87.

USLOV KAMATNOG PARITETA

Trzisna efikasnost ogleda se u uslovima pariteta k. stope: Pokriveni kamatni paritet-
nema rizika I nepokriveni kamatni paritet dozvoljava rizik.
Pokriveni kamatni paritet ovaj uslov bazira se na poredjenju prinosa domace aktive sa
prinosom strane aktive I rizika npr. Neki investitor iz Velike Britanije na nerizicne
obveznice trezora moze da dobije k.stopu I u funtama ili na podjednako nerizicne
obveznice u evrima. ve dvije investicije ipak nisu iste jer se u toku investicije vrijednost
funte prema evru moze promjeniti sto bi izmjenilo ukupni pri!od u domacoj valuti. Neka
je cijena funte u evrima na pocetku godine "t. Prodajom jedne funte na pocetku
godine#Britanski investitor dobija "t evra#koje moze investirati na godinu dana da bi
dobio $%&i'( "t. vo je potpuno siguran pri!od jer se k. stopa $I'( I devizni kurs "t
poznati pocetkom godine ali su izrazeni u evrima a devizni kurs za sledeci period nije
unaprijed poznat. Investitor moze eliminisati sav rizik tako sto ce pocetkom godine
potpisati ugovor o prodaji $%&i'( "t evra za funte. vakav terminski ugovor sadrzi
sporazum o deviznom kursu po kome ce se ova suma konvertovati u funte: to ce biti
terminski deviizni kurs za godinu dana unaprijed koji obiljezavamo )t. Posto je terminski
ugovor eliminisan dev. *urs za ovu investiciju kaze se da je pokrivena ili !emovana.
+slov P*P glasi: $%&i'( "t,)t- %&I odnosno k.stopa u inostranstvu - zbiru k.stope I
terminske promjene tj. Procentualne devijacije terminskog od prometnog deviznog
kursa.
Nepokriveni kamatni paritet
vdje se desava sledeca situacija investitor zakljucuje terminski ugovor ali ne iskljucuje
rizik promjene kursa. "ada treba prodati funte #investirati u evrima na godinu dana te
krajem godine ponovo kupiti funte ali po tekucem kursu. To je rizicno jer niko na pocetku
godine ne zna koliki ce tekuci devizni kurs biti na kraju godine. Neki unosni posao ce
predstavljati razocarenje ako evro depresira u odnosu na funtu#a sam investitor ce
zavrsiti sa manje funti nego sto je ocekivao. Naravno evro moze apresirati I to ce posao
uciniti fantasticnim. .ko investitor snosi rizik onda je investicija otvorena odnosno
nepokrivena. N*P glasi $%&i'( $"t,"t&%(- $%&i( sto se moze aproksimirati kao: kamatna
stopa u evro zoni- zbir k. stope u Velikoj Britaniji I ocekivane apresicijacije funte.
89. DEVIZNI KURS NA DUG ROK
/evizni kurs se moze definisati na dva nacina:
%. Britanskom notacijom-iznos stranog novca po jedinici domace valute
0. 1vropskom notacijom-kolicina domace valute po jedinici strane valute
"topa promjene d. kursa jednaka je sumi nominalne stope apresicijacije & domaca
inflacija 2 inostrana inflacija.
Na dugi rok realni devizni kurs ce odrediti %(. +kusi#relativni produkt#zatecena neto
inostrana aktiva
0( potreba da se ispuni nacionalno budzetno ogranicenje.
3ealni devizni kurs je konstantan kada nominalni realni kurs apresira po stopi
delta ","#koja je jednaka razlici izmedju inostrane I domace inflacije
/elta ","- P'-P
va relacija je poznata kao inflacioni diferencijal. /a bi 3/* ostao isti#tj. /a bi se
ocuvala konkurentnost prema inostranstvu zemlja sa vecom stopom inflacije
morace da depresira svoju valutu a zemlja sa niskom inflacijom morace da
apresira svoju valutu. To je princip relativnog pariteta kupovine moci. 4emlje sa
brzim rastom novca imaju vecu inflaciju nego one u kojima novcane mase sporije
rastu.
95. FINANSIRANJE DEFICITA: JAVNI DUG I EMISIONA
DOBIT
+ mnogim industrijalizovanim zemljama javni dug je visok. Proces zaduzivanja
moze biti eksplozivan I da za!tjeva pazljivo upravljanje. Iz tog razloga stabilizacija
duga je postala centralna briga fiskalne politike.
5avni dug bez rasta I bez inflacije
1misiona dobit jednaka je nuli: 6entralna banka ne finansira javni deficit. /rzavni
deficit jednak je primarnom deficitu $7-T( & otplata duga$ realna kamatna stopa r
puta otplatak duga B(
/a bi se deficit finansirao u odsustvu inostranog finansiranja drzava mora da se
zaduzi I formira novi dug delta B: delta B- 7-T&r'B
+kupni budzetski deficit delta B nazivamo neto javnim zaduzenjem.
.ko budzet ima suficit vlada smanjuje dio duga ili akumulira kapital.
6ak I da je budzet u ravnotezi dug ce da raste.
5avni dug uz rast bez inflacije
Niko ozbiljan ne poredi zaduzenost "./ I "vedske.
"posobnost servisiranja duga zavisi od velicine zemlje. Nije neop!odno samo
stabilizovati nivo zaduzenja vec I njego udio u B/P. va razlika dobija na znacaju
kada se uzme da B/P vremenom raste. .ko se u rastucoj privredi iznos duga ne
mijenja udio duga B/P ce vremenom izceznuti. Implicitno B/P I javni dug se
utrkuju odnosno utrkuju se stopa rasta I realna k. stopa po kojoj se akumulira
dug. *ada stopa rasta nadmasi k. stopu dolazi do smanjenja udjela duga u B/P I
obratno.
5avni dug sa rastom I inflacijom
8onetarno finansiranje deficita nastaje kad 6B otkupi dio javnog duga bilo
direktno na ministarstva ili indirektno na novcanom trzistu. /a bi ga platila 6B
emituje dodatan iznos primarnog novca 89 u procesu kojeg nazivamo emisiona
dobit. *ao rezultat dolazi do rasta novcane mase I do vece inflacije. "vaki
nominalni rast 89 obezbjedjuje vladi dodatne realne resurse u iznosu delta
89,P : delta B & delta 89,P- 7-T & r'B.
1misiona dobit je ukupan izvor finansiranja jer je k. stopa na primarni novac niska
ili je uopste nema.
96. NACIN STABILIZOVANJA JAVNOG DUGA
Tri su nacina :
%. *retanje deficita
0. 1misiona dobit
:. 8oratorijum
%. *retanje deficit- bio je najispravniji metod stabilizacije zaduzenosti. Tesko ga je
politicki sprovesti. "manjenje javne potrosnje izaziva proteste interesni! grupa#a
rast poreza je zloglasno nepopularan.
0. Inflatorno finansiranje- smanjuje teret duga na dva nacina: 1misiona dobit.
vaj pri!od je znacajan ali I mali za potpuno rijesavanje dugovanja. /rugi nacin
je inflacioni porez na nominalnu aktivu. *ad cijene rastu I dug rasti#a vlasnici
duga trpe kapitalni gubitak. Inflacioni porez I kapitalni gubitak su kao lik I njegov
odraz u ogledalu. 1misiona dobit I inflacioni porez idu ruku pod ruku. 1misija
novca vodi rastu novca I inflacije a zatim vodi smanjenju duga kroz inflacioni
porez.
:. 8oratorijum- najbrutalniji nacin stabilizacije duga je neplacanje. sim u
posleratnim I postrevolucionim periodima vlade se za ovu opciju odlucuju ako se
nadju pred izuzetnim pritiskom. 8oratorijum moze biti potpun sto dovodi do sloma
kredibiliteta zemlje I ostavlja dugotrajne posljedice na reputaciju zemlje.
98. OPOREZIVANJE KAO CIJENA DRZAVNE INTERVENCIJE
5avna dobra su posebna jer nema rivaliteta u potrosnji kao ni mogucnost
iskljucenja potrosaca. Nemogucnost iskljucenja povlaci nemogucnost naplate
usluge.
Primjer: 8ost odsustvo rivaliteta zapravo znaci da su marginalni troskovi upotrebe
niski#ali fiksni troskovi su visoki pa se postavlja pitanje#kako kompenzovati
proizvodjaca. Nadalje ako je most jedini u okolini imacemo prirodni monopol. .ko
vlasnik bude skupo naplacivao I dobro zaradjivao od putarine# konkurencija ce
dovesti do toga da se na toj lokaciji izgradi mnogo mostova sto bi bio neefikasan
is!od. 5avna dobra prozimaju cijelu zemlju: rijec je o transportu#pravosudju I
slicno. + svakom pojedinacnom slucaju postoji trzisno rijesenje ali je neefikasno.
porezivanje
*ada se postigne drustveni dogovor o tome da ce vlada obavljati neke javne
funkcije nji!ovi troskovi ce se finansirati javnim pri!odima. ni se prikupljaju kroz
oporezivanje finalni! dobara I usluga#faktora proizvodnje I drugi! aktivnosti.
porezivanje izaziva poreski 5.4 izmedju troskova proizvodnje I cijene dobara I
usluga. Ponuda I traznja nekog dobra zavise od cijene. Pri savrsenoj konkurenciji
na mjestu presjeka krive traznje I ponude potrosac je spreman da plati upravo
onoliko koliko trazi proizvodjac. Potpuna konkurencija dovodi do drustvenog
opitmuma. Porezi mjenjaju stvar#jer cijena koju placa kupac nuzno se razlikuje od
cijene koju po odbitku poreza ostvaruje prodavac.
Nova kriva ponude "; pokazuje da proizvodjacu pripada samo dio trzisne cijene.
+ novoj ravnoteznoj tacki / cijena je veca a proizvedena I potrosena kolicina
manja. Postoje I porezi koji ne uticu na ponasanje privrednog subjekta kao sto su
pausalni porezi na bogatstvo#do!otke I drugo. Vladi najvise I odgovaraju ovi tzv.
Nedmotorizovani porezi.
101. POLITIKA NA ROBNOM TRZISTU: EKSTERNALIJA I LOSA TRZISTA
1ksternalije predstavljaju efekte na treca lica koja imaju odredjene proizvodne I
privredne aktivnosti. /akle#eksternalije su vanjski ucinak koji je posljedica
djelovanja jednog lica na drugo pri cemu se to djelovanje neostvaruje putem
trzista. snovni princip je da eksternalije treba internalizovati sto znaci da oni koji
i! stvaraju treba u potpunosti das nose troskove ili da uzivaju koristi od nji!. To se
u slucaju zagadjenosti npr. 3egulise zakonom pravo na cistu vodu. Bucne kafane
npr. "u negativne eksternalija za gradjane a vlasnici ne snose troskove buke.
Vlada primjenjuje kaznene mjere za narusavanje javnog reda I mira. 8edjutim
eksternalije mogu biti I pozitivne: npr. bnavljanje stari! zdanja#mostova I
slicno$osnova za jacanja turizma(#proizvodnja meda od pcela#pcele uz
proizvodnju oprasuju sume I vocnjake#a privredni vlasnici imaju koristi za koje ne
placaju nista(.
<osa trzista
Trzisni promasaji se ne mogu uvijek ispravljati proizvodnjom javni! dobara I
usluga.+stvari se sve vise pri!vata stav da su privredni proizvodjaci efikasniji od
javni!#pod uslovom da postoji adekvatna regulativa. Primjer loseg trzista svakako
je monopol. Na trzistu sa rastucim prinosima stvara se situacija u kojoj mali broj
firmi jedne druge otkupljuju ili eliminisu sa trzista. *ada prezivi samo jedna firma
nastaje monopol. 5ednom kad ga ostvari firma ima podsticaj da podigne cijene a
moguce je I da prestane sa inovacijama I da dozvoli da dodje I do pada kvaliteta.
Privredna grane sa rastucim prinosima su: .utomobilska#avionska
industrija#telekomunikacije.
5edan nacin je da se u ove grane uvede regulativa. /rzave reaguju tako sto
ukidaju monopol$npr. 3azbijanje .TT u telefoniji ;=9-i! u "./( . Posto se
konkurencija sve vise odvija na svjetskom trzistu onda se antimonopolska politika
odvija na nadnacionalnom nivou. + 1vropi velika ovlascenja ima 1vropska
komisija.
10.MEDJUNARODNI MONETARNI SISTEM I MMF
+ sadasnjem sistemu svaka zemlja slobodno bira sopstveni rezim d. kursa#a
zvanicna medjunarodna valuta vise ne postoji. 4ato je odavno demontizovano sto
znaci da vise ne predstavlja reper#te su mnoge zemlje prodale veliki dio svoji!
zlatni! rezervi. 88) je medjunarodna organizacija zaduzena za nadzor
globalnog finansijskog sistema nadziranjem k. stopa kao I za pruzanje te!nicke I
finansijske pomoci. 88) je osnovan na konferenciji u Breton Vudsu %>?? godine.
6lanice %=?. "logan 88) glasi:
4ategnite pojas.
Tri su glavna podrucja aktivnosti: %. Posmatranje#finansijska I te!nicka pomoc.
Pojedine zemlje I dalje se suocavaju sa poremecajima Platnog bilansa. + principu
zemlje mogu da slobodno reaguju na kontrasokove tako sto ce depresirati svoju
valutu sto ce na dugi rok dovesti do uravnotezenja bilansa nacionalne IB.
8edjutim zemlje se cesto odlucuju na odbranu kursa#intervenisanjem sa deviznim
rezervama#koje ponekad moraju I da pozajme. 8ada zemlje bi trebale da se
okrenu rijesavanju srzi problema a ne da ublazavaju simptome. bicno je rijec o
uvodjenju fiskalne I monetarne discipline sto se ne moze provesti preko noci.
nda treba pozvati 88) koji obavlja trostruku procedure:
%. sagledava situaciju I daje preporuke vladama sta da rade
0. onda slijedi uslovljavanje : zemlji se odobrava kredit ako se obaveze na
promjene ekonomske politike
:. konacna isplata kredita u nekoliko transi#88) nadgleda promjenu sporazuma
pa ako nije zadovoljan moze da obustavi pomoc.
Vazno je naglasiti da 88) ne poklanja novac vec ga daje po subvencionisanoj
kamati na zajam koji dospjeva u periodu od %-? godine. +koliko zemlja odbije da
vrati 88) kredit biva iskljucena iz 8edjunarodnog finansijskog sistema I
dozivljava slom kredibiliteta. + cilju rasta ponude I stabilizovanja medjunarodne
likvidnosti %>@A u 3io de 4eneiru odluceno je da se kreiraju "P1T. *reditna linija
zemljama clanicama proporcionalno kvoti koja zemlja posjeduje.
10!. VALUTNE KRIZE
"vijet se globalizovao sto znaci da se ubrzala trgovina I finansijska integracija.
Trgovinske barijere su ukinute posto su mnoge zemlje promjenile
spoljnotrgovinsku politiku I tako same postale opasni konkurenti. ni su skinule
zabranu sa kapitalni! transakcija. vo je u pocetku bilo veoma uspjesno: brzi rast
izvoza vukao je privredni rast a podstican je prilivom stranog kapitala. Tada je
doslo do promjena tokova kapitala#vlade su cinile prakticno sve da odbrane svoje
valute cime bi istrosile sve rezerve da bi na kraju priznale poraz. *ao rezultat
dolazi do masovni! depresijacija I do B9 C. /omace banke I firme koje su se
uglavnom zaduzivale u dolarima preko noci su dovedene u situaciju da im se dug
duplirao sto i! je dovelo do bankrota. vo je dovelo do guranja miliona ljudi u
nezaposlenost I siromastvo. vi ciklusi su poznati kao P<1T B.N*3T.
Primjer %>>B 8eksiko#%>>= 3usija.
"ve pocinje liberilizacijom to privlaci strane investicije koje !rane rast. 3ast
postaje neodrzivo visok dolazi do inflatornog pritiska. "a druge strane same vlasti
toliko su zadovoljne situacijom da ne primjecuju rastucu precjenjenost svoje
valute da ne pomisljaju na devalvaciju. 4ajednicka karakteristika ovog perioda je
nesputani optimizam I opustenost pracena znacajnim preuzimanjem rizika. .
onda se dogodi nesto pa strain investitori odlaze brze nego sto su dosli. *riza
raste # autput pada. *rize su nalik na saobracajne nesrece: izgleda da se
desavaju slucajno I iznenada ali po pravilu to nije slucaj. Najvise nesreca se
desava najrizicnijm vozacima. Ne samo da mozemo vidjeti da se nesreca
priblizava vec mozemo je I sprijeciti ili vracanjem losi! vozaca u auto skolu Ili
povecanjem kazni za opa*u voznju:
T.N.NN.N.N.NN.N.NN.