1

1.Uvod

Svaku prodaju treba shvatiti kao kupoprodaju, jer se ni jedna prodaja ne moe obaviti bez kupovine.
Kupoprodaja se javlja kao posrednik izmeu proizvoaa i potroaa. Da bi se poslovoa prodavnice
ili nabavna sluba preduzeda dobro snabdjeli robom i zadovoljili krajnje potroae, treba prije svega
da poznaju trite. Pod tritem se podrazumijeva mjesto na kome se sueljava ponuda i tranja.
Dobro poznavanje dobavljaa omogudava poslovoi prodavnice i nabavnoj slubi preduzeda da
prodavnicu snabdije robom dobrog kvaliteta i po povoljnim cijenama. Sve to utie na ekonomsku
dobit preduzeda jer de kupci uvijek kupovati u onim prodavnicama gdje se prodaje roba boljeg
kvaliteta i po niim cijenama.Pri razmjeni robe i usluga izmeu kupca i prodavca esto dolazi do
odstupanja od dogovora u pogledu isporuke robe, cijene robe, roka pladanja i isporuivanja robe
loijeg kvaliteta od naruenog.Zbog toga u procesu kupoprodaje izmeu kupca i prodavca sklapa se
ugovor o kupovini i prodaji robe ili kupoprodajni ugovor. Na osnovu tog ugovara izbjegavaju se
nesporazumi koji mogu nastati kasnije izmeu kupca i prodavca.















2


2. POJAM, POREKLO I PRAVNA SVOJINA KUPOPRODAJNOG UGOVORA

Ugovor o kupoprodaji je ugovor kojim se jedna ugovorena strana (poverilac) obavezuje da robu koju
prodaje preda drugoj ugovorenoj strani (kupcu) tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, odnosno
pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu. Ugovorom o prodaju se vri razmena
robe za novac. U Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. godine, kojim je jednostavno regulisan
ugovor o prodaji u obligacionim privrednim odnosima, pravi se razlikovanje izmeu prava
raspolaganja i prava svojine. Drutvena pravna lica u pravnom prometu drutvenim sredstavima
imaju pravo raspolaganja, a pojedinci i graansko pravna lica u pravnom prometu imaju pravo
svojine. Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrenje
tog prava zahteva dranje stvari, da mu preda i stvar.
1


Ugovor o pupoprodaji, vodi poreklo od trampe, a kao takva javlja se sa pojavom novca, koji
preuzima ulogu opteg ekvivalenta. Jo u rimskom pravu razlikovala su se dva vida kupoprodaje.
Jedan gde se kupoprodaja sadravala u aktu mancipacije, koji je znaio i prenos svojine i priznavanje
prodavca da je primio cenu, i drugi vid koji se kasnije razvio, na osnovu koga je kupoprodaja
proizvodila samo u obligaciono pravna dejstva, a sam prenos stvari i cene odvijao se posebnim
aktom - tradicijom. U savremenim pravima prihvadeno je drugo reenje. U strogo planskim
privredama sa centralistikim sistemom upravljanja, kupoprodaja je u velikoj meri gubila na znaaju.
Meutim, sa procesom transformacije dravne, odnosno drutvene svojine i sa afirmacijom privatne
svojine ugovor o prodaji dobija na znaaju.
Kupoprodaja je imenovan, neformalan tj. kosensualan ugovor robnog prometa, to znai da je za
njegovu punovanost dovoljno da se ugovorene strane sporazumenu o svim bitnim elementima
ugovora. Izuzetno, ugovoru prodaji nepokretnosti mora biti sastavljen u pismenoj formi, a potpisi
ugovornih strana moraju biti overeni od strane suda. Takoe, ugovor o prodaji nepokretnih stvari
koje drutveno - pravna lica stavljaju u pravni promet u okviru svog redovnog poslovanja mora biti
zakljuen u pismenoj formi. Ugovor o prodaji je dvostranoobavezan i teretan ugovor. On je po
pravilu, komutativan ugovor, jer je u trenutku njegovog zakljuivanja poznata visina i uzajamni odnos
prestacija, ali moe biti zakljuen i kao aleatoran ugovor, ako to nedvosmisleno proizilazi iz volje
ugovorenih strana (npr. prodaja budude etve). Ovaj ugovor je uvek samostalne, a ne akcesorne
pravne prirode, i uvek je kauzalan, jer je vidljiv osnov pravnog obavezivanja ugovornih strana.




1
Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.
3

2. BITNI ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI


Kod ugovora o prodaji bitan elemenat, oko koga se ugovorene strane moraju sporazumeti, da bi
ovaj ugovor zakljuen kao ugovor robnog prometa prometa, bio vaedi jeste roba. Cena nije bitan
elemenat ovog ugovora. Ako ona nije odreena niti odredljiva, kupac je duan da plati cenu koju
prodavac redovno napladivao u vreme zakljuivanja ugovora, a u nedostatku ove, razumnu cenu. Pod
razumnom cenom se smatra tekuda cena u vreme zakljuivanja ugovora, a ako se ona ne moe
utvrditi, onda cenu utvruje sud, prema okolnostima sluaja. Roba kao predmet ugovora o prodaji
mora biti u prometu. Ako je re o stvarima koje su u ogranienom pravnom prometu one mogu biti
predmetom ugovora o prodaji, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi. U skladu sa naim
pravom ugovor o prodaji moe da se odnosi na bududu stvar, pod kojom se podrazumeva stvar koja
u trenutku zakljuivanja ugovora ne postoiji ved de tek nastati. U skladu sa lanom 460 Zakona o
obligacionim odnosima, prodaja tue stvari obavezuje ugovaraa, ali kupac koji nije znao, ili nije
morao znati da je stvar tua, moe ako usled toga ne moe ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i
traiti nadoknadu tete. Ukoliko prodavac nije imao pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine na
prodatoj stvari u trenutku zakljuenja ugovora, on to pravo moe stedi u trenutku ispunjenja
ugovora, tj. isporuke robe, ime se gore navedeno pravilo moe razumeti i opravdati.
2


U pogledu odreivanja robe kao prdmeta ugovora, potrebno je da se ugovorene strane dogovore o
njenoj vrsti, a da koliinu, ukoliko je ne mogu odediti, uine odredivom. Kod individualn odreenih
stvari potreba je, po pravilu, njihov detaljni opis. Kod generikih stvari koliina robe se moe uiniti
odredivom izrazima "od......do" ili "oko". U pogledu kvaliteta robe, ukoliko ga stranke u ugovoru ne
odrede, a prodavcu je poznata namena za koju kupac kupuje robu, tada je duan da mu isporui
robu odgovarajudeg kvaliteta. Ako prodavcu namena robe nije bila poznata, duan je isporuiti robu
srednje kakvode. Cena se, kao novana naknada koju kupac duguje prodavcu za ustupljenu robu,
sastoji u novcu. Ukoliko se kao ekvivalent za primljenu robu, uz novac daju i neke stvari, da bi bilo
rei o ugovoru o prodaji, neophodno je da vrednost novca bede veda ili bar jednaka vrednosti stvari.
Cena se esto ugovara. Obino se utvruje u jednom novanom iznosu li se mogu sporazumno
odrediti i elementi na osnovu kojih de se cena opredeliti. Tada kaemo da je cena odrediva. Cena
moe biti i propisana. Ukoliko je ugovorena veda cena od propisane, kupac duguje samo iznos
propisane cene. Ako je u ugovoru naznaeno da je kupac duan da plati tekudu cenu, re je o ceni
utvrenoj zvaninom trinom evidencijom na tritu mesta prodavca u vreme kada je trebalo da
usledi ispunjenje ugovora. Odreivanje cene ugovorene strane mogu prepustiti tredim licima. U
skladu sa principom ekvivalencije, cena treba da ispuni i uslov pravinosti.



2
Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.
4

3.OBAVEZE PRODAVCA
Osnovne obaveze prodavca jesu da izvri isporuku robe i da garantuje za svojstva robe.

3.1. Obaveze isporuke robe
Isporuka se sastoji iz jedne ili vie radnji koje je prodavac duan da preduzme prema ugovoru, ili
uobiajenim pravilima ponaanja, kako bi se kupcu omogudila dravina robe. Nain isporuke robe
zavisi od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna, bestelesna ili telesna. Otuda isporuka moe biti
fizika kao faktika ili simbolika, ali i fiktivna. Uopteno reeno, prodavac je izvrio obavezu isporuke
robe kupcu, kada mu robu urui ili preda ispravu na osnovu koje se roba moe preuzeti.
3

Vreme isporuke moe se ugovoriti. Stranke to mogu uiniti preciziranjem datuma, odreivanjem
roka od zakljuivanja ugovora, ili vezivanjem vremena isporuke za neki dogaaj. Ako je rok odreen
okvirno, a nije ugovorom predvieno ko de ga precizirati to pravo pripada prodavcu. Izuzetak je ako
iz okolnosti sluaja proizilazi da to pravo pripada kupcu. Ako je rok isporuke odreen upotrebom
izraza"odmah" i sl. U skladu sa tumaenjem Optih uzansi za promet robom iz 1954 godine prodavac
de biti duan da isporuku izvri u roku od osam dana od dana zakljuivanja ugovora. Mesto isporuke
robe odreuju stranke ugovorom. Ako to nije uinjeno, a ne moe se odrediti na osnovu prirode,
svrhe i drugih okolnosti posla, prodavac je duan da robu isporui u mestu u kojem je imao svoje
sedite u vreme zakljuenja ugovora. Ako je vreme zakljuenja ugovora strankama bilo poznato gde
se roba nalazi, odnosno gde treba da bude izraena, isporuka se vri u tom mestu. Ako je ugvorem
prevoz robe, ali ne i mesto isporuke, smatra se da je predaja izvena uruenjem robe prevoziocu ili
licu koje oganizuju otpremu robe. Ako prodavac nije izvrio obavezu isporuke robe na vreme zapada
u duniku docnju. U tom sluaju kupac ima prava da:
1- Ostavi naknadni primerni rok za ispunjenje i da zahteva naknadu tete zbog docnje ili
2- Da raskine ugovor i trai naknadu tete zbog neispunjenja ugovorene obaveze
Kupac moe raskinuti ugovor samo ako je prodavcu ostavio naknadni rok za ispunjenje isporuke, a
prodavac ni u tom roku nije isporuku izvrio. Meutim, ako je iz prodavevog dranja vidno da ni u
naknadnom roku nede ispuniti svoju obavezu, odnosno ako je ostavljanje naknadnog roka protivno
prirodi posla, kupac moe raskinuti ugovor i bez ostavljenja tog primernog roka za ispunjenje. Isto
vai kod fiksne kupoprodaje, ako je rok isporuke bitan element ugovora.
Samo postojanje krivice prodavca, kao dunika u pogledu isporuke robe, ne utie na postojanje
docnje, ali utie na obavezu prodavca da kupcu naknadi tetu. Naknada tete za sluaj neispunjenja
moe se ispoljiti u vidu apstraktne i konkretne tete. Apstraktne teta se sastoji u razlici izmeu
ugovorene i trine cene robe na dan raskida ugovora. Apstraktnu tetu kupac ne mora dokazivati da
je pretrpeo. Kao trina cena smatra se tekuda cena na tritu mesta isporuke, odnopsno ako u tom
mestu roba nema tekudu cenu, uzima se tekuda cena trita koje bi ga moglo zameniti u datom
sluaju. Konkretnu tetu kupac dokazuje i ostvaruje kao naknadu za nju u vidu stvarne tete i izmekle
koristi, odnosno u vidu "kupovine radi pokride", ukoliko je, usled toga to mu prodavac nije isporuio
robu na vreme, nabavio robu na drugom mestu, po vedoj ceni.

3
Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.
5


3.2. Obaveza prodavca da isporui robu bez materijalnih i pravnih
nedostataka

U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, materijalni nedostatci na robi za koje prodavac
odgovara teba da postoje u asu prelaska rizika sa prodavca na kupca i treba da budu znatni.
Prodavac de odgovarati i za one materijalne nedosratke koji se pojave posle prelaska rizika na kupca,
ako su posledica uzorka koji je postojao pre toga. Nedostatak postoji :
1- ako roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrbu ili za promet
2- ako roba nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je
bila ili morala biti poznata prodavcu
3- ako stvar nema svojstva i odlike koji su izriito ili predutno ugovoreni, odnosno propisani
4- ako je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili
model pokazani samo radi obavetenja.
4

Shvatanje nae sudke prakse je da su doputena minimalna odstupanja os uzorka i to ako su
neizbena i od minimalnog uticaja na kvalitet, kao i ako su takva odstupanja u prometu te vrste.
Ugovaranje kvliteta prema uzorku pojavljuje se naroito kod prodaje robe preko trgovinskih putnika.
Prodavac nede odgovarati za nedostatke navedene pod prvom i tredom takom, ako su oni u asu
zakljuenja ugovora bili poznati kupcu ili nisu mogli ostati nepoznati. Ovo drugo de biti sluaj sa
nedostatcima koje bi briljivo lice sa prosenim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i sruke kao
kupac moglo lako poaziti pri uobiajnom pogledu robe. Ako je kupac mogao opaziti nedostatke, ali je
prodavac izjavio da roba nema nikakvih nedostataka, ili da ima odreena svojstva ili odlike, prodavac
de tada odgoarati za te nedostatke. Ovo pravilo se uklapa u princip savesnosti i potenja, kao jedan
od principa zakljuivanja i ispunjenja ugovora robnog prometa.
Kupac je duan, da robu koju prima pregleda na uobiajeni nain ili da je da drugom na pregled, im
je to prema redovnom toku stvari mogude. O vidljivim manama duan je obavestiti prodavca bez
odlaganj, odnosno kada je pregled izvren u prisustvu obeju strana, duan je da primedbe zbog
vidljivih nedostataka saopti prodavcu odmah. U skladu lanom 481 t. 3 Zakona o obligacionim
odnosima, iz 1978 godine ako je kupac otpremio robu dalje, bez pretovara, a prodavcu je pri
zakljuenja ugovora bila, ili morala biti poznata mogudnost takve dalje otpreme, pregled robe moe
biti odloen do njenog prispeda u novo mesto opredeljenja. Tada je kupac duan da prodavca
obavesti o nedostatcima im je po redovnom toku stvari mogao za njih doznati do svojih klijenata.
Kada roba ima skriveni nedostatak kupac je duan da o tom nedostatku obavesti prodavca bez
odlaganja. Meutim, ako ugovorom nije odreen dui rok, prodavac nede odgovarati za nedostatke
koji se pokau posle est meseci od isporuke robe. Skrivene mane robe su oni njeni nedostatci koji se
nisu mogli otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja robe. Obavetenje o nedostatku
mora sadrati detaljan opis nedostataka i poziv prodavcu da pregleda robu. Prava kupca u sluaju da
roba ima nedostatak kvaliteta su slededa :

4
Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.
6

1- pravo da zhteva od prodavca d aukloni manu robe. Ovo se pravo kupca redovno odnosi na
robu koja je individualno odreena (u praksi se to pratikuje recimo kod izrade maina po
porudbini)
2- pravo da zahteva da mu se roba isporui bez mana. Ovo je pravo primenjeno kog generikih
stvari
3- pravo da zahteva snienje cene, ime se kupac naknadno saglaava da prima robu bez mana,
ali usled tog zahteva da i eklvivalent u novcu bude srazmerno nii
4- pravo na raskid ugovora. Ovo je opte pravo koje jedna strana ima kod dvostranih ugovora,
kada druga strana ne ispuni svoju obavezu.
5

U prva tri sluaja kupac ima pravo na naknadu tete zbog zadocnjenja, odnosno zbog neurednog
ispunjenja, a u poslednjem sluaju ima pravo na naknadu tete zbog neispunjenja ugovorene
obaveze.
Ako je prodavac isporuio kupcu robu boljeg kvaliteta kupac je duan je da je primi. osim ako ima
interes da primi robu ba odreenog kvaliteta. Pri tome, kupac nije duan da plati viu
cenu.Prodavac odgovara kupcu u sluaju da isporui koliinu robe koja odstupa os ugovorene
koliine. Kada je predata manja koliina robe od ugovorene, kupac moe da raskine ugovor u
pogledu koliine koja nedostaje. On bi mogao da raskine i ceo ugovor ako ugovorena koliina ini
celinu, ili ako kupac ima opravdan interes da primi ugovorenu koliinu u celini. U skladu sa sudskom
praksiom, da li se ugovorena koliina smatra celinom ili ne, zavisi od vrste i prirode, odnosno od
njene namenske upotrebe, ali i od volje ugovorenih stranaka koje mogu predvideti da se ugovorena
koliina smatra celinom, iako to ona ne bi bila po svojoj prirodi. Ukoliko je prodavac generine robe
dao kupcu vedu koliinu od ugovorene, a kupac u razumnom roku ne izjavi da viak odbija, smatra se
da je primio taj viak, kojeg de biti duan da plati po istoj ceni.
6

Kupac koji odbije da primi viak isporuene robe ima pravo da trai od prodabvca naknadu za
pretrplenu tetu. Prodavac odgovara kupcu, ukoliko ukoliko roba ima pravni nedostatak. On kupcu
prua zatitu evikcije.
Da bi kupc stekao pravo na povradaj cene i naknadu tete usled pravnog uznemiravanja,
neophodnpo je da se ispune odreeni uslovi. Ptravno uznemiravanje postoji ako neko trede lice ima
odreena prava na isporuenoj robi, kojim pravima ometa ili iskljuuje kupevo pravo (raspolaganja,
odnosno svojine na robi). Prema tome potrebno je u konkretnom sluaju :
1- ustanoviti da je uznemiravanje od strane tredeg lica zasnovano na odreenom pravu
2- da je u prodavevom pravu svojine ili raspolaganja postojao pravni nedostatak, te on i nije
mogao preneti pravo bez nedostatka
3- da je kupac bio svestan, to znai da on za taj nedostatak nije znao, niti je morao znati
4- da je kupac obavesti o prodavca o pravnom uznemiravanju
Kupac nemora obavestiti prodavca o pravnom uznemiravanju ako je pravo tredeg lica oigledno
osnovano. Kupac koji se upusti u spor sa tredim licem i spor izdubi, a nije o sporu obavestio
prodavca, moe se pozvati na prodavevu odgovornost na nedostatke, izuzev ako prodavac dokae

5
Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.
6
Jovanovid A., Kisid S., Boid V., Poslovna ekonomija funkcije preduzeda, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2003.
7

da je on mogao odbiti zahtev tredeg lica da je bio na vreme i uredno obaveten od strane kupca.
Kupac nemora obavetavti prodavca ako se pokae da je njemu ved poznato da trede lice polae
neko pravo na stvar. Tada de ga pozvati da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije od
tredeg lica ili da mu isporui drugu stvar bez pravnog nedostatka. U sluaju evikcije, ugovor se
raskida po samom zakonu, a u sluaju da kupevo pravo bude unajmljeno ili ogranieno, kupac moe
po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati stazmerno snienje cene. U svakom sluaju kupac ima
pravo na naknadu zbog pretrpljene tete.
Prodavac garantuje kupcu za ispravno funkcionisanje robe. Savremeni promet je doneo nov vid
odgovornosti, po osnovu garancija za ispravno funkcionisanje stvari. Ona postoji nezavisno od
odgovornosti za materijalne nedostatke i paralelno sa njom. nastaje po osnovu garantnog lista, koje
izdaje prizvoa, a pri tome obuhvata i proizvoaa i prodavca. Prema tome, prodavac tzv. tehnike
robe koje je prodao kupcu garantni listu kojim proizvoa garantuje ispravno funkcionisanje robe u
odreenom roku, raunajudi od dana njene isporuke kupcu, u sluaju da roba ne funkcionie
ispravno, duan je na zahtev kupca :
1- da stvar popravi u razumnom roku, ili ako to ne uini
2- da umesto nje, preda stvar koja funkcionie ispravno
Ove zahteve kupac moe istadi kako prodavcu, taku tako i proizvoau koji su time solidarno
odgovorni kupcu. Ako ne izvri u razumnom roku popravku ili zamenu robe, kupac ima pravo
zahtevati, snienje cene ili raskinuti ugovor, uz obavezno pravo da trai naknadu tete. Ptrava kupca
prema proizvoau po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne godine, poev od dana kada je
od njega traio popravku ili zamenu.
7


4. OBAVEZE KUPCA
Osnovne obaveze kupca iz ugovor o prodaji jesu, obaveza preuzimanja isporuke i obaveza pladanja
cene. Kupac bi mogao sporazumno preuzeti i neke druge obaveze.
4.1. Obaveza preuzimanja isporuke
Kupac ima pravo da zahteva izvrenje obaveze prodavca, ali na njemu istovremeno i obaveza da
izvri preuzimanje robe. Preuzimanje robe sastoji se iz obavljanja potrebnih radnji, koje se prema
ugovoru ili prirodi posla neophodne da bi predaja bila moguda, kao i u odnoenju same robe. U te
radnje tako mogu da spadaju, dostavljanje potrebne ambalae u roku. Prema stanovitu nae sudske
prakse, prodavac ne moe sudskim putem prinuditi kupca da preuzme kupljenu robu, ali de zato
kupac zapasti u poverilaku docnju, ako neosnovano odbije da primi ispunjenje robe, odnosno ako
nepreuzme potrebne radnje da bi prodavac ispunio svoju obavezu isporuke robe. Postavlja se
pitanje, ko de snositi tetne posledice u sluaju propasti ili otedenja robe, u vremenu od zakljuenja
ugovora do prodaje. Prodavac ostaje vlasnik prodate robe sve do njene isporuke, te snosi rizik za
sluajnu propst ili otedenje robe. Kupac nede biti duan da plati cenu, a ako je cenu ved platio imade
pravo na njen povradaj. Ali ako je kupac zapao u poverilaku docnju, asa tim danom de rizik za

7
Jovanovid A., Kisid S., Boid V., Poslovna ekonomija funkcije preduzeda, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2003.
8

sluajnu propast ili otedenje robe predi na njega. Kupac u poverilakoj docnju ima obavezu da
prodavcu nadoknadi tetu koju je ovaj pretrpeo usled neblagovremenog izvrenja obaveze, kao i
trokove oko daljeg uvnja robe.
8

Trokove isporuke i one koji joj predhode snosi prodavac, a trokove odnoenja robe i trokove posle
isporuke snosi kupac. Ugovorene stranke mogu da se drugaije sporazumeju, to one esto i ine,
ugovaranjem tzv. transportnih klauzula.
Kada je kupac zapao u poverilaku, docnju prodavac je duan da uva robu panjom dobrog
privrednika i d au tom cilju preuzima potrebne mere. Roba se moe poloiti na uvanje kod stvarno
nadlenog suda mesta ispunjenja, predati na uvanje nekom tredem licu, ili prodati za raun
prodavca. Predaja robe javnom skladitu na uvanje za raun poverioca proizvodi dejstvo polaganja
kod suda. O izvrenoj predaji na uvanje dunik je duan da obavesti poverioca. Roba de se prodati
na javnoj prodaji ako je nepodesna za uvanje, ili su trokovi njenog uvanja nesrazmerni njenoj
vrednosti. Ako roba ima tekudu cenu ili su trkovi javne prodaje nesrazmerni njenoj vrednosti kupac
je moe prodati iz slobodne ruke. Ako je roba podlona brzom kvaru ili propadanju kupac de je
prodati bez odlaganja na najpogodniji nain. Prodavac je duan o nameravanoj prodaji da obavesti
kupca kad god je to mogude, a po izvrenoj prodaji da ga obavesti o postignutoj ceni i njenom
polaganju kod suda.
4.2. Obaveza kupca da plati cijenu

Kupac je duan da isplati cenu, kao odreenu sumu novca u iznosu koji je ugovoren ili propisan. Ako
neto drugo nije predvieno, kupac je duan da plati punu cenu odjednom, a ne u delovima. Takoe
ukoliko neto drugo nije ugovoreno, ili ako drugo neproizilazi iz prirodr i okolnosti posla, prilikom
ugovaranja uzastopne isporuke kupac je duan platiti cenu za svaku isporuku u asu njenog
preuzimanja. Ako je dat predujam on se uraunava u cenu prvih isporuka.
Ako je u ugovoru utvren rok pladanja cene, kupac je duan da plati cenu u tom roku. Taj rok moe
biti ugovoren pre isporuke (npr. kupovina u pretplati), istovremeno sa isporukom ili posle isporuke
(prodaja na poek ). Ako rok nije ugovoren, niti proizilazi iz obiaja, pladanje de se vriti u vreme kada
se vri isporuka robe.
Da bi prodavac bio obaveten da zahteva ispunjenje obaveze kupca, potrebno je da je on sam izvrio
svoju obavezu ili da je pokazao spremnost da je izvri. u suprotnom, kupac de modi da istakne
prigovor neispunjenja ugovora. Opte je pravilo da kupac duguje kamatu na cenu posle roka isplate,
ukoliko isplatu nije izvrio (zatezan kamata). Mogude je da se stranke meusobno sporazumeju o
uslovima i visini kamate (ugovorena kamata). Stopa ugovorene kamate ne moe biti via od stope
zakonske kamate (osim ako je kupac u docnji). Kupac je duan da izvri pladanje u mestu koje je
ugovoreno, ili ako to nije sluaj, u mestu koje proizilazi iz obiaja. Ako se ni tako nemoe odrediti

8
Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.
9

mesto pladanje, pladanje se vri u momentu isporiuke. Ako se cena mora platiti u momentu isporuke,
to se vri u seditu prodavca.
9

U pogledu kupeve docnje sa pladanjem cene, treba razlikovati situaciju kada je on robu primio, od
situacije kad mu roba jo nije isporuena. Kada kupcu roba nije isporuena, prodavac prodavac moe
traiti izvrenje ugovora u naknadnom primerenom roku i naknade tete zbog zadocnjenja. Kod
fiksnog ugovora o prodaji, kada je rok ispunjenja bitan elemenat ugovora, ne ostavlja se naknadni
rok za ispunjenje. Sledede prodavevo pravo je pravo na raskid ugovora i naknadu tere zbog
neispunjenja. Kada je kupcu roba isporuena, prodavac nemoe raskinuti ugovor, ved ima pravo da
trai ispunjenje ugovora, tj. pladanje cene i naknada tete zbog zadocnjenja. Ako prodavac bez
osnovnog razloga odbije prijem kupeve obaveze pladanje cene, on zapada u poverilaku docnju.
Ako je dunik bio u docnji, njegova docnja prestaje, odnosno prestaju tedi kamate. Dugovani iznos
kupac moe, u skladu o pravilima o polaganju dugovanog iznosa, poloiti na uvanje.

5. POSEBNE VRSTE UGOVORA O KUPOPRODAJI
5.1. Kupoprodaja sa pravom otkupa
Re je o takvom ugovoru u kome prodavac zadrava pravo da u odreenom roku uzme stvar natrag
od kupca uz povradaj cene. Re je o ugovoru ije konano pravno dejstvo zavisi od volje prodavca.
Njime se nesumljivo ograniava pravo kupca, koji ne moe za vreme trajanja prava otkupa da
raspolae sa robom. Mogude je ugovoriti da prodavac prilikom otkupa plati vie ili manje od kupovne
cene, ali treba voditi rauna o mogudem prekomernom otedenju. Ukoliko bi kupac u roku prava
otkupa otuio stvar tredem licu, prodavac nebi imao pravo da robu povrati od savesnog sticaoca, jer
nije njen vlasnik, ali bi imao pravo na naknadu tete od kupca. Re je o neimenovnom ugovoru kojeg
ne poznaje zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine.
10

5.2. Kupoprodaja sa zadravanjem prava raspolaganja, odnosno prava
svojine
Kupoprodaja sa zadravanjem prava raspolaganja, odnosno prava svojine je takva vrsta ugovora o
prodaji u kojem, prodavac zadrava pravo raspolaganja (svojine) na isporuenoj i prodatoj robi, sve
dok kupac ne isplati cenu. Dok ne isplati cenu kupac de imati samo dravinu na robi. U skladu sa
Zakonom o obligacionim odnosima, samo pokretne stvari mogu biti predmetom ove vreste ugovora
o prodaji. Kada kupac ne isplati cenu na vreme ili odbije da je isplati uopte, prodavac ima sva prava
koja pripadaju poveriocu u sluaju docnje dunika. Povradaj robe, prodavac kao vlasnik, moe
izdejstvovati podizanjem odgovarajude svojinske tube. Rizik za sluaj propasti ili otedenja robe od
kada je roba isporuena kupcu, snosi kupac.
5.3. Ugovor o kupoprodaji sa pravom pree kupovine
Ugovor o prodaji sa pravom pree kupovine je takav ugovor u kome se kupac obavezuje da izvesti
prodavca o nameravanoj prodaji robe odreenom licu, kao i o uslovima te prodaje ia da mu ponudi

9
Jovanovid A., Kisid S., Boid V., Poslovna ekonomija funkcije preduzeda, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2003.
10
Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.
10

da on kupi za istu cenu. Prodavac je duan da o svojoj odluci obavesti kupca u roku od mesec dana
od dana kada ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji tredem licu. Pravo pree kupovine
prestaje posle pet godina os zakljuivanja ugovora. Ovaj rok ugovorom moe biti skraen, ali
ugovoreno podruje se svodi na rok os pet godina. Trajanje zakonskog prava pree kupovine nije
ogranieno. Pravo pree kupovine prestaje po proteku pet godina od prenosa svojine robe na trede
lice. Ako je kupac prodao robu i preneo svojinu na trede lice nesavesno lice, ne obavetavajudi
prodavca, prodavac moe u toku od est meseci, raunajudi od dana kada je saznao za prenos,
zahtevati da se poniti i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima.

5.4. Kupovina na probu
Kupovina na probu je takav ugovor o prodaji, na osnovu koga kupac uzima robui pod uslovima da je
isproba u cilju utvrivanja da li odgovara njegovom eljama i pod uslovom da u toku utvrenom
ugovorom obiajem ili eventualnim primerenom roku, obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru.
Kod ove vrste ugovora o prodaji kupac stie ire pravo, od onog koje bi redovno imao kod osnovne
vrste ugovora o prodaji. Ova se vrsta kupoprodaje zakljuuje kada kupac ne moe na prvi pogleg da
utvrdi da li rob odgovara njegovim eljama, a kada prodavac eli da kupcu prui dokaz svoje
savesnosti u pogledu odreenih svojstava robe. Ako kupac po proteku odreenog roka ne obavesti
prodavca da li ostaje pri ugovoru, smatra se da je odustao od ugovora. Ako je roba predata kupcu da
bi je on isprobao do odreenog roka, a on je ne vrati bez odlaganja po isteku roka, ili ne izjavi
prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru. Ako je proba ugovorena da bi
se utvrdilo da li roba ima odreeno svojstvo ili da li je podoban n odreenu upotrebu, opstanak ovog
ugovora sa tzv. objektivnom probom, zavisi od toga da li roba zaista ima ta svojstva, odnosno da li je
podobna za odreenu upotrebu. Rizik za sluaj propasti ili otedenja robe snosi prodavac do kupeve
izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio duan da robu vrati
prodavcu.
11


5.5.Ugovor o kupoprodaji po uzorku ili modelu
Ugovor o prodaji po izorku ili modelu je takav ugovor kojim se prodavac obavezuje da kupcu preda
robu ilstog svojstva koje ima uzorak ili model. Kao to je ved bilo rei ukoliko prodavac isporui robu
saobrazno uzorku ili modelu, odgovarade po propisima odgovornosti prodavca za materijalne
nedostatke na robi. Ponaanje uzorka ili modela samo radi obavetenja i priblinog odreivanja
osobina stvari, bez obedanja saobraznosti, ini da prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti.
Odstupanje od uzorka do odreenih granica moe biti ugovoreno, ili se to podrezumeva prema
odgovarajudem ravnom strandardu. Uzorak je najede neznatan deo robe koja ini predmet
ugovora. Ako predstavlja vedu vrednost, pitanja raspolaganja, odnosno prava svojine na njemu,
reava se ugovorom ili obiajem. Prema pravilima robnog prometa, autentian j onaj uzorak kojeg sz
stranke zapeatile i n kom je etiketa potpisana od stranaka, ili uzorak koji je jedna stranka pod svojim
peatom predala drugoj ili uzorak koji je posrednik izdvojio i zapeatio svojim peatom.

11
Jovanovid A., Kisid S., Boid V., Poslovna ekonomija funkcije preduzeda, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2003.
11

5.6. Ugovor o kupoprodaji sa specifikacijom
Ugovor o prodaji sa specifikacijom je takav ugovor o prodaji u kome kupac zadrava prava da blie
odredi svojstva robe, o ijoj vrsti i koliini je postignuta saglasnost. Ukoliko to svoje pravo kupac u
odreenom roku (ugovoreni ili razumni rok) na iskoristi prodavac moe raskinuti ugovor, uz
nadoknadu tete ili moe sam obaviti specifikaciju prema njegovim saznanjima o kupevim
potrebama. O tome treba do obavesti kupca i da odredi razuman rok, za drugaiju specifikaciju.
12
Sprcifikacija se odnosi na blie odreenje dimenzija, oblika, boje robe koja ja predmet isporuke i
tome slino.
13

5.7. Kupoprodaja sa pravom preprodaje
Kupoprrodaja sa pravom preprodaje je takav ugovor o prodaji u kome kupac zadrava pravo da, u
odreenom roku, vrati prodavcu robu i od njega zahteva povradaj cene. Time se kupcu daje ire
pravo nego to ga inae ima a prodavcu se namede obaveza koju on kod obinog ugovora o prodaji
nema.

6. MEUNARODNI KUPOPRODAJNI UGOVOR
Pod pojmom meunarodni ugovor podrezumeva se onaj ugovor kod koga se jedna ugovorena strana
nalazi van granica zemlje ugovorene strane sa kojom je ugovor zakljuen. Sadrina meunarodnog
ugovora ima preteno politiki karakter (ugovor o miru, ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj saradnji i
sl.), meutim oni u sebi sadre politike principe koji omoguavaju razvoj meunarodnih
ekonomskih odnosa, odnosno nastanak meunarodnih privrednih ugovora i kao takvi oni su
najpogodnije sredstvo da se opti principi meunarodnog prava konkretizuju i da postnu obavezni za
zainteresovane strane. Meunarodni ugovori mogu biti dvotrani i viestrani. Dvostrani (bileterarni)
meunarodni ugovori su oni ugovori kod kojih se javljaju samo dve ugovorene strane koje pripadaju
razliitim zemljema, a viestrani (multilateralni) meunarodni ugovori su oni ugovori kod kojih su
prisutne ugovorene stran iz vie zemalja. Meunarodni privredni ugovori najede se javljaju u
poslovima uvoza, izvoza ili transfera roba i usluga,odnosno meunarodnim trgovinskim
poslovima,kao to su :
- meunarodna kupovina roba i usluga, elektrina energija i sl.
- maunarodno zastupnitva i posrednitvo
- meunarodni komisioni poslovi
- meunarodni skladini poslovi
- meunarodni poslovi osiguranja i reosoiguranja
- meunarodni poslovi koopreacije
- meunsrodni prevoz putnika, prtljaga i robe u svim saobradajnim granama
- meunarodni pediterski poslovi
- meunardni bankarski poslovi pladanja roba i usluga i drugi pravni odnosi u vezi da
transferom movca u meunarodnoj razmeni

12
Jovanovid A., Kisid S., Boid V., Poslovna ekonomija funkcije preduzeda, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2003.
13
Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.
12

- izvienje investicionih radova u inostranstvu i ustupanje investicionih radova stranom licu
pomorsko - tehnike i istraivake usluge na moru
- turistiki poslovi sa inostranstvom
- pruanje lukih i aerodromskih usluga u meunarodnom saobradaju organizovanje
meunarodnih sajmova i izlobi
- usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta robe u meunarodnom prometu
- usluge atestiranj i istraivanja u meunarodnom prometu
- prodaja strane robe iz slobodnih carinskih prodavnica
14

- obavljanje privrednih delatnosti u slobodnoj i carinskoj zoni
- obavljanje privredne delatnosti u inostranstvu
Meunarodne privredne ugovore mogu zakljuiti:
- Drava
- meunarodne organizacije opteg i regionalnog karaktera
- privredni subjekti i druga pravna lica
15

Drava moe biti subjekt meunarodnog privrednog prava, U prvom redu, drav uestvuje u
meunarodnim ekonomskim odnosima u svojstvu nosioca suverenih ovadenja. U tom svojstvu ona
omogudava stvaranje kako raznih pravnih okvira, tako i odgovarajudih ekonomskih i pravnih sitacija
za nastanak meunaronih poslovnih odnosa u koje de stupiti sa drugim subjektima meunarodnog
privrednog prava. Drava i neposredno ostvaruje razne poslove kako sa drugim dravama tako i sa
ostalim subjektima meunarodnog privrednog prava. Drava se javlja kao ugovorena strana kod
meunarodnog ugovora o meunarodnoj kupovini i prodaji raznih materijalnih dobara (itarica,
opreme, sirovina, naoruanja) i usluga. Kod ovog ugovora drava se moe pojaviti u ulozi kupca i
prodavca. Drava moe biti ugovorna strana i kod drugih poslovnih ugovora, kao to u npr. Ugovor o
zajmu, ugovor o teampi, ugovor o graenju, ugovor o posluzi, a isto tako i koa davalac garancija.
Meunarodne organizacije koje imaju svojstvo pravnog lica, takoe mogu biti subjekti
meunarodnog privrednog prava . Njihova je karakteristika da :
16

- svojim sporazumima, konvencijama, preporukama i drugim svojim aktima mogu stvarati
okvire i uslove za nastajanje odreenih maunarodnih odnosa
- neposredno kao privredni stupaju u meunarodne poslovne odnose
Imajudi u vidu delatnost meunarodnih organizacija razlikuju se opte i regionalne meunarodne
organizacije. One se meusobno razlikuju po tome to deltnost optih organizacije geogravski nije
ograniena, a kod regionalnih organizacija delatnost je ograniena na odreeni region. Privredni
subjekti u meunarodnom privrednom pravu mogu biti privredne organizacije i pravna lica pod
usluvom da ispunjavaju zakonom propisane uslove. Kod nas prema odredbama zakona o

14
Jovanovid A., Kisid S., Boid V., Poslovna ekonomija funkcije preduzeda, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2003.
15
Jovanovid A., Kisid S., Boid V., Poslovna ekonomija funkcije preduzeda, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2003.

16
Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.
13

spoljnotrgovinskom prometu za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa privredne organizacije i
pravna lica moraju ispunjavaju sledede uslove:
- da je optim aktom preduzeda ili drugog pravnog lica utvreno da de u okviru svoje
delatnosti obavljati i spoljnotrgovinski promet roba i usluga
- da su optim aktom preduzeda ili drugog pravnog lica utvreni poslovi i zadatci koje de
obavljati
- da preduzede ili pravno lice koje se bavi pruanjem usluga u spoljnotrgovinskom prometu
raspolae sa odgovarajudim sredstvima i opremom
Takoe jedan od uslova za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa preduzeda ili drugog pravnog lica
ke njihov upis u sudski rgistar. Kao i u domadem prometu meunarodni ugovori se zakljuuju nakon
usaglaavanja volja ugovorenih strana i to potpisivanjem ugovorenih strana ili prihvatanjem ponude
za sklapanje ugovor.



7. PRESTANAK UGOVORA

Ugovor o kupoprodaji prestaje :
- ispunjenjem ugovorenih obaveza
- sporazumno ugovrenih strana
- kompenzacijom
- Konfuzijom
- prestankom postojanja jedne ugovorene strane
- nemogudnodu ispunjenja ugovorenih obaveza








14

8.ZAKLJUAK

Pored toga to je u pitanju jedan klasian i najede praktikovan ugovor, odreivanje njegovog pojma
nije u teoriji proteklo bez tekoda, pa i upadljivih razlika. Iako je, prema tradicionalnom konceptu,
prenos svojine je jedna od osnovnih pravnih osobina ovog ugovora, ona ne nalazi uvek mesta u
definiciji ugovora o kupoprodaji. Kada se imaju u vidu uporedna zakonodavna reenja, onda se moe
redi da prema jednoj tezi pravosvojine u naelu, prelazi sa prodavca na kupca u trenutku zakljuenja
ugovora (tzv. transaltivno dejstvo kupoprodaje), pa, prema tome, nije ni potrebno u samoj definiciji
kupoprodaje istadi obavezu prodavca da prenese pravo svojine na kupca. Prenos te obaveze
neminovno proizilazi iz samog akta zakljuenja ugovora. Onog momenta kad je ugovor o kupoprodaji
punovano zakljuen, u principu, preneseno je i pravo svojine na prodatoj stvari, tako da prodaveva
obaveza da izvri prenos svojine, u stvari "umire u trenutku roenja". Prema ovoj tezi, dakle,
definicija kupoprodaje treba samo da izrazi obavezu prodavca na isporuku odnosno predaju stvari i
njegovu odgovornost za pravne i fizike nedostatke, a ne i obavezu prenosa svojine, poto se ova
realizuje samim aktom zakljuenja. Razume se, definicija kupoprodaje treba, s druge strane, da izrazi
i obavezu kupca na isplatu odreene cene. Naprotiv, prema drugoj tezi, koju naroito slede izvesne
kodifikacije graanskog prava iz prolog stoleda, prenos svojine je centralna taka u formuli kojom se
odreuje pojam kupoprodaje. To je zbog toga, to ugovor, prema ovoj tezi predstavlja samo izvor
prava i obaveza, a ne i akt koji je "sam po sebi" dovoljan da prenese pravo svojine. Da bi se prenos
svojine izvrio potrebno je da na osnovu ugovora usledi i jedan materijalni akt predaje stvari, za koji
se, u stvari, vezuje prenos prava svojine.
Praksa kae da je u najboljem interesu svih stranaka koje imaju neki posao da zakljue ili robu koju
treba da prodaju ili u bilo kom sluaju da zakljue pismeni ugovor.
Smatra se das u stranke bile prisutne ukoliko se ugovor sklopi usmeno, preko telefona,
teleprontera, raunara ili telegrama. Ukoliko se ugovor sklopi pismom ili telegramom, smatra se da
su stranke bile odsutne. Prisutni, kupac i prodavac, stavljaju potpies na svoj ugovor. Kod usmeno
sklopljenih ugovora i pored dostignute suglasnosti, i ako je punovaan, nema pismene potvrde, zato
se ovi ugovori lako probijaju i ne preporuuju se.









15

Literatura:
- Vasiljevic Mirko, Privredna drutva - Domace i uporedno pravo, Beograd, 1999.
- Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.
- Jovanovid A., Kisid S., Boid V., Poslovna ekonomija funkcije preduzeda, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.
__________________________________________________________________
- http://poslovno-pravo.blogspot.com






















16

Sadraj
1.Uvod ..................................................................................................................................................... 1
2. POJAM, POREKLO I PRAVNA SVOJINA KUPOPRODAJNOG UGOVORA ................................................ 2
2. BITNI ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI ............................................................................................. 3
3.OBAVEZE PRODAVCA ........................................................................................................................... 4
3.1. Obaveze isporuke robe ................................................................................................................ 4
3.2. Obaveza prodavca da isporui robu bez materijalnih i pravnih nedostataka ............................. 5
4. OBAVEZE KUPCA ................................................................................................................................. 7
4.1. Obaveza preuzimanja isporuke .................................................................................................... 7
4.2. Obaveza kupca da plati cijenu ......................................................................................................... 8
5. POSEBNE VRSTE UGOVORA O KUPOPRODAJI ..................................................................................... 9
5.1. Kupoprodaja sa pravom otkupa ................................................................................................... 9
5.2. Kupoprodaja sa zadravanjem prava raspolaganja, odnosno prava svojine ............................... 9
5.3. Ugovor o kupoprodaji sa pravom pree kupovine ....................................................................... 9
5.4. Kupovina na probu ..................................................................................................................... 10
5.5.Ugovor o kupoprodaji po uzorku ili modelu ............................................................................... 10
5.6. Ugovor o kupoprodaji sa specifikacijom .................................................................................... 11
5.7. Kupoprodaja sa pravom preprodaje .......................................................................................... 11
6. MEUNARODNI KUPOPRODAJNI UGOVOR ..................................................................................... 11
7. PRESTANAK UGOVORA ..................................................................................................................... 13
8.ZAKLJUAK ......................................................................................................................................... 14
Literatura: ............................................................................................................................................. 15