Antoni de Melo

BUENJE
vot |e ono to nam se deava dok smo obuzet drugm panovma
(linkovi ka poglavljima, Ctrl+klik da otvorite)
1. Da ste budn?
2. Oeku|ete pomo?
3. Koko smo skren prema
seb?
4. O naem udu
5. Put odrcan|a
6. Suan|e oduavan|e
7. Koko smo egost?
8. Carstvo |e ovde
9. Krah uz|a
10. Sta |e prosvet|en|e?
11. Samoposmatran|e
12. Ven zvot
13. Kako otkrt svo|e "|a"?
14. Sta |e nae pravo "|a"?
15. Negatvna osean|a
16. Od ega zavsmo?
17. Kako dostgnut sreu?
18. Sta |e koren nas|a?
19. Kako stupt u dodr sa
stvarnou?
20. Svesnost
21. Sta su etkete?
22. O uspehu u zvotu
23. Cetr koraka do mudrost
24. O probemu za
25. Somnabuzam
26. Kako men|at sebe?
27. Buden|e
28. Kakva |e promen|ena nost?
29. Na kra|u |e samo utan|e
30. Kako zgubt sebe?
31. Sta |e na|vredn|e u nama?
32. Treba potskvat ze|e?
33. Kako zvet sada ovde?
34. Kada grmo uspomene
35. Po|mov stvarnost
36. Re ko|h nema
37. Ftrrana stvarnost
38. Robov c|eva
39. Sta |e prava |ubav?
40. Skrven program
41. Sta |e smsao zvota
42. Smrt "sebe"
43. Intuc|a razumevan|e
44. L|ubav |e nezrecva
45. Gub|en|e kontroe
46. Suan|e zvota
47. Kra| anaze
48. Mrtv pre vremena
49. Zem|a |ubav
50. Probudte se u zvot
Anton de Meo roden |e 1931. godne u Bomba|u (Ind|a). Prvobtno teoog
pshoterapeut, na kra|u |e postao duhovn ute|. Umro |e 1987. godne u N|u|orku. Ctavog
zvota trudo se da otvor o |udma, kako b posta svesn sebe vrednost posto|an|a. Ova
kn|ga |e stenogram posedn|h n|egovh predavan|a, posveenh stn, |ubav duhovnom
prosvet|en|u. Pred nama |e n|egova zvotna fozof|a, putkoaz ka buden|u duha novom
zvotu "da bsmo na|zad vde |asno, pogedom ko| n|e zamag|en strahom ze|om, da
hrabro zvmo sada ovde, prozv|ava|u svak nov trenutak sveznom deteta".
1. a li !te "#dni$
Vena |ud |e, nezna|u to, uspavana. Rada|u se uspavan, zve uspavan, zene se
uda|u uspavan, podzu decu uspavan, umru uspavan, da se nkad stvarno ne probude.
Nkada ne uspeva|u da shvate epotu udesnost onoga to nazvamo |udskom
egzstenc|om.
Sv mstc ovog sveta, ko|a god da |e n|hova reg|a fozof|a, sazu se u |ednom: da |e
sve dobro, sve |e dobro. Cak ako caru|e haos, sve |e dobro. To |e, naravno, udan
paradoks.
Pa pak, vena |ud nkada ne uspeva da shvat kako |e sve dobro, |er su utonu u san.
ve u komaru.
|edan ovek upa na vrata sobe svoga sna. "Car", kaze, "probud se!" "Neu da
ustanem, tata", odgovor mu Car. Otac ve: "Usta|, mora u kou!" "Neu da dem u
kou", kaze Car. Otac ga pta: "A zato nee?" Iz tr razoga," kaze Car. "Kao prvo, koa
m |e dosadna; drugo, uenc m se ruga|u; a tree, mrzm kou." Otac mu onda uzvrat:
"Dobro, sad u |a teb re tr razoga zbog ko|h mora da ode u kou; kao prvo, to |e tvo|a
duznost; drugo, |er ma etrdeset pet godna; a tree, |er s drektor."
Probudte se! Probudte se! Odras ste. Nste ve ma da samo spavate. Probudte se!
Prestante da se zabav|ate svo|m grakama.
Vena |ud tvrd kako hoe da zadu z de|eg vrta, a ne treba m verovat. Ne veru|te
u to! L|ud samo zee da povrate svo|e poom|ene grake. "Vratte m mo|u zenu. Vratte m
mo| posao. Vratte m mo| novac. Vratte m mo| uged, mo| uspeh."
To |e ono to |ud zee: samo nove grake. Sve |e u tome. Cak e vam na|bo| pshooz
re da |ud u sutn ne zee da budu zeen. On samo traze oakan|e; zeen|e b bo
preve bono.
Buden|e n|e pr|atno. Covek epo ez u krevetu, buden|e ga samo uznemr. Zato mudrac
ne pokuava da probud |ude oko sebe.
Nadam se da u umet da budem mudar u ovo| prc, ne unm n na|man| pokua| da
vas probudm, ako spavate. To se mene u stvar ne te, pored toga to vam povremeno
kazem: "Probudte se!" |a samo treba da produzm napred svo|m putem, da da|e gram
svo| pes. Ako prhvatte neto od toga, dobro |e; ako ne prhvatte, vaa stvar. Kao to kazu
Arab|an: Prroda ke |e uvek sta, a od n|e raste trn|e u pustn| cvee u oaz."
nazad na vrh
%. &'ek#jete li pomo($
Mste da u nekom pomo? Ne! O, ne, ne, ne, ne ne! Ne oeku|te od mene da kome
pomognem. |a ne oeku|em n da kome nakodm. Ako vam bude kodo, za to ste sam
odgovorn; ako vam pomogne, to |e samo vaa zasuga. Zasta |e tako!
Veru|ete mozda da e vam |ud pomo? N|e tako. Veru|ete da e vam |ud pruzt
podrku? Uopte n|e tako.
Na |ednom kursu grupne terap|e, zena ko|a |e ba upravnk |ednog nternata, reka m
|e: "Msm da me mo|a drektorka ne podrzava." "Zato to mste?" uptao sam |e. "Eto,
mo|a drektorka nkada ne doaz u nternat", odgovora m |e. "Nkada nsam ua n re
pohvae krtke od n|e." Onda sam |o| rekao: "U redu, zamsmo da |a pozna|em vau
drektorku. Zamsmo da ak tano znam ta ona ms o vama. I eto, |a vam kazem
(zgrava|u pretpostav|enu) - "Cu|te, Lnda, nkad ne doazm da vas obdem samo zato to
u vaem nternatu sve funkcone kako va|a. Tu nema nkakvh probema. Znam da |e to
vaa zasuga, tako da |e sve u redu. " I, kako se sada oseate?" "Odno", odgovora |e.
"Dobro", rekao sam, "da bste hte da zadete z prostor|e na nekoko mnuta? To |e deo
vezbe."
Lnda |e zaa. Dok |e ba napo|u, rekao sam ostama u grup: "|a sam da|e
drektorka, vaz? Lnda |e na|gora upravnca ko|a |e kad voda nek od nah nternata. U
sutn, ne odazm u n|en nternat samo zato to ne mogu da podnesem to to ona tamo
rad. To |e zasta uzasno. A ako |o| kazem stnu, te srote uence samo e |o ve stradat.
Zamenemo |e za godnu dve - ve prpremamo |ednu osobu za to. U meduvremenu,
smsa sam da |o| kazem nekoko eph re da bh |e odobrovo|a. Sta mste o svemu
tome?"
"Mozda |e to bo |edno reen|e u takvo| stuac|", odgovor su m. Uveo sam zatm
Lndu ptao |e da se da|e dobro osea. "Naravno", reka |e.
Cn|enca |e da ugavnom samo konstruemo svo|e ms osean|a, nezavsno od
ob|ektvne stvarnost, za|edno sa ubeden|em da nam drug |ud pomazu.
Mste da mozda pomazete nekome zato to ste za|ub|en? Lepo, kazau vam neto.
Nkada nste za|ub|en u nekoga. Za|ub|en ste samo u de|u o odredeno| osob, unapred
stvorenu de|u dktranu nadom. Razmste mao: nkada nste n u koga za|ub|en -
za|ub|en ste samo u de|u, u svo|u predrasudu o odredeno| osob. Tako se od|ub|u|e, zar
ne? Samo se vaa de|a men|a.
"Kako s mogao da me razoara kad sam toko verovaa u tebe?" kazaete nekom.
|este zasta toko verova u tu osobu? Ne, nkada. Probudte se! Takvo ubeden|e samo
|e rezutat pran|a mozga ko|em ste od maena podvrgnut. Nkada ne veru|emo u druge
|ude. Ono u ta veru|emo samo |e sopstven sud o odredeno| osob. Na ta se onda zate?
Cn|enca |e da nkome n|e pr|atno da przna kako mu |e prosudvan|e bo pogreno. N|e
ba askavo prznat tako neto, zato |ud rad|e govore: "Kako s mogao da me
razoara?"
Vraam se, dake, na poentu - |ud u sutn ne zee da odrastu, ne zee da se promene,
ne zee da budu sren. Kao to m |e neko |ednom rekao: "Ne pokuava| da h un
srenm, samo e nastradat. Ne pokuava| da nau svn|u da peva - samo e strat
vreme, a svn|a e samo da se nervra."
|edan ovek uaz u kafe, sedne vd da tp za susednm stoom ma bananu u uvetu -
bananu u uvetu! Covek poms: "Mozda b trebao da mu kazem?... Ma neu, ta me se to
te." A sve to pone da ga progan|a. Na kra|u, pose dve-tr ace, obrat se tpu za
susednm stoom: "Pardon... ova|... znate, mate bananu u uvetu." A tp mu kaze: "Mom?"
Covek mu ponov: "Imate bananu u uvetu." "Mom, ta ste rek?" kaze mu tp. "IMATE
BANANU U UVETU!" prodere se ovek. "Mao gasn|e", uzvrat mu ova|. "Imam bananu u
uvetu!"
Prema tome, uzaudno |e. Okan se, okan, govore m. Rec to to ma ukon se. Ako m
pomogne -dobro |e; ako ne pomogne - nkom nta!
nazad na vrh
). *oliko !mo i!kreni prema !e"i$
Prvo to treba da shvatte, ako zasta nameravate da se probudte, |e da to ne zete. Prv
korak ka buden|u |e da dovo|no skreno prznamo sam seb kako to uopte n|e pr|atno.
V ne zete da budete sren. Hoete |edan ma test? Proba|mo: treba nam samo
mnut. Mozete da zazmurte dok reavate, da to radte otvorenh o|u -nebtno |e. Mste
na nekog koga mnogo vote, nekoga ko vam |e bzak, nekoga ko vam |e zasta dragocen,
pokua|te da mu u msma kazete: "Ve m |e stao do mo|e sree nego do tebe."
Pazte ta se dogada. "Ve m |e stao do mo|e sree, nego do tebe. Kada bh brao, uvek
bh zabrao sreu." Kok su se od vas oset kao egost zgovorv ove re? Mnog, n se.
Shvatate do ko|e smo mere podvrgnut pran|u mozga?
|er, m kao da smo prmoran da se uptamo: "Kako mogu da budem takav egosta?" A
razmste ko |e stvarno egosta. Zamste nekoga ko b vam rekao: "Kako s mogao da
bude takav egosta da t tvo|a srea bude vazn|a od mene?" Zar vam ne b doo da
odgovorte: "Izvn, a kako t moze da bude takav egosta, kad oeku|e da tebe stavm
znad svo|e sree?"
|edna zena m |e praa kako |e n|en u|ak, svetenk u okano| crkv, uvek pon|ao
besedu recma: "Samo |e zrtva dokaz |ubav; mera |ubav |e atruzam."
Savreno! Uptao sam |e: "Da bste pozee da vas vom po cenu svo|e sree?" "Da",
odgovora |e. "A v mene?" uptao sam. "Da", reka |e.
Zar to n|e udesno? Ona b voea mene po cenu svo|e sree |a bh voeo n|u po cenu
mo|e sree. I tako, ma bsmo dve nesrene osobe, a zvea |ubav!
Ne zemo, zna, da budemo sren. emo druge stvar. , |o bo|e - ne zemo da
budemo bezusovno sren. Spreman sam da budem srean pod usovom da se des ovo
ovo ono.
A to |e u osnov kao kad bste rek svom pr|ate|u Bogu bo kome: "T s mo|a
srea. Da nemam tebe, odrekao bh se sree."
Veoma |e vazno da shvatte ova| mehanzam. M ne mozemo zamst da budemo sren
bez odgovara|uh usova. Zasta |e tako. Nauen smo da svo|u sreu povezu|emo sa tm
usovma.
To |e, dake, prvo to b trebao unt ako hoemo da se probudmo, ako hoemo da
vomo, ako hoemo sobodu, radost, spoko|stvo prosvet|en|e. U tom smsu, duhovn rad
|e na|korsn|a stvar na svetu. |er, to n|e n samost, n prvrzenost, n regoznost, n
obozavan|e - samo duhovn rad vod prosvet|en|u, buden|u, buden|u!
Posmatra|te teskobu ko|a caru|e svuda oko nas, posmatra|te usam|enost, strah,
konfuz|u, konfkte u srcma |ud, unutran|e spo|an|e sukobe. Zamste da vam neko
pruz mogunost da se svega toga osobodte. Zamste da vam neko pruz mogunost da
zaustavte to uzasno traen|e energ|e, zdrav|a, emoc|a - posedcu svh th konfkata
konfuz|a. Zamste da vam neko pokaze put ko|m mozemo post da zasta vomo |edn
druge, da budemo spoko|n, potpuno prozet |ubav|u. Mozete da zamste ta korsn|e
od svega toga? Medutm, ma |ud ko| tvrde da |e vek bzns korsn|, da |e potka
korsn|a, da |e nauka korsn|a.
Kakva |e uopte korst od san|a oveka na Mesec kada ne uspevamo da zvmo na
Zem|?
nazad na vrh
+. & na,em l#dil#
Da |e pshoog|a korsn|a od duhovnog rada? Nta n|e korsn|e od duhovnog rada.
Sta moze da un srot pshoog? Moze samo da sman| napetost. I |a se bavm
pshoterap|om, a kada m se des da moram zabrat zmedu pshoog|e duhovnog rada,
u men dode do konfkta. Ptam se da posto| neko ko shvata o emu govorm. |a sam to
shvato tek nakon mnogo godna.
Pokuau da ob|asnm. Godnama nsam shvatao |ednu n|encu, sve dok |ednog dana
nsam na|ednom otkro kako |ud mora|u dovo|no da pate u |ednom odnosu da b se
konano razoara u pogedu svh odnosa. Zar to n|e uzasno? L|ud mora|u mnogo da pate
u |ednom odnosu pre nego to. se probude kazu: "Dosta m |e! Mora da posto| nek bo|
zvot, nek zvot ko| n|e zasnovan na zavsnost od drugh |udskh ba."
A ta sam |a rado, kao pshoterapeut? L|ud su doaz da m zoze svo|e probeme u
odnosma, u komunkac| sa drugma sno, a |a sam m koko-toko pomagao. A
przna|em da to ugavnom nta n|e vredeo, |er |e samo pomagao |udma da da|e
spava|u. Mozda |e trebao da t |ud mao ve pate. Mozda |e trebao da dodrnu dno kazu:
"Dosta m |e svega." Samo kada nam |e dosta da nam |e svega dosta otvara se zaz.
Vena |ud odaz kod psh|atra pshooga da b seb oaka zvot, a ne da b na
zaz z stuac|e u ko|o| se naaze.
Srot pshooz poteno rade svo| posao. Posto|e sua|ev gde pshoterap|a pruza
stvarno neophodnu pomo, |er kad se neko nade na vc uda, onda moze da ode u
pshozu u drugu kra|nost, mstczam. Sta |e mstka - suprotno od uda.
Znate ko| |e znak buden|a? Trenutak u kome se ptamo: "|esam |a ud, su to sv
osta?"
Zasta |e tako. |er m smo stvarno ud. Ctav svet |e ud. |edn razog to nsmo zatvoren
u udnce |e to nas ma preve.
Dake, ud smo. vmo potapa|u se suudm de|ama o |ubav, odnosma s drugm
|udma, sre, radost svemu ostaom. Stekao sam ubeden|e kako smo do te mere ud da,
kad se sv sazu u neemu, onda to mora bt pogreno!
Svaka nova de|a, svaka veka de|a, poteka |e od man|ne ko|u |e no |edan ovek.
Covek ko| se zvao Isus Hrst - man|na ko|u n |edan ovek. Sv su govor druk|e od
onog to |e on govoro. Buda - man|na ko|u n |edan ovek. Sv su govor druk|e od
onog to |e on govoro. Msm da |e Bertrand Rase rekao: "Svaka veka de|a na poetku |e
svetogrde."
Lepo, ovde ete ut tavu ser|u svetogrdnh z|ava. "On |e huo!" L|ud su ud, mahnt,
to pre to shvatte, bo|e e bt za vae mentano duhovno zdrav|e. Ne uzda|te se. Ne
uzda|te se u svo|e na|bo|e pr|ate|e. Budte skeptn u kontaktu s na|bo|m pr|ate|ma.
Veoma su vet, kakv ste v u kontaktu s drugma, ak ako toga nste svesn. O, kako ste
dovt|v, vet prepreden. Vek ste gumc.
Ne askam vam preve, nadam se. A ponav|am: v ne zete da se probudte. Samo
gumte, a nste n svesn toga. Mste da ste vro osea|n. Ah! U poreden|u s km? Cak
zrtvovan|e samog sebe pr|a, zar ne? "rtvu|em se! vm u skadu sa svo|m deama." A
dob|ate neto za uzvrat, zar ne?
Uvek se dob|a neto za uzvrat, sve do samog trenutka buden|a. I tako, eto nas ovde -
prv korak. Przna|te seb da ne zete da se probudte. Zasta |e teko probudt se kada |e
ovek prnuden, pod hpnozom, da od bezvrednog pareta papra ms da |e ek na mon
doara. Kako |e teko odvo|t se od tog pareta papra!
nazad na vrh
-. .#t odri/anja
N odrcan|e n|e pravo reen|e. Svak put kada se odreknemo neega, obman|u|emo
sebe. Cega se odremo? Svak put kad se odreknemo neega, osta|emo zauvek vezan za
predmet odrcan|a. |edan nd|sk svetenk |e rekao: "Kad god m dode neka prosttutka,
samo govor o Bogu. Kaze m: 'Sta sam zvota ko| vodm. Treba m Bog.' Medutm, kad god
m dode nek svetenk, ta| pra samo o seksu."
Zasta |e tako - kad se odreknete neega, osta|ete zauvek vezan za to. Kad se borte
protv neega, zauvek ste vezan za to. Sve dok se bormo s nem, da|emo mu mo.
Da|emo mu mo |ednaku ono| ko|u tromo u to| borb.
Ovo se odnos ak na komunzam, kaptazam sve ostae stvar. Treba, dake,
"prhvatt" svo|e demone |er m se, bore se protv n|h, da|e mo. Zar vam to |o nko n|e
rekao? Kad se odreknemo neega, osta|emo vezan za to. |edn zaz |e u tome da ne
dozvomo da budemo prevaren. Nemo|te se odrcat, ve ne dozvote da budete prevaren
Pokua|te da shvatte pravu vrednost neega nee vam bt potrebno da se odrete - |ed-
nostavno, samo e vam spast z ruku.
Naravno, ako ne razumete ovo to vam govorm, ako ste toko hpnotzovan da mste
kako ne mozete bt sren bez neke stvar, neke druge, tree, onda ste u kopc. To to
pokuavam da unm za vas n|e ono to vam nud takozvana duhovnost - da vas natera na
zrtve, na odrcan|e od mnogh stvar. To |e sasvm uzaudno. I da|e bste osta uspavan.
Ono to treba da vam pomogne |e da shvatte, shvatte, shvatte. Kad bste shvat,
od|ednom b vam ponestaa ze|a za konkretnm ob|ektom od koga zavs vaa srea. Sto
zna: ako se probudte, nestade vam ze|a za tm ob|ektom.
nazad na vrh
0. 1l#,anje i od#'avanje
Neke od nas probud opora stvarnost zvota. Toko patmo da se na|zad probudmo. A
|ud se samo sudara|u sa zvotom, uvek nanovo. Samo kruze u somnabunom stan|u.
Nkada se ne bude. Osm toga, nkad ne pomse da |e mogu drug nan zvota. Nkada ne
pomse da mozda posto| bo| nan zvota. Sve u svemu, ako neko |o n|e dovo|no
zub|an od zvota ako n|e dovo|no pato, posto| |o |edan metod buden|a: suan|e. To ne
zna da treba da prhvatte ovo to vam govorm. Kada kazem "suan|e", ne msm na to.
Veru|te m, bez kakvog |e znaa|a da prhvatate ovo to vam govorm, |er se
prhvatan|e neprhvatan|e odnos samo na re, po|move teor|e, a sve to nema nkakve
veze sa stnom. Istna se nkada ne zrazava rema. Istna se spozna|e znenada, pote z
odredenog stava. V, dake, mozete da se ne sozte sa mnom, pa da pak, uprkos tome,
spoznate stnu. A zato |e potreban otvoren stav, vo|a da se otkr|e neto novo. To |e ono
to |e vazno, a ne da se koko se uopte sazete sa mnom.
Na kra|u kra|eva, na|ve deo onog to vam govorm |e teor|a, a n|edna teor|a ne moze
adekvatno da obuhvat stvarnost. |a, zna, ne mogu da vam govorm o stn, ve samo o
preprekama da se spozna stna. N|h mogu da opem, a samu stnu ne mogu. Nko to ne
moze.
Mogu samo da vam opem az ko|ma obman|u|ete sebe, sve dok ne budete u stan|u da
h odbacte. Mogu da dskutu|em s vama o vam ubeden|ma sstemu ubeden|a ko| vas
ne nesrenm. Mogu samo da vam pomognem da se odute od svega toga. Kada zademo
na stazu duhovnog prosvet|en|a, |edna stvar ko|u treba naut |e ba to: oduavan|e,
oduavan|e, oduavan|e od svega to ste nau. Potrebna |e vo|a za oduavan|em, za
suan|em. Suate , mozda, kako to vena |ud n, da bste na kra|u potvrd u seb ono
to ste pre toga ms? I suate da bste otkr neto novo? To |e veoma vazno.
Uspavanm osobama n na|man|e n|e ako da prhvate otkr|u neto novo. Isus |e doneo
dobru vest, pa |e pak odbaen. Ne zato to |e ba dobra, ve zato to |e ba nova. Sv m
mrzmo ono to |e novo. Zasta ga mrzmo! Sto se pre suomo sa ovom n|encom, bo|e e
bt. M ne zemo nove stvar, pogotovo kad nas uznemrava|u, pogotovo kad vode promen.
A posebno kada nameu prznan|e: "Nsam bo u pravu. Greo sam."
Seam se susreta s |ednm svetenkom starm osamdeset sedam godna, u Span| - on
|e nekada bo mo| ute|, u Ind|, trdesetak godna ran|e. I on |e bo prsutan na |ednom
ovakvom semnaru. "Steta to te nsam suao pre ezdeset godna", rekao m |e na kra|u.
"Zna, bo sam u zabud tavog zvota."
Neverovatno |e ut tako neto! To |e kao da ugeda neko od svetskh uda. To |e,
pr|ate| mo|, vera! Otvorenost prema stn, bez obzra na posedce, kud god nas odovea,
ne zna|u ak n kuda e nas odvest. To |e stnska vera. Ne ubeden|e, ve vera. Ubeden|a
nam uva|u veku sgurnost, vera to nema. Covek ne zna gde e zavrt. Spreman |e da
sua, da prat, otvoren |e, otvoren za sve!
Medutm, bt otvoren ne zna navnost, ne zna da treba progutat sve to vam se
govor. Npoto! Sve to govorm mora se podvrgnut dskus|. A takvo| dskus| treba pr
otvorenog stava, bez predrasuda. Sve treba podvrgnut dskus|.
Sette se dvnh Budnh re: "Monas uenc ne treba da prhvate mo|e red z
potovan|a, ve treba da h procene kao to zatar n sa zatom - see ga, brus, vaga,
top."
Kad se tako ponaate, to zna da suate. Un ste, dake, |o |edan vek korak ka
buden|u. Prv korak, kako sam ve rekao, bo |e u spremnost da prznate kako ne zete da
se probudte, da ne zete da budete sren. Unutar vas posto|e nebro|en otpor.
Drug korak |e u spremnost da razumete, da suate, da zozte dskus| tav svo|
unutran| sstem ubeden|a. Ne samo regoznh, potkh, soc|anh pshookh
ubeden|a, ve svh ubeden|a u vama. Da budete spremn na ponovnu procenu svh
ubeden|a, kao u Budno| metafor. |a u vam pruzt nz mogunost da to unte.
nazad na vrh
2. *oliko !mo egoi!ti$
Mosrde |e, u sutn, n nteres preruen u oveko|ub|e. Vama |e mozda teko
prhvatt da ma sua|eva kada nste stnt u svom nasto|an|u da budete osea|n pun
poveren|a prema drugma. Po|ednostavu ovu temu tako to u ot u kra|nost, bar za
poetak.
Posto|e dva tpa egozma. Prv |e kada nam |e zadovo|stvo da sam seb ugadamo. To |e
ono to obno nazvamo egocentrnost. Drug |e kada nam |e zadovo|stvo da ugadamo
drugma. To |e rafnran| tp egozma. Prv tp |e ogedn|, a drug |e skrven, ponekad
veoma skrven, zato |e opasn|, |er nam uva osean|e da smo zuzetn. Medutm, kad se
sve sabere, mozda nsmo tako zuzetn.
Pozna|em |ednu zenu ko|a zv sama posveu|e dosta vremena drugma u paroh|. A,
ona przna|e kako to u sutn rad z egozma - osea potrebu da bude korsna, tako to da|e
nek svo| doprnos svetu. U svakom sua|u, ona zna da tada drug ma|u potrebu za n|om,
pa |e korst obostrana. Ona |e gotovo prosvet|ena! Sv mozemo ut od n|e. Ona kaze: "|a
neto da|em neto uzmam." U pravu |e. Odaz da pomogne, da|e neto neto uzma. To
n|e mosrde, ve prosvet|en n nteres.
V sgurno pozna|ete osean|e zadovo|stva ko|e u nama bud n mosrda. A to |e
suprotno oveku ko| kaze: "Sta |e posebno u tome to sam uno? Dao sam neto, dobo
sam neto. Nsam zam|ao da nm dobro deo. Mo|a eva ruka gnorsaa |e to to rad
desna." Zasta, dobrota se na|ve ste kada nsmo svesn da nmo dobro. I, kako |e
rekao vek Suf: "Svetac |e takav sve dok to ne sazna."
Pokuavam da zamsm neku akc|u u ko|o| na egozam ne uaz u gru, gde |e osoba
budna gde to to ona n bva ostvareno zahva|u|u n|o|. U tom sua|u, akc|a se
pretvara u dogada|. A pak, gotovo uvek |e umean n nteres. Cak kad se ogran na
msao: "Bu upamen kao hero|", : "Ne bh mogao da|e da zvm da to nsam uno; ne
bh mogao da zvm sa sveu da sam pobegao."
A, ponav|am, ne mogu da sk|um n drugu vrstu akc|e, |er ne kazem da ne posto| n
|edna akc|a u ko|o| na ego ne uaz u gru. Verovatno da posto|. Medutm, uzmmo prmer
vo|nka ko| gne za svo|u zem|u. Mnoge takve smrt me uznemrava|u. Ptam se da su
rezutat pran|a mozga. Msm da su mnog muenc, |ud ko| za neku de|u zrtvu|u sebe,
podvrgnut ndoktrnac|. Musmansk muenc, budstk muenc, hransk muenc,
komunstk muenc - mnog od n|h rezutat su pran|a mozga. U n|hovm gavama |e de|a
da treba umret, da |e smrt veka stvar.
Ne kazem da ne posto| sta motvac|a, samo kazem da sve to radmo, radmo
ugavnom u sopstvenom nteresu. Sve. Kada se neto n u me Hrsta, da |e to egozam?
Da. Kada se neto n za ne|u |ubav, da |e to egozam? Da. Kada se neto n za ne|u
|ubav, uvek |e u sopstvenom nteresu. Uzmmo da prehran|u|ete pet stotna dece dnevno.
To vas uzdze u sopstvenm oma? Pa neete se va|da oseat oe zbog toga?
Nek |ud rade odredene stvar samo zato da se ne b osea se. I to nazva|u
mosrdem. To to ne, ne zbog osean|a krvce. A gde |e tu |ubav? Medutm, hvaa
Bogu, kad v neto nte za druge, to vam pr|a. Odno! V ste zdrav |ud, |er ne kr|ete
svo| n nteres. A to |e zdravo.
Posto|e, dake, dve vrste egozma; mozda |e trebao da kazem tr. Prva, kada seb
prutmo zadovo|stvo da ugodmo samom seb. Druga, kada seb prutmo zadovo|stvo da
ugodmo drugma. Ponav|am, nemo|te se preterano ponost takvm stvarma, nemo|te
mst da ste vek. V ste norman |ud, neto rafnran|eg ukusa. Va |e ukus da budete
dobr, to n|e kvatet vaeg duha. Kada ste b deca, voe ste okoadce; sada, kad ste
odras, mozda ve cente neku smfon|u. Ukus vam se pobo|ao, a da|e zadovo|avate
sebe, samo to to nte tako to ponekad ugodte drugma.
Posto| trea vrsta egozma, ona na|gora: kada nte neko dobro deo da se ne bste
osea krvm. Dobronstvo vam ne pruza zadovo|stvo; naprotv, od toga vam |e muka. To
|e neto to mrzte. Cnte zrtve u me |ubav, a patte, zate se. Ah, koko mao znate o
seb ako mste da ne nte takve stvar!
Kad bh mao po |edan doar za svak trenutak ko| sam proveo rade neto to m n|e
pr|ao, sada bh bo m|arder. Znate ve kako to de.
"Mogu da porazgovaram veeras sa vama, Oe?"
"Naravno, samo zvote."
Ne zem da razgovaram s n|m, muka m |e od toga. Veeras hou da pogedam neto
na teevz|, a kako da ga odb|em? Nemam hrabrost da mu kazem ne.
"Samo zvote", a u seb msm: "Gospode, sad treba da suam ovog gn|avatora."
Uopte m ne pr|a da razgovaram sa n|m, a m |e vro nepr|atno da mu kazem ne,
tako bram man|e zo, rekav mu: "Udte, raskomotte se." Bu zadovo|an kada razgovor
bude gotov kada budem mogao da sknem osmeh sa ca. "Kako ste?" ptam ga.
"Odno", odgovor, a zatm pra pra koko mu zna ta| semnar, a |a msm:
"Gospode, kad e da prede na stvar?"
Na kra|u kaze ta ma, a |a ga, metaforno, tresnem o zd, rekav mu: "Svako b mogao
da re tako banaan probem" onda mu otvorm vrata.
"Uh, na|zad sam ga se osobodo", kazem u seb.
Sedeeg |utra, za dorukom (|er oseam da sam bo neutv) prdem mu ptam ga kako
|e. "Prno dobro", kaze on, doda: "Moram neto da vam kazem. Ono to ste m sno rek
bo m |e od ogromne pomo. Mogu da vas vdm danas pose ruka?"
"O, ne!"
Kada se neto rad samo da se ne bsmo oset krvm, to |e na|gora vrsta mosrda.
Nemamo hrabrost da kazemo kako zemo da nas ostave na mru. Kada m neko kaze: "Ne
vom da |udma nanosm zo", |a odgovorm: "Ostav se toga! Ne veru|em t."
Ne veru|em onma ko| kazu da ne voe da nanose zo drugma. Sv m obozavamo da
ran|avamo druge. A kad neko drug nanos zo, to nam |o ve god, |er e drug oe mst
o nama, ako m nanosmo zo. Nee nas cent, govore protv nas, a to nam n na|man|e,
ne pr|a!
nazad na vrh
3. Car!tvo je ovde
vot |e banket, a traged|a |e to vena |ud umre od gad. Ba o tome govorm ovde,
u sutn.
Grupa |ud umraa |e od zed na |ednom brodu, nedaeko od brazske obae. Po|ma
nsu ma da |e voda po ko|o| pove u stvar satka, |er se reka na tom mestu uvaa takvom
snagom u more da |e dopraa nekoko m|a ka pun. Mog su da |e p|u, a nsu zna.
Na st nan, okruzen smo radou, sreom, |ubav|u. Vena |ud kao da nta ne zna o
tome. Sta |e razog? Pretrpe su pran|e mozga. Hpnotzovan su, uspavan.
Zamste madonara ko| hpnotzu|e nekoga kako b ga naveo da vd stvar ko|e ne
posto|e da ne vd stvar ko|e su tu. Sve |e u tome. Poka|te se prmte dobru vest. Poka|te
se! Probudte se! Ne opaku|te svo|e grehe. Cemu pakat nad gresma ko| su pon|en u
snu? Zar bste paka nad nem to ste urad pod hpnozom? Zato bste se postovedva
sa takvom osobom? Probudte se! Probudte se! Promente svo| stav. Pokua|te da gedate
na stvar s nove take gedta! |er "carstvo |e ovde"!
Rekao sam vam da se prvo treba probudt, prznat da vam buden|e ne pr|a. Medutm,
probem |e to ve vote da zadrzte osvo|te sve one stvar za ko|e, putem hpnoze,
veru|ete da su toko vazne dragocene za vas, za va zvot opstanak.
Pose toga, potrebno |e da shvatte. Da shvatte kako se mozda drzte pogrenh de|a,
da ba te de|e presudno utu na va zvot, ne ga haotnm, a stovremeno vas
odrzava|u u uspavanom stan|u. Ide|e ko|e se odnose na |ubav, na sobodu, na sreu td. I
n|e ako suat nekoga ko zaze dskus| de|e do ko|h vam |e toko stao ko|h se tako
grevto drzte.
Posto|e mnoge zanm|ve stud|e o pran|u mozga. Pokazao se da ona| ko |e podvrgnut
pran|u mozga, "ntro|ekc|om" prhvata neku n|emu stranu de|u, ko|a prpada nekom
drugom. U trenutku kada neko na ova| nan prhvata ubeden|a de|e ko|e nsu n|egove,
one vre atak na nost. Covek osta|e zateen reagu|e na emotvan nan. To |e oekvana
reakc|a, dokaz da |e neko ndoktrnran. Spremn smo da umremo za de|u ko|a nkada n|e
ba deo nas. Terorst takozvan svec prhvate neku de|u, proguta|u |e bez zvakan|a
onda su spremn da umru za n|u.
N|e ako suat, pogotovo kad posto| emotvna zbrka. Cak kad toga nema, n|e ako
suat; sua se uvek svo| unapred programran stav na ko| smo hpnotk usov|en.
Cesto se sve to se u|e tuma u svetu sopstvenog hpnotzovanog stan|a, sopstvene
usov|enost programranost. Sv m mamo svo|e stavove, zar ne? I suamo poaze od
th stavova.
"Henr, kako s se promeno! Bo s tako vsok, a sada s tako ma! Bo s tako krupan, a
sada s tako mrav! Sta t se deso, Henr?" A Henr kaze: "|a nsam Henr, |a sam Frenk."
"Oh, promeno s ak me!"
Kako naterat takve |ude da vas sua|u?
Na|teza stvar na svetu |e suat, gedat. M ne zemo da vdmo. Mste da b nek
kaptasta hteo da shvat ta |e dobro u komunstkom svetu? I da b nek komunsta
zasta hteo da shvat ta |e dobro zdravo u kaptastkom svetu? Mste da |e nekom
bogatau stao da geda zvot sromaha?
Ne zemo da gedamo, da vdmo, |er ako to unmo, mozda emo se proment. Ne
zemo da gedamo. Ako sagedamo stvar kakve |esu, gubmo kontrou nad zvotom ko|
onako |edva drzmo na okupu. Da bste mog da se probudte, ono to vam |e potrebno n|e
energ|a, n|e snaga, n|e madost, pa ak n neka vsoka ntegenc|a. Ono to vam |e
na|potrebn|e |e spremnost da naute neto novo. Mogunost buden|a |e u drektno|
proporc| sa konom stne ko|u ste spremn da hrabro prhvatte. Do ko|e ste take
spremn na to? Koko ste spremn da se vo|no odreknete onoga Sto vam |e u zvotu
na|draze? Do ko|e ste take spremn da mste na neto novo, neto to vam n|e bsko?
Prva reakc|a |e strah. M se ne pamo nepoznatog. Ne mozemo se bo|at neega to ne
pozna|emo. Nko se ne bo| nepoznatog. M se u sutn bo|mo da ne zgubmo ono to nam
|e poznato. Eto ega se bo|mo.
Dau vam prmer - rekao sam da |e svaka stvar ko|u nmo zagadena egozmom. N|e
ako ut tako neto. A zamsmo se mao nad tm, pokua|mo da dub|e zademo u to. Ako
sve ono to nmo zvre z nog nteresa - ve man|e vd|vog - kakvo osean|e bud u
vama msao na vae mosrde vaa dobra dea u tom novom svetu? Sta |e s vam dobrm
dema?
Evo vam |edna maa vezba. Mste na neko od dobrh dea ko|a ste un. A sad,
pokua|te da shvatte ta su zasta be motvac|e vaeg nog nteresa, ko|h ste b ve
man|e svesn. Sta |e s vam ponosom? Sta |e s vaom tatnom? Sta |e s onm osean|em
superornost ko|e ste osea prema svom susedu, to vam se no kao vek egosta? Sve
se to men|a, zar ne?
"Dobro", mozda ete re, "mo| sused ma man|e rafnran ukus od mene." V ste onda
na|opasn| tp nost. Izgeda da |e Isus mao man|e probema sa tpom kao to |e va
sused nego sa takvma kao to ste v, sa |udma ko| su ubeden da su dobr. Drug kao da
mu nsu predstav|a vek probem - b su otvoreno egost, svesn da su takv.
Zato, probudte se! To |e osobada|ue! To |e udesno! Oseate se potteno? Mozda to
|este. Zar n|e udesno shvatt da nste bo| od bo koga drugog na ovo| zem|? Zar to n|e
udesno? Razoaran ste? Pogeda|te ta smo zne na svetost dana! Sta |e ostao od vae
tatne? Pr|ao b vam osean|e da ste bo| od drugh, a pogeda|te ta |e spvao -
prevara!
nazad na vrh
4. *ra5 il#6ija
Cn m se da egozam zvre z neke vrste nstnkta za ouvan|e nost, ko| |e na
prmarn na|dub| nstnkt. Kako se mozemo svesno odre egozma? To b, tako re, bo
kao odabrat neposto|an|e. Kako god bo, prestante da se oseate krvm zato to ste
egost - sv smo st.
|ednom |e neko rekao dvnu stvar za Isusa, a ta| neko n|e bo vernk. Rekao |e: "Ono to
|e na|epe kod Isusa |e to se oseao agodno medu grencma, |er |e shvatao da n
na|man|e n|e bo| od n|h."
M se razku|emo od drugh - od krmnaaca, na prmer - samo po onome to radmo
ne radmo, a ne po onome to |esmo. |edna razka zmedu Isusa th grenka |e u tome to
|e on bo budan, a on nsu.
Pomste na |ude ko| dob|u na utr|. Da ne govore mozda: "Ponosan sam to
prhvatam ovu nagradu, ne zbog sebe, ve zbog svo|e nac|e svo|e zem|e." Zar tako
govore on to dob|u ne utr|? Ne - |er on su ma sree, sree. I zato su osvo| prem|u.
Zar se moze bt ponosan na tako neto? Na st nan, ako uspete da stgnete do
prosvet|en|a, unete to z nog nteresa bete sren. Zar ete da savte takvu stvar?
Sta tu ma da se sav? Zar ne shvatate koko |e gupo hvat se svo|m dobrm dema?
Farse| n|e bo o ovek, bo |e samo gup. Nkada se n|e zaustavo da razms.
|ednom |e neko rekao: "Nemam hrabrost da stanem razmsm, |er ako bh to uno, ne
bh znao kako ponovo da krenem."
Kada bste, dake, zasta da razmste, shvat bste da u stvar nema nega na ta
bste b posebno ponosn. Kako ta n|enca ute na va odnos sa drugm |udma? Na ta
se zate?
|edan mad se zao da ga |e n|egova devo|ka razoaraa, ponea se cemerno prema
n|emu. Na ta se on zao? Zar |e oekvao neto bo|e? Oeku|te ono to |e gore - okruzen
smo egostma. On |e bo budaa, postavo |e na p|edesta, zar ne? Mso |e za n|u da |e
prnceza, mso |e da su |ud dobr. N|e tako! L|ud nsu dobr. Lo su koko v - o,
shvatate ? Uspavan su koko v. Sta mste da on traze? Svo| n nteres, sto kao v.
Nema nkakve razke medu vama.
Uspevate da zamste koko osobada mogunost da nkada ve ne budete razoaran,
nkada ve prevaren? Nkada se ve neete oseat naputeno, odbaeno. ete da se
probudte? ete sreu? ete sobodu? Evo |e - otaraste se svo|h aznh de|a, svo|h
uz|a. Ne dozvote da vas drug vara|u.
Ako ne budete vara sam sebe, neete varat n druge |ude. Tada ete h voet. U
suprotnom, zveete sve vreme u zabud o drugma, s vam uz|ama, neprekdno u
sukobu sa stvarnou.
Mozda |e, za venu vas, preve potresno kad u|ete da treba oekvat kako su sv
(osm veoma retkh osoba ko|e su budne) egost, da sede svo| n nteres, na srov
rafnran nan. A, ako to mate u vdu, shvatete da nema nega to b vas razoarao
nega to vas ne b razoarao. Da ste uvek b u neposrednom dodru sa stvarnou,
nkada se ne b oset razoarano. Medutm, ve vam odgovara da seb predstav|ate druge
|ude u s|a|nm bo|ama; ve vam odgovara da ne vdte prav zged |udskh ba, zato to
vam ne odgovara da vdte prav k samog sebe. I zato sad paate cenu.
17. 8ta je pro!vetljenje$
|ednom me |e neko ptao: "Kakvo |e prosvet|en|e? Kakvo |e buden|e?" Isprao sam mu
pru o koaru u Londonu ko| se sprema za ponak. Uspeo |e da u smeu pronade komad
suvog heba za veeru stgao na obau Temze. Sp ka, on se umota u svo| star, scepan
kaput. Legne pored reke samo to n|e zaspao, kad se znenada po|av ros ro|s sa
vozaem. Iz muzne zade preepa devo|ka ko|a mu kaze: "Srot ovee, neete va|da
ovde prenot?" "Hou", odgovor |o| koar. "Ne mogu to dozvot", kaze mu devo|ka.
"Podte u mo|u kuu da se naspavate, pose |edne dobre veere." I tako, na n|eno
nsstran|e, on ude u automob, voze se van Londona stzu do |edne ve okruzene
ogromnm parkom. Na uazu h doeka ma|ordom, kome devo|ka kaze: "Mom te, Dze|ms,
odved ovog oveka u ode|en|e za posugu neka mu pruze sve to mu treba." Pose toga,
devo|ka ode u svo|u sobu, svue se prprem za spavan|e. Iznenada, prset se svog gosta,
ode u ode|en|e za posugu opaz da z sobe u ko|u su smest koara dopre svetost. Ona
pokuca, otvor vrata nade koara budnog. "Sta |e, dobr ovee", upta ga, "zar nste
dobro veera?" "Nkada u zvotu nsam tako dobro |eo", odgovor |o| on. "Da vam |e
topo?" upta ga devo|ka. "Da, hvaa, krevet |e topao udoban", odgovor on. Tada mu ona
kaze: "Mozda vam |e potrebno mao drutva? Hoete da se pomerte napravte m mao
mesta u krevetu?"
Ona mu prde, on se pomer padne pravo u Temzu.
Ah! Nste oekva Prosvet|en|e! Probudte se! Kada budete spremn da zamente svo|e
uz|e stvarnou, svo|e snove n|encama, tada ete za na prav put. Tek e tada zvot
dobt smsao postae predvan.
Posto| |o |edna pra, o nekom Ramrezu. On |e starac ko| zv u svom zamku na vrhu
brda. U krevetu |e, parazovan, geda kroz prozor u da|n vd svog nepr|ate|a, starca ko|
se uz pomo tapa pen|e sve ve uzbrdo. Ramrez nta ne moze da un, |er posuga ma
sobodan dan. Nepr|ate| na kra|u otvor vrata, ude u sobu, zavue ruku spod manta,
zvad pto| kaze: "Na|zad emo se obraunat, Ramrez." Ramrez pokua da ga odgovor:
"Sua|, Bordz|a, zato b to uno? T dobro zna da |a ve nsam ona| ovek ko| te |e
muo kad s bo mad."
"Ne, ne", uzvrat mu nepr|ate|, "tvo|e satke re nee me razuvert. Ono to |a zem |e
osveta, t me ne moze spret!" Tada, Ramrez kaze: "E ba mogu!" "Kako?" upta ga
nepr|ate|. "Mogu da se probudm", kaze Ramrez, to un - probud se. Eto ta |e
prosvet|en|e!
Kada vam neko kaze: "Nta ne moze da un", mozete mu odgovort: "N|e tano,
mogu da se probudm!" I od|ednom, zvot ve n|e komar kakav vam se no. Probudte
se!
|ednom me |e neko ptao: "|es t prosvet|en?" Sta sam mogao da mu odgovorm?
Hoete nek odgovor? Evo |ednog: "Otkud |a znam? Kako se to moze znat? Zar |e to
vazno?"
Ako neto preve zete, u nevo| ste. Ako sam |a mozda prosvet|en v me suate
samo zato to sam prosvet|en, onda ste u veko| nevo|. |este spremn da vam
prosvet|en ovek opere mozak? |er, svako moze da vam tako opere mozak. Sta |e vazno da
|e neko man|e ve prosvet|en? A probem |e to sv m vomo da se osonmo ne
nekog, zar ne? Potrebno nam |e da se osonmo na nekog za koga msmo da |e stgao na
c|. On nam uva nadu, zar ne? A ta e vam nada? Zar n|e to |edan obk ze|e? Nadate
se neemu bo|em od onoga to sada mate, zar ne? U suprotnom se ne bste nada. A to
zna da zaborav|ate kako vam |e sada dobro, mada toga nste svesn. Zato se ne
usredsredte na sadan|ost, umesto da se nadate bo|o| budunost? Zato ne shvatte ovo
to |e sada, umesto to ga zaborav|ate, nada|u se buduem? A mozda |e ta budunost
samo nova kopka?
11. 1amopo!matranje
|edn nan na ko| b neko mogao da vam pomogne |e da prodskutu|e vae de|e. Ako
ste spremn da suate da se o vama dskutu|e, neto ete unt, a nko vam ne moze
pomo.
Sta|e na|vazn|e od svega? Samoposmatran|e. Tu vam nko ne moze pruzt ruku. Nko
vam ne moze dat odgovara|u metod. Nko vam ne moze pokazat odredenu tehnku. U
trenutku kada prhvatmo neku tehnku, posta|emo znova programran, a
samoposmatran|e - gedan|e samog sebe - veoma |e znaa|no. To ne zna bt uron|en u
sopstvene probeme, bt obuzet samm sobom. Ne govorm o tome - govorm o
samoposmatran|u. A ta to zna?
To zna posmatran|e svega to |e u nama zvan nas, do ekstremne take - posmatran|e
kao da se to deava nekom drugom. Sta to zna? Zna da ono to nam se deava ne treba
dozv|avat no, zna da treba gedat na stvar kao da nema|u nkakve veze s nama.
V patte zbog svo|e depres|e svo|h strahova samo zato to se postoveu|ete s n|ma.
Govorte: "Depresvan sam." A to |e pogreno, v nste depresvn. Ako hoete da budete
preczn, mog bste re: "U ovom trenutku proazm kroz fazu depres|e." A ne mozete
re: "Depresvan sam." V nste vaa depres|a. Sve |e to samo varka uma, posebna vrsta
uz|e. Nesvesno ste nauen da mste da ste v vaa depres|a, da ste v va strahov, da
ste v vaa radost osean|a ko|a prozv|avate.
"Zadovo|an sam!" Nste v zadovo|n. Mozda |e zadovo|stvo u ovom trenutku unutar
vas, a stvar e se ubrzo proment, nee potra|at - nkada ne tra|u, sve se neprestano
men|a. Obac doaze odaze, nek su crn, nek be; nek vek, nek ma. Ako pratmo ovu
anaog|u, v bste b nebo ko|e posmatra obake. B bste pasvan posmatra, sa dstance.
Znam da|e ova| stav za vas mozda apsurdan, pogotovo ako ste odras u kutur Zapada. |er,
ne smete se uptat, nta ne zak|uu|te. Samo geda|te! Posmatra|te!
Probem |e to su |ud skon da zak|uu|u o stvarma ko|e ne uspeva|u ak n da shvate.
Stano utvrdu|emo neke stvar, zar ne? Nkada ne pomsmo da stvarma uopte n|e
potrebno da budu utvrdvane. To |e veko prosvet|en|e. Stvar se mora|u shvatt. Ako se
shvate, tada se mogu proment.
Men|ate svet sebe?
Hoete da promente svet? Sta kazete da ponete od samog sebe? Sta kazete da
budete prv promen|en? A kako se postze promena? Posmatran|em. Razumevan|em. Bez
uptan|a vaeg prosudvan|a, |er to o emu prosudu|ete ne mozete shvatt. Kada kazete o
nekome: "On |e komunsta", u tom trenutku razumevan|e presta|e. Naep ste mu etketu.
"On |e burzu|" - razumevan|e presta|e. Naep ste etketu, a ukoko su na to| etket atrbut
prhvatan|a odbacvan|a, utoko gore. Kako mozete kada razumet to to odbacu|ete,
ak ono to prhvatate?
Re ko|e vam govorm ne vam se mozda kao da doaze s neke druge panete, zar ne?
Nkakav sud, nkakav komentar, nkakav stav - |ednostavno posmatrate, prouavate,
gedate, bez kakve ze|e da promente ono to |este. |er, ako hoete da promente ono to
|este u ono to b trebao da bude, gub se sposobnost razumevan|a.
Dreser pasa pokuava da shvat zvotn|u, kako b |e nauo da zvede odredene radn|e.
Naunk posmatra ponaan|e mrava, bez drugog c|a osm prouavan|a zvota mrava, da b
nauo to ve o n|ma. Samo to nta ve. On ne pokuava da h nau neto, da neto
dob|e za uzvrat. Zanma|u ga mrav ze da nau to ve o n|ma. To |e n|egov motv.
Onog dana kada uspete da zauzmete san stav, prsustvovaete udu. Promenete se -
bez kakvog napora. Promena e se pokazat, neete morat da |e trazte. I dok zvot
svesnost rasteru|e mrak, sve zo nesta|e. Sve ono to |e dobro bva hran|eno. To |e skustvo
kroz ko|e morate sam da prodete.
A sve to traz dscpnovan um. A kad govorm o dscpn, ne govorm o naporu,
govorm o drugm stvarma. |este kad paz|vo posmatra nekog atetara? Sport |e tav
n|egov zvot, a kakav |e to dscpnovan zvot! Posmatra|te reku ko|a tee prema moru.
Ona sama formra obae oko sebe. Kada unutar vas posto| neto to se kree u spravnom
smeru, to stvara svo|u dscpnu.
Trenutak kad se budmo, kad nas obas|a svesnost, dvan |e trenutak. To |e na|epe
skustvo na svetu, na|vazn|e, na|zuzetn|e. Ne posto| na svetu nta vazn|e od buden|a.
Nta! Naravno, to |e dscpna na svo| nan.
Ne posto| nta epe od n|ence da smo svesn. V bste mozda ve voe da zvte u
mraku? Mozda ve vote da radte, a da nste svesn svo|h radn|; da govorte, a da nste
svesn svo|h re? Zar ve vote da suate druge |ude, a da nste svesnt onoga to u|ete;
da gedate oko sebe, bez svest o onome to vdte? Vek Sokrat |e rekao; "Nesvestan
zvot n|e vredan da bude prozv|en." To |e stna ko|o| nsu potrebna da|a ob|an|en|a.
Vena |ud ne zv svesnm zvotom. v mehankm zvotom, s mehankm msma - ko|e
obno potu od nekog drugog - mehankh osean|a, mehankh akc|a reakc|a.
Hoete da vdte koko ste sam takv? "Ba t |e epa ta kou|a." Pr|a vam da u|ete
tako neto. Sve zbog |edne kou|e. Kada u|ete tako neto, ponosn ste na sam sebe. L|ud
doaze da posete mo| centar u Ind| govore: "Kakvo prekrasno mesto, kakvo dvno drvee,
kakva pr|atna kma", |a se ve epo oseam, sve dok ne znenadm samog sebe u tome
kazem: "Kakve su to gupost? Kakve |a veze mam sa tm drveem? Nsam |a ta| ko| |e
zabrao ovo mesto. Nsam |a ta| ko| |e naruo kmu - tog dana |e sua|no bo epo vreme."
A, azno "|a" |e uo u gru zato se dobro oseam. Dobro se oseam sa "mo|om" kuturom
"mo|om" nac|om. A doke se tako moze st sa sopstvenom gupou? Ne am se.
Govore m da |e mo|a veka nd|ska kutura stvora vek bro| mstka, a nsam h |a
stvoro, nsam |a odgovoran za to. Da m kazu: Ta tvo|a zem|a sa tokm sromatvom - ba
odvratno." |a se stdm, a nsam |a to stvoro. Da ste kad razms o takvm stvarma?
L|ud vam kazu: "|ako epo zgedate", ve ste na sedmom nebu. Zato se kaze: "|a sam
o.k., t s o.k." |ednog dana napsau kn|gu ko|a e se zvat |a sam magarac, t s magarac.
Prznat da s magarac na|ve osobada neto |e na|dvn|e na svetu. Kada m |ud kazu:
"Gre", |a m odgovaram: "Sta s oekvao od |ednog magarca?"
Razoruzan - sv moramo bt razoruzan. U konanom osoboden|u, |a sam magarac, t s
magarac. Za sada - kako obno bva - |a prtsnem dugme t de gore, prtsnem drugo
dugme t de doe. I to t pr|a. Koko |ud pozna|ete ko| osta|u ravnodun na pohvae
krtke? To |e |udsk, govormo. L|udsk - to zna kako treba da budemo pomao ma|mun,
tako da sv mogu da nas vuku za rep, da radmo sve ono to smatra|u da b trebao da
radmo. Da |e to |udsk?
Ako naazte da epo zgedam, to zna da ste u tom trenutku dobro raspoozen nta
ve od toga. To takode zna da odgovoram vaem spsku za nabavku. Sv m nosmo nek
spsak za nabavku , na nek nan, |ud treba da odgovara|u tom spsku - vsok... tamna
kosa... ep... zavsno od naeg ukusa. "Svda m se va gas", kaze ona, "za|ub|ena sam."
N|e za|ub|ena, pre bh rekao da |e gupa. Kad god |e neko za|ub|en - okevam da kazem -
utoko |e pre magarac.
Sedte posmatra|te ta vam se dogada. V samo bezte od samh sebe, hoete da
pobegnete. Neko |e |ednom rekao: "Zahvamo Bogu za stvarnost, kao za mogunost da
pobegnemo od n|e." To |e zna ono to se dogada. M smo mehanzovan, kontrosan.
Pemo kn|ge o tome kako bt kontrosan kako |e udesno bt kontrosan kako |e
neophodno da vam drug |ud govore da ste o.k. Samo tada se dobro oseate. Kako |e
dvno sedet u zatvoru, , kako m |e neko |ue rekao, bt u sopstvenom kavezu. Dopada
vam se u zatvoru? Vote da budete kontrosan? Re u vam |ednu stvar: ako prznate
sam seb da se dobro oseate kad vam kazu da ste o.k., prpremate se da se oe oseate
kad vam drug budu rek da nste. Sve dok se zv da b se zadovo|a oekvan|a drugh,
potrebno |e pazt kako se oba, kako se e|a, da cpee uvek budu ugancane - sve u
svemu, da se uvek zadovo|e n|hova proketa oekvan|a. Zar to nazvate |udskm?
To |e ono to ete otkrt kada posmatrate sebe. Bete uzasnut! Cn|enca |e da nste n
o.k., n obrnuto. Mozda odgovarate tudem raspoozen|u, aktueno| mod. Zar to zna da
ste posta o.k.? Zar to, da ete bt o.k., zavs od toga? Zar zavs od onoga to |ud mse
o vama?
Isus ogedno n|e bo o.k., prema standardma tog vremena.
V zna nste o.k., nt obrnuto, v ste v, gotovo. Nadam se da |e ovo veko otkre, bar
za neke od vas. Ako samo dvo|e-tro|e otkr|u tako neto, to |e zuzetan dogada|! Dosta sa
svm tm prama da |e neko o.k. n|e. Dosta sa svm prosudvan|ma zak|uvan|ma,
treba samo da posmatrate, da gedate. Otkrete veke stvar. Ta otkra e vas proment.
N|e potreban nkakav napor za to, veru|te m.
nazad na vrh
1%. 9e'ni :ivot
Covek sed u autobusu na koenma drz vek paket - to |e nek tezak, dugu|ast
predmet. Voza autobusa ga pta: "Sta vam |e to u kru?" Covek mu odgovor: 'To |e
neaktvrana bomba. Iskopao sam |e u bat sada |e nosm u poc|u." Voza mu onda kaze:
"Pa neete |e va|da drzat u kru? Stavte |e pod sedte."
Pshoog|a druge duhovne nauke premeta|u bombu sa kra pod sedte. Ugavnom ne
reava|u probeme. Samo h zamen|u|u drugm probemma. Da ste kad razm|a o
tome? Ima ste |edan probem, sada mate drug. I uvek e bt tako, sve dok se ne re
probem ko| se zove "|a". Sve do tog trenutka nkud se nee st.
Vek mstc ute| Istoka rek b: "Ko s t?" Mnog mse da |e na|vazn|e ptan|e na
svetu: ko |e Isus? N|e tako. Mnog mse da |e to: posto| Bog? N|e tako. Mnog mse da |e
na|vazn|e ptan|e: posto| zvot pose smrt? N|e tako.
Izgeda kao da se nko ne bav ovm probemom: posto| zvot pre smrt? Pa pak,
skustvo m govor da su ba |ud ko| ne zna|u ta da une sa ovm zvotom, preokupran
da sazna|u ta e radt u drugom zvotu.
Dobar smptom n|ence da ste budn |e da vas nmao ne zanma ta e bt u nekom
buduem zvotu. Uopte se ne bavte takvm msma, to vam |e nevazno.
Znate ta |e ven zvot? Mste da |e to zvot ko| beskonano tra|e? A ak e vam
va teooz re da |e to suudo, |er |e sama beskonanost obuhvaena vremenom.
Venost |e vreme ko|e zauvek tra|e. Veno, u stvar, zna bezvremeno.
L|udsk um to n|e sposoban da shvat. L|udsk um |e sposoban da shvat vreme da ga
negra. Ono to |e bezvremeno znad |e nae mo shvatan|a. Pa pak, mstc kazu da |e
venost ovde sada. To |e dobra vest, zar ne? Ovde |e sada.
L|udma ne pr|a kada m govorm da zaborave proost - toko su ponosn na n|u! I |e se
toko stde. A to |e udo! Odbacte |e! Kada vam kazu: "Poka|te se zbog svo|e proost",
pokua|te da shvatte kako |e to samo regozn metod ko| suz da vas odrz u stan|u
uspavanost. Probudte se! Eto ta |e poka|an|e, a ne pakan|e nad sopstvenm gresma.
Probudte se! Shvatte prestante da paete. Probudte se!
nazad na vrh
1). *ako otkriti !voje ;ja;$
Vek ute| kazu da |e na|vazn|e ptan|e na svetu: ko sam |a? I |o bo|e: ta |e to "|a"?
Da ete mozda re da ste sve drugo shvat sem toga? Da ete mozda re da ste
razume astronom|u, crne rupe kvazare, da ste upuen u nformatku, pa pak ne znate
ko ste? Pobogu, v |o spavate. Da ete mozda red da ste shvat ko |e Isus, a stovremeno
ne znate ko ste v? Kako onda mozete shvatt Isusa?
Ko |e ta| ko| pokuava da shvat? To |e prvo to treba da otkr|ete. To |e osnova svega,
zar ne? I ba zato to to n|e shvaeno, mamo sve te gupe, regozne narode sukob|ene u
tm dotskm, regoznm ratovma - musman ko| ratu|u protv |evre|a, protestant protv
katoka, sve ostae gadost. Ne zna|u ko su, |er kad b zna, ratova ne b bo.
Ono to zem opet da podvuem |e samoposmatran|e. V me suate, a stovremeno
mozete da u|ete druge zvuke pored mog gasa. Da ste svesn svo|h reakc|a dok me
suate? Ako nste, zna da ste pretrpe pran|e mozga, ete potpast pod utca| svo|h
unutran|h sa ko|h uopte nste svesn. Cak ako ste svesn kako reagu|ete na mene, da
ste svesn otkud potu vae reakc|e? Mozda me uopte ne suate, mozda me sua va
tata? Sta mste, da |e to mogue?
Cesto m se deava, kad ovako govorm, da otkr|em osobe ko|e uopte nsu prsutne.
Prsutna |e n|hova mama, prsutan |e n|hov tata, a on nsu tu. Nkada nsu prsutn. "|a
zvm - ne |a, a mo| otac zv u men." Ovo |e bukvano stna, ovo |e apsoutno bukvano
stna. Mogao bh da vas secram pare po pare, ptam vas: "Da vdmo - ova fraza pote
od tate, od mame, od babe, od dede, od koga?"
Ko zv u vama? Osean|e ko|e se |av kada se otkr|e ta n|enca, zasta |e uzasno. V
um|ate da ste sobodn, a verovatno ne posto| n |edan pokret, n |edna msao, osean|e,
stav ubeden|e u vama, ko| ne potu od nekog drugog. Zar to n|e uzasno? A v to ak
ne znate. Re |e o |ednom mehankom zvotu ko| vam |e nametnut. Neke stvar zazva|u u
vama snazna uzbuden|a, mste da v prozv|avate ta uzbuden|a. Da |e tako? Potrebna |e
veka svesnost sa vae strane da shvatte kako |e to to zovete "|a" samo kongomerat
vah skustava z proost, vah usovt|enost, vae programranost-
To |e bono. U sutn, kada pone buden|e, dozv|ava se vek bo. Bono |e vdet kako
se rue sopstvene uz|e.
Sve to ste ms da ste zgrad pretvara se u prah, to |e bono. Ctavo |e poka|an|e u
tome, Ctavo |e buden|e u tome.
Kako b bo da date seb mnut vremena da bste posta svesn onoga to oseate u
svom teu, onoga to se deava u vaem umu, da postanete svesn svog emotvnog stan|a?
Kako b bo da postanete svesn kupe na ko|o| sedte, n|ence da su vae o otvorene,
bo|e ovh zavesa tkanne od ko|h su satkane? Kako b bo da postanete svesn moga ca
vae reakc|e na mo|e ce?
|er, v ve mate reakc|u, bez obzra da ste |e svesn ne. I to verovatno n|e vaa
reakc|a, ve reakc|a ko|a |e rezutat vae usov|enost. Zato, kako b bo da postanete
svesn nekh stvar o ko|ma sam govoro, bez obzra to |e to sada samo sean|e?
Postante svesn svog prsustva u ovo| sa kazte: "|a sam u ovo| sa." To |e kao da ste
zvan vas da gedate sam sebe. Zapazete da |e to osean|e neto druk|e od gedan|a
ob|ekata oko vas. Kasn|e emo se uptat: "Ko |e osoba ko|a posmatra?" |a posmatram
"sebe" - ta |e to "|a", ta |e to "sebe"?
Za sada |e dovo|no da "|a" posmatra "sebe", a ukoko se des da sebe osudu|ete
hvate, nemo|te da bokrate pokudu pohvau, ve |e posmatra|te. |a sebe kudm; |a sebe
osudu|em; |a sebe hvam - posmatra|te nta drugo. Ne pokuava|te da men|ate stvar!
Nemo|te mst: oh, reeno nam |e da ne radmo tako. |ednostavno posmatra|te sve to se
deava.
Kao to sam vam ve rekao, samoposmatran|e zna gedan|e - posmatran|e onoga to
se deava u vama oko vas - kao da se deava nekome drugom.
nazad na vrh
1+. 8ta je na,e pravo ;ja;
Predazem vam drugu vezbu. Trazm od vas da na paretu papra napete na|kra ops
sebe - na prmer posovan ovek, svetenk, |udsko be, |evre|, bo ta.
Vdm da nek pu re kao: podan, hodoasnk u potraz za nem, merodavan, zv,
nestrp|v, usredsreden, eastan, |ubavnk, an |udskog roda td. Nadam se da |e to pod
posmatran|a sebe kao da ste posmatra neku drugu osobu.
A, obratte pazn|u - to |e "|a" ko|e posmatra "sebe". Ovo |e zanm|v fenomen ko|
nkada n|e prestao da zazva uden|e kod fozofa, mstka, naunka, pshooga -"|a" moze
da posmatra "sebe". Cn se da zvotn|e to apsoutno ne mogu. Cn se da |e potrebna
odredena kona ntegenc|e za tako neto.
Ono to u vam sada znet n|e neka metafzka, n|e fozof|a. To |e |ednostavno
posmatran|e, zdrav razum. Vek ston mstc obraa|u se u stvarnost onom "|a", a ne
"seb". U sutn, nek mstc nam govore kako m pre svega poazmo od stvar, od svest o
stvarma oko sebe; zatm se pomeramo ka svest o msma (ko|e predstav|a|u "sebe", nae
usov|eno "|a") na kra|u doazmo do svest o onom ko| ms. Stvar, ms, msac.
Ono to trazmo |e msac. Moze msac spoznat samog sebe? Mogu |a znat ta |e
to "|a"? Nek od ovh mstka odgovara|u: "Moze noz pose samog sebe? Moze zub
ugrst samog sebe? Moze oko vdet samo sebe? Moze "|a" upoznat samo sebe? A
mene u ovom trenutku nteresu|e neto mnogo praktn|e, a to |e sagedavan|e onoga to
"|a" n|e.
Sua|te ovo to vam kazem: da sam |a mo|e ms, ms ko|e msm? Ne. Ms doaze
odaze; |a nsam mo|e ms. Da sam mo|e teo? Kazu da se u svakom trenutku mon
e|a naeg tea men|a|u obnav|a|u, tako da nakon sedam godna u teu ne ostane n
|edna zva e|a od onh ko|e smo ma pre toga. |e|e doaze odaze, rada|u se umru, a
"|a" osta|e. Da sam |a, dake, mo|e teo? Ogedno ne!
"|a" |e neto druk|e, neto ve u odnosu na teo. Mozda se moze re da |e teo deo
toga "|a", a deo ko| se men|a, stano se kree men|a. Korstmo stu re da ga defnemo,
a se ono stano men|a. Isto kao to kazemo za N|agarn vodopad da |e N|agarn vodopad,
pored toga to se vodene mase neprestano men|a|u. Korstmo st nazv za stvarnost ko|a
|e u stano| evouc|.
A mo|e me? Da |e "|a" mozda mo|e me? Ogedno da n|e, |er mogu da promenm
svo|e me, bez men|an|a tog "|a". A mo|a kar|era? A mo|a ubeden|a? Kazu da sam budsta
hrann, da |e to mozda sutnsk deo moga "|a"? Kada preazm z |edne u drugu veru,
da se to "|a" promeno? Da mam |edno drugo "|a" se to sto "|a" promeno? Drugm
rema, da su mo|e me mo|a vera sutnsk deov moga "|a"? Etkete su stvarno vazne
svma nama. |a sam repubkanac, kazemo, a da smo zasta to? Ne moze se re da se
men|a nae "|a", ako promenmo part|u. Vek deo svog zvota traamo u reagovan|u na
etkete, svo|e etkete drugh |ud. Postoveu|emo te etkete sa svo|m "|a".
Kada |e ovek potpuno sputan etketama, kakvu vrednost ma|u te etkete za nae "|a"?
Mozemo re da "|a" ne predstav|a n |edna od th etketa ko|e mu prda|emo? Etkete
prpada|u naem egu, naem usov|enom "|a", onome ko|e se stano men|a. Da se pravo
"|a" men|a? Da se posmatra men|a?
Pretpostavmo da strahu|ete, zete neto, ste zabrnut. Kada se "|a" ne postoveu|e
sa novcem, menom, naconanou, sa drugm |udma, pr|ate|ma, bo me, onda
vae "|a" nkada n|e ugrozeno. Ono moze bt veoma aktvno, a n|e ugrozeno.
Sette se neega to vam |e zazvao zazva bo, zabrnutost strah. Pre svega,
uspevate da razute ze|u spod te patn|e? Shvatate da posto| neto to zarko zete
da vam to zazva patn|u? Sta |e to ze|a? To |e samo ze|a, a ona posta|e postovevan|e.
Na nek nan, sam ste seb rek: "Ono to |e dobro za mo|e '|a', tako re opstanak '|a',
povezan su sa tom ze|om." Patn|a pote sk|uvo z postovevan|a sa nem, bo da |e
to u nama zvan nas.
nazad na vrh
1-. Negativna o!e(anja
Kad god oseate odbo|nost u dodru s nekm, zvte u uz|. Neto |e ozb|no pogreno u
vama. Ne vdte stvarnost. Neto se u vama mora proment. Medutm, ta ugavnom nmo
u odnosu na svo|a negatvna osean|a? Kazemo: "On |e krv. Mora se proment." Ne! Svet |e
takav kakav treba da bude. V ste ta| ko| treba da se promen.
Pretpostavmo da prsustvu|ete ekstremno| nepravd, neemu to |e ogedno za svaku
osudu. Odgovara|ua reakc|a |e da kazete kako takve stvar ne b smee da se deava|u,
zar ne? Na nek nan, mora bste da osette mpus da spravte nepravednu stuac|u. Na
prmer, neko nanos bo detetu, a v prsustvu|ete tom nas|u. Sta kazete za ova| prmer?
Nadam se da ne mste da u vam re kako ne b trebao da se meate. Ne, a ako ste
en negatvnh osean|a bete mnogo prbran|, mnogo prbran|. |er, kada se u gru
uk|ue negatvna osean|a, gub se gava. Na scenu uaz ego, nae usov|eno "|a", sve se
kvar. Tamo gde |e bo |edan probem ko| treba da se re, sada su dva probema. Mnog
|ud pogreno mse da odsustvo negatvnh osean|a, kao to su bes mrzn|a, zna da se
onda nta ne moze unt da b se resa neka stuac|a. O, ne, apsoutno n|e tako! Nsmo
emotvno uk|uen, a zato odmah stupamo u akc|u. Posta|emo mnogo oset|v| u odnosu
na stvar osobe ko|e nas okruzu|u.
Nau senzbnost ub|a ba to usov|eno, azno "|a" - kada se do te mere postovetmo sa
sobom, da vak naeg ega spreava da vdmo stvar ob|ektvno, sa dstance. Kada se
stupa u akc|u, veoma |e vazna sposobnost da se stvar vde sa dstance. Medutm,
negatvna osean|a spreava|u nas da zauzmemo takav stav.
Kako da nazovemo, onda, to to aktvra usmerava energ|u ka dean|u ko|e se
suprotstav|a ob|ektvnom zu? Sta god da |e, to n|e reakc|a, ve akc|a.
nazad na vrh
10. &d 'ega 6avi!imo$
M nkada ne oseamo patn|u kada zgubmo neto emu smo da sobodu, to nkada
nsmo pokua da posedu|emo. Patn|a |e smptom n|ence da sam usovo svo|u sreu,
povezav |e s nekm nem, bar do zvesne mere. Toko smo navk da suamo suprotne
stvar, da se ovo to govorm n ne|udskm, zar ne?
Ne tvrdm da nae usov|eno "|a" uvek zapada u uoba|ene eme. To zavs od nana
na ko| smo usov|en. Postav|a se ptan|e da |e shvat|vo zvet zvot u kome smo totano
sam ne zavsmo n od koga.
Sv m zavsmo od drugh, u mnogm stvarma. Zavsmo od mesara, pekara, fabrkanta
svea. Meduzavsnost. Organzova smo drutvo na ova| nan poveravamo razte
funkc|e raztm |udma za dobrobt svakoga, da bsmo bo|e efkasn|e zve - se bar
nadamo da |e tako. Medutm, ako govormo o pshooko| zavsnost od druge osobe -
emotvno| zavsnost od nekoga - ta to podrazumeva? To zna zavst od drugog |udskog
ba da b se stgo do sopstvene sree.
Razmste o tome. |er, ako to unte, sedee to ete uradt, svesno man|e svesno,
be zahtev da druge osobe doprnesu vao| sre. Zatm se stze na drugu stranu -
suoavamo se sa strahom od gubtka, strahom od otuden|a, strahom da budemo odbaen,
suoavamo se sa medusobnm sputavan|em kontrosan|em.
Savrena |ubav sk|uu|e strah. Tamo gde posto| |ubav ne posto|e zahtev, oekvan|a,
zavsnost. |a ne trazm da me unte srenm; mo|a srea ne zavs od vas. Ako morate da
me napustte, nee m bt zao samog sebe; zuzetno m pr|a vae drutvo, a |a se ne
vezu|em za vas. |a uzvam u vaem drutvu na teme|u nevezanost - na uzvam |a u vama,
to |e neto vee od vas od mene, neto to sam otkro, neka vrsta smfon|e, neka vrsta
orkestra ko| svra u vaem prsustvu. A, kada odete od mene, orkestar ne presta|e da
svra. To |e orkestar vekog repertoara nkada ne presta|e da svra.
Ctavo |e buden|e u tome. A m smo hpnotzovan, uspavan, pretrpe smo pran|e
mozga. Cn se uzasno postavt takvo ptan|e, a moze se re da me vote ako se
zakate za mene ne dozvo|avate m da odem? Ako me ne ostav|ate na mru? Moze se
re da me vote, ako mate potrebu za mnom, pshook emotvno, da bste b sren?
|er, takva |ubav |e u suprotnost sa unverzanm uen|ma svh sveth spsa, svh reg|a,
svh mstka. Kako smo mog, za toke godne, da to ne uvdmo? Cesto sam se ptao kako
to nsam ran|e uvdeo?
Kada se prv put ta|u takve radkane tvrdn|e u svetm spsma, pone da se pta: da
|e ova| ovek ud? A, pose nekog vremena pone da veru|e da su osta |ud ud. "Ako
se ne odreknete svog oca ma|ke, brae sestara, ako se zauvek ne odreknete svega to
posedu|ete, ne mozete bt mo| uenc."
Sve morate napustt. To n|e fzko odrcan|e, razumete - to b bo ako. Kada odbacte
sve svo|e uz|e, na|zad stupate u dodr sa stvarnou , veru|te m, nkada ve nee bt
sam. Nkada ve. Usam|enost se ne e druzen|em sa drugm |udma. Usam|enost se e
kontaktom sa stvarnou. O, toko toga moze da se kaze o ovome! Dodr sa stvarnou,
krah uz|a, neposredan odnos sa onm to |e stvarno. Sta god to bo, nema me. Mozemo
ga upoznat, a samo ako napustmo ono to |e nestvarno. Moze se otkrt ta |e to bt sam
kada prestanemo da se vezu|emo, kada prestanemo da budemo zavsn. A, prv korak |e
vdet sve to kao neto poze|no. Ako se ne smatra za poze|no, kako se moze kada pr
bzu?
Razmste o svo|o| usam|enost. Da |e prsustvo drugh |ud moze kad ukont? Ono
moze da posuz samo da od n|e pobegnete. Unutar vas |e praznna, zar ne? A kada
praznna spva na povrnu, ta se rad? Bez se, uk|u se teevzor, uk|u se rado, ta
se neka kn|ga, traz se drutvo drugh |ud, zabava, zaborav. Sv to rade. To |e vek bzns
danas, tava ndustr|a organzovana da nas zabav odvue nae ms na drugu stranu.
Cn|enca |e da svaku etketu ko|a vam padne na pamet (zuzmam mozda onu "|udsko
be") mozete da prepte na "sebe" - vae "|a" n|e nta od svega toga. Kada dake zadete
z samog sebe posmatrate to "sebe", svo| ego, ne postoveu|ete sa ve sa n|me. Patn|a
posto| unutar "sebe" , kada postovette svo|e pravo "|a" to "sebe", pon|e patn|a.
Pretpostavmo da strahu|ete, zete neto, ste zabrnut. Kada se "|a" ne postoveu|e
sa novcem, menom, naconanou, sa drugm |udma, pr|ate|ma, bo me, onda
vae "|a" nkada n|e ugrozeno. Ono moze bt veoma aktvno, a n|e ugrozeno.
Sette se neega to vam |e zazvao zazva bo, zabrnutost strah. Pre svega,
uspevate da razute ze|u spod te patn|e? Shvatate da posto| neto to zarko zete
da vam to zazva patn|u? Sta |e to ze|a? To |e samo ze|a, a ona posta|e postovevan|e.
Na nek nan, sam ste seb rek: "Ono to |e dobro za mo|e '|a', tako re opstanak '|a',
povezan su sa tom ze|om." Patn|a pote sk|uvo z postovevan|a sa nem, bo da |e
to u nama zvan nas.
nazad na vrh
12. *ako do!tign#ti !re(#$
Postante svesn samh sebe. Posmatra|te sebe, zato sam ve rekao da |e
samoposmatran|e neto udesno zuzetno. Pose nekog vremena, n|e neophodan nkakav
napor, |er kako se uz|e gube, pon|u da se upozna|u stvar ko|e ne mogu bt opsane. To
se zove srea. Sve se men|a, u nama se rada svesnost, spozna|a.
|edan uenk ptao |e svog duhovnog ute|a: "Moze m re neku mudru re? Neto
to e me vodt kroz zvot?" To |e bo dan utan|a ovog ute|a, pa |e uzeo st hart|e
napsao: "Svesnost". Uenk |e na to rekao; "To |e preve sazeto. Da b mogo mao
oprn|e?" Ute| |e onda napsao: "Svesnost, svesnost, svesnost." Uenk |e uzvrato: "U
redu, a ta to zna?" Odgovor |e bo: "Svesnost zna... svesnost."
Eto ta zna posmatrat samog sebe. Nko vam ne moze pokazat kako se to n, |er b
vam dao tehnku, programrao b vas. A posmatra|te sebe. Kada razgovarate s nekm, da t
ste svesn se samo postoveu|ete s razgovorom? Kada ste na nekog besn, da ste
svesn se samo postoveu|ete sa svo|m besom? Kasn|e, kada se smrte, da se udubte
u to skustvo, pokuavate da ga razumete? Odake pote? Sta ga |e zazvao? Ne
pozna|em drug put ko| b vas prveo svesnost. Samo ono to se shvat moze se proment.
Ono to se ne razume, ega nsmo svesn, bva potsnuto. Ne men|a se. A, kada se
shvat, moze se proment.
Ponekad me pta|u: "Da |e razvo| svesnost postepen proces |e to znenadna
promena?" Posto|e nek |ud ko| ma|u sreu da m se des neka vrsta nagog buden|a
svest, poput beska mun|e. |ednostavno, posta|u svesn. Medutm, proces |e na|ee dug,
spor postepen. L|ud mao-pomao shvate odredene stvar, uz|e se gube, fantaz|e se
emnu, so| po so|, te osobe postepeno stupa|u u dodr sa n|encama, sa stvarnou.
Ne posto| apsoutno pravo. Podsetu vas na poznatu pru o avu ko| upadne u stado
ovaca na svo|e veko znenaden|e pronaaz |ednog ava medu n|ma. Ta| av |e od maena
rastao u tom stadu. Be|ao |e kao ovca kretao se kao ovca. Lav se uputo pravo ka n|emu ,
kada se av-ovca naao pred pravm avom, poeo |e da drht kao prut. Lav mu |e rekao:
"Sta rad medu tm ovcama?" Lav-ovca mu |e odgovoro: "|a sam ovca." A av mu |u rekao:
"N|e ba da ns, a pod sa mnom." Odveo |e ava-ovcu do |ednog |ezerceta rekao mu:
"Geda|!"
Kada |e av-ovca vdeo svo| odraz u vod, ogaso se monom rkom. U tom trenutku se
preobrazo nkada ve n|e bo st.
Ako mate sree bogov su vam bagonakon, mozete na|ednom shvatt ta |e to "|a",
onda nkada ve neete bt st, nkada ve. Nta ve nee mo da vas dodrne, nko
nee mo da vas ugroz.
Neete se pat nega nkoga. Zar to n|e zvanredno? veete kao car, kao carca.
Eto ta zna zvet kao vadar. To nema neg za|ednkog sa mogunou da se po|avte u
novnama da stvorte pun dzak para. Sve su to gupost. Ne bo|mo se nkoga, |er smo
ve nego zadovo|n tme to smo nko nta. Uspeh neuspeh ne znae nam apsoutno
nta. Nema|u nkakvo znaen|e. Poast sramota nema|u nkakvo znaen|e! Cak ako vas
zvrgnu rugu, ako spadnete smen, nta vam ne zna. Ne dote vas. Zar to n|e predvno
stan|e?
Nek dostzu ova| c|, korak po korak, oprezno, nakon nede|a mesec
samoposmatran|a. A |edno mogu da vam garantu|em: ne pozna|em n |ednu osobu ko|a |e
posveta svo|e vreme samoposmatran|u, a da n|e prmeta promene ve pose nekoko
nede|a. Men|a se kvatet zvota, tako da |ud ne mora|u samo da m veru|u na re. On to
vde, druk| su, reagu|u na drug nan. U sutn, man|e reagu|u, a ve dea|u. Shvata|u
stvar ko|e nkada ran|e nsu uvde. Covek tada ma ve energ|e, posta|e mnogo zv|.
L|ud mse da smo, ukoko nemamo ze|e, kao bezvotne kade. U stvarnost, gub se samo
napetost. Osobodte se straha od neuspeha, od brge za uspehom, bete ono to |este.
Opustte se. Neete vozt kao to sada nte, s nogom na konc. Eto ta e se dogodt.
Posto| |edna dvna zreka Cuang Cea, vekog kneskog mudraca, ko|a kaze: "Kada
streac gada, nema|u nkakvu nagradu u vdu. Cn to svm svo|m sposobnostma; kada
gada da b osvo|o bronzanu kopu, ve |e nervozan; kada gada za zatn trofe|, posta|e sep
gub gavu." On n|e zgubo svo|e sposobnost, a nagrada ga ometa. N|emu |e to vazno!
Ve ms na pobedu nego na gadan|e, potreba za pobedom oduzma mu vetnu. Zar vam
ovo ne zgeda kao ska prka vene |ud? Kada se ne zv u zavsnost od neega, ouva
se tava sposobnost, sva energ|a, ovek |e oputen, |er mu n|e vazno da dob|a gub.
Sav zvot |e u tome. Sve zvre z svesnost. I samo tako spoznaete da poast sava ne
znae apsoutno nta. To |e samo drutvena konvenc|a. Eto zato mstc proroc nkada
nsu mar za to. Poast sramota nkada m nta nsu zna. ve su u drugom svetu, u
svetu probudenh. Uspeh neuspeh nta m nsu zna. N|hova taka gedta ba |e: "|a
sam magarac, t s magarac - u emu |e onda probem?"
Neko |e rekao: Tr na|teze stvar za |udsko be ne spada|u u fzke atrbute
nteektuanu sposobnost. Kao prvo, treba zament mrzn|u |ubav|u; drugo, prdruzt se
odbaenma; tree, prznat da s pogreo."
A to su na|ake stvar na svetu, ako se ne postovetmo sa sobom, sa usov|enm "|a".
Mogu se re stvar kao: "Pogreo sam! Da me bo|e pozna|ete, uvde bste koko esto
grem. Sta ste oekva od |ednog magarca?" A, ako se nsam postoveto sa tm
aspektma "sebe", ne mozete m nakodt. U poetku, vae posto|ee stan|e une da
budete depresvn napet. Patete, pakat tako da|e. "Pre prosvet|en|a bo sam potten;
pose prosvet|en|a sam da|e potten." A posto| razka - ne postoveu|em se ve sa
svo|om depres|om. Shvatate koka |e to razka?
Izadte z samh sebe geda|te tu pottenost, nemo|te se postovevat sa n|om. Ne
nte nta da |e se osobodte - mozete da|e da zvte dok ona proaz kroz vas, da na
kra|u ezne. Ako ne znate ta to zna, onda zasta mate ta da pozete. A brga? Evo |e
stze. A v nste uznemren. Kako |e to udno! Zabrnut ste, a nste uznemren.
Zar to n|e paradoksano? S akoom putate da u vas ude ta| obak, |er to se ve bez
od n|ega, da|e mu se vea mo. Sada mozete da ga posmatrate dok proaz. Mozete ak da
budete sren u to| zabrnutost. Zar to n|e suudo? Mozete da budete sren u svo|o|
pottenost. A, ne treba gret u tome ta |e srea. Mozda mste da |e srea neko
osean|e, neka ushenost? Ba to zazva depres|u. Zar vam to nko n|e rekao? U redu,
ushen ste, a samo prpremate put za novu depres|u. Ustrepta ste, a razazna|te brgu
za svog osean|a: kako da unm da potra|e? To n|e srea, to |e ovsnost.
Ptam se koko ma neovsnka ko| ta|u ovu kn|gu. Ako spadate u grupu prosenh
taaca, svakako vas ma mao. Ne geda|te s vsne na |ude ko| su ovsnc od akohoa
droge - mozda ste v ovsnk koko on. Kada sam prv put uspeo da sagedam |edan de
tog novog sveta, bo |e zastrau|ue. Shvato sam ta zna bt sam kad ngde nema
osonca, kada drugma ne uskrau|e sobodu a stovremeno s sam sobodan, kada n za
koga ns poseban kada sve vo - |er to |e |ubav. L|ubav s|a na dobro na zo, n da
ka pada na svece na grenke.
Moze ruza da kaze: "Dau svo| mrs dobrma ko| m prdu, a zadrzau ga za sebe ako
me pomre neko ko |e zao." I da ampa kaze: "Dau svo|u svetost dobrma u ovo|
prostor|, a u |e uskratt zma." I da drvo kaze: "Dau svo|u senku dobrma ko| se
skone spod mene, a uskratu |e zma." Ovo su predstave o tome ta |e u stvar |ubav.
L|ubav |e uvek ba tu, gedaa nas |e pravo u ce z sveth spsa, a se m nkada nsmo
potrud da |e vdmo, |er smo b preve zauzet onm to naa kutura nazva |ubav|u, sa
svo|m pesmama poez|om - a to n u kom sua|u n|e |ubav, to |e n|ena suprotnost. To |e
ze|a, kontroa, posesvnost. To |e manpuac|a, strah, brga -to n|e |ubav.
Govor su nam da |e srea gatka koza, neko mesto u ko|e se putu|e. A ona n|e nta
od svega toga, mada sv mamo udnu navku da nau sreu usov|avamo nmo
zavsnom od drugh stvar, bo zvan unutar nas. Kazemo, na prmer: "Odb|am da budem
srean dok m ne prode nervoza." Lepo, mamo dobru vest za vas: "Mozete da budete
sren ve sada, s vaom nervozom."
Hoete |o bo|u vest? Posto| samo |edan razog to nste skus ono to u Ind|
zovemo anand - bazenost. Posto| samo |edan razog zato se ne oseate bazeno u ovom
trenutku, a to |e n|enca da mste se usmeravate samo na ono to nemate. Da n|e
tako, dozve bste bazenost. Usmeravate se na ono to nemate. Pa pak, ba u ovom
trenutku, mate sve to vam |e potrebno za to skustvo.
Isus |e uo zdravom razumu obne |ude, gadne |ude, sromane |ude. Davao m |e
dobru vest: zdrav razum vam sto| na raspoagan|u, mozete ga uzet. A ko sua? Nkoga
ne nteresu|e, svma |e ake da ostanu uspavan.
nazad na vrh
13. 8ta je koren na!ilja$
Nek tvrde da posto|e samo dve stvar na svetu: Bog strah; |ubav strah su |edne
stvar na ovom svetu. Posto| samo |edno zo - strah. Posto| samo |edno dobro - |ubav.
Nekada |o| se prda|u druga mena. Ponekad se zove srea soboda, mr, radost,
bog, ko zna ta |o. A etketa nema vek znaa|. A ne posto| takvo zo na svetu ko|e ne
zvre z straha. N |edno |edno.
Neznan|e strah, neznan|e ko|e |e prouzrokovano strahom - odate pote svako zo,
odate pote vae nas|e. Lnost ko|a zasta n|e nasna, ko|a |e nesposobna za nas|e,
ena |e straha. M se |utmo besnmo samo kada se bo|mo neega.
Sette se kada ste se posedn| put razgnev. Ha|de, razmste. Sette se rog dogada|a
potrazte strah ko| |e skrven za toga. Sta ste se bo|a da ete zgubt? Zato ste ms da
vam moze bt oduzeto? Odate zvre gnev. Pomste na neku razbesneu osobu, mozda ak
na nekoga koga se bo|te. Mozete da vdte koko |e prestrav|ena? Zasta |e prestrav|ena,
nae se ne b razbesnea. U konano| anaz posto|e samo dve stvar: |ubav strah.
Men odgovara da se vod ovakav razgovor bez vrste strukture, ko| |e u stan|u da se
premeta sa |edne teme na drugu, da se s vremena na vreme vraa na razte
argumente, zato to |e na ta| nan mogue da se zasta shvat ono to govorm. Ako neto
ne uvdte odmah, mozda ete uspet kasn|e, a ono to ne dopre do |edne osobe, mozda e
dopret do druge. Govorm o raztm temama, a sve se one vrte oko ste stvar. Nazovte
|e svesnost, soboda, buden|e, prosvet|en|e kako god hoete, to |e zasta |edna sta stvar.
nazad na vrh
14. *ako !t#piti # dodir !a !tvarno,(#$
Posmatra|te sve to |e u vama zvan vas , kada vam se neto des, geda|te to kao da
se deava nekom drugom, bez komentara, prosudvan|a, stavova, mean|a, bez pokua|a
da to promente, samo da shvatte. Kada to unte, uvdeete da se postepeno dstancrate
ne postoveu|ete ve sa sobom, sa usov|enm "|a".
Sveta Tereza Avska kaze da |o| |e pred kra| zvota podarena zuzetna most. Ona
svakako ne upotreb|ava nek modern zraz, a u sutn govor ba o dstancran|u od same
sebe.
Ako neko bou|e od raka, a |a ga ne pozna|em, nsam naroto drnut. Ako sam nadahnut
|ubav|u oset|vou, mozda bh mu pruzo ruku, a sa emotvne take gedta nsam
drnut. Ako v treba da poozte nek spt, to me se ne dote. Mogu da kazem sa dstance:
"Sto ve brnete, tm gore po vas. Zato ne napravte pauzu, umesto to samo ute?"
A kada |a treba da poozm nek spt, stvar druk|e sto|e, zar ne? To |e zato to se
postoveu|em sa samm sobom - sa svo|om porodcom, svo|om zem|om, svo|om
movnom, svo|m teom, sa svo|m aznm |a.
Kakav b bo svet kad b m bog podaro most da sve te stvar ne nazvam svo|m? Bo
bh odvo|en od n|h, ne bh se ve postovevao.
Eto ta zna zgubt sebe, negrat sebe, umret u seb. Samo o tome govormo ovde.
Duhovnost, buden|e. Opet vam ponav|am, zuzetno |e vazno, ako hoete da se probudte,
da se posvette "samoposmatran|u". Budte svesn onoga to govorte, onoga to nte,
onoga to mste, budte svesn svh svo|h akc|a, svo|h pobuda motva. Nesvesn zvot
n|e vredan da bude prozv|en. Nesvesn zvot |e mehank zvot, on n|e |udsk, ve
programran, usov|en. U takvom zvotu sn smo kamenu, kad.
U zem| z ko|e doazm, stotne h|ade |ud zv u straarama, u kra|n|em sromatvu,
|edva prezv|ava|u rade od |utra do mraka teke fzke posove, zatm spava|u, bude se
u|utro, po|edu neto onda sve ponovo. A v se nasonte u stoc mste: "Kakav zvot, zar
|e to sve to zvot moze da m pruz?"
A onda znenada, obas|a vas mun|a spozna|e da 99,999 posto |ud ovde ne zv nta
bo|e. Svakako, mozete da odete u boskop, da putu|ete naokoo automobom, da krstarte
brodom. Zar veru|ete da ste u mnogo bo|em pooza|u od onh tamo? Mrtv sce koko on.
Mane ste koko on - mozda mao vee mane, a pak mane. Tuzno |e to. Tuzno |e
mst o tome kako |ud zve svo| zvot na ovom svetu.
L|ud zve svo|e zvot sa fks-de|ama, nkada se ne men|a|u. |ednostavno ne shvata|u
ta se deava oko n|h. |ednako b bo da su komad drveta kamena, mane ko|e
govore, hoda|u, mse. Sve to n|e nmao |udsk, sv su samo utke, zub|ane sa svh strana.
Prtsn |edno dugme dobe reakc|u. Mozete, takore, predskazat kako e neko
reagovat. Ako prouavam neku osobu, mogu preczno da kazem kako e reagovat. Kada
radm grupnu terap|u, ponekad napem na paretu papra da e Ta| ta| poet razgovor, a
Ona| odgovort. Zar ne mste da |e to oe?
Pa epo, nemo|te suat |ude ko| vam govore: "Zaborav samog sebe. Posvet se
drugma, s |ubav|u." Nemo|te h suat! On gree! Na|gora stvar ko|u mozete da unte |e
da zaboravte sebe kada se posveu|ete drugma, sa takozvanm atrustkm stavom.
nazad na vrh
%7. 1ve!no!t
Mozete da kontroete samo one stvar ko|h ste svesn; one ko|h nste svesn kontrou
vas. L|ud su uvek robov onoga ega nsu svesn. Kada postanemo svesn, osobadamo se
th stvar; da|e su tu, a vas ne kontrou, ne uznemrava|u, ne porob|ava|u vas. Eto u
emu |e razka.
Svesnost, spozna|a, sve to ovde umo |e da postanemo posmatra ko| uestvu|u. |a
vam govorm, stovremeno posmatra|u vas sebe. Kad vas suam, beskra|no m |e
vazn|e da suam sebe, a ne vas. Naravno da |e vazno da suam vas, a |o |e vazn|e da
suam samog sebe, nae neu bt u stan|u da vas u|em, u pogreno shvatt to to
govorte. |a vam prstupam poaze od svog stan|a. Razto reagu|em na vas, poaze od
svo|e nesgurnost, od svo|e potrebe da manpuem vama, od svo|e ze|e za uspehom, od
razdraz|vost drugh osean|a ko|h nsam svestan. Zato |e apsoutno neophodno da
suam sebe dok suam vas.
N|e potrebno da zam|amo sebe kako ebdmo u vazduhu. Da bste ma neku ru
predstavu o ovome to govorm, .zamste dobrog vozaa ko| voz automob koncentre
se na ono to mu govorte. Cak ako se svada sa vama, savreno |e svestan saobraa|nh
znakova. U stom trenutku kada se des neto neuoba|eno, nek udan zvuk sno, on ga
odmah u|e. Re e vam: "|es sguran da s zatvoro gepek?" Kako uspeva? Zato to |e
svestan na oprezu |e. N|egova pazn|a |e koncentrsana na razgovor, ak na svadu, a |e
n|egova svesnost rasprena, pr|emva |e na razte stvar.
Ono na emu nsstramo ovde n|e koncentrac|a, ko|a n|e vazna. Mnoge tehnke
medtac|e zasnovane su na koncentrac|, a |a nemam dovo|no poveren|a u to. One esto
u seb sadrze nasnost, podrzava|u programranost usov|enost. Ono to przvam |e
svesnost, ko|a se ne podudara sa koncentrac|om.
Koncentrac|a |e kao far, kao refektor. Otvoren smo prema svemu to uaz u
unutran|ost po|a akc|e sopstvene svest. Mozemo prtom bt ak odsutn duhom, a kada
|e re o svesnost, nkada nsmo odsutn duhom. Kada |e svesnost uk|uena, nema
rase|anost, |er smo neprekdno svesn svega oko sebe u nama.
Uzmmo da posmatram drvee napo|u zabrnut sam. Da sam odsutan duhom?
Odsutan sam samo ako |e c| da se koncentrem na drvee. A ako sam svestan da sam
zabrnut, nema odsutnost duha. Potrebno |e samo bt svestan na ta se koncentre
pazn|a. Kada neto krene nzbrdo, se des nek nepr|atan dogada|, odmah smo u
prpravnost. Neto |e oe krenuo! U trenutku kada do svest dopru negatvna opazan|a,
odmah smo u prpravnost, kao voza automoba.
Rekao sam vam da |e sveta Tereza Avska govora kako |o| |e Bog podaro most da
razu sebe od sebe. Ponekad deca govore na ta| nan. Neko dvogodn|e dete moze re
"Tom |e |utros dorukovao." Ne kaze "|a", ako |e on Tom, ve kaze 'Tom" u treem cu.
Mstc osea|u stvar na st nan. Presta su da se postoveu|u sa sobom zve u
spoko|srvu.
To |e most o ko|o| |e govora sveta Tereza. To |e ono to nas vek mstc Istoka
podstu da pronademo, nae pravo "|a", a sto ne mstc Zapada, kao Ma|ster Ekhart.
On podstu |ude da nadu svo|e "|a".
nazad na vrh
%1. 8ta !# etikete$
Ono to |e vazno, n|e saznan|e ko |e ta |e to "|a". Nkada neete uspet. Ne posto|e
re ko|e b ga opsae. Vazno |e zaboravt etkete. Kao to kazu |apansk ute| zena: "Ne
trazte stnu; mante se prosudvan|a." Odbacte svo|e teor|e, ne trazte stnu. Istna n|e
neto to treba trazt. Ako prestanete da budete dogmatn, vro brzo ete shvatt.
Ovde se deava neto sno. Ako zaboravte svo|e etkete, otkrete to to trazte. Sta
smatram pod etketama? Svaku etketu na ko|u pomste, osm mozda one "|udsko be".
Istna, ta etketa ne kaze mnogo, a kada kazete: "|a sam uspena osoba", to |e udost.
Postoveu|emo sebe sa uspehom. Uspeh n|e deo naeg "|a". Uspeh |e neto to doaz
proaz; danas |e tu, sutra ga ve mozda nee bt. To n|e "|a". Isto |e kada se kaze: "|a sam
propao ovek, |a sam advokat, |a sam bznsmen." Znate ta e vam se dest ako se
postovette sa tm stvarma? Potpuno ete se zaept za n|h, stano ete se bo|at da e
eznut, otud pote vaa patn|a.
Ba sam na to mso kada sam vam ran|e rekao: "Ako patte, v ste uspavan." Hoete
|edan ogedan znak n|ence da ste uspavan? Evo ga: v patte. Patn|a |e smptom
uda|avan|a od stvarnost. Patn|a vam se pruza da bste otvor o prema stvarnost, da
bste shvat da u nekom deu vaeg ba vada aznost. Ba kao to se fzk bo oset zato
da bste shvat kako negde u teu posto| neka boest povreda. Patn|a ukazu|e da negde
posto| neto azno. Patn|a se |av|a kada se sukobmo sa stvarnou, kada se vaa aznost
sukob se stnom - tada se |av|a patn|a. U suprotnom, nema patn|e.
nazad na vrh
%%. & #!pe5# # :ivot#
Ovo to u vam re une vam se mozda pompezno, a stna |e. Mnut ko| sede
mog b bt na|vazn| u vaem zvotu. Ako bste uspe da dokute ono to e sada usedt,
mog bste da dosegnete ta|nu buden|a. B bste zauvek sren. Nkada ve ne bste b
nesren. Nta ne b ve mao mo da vam nanese bo. Zasta vam kazem: nta. To |e kao
da u vazduh pro|ete crnu .farbu - vazduh osta|e netaknut. Nemogue |e obo|t vazduh u
crno. Sta god da se des, osta|emo netaknut, osta|emo spoko|n.
Posto|e |udska ba ko|a su dosega ova| c|, dosega su ono to defnem "|udsko
be". To |e neto sasvm druk|e od apsurdnost posto|an|a u vdu maronete ko|u tege u
svm pravcma, od osobe ko|a doputa da |o| dogada| drug |ud govore ta treba da
dozv. I tako neko dozv|ava ono to mu govore drug to defne kao svo|u ran|vost. Ah!
On |e samo maroneta. Hoete da budete maroneta? Prtsne se dugme dete gore -
svda vam se? A ako odb|ete da se postovette sa ma ko|om etketom, ve deo vah
brga e |ednostavno nestat.
Kasn|e emo govort o strahu od boest smrt, a |ud su venom zabrnut za svo|u
kar|eru, |edan beznaa|n posovn ovek od 55 godna p|e pvo u kafan kaze: "Pogeda|te
mo|e koske drugove - on su stvarno uspe!" Kakav dot! Sta podrazumeva pod tm
"uspe"? Vde svo|e me u novnama. Zna vam to da su uspe? |edan |e predsednk
nekog drutva; drug |e prozveden za vrhovnog sud|u; nek tre |e postao ovo ono. Ma|-
mun, sv su on ma|mun.
Ko oduu|e ta zna bt uspean? Ovo dotsko drutvo! Gavna brga drutva |e da
zadrz samo sebe u stan|u nepokretnost, da se nta ne men|a! Sto pre ovo shvatmo, tm
bo|e po nas. Boesn su, sv od reda. Poremeen su, ud. Neko postane drektor udnce
veoma |e ponosan, ako to nta ne zna. Bt predsednk nekog drutva nema nkakve veze
sa uspehom u zvotu.
vot moze bt uspean samo kad se probudmo! Tada n od koga ne treba trazt
zvn|en|e, nta nkome ne treba ob|an|avat, potpuno vam |e nevazno ta |ud mse
govore o vama. Nemate ve brga - sren ste. Eto ta |e, po men, uspeh u zvotu. Imat ep
posao, bt savan, mat s|a|nu reputac|u, nema ama ba nkakve veze sa sreom
uspehom. Nkakve! Potpuno |e reevantno.
Nek takozvan uspean ovek ma u stvar samo |ednu brgu - ta o n|emu mse n|egova
deca, ta o n|emu mse n|egov sused, ta o n|emu ms n|egova zena. Trebao b da
postane savan. Nae drutvo naa kutura danononono nam to svrda|u u gavu.
T |ud su uspe! Sta su uspe? Uspe su da naprave budae od sebe, |er su upotreb
svu svo|u snagu energ|u da postgnu neto to nema nkakvu vrednost. Prepaen su
zbun|en, utkce kao sv osta. Pogeda|te h dok eta|u po pozornc. Pogeda|te kako se
uznemre kad opaze neku mr|cu na kou|. Zar to nazvate uspehom? Kontrosan su,
zmanpusan. To su nesrena, |adna stvoren|a. vot m ne prn|ava nkakvo
zadovo|stvo, |er ne ume|u da zve. Neprestano su napet zabrnut. Zar to nazvate
|udskm? Znate zato se sve to dogada? Iz samo |ednog razoga: postovet su se s
nekom etketom. Postovet su svo|e "|a" sa novcem, posom, zanman|em. U tome |e
n|hova greka.
|edan advokat dob|e raun od vodonstaatera kaze: "E|, pa t me kota dvesta doara
na sat! Toko n |a, kao advokat, ne zaradu|em!" Vodonstaater mu odgovor: "Nsam n |a
toko zaradvao kada sam se bavo advokaturom!"
Mozete bt vodonstaater, advokat, posovn ovek svetenk, a to ne dote vae
sutnsko "|a", ne dote vas. Ako sutra promenm zanman|e, to |e kao da men|am odeu.
Osta|em netaknut. Da ste v vaa odea? Da ste vae me? Da ste vae zanman|e?
Prestante da se postoveu|ete sa tm stvarma ko|e doaze odaze. Kada to ustnu
shvatte, nkakva krtka nee vas dotad, pa ak n pohvaa askan|e. Kada vam neko
kaze: "Ba s sposoban", o emu on govor? Govor o naem egu, o naem usov|enom,
aznom "|a", ne o naem pravom "|a". Ovo "|a" n|e n |ako n sabo, n|e n uspeno n
neuspeno. N|e n |edna od th etketa. To su stvar ko|e doaze odaze, zavsne su od
krter|uma ko|e odredu|e drutvo, od usova okonost ko|ma smo podvrgnut. Te stvar
zavse od raspoozen|a osobe ko|a vam se u odredenom trenutku obrat. Nema|u nta
za|ednko sa nam "|a", ko|e n|e nta od svega toga. Dote, nae usov|eno, n-
doktrnrano "|a" |e, man|e-ve, egosta, budaa, nfantan - |ednom re, prav magarac.
Zato, kada kazete seb: "Ba sam magarac!" to ve godnama znate! Ego |e usov|en - ta
ste oekva? I zato se postoveu|ete sa svo|m egom? Budae! To n|e vae "|a".
Hoete da budete sren? Tra|na srea nema uzroka.. V me ne mozete unt srenm,
v nste mo|a srea. Ako uptate probudenu osobu: "Zato s srena?" ona e odgovort: "A
zato ne bh ba?"
Srea |e nae prrodno stan|e. Srea |e prrodno stan|e mae dece, ko|ma carstvo
prpada sve dok ne budu upr|ana zagadena gupou drutva kuture. Da b se dostga
srea, nta n|e potrebno unt, |er srea ne moze bt dostgnuta. Zna neko zato? Zato
to |e ve mamo. Kako se moze |urt za nem to |e ve u nam rukama? Zato |e onda
ne okuste? Zato to morate neeg da se te, da odbacte neto. Morate da odbacte svo|e
uz|e. Nta ne treba da ostvarte dob|ete da bste b sren. Naprotv, potrebno |e da
odbacte neto. vot |e ak. Cudesan. Medutm, on tra|e samo sa vam uz|ama,
ambc|ama, vaom pohepom zahtevma. Znate odake potu sve te stvar? Od
postovevan|a sa svm mogum etketama!
nazad na vrh
%). <etiri koraka do m#dro!ti
Prvo to treba unt |e da se suomo sa svo|m negatvnm osean|ma ko|h nsmo
svesn. Mnog, mnog |ud nose u seb negatvna osean|a, potpuno nesvesn toga. Mnog su
|ud potten, a potpuno nesvesn toga. I samo kada stup u dodr s radou, ovek postane
svestan koko |e bo potten. Ne mozemo se suot sa rakom ko| n|e ustanov|en. Ne
mozemo se osobodt tetnh nsekata ko| untava|u b|ke ako ne znamo za n|hovo
prsustvo.
Prvo to treba unt |e da postanemo svesn svo|h negatvnh osean|a. Ko|h
negatvnh osean|a? Tuge, na prmer. Oseamo tugu, oe smo raspoozen. Oseamo
odbo|nost prema seb, se |av|a osean|e krvce. vot kao da nema nkakvu svrhu, kao
da nema nkakvog smsa. Oseamo se povredeno, nervozno napeto. Prv korak |e da
postanemo svesn takvh osean|a.
Drug korak ( druga faza od ukupno etr) |e da shvatmo kako |e negatvno osean|e
unutar nas, a ne u stvarnost. To |e tako ogedna stvar, a zna|u to |ud? Ne zna|u,
veru|te m. Ima|u dpome rektor su fakuteta, a to pak nsu shvat. U ko me nsu
nau da zvm. Nau su me svemu ostaom. Kao to |e neko rekao "Dobo sam odnu
obuku. A trebae su tave godne da |e se otarasm." Sva duhovnost |e u tome, znate ?
Oduavan|e. Oduavan|e od svh budaatna ko|ma su nas u.
Negatvna osean|a su u vama, nema h u stvarnost. Zato prestante s nasto|an|em da
promente |ude stvar oko sebe. Samo raspamo svo|u energ|u vreme, upn|u se da
promenmo spo|n svet, da promenmo svog branog druga, efa, pr|ate|e, nepr|ate|e
sve ostao. Nta ne treba da men|amo.
Negatvna osean|a su samo u vama. Ne posto| n|edan ovek na svetu.ko| ma mo da
vas un nesrenm. Ne posto| n|edan dogada| ko| ma mo da vas uznemr, ugroz vas
vam nakod. N|edan dogada|, nkakvo stan|e, n|edna stuac|a, n|edan ovek. Nko vam to
nkad n|e rekao - uvek su vam govor suprotno. Eto zato ste sada u nevo|. Eto zato ste
uspavan. Nko vam to |o n|e rekao, a ogedno |e.
Pretpostavmo da ka pokvar nek pknk. Ko reagu|e na negatvan nan? Ka v? I
ta zazva negatvno osean|e? Ka vaa reakc|a? Kada udarte koenom o sto, stou |e
savreno dobro. On |e samo to to |este -sto. Bo |e u vaem koenu, ne u stou.
Mstc neprestano pokuava|u da nam pomognu da shvatmo kako |e stvarnost dobra
takva kakva |e. Stvarnost n|e probematna. Ukonte |udska ba sa ove panete zvot e
te da|e, prroda e nastavt da se razv|a u svo| svo|o| epot dv|n. U emu b bo
probem? Ne b bo probema. V ste stvor probem. V ste ta| probem. V ste se
postovet sa samm sobom, svo|m aznm "|a", to |e sav probem. Osean|e |e u vama,
nema ga u stvarnost.
Tre korak |e da se nkada ne postovetmo sa tm osean|em. Ono nema nta
za|ednko sa nam "|a". Ne opsu|te svo|u sutnu termnma tog osean|a. Nemo|te re:
"Potten sam." Ako kazete: "Oseam pottenost", to |e u redu. Ako kazete da oseate
tugu, to |e u redu. A nemo|te re: "Tuzan sam", |er tako defnete sebe u svedu tog
osean|a. Tu ez vaa uz|a, u tome |e vaa greka. U ovom trenutku posto| pottenost,
posto|e povrdena osean|a, a tako |e, nemo|te se bavt n|ma. Pro e. Sve prode, sve.
Vae depres|e vaa osean|a nema|u nta za|ednko sa sreom. To su samo oscac|e
katna. Ako trazte uzbuden|a ushen|a, prpremte se za depres|u pottenost. Hoete
svo|u drogu? Prpremte se za protvudare. Katno oscra od |edne kra|nost do druge.
Sve to nema neg za|ednkog sa nam "|a", nt sa naom sreom. To |e samo
usov|eno, azno "|a". Ako to upamtte, ako to ponovte h|adama puta seb, ako h|adama
puta predete ova tr koraka, stete. Mozda e vam trebat da to ponovte samo trput,
ak man|e- ne znam - ne posto|e prava. A unte to h|adu puta dospeete do na|veeg
otkra u svom zvotu.
Neka du bestraga sv rudnc zata na A|asc. Sta bste un sa tm zatom? Ako ovek
n|e srean, ne moze da zv. Pretpostavmo da ste na zato. Od kakvog |e to znaa|a? V
ste probuden, v ste car, carca. Sobodn ste - n|e vam ve vazno da ste prhvaen
odbaen, tu sad nema nkakve razke. Pshooz nam ob|an|ava|u znaa| prpadan|a
nekom. Budaatne! Zato bste nekom prpada? To potpuno gub znaa|.
Na|teza kazna u |ednom afrkom pemenu |e protervan|e, zgon. Kad b vas zbac z
N|u|orka odake god zvte, sgurno ne bste umr zbog toga. Kako to da ovek z tog
afrkog pemena umre? Zato to |e on zrtva uoba|ene |udske gupost. Ms da nee
mo da prezv ako ne prpada neemu. A n|e neophodno prpadat neemu, neko| grup
nekome. N|e ak neophodno n za|ubt se. Ko vam |e to uopte rekao? Neophodno |e bt
sobodan. Neophodno |e voet. Sve |e u tome - to |e vaa stnska prroda. Medutm, stna |e
druk|a: v m govorte kako hoete da budete ze|en. Hoete da vam apaudra|u, da
prvate druge, sa svm ma|munma ko| tre za vama. Trate sopstven zvot. Probudte
se! N|e vam potrebno sve to. Mozete bt sren bazen bez svega toga.
Vaem drutvu nee bt drago da u|e ovo to govorm, |er kada se otvore o shvat se
o emu |e re, posta|emo zastrau|u. Kako se moze kontrosat takva osoba - neko kome
nko n|e potreban, ko se ne osea ugrozen krtkama, ko ne ha|e za ono to |ud mse
govore o n|emu? Presekao |e sve te konce - n|e ve utka, maroneta. Zastrau|ue |e.
'Moramo ga ukont. Govor stnu, en |e straha - to n|e |udsk." L|udsk'. Pogeda|te.
Na|zad |edno |udsko be! Osobodo se sopstvenog ropstva, sopstvenog zatvora.
Ne posto| stuac|a na svetu ko|a b opravdaa negatvna osean|a. Eto ta su pokua da
kazu, ta su ura na mstc sve dok nsu promuk. A nko to ne sua. Negatvno
osean|e |e samo neto unutar vas. U Bha-gavad-Gt, sveto| ndusko| kn|z, Krzna kaze
Ardzun: "Neustravo se bac u btku stav svo|e srce pod stopaa Gospodn|a." To |e
udesna reenca.
Nta ne treba da unte da bste posta sren. Vek Ma|ster Ekhart rekao |e: "Bog se
ne dostze procesom sabran|a neega u du, ve kroz proces oduzman|a." Nta ne
morate unt da bste b sobodn. Potrebno |e samo da odbacte neto. Tada ste sobodn.
Tm povodom, pao m |e na pamet |edan rsk rob|a ko| |e prokopao tune spod
zatvorskog zda uspeo da pobegne. Izaao |e usred dvorta osnovne koe, gde su se
graa deca. Prrodno, kada |e zaao z tunea, n|e mogao da se obuzda, pa |e poeo da
skae gra, vu: "Sobodan sam! Na|zad, pose tr godne!" |edna devo|ca, nedaeko od
n|ega, |ubomorno ga |e pogedaa reka: "Bago vama! |a moram |o pune dve godne da
provedem ovde."
Cetvrt korak - kako se mogu proment stvar? Kako ete proment sam sebe? Ovde ma
mnogo toga to treba shvatt, , bo|e reeno, samo |edna stvar ko|a se moze zrazt na
ve nana. Zamste pac|enta ko| ode kod ekara da mu ob|asn od ega pat. Lekar mu
kaze: "U redu, |asn su m va smptom. Preporuu vam apotekara u bzn vae kue."
Pac|ent mu odgovor: "Mnogo vam hvaa, doktore. Ve m |e mnogo bo|e."
Zar to n|e apsurdno? Pa pak, to |e ono to sv m radmo. Uspavana osoba veto ms
da e |o| bt bo|e ako se neto van n|e promen, ako se neko drug promen. L|ud pate
zato to su uspavan, pa pak mse: "Kako b dvan bo zvot kad b se neko drug promeno;
kako b dvan bo zvot kad b se mo|a zena promena, kad b se mo| ef promeno, kad b se
mo| sused promeno."
Veto zemo da se neko drug promen da bsmo se bo|e osea. A, |este kad posta
svesn da ak kada b se va bran drug promeno, to na vas ne b ma nkakvog efekta?
Ran|v ste koko pre toga; dot ste koko pre toga; uspavan ste koko pre toga. Vama
|e potrebno da se promente. Vama |e potreban ek. V da|e nsstrate: "Dobro se oseam,
|er |e u svetu oko mene dobro." N|e tako! U svetu |e dobro, |er se |a oseam dobro. To |e
ono to govore sv mstc sveta.
nazad na vrh
%+. & pro"lem# 6la
Kada se probudmo, kada shvatmo, kada spoznamo, svet posta|e bo|. Medutm,
probem za nas uvek uznemrava. Ima |edna pra o deaku krokodu, ko|a to ustru|e.
Deak eta pored reke naaz na zenku krokoda, uov|enu u mrez. Krokod mu se obrat:
"Mom te, smu| m se, osobod me. Znam da sam ruzna, a nsam |a krva. Takva sam
rodena. A u men kuca ma|nsko srce. Doa sam ovde da nadem hranu za mo|u decu
tako sam upaa u ovu mrezu." Deak |o| odgovor: "Ako te osobodm, t e me dograbt
ubt."
"Zar bh moga da unm tako neto svome spasocu?" kaze mu ona. Deak |e zatm
osobod ona ga doepa ra|ama.
"Eto zahvanost za mo|e dobro deo!" |aukne deak. "Nemo| to shvatat suve no, ma
mo|", kaze mu krokodka, "a takav |e svet, to |e zakon zvota. Pta| koga god hoe."
Deak pogeda oko sebe, ugeda vrapca upta ga da |e krokod u pravu, a vrabac mu
spra da |e, na n|egove o, zm|a po|ea n|egovu decu, a on nta n|e mogao da un, te
da |e krokod potpuno u pravu. Deak onda ugeda magarca ko| |e tuda proazo postav
mu sto ptan|e, a magarac mu spra da |e tav zvot tego za gospodara, sve dok n|e
ostareo onemoao, pa su ga sad ostav u dzung da ga prozdere neka zver, te da |e kro-
kod potpuno u pravu.
Na kra|u, deak ugeda zeca upta ga sto, a zec se obrat krokodu: "Preka| mao pre
nego to po|ede deaka, o tom ptan|u treba mao da prodskutu|emo. Rec m svo|e
argumente."
Krokod otvor usta da mu odgovor deak tada utekne. Poto |e rep krokoda da|e
bo upet|an u mrez, deak dovede ovce da ga ub|u. S n|ma dode deakov pas ko| opaz
zeca, po|ur ga ub|e. Deak prekasno stgne , vdev svog spasoca kako umre, zgovor:
"Krokod |e bo u pravu - takav |e svet, to |e zakon zvota."
Ne posto| ob|an|en|e ko|e b opravdao sve patn|e, za, muen|a, unten|a gad u
svetu. To nkada nee mo da se ob|asn. Moze se hrabro pokuat da se nade neko
ob|an|en|e, ve man|e reogoznm formuama, a nkada nee mo da se ob|asn do
kra|a. To |e zato to |e zvot ta|na - raconan um n|e u stan|u da ga shvat. Zato |e
potrebno da se probudte, na|ednom ete shvatt da stvarnost n|e probematna - v ste
probematn.
nazad na vrh
%-. 1omna"#li6am
Svete kn|ge se uvek vraa|u ovm n|encama, a sve dok se ne probudte, nkada
neete shvatt n |ednu re z n|h. Uspavan |ud su ta svete kn|ge raspe Mes|u na
osnovu th sveth kn|ga. Treba bt budan da b se one shvate. Kad se na|zad probudmo,
one konano dob|a|u smsao.
Isto se deava sa stvarnou. U svakom sua|u, nkada ne mozete recma zrazt sve u
vama oko vas. Mozda bste voe da unte neto, a u tom sua|u ovek treba da bade
sguran da se ne uputa u akc|u samo da b se osobodo svo|h negatvnh osean|a. Mnog
|ud stupa|u u akc|u samo da b un stvar |o gorm. N|hova akc|a ne zvre z |ubav,
ve z negatvnh osean|a, z osean|a krvce, gneva, mrzn|e, z osean|a nepravde, ko
zna ega |o.
Pre nego to se upustte u akc|u, potrebno |e da budete sgurn ta |e vae "be". Pre
nego to unte neto, morate bt sgurn ko ste. Medutm, kada se uspavane osobe upuste
u akc|u, |ednostavno zamen|u|u |ednu okrutnost drugom, |ednu nepravdu drugom, tako
da|e.
Ma|ster Ekhart kaze: "Nee vas spast ( probudt - upotrebte re ko|a vam odgovara)
vae akc|e, ve vae be. Sude vam se ne za ono to ste un, ve za ono to |este."
Kakvo vam dobro n to ete nahrant gadne, napo|t zedne posett rob|ae u
zatvoru? Prsette se ta |e rekao Sv. Pave: "Ako bh pusto da mo|e teo bude spa|eno sva
mo|a dobra dao da nahranm gadne, a nemao |ubav..." Nsu btne vae akc|e, ve vae
be. Samo tada mozete da se upustte u akc|u. Mozete da unte ne unte neto.
Neete bt sposobn za oduku sve dok se ne probudte. Pa pak, sva energ|a koncentre
se na neophodnost men|an|a sveta, a vro mao na to da se probudmo. Kada se |ednom
probudte, znaete ta da unte, a ta da ne unte.
Nek mstc su veoma udn, kao Isus, ko| |e |ednom rekao neto kao: "|a nsam pozvan
kod th |ud. Ogranavam se da u ovom trenutku unm ono to moram. Kasn|e mozda."
Nek mstc ne progovara|u. Drug samo peva|u pesme. Nek od n|h suze nekome. On su
zakon za same sebe tano zna|u ta treba da rade. "Neustravo se bac u btku, a svo|e
srce pooz pred stopaa Gospodn|a", to |e ono o emu govorm.
Zamste da se ne oseate dobro da ste grozno raspoozen, a za ste u etn|u po
prrod. Pe|saz |e dvan, a v nste u odgovara|uem raspoozen|u da bste uzva u tome.
Nekoko dana kasn|e prodete stm predeom uskknete: "Svet boze, gde sam bo onog
dana kada nsam prmeto sve ovo." Kada se ovek promen, sve posta|e dvno.
Deava se, na prmer, da gedamo drvee panne kroz prozore mokre od ke, sve
nam zgeda magovto bezobno. Dode nam da zademo da bsmo preobraz to drvee
panne. Preka|te na trenutak - kad ou|a prestane v pogedate kroz prozor, spontano
ete re: sada |e sve druk|e.
M vdmo |ude stvar oko sebe ne onakve kakv su, ve kakv smo m Eto zato, kada
dve osobe geda|u neto nekoga, doaz do dve razte reakc|e. M vdmo stvar druge
|ude ne onakve kakv su, ve onakve kakv smo m. Seate se one ms z sveth spsa, po
ko|o| se sve men|a u dobro za one ko|e voe Boga? Kad se na|zad probudmo, ne trudmo se
ve da nam se dese dobre stvar. One se deava|u to |e sve. Iznenada, ovek shvat da |e
sve dobro, ta god da mu se des.
Pomste na |ude sa ko|ma zvte ko|e bste voe da promente. Naazte da su tuzn,
neprom|en, nepouzdan, nevern ta god bo. A kada se v promente, promene se
on. To |e udesno nepogrevo zeen|e. Tog dana kada se v promente, promene se
on. I v ete h vdet na potpuno drug nan. Ko vam se no zastrau|u, sada e vam
zgedat zapaen. Na|ednom, nko nee ve mat mo da vam naud. Nko nee mat mo
da zvr prtsak na vas. To |e sno kao kada neko ostav kn|gu na stou, a |a |e uzmem
kazem: "Vr prtsak na mene, |a sad moram da |e uzmem ne uzmem." L|ud se toko
trude da optuze sve druge oko sebe, da okrve sve druge, da okrve zvot, drutvo, svo|e
na|bze. Na ta| nan, ovek se nkada nee proment -nastave da zv u svom komaru
nkada se nee probudt.
Sprovedte ova| program h|adu puta: a) postante svesn negatvnh osean|a ko|a su u
vama; b) shvatte da su ta osean|a u vama, a ne u stvarnost oko vas; c) ne smatra|ate h
sutnskm deom svoga "|a" - te stvar doaze odaze; d) shvatte: kada se v promente,
sve e se proment.
nazad na vrh
%0. *ako menjati !e"e$
Osta|e |o |edno vazno ptan|e: ta treba nt da promenmo sebe? Imam znenaden|e
za vas, zasta odnu vest! N|e potrebno da unte bo ta. Sto ve nte, gore e bt.
Potrebno |e samo da shvatte.
Pomste na nekog sa km zvte radte, a ko vam se ne svda, ko u vama bud
negatvna osean|a. Pokua|mo da shvatmo ta se dogada. Prvo to treba shvatt |e
negatvno osean|e u vama. V ste odgovorn za to negatvno osean|e, a ne ta osoba. Neko
drug na vaem mestu ostao b savreno spoko|an dobre vo|e u prsustvu te osobe - ne b
bo dodrnut n na ko| nan. V ste, medutm, pogoden.
Sada pokua|te da shvatte ovo: v neto oeku|ete od te osobe. Kazte |o| onda:
"Nemam nkakvo pravo da oeku|em neto od tebe." Kada to budete rek, odbacete svo|a
oekvan|a. "Nemam pravo da oeku|em neto od tebe. Svakako, zattu se od posedca
tvo|h akc|a, tvog raspoozen|a, a t moze da rad ta god hoe da bude ta god s
zabrao da bude. Nemam pravo da oeku|em bo ta od tebe." Posmatra|te ta vam se
deava, kada unte to to sam vam rekao. Ako nste vo|n da to kazete, onda stvarno
treba |o mnogo toga da otkr|ete o svom egu. Pustte da dktator ko| |e u vama, trann u
vama, spva na povrnu. Ms ste da ste dua od oveka, a |a v samo smo tran,
|edna maa var|anta maksme: "|a sam magarac, t s magarac." |a sam dktator, t s
dktator. |a hou da uprav|am tvo|m zvotom umesto tebe; hou tano da t kazem kakav
treba da bude kako treba da se ponaa, be bo|e da se ponaa kako sam |a oduo,
|er u nae kaznt sebe, unv da z mene zb|u negatvna osean|a. Prsette se onog to
sam vam rekao: sv smo ud.
|edna zena m |e praa da |e n|en sn dobo nagradu u sredn|o| ko; nagrada mu |e
data za uspehe u sportu uen|u. ena |e ba radosna zbog n|ega, a mao |o| |e
nedosta|ao da mu kaze: "Nemo| preve da se radu|e to| nagrad, |er n|e reeno da e
uvek bt tako uspean." Ba |e zbun|ena, n|e znaa kako da spre budua razoaran|a
svoga sna, a da mu pr tom ne pokvar sav|e. Hvaa bogu, deak e shvatt, a u
meduvremenu e ma|ka postat mudr|a. N|e vazno ono to e mu ona re nee re.
Sve zavs od toga kakva e ona postat - da e bt u stan|u da shvat, da zna ta da kaze
kada da kaze. Ta nagrada |e rezutat takmen|a ko|e moze bt okrutno, ako |e bazrano na
mrzn| u odnosma sa ostama. L|ud posta|u zadovo|n na baz tudeg nezadovo|stva,
pobedu|e se porazv nekoga.
|edan amerk ekar opsao |e efekte takmen|a na svo| zvot. Pohadao |e |ednu
medcnsku kou u Sva|carsko|, u ko|o| |e bo dosta amerkh studenata. Lekar |e
ustanovo da su mnog od th studenata pretrpe stnsk ok kada su shvat da ne posto|e
ocene, da ne posto|e nagrade, nkakve ste na|bo|h, nt prvh drugh u kas. I se
proazo, se padao na sptu. "Nek od nas nsu to uspe da prhvate", govor on. "Posta
smo gotovo paranon, ubeden da se neto kr|e za svega toga." Zato su nek od
studenata promen kou. On ko| su zdrza, znenada su otkr neto udno. Sto nkada
nsu prmet na amerkm unverztetma. Nek student, to on na|bo|, pomaga su
drugma da pooze spte, da|u m svo|a reen|a.
N|egov sn, medutm, pohada medcnsku kou govor mu kako u aborator| uenc
esto poremete mkroskop tako da sedeem studentu treba bar tr etr mnuta da b ga
podeso. Takmen|e. Mora|u bt uspen, mora|u bt savren. Lekar nam onda pra |ednu,
po n|emu stntu anegdotu, ko|a b moga da posuz kao paraboa.
U |edno| amerko| varoc, |ud su se uvee okup|a da svra|u. Posto|ao |e
saksofonsta, bubn|ar vonsta. To su b star| |ud. Okup|a su se rad druzen|a zbog
ste radost da muzcra|u, ako nsu b posebno darovt. I tako su uzva u uza|amnom
druzen|u, epo se zabav|a|u, sve dok |ednog dana nsu re da zaberu novog drektora,
ambcoznog oveka, ko| m |e rekao: "He|, |ud, treba da odrzmo koncert, treba da
prpremmo koncert za tav grad." Zatm |e otpusto nekog ko n|e dobro svrao, angazovao
neke profesonane muzare, napravo tav orkestar n|hovo me poeo |e da se po-
|av|u|e po novnama. Carobno, zar ne? I tako su re da odu u vek grad da b tamo
svra. A, nek od na|star|h muzara samo to nsu zapaka. Govor su: "Bo |e tako
epo, u stara vremena, kada smo ak oe svra, a smo uzva u tome." I tako |e
okrutnost ua u n|hov zvot, a nko |e n|e prepoznao. Shvaate doke seze udo kod
|ud?
Nek od vas pta su me ta sam mso kad sam rekao: T moze da un ta god ze
ostane ono to |es, a |a u se zatt, bu ono to |esam." Drugm rema, neu t
dozvot da manpue sa mnom. veu svo| zvot, u svo|m putem, bu sobodan da
msm ono to hou, da dem za svo|m skonostma ukusma. Re u t ne, ako osetm da
ne zem da budem u tvom drutvu. To nee bt zbog negatvnh osean|a ko|a zazva u
men, |er to se ve nee dest - nee ve mat nkakvu mo nada mnom. |ednostavno,
mozda e m ve odgovarat drutvo nekh drugh |ud. Dake, ako me mozda upta: "Sta
kaze da odemo u boskop veeras?" odgovoru: "ao m |e, a ve vom da odem s
nekm drugm. N|egovo drutvo m |e pr|atn|e od tvog." I to |e to. Predvno |e umet da se
kaze ne drugm |udma. To |e deo buden|a. Deo buden|a |e zvet sopstven zvot po svo|o|
vo|. I upamtte: to n|e egozam. Egozam |e oekvat da neko drug zv svo| zvot kako v
smatrate za shodno, po vao| vo|. To |este egozam. A zvet svo| zvot kako m smatramo
za shodno n|e egozam.
Egozam zvre z oekvan|a da e neko drug zvet svo| zvot da b se pragodo vaem
ukusu, vaem ponosu, vao| zarad vaem zadovo|stvu. To |e stvarno egozam, zato
u se zattt. Neu se oseat duznm da budem sa tobom, n da prsta|em na ono to traz
od mene. Ako m |e tvo|e drutvo pr|atno, uzvau u n|emu, ne posta|u ovsnk od toga. A
neu te ve zbegavat zbog negatvnh osean|a ko|e s budo u men: Nema ve tu mo.
nazad na vrh
%2. B#=enje
Buden|e b trebao da bude znenaden|e. Kad se ne nadamo da e nam se neto dest, a
to se des, osta|emo zapan|en. Kada |e Vebsterova zena zateka svog muza kako |ub
sobarcu, reka mu |e da |e |ako znenadena. Vebster, kao ovek ko| |e vro pedantan u
upotreb odgovara|ue rec (to |e razum|vo, |er |e napsao tav renk); uzvrato |e: "Ne,
draga, |a sam znenaden, a t s zapan|ena."
Neke osobe geda|u na buden|e kao na c|. Reene su da stgnu do n|ega kazu: "Ne
zem da budem srean dok se ne probudm." U tom sua|u, bo|e da ostanete takv kakv
ste, da bste |ednostavno osta svesn kakv ste u stvar. |ednostavna svesnost |e srea,
nasuprot truda da stano reagu|ete. L|ud reagu|u tako brzo zato to nsu svesn. Shvatete
|ednom da posto|e prke kada se mora reagovat, ak kad smo svesn, kada shvatamo.
A, kako svesnost raste, reagu|emo sve man|e, a deamo sve ve.
|edan uenk rekao |e svom duhovnom ute|u da odaz u |edno uda|eno mesto rad
medtac|e, da se nada kako e se vratt prosvet|en. I tako |e, svakh est mesec, uenk
sao ute|u psmo da ga obavest o svom napretku. U prvom psmu |e psao: "Sada
shvatam ta zna zgubt sebe." Ute| ga |e pocepao baco u korpu za otpatke. Pose est
mesec stgo |e novo psmo u kome |e psao: "Sada oseam sva zva ba." Ute| ga |e po-
cepao. U treem psmu |e psao: "Sada shvatam ta|nu |ednog mnozne." I to |e pocepano.
To |e tra|ao etr godne, a onda su psma prestaa da stzu. Pose nekog vremena,
ute| |e postao radoznao , kako |e |edan putnk ao ka tom uda|enom mestu, ute| ga |e
zamoo da vd ta |e sa uenkom. Na kra|u |e stgo psmo od uenka. Psao |e: "Zar |e to
vazno?" Kada ga |e ute| protao, uskknuo |e; "Uspeo |e! Uspeo |e! Na|zad |e shvato!
Shvato |e!"
Posto| |edna pra o vo|nku na bo|nom po|u ko| znenada odbac svo|u puku, podze
neko pare hart|e geda u n|ega. Zatm ga bac traz novo pare hart|e. Ofcr onda kazu:
'Ta| ovek zaze opasnost svo| zvot. Treba mu pomo." Odvode ga u boncu psh|atr se
pozabave n|me. A een|e kao da nema nkakvog efekta. On samo uta hodncma,
pronaaz papre, geda u n|h onda h odbacu|e. Na kra|u ree da ga treba otpustt z
vo|ske. Pozovu ga urue mu otpusnu stu. On |e uzme, pogeda, uzvkne: "To |e to!
Pronaao sam!"
Postante, dake sve svesn| svo|e aktuene stuac|e, kakva god ba. Prestante da
budete dktator, prestante prmoravat sebe da dete u odredenom pravcu. Samo tako, pre
kasn|e, shvatete |ednog dana da ste samo svesnou postg to to ste prethodno sa
toko truda traz.
nazad na vrh
%3. *akva je promenjena li'no!t$
U vao| potraz za svesnou ne postav|a|te zahteve. To |e man|e-ve kao pokoravat se
saobraa|nm znacma. Ako se ne obazrete na ove znake, paate kaznu. U Amerc se voz
desnom, u Engesko| Ind| evom stranom. U suprotnom, paa se kazna. Tu nema mesta
za povredena osean|a, zahteve oekvan|a - pokoravamo se saobraa|nm znacma to
|e sve.
Ptate me gde |e u svemu tome samost, gde |e osean|e krvce sno. Saznaete kada
se probudte. Ako u ovom trenutku oseate krvcu, kako bh vam to uopte ob|asno? Kako
bste uopte zna ta |e samost? Znate, |ud ponekad voe da oponaa|u Isusa, a kada
ma|mun uzme da svra saksofon to ga ne pretvara u muzara. Ne moze se oponaat Isus
mtra|u n|egovo spo|no ponaan|e. Treba bt Isus, samo bste tada tano zna ta treba
unt u odredeno| stuac|, sve to u skadu sa vam temperamentom karakterom, kao
temperamentom karakterom osobe s ko|om mate posa. A, da bste to un, morate bt
ono to |e bo Isus. Oponaan|e vas nkud nee odvest.
Ako mste da samost uk|uu|e sadun|avost, onda men apsoutno n|e mogue da vam
opem samost, |er samost moze bt veoma opora. Samost moze bt veoma gorka,
moze da vas okra, moze da zasue rukave da vas opere. Samost se moze |avt u
mnogm vdovma. Svakako moze bt veoma baga nezna, a se to nkad ne zna. Tek kada
postanete |ubav - drugm rema, kada odbacte afekte uz|e - tada ete "znat". Sto se
man|e budete postoveva sa svo|m egom, bete sve ve u skadu sa svma svme.
Znate zato? Zato to se neete ve bo|at da ete bt povreden odbaen. Neete ve
zeet da bo koga mpresonrate. Uspevate da zamste kakvo |e oakan|e kada ne
moramo ve nkoga da mpresonramo? Ah, kakvo oakan|e! Na|zad srea! Ne osea se
ve neodo|va potreba da ob|an|avamo stvar. Sve de kako treba. Sta ma da se
ob|an|ava?
Ne osea se ve n neodo|va potreba da trazmo zvn|en|e. H|adu bh puta ve voeo
da u|em od vas: "Probudo sam se", umesto:" ao m |e". H|adu bh puta ve voeo da
u|em od vas: "Probudo sam se pose naeg posedn|eg susreta; ono to sam t uno nee
se ve ponovt," umesto: "Strano m |e zao zbog onoga to sam t uno." Zato b bo
kome trebaa vaa zvn|en|a? Razmste o tome. To |e roko po|e strazvan|a. Cak ako |e
neko bo zao prema vama, nema mestu zvn|en|u.
Nko n|e bo zao prema vama. Mozda |e neko bo zao prema onome to |e mso da ste
v, a ne prema
vama. Nko vas ne odbacu|e - |ud samo odbacu|u ono to mse da ste v. A takvo
zak|uvan|e moze bt druk|e prmen|eno - na st nan nko vas ne prhvata. Sve dok se
|ud ne probude, on samo prhvata|u odbacu|u predstavu ko|u ma|u o vama. Formra su
neku de|u o vama, odbacu|u prhvata|u samo n|u.
Shvatate koko |e porazava|ue produb|van|e ovog aspekta? Mozda |e ak preve
osobada|ue. A kako posta|e ako voet druge |ude kada se shvat sve ovo! Kako |e ako
voet sve oko sebe, kada se ne postoveu|emo sa predstavom ko|u ma|u o nama! Posta|e
zasta ako voet h, voet sve |ude.
|a posmatram "sebe", a ne msm na sebe. Zato to |e mse ego prepun oh ms.
Medutm, kada posmatram sebe, svo| ego, neprekdno sam svestan da se rad samo o
odrazu. U stvarnost, ne ms se na svo|e "|a", svo| ego. To |e kao ovek ko| voz
automob - ta| ovek svakako ne ze da se svest samog automoba. U redu |e zgubt
se u fantaz|ama, a bez gub|en|a svest o onome to |e oko vas. Treba uvek bt na oprezu.
To |e kao ma|ka ko|a spava - ne u|e avone ko|e bru|e znad n|ene kue, a osea
na|man|e komean|e svog deteta, u tom smsu |e budna. Ne moze se nta govort o
stan|u budnost - moze se govort samo o stan|u uspavanost. O stan|u budnost mogu se
dat samo naznake.
Nta se ne moze kazat o sre - srea ne moze bt defnsana, ono to moze bt
defnsano |e nesrea. Odbacte nesreu saznaete. L|ubav ne moze bt defnsana,
odsustvo |ubav moze. Odbacte odsustvo |ubav, odbacte strah znaete. Voe bsmo da
znamo kakav |e neko kada se probud, a saznaete samo kad to postgnete.
Da mozda govorm kako ne treba nta da oeku|emo od svo|e dece? Rekao sam:
"Nemate pravo da oeku|ete neto." Pre pose, to dete e morat da se osobod od vas,
sede svo| put. Tada neete mat ve nkakvo pravo nad n|m. U sutn, to n|e vae dete,
nkada to n|e bo. Ono prpada zvotu, a ne vama. Nko nta vam ne prpada. Ono o
emu govormo |e vasptan|e vaeg deteta. Ako hoe ruak, be bo|e da dode za sto
zmedu dvanaest |edan, nae nee dobt ruak. U ovo| ku |e takav red. Ako ne stgne
na vreme, nema ruka. Sobodan s, stna, a mora da snos posedce.
nazad na vrh
%4. Na kraj# je !amo (#tanje
Sv me pta|u ta se deava kada ovek na kra|u stgne do svesnost. Da |e to
radoznaost? Uvek se ptamo kako b se neka stvar ukopa u odreden sstem da b
neka druga maa smsa u odredenom kontekstu, kakvo e bt nae skustvo kada
stgnemo. Krente, pa ete znat. To se ne moze opsat.
Na Istoku se esto kaze: "On ko| zna|u, ne govore; on ko| govore, ne zna|u." Ne moze
se govort. Moze se govort samo o suprotnom. Ute| vam ne moze podart stnu; stna
se ne moze zrazt rema, nekom formuom. To n|e stna. To n|e stvarnost. Stvarnost se
ne moze zrazt formuom. Ute| moze samo da vam ukaze ko|e su vae greke. Kada
odbacte svo|e greke, spoznaete stnu. A n tada neete mo da |e zreknete.
Ovo su uoba|ena uen|a nekh vekh mstka. Toma Akvnsk n|e pred kra| svog zvota
n psao n govoro -shvato |e. Mso sam da |e n|egovo uveno utan|e tra|ao samo
nekoko mesec, a su to u stvarnost be tave godne.
To |e kao kada bste me, nkada ne okusv zeen mango, pta: "Kakav mu |e ukus?" |a
bh vam mozda odgovoro: "Opor", a da|u vam |ednu re zaveo bh vas na pogrean put.
Pokua|te da shvatte, vena |ud n|e preterano mudra: ep se na re - na re sveth
spsa, na prmer - sve shvata naopako.
"Opor", kazem, a v ptate: "Opor kao mun kao dun|a?" "Ne, n|e opor kao mun, opor
|e kao mango", kazem. "A, |a ga nkad nsam probao", uzvraate. Steta!
Medutm, v nastav|ate svo|m putem pete tavu doktorsku tezu o to| tem. Da ste
prob mango, ne bste to un, zasta. Napsa bste doktorsku tezu o neemu drugom, a
ne o mangu. A tog dana, kada na|zad okuste zeen mango, kazaete: "Boze mo|, spao sam
smean. N|e trebao da napem tu tezu." Identno kao to |e uno Toma Akvnsk,
|edan vek nemak fozof teoog napsao |e tavu kn|gu o utan|u Tome Akvnskog.
Toma Akvnsk |e |ednostavno utonuo u utan|e. N|e govoro. U uvodu svo|e Summa
theoogae rekao |e: "Govore o Bogu, ne mozemo re ta |e, ve samo ta n|e. Na st
nan ne mozemo govort kakav |e, ve kakav n|e." Ta| ko| govor n|e or|entan ute|
zena, ve katok svetenk, vekovma prznat kao vrhunsk teoog. U drugo| prc Svet
Toma |e rekao: Bog |e nespoznat|v. Stvarnost, Bog, stna, |ubav su nespoznat|v - to
zna da ne mogu bt obuhvaen raconanm umom. Ovo treba da okona mnoga ptan|a
ko|a nam |ud postav|a|u, |er veto zvmo u uz| da neto znamo. N|e tako. Nsmo
sposobn da saznamo.
Sta |e onda svet sps? To |e samo znak, putokaz, a n|e ops. Fanatzam skrenog
vernka ko| |e ubeden da sve zna, ponekad zazva vee zo nego to to mogu udruzene
snage dve stotne krmnaaca. Zastrau|ue |e vdet ono to mogu da une skren vernc,
ba zato mse da zna|u. Zar ne b bo dvno kada bsmo ma svet u kome b sv govor:
"Ne znamo." Paa b |edna veka bar|era. Zar to ne b bo udesno?
|edan ovek ko| |e roden sep dode upta me: "Sta |e to to nazvate zeeno?"
Kako se moze opsat zeena bo|a nekome ko |e od roden|a sep? Korste se anaog|e. I
tako mu kazem: "Zeena bo|a |e sna pr|atno| muzc." "A", kaze on, "kao pr|atna muzka."
"Da", odgovorm, "Kao baga pr|atna muzka." Praz m zatm drug sepac pta me: "Sta
|e zeena bo|a?" Kazem mu da |e to kao gatk somot, vro mekan gadak na dodr.
Sedeeg dana vdm dvo|cu |ud kako tuku |edan drugog faama po gav. |edan ve:
'To |e kao pr|atna muzka." A drug: 'To |e kao gatk somot." N|edan od n|h dvo|ce ne zna
o emu govor, |er b nae zatvoro usta.
Stvar ba tako sto|e. Cak gore - uzmmo da nam |ednom bude omogueno da posetmo
nekog od th s!epaca uptamo ga: 'T sada zna ta |e zeena bo|a, zar ne?" a on odgovor:
"Istna, |utros sam |e dugo suao!"
Cn|enca |e da ste okruzen Bogom, to ne vdte, |er "znate" neto o Bogu. Posedn|a
bar|era ko|a sto| zmedu vas vz|e Boga |e vaa predstava o Bogu. Gubte Boga zato to
mste da neto znate. To |e uzasan aspekt reg|e. Eto ta su govor |evandest - vernc
su "zna" zato su odbac Isusa. Na|va spozna|a Boga |e spoznat ga kao nespoznat|vog.
Zasta se preve govor o Bogu - svet ne moze ve da zdrz. Premao |e svesnost, premao
|ubav, premao sree, a nema svrhe govort o tome. Premao |e odbacvan|a uz|a,
greaka, afekata okrutnost. Premao |e svesnost. Od toga pat svet, ne od poman|kan|a
reg|e. Reg|a b trebao da nam pruz zattu od poman|kan|a svesnost sposobnost za
buden|e.
Pogeda|te do kog smo stepena degenersanost dospe. Dodte u Ind|u vdeete kako
se |ud masovno ub|a|u zbog reg|e. To vdte na sve strane. "Ona| ko| zna, ne govor; ona|
ko| govor, ne zna." Sva otkra, koko god bozanska ba, nsu ve od prsta uperenog ka
Mesecu. Kao to kazu na Istoku: "Kada mudrac pokazu|e ka Mesecu, dot vd samo n|egov
prst."
Francusk psac an Gton mnog |e radkan| svo|m uzasnm komenatarom: "Cesto
korstmo prst da bsmo skopa oko."
Gde |e spas? Svesnost, svesnost! Izeen|e |e u svesnost; stna |e u svesnost; spas |e u
svesnost; |ubav |e u svesnost; buden|e |e u svesnost.
Potrebno |e da govorm o rema po|movma da bh vam neto ob|asno. Kada gedamo
neko drvo, m ga u stvar ne vdmo. Msmo da ga vdmo, a ga ne vdmo. Kada gedamo
neku osobu, u stvar |e ne vdmo, samo msmo da |e vdmo. Ono to vdmo |e neto to
smo fksra u svom umu. Stemo odreden utsak drzmo se tog utska, da|e geda|u
neto nekoga kroz fter prvobtnog utska. M to nmo sa gotovo svm stvarma.
Ako ovo shvatte, shvatete veanstvenost epotu svesnost u odnosu na sve to nas
okruzu|e. |er stvarnost |e tu - "Bog", ta god to znao, |e tu. Sve |e tu. Srota rbca u
okeanu kaze: "Oprost, trazm okean. Moze m re gde se naaz?" Patetno, zar ne?
Kada bsmo samo otvor o pogeda oko sebe, shvat bsmo.
nazad na vrh
)7. *ako i6g#"iti !e"e$
Vratmo se na onu prekrasnu msao |evandeste, ko| govor o gub|en|u pronaazen|u
sebe. To |e neto to naazmo u veem deu regozne kn|zevnost, u tavo| duhovno|
mstko| kn|zevnost.
Kako zgubt sebe? |este kada nasto|a da zgubte neto? Tano - to se ve nasto|,
sve |e teze. Stvar se gube onda kad se ovek ne trud da to un. Neto se gub kada nsmo
svesn toga. A kako se moze umret u samom seb? Govorm o smrt, ne o samoubstvu.
N|e nam reeno da ub|emo sebe, ve da umremo. Ako zazovemo bo patn|u u seb, to b
znao porazt same sebe. To b bo kontraproduktvno, |er |e ovek na|ve obuzet sobom
kada pat. Na|ve smo obuzet sobom kada smo depresvn. Medutm, na|spremn| smo da
zaboravmo sebe kada smo sren, kad smo radosn. Srea nas osobada samh sebe.
Patn|a, bo, tuga pottenost su stan|a ko|a nas vezu|u za same sebe.
Pokua|te da zamste koko ste svesn posto|an|a svoga zuba kada vas bo. Kada ne
patte od zubobo|e, ne znate ak n da mate zube da uopte mate gavu. Medutm, kada
gava hoe da vam prsne od gavobo|e, sve se potpuno men|a.
Prema tome, ogedna |e zabuda mst kako |e prav nan da negramo same sebe ta|
to emo zazvat bo u seb, prepustv se pontavan|u usmrvan|u sebe, kako |e to po
tradconanom uveren|u. Negrat sebe, umret u seb, zgubt sebe, zna shvatt svo|u
pravu prrodu. Kada se to un, azno "|a" se gub, ezava.
Uzmmo da |ednog dana neko ude u mo|u sobu |a mu kzzem: "Samo napred.
Predstavte se." "|a sam Napoeon", odgovor on. A |a: "Ne ona| Napoeon..." "Ba tako,
Bonaparta, francusk mperator." "Drago m |e!" kazem, mse u seb: bo|e da prpazm na
ovog tpa. "Rasko-motte se, vae veanstvo."
"Eto, rek su m da ste zuzetn duhovn ute|. |a mam duhovn probem. Zabrnut sam
teko m |e da veru|em u Boga. Vdte, mo|e trupe su porazene u Rus| ve noma ne
spavam, pta|u se kako e se sve to zavrt", kaze m on.
|a mu odgovorm: "U redu, vae veanstvo. Sguran sam da bh mogao da unm neto
kako bh oakao va probem. Preporuo bh vam da protate esto pogav|e |evande|a
po Mate|: 'Pogeda|te ptce u po|u... ne se|u ne zan|u.'"
Kada smo stg do ove take, ptam se ko |e ud, |a on. Bez obzra na to, prhvatam
ovog udaka. To |e ono to n mudr ute| na poetku - prhvata vas ozb|no razmatra
vae probeme. Mozda vam ak obre poneku suzu. V ste ud, a |o to ne znate. A, ubrzo
e do trenutak kada e vam znenada strgnut teph spod nogu re vam: "Dosta |e! T
ns Napoeon."
U uvenm d|aozma Svete Katarne S|enske prpoveda se da |o| |e Bog rekao: "|a sam
Ona| ko| |este; t s ona ko|a n|e." |este kad dozve svo|e nebe?
Na Istoku, to |e predstav|eno skom graa gre. Bog |e predstav|en kao gra, a boz|e
stvaran|e kao n|egova gra. |er, Bog n|e vek gra, a v ma gra. Ne. V uopte nste
gra. V ste gran! |este kada skus neto sno?
I tako, kada se ta| udak vrat u samog sebe shvat da n|e Napoeon, on ne presta|e da
posto|, on da|e posto|, a znenada shvat da |e neto drugo od onoga to |e mso da
|este.
Izgubt sebe zna znenada shvatt da smo neto drugo od onoga to smo ms da
|esmo. Ms ste da ste centar sveta - sada se oseate kao satet. Ms ste da ste gra,
sada oseate da ste gra- sve su to samo anaog|e, ske, tako da h ne treba shvatt
bukvano. One vam da|u samo sugest|u, samo su putokaz, ne zaboravte.
nazad na vrh
)1. 8ta je najvrednije # nama$
Predmo na |ednu drugu de|u - o no| vrednost. To |e vro kompeksno ptan|e. Lna
vrednost ne zna vrednost sebe, naeg aznog "|a". Otkud pote vrednost sebe? Da
mozda pote z uspeha u posu? Da pote z posedovan|a gome novca? Da pote od
sposobnost da se prvuku mnog mukarc (ako ste zena), mnoge zene (ako ste
mukarac)? Kako |e krhko sve to, kako |e proazno! Kada govormo o vrednost samog sebe,
ne govormo u sutn o nanu na ko| smo odrazen u mentanom ogedau drugh |ud, zar
ne? A, moramo da zavsmo od toga? L|ud shvate svo|u nu vrednost tek kada prestanu
da se postoveu|u defnu svo|e "|a" u svedu th efemernh stvar.
|a nsam ep zato to sv kazu da sam ep. U stvarnost nsam n ep n ruzan. To su stvar
ko|e doaze proaze. Sutra se mogu na|ednom pretvort u groznu kreaturu, a "|a" osta|e
uvek "|a". Uzmmo da se nakon toga podvrgnem pastno| operac| postanem preep. Da
mozda "|a" posta|e preepo?
Potrebno |e posvett mnogo vremena ovm razm|an|ma, |a sam h baco pred vas na
gomu, a ako odvo|te dovo|no vremena da shvatte sve to sam vam rekao, zadrzav se
na ovm msma, otkrete zatn rudnk. |a to znam, |er kad sam prv put stvarno urono u
sve ove de|e, zasta sam otkro bago.
Pr|atna skustva ne zvot prekrasnm. Bona skustva vode sazrevan|u. Pr|atna skustva
ne zvot epm, a sama po seb ne vode razvo|u. Ono to vod razvo|u |esu bona skustva.
Patn|a stav|a prst na nek deo vas ko| se |o n|e razvo, ko| treba da raste, da se men|a
preobrazava. Kada bste zna kako da upotrebte tu patn|u, koko bste se razv!
Zadrzmo se prvo na pshooko| patn|, na svm negatvnm osean|ma u vama. Ne
gubte svo|e vreme na samo |ednom od n|h - ve sam vam rekao ta mozete da unte s
takvm osean|ma. Pokua|te da posmatrate razoaran|e ko|e oseate kada stvar ne du
onako kako ste v hte! Ne skreem vam pazn|u na to da bh vas u bo kom smsu osudo
(tada bste se samo upet|a u mrzn|u prema seb). Posmatra|te sebe svo|e razoaran|e
kao da posmatrate neku drugu osobu. Geda|te to razoaran|e, tu pottenost ko|u oseate
kad vas krtku|u. Sta to govor o vama?
|este kad u za oveka ko| |e tvrdo: "Ko |e rekao da brga nemu ne suz? Suz,
nego ta. Svak put kad brnem zbog neega, to se ne des!"
Lepo, n|emu |e sgurno posuza. Ima ona| ko| kaze: "Neurotar |e osoba ko|a brne
zbog neega to se n|e dogodo u proost. On n|e kao m, norman |ud, ko| brnemo
zbog neega to se nee dest u budunost."
Eto kako sto|e stvar. Ta brga, ta napetost, ta govore o vama?
Negatvna osean|a, sva negatvna osean|a, korsna su da b se postga svesnost, da b
se shvato. Ona vam da|u mogunost da h osette, da h posmatrate spo|a. U poetku,
pottenost e da|e bt prsutna, a presek ste nt ko|a vas |e s|edn|avaa sa n|om.
Postepeno, shvatete pottenost. Uporedo s razumevan|em, ona e se postepeno gubt,
sve dok ne ezne.
Pre prosvet|en|a bo sam depresvan. Pose prosvet|en|a da|e sam depresvan, a
mao-pomao brzo, znenada, stze se u stan|e budnost, a to |e stan|e u kome se
potpuno odbacu|u ze|e. Podsette se ta sam podrazumevao pod ze|ama zahtevma.
Smsao |e bo ova|: "Sve dok ne osvo|m sve ono to zem, odb|am da budem srean."
Podrazumevam, dake, sua|eve u ko|ma srea zavs od ostvaren|a nae ze|e.
nazad na vrh
)%. >re"a li poti!kivati :elje$
Ne pokuava|te da potsnete svo|e ze|e, |er bste rzkova da postanete apatn. B
bste en energ|e to b bo uzasno. e|a |e, u zdravom smsu re, energ|a, a to ve
energ|e mamo, utoko bo|e. Zato ne potsku|te ze|u - shvatte |e. Shvatte |e. Ne trudte
se toko da |e ostvarte, koko da |e shvatte.
Nemo|te se |ednostavno odrcat predmeta svo|h ze|a - shvatte h, sageda|te h u
n|hovom stnskom svetu. Sageda|te koka |e n|hova stvarna vrednost. |er, ako se
zadrzmo na tome da potsnemo svo|u ze|u, nasto|e da se odreknemo predmeta ze|e,
na|verovatn|e emo ostat vezan za n|u. U suprotnom, ako |e posmatramo sagedamo
koko |e ona uopte vredna, ako shvatmo da nam samo utre put ka nesre, razoaran|u
depres|, tek tada se ze|a preobrazava u to to nazvam "ono emu da|em prednost".
Kada se zv sa onm emu da|emo prednost, ne dopustv da sopstvena srea zavs od
toga, tek tada smo zasta probuden. Kreemo se ka stan|u budnost. Budnost, srea -
nazovte to kako vam odgovara - |e stan|e odsustva uz|a, stan|e u kome se stvar ne
geda|u kroz przmu onoga to smo kako smo, ve kakve one |esu, u ono| mer u ko|o| |e to
mogue |ednom |udskom bu. Odbacte uz|e, sageda|te svet oko sebe konano ete
vdet stvarnost, zveete.
Svak put kad smo nesren, neto |e prdodato stvarnost. Ta| prepak nas n
nesrenm. Ponav|am: v ste odgovorn za to, v ste neto doda, negatvna reakc|a unutar
vas. Preko svo|e reakc|e, v neto doda|ete. I ako razmotrte to to ste doda, vdeete da |e
to uvek neka uz|a, neka potreba, neko oekvan|e, nek zahtev. Uvek. Iuz|e se sve ve
umnozava|u. A kada |ednom krenete u pravom smeru, sam ete to uot.
Uzmmo, na prmer, estu uz|u, greku u m|en|u, da ete se, ako promente svet oko
sebe, v proment. Ne mozemo se proment ako samo men|amo spo|an| svet. Ako
nadete nov posao, novog branog druga, novu kuu, novog duhovnog ute|a, sve
to ne zna da ete se v proment. To |e kao kada bste hte da promente svo| rukops
tako to ete proment penkao. I da promente svo| nan razm|an|a tako to ete
proment er.
Ogedno |e da se takvm promenama u svetu oko sebe m u sutn ne men|amo, pa
pak vena |ud uaze svu svo|u energ|u u nasto|an|a da pragod spo|n svet sopstvenom
ukusu, navkama potrebama. Ponekad uspevamo u tome - dob|e se pet mnuta predaha -
a osta|emo napet ak u tm trenucma predaha, |er zvot tee da|e bez zaustav|an|a,
zvot se neprekdno men|a. Prema tome, ako hoete da zvte, ne mozete bt fksran u
|edno| tak. Ne posto| nkakav osonac na ko| bste mog da poozte gavu. Morate da
pratte tok samog zvota. Kao to |e rekao Konfu|e: "Ona| ko| ze da bude neprekdno
srean mora esto da se men|a."
vot |ur mmo nas, proaz. A m da|e gedamo unazad, zar ne? Kamo se za proe
dogada|e sadan|e dogada|e. Medutm, kaze se: "Kada se ruka pooz na pug, ne moze se
okrenut unazad."
Hoete da uzvate u neko| meod|? Hoete da uzvate u smfon|? Nemo|te se
ogrant samo na ponek akord muzke. Ne ogrante se samo na nekoko nota. Pustte h
da proaze, pustte da teku. Ctavo uzvan|e u neko| smfon| |e samo u vao| spremnost da
pustte note da protu. U suprotnom, ako b nek poseban akord uzburkao vau matu v
dovknu orkestru: "Produzte da svrate ta| akord, nemo|te prestat!" to ne b ve ba
smfon|a.
Znate za onu pru o Nasradn-hodz? On |e svo|e mstko uen|e ro pra|u
zabavne pre. Gavn k u ovm prama uvek |e on, Nasradn.
|ednog dana, Nasradn |e sedeo sa gtarom svrao stano stu notu. Pose nekog
vremena, oko n|ega se skupa goma sveta (to se deavao na p|anom trgu) neko mu |e
rekao: "Lepa |e ta nota ko|u svra, hodza, a zato ne svra neto drugo, kao osta
muzar?"
"On su budae!" uskknuo |e Nasradn. "Samo traze traze pravu notu, a |a sam |e
naao."
nazad na vrh
)). *ako :iveti !ada i ovde$
Kada se vezemo za neto, zvot |e unten; kada se zakamo za neto, presta|emo da
zvmo. To pe na svm strancama |evande|a. Pokua|te da shvatte. Shvatte |o |ednu
uz|u - srea n|e adekvatna emoc|, ushen|u. Verovan|e da neka emoc|a zvre z
zadovo|en|a ze|e |e samo nova uz|a. e|a donos samo brgu napetost , pre kasn|e,
rezutat op|enost spvae na povrnu. Kada smo dovo|no pat, tada smo spremn da
shvatmo. V se hrante emoc|ama - to |e kao hrant trkakog kon|a urnama, vnom.
Trkak kon| se ne hran tako. To |e kao hrant |udska ba drogama. A sa drogama se ne
moze napunt stomak. Ono to |e potrebno |e dobar obrok, sodan, hran|v, neto za pe.
To treba sam da shvatte.
Iuz|a |e da neko drug moze sve to unt umesto vas, da nek mudrac ute| moze to
da obav za vas. Cak n na|ve duhovn ute| na svetu ne moze unt n |edan korak
umesto vas. Sve morate sam.
Svet Avgustn |e to epo zrazo: "Sam Isus Hrst n|e mogao nta da un za mnoge
medu onma ko| su ga sua." I da ponovo ctram onu dvnu arapsku zreku, ko|a kaze:
"Prroda ke |e uvek sta, pa pak od n|e raste trn|e u pustn| cvee u bat." V ste ta| ko|
mora neto da un. Nko drug ne moze vam pomo. V ste ta| ko| treba da svar hranu
ko|u po|ede, v ste ta| ko| treba da shvat. Nko drug ne moze da shvat umesto vas. V ste
ta| ko| treba da traz. Nko drug ne moze da traz umesto vas. Ne mozete se osont n na
koga, u trazen|u stne, |ubav, svoga "|a".
Posto| |edna veka uz|a, a to |e da |e veoma vazno da budemo potovan, da budemo
vo|en cen|en, da budemo vazn. Mnog govore da |e u nama usadena prrodna potreba da
budemo vo|en cen|en, da prpadamo nekome. To |e az, nestna. Odbacte ovu uz|u
bete sren. M mamo prrodnu potrebu za sobodom, mamo prrodnu potrebu da vomo,
a ne da budemo vo|en.
Ponekad, na mo|m pshoterapeutskm seansama, suoavao sam se sa |ednm vro
estm probemom: "Nko me ne vo, kako onda mogu da budem srean?" Tada |a
ob|an|avam to| osob: "Hoete mozda da kazete kako ne posto| n |edan trenutak u kome
zaborav|ate da nste vo|en, kada se opustte oseate se sreno?" Naravno da posto|.
|edna zena, na prmer, sva se unea geda|u nek fm. Re |e o neko| komed|, zena se
sme|e radu|e, u tom bagosovenom trenutku zaborava |e da se podset kako |e nko ne
vo, nko |e ne vo, nko |e ne vo. Srena |e! Zatm zaz z boskopa pr|ate|ca sa ko|om
|e gedaa fm odaz s nekm momkom, ostavv |e samu. I tako ona pone da razm|a:
"Sve mo|e pr|ate|ce ma|u momka, a |a nemam nkog. Kako sam nesrena. Nko me ne
vo!"
U Ind|, mnog sroman |ud poe su da nabav|a|u seb tranzstore, ko| su tamo
uksuz. "Sv ma|u rado", kazu, "a |a ga nemam. Tako sam nesrean." Dok |ud nsu poe
da kupu|u rado-aparate, sv su b savreno sren bez n|h. Isto vaz za vas - sve dok vam
neko n|e rekao da ne mozete bt sren ako nste vo|en, ze|en prvan za nekoga.
Kroz dodr sa stvarnou posta|e se srean. Eto ta donos sreu - dodr sa stvarnou,
trenutak po trenutak. Tu ete prona Boga; tu ete prona sreu. A vena |ud n|e
spremna da u|e takve stvar.
Iuz|a |e da spo|asn| dogada| ma|u mo da nas ugroze, da drug |ud ma|u mo da
nam nanesu zo. N|e tako. Samo m m da|emo mo da to une.
|o |edna uz|a - da ste v sve te etkete ko|e vam drug |ud naep|u|u ko|e ste sam
seb naep. Nste, nste! Ne treba, dake, da se kate za n|h.
|ednog dana, kada m neko bude rekao da sam gen|e kada to budem shvato ozb|no,
na u se u veko| nevo|. Shvatate zato? Zato to u od tog trenutka postat napet.
Morau da odrzm nvo stuac|e, da odgovorm na oekvan|a. Pose svakog predavan|a
morau da proverm: "Da vam se dopao predavan|e? Mste da|e da sam gen|e?"
Dake, |edna stvar ko|u treba unt |e da ukonte svaku etketu! Izbrte h bete
sobodn! Nemo|te se postovevat sa tm etketama. One predstav|a|u ono to ms neko
drug, ono to |e neko u odredenom trenutku vdeo u vama. Da ste zasta gen|e? Da ste
uvrnut? Da ste mstk? Da ste ud? Sta |e to vazno, u sutn? Vazno |e da nastavmo da
budemo svesn, da zvmo ova| zvot, trenutak po trenutak. Kako su dvne one re
|evande|a: "Pogeda|te ptce na nebu - ne se|u, ne zan|u, ne odazu u ambare... pogeda|te
||ane u po|u, ne predu ne tka|u." To su zasta mstne re, re oveka ko| |e probuden.
Prema tome, zato ste zabrnut? Da ste bar u stan|u da dodate, bez obzra na svu vau
brgu, |edan |edn trenutak oputenost svom zvotu? Cemu se brnut za sutra? Posto|
zvot pose smrt? Da u zvet pose svo|e smrt? Cemu se brnut za sutra? Udte u
sadan|ost.
Neko |e rekao: "vot |e ono to nam se deava dok smo preokupran drugm
panovma." Patetno. vte u sadan|ost. To |e neto to ete vdet da se deava kada se
probudte. Otkrete da zvte u sadan|ost, stnsk prozv|ava|u svak trenutak ko| zvte.
nazad na vrh
)+. *ada grlimo #!pomene
To me vod |edno| drugo| tem, a odno se ukapa u ono to sam do sada govoro,
posebno na predog da postanemo svesn svega to doda|emo stvarnost.
Nedavno, |edan svetenk m |e prao da |e pre ve godna drzao predavan|e u N|u|orku,
ba kada su Portorkanc b na veoma oem gasu zbog nekog ncdenta ko| se deso. Sv
su o n|ma govor sve na|gore. I tako |e u svom predavan|u rekao: "Hteo bh da vam
protam neto od onoga to |ud z N|u|orka govore o nekm mgrantma."
Ono to |e protao b su u sutn komentar z novna o Ircma, Nemcma raznm
drugm nac|ama ko|e su mgrrae u N|u|ork tokom tavh decen|a! Ob|asno |e zatm ta |e
hteo da kaze, rekav: Ta| narod ne donos krmna sa sobom - on posta|u zonc kada se
suoe sa nekm stuac|ama ovde. Moramo h shvatt ako hoemo da pomognemo -
uzaudno |e reagovat predrasudama. Potrebno |e razumevan|e, a ne osuda."
Tako doaz do promena u nama - ne kroz osudu, ne kuden|em, ve razumevan|em
svega to nam se dogada. Ne treba smatrat sebe starm nepoprav|vm grenkom. Ne,
ne, ne! Da bsmo dostg svesnost, potrebno |e umet da vdmo, a ne moze se vdet ako
smo ogrez u predrasudama. Gotovo sve stvar osobe ko|e gedamo, gedamo kroz fter
predrasuda. Rekao bh da |e to dovo|no da svakog obeshrabr.
To |e kao kada sretnemo nekog pr|ate|a koga dugo nsmo vde. "E|, Tom," kazem, "ba
epo to te vdm!" vrsto ga zagrm. Koga |a grm, Toma uspomenu ko|u mam o
n|emu? Da |e on zvo |udsko be e? |a poazm od ubeden|a da |e on da|e ona|
mad kakvog pamtm. Poazm od ubeden|a ko|e se da|e ukapa u de|u ko|u sam mao o
n|emu, u mo|e uspomene. I tako, grm ga. Pet mnuta kasn|e, uvdam da se promeno
gubm svako nteresovan|e za n|ega. Zagro sam pogrenu osobu.
Ako hoete da shvatte koko |e stna ovo to vam govorm, u|te ovu pru. |edna
opatca pova se u osamu. Sv z n|ene za|ednce kazu: "Ah, poznata stvar, to |e deo
n|enog sta - uvek prsustvu|e semnarma zatm odaz u osamu; nkada se nee
proment." Medutm, des se da opatca dozv pramenu u |ednom od th povaen|a. Ona se
men|a - sv prmete razku kazu: "Pa t s zasta shvata neke stvar, zar ne?" Istna |e,
promena zra z n|enog ponaan|a, z n|enog tea, z n|enog ca. Uvek tako bva kada se
dozv unutran|a promena. Odrazava se na cu, u oma, teu. I tako, opatca se vrat u
svo|u za|edncu, a poto ta za|ednca ma o n|o| ve utvrdenu de|u, bazranu na predrasud,
da|e |e geda takvm oma. Samo anov n|ene za|ednce ne vde nkakvu promenu u n|o|.
Govore: "Pa, zgeda mao zv|a, a preka|te vdeete - ubrzo e ponovo utonut u
depres|u." I, nakon nekoko nede|a, ona |e ponovo pottena - reagu|e na n|hovu reakc|u.
Tada sv kazu: "Vd? Lepo smo rek -n|e se promena." Medutm, tragno |e to se ona
zasta promena, samo to on nsu posta svesn toga.
Opazan|e ma porazava|ue efekte u pogedu |ubav |udskh odnosa. Ono to
predstav|a stvarn odnos, sgurno sadrz dve stvar - |asnou vden|a (u mer u ko|o| smo
sposobn za to; nek b mozda voe da zna|u do ko|e mere mozemo mat |asnou opazan|a,
a veru|em da nko n|e protv toga da |e to vea) precznost odgovora. Verovatn|e |e da
se preczn|e odgovara nego to se |asno opaza. Kada |e opazan|e skrv|eno, verovatno ne
mozemo preczno da uzvratmo. Kako moze voet nekoga koga ak ne vd? Da stvarno
vd onoga za koga s vezan? Da stvarno vd nekoga koga se pa ko| t |e zato
odbo|an? Uvek mrzmo onoga od koga se pamo.
"Strah od Gopoda |e poetak mudrost", govore m ponekad. A preka|te mao. Nadam
se da shvata|u ono to govore, |er sv m mrzmo ono od ega se pamo. Hte bsmo uvek
da untmo ono od ega zazremo, da ga se osobodmo, da ga zbegnemo. Kada se bo|mo
nekog, ne podnosmo ga. Ne podnosmo ga u ono| mer u ko|o| ga se bo|mo. A ak ga ne
vdmo, |er su upetene emoc|e.
Identna stvar dogada se kad nas neko prva. Kada se uvrst stnska |ubav, |ud
nsu za|ub|en |edno u drugo, nt se mrze u uoba|enom smsu re. |asno vde |edan
drugog preczno uzvraa|u. A na ovom |udskom nvou, u gru neprestano uaze sopstven
ukus, ze|e, skonost tako da|e. Treba zna bt svestan sopstvenh predrasuda,
sopstvenh ukusa, sopstvenh skonost. Sve |e to u nama zvre z usov|enost ko|o| smo
podvrgnut. Kako to da se vama svda|u neke stvar ko|e se men ne svda|u? Zato to |e
vaa kutura razta od mo|e. Zato to |e vae vasptan|e razto od mog. Kada bh vam
dao da po|edete nek od mo|h om|enh obroka, mozda bste ga s gaden|em odbac.
U nekm deovma Ind|e ma |ud ko|e voe psee meso. Neke osobe, medutm, kada b
znae ta m |e na tan|ru, muka b m prpaa. Zato? Druga usov|enost, druga
programranost. Indusma b prpaa muka kad b sazna da su |e meso krave, a
Amerkancma to pr|a. V ptate: "A zato ne |edu govednu?" Iz stog razoga z kog v
neete po|est vae kuence. Iz stog razoga. Krava za nd|skog se|aka predstav|a ono to
za vas predstav|a va pas. Ne ze da |e |ede. Posto| kuturna predrasuda ko|a ne
dozvo|ava takve stvar, a u sutn se tako uva zvotn|a ko|a |e neophodno potrebna.
Zato se onda za|ub|u|emo? Zato se za|ub|u|emo u odreden tp osobe, a ne u nek
drug? Zato to smo usov|en. U mo|o| podsvest mam sku odredenog tpa osobe ko|a me
prva, prva me, tako, kada sretnem takvu osobu, kao da me obas|a mun|a. A, |esam
|e vdeo, tu osobu? Ne! Vdeu |e mozda kad se budem venao s n|om - tada doaz do
buden|a. Tada |ubav moze da otpone. Medutm, za|ub|enost nema nta za|ednko s
|ubav|u, to n|e |ubav - to |e ze|a, gorua ze|a. Ono to zete svm srcem |e da vam to
obozavano stvoren|e kaze da ga prvate. Samo vam tako neto pruza osean|e sree. U
meduvremenu, sv drug govore: "Ma ta on vd toko zanm|vo u n|o|?" A rad se o
usov|enost - on |e ne vd.
Kazu da |e |ubav sepa. Veru|te m, nta nema tako otar vd kao prava |ubav. L|ubav
ma na|otr| vd na svetu. Zavsnost |e sepa. Vezanost |e sepa. Zakaenost za nekog,
neprestan zahtev ze|e su sep. A stnska |ubav n|e. Nemo|te te stvar nazvat
|ubav|u. Sve u svemu, ova re |e oskrnav|ena u ven zvh |ezka. L|ud govore o voden|u
|ubav za|ub|enost. O emu u stvar govore? Prvo to nam |e potrebno |e |asno opazan|e.
|edan od motva zato |asno ogedno ne vdmo druge |ude |e ta| to u gru uaze nae
emoc|e, naa usov|enost, na ukus. Moramo raunat sa ovom n|encom. A moramo
raunat sa nem mnogo vazn|m - s nam de|ama, nam zak|ucma, nam po|movma.
nazad na vrh
)-. .ojmovi i !tvarno!t
Verova ne, svak po|am ko| b trebao da nam pomogne da stupmo u dodr sa
stvarnou, okonava se stvaran|em nove prepreke tom dodru, |er pre pose
zaborav|amo da rec nsu stvar. Po|am ne odgovara stvarnost - to su dve razte stvar.
Zato sam vam ran|e rekao da |e posedn|a bar|era ko|a nas spreava da dopremo do
Boga ba sama re "Bog" po|am Boga. Ako ne pazmo, to nam posta|e prepreka, umesto
da nam pomogne.
Kada defnem neku osobu kao zenu, to |e stna. A, u to| osob ma goma stvar ko|e
ne obuhvata po|am "zena". Ona e uvek bt ta posebna zena, konkretna |ednstvena, ko|a
moze bt upoznata samo kroz skustvo, ne moze bt uoptena. Konkretnu osobu moram
no da vdm, moram no da |e upoznam, ntutvno doprem do n|e. Po|am uvek sputa
gub neto ekstremno vazno, neto dragoceno to se naaz samo u stvarnost, a to |e
konkretna |ednstvenost.
Vek Krnamurt odno |e zrazo ovu de|u, rekav: "Od onog dana kada naumo dete
menu ptce, ono nkada ve nee vdet tu ptcu." Kako |e to stnto! U poetku, dete vd to
neto pernato zvo to se kree, a m mu kazemo: "Vrabac". Sedeeg dana, dete vd
neto drugo pernato to se kree, sno onom prvom kaze: "Ah, to |e vrabac. Ve sam
vdeo vrapce. Vrapc su m dosadn."
Ako se ne geda na stvar kroz fter sopstvenh po|mova, nkada nam ne mogu dosadt.
Svaka stvar posta|e |ednstvena. Svak vrabac |e razt od drugog, uprkos snostma.
Dobro |e da posto|e snost, tako da mozemo da apstrahu|emo zgradmo po|am. To |e od
veke pomo, sa aspekta komunkac|e, uen|a, nauke. A zavod nas da pogremo
stvara veku prepreku mogunost da vdmo ba tu |ednstvenu stvar, posebnu nost. Ako
|e ono to vdte samo po|am, v ne zvte u stvarnost, |er |e stvarnost konkretna. Po|am |e
samo pouga ko|a nas uvod u stvarnost, a kada smo |ednom tamo stg, treba ntutvno
dopret do n|e |e neposredno zvet.
|o |edna osobna po|ma |e statnost, dok u stvarnost sve tee men|a se. Posto| re
reka, a ta voda neprestano proaz. U trenutku kad |e zahvatm kofom, ona presta|e da
tee. U trenutku kada se stvar zatvore u po|am, presta|u da se kreu. Posta|u statne,
mrtve.
Zaeden taas n|e ve taas. Taas |e sutnsko kretan|e, akc|a. Po|mov su uvek
zamrznut, stvarnost tee. Na kra|u, ako veru|emo mstcma (a n|e potreban vek napor da
b se shvato, ako to nko ne shvata odmah), stvarnost |e ceovta, dok re po|mov
razb|a|u stvarnost na pare.
Eto zato |e toko teko prevodt s |ednog |ezka na drug - svak |ezk razb|a stvarnost
na drug nan. Engeska re "home" (dom) n|e prevodva na francusk pansk, |er stvara
posebne asoc|ac|e u engeskom |ezku. Svak |ezk ma re zraze ko| su neprevodv, |er
|e ono to radmo razb|an|e stvarnost na pare, doda|u oduzma|ue tu tamo, da
bsmo stvor po|move rema ozna razne deove stvarnost. Ako, na prmer, nkada
nste vde zvotn|u u svom zvotu |ednog dana nadete rep - samo rep, a neko vam kaze:
'To |e rep", da bste mog da shvatte ta |e to, ako uopte ne znate ta |e zvotn|a?
Ide|e ogedno rasparava|u vz|u, ntuc|u skustvo stvarnost u n|eno| ceovtost. Eto
ta nam neprestano govore mstc. Re ne potu|u stvarnost - one su samo ndkac|e ka
stvarnost. A, kada |ednom dospemo do n|e, sv po|mov posta|u beskorsn. |edan
svetenk |e razgovarao sa fozofom ko| |e tvrdo da |e posedn|a prepreka da b se stgo
do Boga sama re "Bog", po|am Bog. Svetenk |e ostao okran tom tvrdn|om, a fozof mu
|e rekao: "Magarac koga |ae na kome putu|e do kue, n|e sto sredstvo da b uao u
n|u. Da b stgao, korst po|am; zatm s|ae onda uaz." N|e potrebno bt mstk da b
se shvato kako stvarnost ne moze bt uov|ena u re po|move. Da bsmo spozna
stvarnost, treba spoznat znad spozna|e.
Pesnc, skar, mstc vek fozof davno su ukaza na ovu stnu. Uzmmo da |ednog
dana posmatram neko drvo; sve do tog trenutka kad god bh vdeo drvo, rekao bh: "Dobro,
to |e drvo." A danas, dok gedam drvo, ne vdm drvo, bar ne vdm ono to sam navkao
da vdm. Vdm to neto sveznom deteta. Nemam re da to zrazm, vdm neto
|ednstveno, ceovto, to tee, ne u fragmentma, potpuno sam zateen. Da me uptate:
"Sta s vdeo?" - ta bh vam odgovoro? Nemam re da to zrazm. Ne posto|e re ko|ma
se moze zrazt stvarnost, |er u stom trenutku kada dam nek nazv onome to sam vdeo,
vraam se na po|move.
Ako ne mogu da zrazm stvarnost ko|u mogu da opazm svo|m uma, kako moze da se
zraz ono to n|e vd|vo oku to uvo ne moze ut? Kako se moze prona re ko|a b
zraza reanost Boga? Bog |e neob|an|va ta|na. Ne moze se spoznat, ne moze se
ob|asnt.
Re su samo naznake, nsu ops adekvatne stvarnost. Pa pak, |ud zapada|u u
doatr|u, |er mse, kad se kaze Bog, da ta re odgovara tome. Kako se moze bt toko ud?
Moze se bt ud? Cak kad |e re o |udskm bma, drveu, uu cveu, re ne
odgovara svom ob|ektu. |edan uven poznavaac sveth spsa rekao m |e, pose mo|h
predavan|a: "Boze, sada sam tek shvato da sam tav zvot bo doopokonk! Mo| do n|e
bo od drveta metaa, ve duhovn do." To |e na|opasn|a vrsta doopokonstva, |er |ud
korste kra|n|e rafnran mater|a za stvaran|e svog doa - um.
Gde hou da stgnem? Do pune svest o stvarnost ko|a nas okruzu|e. Svesnost zna
gedan|e, posmatran|e onoga to se deava u nama oko nas. "Deava" |e prava re -
drvee, trava, cvee, zvotn|e, kamen|e, sva stvarnost se kree. Geda|te |e, posmatra|te.
L|udskom bu |e zasta neophodno ne samo da posmatra samog sebe, ve svu stvarnost
ko|a ga okruzu|e.
Da ste zatoenc svo|h po|mova? Hoete da pobegnete z svog zatvora? Onda
geda|te, posmatra|te, provodte sate u posmatran|u. U gedan|u ega? Bo ega. Lca
drugh |ud, obka drvea, ptca u etu, kamen|a, trave. Stupte u dodr sa stvarma.
Geda|te h.
Mozda ete tako uspet da zadete z kruth ema ko|e smo sv m stvor, z svega to su
nam nametnue nae ms nae re. Mozda emo, nada|mo se, uspet da shvatmo. Sta da
shvatmo? To to smo re da nazovemo "stvarnost", sve to prevazaz re po|move. To
|e duhovna vezba - povezana |e sa osobadan|em z vaeg kaveza, z zatvora re po|mova.
Kakva tuga, prozvet tav zvot ne uspev da ga ponovo vdmo oma deteta! To ne
zna kako treba da se odreknete svo|h po|mova - on su veoma dragocen. Iako pon|emo
bez n|h, on ma|u vro poztvnu funkc|u. Zahva|u|u n|ma, razv|amo svo|u ntegenc|u.
Sada smo pozvan ne da postanemo deca, ve da budemo kao deca. Neophodno |e past z
stad|uma nevnost onda, na|zad, bt ponovo u ra|u - sv m moramo razvt svo|e "|a"
svo| "ego" znad ovh po|mova. Zatm moramo dozvet osobadan|e. Moramo ostavt po
stran starog oveka, svo|u staru prrodu, usov|eno "|a", vratt se u stan|e deteta, a to
ne zna postat dete. Kada pon|emo u zvotu, gedamo stvarnost oko sebe potpuno
zaudeno, a to n|e zaudenost mstka - to |e nemuta zaudenost deteta. Zatm ta
zaudenost umre bva zamen|ena dosadom, uporedo sa razv|an|em |ezka, re po|mova.
A onda, mozda, ako mamo sree, vraamo se ponovo zaudenost, na |edan nov nan.
Sta |e Bog?
Neko |e rekao: "Bog ne umre onog dana kad prestanemo da veru|emo u n|egovo
posto|an|e. Naprotv, m smo t ko| umremo onog dana kad na zvot prestane da bude
obas|an tra|nm s|a|em zaudenost ko|a se svakodnevno obnav|a, a | nam |e zvor
nepo|m|v."
Ne mozemo se preprat oko |edne re, |er "Bog" |e samo re, po|am. Nkada se ne
prepremo oko stvarnost - prepremo se oko m|en|a, po|mova, de|a. Odbacte svo|e
po|move, ubeden|a, predrasude shvatete.
Toma Akvnsk |e rekao: "Evo ta |e kra|n|a taka |udske spozna|e o Bogu - znamo da ne
znamo ta |e Bog." U Ind| posto| sanskrtska zreka ko|a opsu|e takav prstup: "Net, net",
to zna: "N|e to, n|e to". To |e takozvan put negac|e.
C. S. Lus |e psao dnevnk dok |e n|egova zena umraa. Nazvao ga |e Dnevnk boa. Bo
se tek ozeno tom zenom ko|u |e duboko zavoeo. Svo|m pr|ate|ma |e tada rekao: "Bog m
|e podaro, u ezdeseto|, ono to m |e uskrato u dvadeseto|." Kada |e ona u vekm
patn|ama umra, Lus kaze da se n|egova vera srua kao kua od karata. Tada se uptao:
"Da |e Bog otac pun |ubav se mozda bav vvsekc|om?" Posto|e savren dokaz za obe
ove teze!
Ponekad, na|bo|e to moze da nam se des |e neka nesrea ko|a nas bud natera nas da
se suomo sa stvarnou. Sam Lus kaze da pre svo|e traged|e nkad n|e sumn|ao da |ud
zve nakon smrt, a da pose toga n|e ve bo sguran u to. Zato? Zato to |e za n|ega
bo na|vazn|e da ona zv. Lus |e nae ma|stor poreden|a anaog|a. "To |e kao konopac",
rekao |e. "Neko vas pta: 'Moze ova| konopac zdrzat osamdeset ka?' Kazete mu da
moze. 'Dobro, obesemo onda tvog na|bo|eg pr|ate|a.' A v uskknete: 'Preka|te mao,
bo|e da proverm.' Nste ve sgurn."
U svom dnevnku, Lus pe da nta ne mozemo znat o Bogu, da su ak naa ptan|a o
tome apsurdna. Zato? To |e kao ona| prmer oveka ko| |e od roden|a sep pta: "Da |e
zuta bo|a kratka dugaka?" Net, net. N|e to. "Da |e gorka satka?" Ne, ne. "Da |e
gatka hrapava?" Ne, ne. Sepac nema re po|move ko| b predstav bo|u o ko|o|
nema nkakvu de|u, skustvo ntuc|u. Mozete mu ob|an|avat samo putem anaog|a. Sta
god vas pta, mozete mu samo odgovort: "Net, net."
Eto doke dopre |udska spozna|a o Bogu - do saznan|a da ne znamo. Naa veka
traged|a |e to msmo da neto znamo. Msmo da znamo - to |e naa traged|a. Zato
nkada ne otkrvamo. Toma Akvnsk |e rekao ovo: "N sve se napor |udskog uma ne
mogu ob|asnt sutnu obne muve."
nazad na vrh
)0. ?e'i koji5 nema
Ve sam govoro koko su re ogranene, a hou |o neto da dodam. Posto|e re ko|e
ne odgovara|u nemu. Uzmmo da sam Indusa mene u ratu zarobe Pakstanc. |ednog
dana m kazu: "Danas emo te odvest do grance, da bac poged na svo|u zem|u." I tako
me odvedu do grance, |a pogedam na drugu stranu sav ganut pomsm: "Ah, mo|a
zem|a, mo|a predvna zem|a. Vdm sea, drvee bregove. To |e mo|a rodna zem|a!"
Medutm, uvar m kaze: "Pogre smo. Trebao |e da odemo deset kometara nze - odate
se vd Ind|a."
Na ta sam |a reagovao? N na ta. Bo sam obuzet samo |ednom re: Ind|a. A drvee
n|e Ind|a, drvee |e drvee. U sutn, ne posto|e nkakve grance - to su samo prozvod
|udskog uma, na|ee pohepnh guph potara. Mo|a zem|a, Ind|a, nekada |e ba
|edna cena - sada |e razb|ena na etr drzave. Ako ne prpazmo, uskoro e h bt est.
Imaemo est zastava, est vo|sk. Zato me nkada neete vdet da pozdrav|am zastavu.
Gadm se svh zastava, |er su do. Pozdrav|am oveanstvo, a nkad neku zastavu
okruzenu vo|skom.
Zastave su samo u gavama |ud. U svakom sua|u, u naem renku ma na h|ade
termna ko| nmao ne odgovara|u stvarnost. A koko emoc|a bude u vama? I tako, mao-
pomao, vdmo stvar ko|e ne posto|e. Zasta vdmo nd|ske bregove Ind|ce ko|h nema.
Vaa amerka usov|enost posto| kao ona nd|ska, a to n|e neka srena okonost.
Danas se u zem|ama Treeg sveta Cesto govor o "kutvsan|u". Sta |e to to se nazva
kuturom? Ta re m ne govor mnogo. Da to mozda zna da b neko voeo da rad neto
zato to |e usov|en da to rad? Da b neko voeo da proba neto zato to |e usov|en da to
proba? N|e tu mozda re o mehankom ponaan|u?
Zamste kako rusk bran par usvo| |edno amerko dete odvede ga u Rus|u. Ono
po|ma nema da |e roden Amerkanac. N|egov matern| |ezk posta|e rusk, on zv umre za
veku ma|ku Rus|u, mrz Amerkance. Na n|emu |e peat kuture, odrastao |e na rusko|
kn|zevnost. Geda na svet oma svo|e kuture. Ako, pak, hoete da noste svo|u kuturu
kao to noste odeu, to |e druga stvar. Ind|ka e obu sar, Amerkanka neto drugo. |a-
panka kmono. A nko se ne postoveu|e sa svo|om odeom. Medutm, v hoete da to
ve staknete svo|u kutura. Posta|ete ponosn na n|u. Ue vas da budete ponosn na svo|u
kuturu.
|edan pr|ate| m |e rekao: "Kad god vdm nekog pros|aka bednka, ne mogu da se
suzdrzm da mu ne udem. Nasedo sam tu osobnu od ma|ke." N|egova ma|ka |e nuda
obrok svakome ko b proao pored n|ene kue. Rekao sam mu: "Dzo, to n|e vrna. To |e
prnudno ponaan|e ko|e |e, s gedta pros|aka, svakako poztvno, a e uvek ostat
prnudna radn|a."
Seam se svetenka ko| |e |ednom prkom z|avo: "Imam osamdeset godna. Svetenk
sam od svo|e ezdeset pete. Nkada nsam preskoo vreme odredeno za medtac|e,
nkada." U redu, tako neto moze bt predmet dv|en|a, a moze bt prnudna radn|a. N|e
veka stvar ako se rad o mehanko| aktvnost.
Lepota neke radn|e ne pote z toga to |e prerasa u navku, ve z n|ene senzbnost,
svesnost, |asnoe opazan|a precznost u uzvraan|u. |a mogu da kazem |ednom pros|aku
da, a drugom ne. Nsam prmoran na predodredeno ponaan|e ko|e pote od mo|h
prethodnh skustava, mo|e kuture. Nko n|e utsnuo svo| peat na mene, , ako |e to
uno, ne reagu|em ve na osnovu tog peata.
Ako dozvmo neko negatvno skustvo s nekm Francuzom, nas u|ede pas, nam
bude oe od odredenog |ea, za ceo zvot osta|emo pod utskom takvh skustava. A to |e
neto na|gore! Treba se osobodt takvh skustava. Ne tegte za sobom svezan| negatvnh
skustava z proost. A n onh poztvnh!
Naute ta zna zvet do kra|a neko skustvo, zatm to ostavte za sebe predte na
sede trenutak, bez potpadan|a pod utca| onoga to vam se prethodno deso. Putovaete
sa tako aganm prt|agom da ete proazt kroz gene u. Spoznaete ta zna ven zvot,
|er |e ven zvot ovde sada, u sadan|em bezvremenom trenutku. Samo ete tako
prstupt venom zvotu. A koko stvar tegmo naokoo! Nkada se ne suoavamo sa
zadatkom da h se osobodmo, da odbacmo prt|ag, da budemo ono to |esmo, da
ponemo da zvmo.
ao m |e to moram da kazem, a kud god krenem, sreem musmane ko| korste
svo|u reg|u, svo| kut Koran da se uda|e od ovog zadatka. Isto vaz za ostae reg|e
n|hove vernke.
Mozete da zamste osobu ko|a n|e ve zarazena rema, ko|a se osoboda n|hovog
utca|a? Mogu |o| se bact u ce kakve god bo re, ona e se ponaat kao pre toga.
Mozete |o| re da ste predsednk ta|--ta|, ona e vas da|e gedat kao pre toga - vdee
vas po onome to |este. Nee past pod utca| etketa.
nazad na vrh
)2. @iltrirana !tvarno!t
Osvrnuu se na |o neto povezano s naom percepc|om stvarnost. Izneu to u vdu
anaog|e. Predsednk Amerke mora da odrzava kontakt sa svo|m gradanma. Papa u Rmu
mora da odrzava odnos sa tavom crkvom. Naravno, n|ma stzu mon poruka, a
ogedno |e da on ne mogu sve da h prme, a |o man|e da no na n|h odgovore.
Okruzen su, dake, |udma od poveren|a ko| redgu|u poruke, kontrou h, ftrra|u. Na
kra|u, neto stgne na psa sto predsednka pape. To |e ba ono to se nama dogada.
Preko svake pore e|e u naem teu, preko svh nah ua, u dodru smo sa stvarnou,
a samo ftrramo stvar. Ko zvod ovu operac|u? Naa usov|enost? Naa kutura? Naa
programranost? Nan na ko| smo nauen da gedamo da zvmo svo|a skustva?
Cak na |ezk moze bt fter. Sve se do te mere ftrra da ponekad ne vdmo stvar
ko|e su nam pred nosom. Dovo|no |e pogedat nekog paranoka - neprestano se osea
ugrozen nem to ne posto|, stano tuma stvarnost termnma odredenh skustava z
proost nekh stan|a ko|a |e prozveo.
A, posto| |o |edan demon ko| |e odgovoran za ovu autocenzuru. Zove se pran|an|e,
ze|a, ezn|a. Koren patn|e |e ezn|a. Cezn|a skrv|u|e untava percepc|u. Strahov ze|e
nas progan|a|u.
Sem|ue Dzonson |e rekao: "Svest o tome da e bt obeen za nede|u dana udesno
usredsredu|e ove| um." Sve ostao se bre koncentre se samo na strah, ze|u
ezn|u.
Kada smo b mad, drogran smo na raznorazne nane. Vasptavan smo da oseamo
potrebu za drugma. Rad ega? Da bsmo b prhvaen, uvazen, potovan, da b nam se
tapao - rad onoga to nazva|u uspehom. Medutm, to su re ko|e ne odgovara|u
stvarnost. Sta |e uspeh? To |e ono to |e, po m|en|u neke grupe |ud, poztvno. A neka
druga grupa moze odut da |e to negatvno. Ono to |e dobro u Amerc moze bt sma-
trano om u Avganstanu. Uspeh, u nekom potkom krugu, moze bt smatran
neuspehom u drugm krugovma. Sve su to oba|, a m h tretramo kao da su sama
stvarnost, zar ne?
Kada smo b mad, programran smo da ne budemo sren. U su nas da |e za sreu
potreban novac, uspeh, partner epog zgeda, dobar posao, pr|ate|stvo, duhovno
uzdzan|e, Bog, ko zna ta |o. Ako ne dodete do th stvar, govor su nam, ne mozete bt
sren. Ovo ubeden|e da ne mozemo bt sren bez neega, defnsau kao usmerenost, kao
c|. Kada |ednom ubedmo sebe u to - to prodre u nau podsvest, uvrstv se u korene
naeg ba - onda smo gotov.
"Kako moze da bude srean bez zdrav|a?" uzvraate m. U redu, kazau vam neto.
Upoznao sam |ude ko| su umra od raka b sren. Kako su mog da budu sren, kada
su zna da e umret? Pa pak su b.
"Kako bh mogao da budem srean bez novca?" Neko ma mon doara u banc osea
se nesgurno; neko drug bukvano nema para, a uopte ne zgeda nesgurno. Programran
|e na drug nan, to |e sve. Uzaudno |e savetovat prvom oveku ta treba da un - on
treba da shvat. Savet nsu od veke pomo. Neophodno |e shvatt da smo programran,
da |e re o pogrenom ubeden|u. Potrebno |e da ga sagedamo kao azno, kao obnu
fantaz|u.
Sta |ud rade tav svo| zvot? Bore se; samo se bore. I to se nazva samoodrzan|e. Kada
prosean Amerkanac kaze da se bor za go zvot, to uopte n|e stna! On se bor za
mnogo ve nego to mu |e potrebno za zvot. Dodte u Ind|u shvatete. Nsu neophodn
sv t automob, teevzor, mnka za ce, toka odea td., a proba|te da ubedte
prosenog Amerkanca u ovo o emu govorm. On |e podvrgnut pran|u mozga - programran
|e. I tako prosen Amerkanc rade bore se da b prbav predmete svo|h ze|a ko| e h
unt srenm.
Cu|te sada |ednu patetnu pru - vau pru, mo|u, sva|u pru. "Sve dok ne budem
mao to to zem (novac, pr|ate|stvo, bo ta) neu bt srean. Moram da se borm da to
prbavm , kad ga budem mao, morau da se borm da ga zadrzm. Be tako uzbud|vo,
|edno vreme. Oh, tako sam uzbuden, mam ga!" A koko tra|e? Nekoko mnuta, mozda
nekoko dana. Kada konano kupte va nov auto, koko tra|e emoc|a? Sve dok vam se ne
ukaze nov c|.
Kada se govor o emoc|ama, stna |e da se pose nekog vremena zamormo od neke
emoc|e. Govor su m da |e motva na|vazn|a stvar; govor su m da |e Bog na|vazn|a
stvar; govor su m da |e pr|ate|stvo na|vazn|a stvar. Poto nsam znao ta |e u stvar
motva, ta |e Bog, ta |e pr|ate|stvo, to |e no da se dobro oseam. A, pose nekog
vremena, |ava b se dosada - dosada od motve, od Boga, od pr|ate|stva. Zar to n|e
patetno? I tu nema zaza, |ednostavno nema zaza. To |e |edn mode ko| nam |e
ponuden - da budemo sren. N|e nam usaden drug mode.
Naa kutura, nae drutvo , zao m |e to moram to kazem, naa reg|a, nsu nam da
druge modee. Nekog progase kardnaom - kakva ast! Cast? |este rek ast? Ne, to |e
pogrena re. Sada e drug tezt stom pooza|u. Zapa ste u ono to se u |evande|u
opsu|e kao "svet" zgubete svo|u duu. Svet, mo, prestz, pobeda, uspeh, ast tako
da|e, stvar su ko|e ne posto|e. Osvo| se svet, a se zgub dua. Ctav va zvot osta|e
prazan bez due. Nema nega.
Posto| samo |edan zaz - da deprogramramo sebe! A kako se to rad? Posta|e se
svestan n|ence da smo programran. To se ne moze proment naporom vo|e; ne moze
se proment kroz deae; ne moze se proment prhvata|u nove navke; mozda e se
proment ponaan|e, a v neete. |edn nan da dozvte promenu |e svesnost, shvatan|e.
Kada vdte samo kamen u kamenu, pare papra u paretu papra, neete ve mst
da |e kamen dragocen d|amant, a pare papra ek na mon doara. Kada to shvatte,
promenete se. U vao| tezn| za men|an|em nema ve nas|a. U suprotnom, ono to
nazvate promenom samo |e pokua| da druk|e rasporedmo nameta|. Ponaan|e se
promeno, a se v nste promen.
nazad na vrh
)3. ?o"ovi /iljeva
|edn nan da se promenmo |e da preobrazmo sopstven nan shvatan|a stvar oko
sebe. A ta zna shvatt? Kako se treba ponaat? Pogeda|te koko smo robov raznh
c|eva; oa|nk nasto|mo da reorganzu|emo svet da bsmo zadrza svo|e c|eve, |er h
svet neprestano ugrozava.
Prbo|avam se da me neka devo|ka nee ve voet - moga b da zabere nekog drugog
umesto mene. Moram da se trudm da budem to zanm|v| da bh |e drzao vezanu za
sebe. Neko me |e ubedo, pran|em mozga, da m |e potrebna n|ena |ubav.
A u stvarnost n|e tako, n|e m potrebna n|a |ubav - potrebno m |e samo da stupm
u dodr sa stvarnou. Potrebno m |e da zadem z ovog zatvora u kome se naazm, z ove
programranost, z ove usov|enost, z ovh aznh ubeden|a, z ovh fantaz|a. Potrebno m
|e da se bacm u stvarnost. Stvarnost |e dvna, prekrasna |e.
Ven zvot |e sada. Okruzen smo n|me kao rba u okeanu, a toga nsmo svesn. Preve
smo obuzet nekm c|em. Na kratko, svet se preustro| da b nas prbzo naem c|u onda
govormo: "Dobro |e, odno! Pobedo |e mo| tm!" A preka|te - stvar e se proment.
Sutra e bt potten. Zato se neprestano ponaamo na ta| nan?
Evo vam ponovo ona maa vezba - mste na neto nekoga do koga vam |e stao;
drugm rema na neto nekoga bez koga mste da ne mozete bt sren. To moze bt
va posao, vaa kar|era, vae zanman|e, nek pr|ate|, novac, osoba ko|u vote, deca, bo
ta. Recte tome to| osob: "U sutn, nste m potrebn da bh bo srean. Samo se
zavaravam ubeden|em da bez vas ne mogu da budem srean. U sutn, nste m potrebn
za mo|u sreu. Mogu da budem srean bez vas. Ne predstav|ate v mo|u sreu, mo|u
radost."
Ako |e ob|ekat vae vezanost neka osoba, nee |o| pr|at da u|e tako neto, a
sve|edno nastavte. Sve to mozete zgovort u samom seb. U svakom sua|u, stupete u
dodr sa stnom; razruete |ednu fantaz|u. Srea |e stan|e u kome nema uz|e.
Mog bste da probate |ednu drugu vezbu - mste na nek sua| kada vam |e srce bo
som|eno kada ste b ubeden da nkada ve neete mo da budete sren (umro |e va
muz, vaa zena, napusto vas |e na|bo| pr|ate|, zgub ste sav svo| novac). Sta se
dogodo? Proteko |e neko vreme v ste uspe da odaberete neto drugo za ta ste se
veza, da pronadete nekog drugog ko vas |e prvukao. A ta |e bo sa starom vezom? N|e
vam u stvar ba potrebna da bste b sren, zar ne?
To |e trebao da vas nau neemu, a m nkako da naumo. Programran smo,
usov|en. Kako |e osobada|ue ne zavst emotvno n od ega! Kad bste mog, samo na
de sekunde, da osette to skustvo, rom bste raz|ap svo| zatvor uspe bste da
dohvatte komad neba. |ednog dana, mozda, mog bste ak da ette.
Toko smo zasep|en mnogm stvarma, da nsmo otkr baznu stnu - vezanosst
ugrozava odnose ve nego to h podupre. Seam se svo|e bo|azn da kazem bsko| osob:
"U sutn, ns m potrebna. Mogu da budem savreno srean bez tebe. I kada t ovo
kazem, posta|em svestan da mogu sasvm do kra|a da uzvam u tvom drutvu - nema ve
brga, nema ve |ubomore, nema ve posesvnost, nema ve zavsnost. Predvno |e bt
sa tobom, kada uzvam u tvom prsustvu, rastereen vezanost. T s sobodna kao |a."
Medutm, mnogma od vas, sguran sam, ove rec zvue kao stran |ezk. "Ovo |e
bukvano suprotno od svega emu su me u", ba |e mo|a poetna reakc|a na sve ovo.
Potrebn su m b mnog, mnog mesec da bh do kra|a shvato ove stvar, upamtte - |a
sam svetenk, sve mo|e duhovne vezbe posveene su ba ovome, bez obzra to mozda
nsam bo toga svestan, |er su me mo|a kutura mo|e drutvo ugavnom u da gedam na
druge |ude kao c|eve. Zabav|a me ponekad kada vdm kako osobe, ko|e su ogedno
ob|ektvne kao terapeut duhovn ute|, govore o nekome: "S|a|na |e, zasta, mnogo m se
svda." Neto kasn|e, posta|em svestan da m se ta osoba svda zato to se |a n|o| svdam.
Zagedam se u sebe vdm kako se rascvetava uoba|ena stvar - zaep ste se na
uvazavan|e na pohvae, vdte |ude kao one ko| ugrozava|u podrzava|u vae c|eve.
Ako ste potar hoete da budete zabran, ta mste - kako ete gedat na |ude,
kako e da se usmerava va nteres u odnosu na n|h? Brnuete se za |ude ko| e vam dat
gas. Ako |e seks ono to vas nteresu|e, kako mste da ete gedat na zene mukarce?
Ako ste usmeren na mo, ta n|enca obo|ce va nan na ko| gedate druge |ude.
Usmerenost untava nau sposobnost da vomo. Sta |e |ubav? L|ubav |e senzbnost,
|ubav |e svesnost. Dau vam prmer - suam smfon|u, a ako suam samo zvuk bubn|a,
ne u|em smfon|u.
Sta |e srce puno |ubav? Srce puno |ubav oset|vo |e na sav zvot, na sve |ude; srce
puno |ubav ne zatvara se n pred m n pred km. A, u trenutku u kom posta|ete
usmeren u onom smsu ko| prda|em ovom termnu, zostav|ate tav nz stvar. Imate o
samo za predmet svo|e usmerenost; mate u samo za buban|; srce se zatvoro. Bo|e
reeno, ono |e sepo, |er ne vd ve ob|ektvno predmet svo|e usmerenost. L|ubav
podrazumeva bstar poged, ob|ektvnost. Nta nema tako otar vd kao |ubav.
nazad na vrh
)4. 8ta je prava lj#"av$
Za|ub|eno srce osta|e meko oset|vo. A, kada po svaku cenu hoemo da prbavmo
neku odredenu stvar, posta|emo nemosrdn, tvrd, bezosea|n. Kako se mogu voet drug
|ud, kada su nam potrebn? Mogu samo bt skoren. Ako s m potreban da bh bo
srean, moram da te korstm, da manpuem tobom, da pronadem nane ssteme da te
osvo|m. Ne mogu te ostavt sobodnm. Mozemo stvarno voet druge tek poto smo se
osobod zavsnost od n|h. Kada se potreba za drugma ugas, ovek se nade usred
pustn|e. U poetku dozv|avate uzasno osean|e naputenost, a ako to strpte neko
vreme, znenada ete otkrt da to u sutn n|e naputenost. To |e samo usam|enost. Sam
smo, pustn|a pon|e da cveta. I tako, na|zad, otkrete ta |e |ubav, Sta |e Bog, ta |e
stvarnost.
Medutm, odrcan|e od droge moze u poetku bt teko, osm ukoko smo obdaren
vekom sposobnou razumevan|a, ako smo dovo|no pat. Patn|a |e odna stvar -
samo u ovom sua|u patn|a nam moze pomo. Patn|a se moze upotrebt da bsmo presta
da patmo. Vena |ud, medutm, |ednostavno nastav|a da pat. To ob|an|ava sukob ko|
ponekad prozv|avam, zmedu uoge duhovnog ute|a uoge pshoterapeuta.
Terapeut kaze: "Pokuaemo da ubazmo patn|u." Duhovn ute| kaze: "Pustmo da ova
zena pat - u odredenom trenutku do|ade |o| takav odnos sa drugm |udma na kra|u e
rest da zade z svog zatvora, z emotvne zavsnost od drugh." Da |e bo|e ponudt
pa|atv odstrant rak? N|e ako odut.
Neko s odvratnou baca kn|gu na sto. Neka ga, neka |e baca. Nemo|te uzet kn|gu
umesto n|ega, govore mu da |e sve dobro. Duhovno prosvet|en|e |e samo svesnost,
svesnost, svesnost. Kada se vaa ma|ka |uta na vas, n|e govora da s n|om neto n|e u
redu, ve da s vama neto n|e u redu, nae se ne b na|uta. E pa epo, otkro sam neto.
Ako s t besna, mama, neto n|e u redu s tobom. Zato |e bo|e da se suo sa svo|m
besom. Zadrz ga suo se sa n|m. N|e mo|. Ako neto n|e u redu sa mnom, man|e od
toga, procenu to nezavsno do tvog besa. On nee utcat na mene.
Kada m pode za rukom da postupam na ova| nan, onda, zaudo, uspevam da budem
prno ob|ektvan u sukobma sa samm sobom.
Samo veoma svesna osoba uspeva da odb|e preuzman|e osean|a krvce gneva, da
kaze: "Dobo s napad besa. Steta. Ne oseam n na|man|u ze|u da te ponovo spaavam,
odb|am da se oseam krvm."
Ne nameravam da mrzm sebe zbog neega to sam uno. Osean|e krvce |e ba to.
Ne zem da se oseam oe, nt da se prekorevam za neto to sam uno, bo da |e
spravno pogreno. Spreman sam da to anazram, da to posmatram kazem: "Dobro,
oe sam postupo, urado sam to nesvesno."
Eto zato teooz kazu da Isus nkome n|e mogao nanet zo. To m se n sasvm
razum|vo, |er prosvet|ena osoba ne moze nanet zo. Ona |e sobodna. Isus |e bo sobodan,
samm tm n|e mogao da nanese nkakvo zo. A, posto v mozete da nanesete zo, nste
sobodn.
nazad na vrh
+7. 1kriveni programi
Mark Tven se odno zrazo kada |e napsao: "Bo |e toko hadno da smo prezve
samo zahva|u|u tome to termometar n|e bo dva santmetra duz." M zasta umremo
zamrznut zbog re. N|e vazna hadnoa napo|u, ve termometar. N|e vazna stvarnost,
ve ono to govormo sam seb u pogedu stvarnost.
|edan duhovn ute| pokuavao |e da ob|asn grup |ud nan na ko| |udska ba
reagu|u na re, da se |ud hrane rema umesto reanou.
|edan od th |ud |e ustao protestovao, rekav: "Ne sazem se sa m|en|em da re
ma|u tok efekat na nas." Ute| mu |e odgovoro: "Sed, kurvn sne." Covek |e pobesneo
rekao: "T sebe smatra prosvet|enm, smatra sebe ute|em, a trebao b da se std."
Ute| |e na to odgovoro: "Oprost m, mao sam se zaneo. Nsam hteo." Covek se smro, a
onda |e ute| rekao: "Dovo|ne su be dve re da zazovu ou|u u teb, a samo |o nekoko
re da te smre." Re, re, re - kako mogu da nas zarobe kada se ne upotreb|ava|u
pravno!
Posto| razka zmedu saznan|a svesnost, zmedu nformac|e svesnost. Rekao sam
vam da se ne moze nanet zo svesnou. Medutm, moze se nanet zo saznan|em
nformac|om, kada se zna neto to |e zo.
"Oe, oprost m, |er on ne zna|u ta ne." |a bh to ovako preveo: "Nsu svesn ta ne."
Da su t |ud b svesn n|ence da na krst raspn|u naeg Spaste|a, nkada to ne b un.
I: "Do e dan kada e progan|at vas, mse da tme suze Bogu." Nsu svesn. Potpuno
su u vast saznan|a nformac|e.
Toma Akvnsk |e to dobro ob|asno, rekav: "Kad neko zgre, to uvek n zamaskrav
greh dobrm deom."
Takv |ud osep|u|u sam sebe - vde neto kao dobro, ak kada zna|u da |e zo, a u
stvar samo traze zgovor.
|edna zena m |e zoza dve stuac|e za ko|e |e smatraa da |e u n|ma teko bt svestan.
Rada |e u |edno| usuzno| agenc| gde su mnog |ud sta|a u redu mnog teefon zvon;
ba |e sama oseaa se neprekdno uznemrenom od strane gome nervoznh besnh
|ud. Bo |o| |e kra|n|e teko da ostane vedra spoko|na. Druga stuac|a |e ba kada |e
voza kroz saobraa|nu guzvu, praena bukom srena psovkama vozaa. Ptaa me |e da
e se, pre kasn|e, ta n|ena nervoza sman|t eznut, da b se na|zad mao opusta,
naa nek mr.
Da ste uo ta |e n|en c|, ka emu |e usmerena? Spoko|stvo. Usmerena |e ka mru
spoko|stvu. U sutn, govora |e: "Ako nsam spoko|na, ne mogu bt srena." Da vam |e
kada pao na pamet da se moze bt srean ak kada smo napet?
Pre prosvet|en|a bo sam depresvan, pose prosvet|en|a da|e sam depresvan. Ne
treba pravt c| od spoko|stva, oputenost, po|aane senzbnost. |este kada u za
osobe ko|e postanu napete pokuava|u da se opuste? Ako ste napet, |ednostavno treba
da posmatrate sopstvenu napetost. Nkada neete shvatt sam sebe ako pokuavate da se
promente. Sto ve nasto|mo da se promenmo, utoko |e gore.
Potrebno |e da razv|ete svesnost, zato postante svesn teefona ko| zvon; postante
svesn svo|h tankh nerava; postante svesn voana svog automoba. Drugm rema,
suote se sa stvarnou pustte da se tenz|a spoko|stvo bave sam sobom. U sutn, to
ete morat da unte, |er ete bt suve zauzet n|encom da stupate u dodr sa
stvarnou. Korak po korak, pustte da se dogada ta god se dogada. Prava promena
pokazae se u trenutku ko| ne odredu|e va ego, ve stvarnost. Svesnost dozvo|ava
stvarnost da vas promen.
U svesnost se men|amo, a treba prozvet to skustvo. Za sada, v m veru|ete na re.
Mozda ak mate u vdu nek pan da postanete svesn. Va ego, sa svo|om sposobnou,
nasto| da vas pogura ka svesnost. Prpazte! Suoete se sa otporma, be probema.
Kada ovek brne da uvek bude svestan, onda se moze uot ta agana zabrnutost.
Hoemo da budemo budn, da otkr|emo da smo zasta budn nsmo. A to |e deo
asketzma, a ne svesnost. Cudno zvu, u |edno| kutur, u ko|o| smo trenran da
postgnemo neke c|eve, a u stvarnost nema c|a ko| treba post, |er smo ve stg.
|apanc su epo zraz ovu de|u: "Onog dana kada prestane da putu|e, tada s stgao."
Ovakav b trebao da bude va stav: "Hou da budem svestan, hou da stupm u dodr sa
svm to posto| da dopustm da se des ta god da se des; ako sam budan, dobro |e; ako
sam uspavan, to |e dobro."
U trenutku kada se svesnost postav kao c| pokuava da se dostgne, re |e, u stvar, u
vean|u vaeg ega, u unapredvan|u vaeg aznog "|a". Covek hoe da dozv ona| ep
osea| da |e uspeo. Kada stvarno budete "uspe", to neete znat. Vaa eva ruka nee znat
ta rad vaa desna ruka. "Gospode, kada smo to un? Nsmo b svesn." Mosrde nkada
n|e tako epo kao kada |e ovek nesvestan da n mosrde. "Hoe da kaze da sam t
pomogao? |a sam se u sutn epo zabav|ao, samo sam grao svo| pes. Ako sam t
pomogao, odno. Cesttam t, a |a nsam nmao zasuzan za to."
Kada se stgne do te take da smo svesn, bemo sve man|e obuzet etketama kao to
su "budan" "uspavan". |edna od tekoa ko|e se ovde |av|a|u |e to zem da zazovem
samo vau radoznaost, a ne vau duhovnu pohepu. Probudmo se, be udesno. Pose
nekog vremena, to nee ve mat nkakvog znaa|a - svesn smo, |er zvmo. Nesvesn zvot
n|e dosto|an da bude prozv|en. I pustete da se bo patn|a bave sam sobom.
Sto ve tezmo da se promenmo, utoko se sve moze |o ve pogorat. Da to zna
da |e prhvat|v odreden nvo pasvnost? Da - |er to se ve opremo neemu, da|e mu se
vea mo. Msm da |e to znaen|e Isusovh rec: "Kada te neko oamar po desnom obrazu,
okren mu ev."
Sto se ve bormo sa demonma, da|emo m sve veu mo. To |e ston|ak nan
razm|an|a. Medutm, ako se de napred sa nepr|ate|em, on bva pobeden.
Kako se treba suot sa zom? Ne bore se protv n|ega, ve shvata|u ta |e. Kada
|ednom bude shvaeno, zo ezava. Kako se prstupa mraku? Ne pesncama. Metom se ne
moze zbact mrak z sobe - uk|u se svet;o. Sto se ve bormo protv mraka, on posta|e
sve stvarn|, a m sve scrp|en|. A kada se uk|u sveto svesnost, mrak nesta|e.
Uzmmo da |e ovo pare papra ek na mon doara. Ah, moram ga se odre, kaze se u
|evande|u. Moram ga se odre, ako hou da zasuzm ven zvot. Hoemo, zna, da
mater|anu pohepu zamenmo duhovnom? Prethodno s mao |edan svetovn ego, a sad
ma duhovn ego. A to |e uvek ego, samo rafnran|, ko|ma |e teze uprav|at. Kada se
odreknete neega, osta|ete vezan za to. Medutm, umesto da se odreknem, mogu da
pogedam ova| papr kazem: "E|, pa ovo n|e ek na mon doara, ovo |e samo pare
papra!" Tada nema nega protv ega bh se boro, nta ega bh morao da se odreknem.
nazad na vrh

+1. 8ta je !mi!ao :ivota$
U Ind|, mnog mukarc odrasta|u vasptan da su zene stoka. "Ozeno sam se", kazu.
"Ona |e mo|e vasntvo."
Da su t |ud za osudu? Prpremte se za znenaden|e - nsu. Na st nan na ko| mnog
Amerkanc nsu za osudu zbog nana na ko| geda|u na Ruse. |ednostavno, n|hove
naoare, n|hovo opazan|e obo|en su odredenom bo|om, ta bo|a |e fter kroz ko| on
geda|u svet. Sta |e potrebno da b posta rean, da postanu svesn kako geda|u svet kroz
obo|ene naoare? Nema spasa pre nego to uvde ovu osnovnu predrasudu. Ako gedamo
na svet kroz fter neke deoog|e, nema nam spasa. Ne posto| stvarnost ko|a se moze
pragodt deoog|. vot |e uvek prevazaz. Eto zato su |ud uvek u potraz za smsom
sopstvenog zvota.
A zvot nema smsao - ne moze mat smsao, |er |e smsao samo formua; smsao |e
neto to naem umu zgeda razumno. Svak put kada se stvarnost raconazu|e, sudaramo
se sa nem to untava raconanost ko|u smo zgrad. Smsao se pronaaz samo kada se
prevazde smsao.
vot ma smsa samo kada se dozv|ava kao ta|na ko|a nema smsa za po|movn um.
Ne kazem da kut nema znaa|a, a tvrdm da |e sumn|a beskra|no vazn|a od kuta. L|ud
su na sve strane u potraz za ob|ektma ko|e b obozava, a ne naazm |ude ko| su
dovo|no budn u svom nom stavu ubeden|ma. Kako bsmo b sren kada b terorst
man|e obozava svo|u deoog|u kada b postav|a ve ptan|a! Istovremeno, ne zemo
da prmenmo sto rezonovan|e na same sebe - msmo da smo spravn, da su terorst t
ko| gree. A ta| ko| |e za vas terorsta, za nekog drugog |e muenk.
Izoovanost |e kada oseamo da nam nedosta|e drutvo, samoa |e stan|e u kome se
zabav|amo. Poznat psac Dz. B. So naazo se na |ednom od onh uzasnh koktea na ko|ma
se nta ne govor. Neko ga |e uptao da se epo zabav|a, a on |e odgovoro: "|edno to
me zabav|a |e ovde u men."
Prsustvo drugh nkada ne zabav|a kada smo n|hov robov. Drutvo se ne sasto| od
ser|e robova, od |ud ko| zahteva|u da h drug une srenm. Drutvo ne carev carce.
V ste carev, nste pros|ac; v ste carce, nste pros|akn|e. U stnsko| za|ednc nema
prostora za pros|ak er, Tu ne posto| vezvan|e, napetost, strepn|a, op|an|e,
posesvnost, zahtev. Sobodn |ud, a ne robov ne za|edncu. To |e na||ednostavn|a stna,
a n|u tava |edna kutura, uk|uu|u regoznu kuturu, bre. Regozna kutura moze
bt veoma manpuatvna, ako ne pazmo dovo|no.
Nek vde svesnost kao neku vsoravan, neto to se naaz s crne strane svakodnevnog
skustva. A to zna da se od svesnost prav c|; Za stnsku svesnost, medutm, ne posto|
c| ko| treba dost. Kako se stze do te svesnost? Preko svesnost. Kada |ud kazu da
zasta hoe da uzva|u u svakom trenutku svog zvota, u sutn govore o svesnost, samo
da n|e onog "hten|a". Ne mozemo htet da dozvmo svesnost - ona se dozv se ne dozv.
Kok |ud proaz kroz zvot ne |edu neko |eo ve samo |eovnk? A vama |e potrebna
hrana, a ne re.

nazad na vrh
+%. 1mrt ;!e"e;
Mozemo bt kompetan ovek, a da ne prozvmo neku traged|u? |edna traged|a ko|a
posto| na ovom svetu |e neznan|e - svo zo zvre odate. |edna traged|a na svetu |e
nedostatak svesnost. Iz toga zvre strah, a z straha sve ostao, a smrt u sutn n|e
traged|a. Cudesno |e umret, uzasno |e samo za osobe ko|e nkada nsu shvate zvot. Samo
tada se strahu|e od zvota, strahu|e se od smrt. Samo mrtve osobe strahu|u od smrt. On
ko| su zv, medutm, nmao ne strepe od smrt.
|edan amerk autor |e dobro zrazo ovu de|u. Napsao |e da |e buden|e smrt vere u
nepravdu traged|u. Kra| sveta za |ednu gusencu |e eptr. Smrt |e vaskrsnue. Ne
govormo o vaskrsnuu ko|e e se dozvet, ve o onom ko|e se odv|a sada ovde. Ako ste
umra u proost, ako umrete svakog mnuta, tada ste pun zvota, |er samo |e ovek pun
zvota stovremeno pun smrt. Neprekdno umremo u odnosu na razne stvar. Neprestano
svamo sve sa sebe da bsmo b u puno| mer zv, da bsmo vaskrs u svakom trenutku.
Mstc, svec n|ma sn uoz su veke napore da probude |ude. |er, ako se ne
probude, nastave da trpe zanemar|va za kao to su gad, ratov nas|e. Na|vee zo
predstav|a|u uspavan |ud, |ud ko| nta ne zna|u.
Nemo|te trazt od sveta da se promen, promente se prvo v. Tada ete bt u stan|u da
sagedate svet onakav kakav |e, onda ete proment ta god vam se n da b trebao
proment. Ukonte povez sa o|u. Ako to ne unte, zgub ste pravo da promente bo
koga bo ta. Sve dok ne budete svesn samh sebe, v nemate pravo da se upete u svet
druge |ude.
Opasnost pokua|a da promenmo druge |ude stvar oko sebe kada nsmo svesn, u
tome |e to se onda stvar mogu men|at kako nama odgovara, kako odgovara naem
ponosu dogmatskm ubeden|ma samo da b se ubaza sopstvena negatvna osean|a.
|a mam negatvna osean|a zato |e bo|e da se promen, da bh se |a oseto bo|e. Ne -
prvo se suote sa svo|m negatvnm osean|ma, tako da, kad krenete da promente druge,
ne podete od mrzn|e, ve od |ubav.
Moze nam se unt udnm da |e mogue bt prno neumo|v prema drugma, pa pak
prepun |ubav, Hrurg moze bt neumo|v prema nekom pac|entu, a da to pak n s
|ubav|u. L|ubav moze ponekad bt zasta neumo|va.
nazad na vrh
+). Ant#i/ija i ra6#mevanje
Sta podrazumeva promena sebe? Rekao sam to sa mnogo re, govoro ponav|ao, a
sada u to raant.
Promena sebe, pre svega, podrazumeva ntuc|u. Ne napor, ne nasto|an|e da se kutvu
svo|e navke, ne stvaran|e nekog deaa. Idea mogu da nanesu ogromne tete. Sve vreme
se koncentremo na to kakve b stvar trebao da budu, umesto na to to one stvarno |esu.
Tako se aktueno| stvarnost namee ono to b ona trebao da bude, mada pre toga uopte
nsmo shvatt ta |e ta sta stvarnost.
|o |edan zadatak |e pred vama - razumevan|e. Da zasta mste da e vas nek posao
unt srenm? Po ste od pretpostavke da e vas unt srenm. Zato hoete da uradte
neto? Zato to hoete da budete sren. Ako vam to donese nek status prestz, bete
sren. A da |e tako? Tu |e potrebno razumevan|e.
Uzmmo da ste po u neko uda|eno mesto. Automob se pokvar nasred puta.
Zasuemo rukave guramo ga tavm putem do mesta kuda smo se uput. Guramo,
guramo guramo, sve dok ne stgnemo amo. "Odno!" uskknemo. "Uspe smo. Stg
smo, zar ne?"
Zar to nazvate zvotom? Znate ta |e vama potrebno? Potreban vam |e strun|ak,
mehanar ko| e da otvor pokopac motora promen svecu. Okrenuete k|u auto e
se pokrenut. Potreban vam |e strun|ak - a to zna razumevan|e, ntuc|a, svesnost. Zato
bste gura? Nepotrebno |e nt toke napore.
Samo zbog toga su |ud tako umorn, tako sab. I v |a odga|an smo da budemo
nezadovo|n samm sobom. Odate pote zo, na pshookom nvou. Veto smo
nezadovo|n, veto neraspoozen, samo guramo guramo. Napred, potrebno |e |o napora,
|o ve napora. AH u pozadn svega toga uvek |e sukob, a vro mao razumevan|a.
Umesto th napora, razv|te samosvest, ntuc|u. Kada postanete strun|ac, n|e
potrebno upsvat nek kurs pshoog|e. Kada ponete da posmatrate sam sebe, da
uoavate negatvna osean|a, otkrete svo| sopstven nan da ob|asnte stvar, promena
e postat vd|va.
Medutm, moraete da se suote sa vekm zom, a to zo |e osuda sebe, mrzn|a prema
seb, nezadovo|stvo sobom.
|ednostavno, |udma nedosta|e snage da se promene. To b mogo da se predstav
prmerom |edrce. Kada duva |ak vetar u |edra, ona kz bez napora, tako da mornar treba
samo da uprav|a n|om. On ne uaze nkakav napor. Sno se dogada kada se promena
pokaze putem svesnost, putem razumevan|a.
Neko |e rekao: "Ne posto| nta surov|e od prrode. Ngde se ne moze pobe od n|e, a
n|e prroda ta ko|a zazva zo, ve samo |udsko srce."
Kada se presee voda, nta se ne deava. Kada se see neto vrsto, ono se om.
Unutar vas usaden su vrst stavov, vrste uz|e - to |e ono to se sudara sa stvarnou,
to zazva zo nanos bo.
|edna druga zreka kaze: "Ako o nsu vezane, rezutat |e vd; ako u nsu zapuene,
rezutat |e suh; ako nos n|e zaep|en, rezutat |e n|uh; ako usta nsu stsnuta, rezutat |e
ukus; ako um n|e zatvoren, rezutat |e mudrost."
Mudrost se |av kad srumo prepreke zmedu po|mova usov|enost. Mudrost n|e neto
to se ste; mudrost n|e skustvo; mudrost n|e prmena |ueran|h uz|a na danan|e
probeme.
Mudrost zna pr|emvost na ovu stuac|u, na ovu nost, bez utca|a ko| potu z
proost, bez ostataka skustava z proost. Sve |e to mnogo druk|e od onoga kako |e
navka da ms vena |ud.
Dodao bh |o |ednu zreku: "Ako srce n|e bokrano, rezutat |e |ubav." Ovde sam mnogo
govoro o |ubav, mada se o |ubav u sutn nta ne moze re. Mozemo samo govort o
ne-|ubav. Mozemo samo govort o zavsnost, a o samo| |ubav nta se ne moze
neposredno re.
nazad na vrh
++. Bj#"av je nei6re/iva
Paa m |e na pamet |edna Patonova msao: "Od sobodnog oveka ne moze se napravt
rob, |er |e sobodan ovek sobodan ak u zatvoru." To odgovara zrec z |evande|a: "Ako
te neko natera da prede |ednu m|u, t pred sa n|m dve." Msete da ste od mene nan
roba ako m natovarte nek teret na eda, a n|e tako. Soboda se ne naaz u spo|an|m
okonostma. Soboda se naaz u srcu. Kada |ednom dostgnete mudrost, ko e kada mo
da vas porob? U |evande|u se kaze: "Oprostv se sa gomom, popeo se na pannu sam,
da se se mo. Spusto se vee, a on |e da|e bo gore." Eto ta |e prava |ubav. Da vam |e
kada pao na pamet da |e na|ake voet samo kad ste sam?
Sta zna voet? Zna vdet neku osobu, neku stuac|u, nek predmet, onakve kakv su
u stvarnost, a ne kako h zam|amo. I dat to| osob, to| stuac|, tom predmetu odgovor
ko| zasuzu|e. Bukvano |e nemogue tvrdt da neko vo, ako ak n|e u stan|u da vd stvar
oko sebe.
Sta nas spreava da vdmo? Naa usov|enost. Na po|mov, nae kategor|e, nae
predrasude, nae pro|ekc|e, etkete ko|e su nam nametnua naa skustva naa kutura.
|asno vden|e |e neto na|teze to |udsko be moze post, |er zsku|e dscpnovan
budan um.
Vena |ud, medutm, ve vo da se preputa svo|o| mentano| en|ost, umesto da se
potrud da u svakom trenutku vd neku osobu stvar u n|enom pravom svedu svezn.
nazad na vrh
+-.C#"ljenje kontrole
Ako hoete da shvatte ta se podrazumeva pod kontroom, pomste na neko dete
kome |e podmetnuta droga. Kada droga prozme organzam deteta, ono postane zavsno -
tavo n|egovo be traz novu drogu. Stan|e bez droge |e toko nepodno|vo da mu se n
da |e bo|e umret.
Razmste o ovome - teo se navko na drogu. Ba takav |e tretman kome ste podvrgnut
u svom drutvu od trenutka vaeg roden|a. N|e vam dato da uzvate u sodnom
hran|vom obroku zvota - u radu, gr, zabav, smehu, drutvu pr|ate|a, umnm unm
zadovo|stvma. Ubrzgana vam |e droga ko|a se zove odobravan|e, potovan|e pazn|a.
Ctrau ovde oveka ko| se zove A. S. N, autora Sobodne dece Samerha. N tvrd da
|e ogedan znak n|ence da |e dete boesno kada |e neprestano vezano za rodte|e;
nteresu|u ga samo |ud. Zdravo dece ne nteresu|u toko |ud, ve druge stvar.
Kada |e dete sgurno u |ubav svo|e ma|ke, zaborav|a svo|u ma|ku, zaz da strazu|e
svet, radoznao |e. Pokuava da uov neku zabu strpa |e u usta. Kada se dete stano drz
ma|ne sukn|e, to |e o znak, nesgurno |e - mozda |e n|egova ma|ka pokuaa da zvue
|ubav z n|ega, umesto da mu podar svu sobodu sgurnost ko|e su mu potrebne. N|egova
ma|ka ga |e uvek ucen|vaa, na vro suptan nan, da e ga ostavt.
Navk smo, dake, na razte droge: odobravan|e, uspeh, prestz, mo, sposobnost da
se staknemo, da se po|avmo na prvm strancama novna, da budemo Sefov - navk smo
na skustva kao to su kapten ekpe, voda benda, td. Izozen ovm drogama, posta smo
ovsnc, tako poe da strahu|emo da h ne zgubmo.
Sette se gubtka kontroe ko| ste dozve, uzasa od mogunost da neete uspet, da
ete pogrek, da e vas drug podvrgnut krtc. I tako, posta ste kra|n|e zavsn od
ostah, zgubv tme svo|u sobodu. Sada su drug t ko| ma|u mo da vas une srenm
nesrenm. Potrebne su vam vae droge, a poto mrzte patn|u ko|u vam nanose, posta|ete
totano nemon. Nema n|ednog trenutka u kome, svesno nesvesno, nste na oprezu od
reakc|a drugh, marra|u u rtmu n|hovh bubn|eva.
Evo epe defnc|e osobe ko|a |e budna - to |e osoba ko|a ne marra ve u rtmu
drutva, to |e osoba ko|a gra po taktovma muzke ko|a svra unutar n|e.
Kada vas gnoru krtku|u, to u vama zazva osean|e odbaenost ko|e |e do te mere
nepodno|vo da se puze vraate do stopaa drugh |ud, prekn|u da vam ponovo da|u
onu drogu ko|a se zove podrka, ohrabren|e, podstca|. vot sa drugm |udma u ovom
stan|u podrazumeva beskra|nu napetost. "Pakao su drug", rekao |e Sartr.
Kada se nademo u stan|u zavsnost, moramo uvek bt na vsn - ne smemo se opustt,
|er treba odgovort na oekvan|a drugh. vet sa drugma tada zna zvet u stano|
napetost. vet bez n|h podrazumeva agon|u naputenost, |er oseamo da nam
nedosta|u. Izgub ste sposobnost da vdte |ude onakve kakv su, da m preczno
uzvratte, |er |e vae vden|e pomueno potrebom za drogom. Tada vdte druge |ude samo
u ono| mer u ko|o| vam mogu pomo da dodete do droge, kao prepreku do n|e.
Svesno nesvesno, veto gedate na druge |ude z te perspektve. Da u od n|h
dobt ono to zem? Da e m uskratt ono to zem? A ukoko ne mogu da m pomognu
nt da me spree da dodem do droge, onda me uopte ne nteresu|u. Ovo |e uzasan
zak|uak, a ptam se da ovde posto| |edna |edna osoba na ko|u se on ne moze
prment.
nazad na vrh
+0. 1l#,anje :ivota
V, dake, mate potrebu za svesnou hranom. Potrebna vam |e zdrava sodna hrana.
Naute da uzvate u dobro| hran. Dobro |eo, dobro vno, dobra voda. Okuste h. Ostavte
se razm|an|a vratte se seb. Vratte se zadovo|stvma ua zadovo|stvma uma. Lepo
|e tat, kada uzvamo u dobro| kn|z, u nekom zanm|vom razgovoru, razm|an|u. To
|e udesno.
Medutm, |ud su poude posta|u sve ovsn|, |er ne ume|u da uzva|u u tokm dvnm
stvarma ko|e m vot nud. Zato traze sve nova nova vetaka sredstva ko|a e h da|e
stmusat.
Sedamdeseth godna, amerk predsednk Karter apeovao |e na svo|u nac|u da se
uozb| postane stroz|a u odnosu na sebe druge. Tada sam pomso: bo|e da m |e rekao
da naue da uzva|u u zvotu. Ve deo amerkog naroda zgubo |e tu sposobnost.
Ubeden sam ak da |e vena stanovnka bogath zema|a zguba ovu sposobnost.
Opsednut su potrebom da prbave sve bro|n|e skup|e stvar; ne zna|u da uzva|u u
|ednostavnm stvarma zvota. Posto|e prodavnce u ko|ma |e nagomano na h|ade poa,
a ko h sua? Nema se vremena, nema se vremena. Krv su - nema|u vremena da uzva|u
u zvotu. Hperaktvn su - samo napred, napred napred.
Kada bste stvarno zna da uzvate u zvotu |ednostavnm unm zadovo|stvma, razv
bste zuzetnu dscpnu zvotn|a. votn|a nkada ne |ede preve. Kada |e preputena
svo|m prrodnm navkama, nkada se nee preterano ugo|t. Nkada nee popt po|est
neto to b |o| nakodo. Nkada nsmo vde neku zvotn|u da pu. Ona se uvek kree
onoko koko |o| |e to potrebno - posmatra|te svo|u maku pose obroka, pogeda|te kako se
oputa. Posmatra|te |e kad se sprema za neku akc|u, geda|te kako |e zvo sposobno n|eno
teo.
M smo sve to zgub. Izgub|en smo u svom umu, u svo|m de|ama, deama td.,
samo msmo: napred, napred, napred. U nama se neprekdno odv|a sukob ko| kod
zvotn|a ne posto|. I neprestano osudu|emo sam sebe prmoravamo sebe da se oseamo
krvm. Dobro znate o emu govorm.
|edan mo| pr|ate| rekao m |e: "Skon ta| tan|r sa koama, |er u n|egovo| bzn gubm
sobodu." To |e vazo za mene - gubo sam sobodu pred gomom stvar, a tome |e kra|!
Potrebno m |e vro mao toga, u tome ntenzvno uzvam. Kada se u neemu ntenzvno
uzva, ne treba nam mnogo.
To |e kao kada su |ud obuzet panovma za etovan|e - mesecma to rade, zatm stzu
tamo, ve su nestrp|v da rezervu avon za povratak. Sve u svemu, fotografu razne
stvar, onda vam pokazu|u te ske u abumu, fotograf|e mesta ko|a nkad nsu vde, ve
samo fotografsa. To |e smbo modernog zvota.
Nkada neu mo dovo|no da vas uputm na oprez od ove vrste nakaradnog asketzma.
Usporte mao, gustra|te, omrte, sua|te geda|te, dvte se, da|te svo|m uma ansu
da se probude. Ako zete zvot usmeren ka mstczmu, samo mrno sedte osuku|te sve
umove oko sebe. Nemo|te se usredsredt samo na |edan zvuk -pokua|te da u|ete sve
oko sebe. O, vdeete kakvo e se udo dest u vama kada vaa ua ne budu ve bok-
rana! A to |e kra|n|e vazno za proces promene.
nazad na vrh
+2. *raj anali6e
Hteo bh da shvatte razku anaze spozna|e; razku zmedu nformac|e s |edne
razumevan|a s druge strane.
Informac|a n|e razumevan|e, anaza n|e spozna|a, znan|e n|e svesnost.
Uzmmo da udem u ovu prostor|u sa zm|om oko ruke kazem vam: "Vdte zm|u ko|a
m steze ruku? Ba sam pogedao u enckoped|, pre nego to sam poao ovamo,
pronaao sam da |e ova zm|a poznata kao Raseova otrovnca. Kad b me u|ea, umro bh
nakon poa mnuta. Da bste b |ubazn da m predozte kako da se osobodm ovog
stvora to m steze ruku?" Ko |o tako govor? Imam nformac|u, a nemam svesnost.
I uzmmo da se untavam akohoom. "Opte m, mom vas, kako da se osobodm
ove ruzne navke." Covek ko| b zgovoro takvu reencu pokazu|e da nema nkakvu
svesnost. Zna da ga to untava, a n|e svestan. Da |e svestan, da |e to zasta shvato,
odvkao b se stog trenutka.
Nste v ta| ko| se men|a - n|e to "|a" ko|e men|a "sebe". Promena se deava kroz vas, u
vama. To |e mozda na|adekvatn| nan da zrazm ovu de|u.
V vdte promenu ko|a se deava u vama, kroz vas - ona se potvrdu|e kroz vau
svesnost. Nste v ta| ko| to n. Ako v men|ate neto u seb, to |e rdav znak -nee
potra|at. A ukoko potra|e, neka se Bog smu|e osobama s ko|ma zvte, |er ete bt
kra|n|e rgdn. L|ud ko| se men|a|u na baz mrzn|e prema seb nezadovo|stva sobom,
posta|u nepodno|v. Neko |e rekao "Ako hoe da postane muenca, uda| se za sveca."
U svesnost, medutm, zadrzava se neznost, |ubaznost, otvorenost, eastnost ne vr
se nkakav prtsak na sebe druge - promena se deava sama od sebe.
Seam se |ednog svetenka u Ckagu ko| nam |e, kad sam studrao pshoog|u, prao:
"Znate, mao sam sve nformac|e ko|e su m potrebne, znao sam da me akoho postepeno
ub|a, veru|te m - nta ne moze proment akohoara - ak n |ubav n|egove zene dece.
On h zasta vo, a to ga ne moze proment. A mene |e neto promeno. |ednog dana,
ezao sam na ponku padaa |e ka. Otvoro sam o shvato da me akoho ub|a.
Shvato sam, od tada nkada nsam pozeeo da se nap|em. Pop|em ponekad, a nkad ve
kao pre. Nkada to ve neu mo." Eto o emu govorm - o svesnost. Ne o nformac|ama,
ve o svesnost.
Posto| zreka svetog Ignac|a, ko| govor o tome da treba okust oppat stnu - ne
spoznat |e, ve |e okust oppat, skust |e uma. Kada se stna dozv na ta| nan,
men|amo se. Kada |e spoznamo samo razm|an|em, ne men|amo se.
nazad na vrh
+3. Mrtvi pre vremena
Cesto sam govoro |udma da se zasta zv tek kada se umre. Paso za zvot |e da
zamsmo sebe u grobu. Zamste da ezte u kovegu, u bo ko|o| pozc|. U Ind| se |ud
sahran|u|u sa ukrtenm nogama. Tako h nose na mesto spa|van|a. Ponekad eze
spruzen. Zamste, dake, sebe kako ezte mrtv. A sad, posmatra|te svo|e probeme sa te
take gedta. Sve se men|a, zar ne?
Kakva dvna medtac|a. Radte |e svak dan, ako mate vremena. Neverovatno zvu, a
postaete zv|. |edna od mo|h kn|ga, Izvor, sadrz medtac|u ove vrste. Vd se nae teo u
raspadan|u, zatm kost, na|zad samo prah.
Kad god govorm o tome, |ud kazu: "Odvratno!" A ta |e tu odvratno? To |e samo
stvarnost, pobogu! Uprkos tome, mnog od vas ne zee da vde stvarnost. Ne zete da
mste na smrt.
L|ud ne zve. Vena vas ne zv, samo odrzava zvot u svom teu. To n|e zvot. V ne
zvte sve dok vam n na|man|e ne bude vazno da ete zvet umret. Na to| tak
pon|ete da zvte. Kada ste spremn da zgubte sopstven zvot, tek tada ga zvte. A, ako
neprestano ttte svo| zvot, v ste mrtv.
Na prmer, v sedte na bakonu |a vam kazem: "Sdte!" a v odgovorte: "Ne, opasno |e
sazt, tao sam o nekma ko| su tako som vrat." I ne mogu da vas nagovorm da
predete ucu, |er v kazete: "Zar ne znate koko |e |ud pregazeno preaze ucu?"
Ako ne mogu da vas nagovorm da predete ucu, kako u vas nagovort da predete nek
kontnent? I ako ne uspem da vas nateram da gedate znad vah mah ogranenh
ubeden|a, da bh vam otkro |edan drug svet, onda ste mrtv, potpuno ste mrtv. vot vas
|e |ednostavno pregazo.
V samo sedte u svom maom zatvoru, prepaen. Izgubete svog Boga, svo|u reg|u,
svo|e pr|ate|e, sve zvo. vot |e zasta samo za one ko| rzku|u. To |e ono to |e govoro
Isus. Da ste spremn da sve stavte na kocku? Znate kada ete bt spremn na to? Kada
to otkr|ete, tada ete znat da ono to |ud defnu kao zvot, n|e stnsk zvot.
L|ud pogreno mse da zvet zna odrzavat zvot u teu. Zato treba da zavote msao o
smrt, zavote |e. Vraa|te se na n|u. Sto ee. Mste o udesnost tog tea, tog kostura,
th kost|u ko|e se krune sve dok ne ostane samo aca praha. Od tog trenutka, dozveete
takvo oakan|e, takvo oakan|e! Nek od vas verovatno ne zna|u o emu sada govorm -
suve se pate da mste o tome. A zasta |e ogromno oakan|e kada ovek moze da
geda na zvot z te perspektve.
Da vam oakam, obdte neko grob|e. To |e zasta dvno skustvo, ko|e proava.
Pogedate neko me kazete seb: "Vd ovoga, zveo |e pre mnogo godna; mora da |e pato
od sth probema kao |a, mora da |e prozveo mnoge neprospavane no." Kakva udost -
m zvmo tako kratko. |edan ta|ansk pesnk |e napsao: "Svako sto| sam na srcu zem|e,
obas|an zrakom sunca, odmah |e vee." To |e samo zrak sunca, a m ga tramo. Tramo
ga svo|m nemrom, svo|m brgama, svo|m gnevom, svo|om gupou.
Sada, dok se bavte ovom medtac|om, mozete samo dospet do nekh nformac|a, a
mozete do do svesnost. U trenutku svesnost, v posta|ete novo be. Bar za tavo
tra|an|e tog trenutka. Tada ete shvatt razku nformac|e svesnost.
|edan mo| pr|ate| astronom ob|an|avao m |e, pre nekog vremena, osnovne eemente
astronom|e. Nsam do tada znao da, kad se geda u sunce, m ga vdmo u tak u ko|o| se
naazo osam po mnuta pre toga, a ne tamo gde se u tom trenutku naaz, |er sunevom
zraku toko treba da stgne do nas. Tako nam zvezde a|u svo|u svetost od pre stotna
h|ada godna. Prema tome, kada h gedamo, one su u tom trenutku verovatno na sasvm
drugom mestu, mozda ak ve ne posto|e. Takode m |e rekao da, ako zamsmo tavu
|ednu gaaks|u, ova naa Zem|a potpuno |e nevd|va, negde u repu Menog puta. A
takvh gaaks|a ma na stotne mona. Svemr se, po onome to se saznao r brznom od
dva mona m|a u sekund. Pose svega to sam uo, kad sam zaao napo|e, pogedao
sam u nebo na nek drug nan. I to |e svesnost.
Sva ova skustva saznan|a mogu se prhvatt kao nformac|e se, na|ednom, moze
otvort potpuno nov poged na zvot - ta smo m, ta |e tav svet, ta |e |udsk zvot? Eto
na ta msm kada govorm o svesnost.
nazad na vrh
+4. Demlja lj#"avi
Ako zasta odbacmo svo|e uz|e zbog onog to nam one mogu dat uskratt, bemo
budn. A ako to ne unmo, posedce su uzasne nezbezne. Gubmo sposobnost da
vomo. Ako hoemo da vomo, treba ponovo naut da vdmo. A ukoko hoemo da
vdmo, treba naut da se odreknemo droge.
|ednostavno |e. Odbacte svo|u zavsnost. Strgnte sa sebe navake drutva ko|e su gue
vae be. Morate h odbact.
Spo|a, sve se nastav|a kao pre, a v sada posto|te u svetu, neete ve bt od sveta.
U svome srcu bete na|zad sobodn. Vaa zavsnost od droge e se ugast. N|e potrebno
da odete u pustn|u; usred ste |ud, nezmerno uzvate u n|hovom drutvu. A |ud nema|u
ve mo da vas une srenm nesrenm.
Eto ta zna bt sam. U to| samo, vaa zavsnost ezava, dok se stovremeno rada
sposobnost da vote. L|ude oko sebe ne vdte ve kao ob|ekte ko| mogu ne mogu
zadovo|t vau potrebu za drogom.
Samo ona| ko |e oprobao ova| put pozna|e strahove sadrzane u |ednom takvom procesu.
To |e kao pozvat sebe na umran|e. Kao zahtevat od bednog narkomana da se odrekne
|edne sree ko|u |e kad dozveo. Kako |e zament ukusom heba, voa, stom sveznom
|utarn|eg zraka, bstrom hadnom vodom zvora u pann? Dok se bor sa krzom
apstnenc|e sa praznnom ko|u dozv|ava u seb, sada kad nema ve droge, nta osm
droge ne moze spunt tu praznnu.
Mozete da zamste zvot u kome odb|ate da prhvatte |ednu re pohvae
potovan|a, da poozte gavu na rame nekoga ko b vas uteo? Zamste zvot u kome ne
zavste n od koga, emotvno, tako da vas nko ne moze unt srenm nesrenm.
Odb|ate da oseate potrebu za odredenom osobom, da budete neto posebno za
nekoga, da smatrate za nekog da vam prpada.
Ptce na nebu ma|u svo|a gnezda, a sce svo|e |azbne, a v nemate nkakvog osonca
na ko| mozete spustt gavu u toku vaeg putovan|a kroz zvot. Ako kada dospete u ovo
stan|e, znaete na|zad ta zna vdet |asno, pogedom ko| n|e zamag|en strahom
ze|om.
Svaka re, ovde, zmerena |e: vdet na|zad |asno, pogedom ko| n|e zamag|en strahom
ze|om. Spoznaete ta zna voet. A, da bste stg u zem|u |ubav, morate prozvet
patn|e umran|a, |er voet druge |ude zna umran|e potrebe za n|ma, zna da osta|emo
potpuno sam.
Kako mozete kad st? Putem neprestane svesnost, putem beskra|nog strp|en|a
samost u odnosma sa ovsnkom u seb. Razv|an|em ukusa za dobre stvar u zvotu, da
bste potpuno potsnu potrebu za drogom.
Ko|e dobre stvar? L|ubav prema radu, |ubav prema smehu bskost sa drugm |udma,
za ko|e se ne zakan|ete nt od n|h emotvno zavste, a nezmerno uzvate u n|hovom
drutvu. Korsno |e bavt se aktvnostma u ko|e se mozete unet svm svo|m bem,
aktvnostma ko|e toko vote da, kad se n|ma bavte, nta vam ne znae uspeh
prznan|e, nt vas nteresu|u.
Korsno |e vratt se prrod. Izvucte se z guzve, popnte se na pannu stupte u nemu
komunkac|u sa drveem, cveem, zvotn|ama ptcama, sa morem obacma, sa nebom
zvezdama.
Ve sam vam ukazao kakva |e duhovna vezba posmatran|e stvar oko sebe, uz punu
svest o svemu to nas okruzu|e. Tada e, mozda, re zgubt korak, po|mov e zgubt
korak, v ete na|zad mo da vdte, da stupte u neposredan dodr sa stvarnou. To |e
prava kura za usam|enost.
M obno pokuavamo da zemo svo|u usam|enost preko emotvne zavsnost od
drugh osoba, kroz druzen|e buku. A to n|e nan. Vratte se pravm stvarma, vratte se
prrod, popnte se na pannu. Tada ete znat da vas |e vae srce doveo u roku pustn|u
samoe da nemate nkoga uz sebe, nkoga.
U poetku, zgtedae vam nepodno|vo. A to |e samo zato to nste navk da budete
sam. Ako vam pode za rukom da zdrzte neko vreme, pustn|a e znenada procvetat u
|ubav. Vae srce e zapevat, nastae veno proee u vama. Droga e nestat - bete
sobodn. Tada ete shvatt ta |e soboda, ta |e |ubav, ta |e srea, ta |e stvarnost, ta |e
stna. Sagedaete sve to, znad po|mova usov|enost, zavsnost c|eva.
Zavru |ednom prom. Bo |ednom |edan ovek ko| |e zumeo vetnu pa|en|a vatre.
Uzeo |e svo| prbor otao do |ednog pemena na severu, gde |e bo hadno, veoma hadno.
Nauo |e ta| narod da zapa vatru. Pokazao m |e za ta sve moze posuzt vatra: da se
ogre|u, da skuva|u hranu, td. Sv su b veoma zahvan oveku, a pre nego to su uspe
da mu zraze svo|u zahvanost, on |e nestao. N|e mu ba vazna n|hova zahvanost
potovan|e - vazno mu |e bo samo to da n|ma bude bo|e.
Covek |e zatm otao u drugo peme, gde |e ponovo pokazao svo| zum. I ovde su se |ud
zanteresova, a mao preve za ukus n|hovh vraeva, ko| su vde da ta| ovek prva
|ude, dok on gube znaa| uged. Zato su re da ga se otarase. Otrova su ga, raspe,
ta god vam drago. Medutm, sada su strepe da se narod ne pobun protv n|h, zato su
urad neto vro otroumno. Nacrta su k tog Coveka podg ga vsoko na gavn otar
hrama. Ispred crteza su postav prbor ko|m se pa vatra. Narod |e pozvan da se pokon
svemu ovome, to |e, nakon toga, vekovma posuno no. Obozavan|e kut su
nastav|en, a vatra nkada n|e upotreb|ena.
Gde |e vatra? Gde |e |ubav? Gde |e droga ko|u nam namee sstem? Gde |e soboda?
Duhovnost se bav upravo ovm ptan|ma. A m |e ugavnom gubmo z vda.
Gde |e vatra? Ako obozavan|e ne vod vatr, ako kut ne vod vatr, ako turg|a ne vod
|asn|em vden|u stvarnost, ako nas Bog ne upuu|e ka stvarnom zvotu, emu suz reg|a
osm da stvor |o ve razdva|an|a, fanatzma, netrpe|vost? Svet ne pat od man|ka reg|e
u uoba|enom smsu, ve od man|ka |ubav, man|ka svesnost, razumevan|a. L|ubav zvre
samo z svesnost. Sageda|te ko|e vam prepreke sto|e na putu |ubav, sobode sree, one
e same past. Uk|ute svetost svesnost, mage e se raz.
Srea n|e neto to se kupu|e; |ubav n|e neto to se prozvod; |ubav n|e neto to se
posedu|e: |ubav |e neto to posedu|e vas. V ne posedu|ete vetar, zvezde, ku. V ne
posedu|ete te stvar - trpte h. Preputan|e nastupa kada postanemo svesn svo|h uz|a,
kada smo svesn svo|h navka, svo|h strahovan|a ze|a.
Kao to sam ve rekao, pshooka ntuc|a |e od veke pomo u tome, a ne anaza.
Anaza |e paraza. Intuc|a ne podrazumeva uvek anazu, |edan poznat amerk
pshoterapeut rekao |e: "Na|btn|e skustvo |e -'Ah, to |e to!'" Sama anaza n|e dovo|na -
da|e vam samo nformac|e. A ako stgnemo do skustva - "Ah, to |e to!" - ntuc|a nas vod
promen.
Osm toga, vazno |e da shvatmo sopstvenu zavsnost. Potrebno |e dosta vremena za to.
Ava|, toko vremena posveenog nekom kutu, odama hmnama moze bt korsno
upotreb|eno za razumevan|e samog sebe.
vet ne zna radt nek odgovoran posao u vad, bt vek bznsmen, nt veka
dobronstva. To n|e zv|en|e. vet zna pustt da sve prepreke padnu posto|at u
sadan|ost, uvek sveze novo. "Ptce na nebu... ne se|u ne zan|u" - to |e zv|en|e.
Poeo sam od toga da su sv |ud uspavan, mrtv. Mrtvac ko| uprav|ate drzavama,
mrtvac ko| vodte veke kompan|e, mrtvac ko| vasptavate druge - probudte se!
nazad na vrh
-7. .ro"#dite !e # :ivot.
Svakm danom, sve ve - to znate koko |a - gubmo made |ude, na sve strane. Mrze
nas - odb|a|u da na svo|a pea natovare sve ve teret strahova krvca. Ne zanma|u h
ve propoved obean|a. A zanma h da naue neto o |ubav. Kako da budem srean?
Kako da zvm? Kako da dodem do th udesnh stvar o ko|ma govore mstc? Eto ta |e
drugo to nam |e potrebno -razumevan|e. Tree - da se ne postoveu|emo. Neko me |e
danas ptao: "Da se kad oe oseate?" Svakako, mam |a svo|e mrakove. A ne tra|u,
zasta ne tra|u. Sta nm? Kao prvo - ne postoveu|em se. Evo stze pottenost.
Umesto da me zahvat napetost, umesto da se nervram zbog toga, shvatm da se
oseam potteno, razoarano ta god bo. Drug korak - prhvatam da |e negatvno
osean|e u men, da n|e u neko| drugo| osob, na prmer u nekome ko m n|e odgovoro na
psmo; da n|e, zna, u spo|nom svetu - u men |e. |er, sve dok msm da |e van mene, to
m da|e opravdan|e da se vezem za to osean|e. U sutn, samo gupe osobe to rade, samo
uspavane osobe. Tre korak - ne postoveu|em se sa svo|m osean|em. "|a" n|e osean|e.
"|a" n|e samo, n|e potteno, n|e razoarano. Razoaran|e |e tu, t ga posmatra.
Iznenade vas kako e brzo nestat. Sve ono ega ste svesn neprestano se men|a - obac
se neprestano kreu. I, dok se postupa na ova| nan, pon|emo da ntutvno shvatamo
razog po|ave th obaka.
Rekao bh vam |o neto povodom kn|ge Sobodna deca Samerha. Mozda vam |e
poznato da |e N rado u vasptakp-obrazovnom kampu punh etrdeset godna, za to
vreme razvo |ednu potpuno raztu kou od tradconane. Deac devo|ce u to| ko b
su potpuno sobodn. Ako hoete da naute da tate pete, dobro; ako neete, opet
dobro. Mozete da unte ta god vam vo|a s vam zvotom, pod usovom da ne ugrozte
sobodu drugh. Ne mea|te se u sobodu drugh - u svemu ostaom ste sobodn.
N |e govoro da su apsoutno na|gor uenc doaz z katokh koa, da m |e trebao
po est mesec da prevazdu sav svo| gnev ponzenost ko| su se u n|ma nakup.
Osobada su se buntom, trude se da pobede sstem. |edna devo|ca |e stano uzmaa
bck odaza u grad, samo da zbegne asove, kou sve ostao. Medutm, kada b
|ednom prevaz stad|um bunta, sv su zee da neto naue, toko da su ak protestova
kada asova n|e bo. A bra su samo one predmete ko| h nteresu|u. I tako su se
postepeno men|a.
U poetku, rodte| su se bo|a da tamo a|u svo|u decu. Govor su: "Kako h mogu
vasptat bo emu naut, ako h prethodno ne naue dscpn? Treba h usmeravat,
obkovat."
Cu|te ono to |e N napsao - to su zuzetne re, svete re: "Svako dete nos u seb
Boga. Naa nasto|an|a da obku|emo dete samo preobrazava|u tog Boga u demona. Deca
stzu u mo|u kou kao ma davo ko| mrze ceo svet, s destruktvnm tendenc|ama,
neotesan, az|v, opov, umobon. Pose est mesec, to su srena zdrava deca ko|a
nkome ne nanose zo."
Na |edno| konferenc|, u prsustvu drektora drugh koa, rekao |e: "U ovo| dec nema
ve nas|a, |er nko ne uprazn|ava nas|e nad n|ma."
Posto|e mesta na ovo| panet gde zve |ud ko| nsu sposobn da azu kradu, ko|
nkada ne zak|uava|u vrata na svo|m kuama kada odu negde. Sve to nesta|e kada u
takva mesta kro drzavna vast, msonar.
Posto| |edan fm ta|anskog rezsera Fen|a, Osam po. U |edno| scen fma po|av|u|e
se svetenk ko| sa grupom deaka de na nek zet. Naaze se na paz nekoko deaka
produz napred, dok ne nadu na |ednu star|u zenu, ko|a |e prosttutka. "Zdravo", kazu |o|
on, pta|u |e: "Ko s t?" Ona m odgovor: "|a sam kurva." On ne zna|u ta to zna, a se
prave da zna|u. |edan od deaka, ko| deu|e mao upuen|e od ostah, kaze: "Kurva |e ona
to rad neke stvar ako pat." Osta |e pta|u: "Hoe da rad te stvar ako t patmo?"
"Zato da ne?" uzvrat ona. I tako, on skupe neto novca da|u |o|, rekav: "Hoe da
sada rad te stvar kad smo t da pare?" Ona m odgovor: "Kako da ne, deac, ta hoete
da radm?"
|edno to su deac uspe da smse bo |e da traze od n|e da se svue. I tako, ona se
svue. On |e geda|u - nkada ran|e nsu vde gou zenu. Poto ne mogu da smse ta b
|o rada, pta|u |e: "Da b graa?" "Svakako", kaze m ona. Sv se poreda|u u krug, peva|u
tapu; zena vrt zadn|com deac se udo zabav|a|u. Onda svetenk ugeda ta se
deava potr pazom, deru se na zenu. On |e natera da se obue, a gas prpovedaa
kaze: "U tom trenutku, deac su zgub nevnost; sve do tada b su st, dvn."
Ovo n|e redak sua|. Amerk msonar ko| su se, sa svo|m suprugama, obre na
ostrvma Ponez|e, b su skandazovan kada su vde da zene doaze u crkvu razgoenh
grud. N|hove supruge su nsstrae da se te urodence prsto|n|e obuku. I tako, msonar
su m da svo|e kou|e. Sedee nede|e, zene su se po|ave u crkv nose na seb kou|e
na ko|ma su seke dve veke rupe, zbog vrune udobnost.
Vratmo se Nu. On kaze: "|a sam samo ovek ko| odb|a da usmerava korake |ednog
deteta." A ta |e onda sa urodenm grehom? N tvrd kako na pokua| da obku|emo
decu pretvara|u Boga ko| |e u n|ma u demona ko| mrz ceo svet. On doputa dec da sama
zgradu|u sopstvene vrednost, to su, na kra|u, uvek vrednost ko|e drutvo odobrava. Da
|e to mogue? Kada se neko dete osea vo|enm (osea da ste na n|egovo| stran), onda |e
dobro. Dete tada ne osea ve nas|e na svo|o| koz. Nema straha, pa nema n nas|a. Dete
tada pon|e da se odnos prema drugma kao to se drug odnose prema n|emu.
Ta kn|ga |e u mnogome zmena mo|e odnose sa |udma. Postao sam oevdac uda.
Poeo sam da sagedavam nezadovo|stvo ko|e m |e nametnuto, takmarstvo, poreden|a,
ono "n|e dovo|no", td. Mog bste da prgovorte kako nkada ne bh postao ovo to |esam
da me te stvar nsu podstake da h odbacm. A, |esu men uopte b potrebn sv t
prtsc? A onda, ko b uopte voeo da bude ono to sam |a? |a samo hou da budem
srean, da budem prepun |ubav, da budem u mru sa samm sobom, da budem sobodan,
da budem |udsko be.
Znate odake potu ratov? Potu z spo|ne pro|ekc|e sukoba ko| |e u nama. Pokazte
m |ednu osobu u ko|o| nema unutran|eg sukoba |a u vam pokazat osobu u kome nema
nas|a. Mozda |e to be sposobno ak za ekstremnu akc|u, a nkada z mrzn|e. Kada ono
dea, postupa kao hrurg; kada dea, postupa kao ute| pun |ubav ko| rad sa mentano
zaostaom decom. On h ne grd, razume h - a dea. S druge strane, ako ovek neto n
poaze od svo|e mrzn|e nas|a, ne zna|u n kuda da h usmer, upada u greku, |er
pokuava benznom da ugas vatru. Ako nema nas|a u nama, ne bo|mo se nega,
obrnuto. L|ud znenada shvate ovu stnu: koren za |e u nama. A kada se to shvat, presta|e
se sa zahtevma oekvan|ma u odnosu na sebe, |av|a se svesnost. Vama |e zato
potreban dobar hran|v obrok. Ne govorm o stvarno| hran - govorm o zaascma sunca, o
prrod, o dobrom fmu, dobro| kn|z, o posu u kome uzvate, o dobrom drutvu; tada ete
mozda razbt svo|e navke, stupv u dodr s nekm novm osean|ma.
Kakva se osean|a dozve kada stupmo u dodr sa stvarnou? I kada smo obuzet
posom ko| vomo? I kada punog srca razgovaramo s nekm |e nam drutvo pr|a, u
odnosu na koga oseamo bskost otvorenost, a bez vezvan|a za n|ega, bez zavsnost?
Kakva su ta osean|a? Uporedte h sa onma ko|a dozv|avate kada se staknete u nekom
razgovoru, kada pobedte u nekom takmen|u, kada postanete popuarn, kada vam
sv tapu. Ovakva osean|a nazvam svetovnm, dok ona prva nazvam osean|a due.
Mnog, mnog |ud osvo| su svet, a su usput zgub duu.
Mnog |ud zve praznm zvotom ko| |e en duevnost zato to se hrane popuarnou,
potovan|em, onm "|a sam o.k., t s o.k.", pogeda| me, ostan kra| mene, podrzava| me,
pohva me, cen me. N|h hrane samo mo pobede.
Da se v hrante tme? Ako |e tako, mrtv ste. Izgub ste svo|u duu. Promente
shranu. Potrebno vam |e neto zdrav|e, hran|v|e. Tada ete mozda dozvet promenu.
Dao sam vam program za ceo zvot, zar ne?
nazad na vrh
Nek ovek nade orovsko |a|e stav ga pod koko. Or se zegao kad p odrastao
|e sa n|ma.
Ceoga zvota orao |e rado sto to koko u dvortu, mse da |e |edna od n|h.
K|ucao |e naokoo u potraz za bubama gstama, kokodakao |e eprao krma,
uzdzu se ko| peda| znad ta.
Proe su godne orao |e ostaro.
|ednog dana ugedao |e u vsn, na vedrom nebu, udesnu ptcu monh rarenh kra.
Star orao zapan|eno |e gedao uvs. "Sta |e to?" ptao |e.
"To |e orao, kra| ptca", reka mu |e |edna koko. "On prpada nebu, dok m, koko,
prpadamo zem|."
I tako |e orao umro medu kokoma, ne zna|u ko |e.