PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE

RAZVOJ ROMANIKE ODVIJA SE OD X DO

DRUGE POLOVINE XII STOLEA
PODELA PREMA UMETNIKIM OBLASTIMA
1. CENTRALNI DEO EVROPE (IZMEU REKA
RAJNE I LOARE)
2. JUGOZAPADNA EVROPA (OSTALI DELOVI
FRANCUSKE, PANIJA)
3. JUNA EVROPA (ITALIJA)
4. PERIFERNE OBLASTI (GRANICA VIZANTIJE I
ZAPADNIH DRAVA, ILI MEANJE
ROMANIKIH I ISLAMSKIH OBLIKA)
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
POLAKO SE GASE CENTRALNI OBLICI (NE
GRADE SE KRSTIONICE, MEMORIJE..) IZUZEV U
ITALIJI GDE JE JAKA ANTIKA TRADICIJA
TIPSKI OBLIK GRAEVINA JE BAZILIKA.
BAZILIKA SE ZASNIVA NA TRADICIJI LATINSKOG
TIPA, PO PRAVILU IMA TRANSEPT, A GUBI SE
ATRIJUM.
SVE EE SE PRIMENJUJU SVODNE
KONSTRUKCIJE: POLUOBLIASTI, KRSTASTI
SVODOVI I KOMBINACIJE ARHITRAVNOG I
SVODNOG SKLOPA
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
KRSTASTI SVODOVI:
1. BEZ NADVIENJA h=1/2a,
d>a, UKRSNE LINIJE AC I BD
SU POLUELIPSASTE,
BONIH POTISAKA NEMA,
SEM U LEITIMA
2. SA NADVIENJEM
h=1/2d, d >a, UKRSNE LINIJE
AC I BD SU POLUKRUNE,
SVOD JE STABILNIJI, IMA
BONE POTISKE
KONTINUALNO
RASPOREENE NA
MESTIMA GDE SE SVOD
PRISLANJA UZ BONE ILI
EONE LUKE
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
ZA RAZLIKU OD LATINSKE BAZILIKE, UNUTAR
BRODOVA FORMIRAJU SE TRAVEJI.
PORED STUBOVA, KORISTE SE I STUPCI, KAO I
KOMBINACIJE POLUSTUBOVA SA STUPCIMA
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
PLAN I PROSTORNI
SKLOP ROMANSKE
BAZILIKE
- TROBRODNE,
PETOBRODNE, ESTO
SA TRIBINAMA
- POSTOJI TRANSEPT
- UMETANJEM
TRAVEJA ISPRED
OLTARA FORMIRA SE
LATINSKI KRST U
HORIZONTALNOM I
VERTIKALNOM PLANU
- ISPOD HORA ESTO KRIPTA
TRAVEJ
OSNOVNA
PROSTORNA
JEDINICA,
SVODNO POLJE
KVADRATNE ILI
PRAVOUGAONE
OSNOVE,
OGRANIENO
PODUNIM I
POPRENIM
LUCIMA
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
SPOLJNI OMOTA JE
ZNATNO UKRAENIJI
NEGO KOD BAZILIKA
LATINSKOG TIPA.
KULE SE JAVLJAJU
NA ZAPADNOJ
STRANI, NA
PRESEKU SA
TRANSEPTOM,
POVREMENO I NA
ISTONOJ STRANI UZ
APSIDU. IMAJU
RAZNE FUNKCIJE,
NAJZNAAJNIJA
KAO ZVONICI
Pojedina podruja razvijala su tipove koji imaju karakteristine elemente koji ih izdvajaju od ostalih gradjevina istog perioda:
ROMANIKA U JUNOJ
ITALIJI I SICILIJI
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
SAN MIKELE U PAVIJI
ROMANIKA U SEVERNOJ
ITALIJI
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO
GRAENJE
oblast sa najboljim i najznaajnijim graditeljima. Lombardski maestri komaini su odlazili i
u udaljene krajeve, a neki su se pojavili i u Srbiji, doavi preko primorja.
I ovde je karakteristino smanjivanje duine podunih brodova, a javljaju se i kule uz
travej izmedju preseka sa transeptom i oltarskog prostora.
STILSKE KARAKTERISTIKE ROMANIKE
esta je primena vertikalnih pilastara koji odgovaraju unutranjoj konstrukciji, ali nisu strogo vezani, mogu se
pomerati. U visini krovnog venca zavravaju se frizom slepih arkadica koje prate kosinu krova.
U Toskani cela fasada, naroito proelje, ukraava se arkadicama u horizontalnim nizovima. Najpoznatiji takav
primer je kompleks katedrale u Pizi, zvonika i krstionice. Ovaj oblik ukraavanja zapadnog proelja koristio se i u
Dalmaciji, naroito na crkvi sv. Stoije u Zadru.
karakteristina i izgradnja samostalnih zvonika visine i do 20 m. U osnovi su kvadratni,
izuzetak su primeri iz Ravene koji su podizani nad krunom osnovom. U donjim
zonama su dosta masivni, pa se zatim podela otvora po spratovima poveava
NEMAKA
CRKVA SVETOG MIHAILA
U HILDESHAJMU
Ispred bazilikalnog dela obino se nalazi popreno postavljen narteks sa kulama sa strane (esto krune osnove),
a ispred centralnog ulaza postavlja se kontra-apsida. Kule se ponekad nalaze i uz travej izmedju oltara i transepta.
Ubaene kule imaju nekoliko funkcija: kao zvonici, kao prostor za postavljanje stepenita i kao utvrdjenja za
odbranu od neprijatelja. Iznad ukrtanja transepta i centralnog broda postavljaju se izuzetno masivne kule ili
kupole.
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
BOGORODIINA CRKVA
U LAHU
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
KATEDRALA U PAJERU
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
KATEDRALA U VORMSU
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
BOGORODIINA
CRKVA NA KAPITOLU
U KELNU
ROMANIKA U FRANCUSKOJ
SVETA
MADLENA
U VEZLEJU
U starijem periodu postoje primeri
kombinovanih konstrukcijskih
elemenata ravnog i svodnog sklopa.
Najee je glavni brod poluobliast,
a boni brodovi su sa krstastim
svodovima.
Ispred ulaza, na zapdnom proelju
postavljaju se sa strana
monumentalne kule. Oko oltarske
apside uvodi se obodni prolaz-
deambulatorijum, iz kojeg se ulazi
u niz zrakasto postavljenih malih
apsida-apsidiola, koje slue kao
kapelice.
Najznaajniji primeri su katedrala u
Laonu, Poatjeu, Vezleju, Moazaku.
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
SEN SERNEN U TULUZU
(poluobliasti svod u centralnom brodu sa poprenim rebrima
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
BOGORODICA VELIKA U POATJEU
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
KLINI III MANASTIRSKA
CRKVA
deambulatorijum
apsidiole
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
KLINI III IDEALNA REKONSTRUKCIJA
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
KAEN
KONK
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
KONK
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
KATEDRALA U ELIJU
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
KATEDRALA U DARAMU
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
KATEDRALA
U NORIU
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
SVETA MARIJA U RIPOLU
SANTIAGO
DE KAMPOSTELA
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE
Portali mogu biti jednostavni isloeni. Jednostavni se sastoje samo od unutranjeg okvira, neto sloeniji od
unutranjeg i spoljnjeg okvira, a najsloeniji ispred spoljnjeg okvira imaju jo i isturene stubove na postamentima
koji nose krov za zatitu skulpture kojom se ukraava portal. Otvori mogu imati ravnu nadvratnu gredu ili mogu
biti polukruno zavreni. Kada imaju luni zavretak, tada se prostor lunete (timpanona) bogato ukraava
reljefnim scenama (najee predstavom Stranog suda). Kada su otvori veoma iroki i preti pucanje nadvratne
grede, onda se u sredinu postavlja stub. Njegov naziv je trimo i on podupire gredu, a istovremeno je veoma
bogato ukraen.
Konstrukcija prozora je ista kao i portala, jedino to prozori mogu imati jedan (monofore) ili vie otvora (bifore,
trifore, kvadrifore itd.)
Posebnu grupu prozorskih otvora ine rue, krunog oblika sa kamenim pregradama koje su u ovom periodu jo
uvek prilino grube
PREROMANIKA, ROMANIKA I GOTIKA-MASIVNO I SKELETNO GRAENJE