su izvrili analizu i reviziju i pripremili tekst za drugo izdanje. I ovo
izdanje je odobreno za zvani#nu crkvenu upotrebu u brani#evskoj eparhiji.
156
"Polaze%i od okolnosti da je Vukov prevod, i pored toga to nije uao u zvani#nu
bogoslubenu upotrebu crkve, ipak dobio najiri publicitet i uao u masovnu
upotrebu naroda, crkva se opredelila za to da Vukov prevod revidira poput poznatih
revizija Luterovog nema#kog prevoda, a ne da izdaje kakav novi, originalni prevod.
Tako su se posle drugog svetskog rata, jedno za drugim - 1967. i 1970. pojavila dva
revidirana crkvena Vuka..."
157

153
Vladika Nikolaj je uhapen u julu 1941. godine i zatvoren u manastir
LJubostinju. Krajem 1942. godine preba#en je i zatvoren u manastir Vojlovicu kod
Pan#eva. Slede%e godine je odveden u nema#ki koncentracioni logor Dahau, gde su
ga savezni#ke trupe ospobodile 8. maja 1945. godine.
154
Bulovi%, Irinej dr jeromonah: NOVI PREVOD SVETOGA PISMA NOVOGA
ZAVETA, Glasnik slubenog lista SPC, knj. 66, Beograd, 1985. godine
155
Prema "Biblijskom re#niku" Radomira Raki%a, profesora Bogoslovskog fakulteta
u Beogradu, postoji jo jedno izdanje iz 1975. godine. U tom slu#aju, izdanje 1977.
godine bilo bi tre%e.
156
Svaka eparhija, odnosno episkop, samostalno odlu#uje o upotrebi Svetoga pisma
u svojoj eparhiji. U SPC jo nije doneta odluka o tome koji bi prevod bio za
upotrebu u svim eparhijama.
157
Bogdanovi%, Dimitrije: DVE NOVE REVIZIJE VUKOVOG PREVODA
NOVOG ZAVETA (#lanak), Kov#ei%, knj. 12, Vukov i Dositejev muzej, Beograd,
1974. godine
81
Me"utim, ovaj rad Komisije
158
o#igledno nije zadovoljio. Mogu%e je da je, s
obzirom da je Komisija radila u duem vremenskom periodu, dolazilo do neuskla"ivanja i
nedoslednosti, odlaska #lanova i dr., pa je dalji rad trebalo sistematizovati i ujedna#iti. Zato se
1968. godine formira novi sastav Komisije, a njeno vo"enje preuzima tadanji rako-prizrenski
episkop Pavle, dananji srpski patrijarh.
159
Komisija je u novom sastavu odmah izvrila
reviziju rada Komisije u pre"anjem sastavu. Ve% 1970. godine, Biblijsko drutvo iz Beograda
"uz blagoslov patrijarha" objavljuje "Sveto jevan"elje po Mateju, Marku, Luci i Jovanu". Na
ovom izdanju je napisano da je u prevodu Vuka Karayi%a, a da je revidirano prema gr#kom
tekstu Vaseljenske patrijarije iz 1904. godine. Reviziju je na#inila ("prevod ispravljala")
Komisija sinoda i Biblijskog drutva. Tekst je tampan u jednom stupcu, podela stihova i
poglavlja je kao kod Vuka, ali se pojavljuju "za#ela" #ime se omogu%ava #itanje teksta
evan"elja u crkveno-slubenoj upotrebi. Iako je "Sveto jevan"elje" isto tako revizija Vukovog
prevoda kao to je to i "Brani#evski jevan"elistar", upore"enjem se vidi da su to, zapravo, dva
odvojena pristupa prevo"enju i revidiranju biblijskog teksta.
Ipak, kako je rad na reviziji jednoga prevoda koji nije nastao sa originala mnogo
tei nego sam prevod sa originala, a da o teolokim nesuglasicama i ne govorimo, Komisija je
nastavila sa radom i na poslanicama. Svaka ispravka Vukovog prevoda kvarila je njegovu
jezi#ku lepotu, tako da ni ta#nost prevoda nije mogla da bude poboljana a da se ne pokvare
jedinstvene osobine Vukovog rada - jezi#ke i stilske, koje tako krase Vukov prevod.
Verovatno da je zato doneta odluka da se kona#no i stvarno odustane od revidiranja Vuka, i da
se dalje radi na #itavom prevodu Novoga zaveta, koji sada ne bi bio revizija Vuka ve% nov,
autonoman, prevod SPC. U tom smislu, moe se re%i da su i "Brani#evski jevan"elistar" prvo
izdanje, i njegovo ponovljeno ekavsko izdanje, kao i "Sveto jevan"elje" predstavljali probne,
eksperimentalne, radne verzije.
Komisija je, u drugom sastavu, radila sve do 1983. godine, kada je rukopis predat u
tampu. Principi rada su se zasnivali na "vekovnoj ivoj %irilo-metodijevskoj i svetosavskoj
tradiciji pri prevo"enju" i mogu se saeti u jednu re#enicu:
"Kao Knjiga Crkve, Biblija treba da bude prevedena ta#no i verno, pri #emu ne
mislim samo na filoloku ve% i na bogoslovsku ta#nost i vernost."
160
Novi zavet, u prevodu Komisije sinoda SPC, prvi put je objavljen 1984. godine i
zvani#no promovisan na Beogradskom sajmu knjiga, u deset hiljada primeraka, a u izdanju
Svetoga arhijerejskoga sinoda SPC u saradnji sa Britanskim i inostranim biblijskim drutvom
iz Beograda. tampan je u tvrdom povezu sa zlatotiskom, maloga formata, sa "za#elima" i
naslovima u svakom poglavlju. Me"utim, ubrzo je neprodati tira povu#en i pristupilo se
reviziji jo sasvim novoga prevoda. Istine radi treba re%i da je prvo izdanje ovoga prevoda na
zvani#noj promociji na sajmu i predstavljeno kao probno izdanje.
Godine 1990. objavljeno je drugo, ispravljeno izdanje, u dvadeset hiljada
primeraka, koje je tampalo sarajevsko "Oslobo"enje" u skromnijoj opremi. Ispravljena su

158
U prvom sastavu Komisije bili su: dr Milo !uri%, dr Petar !or"i%, dr Justin
Popovi%, dr Bogoljub $irkovi% i dr Stojan Goevi%.
159
U drugom sastavu Komisije bili su: tadanji episkopi Pavle, Jovan, Vasilije,
Stefan, Hrizostom, Danilo, profesori Bogoslovskog fakulteta Bogoljub $irkovi%,
Stojan Goevi%, Milo Erdeljan, i dananji visoki dostojnici SPC Atanasije Jefti%,
Amfilohije Radovi% i Irinej Bulovi%.
160
Isto kao br. 154.
82
pojedina mesta i nedoslednosti, a dolo je i do manjih revizija, uglavnom zbog promene
#lanova Komisije. Naalost, ovako mali tira je ve% odavno rasprodat.
Komisija se opredelila da prevod ostane u ijekavskom izgovoru, iako ve%ina
srpskog naroda danas govori ekavicom. Moda je razlog tome sva lepota i epska visina ovog
dijalekta za koji su se opredelili i Vuk i Dani#i%. Komisija je u prevo"enju teih mesta
koristila tuma#enja crkvenih otaca i u#itelja. Pa ipak, i pored svih ispravki turcizama, greaka
i, zahvaljuju%i novootkrivenim rukopisima, unosa novih saznanja i pove%ane preciznosti,
ostaje utisak da je prevod Komisije sinoda SPC ostao na tradiciji Vukovog rada uz ugradnju
"bogoslovske ta#nosti i vernosti". Ovo je Komisija u#inila u skladu sa tuma#enjima crkvenih
otaca i u#itelja, ipak ne mogavi da se otrgne od utiska koji je i Vuk imao: da ijekavski
dijalekt prevodu prua dodatnu dimenziju.
"Duan sam... da priznam slede%u #injenicu: Vukov prevod je, zbog svoje klasi#ne
lepote i odoma%enosti u narodu, od po#etka do kraja najozbiljnije uziman u obzir.
U praksi to zna#i da novi, crkveni prevod, gde god je mogu%e, ostaje leksi#ki i
stilski veran Vukovu prevodu, a gde to nije mogu%e, onda bar blizak njemu, dre%i
se, izme"u ostalog, i ijekavskoga nare#ja naega jezika, nare#ja na kojem je
govorio i pisao Vuk, a koje danas svojim epskim prizvukom i patinom starine
pridaje prevodu onu osobenu 'biblijsku boju', onu #ar svetene i uzviene
lepote..."
161
GODINA 1986.:
PREVODI ALEKSANDRA BIRVIA
Aleksandar Birvi je ro"en 1928. godine u Niu. Diplomirao je Bogoslovski
fakultet SPC i orijentalistiku na Filolokom fakultetu u Beogradu. Dugogodinji je profesor na
mnogim biblijskim kolama u zemlji, a od 1989. do 1991. godine bio je dekan Evan"eoskog
teolokog fakulteta u Osijeku. Jedan je od osniva#a Teolokog fakulteta "Matija Vla#i% Ilirik"
u Zagrebu. Za svoj rad dobio je po#asni doktorat na Teolokom fakultetu Gordon-Konvel u
SAD. Pastir je Hri%anske baptisti#ke crkve u Beogradu.
A. Birvi je preveo sa gr#kog #etiri evan"elja koja su se 1986. godine pojavila kao
zasebne knjiice: "Bog je sa nama - Evan"elje po Mateju"; "Isus - Spasitelj - Evan"elje po
Marku"; "Isus - Prijatelj - Evan"elje po Jovanu" i "Evan"elje po Luki". Ove knjiice je objavio
"Hri%anski pregled" u saradnji sa Biblijskim drutvom iz Beograda, a posle osnovnog teksta
Evan"elja, tampano je i posebno objanjenje Boijeg plana spasenja sa ilustracijama. Iste
godine evan"elja su objavljena u formi jedne knjiice, od istog izdava#a.
Slede%e, 1987. godine posebno se pojavljuje Evan"elje po Jovanu, a iste godine u
Beogradu se, u izdanju Biblijskog drutva, pojavljuje izdanje: "ivot i rad Isusa Hrista - &etiri
evan"elja", u dve hiljade primeraka. To je zapravo drugo izdanje knjiica, samo objedinjeno u
jednu celinu. Kako je Ev. po Jovanu tada tre%i put objavljeno, to zna#i da je doivelo tri
ispravljanja.
Prevod je ra"en po kriti#kom Nestle-Alandovom izdanju Novoga zaveta na
gr#kom, uz zna#ajne konsultacije sa crkveno-slovenskim prevodom. U#injen je pokuaj da se
sa#uvaju one re#i kojih ima u crkveno-slovenskom "#itanju", a kojih nema u Vukovom i
Bakoti%evom prevodu, pa ih je prof. Birvi zadrao u svojoj verziji. Autorova namera je bila
da #itaocu omogu%i da lake razume tekst, uz pojavu "nekih novih reenja koja nastoje da

161
Isto.
83
prevazi"u razlike u izraajnim mogu%nostima izvornog i naeg jezika". Uz #etiri evan"elja,
tampan je i kratak "Azbu#ni pregled i objanjenja pojmova i imena".
U Novom Sadu je, 1988. godine tampano ponovo Evan"elje po Jovanu: Svetlost
ivota.
Profesor Birvi je, 1990. godine, objavio i ritmi#ki prevod - prepev Knjige psalama,
u izdanju Biblijskog i inostranog drutva iz Beograda, u pet hiljada primeraka, u vie razli#itih
mekih i tvrdih poveza. Rad na prepevu psalama zapo#et je 1972. godine, posle Evropskog
savetovanja biblijskih prevodilaca, na kojem je ukazano da mnogi narodi, skromnije i slabije
jezi#ke narodne metrike od nae, ve% imaju takve prevode. Osamdesetih godina prevodi
pojedinih psalama sa komentarima su objavljivani u #asopisu "Pravoslavlje".
"Za prepev je kori%en ritam i metar poezije naroda koji govore srpskohrvatskim
jezikom"
162
, tako da se psalmi mogu koristiti i za bogosluenja, kao i za komponovanje. elja
je prevodioca bila da psalme priblii #itaocima, kako bi oni mogli da ih doive onako kako su
ih doivljavali prvi primaoci.
Profesor Birvi u rukopisu ima prevedenu Poslanicu Jevrejima, kao i Pla# Jeremijin
(koji je objavljen u #asopisu "Pravoslavlje" u formi tubalice, u ritmu deseterca). Rad na
Delima apostolskim jo nije zavren.
U pripremi je izdavanje knjige o principima prevo"enja Svetoga pisma, to je
zapravo skup predavanja koje je A. Birvi odrao vie puta.

162
Birvi, Aleksandar: &EMU OVAJ PREVOD? (pogovor u knjizi), PSALMI,
84
85
10.
MANJE POZNATI PREVODI
GODINA 1868.:
RITMI#KI PREVOD PSALAMA
Nekoliko godina pre 1868. autor koji se potpisivao sa O.U.O. (Og. Utjeenovi%-
Ostroinski), u privatnom izdanju tampao je roman "Nedjeljko" u kojem je, izme"u ostalog,
dao prikaz nedeljne Boije slube u crkvi, i tom prilikom objavio svoj prevod pojedinih
psalama. Ohrabren uspehom i potaknut od drugih, O.U.O. se odvaio da prevede #itavu knjigu
psalama.
Godine 1868., u Be#u je objavljeno privatno prevodio#evo izdanje knjige: "Psalmi
Davidovi - poput srbskijeh narodnijeh pjesama". Zanimljivo je da se ovde nalazi 151 psalam.
Autor je u predgovoru ovog ritmi#kog prevoda, ra"enog po ugledu na nae narodne pesme,
naveo principe prevo"enja kojih se pridravao u radu:
"Sve misli na jednu smislivi, udarih pravcem ovijem:
1) Drati %u se strogo stvarnoga smisla psalama, rade%i na temelju prevoda
glasnoga naega jezikoslovca !. Dani#i%a. ali uz nastavljen obzir na prevod
staroslovenski...
2) U pogledu jezika drat mi se #istoga narodnoga govora naega...
3) U pogledu pjesni#kom bijae mi navratiti bistru rijeku pjesni#tva Davidova...
slute%i kako bi to bio u#inio sam David, nau#ivi na jezik."
163
Prevod je ra"en na osnovu kriti#kih nema#kih izdanja C.F. Keil-a i Fr. Delizsch-a
iz 1867. godine kao i Ferd. Hitzig-a iz 1863. godine. Autor se koristio i "Prolegomenom"
Dionizija Kleopasa, izdanje 1855. godine u Jerusalimu.
S obzirom da je izdanje bilo u privatnoj reiji ne #udi proces sakupljanja
"predbrojnika", odnosno pretplatnika, #ija su imena odtampana na kraju knjige. Zahvaljuju%i
tim podacima vidimo da je pretplatnika bilo vie od hiljadu. Me"u njima je bilo poznatijih
imena, kao na primer: biskup Juraj trosmajer, dubrova#ki knez Niko Puci%, mitropolit
hercegova#ki Prokopije, zatim banjalu#ka bogoslovija, 14. banatska grani#arska regimenta,
karlova#ki gradona#elnik, mnogi pernici, parosi, kneevi, odvjetnici, u#itelji, gradski majori,
pravoslavne kole u mnogim mestima u Ugarskoj, rimokatoli#ki kapelani i fratri, a bilo je i
zemljedelnika, kolara, veletraca, itd.
PO#ETAK XIX VEKA:
EVAN!ELJE PO MATEJU
Milo An"elkovi%, dvadesetih godina ovoga veka, na#elnik u Ministarstvu vera bio
je urednik #asopisa "Brani#". On je po#eo da prikuplja gra"u za istoriju prevoda Novoga
zaveta, i objavio je kritike na Vukov filoloki prevod, kao i primedbe na ta#nost prevoda.

163
O.U.O.: RAZJASNJENJA, Psalmi Davidovi, privatno izdanje, Be#, 1868.
godine. Jedan primerak ove retke knjige nalazi se u posedu Davida Bodija,
baptisti#kog propovednika i predava#a na BBC "Logos" u Novom Sadu.
86
Kako je eleo da prakti#no pokae sve primedbe na Vukov prevod, on je u "Brani#u" tampao
svoj prevod Evan"elja po Mateju, zajedno sa kritikama. O ovom izdanju i njegovim kritikama
na Vukov prevod, vo"ena je u#na polemika na stranicama #asopisa "Bogoslovski glasnik",
knjiga XV, gde se An"elkovi%evom miljenju suprotstavio Jovan ivanovi%, brane%i Vuka.
GODINA 1925.:
PESMA NAD PESMAMA
Dr Svetislav Stefanovi% je 1925. godine preveo i objavio numerisane premerke
knjiice "Pesma nad pesmama, prema jevrejskom i drugim tekstovima", u "kriti#kom izdanju".
Knjiga je objavljena u Beogradu a tampana je u Dravnoj tampariji Kraljevine SHS.
Prevodio#eva osnovna namera bila je da se pesma priredi u ritmu, za razliku od proze kakva je
kod !ure Dani#i%a.
Za osnovni tekst koristio je jevrejski tekst tampan naporedo sa engleskim
prevodom - u izdanju Biblijskog drutva. Osim ovog, konsultovao je Septuagintu, Vulgatu,
kao i popravljena izdanja engleskog, francuskog, ruskog, novogr#kog i drugih prevoda. Isto
tako, kori%eni su i ritmi#ki prevodi terka i Hauarda, sa tuma#enjima i komentarima.
Prema Stefanovi%evom prevodu, Pesma nad pesmama sastoji se od 32 celine -
"pesmice".
"Nemaju%i pretenzija na kakvo vie no amatersko poznavanje starojevrejske
poezije, hteo sam samo u#initi i kod nas pokuaj, sli#an tome, kako se ove stvari
rade na Zapadu, koriste%i se tekovinama kriti#kih i nau#nih ispitivanja, i
pokuajima novih pesni#kih verzija ove starozavetne pesme, koja izvesno vie no
ma koja druga spada u najve%u svetsku, najvie ve#itu od svih poezija roda
ljudskog."
164
GODINA 1981.:
POSLANICA RIMLJANIMA
Miodrag Marinkovi% je, uz pomo% saradnika Tihomira Brehelmahera, 1981. godine
objavio privatno autorsko (apirografisano) izdanje svoga prevoda poslanice Rimljanima, uz
komentare i primedbe. Miodrag Marinkovi% je #lan Hri%anske adventisti#ke crkve u
Beogradu.
GODINA 1993.:
EVAN!ELJE PO MARKU
Godine 1993. organizacija NJORD OF LIFE INTERNATIONAL iz vedskog grada
Upsale, u saradnji sa Me"unarodnim biblijskim drutvom, izdala je "Evan"elje po Marku u
savremenom prevodu". Ovo ilustrovano %irili#no izdanje u boji tampano je u vedskoj,
poglavlja su dobila naslove, a zanimljivo je da nije data podela po stihovima. Nije poznato ime
prevodioca.

164
Stefanovi%, Svetislav dr: PESMA NAD PESMAMA, Beograd, 1925. godine
87
88
11.
PREVODI ZA XXI VEK
REVIZIJA (POPRAVLJANJE) VUKOVOG
I DANI#I$EVOG PREVODA SVETOGA PISMA
Godine 1994., Dragan Milenkovi% iz organizacije Literature, Saund & Vision
Translation Ministry iz Belike Britanije, uz pomo% Miroslava ivkovi%a, baptisti#kog
propovednika i predava#a na predmetu Jevrejski jezik i Stari zavet u Biblijsko-bogoslovskom
centru "Logos" u Novom Sadu, u saradnji sa Trinitarnim
165
biblijskim drutvom iz Velike
Britanije, zapo#eo je sa radom na reviziji Svetoga pisma u prevodima Dani#i%a i Karayi%a.
Dragan Milenkovi% je u kompjuter uneo #itavo Sveto pismo i obavio manju jezi#ku
reviziju (unose%i ekavicu). Slede%i korak predstavlja revidiranje samoga prevoda.
Do zaklju#enja ovoga rukopisa, obavljen je rad na Evan"elju po Jovanu i na Prvoj
knjizi Mojsijevoj. Namera Milenkovi%a i ivkovi%a je da se postoje%i prevod jezi#ki
modernizuje i da se usaglasi sa originalnim tekstovima na gr#kom i jevrejskom, uz ispravljanje
prevodila#kih i teolokih nedoslednosti. Osnov za rad na Starom zavetu je Biblia Hebraica, a
na Novom zavetu textus receptus iz 1624. godine, koji je prvi put objavljen 1675. godine u
Amsterdamu - prema reprintu iz 1912. godine.
Po obavljenoj reviziji Evan"elja po Jovanu predvi"eno je da se ova knjiica odmah
tampa, u po#etnom tirau od trideset hiljada primeraka. Zatim %e se objaviti probno izdanje
Prve Mojsijeve. Ova dva izdanja imaju cilj da se dobije uzorak miljenja publike, koji %e,
potom, posluiti u daljem revidiranju prevoda.
Revidiran prevod %e, zatim, pregledati recenzent - odnosno poznavalac jezika i
teologije, a koji nije do tada u#estvovao u radu. Ukoliko bi se ostvarila predvi"ena dinamika
rada na reviziji, novo, revidirano, izdanje Vukovog i Dani#i%evog prevoda Svetoga pisma
moemo da o#ekujemo do kraja ovoga veka.
NOVA SRPSKA BIBLIJA
U Beogradu se od 1985. godine radi na projektu nazvanom "Nova srpska Biblija",
to predstavlja novi prevod Svetoga pisma na savremen srpski jezik. Rad na Novom zavetu je
zavren i on je u procesu tampe
166
, a predvi"a se da %e rad na Starom zavetu biti gotov tokom
1998. godine, te da %e se novi prevod Svetoga pisma, odnosno "Nova srpska Biblija" pojaviti
tokom 1999. godine.
Inicijator i pokrovitelj projekta je Svetski biblijski prevodila#ki centar iz Fort Vorta
u Teksasu, SAD (NJorld Bible Translation Center), koji je do sada uradio vie desetina
prevoda Biblije na razne svetske jezike, a trenutno radi na prevodima na moderni bugarski,

165
Trinitarno biblijsko drutvo (Trinitarian Bible Society) je nastalo 1832. godine
kao reakcija na preveliku teoloku tolerantnost Britanskog i inostranog biblijskog
drutva (Trinity na engleskom zna#i Sveto trojstvo).
166
U trenutku predaje rukopisa ove knjige izdava#u, planirano je da se Novi zavet
zvani#no pojavi i promovie na Salonu knjige u Beogradu u jesen 1996. godine
89
ma"arski, srpski, nekoliko slubenih indijskih jezika, ruski i sl. Namera ovoga Centra je da na
srpskom omogu%i prevod Svetoga pisma koji bi bio zasnovan na najsavremenijim arheolokim
otkri%ima, najboljem mogu%em originalnom izvorniku, a koji bi bio na modernom jeziku, lak
za #itanje, precizan i koji bi zna#io dananjem #itaocu isto ono to je biblijski tekst zna#io
biblijskom savremeniku.
Tokom svoga postojanja, Centar je razvio poseban prevodila#ki metod, koji koristi
i kod nas. Prevodioci rade na osnovu posebno pripremljenog originalnog teksta; kada se radi o
Starom zavetu onda se koristi Biblia Hebraica na jevrejskom, a za Novi zavet 27. (poslednje)
izdanje Nestle-Alanda na novozavetnom gr#kom, koji su, stih po stih, prikazani sa
savremenim kriti#kim engleskim prevodom. Tako se od prevodilaca ne zahteva nuno
poznavanje biblijskih jezika, ve% samo dobro poznavanje engleskog, kao i teoloko
obrazovanje. Kada se tako uradi "prva verzija" prevoda, onda se preveden tekst (uz pomo%
drugog prevodioca) vra%a na engleski i daje stru#njacima za biblijske jezike. Eventualne
primedbe se vra%aju do prvoga prevodioca i onda se vre ispravke i dorade u tekstu prevoda,
koji zatim ide u tampu.
Srpski prevod Novoga zaveta radilo je vie prevodilaca (u timu je bilo od 5 do 8
ljudi), a sam prevod je zavren 1992. godine. Tokom rada su konsultovani svi dostupni raniji
prevodi na srpski jezik, me"u njima najvie prevod E. &arni%a kao najsavremeniji, odnosno
najpribliniji dananjem jeziku. Zatim je sledio rad sa stru#njakom za novozavetni gr#ki jezik,
koji je pregledao prevod i stavio svoje primedbe i predloge. Prevod je, potom, popravljen i
ponovo pregledan. Prelom teksta ura"en je u Americi, u centrali ove organizacije. Tekst je u
jednom stupcu, nije podeljen na stihove, ve% na pasuse koji imaju podnaslove, dok su naznake
broja stiha date u obliku superskripta (kao brojevi za podnone napomene u ovoj knjizi).
Prvo izdanje, koje se planira u jesen 1996. godine, bi%e probno. Tira %e biti pet
hiljada primeraka, u mekom povezu, veli#ine A-5 formata. Pretpostavlja se da %e do izdanja
cele Biblije (1999. godine) do%i do manjih popravki u prevodu Novoga zaveta, na osnovu
odjeka koji %e prevod imati kod publike i poznavalaca jezika, i uo#enih sitnijih primedbi.
Na prevodu Staroga zaveta rad je po#eo pre godinu dana, a do sada je zavrena
skoro tre%ina teksta. Prevod radi petoro prevodilaca.
90
UMESTO ZAKLJU#KA
Realno je pretpostaviti da u ovom hronolokom i istorijskom pregledu prevoda
Svetoga pisma na srpski jezik nismo sve nabrojali. Izostavljena su neka posebna izdanja, a
mogu%e je da je zna#aj pridat ne#emu to i nije bilo toliko vano. U knjizi su pobrojana samo
ona izdanja i prevodi koje je autor imao u rukama (ili fototipska izdanja i sl.), a ne i ona za
koja je #uo ili na#uo. Ipak, autorova namera bila je da, koliko je to mogu%e, sakupi na jednom
mestu materijale iz raznovrsnih izvora i pokae kakvo i koliko blago zapravo imamo.
Svaka vaa sugestija, kao i podaci o neprikazanim izdanjima i prevodima, autoru ili
izdava#u je veoma dobrodola, i na tome unapred zahvaljujemo. U periodu od jedanaest
vekova pismenosti verovatno da se jo mogu prona%i biseri: knjige i rukopisi koji su nam
promakli. Proverite svoju biblioteku, podrum, tavan i bakin sanduk, pokuajte da prona"ete
porodi#no Sveto pismo - ono u koje su nai stari zapisivali najvanije doga"aje u porodici:
ro"enja i smrti #lanova, veridbe, ven#anja, ratove i selidbe. Pomozite nam u nastojanju da
pokaemo da je Sveto pismo najstarija knjiga u srpskom narodu, i da je vredna nae pune
panje.
Postavite tu Knjigu na najbolje mesto u svojoj ku%i - u svoje srce.
91
OSTALA LITERATURA:
1. BOGOSLOV (#asopis), Organ Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, izdanja 1934. godine
2. Vrana, Josip: PETO EVAN!ELJE
Sveu#ilina naklada Liber, Zagreb, 1981. godine
3. Gams, Andrija: BIBLIJA I MODERNA DRUTVENA MISAO
Marum, Beograd, 1993. godine
4. !or"i%, Petar: O TRANSKRIPCIJI SRPSKO-SLOVENSKIH TEKSTOVA (#lanak), Srpska
akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1966. godine
5. !or"i%, Petar: PRVI PALEOGRAF I PALEOSLOVENIST U SRBA (#lanak), Srpska
akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1966. godine
6. Zbornik: ME!UNARODNI NAU&NI SKUP SAVA NEMANJI$ - SVETI SAVA, Istorija i
predanja, SANU, Beograd, 1979. godine
7. Jevti%, Atanasije: MILEEVSKI TAMPANI PSALTIR I ZNA&AJ PSALTIRA U IVOTU
SRPSKOG NARODA (#lanak), Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1987. godine
8. Kalezi%, Dimitrije: ON THE POSSIBILITY THAT ST. SAVA IS THE SCRIBE OF THE
NOMOCANON, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd
9. Leskovac, Mladen: BATINA
Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1977. godine
10. Nikolin, Dragutin: BIBLIJA JU&E-DANAS-SUTRA
Preporod, Beograd, 1984. godine
11. Popovi%, Pavle: O KNJIEVNOM DELU SV. SAVE
Bratstvo - drutvo Svetoga Save, Beograd, 1934. godine
12. PRAVOSLAVNI MISIONAR (#asopis) 1979-1990, Beograd
13. Radoj#i%, !or"e Sp.: RAZVOJNI LUK STARE SRPSKE KNJIEVNOSTI, Matica srpska,
Novi Sad, 1962. godine
14. Simov, Dragan: TA KAE SVETO PISMO
Alfa i Omega, Beograd, 1994. godine
15. Solovjev, A: SVETOSAVSKI NOMOKANON
Narodna tamparija, Beograd, 1932. godine
16. SPOMENIK XLII
Srpska kraljevska akademija, Beograd, 1905. godine
92
17. STARA SRBIJA
Dravna tamparija, Beograd, 1878. godine
18. Stefanovi%, Dimitrije E.: NETO O ODNOSU CRKVENO-SLOVENSKOG TEKSTA
APOSTOLA I ODGOVARAJU$EG GR&KOG TEKSTA (#lanak), Biblioteka Srpske
akademije nauka i umetnosti, Beograd
19. Turkovi%, Miodrag Al. dr: SRPSKA KULTURA SREDNJEGA VEKA, autorsko izdanje
20. $ulum, Jovan: ZAPISI OD NESANICE
Knjievna zajednica Novog Sada, 1985. godine
21. auli%, Anica: SVETI SAVA, antologija
Grafika, Beograd, 1939. godine
22. oljan, Antun: ZANOVIJETANJE IZ ZAMKE
Gledita - Znanje, Zagreb, 1972. godine

Sveto Pismo U Srba

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sveto Pismo U Srba

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

I

You might also like