Razvoj računara i

mikroprocesora

dr Gordana ðorñević
Istorija računarskih mašina

Abakus - primitivni računski ureñaj

 Istoriju „pravog“ računara možemo
pratiti od sedamnaestog veka

1642. Blaise Pascal, francuski matematičar,

napravio je prvu mehaničku mašinu za
računanje

Pascaline - mašina sa nekoliko brojčanika koji su
se mogli okretati pomoću igle

Pascaline
 1672. godina

Gottfried Leibniz, nemački matematičar,

napravio je mašinu za sve računske
operacije (osim sabiranja i oduzimanja,
mogla da izvršava i operacije množenja i
deljenja)
1801. godina

U Francuskoj je Joseph-
Marie Jacquard – razvio
automatski razboj

Prvi automatski razboj
koristio je bušene kartice
za kontrolu mustre u
tkaninama

prva programabilna
mašina

Jacquard se smatra ocem
automatizovane
industrijske proizvodnje
 1822. godina

ureñaji za računanje (matematička i
astronomska računanja, kao i tabelama za
navigaciju) prave mnogo grešaka i to vodi
često katastrofalnim posledicama

Charles Babbage, profesor matematike na
Univerzitetu Cambridge, predložio je
konstrukciju računara pokretanog pomoću
parne mašine

rezultat njegove opsesija - diferencijalna
mašina koja je izvršavala uvek isti
algoritam (nije bila programabilna)

primenom metode konačnih razlika
dolazilo se do tačnijih rezultata

rezultati su upisivani na bakarnu ploču
pomoću čeličnih kalupa
 1834. godina

Charls Babbage “the father of computers”

analitička mašina – napredna verzija diferencijalne
mašine (prvi mehanički programabilni računar)

arhitektura anačitičke mašine:

memorija (kapaciteta 1000 reči od po 50 decimalnih cifara; služila
je za smeštanje rezultata)

jedinica za izračunavanje (mogla da prihvati operande iz
memorije, da ih sabira, oduzima, množi ili deli, i da vrati rezultat
u memoriju)

ulazna jedinica

izlazna jedinica

analitička mašina - programabilan računar opšte namene
 Razvoj softvera

Babbage-ova analitička mašina – programabilna,

pa je trebalo pisati softver

kreator prvih programa za Babbage-ov računar -
Ada Augusta Lovelace (ćerka lorda Bajrona)

tako je roñeno zanimanje programera

Ada Augusta Lovelace - postala je prvi
programer na svetu i njoj u čast je programski
jezik Ada dobio ime

naknadno je utvrñeno da su svi njeni programi
bili napisani korektno
 1937. godina

Alan Turing je tridesetih godinaje razvio

ideju apstraktne "univerzalne mašine"

Turingova mašina mogla je da izvrši svaki
algoritam koji se može opisati

Turingova mašina predstavlja osnovu
računarstva kao nauke
 1904. - 1906. godine

1904. John A. Fleming patentirao je diodnu

vakumsku cev uspostavljajući prostor za
bolju radio komunikaciju

1906. Lee de Forest koristeći saznanja o Fleming-ovim

diodama kreira elektronske vakumske cevi
Razvoj računarstva izmeñu dva svetska rata

Sve do početka dvadesetog veka nije bilo

značajnijih proboja na polju razvoja
računarstva

zbog dva svetska rata i vojnih potreba,

došlo do naglog razvoja računara i nastao
je ureñaj koji nazivamo digitalni računar
 Razvoj računara

• Pred II svetski rat Britanska vlada je formirala tajni tim

matematičara, kriptoanalitičara i inženjera za razbijanje
nacističkih vojnih šifara (šifra Enigma)
– 1943: Tim predvodjen matematičarem Alan Turing-om
kompletirao je Kolos, koji su mnogi smatrali za prvi
elektronski digitalni računar
– Osnove elektronski element ovog računara bile su
elektronske vakumske cevi

Colloseus – prvi digitalni računar

Pregled istorije razvoja računarskih
mašina

1300. godine - Abakus

1642. godine – Pascaline

1672. godine – Lajbnik-ova mašina za sve računske
operacije

1801. godine – Jacquard-ov automatski razboj

1822. godine – Babbage-ova diferencijalna mašina

1834. godine - Babbage-ova analitička mašina

1943. godine – prvi elektronski digitalni računar sa
vakumskim cevima
 Istorijski razvoj računara

Prva generacija (1951-1958)

komponente: elektronske cevi i kablovske
veze

veliki gabariti računarskih sistema

velika potrošnja energije

česti kvarovi računarskih komponenti

programi u mašinskom jeziku i assembler-u

• Računari 1. generacije

1944: Zahvaljujući donaciji IBM vrednoj jedan
milion dolara, profesor sa Harvarda, Howard
Aiken je razvio računar Mark I
 Prvi elektro-mehanički računar opšte namene
• 1944: Mark I
U toku II svetskog rata, na Univerzitetu u Pensilvaniji,
konstruiše se mašina za računanje tabela trajektorija za
nove topove; mašina se zvala ENIAC (Electronic Numerical
Integrator and Computer)

težina 30 tona

18000 elektronskih cevi

potrošnja 174 KW

snaga obrade: 100.000 izračunavanja u sekundi

 Poslerata, konstruisan je UNIVAC I, prvi komercijalni

računar opšte namene
 Istorijski razvoj računara

Druga generacija (1960-1965)

1947. god pronañen tranzistor

elektronske cevi zamenjene tranzistorima i štampana kola

smanjuju se dimenzije

povećava preciznosti i sigurnost obrade podataka

povećani su memorijski kapaciteti i usavršavaju ulazni
ureñaji

programi u mašinskom jeziku i simboličkim jezicima
(Cobol, Fortran)
 1964. godina

IBM's seven-year-long Sabre project,

allowing travel agents anywhere to make
airline reservations, is fully implemented.
 1964. godina

Doug Engelbart invents the mouse

 Istorijski razvoj računara

Treća generacija (1965 – 1975)

1965. god pronañena prva elektronska kola (čip)

jedno elektronsko kolo (10 do 100 tranzistora) –
integrisana kola

komponente računarskog sistema se dalje smanjuju

brža obrada podataka

veći kapaciteti memorija

veća pouzdanost komponenti

mogućnost priključenja većeg broja perifernih jedinica
na računarski sistem

multiprogramski rad

komunikacija izmeñu računara putem telefonske linije

savremeniji operativi sistemi i viši programski jezici

1970 Unix is developed at Bell Labs by
Dennis Ritchie and Kenneth Thomson.

1965 At the University of Belgrade, Rajko
Tomovic makes one of the earliest
attempts to develop an artificial limb with
a sense of touch.
 Istorijski razvoj računara

Četvrta generacija (1975-1990)

povećava se “gustina” elektronskih kola (više miliona
tranzistora)

elektronska kola zasnovana na izradi
poluprovodničkih sklopova korišćenjem LSI
tehnologije i visoko integrisanih sklopova VLSI
tehnologijom

unapreñuju se performanse komponenti računarskog
sistema – smanjuju se dimenzije, povećava kapacitet
glavne i perifernih memorija, brža obrada podataka

računari se povezuju u mreže – razvijaju se mrežni
operativni sistemi

end user computing

od 1971. godine razvoj mikroprocesora
 Istorijski razvoj računara

Peta generacija (kraj dvadesetog i početak

dvadesetprvog veka)

okruženje bitno obeleženo fantastično brzim razvojem
računarskih mreža na mikro (preduzeće) i makro
planu (svetska tržišta i ekonomije)

novi čipovi sa preko petnaest miliona tranzistora
(Intel PC)

izuzetna poboljšanja u domenu radnih stanica i brzine
prenosa informacija

ovu generaciju na kvalitativno novi nivo diže masovni
paralelizam (korišćenje više mikroprocesora u jednom
računarskom sistemu), kao i proizvodnja računara koji
su orijentisani odreñenim problemima.
Razvoj mikroprocesora
 Prva generacija mikrocesora

započinje 70-tih godina

prva ili ekserimentalna generacija
mikroprocesora počinje mikroprocesorom 4004

obrañuje 4 – bitne podatke

magistrala podataka je 8 - bitna

završava mikroprocesorom 8008, poznat kao
prvi osmobitni procesor opšte namene

obrañuje 8 – bitne i 16 – bitne podatke

magistrala podataka je 8 – bitna

Kapacitet operativne memorije 1-2 MB
 Druga generacija mikroprocesora

kod INTEL-a, najvećeg proizvoñača

mikroprocesora, nosi oznaku 80286

preuzima sve hardverske karakteristike
prethodne generacije i unapreñuje ih

obogaćuje softversku kompatibilnost sa
programima prethodne generacije procesora

“ komercijalni bum” PC računarana svetskom
tržištu
 Treća generacija mikroprocesora

Ova generacija donela je prve 32 – bitne procesore

80386 SX i 80386 DX

SX je oznaka koja označava da nema ugrañenog
matematičkog procesora i da je magistrala 16 – bitna

DX je oznaka koja označava da postoji ugrañeni
matematički koprocesor i da je magistrala 32 – bitna

DX2 i DX4 - brzina rada računara uvećala se 2 do 4 puta
u odnosu na početne verzije
 Četvrta generacija mikroprocesora

popularni do sredine 90-tih godina

nose oznaku 80486

preuzeo sva unapreñenja performansi od
prethodne generacije mikroprocesora

pojava keš memorije (8Kb) – multitasking
način rada
 Peta generacija mikroprocesora

INTEL Pentium

radi sa 32-bitnom unutrašnjom i 64-bitnom
spoljašnjom magistralom podataka

struktura omogućava izvršavanje većeg broja
instrukcija u jednom ciklusu

keš memorija je veličine 32 Kb

elektronski dodaci značajno ubrzavaju rad

procesora kod multimedijalnih aplikacija
 Šesta generacija mikroprocesora

započinje modelom PentiumPro – završava

modelom Pentium III

radi sa 64-bitnom a kasnije i 128-bitnom
magistralom podataka

povećava se veličina keš memorije na 64Kb
odnosno 512 Kb

brzina rada procesora 200, 500, 800 do 1000
MHz odnosno do 1GHz
 Sedma generacija mikroprocesora

Pentium IV

mikroprocesori tipa G-4 (prvi mikroprocesor
koji prevazilazi milijardu operacija u
pokretnom zarezu u sekundi)