Vodic Kroz Najbolje Prakse

VODI KROZ NAJBOLJE PRIMERE IZ PRAKSE 1
MERE ZA SPREAVANJE NASTANKA I SMANJENJE BROJA STARIH PREDMETA ZA SUDOVE U SRBIJI

VODI KROZ NAJBOLJE
PRIMERE IZ PRAKSE
MERE ZA SPREAVANJE NASTANKA I SMANJENJE
BROJA STARIH PREDMETA ZA SUDOVE U SRBIJI
JUL 2012. godine
Ovaj dokument sainjen je za potrebe Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID).
Dokument je pripremio Program podele vlasti koji sprovodi East-West Management
Institute, Inc.
VODI KROZ NAJBOLJE
PRIMERE IZ PRAKSE
MERE ZA SPREAVANJE NASTANKA I SMANJENJE BROJA
STARIH PREDMETA ZA SUDOVE U SRBIJI
Stavovi autora ove publikacije ne moraju nuno da predstavljaju stavove
Amerike agencije za meunarodni razvoj ili Vlade SAD.
SADRAJ
Uvod i kratak prikaz Vodia kroz najbolje primere iz prakse ............... 5
I. Tim za reavanje starih predmeta ..................................................... 9
II. Praenje i oznaavanje starih predmeta .........................................15
III. Sudska dostava .....................................................................................21
IV. Pripremno odeljenje i sudska pisarnica ..........................................29
V. Saradnja sa spoljnim partnerima sudova.......................................37
VI. Efikasno odreivanje rasporeda roita .........................................43
VII. Mere e-pravosua ...............................................................................47
VIII. Sudski vetaci .......................................................................................53
IX. Mere u okviru krivinog postupka ..................................................57
X. Mere u okviru parninog postupka .................................................67
X1. Rezime i zakljuci ................................................................................75
Prilog 1: Obrazac godinjeg programa
reavanja starih predmeta ....................................................85
Prilog 2: Sporazum o saradnji sa JP PTT saobraaja Srbija .........105
Prilog 3: Protokol o saradnji sa JP PTT saobraaja Srbija ...........113
Prilog 4: Protokol o saradnji radi ubrzanja
postupaka u porodinim sporovima ................................121
Prilog 5: Protokol o saradnji u sluaju
prinudnih hospitalizacija .....................................................131
Prilog 6: Obrazac za tubu .................................................................137
Prilog 7: Smernice za izradu godinjeg
programa za smanjenje broja starih predmeta ..............143
U
V
O
D

I

K
R
A
T
A
K

P
R
I
K
A
Z

V
O
D
I
A

K
R
O
Z

N
A
J
B
O
L
J
E

P
R
I
M
E
R
E

I
Z

P
R
A
K
S
E
UVOD I KRATAK PRIKAZ VODIA
KROZ NAJBOLJE PRIMERE IZ PRAKSE
Program podele vlasti u Srbiji finansira Agencija Sjedinjenih Drava
za meunarodni razvoj na osnovu ugovora sa organizacijom East-
West Management Institute (EWMI) na period od pet godina,
koji istie u avgustu 2013. godine. Program podele vlasti (SPP) je
osmiljen tako da Srbiji pomogne da ostvari napredak na putu ka
pristupanju Evropskoj uniji, jaanjem ravnopravnije podele vlasti
i ovlaenja izmeu tri grane vlasti u Srbiji. Struktura Programa
podele vlasti je usredsreena na tri zadatka:
1. Finansijska nezavisnost sudske grane vlasti: poboljanje kapac-
iteta sudstva u Srbiji za upravljanje vlastitim budetskim
sredstvima, njihovu raspodelu i sticanje;
2. Poboljanje sudske administracije: pruanje pomoi pravosuu
u Srbiji da sprovoenje pravde uini efikasnijim i osetljivijim
na potrebe korisnika, tako to e pomoi pri uvoenju rad-
nog mesta menadera suda, obezbediti obuku za sudije i
menadere sudova u vezi sa efikasnim upravljanjem sudskim
institucijama i pruiti pomo sudovima u cilju poboljanja
upravljanja predmetima i smanjenja broja starih predmeta i
odlaganja postupaka; i
3. Finansijska nezavisnost zakonodavne grane vlasti: izgradnja ka-
paciteta Narodne skuptine da kreira i upravlja sopstvenim
budetom i resursima pruanjem pomoi za osnivanje funk-
cionalnije budetske kancelarije sa poboljanim kapaciteti-
ma za dugorono planiranje.
U okviru svojih napora na poboljanju sudske administraci-
je, SPP tesno sarauje sa deset sudova-partnera osnovnim su-
dovima u aku, Niu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Uicu, Vranju i
Vrcu i viim sudovima u Beogradu, Novom Pazaru i Subotici - u
cilju smanjenja broja njihovih starih predmeta i ubrzanja sudskih
6 VODI KROZ NAJBOLJE PRIMERE IZ PRAKSE
postupaka. Da bi se postigli ovi ciljevi, navedeni sudovi primenjuju
razne mere da bi smanjili broj starih predmeta i spreili njihov
nastanak. Najuspenije tehnike i rezultati koje su sudovi postigli
primenom tih tehnika rezimirani su u ovom Vodiu kroz najbolje
primere iz prakse.
Ovaj Vodi je strukturiran tako da drugim sudovima olaka
uvoenje unapreenog sistema rada. Na poetku je izloena lista
optih mera za spreavanje nastanka starih predmeta. Sledi prikaz
konkretnih mera za parnine i krivine predmete. U svakoj od ref-
erada, ustanovljen je problem i dato mogue reenje, potkrepljeno
opisom iskustava sudova koji su primenili ta reenja kao uesnici u
aktivnostima Programa podele vlasti, ukljuujui pregled njihovih
rezultata (u smislu smanjenja broja starih predmeta i poboljanja
kvaliteta rada sudova) i reference koje upuuju na odgovarajue
zakonske odredbe.
SPP odaje priznanje i estita sudovima sa kojima je saraivao
na njihovoj reenosti da graanima Srbije omogue bre i efikasni-
je sprovoenje pravde. Ovaj Vodi kroz najbolje primere iz prakse
belei mnoge uspehe u smanjenju broja starih predmeta i ubrzanju
sudskih postupaka, kao i praktine smernice za druge sudove u
Srbiji.
T
I
M

Z
A

R
E
A
V
A
N
J
E

S
T
A
R
I
H

P
R
E
D
M
E
T
A
I
I. TIM ZA REAVANJE STARIH
PREDMETA
PROBLEM:
Nedostatak informacija o broju starih nereenih predmeta i uzro-
cima odugovlaenja postupaka moe dovesti do poveanja broja
starih predmeta. Nedostatak informacija takoe umanjuje kvalitet
rada suda, koji dovodi do nieg procenta savladavanja priliva
predmeta: odnosa izmeu broja primljenih i reenih predmeta u
odreenom periodu vremena. Procenat savladavanja priliva pred-
meta iznad 100% znai da sud smanjuje broj svojih starih predmeta
reavanjem veeg broja predmeta od onog broja koji primi. Sudovi
koji imaju veliki broj starih predmeta treba da preduzmu potrebne
mere za reavanje ovih problema.
REENJE:
Timove za reavanje starih predmeta ine rukovodilac ili zamenik
rukovodioca odeljenja suda, sudije i jedan slubenik pisarnice.
Ovaj tim treba da se formira sa ciljem da preispita stare pred-
mete i analizira te predmete da bi se utvrdili uzroci odugovlaenja
postupka i razlog, odnosno razlozi zbog kojih predmet nije reen
i da bi se dale preporuke za reavanje predmeta. Sudije u timu
treba da razmotre mogunosti za zakljuenje predmeta, kao to
su pozivanje strana da dostave dokaze ili druge relevantne doku-
mente, organizovanje dodatnih roita, ili podsticanje poravnanja.
Ovi timovi, takoe, treba da prate kako se odvija primena datih
preporuka i postupak zakljuenja svakog predmeta. Svaki sud treba
da odlui da li e formirati jedan ili vie timova i da li e se oni
usredsrediti na neku odreenu kategoriju predmeta ili vie vrsta
predmeta. Ako je potrebno, tim moe biti proiren tako da ukljui
zaposlene iz sudske dostavne slube, odeljenja za informacionu
tehnologiju, i/ili jednog sudiju u penziji. Strunost i dodatni kapac-
iteti koje bi pruile penzionisane sudije mogu da pomognu su-
dovima sa nedovoljnim brojem sudija i onim sudovima gde sudije
imaju naroito velik obim posla.
Kada se u okviru programa za smanjenje broja starih pred-
meta primeni reenje koje podrazumeva uvoenje tima, potrebno
je preduzeti sledee korake:
1. Predsednik suda osniva tim, odnosno, timove za reavanje
starih predmeta.
2. Upravitelj sudske pisarnice i slubenici pisarnice utvruju
broj predmeta u svakoj referadi koji su stariji od 2 godine
ili 5 godina (i istrane predmete koji su stariji od 6 meseci i
1,5 godinu) od datuma zavoenja.
3. Tim za reavanje starih predmeta bira jednu ili vie referada
za sprovoenje aktivnosti za smanjenje broja starih pred-
meta.
4. Sudska pisarnica sastavlja spisak svih predmeta koji treba
da budu ukljueni u program za smanjenje broja starih
predmeta, ukljuujui broj predmeta, naziv predmeta, da-
tum zavoenja, sadanji status i naredne korake. Na svaki
spis predmeta u okviru programa za reavanje starih pred-
meta, pisarnica stavlja odgovarajuu oznaku u boji, kako bi
se poboljala uoljivost predmeta i naznaio prioritet (vidi
Prilog 1, Obrazac godinjeg programa reavanja starih pred-
meta, odeljak III B.6.).
5. Tim za reavanje starih predmeta utvruje ciljeve, kao to
su broj ili procenat starih predmeta koji e biti reeni u
odreenom periodu.
6. Struni tim, sastavljen od dvoje sudija, slubenika pisarnice
i sudskog dostavljaa, preispituje spise starih predmeta,
razmatra ih sa imenovanim sudijom i donosi preporuke za
dalje korake u cilju zakljuenja predmeta.
7. Imenovani sudija e redovno (na primer, jednom meseno)
izvetavati rukovodioca sudskog odeljenja o broju starih
predmeta koji su reeni tokom tog perioda, o broju pred-
meta koji su jo uvek nereeni i o broju novih predmeta koji
su uli u sastav starih predmeta.
Vrilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Vrcu analizira rezultate tima
za reavanje starih predmeta.
PRAKTINO ISKUSTVO SUDOVA:
U Okrunom sudu u Novom Pazaru, tim sastavljen od imenovanog
sudije, predsednika krivinog odeljenja, slubenika krivine pisar-
nice i dostavne slube pregledao je sve stare krivine predmete
suda da bi utvrdio koje smetnje spreavaju njihovo reenje. Na
osnovu izvetaja koje je sastavio imenovani sudija i razmatranja u
okviru krivinog odeljenja, date su konkretne preporuke za dalje
postupanje u svakom predmetu. Zahvaljujui timskom radu, za
sedam meseci, odnosno od maja do novembra 2009, sud je uspeo
da rei 30% svojih predmeta starijih od 2 godine i 50% predmeta
starijih od 5 godina. Osnovni sud u Niu je, takoe, primenio metod
timova za smanjenje broja svojih starih parninih, radnih i krivinih
predmeta. Svaki tim je bio sastavljen od jednog iskusnog sudije,
jednog novoizabranog sudije i jednog slubenika sudske pisarnice.
Tim je redovno razmatrao problematine predmete i utvrdio
konkretne preporuke za njihovo efikasno reavanje. Zahvaljujui
timskom pristupu, skoro 50% starih parninih predmeta u sudu
reeno je u periodu od deset meseci (od septembra 2010. do
juna 2011.). Meu problemima koji su ustanovljeni i reeni, bili su
sledei: zloupotreba procesnih prava, nepostupanje po nalogu suda
i neusklaena praksa apelacionih sudova.
REZULTATI:
Kao to je napomenuto, Okruni sud u Novom Pazaru sa uspehom
je primenio timski pristup, smanjivi broj starih istranih predmeta
za 30% u roku od est meseci, od maja do novembra 2009. godine.
Koristei ve dokazane tehnike, novoformirani Vii sud u Novom
Pazaru uspeno je zakljuio skoro sve stare parnine predmete,
tako da su u martu 2012. godine ostala samo dva nereena pred-
meta. Osnovni sud u Niu je ukljuio timove za reavanje starih
predmeta da bi smanjio broj parninih i krivinih predmeta za 60%,
odnosno 30%, od marta 2011. do marta 2012. godine.
ZAKONSKA ODREDBA: Sudski poslovnik, lan 12
Ako se pri razmatranju godinjeg izvetaja o radu utvrdi da u
sudu postoji vei broj nereenih predmeta, predsednik suda dono-
si Program reavanja starih predmeta (u daljem tekstu: Program)
najkasnije do 31. januara za tekuu godinu.
(Meseni izvetaji)
120
90
1.06.2010. 31.12.2010. 31.03.2011. 30.06.2011. 30.09.2011. 31.12.2011.
Grafikon 1 Procenat savladavanja priliva u Osnovnom sudu u Niu.
Procenat savladavanja priliva iznad 100% ukazuje na
smanjenje broja starih predmeta.
P
R
A
E
N
J
E

I

O
Z
N
A
A
V
A
N
J
E

S
T
A
R
I
H

P
R
E
D
M
E
T
A
II
II. PRAENJE I OZNAAVANJE STARIH
PREDMETA
PROBLEM:
Sudovi ne vre redovnu i sistematsku analizu i praenje svojih
starih predmeta, usled ega ne preduzimaju odgovarajue mere za
reavanje starijih predmeta. Ovo praenje i analiza su neophodni
da se utvrdi odgovarajui program za reavanje starih predmeta
koji e omoguiti adekvatno reavanje problema u vezi sa vrstom i
obimom starih predmeta u sudu i relevantnih uzroka za odlaganje
sudskih postupaka.
REENJE:
Da bi smanjio broj starih predmeta, sud treba da pone da priku-
plja informacije o broju, prosenoj starosti i vrsti svojih predmeta.
Pisarnica, pripremno odeljenje, odnosno posveen tim za reavanje
starih predmeta (vidi odeljak I) mogu igrati vanu ulogu u ovom
postupku, tako to e utvrditi potencijalne uzroke odlaganja postu-
paka i razraditi strategije za reavanje starijih predmeta.
Pored toga, potrebno je da sudska uprava, na primer, preds-
ednik suda, uz pomo menadera suda ili upravitelja pisarnice,
bude nadlean za praenje starih predmeta. Idealno bi bilo da se
oznae i obelee svi stari predmeti koji su u postupku due od
dve ili pet godina i predmeti kojima preti zastarevanje, da bi mogli
lake da se raspoznaju. Na osnovu statistikih podataka o broju
starih predmeta, sudska uprava moe da utvrdi koji predmeti imaju
prioritet u cilju brzog reavanja starijih predmeta i smanjenja broja
starih predmeta.
Obrazac godinjeg programa reavanja starih predmeta (vidi
prilog I) daje korisne smernice za oznaavanje starih predmeta:
Oznaavanje starih predmeta i uloga sudske pisarnice
Sudska pisarnica e sastaviti spisak starih predmeta u okviru
svake referade koji e biti ukljueni u program, po hronolokom
redosledu, ukljuujui broj predmeta, osnov spora, datum prvog
zavoenja predmeta u sudu, trenutnu fazu u kojoj se predmet
nalazi i sledei korak u postupku. Prilikom popisivanja, sudska
pisarnica oznaava i upisuje predmete koji e biti ukljueni u pro-
gram i predmete koji e postati stari tokom 2012. Sudska pisarnica
takoe oznaava predmete koji moraju biti obeleeni posebnim
oznakama: iza broja koji je korien prilikom zavoenja predmeta
u upisnik suda u ________________ , upisuje se, u zagradama, go-
dina prijema iniciajlnog akta od strane suda, na primer: P1 2/11
(2009).
Prilikom klasifikacije i raspodele predmeta moraju se
potovati odredbe lana 421 Sudskog poslovnika; sudska pisarnica
mora da vri ravnopravnu raspodelu starih predmeta sudijama.
Kada se radi o istom tuenom, predmeti iz krivine K
oblasti i predmeti iz istrane Ki oblasti moraju biti spojeni; u
skladu sa ovim kriterijumom, spojeni predmeti se dodeljuju sudiji
kome su pre spajanja bili dodeljeni najstariji predmeti.
Na kraju svakog kvartala, sudska pisarnica dostavlja spisak
starih predmeta predsedniku suda, svim predsednicima vea, sek-
retaru suda i efu pisarnice. Ovaj spisak se klasifikuje po pravnoj
materiji i veima pomou softvera za automatsko voenje pred-
meta (AVP).
Spisi svih starih predmeta bie oznaeni specijalnom nalepni-
com u boji, ili drugom odgovarajuom oznakom u boji. Radi lakeg
praenja, takoe e biti oznaena i sa njima povezana evidencija i
potvrde o otpremljenim i vraenim sudskim spisima, kako bi se
skrenula panja na te predmete.
Pisarnica e voditi posebnu evidenciju starih predmeta
oznaenih kao P i K, pomou posebnog obrasca sa sledeim
informacijama: datum zavoenja tube ili drugog inicijalnog
akta; broj pod kojim je predmet zaveden u upisnik prilikom pri-
jema, ukljuujui sve naknadne izmene broja predmeta; datum
podnoenja inicijalnog akta; vrsta predmeta; datum i vrsta posled-
njeg postupka koji je preduzet u vezi sa tim predmetom; vrsta
sledeeg postupka i odreeni datum. Po unosu gore navedenih po-
dataka u obrazac, obrazac se bez odlaganja odnosi predsedniku
vea, koji e u njega uneti razloge koji su uticali na duinu trajanja
postupka i navesti postupke koje predlae za zakljuenje predmeta.
Ako je mogue, predsednik vea takoe treba da unese okvirnu
procenu vremena potrebnog za zakljuenje predmeta.
PRAKTINA ISKUSTVA SUDOVA:
Tim koji je radio na smanjenju broja starih predmeta u Drugom
optinskom sudu u Beogradu izvrio je analizu starijih predmeta i
grupisao ih u tri kategorije: predmeti zavedeni 1999. godine i ranije;
predmeti zavedeni od 2000. do 2004. godine; i predmeti zavedeni
posle 2005. godine. Upravitelj pisarnice oznaio je spise predmeta
po kojima treba postupati na osnovu ovih kategorija. Sudije su do-
bile uputstvo, na preporuku tima za reavanje starih predmeta, da
zakljue ove predmete u sledeem roku: 100% zakljuenje svih
predmeta zavedenih 1999. i ranije; smanjenje broja starih pred-
meta zavedenih u periodu od 2000. do 2004. za 80%; i smanjenje
broja starih predmeta zavedenih u periodu od januara 2005. do
decembra 2006. za 50%.
REZULTATI:
U novembru 2009, ukupan broj parninih predmeta u Drugom
optinskom sudu u Beogradu smanjen je za 14%, odnosno, na 7.799.
Ukupan broj predmeta ukljuenih u program smanjenja broja star-
ih predmeta smanjen je sa 3.876 na 3.031 predmeta, pri emu je
zakljueno 25% predmeta zavedenih 1999. i ranije; zakljueno je
23% predmeta zavedenih u periodu od 2000. do 2004; i zakljueno
je 18% predmeta zavedenih u periodu od januara 2005. do decem-
bra 2006.
Crvena boja na omotu spisa oznaava stari predmet u Osnovnom sudu u
aku.
Tabela 1 Rezultati reavanja starih predmeta u Drugom optinskom sudu
u Beogradu.
Vrste predmeta u okviru Programa reavanja starih predmeta:
Drugi optinski sud u Beogradu parnini predmeti
Kategorija maj 2009.
novembar
2009.
Ukupan broj svih predmeta 8985 7799
Ukupan broj predmeta starijih > 2 godine 2204 1428
Ukupan broj predmeta starijih > 5 godina 479 201
Broj parninih predmeta u okviru
Programa za reavanje starih predmeta
3876 3031
Programa za reavanje starih predmeta >
2 godine
3212 2930
Programa za reavanje starih predmeta >
5 godina
664 563
Programa za reavanje starih predmeta
reenih na ovaj datum
0 845
Broj sudija koji rade u okviru Programa za
reavanje starih predmeta
6 12
S
U
D
S
K
A

D
O
S
T
A
V
A
III
III. SUDSKA DOSTAVA
PROBLEM:
Dostavljanje sudskih dokumenata esto kasni ili ne moe da se
izvri zbog nedostatka koordinacije izmeu sudova i potanskih
slubi. Problem je pogoran time to potanska pravila dostave
nisu usklaena sa procesnim zakonima. Takoe, sudovi ne mogu
da koriste alternatvne metode za dostavu sudskih pismena jer su
Ministarstvo pravde i Javno preduzee PTT saobraaja Srbija pot-
pisali sporazum na osnovu kojeg sva sudska dokumenta moraju
biti otpremljena i dostavljena preko potanske slube. Pored toga,
sudovi moraju da plate potanske usluge ak i kada dostava nije
uspela. Ova neefikasnost dovodi do produenja trajanja sudskih
postupaka i veih trokova.
Problemi u sudskoj dostavnoj slubi takoe mogu dovesti
do poveanja broja starih predmeta. Ovo se naroito odnosi na
situacije kada je radno vreme sudske dostavne slube od 7.30h
do 15.30h, poto mnogi primaoci sudskih spisa nisu kod kue pre
17.00h i do tog vremena im ne mogu biti uruena sudska pismena
na adresi stanovanja.
Nedostatak dobre saradnje izmeu sudova i policije, takoe,
moe dovesti do kanjenja u dostavi sudskih spisa osumnjienima
ili izvriocima krivinih dela.
REENJE:
Problemi u vezi sa dostavom sudskih pismena mogu se smanjiti
poboljanjem saradnje izmeu sudova i potanskih slubi. Bolja
saradnja se moe postii zakljuenjem protokola o saradnji u ko-
jem e se utvrditi standardi kvaliteta za pravovremenu dostavu
sudskih spisa.
Sudski dostavljai, kao alternativu, mogu izvriti dostavu u
situacijama kada pota nije u mogunosti da to izvri (vidi prilog
1, Obrazac godinjeg programa za reavanje starih predmeta, odeljak
III.V.2.). Korienje sudskih dostavljaa u takvim okolnostima moe
doprineti kraem trajanju postupaka, spreiti nastanak starih pred-
meta i smanjiti trokove.
Takoe, produetak radnog vremena sudske dostavne slube
uvoenjem smena moe doprineti veoj stopi uspenosti dostave sud-
skih spisa. Taj pristup je u skladu sa lanom 139 Zakona o parninom
postupku, na osnovu kojeg je dostava kod kue dozvoljena u vremenu
od 7.00h do 22.00h, a na radnom mestu, u redovno radno vreme.
Lokalna policijska stanica moe odrediti slubenika za vezu radi
bolje saradnje izmeu sudova i policije u vezi sa krivinim predmetima.
Slubenik za vezu bi koordinisao komunikaciju izmeu ove dve grupe i
preduzimao mere za izvrenje dostave i prijema naloga suda.
Obrazac godinjeg programa za reavanje starih predmeta prua
korisno uputstvo za poboljanje saradnje sa potanskom
slubom:
Potanska sluba sudovima daje bazu podataka sa tanim nazivima ulica i
brojevima u svim gradovima u Srbiji.
Sud e obezbediti obuku za osoblje koje radi na dostavi sudskih
spisa, uskladiti dostavu sa slubenicima potanske slube i obez-
bediti da se oni upoznaju sa raspoloivim mogunostima dostave
i njenim pravilnim izvrenjem. Vrilac funkcije predsednika suda
imenuje sudiju koji e vriti nadzor nad ovim postupkom. Nepo-
tpune i neitke poiljke, kao i obrasci za dostavu koji ne sadre
potrebne podatke, treba da budu sankcionisani. Sud treba da raz-
motri i mogunost dostave sudskih poziva i drugih sudskih spisa
elektronskom potom i SMS porukom.
Da bi se omoguilo efikasnije reavanje starih predmeta, dosta-
va kod svih starih predmeta e se efikasno vriti korienjem
sudske dostavne slube; ako ovo ne moe da se izvri, preds-
ednik suda, na zahtev predsednika vea koje reava stari
predmet, moe odobriti slubeniku sudske dostavne slube
da koristi slubeno vozilo. Dostava je takoe mogua preko
policije, ili na drugi nain, u skladu sa odredbama Zakonika o
krivinom postupku i Zakona o parninom postupku.
U skladu sa odlukom vrioca fukcije predsednika suda, sudska
dostavna sluba treba da organizuje svoj rad i u meusmenama
radnim danom od 10.00 do 18.00 h.
Odredbe Zakonika o krivinom postupku u vezi sa
dostavom moraju se strogo primenjivati. Slubenici sud-
ske dostavne slube moraju uloiti sve napore kada vre
dostavu sudskih spisa u vezi sa starim predmetima: treba da
pokuaju da izvre blagovremenu dostavu a, ako je potreb-
no, da pokuaju vie puta. Oni moraju blagovremeno da
obaveste postupajueg predsednika vea ili sudiju o svakom
problemu koji iskrsne.
Da bi se obezbedila efikasna i uredna dostava sudskih pisme-
na, vrioci funkcije predsednika suda i efovi sudskih pisarnica
moraju odravati redovne mesene sastanke sa svim zapos-
lenima u slubi sudske dostave. Ako je potrebno, treba da
organizuju vanredne sastanke.
Klasifikacija odlazne i dolazne sudske pote u Osnovnom sudu u Vrcu.
Osnovni sud u Uicu koristi sve ove preporuene mere za
poboljanje dostave sudskih pismena. Zakljuio je protokol o
saradnji sa potanskom slubom, produio radno vreme sudske
dostavne slube, koje je sada od 7.30h do 18.00h i obezbedio da se
u lokalnoj policijskoj stanici odredi slubenik za vezu koji e olakati
dostavu spisa. Sudska dostavna sluba radi u dve smene prva od
7.30h do 15.30h, a druga od 10.00h do 18.00h. Ovaj produetak
radnog vremena doprineo je veoj uspenosti u dostavi dokume-
nata. Sline mere uvedene su i u Osnovnom sudu u Vranju. Os-
novni sud u Subotici utvrdio je, 2010. godine, da je dostava sudskih
pismena ozbiljan problem koji dovodi do nastanka starih pred-
meta. Zakljuio je protokol o saradnji sa lokalnom potanskom
slubom 2011. godine (vidi prilog 2, Protokol o saradnji zakljuen
izmeu Osnovnog suda u Subotici i lokalne potanske slube), na
osnovu kojeg su se obe strane saglasile da e istraiti mogunosti
da poboljaju dostavu i smanje kanjenje. Poboljanje je postignuto
i uvoenjem jae interne kontrole u potanskoj slubi i praenjem
uspenosti dostave sudskih pismena. Sa druge strane, sud je obez-
bedio da svi dokumenti i sudski pozivi budu kompletni i itki, ime
se potanskoj slubi omoguilo blagovremeno postupanje u vezi
sa njima. Osnovni sud u Niu takoe radi sa potanskom slubom
na poboljanju dostave sudskih spisa. Oni razmenjuju informacije
iz internih baza podataka kako bi se sudu obezbedile tane adrese
za pismena koja treba da dostavi.
U lanu 9 Protokola o saradnji izmeu Osnovnog suda u Subot-
ici i lokalne potanske slube naznaeno je da sud, ukoliko ima
problema sa dostavom sudskih dokumenata, treba da kontaktira
kontrolora dostave naznaenog u protokolu. Ukoliko kontrolor
ne uspe da preduzme odgovarajue mere za izvrenje protoko-
la, potrebno je kontaktirati rukovodioca potanske slube.
REZULTATI:
Kao rezultat ovih napora, Osnovni sud u Subotici poveao je stopu
uspenosti dostave sudskih pismena sa 60% na 76% u roku od est
meseci. Isto tako, Osnovni sud u Vranju je poboljao svoju stopu
uspenosti dostave dokumenata sa 55% na 87%. Dostava je direk-
tno uticala na ubrzanje sudskih postupaka u ovim sudovima, kao
to se vidi iz sledeih podataka:
Tabela 2 Procenat reavanja predmeta u tri izabrana suda
1. jun
2010.
31. dec.
2010.
31. mart
2011.
30. sept.
2011.
31. dec.
2011.
31. mart
2012.
OS Ni 111.23% 82.52% 105.70% 100.34% 99.11% 133.86%
OS Subotica N/A 97.55% N/A 98.34% 109.95% 130.00%
OS Uice N/A 100.95% N/A 102.58% 73.81% 115.56%
ZAKONSKA ODREDBA: Sudski poslovnik, lan 212 (odredbe
u vezi sa upravljanjem predmetima)
Dostava sudskih pismena strankama i drugim uesnicima u
postupku vri se u skladu sa odredbama procesnih zakona.
Sudska pismena se dostavljaju neposredno u sudu, putem
pote, drugog pravnog lica registrovanog za dostavljanje pisme-
na, policije, po sudskom dostavljau ili na drugi nain u skladu sa
posebnim zakonom.
Dostavlja dostavlja pismeno licu kome se dostavljanje ima
izvriti, svakog dana na radnom mestu u radno vreme ili u stanu
od 7 do 22 sata. U drugo vreme i na drugom mestu, dostavljanje
se moe izvriti na osnovu posebne odluke suda, odnosno naloga
sudije koji je dostavlja na zahtev primaoca duan da pokae.
U sluaju sumnje, sudski dostavlja moe traiti od lica koja
se zateknu na mestu na kome bi dostavu trebalo izvriti da dokau
svoj identitet. Ukoliko ta lica odbiju da prue dokaz o identitetu,
sudski dostavlja moe zatraiti pomo policije radi utvrivanja
njihovog identiteta.
Dostavlja je duan da pokae slubenu legitimaciju na
zahtev lica kome se dostavljanje vri i obavezan je da je nosi u
vreme dostave.
Obrasci koje je sastavio Osnovni sud u Vrcu omoguavaju bru i efikasniju
komunikaciju u okviru suda, kao i komunikaciju izmeu suda i njegovih
korisnika.
P
R
I
P
R
E
M
N
O

O
D
E
L
J
E
N
J
E

I

S
U
D
S
K
A

P
I
S
A
R
N
I
C
A
IV
IV. PRIPREMNO ODELJENJE I SUDSKA
PISARNICA
PROBLEM:
Broj starih predmeta se poveava zbog nedostatka mehanizama za
praenje starih nereenih predmeta. Stari predmeti, odnosno pred-
meti stari u proseku vie od 2 ili 5 godina, nisu posebno oznaeni i
obeleeni. Pored toga, ne postoji ni struno osoblje koje bi prualo
podrku procesu praenja. Nedostatak sistema za praenje starih
predmeta poveava mogunost dodatnog odlaganja u procesuiran-
ju predmeta.
REENJE:
Formiranjem pripremnog odeljenja, u skladu sa lanom 16 Sudskog
poslovnika, smanjie se vreme koje je sudijama potrebno za ad-
ministrativna pitanja. Pripremno odeljenje je obino sastavljeno od
sudijskih pomonika ije dunosti obuhvataju izradu nacrta pro-
cesnih reenja za sudije i prouavanje predmeta da bi se utvrdilo da
li su ispunjeni procesni uslovi, kao to je ispunjenje rokova i uplata
sudskih taksi. Zahvaljujui ovome, sudije mogu da se usredsrede na
sutinska pitanja to omoguava bre reavanje predmeta.
Vea efikasnost sudskih pisarnica moe se postii organizo-
vanjem pisarnice tako da svaki slubenik pisarnice bude nadlean
za predmete odreenog broja sudija, umesto da bude nadlean za
sve predmete svih sudija. Rasporeivanjem zaposlenih u pisarnici
odreenom sudiji ili utvrivanjem njihove nadlenosti za odreenu
vrstu predmeta, kao to su istrani ili krivini predmeti, u skladu sa
Obrascem godinjeg programa reavanja starih predmeta (vidi prilog 1),
moe se postii vii stepen odgovornosti i kvaliteta rada. Pomou
ove strategije, svaki zaposleni u pisarnici bie bolje upoznat sa
predmetima koje prati i moi e da prihvati veu odgovornosti
Pisarnica u Osnovnom sudu u Vrcu
Osnovni sud u Vrcu formirao je pripremna odeljenja u krivinim
i parninim odeljenjima, gde sudijski pomonici pregledaju
optunice, proveravaju primenu procesnih pravila i obavljaju sline
administrativne zadatke. U osnovnom sudu u Subotici, 15 sudi-
jskih pomonika radi pod nadzorom sudije prilikom prouavanja
propisa i sudske prakse, prikupljanja relevantne dokumentacije i
pripreme nacrta odluka, a sve u cilju poveanja efikasnosti. Zapos-
leni u pisarnici takoe redovno obavetavaju sudije ako doe do
neke posebne situacije u vezi sa predmetom, ime omoguavaju
za te predmete. Zahvaljujui njihovoj upoznatosti sa predmetima
koje prate, bie otklonjeni mnogi nedostaci u pogledu efikasnos-
ti, zbog kojih dolazi do odlaganja postupka. Poto e slubenici
pisarnice imati vie mogunosti da uoe mogue probleme i da,
u saradnji sa nadlenim sudijama, preduzmu odgovarajue mere
ovim e se spreiti dalje odlaganje postupka, naroito kod starih
predmeta.
sudijama da preduzmu potrebne korake da se odlaganje sudskog
postupka izbegne.
Osnovni sudovi u Sremskoj Mitrovici, Vranju i aku ra-
sporedili su svakog slubenika pisarnice da radi na predmetima
dvoje ili troje sudija u okviru krivinog ili parninog odeljenja,
to je dovelo do ubrzanja sudskih postupaka, kao to je prika-
zano u Tabeli 3. Upravitelj pisarnice u Osnovnom sudu u Sremskoj
Mitrovici veoma je angaovan na utvrivanju svih relevantnih as-
pekata krivinog postupka i odreivanju rokova za sudije. Osnovni
sud u aku je reorganizovao svoju pisarnicu tako da odreeni
slubenici pisarnice zavode nove parnine predmete, drugi zavode
nove krivine predmete, itd. Zahvaljujui tome, svi novi predmeti
se sada zavedu u roku od 24 sata.
U Osnovnim sudovima u Uicu i Vrcu, stari predmeti se
posebno obeleavaju i oznaavaju, a naroita panja posveuje se
krivinim predmetima kod kojih e uskoro nastupiti zastarelost.
Ovim starim predmetima se, zatim, daje prioritet u pogledu daljeg
postupka. Osnovni sud u Niu ne vri posebno obeleavanje starih
predmeta. Umesto toga, pisarnica jednom meseno podnosi spisak
takvih predmeta predsedniku suda. Predsednik koristi ove spisko-
ve za praenje napretka u reavanju starih predmeta i za preduzi-
manje konkretnih mera za njihovo zakljuenje.
Osnovni sud u Uicu osnovao je pripremno odeljenje
koje koristi za pomo u reavanju pitanja vezanih za fazu nakon
zavretka sudskog postupka, kao to su obraun trokova, otpre-
ma sudskih odluka i druge administrativne obaveze. Zahvaljujui
ovome sudije mogu da posvete svoje vreme tek primljenim pred-
metima / predmetima za koje je napravljen raspored.
REZULTATI:
Delotvorno iskoriavanje pripremnih odeljenja i sudskih pisar-
nica, zajedno sa drugim merama, pomoglo je Osnovnim sudovima
u Vranju, Subotici i Uicu da znaajno smanje broj svojih starih
istranih predmeta u poslednjih 15 meseci, kao to je prikazano u
Tabeli 3 .
Tabela 3 Rezultati smanjenja broja starih istranih predmeta u tri odab-
rana suda .
31. dec.
2010.
30. sept.
2011.
31. dec.
2011.
31. mart
2012.
OS Vrac 33 25 11 6
OS Subotica 594 630 506 194
OS Uice 51 27 28 19
ZAKONSKA ODREDBA: Sudski poslovnik, lan 16 (pripremno
odeljenje)
U okviru suda, odnosno, sudskog odeljenja moe se organ-
izovati pripremno odeljenje radi ispitivanja ispunjenosti procesnih
pretpostavki za voenje postupka i odluivanje o pravnim leko-
vima, kao i za obavljanje drugih poslova.
Godinjim rasporedom poslova blie se odreuju poslovi
koji se obavljaju u pripremnom odeljenju, sudijski pomonici koji
obavljaju poslove i sudija koji nadzire njihov rad.
U Sudskom poslovniku, lan 224 (sudska pisarnica) navodi
se: Zaposleni koji obavljaju poslove pisarnice, staraju se da se sa
predmetima postupa pravilno, uredno i na vreme, a naroito da se
potuju svi propisani ili odreeni rokovi, da se otkloni sve to bi
smetalo blagovremenom postupanju sudije u predmetu, da sudiji na
vreme budu predati svi predmeti u rad im stigne kakav podnesak ili
izvetaj po kome bi trebalo doneti odluku, ili preduzeti neku drugu
radnju.
Zaposleni koji obavlja poslove u pisarnici moe ukazati sudiji
ili sudijskom pomoniku, na protek pojedinih rokova ili na pojedine
tehnike greke i sl.
Upravitelj pisarnice svakog meseca izvetava predsednika o
odlukama koje nisu izraene, a zakonski rok je istekao. O ovakvim
sluajevima u sudskoj upravi vodi se za svakog sudiju posebna evi-
dencija.
Pisarnica stavlja u predmet odgovarajue napomene u po-
gledu postupanja, odnosno nepostupanja stranaka i drugih lica kao i
u vezi rada pisarnice (npr: dostavnica nije vraena, traeni izvetaj
nije primljen, nije stigao odgovor na tubu, nije uloena alba,
stranka nije postupila u ostavljenom roku i sl.).
Na pismeno vezano za rok (pravni lek i sl.) zaposleni kon-
statuje datum kada je dostavljena odluka protiv koje je pravni lek
uloen. Ako se radi o pravnom leku koji se ne dostavlja na odgovor,
prosledie predmet viem sudu, odnosno veu istog suda. Kada se
ustanovi da pismeno nije blagovremeno, stavlja oznaku neblagovre-
meno i predmet predaje sudiji. U navedenim sluajevima se koriste
odgovarajui tambilji ili formulari.
Sudski poslovnik, lan 74 (sudijski pomonik): Sudijski
pomonik prouava predmete koje mu dodeli sudija i priprema
ih za suenja, obavlja poverene poslove u pripremnom odeljen-
ju, sainjava zapisnik o sastancima, sednicama vea i odeljenja,
priprema strune izvetaje, analize i obavetenja po nalogu sudije,
uzima izjave stranaka na zapisnik obrauje pritube graana i obav-
lja druge poslove utvrene godinjim rasporedom poslova i aktom
o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.
Sudijskom pomoniku moe se poveriti i obavljanje drugih
poslova pod nadzorom sudije, kao to su: izrada nacrta odluke koja
se odnosi na ispitivanje procesnih pretpostavki za voenje postup-
ka, nacrt sudske odluke, nacrt odluke o dozvoljenosti pravnog leka,
pripremanje referata za sudiju izvestioca, odreivanje visine sudske
takse, razvrstavanje predmeta i sl.
Pisarnica u Osnovnom sudu u aku.
S
A
R
A
D
N
J
A

S
A

S
P
O
L
J
N
I
M

P
A
R
T
N
E
R
I
M
A

S
U
D
O
V
A
V
V. SARADNJA SA SPOLJNIM
PARTNERIMA SUDOVA
PROBLEM:
Sudovi zavise od razliitih spoljnih partnera kada je re o efikas-
nijem procesuiranju parninih, krivinih i upravnih predmeta. Ne-
dostatak koordinacije sa drugim grupama i institucijama ukljuenim
u sprovoenje pravde moe dovesti do odlaganja u reavanju pred-
meta.
REENJE:
Da bi se spreilo odlaganje sudskog postupka, sudovi moraju da
razvijaju aktivnu saradnju sa spoljnim partnerima, umesto da deluju
izolovano. Dobro razumevanje raznih potreba i zahteva ovih part-
nera moe doprineti delotvornijoj saradnji, efikasnoj razmeni in-
formacija i kraim sudskim postupcima. Potrebno je da se redov-
no organizuju sastanci da bi se razmenile informacije i razmotrili
naini za spreavanje nepotrebnog odlaganja sudskih postupaka.
Saradnja sa policijom i javnim tuiocima ima najvei znaaj
za krivine predmete. Dobra saradnja sa advokatskim komora-
ma i advokatima moe doprineti efikasnijem sudskom postupku
u parninim predmetima. Nain organizacije ove saradnje zavisi
uglavnom od utvrivanja moguih uzroka kanjenja. Strane u sporu,
advokati, strunjaci, javni tuioci i drugi spoljni akteri esto izaziva-
ju odlaganje sudskog postupka. U ovom odeljku se objanjava iz
ugla organizacije - kako odreeni spoljni partneri mogu doprineti
spreavanju odlaganja postupaka.
U pogledu krivinog postupka, redovnim sastancima izmeu
sudova, policije, javnog tuilatva i zatvora moe se podstai vea
efikasnost i spreiti nastanak starih predmeta. Redovna komuni-
kacija sa policijom moe spreiti kanjenje ili greke u isporuci
sudskih poziva. Efikasnom organizacijom logistike izmeu sudova,
policije i zatvora moe se obezbediti da se pritvorena lica na vreme
transportuju do suda i natrag, ime se smanjuju odlaganja roita.
Takoe, sudovi mogu smanjiti odlaganje zakazivanjem roita prit-
vorenika iz istog zatvora istoga dana.
Drugi partneri koji mogu da igraju ulogu u ubrzanju postu-
paka u krivinom pravosuu su centri za socijalni rad i specijalne
psihijatrijske bolnice, naroito u predmetima gde je potrebna
psihijatrijska hospitalizacija (vidi prilog 5). Osnovni sud u Vrcu je
zakljuio protokol o saradnji sa centrima za socijalni rad u regionu
i sa lokalnim ogrankom Advokatske komore (vidi prilog 4), shodno
kojem se prua besplatna pravna pomo klijentima ovih centara,
koji su esto rtve porodinog nasilja.
U novembru 2011, Vlada Srbije je uvela novi protokol pro-
tiv nasilja nad enama. U protokolu su data konkretna uput-
stva svim relevantnim institucija, ukljuujui i sudove i javna
tuilatva, o tome kako mogu efikasno da sarauju i pomognu
rtvama porodinog nasilja.
Advokatska komora i advokati moraju igrati aktivnu ulogu
u spreavanju odlaganja postupaka i nastanka starih predmeta u
parninim predmetima. Problemi mogu biti utvreni na redovnim
sastancima advokata, advokatske komore i sudova, na kojima se
moe razgovarati naroito o pitanjima kao to su uvoenje novih
dokaza, spreavanje procesnih zloupotreba zbog kojih dolazi do
odlaganja roita, utvrivanje rokova u kojima strane moraju
dostaviti dokumenta i pruanje besplatne pravne pomoi. Vano
je napomenuti da cilj ovih sastanaka nije razgovor o odreenim
pojedinanim predmetima, ve razmena miljenja izmeu sudija i
advokata o nainu na koji se moe poboljati efikasnost postup-
ka. U zasebnom odeljku ovog Vodia bie vie rei o problemi-
ma i praksi parninog postupka (vidi odeljak 10: Mere u okviru
parninog postupka).
Obrazac godinjeg programa za reavanje starih predmeta
(prilog 1) ilustruje kako se moe strukturisati komunikacija sa
spoljnim partnerima:
Sud e odravati komunikaciju _____ meseno sa spoljnim
institucijama ije aktivnosti utiu na rad suda, i to sa polici-
jom, tuilatvom, javnim pravobranilatvom, upravama zat-
vora, lokalnom advokatskom komorom, potom, centrima
za socijalni rad i sl. Sastancima suda sa predstavnicima
jedne ili vie takvih institucija prisustvuju i predsednici
odgovarajuih odeljenja suda. Sud e inicirati potpisivanje
razliitih Protokola o sardnji kojim e se utvrditi meusobna
prava i obaveze, te preuzeti mere kako bi se one dosledno
potovale. Protokoli o saradnji slue kao osnov za redovno
i stabilno poslovanje spoljnih institucija kada se radi o nji-
hovim dunostima vezanim za sud. Sud formira tim koji se
sastoji od predstavnika kako suda tako i spoljnih institucija
koji se bavi problemima koji se pojavljuju u starim pred-
metima i uzrocima njihovog postojanja
Od 2005. godine, Optinski sud u Niu je zakljuio protokole o
saradnji sa policijom, zatvorima, medijima i sudskim vetacima. Za
policiju se koriste standardni obrasci, koji ukljuuju uputstva za
privoenje lica na sud. Pored toga, pretresi se zakazuju na takav
nain da se za lica iz istog zatvora pretresi odravaju istog dana.
Sudovi se redovno obavetavaju o statusu naloga za prinudno
dovoenje. Takoe se razmatraju meunarodne poternice koje je
izdalo Ministarstvo pravde. Ako se domai ili meunarodni nalog
ne izda u roku od 90 dana, nalog se upisuje kao poseban predmet
za koji su potrebni redovni izvetaji sudije.
Osnovni sud u Uicu je takoe imao koristi od boljih odnosa
sa spoljnim partnerima. Zahvaljujui boljoj saradnji sa policijom i
centrom za socijalni rad, sud prima izvetaje o rtvama krivinih
dela i maloletnim prekriocima zakona u roku od tri dana, to je
u skladu sa zakonski propisanim rokom, ime se omoguava da se
postupak nastavi bez odlaganja.
Kao to je prethodno napomenuto, Osnovni sud u Vrcu je
pospeio saradnju sa centrom za socijalni rad, tuilatvom, advokat-
skom komorom, specijalnom psihijatrijskom bolnicom i policijom
u vezi sa obaveznom hospitalizacijom. Njihovim protokolom o
saradnji razjanjena je nadlenost svake strane i odgovornost u
takvim pitanjima (vidi prilog 5) ime je omoguena besplatna za-
konska pomo licima kojima je potrebna hospitalizacija.
Osnovni sud u Vrcu upoznaje lokalne partnere sa novim Zakonom o
parninom postupku.
REZULTATI:
Procenat savladavanja priliva predmeta u Osnovnom sudu u Niu
znatno se poboljao od 2010. do 2011. godine, naroito kod
predmeta iz oblasti radnog prava. Procenat savladavanja priliva u
Osnovnom sudu u Vrcu pokazuje pozitivne rezultate od 2010. do
2012. godine. Procenat savladavanja priliva parninih i porodinih
predmeta zabeleio je dramatian porast nakon to su sud i lokalni
partneri poeli da sprovode protokole o saradnji.
Tabela 4 Procenat savladavanja priliva u Osnovnom sudu u Vrcu za
parnine, krivine i porodine predmete u periodu od 31.
decembra 2010. do 31. marta 2012.
OS Vrac 31. dec.
2010.
30. sept.
2011.
31. dec.
2011.
31. mart
2012.
Krivini predmeti 90.38 91.24 81.66 93.09
Porodini (P2) 88.06 79.41 86.68 137.04
Parnini (P1+P2) 99.17 88.52 99.57 141.26
E
F
I
K
A
S
N
O

O
D
R
E
I
V
A
N
J
E

R
A
S
P
O
R
E
D
A

R
O
T
A
VI
VI. EFIKASNO ODREIVANJE
RASPOREDA ROITA
PROBLEM:
Neefikasno i nedelotvorno zakazivanje roita moe doprineti
odlaganju postupaka i nastanku starih predmeta. Do ovoga esto
dolazi zbog nedovoljnog vremena planiranog za roita, naroito u
situaciji kada je potrebno znaajno vreme za razmatranje porekla
dokaza ili pravnog osnova spora. Problem je vezan za neadekvatnu
pripremu stranaka za roite i zahteve za odlaganje.
REENJE:
Sudije moraju aktivno da vode predmete i roita i da smanje odla-
ganja u najveoj moguoj meri. Ovo ukljuuje utvrivanje rokova i
ostavljanje dovoljno vremena za svaki predmet i roite, i zalaganje
da se svaki spor okona planiranog datuma i u planirano vreme.
Preporuuje se da sudije u svom nedeljnom rasporedu ostave vre-
mena da bi mogli brzo da prerasporede odloena roita.
Osnovni sud u Uicu postie dobre rezultate u zakazivanju roita
na nain kojim se podstie efikasnost postupka. Na primer, ako
jedna od strana zatrai izuzee sudije, suenje se odlae samo na
nekoliko sati, a ne na neodreeno vreme. U tom kratkom roku,
predsednik suda donosi odluku o zahtevu za izuzee. Ako zahtev
bude odbijen, suenje se nastavlja istoga dana. Slina praksa se pri-
menjuje u situacijama kada je potreban izvod iz kaznene evidencije.
Sudija alje slubenika suda, za vreme sudskog postupka, da odmah
obezbedi ovaj izvod. Suenje se, dakle, ne odlae.
REZULTATI:
Jedan sudija u Osnovnom sudu u Uicu je zakljuio vie od 700
krivinih predmeta u roku od 20 meseci primenom gore navedenih
i drugih tehnika. Krivino odeljenje suda je takoe udvostruilo
efikasnost u reavanju predmeta, sa 65% na 130%, za godinu dana
(od 31. decembra 2010. do 31. decembra 2011).
ZAKONSKE ODREDBE: Sudski poslovnik, lan 204
Sudsko osoblje je duno da obezbedi da sve strane u postup-
ku budu spremne i da budu ispunjeni svi preduslovi za odravanje
efikasnog roita odreenog dana i asa. Sudsko osoblje,a naroito
sudijski pomonik, treba da proui spise predmeta pre roita kako
bi proverilo da li je predmet spreman, ukljuujui da li je dostav-
ljeno obavetenje, da li su od vetaka primljeni svi relevantni spisi
i da li su uplaene sudske takse, itd.). Ako ti uslovi nisu ispunjeni,
zaposleni u pisarnici treba da ponovi postupak provere sve dok
spis predmeta ne bude spreman za razmatranje na roitu.
Sudski poslovnik, lanovi 178 i 179
lan 178: Predsednik vea, odnosno sudija pojedinac odmah
odreuje dan i as roita, ukoliko nije potrebno preduzeti neku
drugu radnju u postupku.
Roite se zakazuje tako da se obezbedi dovoljno vremena
da se izvedu svi predloeni dokazi (koncentracija dokaza). Za vie
predmeta ne mogu se zakazati roita u isto vreme.
Prilikom pozivanja lica na roite vodi se rauna o
saobraajnim i vremenskim prilikama, udaljenosti mesta prebivalita
ili boravita lica koja se pozivaju, mestu preduzimanja sudske rad-
nje i drugim okolnostima radi blagovremenog dostavljanja.
Ako stranka ima u sudu vei broj predmeta, sud e nastojati
da predmete zakazuje istog dana (grupisanje predmeta).
Roita za koja se pozivi i zamolnice dostavljaju u inostran-
stvo, zakazuju se tako da ima dovoljno vremena da se po njima
postupi.
lan 179: Prvenstveno se zakazuju roita u postupcima koji
su po prirodi ili po zakonu naroito hitni, odnosno hitni, postup-
cima iz Programa za reavanje starih predmeta, kao i u postupcima
koji due traju.
Roita se zakazuju najmanje tri dana u nedelji sa to veim
brojem predmeta u jednom sudeem danu, a u danima kada se ne
sudi, predsednik vea odnosno sudija pojedinac izrauje donete
odluke, prouava spise i vri sve potrebne pripreme za naredna
roita.
U sudovima u kojima postoji poslovni softver za upravljanje
predmetima, evidentiraju se zakazana roita, odnosno pretresi i
evidencija pozvanih lica.
M
E
R
E

E
-
P
R
A
V
O
S
U
A
VII
VII. MERE E-PRAVOSUA
PROBLEM:
Sudovi u Srbiji ne koriste sve mogunosti koje im pruaju mere
e-pravosua za unapreenje sudske efikasnost i za razmenu in-
formacija sa spoljnim partnerima. Bolje korienje informacionog
sistema za voenje predmeta i sudskih vebsajtova, kao i obimnije
korienje elektronskih sudskih spisa, videokonferencije, digital-
nog audio i video snimanja i drugih mera e-pravosua, dovee do
smanjenja vremena i trokova povezanih sa upisom i procesuiran-
jem predmeta.
REENJE:
Sudije mogu da kreiraju nekoliko standardnih i konciznih pelcera
za pisane odluke o izvrenju koristei sisteme za voenje predme-
ta koji se trenutno primenjuju u razliitim sudovima. Pomou ovih
alata e-pravosua moe se doprineti standardizaciji i pospeivanju
sudskih postupaka, to e dovesti do breg procesuiranja, naroito
u rutinskim predmetima. Sa sve veom primenom alata e-pravosua
i poboljanjem softverskih aplikacija, moi e da se razviju dodatni
pelceri, kao to su obrasci za zavoenje predmeta, podnoenje
podnesaka i dostavu sudskih poziva.
Digitalno audio snimanje ili druga sredstva za automatsko
kreiranje zapisnika sa roita predstavljaju precizan, pouzdan i
rentabilan metod za dobijanje zapisnika o sudskom postupku. Dig-
italni audio snimci mogu biti od pomoi i apelacionim sudovima
kada je potrebno brzo pronalaenje bitnih delova rasprave voene
kod nieg suda. Videokonferencija je jo jedan dokazan metod za
poveanje efikasnosti.
Efikasnost se moe poveati i time to e se graanima i
privrednim drutvima dozvoliti da uitaju i popune elektronske
Primer iz softvera za voenje predmeta Obrazac reenja o izvrenju.
obrasce i prate tok svog predmeta preko namenskih sudskih
vebsajtova (na primer, http://www.portal.sud.rs). Graani svoje
predmete mogu pratiti onlajn: omoguno im je da vide tok bilo
kog predmeta kroz itav sudski sistem. Primeri drugih evropskih
zemalja pokazuju da se za odreene sporove, kao to su nesporni
novani zahtevi, moe koristiti potpuno automatizovana procedu-
ra (na primer, UK Money Claim online). Broj predmeta u sudovima
znaajno bi se smanjio uvoenjem ovakvih procedura.
Trenutno, svi sudovi u Srbiji, izuzev prekrajnih, koriste automatski
sistem za voenje predmeta. Na veb portalu http://www.portal.
sud.rs dostupne su informacije o predmetima kod osnovnih, viih i
privrednih sudova, gde sudski korisnici i javnost mogu da pregleda-
ju informacije o predmetima, sudskoj mrei i sudskoj nadlenosti.
Takoe postoji nekoliko automatizovanih alatki koje pomau
korisnicima sudova i irokoj javnosti. Osnovni sud u Subotici je
korisnicima omoguio pronalaenje i podnoenje elektronskih
obrazaca na adresi: http://www.su.os.sud.rs/p/informator. Isto tako,
na vebsajtu Osnovnog suda u Vrcu data su uputstva za pokre-
tanje postupka iz oblasti porodinog prava, koja se mogu uitati
sa adrese: http://www.osnovnisudvrsac.rs/page6.html. U periodu
od oktobra 2011. do aprila 2012, uputstvo je preuzeto 3.275
puta. Prvi osnovni sud u Beogradu korisnicima prua onlajn alat
za obraun sudskih trokova i pregled zakazanih suenja. Ove ap-
likacije, kao i drugi obrasci, dostupni su na adresi http://prvisud.rs/
uverenja1/title.php.
Primer onlajn obrasca koji treba da uini procesuiranje predmeta lakim,
dostupan na vebsajtu Prvog osnovnog suda u Beogradu: http://prvisud.rs/
uverenja1/marryage.php
Vii sud u Beogradu koristi videokonferenciju na suenjima
u krivinim predmetima u skladu sa principom ekonominosti
postupka: smanjenja vremena i trokova skopanih sa suenjem.
Detaljni primeri i prirunici za upotrebu videokonferencije mogu
se nai na evropskom portalu za e-pravosue - https://e-justice.
europa.eu/home.do?action=home.
ZAKONSKE ODREDBE: Sudski poslovnik, lan 183 i 184
(zapisnici)
lan 183: O radnji preduzetoj u toku postupka na roitu, o
vanijim izjavama i saoptenjima koje stranke ili drugi uesnici daju
van roita, kao i o ostalim radnjama suda kada je to posebnim
propisima odreeno, sastavlja se zapisnik.
Zapisnik pie zapisniar, a moe ga pisati i sudijski pomonik.
Zapisnik se sastavlja i tampa po pravilu korienjem IKT ili
pisaom mainom.
Ako se tok roita ili pojedini delovi belee audio ili vid-
eo tehnikom, stranci se moe izdati prepis zapisnika (transkript).
Zapisnik se moe sainiti i u elektronskoj formi i dostaviti stranka-
ma u kopiji, u skladu sa posebnim propisima.
lan 184: Kad po zakonu nije nuno sastavljanje zapisnika,
moe ga zameniti slubena beleka u kojoj se oznaava obavljena
slubena radnja, datum i mesto izvrenja. Ovo naroito vai za
primanje manje vanih izjava ili podataka od stranaka ili za razna
saoptenja strankama.
Slubenu beleku potpisuje sudija ili zaposleni koji ju je
sastavio. Ako beleka sadri izjavu stranke ili saoptenje uinjeno
stranci koja je prisutna i ona e se potpisati.
S
U
D
S
K
I

V
E
T
A
C
I
VIII
VIII. SUDSKI VETACI
PROBLEM:
Korienje sudskih vetaka u parninim predmetima je esto pre-
komerno. Oni mogu biti razlog odlaganja postupka ukoliko su im
nalazi nepotpuni ili nepouzdani, ili ako se ne pojave na zakazanom
roitu ili ne uspeju da zavre svoj izvetaj do roita.
REENJE:
Sudski vetaci su od sutinskog znaaja za odreene sudske postupke.
Da bi se obezbedilo efikasno korienje vetaka, potrebno je da sudije:
1. Jasno naznae prirodu i obim zadatka koji se trai od vetaka.
Sudije treba da dostave vetaku listu konkretnih pitanja na
koja treba da se odgovori u odreenom predmetu i treba
da izbegnu slanje sudskih spisa vetacima bez objanjenja o
tome kakva je pomo potrebna.
2. Utvrde rokove u okviru naloga za vetaenje. Ako ti rok-
ovi ne budu ispunjeni, protiv vetaka treba izrei sankcije
(najstroija sankcija moe biti brisanje vetaka iz zvaninog
registra sudskih vetaka).
3. Budu selektivniji u izboru vetaka. Predsednici sudova, ruko-
vodioci odeljenja i iskusnije sudije bi takoe trebalo da daju
instrukciju svojim sudovima da vetake angauju samo onda
kada je to strogo neophodno.
Standardi kvaliteta i spisak registrovanih i akreditovanih sud-
skih vetaka moe biti od pomoi sudijama i strankama prilikom iz-
bora odgovarajueg vetaka i odravanja minimalnog nivoa kvaliteta.
Baza podataka o sudskim vetacima na internetu koja je dostupna na
vebsajtu Ministarstva pravde predstavlja dobro polazite. Baza po-
dataka je dostupna na adresi: http://www.mpravde.gov.rs/cr/registar.
Onlajn baza podataka o sudskim vetacima, dostupna na vebsajtu Ministar-
stva pravde: http://www.mpravde.gov.rs/cr/registar.
Godine 2008, Optinski sud u Niu kreirao je protokol o saradnji
sa sudskim vetacima koji rade u okviru njegove nadlenosti. U do-
kumentu su obuhvaene teme kao to su komunikacija sa sudom
putem elektronske pote, prijem sudskih poziva putem e-pote i
SMS poruka, u skladu sa smernicama i uputstvima koje je doneo
sud i uz potovanje rokova i plaanje honorara u ratama. Vetaci
koji nisu potpisali ovaj dokument, ili se nisu pridravali uslova koji
su u njemu utveni, nisu vie angaovani. Dok su bili na snazi, ovi
protokoli su znaajno doprinosili smanjenju odlaganja prouzroko-
vanog od strane sudskih vetaka.
Prvi osnovni sud u Beogradu utvrdio je dobar postupak za
izbor sudskih vetaka i sastavljanje liste registrovanih vetaka, koja
se moe nai na njegovom vebsajtu. Posetioci mogu da koristite
ovaj vebsajt kao pomo prilikom izbora odgovarajueg vetaka
za odreeni predmet, prema oblasti vetaenja: http://prvisud.rs/
baza_vestaka/vestaci_en.php.
Onlajn baza podataka sudskih vetaka Prvog osnovnog suda u Beogradu,
dostupna na http://prvisud.rs/baza_vestaka/vestaci_en.php, pojednostav-
ljuje izbor sudskih vetaka.
M
E
R
E

U

O
K
V
I
R
U

K
R
I
V
I
N
O
G

P
O
S
T
U
P
K
A
IX
IX. MERE U OKVIRU KRIVINOG
POSTUPKA
PROBLEM:
Razliite smetnje u voenju krivinog postupka dovode do dueg
trajanja postupka i nastanka starih predmeta. Neke od tih smetnji
odnose se na ulogu javnog tuioca i definiciju njegovih ovlaenja.
Druge smetnje su povezane sa primenom sporazuma o priznanju
krivice, zahtevima da se na pretresu predmet detaljno ispita, kao i
sa uslovom da rtva krivinog dela lino svedoi na pretresu.
REENJE:
Javni tuilac igra sutinski vanu ulogu u odreivanju obima po-
sla suda vezanog za krivine predmete. Tuioci mogu koristiti ne-
koliko alata za smanjenje priliva predmeta u sudove i ubrzanje
postojeih postupaka. Takvi problemi mogu ukljuivati preklapanje
nadlenosti, ponavljanje administrativnih radnji ili predmete kojima
preti zastara.
Sudovi treba da organizuju koordinacione sastanke sa pred-
stavnicima tuilatva da bi zajedniki utvrdili potencijalne prob-
leme i dogovorili se kako najbolje da postupe.
Potrebno je podstai tuioce da ee primenjuju prin-
cip oportuniteta. Primenom ovog principa odlae se gonjenje
- kao to je propisano lanovima 236 i 237 starog Zakonika o
krivinom postupku i lanom 283 novog Zakonika - da bi se
smanjio priliv krivinih predmeta i sveo na one koji ispunjavaju
uslove da se raspravljaju pred sudom. Ovaj princip tuiocima daje
diskreciona ovlaenja da odustanu od podizanja optunice pro-
tiv osumnjienog ako smatraju da ne postoji dovoljno dokaza da
se postupak zakljui izricanjem osuujue presude ili ako je mala
verovatnoa za donoenje osuujue presude.
Takoe, tuioce bi trebalo podstai da za krivina dela za
koja su zapreene nie kazne predlau sankcije ili novane ka-
zne u prethodnom postupku. Ako tueni prizna krivicu tokom is-
trage, tuilac moe predloiti pretres kod istranog sudije umes-
to suenja, kao to je istaknuto u lanu 455 starog Zakonika o
krivinom postupku. U takvim predmetima, istrani sudija izrie
presudu, a time se izbegavaju trokovi suenja i utroak vremena
na taj postupak. Isto tako, na osnovu lanova 512-518 novog Za-
konika o krivinom postupku, tuilac je ovlaen da pokrene samo
onaj deo krivinog postupka koji se odnosi na izricanje sankcije,
ukoliko okolnosti predmeta i njegova sloenost ukazuju da suenje
nije neophodno.
Sporazum o priznanju krivice je jo jedan instrument koji
javni tuioci mogu koristiti da smanje optereenost sudova. Ako
osumnjieni prizna krivicu, tuilac moe ponuditi odgovarajuu
osudu ili sankciju koja odgovara izvrenom krivinom delu. Obim-
nijom primenom sporazuma o priznanju krivice smanjie se priliv
krivinih predmeta u sud, zahvaljujui emu e sudije imati vie
vremena za druge krivine i parnine predmete.
Jo jedno reenje je odustanak od prava na albu. Ako se obe
strane u postupku odreknu prava na albu, sudije prvostepenog
suda nee biti obavezne da u svoje pisane odluke ukljue i opirna
obrazloenja.
Sudije takoe mogu da izmene ponaanje strana u postupku,
advokata i vetaka tokom krivinog postupka primenom priprem-
nog roita i sankcija. Do odlaganja mnogih roita dolazi zbog
nepojavljivanja svedoka koji su dobili sudski poziv, neblagovremene
dostave nalaza i miljenja sudskih vetaka, ili zbog toga to se
advokati ne pojave na roitu ili zahtevaju dodatno vreme za
izvoenje novih dokaza. Kaznene mere treba da se izriu u skladu
sa Zakonikom o krivinom postupku ako ova lica zloupotrebljavaju
svoja procesna prava, kao to je izloeno u lanovima 297-300
starog Zakonika o krivinom postupku i lanovima 370-375 novog
Zakonika.
Zahvaljujui pripremnim roitima moe se smanjiti odla-
ganje postupka i postii bolje upravljanje krivinim postupkom. Na
pripremnom roitu strane u postupku, izmeu ostalog, obrazlau
svoje miljenje o optunici, navode dokaze koji treba da se izvedu
na suenju, daju predloge novih dokaza, utvruju injenice i pravna
pitanja koja treba da se razmotre i razmatraju mogunost sporazu-
ma o priznanju krivice. Ova tehnika je naroito korisna u sloenim
krivinim predmetima jer pomae da se u ranoj fazi postupka
odredi koji su dokazi potrebni i koliko e svedoka biti pozvano.
Dobro organizovano pripremno roite moe se upotrebiti za:
Utvrivanje rasporeda glavnih pretresa;
Utvrivanje linih podataka uesnika na glavnom pretresu
(na primer, adresa optuenog, oteenog, svedoka i sudskih
vetaka i informacije o drugim sudskim postupcima u kojima
uestvuju ista lica, itd.);
Utvrivanje spiska dokaza koji e biti izvedeni na glavnom
pretresu i redosled njihovog izvoenja;
Utvrivanje rokova za zavretak procesnih radnji u postup-
ku; i
Davanje naloga strankama da potuju procesnu disciplinu i
izbegavaju odlaganja i njihovo upoznavanje sa injenicom da
e u sluaju zloupotrebe biti primenjene sankcije.
Jo jedan metod za veu efikasnost krivinog postupka
odnosi se na sastavljanje presude. Za odreena krivina dela mogu
da se koriste standardni odeljci teksta presuda koji se odnose
na obrazloenje. Umesto sastavljanja dugih i opirnih presuda,
moe biti dovoljno kratko obrazloenje pravne argumentacije.
U sluaju kratkih i jednostavnih postupaka uopte nije potrebno
obrazloenje presude u skladu sa lanom 429 novog Zakonika o
krivinom postupku.
Zbog zahteva da rtve krivinog dela lino svedoe u sud-
skom postupku esto moe doi do odlaganja. Kao to je napome-
nuto u odeljku posveenom e-pravosuu, ova odlaganja se mogu
izbei korienjem videokonferencije odnosno drugih audio-video
instrumenata.
Uputstva za dobro sainjenu presudu:
Napisana je jasno, saeto i nedvosmisleno;
Sastavljena je uz uvaavanje injenice da se radi o javnom spisu
ija argumentacija treba da bude lako razumljiva strankama i
javnosti;
Podrobna je, ali izbegnuto je sve nepotrebno;
Razmatranje dokaza je organizovano na logian nain, koji
ne mora nuno pratiti isti redosled kao i izvoenje dokaza na
suenju.
Program podele vlasti sastavio je listu kontrolnih pitanja za
efikasnu organizaciju glavnog pretresa. Ova lista kontrolnih pitanja,
koja je izloena u uokvirenom tekstu koji sledi, trenutno se koristi
u nekoliko sudova i moe pomoi da se utvrde dokazi i pravna
pitanja, vreme koje je potrebno za reavanje predmeta i slina
pitanja.
LISTA KONTROLNIH PITANJA ZA UPRAVLJANJE
KRIVINIM PREDMETIMA
1. Proveriti da li je inicijalni akt sadri sve to je potrebno.
2. Koja su injenina pitanja nesporna?
3. Koja su injenina pitanja sporna?
4. Koji su dokazi potrebni da bi se mogla doneti odluka o
tim pitanjima?
5. Koja su pravna pitanja nesporna?
6. Koja su pravna pitanja sporna?
7. ta je potrebno za reenje tih pitanja?
8. Koliko e vremena strankama biti potrebno da izvedu
svoje dokaze na glavnom roitu ?
9. Koliko sati treba da se planira za ostala roita?
10. Kada e ona biti odrana?
11. Da li e biti potrebni sudski vetaci? Ako e biti potreb-
ni, koja vrsta strunosti e biti potrebna?
12. Kada je rok za dostavu izvetaja sudskog vetaka?
13. Da li ima ikakvih jezikih prepreka zbog kojih su
potrebne usluge tumaa ili neka druga vrsta pomoi?
14. Da li e na glavnom roitu biti potrebna audio/video
oprema?
Sudije Osnovnog suda u Uicu redovno koriste Listu kontrolnih
pitanja za upravljanje krivinim predmetima kada se pripremaju za
glavne pretrese. Pored toga, javni tuilac koristi princip oportunite-
ta i sporazum o priznanju krivice kako bi smanjio priliv krivinih
predmeta.
Vii sud u Subotici je zabeleio dva predmeta 2010. godine,
koji su uspeno reeni sporazumom o priznanju krivice. Oba
predmeta su se odnosila na teka dela protiv bezbednosti javnog
saobraaja. Osnovni sud u Uicu koristi statusne konferencije za
ubrzanje krivinog postupka, naroito u sloenim predmetima sa
mnogo optuenih. Statusne konferencije su korisne da se utvrdi da
li je na pripremnom roitu zakazan dovoljan broj pretresa, da li su
potrebni dodatni dokazi koji nisu bili poznati u trenutku priprem-
nog roita, ili da li je potrebno izmeniti raspored zakazanih pre-
tresa zbog nepredvienih situacija, kao to je bolest.
REZULTATI:
Grafikon 2 pokazuje stopu reavanja krivinih predmeta u Os-
novnom sudu u Sremskoj Mitrovici. Ova visoka stopa, u poreenju
sa stopom reavanja istranih predmeta, postignuta je uglavnom
zahvaljujui tome to je tuilac primenjivao princip oportuniteta.
U periodu od juna 2010. do juna 2011. na ovaj nain je zakljueno
936 predmeta, ime je smanjen broj predmeta za suenje.
Sudije u krivinom odeljenju Osnovnog suda u Uicu
zakljuivale su u proseku 30 predmeta meseno, u prvom kvartalu
2011, primenom pripremnih roita i drugih unapreenih proce-
dura. Ovaj sud je u istom periodu postigao procenat savladavanja
priliva krivinih predmeta od 140%.
Osnovni sud u Vrcu smanjio je broj svojih starih krivinih
predmeta 2010. godine za 52%, zakljuivi 155 od 298 krivinih
predmeta starijih od 2 godine.Tokom prvih est meseci 2011. go-
dine, sud je takoe smanjio ukupan broj svojih starih krivinih i
istranih predmeta za 11%, odnosno 24%. Iz godinjeg izvetaja
se vidi da se broj starih predmeta smanjio sa 210, koliko ih je bilo
1.1.2010. godine , na 143, koliko ih je ostalo 31.12.2010, to pred-
stavlja smanjenje od oko 30%.
ZAKONSKA ODREDBA: Novi Zakonik o krivinom postup-
ku, lanovi 345 352 (pripremno roite).
lan 345: Na pripremnom roitu se stranke izjanjavaju o
predmetu optube, obrazlau se dokazi koji e biti izvedeni na
glavnom pretresu i predlau novi dokazi, utvruju se injenina i
pravna pitanja koja e biti predmet raspravljanja na glavnom pre-
tresu, odluuje se o sporazumu o priznanju krivinog dela, o prit-
voru i o obustavi krivinog postupka, kao i o drugim pitanjima za
koja sud oceni da su od znaaja za odravanje glavnog pretresa.
Pripremno roite se odrava pred predsednikom vea, bez
prisustva javnosti.
U pozivu za pripremno roite predsednik vea e upozoriti
stranke i oteenog da se na pripremnom roitu moe odrati
glavni pretres ( lan 350. stav 6.).
Grafikon 2 Procenat savladavanja priliva razliitih vrsta predmeta u
Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici.
30.06.2010. 31.12.2010. 31.03.2011. 30.06.2011. 30.09.2011. 31.12.2011. 31.03.2012.
Na pripremno roite shodno se primenjuju odredbe
o glavnom pretresu, osim ako ovim zakonikom nije drugaije
odreeno.
Grafikon 3 pokazuje da su osnovni sudovi koji su uestvovali
u projektu postigli veoma dobre rezultate primenom svojih pro-
grama za reavanje starih predmeta. Osnovni sudovi u Sremskoj
Mitrovici i Vranju postigli su posebno visok procenat savladavanja
priliva krivinih predmeta.

31.mart 2012.
31.decembar 2011.
30.septembar 2011.
30.jun 2011.
31.mart 2010.
31.decembar 2010.
neophodno poboljanje dobri rezultati
(ispod 100% = poveanje broja starih predmeta;
preko 100% = smanjenje broja starih predmeta)
Osnovni sud
Ni
Osnovni sud
Sremska Mitrovica
Osnovni sud
Vranje
Osnovni sud
Vrac
Vii sud
Novi Pazar
sudovi
0 50 100 150 200
Procenat
Grafkon 3 Procenat savladavanja priliva krivinih predmeta u
odabranim osnovnim i viim sudovima.
M
E
R
E

U

O
K
V
I
R
U

P
A
R
N
I
N
O
G

P
O
S
T
U
P
K
A
X
X. MERE U OKVIRU PARNINOG
POSTUPKA
PROBLEM:
Na trajanje parninog postupka negativno utiu odlaganja roita i
zloupotrebe procesnih prava. Analiza parninog postupka u sudovi-
ma koji su ukljueni u aktivnosti Programa podele vlasti takoe poka-
zuje da suenja mogu biti bolje organizovana. Tok predmeta je esto
nepredvidiv jer stranke nemaju jasnu predstavu o rasporedu roita
i rokovima koje utvruje sud i ne iskazuju duno potovanje prema
njima. Neefiaksnosti u ovom pogledu dovode do produavanja tra-
janja postupka i poveanog nastanka starih predmeta.
REENJE:
Na osnovu lanova 301-309 novog Zakona o parninom postup-
ku, pripremna roita se moraju odrati u svim predmetima gde
postoji injenini spor. Predsednici sudova treba da unaprede
korienje pripremnih roita u svojim sudovima da bi se ograniio
nastanak starih predmeta i poveala efikasnost.
Shodno novom Zakonu o parninom postupku, sudije su
obavezne da u ranoj fazi postupka u svakom predmetu predloe
poravnanje. Sudije treba da zakau pripremno roite neposredno
nakon zavoenja odgovora na tubu, kojom prilikom strane mogu
da razmotre poravnanje. Dobri uslovi za poravnanje postoje u
sluaju:
Kada strane razumeju dokaze koji e biti izvedeni i kada su
saglasne sa njima;
Kada su strane saglasne sa moguim razumnim ishodom
predmeta; i
Kada strane shvataju rizik od sudske rasprave.
Ako poravnanje ne moe da se postigne, roite e se iskoris-
titi za planiranje sudskog postupka, kao to je utvrivanje rokova
za podnoenje dokumenata i dokaza sudu, odreivanje vetaka koji
e biti angaovani i obima u kojem e to biti uinjeno i utvrivanje
datuma i vremena kada e roite biti odrano.
Broj uspenih poravnanja u Srbiji trenutno je ogranien,
poto ni advokati ni strane u postupku nisu skloni da se opredele
za poravnanje. Meutim, ovakvo opredeljenje se moe promeniti
kada se uvidi da su sudske rasprave brze i da su datumi roita
vrsti i kada jo pre poetka suenja shvate uslove. Pripremna
roita su veoma efikasna kod postavljanja takvih oekivanja.
Sudije mogu koristiti pripremna roita i da bi podstakli
strane u postupku da razmotre medijaciju, naroito u brakoraz-
vodnim parnicama i privrednim sporovima. Novi Zakon o medijac-
iji bi trebalo da doprinese boljoj i eoj primeni medijacije. Time
bi se smanjio priliv predmeta u sudove i broj potrebnih suenja.
Glavni elementi pripremnog roita izloeni su na sledeem
grafikonu:
Grafikon 4: Glavni elementi pripremnog roita.
Mogu postojati situacije gde jedno pripremno roite nije
dovoljno i gde je potrebno dodatno pripremno roite. Ovo moe
biti sluaj:
ukoliko broj roita za glavnu raspravu zakazanih na prvom
pripremnom roitu nije dovoljan za zakljuenje predmeta.
ukoliko su potrebni dodatni dokazi koji nisu bili poznati u
vreme prvog pripremnog roita.
ukoliko je potrebno promeniti raspored utvrenih rokova i
roita zbog nepredvienih situacija, kao to je bolest.
U takvim sluajevima moe se zakazati statusna konferencija
da bi se ispitalo i razmotrilo da li je odlaganje opravdano. Na sta-
tusnoj konferenciji je potrebno odgovoriti na sledea pitanja:
Koji dodatni svedoci ili dokazi moraju biti uvedeni?
Koliko e dodatnih dana biti potrebno za to?
Koji dokazi i svedoci e biti sasluani kojeg datuma?
Pitanja u vezi sa izvoenjem dokaza i odloena roita pred-
stavljaju glavne razloge za odlaganje predmeta koji ne mogu biti
reeni poravnanjem ili medijacijom. Da bi se ovakva odlaganja sve-
la na najmanju meru, potrebno je ograniiti mogunost strana u
postupku da nakon pripremnog roita podnose, odnosno, dodaju
nove dokaze, a da im to bude dozvoljeno samo u poetnim fazama
postupka. Takoe, sudija treba aktivno da upravlja postupkom i da
bi se odlaganja svela na minimum (Evropski sud za ljudska prava u
Strazburu oznaio je odlaganje roita kao jedan od glavnih razloga
neopravdanog odugovlaenja sudskog postupka). Primena sankcija,
kao to je novana ili druga finansijska kazna, takoe je efikasna
mera kojom se strana u postupku ili advokat mogu odvratiti od
nepropisnih procesnih radnji.
Takoe se preporuuje raspodela predmeta sluajnim iz-
borom da bi se osiguralo da sudije dobiju slinu kombinaciju kat-
egorija predmeta. Takoe, trebalo bi da postoji dovoljna sloboda
da se izvri preraspodela predmeta strunijem i iskusnijem sudiji
u situacijama kada je potrebna posebna ekspertiza. U postupku iz-
rade je i metodologija vrednovanja predmeta po teini na osnovu
koje bi se moglo doi do standardnog vremena koje je sudijama
i sudijskom osoblju potrebno za zakljuenje razliitih vrsta pred-
meta, zahvaljujui emu bi se moglo olakati utvrivanje optimalne
optereenosti svakog sudije razliitim vrstama predmeta.
Program podele vlasti izradio je listu kontrolnih pitanja za
upravljanje predmetima u parninom postupku koja se moe ko-
ristiti za utvrivanje kljunih pitanja u vezi sa rokovima i dokazima
kada predmet stigne na sud.
LISTA KONTROLNIH PITANJA ZA UPRAVLJANJE
PARNINIM PREDMETIMA
1. Koristiti standarde za rokove u procesuiranju predmeta
2. Intervenisati u ranoj fazi da bi se sud to pre usredsredio na predmet
3. Zakazati pripremna roita u vezi sa predmetom - u ranoj fazi
4. Obezbediti propisnu pripremu advokata i strana u sporu
5. Utvrditi koja su kljuna pitanja
6. Utvrditi raspored sudskih aktivnosti
7. Ispitati mogunost poravnanja
8. Prilagoditi se kalendaru advokata u okviru razumnih granica
9. Prihvatiti injenicu da drugi predmeti ve mogu biti zakazani onda
kada je potrebno promeniti raspored
10. Oekivati da e advokati i strane u sporu obavestiti sud unapred
o traenom odlaganju i da e dostaviti objanjenje i obrazloenje
11. Razraditi i primeniti sankcije u sluaju zloupotrebe odlaganja
postupka od strane advokata ili strana u sporu
12. Klasifikovati predmete prema sloenosti primenom objektivnih
kategorija: broj tubi i protivtubi, broj strana u postupku, broj
drugih uesnika u postupku (umea, svedoci i sudski vetaci).
Ispotovati rokove utvrene za sudske aktivnosti.
13. Ispotovati utvrene rokove za sudske aktivnosti.
14. Napravite raspored roita u vezi sa predmetom nakon konsultaci-
ja sa advokatima ili stranama u postupku koje same sebe zastupaju.
15. Izraziti oekivanje da e se sudske aktivnosti odrati onog datuma
kada su zakazane.
16. Razviti metode za praenje zakazanih roita (broj odranih, broj
neodranih, razlozi za odlaganje).
17. U svakom predmetu je potrebno utvrditi datum sledee aktivnosti
Osnovni sud u Subotici uspeo je da postigne smanjenje broja star-
ih predmeta iz oblasti radnih sporova za vie od 40% u periodu od
juna 2010. do juna 2011. Formiranjem tima sudija i osoblja iji je
zadatak analiziranje uobiajenih uzroka odlaganja postupaka, ovaj
sud je doao do reenja za ranije zakljuenje radnih sporova, a
zahvaljujui tome sudijama je omoguio vreme za reavanje drugih
parninih predmeta. U aku se takoe organizuju pripremna
roita da bi se reio i spreio nastanak starih predmeta. Sud je
ograniio izvoenje dokaza na jedno roite, kada je to mogue.
Disciplina u okviru sudskog postupka se strogo potuje i izriu
se sankcije kada se stranke ne pojave na roitu. Kao ishod ovih i
drugih mera, samo 16% od 1.882 predmeta u radu, prema podaci-
ma iz februara 2011, su stari predmeti. Sudije u ovim sudovima su
sada usredsreene na reavanje sloenijih i starih predmeta.
Jo pre zvaninog stupanja na snagu lanova 10 i 308 novog
Zakona o parninom postupku (vidi zakonsku odredbu u daljem
tekstu) Osnovni sud u Vrcu je koristio pripremna roita da bi
utvrdio raspored roita i vremenski okvir. Sud se nije suoio sa
velikim otporom prema ovoj meri, poto je uspeo da uveri strane
u postupku i advokate da e njihovi predmeti biti reeni pravovre-
meno i na predvidiv nain.
REZULTATI:
Vii sudovi u Subotici i Novom Pazaru i Osnovni sud u Niu uspeli
su da znaajno poveaju procenat savladavanja priliva parninih
predmeta 2011. godine. Osnovni sud u Niu, jedan od tri najvea
osnovna suda u Srbiji, poveao je procenat savladavanja priliva sa
92% na 106%. Uprkos nedovoljnom broju sudija, Vii sud u Novom
Pazaru poveao je procenat savladavanja priliva za 13%, ukljuujui
predmete u prvom i drugom stepenu. Najupeatljiviji su rezultati
Vieg suda u Subotici, gde je, tokom prole godine, procenat savla-
davanja priliva udvostruen sa 72% na 145%.
Tabela 5 Procenat savladavanja priliva parninih predmeta u Viim su-
dovima u Subotici i Novom Pazaru i u Osnovnom sudu u Niu.
Grafikon 5 Procenat savladavanja priliva i broj starih parninih i pred-
meta iz oblasti radnog prava u Osnovnom sudu u Niu.
p
a
r
n
i
n
i
r
a
d
n
i
broj predmeta u radu
p
a
r
n
i
n
i
r
a
d
n
i
p
a
r
n
i
n
i
r
a
d
n
i
p
a
r
n
i
n
i
r
a
d
n
i
p
a
r
n
i
n
i
r
a
d
n
i
p
a
r
n
i
n
i
r
a
d
n
i
period merenja vremena
parnini predmeti
radni sporovi
savladavanje priliva (%)
150
120
90
60
1.06.2010. 31.12.2010. 31.03.2011. 30.06.2011. 30.09.2011. 31.12.2011.
1185
predmeta
1398
predmeta
1159
predmeta
964
predmeta
1635
predmeta
516
predmeta 382
predmeta
432
predmeta
413
predmeta
435
predmeta
490
predmeta
516
predmeta
OS Ni VS Subotica VS Novi Pazar
decembar 2010. 92.94% 72.26% 87.79%
septembar 2011. 97.85% 142.16% 99.37%
decembar 2011. 106.61% 145.40% 100.56%
Na Grafikonu 5, u daljem tekstu, dato je poreenje procenta
savladavanja priliva i broja starih parninih predmeta i predmeta iz
oblasti radnog prava u Osnovnom sudu u Niu. Sa boljom efikasnou
posebno je smanjen broj starih parninih predmeta u sudu.
ZAKONSKA ODREDBA: Novi Zakon o parninom postupku,
lan 308 (pripremno roite)
Stranka je duna da najkasnije na pripremnom roitu,
odnosno na prvom roitu za glavnu raspravu ako pripremno
roite nije obavezno ( lan 302 ) iznese sve injenice potrebne
za obrazloenje svojih predloga, da predloi dokaze kojima se
potvruju iznete injenice, da se izjasni o navodima i ponuenim
dokazima protivne stranke, kao i da predloi vremenski okvir za
sprovoenje postupka.
Sud e na roitu iz stava 1. ovog lana da utvrdi koje su
injenice nesporne, odnosno optepoznate i koje su injenice
sporne i koja bi pravna pitanja trebalo da se rasprave.
Sud e na roitu iz stava 1. ovog lana da odlui koja e
dokazna sredstva da izvede na glavnoj raspravi i reenjem e da
odredi vremenski okvir za sprovoenje postupka ( lan 10. stav 2).
Reenje o odreivanju vremenskog okvira naroito sadri:
broj roita, vreme odravanja roita, raspored izvoenja dokaza
na roitima i preduzimanja drugih procesnih radnji, sudske roko-
ve, kao i ukupno vreme trajanja glavne rasprave.
Sud e predloge za izvoenje dokaza koje ne smatra bitnim
za donoenje odluke da odbije reenjem protiv koga nije dozvolje-
na posebna alba.
R
E
Z
I
M
E

I

Z
A
K
L
J
U
C
I
XI
XI. REZIME I ZAKLJUCI
Deset sudova koji sarauju sa Programom podele vlasti na reavanju
starih predmeta i spreavanju njihovog nastanka dokazalo je da su-
dovi mogu uspeno da smanje broj starih predmeta, kao i odlaganja
u reavanju predmeta uvoenjem boljeg timskog rada, koordinacije i
drugih praktinih tehnika. Drugi sudovi mogu lako primeniti ove iste
tehnike i postii sline rezultate njihovom primenom. U nastavku
teksta date su dodatne smernice koje sudije i sudsko osoblje
moe koristiti za odabir odgovarajuih mera za njihove sudove i za
utvrivanje koraka koji su potrebni za sprovoenje ovih mera.
Kao to je prikazano na Grafikonu 6, tehnike za smanjenje
broja starih predmeta opisane u ovom Vodiu spadaju u tri katego-
rije (1) interne organizacione mere, (2) spoljne organizacione
mere i (3) procesne mere.
Grafikon 6 Odnos izmeu razliitih mera za spreavanje nastanka i
smanjenje broja starih predmeta.
Interne
organizacione
mere
Spoljne
organizacione
mere
Interne organizacione mere usredsreene su na poboljanje
organizacije suda. Sudovi koji imaju veliki broj starih predmeta ili
neopravdano duge sudske postupke u jednoj ili vie referada treba
da naprave listu starih predmeta i oznae te stare predmete u
cilju breg postupanja. Potrebno je formirati tim za reavanje starih
predmeta koji e utvrditi glavne uzroke odlaganja, razraditi konk-
retne preporuke za zakljuenje starih predmeta i pratiti primenu
tih mera. U zavisnosti od raspoloivosti odgovarajueg broja sudija,
potrebno je zaduiti jednog sudiju ili grupu sudija da preispitaju
stare predmete i donesu odluke koje su potrebne za zakljuenje
tih predmeta.
Potrebna je dobra organizacija i saradnja u okviru suda da
bi se efikasno spreio nastanak i smanjio broj starih predmeta.
Pripremno odeljenje moe osloboditi sudije mnogih administra-
tivnih poslova tako da sudije mogu da se usredsrede na donoenje
presuda. Pisarnica takoe igra vanu ulogu u praenju toka pred-
meta i obezbeenju efikasnosti. Sudovi mogu uspenije da uprav-
ljaju predmetima kada su oni efikasno zavedeni, kada su podaci
o rezultatima rada suda odmah raspoloivi i kada su stari pred-
meti tako oznaeni da budu lako prepoznatljivi. Za poboljanje
unutranje organizacije mogu se koristiti i mere e-pravosua, kao
to su elektronski obrasci, elektronski sudski spisi i videokonfer-
encije.
Spoljne organizacione mere, kao to je bolja saradnja sa
spoljnim partnerima, takoe mogu pomoi da se sprei nastan-
ak i smanji broj starih predmeta. Vea efikasnost se moe postii
sprovoenjem protokola o saradnji, programa obuke i raz-
menom informacija sa potanskom slubom, tuilaatvom, javnim
pravobranilatvom i drugima. Bolja saradnja sa sudskim vetacima,
u kombinaciji sa selektivnim procesnim merama, kao to je
utvrivanje rokova i izricanje sankcija, moe doprineti manjem
odlaganju postupaka do kojeg dolazi kada vetaci dostave nepouz-
dane nalaze i miljenja ili se ne pojave na sudu.
Procesne mere su takoe vaan instrument za spreavanje
nastanka starih predmeta. Na primer, javni tuilac moe smanji-
ti priliv predmeta u sudove tako to e koristiti mere kao to
su princip oportuniteta, sporazum o priznanju krivice i pravo na
odustanak od albe. Sudije mogu doprineti efikasnijem postup-
ku boljim upravljanjem predmetima i roitima. Strategije za
poboljanje efikasnosti u procesuiranju predmeta obuhvataju
poboljanje organizacije pripremnog roita, poboljanje sistema
zakazivanja roita, svoenje odlaganja postupaka na minimum,
ograniavanje mogunosti da strane u postupku dostave nove
dokaze i pospeivanje primene poravnanja u ranoj fazi postupka,
kao i medijacije.
PLANIRANJE AKTIVNOSTI:
Imajui na umu ove informacije sudovi treba da razrade konkretne
akcione planove za spreavanje nastanka i smanjenje broja starih
predmeta. Iako svaki sud moe slobodno odabrati mere koje su
najpodesnije za njegove potrebe, svesrdno se preporuuje da svi
sudovi u svoje planove ukljue formiranje timova za reavanje
starih predmeta i oznaavanje i obeleavanje starih predmeta (vidi
odeljke 1 i 2 napred).
Sudovi mogu preduzeti sledee korake za sastavljanje pro-
grama reavanja starih predmeta:
Prvi korak Utvrditi broj starih predmeta i razvrstati ih po
kategorijama predmeta i prosenoj starosti.
Drugi korak Sastaviti program reavanja starih predmeta
(vidi Prilog 1 kao obrazac). Ovaj program treba
da sadri ciljeve, listu mera koje e se primenji-
vati kao deo ovog programa, ukljuujui interne
organizacione mere, spoljne organizacione
mere i/ili procesne mere.
Trei korak Sprovesti program reavanja starih predmeta.
etvrti korak Oceniti rezultate programa i utvrditi dalje ak-
tivnosti za poboljanje kvaliteta rada suda.
Ako svi ovi koraci budu preduzeti, velika je verovatnoa
da e i mnogi drugi sudovi postii rezultate sline onima koje su
postigli sudovi koji su radili sa Programom podele vlasti. Sudovi-
ma se svesrdno preporuuje da primene ovaj Vodi kao pomo u
ispunjavanju i prevazilaenju standarda koje postavljaju evropske
institucije u pogledu pravovremenog i delotvornog vrenja pravo-
sudne funkcije.
UNAPREENJE EFIKASNOSTI PRAVOSUA U SRBIJI
I PROCES PRISTUPANJA EVROPSKOJ UNIJI:
Nezavisnost, efikasnost, kvalitet i nepristrasnost predstavljaju
glavne referentne take evropskih standarda u pogledu pravosua
zemalja kandidata i zemalja lanica Evropske Unije (EU). Ovo je
naglaeno i u Poglavlju 23 Acquis Communitaire Evropske unije:
Pravosue i osnovna prava.
Poglavlje 23: Pravosue i osnovna prava. Politike Evropske
unije u oblasti pravosua i osnovnih prava imaju za cilj da odre i dalje
razvijaju Uniju kao podruje slobode, bezbednosti i pravde. Uspostavljan-
je nezavisnog i efikasnog sudstva ima prioritetan znaaj. Nepristrasnost,
integritet i visok standard donoenja odluka od strane sudova od bitnog
su znaaja za ouvanje vladavine prava. Ovo iziskuje preuzimanje vrste
obaveze da se eliminiu spoljni uticaji na sudstvo i obezbede adekvatni
1
Referat osoblja Komisije, Analitiki izvetaj uz dokument Saoptenje Komisije Evrop-
skom parlamentu i Savetu, Miljenje Komisije o zahtevu Srbije za prijem u lanstvo
Evropske unije, {COM(2011) 668}, Evropska komisija, Brisel, 12.10.2011. SEC(2011)
1208, str. 100-105, dostupno na: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_docu-
ments/2011/package/sr_analytical_rapport_2011_en.pdf
finansijski resursi i obuka. Moraju biti uspostavljene pravne garancije za
pravine sudske postupke. Isto tako, zemlje lanice moraju efikasno da se
bore protiv korupcije, jer ona predstavlja opasnost po stabilnost demokrat-
skih institucija i vladavine prava. Potrebno je uspostavljanje vrstog za-
konskog okvira i pouzdanih institucija kao podrke koherentnoj politici
spreavanja i odvraanja od korupcije. Zemlje lanice moraju obezbediti
potovanje osnovnih prava i prava graana Evropske unije, kao to je garan-
tovano pravnim tekovinama Evropske unije i Poveljom o osnovnim pravima.
Napredak koji je Srbija ostvarila u sprovoenju evrop-
skih standarda utvrenih u Poglavlju 23, opisan je u analitikom
izvetaju Evropske komisije za Evropski parlament i Evropski savet
2011. godine (SEC(2011) 1208)
1
u vezi sa podnoenjem zahteva
Srbije za prijem u lanstvo Evropske unije. U izvetaju se navodi da
je Srbija preduzela nekoliko vanih reformi nakon usvajanja novog
Ustava, 2006. godine i Nacionalne strategije reforme pravosua,
ukljuujui: uspostavljanje samoupravnih sudskih tela, stvaranje
nove mree sudova, smanjenje ukupnog broja sudova, uvoenje
sistema za automatsko voenje predmeta i usvajanje novih pro-
cesnih zakona, 2011. godine. Iako bi ove reforme trebalo da dovedu
do vee efikasnosti i kraeg trajanja sudskih postupaka, u izvetaju
se napominje da stari predmeti i dalje predstavljaju veliki problem
za sudove u Srbiji i da svaki sud treba da uloi napore za reavanje
tog problema. Rezultati koje su postigli Osnovni sudovi u aku,
Niu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Uicu, Vranju i Vrcu, kao i Vii
sudovi u Beogradu, Novom Pazaru i Subotici, pokazuju da broj
starih predmeta moe da se smanji i da njihov nastanak moe da se
sprei kroz timski rad, inovativnost i posveenost pravovremenom
vrenju pravosudne funkcije. Program podele vlasti podstie druge
sudove u Srbiji da smanje broj svojih starih predmeta korienjem
tehnika opisanih u ovom Vodiu, a takoe podstie sudove da
istrauju i razmenjuju dodatne tehnike za poveanje efikasnosti u
procesuiranju predmeta. Ova, kao i druge najbolje prakse, mogu
predstavljati okosnicu za nacionalni program reavanja starih
predmeta, u skladu sa uslovima utvrenim u Poglavlju 23, kao i za
reavanje preostalih starih predmeta
PRILOZI
PRILOG 1: OBRAZAC GODINJEG
PROGRAMA REAVANJA STARIH
PREDMETA
Vrilac funkcije predsednika ___________suda u
___________________ , ________________ nakon razmatran-
ja izvetaja o radu ovog suda za 2011.godinu i utvrenog broja
nereenih starih predmeta u svim sudskim odeljenjima, na osnovu
l.12 Sudskog poslovnika (,Slubeni glasnik RS,, br. 110/09), doneo
je
PROGRAM REAVANJA STARIH PREDMETA
________________ U ___________ ZA 2012.GODINU
I
ANALIZA
Na osnovu godinjeg izvetaja o radu __________ suda u
__________ za 2011.godine, kao i tabele iz priloga 1, sud je
utvrdio sledee injenino stanje:
- Da je ________ sud u ________ na dana 01. januara 2011.
godine imao ukupno ________nereenih predmeta, od ega starih
predmeta _____, to ini ___% od ukupnog broj nereenh pred-
meta u svim pravnim oblastima.
- Da je toku izvetajnog period od 01.01.-31.12.2011.go-
dine ovaj sud je primio ______ predmeta, to znai da je u radu u
2011.godini bilo ________ predmeta.
- Da je u istom periodu reeno je _______ predmeta, od
ega _____ starih predmeta, to predstavlja _____ % od ukupnog
broja reenih predmeta.
- Da je na dan 31.12.2011.godine ostalo nereeno _____
predmeta, od ega _____ starih, to ini ______ % od ukupnog
broja nereenih predmeta.
Po materijama odnos nereenih i starih predmeta u
oznaenom periodu je :
U krivinoj materiji ,,K,, od ukupno nereenih _____ pred-
meta ostalo je u radu ____ starih predmeta, pa stari predmeti ine
____ % od ukupno nereenih predmeta,
U istranoj materiji ,,Ki,, od ukupno nereenih ____ pred-
meta ostalo je u radu ____ starih predmeta, pa stari predmeti ine
____ % od ukupno nereenih predmeta,
U parninoj materiji :
,,P,, od ukupno nereenih ______ predmeta ostalo je u radu
____ stara predmeta, pa stari predmeti ine _____ % od ukupno
nereenih predmeta,
,,P1,, od ukupno nereenih ______ predmet ostalo je u radu
____ starih predmeta, pa stari predmeti ine _____ % od ukupno
nereenih predmeta,
,,P2,, od ukupno nereenih ______ predmeta ostalo je u
radu ____ starih predmeta, pa stari predmeti ine _____ % od
ukupno nereenih predmeta,
Imajui u vidu izneto ukupno u parninoj materiji: P, P1 i
P2 od ukupno nereenih ________ predmeta ostalo je u radu
_____ starih predmeta, pa stari predmeti ine ____ % od ukupno
nereenih predmeta.
U izvrnoj materiji :
,,I,, od ukupno nereenih _____ predmeta ostalo je u radu
___ starih predmeta, pa stari predmeti ine ___ % od ukupno
nereenih predmeta,
,,Iv,, od ukupno nereenih ____ predmeta ostalo je u radu
____ starih predmeta, pa stari predmeti ine ______ % od ukupno
nereenih predmeta.
,,Ipv,, od ukupno nereenih ____ predmeta ostalo je u radu
____ starih predmeta, pa stari predmeti ine ______ % od ukupno
nereenih predmeta.
Imajui u vidu izneto ukupno u izvrnoj materiji: I, Iv i Ipv
od ukupno nereenih ____ predmeta ostalo je u radu ____ starih
predmeta, pa stari predmeti ine ____ % od ukupno nereenih
predmeta
U vanparninoj materiji :
,,O,, od ukupno nereenih _____ predmeta ostalo je u radu
___ starih predmeta, pa stari predmeti ine _____ % od ukupno
nereenih predmeta,
,,1R,, od ukupno nereenih _____ predmeta ostalo je u radu
_____ starih predmeta, pa stari predmeti ine _____ % od ukupno
nereenih predmeta,
,,R ostali predmeti, od ukupno nereenih _____ predmeta
ostalo je u radu _____ starih predmeta, pa stari predmeti ine
_____ % od ukupno nereenih predmeta,
Imajui u vidu izneto ukupno u vanparninoj materiji: O, 1R i
R od ukupno nereenih ____ predmeta ostalo je u radu ___ starih
predmeta, pa stari predmeti ine ____ % od ukupno nereenih
predmeta
Prema izvetaju za period od 01.01.-31.12.2011.godine,
starost predmeta _________ suda u ___koji su sa 31. de-
cembrom 2011.godine ostali nereeni po materijama je :
U krivinoj materiji ,,K,, od ukupno nereenih ___ starih
predmeta u ovoj materiji ima ____ predmeta koji su stariji od 5
godina, dok je ______ starijih od 2 godine.
U istranoj materiji ,,Ki,, od ukupno nereenih ____ stara
predmeta u ovoj materiji ima ____ predmeta koji su stariji od 5
godina, dok je ______ starijih od 2 godine.
U parninoj materiji : ,,P,, od ukupno nereenih ______ star-
ih predmeta u ovoj materiji ima ____ predmeta koji su stariji od
5 godina, dok je ______ starijih od 2 godine.
U materiji radnih sporova : ,,P1,, od ukupno ____ nereenih
starih predmeta u ovoj materiji ima ____ predmeta koji su stariji
od 5 godina, dok je ______ starijih od 2 godine.
U izvrnoj materiji :
,,I,, od ukupno nereenih __ starih predmeta u ovoj materiji
ima ____ predmeta koji su stariji od 5 godina, dok je ______ stari-
jih od 2 godine.
,,Iv,, od ukupno nereenih ___ starih predmeta u ovoj ma-
teriji ima ____ predmeta koji su stariji od 5 godina, dok je ______
starijih od 2 godine.
,,Ipv I, od ukupno nereenih ___ starih predmeta u ovoj
materiji ima ____ predmeta koji su stariji od 5 godina, dok je
______ starijih od 2 godine.
,,Ipv Iv, od ukupno nereenih ___ starih predmeta u ovoj
materiji ima ____ predmeta koji su stariji od 5 godina, dok je
______ starijih od 2 godine.
U vanparninoj materiji:
,,O,, od ukupno nereenih ___ starih predmeta u ovoj ma-
,,R,, od ukupno nereenih ___ starih predmeta u ovoj ma-
II
CILJEVI I PRINCIPI PROGRAMA
Cilj donoenja ovog Programa je uvoenje i primena mera
radi blagovremenog obavljanja poslova u sudu u skladu sa Sud-
skim poslovnikom i odgovarajuim pozitivno-pravnim propisima
iz oblasti ureenja sudova i o sudijama, kao i potovanja rokova
propisanih procesnim zakonima.
U implementaciji Programa primenjuju se navedene mere i
tehnike za uspenije reavanje starih predmeta i spreavanje njiho-
vog nastanka radom na ubrzanju sudskih postupaka.
Za period do 31.12. 2012. godine, sud donosi sledee konk-
retne ciljeve:
Smanjenje ukupnog broja nereenih starih predmeta u
____________ materiji koji su stariji od 2 godine za ___ %
u odnosu na broj nereenih starih predmeta sa 31.12.2011.
godine,
godine,
godine,
Potpuno okonanje svih najstarijih predmeta u krivinoj,
graanskoj i izvrnoj materiji koji su stariji od 5 godina,
Smanjenje ukupnog broja starih premeta za ___% na nivou
suda,
Stari predmeti dobijaju prioritetni znaaj i moraju se reavati
po hronolokom redu zavoenja, osim kada se radi o hitnim starim
predmetima u skladu sa zakonom ili odlukom predsednika sudskog
odeljenja; oni tada dobijaju poseban prioritet, npr. kada krivinom
predmetu preti zastarelost.
V.f. predsednika suda formira tim za smanjenje broja starih
predmeta koji se sastoji od predsednika suda, zamenika (jednog ili
vie) predsednika suda, predsednika odeljenja, sudije iz odeljenja
sudske prakse, upravitelja pisarnice, sekretara suda i strunjaka
za informacione tehnologije. Ovaj tim je zaduen za sainjavanje i
praenje godinjeg programa za smanjenje broja starih predmeta.
III
MERE I TEHNIKE ZA SPROVOENJE PROGRAMA
A) FORMIRANJE I RAD TIMOVA ZA REAVANJE STARIH
PREDMETA
1) Predsednici svih odeljenja ukljuenih u program formiraju
svoj struni tim/timove. Tim se sastoji od po dvoje sudija iz svakog
odeljenja, slubenika pisarnice, i dostavljaa (ukoliko je uzrok za
nastanak starih predmeta dostava). Ukoliko je to mogue, tim u
svoje redove moe da ukljui i sudiju u penziji.
2) Tim razmatra stare predmete, sastaje se sa sudijama ko-
jima su oni dodeljeni, diskutuje o predmetima i daje preporuke
u vezi koraka koji se mogu preduzeti u cilju njihovog reavanja.
Sudije koje sude u predmetima imaju pravo da savete/preporuke
usvoje, ili da, uvajui tako sudijsku nezavisnost, slede drugaiji,
sopstveni put. Tim nikada ne daje preporuku koja se tie same od-
luke u predmetu. Sudije koje sude u predmetima bi trebalo da se sa
strunim timom sastanu bar jednom meseno, a ako je to mogue
jednom u dve nedelje.
B) ULOGA PISARNICE
1) U pisarnici se pravi spisak u okviru svake od vrsta
starih predmeta koje e biti ukljuene u program, po
hronolokom redu, ukljuujui broj predmeta, osnov
spora, datum kada je predmet zaveden u sudu, trenutnu
fazu u kojoj se predmet nalazi i sledei korak u postupku.
Prilikom popisa i evidencije predmeta koji ulaze u ovaj
Program i koji postanu stari tokom 2012.godine isti se
imaju oznaiti posebnim oznakama tako to se pri evi-
dentiranju iza poslovodnog broja pod kojim je predmet
uveden u upisnike ________ suda u _______ u zagradi
navodi godina prijema inicijalnog akta npr. P1 2/11 (2009).
2) Prilikom razvrstavanja i raspodele predmeta potovati l.
421. Sudskog poslovnika, a sudska pisarnica je duna da
starim predmetima ravnomerno zaduuje sve sudije.
3) Vriti spajanje predmeta u krivinoj ,,K, i istranoj mater-
iji ,,Ki, u kojima su istovetni okrivljeni, a stare predmete i
po ovom kriterijumu dodeljivati u rad sudiji kome je u rad
dodeljen neki od spojenih predmeta.
4) Pisarnica ovog suda spisak starih predmeta po pravnim
oblastima i Veima, iz AVP programa, na kraju svakog
tromeseja dostavie Predsedniku suda, svim predsed-
nicima Vea, sekretaru suda i upravitelju sudske pisarnice.
5) Spisak iz take 4 ovog stava bie predmet razmatranja na
prvoj redovnoj sednici svih sudija.
6) Svi stari predmeti na omotima e biti oznaeni posebnom
etiketom u boji ili drugom prigodnom oznakom u boji, a
radi lakeg praenja oznaie se i dostavine i povratnice
koje se na te predmete odnose, kako bi se skrenula panja
na te predmete.
7) Pisarnica e voditi posebnu evidenciju o starim ,,P, i ,,K,
predmetima i prema odreenom obrazcu (prilog broj
2) i to o vremenu podnoenja tube ili drugog inicijalnog
akta, broju predmeta pod kojim je predmet zaveden u
upisniku prilikom prijema i svim kasnijim promenama u
poslovodnom broju, datumu zavoenja inicijalnog akta,
vrsti predmeta, datumu i vrsta poslednje radnje kada je
u predmetu preduzeta, datumu zakazivanja i vrsti sledee
radnje. Nakon unoenja oznaenih podataka u obrazac
isti se bez odlaganja iznosi postupajuem predsedniku
Vea koji u obrazac navodi razlog zbog koga postupak
toliko traje odnosno razlog koji je uticao na duinu tra-
janja postupka, te koje radnje isti predlae da treba pre-
duzeti kako bi se postupak okonao, i po mogunosti daje
svoju orjentacionu procenu u pogledu roka potrebnog za
okonanje postupka.
9) Upravitelj sudske pisarnice ima obavezu da vodi svoju
posebnu evidenciju o kretanju najstarijih i starih pred-
meta, te da Predsedniku suda dostavlja redovne usmene
izvetaje jednom u 15 dana a pismene izvetaje istovre-
meno sa mesenim i tromesenim izvetajima o radu
suda.
10) Referenti-upisniari sudske pisarnice imaju obavezu
da se prema starim predmetima odnose sa posebnom
panjom u pogledu svih rokova, a posebno rokova pre-
devidencije i evidencije koji ne mogu biti dui od 15 dana.
12) Stare predmete potrebno je zakazivati ukoliko je to
mogue svakog meseca sa stavljanjem u predevidenciju
tih predmeta na 15 dana pre dana odravanja roita
odnosno pretresa, kako bi se dostava blagovremeno
proverila.
V) DOSTAVNA SLUBA
1) Sud e dostavljaima omoguiti obuku i usaglasiti dosta-
vu sa slubenicima pote, da bi se osiguralo poznavanje
i pravilno korienje svih raspoloivih mogunosti za
dostavu. V.f. predsednika suda imenuje sudiju ________,
koji nadgleda ovaj proces. Neuredne tj. neitljive dostave,
kao i one koje ne sadre neophodne informacije na
formularu treba sankcionisati. Sud treba da razmotri
mogunost dostavljanja sudskih poziva i drugih dokume-
nata korienjem elektronske pote i SMS poruka.
2) Radi breg i efikasnijeg reavanja starih predmeta, efikas-
no e se vriti i dostavljanje preko sudskih dostavljaa u
svim starim predmetema, a ako to nije mogue onda kada
je prva dostava preko pote bila neuspena. Na zahtev
predsednika Vea koji postupa u starom predmetu, sud-
skom dostavljau moe po odobrenju Predsednika suda
biti omoguena i upotreba slubenog vozila, a dostava se
moe vriti preko MUP-a, ili na drugi nain shodno odred-
bama ZKP ili ZPP.
3) U skladu sa odlukom v.f. predsednika suda dostavna sluba
svoj rad organizuje i u meusmeni, koja traje od 10,00 do
18,00 sati svakog radnog dana.
4) Nuno je striktno primenjivati odredbe ZPP-a koje se
odnose na dostavljanje, a sudski dostavljai su duni da
se sa posebnom panjom angauju u pogledu dostavljanja
pismena u starim predmetima, tako to e blagovreme-
no i ukoliko je potrebno vie puta pokuavati dostavl-
janje i o eventualnim problemima moraju blagovremeno
obavetavati postupajueg predsednika Vea, odnosno
sudiju.
5) U cilju efikasne i pravilne dostave pismena Predsednici
odeljenja, v.f. predsednika suda i upravitelj sudske pisar-
nice odravae redovne mesene a po potrebi i vanredne
sastanke sa svim zaposlenima koji rade u okviru slube za
dostavu ovog suda.
G) SARADNJA SA SPOLJNIM INSTITUCIJAMA
1) Sud e odravati komunikaciju _____ meseno sa spoljnim
institucijama ije aktivnosti utiu na rad suda, i to sa polici-
jom, tuilatvom, javnim pravobranilatvom, upravama zat-
vora, lokalnom advokatskom komorom, potom, centrima
za socijalni rad i sl. Sastancima suda sa predstavnicima
jedne ili vie takvih institucija prisustvuju i predsednici
odgovarajuih odeljenja suda. Sud e inicirati potpisivanje
razliitih Protokola o sardnji kojim e se utvrditi meusobna
prava i obaveze, te preuzeti mere kako bi se one dosledno
potovale. Protokoli o saradnji slue kao osnov za redovno
i stabilno poslovanje spoljnih institucija kada se radi o nji-
hovim dunostima vezanim za sud. Sud formira tim koji se
sastoji od predstavnika kako suda tako i spoljnih institucija
koji se bavi problemima koji se pojavljuju u starim pred-
metima i uzrocima njihovog postojanja
D) MERE KOJIMA SE SPREAVA POVEANJE BROJA
STARIH PREDMETA
1) Pisarnica e sve novoprimljene predmete hitno iznositi
sudijama kojima su rasporeeni u rad, koji e odmah razmotriti
ispunjenost procesnih pretpostavki za odluivanje o osnovanosti
albe (dozvoljenost, blagovremenost i urednost tube).
2) Jednom meseno e se odravati sednice Odeljenja
sudske prakse na kojima e se zauzimati pravni statovi
o spornim pravnim pitanjima koji e doprineti brem
reavanju starih predmeta.
3) Postojea pripremna odeljenja se angauju radi ispiti-
vanja procesnih pretpostavki za voenje postupka, kao i
za obavljanje dugih poslova, koji e doprineti efikasnijem
i aurnijem radu suda. Godinjim raspored poslova za
2012.godinu, blie se odreuju poslovi koji se obavljaju u
pripremnom odeljenju i sudijski pomonici koji e obav-
ljati poslove.
4) Ukoliko je to mogue u odgovarajuoj vrsti predmeta
treba preduzeti mere za sprovoenje postupka medijacije
odnosno okonanje postupka poravnanjem, sporazumom
o priznanju krivice ili primenom glave XXVII Zakonika o
krivinom postupku.
5) Radi realizacije ovog programa i u cilju jaanja i uvrivanja
procesne discipline nuno je striktno primenjivati odredbe
pozitivih procesnih zakona koje se odnose na spreavanje
zloupotrebe procesnih ovlaenja, a suenja e se odla-
gati samo u izuzetnim sluajevima i sa zakonskih razloga.
6) Preporuka je da sudije u cilju bolje pripreme suenja i
efikasnijeg reavanja predmeta koriste podsetnike za
odravanje pripremnog roita u parninoj materiji i u
parninoj i krivinoj materiji za dranje roita odnosno
pretresa u vidu obrasca koji su sastavni deo ovog Pro-
grama (prilozi 3-4).
7) U cilju efikasnijeg voenja postupka i kvalitetnije i bre
izrade odluka a u skladu sa finansijskim mogunostima
obezbedie se proirenje i primena informaciono komu-
nikacione tehnologije u radu suda.
8) U cilju rastereivanja sudija tereta obavljanja admini-
stativnih poslova o naplati sudskih taksi po pismenoj naredbi
sudije prema stanju u spisima predmeta, u toku postupka i po
pravnosnanom okonanju postupka starae se ovlaena lica
sudke pisarnice ovog suda, poev od 1. maja 2012.godine.
Napred navedene mere ovog programa imaju se
primeniti na sve stare predmete ovog suda.
IV
PRAENJE SPROVOENJA PROGRAMA
V.f. predsednika suda e u skladu sa stavom 6. l.12. Sudskog
poslovnika meseno pratiti i vriti nadzor nad sprovoenjem ovog
programa radi njegove izmene i dopune, odnosno radi eventualnog
obustavljanja njegovog daljeg sprovoenja.
Sudski tim za smanjenje broja starih predmeta se sastaje
svaka tri meseca radi razgovora o kvartalnom izvetaju pisarnice o
stanju meu starim predmetima, i o izvetajima sudskih odeljenja,
da bi napravio novu strategiju za smanjenje broja starih predmeta,
i da bi predloio izmene godinjeg plana i/ili kvartalne i godinje
ciljeve postavljene u vezi smanjenja broja starih predmeta. Kolegi-
jum svih sudija se sastaje svaka tri meseca da bi razmotrio predloge
strunih timova i o njima porazgovarao, i da bi odobrio eventualne
izmene godinjeg programa i ciljani broj reenih starih predmeta.
Predsednik suda podnosi kvartalni izvetaj o realizaciji programa
predsedniku neposredno vieg suda, predsedniku Vrhovnog kasa-
cionog suda i Ministarstvu pravde.
Sve sudije dune su da blagovremeno obavetavaju preds-
ednike odeljenja u kom postupaju i predsednika suda ili zamenika
predsednika suda o svim zastojima i problemi koje uoe pri radu
na predmetima i u realizaciji ovog Programa.
Na kraju svakog meseca o preduzetim merama iz ovog Pro-
grama izvetava se Predsednik suda.
Sa sadrinom Programa upoznati sve zaposlene ovog suda
i druge institucije od znaaja za rad suda, radi uspene realizacije
ovog Programa.
Ovaj program stupa na snagu odmah.
V.F. Predsednika suda
Prilog 1 - Dodatak 1: Tabela za praenje broja starih predmeta
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
#
m
a
t
e
r
i
j
a
B
r
o
j

s
u
d
i
j
a

p
o

m
a
t
e
r
i
j
i
U
k
u
p
n
o

p
r
e
n
e
t
o
P
r
e
n
e
t
o

s
t
a
r
i
h
%

s
t
a
r
i
h

p
r
e
m
a

u
k
u
p
n
o
U
k
u
p
n
o

p
r
i
m
l
j
e
n
o
O
d

t
o
g
a

p
r
i
m
l
j
e
n
o

s
t
a
r
i
h
%

s
t
a
r
i
h

p
r
e
m
a

p
r
i
m
l
j
e
n
i
h
P
r
i
m
l
j
e
n
o

p
o

s
u
d
i
j
i
U
k
u
p
n
o

u

r
a
d
u
U
k
u
p
n
o

u

r
a
d
u

p
o

s
u
d
i
j
u

o
d

t
o
g
a

%

s
t
a
r
i
h
U
k
u
p
n
o

r
e
e
n
o
U
k
u
p
n
o

r
e
e
n
o

s
t
a
r
i
h
%

r
e
e
n
i
h

s
t
a
r
i
h

u

o
d
n
o
s
u

n
a

u
k
u
p
n
o

r
e
e
n
e
P
r
o
s
e
n
o

r
e
e
n
o

p
o

s
u
d
i
j
i
S
a
v
l
a
d
a
v
a
n
j
e

p
r
i
l
i
v
a
O
s
t
a
l
o

n
e
r
e
e
n
o
O
s
t
a
l
o

n
e
r
e
e
n
o

s
t
a
r
i
h
%

s
t
a
r
i
h

p
r
e
m
a

u
k
u
p
n
o

(
n
e
r
e
e
n
o
)
K
Ki
P
P1
I
Iv
O
UKUPNO
Sud 2 - Broj sudija po materiji 3- Preneto(nereeno) na
poetku izvetajnog perioda 4- Preneto(nereeno) starih 5 - %
starih u odnosu na ukupno prenete ( % starih u odnosu na ukupni
broj prenetih premeta dobija se formulom: broj ukupno prenetih:
broj prenetih starih= 100: XX=broj prenetih starih x 100, podeljeno
sa brojem ukupno prenetih. Dobija se % starih u odnosu na ukupan
broj prenetih predmeta)) 6- Ukupno primljeno u zadatom periodu
7 - Broj starih predmeta od ukupno primljenih 8 - % starih u
odnosu na nove (primenjuje se ista formula kao pod takom 5.)) 9
- Proseno primljeno po sudiji u materiji 10 - Ukupan broj pred-
meta u radu u sudu 11 - Broj predmeta u radu po sudiji 12 - %
starih predmeta u radu po sudiji (ovaj % se dobija putem formule:
% starih u odnosu na ukupni broj premeta u radu dobija se for-
mulom: broj ukupno predmeta u radu: broj starih predmeta u radu=
100: XX=broj starih predmeta u radu x 100, podeljeno sa ukupnim
brojem predmeta po sudiji. Dobija se % starih u odnosu na ukupan broj
predmeta u radu, proseno po sudiji u odreenoj materiji)) 13- Uku-
pan broj reenih predmeta (u materiji) 14 - Ukupno reeno starih
15- % starih od ukupno reenih (primenjuje se ista formula kao
pod takom 5.)) 16 Proseno Reeno po sudiji 17 - Savladavanje
priliva (ukupan broj reenih, podeljeno sa brojem primljenih) 18 -
Ostalo nereeno 19 - Od toga starih 20 - % starih u celokupnom
broju nereenih (primenjuje se ista formula kao pod takom 5.))
Prilog 1 - Dodatak 2: Spisak starih predmeta

SPISAK STARIH PREDMETA

Datum:___________ Stari predmeti zakljuno sa: __________

Ime sudije:__________________ Materija: _______________

NAVEDITE PREDMETE PO REDU KOJIM SU ZAVEDENI,
POEV OD NAJSTARIJEG PREDMETA
B
r
o
j

p
r
e
d
m
e
t
a
D
a
t
u
m

z
a
v
o
e
n
j
a
V
r
s
t
a

p
r
e
d
m
e
t
a
P
o
s
l
e
d
n
j
a

r
a
d
n
j
a

/

d
a
t
u
m
P
o
s
l
e
d
n
j
a

r
a
d
n
j
a

/

d
a
t
u
m
K
o
j
e

r
a
d
n
j
e

t
r
e
b
a

p
r
e
d
u
z
e
t
i

U
z
r
o
k

t
r
a
j
a
n
j
a

p
o
s
t
u
p
k
a
-
p
r
o
b
l
e
m
O
r
j
e
n
t
a
c
i
o
n
i

r
o
k

o
k
o
n
a
n
j
a

p
o
s
t
u
p
k
a
Prilog 1 - Dodatak 3: Spisak za pripremno roite
1. Ispitivanje urednosti inicijalnog akta?
2. Da li postoje procesne smetnje za voenje postupka?
3. O kojim injeninim pitanjima postoji saglasnost?
4. Oko kojih injeninih pitanja postoji spor?
5. Koji je dokaz neophodan kako bi se presudilo u vezi sa
ovim pitanjima?
6. O kojim pravnim pitanjima postoji saglasnost?
7. Oko kojih pravnih pitanja postoji spor?
8. ta je neophodno kako bi se ova pitanja reila?
9. Koliko vremena e biti potrebno svakoj strani da pred-
stavi svoje dokaze na glavnoj raspravi?
10. Koliko sati treba odrediti za glavnu raspravu?
11. Kada e se odrati glavna rasprava?
12. ta treba pripremiti kako bi stranke razmenile informacije?
13. Da li e biti potrebni vetaci ako hoe, kakva vrsta ek-
spertize je potrebna? Do kada vetak treba da podnese
izvetaj?
14. Da li postoje jezike ili fizike barijere koje zahtevaju
tumaa ili drugu vrstu pomoi?
15. Da li e na glavnoj raspravi biti potrebna audio/video
oprema?
16. Da li su stranke razmotrile mogunost poravnanja? Da li
bi stranke htele da razmotre mogunost kroz medijaciju?
Prilog 1 - Dodatak 4: Lista kontrolnih pitanja za upravljanje
parninim predmetima
1. Korienje vremenskih standarda obrade predmeta
2. Rana intervencija - panja suda usmerena na predmet to
je ranije mogue
3. Rana pripremna roita u vezi sa predmetom
4. Osigurati pripremu advokata i stranaka
5. Utvrditi kljuna pitanja
6. Utvrditi raspored sudskih radnji
7. Istraiti mogunost poravnanja
8. Prihvatljivo prilagoavanje rasporedima advokata
9. Prihvatiti da ima sluajeva kada promene rasporeda
moe biti neophodna
10. Oekivati od advokata / stranaka da unapred obaveste
sud i prue razloge za zahtevana odlaganja
11. Razviti i koristiti sankcije za prasku zloupotrebe odla-
ganja od strane advokata ili stranaka
12. Razvrstavanje predmeta po sloenosti u odnosu na ob-
jektivne kategorije: broj tubi i protivtubi, broj stranaka
u postupku, broj drugih uesnika u postupku (umeaa,
svedoka, vetaka).Potovati utvrene rokove za sudske
radnje
13. Utvrditi raspored roita u predmetu uz konsultovanje
advokata ili stranaka koje se same zastupaju
14. Izraziti oekivanja da e se sudske radnje odigrati kada
su i zakazane
15. Razviti naine za nadgledanje efikasnosti zakazivanja
16. Svaki predmet uvek ima utvren datum sledee radnje
Prilog 1 - Dodatak 5: Lista kontrolnih pitanja za upravl-
janje krivinim predmetima
1. Ispitivanje urednosti inicijalnog akta
2. U vezi sa kojim faktikim pitanjima postoji slaganje?
3. Oko kojih faktikih pitanja postoji spor?
4. Koji dokazi su neophodni da bi se presudilo po ovim
pitanjima?
5. U vezi sa kojim pravnim pitanjima postoji slaganje?
6. U vezi sa kojim pravnim pitanjima postoji spor?
7. ta je neophodno kako bi se ova pitanja razreila?
8. Koliko e vremena trebati svakoj strani da iznese svoje
dokaze?
9. Koliko sati treba planirati za preostale pretrese?
10. Kada e oni biti odrani?
11. Da li e biti potreban vetak? Ako hoe, koje vrsta
vetaenja je potrebna?
12. Do kada vetak treba da podnese svoje izvetaj?
13. Da li postoje jezike ili fizike barijere koje e zahtevati
tumaa, ili drugu vrstu pomoi?
14. Da li e na glavnom pretresu biti potrebna audio/video
oprema?
PRILOG 2: SPORAZUM O SARADNJI SA
JP PTT SAOBRAAJA SRBIJA
Republika Srbija
OSNOVNI SUD U SUBOTICI
Su. II-14 broj 6/11
Datum: 18.08.2011. god.
SU B O T I C A
Osnovni sud u Subotici, koga zastupa v.f.predsednika suda
Tumbas Rozalija, i
JP PTT saobraaja Srbija Radna jedinica potanskog
saobraaja Subotica koga zastupa direktor Neboja Dakovi
dana 18.08.2011. godine, zakljuuju
PROTOKOL O SARADNJI
Osnovni sud u Subotici i JP PTT saobraaja Srbija Radna
jedinica potanskog saobraaja Subotica, kao potpisnici ovog
Protokola izraavaju saglasnost o potrebi regulisanja i unapreenja
meusobne saradnje.
Potpisnici ovog Protokola izraavaju zajedniko uverenje da
e vee uzajamno razumevanje uloga i odgovornosti, iz domena
njihove nadlenosti, znaajno doprineti ubrzanju sudskih postu-
paka i smanjenju broja starih predmeta, to je krajnji cilj ovog Pro-
tokola.
lan 1.
Meusobna saradnja potpisnika Protokola e se ostvarivati
u skladu sa pozitivno pravnim propisima Republike Srbije, koji su
od uticaja na njihovu meusobnu saradnju, te se stim u vezi potpis-
nici Protokola obavezuju da e se dosledno pridravati svih pozi-
tivno pravnih propisa, ali i internih akata, preporuka, mera, uput-
stava i zakljuaka koji su rezultat obostrane saglasnosti u pogledu
tumaenja i primene pozitivno pravnih propisa koji su od znaaja
za njihov rad i meusobnu saradnju, ili su pak rezultat postignutog
usmenog ili pismenog kompromisa.
Potpisnici se ovim Protokolom obavezuju da e se starati
da sve nesporazume i potekoe do kojih eventualno doe pri-
likom njegovog sprovoenja, reavaju sporazumno bez odlagan-
ja, rukovodei se naelima efikasnosti i ekonominosti sudskog
postupka.
lan 2.
Potpisnici Protokola se obavezuju da saine bazu poda-
taka, koja e predstavljati osnov za njihovu stalnu, celodnevnu i
neometanu saradnju, a koja e sadrati ime i prezime osobe
zaduene za kontakt ispred Osnovnog suda u Subotici i Radne
jedinice potanskog saobraaja u Subotici, adresu, brojeve tel-
efona, adrese za prijem elektronske pote i ostale podatke koji
olakavaju komunikaciju izmeu potpisnika Protokola. Opisana
baza podataka sadrae navedene podatke i o zamenicima osoba
zaduenih za kontakt ispred potpisnika Protokola.
Potpisnici Protokola se obavezuju da e po posebnom
zahtevu, meusobno dostavljati i sve druge informacije do kojih
dou u obavljanju svojih nadlenosti a koje mogu biti od znaaja za
obavljanje poslova iz nadlenosti potpisnika Protokola.
lan 3.
Potpisnici ovog Protokola se obavezuju da se o svim prom-
enama podataka koji su sadrani u formiranoj bazi podataka iz l. 2
ovog Protokola, blagovremeno, uzajamno obavetavaju, i to za sud
preko sekretara suda, koji e bez odlaganja sa nastalim promenama
upoznati sve sudije i ostale zaposlene u ovom sudu.
lan 4.
saobraaja Subotica se obavezuje da e prilikom dostava u se-
oskim sredinama uvek kada je to mogue pruiti pomo sudu radi
blagovremene i uredne dostave sudskih pismena, stim da e Os-
novni sud u Subotici prema svojim mogunostima, u zavisnosti od
broja poiljki voditi rauna o rasporedu dostave u seoskim sredi-
nama.
saobraaja Subotica se obavezuje da e o svim promenama ra-
sporeda izvestiti Osnovni sud u Subotici u elektronskoj formi.
lan 5.
saobraaja Subotica se obavezuje da e pri transportu obratiti
poveanu panju na sudska pismena, a sve kako bi se ista dostavila
ili sudu vratila neoteena ili neotvorena.
lan 6.
saobraaja Subotica se obavezuje da e Osnovnom sudu u
Subotici dostavljati potrebne i validne potanske brojeve i dru-
ge potanske oznake, te elektronski pretraiva, kako bi se sudu
olakalo pronalaenje potrebnih potanskih oznaka, a poti
omoguio preduslov za blagovremenu dostavu, a sve kako bi se
predupredilo da sud ubudue pogreno upuuje sudska pismena.
lan 7.
saobraaja Subotica se obavezuje da e putem svojih internih
sistema kontrole u meri u kojoj je to mogue, svojim radom dopri-
neti ubrzanju svog sistema rada, to direktno doprinosi ubrzanju
sudskih postupaka i poveanju efikasnosti.
saobraaja Subotica se obavezuje da e razmotriti mogunost
uvoenja potanske dostave sudskih pismena u poslepodnevnim
asovima u gradskom podruju.
lan 8.
Osnovni sud u Subotici kao potpisnik ovog Protokola obave-
zuje se da sve sudske poiljke moraju biti uredne i itke, kako bi se
po njima od strane pote moglo blagovremeno i uredno postupati.
lan 9.
Osnovni sud u Subotici se obavezuje da e se ubudue u
pogledu problema sa dostavom najpre obraati tzv. spoljnim kon-
trolorima dostave, kao internom organu suprotne strane potpis-
nice Protokola, koji nakon potanskih slubenika vre po terenu
kontrolu rada dostavne potanske slube, a iji podaci e uvek
biti dostupni i aurni, te da e se sud tek ako spoljni kontrolor
ne preduzme adekvatne mere iz svoje nadlenosti obraati up-
ravniku pote, stim da se JP PTT saobraaja Srbija Radna jedi-
nica potanskog saobraaja Subotica obavezuje da e dostaviti
podatke imena, prezimena i brojeve telefona lica koja obavljaju
poslove spoljnog kontrolora.
Stavom 1 ovog lana nije iskljuena mogunost da se sudija
obrati direktno upravniku pote ako proceni da je to u konkret-
nom sluaju nuno i neophodno.
lan 10.
Ukoliko neka od strana potpisnica Protokola oceni da nije
u mogunosti da postupi po zahtevu suprotne strane potpisnice,
duna je da u najkraem roku obavesti suprotnu stranu o razlo-
zima nemogunosti postupanja po zahtevu.
lan 11.
S obzirom na drugaije regulisanje dostavljanja reenja o
izvrenju po odredbama Zakona o izvrenju i obezbeenju (Sl.
glasnik RS br. 31/11) JP PTT saobraaja Srbija Radna jedi-
nica potanskog saobraaja Subotica i Osnovni sud u Subotici
se obavezuju da nakon prouavanja ovih odredbi i mogunosti
primene istih, zakljue poseban tehniki sporazum o nainu
dostavljanja u izvrnom postupku.
lan 12.
Potpisnici ovog Protokola izraavaju saglasnost, spremnost i
elju da se i ubudue meusobna saradnja nastavi, da se zajedniki
radi na prevazilaenju svih problema sa kojima se suoavaju u svom
meusobno povezanom radu, na osavremenjavanju i praktinom
pojednostavljenju ekspedicije i meusobne saradnje.
lan 13.
Potpisnici ovog Protokola su saglasni da se periodino, u
zavisnosti od potrebe, a najmanje jednom godinje odravaju sas-
tanci izmeu predstavnika potpisnika, a u cilju analize i dalje konk-
retizacije saradnje definisane ovim Protokolom.
lan 14.
Primena mera koje su predviene ovim Protokolom nije
vremenski ograniena, a sam Protokol otvoren je za potpisivan-
je i od strane drugih Radnih jedinica JP PTT Srbija, koje su od
znaaja za rad Osnovnog suda u Subotici, a koji se tako obavezuju
na potovanje svih njegovih naela i ustanovljene dobre prakse.
U ime Osnovnog suda u Subotici
V.f. Predsednika suda
Tumbas Rozalija

U ime JP PTT saobraaja Srbija Radna jedinica potanskog
saobraaja Subotica
Direktor JP PTT saobraaja Srbija Radna jedinica
potanskog saobraaja Subotica
Neboja Dakovi

PRILOG 3: PROTOKOL O SARADNJI SA
JP PTT SAOBRAAJA SRBIJA
Osnovni sud u Uicu, koga zastupa vrilac funkcije preds-
ednika suda Branka Jankovi, i
JP PTT saobraaja ,,Srbija,, Radna jedinica
potanskog saobraaja ,,Uice,, koga zastupa pomonik di-
rektora Nenad Mijailovi,
dana 23. septembra 2010.godine, zakljuuju
PROTOKOL O SARADNJI
Osnovni sud u Uicu i JP PTT saobraaja ,,Srbija,, Radna
jedinica potanskog saobraaja ,,Uice,, kao potpisnici ovog Pro-
tokola izraavaju saglasnost o potrebi regulisanja i unapreenja
meusobne saradnje.
Potpisnici ovog Protokola izraavaju zajedniko uverenje da
e vee uzajamno razumevanje uloga i odgovornosti, iz domena nji-
hove nadlenosti, znaajno doprineti ubrzanju sudskih postupaka i
smanjenju broja starih predmeta, to je krajnji cilj ovog Protokola.
lan 1
Meusobna saradnja potpisnika protokola e se ostvarivati u
skladu sa pozitivno pravnim propisima Republike Srbije, koji su od
uticaja na njihovu meusobnu saradnju, te se s tim u vezi potpis-
nici protokola obavezuju da e se dosledno pridravati svih pozi-
tivno pravnih propisa, ali i internih akata, preporuka, mera, uput-
stava i zakljuaka koji su rezultat obostrane saglasnosti u pogledu
tumaenja i primene pozitivno pravnih propisa koji su od znaaja
za njihov rad i meusobnu saradnju, ili su pak rezultat postignutog
usmenog ili pismenog kompromisa.
Potpisnici se ovim Protokolom obavezuju da e se starati
da sve nesporazume i potekoe do kojih eventualno doe pri-
likom njegovog sprovoenja, reavaju sporazumno bez odlaganja,
rukovodei se naelima efikasnosti i ekonominosti sudskog
postupka.
lan 2
Potpisnici Protokola se obavezuju da saine bazu podataka,
koja e predstavljati osnov za njihovu stalnu, celodnevnu i neomet-
anu saradnju, a koja e sadrati ime i prezime osobe zaduene za
kontakt ispred Osnovnog suda u Uicu i Radne jedinice potanskog
saobraaja u ,,Uicu,, , adresu, brojeve telefona, adrese za prijem
elektronske pote i ostale podatke koji olakavaju komunikaciju
izmeu potpisnika Protokola. Opisana baza podataka sadrae na-
vedene podatke i o zamenicima osoba zaduenih za kontakt ispred
potpisnika Protokola.
Potpisnici Protokola se obavezuju da e po posebnom
zahtevu, meusobno dostavljati i druge informacije do kojih dou
u obavljanju svojih nadlenosti a koje mogu biti od znaaja za obav-
ljanje poslova iz nadlenosti potpisnika protokola.
lan 3
Potpisnici ovog Protokola se obavezuju da se o svim prome-
nama podataka koji su sadrani u formiranoj bazi padataka iz lana
2 ovog Protokola, blagovremeno, uzajamno obavetaju, i to za sud
preko sekretara suda, koji e bez odlaganja sa nastalim promenama
upoznati sve sudije i ostale zaposlene u ovom sudu.
lan 4
saobraaja ,,Uice,, se obavezuju da e prilikom dostava u se-
oskim sredinama uvek kada je to mogue pruiti pomo sudu radi
blagovremene i uredne dostave sudskih pismena.
lan 5
saobraaja ,,Uice,, se obavezuju da e pri transportu obratiti
poveanu panju na sudska pismena, a sve kako bi se ista dostavila
ili sudu vratila neoteena i neotvorena.
lan 6
saobraaja ,,Uice,, se obavezuje da e Osnovnom sudu u Uicu
dostaviti potrebne i validne potanske brojeve i druge potanske
oznake, te elektronski pretraiva, kako bi se sudu olakalo
pronalaenje potrebnih potanskih oznaka a poti omoguio pre-
duslov za blagovremenu dostavu, a sve kako bi se predupredilo da
sud ubudue pogreno upuuje sudska pismena.
lan 7
saobraaja ,,Uice,, obavezuju se da e putem svojih internih sis-
tema kontrole u meri u kojoj je to mogue svojim radom doprineti
ubrzanju svog sistema rada, to direktno doprinosi ubrzanju sud-
skih postupaka i poveanju efikasnosti.
lan 8
Osnovni sud u Uicu kao potpisnik ovog protokola obave-
zuje se da sve sudske poiljke moraju biti uredne i itke, kako bi se
po njima od strane pote moglo blagovremeno i uredno postupati.
lan 9
Osnovni sud u Uicu se obavezuje da e se ubudue u po-
gledu problema sa dostavom najpre obraati tzv. spoljnim kontrol-
orima dostave, kao internom organu suprotne strane potpisnice
Protokola, koji nakon potanskih slubenika vre po terenu kon-
trolu rada dostavne potanske slube, a iji podaci e uvek biti
dostupni i aurni, te da e se sud tek ako spoljni kontrolor ne
preduzme adekvatne mere iz svoje nadlenosti obraati upravniku
pote.
Stavom 1 ovog lana nije iskljuena mogunost da se sudija
obrati direktno upravniku pote ako proceni da je to u konkret-
nom sluaju nuno i neophodno.
lan 10
Ukoliko neka od strana potpisnica Protokola oceni da nije
u mogunosti da postupi po zahtevu suprotne strane potpisnice,
duna je da u najkraem roku obavesti suprotnu stranu o razlo-
zima nemogunosti postupanja po zahtevu.
lan 11
Potpisnici ovog protokola se obavezuju da e uvek kada je
to mogue uzajamno predlagati i razmatrati mogunosti dobija-
nja odreenih finansijskih pogodnosti obzirom da je sud jedan od
veih korisnika u JP PTT saobraaja ,,Srbija,, RJ PS ,,Uice,,.
lan 12
Potpisnici ovog protokola izraavaju saglasnost, spremnost i
elju da se i ubudue meusobna saradnja nastavi, da se zajedniki
radi na prevazilaenju svih problema sa kojima se suoavaju u svom
meusobno povezanom radu, na osavremenjavanju i praktinom
pojednostavljenju ekspedicije i meusobne saradnje.
lan 13
Potpisnici ovog protokola su saglasni da se periodino, u za-
visnosti od potrebe, a najmanje jedanput godinje odravaju sas-
tanci izmeu predstavnika potpisnika, a u cilju analize i dalje konre-
tizacije saradnje definisane ovim protokolom.
lan 14
Primena mera koje su predviene ovim Protokolom nije
vremenski ograniena, a sam Protokol otvoren je za potpisivan-
je i od strane drugih Radnih jedinica JP PTT ,,Srbija,, koje su od
znaaja za rad Osnovnog suda u Uicu, a koji se tako obavezuju na
potovanje svih njegovih naela i ustanovljene dobre prakse.
U ime Osnovnog suda u Uicu
Vrilac funkcije Predsednika suda
Branka Jankovi
____________________
U ime JP PTT saobraaja SrbijaRadna jedinica
potanskog saobraaja ,Uice,,
Pomonik direktora JP PTT saobraaja Srbija Radna jedi-
nica potanskog saobraaja ,,Uice ,,
Nenad Mijailovi
____________________________
PRILOG 4: PROTOKOL O SARADNJI
RADI UBRZANJA POSTUPAKA U
PORODINIM SPOROVIMA
REPUBLIKA SRBIJA
OSNOVNI SUD U VRCU
Su. br. I-1 50/2011
12.9.2011 godine
V R A C
Osnovni sud u Vrcu, po vriocu funkcije predsednika suda
Cveti kajevi-Grubii i
Policijska stanica Vrac po komandiru g-dinu ivku
Jovanoviu,
Osnovno javno tuilatvo Vrac po tuiocu g-dinu Radislavu
Jovanovuu,
Centar za socijalni rad za optinu Vrac po direktoru g-dinu
Miodragu Talpeu
Centar za socijalni rad za optinu Bela Crkva po direktoru
Centar za socijalni rad Plandite po direktoru g-i Tafra
urevki
Advokatska komora Vojvodine Podrunica Vrac, po adv.
Gutea Lazaru
dana 12.9.2011 godine zakljuuju
PROTOKOL O SARADNJI
RADI UBRZANJA POSTUPAKA U PORODINIM
SPOROVIMA
Protokol se zakljuuje radi preduzimanja radnji u cilju
ubrzavanja postupaka u porodinim sporovima, koji je shodno
odredbi l. 204 st. 1. Porodinog zakona Republike Srbije (SG.
RS. br. 18/2005) hitan, ako se odnosi na dete ili roditelja koji vri
roditeljsko pravo, a shodno st. 2. istog Zakona treba ga sprovesti
na najvie dva roita. Hitnost postupanja se ogleda u tome da se
prvo roite zakazuje tako da se odri u roku od 15 dana od dana
kada su tuba ili predlog primljeni u sudu.
U toku gotovo estogodinje primene Porodinog zakona,
postignuti rezultati u radu ovog suda su veoma zadovoljavajui. To
potvruje injenica da se najvei broj sporova okonava u veoma
kratkom roku, te da ima svega 4 predmeta u kojima postupak nije
okonan u roku od 2 godine. Rukovodei se istranim naelom, u
postupcima u vezi sa porodinim odnosima, sud moe utvrivati
injenice i kada one nisu meu strankama sporne, a moe samo-
stalno utvrivati injenice koje ni jedna stranka nije iznela, shodno
l. 205 Porodinog zakona. Meutim, u praksi primene odredaba
zakona uoeno je da postoji potreba za preduzimanjem radnji ko-
jima bi se postupak jo vie ubrzao.
1. TEKOE IZAZVANE NEDOSTACIMA
INICIJALNOG AKTA
Postupak radi utvrivanja postojanja braka, za ponitenje ili raz-
vod braka (brani spor) pokree se tubom, prema l. 210. st. 1
Porodinog zakona. Prema odredbi l. 202 istog zakona, na postu-
pak suda koji je u vezi sa porodinim odnosima primenjuju se
odredbe zakona kojim se ureuje parnini postupak, ako tim za-
konom nije drugaije odreeno. Prema odredbi l. 187 st. 1 i 2
Zakona o parninom postupku, tuba mora da sadri odreeni
zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na ko-
jima tuilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvruju ove injenice,
vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati
svaki podnesak. Tuilac koji ima boravite ili prebivalite, odnosno
sedite u inostranstvu duan je da u tubi imenuje punomonika
za prijem pismena. Ukoliko ne oznai punomonika za prijem pis-
mena, sud e tubu odbaciti. Prema odredbi l. 100 st. 2 i 3 ZPP-a,
podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadravati sve ono to je
potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Oni naroito treba
da sadre. oznaenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalie ili
boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika
i punomonika, ako ih imaju, predmet spora, sadrinu izjave i potpis
podnosioca. Ako izjava sadri kakav zahtev, stranka je duna da u
podnesku navede injenice na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze
kad je to potrebno.
U praksi je uoeno da ak i kada inicijalni akt-tubu sainjava
advokat, a posebno kada ga sainjava sama stranka, isti ne sadre
sve to je neophodno da bi sud po takvim tubama mogao u to
kraem roku da okona dokazni postupak. injenini navodi u
tubi su najee turi, nedovoljni za odluivanje, tuilac ne prilae
uz tubu dokaze, niti se iz sadrine tube moe zakljuiti na os-
novu kojih dokaza sud moe utvrditi odlune injenice koje su
neophodne za donoenje odluke. U tom smislu ocenjujemo da bi
bilo korisno da se strankama pruni pravna pomo pri sainjavanju
inicijalnih akata u porodinim sporovima. Obzirom da Osnovni sud
vie ne prua pravnu pomo strankama, niti je na nivou optine
takva pomo strankama obezbeena, neophodno je da s eu okviru
Centara za socijalni rad barem dva dana nedeljeno u trajanju od 2
sata angauju diplomirani pravnici zaposleni u Centrima za socijalni
rad radi pruanja pravne pomoi strankama u sainjavanju inicijalnih
akata u ovoj vrsti sporova. Takoe, pri podrunici Advokatske ko-
more Vojvodine u Vrcu postoji mogunost angaovanja advokata,
koji bi prema svom opredeljenju bili voljni da takvu pomo pruaju
strankama, u vreme koje oni odrede, u zavisnosti od svojih obaveza
i mogunosti, uz obavetavanje stranaka da im takve mogunosti
stoje na raspolaganju. Prostor za ovakvo angaovanje nalazi se u
Zakonu o advokaturi, kao i u odredbi l. 12 st. 1 Porodinog za-
kona, prema kome poslove zatite porodice, pomoi porodici i
starateljstva, vri Centar za socijalni rad, kao i u odredbi l. 2 st. is-
tog zakona po kome porodica uiva posebnu zatitu drave. Prema
odredbi l. 278 st. 2 Porodinog zakona, tubu za izdravanje de-
teta moe podneti i organ starateljstva. U tom smislu je i Osnovni
sud uzeo uee u ovim aktivnostima, tako to je sainio tipske
obrasce inicijalnih akata u porodinim sporovima koji se najee i
u velikom broju pojavljuju pred ovim sudom.
Na duinu trajanja postupka negativno utie i to to tuilac
esto ne raspolae tanim podacima o adresi prebivalita ili
boravita tuenog, to dovodi do neuspelih pokuaja dostave tube
i poziva za roite, obzirom da se u postupku u vezi sa porodinim
odnosima, tuba ne dostavlja tuenom na odgovor. Iz tog razloga
je nuno da se za uesnike u sporu navedu jedinstveni matini bro-
jevi, jer u tom sluaju, sud veoma lako, uz dobru saradnju sa Polici-
jskom stanicom u Vrcu, pribavlja podatke o adresi prebivalita ili
boravita tuenog, na osnovu podataka iz njihove evidencije, kao
i terenskom proverom na kojoj adresi ova lica faktiki ive. Ova
saradnja je do sada dobro funkcionisala, te se nadamo da e tako
biti i ubudue.
Prema odredbi l. 221 Porodinog zakona, ako tubu u
branom sporu podnosi punomonik stranke, punomoje mora
biti overeno i izdato samo radi zastupanja u branom sporu, a
punomoje mora da sadri navode u pogledu vrste tube i osnova
za podnoenje tube. U praksi ima dosta sluajeva da tubu pod-
nosi advokat, a bez overenog punomoja.
Postupak za razvod braka pokree se i predlogom za spo-
razumni razvod braka. U branom sporu koji je pokrenut predlo-
gom za sporazumni razvod braka, suprunike ne moe zastupati
isti punomonik. Ovakvi predlozi se esto dostavljaju sudu pot-
pisani samo od strane jednog suprunika. Prema odredbi l. 40
st. 2 Porodinog zakona, sporazum o razvodu obavezno sadri i
pismeni sporazum o vrenju roditeljskog prava i pismeni spora-
zum o deobi zajednike imovine. Kada same stranke sainjavaju
predlog za sporazumni razvod braka, a deava se, ne retko, ak i
kada to ine advokati, da uz predlog za sporazumni razvod braka
nisu dostavljeni sporazum o vrenju roditeljskog prava i sporazum
o deobi zajednike imovine, pa je u tom smislu takoe sainjen
tipski primerak obrasca ovih pismenih sporazuma, u cilju pomoi
strankama u sporu. Sainjavanje sporazuma o zajednikom ili sa-
mostalnom vrenju roditeljskog prava je propisano odredbama l.
76 i 78 Porodinog zakona, a shodno l. 225 st. 2 Porodinog za-
kona, sporazum suprunika o debi zajednike imovine unosi se u
izreku presude kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o
razvodu braka.
Tubu za izdravanje moe podneti lice koje se u smis-
lu Porodinog zakona smatra poveriocem odnosno dunikom
izdravanja. Postupak u sporu za izdravanje je naroito hitan. Prvo
roite zakazuje se tako da se odri u roku od 8 dana od dana
kada je tuba primljena u sudu. Tekoe u primeni ove odredbe
pojavljuju se iz razloga to u Osnovnom sudu u Vrcu ne pos-
toje specijalizovana vea za porodine sporove, ve sve sudije
parninog odeljenja sude, pored ostalih sporova iz parnine ma-
terije i porodine sporove, a obzirom na veliki broj predmeta u
radu i optereenost po sudiji, ponekad je teko da se ovako kratki
rokovi ispotuju. Stoga je od posebne vanosti da inicijalni akti
budu uredni i potpuni, da bi sud u to kraem roku mogao po nji-
ma postupati, pa su iz tog razloga sainjeni i tipski primerci ovakvih
vrsti tubi, koje se najee pojavljuju u sporovima radi izdravanja.
2. SARADNJA SA CENTROM ZA SOCIJALNI RAD
Prema odredbi l. 270 Porodinog zakona, pre nego to donese
odluku o zatiti prava deteta ili o vrenju odnosno lienju
roditeljskog prava, sud je duan da zatrai nalaz i struno miljenje
od organa starateljstva, porodinog savetovalita ili druge ustan-
ove specijalizovane za posredovanje u porodinim odnosima.
Najee sud takvo miljenje i procenu podobnosti roditelja za
vrenje roditeljskog prava trai i pribavlja od nadlenog Centra za
socijalni rad. U tom smislu je dobra i pravilna odluka Apelacionog
suda u Novom Sadu da Centar za socijalni rad nije vetak. Nje-
govo struno moljenje je prethodni uslov za donoenje sudske
odluke o zatiti prava deteta, stoga parnina stranka nije ovlaena
u smislu l. 253 ZPP-a da zahteva izuzee Centra za socijalni rad.
Ovo stoga, jer su nezadovoljne stranke pribegavale u sve veem
broju da ovakvim zahtevima ishoduju odugovlaenje u postupci-
ma. Saradnja suda u dosadanjem periodu sa strunim slubama
Centra za socijalni rad je ocenjena kao veoma dobra, jer se Cen-
tar, bez obzira na tekoe, uvek trudio da ispotuje rokove koji
su od strane suda odreeni, te nije bilo sluajeva neopravdanog
odugovlaenja postupaka zbog nedostavljanja traenog miljenja.
Ova saradnja je posebno dolazila do izraaja kod stavljenih predlo-
ga za izdavanje privremenih mera u porodinim sporovima, kada su
mienja o opravdanosti odreivanja privremene mere dostavljana
u veoma kratkom roku od svega par dana. U tom smislu, predlae
se jednom u tri meseca odravanje zajednikih sastanaka izmeu
strunih timova Centara za socijalni rad i sudija Osnovnog suda
koji postupaju u porodinim sporovima, radi reavanja tekuih
problema u cilju ubrzavanja postupaka.
3. INSTITUCIONALNA SARADNJA U SPOROVIMA
RADI ZATITE OD NASILJA U PORODICI
Saradnja potpisnika sporazuma posebno se dobro u praksi
pokazala u sporovima pokrenutim radi zatite od nasilja u porodici.
Sudije Osnovnog suda su zajedno sa predstavnicima Centra za so-
cijalni rad, Osnovnim javnim tuilatvom, predstavnicima Policijske
stanice u Vrcu, Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti Dr. Sla-
voljub Bakalovi u Vrcu, Opte bolnice u Vrcu, Doma zdravlja
u Vrcu od strane Autonomnog enskog centra edukovani kroz
uee i obuku na seminaru koji pripada osnovnom Programu
obuke profesionalaca/ki pod nazivom: Nasilje u porodici i insitu-
cionalna zatita, koji je akreditovan od Ministarstva rada i soci-
jalne politike, a u okviru projekta Pokrajinskog sekretarijata za rad,
zapoljavanje i ravnopravnost polova Ka sveobuhvatnom sistemu
za suzbijanje nasilja nad enama u Vojvodini. U okviru obuke or-
ganizovani su seminari: Nasilje u porodici i institucionalna zatita,
Organizovanje konferecija sluaja za zatitu od nasilja u porod-
ici i Koordinirana akcija lokalne zajednice u prevenciji i zatiti
od nasilja u porodici, a u praksi je pozitivan efekat uoen, jer
su sve institucije obuene da prepoznaju oblike nasilja u porodici,
pa samim tim i da preventivno deluju da se ovakva ponaanja na
vreme uoe i preduzmu odgovarajue zakonom propisane mere
da se nasilje sprei. Kad god je bilo potrebe, Centar za socijalni
rad je organizovao konferencije sluaja na kojima su istoga dana
kada se dolo do saznanja o nasilju u porodici, predstavnici Centra,
Policijske stanice u Vrcu, Osnovnog javnog tuilatva, Specijalne
bolnice za psihijatrijske bolesti Dr. Slavoljub Bakalovi u Vrcu,
Opte bolnice u Vrcu, Doma zdravlja u Vrcu i suda vrili procenu
koje mere je neophodno preduzeti radi spreavanja daljeg nasilja
i otklanjanja posledica. Sporovi radi zatite od nasilja su sueni
i presuivani kao posebno hitni sporovi, uz pomo i saradnju
svih gore pobrojanih institucija. U ovoj oblasti bilo bi nuno da se
na nivou Optine organizuju ire edukacije graana o ovoj temi,
obzirom na razliite oblike u kojima se nasilje u praksi pojavljuje.
Takoe je nuno da se pravno uredi sistem zatite rtve nasilja,
koja je prinuena da u vie postupaka koji se vode protiv nasilnika,
od krivinog do porodinog, vie puta daje izjavu o nasilnikom
ponaanju, to ima negativne i ozbiljne posledice na duevno
zdravlje rtve nasilja. U ovoj oblasti dobra saradnja je ostvarivana
u praksi i sa Specijalnom bolnicom za psihijatrijske bolesti Dr.
Slavoljub Bakalovi u Vrcu, kao i sa Optom bolnicom u Vrcu i
Domom zdravlja u Vrcu.
4. ULOGA OSNOVNOG JAVNOG TUILATVA
Uloga Osnovnog javnog tuilatva u Vrcu u procesuiranju
lica koja vre nasilje u porodici, kao i lica koja izbegavaju izvravanje
obaveze izdravanja mlt. dece odraava stav drave da je izdravanje
pravo i dunost lanova porodice odreenih Porodinim zakonom
i da svako ima, u skladu sa zakonom, pravo na zatitu od nasilja u
porodici.
ZAKLJUAK
Ubrzavanje postupaka u porodinim sporovima postie
se otklanjanjem nedostataka inicijalnih akata kojima se ovi
postupci pokreu. U tom cilju neophodno je obezbediti
putem Centra za socijalni rad i Advokatske komore pravnu
pomo strankama u sainjavanju inicijalnih akata.
Centar za socijalni rad i Osnovni sud u Vrcu, e u cilju ot-
klanjanja svakodnevnih problema u ovoj vrsti sporova or-
ganizovati zajednike sastanke jednom u tri meseca.
Jo boljom institucionalnom saradnjom izmeu potpisnika
Protokola, treba nastojati da se sporovi iz oblasti porodinih
odnosa okonavaju u to kraem roku, kao i da se posebna
zatita prui deci i rtvama nasilja u porodici.
CENTAR ZA SOCIJALNI RAD VRAC
_____________________________________
CENTAR ZA SOCIJALNI RAD PLANDITE
__________________________________________
CENTAR ZA SOCIJALNI RAD BELA CRKVA
_______________________________________
OSNOVNO JAVNO TUILATO VRAC
_________________________________________
POLICIJSKA STANICA VRAC
__________________________________
ADVOKATSKA KOMORA VOJVODINE PODRUNICA VRAC
____________________________________________________
OSNOVNI SUD VRAC
________________________________________________
PRILOG 5: PROTOKOL O SARADNJI
U SLUAJU PRINUDNIH
HOSPITALIZACIJA
REPUBLIKA SRBIJA
OSNOVNI SUD U VRCU
Su VIII 96/2010
Dana 09. maja 2011. godine
V R A C
Osnovni sud u Vrcu po vriocu funkcije predsednika suda
Cveti Kajevi-Grubii i
Policijska stanica Vrac po komandiru g-dinu ivku
Jovanoviu,
Osnovno javno tuilatvo Vrac po tuiocu g-dinu Radislavu
Jovanoviu,
Sluba hitne medicinske pomoi, Dom zdravlja Vrac po di-
rektoru g-i Rodiki Petku,
Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Dr Slavoljub
Bakalovi Vrac po direktoru g-i Tatjani Vaskrsenski,
Opta bolnica Vrac po direktoru g-dinu Sredoju uriu,
Centar za socijalni rad po direktoru g-dinu Miodragu Talpeu
dana 09. maja 2011. godine zakljuju
PROTOKOL O SARADNJI
U SLUAJU PRINUDNIH HOSPITALIZACIJA
Protokol se sainjava u cilju jasnog i preciznog regulisanja
uea Slube hitne medicinske pomoi, Opte bolnice, Specijalne
bolnica za psihijatrijske bolesti Dr Slavoljub Bakalovi, Policije,
Tuilatva, Centra za socijalni rad i Suda, u sluajevima kada je ne-
ophodno hitno sprovesti neku od medicinskih mera protivno volji
pacijenta, odnosno zastupnika poslovno nesposobnog pacijenta.
Protokol treba da uspostavi efikasnu i operativnu proceduru
meu gore navedenim isntitucijama, koja e omoguiti da kada
doe do potrebe za hitnom intervencijom, odnosno haspitali-
zacijom, postoji brz i koordinisan postupak svake od institucija za
primenu medicinskih mera, koje se protivno volji pacijenta mogu
preduzimati samo u izuzetnim sluajevima koji su utvreni Za-
konom o vanparninom postupku, ZKP-om, Zakonom o policiji
i Zakonom o zdravstvenoj zatiti i koji su u skladu sa lekarskom
etikom.
Pri izlasku Slube hitne medicinske pomoi na teren radi in-
tervencije kod psihijatrijskog bolesnika, koji zbog psiho-patolokih
poremeaja neposredno ugroava svoj ili ivot bezbednost ili zdrav-
lje i imovinu drugih lica na poziv Slube hitne medicinske pomoi,
policijski slubenici bez odlaganja pruaju odgovarajuu pomo da
bi se otklonila neposredna opasnost od psihiki poremeenog lica
koje svojim ponaanjem preti da e napasti na ivot ili telo dru-
gog lica ili otuiti, unititi ili tee otetiti imovinu neke ustanove ili
fizikog lica.
Policijski slubenici pruaju pomo zdravstvenim radnicima
samo dok lice pacijent prua fiziki otpor i dok se ne obezbedi
zbrinjavanje i otklanjanje neposredne opasnosti od tog lica i to na
poziv Opte bolnice deurnog lekara, Slube hitne medicinske
pomoi, ili psihijatrijske ustanove (l. 33. st. 1. i 2. Pravilnika o nainu
obavljanja policijskih poslova).
Sredstva prinude se od strane policije primenjuju samo ako
upozorenje ili nareenje ne garantuju uspeh.
Policijski slubenici mogu izuzetno u neodlonim sluajevima,
lice kod koga su se stekli osnovi sumnje da e zbog psihikog
poremeaja neposredno ugroziti svoj ili ivot ili zdravlje drugih
lica, dovesti u Psihijatrijsku ustanovu nadlenu prema prebivaliti
ili boravitu lica, odnosno prema mestu na kome je lice trenutno
zateeno i bez prethodnog lekarskog pregleda. Dakle i bez bilo
ije naredbe (l. 33. st. 3. Pravilnika o nainu obavljanja policijskih
poslova). U ovakvom sluaju lice pacijent, zbog toga to direk-
tno ugroava ivot i zdravlje drugih lica, nema pravo da slobodno
odluuje o svemu to se tie njegovog ivota i zdravlja. Nad njim se
preduzima medicinska mera hospitalizacija, bez njegovog pristan-
ka (odstupa se od l. 31. st. 1. i 2. Zakona o zdravstvenoj zatiti i
postupa shodno l. 31. st. 3. istoga Zakona).
Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti prima lice koje
dovozi Sluba hitne medicinske pomoi ili policija Vrac, takvo
lice pregleda, proverava da li je isto registrovano kao psihijatrijski
bolesnik ili ne, odreuje mu dijagnozu i terapiju i odluuje da li
e lice zadrati na leenju ukoliko se utvrdi da postoji potreba za
hospitalizacijom i upuuje sudu izvetaj radi donoenja reenja o
prinudnoj hospitalizaciji takvog lica sainjen i potpisan od dva le-
kara u roku od 48 asova, da bi sud preduzeo dalje mere i odluio
o prinudnoj hospitalizaciji.
O potrebi prinudne hospitalizacije policija ili deurni lekar
obavetava se blagovremeno deurnog istranog sudiju, ukoliko
procene da je to potrebno, kada je to mogue pre same hospitali-
zacije ili shodno l. 33. st. 3. Pravilnika o nainu obavljanja polici-
jskih poslova nakon hospitalizacije, deurnog tuioca i Centar za
socijalni rad radi regulisanja potreba pacijenta i njegove okoline
posebno ako se radi o nasilju u porodici ili o maloletnim rtvama
ili izvriocima dela zbog kojih se vri prinudna hospitalizacija. U
sluaju maloletnika obavezno se obavetava roditelj, staratelj, us-
vojitelj, a u odsustvu istih deurni struni radnik Centra za socijalni
rad Mobilnog tima za hitne intervencije Centra za socijalni rad,
koji ve postoji i oformljen je i u koji su ukljueni predstavnici
OJT, Suda, PS Vrac, Slube hitne medicinske pomoi i Centra za
socijalni rad.
Nad licem pacijentom koji je u trenutku intervencije
Slube hitne medicinske pomoi i policije bez svesti, ili iz drugih ra-
zloga nije u stanju da saopti svoj pristanak, hitna medicinska mera
moe se preduzeti i bez njegove saglasnosti (kod maloletnika se
obavetava roditelj, usvojitelj, staratelj i trai se njihova saglasnost).
U sluaju postojanja telesnih povreda kod lica koje se pri-
nudno hospitalizuje, pregled na licu mesta obavlja Sluba hitne
medicinske pomoi koja ukazuje pomo povreenome, a u sluaju
potrebe lice se sprovodi u prijemnu ambulantu Opte bolnice gde
ga pregleda deurni lekar specijalista i isti pie izvetaj u koji uz
dijagnozu upisuje i kvalifikaciju povreda, o emu se vodi evidencija
(sudski protokol).
Deurni istrani sudija i deurni tuilac e po pozivu policije
uzeti uee u svakom konkretnom sluaju gde policija i zdravs-
tvena sluba to trae i gde sam deurni sudija i deurni tuilac
procene da je to potrebno.
Sa hospitalizovanim licem se dalje postupa u skladu sa Za-
konom o zdravstvenoj zatiti i u skladu sa odredbama Zakona o
vanparninnom postupku.
PRILOG 6: OBRAZAC ZA TUBU
OSNOVNI SUD
VRAC
TUILAC: Ime i prezime, adresa prebivalita ili boravita i
jmbg, koga zastupa pun. __________ adv. iz ________
(ako tubu u branom sporu podnosi punomonik stranke,
punomoje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u
branom sporu, a punomoje mora da sadri navode u pogledu
vrste tube i osnova za podnoenje tube)
TUENIK: Ime i prezime, adresa prebivalita ili boravita
i jmbg
(ako se tueni nalazi na nepoznatoj adresi prebivalita ili
boravita, predlog da sud odredi privremenog zastupnika iz reda
advokata)
T U B A

Radi: razvoda braka
Parnine stranke su zakljuile brak ______ godine u ______
koji je upisan u matinu knjigu venanih za matino podruje
__________ pod tekuim brojem _____ za _______ godinu.
DOKAZ: Izvod iz matine knjige roenih za matino
podruje Vrac pod tekuim brojem _______ za _________ god-
inu.
Suprunici u tom braku imaju jedno zajedniko mlt
dete_________, roenu u ________ dana ________ godine
DOKAZ: Izvod iz matine knjige roenih za matino
podruje ________ pod tekuim brojem _____za _______ god-
inu.
Obzirom da su odnosi izmeu suprunika trajno i ozbiljno
poremeeni jer sukobi, svae i nerazumevanje traju ve godinama
unazad, a tueni je dana __________ godine napustio branu za-
jednicu, tako da brana zajednica nije nastavljena. Nakon prekida
brane zajednice, zajedniko mlt. dete stranaka je ostalo da ivi
u zajednici sa tuiljom, a sa tuenim odrava line odnose svakog
drugog vikenda od petka u 18,00 asova do nedelje u 20,00 asova,
prema dogovoru roditelja.
DOKAZ: Sasluanje parninih stranaka
Tuilja ivi u porodinoj kui koja je vlasnitvo njenih
roditelja,u zajednikom domainstvu sa roditeljima, koji su pen-
zioneri i izdravaju se od svojih penzija, koje iznose_________.
Tuilja je zaposlena kod ___________ (veoma je vano navesti
tano ime i sedite poslodavca, kako bi sud mogao odmah da prib-
avi izvetaj o visini prihoda tuilje) i od svoje zarade izdrava i mlt.
tuioca. Drugih prihoda, niti imovine vee vrednosti nema.
DOKAZ: Izvetaj o visini zarade tuioca i izvetaj o visini
penzije roditelja tuioca
Trokovi zajednikog domainstva tuioca iznose na
mesenom nivou: za elektrinu energiju_________, za grejanje
i ostale komunalne usluge___________, za telefon_________,
hranu ________, sredstva za linu higijenu i higijenu stambenog
prostora____________.Mlt. tuilja je uenik petog razreda Os-
novne kole Vuk Karadi u Vrcu. Trokovi mlt. tuilje iznose
za knjige i kolski pribor na godinjem nivou_________, za
garderobu meseno_________, za rekreativno bavljenje spor-
tom_________, za uinu________, za ekskurziju na godinjem
nivou, za letovanje_________. Mlt. dete dobija deiji dodatak u
visini od ___________.
DOKAZ: Kopije rauna i sasluanje tuioca u svojstvu
parnine stranke
Tueni ivi kao podstanar, a zaposlen je u ___________, gde
prema saznanju tuioca ostvaruje mesenu zaradu u iznosu od
__________.
DOKAZ: Izvetaj o visini zarade i sasluanje parninih stra-
naka
Tueni do sada nije doprinosio izdravanju mlt. deteta.
DOKAZ: Sasluanjem parninih stranaka.
Parnine stranke su tokom trajanja braka stekle zajedniku
pokretnu imovinu, koju nisu podelile.
Tuilja predlae da sud nakon izvoenja predloenih dokaza
donese sledeu
P R E S U D U
RAZVODI SE BRAK parninih stranaka _______iz
_______ i ______iz_______ sklopljen pred matiarem za matino
podruje ________ dana _________ godine u Vrcu koji je upisan
u matinu knjigu venanih za matino podruje Vrac pod tekuim
brojem _____ za ________ godinu.
Roditeljsko pravo u odnosu na zajedniko mlt.dete parninih
stranaka i to _______ roenu u Vrcu dana _________ godine,
jmbg________, vrie samostalno majka ___________.
Tueni e kao otac odravati line odnose sa mlt. detetom
svakog vikenda i to od subote u 10,00 asova do nedelje u 20,00
asova, kao i 20 dana za vreme trajanja letnjeg raspusta i 10 dana
za vreme trajanja zimskog raspusta, drugi dan Nove godine, drugi
dan Boia, drugi dan Uskrsa, na dan oevog roendana______,
na dan oeve kune slave ______i drugi dan deijeg roendana, na
nain to e otac odvoditi dete ispred majine kue i na isto mesto
dete vraati u odreeno vreme, a poev od dana pravnosnanosti
presude, pa nadalje dok se roditelji drugaije ne dogovore ili dok
se ne donese drugaija sudska odluka.
Obavezuje se tueni_______, kao otac da na ime doprinosa
za izdravanje mlt. deteta_______ plaa 50% od mesene zarade
koju ostvaruje kod poslodavca_________ umanjenih za poreze i
doprinose za obavezno socijalno osiguranje, poev od 1.7.2011
godine, kao dana podnoenja tube, pa nadalje dok za to postoje
zakonski uslovi, a najkasnije do 05-og u mesecu za tekui mesec,
uplatom u korist tekueg rauna zakonskog zastupnika mlt. deteta
majke________, koji se vodi kod Komercijalne banke AD Beograd
Ekspozitura u Vrcu, pod br. ____________, pod pretnjom prinud-
nog izvrenja.
Suprunici e zajedniki steenu pokretnu imovinu tokom
trajanja braka podeliti na sledei nain: putniko vozilo reg. oznake
V______, deija soba i kuhinja pripae tuilji, koja na osnovu ove
presude moe izvriti registraciju putnikog vozila na svoje ime,
dok e tuenom pripasti dnevna soba, friider marke_________,
pripae tuenom u svojinu.
Svaka stranka snosi svoje parnine trokove.
TUILAC
___________________________
PRILOG 7: SMERNICE ZA IZRADU
GODINJEG PROGRAMA ZA
SMANJENJE BROJA STARIH PREDMETA
SMERNICE ZA IZRADU GODINJEG PROGRAMA ZA
SMANJENJE BROJA STARIH PREDMETA
Osnov za donoenje programa za smanjenje broja starih
predmeta nalazi se u odredbama lana 12 Sudskog poslovnika:
lan 12.
Ako se pri razmatranju godinjeg izvetaja o radu utvrdi da
u sudu postoji vei broj nereenih predmeta, Predsednik donosi
Program reavanja starih predmeta (u daljem tekstu: Program) na-
jkasnije do 31. januara za tekuu godinu.
Programom se mogu uvoditi mere radi blagovremenog obav-
ljanja poslova u sudu, kao to su izmene unutranje organizacije
suda, uvoenje dodatnog rada sudija i sudskog osoblja, privremena
preraspodela radnog vremena i druge mere u skladu sa zakonom
i ovim Poslovnikom.
Predsednik moe, u okviru pripreme i sprovoenja Progra-
ma da predloi upuivanje sudija iz drugog suda i donese izmenu
godinjeg rasporeda.
Predlog Programa Predsednik dostavlja na razmatranje sed-
nici svih sudija.
O donetom Programu Predsednik obavetava predsednika
neposredno vieg suda i predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Predsednik meseno prati i nadzire sprovoenje Progra-
ma radi izmene i dopune, odnosno obustavljanja njegovog daljeg
sprovoenja.
STRUKTURNI OKVIR PROGRAMA ZA SMANJENJE
BROJA STARIH PREDMETA
I. BROJ STARIH PREDMETA U SUDU (opisni deo i grafikoni)
II. RAZLOZI ZA POSTOJANJE STARIH PREDMETA
III. PRIORITETI PROGRAMA I CILJANI BROJ REENIH
STARIH PREDMETA
IV. STRATEGIJE ZA POSTIZANJE CILJEVA VEZANIH ZA
BROJ STARIH PREDMETA I EFIKASNOSTI U OBRADI
PREDMETA
A. UNUTRANJE
B. SPOLJNE
V. UNUTRANJE RAZMATRANJE I ODOBRAVANJE PLANA
VI. PRAENJE I IZVETAVANJE
Uvod. Ove Smernice slue da pomognu predsednicima su-
dova pri sainjavanju godinjih programa za smanjenje broja starih
predmeta u pojedinanim sudovima. Smernice nisu obavezujue
prirode. One sadre elemente navedene u lanu 12, kao i druge
preporuene elemente od kojih se neki sa uspehom sprovode u
pet sudova u Srbiji koji tesno sarauju sa Programom podele vlasti
(USAID), dok su neki imali uspeha u mnogim drugim zemljama.
Dva najvea uspeha postignuta u pomenutim sudovima predstavl-
jaju formiranje ekspertskih timova koji su imali savetodavnu ulogu
pri reavanju starih predmeta (Korak br. 6 u daljem tekstu) i us-
postavljanje stalne komunikacije sa spoljnim institucijama ije ak-
tivnosti imaju uticaj na rad sudova (Korak br. 10 u daljem tekstu).
Elementi programa za smanjenje broja starih predmeta koji
slede, ukljuuju izvestan broj tehnika za obradu predmeta koje su
osmiljene tako da spree nastanak starih predmeta i koji, samim
tim, predstavljaju sastavni deo programa.
Svaki od sudova ima pravo da napravi sopstveni program za
smanjenje broja starih predmeta, u skladu sa vrstom starih pred-
meta koja je najvie zastupljena, raspoloivim vremenom, brojem
sudnica, kao i brojem sudija i sudskog osoblja. Program, meutim,
mora da sadri elemente propisane lanom 12 Sudskog poslovni-
ka. Dobro smiljen i predstavljen program za smanjenje broja star-
ih predmeta koji se dosledno sprovodi, prati, i o kome se redovno
izvetava, moe da predstavlja korisnu alatku u procesu pribavljanja
odobrenja nadlenih organa za dodatni broj sudija i sudskog oso-
blja kada, ak i uz najvee napore suda, broj starih predmeta nastavi
da raste.
Koraci predloeni u daljem tekstu su navedeni po redosledu
izvrenja.
Korak 1. Predsednik suda formira tim za smanjenje broja
starih predmeta koji se sastoji od predsednika suda, zamenika
(jednog ili vie) predsednika suda, predsednika odeljenja, sudije
iz odeljenja sudske prakse, upravitelja pisarnice, sekretara suda
i strunjaka za informacione tehnologije. Ovaj tim je zaduen za
sainjavanje i praenje godinjeg programa za smanjenje broja
starih predmeta.
Korak 2. Upravitelj pisarnice i zaposleni u pisarnici odreuju
broj predmeta, svih vrsta, koji su stariji od dve godine, kao i one
starije od pet godina u odnosu na dan kada su predmeti primljeni
u sud.
Korak 3. Sudski tim za smanjenje broja starih predmeta
ove informacije saoptava to veem broju sudija i sudskog oso-
blja, i trai njihovo miljenje o vrsti predmeta koju treba ukljuiti
u godinji program aktivnosti usmerenih ka smanjenju broja starih
predmeta (odreivanje prioriteta). Na osnovu informacija dobi-
jenih od sudija i sudskog osoblja, kao i drugih faktora koje smatra
vanim, tim odabira jednu ili vie vrsta predmeta na koje e us-
meriti svoje aktivnosti.
Korak 4. U pisarnici se pravi spisak u okviru svake od vrsta
predmeta koje e biti ukljuene u program, po hronolokom redu,
ukljuujui broj predmeta, osnov spora, datum kada je predmet
zaveden u sudu, trenutnu fazu u kojoj se predmet nalazi i sledei
korak u postupku. Pisarnica svakom predmetu koji je ukljuen u
program za smanjenje broja starih predmeta dodeljuje etiketu u
boji, da bi se skrenula panja na njegovu vanost.
Korak 5. Po obavljenim konsultacijama sa sudijama iz
odgovarajuih sudskih odeljenja, tim odreuje godinji i kvartalni
cilj vezan za smanjenje broja predmeta u okviru svake pojedinane
vrste predmeta (u brojkama ili u procentima u odnosu na poetni
broj starih predmeta).
Korak 6. Predsednici svih odeljenja ukljuenih u program
formiraju svoj struni tim/timove. Tim se sastoji od dvoje sudija
iz odeljenja, slubenika pisarnice, i dostavljaa (ukoliko je uzrok
za nastanak starih predmeta dostava). Po elji, tim u svoje redove
moe da ukljui i sudiju u penziji. Tim razmatra stare predmete,
sastaje se sa sudijama kojima su oni dodeljeni, diskutuje o pred-
metima i daje preporuke u vezi koraka koji se mogu preduzeti u
cilju njihovog reavanja. Sudije koje sude u predmetima imaju pravo
da savete/preporuke usvoje, ili da, uvajuci tako sudijsku nezavis-
nost, slede drugaiji, sopstveni put. Tim nikada ne daje preporuku
koja se tie same odluke u predmetu. Sudije koje sude u pred-
metima bi trebalo da se sa strunim timom sastanu bar jednom u
dve nedelje.
Korak 7. Sudija koji sudi u predmetu predsedniku odeljenja
podnosi meseni izvetaj o broju starih predmeta koji su reeni
tokom jednomesenog perioda, o broju jo uvek nereenih starih
predmeta, kao i o broju novih predmeta koji su tokom perioda
izmeu dva izvetaja uli u kategoriju starih.
Korak 8. Predsednik odeljenja koji uestvuje u programu
svakog meseca saziva sastanak svih sudija iz odeljenja i deli im
mesene izvetaje svakog sudije ponaosob. Sudije se potom dogo-
varaju o aktivnostima vezanim za smanjenje broja starih predmeta
i, ako je to potrebno, prave izmene za sledei mesec.
Korak 9. Sudski tim za smanjenje broja starih predmeta
se sastaje svaka tri meseca radi razgovora o kvartalnom izvetaju
pisarnice o stanju meu starim predmetima, i o izvetajima sudskih
odeljenja, da bi napravio novu strategiju za smanjenje broja starih
predmeta, i da bi predloio izmene godinjeg plana i/ili kvartalne i
godinje ciljeve postavljene u vezi smanjenja broja starih predmeta.
Kolegijum svih sudija se sastaje svaka tri meseca da bi razmotrio
predloge strunih timova i o njima porazgovarao, i da bi odobrio
eventualne izmene godinjeg programa i ciljani broj reenih star-
ih predmeta. Predsednik suda podnosi kvartalni izvetaj o reali-
zaciji programa predsedniku neposredno vieg suda, predsedniku
Vrhovnog kasacionog suda i Ministarstvu pravde.
Korak 10. Svakih est meseci, predsednik suda obavetava
sve sudije o starim predmetima svakog sudije ponaosob (broj,
vrsta i starost predmeta). Svaki sudija je duan da predsedniku
sudskog odeljenja podnese pisano obrazloenje o svakom od svo-
jih starih predmeta: zbog ega je predmet jo uvek nereen, kao i
oekivani datum njegovog reavanja. Predsednici sudskih odeljenja
potom podnose zajedniki izvetaj predsedniku suda.
Korak 11. Predsednik suda i zamenik predsednika suda
uspostavljaju redovnu komunikaciju sa spoljnim institucijama ije
aktivnosti utiu na rad suda, npr. sa policijom, tuilatvom, up-
ravama zatvora, lokalnom advokatskom komorom, potom,
centrima za socijalni rad Sastancima suda sa predstavnicima
jedne ili vie takvih institucija trebalo bi da prisustvuju i predsed-
nici odgovarajuih odeljenja suda. Sudovi treba da pokuaju da sa
spoljnim institucijama postignu dogovor ili saine memorandum
o razumevanju (koji bi sadrao korisne formulare), kako bi oni
posluili kao osnov za redovno i stabilno poslovanje spoljnih in-
stitucija kada se radi o njihovim dunostima vezanim za sud. Sud
bi mogao da razmotri formiranje tima koji bi se sastojao od pred-
stavnika kako suda tako i spoljnih institucija koji bi se bavio prob-
lemima koji se pojavljuju u starim predmetima i uzrocima njihovog
postojanja, i koji bi se s vremena na vreme sastajao.
Korak 12. Kolegijum svih sudija razmatra i odobrava nared-
ni godinji program za smanjenje broja starih predmeta koji je, uz
konsultacije sa sudijama odeljenja ukljuenih u program i sudskim
osobljem, napravio sudski tim za smanjenje broja starih predmeta.
OSTALI ELEMENTI PROGRAMA ZA SMANJENJE
BROJA STARIH PREDMETA
Sve novoprimljene predmete e preliminarno razmotriti
sudija, predsednik odeljenja ili pripremno odeljenje na elu sa sudi-
jom, da bi se utvrdila mogunost donoenja proceduralnih odluka
pre ulaenja u samu sr predmeta, npr. da li je optueni sposoban
da uestvuje u suenju, litis pendens, res judicata, mogua zastarelost
predmeta, amnestija, nemogunost sprovoenja odluke, neposto-
janje vaeih isprava, postojanje mogunosti za drugaiju pravnu
zatitu, nemogunost albe, itd.
Predsednik sudskog odeljenja treba da identifikuje i napravi
spisak svih predmeta koji nisu kompleksne prirode (novih i starih)
koji su identini kada se radi o pravnim pitanjima, i one u kojima
su stranke u postupku iste. Sudei sudija moe da pripremi jedan
od takvih predmeta, a potom da nadgleda rad sudijskih pomonika
i pripravnika na ostalim predmetima. Na takvim po problematici
slinim predmetima treba raditi po hitnom postupku, zbog velikih
uteda sudijskog vremena, a i da takvi predmeti ne bi preli u kat-
egoriju starih.
Pisarnica stavlja predmet iz graanske materije na sto
sudeeg sudije najkasnije trideset dana po zavoenju predmeta u
sudu, a predmet iz krivine materije najkasnije dvadeset pet dana
po zavoenju predmeta.
U svakom novom i starom predmetu, sudija na preliminar-
nom roitu, kao i tokom trajanja postupka, predlae stranama po-
ravnanje ili medijaciju u sluajevima kada je to mogue, bez preju-
diciranja kada se radi o pravnoj stvari.
Stari predmeti dobijaju prioritetni znaaj i moraju se reavati
po hronolokom redu zavoenja, osim kada se radi o hitnim starim
predmetima u skladu sa zakonom ili odlukom predsednika sudskog
odeljenja; oni tada dobijaju poseban prioritet, npr. kada krivinom
predmetu preti zastarelost. Ukoliko sudija radi na starom predme-
tu, pisarnica od njega/nje nee prihvatiti novi predmet kao reen,
bez pisanog objanjenja o tome zato je predmet reen mimo reda.
U svakom starom predmetu koji doe na red, roite/pre-
tres treba zakazati to pre, i najkasnije u roku od trideset dana.
Za praenje rokova zaduena je pisarnica. Za suenje se ostav-
lja dovoljno vremena, da bi po njegovom zavretku bilo mogue
okonati predmet. Ukoliko je bilo mogue pravovremeno odrediti
datum pretresa/roita, a to nije uraeno, predsednik suda izdaje
nareenje ili direktivu.
Ni jedan novi ili stari predmet ne treba da ima vie od dva
roita/pretresa ukljuujui i preliminarni, a predmet bi trebalo,
ukoliko je to mogue, zakljuiti na drugom pretresu/roitu.
Svaki sudija mora da objasni zbog ega stari predmet nije
zakljuen; ukoliko razlog nije dovoljno dobar, predsednik suda stav-
lja zabeleku o tome u linom listu sudije. Kada se to pokae kao
neophodno, predsednik suda izdaje nareenje i direktivu pojedin-
im sudijama da okonaju odreene stare predmete.
Proceduralna disciplina svakog sudije ponaosob, tj. striktna
primena proceduralnih pravila, od velikog je znaaja u krivinim
predmetima, i od kljunog znaaja u graanskim i radnim sporovi-
ma.
Sudija treba da kontrolie i prati predmet, sprovodei, kada
se to pokae neophodnim, sledee mere: prinudno dovoenje
svedoka, strane u postupku, ili sudskog vetaka u sud; kanjavanje
strane u postupku ili sudskog vetaka zbog nepotovanja rokova;
koncentracija svih dokaza u jednom pretresu/roitu; odbijanje
prihvatanja novih dokaza u skladu sa zakonom, tj. u sluajevima
kada su dokazi mogli da budu izvedeni na preliminarnom pretresu,
ili u optunici, ili prilikom izjanjavanja o krivici; iskljuenje nebitnog
svedoenja; ograniavanje broja svedoka na razuman broj ukoliko
je predloen preveliki broj svedoka, itd.
Sudei sudija e, u svim predmetima (starim i novim) spreiti
odugovlaenja i odlaganja, osim u sluajevima kada za njih postoje
opravdani razlozi. Razlog se unosi u zapisnik. Graanski predmet
se ne odlae unedogled, ve samo do sledeeg zakazanog roita.
Sudei sudija e, u svim predmetima, kanjavati lica koja se ne pojave
u sudu ili ne predaju nalaz o vetaenju. Pisarnica obavetava sudiju
ukoliko nalaz nije predat na vreme, a sudija urgira kod vetaka da
nalaz privede kraju i preda ga sudu. Vetak koji pravovremeno ne
preda nalaz bez validnog objanjenja brie se sa liste vetaka ije
se usluge koriste. Sud potpisuje memorandum o razumevanju sa
svakim sudskim vetakom ponaosob.
Ukoliko tokom trajanja suenja u krivinom postupku sudija
odlui na neto, ili nekoga, treba dodatno istraiti, on/ona nareuje
sprovoenje istrane radnje ne vraajui ceo predmet istranom
sudiji u skladu sa lanom 335 ZKP-a. (Mnogi krivini predmeti se
odugovlae zato to vraen predmet stoji, zaboravljen, u istranom
odeljenju).
Sud treba da napravi stalni raspored radnih sati za sudije i
sudsko osoblje (vreme dolaska na posao i odlaska sa posla, broj
sati koje sudije treba da provedu radei na predmetima) i da prati
da li ga se svi pridravaju.
Sudski tim za smanjenje broja starih predmeta treba da
razmotri mogunost za uvoenje prekovremenog rada sudija i
sudskog osoblja na starim predmetima. Takav rad bi se plaao u
gotovini ili u slobodnim danima. Tim takoe treba da razmotri
poveanje broja daktilografa za program smanjenja broja starih
predmeta, i mogunost da odeljenje za izvrenje radi u dve smene.
Sudijama koje ele da na starim predmetima rade kod kue i/ili
tokom vikenda treba dozvoliti da, u ovu svrhu, iznesu predmet
iz zgrade suda. Sudija treba o tome da obavesti pisarnicu, koja e
voditi evidenciju. Sudija je odgovoran za sigurnost predmeta.
Ukoliko sud nema dovoljan broj sudnica da u potpunosti
primeni program za smanjenje broja starih predmeta bavei se is-
tovremeno i novim predmetima, treba razmotriti mogunost rada
u dve smene, kao i rada subotom i nedeljom, ili mogunost rada
izvan zgrade suda, u nekom drugom, raspoloivom, prostoru.
Sud treba da usvoji sistem kolektivnog godinjeg odmora;
npr. sve sudije i sudsko osoblje bi trebalo na letnji godinji odmor
da idu u isto vreme, tokom jednog meseca (npr. od 15. jula do
15. avgusta). Samo mali broj sudija bi radio tokom ovog perioda,
a godinji odmor koristio tokom ostatka godine. (Sudovi koji su
usvojili ovakav nain rada su shvatili da uspevaju da ree vei broj
predmeta nego to su to uspevali ranije, kada su sudije i sudsko
osoblje godinji odmor koristili u razliito vreme).
Sud treba da izvri reorganizaciju sudskog osoblja tako da
administrativne poslove vezane za predmete obavlja sudsko os-
oblje a ne sudije. Kada je to mogue, predsednik suda treba da
odredi pojedine lanove sudskog osoblja koji bi mu/joj pomagali
oko jednostavnijih i rutinskih administrativnih poslova, da bi
predsednik mogao/la aktivnije da uestvuje u programu smanjenja
broja starih predmeta, i da savetuje kolege sudije pri reavanju os-
talih predmeta, pokazujui, linim primerom, da je lider programa i
lino pomaui da se broj starih predmeta smanji.
Sudije bi trebalo osloboditi obaveze da primaju stranke u
svojim radnim kabinetima.
Program za smanjenje broja starih predmeta bi trebalo
da ukljui kriterijume za jednako dodeljivanje sudiji, ili sudijama,
ili veima novih predmeta koje treba dodeliti odreenom sudiji
ili veu u skladu sa godinjim planom rada, kao i kriterijume za
ponovno dodeljivanje starih predmeta poednako svim sudijama
od strane predsednika suda, sekretara suda ili upravitelja pisarnice,
da bi se spreila koncentracija starih ili novih predmeta kod jednog
ili vie sudija koji nee biti u mogunosti da ih ree tokom dugog
vremenskog perioda bez obzira na to koliko se budu trudili (lan
52 Sudskog poslovnika).
Neki od koraka koji se mogu preduzeti u cilju reavanja
predmeta ukljuuju: nalaenje naina da se izvri dostava; voenje
postupka bez odreene vrste sudskog vetaka ili nalaza; voenje
postupka sa dokazima koji su na raspolaganju i bez prikupljanja do-
datnih dokaza; korienje jednog sudskog vetaka za sve predmete
sline problematike; korienje tima za pronalaenje zajednikih
problema vezanih za grupe predmeta, a potom nalaenje
zajednikog reenja koje se moe na njih primeniti.
Sud treba dostavljaima da omogui obuku, kao i da se us-
aglasi sa slubenicima pote, da bi se osiguralo poznavanje i pravil-
no korienje svih raspoloivih mogunosti za dostavu. Predsednik
suda treba da imenuje jednog sudiju, ili nekog drugog predstavnika
suda, koji bi nadgledao ovaj process. Dostavljaa koji ne podnese
itljive i neophodne informacije na formularu za dostavu sud treba
disciplinski da kazni. Sud treba da razmotri mogunost dostavl-
janja sudskih poziva i drugih dokumenata korienjem elektronske
pote i SMS poruka.

Vodi kroz najbolje primere iz prakse: Mere za spreavanje nastanka i sman-
jenje broja starih predmeta za sudove u Srbiji razvio je Program podele vlasti
i East-West Management Institute, Inc. (EWMI), uz podrku amerikog naroda
kroz Ameriku agenciju za meunarodni razvoj (USAID). Za vie informacija
o Programu podele vlasti i njegovim aktivnostima posetite http://www.ewm-
ispp.org i http://www.ewmi.org.
Amerika Agencija za meunarodni razvoj
Beograd, Srbija
Tel: 381 (11) 306-4675
http://serbia.usaid.gov
Za vie informacija o Programu podele vlasti posetite,
http://www.ewmispp.org and http://www.ewmi.org

Vodic Kroz Najbolje Prakse

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vodic Kroz Najbolje Prakse

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VODI KROZ NAJBOLJE PRIMERE IZ PRAKSE 1

MERE ZA SPREAVANJE NASTANKA I SMANJENJE BROJA STARIH PREDMETA ZA SUDOVE U SRBIJI

You might also like