Blavatsky - Tajna Doktrina 1

Biblioteka
^'.Agarta-
Urednik:
Aleksandar Dramianin
5f. T. 'BCoLvacka
TAJNA
DOKTRINA
Sinteza nauke,
reCigije i fiCozofije
TOM I
Xos7nogeneza
Prevod:
Goran Boji
M E T AP H Y S I C A
Beograd,
2006.
Naslov originala:
H. P. Blavatsky
T HE SECRET DOCT RI NE
THE SVNTHESIS OF
SCIENCE, RELIGION, AND PHILOSOPHY
V O L . I - CosM OGENESis
Copyright 2006. za srpsko j ezike podruje
M ETAP HYS I CA
Beograd
Sva prava prevoda i objavljivanja zadrava izdava.
Ovo delo
posveujem svim pravim teozofima
u svim zemljama
i u svakoj rasi,
jer oni su ga prizvah, i za njih je zabeleeno.
PREDGOVOR
Autorka - bolje reeno, spisateljica - osea daje neophodno da
se i zvi ni zbog velikog zakanjenja do kojeg je dolo u objavljivanju
ovog dela. Do toga je dolo usled zdravstvenih problema autorke i
velikog obima poduhvata. ak ni dva toma, koja sada objavljujemo,
ne upotpunjuju plan i ne tretiraju sasvim iscrpno teme o kojima se
u njima govori. Naime, ve je pripremljena velika koliina materi-
jala koj i se bavi istorijom okultizma, kakav nalazimo u ivotima ve-
l i ki h adepata arijevske rase i koja pokazuje uticaj okultne filozofije
na tok ivota, kakav jeste i kakav bi trebalo da bude. Ukol i ko bi
t omovi , koj i se nalaze pred vama, naili na povoljan prijem, ne bi -
smo tedeli truda da do kraja realizujemo plan dela u njegovoj celini.
Trei tom je potpuno spreman; etvrti je gotovo spreman.
Ovakav plan, mora se dodati, nije bio predvien kad je po prvi
put najavljena priprema ove knjige. Kao to je prvobitno najavlje-
no, namera je bi l a da Tajna doktrina bude poboljana i proirena
verzija Razotkrivene Izie. Meutim, ubrzo smo uvideli da bi obja-
njenja, to bi se mogla dodati onima koja su ve izneta pred itaoce
u pomenutoj knj izi, i u drugim knjigama ija je tematika Ezoterika
nauka, bila takve prirode da bi zahtevala drugaiji metod; prema to-
me, ovaj tom ne sadri, sve u svemu, ni dvadesetak stranica koje su
preuzete iz Razotkrivene Izie.
Autorka ne osea daje neophodno da trai oprotaj od svojih i-
talaca i kritiara zbog mnogih nedostataka u knjievnom stilu i nesa-
vrenoj upotrebi engleskog jezika, to se mogu nai na stranicama
ove knjige. Kao strankinja, autorka je nauila taj jezik u poznom i-
votnom dobu. Engleski j ezik je korien zato to predstavlja najras-
prostranjeniji medij za prenoenje istina, a autorka smatra daje njena
dunost da te istine izloi svetu.
TAJNA DOKTRI NA
One ni u kom smislu nisu iznesene kao otkrivenje, a, takoe, ni
autorka sebe ne smatra objavljivaem mistikog svetog znanja, ko-
je je sada, prvi put u istoriji, uinjeno j avnim. Jer, to to ovo delo
sadri nalazi se razbacano u hiljadama tomova spisa koj i pripadaju
vel i ki m azijskim i ranim evropskim religijama, mada sakriveno pod
velom slika i simbola, i zbog toga nezapaeno do danas. Sad nasto-
j i mo da ta najstarija naela sakupimo i da od nj ih nainimo jednu
skladnu i nenaruivu celinu. Jedina prednost koj u autorka ima nad
svojim prethodnicima jeste ta da j oj nije potrebno pribegavanje l i -
nim domiljanjima i teorijama. Jer, ovo delo je delimina potvrda
onog emu je ona sama bila uena od naprednijih prouavalaca, do-
punjeno, u samo nekoliko detalja, rezultatima njenih sopstvenih pro-
uavanja i posmatranja. Lude i fantastine spekulacije u koje su se
mnogi teozofi i prouavaoci misticizma upustili, tokom poslednjih
nekoliko godina, u svojim nastojanjima da, kako oni zamiljaju, iz-
grade kompletan sistem miljenja iz nekoliko injenica koje su im
ranije saoptene, uinile su neophodnim da objavimo mnoge od i-
njenica koje su ovde iznete.
Ne treba ni rei da ova knjiga nije Tajna Doktrina u svojoj celo-
sti, ve samo odreeni broj odabranih odlomaka njenih osnovnih na-
ela, pr i emu se posebna panja obraa na neke injenice koj i h su
se dokopali razni pisci i i s kr i vi l i ih u toj meri da uopte ne lie na
istinu.
Al i , moda je poeljno da se nedvosmisleno izjavi kako uenje, sa-
drano u ovi m tomovima, ma kol i ko fragmentarno i nepotpuno bilo,
ne pripada iskljuivo ni hinduskoj, ni zoroastrijanskoj, ni haldejskoj,
ni egipatskoj religij i, ni budizmu, ni islamu, ni judaizmu, ni hrian-
stvu. Tajna Doktrina je sutina svih ovih religija. Razne religiozne
sheme, koje su iznikle iz nje u svom poetku, sada su navedene da
se sliju u svoj izvorni element, odakle su izrasle, razvile se i mate-
rijalizovale sve misterije i dogme.
Vie je nego verovatno da e vel i ki deo italake publike gledati
na ovu knj i gu kao na naj lui roman; jer, ko je i kad uo za Knjigu
anal
Autorka j e, zato, sasvim spremna da preuzme potpunu odgovor-
nost za itav sadraj ovog dela, pa ak i da se suoi sa optubom da
je sve sama izmislila. Ona je potpuno svesna da ovo delo ima mno-
Predgovor
go nedostataka; iako mnogima moe da izgleda romaneskno, j edino
to ona trai je to da njegova logika koherencija i doslednost svr-
staju ovo novo Postanje, u najmanju ruku, u isti rang sa "radnim hi -
potezama" koje je tako slobodno prihvatila savremena nauka. Dalje,
ono zasluuje panju ne time to se poziva na neki dogmatski auto-
ritet, ve time to vrsto prianja za Prirodu i sledi zakone uniformno-
sti i analogije.
Zato se moe izj aviti da je cilj ovog dela: da pokae da Priroda
nije "sluajno kombinovanje atoma" i da oveku dodeli njegovo za-
konito mesto u strukturi univerzuma; da spase od degradacije drev-
ne istine koje su osnov svih religija; i da otkrije, u izvesnoj meri,
bazino jedinstvo iz kojeg sve one niu; na kraju, da pokae da se
nauka savremene ci vi l i zaci j e ni kad nije pri bl i i l a okul tnoj strani
prirode.
Ako ovo postigne u bi l o kojoj meri, autorka e bi t i zadovoljna.
Ovo delo je napisano da slui oveanstvu i o njemu mora suditi
j edino oveanstvo i budue generacije. Ni i sud pisac ne priznaje.
Na zlostavljanja je navikla; sa ogovaranjem se svakodnevno sree;
a klevetama se smeje sa t i hi m prezirom.
De minimis non curat lex.
H . P. B.
London, oktobar 1888.
KOSMOGENEZA
UVO D
Potreba za ovakvom knjigom * Starost dokumenata i manu-
skripta * Kakva je namena ove Knjige
"Neno za uti, ljubazno za prosuditi."
- EKSPIR
Od pojave teozofske literature u Engleskoj, postao je obiaj da
se teozofsko uenje naziva "ezoterijski budizam". I postoj e to po-
stalo navika, stvari izgledaju kao u j ednoj staroj posl ovi ci , zasno-
vanoj na svakodnevnom iskustvu: "Greka tri nizbrdo, dok Istina
mora da se mukotrpno penje uzbrdo."
Stare izreke su obino najmudrije. Lj udski um teko moe da se
u potpunosti oslobodi predrasuda i esto se odluni stavovi formi-
raju pre nego to se predmet proui sasvim i iz svih uglova. Ovo
kaemo mislei na preovladujuu dvostruku greku (a) da se teozo-
fij a ograniava na budi zam i {b) da se brkaj u naela rel i gi ozne
filozofije koj u je propovedao Gotama, Buda, sa uenjima koja su, u
optim crtama, skicirana u Ezoterijskom budizmu. Teko se moe
zamisliti vea greka. Ona je omoguila naim neprijateljima da
nadu efikasno oruje protiv teozofije, jer, kao to se veoma zajed-
l j ivo izrazio j edan poznavalac palija*, u toj knj i zi nema " ni ezote-
rije, ni budizma". Ezoterike istine, predstavljene u delu g. Sineta
(Sinett), prestale su da budu ezoterike onog trenutka kad su uinje-
ne j a vni m; a ono ne sadri ni Budi nu rel i gi j u, ve, j ednostavno,
* Pali - indijski indoevropski jezik, mladi izdanak jednog jezika slinog
sanskritu; na njemu su napisane svete knjige budizma, (nap. ured.)
13
TAJNA DOKTRINA * KOSMOGENEZA
nekol iko naela iz j ednog dotad skrivenog uenja koj ima je sada
dodato mnogo vie i koja su proirena i objanjena u ovi m knjiga-
ma. Al i , ak i ova knjiga, iako daje mnoga temeljna naela iz TAJNE
DOKTRINE Istoka, die samo krajiak tamnog vela. Jer nikom, pa ni
najveem ivom adeptu, ne bi bilo doputeno, ni t i bi mogao - ak i
kad bi hteo - da pogrenim redom saopti podrugljivom i skeptinom
svetu ono stoje tako efikasno od njega bilo sakrivano tokom dugih
eona i doba.
Ezoterijski budizam je sjajna knjiga sa veoma nesrenim naslo-
vom, iako taj naslov ne znai nita drugo nego to znai naslov ove
knj i ge. TAJ NA DOKTR I NA. On se pokazao nesrenim zato to su
ljudi navikli da uvek o stvarima sude pre po njihovom izgledu nego
po znaenju i zato stoje ta greka sada postala tako rasprostranjena
da je ak i najvei broj lanova Teozofskog drutva podlegao istoj
pogrenoj predstavi. Isprva su, meutim, brami ni i drugi sa njima
protestovali protiv tog naslova, a da budem pravedna prema samoj
sebi, moram da dodam da mi je Ezoterijski budizam predstavljen
kao kompletirano delo i da uopte nisam bila svesna naina na koj i
je autor nameravao da pie re "Budh-izam".
Direktnu odgovornost za ovo snose oni koj i su, poto su prvi taj
predmet izneli pred javnost, propustili da ukazu na razliku izmeu
"Buddhi sma" - religioznog sistema etike kako gaj e propovedao
Gospod Gotama, koj i je nosio t i t ul u "Budha", "Prosvetljeni" - i
Budhae, "Mudrosti " i l i znanja (Vidje), sposobnosti spoznaje, od san-
skritskog korena "Budh", znati. Mi , teozofi Indije, sami smo kr i vi ,
iako smo tada dali sve od sebe da ispravimo tu greku ( vi di asopis
7eozq/J j un 1883.). Lako je bilo izbei to alosno, pogreno imeno-
vanje; trebalo je samo izmeniti pisanje te reci i dogovoriti se da se
i pie i izgovara kao "Budhism" umesto "Buddhism". Ovaj drugi ter-
mi n se ne pie i ne izgovara korektno, kako bi trebalo na engleskom:
"budaizam", (Buddhaism), a njegove pristalice bi prema tome treba-
lo da se zovu "budaisti" {Buddhaists).
To objanjenje je apsolutno neophodno na poetku jednog ovak-
vog dela. "Religija mudrosti" je naslee svih naroda, celog sveta,
iako se u Ezoterijskom budizmu [Predgovor prvom izdanju) tvrdi da
"pre dve godine ( to jest, 1883.) ni ja, ni bilo koji drugi ivi Ev-
ropljanin nismo znali alfabet Nauke, koj i je ovde po prvi put iznet
14
Uvod
u naunom obl i ku", i td. Ta greka mora da se provukla usled ne-
smotrenosti. Jer, autorka dela koje je pred vama znala je sve stoj e
"obznanjeno" u Ezoterijskom budizmu - i mnogo vie - mnogo go-
dina pre nego stoje postala njena dunost (1880.) da saopti mali deo
Tajne Doktrine dvoj i ci Evropljana, od koj i h je jedan autor Ezote-
rijskog budizma; a svakako da autorka ovog dela ima nesumnjivu,
(iako za nju sumnjivu) privilegiju da bude Evropljanka po roenju
i obrazovanju. tavie, znatnom delu filozofije, koju je izloio g. Si-
net, pouavana su u Americi, jo i pre nego to je Razotkrivena Izida
objavljena, dva Evropljanina i jedan moj kolega, pukovnik H. S. 01-
kot {Olcott). Od t r i uitelja, koja je ovaj poslednji gospodin imao,
prvi je bio maarski inicijat, drugi Egipanin, a trei Indus. Po do-
putenju, pukovnik Olkot je neka od ti h uenja objavio na razne na-
ine; ako druga dvoj ica nisu, to je naprosto zato to im nije bi l o
doputeno: njihovo vreme za j avni rad jo nije dolo. Al i , za druge
to vreme je dolo i pojava nekoliko zanimljivih knjiga g. Sinetaje
vi dl j i vi dokaz te injenice. Iznad svega je vano da se ima na umu
da nijedna teozofska knjiga ne stie ni najmanju dodatnu vrednost
ako iza nje stoji umiljeni autoritet.
Etimoloki, Adi i Adhi ûda, jedna ( i l i Prva) i "Vrhunska Mud-
rost", je termi n koj i je kori sti l a Arjasanga kola u svoj im Tajnim
traktatima, a sada ga koriste i svi mistici Sevemog Budizma. To je
sanskritski termin, a istovremeno i ime koje su najraniji Arij evci
dali Nepoznatom boanstvu; re "Brama" se ne nalazi u Vedama i
ranim delima. Ona znai apsolutnu Mudrost, a termin " Ad i buda" je
Ficedvard Hol (Fitzedward Hali) preveo kao "prvobitni nestvoreni
uzrok svega". Mora da su proli eoni neizrecive duine pre nego to
je epitet Buda (Buddha) postao, da tako kaemo, toliko humanizo-
van da postane mogue da se taj termin primeni na smrtnike i na kra-
ju bude svojina onog ije su neuporedive vrl i ne i znanje dovel i
dotle da stekne naziv "Budha neizmenljive Mudrosti". Bodha znai
uroeno posedovanje boanskog intelekta i l i "razumevanja", "Bud-
ha", sticanje istog l i ni m naporima i zaslugama; dok je Buddhi spo-
sobnost spoznaje puta koj i m boansko znanje stie do "Ega", zatim
razlikovanje dobra i zla, a takode i "boanska savest" i "Duhovna
dua", koja je nosilac Atme. "Kad Buddhi apsorbuje na egoizam
( uni ti ga) sa svi m nj egovim Viskarama, Avalokitevara postaje
15
TAJNA DOKTRI NA * KOSMOGENEZA
ispoljen za nas i dostie se Nirvana, i l i Mukti", pr i emu je " Mu k t i "
isto to i Nirvana, to jest, sloboda od mrea "Maj e" i l i iluzije. "Bo-
dhi " j e, isto tako, ime odreenog stanja transa, zvanog Samadi to-
kom kojeg subjekat dostie vrhunac duhovnog znanja.
Nisu mudri oni koj i u svojoj slepoj i, u naem dobu, anahronoj mr-
nj i prema Buddha-izmu, a kao posledica toga i prema "Budh-izmu",
poriu njegova ezoterika uenja (ova su takoe i uenja bramina)
naprosto zato to taj naziv sugerie neto to za njih, kao monote-
iste, predstavlja tetna uenja. Nemudri ]Q prava re za nj i h. Jer,
jedino je ezoterikoj filozofiji sueno da, u ovom dobu propadanja
i aloginog materijalizma, odoli neprekidnim napadima na sve to
ovek smatra dragim i svetim u svom duhovnom ivotu. Pravi filo-
zof, prouavalac ezoterike mudrosti, potpuno gubi iz vida linosti,
dogmatska verovanja i posebne religije. Stavie, ezoterika filozofi-
ja mi r i sve religije, razodeva svaku od njene spoljanje, ljudske ode-
de, i pokazuje da su koreni svake od njih identini sa korenima svih
drugih vel i ki h religija. Ona dokazuje neophodnost jednog apsolu-
tnog Boanskog Principa u prirodi. Ona ne porie Boanstvo, kao
to ne porie ni Sunce. Ezoterijska filozofija nikad nije odbacila Bo-
ga u pri rodi , ni t i Boanstvo kao apsolutno i apstraktno Bie. Ona
jedino odbija da prihvati bi l o kog od bogova takozvanih monote-
istikih religija, bogova koje su stvorili lj udi po svojoj slici i pri l i ci
- bogohulne i alosne karikature Veno Nesaznatljivog. tavie, za-
pisi koje nameravamo da stavimo pred itaoca obuhvataju ezote-
rika naela itavog sveta od nastanka oveanstva, a budistiki
okultizam tu zauzima iskljuivo svoje zakonito mesto i nita vie.
Zaista, tajni delovi "Dan ", i l i "an-na " ^ ("Dhyan ") Gotamine me-
tafizike - iako izgledaju vel i ki za one koj i nisu navi kl i na naela
Rel i gi j e Mudr ost i starog doba - samo su deli celine. Ovaj re-
formator hinduizma ograniio je svoja javna uenja na isto moralni
i fizioloki aspekt Religije Mudrosti, na Etiku i oveka. Stvari "Ne-
vidljive i bestelesne", misterija bia van nae zemaljske sfere, vel i ki
Uitelj uopte nije dotakao na svojim j avni m predavanjima, ostav-
i l a, koji je u savremenoj kineskoj i tibetanskoj fonetici postao an {eh 'an),
je opti termin za ezoterike kole i njihovu literaturu. U starim knjigama, re
Dana se defmie kao "preoblikovati sebe meditacijom i znanjem", kao drugo,
unutranje roenje. Otud Dzyan, izgovara se Dan, "Knjiga an".
16
Uvod
Ijajui te skrivene Istine za odabrani krug svojih Arhata. Ovi posle-
dnji su pri mi l i inicijaciju u uvenoj Saptapama peini {Satapani kod
Mahavanse) bl i zu planine Baibar (Vebara u spisima na paliju).
Ta peina je bila u Radagrihi, drevnoj prestonici Mogade, i to je bila
Fa-Hianova peina eta, kao to su ispravno pretpostavljali neki
arheolozi.^
Vreme i ljudska fantazija naruili su istotu i filozofiju ti h uenja
kad je, tokom propovednikog rada Arhata, ona presaena iz njiho-
vog tajnog i svetog kruga na tlo manje spremno za metafizike kon-
cepcije nego to je to Indija, t j , kad su preneta u Ki nu, Japan, Sijam
i Burmu. Kako se postupalo sa devianskom istotom t i h vel i ki h
otkrivenja moe se videti, prouavajui neke od takozvanih "ezo-
terijskih" budistikih kola iz starine u njihovoj modernoj odedi, ne
samo u Ki ni i drugim budistikim zemljama uopte, ve ak i u pri -
linom broju kola na Tibetu, ostavljenim na staranje neiniciranim
lamama i mongolskim inovatorima.
Zato itaoca molimo da ima na umu veoma vanu razliku izme-
u ortodoksnog Buddhism-a - to jest, j avni h uenja Gotama Bude,
i njegovog ezoterijskog Budhisma. Buda je bio dete arijevskog tla,
roeni indus, katrija i uenik "dvoroenih" ( iniciranih bramina), i l i
Dvia. Njegova uenja se, zato, ne mogu razlikovati od njihovih dok-
trina, j er se itava budistika reforma sastojala u iznoenju u javnost
jednog dela uenja koje je uvano kao tajna od svih koj i su bi l i iz-
van "zaaranog kruga" asketa i iniciranih u hramovima. Poto nije bio
u stanju da pouava sve to mu je saopteno - zato to se zavetovao
- iako je pouavao filozofiju utemeljenu na t l u pravog ezoterijskog
znanja, Buda je saoptio svetu samo njegovo spoljaSnje, materijalno
telo, a zadrao njegovu duu za svoje odabranike ( vi di takode Tom
I I ) . Mnogi sinolozi medu orijentalistima uli su za "Uenje o Dui . "
Ni ko, izgleda, nije razumeo njegovo pravo znaenje i vanost.
To uenje je uvano u tajnosti - moda prevelikoj - unutar sveti-
lita. Nirvana, misterija koja je zamaglila njegove glavne postavke
i tenje - toliko je iskuavala i golicala radoznalost uenjaka koj i su
j e prouavali da, poto nisu bi l i u stanju daj e rese logiki i da na
2
Gospodin Beglor, glavni inenjer u Bodagaji i istaknuti arheolog, bio je,
vemjemo, prvi koji je to otkrio.
17
TAJNA DOKTRINA KOSMOGENEZA
zadovoljavajui nain razveu Gordijev vor, presekli su ga, izjav-
ljujui da Nirvana znai apsolutno ponitenje.
Pred kraj prve etvrtine ovog veka, u svetu se pojavio jedan spe-
cifian tip literature, koj i je svake godine postajao sve izrazitiji u
svojim sklonostima. Budui daje bio zasnovan, soi-disant* na na-
unim prouavanjima sanskritologa i orijentalista u celini, smatralo
se daje on nauan. Induska, egipatska i druge drevne religije, mito-
vi i znamenja prilagodavana su svemu emu su prouavaoci simbo-
la htel i da ih prilagode, tako da su esto ispoljavala samo grubu
spoljanju formu umesto unutranjeg znaenja. Dela, krajnje izra-
zita po svojim dovi tl j i vi m dedukcijama i spekulacijama, izrazita po
circulo vicioso** preuranjenih zakljuaka, koj i u celini zamenjuju me-
sto sa premisama kao u silogizmima veine sanskritskih i pali uenja-
ka, pojavljivala su se brzo, jedna za drugim, preplavljujui biblioteke
disertacijama gde se vie govorilo o falikom i seksualnom oboava-
nju nego 0 pravoj simbolici, a pritom su bila i meusobno protivrena.
To je, moda, pravi razlog to je skicama nekih osnovnih istina
iz Tajne Doktrine Drevnih Doba sada doputeno da ugledaju svetlost
dana, nakon dugih milenijuma najdublje tiine i tajnosti. Namemo
kaem "nekoliko istina", j er ono to mora ostati neizreeno ne bi se
moglo smestiti u sto ovakvih knjiga, ni t i bi se moglo saoptiti po-
koljenju savremenih sadukeja. Al i , ak i ovo malo stoje ovde izneto
bolje je od potpunog utanja o t i m vital nim istinama. Svet dana-
njice, u svom ludom karijerizmu ka dostizanju neznanog - koj i je
suvie spreman da ga pobrka sa nespoznatljivim kad god problem
izmakne poimanju fiziara - brzo napreduje na obrnutom, materi-
j al nom planu duhovnosti. On je sada postao prostrana arena - prava
dolina nesloge i veite svae - grobnica, gde lee pokopane najvie
i najsvetije tenje nae Duhovne Due. Ta dua postaje, sa svakom
novom generacijom, sve vie paralizovana i atrofirana. "Lj upki ne-
vemici i otmeni nevaljalci" drutva, o kojima govori Gr i l i (Greeley),
malo mare za oivljavanje mrtvih nauka prolosti; ali, tu je izrazita
manjina krajnje revnosnih prouavalaca koj i imaju pravo da naue
onoliko istina koliko im moe bi t i saopteno u ovom trenutku, a u
* (Franc.) - tako rei. (nap. prev.)
** (Lat.) - zaaranom krugu. (nap. prev.)
18
Uvod
ovom trenutku je to mnogo vie nego pre deset godina, kad je objav-
ljena Razotkrivena Izida, a potom i neka kasnija dela, sa eljom da
se objasne misterije ezoterike nauke.
Jedna od najveih, i uz to najozbiljnijih, primedbi na ispravnost i
pouzdanost itavog ovog dela odnosie se na uvodne STANCE: "Ka-
ko se tvrdnje sadrane u njima mogu proveriti?" Istina je, iako je
veliki deo sanskritskih, kineskih i mongolskih dela, navedenih u ovoj
knj izi, poznat nekim orijentalistima, glavno delo - ono iz koga su
preuzete Stance - evropske biblioteke ne poseduju. Knjiga Dzan ( i l i
"an") je potpuno nepoznata naim filolozima, i l i bar za nju nisu
nikad uli pod ti m imenom. To je, naravno, velika smetnja za one ko-
ji se dre metoda istraivanja na nain kako ih je propisala zvanina
nauka, ali, za prouavaoce okultizma i za svakog pravog okultistu
to e bi t i od malog znaaja. Glavni deo Doktrina, koj i je ovde iznet,
naen je razbacan u stotinama i hiljadama sankritskih manuskripata,
od koj i h su neki ve prevedeni - premda, kao i obino, izoblieni
pri l i kom tumaenja - dok ostali jo ekaju na red da budu prevede-
ni . Svaki uenjak, zato, ima ansu da proveri tvrdnje koje su iznete
ovde, kao i da proveri najvei broj citata. Nekol i ci ni novih injenica
{novih samo za svetovne orijentaliste) i pasusa, citiranim iz komen-
tara, bie teko ui u trag. Nekoliko uenja, takoe, prenoena su
usmeno sve do danas: pa ak i ona su, u svakom sluaju, nagovete-
na u gotovo bezbrojnim tomovima bramanske, kineske i tibetanske
literature iz svetilita.
Kako god bilo i ta god da pisca eka od nedobronamemih kri -
tiara, jedna injenica je sasvim izvesna. lanovi nekoliko ezoteri-
kih kola - ije j e sedite s onu stranu Himalaja, i i j i se ogranci
mogu nai u Ki n i , Japanu, I ndi j i , Tibetu, pa ak i u Si ri j i i Junoj
Americi - izjavljuju da poseduju sveukupni zbir svetih i filozofskih
dela u rukopisima i tampi, zapravo, sva dela koja su ikad bila na-
pisana, na bilo kom j eziku i l i pismu, otkad datira vetina pisanja: od
ideografskih hijeroglifa do Kadmovog i Devanagari pisma.
U svim dobima se govorilo da se, jo od unitenja Aleksandrijske
biblioteke ( vidi Razotkrivena Izida, tom I I , str. 27), zahvaljujui zdru-
enim naporima lanova Bratstva, revnosno tragalo za svakim delom
ij i je karakter mogao vodi ti svetovnjake ka konanom otkriu i ra-
zumevanju nekih od misterija tajne nauke. tavie, oni koj i znaju
19
TAJ NA DOKTR I NA KOSMOGENEZA
dodali su da su sva takva dela, izuzev t ri sauvane i bezbedno po-
hranjene kopije, unitena. U I ndi j i , poslednji od dragocenih rukopi-
sa obezbeen je i sakriven za vreme vladavine cara Akbara.''
Smatralo se, tavie, da je svaka sveta knjiga te vrste, ij i tekst
nije bio dovoljno maskiran simbolizmom, i l i koj i se na bilo koj i na-
in direktno pozivao na drevne misterije, poto je paljivo prepisan
ifrovanim pismom to prkosi vetini najboljih i najvisprenijih paleo-
grafa, bila takode unitena do poslednjeg primerka. Tokom Akbaro-
ve vladavine, neki fanatini dvorani, nezadovoljni carevim grenim
zavirivanjem u rel i gi j u nevernika, sami su pomogl i braminima da
sakriju svoje rukopise. Medu takvima je bio Badaoni, koj i je gajio
neprikriveni strah od Akbarove manije za i dol opokl oni ki m rel i -
gijama.''
tavie, u svim vel i ki m i bogatim lamaserijama, postojale su pod-
zemne kripte i peinske biblioteke, urezane u stene, gde god su gompe
i Ihakhange smeteni u planinama. Iza sevemog Tsaidama, u samot-
ni m prevojima Kuen Luna^, ima nekoliko takvih mesta za skrivanje.
Du grebena Altin-Toga, na ije tlo dosad nije kroila noga Evrop-
ljanina, postoji izvesni zaselak, izgubljen u dubokoj provaliji. To je
mali grozd kua, seoce pre nego manastir, sa hramom jadnog izgle-
da i j edni m starim lamom, pustinjakom, koj i i vi u bl i zi ni da bi ga
Prof. Maks Miler {Max MUller) pokazuje da nikakva Akbarova podmi-
ivanja i l i pretnje nisu mogle da iznude od bramina izvorni tekst Veda; pritom
se hvali da ga evropski orijentalisti imaju {Predavanje o Nauci religije, str.
23). Ima li B^ro^â potpuni tekst krajnje je sumnjivo i budunost moda krije
veoma neprijatno iznenaenje za orijentaliste.
Badaoni je u svom Muktanhab at Tavvarikh napisao:
Nj egovo Visoanstvo nalazilo je zadovoljstvo da upoznaje sekte t i h nevernika ( koje
se ne mogu izbroj ati, t ol i ko ih ima, a pr i t om poseduju, takode, bezbrojne knjige ot-
krivenja). (. . .) Kako oni (ramane i brami ni ) nadmauju ostale uene ljude u svoj i m
raspravama o moralu, f i zi ki m i rel i gi ozni m naukama i dostiu visok stepen u svom
znanju budunosti, u duhovnoj moi i ljudskom savrenstvu; oni su i zvel i dokaze,
zasnovane na razumu i svedoenju, i utemel j i l i svoje doktrine tako vrsto da nijedan
ovek ne moe sada u njegovom Visoanstvu izazvati sumnju ak i da se planine
smrve u prah, i l i da se nebesa rascepe.
To delo "je uvano u tajnosti, i nije objavljeno do vladavine ahangira"
[Ain i Akbari, preveo dr Blohman (Blochman), str. 4, napomena].
Karakorum planine, Zapadni Tibet.
20
f
Uvod
nadgledao. Hodoasnici kau da podzemne galerije i dvorane ispod
njega sadre zbirku knjiga i j i j e broj, prema t i m izvetajima, suvie
vel i ki da bi se smestio ak i u Britanski muzej.^
I ovo e, vrlo verovatno, izazvati osmeh sumnje. Al i tada, pre ne-
go to italac odbaci istinitost ovih izvetaja, neka zastane i zamisli
se nad sledeim, dobro poznatim injenicama. Zajednika istraiva-
nja orijentalista, a posebno skoranji radovi prouavalaca kompara-
tivne filologij e i nauke o religijama doveli su ih dotle da potvrde
sledee: ogromna, neprebrojiva koliina rukopisa, pa ak i tampa-
nih dela za koja se zna da su postojala, danas se vie ne mogu nai.
Ona su nestala, ne ostavljajui za sobom ni najmanji trag. Da su to
bila dela bez znaaja, mogla su, prirodnim tokom vremena, bi ti ostav-
ljena da propadnu, a sama njihova imena bila bi izbrisana iz ljud-
skog pamenja. Al i , nije tako; jer, kako je danas potvreno, najvei
broj njih sadri prave kljueve za jo uvek postojea dela, koja su za
najvei broj svojih italaca potpuno nerazumljiva bez tih dodatnih
tomova komentara i objanjenja. Takva su, na primer, dela Lao Cea,
Konfuijevog prethodnika.^
Reeno je daj e on napisao 930 knjiga o etici i religijama, i se-
damdeset 0 magiji, ukupno hiljadu. Njegovo veliko delo, meutim,
srce njegovog uenja, "Tao te Ki ng" , i l i sveti spis Taose, ima, kako
pokazuje Stanislas i l i j en (Julien), samo "oko 5.000 reci " {Tao te
King, str. XXVI I ) , jedva tuce stranica. Pa opet, profesor Maks Mi l er
nalazi daje "tekst nerazumljiv bez komentara, tako daje g. Zi l i j en
Po i st om predanju, sada opusteli regi oni bezvodne zemlje Tar i m - prave
di vl j i ne u srcu Turkestana - b i l i su u davni m danima pokr i veni bogat i m gra-
dovi ma u punom cvatu. Danas, j edva da nekol i ko zelenih oaza oi vl j ava nj i -
hovu mr t v u samou. Jedna od nj i h, i zni kl a na grobu vel i kog grada koga j e
progutal o i sahranilo peskovi to t l o pustinje, ne pripada ni kom, al i j e esto po-
seuju Mo ng o l i i budi st i . I sto predanje govor i o ogr omni m podzemni m nase-
l j i ma, i r oki m hodni ci ma i spunj eni m tablicama i val j ci ma. To j e moda puka
glasina, a moda i prava istina.
7
Ako se okrenemo Ki ni , nalazimo daje Konfuijeva religija zasnovana na pet knjiga
Kraljeva i etiri u-knjige, i same znatnog obima i okruene obimnim komentarima
~ bez kojih se ni najueniji naunici ne bi usudili da izmere dubinu njihovog svetog
kanona.
(Maks Miler, Predavanja o Nauei religije, str 185)
AH, oni je ni su i zmer i h - i na to su se, 1881. godine, u Parizu, aHH konf ui -
j ani st i , kao veoma ueni l anovi t og tela.
21
TAJ NA DOKTR I NA * KOSMOGENEZA
morao da konsultuje vie od ezdeset komentatora da bi ga preveo",
od koj i h najraniji potie iz 163. godine pre nove ere, ne ranije, kako
vidimo. Tokom etiri i po veka, koja su prethodila tom najranijem
komentatoru, bilo je obilje vremena da se pravo Lao Ceovo uenje
sakrije od svih, osim od iniciranih svetenika. Japanci, meu kojima
danas nalazimo najuenije svetenike i sledbenike Lao Cea, naprosto
se smeju zabludama i pretpostavkama evropskih sinologa, a preda-
nje potvruje da komentari, kojima imaju pristup nai zapadnjaki
sinolozi, nisu pravi okultni zapisi, ve nameme skrivalice, a dok su
pravi komentari, kao i gotovo svi tekstovi, odavno nestali ispred
oiju svetovnjaka.
Ako se okrenu drevnoj literaturi semitske religije, haldejskim spi-
sima, starijim sestrama i uiteljicama, ako ne i glavnim izvorima Moj -
sijeve Biblije, osnovama i polaznim takama hrianstva, ta uenjaci
nalaze? Da ti spisi ovekoveuju seanje na drevne religije Vavilona;
da nose zapis o irokim ciklusima astronomskih posmatranja haldej-
skih magova; da opravdavaju tradiciju njihove divne i izrazito okultne
literature. Staje danas preostalo od toga? - samo nekoliko odloma-
ka, za koje Beroz tvrdi da postoje.
Oni su, meutim, gotovo bezvredni, ak i kao klju za karakter
onoga to je nestalo. Jer, ti spisi su proli kroz ruke njegove pre-
uzvienosti biskupa Cezareje - tog samozvanog cenzora i redaktora
svetih zapisa drugih ovekovih religija - i oni, bez sumnje, do dana
dananjeg nose trag njegove izrazito istinoljubive i pouzdane ruke.
Jer, kakva je sudbina te rasprave o nekad velikoj religij i Vavilona?
Napisao ju je na grkom Beroz, svetenik u hramu Bela, za Alek-
sandra Velikog, prema astronomskim i hronolokim zapisima koje
su sauvali svetenici tog hrama; ona pokri va period od 200.000
godina, ali je izgubljena. U prvom veku pre Hrista, Aleksandar Po-
lihistor je naveo nekoliko odlomaka iz nje - i oni su izgubljeni. Eu-
zebije je koristio te odlomke u pisanju svojih Hronika (270-340 g.).
Slinost - gotovo identinost - izmeu jevrejskih i haldejskih spi-
sa^ uinila je ove druge krajnje opasnim po Euzebija, u njegovoj ulo-
Otkriveno i dokazano tek sada, pronalascima Dorda Smita (George Smith)
( vidi njegov Haldejski izvetaj o Postanju); sve to je, zahvaljujui tomjermen-
skom falsifikatom, zavelo sve civilizovane narode da tokom 1.500 godina pri-
hvate jevrejske derivate kao direktno Boansko Otkrivenjel
22
Uvod
zi branioca i prvaka nove vere, koja je usvojila jevrejske spise, a sa
njima jednu apsurdnu hronologiju. Prilino je sigurno da Euzebije
nije tedeo Manetove sinhronistike tablice iz Egipta - u toj meri da
ga Bansin' napada da najbeskrupuloznije sakati istoriju. A Sokrat, is-
toriar V veka, i Sincel, zamenik carigradskog patrijarha ( VI I I vek),
optuuju ga kao krajnje drskog i uasnog falsifikatora.
Da li je onda verovatno da je on nenije postupao prema haldej-
skim zapisima, koj i su ve pretili novoj religiji, religij i tako urno
prihvaenoj?
I tako je, sa izuzetkom tih vie nego sumnjivih odlomaka, sva hal-
dejska sveta literatura nestala iz vida svetovnjaka isto tako potpuno
kao i izgubljena Atlantida. Nekoliko injenica koje su sadrane u Be-
rozovoj Istoriji iznete su u II delu toma II i mogu da bace znatnu
svetlost na pravo poreklo palih anela, otelovljenih u Belu i Zmaju.
Okreui se sada najstarijoj arijevskoj literaturi, Rig Vedi, prou-
avalac e uvideti, pratei striktno podatke kojima su ga snabdeli sa-
mi pomenuti orijentalisti, da iako Rig Veda sadri samo "oko 10.580
stihova, i l i 1.028 hi mni ", uprkos Bramanama i gomi l i napomena i
komentara, ona do dananjeg dana nije ispravno shvaena. Zastoje
tako? Oigledno zato to Bramane, "sholastike i najstarije rasprave
o pri mi ti vni m himnama" / same zahtevaju klju, koj i orijentalisti ni -
su uspeli da obezbede.
ta naunici kau o budistikoj literaturi? Da li su e dobili u nje-
noj potpunosti? Sigurno ne. Uprkos 325 tomova Kandura i Tandura
Sevemih Budista, a svaki od ti h tomova, reeno nam je, "teak je od
dva do dva i po kilograma", nita, uistinu, nije poznato o lamaizmu.
Pa opet, kae se da sveti kanon June crkve sadri 29.368.000 slova
u Sadarma alankari,^'^ odnosno, samo u raspravama i komentari-
ma "pet i l i est puta vie materijala nego to ga ima u Bi bl i j i " , koja,
po recima profesora Maksa Mi l er a, moe da se pohval i samo sa
3.567.180 slova. Dakle, uprkos ti h "325 tomova" (u stvarnosti, ima
ih 333, Kandur sadri 108, a Tanur 225 tomova) "prevodioci, ume-
sto da nas snabdeju ispravnim verzijama, isprepletali su ih sa svojim
sopstvenim komentarima, da bi opravdali dogme nekoliko njihovih
Bansinovo Mesto Egipta u istoriji, tom I, str. 200.
Spens Hardi (Spence Hardy), Legende i teorije budista, str. 66.
23
kola"." tavie, "po predanju koje su sauvale budistike kole i
severa i juga, sveti Budistiki Kanon je izvorno sadrao 80.000 i l i
84.000 traktaka, ali je najvei broj izgubljen, tako daje ostalo samo
6.000", kae profesor svojim sluaocima. "Izgubljeno", kao i obi-
no, za Evropljane. Al i , ko moe bi t i sasvim siguran da su oni isto
tako izgubljeni i za budiste i bramine?
Ako uzmemo u obzir daje svaki red napisan o Budi i njegovom
"Dobrom Zakonu" za budiste svetinja, gubitak od skoro 76.000 trak-
tata izgleda udesno. Nije li to, zapravo, vie versdl* Svako ko je
upoznat sa prirodnim tokom zbivanja sloio bi se sa tvrdnjom daje
od ti h 76.000, pet i l i est hiljada traktata moglo biti uniteno tokom
progona i migracija u I ndij u i iz Indije. Al i , poto je utvreno da su
budistiki Arhati zapoeli svoj egzodus radi propovedanja nove ve-
re s onu stranu Kamira i Himalaja, oko 300. g. p. n. e., i stigli do
Kine 61. godine,^^ kad je Kajapa, na poziv cara Ming-tija, poao
tamo da upozna "Sina Neba" sa naelima budizma, izgleda udno
kad ujemo orijentaliste kako govore daje takav jedan gubitak za-
ista bio mogu. Izgleda da oni ni na trenutak ne doputaju mogu-
nost da su tekstovi moda izgubljeni jedino za Zapad i njih same;
i l i , da bi ljudi Azije mogl i da budu tako neuporedivo drski da svoje
najsvetije zapise dre van domaaja stranaca, odbijajui tako da ih
izloe profanaciji i zloupotrebi od strane rasa tako "izrazito nadmo-
ni h" u odnosu na njih.
Zahvaljujui izrazitom aljenju i brojnim ispovedima gotovo
svih orijentalista ( vi di , na primer. Predavanja prof Maksa Milera),
javnost moe bi t i dovoljno sigurna da {a) prouavaoci drevnih reli-
gija imaju zaista veoma malo podataka da bi doneli onakav konaan
zakljuak kakav oni u celini donose o starim religijama i {b) da ih ta-
kav nedostatak podataka ni najmanje ne spreava da dogmatizuju stva-
r i . Covek bi mogao da zamisli da bi , zahvaljujui brojnim zapisima
o egipatskoj teogoniji i misterijama, koj i su sauvani kod klasika i
kod jednog broja drevnih pisaca, u najmanju ruku rituali i dogme fa-
raonskog Egipta trebalo da budu dobro shvaeni; u svakom sluaju
Budizam na Tibetu, str. 78.
* Lat. - obrnuto, (nap. prev.)
12
Veleasni T. Edkins, Kineski budizam.
24
Uvod
bolje od isuvie duboke filozofije i panteizma Indije, o ijoj religij i
i j ezi ku Evropa jedva daje imala pojma pre poetka ovog veka. Du
Ni l a i po itavoj egipatskoj zemlji stoje do dananjeg dana (a svake
godina i svakog dana se iskopa neki novi) svezi rel ikti koj i reito
priaju svoju sopstvenu istoriju. Oni jo uvek nisu shvaeni. Jedan ue-
ni oksfordski filolog je sam priznao istinu rekavi da "iako mi vi di -
mo piramide koje i dalje stoje, kao i ruevine hramova i lavirinata,
sa zidovima prekrivenim hijeroglifskim natpisima i sa udnim slika-
ma bogova i boginja (. . . ) na svicima papirusa, koj i izgleda da prkose
pustoenjima vremena, iako ak imamo odlomke koj i bi se mogli na-
zvati svetim knjigama Egipana, iako je mnogo toga deifi-ovano iz
drevnih zapisa te tajanstvene rase, ipak daleko od toga da smo potpu-
no odgonetnuli glavni izvor religije Egipta i izvornu nameru njenih
ceremonijalnih bogosluenja."" Ovde, opet, preostaju tajanstveni hi -
jeroglifski dokumenti, ali su kljuevi, pomou koj ih jedino mogu da
postanu razumljivi, nestali.
Pa iako su uvideli da postoji "prirodna veza izmeu jezika i reli-
gije", a zatim, daj e postojala zajednika arijevska religija pre raz-
dvajanja arijevske rase, a zajednika semitska religija pre razdvajanja
semitske rase i zajednika turanska religija pre odvajanja Kineza od
ostalih plemena koja pripadaju turanskoj rasi; iako su, zapravo, ot-
kr i l i " t r i drevna centra religije" i " t r i centra jezika", o te t ri prvobitne
religije i jezika i o njihovom poreklu oni ne znaju nita - to profe-
sore ne spreava da izjave "da je dobijena prava istorijska osnova
za nauni pristup t i m glavnim religijama sveta!"
"Nauni pristup" nekom predmetu nije garancija za njegovu "is-
torijsku osnovu" i sa takvim siromatvom injenica u rukama, nijedan
filolog, ak ni najistaknutiji, ne moe se opravdati kad sopstvene
zakljuke saoptava kao istorijske injenice. Bez sumnje, jedan is-
taknuti orijentalist je potpuno dokazao, na zadovoljstvo sveta, da su
- po Grimovom zakonu o fonetskim pravilima - Odin i Buda dve
Nai najvei egiptolozi tako slabo poznaju pogrebne rituale Egipana i
spoljanje oznake na mumijama za razliku u polovima, da ih je to vodilo do
najkominijih greaka. Samo pre godinu i l i dve jedna takva mumija otkrivena
je u Bulaku, u Kairu. Pokazalo se, zahvaljujui natpisu naenom na jednoj
amajliji na njenom vratu, da je mumija, koja je smatrana enom nekog
nevanog faraona, zapravo Sesostris - najvei vladar Egipta!
25
razliite linosti, sasvim drugaijeg karaktera, i to je dokazao nau-
no. Meutim, kad on u istom dahu koristi pri l i ku da kae daje Odin
"bio oboavan kao vrhunsko boanstvo tokom perioda koji je davno
prethodio dobu Veda i Homera" {Komparativna teologija, str. 318),
on za to nema ni najmanju 'Hstorijsku osnovu". Nauni pristup is-
toriju i injenice pravi slugama svojih sopstvenih zakljuaka, koj i
mogu bi t i veoma "nauni" u oima uenjaka orijentalistike, ali su,
zapravo, veoma daleko od stvarne istine. U sluaju Veda, suprotna
gledita raznih istaknutih filologa i orijentalista po pitanju hrono-
logije, od Martina Hoga {Haug) do samog gospodina Maksa Mi l e-
ra, oigledan su dokaz da ta tvrdnja nema istorijske osnove na koj u
moe da se osloni, budui daje "interni dokaz" esto bio "svetlost
lutalica", a ne bezbedan svetionik koji treba da se prati. A ni nauka sa-
vremene uporedne mitologije ne moe da prui nikakav bolj i dokaz,
tako da su ti ueni pisci, koj i su tokom prethodnog stolea insistirali
da moraju postojati "fragmenti prvobitnog otkrivenja, saopteni pre-
cima itave ljudske rase ( . . .) sauvani u hramovima Grke i I talije",
potpuno pogreili. Jer, to je ono to su svi istonjaki inicijati i pan-
di t i * objavljivali svetu s vremena na vreme. Dok je jedan istaknuti
singaleski svetenik ubedio pisca ovog dela daje dobro poznato da
su najvaniji budistiki traktati, koj i pripadaju svetom kanonu, po-
hranjeni u zemljama i mestima nedostupnim evropskim panditima,
pokojni Svami Dajanand Sarasvati, najvei sanskritolog svog vre-
mena u I ndi j i , uverio je neke lanove Teozofskog drutva u istu i -
njenicu u pogledu drevnih bramanskih dela. Kad mu je reeno daje
profesor Maks Mi l er izjavio publici svojih "Predavanja" da teorija
" ( . . .) kako ]& postojalo prvobitno natprirodno otkrivenje darova-
no oevima ljudske rase danas nalazi samo nekolicinu pristalica" ~
sveti i ueni ovek se nasmejao. "Kad bi g. Mok Mul er", (kako je
on izgovarao to ime), "bio bramin i kad bi poao sa mnom, mogao
bi h da ga povedem u gupta peinu (tajnu kriptu) blizu Oki Mata, u
Himalajima, gde bi ubrzo otkrio da je ono to je prelo Kalapani
(tamne vode okeana) iz Indije u Evropu predstavljalo samo koma-
die odbanih kopija nekih pasusa iz naih svetih knjiga. Postojalo
je 'prvobitno otkrivenje' i ono jo uvek postoji; ono nee nikad bi t i
pandit - uena osoba, uenjak, (nap. ured.)
26
Uvod
izgubljeno za svet, ve e se ponovo pojaviti, iako e mleasi*, na-
ravno, morati da ekaju."
Upitan dalje o ovome, nije rekao nita vie. To je bilo u Mi rut u,
1880. godine.
Nema sumnje daj e nain na koj i su u prolom veku, u Kal kuti,
bramini obmanuli pukovnika Vilforda i ser Vilijama Donsa bio ok-
rutan. Al i , to je bilo potpuno zaslueno, i nikog za to ne treba kr i vi t i
vie od misionara i samog pukovnika Vilforda. Ovi poslednji, po sve-
doenju samog ser Vilijama Donsa ( Vi di Asiat. Res. tom I, str 227)
bi l i su dovoljno luckasti da tvrde da su "I ndusi ak i danas gotovo
hriani, j er njihov Brama, Vinu i Mahea nisu nita drugo do hri-
ansko troj stvo. "" Bi l a je to dobra lekcija. Ona je uenjake orijen-
talistike uinila dvostruko opreznim; ali, moda je ona takode uinila
neke od njih suvie stidljivim i izazvala, kao reakciju, da klatno pre-
uranjenih zakljuaka pretegne suvie na drugu stranu. Jer, ta "prva
nabavka na braminskoj pi j aci ", obavljena za pukovnika Vilforda,
sada je kod orijentalista stvorila oiglednu neophodnost i elju da
proglase gotovo svaki stari sanskritski rukopis tako savremenim da
misionarima daju puno opravdanje to nastoje da iskoriste pri l i ku.
Da oni to ine do krajnosti svojih mentalnih moi, pokazuju skora-
nji besmisleni pokuaji da se dokae da su elu pri u o Kr i ni iz
Purana bramini ukrali iz Biblijel Al i , injenice koje je oksfordski
profesor citirao na svojim predavanjima o "Nauci religije", koje se
tiu sada uvenih umetanja, za dobrobit, a kasnije na tetu pukovni-
ka Vilforda, uopte ne smetaju zakljucima do kojih onaj ko proua-
va tajnu doktrinu neizbeno mora da doe. Jer, ako rezultati pokazuju
da ni Novi pa ak ni Stari Zavet nisu nita pozajmili iz drevnih reli-
gija bramina i budista, iz toga ne proizlazi da Jevreji nisu pozajmili
sve to su znali iz haldejskih zapisa, koje je kasnije unakazio Euze-
bije. to se tie Haldejaca, oni su svoju primitivnu uenost sigurno
stekli iz Bramana, j er Raulinson (Rawlinson) pokazuje nesumnjiv
* mleas - ko nije u okviru arijevske civilizacije, otpadnik, (nap. ured.)
Vi di Maks Milerov Uvod u Nauku Religije. Predavanja O lanim analo-
gijama u uporednoj teologiji, str. 288 i 296 i dalje. To se odnosi na lukavi
falsifikat (na listovima ubaenim u stare manuskripte Purana) na pravilnom i
arhainom sanskritu, koji govore o svemu onome to su panditi uli od samog
pukovnika Vilforda o Adamu i Avramu, Noju i njegova tri sina itd, itd.
27
vedski uticaj u ranoj mitologij i Vavilona, a pukovnik Vans Kenedi je
odavno opravdano izjavio daje Vavilon bio, od svog nastanka, sedi-
te sanskritskog i braminskog uenja. Al i , svi takvi dokazi moraju
izgubiti svoju vrednost pred najnovijom teorijom koju je izgradio
profesor Maks Miler. Svi znaju o emu se radi. Kod fonetskih zako-
nitosti postao je univerzalni klju za svako poistoveivanje i "poveza-
nost" izmeu bogova mnogih naroda. Tako, iako je Majka Merkura
(Budhe, Tota-Hermesa itd.) bila Maja (Maia), majka Buddhae (Gota-
me) takoe Maja {Maya), a Isusova majka, slino tome, Maja {Maya)
(iluzija, jer Marija je Mare, More, simbolino velika iluzija) - ipak
te t ri linosti nemaju veze, ni t i bi mogle da imaju, uprkos tome to
je Bop (Bopp) postavio "svoju teoriju fonetskih zakonitosti".
U njihovim naporima da povezu mnogobrojne ni t i nepisane istori-
je, smeo je korak za nae orijentaliste da a priori poreknu sve to
se ne uklapa u njihove posebne zakljuke. Tako, dok se svakodnev-
no deavaju nova otkria o vel i ki m umetnostima i naukama, koje
su postojale daleko unazad u noi vremena, nekim od najdrevni-
j i h naroda se porie ak i pismenost - i pripisuje im se varvarstvo
umesto kulture. Ipak, tragovi jedne ogromne civilizacij e, ak i u
Centralnoj Azi j i , tek ekaju da budu naeni. Ta civilizacij a je ne-
sumnjivo praistorijska. A kako moe bi t i civilizacij e bez knjiev-
nosti u nekom obl i ku, bez anala i l i hronika? Sam zdrav razum
treba da doda tu izgubljenu kariku u istoriji nestalih naroda. Divov-
ski, neprekinuti zi d planina koj i opkoljava elu visoravan Tibeta,
od gornjeg toka reke Kuan-Khe do brda Karakoruma, bio je hilja-
dama godina svedok civilizacije i imao bi da saopti oveanstvu
neobine tajne. I stoni i centralni deo t i h oblasti - Nan-ajn i Al -
tin-taga - bio je nekad pokriven gradovima koj i su lako mogl i da
se takmie sa Vavilonom. Na zemlj i je protekao ceo geoloki pe-
ri od otkad su ti gradovi izdahnuli, kao to sveoe nanosi ivog
peska i, danas, sterilno i mrtvo tlo ogromnih centralnih ravnica ba-
sena Tarim. Putnik samo povrno poznaje granine oblasti. Unu-
tar t i h peanih visoravni postoji voda, a svee oaze cvetaju tamo
gde se noga Evropljanina dosad nije zaputila, ni t i kroila na danas
varljivo tlo. Meu t i m zelenim oazama postoje neke koje su potpu-
no nedostupne ak i domorocu-svetovnjaku. Oluje mogu "razvejati
pesak i prekriti ele ravnice", ali su nemone da unite ono to je
28
Uvod
izvan njihovog domaaja. Sagraena duboko u utrobi zemlje, pod-
zemna skladita su sigurna; i kako su njihovi ulazi sakriveni u ta-
kvi m oazama, malo se treba bojati da e ih neko otkri ti , ak i kad bi
sedam vojski okupiralo peane pustinje tamo gde -
Ni lokva, ni bun, ni kua se ne vidi,
I planinski lanac stvara kreviti zastor
Oko sune ravni gole, gole pustinje (. . .)
Al i , nema razloga da itaoca aljemo preko pustinje kad se isti
dokazi o postojanju drevne civilizacije nalaze ak i u relativno na-
seljenim oblastima pomenute zemlje. Oaza Ceren, na primer, sme-
tena na oko 4.000 stopa iznad nivoa reke eren-Darja, okruena je
ruevinama drevnih gradia i gradova u svim pravcima. Tamo, nekih
3.000 ljudskih bia predstavljaju ostatke oko sto ugaenih naroda i
rasa, kojima nai etnolozi ne znaju ak ni ime. Antropolog bi se ose-
ao vie nego zbunjen kad bi pokuao da ih klasifikuje, ustanovi
podele i potpodele, t i m pre to potomci svih ti h prepotopskih rasa i
plemena i sami tako malo znaju o svojim sopstvenim precima, kao
da su pali sa Meseca. Kad ih upitaju o njihovom poreklu, oni odgo-
varaju da ne znaju odakle su njihovi oevi doli, ali su uli daje nj i-
hovim prvzm ( i l i najranijim) narodom vladao veliki genij ti h pustinja.
To je moda sputanje na nivo neznanja i praznoverica, pa ipak u
svetlu uenja Tajne doktrine, taj odgovor bi mogao bi t i zasnovan na
prvobitnom predanju. Jedino pleme Korasan izjavljuje da je dolo
iz zemlje koja je danas poznata kao Afganistan, daleko pre doba
Aleksandra Velikog, to ostavlja utisak koji potvruje legendamo sve-
to znanje. Ruski putnik, pukovnik (sada general) Preevalski, naao
je sasvim blizu oaze Ceren ruevine dva ogromna grada, od koj ih
je stariji, po lokalnom predanju, pre 3.000 godina unitio jedan j u-
nak i div, a mlai, Mongol i u X veku nae ere.
Lokacija ova dva grada je sada pokrivena, zahvaljujui ivom
pesku i pustinjskom vetm, udnim raznorodnim ostacima: slom-
ljenim porcelanom, kuhinjskim priborom i ljudskim kostima. Do-
moroci esto nalaze bakrenjake i zlatne novie, topljeno srebro,
kalupe za livenje metala, dijamante i tijare, i to je najizuzetnije -
izlomljeno staklo. (. . .) Takoe, kovege od nekog netruleeg dr-
veta, i l i materijala, u kojima se nalaze divno ouvana balsamovana
29
tela. (. . .) Muke mumije su izuzetno visoke i predstavljaju mo-
no graene mukarce sa dugom talasastom kosom. (. . .) Naen je
podrum u kojem sedi dvanaest mrtvaca. Drugom prilikom, u zase-
bnom kovegu, otkrili smo mladu devojku. Oi su joj bile pokri-
vene zlatnim diskovima, a vilica privrena zlatnim koturom koji
je iao ispod brade pa preko temena glave. Odenute u usko vune-
no odelo, njene grudi su bile pokrivene zlatnim zvezdama, a sto-
pala ostavljena naga (. . .)
(Iz predavanja N. M. Preevalskog).
Tome je uveni putnik dodao da su putem, uz reku eren, svuda
uli legende o dvadeset t r i grada koje j e, vekovima ranije, sahranio
ivi pustinjski pesak. Isto predanje postoji na Lob-Noru i u oazi Kerja.
Tragovi takvih civilizacija, kao i takva i slina predanja, daju nam
pravo da verujemo u druga legendama sveta znanja, za koja garan-
tuju dobro obrazovani i ueni stanovnici Indije i Mongolije; ti tra-
govi govore o ogromnim bibliotekama otetim od peska, zajedno sa
raznim ostacima drevnog MAGIJSKOG znanja, koj i su svi bezbedno
uskladiteni.
Da rezimiramo. Tajna Doktrina je bila univerzalno rasprostranje-
na religija drevnog praistorijskog sveta. Dokazi o njenoj rasprostra-
njenosti, autentini zapisi o njenoj istoriji, potpuni niz dokumenata
koj i pokazuje njen karakter i prisustvo u svakoj zemlji, zajedno sa
uenjima svih njenih vel i ki h adepata - sve to postoji do dananjeg
dana u kriptama biblioteka koja pripadaju Okultnom Bratstvu.
Ta tvrdnja se ini uverljivijom ako uzmemo u obzir sledee i-
njenice: predanje o hiljadu drevnih pergamenata, sauvanih nakon
unitenja Aleksandrijske biblioteke; hiljade sanskritskih dela koja
su nestala u I ndi j i tokom Akbarove vladavine; rasprostranjeno pre-
danje u Ki ni i Japanu da su pravi stari tekstovi sa komentarima, koj i
ih jedino ine razumljivima - a sainjava ih nekoliko hiljada tomo-
va - davno nestali van domaaja profanih ruku; nestanak ogromne
svete i okultne literature Vavilona; gubitak kljueva koj i j edi ni mo-
gu resiti hiljade zagonetki egipatskih hijeroglifskih zapisa; predanje
u I ndi j i da pravi tajni komentari, j edi ni koj i ine Vede razumljivim,
premda ne vie vi dl j i vi profanim oima, i dalje postoje za inicirane,
sakriveni u tajnim peinama i kriptama i identino verovanje meu
budistima, u pogledu njihovih svetih knjiga.
30
Uvod
Okultisti potvruju da sve to postoji, bezbedno od pljakakih ru-
ku zapadnjaka, da bi se ponovo pojavilo u nekom prosvetljenijem
dobu, na koje e, po recima pokojnog Svami Dajanand Sarasvatija,
"mleasi (otpadnici, divljaci, oni van opsega arijevske civilizacije)
morati da ekaju."
Jer, nije greka inicijata to su ti dokumenti danas izgubljeni za
svetovnjake, ni t i nj ihovu pol i t i ku di kti ra sebinost, i l i bi l o kakva
elja da monopoliu ivotodajno sveto znanje. Bi l o je delova Tajne
doktrine koj i su, nebrojeni niz godina, morali da ostanu sakriveni od
profanog pogleda. Al i , to je bilo zato to bi nauiti nepripremljeno
mnotvo tajnama tako ogromnog znaaja bilo kao da detetu damo
upaljenu svecu u skladitu baruta.
Odgovor na pitanje koje se esto javljalo u umovima prouava-
laca, kad bi se sreli sa tvrdnjama kao to je ova, moe se skicirati
ovako:
" Mi moemo da razumemo", kau oni, "neophodnost da se od
gomile sakriju takve tajne kao stoje Vr i l , i l i sila koja unitava stene,
koju je otkrio D. V. Ki l i (Keely) iz Filadelfije, ali ne moemo da
razumemo kako bi l o kakva opasnost moe proistei iz otkrivanja
takvih, isto filozofskih uenja, kao stoje, naprimer, evolucija pla-
netarnih lanaca."
Opasnost je bila u sledeem: uenja kao to su planetarni lanci,
i l i sedam rasa, smesta daju kljueve za sedmostruku prirodu oveka,
jer je svaki princip u korelaciji prema nekom nivou, planeti i rasi, a
ljudski principi su, na svakom nivou, u korelaciji sa sedmostrukim
okultnim silama - a sile sa viih nivoa imaju ogromnu mo. Zato
svaka sedmostruka podela smesta daje klju za ogromne okultne mo-
i, ija bi zloupotreba izazvala nezamislivo zlo za oveanstvo. Klju,
koj i moda i nije klju za sadanju generaciju - posebno Zapadnja-
ka - zatienih, ovakvi kakvi su, samim nj ihovim slepilom i nezna-
lakim materijalistikim neverovanjem u okultno, ali klju koj i je
bio veoma stvaran u ranim vekovima hrianske ere, za ljude potpu-
no ubedene u realnost okultizma, a koj i , nesumnjivo, pri tom ulaze
u ciklus degradacije, takav klju bi ih inio spremnim na zloupotre-
bu okultnih moi i vradbine najgore vrste.
Dokumenta su bi l i sakrivena, istina j e, ali samo znanje i njegovo
stvarno postojanje svetenici Hrama nikad nisu i ni l i tajnom, dok
31
su MI STERI J E uvek bile disciplina i podsticaj vrl i ni . To j e veoma stara
novost i stalno su je obznanjivali veliki adepti, od Pitagore i Platona
do neoplatonista. Nova religija Nazareanina dovela je do promene
nagore - u pol i ti ci kasnijih vekova.
tavie, dobro je poznata injenica, i veoma interesantna u isto
vreme, koj u je piscu potvrdio jedan potovani gospodin, godinama
u slubi ruske ambasade - naime, da postoji nekoliko dokumenata
u Sanktpeterburkoj carskoj biblioteci koj i pokazuju da je jo ne-
davno, u danima kad su slobodni zidari i tajna drutva mistika neo-
metano cvetali po Rusiji, to jest, krajem prolog i poetkom ovog
veka, vie ruskih mistika putovalo na Tibet preko Uralskih planina,
u potrazi za znanjem i inicijacijom u nepoznatim kriptama Centralne
Azije. I vie njih se vratilo godinama kasnije, sa bogatom zalihom tak-
vi h informacija kakve ne bi mogli da dobiju nigde u Evropi. Mogl o
bi se navesti nekoliko sluajeva i izneti dobro poznata imena, ali uz
ri zi k da takav publicitet naljuti ive roake pomenutih pokojnih i ni -
cijata. Neka bi l o ko pregleda Anale i I storiju Slobodnog zidarstva
u arhivama ruskih metropola i uverie se u navedene injenice.
To je potvrda onoga to se tvrdilo mnogo puta ranije, ali, naa-
lost, isuvie indsikretno. Umesto da doprinesu oveanstvu, zlobne
optube za namema izmiljanja i nameme prevare, uperene protiv
onih koj i su potvrivali jedino istinite, iako malo poznate injenice,
samo su stvorile lou karmu za klevetnike. Al i , sada je zlo uinjeno
pa istina ne bi trebalo vie da se porie, kakve god bile posledice.
Da li je ovo nova religija, pitaju nas. Ni kako! Ovo nije religija, ni t i
je njena filozofija nova; jer, kao to je ve reeno, ona je isto toliko
stara kol i ko i ovek koj i mi sl i . Njena naela su sada po prvi put ob-
javljena, ali ih je oprezno saoptila i druge poduila njima nekoli-
cina evropskih inicijata - posebno pokojni Ragon.
Vie vel i ki h uenjaka je tvrdilo da nijedan od osnivaa religija,
bilo arijevskih, semitskih i l i turanskih, nikad nije izmislio neku no-
vu religiju i l i otkrio novu istinu. Svi ti osnivai su bi l i prenosioci,
ne izvorni uitelji. Oni su bi l i autori novih oblika i tumaenja, dok
su istine na kojima se one zasnivaju stare kol i ko i oveanstvo. Bi -
rajui jednu i l i vie od t i h vel i ki h istina - u stvarnosti vi dl j i vi h samo
okom mudraca i l i vidovnjaka - izmeu mnogih koje su ljudima, u
poetku, bile usmeno objavljene, sauvane i ovekoveene u adito-
32
Uvod
nima* hramova putem inicijacije, tokom misterija i l i linih preno-
enja - oni su te istine otkri l i masama. Tako je svaka nacija, za uzvrat,
dobila neku od pomenutih istina, pod velom njenog sopstvenog lo-
kalnog i specifinog simbolizma koj i se, kako je vreme odmicalo,
razvijao u manje i l i vie filozofske kultove: jedan Panteon u mitskoj
odori. Zato je Konfuije, iako drevni zakonodavac po istorijskoj hro-
nologiji, veoma moderan mudrac u istoriji sveta, kako pokazuje dr
Lege {Leggef^ - koj i ga naziva "izrazitimprenosiocem, ne tvorcem";
Konfuije, naime, to kae:
Ja samo uruujem: ne mogu da stvorim nove stvari. Ja verujem
u drevne i zato ih volim.
(Citirano u Nauci religije Maksa Milera)
Autorka ovog dela ih takode vol i i zato veruje u drevne, jednako
kao i u to da modemi nasleuju njihovu Mudrost. I verujui u oboje,
ona sada svima, koj i to prihvataju, prenosi znanje to je sama primila
i nauila. Sto se tie onih koj i mogu odbaciti njeno svedoenje ~ to
jest, velike veine - ona nee bi t i ljuta na njih, j er e oni, poriui,
isto tako bi t i u pravu na svoj nain, kao to je ona na svoj nain u
pravu time to potvruje, poto mi gledamo na I STI NU iz dve potpu-
no razliite perspektive. U skladu sa pravilima kritikog prouava-
nja, orijentalisti moraju a priori da odbiju svaki dokaz koj i sami ne
mogu da provere. Kako bi uopte neki zapadnjaki naunik mogao -
po prianju drugih - prihvatiti neto o emu on sam ne zna nita? Zais-
ta, ono stoje izneto u ova t r i toma odabrano je iz usmenih isto kol i -
ko i iz pisanih uenja. Prva postavka ezoterike doktrine zasnovana
je na Stancama, koje predstavljaju zapise naroda nepoznatih etnolo-
gij i; tvrdi se da su one napisane na j ezi ku koga nema u spisku jezika
i dijalekata koje filologija poznaje; kae se da one dopiru iz izvora
koj i je nauka odbacila (okultizma). I konano, te Stance su prenete
posredovanjem. Sve te stvari pred svetom neprekidno diskredituju
svi oni koj i mrze neugodne istine, i l i , pak, imaju potrebu da brane
neku svoju posebnu sklonost. Zato se moe oekivati da ova uenja
* Grki - (aSuTov) - mesto u hramu gde se uvaju svetinje, (nap. ured.)
Lun Ju {Yu) (odeljak la) Schott. Kines/ca knjievnost, str. 7.
ivot Konfuija, str. 96.
33
budu odbaena i to se mora pr i hvat i t i unapred. Ni k o m ko sebe smatra
" nauni kom" , u bi l o koj oj oblasti egzaktne nauke, nee b i t i dopute-
no da na ova uenja gleda ozbi l j no. Ona e b i t i a priori ismevana i
odbaena u ov om veku; al i samo u ovom. Jer, u XX veku nae ere
nauni ci e poeti da pri znaj u kako Tajna Doktrina ni j e ni i zmi l j ena
ni preterana, ve, naproti v, naprosto ski ci rana i , na kraj u, da njena
uenja, j ednostavno, prethode Vedama}^ Ni s u l i Vede bi l e ismeva-
ne, odbaene i nazvane "s avr emeni m f al s i f i kat om" pre samo pede-
set godina? Ni j e l i sanskrit u j e dnom t r enut ku progl aen pot omkom,
i l i di j al ekt om i zvedeni m i z grkog, po Lempr i j er u (Lempriere) i
dr ugi m uenjacima? Oko 1820. godine, kae nam profesor Maks M i -
ler, svete knj i ge brami na, mudraca, budi sta -
(. . .) bile su nepoznate; sumnjalo se u samo njihovo postojanje, i
nije bi l o nijednog naunika koj i bi mogao da prevede ni red iz Ve-
da (. . .) Zend Aveste (. . .) i l i (. . .) budistike Tripitake, a danas se
pokazalo da su Vede delo iz najdublje starine, ija se "ouvanost
granii sa udom".
(Predavanja o Vedama)
I sto e b i t i reeno o Tajnoj Dr evnoj Dok t r i ni , kad se podnesu do-
kazi o nj enom nepobi t nom postoj anj u i zapi si ma. A l i , bi e pot r ebni
vekovi pre nego to se obj avi znatno vei deo. Govor ei o kl j ue-
v i ma t aj ni Zodi j aka kao o got ovo i zgubl j eni m za svet, autorka Ra-
zotkrivene Izie je pre neki h deset godi na napisala:
Reeno je da se klju mora okrenuti sedam puta pre nego to se
ceo sistem objavi. Daemo samo jedan obrtaj, i time dopustiti sve-
tovnjacima da makar j ednom zavire u tajnu. Srean je onaj ko ra-
zume celinu!
I sto se moe rei o el om ezot eri kom sistemu. Jedan obrtaj kl j u-
a, ne vie, dat j e u Izidi. Mnog o vie j e objanjeno u o v i m t omo-
Ovo nema pretenzija da hude proroanstvo, ve naprosto tvrdnja zasno-
vana na poznavanju injenica. U svakom stoleu bilo je pokuaja da se svetu
pokae kako okultizam nije puka praznoverica. Kad se jednom dopusti da se
vrata malo odkrinu, ona e biti otvarana sve ire sa svakim vekom. Vreme je
sazrelo za ozbiljnije znanje od onog koje je dosad doputano, premda zasad,
jo uvek veoma ogranieno.
34
Uvod
vima. To je zato to je pisac jedva znao engleski j ezi k kada je Izida
bila pisana, i zato to je otkrivanje mnogih stvari, o kojima se sada
slobodno govori, tada bilo je zabranjeno. U XX veku. Uitelj i Mu-
drosti moi e da poalju neke obavetenije i daleko spremnije ueni-
ke da daju konane i neoborive dokaze o postojanju nauke po imenu
Gupta-Vidja, i o tome daje, kao nekad tajanstveni izvor Ni l a, izvor
svih religija i filozofija sada poznatih svetu, mnogo godina bio za-
boravljen i izgubljen za ljude, ali je najzad naen.
Dela ove vrste treba da budu predstavljena ne jednostavnim Pred-
govorom, ve itavim tomom; takvim koj i bi dao injenice, ne puke
teze, poto TAJ NA DOKTR I NA nije rasprava, i l i niz nejasnih teorija,
ve sadri sve to svetu u ovom stoleu moe da se saopti.
Bi l o bi vie nego beskorisno da se na ovi m stranicama objave ak
i oni delovi ezoterikih uenja koj i su sada osloboeni zatoenitva,
dok se najpre ne utvrdi izvornost i autentinost i l i - u najmanju ru-
ku - verovatnost postojanja takvih uenja. Za tvrdnje kakve e sada
bi t i iznete treba da garantuju razni autoriteti: tvrdnje drevnih filo-
zofa, klasika, pa ak i izvesnih uenih crkvenih otaca, nekih koj i su
znali ove doktrine, j er su ih prouavali, i l i su vi del i i itali dela na-
pisana 0 njima i nekih koj i su ak lino bi l i inicirani u drevne Mi -
sterije, tokom kojih su skrivene doktrine alegorijski odglumljene. Pisac
e morati da navede istorijska i poverenja dostojna imena, da citira
dobro poznate pisce, drevne i modeme - priznatih sposobnosti, do-
brog suda i pouzdanosti - kao i da imenuje neke od uvenih vetaka
tajne umetnosti i nauke, zajedno sa nj ihovim misterijama onako ka-
ko su one objavljene, bolje reeno, delimino predstavljene publici
u njihovom udnom arhainom obliku.
Kako da se to uradi? Koj i je najbolji nain da se postigne takav
jedan cilj? - bilo je pitanje koje se stalno ponavljalo. Da uinimo
na plan jasnijim, daemo jednu ilustraciju. Kad neki turista, koj i
dolazi iz neke dobro istraene zemlje, iznenada doe do granice je-
dne terra incognita*, ograene i odseene od pogleda strahovitom
preprekom neprelaznih planina, on i dalje moe da odbija da prizna
kako je ometen u svojim istraivakim planovima. Prelazak preko
je zabranjen. Al i , ako ne moe lino da poseti tajanstveni region, on
ipak moe da nae naina da ga ispita sa onoliko bliskog rastojanja
(Lat.) - neistraena zemlja, (nap. prev)
35
na koje moe da prie. Uz pomo svog poznavanja predela koj i su
ostali za nj im, on moe stei optu i relativno ispravnu predstavu o
panorami preko zida ako se samo popne na najvii vrh planina koje
su pred nj im. Kad je jednom tu, sada kada je, zahvaljujui svojim
naporima, preao granicu maglovitih i oblakom prekrivenih stena,
on moe da razgleda do mile volje, poredei ono to maglovito na-
zire sa onim to je upravo ostalo iza njega.
Onima koj i bi eleli da steknu tanije razumevanje misterija pre-
arhainih perioda iznetih u ovom tekstu, takva jedna perspektiva ne
moe se pruiti u ova dva toma. Al i , ako italac ima strpljenja i hteo
bi da baci pogled na sadanje stanje verovanja i konfesija u Evropi,
da ih uporedi i sravni sa dobima koja direktno prethode hrianskoj
eri i slede za njom, koristei ono stoje poznato istoriji, sve to e na-
i u treem tomu ovog dela.
U tom tomu e bi t i izneta kratka rekapitulacija o svim glavnim
adeptima znanim kroz istoriju, i bie opisano opadanje misterija, na-
kon ega poinje nestanak, a zatim konano i sistematsko uklanja-
nje prave prirode inicijacije i Svete Nauke iz pamenja lj udi.* Od tog
vremena su njena uenja postala okultna i magija je suvie esto na-
stupala pod asnim, ali esto obmanjujuim imenom hermetike f i -
lozofije. Kao stoje pravi okul tizam prevladavao medu misticima
tokom vekova koj i su prethodili naoj eri, tako je magija, i l i bolje
reeno arobnjatvo, sa svojim okul tni m vetinama, sledila nakon
nastanka hrianstva.
Kako god da su bi l i vel i ki i revnosni fanatini napori da se, to-
kom ti h ranih vekova, izbrie svaki trag mentalnog i intelektualnog
rada pagana, oni su bi l i neuspeni, ali isti taj duh mranog demona
zatucanosti i netrpeljivosti odvajkada je sistematski iskrivljavao
svaku svetlu stranicu napisanu u prehrianskom periodu. ak i u
svojim nepouzdanim zapisima, istorija je sauvala dovoljno toga da
baci nepristrasnu svetlost na celinu. Neka, dakle, italac malo za-
stane, zajedno sa piscem, na izabranoj taki posmatranja. Od njega
se trai da usmeri svu svoju panju na onaj milenij um koj i je po-
delio prehrianski i /?OJ'/e-hrianski period, godinom PRVOM od
Roenja. Taj dogaaj - bilo daje istorijski korektan i l i ne - sveje-
* Ovaj tom Blavacka nikada nije zavrila, ali je on izaao u redakciji Ani
Besant, potpisan Blavackinim imenom, (nap. ured.)
36
Uvod
dno je postavljen da slui kao prvi signal za uzdizanje mnogostru-
ki h bedema prot i v bi l o kakvog potencijalnog vraanja, pa ak i
pogleda, na omrznutu religiju prolosti; mrzeli su je i uasavali je
se - zato to baca tako ivu svetlost na novo i namemo zatamnjeno
tumaenje onoga stoje danas poznato kao "Nova raspodela".
Ma koliko da su napori ranih hrianskih otaca da Tajnu Doktrinu
izbriu ak i iz pamenja ljudi bi l i nadljudski, niko od njih nije us-
peo. Istina se nikad ne moe ubi ti ; odatle neuspeh da se sa lica zem-
lje izbrie svaki trag te drevne Mudrosti, i da se okuje i uutka svaki
svedok koj i je o njoj govorio. Pomislimo samo na hiljade, moda mi -
lione, spaljenih rukopisa; na spomenike, sa svojim suvie indiskret-
ni m natpisima i slikovnim simbolima, smrvljenim u prah; na bande
ranih pustinjaka i asketa koj i su l ut al i meu ruevinama gradova
Gornjeg i Donjeg Egipta, u pustinjama i planinama, dolinama i vi -
soravnima, traei i gorei od elje da unite svaki obelisk i stub,
svitak i l i pergament koj i bi im dospeo u ruke, ako je samo nosio sim-
bol tau, i l i bilo koj i drugi znak koj i je pozajmila i prisvojila nova
vera i jasno emo videti zato je tako malo ostalo od zapisa iz Pro-
losti. Zaista, avolski duhovi fanatizma, ranog i srednjovekovnog
hrianstva i islama, od poetka su vol el i da obitavaju u tami i ne-
znanju i oba su uinila daje:
sunce nalik na krv, zemlja nalik na grob,
Grob nalik na pakao, a sam pakao jo mrklija tama!
Obe vere su svoje pristalice sticale maem, obe su svoje crkve
gradile na krvavim ljudskim rtvama koje su se dizale do neba. Na
kapiji prvog stolea nae ere, fatalno su sijale zloslutne proroanske
reci " K A R MA I ZR AELA" . Nad portalom naeg veka, budui vidovnja-
ci e moi razabrati druge reci, koje e ukazati na karmu kakva na-
staje usled obmanjivaki nainjene Istorije, usled dogaaja koj i su na-
memo iskrivljeni i usled velikih karaktera koje je potomstvo ocrnilo -
karmu unakaenu do neprepoznavanja izmeu dvoja kola aganata*
* (Sanskrit) - doslovno "Gospodar sveta" - hinduistiko boanstvo. U Indiji,
u gradu Puriju, tokom juna/jula meseca, odravaju se verske sveanosti u ast
ovog boanstva pri emu se na velikim dvokolicama, visokim petnaest me-
tara, s drvenim tokovima prenika 2,2 metra, kroz grad pronosi hramski idol.
37
- zatucanosti i materijalizma; od kojih ona prva prihvata svata, dok
ova druga sve porie. Mudar je onaj ko se dri zlatne srednje take,
ko veruje u venu pravednost stvari. Faigi Divan, "svedok udesnih
govora slobodnog mislioca koj i pripada hiljadama sekti", kae:
U skupu, na dan vaskrsnua, kad e prole stvari biti oprotene,
gresi Ka'baha e biti oproteni zbog praha hrianskih crkvi.
Na to, profesor Maks Mi l er odgovara:
Gresi islama su isto tako bezvredni kao i prah hrianstva. Na
dan vaskrsnua i muslimani i hriani e videti ispraznost svojih
religioznih doktrina. Ljudi se bore oko religija na zemlji; na nebu
e otkriti da postoji samo jedna prava religija - oboavanje DUHA
Bojeg.'^
Drugi m recima - " N E MA RELIGIJE ( I L I ZAKONA) I ZNAD I STI NE" -
"SATVAT NASTI PARO DHAR MAH" - moto maharade Benare-
sa, koj i je usvojilo Teozofsko drutvo.
Kao to je ve reeno u Predgovoru, Tajna Doktrina nije jedna
verzija Razotkrivene Izie - kao to je prvobitno nameravano da
bude. Ovo je pre knjiga koja je objanjava, pa iako je potpuno neza-
visna od tog prethodnog dela, predstavlja njegov nezamenljivi za-
kljuak. Mnogo toga to je sadrala Izida teozofi su tada teko
mogli razumeti. Tajna Doktrina e sada baciti svetlost na mnoge pro-
bleme koj i su ostali nereeni u onom prvom delu, posebno na uvod-
ni m stranicama, koje nikad nisu bile shvaene.
Budui da se ta knjiga bavila samo filozofijama unutar naih is-
torijskih vremena i odgovarajuim simbolizmom nestalih naroda, u
dva toma Izie mogao je bi t i baen samo kratak pogled na pano-
ramu okultizma. U ovoj knjizi, izneta je detaljna Kosmogonija i evo-
lucija etiri rase koje su prethodile naoj Petoj rasi oveanstva, i
ova dva velika toma objanjavaju neto to je izreeno jedino na pr-
voj stranici RAZOTKRI VENE I ZI E, kao i u jo nekoliko aluzija, raz-
bacanih tu i tamo, u toj knj izi. Ne bi se moglo pokuati sa izlaganjem
esto se deava da, usled neumoljivog kretanja ovih velikih kola, pojedinni
poklonici budu zdrobljeni ispod njih. (nap. ured.)
18
Maks Miler, Predavanja o Nauci Religije, str. 257.
38
Uvod
tako i rokog katal oga arhaj skih nauka, a da se pre toga ne razmotre
tako ogr omni pr obl emi kao to j e Kos mi ka i Planetarna evol uci j a,
i postepeni razvoj taj anstvenih oveanstava i rasa koj e su pretho-
di l e naem " adamovs kom" oveanstvu. Zat o, sadanji pokuaj i da
se razjasne neke mi steri j e ezoterike f i l ozof i j e ui s t i nu nemaj u veze
sa pr et hodni m del om. Au t o r k i mor a b i t i doputeno da i l ust mj e ovo
to j e reeno pr i mer om.
Pr v i t o m Izie poi nj e pozi vanj em na " j ednu staru k nj i g u" -
Toliko staru da bi nad njenim stranicama nai savremeni antikva-
ri mogl i beskrajno da razmiljaju, a da se ipak ne sloe o pri rodi
materijala na kojoj je napisana. Danas postoji samo njena izvorna
kopija. Najstariji jevrejski dokument o okultnom uenju - Sifrah
Dzeniuta - sastavljen je od njenih odlomaka, i to u vreme kad se
na nj ih ve gledalo kao na literarni relikt. Jedna od njenih ilustra-
cija prikazuje Boansku Sutinu kako zrai iz A D A M A " , nalik na
svetlosni l uk koj i nastavlja kretanje da bi obrazovao krug; i tada,
dostigavi najviu taku svog obima, neizreciva slava se ponovo
savija nazad i vraa na Zemlju, donosei u svom vrtlogu vii tip
oveanstva. Kako prilazi sve blie i blie naoj planeti, ta Ema-
nacija postaje sve tamnija, dok na mestu dodira sa Zemljom ne po-
stane crna kao no.
Ta "naj starij a od svi h knj i ga" j e i zvor no delo od koj eg su sastav-
l j eni mnogi t omov i Kiu-ti*. Ne samo ona, ve i ifra Dzeniuta**, pa
ak i Sefer Jecira^'^, del a koj a su j e v r e j s ki kabal i s t i pr i pi s al i s vom
Ovo ime je upotrebljeno u smislu grke reci av9p(B7ioq.
* Kiu-ti (kineski) - opimo okultno delo astronomskog i astrolokog karakte-
ra, poznato u nekim delovima Kine i Tibeta, ali nepoznato na Zapadu, (nap. ured.)
** ifra Dzeniuta (hald.) - "Nabrajanje i l i iznoenje skrivenih misterija".
Knjiga tajni ili misterija jedna je od osnovnih knjiga ZoJiara i bavi se kosmo-
gonijom. Ona, takode, obrazuje temelje jevrejske kabale. Delo zapoinje ovom
tvrdnjom: "Knjiga skrivenih misterija je knjiga svih ravnotea", a zatim na-
stavlja sa iznoenjem teza u duhu kabalistike terminologije, (nap. ured.)
Rabin Jehoua Ben Kananea, koji je umro oko 72. g. n. e., izjavio je otvo-
reno daje inio "uda" pomou Knjige Sefer Jedra, i izazivao je svakog skepti-
ka. Frank, citirajui iz vavilonskog "Talmuda ", imenuje druga dva udotvorca,
rabine Kanina i Ooia ( Vidi Jerusalimslci Talmud, Sanhedrin, p. 7 itd., i Francli,
str. 55, 56). Mnogi srednjovekovni okultisti, alhemiari i kabalisti izjavljivali
39
TAJNA DOKTRI NA KOSM OGENEZA
patrijarhu Avramu (!), knjiga Su-King*, prvobitna kineska Biblija,
sveti t omovi egipatskog Tot- Hermesa, Purane u I ndi j i , haldejska
Knjiga brojeva, i samo Petoknjije, sve su izvedene iz tog j ednog
malog roditelj skog toma. Predanje kae daj e ta najstarija knj iga
napisana na Senzaru, tajnom svetenikom j ezi ku, prema recima
koje je Boansko Bie di kti ral o sinovima Svetlosti u Centralnoj
Azi j i , na samom poetku pete (nae) rase; j er to je bi l o vreme kad
je njegov j ezi k {Sen-zar) bio poznat inicij atima svakog naroda, kad
su ga preci Tolteka razumeli isto tako lako kao i stanovnici izgu-
bljene Atl antide, koj i su ga, sa svoje strane, nasledili od mudraca
tree rase, Manuija, a oni su ga naui l i direktno od Deva druge
i prve rase. "I l ustracij a" o koj oj se govori u Izidi odnosi se na evo-
l uci j u t i h rasa i na etvrtu i petu rasu oveanstva u Vaivasvata
M anvantari, i l i "K r ugu". Svaki Krug sastavljanje od Juga sedam
perioda oveanstva. eti ri od nj i h su sada prola u naem ivot-
nom ciklusu, i skoro je dostignuta sredinja taka petog. Ta ilustra-
cija je simbolina, kao to svako moe dobro da razume, i prikazuje
stvari od poetka. Ta stara knj iga, opisavi kosmi ku evolucij u i
objasnivi poreklo svega na Zeml j i , ukl j uuj ui i fi zi kog ove-
ka, nakon to je dala istorij u rasa od Prve do pete (nae) rase, ne
ide dalje. Ona se zavrava samim poetkom Kali Juge, tano pre
4.989 godina, smru Krine, blistavog "Boga Sunca", nekad i vu-
eg heroja i reformatora.
Al i , postoj i j o j edna knj iga. Ni ko od oni h koj i j e poseduju ne
smatra daj e ona previe drevna, budui daj e stara samo kol i ko
i M rano Doba, oodnosno, oko 5.000 godina. Za ot pri l i ke devet
godina od danas, pr vi ci kl us pr vi h pet mi l eni j uma, koj i j e poeo
sa ve l i ki m ci kl usom K a l i Juge, okonae se. A tada e poslednje
proroanstvo koje sadri ta knj iga (prvi t om proroki h zapisa za
M rano Doba) bi t i ispunjeno. Ne moramo j o dugo da ekamo
da mnogi od nas postanu svedoci osvita novog ciklusa, na kraj u
koga e se srediti i izravnati nekol i ko rauna medu rasama. Dr u-
su isto; pa ak i pokojni savremeni mag, Elifas Levi, to napismeno tvrdi u svo-
joj knjizi o magiji.
* u-King (kineski) - popularno poznata kao Kanon i l i Knjiga Istorije; je-
dna od etiri Su knjige koje je Konfuije kompilirao od dokumenata koji su
bili drevni jo u njegovo vreme. (nap. ured.)
40
Uvod
gi t o m o v i h pr or oanst ava j e got ovo spreman, budu i da j e bi o u
p r i p r e mi j o od vr emena v e l i k o g Bu d i n o g nast avl j aa, Sankara-
arj e*.
Mo r a se nagl asi ti j edna j o vani j a stvar, ona koj a stoj i na pr v om
mestu medu i znet i m dokazi ma o postoj anj u j edne prvobi t ne, univer-
zalne mudr ost i - znaajna bar za hrianske kabaliste i prouavaoce.
Ta uenja su, u naj manj u r uku, bi l a del i mi no poznata nekol i ci ni cr-
kveni h otaca. Smatral o se, na isto i stori j skoj osnovi , da su Ori gen,
Sinesije, pa ak i Kl i me nt Al eks andr i j s ki i sami b i l i i ni ci r ani u mi -
sterije pre nego to su se pr i kl j ui l i neopl atoni zmu aleksandrijske ko-
le, one gnostike, pod vel om hrianstva. Os i m toga, neke od doktri na
t aj ni h kola - i ako ni poto ne sve - bi l e su sauvane u Vat i kanu i po-
stale su, od tada, nerazdvoj ni deo mi steri j a, dodue u f or mi i zobl i -
enoj dopunama koj e j e i z v o r n o m hr i ans kom pr og r a mu dodal a
kat ol i ka crkva. Takva j e, danas materij alizovana, dogma o bezgre-
n o m zaeu. To j e uzr ok vel i ke haj ke k o j i j e podi gl a r i mokat ol i ka
crkva pr ot i v okul t i zma, masonstva i uopte drugaijeg mi s t i ci zma.
Kons t ant i novo doba bi l o j e poslednj a prekret ni ca u i s t or i j i , pe-
r i od vrhunske borbe koj a se zavri l a t i me s t oj e Zapadni svet poeo
da gui stare rel i gi j e u kori st nove, sagraene na nj i hov i m t el i ma.
Od tada, pogl ed u dal eku prolost, i za "Pot opa" i Edenskog Vrt a po-
eo j e da se s i l om i nemi l i ce zatvara za radoznal i pogl ed budui h
pokolenja, na sve naine, potene i nepotene. Svako izdavanje je spre-
eno, svaki zapis, koga bi se mogl o domoi , uniten. Pa i pak j e osta-
l o dovol j no, ak i medu tako osakaenim zapisima, da bi garantovalo
t vr dnj u da u nj i ma post oj i i te kakav dokaz o stvarnom postoj anj u
Rodi tel j ske Dokt r i ne. Fragment i su prei vel i geoloke i pol i t i ke ka-
tastrofe da bi nam i spri al i tu pr i u; i svaki pr ei vel i ostatak daje do-
kaz daj e danas Tajna Mudr os t nekad bi l a glavna fontana, neprekidno
* ankaraarja i l i ankara [788-820 (?), i l i je, prema nekim autorima, iveo
u V veku] - reformator hinduizma, teoretiar filozofije vedanta. Pripisuju mu
se mnoga dela, medu kojima je glavno komentar uz Vedantasutru, Sarikasu-
trabhaja i l i Bramasutrabhaja. Sankarina monistika doktrina je poznata kao
advaita - nauka o nepostojanju drugoga. Mada je bio veliki protivnik budi-
zma, njegova doktrina ima dosta dodirnih taaka sa budizmom. Kasnije je
ankara smatran boanstvom - inkarnacijom Sive - i prizivanje pri ritualima,
(nap. ured.)
41
tekui, veni izvor, koj i m su se hranili svi potoci - kasnije religije
svih naroda - od prve do poslednje. Taj period, koj i poinje sa Bu-
dom i Pitagorom najednom, a zavrava se sa neoplatonistima i gno-
sticima na drugom kraju, jedina je ia preostala u istoriji, u kojoj
se poslednji put saimaju blistavi zraci svetlosti koja izbija iz protek-
l i h eona, nezamraena rukama zatucanosti i fanatizma.
Zato se autorka trudila da injenice iz najdrevnije prolosti uvek
objanjava dokazima sakupljenim iz istorijskog perioda. Nikakvog
drugog sredstva nije bilo pri ruci, iako je time rizikovala da jo jed-
nom bude optuena za nedostatak metoda i sistema. Javnost se mo-
ra upoznati sa naporima mnogih adepata sveta, iniciranih pesnika,
pisaca i klasika svake epohe, da sauvaju u zapisima oveanstva
bar znanje o postojanju takve jedne filozofije, ako ne i njena naela.
I nicijati iz 1888. godine bi zaista zauvek ostali nerazumljiv i naiz-
gled nemogu mit, da se nije pokazalo da su takvi inicijati iveli u
ostalim istorijskim periodima. To se moglo uiniti samo navoenjem
poglavlja i stihova gde se spominju ti vel i ki karakteri, kojima je pret-
hodio i za kojima sledi dug i beskrajan niz drugih uvenih prepotop-
skih i poslepotopskih Majstora vetina. Samo se tako moglo pokazati,
oslanjanjem na autoritet pola tradicionalni, pola istorijski, da znanje
0 okultnom u oveku i o moi koje ono daje nije puka izmiljotina,
ve je staro kol i ko i sam svet.
Zato moj i m kritiarima, prolim i buduim - bilo da su oni oz-
bi l j ni literarni kritiari, i l i pak zavijajui dervii u knjievnosti koj i
prosuuju neku knjigu prema popularnosti i l i nepopularnosti pie-
vog imena, koj i se, jedva i bacajui pogled na njenu sadrinu, hva-
taju kao smrtonosni bacili na najslabija mesta tela - nemam ta da
kaem. Neu se udostojiti ni da opazim te slaboumne klevetnike -
sreom, ima ih veoma malo - koj i , nadajui se da e privui panju
javnosti diskreditujui ime svakog pisca koj i je poznatiji od nj ih sa-
mih, pene i laju na same njihove senke. Takvi, koj i su isprva sma-
trali daje doktrine, kojima se pouavalo u asopisu Teozof, i koje su
kulminirale u Ezoterijskom budizmu, sve izmislio sam pisac ovog
dela, na kraju su se okrenuli na sasvim drugu stranu, i optuili Raz-
otkrivenu Iziu i ostalo kao plagijat od Elifasa Levija ( !), Paracel-
zusa ( !!) i, mirabile dictu*, budizma i bramanizma ( ! ! ! ) . Isto tako je
(Lat.) - kakvo udo. (nap. prev.)
4 2
Uvod
Renan bio optuen daje ukrao Vie de Jesus* iz Jevanelja, a Maks
Mi l er svoje Svete knjige Istoka i l i Fragmente iz filozofija Bramana
i Gotame Bude. Al i , javnosti uopte i itaocima Tajne Doktrine mo-
gu da ponovim ono to sam sve vreme tvrdila i to sada odevam u
reci Montenja: Gospodo, " J A SAM OVDE SAMO NAI NI O BUKET OD
UBRANI H CVETOVA, I NI SAM DONEO NITA SVOJE OSIM UZICE KOJOM SU
POVEZANI . "
Pokidajte uzicu na komade, i l i je isecite na parie ako elite.
to se tie buketa injenica - njih nikad neete moi da uklonite.
Moete jedino da ih ignoriete, i nita vie.
Moemo da zavrimo oprotajnom reju koja se tie ovog prvog
toma. U UvODU to prethodi odeljku koj i se tie uglavnom kosmo-
gonije, izvesne teme, iznete na povrinu, moda izgledaju kao da ni -
su na pravom mestu, ali me je jedan razlog, pored onih koje sam ve
spomenula, vodio tome da ih se dotaknem. Svaki italac e neizbe-
no prosuditi iznete tvrdnje iz perspektive svog sopstvenog znanja,
iskustva i svesti, zasnovane na onom stoje ve nauio. Tu injenicu
pisac stalno mora da ima na umu; zato se u toj prvoj knj izi pominju
pitanja koja, striktno govorei, spadaju u kasniji deo tog spisa, ali
preko koj ih se nije moglo prei utke ukoliko ne elimo da italac
zaista gleda na ovo delo kao na bajku - izmiljotinu nekog savre-
menog uma.
Zato, Prolost e pomoi da se shvati SADANJOST, a ova da se
bolje ceni PROLOST. Uobiajene greke moraju se objasniti i otklo-
ni t i , iako j e vie nego verovatno - a u ovom sluaju to se granii sa
izvesnou - da i ovog puta svedoenje dugih razdoblja istorije ne-
e impresionirati nikog osim onih veoma intuitivnih - to je isto kao
da kaemo veoma malo njih. Al i , i u ovom kao i u svim slinim slu-
ajevima, oni pravi i oni verni se mogu uteiti pokazujui skeptinom
modemom sadukeju matematiki dokaz njegove uporne tvrdogla-
vosti i zatucanosti. Jo uvek postoji, negde u arhivima Francuske
akademije, uveni zakon verovatnoe koj i su algebarskim procesom
konstruisali izvesni matematiari za dobrobit skeptika. On glasi ova-
ko: ako dve osobe daju dokaz o jednoj injenici, i tako j oj svaki od
nj ih da 5/6 izvesnosti, onda e ta injenica imati 35/36 verovatnoe;
to jest, odnos njene neverovatnosti prema njenoj verovatnosti bie
(Franc.) - ivot Isusov, (nap. prev.)
43
TAJ NA DO K T R I NA KOSM OGENEZA
35 prema 1. Ako se t ri takva svedoenja sastanu, verovatnoa e po-
stati 215/216. Slaganje deset osoba, od koj i h svaka daje 50 odsto ve-
rovatnoe neemu, dae verovatnou od 1023/1024. Okultisti mogu
bi t i zadovoljni i ne moraju vie da brinu.
PROEM
Najstariji manuskript na svetu i njegov simbolizam * Jedan
ivot, Aktivan i Pasivan * Tajna Doktrina - Panteizam -Ate-
izam "Prostor " u svim religijarna i okultizmu * Sedam ko-
smikih elemenata - Sedam rasa Coveanstva * Tri Postulata
Tajne Doktrine * Opis stanci iz Knjige Dan
STRANICE I Z PRAISTORIJSKOG PERIODA
Jedan drevni rukopis - zbirka palminih listova, impregnirani ne-
ki m nepoznatim procesom tako da budu otporni na vodu, vatru i vaz-
duh - nalazi se pred pievim oima. Na prvoj strani je devianski
beo disk na sumorno crnoj pozadini. Na narednoj strani je taj isti disk,
samo sa takom u sredini. Za onaj prvi , uenik zna da predstavlja
kosmos u venosti, pre buenja jo uspavane Energije, emanacije Re-
ci u kasnijim sistemima. Taka u dotad devianskom disku. Prostor
i Venost u Pralaji, oznaava osvit diferenciranja. To je taka u Ja-
j etu Sveta ( vi di Deo I I , "Jaje Sveta"), u kome je klica iz koje e na-
stati Univerzum, SVE, beskonani, periodini kosmos, budui da taj
zametak postaje latentan i aktivan, naizmenino u pravilnim vremen-
skim razmacima. Jedan ciklus je boansko Jedinstvo, iz ega sve pro-
izlazi, i emu se sve vraa. Njegov obim - na silu ogranieni simbol,
imajui u vidu ogranienja ljudskog uma - ukazuje na apstraktno,
nikad spoznatljivo PRISUSTVO i njegovu ravan. Univerzalnu Duu, ia-
ko su te dve stvari jedno. Samo lice diska, koje je belo, a sva poza-
dina crna, jasno pokazuje daje taj njen plan jedino znanje, iako jo
uvek nejasno i maglovito, koje ovek moe dostii. Na tom nivou
poinje manvantariko ispoljavanje; j er u toj dui, koja drema tokom
45
Pralaje, Boanske Mi s l i \ lei skriven itav plan sve budue kosmo-
gonije i teogonije.
To je JEDAN IVOT, nevidljiv, pa opet Sveprisutan, bez poetka i
kraja, pa ipak periodian u svojim zakonomernim ispoljavanjima,
izmeu ij ih perioda vlada tamna misterija ne-Bia; nesvestan, pa
ipak apsolutne Svesti; nepojmljiv, pa opet jedne samopostojee stvar-
nosti; ui sti nu, "haos za ula, Kosmos za razum. " Jedno njegovo
apsolutno svojstvo, koje je ON SAM, veno, neprekidno Kretanje,
ezoterikim govorom se naziva "Vel i ki Dah"^, i ono predstavlja ve-
no kretanje univerzuma, u smislu neogranienog, uvek prisutnog
PROSTORA. Ono to je nepokretno ne moe bi t i Boansko. Al i , onda
zapravo nema nieg faktiki i stvarno apsolutno nepokretnog unutar
univerzalne due.
Gotovo pet vekova pre nove ere, Leuki p, Demokri tov uitelj ,
smatrao je da je Prostor veno ispunjen atomima pobuenim ne-
preki dni m kretanjem, i ono t okom vremena, kad se ti atomi spo-
Jedva daje potrebno itaoca jo jednom podsetiti da se na termin "Boan-
ska Misao", kao i na termin "Univerzalni Um" , ne sme gledati kao da ak i
priblino ukazuje na intelektualni proces srodan onom koji se odvija kod o-
veka. "Nesvesno" je, prema Fon Hartmanu, dolo do iroko kreativnog, bolje
reeno Evolutivnog Nivoa, "prorokom mudrou viom od svega to je sve-
sno", to bi, jezikom vedante, znailo "apsolutnom Mudrou". Samo onaj ko-
ji shvata koliko se Intuicija visoko uzdie iznad sporog procesa zakljuivanja
miljenjem, moe da ima bar neku predstavu o toj apsolutnoj Mudrosti to pre-
vazilazi ideje prostora i vremena. Umj e, kao to znamo, razloiv na stanja sve-
sti razliitog trajanja, intenziteta, sloenosti itd. - koja se sva, na kraju, oslanjaju
na oset, dok je ovaj opet Maja. Oset, najzad, neizbeno podrazumeva ograni-
enje. Personalni Bog ortodoksnog teizma opaa, misli i podlee oseanju; on
se kaje i osea "di vl j i bes". Al i , pojam takvih mentalnih stanja jasno ukljuuje
nezamislivi postulat o spoljanjosti nadraaja koj i proizvodi uzbuenje, a da
ne pominjemo daje nemogue da se nepromenljivost pripisuje Biu ije se
emocije menjaju sa dogaajima koji se odvijaju u svetovima nad kojima ono
vlada. Koncepcije Personalnog Boga, kao nepromenljivog i beskrajnog, zato
su nepsiholoke, i to je jo gore, nefilozofske.
Platon se pokazao kao I nicijal kad je u Kratilu rekao daje 8e6<; izvedeno
od glagola 9s8iv, "kretati se", "trati", poto su prvi astronomi koj i su posma-
trali kretanja nebeskih tela zvali planete 980i, bogovi ( vidi knjigu I I , "Simbo-
lika Krsta i Kruga"). Kasnije, ta re je proizvela jo jedan termin, a^^fiBeia -
"Boji dah".
46
Stranice iz praistorijskog perioda
j e, stvara rotacione kretanje, pomou meusobnih sudaranja koja
proizvode bona kretanja. Epikur i Lukrecije ui l i su isto, dodav-
i bonom kretanju atoma jedino ideju o privlanosti -j edno okult-
no uenje.
Od poetka ovekovog nasleda, od prve pojave arhitekata sveta
u kome on ivi, nerazotkriveno Boanstvo bilo je prepoznato i razma-
trano u jednom svom filozofskom aspektu - univerzalnom kretanju,
ushienju stvaralakog Daha u Prirodi. Okultizam sumira "Jedno
Postojanje" ovako: "Boanstvo j e tajna, iva ( i l i pokretna) VATRA i ve-
ni svedoci tog nevidljivog Prisustva su Svetlost, Toplota, Vlanost"
- ovo trojstvo ukljuuje sve pojave u pri rodi i predstavlja njihov
uzrok.^ I ntrakosmiko kretanje je veno i neprekidno; kosmiko
kretanje (ono vidlj ivo, i l i ono koje se moe opaziti) je konano i pe-
riodino. Kao vena apstrakcija, ono j e UVEK PRISUTNO; kao ispolja-
vanje, ono je konano i u dolazeem i u odlazeem pravcu, budui da
su ova dva alfa i omega sukcesivnog ponovnog graenja. Kosmos
- NOUMEN - nema nikakve veze sa kauzalnim relacijama pojavnog
Sveta. Samo u odnosu na intrakosmiku duu, idealni Kosmos i ne-
izmenlj ivu Boansku Misao, moemo rei: "Ono nikad nije imalo
poetak i nee imati kraj." U pogledu njegovog tela, i l i organizacije
3
Nomi nal i s t i , pol emi ui sa Ber kl i j em daj e "nemogue f or mi r at i apstrakt-
nu i dej u pokret a r a z l i i t u od pokret a t el a" {Principi ljudskog znanja. Uvod,
odelj ak 10), mogu upi t at i : " St aj e t o tel o, proi zvoa pokreta? Da l i j e ono
supstanca? Onda vi verujete u Personalnog Boga?" i t d, i t d. Na to e se odgo-
v o r i t i kasnij e, u dodat ku ove knj i ge; u meuvr emenu, mi pri svaj amo svoje
pravo, kao koncepci onal i sti , da se suprotstavimo Rosel i ni j evi m (Roscelini)
mat er i j al i st i ki m pogl edi ma real i zma i nomi nal i zma. Edvard Kl o d {Edward
Clodd), j edan od nj egovi h najsposobnijih zagovorni ka, pi t a:
Da l i j e nauka otkrila bilo ta stoje slabi, i l i se suprotstavlja drevnim recima kojima
je iskazana sutina svake religije, prole, sadanje i budue; da pravedno delamo, da
imamo milosra, da ponizno idemo pred svojim Bogom?
Pod usl ovom da ono to podrazumevamo pod rej u Bog nije grubi antro-
pomorfizam koji je jo uvek okosnica nae dananje teologije, ve simbolika
koncepcija onoga to je ivot i Kretanje Univerzuma, ije poznavanje u fizi-
kom svetu znai znati prolost, sadanjost i budunost, u postojanju sleda po-
j ava; ije poznavanje, u moral u, znai znati ono st oj e bi l o, j este i bie, unutar
ljudske svesti ( vi di Nauka i oseanja. Govor odran u South Place Kapel i , Lon-
don, 27. decembar 1885.).
4 7
Kosmosa, iako se ne moe rei da je on nekad bio po prvi put sagra-
en i l i da e ikad bi t i sagraen poslednji put, ipak sa svakom novom
Manvantarom, na njegovo ustrojstvo se moe gledati kao na prvo i
poslednje te vrste, poto on svaki put evoluira na vii nivo. . .
Pre nekoliko godina, tvrdilo se da: -
Ezoterijska doktrina, slino budizmu i bramanizmu, pa ak i ka-
bali, poduava da jedna beskrajna i neznana Sutina postoji odvaj-
kada, i u pravilnom i skladnom sledu je i l i pasivna i l i aktivna. U
poetskom izraavanju Manua ta stanja se zovu "Dani "i " No i " Bra-
me. On j e i l i "budan" i l i "spava". Svabavike, i l i filozofi najstarije
kole budizma (koja jo uvek postoji u Nepalu), razmiljaju samo
0 aktivnom stanju te "Sutine", koju oni zovu Svabavat, i smatraju
budalastim da se teoretie o apstraktnoj i "nespoznatljivoj" moi u
njenom pasivnom stanju. Otuda su ih zvali ateistima i hrianski
teolozi i savremeni naunici, j er niko od nj i h nije bio u stanju da
shvati duboku l ogi ku njihove filozofije. Ovi prvi nikad ne bi pri -
znali nekog drugog Boga osim otelovljenih sekundarnih moi koje
su izgradile vi dl j i vi univerzum, i koje su, kod njih, postale antro-
pomorfni Bog hriana - muki Jehova, koj i rie meu gromo-
vima i munjama. Sa svoje strane, racionalistika nauka pozdravlja
budiste i svabavike kao "pozitiviste" drevnih vremena. Ako usvo-
j i mo jednostrani pogled na njihovu filozofiju, nai materijalisti bi
mogl i bi t i u pravu na njihov sopstveni nain. Budisti su smatrali
da ne postoji Tvorac, ve mnotvo tvorakih moi, koje zajedno
formiraju j ednu venu supstancu, ija se sutina ne moe istraiti
- otuda ona nije predmet razmiljanja ni za jednog pravog filozo-
fa. Sokrat dosledno odbija da raspravlja o misteriji univerzalnog
bia, pa opet niko nikad ne bi pomislio da ga optui za ateizam,
osim onih koj i su bi l i naumili da ga unite. Nakon poetka aktiv-
nog perioda, kae Tajna Doktrina, javlja se irenje te boanske su-
tine od spolja ka iznutra, i od iznutra ka spolja, koja sledi veni i
neizmenljivi zakon, a pojavni i l i vi dl j i vi svet je krajnji rezultat du-
gog lanca kosmi ki h sila postupno pokrenuti h na taj nain. Na
slian nain, kad ponovo nastupi pasivno stanje, odigrava se sai-
manje boanske sutine, i prethodni rad stvaranja se postepeno i
progresivno opoziva. Vi dl j i vi univerzum biva razgraen, njegov ma-
terijal raspren, a tama, usamljena i jedina, nadnosi se opet nad licem
"dubine". Da upotrebimo metaforu iz Svetih Knjiga, koja e tu ide-
ju jasnije preneti, izdah "nepoznate sutine" proizvodi svet, a udah
4 8
dovodi do toga da on nestane. Taj proces se odvijao odvajkada, i
na sadanji univerzum je samo jedan u beskrajnom nizu, koji nije
imao poetka i nee imati kraja.
(Vidi Razotkrivenu Iziu;
takode "Noi i dani Brame " u Delu II)
Ovaj pasus e bi t i objanjen, kol i ko j e to mogue, u ovoj knj izi.
Iako, kako sad stoje stvari, on ne sadri nita novo za orijentaliste,
u njegovom ezoterijskom tumaenju moe bi t i mnogo toga to je
dosad ostalo potpuno nepoznato zapadnjakim prouavaocima.
Prva ilustracija prikazuje isti disk O. druga, u arhajskim sim-
bolima, pokazuje O, disk sa takom u sebi - prvo razdvajanje u pe-
riodinom ispoljavanju uvek-vene prirode, bespolnog i beskrajnog
" Adi t i u TOME" {Rig Veda), take u disku, i l i potencijalni prostor
unutar apstraktnog prostora. Na svom treem stepenu, taka se pre-
tvorila u prenik 0. On sada simbolizuje boansku, deviansku Maj-
ku Prirodu unutar svegrlee apsolutne Beskonanosti. Kad se prenik
presee vertikalnim prenikom 0, on postaje zemaljski krst. ove-
anstvo je dostiglo svoju treu korensku rasu; on je znak za izvor
ljudskog ivota koj i e nastati. Kad krunica nestane i ostane samo
-|- to j e znak daje pad oveka u materiju dovren i poinje ETVRTA
rasa. Krst unutar kruga simbolizuje isti Panteizam; kad se krst os-
tavi neokruen, on postaje faliki. On je imao i druga znaenja, kao
to su TAU upisan u krug 0^ i l i kao "Torov eki", takozvani ain-
ski krst, i l i naprosto svastika u krugu .
Pod treim simbolom - krugom podeljenim na dva dela horizon-
talnim prenikom - podrazumeva se prvo ispoljavanje kreativne Pri-
rode (jo uvek pasivne, budui daje enska). Prvo ovekovo maglovito
opaanje povezano sa raanjem je feminino, zato to ovek zna svo-
ju majku bolje nego oca. Otuda su enska boanstva bila svetija od
mukih. Priroda je zato enska i, u izvesnom stepenu, objektivna i
opipljiva, a Princip duha koj i oplouje je sakriven. Dodajui normalu
krugu, sa horizontalnom l i ni j om u sebi, formiranje tau - T ^ naj-
stariji oblik slova. Bi o je to znak tree korenske rase do dana njenog
simbolikog Pada - t . j . kad je prirodnom evolucijom dolo do od-
vajanja polova - kad je figura postala 0, krug, i l i bespolni ivot pre-
oblikovan i l i odvojen - dvostruki znak i l i simbol. Sa rodom nae
Pete Rase on je u simbolici postao sacr', a na hebrejskom n 'cabvah,
49
TAJNA DOKTRI NA * KO S M O GENEZA
prvoofomilj enih rasa;"* potom se promenio u egipatski - 'j'- (amblem
ivota), a j o kasnije u znak Venere $ . Potom dolazi Svastika H"
(Torov eki, i l i "Hermetiki krst" danas), potpuno odvojen od svog
Kruga, koj i je tako postao isto faliki. Ezoteriki simbol K al i Juge
je naglavce postavljena petokraka, dakle - ^ - znak ljudskog arob-
njatva, sa svoja dva iljka (roga) okrenuta ka nebu, poloaj koj i e
svaki okultista prepoznati kao poloaj "leve ruke", korien u cere-
monijalnoj magiji.^
Nadamo se da e se tokom paljivog itanja ovog dela pogrene
ideje iroke publike u pogledu paganstva izmeniti. Pogreno je i ne-
pravedno smatrati budiste i advaitske okultiste za ateiste. Ako svi
oni nisu filozofi, u najmanju ruku svi jesu logiari, budui da su nj i -
hove primedbe i argumenti zasnovani na striktnom rezonovanju. Za-
ista, ako se Parabramam Indusa moe uzeti kao predstavnik skrivenih
i bezimenih boanstava drugih naroda, otkrie se da je taj apsolutni
Princip prototip od koga su svi ostali kopirani. Parabram nije Bog,
zato to To nije neki Bog. Mandukja Upaniada (2.28) objanjava:
To je ono to je vrhunsko, i nije vrhunsko (paravara).
To j e vrhunsko kao UZROK, nije vrhunsko kao posledica. Parabram
je jednostavno, kao "Stvarnost bez iega drugog", sveobuhvatni K o-
smos - i l i , bolje reeno, beskrajni Kosmi ki Prostor - naravno, u
najviem duhovnom smislu. Brama (neutralan), budui daje nepro-
Vi di sugestivno delo Izvor mera, u kome autor objanjava pravo znaenje
reci "sacr'^\ iz koje su izvedene reci "sacred" (sveto), "sacrament" (svetinja),
koje su danas postale sinonimi za "svetost", iako su isto falike!
Zapadnjaki matematiari i neki ameriki kabalisti su nam rekli da je u
Kabali, takode, "vrednost imena Jehove vrednost prenika u krugu." Dodajte
tome injenicu daje Jehova trea Sefira, Binah, enska re, i imate klju tajne.
Izvesnim kabalistikim transformacijama to ime, dvopolno u prvom poglavlju
Postanja, postaje u svojim preobraajima potpuno maskulino, kainitsko i
faliko. injenica da je izabrano jedno od boanstava medu paganskim
bogovima, da je uinjeno posebnim nacionalnim Bogom, da bi se na njega
pozivalo kao na "Jednog ivog Boga", "Boga Bogova", a potom se to
oboavanje proglasilo monoteistikim, ne ini ga j ednim Principom ije
"jedinstvo ne doputa umnoavanje, promene i l i oblik," posebno u sluaju
prijapikog boanstva, kakav j e, kako je ovde pokazano, Jehova.
50
menl j ivi, isti, slobodni, nepropadljivi vrhunski Koren, "jedno pra-
vo postojanje, Paramartika" i apsolutni it i Cajtanja (inteligencija,
svest), ne moe bi t i onaj koj i spoznaje, "jer za TO ne moe bi t i su-
bjekta spoznaje". M oe li se plamen nazvati sutinom vatre? Ta Su-
tina je "IVOT i SVETLOST Univerzuma, a vi dl j i va vatra i plamen su
unitenje, smrt i zl o."
Vatra i Plamen unitavaju telo Arhata, njihova sutina ga ini
besmrtnim.
(Bodi-mur, knjiga II)
ankaraarja kae:
Znanje apsolutnog Duha, nalik na bljesak sunca, i l i nalik na to-
plinu vatre, nije nita drugo do sama apsolutna Sutina.
TO - j e "Duh Vatre", ne sama vatra; zato, "njegove osobine, toplo-
ta i l i plamen, nisu osobine Duha, ve onoga emu je taj Duh nesve-
sni uzrok." Zar nije ta reenica pravi osnovni ton kasnije filozofije
rozenkrojcera? Parabram j e, ukratko, kol ekti vni agregat Kosmosa u
njegovoj beskonanosti i venosti, " T O " i " O N O " na ta se ne mogu
odnositi rastavljivi sastavni del ovi .'
U poetku TO je bilo Sopstvo, jedno jedino.
(Aitareja Upaniada.)
Vel i ki ankaraarja objanjava da se " T O " odnosilo na Univerzum
(Dagat); smisao reci "U poetku", oznaava ono to dolazi pre re-
produkcije pojavnog Univerzuma.
Zato, kad panteisti ponavljaju Upaniade, koje tvrde, kao i Tajna
Doktrina, da " T O " ne moe da stvara, oni ne poriu Tvorca, tanije re-
eno, kolektivni skup tvoraca, ve j edino odbijaju, veoma logino, da
pripiu "stvaranje", a posebno uobliavanje, dakle neto konano, je-
dnom Beskonanom Principu. K od njih, Parabramam je pasivan zato
to je Apsolutni Uzrok, bezuslovna Mukta (Sloboda). Nj emu se j e-
dino ne priznaju ogranieno Sveznanje i Svemo, j er su to j o uvek
osobine (kako se ogledaju u ovekovoj percepciji) i zato to Parabram,
Vi di Vedanta Sara, majora G. A. Dejkobsa (Jacobs), kao i Sandiljini afo-
rizmi, u prevodu Kauela (Cowell) str. 42.
51
TAJNA DOKTRI NA # KOSM OGENEZA
budui daje "Vrhunsko SVE", veno nevidljivi duh i Dua Prirode, ne-
izmenlj iv i vean, ne moe i mati osobina, ve je to apsolut koj i ve-
oma prirodno iskljuuje da se sa nj om povee bi l o kakva ideja o
konanom i l i uslovljenom. 1 ako vedantin postulira osobine koje na-
prosto pripadaju njegovoj (Parabram) emanaciji, nazivajui je "Iva-
mplus M aja" i Avidja (Agnosticizam i Nesvesnost pre nego neznanje),
teko je u toj koncepciji nai bi l o kakav ateizam.^ Poto ne moe bi -
t i dve BESKONANOSTI ni t i dva APSOLUTA U Uni verzumu za koj i se
pretpostavlja daj e bezgranian, to Samo- Postojanje se teko moe
zamisliti kao da lino stvara. U predstavama i percepcijama kona-
nih "Bia", TO j e "Ne- bie", u smislu daje ono jedno "BI VS TVO ", j er
u tom SVE l ei skrivena njegova podjednako vena i istovremena
emanacija i l i svojstveno zraenje, koje, postajui periodino Brama
(muko- enska M o) postaje ispoljeni Univerzum, odnosno iri se
u ispoljeni Univerzum. Narajana, koj i se kree po (apstraktnim) vo-
dama Prostora, preobraen je u Vode konkretne supstance koje po-
kree on, koj i sada postaje ispoljena RE i l i Logos.
Ortodoksni brami ni , oni koj i se najvie bune proti v panteista i
advaita, nazivajui ih ateistima, prisiljeni su, ako M anu ima bilo kakav
autoritet u tom pitanju, da prihvate smrt Brame, tvorca, na izmaku
svakog "Doba" tog (kreativnog) boanstva (100 boanskih godina
- period za koj i bi bio potreban petnaestocifren broj da ga izrazi u
naim godinama). Pa opet, nijedan filozof medu nj ima nee na tu
"smrt" gledati u bilo kom drugom smislu osim kao na privremeni ne-
stanak sa ispoljenog nivoa postojanja, i l i kao na periodini odmor.
Okultisti su, zato, na istoj pozicij i kao i filozofi advaita vedante
to se tie pomenutog naela. Oni pokazuju nemogunost da se na
filozofskoj osnovi prihvati ideja apsolutnog SVE koje stvara i l i , ak,
i razvija "Zlatno Jaje", u koje, kako se kae, ono (SVE) ulazi da bi se
preobrazilo u Bramu - Tvorca, koj i kasnije prerasta u bogove i itav
vi dl j i vi Uni verzum. O ni kau da se Apsol utno Jedinstvo ne moe
ukl opi ti u beskonanost, j er beskonanost pretpostavlja neograni-
Svejedno, prilino fanatini hrianski orijentalisti, puni predrasuda, eleli
bi da dokau taj isti ateizam. Kao dokaz za to, vi di o Vedanta Sari majora
Dejkobsa. Ipak, itava Antika odjekuje sledeom vendantinskom milju: -
"Omnim enim per se divom natura necesse est
Immortali evo summa cum pae fruatur. "
52
eno produenje neega, i trajanje toga "neega", a Jedno Sve je po-
put prostora - k o j i j e j e di ni nj egov ment al ni i f i zi ki predstavni k na
ovoj Z eml j i , i l i na naem ni vou postojanja - ono nij e ni objekat ni su-
bjekat percepcije. Ak o bi se mogl o pretpostaviti da Veno Beskonano
Sve, Sveprisutno Jedinstvo, umesto da bude u Venosti, postaje, kr oz
per i odi no ispoljavanje, mnogos t r uki Uni v e r z um i l i vi estruka per-
sonalnost, to J edinstvo bi prestalo da bude j edno. Lokov a ideja da
" i s t i Prostor ni j e sposoban ni za ot por ni za Kr et anj e" j e netana.
Prostor nij e ni "neograniena prazni na", ni "usl ovl j ena punoa", ve
oboj e: budui daj e na ni v ou apsolutne apstrakcije, on j e veno ne-
spoznatl j i vo Boanstvo, koj e j e prazni na samo za konane umove^,
a na ni v ou majavike ( i l uzorne) percepcije, on j e Punoa, apsol ut ni
Sadravalac svega to j este, bi l o i spol j enog bi l o nei spol j enog: on j e,
zato, to APSOLUTNO SVE. Ne ma r azl i ke i zmeu i zreke hri anski h
apostola: "U Nj e mu mi i v i mo i kreemo se i i mamo svoje posto-
j anj e", i i ndus ki h ri i j a: " Uni v e r z um i v i u Br ami ( Br ama), pr oi zl a-
zi iz njega, i vrat i e se u nj ega": j e r Br ama ( neutralan), neispol j eno,
j este taj uni ver zum u skrivenom obliku, a Br ama, i spol j eno, j este
Logos predstavl j en kao muko-enski u s i mbol i ki m or t odoks ni m
dogmama. ' 1 Bog apostola-inicij ata i Bo g riij a uj edno su i Ne v i d-
l j i v i i Vi dl j i v i PROSTOR. Prostor se u ezoteri j skom s i mbol i zmu nazi va
"Vena Maj ka-Ot ac sa Sedam Ko a . " On j e, od svoje nei zdi feren-
cirane do svoje izdiferencirane povrine, sastavljen od sf dam slojeva.
" St aj e t o to j e bi l o, j este i bi e, bi l o da i ma svem ra i l i ne; bi l o
da i ma bogova i l i ne?" pi t a ezoteri j ski kat ehi zam na senzaru. A od-
govor je - PROSTOR.
Ne odbacuje se Jedan Nepoznat i uvek-pri sut ni Bo g u Pr i r odi , i l i
Priroda in abscondito*, ve Bog ljudske dogme i njegova ooveena
Q
Odavno Je trebalo ukazati na ezoterijsko znaenje samih imena dva glavna
boanstva, Brama i Vinu. Jer koren jednog, Bramam i l i Bram, neki su izveli
iz reci Brih, "rasti" i l i "i ri ti se" ( vidi Calcutta Review, tom I, XVI , str. 14), a
drugog, Vinu, od korena Vis, "proimati", ui u prirodu sutine; Brama-Vinu
je taj beskrajni PROSTOR, a bogovi, riiji, manui, i sve u ovom univerzumu, pred-
stavljaju naprosto njegove moi, Vibutajah.
Vidi Manuov izvetaj o Brami koji razdvaja svoje telo na muko i ensko,
(ovo poslednje je ensko Vak, u kome on stvara Vira), i uporedi to sa ezo-
terizmom u I I , I I I i I V poglavlju Postanja.
* (Lat.) - u skrivenom obliku, (nap. prev.)
53
"Re". U svojoj beskrajnoj uobraenosti i uroenom ponosu i ta-
tini, ovek gaje sam uobliio svojom svetogrdnom rukom, od ma-
terijala koj i je naao u sopstvenoj modanoj fabrici i nametnuo ga
oveanstvu kao direktno otkrivenje iz jednog neotkrivenog PRO-
STORA.'" Okultisti prihvataju da otkrivenje dolazi od boanskog, pa
ipak konanog Bia, ispoljenih ivota, a nikako iz Neispoljivog JE-
DNOG I VOTA; (da dolazi) od onih entiteta, zvanih Primordijalni
ovek. Dani Bude, i l i an Kohani, "Rii-Pradapati" Indusa, Elohim
i l i "Si novi Boi j i ", Planetarni duhovi svih naroda, koj i su za ljude
postali Bogovi. On takode, filozofski, gleda na Adi-Sakti - direktnu
emanaciju Mul aprakri t i , veni koren TOGA, i enski aspekt Kre-
ativnog Uzroka Brame, u njenom akaikom obliku Univerzalne
Due - kao na Maj u i uzrok ljudske Maje. Al i , to gledanje ga ne
spreava da veruje u njeno postojanje sve dok ona traje, da bi
svenula, za jednu Mahamanvantaru, ni t i da primeni termin A'kaa,
Okultizam je zaista u vazduliu na kraju ovog naeg veka. Od mnogih dela,
objavljenih u skoranje vreme, jedno bismo posebno preporuili prouavaoci-
ma teorijskog okultizma, koj i ne ele da izlaze van domena ovog naeg po-
sebnog ljudskog nivoa. To je knjiga Novi aspekti ivota i religije, od dr Henri
Prata {Henrj Prati). Ona je puna ezoterijskih dogmi i filozofije, u zakljunim
poglavljima prilino ograniene onim to, kako izgleda, predstavlja duh us-
lovnog pozitivizma. Svejedno, ono to je reeno o Prostoru kao o "Nepozna-
tom Prvom Uzroku" zasluuje da se citira.
To neznano neto, na taj nain priznato i poistoveeno sa prvobi t ni m otelovljenjem
Prostog Jedinstva, je nevi dl j i vo i neopipl j ivo - (apstraktni prostor, svakako) i budu-
i nevi dl j i vo i neopiplj ivo, stoga nespoznatljivo. A ta nespoznatljivost je vodi l a gre-
ci da se pretpostavlja daj e to prosta praznina, puka sposobnost primanja. Al i , ak i
ako se na njega gleda kao na apsolutnu prazninu, mora se pretpostaviti daj e prostor
i l i Sam-po-sebi postojei, beskrajan i vean, i l i daj e imao pr vi uzrok spolja, iza i i z-
van sebe.
A opet, kad bi se taj uzrok pronaao i definisao, to bi j edi no vodi l o j o i prenoenju
osobina, inae pri pi si vani h prostoru, i zato, naprosto, probl em nalaenja porekla vra-
t i l o korak nazad, ne rasvetljavajui dodatno pr i mami uzrok.
(str. 5)
To je upravo ono to su uinili oni koji veruju u antropomorfnog Tvorca, Bo-
ga van kosmosa, umesto u kosmosu. Mnoge od tema g. Prata - najvei broj,
moemo rei - stare su kabalistike ideje i teorije koje on predstavlja u sasvim
novom ruhu: "Novi aspekti" okultnog u Prirodi, zaista. Meutim, Prostor, vi -
en kao "Sutinsko Jedinstvo" - "i vi Izvor ivota", kao "Neznani Bezuzroni
Uzrok", predstavlja najstariju dogmu u okultizmu, milenijumima stariju od Pa-
54
(zraenje Mul aprakri ti )", na praktine posledice, povezane, isto kao
i Dua Sveta, sa svim prirodnim pojavama, poznatim i l i nepoznatim
nauci.
Najstarije religije na svetu - egzoteriki, j er je ezoterijski koren
i l i osnov jedan - su indijska, mazdeanska i egipatska. Potom dolazi
haldejska, rezultat prethodnih - potpuno izgubljena za dananji svet,
osim u svom izoblienom sabeanizmu,* kako ga danas predstav-
ljaju arheolozi; potom, preskaui odreeni broj religija koje e bi t i
pomenute kasnije, dolazi jevrejska, ezoterika, kao u kabali, koja sle-
di za vavilonskom magijom; egzoteriki, kao u Postanju i Petohiji-
ju, zbirka alegorijskih legendi. itana u svetlosti ohara, poetna
etiri poglavlja Postanja predstavljaju odlomke visokofilozofskog
odeljka u Kosmogoniji Sveta ( Vi di knjigu I I I , Gupta Vidja i ohar.)
Ostavljene u svom simbolikom preruavanju, one su bajka za de-
ter-Etra Grka i Rimljana. Takve su i "Sila i Materija, kao moi Prostora, neraz-
dvojne, i Neznani otkrivaoci Neznanog." One se sve nalaze u arijevskoj filo-
zofiji personifikovane kao Vivakarman, Indra, Vinu itd, itd. Ipak su oni, u
pomenutom delu, izraeni veoma filozofski, u raznim veoma neuobiajenim
aspektima.
U suprotnosti prema ispoljenom univerzumu materije, termin Mulaprakri-
ti (od Mula, "koren", iprakriti, "priroda") i l i neispoljena primordijalna materija
- koju savremeni zapadnjaki alhemiari zovu Adamova Zemlja - vedantini pri-
menjuju na Parabramam. Materija je dualna u religioznoj metafizici, a sedmo-
struka u ezoterijskom uenju, kao i sve drugo u univerzumu. Kao Mulaprakriti,
ona je neizdiferencirana i vena; kao Vjakta, ona postaje diferencirana i us-
lovljena, prema Svetasvatara Upaniadi, I, 8, i Devi Bhagavata Purani. Autor
"etiri Predavanja o Bhagavad Giti" kae, govorei o Mulaprakriti:
Iz njegove ( Logos) objektivne take gledita, Parabramam mu se j avl j a kao Mula-
prakriti. (. . .) Naravno da je ta Mulaprakriti materijalna za njega, kao to je svaki
materij alni objekat materijalan za nas. (. . .) Parabramam je neuslovljena i apsolutna
stvarnost; a Mulaprakriti ]e neka vrsta vela prebaenog preko njega.
(Teozof, tom VIII, str 304)
* Sabeanizam - od hebr tsaba = vojska, nebeska vojska - ime dato semit-
skom narodu koji je bogotovao duhovna bia u Univerzumu. Sabeanizam i l i
sabejizam, odnosno, sabejstvo - stari je kult nebeskih tela i zvezda, naroito
Sunca i Meseca, kod Haldejaca, Persijanaca, Sirijaca, Arapa, Egipana i dru-
gih. To to su oni oboavali nisu bila fizika tela nebeskog sveta, ve duhovni
entiteti, moi, i l i duhovi koj i su oduhovljavali ovaj Svet. (nap. ured.)
55
cu, r uni t r n u obl asti nauke i l ogi ke, oi gl edna posl edi ca karme. To
to su ona ostavljena da slue kao uvod u hrianstvo, bi l a j e okrut -
na osveta rabina, k oj i su bol j e znal i ta Petoknjije znai . To j e bi o
t i hi protest pr ot i v toga to j e ono ukradeno i J evrej i sada svakako
i maj u bol j u stvar nego nj i hov i t r adi ci onal ni pr ogoni t el j i . Pomenuta
ezoterijska " vj er uj u" bie objanjena u svetl osti Uni verzal ne dok-
t ri ne kako j e budemo i zl agal i .
Okul t ni kat ehi zam sadri sledea pitanj a i odgovore:
"Staje to to uvekjeste?" "Prostor, vena Anupadaka. " "ta
je to stoje uvek bilo?" "Zametak u Korenu. " "Staje to to uvek
dolazi i odlazi?" "Veliki Dah" "Onda, postoje Venosti?"* "Ne,
ta tri su jedno. To stoje uvek jedno, to stoje uvek bilo jedno, to
stoje uvek postojee i postajue je takoe jedno: a to je Prostor "
"Objasni, o Lanu (uenik). " "To Jedno je neprekinuti Krug
(prsten) bez krunice, jer on nije nigde i jeste svuda; To Jedno je
bezgranina ravan Kruga, koja ispoljava prenik samo tokom
manvantarikih perioda; To Jedno je nedeljiva taka koja se ne
nalazi nigde, ne opaa nigde tokom tih perioda; to je Vertikalno i
Horizontalno, Otac i Majka, vrhunac i osnova Oca, dve krajnosti
Majke, koje zapravo nigde ne dopiru, jer To Jedno je Prsten kao
to su iprstenovi koji su unutar tog Prstena. Svetlost u tami i tama
u svetlosti: 'Dah koji je vean'. On nastavlja od spolja ka unutra,
gdeje svuda, a ka spolja od iznutra, gde nije nigde (to jest, ma-
j a, ' jedan od centara ) On se iri i skuplja (izdah i udah). Kad se
1 2
Znai: "bez roditelja" - vi di dalje.
* U pitanju je logika aporija; naime, filozofski gledano moe postojati sa-
mo jedna venost, a ako bi ih bilo vie, gde bi se onda nalazile, i tako dalje,
dok se ne doe do nonsensa. (nap. ured.)
Ezoterijska filozofija, koja Majom ( i l i iluzijom neznanja) smatra svaku
konanu stvar, mora neizostavno u istoj svetlosti gledati na svaku intrakosmiku
planetu i telo, to jest, kao neto organizovano, dakle konano. Zato se izraz "on
nastavlja od spolja ka unutra", itd., odnosi u prvom delu reenice na osvit
mahamanvantarikog perioda, i l i veliku ponovnu evoluciju nakon jedne od
potpunih periodinih razgradnji svakog sloenog oblika u Prirodi (od planete
do molekula) na njegovu krajnju sutinu i l i element; a u svom drugom delu, na
deliminu i l i lokalnu manvantaru, koja moe bi ti solama i l i ak planetarna.
Pod "centrom" se podrazumeva centar energije i l i kosmiki fokus gde
je, takozvano, "Stvaranje" i l i formacija planeta postignuto onom silom koju
56
iri, majka se razliva i rasipa; kad se saima, majka se povlai na-
zad i sabira. To daje periode Evolucije i Razgradnje, Manvantaru
i Pralaju. Zametak je nevidljiv i vatren. Koren (ravan kruga) ê hla-
dan, ali tokom evolucije i Manvantare njena odeaje hladna i zra-
ea. Vreli Dah je Otac koji prodire potomstvo Elemenata sa mno-
go lica (heterogeno), a ostavlja one sa jednim licem (homogeno).
Hladni dah je Majka koja zainje, formira, raa i prima ih nazad
na svoje grudi, da ih preuredi u Svitanje (Dana Brame, ili Man-
vantare) (. . .) "
Da bi i roka i tal aka publ i ka ovo j asni j e razumel a, mor a se rei
da Okul t na Nauka priznaje Sedam Kos mi ki h Elemenata - et i ri pot-
puno f i zi ka, a pet i ( Etar) pol umateri j al an, poto e postati v i dl j i v u
vazduhu pred kraj etvrtog Kr uga, da bi vr huns ki zavladao nad os-
t a l i m ( el ementi ma) t okom i tavog Petog Kr uga. Preostala dva su za-
sad pot puno i zvan domena ljudske percepcij e. Oni e se, meut i m,
j a v i t i kao nagovetaji t okom este i sedme Rase ovog Kruga, i postae
poznat i u estom i sedmom kr ugu t i m redom. ^^ Ti h sedam elemenata,
sa nj i hov i m bezbr oj ni m Pod-El ement i ma ( dal eko br oj ni j i m od oni h
okultisti opisuju kao I VOT, a nauka kao "energiju"; potom se odvija proces
ka spolja od iznutra, poto se kae da svaki atom u sebi sadri kreativnu
energiju boanskog daha. Otuda, nakon apsolutne Pralaje, i l i kad se pre-
postojei materijal sastoji samo odjednog Elementa, i DAH "je svuda", ova
poslednja deluje od spolja ka unutra. Nakon manje Pralaje, postoje sve ostalo
u neizmenjenom stanju, u zamrznutom stanju, da tako kaemo, nalik na Me-
sec - na prvo komeanje manvantare, planeta ih planete poinju svoje vaskr-
savanje u ivot, od iznutra ka spolja.
Interesantno je da se primeti kako se, u evolutivnom ciklusu ideja, drevna
misao, izgleda, odraava u savremenim razmiljanjima. Da l i j e g. Herbert Spen-
ser itao i prouavao indijske filozofe kad je pisao izvesne pasuse u svojim Pr-
vim Principima (str. 482), i l i ga je to nezavisni bljesak unutranje percepcije
naveo da kae napola tano, napola netano, da:
(. . .) poto je kretanje isto kao i materija, utvreno po kol i i ni (?), izgledalo bi da
promena u raspodeli materije koj u izaziva kretanje, dolazi do granice u bi l o kom
pravcu da se obavlja (?), pa t om neunitivom kretanju zato treba obrnuta raspodela.
Oigledno, uni verzal ni m, naporedo postojeim silama privlanosti i odbijanja, koj i -
ma j e, kao to smo vi del i , neophodan ri tam u svi m manj i m promenama u itavom
univerzumu, potreban je takode ri t am u cel i ni nj egovih promena - prouzrokuj ui sa-
da nemer l j i vi peri od t okom koga preovl aduj u pri vl ane sile, izazivaj ui sveopte
koncentrisanje, a potom nemerl j i vi period, t okom koga odbojne sile preovladuju, iza-
zivaj ui univerzalno irenje - naizmenina doba evolucije i razgradnje.
57
r
poznatih nauci), su naprosto uslovna preoblikovanja i aspekti JEDNOG
jedinog Elementa. Ovaj poslednji nije Etar'*, nije ak ni A'kaa, ve
njihov/zvor. Peti Element, koj i sada prilino slobodno zagovara na-
uka, nije Etar koj i je pretpostavio ser Isak Nj utn -- iako ga on zove
ti m imenom, povezavi ga verovatno u svom umu sa antikim v^^/ze-
rom, "Ocem-Majkom". Kao to Njutn to intuitivno kae:
Priroda stalno radi u krugu, stvarajui tenost od vrstih tela,
postojane stvari od nepostojanih, a nepostojane od postojanih, sup-
tilne od grubih, a grube od suptilnih. ( . . . ) Zato, recimo moda, da
su sve stvari potekle od Etra.
(Isak Njutn, Hipoteza, 1675)
italac mora da ima na umu da navedene Stance tretiraju samo
kosmogoniju naeg sopstvenog planetarnog sistema i onog stoje vid-
ljivo oko njega, nakon Suneve Pralaje. Tajna uenja, koja se odno-
se na evoluciju univerzalnog kosmosa, ne mogu se izneti, poto nj ih
ne mogu razumeti ni najvii umovi ovog doba, te izgleda da ima ve-
oma malo inicijata, ak i meu najveima, kojima je dozvoljeno da
razmiljaju o ovom predmetu. Stavie, Uitelj i otvoreno kau da ak
ni najvii an Kohani nikad nisu prodrli u misterije izvan granica
koje razdvajaju milijarde solamih sistema od "Centralnog Sunca",
kako se ono naziva. Zato, ono to je izneto, odnosi se samo na na
vi dl j i vi kosmos nakon "Noi Brame".
Pre nego to italac nastavi sa razmatranjem Stanci iz Knjige
an, koje sainjavaju osnovu ovog dela, apsolutno je neophodno da
se upozna sa nekoliko osnovnih koncepcija to ine temelje i
proimaju itav sistem mi sl i koj i je ponuen njegovoj panji. Ti h
osnovnih ideja ima mal i broj i od njihovog jasnog razumevanja za-
visi razumevanje svega to sledi; zato nije potrebno izvinjenje to
Kako god da fizika nauka gleda na taj predmet, okultna nauka je veko-
vima pouavala da je A'kaa - iji je Etar najgrublji oblik - peti univerzalni
kosmiki princip (kome odgovara ljudski Manas) - kosmika, sjajna, hladna,
plastina materija, propustljiva za toplotne zrake, kreativna po svojoj fizikoj
prirodi, korelativna u svojim najgrubljim aspektima, neizmenljiva u svojim
viim principima. U tom stanju se naziva Pod-Koren; a u spoju sa zraeom
toplotom, ona vraa "mrtve svetove u ivot." U svom viem aspektu ona je
Dua Sveta; u svom niem ~ UNITITELJ.
58
se italac poziva da se najpre zblii sa njima, pre nego to ude u po-
drobno itanje samog dela.
Tajna Doktrina utvruje t r i osnovne postavke: -
(a) Jedan Sveprisutni, Veni, Bezgranini i Neizmenljivi PRINCIP
o kome je svako razmiljanje nemogue, poto on prevazilazi mo
ljudskih predstava i moe se samo uni zi ti bi l o kakvim ljudskim is-
kazom i l i poredenjem. On je van opsega i domaaja mi sl i - po re-
cima Mandukja Upaniade, "nezamisliv i neizreciv".
Da bismo te ideje ui ni l i jasnijim itaocu, upoznaemo ga sa po-
stulatom da postoji jedna apsolutna Stvarnost koja prethodi svim is-
poljenim, uslovljenim postojanjima. Taj Beskonani i Veni Uzrok
- maglovito formulisan kao "Nesvesno" i l i "Nespoznatljvo" savre-
mene evropske filozofije - beskoreni je koren "svega to je bilo, je-
ste, ih e ikad bi t i . " On je, naravno, lien svih atributa i sutinski ne
stoji ni u kakvom odnosu prema ispoljenom, konanom Bi u. To je
"Bi vstvo" pre nego Bie (na sanskritu. Sat) i izvan je svih misli i l i
razmiljanja.
To "Bivstvo" je u Tajnoj Doktri ni simbolizovano u dva aspekta:
sa jedne strane, apsolutnim apstraktnim Prostorom, koj i predstavlja
golu subjektivnost, jednu stvar koju nijedan ljudski um ne moe ni
da iskljui ni iz jedne zamisli, ni t i daje sam poj mi; sa druge strane,
apsolutnim apstraktnim Kretanjem, koje predstavlja Neuslovljenu
Svest. ak su i nai zapadnjaki mislioci pokazali da nam je Svest ne-
shvatljiva nezavisno od promene, a kretanje najbolje simbolizuje pro-
menu, njenu sutinsku karakteristiku. Ovaj poslednji aspekt jedne
Stvarnosti takode je simbolizovan terminom "Vel i ki Dah", simbo-
l om dovoljno slikovitim da mu ne treba dalje objanjenje. Tako je,
otud, prvi osnovni aksiom Tajne Doktrine to metafiziko Jedno Ap-
solut-Bivstvo - koje konana inteligencija simboliki prikazuje kao
teoloko Trojstvo.
Prouavaocu, meutim, moe pomoi ako se ovde iznese jo ne-
koliko daljih objanjenja.
Herbert Spenser je odskora toliko modifikovao svoj agnosticizam
da tvrdi kako priroda "Prvog Uzroka"'^, koj i okultisti, loginije, iz-
"Prvi " neizbeno pretpostavlja neto to je "prvo roeno", "prvo u vre-
menu, prostoru i po rangu" - i zato konano i uslovljeno. "Prvi " ne moe biti
59
vode i z "Bezuzronog Uzr oka" , "Venog", i "Nespoznat l j i vog", mo-
e s u t i ns ki b i t i i st a kao i pr i r oda Svest i koj a i z v i r e unut ar nas:
ukrat ko, daj e i mpersonal na stvarnost koj a pr oi ma kosmos i st i no-
umen mi s l i . Taj napredak sa nj egove strane dovodi ga veoma bl i z u
ezot eri j ski m i vedant i ns ki m nael ima. ' ^
Par abr am ( J edna St varnost , Aps ol ut ) j e pol j e Aps ol ut ne Sve-
st i , t o j est , one Sutine koj a j e van s vi h odnosa sa us l ov l j e ni m po-
stojanjem i i j i j e us l ovni s i mbol svesno postojanje. A l i , kad j e dnom
u mi s l i ma pr eemo t u ( za nas) Aps ol ut nu Negaci j u, poj avl j uj e se
dual nost u kont rast u Duha ( i l i svesti) prema Ma t e r i j i , Subj ekta pre-
ma Obj ekt u.
Na Du h ( i l i svest) i Mat er i j u, meut i m, treba gl edat i ne kao na
nezavisne stvarnosti, ve kao na dva l i ca i l i aspekta Apsol ut a (Para-
bram), k o j i t vore osnovu usl ovl j enog Bi a, bi l o subj ekt i vnog bi l o
obj ekt i vnog.
Smatraj ui t u met af i zi ku t r i j adu Kor e nom i z koga pot i e svo is-
polj avanj e, v e l i k i Dah uzi ma obl i k prekosmi ke zami s l i . On j e fons
et ortigo* sile i s vi h i ndi v i dua l ni h svesti, i on obezbeuj e vodeu
i nt el i genci j u u prostranoj shemi kos mi ke Evol uci j e. Sa druge stra-
ne, pr ekos mi ka koren-supstanca (Mulaprakriti) predst avl j a onaj
aspekt Aps ol ut a k oj i l ei u osnovi svi h obj ekt i vni h ni voa Pri rode.
Ba kao to j e Prekosmi ka Zami sao kor en cel okupne i ndi vi du-
alne svesti, tako j e Prekosmi ka Supstanca temelj materij e u r azni m
stepenima njene diferencij acij e.
Odatl e e b i t i oi gl edno daj e kontrast i zmeu t a dva aspekta Ap -
soluta sutinski za postojanje "I spol j enog Uni ver zuma" . Po strani od
Kos mi ke Supstance, Kos mi ka Zamisao se ne bi mogl a i spol j i t i kao
i ndi vi dual na svest, poto j edi no pomou materi j al nog nosi oca' ' svest
izranj a kao "Ja sam Ja", pos t oj e neophodna f i zi ka osnova da f oku-
apsolutan, jer je ispoljavanje. Zato, zapadnjaki okultizam zove Apstraktno
Sve "Bezuzronim Jednim Uzrokom", "Beskorenim Korenom" i ograniava
"Prvi Uzrok" na Logos, u znaenju koji Platon daje ovom izrazu.
Vidi etiri odlina predavanja o Bhagavad Giti g. Suba Roua (Subba Row),
Teozof, februar 1887.
* (Lat.) - izvor i poreklo, (nap. prev.)
1 9
Zvanom na sanskritu: "Upadhi".
60
sira zrak Univerzalnog Uma na odreeni stupanj sloenosti. Opet, po
strani od Kosmike zamisli, Kosmika Supstanca bi ostala prazna ap-
strakcija iz koje ne bi moglo proizai nikakvo pojavljivanje svesti.
"Ispoljeni Univerzum" je zato proet dualnou, koja je, tako re-
i, sama sutina njegovog pre-postojanja kao "ispoljavanja".
Al i , ba kao to su suprotni polovi, subjekat i objekat, duh i mate-
rija, samo aspekti Jednog Jedinstva u kome su sintetizovani, tako i
u ispoljenom univerzumu postoji "t o" to povezuje duh sa materijom,
subjekat sa objektom.
To neto, u ovom trenutku nepoznato zapadnjakoj misli, okultisti
nazivaju Fohat. To je most koj i m su "Ideje", koje postoje u "Boan-
skoj Mi s l i " , utisnute na kosmiku susptancu kao "zakoni Prirode."
Fohat je zato dinamika energija Kosmike Zamisli, i l i , gledano sa
druge strane, on je inteligentni posrednik, usmeravajua mo nje-
nog ispoljavanja, "Boanska Misao" preneta i uinjena ispoljenom
pomou an Kohana,'^" arhitekata vidlj ivog Sveta. Tako od Duha,
i l i Kosmike zamisli, dolazi naa svest, od Kosmike Supstance ne-
kol i ko prenosnika u koj ima je ta svest individualizovana i postie
samosvest i l i reflektivnu svest dok je Fohat, u svojim raznovrsnim
ispoljavanjima, tajanstvena karika izmeu Uma i Materije, oivlja-
vajui princip koj i elektrifikuje svaki atom u ivot.
Sledei saetak dae jasniju ideju itaocu.
(1.) APSOLUT; Parabram Vedantina, i l i jedna Stvarnost, SAT, ko-
ji je, kako kae Hegel, i Apsolutno Bie i Nebie.
(2.) Prvo ispoljavanje, impersonalni, i u filozofiji, neispoljeni
Logos, prethodnik "ispoljenog". To je "Prvi Uzrok", "Nesvesno"
evropskih panteista.
(3.) Duh-materija, IVOT; "Duh Univerzuma", Purua i Prakriti,
i l i drugi Logos.
(4.) Kosmika zamisao, MAHAT i l i inteligeficija, Univerzalna Du-
a Sveta; kosmiki Noumen Materije, osnova inteligentnih delo-
vanja Prirode i u Prirodi, takode nazvan MAHA BUDDHI.
JEDNA STVARNOST; njeni dualni aspekti u uslovljenom univer-
zumu.
Dalje, Tajna Doktrina potvruje: -
20
Zvani u hrianskoj teologiji: Arhandeli, Serafimi itd., itd.
61
(b) Venost Univerzuma in toto* kao beskrajnu ravan; perio-
dino "igralite bezbrojnih Univerzuma koj i se neprekidno ispolja-
vaju i nestaju", zvanih "ispoljavajue zvezde" i "iskre Venosti." "Ve-
nost Hodoasnika"'^' je kao treptaj Oka Samo-Postojanja {Knjiga
an). "Pojava i nestanak Svetova je kao redovan talasni rast i opa-
danje, plime i oseke" ( vi di Deo I I , "Dani i Noi Brame").
Ova druga tvrdnja Tajne Doktrine oznaava apsolutnu univer-
zalnost tog zakona periodinosti, plime i oseke, opadanja i nadola-
enja, koj i je fizika nauka posmatrala i zabeleila u svim oblastima
prirode. Smene Dana i Noi , i vota i Smrti, Spavanja i Buenja
su, zapravo, tako uobiajene, tako savreno univerzalne i bez izu-
zetka, daje lako razumeti kako se u njima vi di osnovni zakon uni -
verzuma.
tavie, Tajna Doktrina nas ui: -
(c) Svaka Dua je bazino identina sa Univerzalnom Nad-Du-
om, koja je sama jedan aspekt Neznanog Korena, a hodoasnitvo
je obavezno za svaku Duu - koja je njena iskra - kroz ciklus I n-
karnacija ( i l i "Neophodnosti") u skladu sa Ci kl i ki m i Kar mi ki m
zakonom, tokom itavog trajanja. Drugim recima, nijedan isto duhov-
ni Budi (boanska Dua) ne moe imati nezavisno (svesno) postojanje
pre nego stoj e iskra, koja je izala iz iste Sutine Univerzalnog
estog principa - i l i NAD-DUE, {a) prola kroz svaki elementalni ob-
l i k pojavnog sveta te Manvantare i (b) stekla individualnost, najpre
prirodnim impulsom, a potom naporima koje sama ulae i pronalazi
(zauzdanim njenom Karmom), uspinjui se tako kroz sve stupnjeve
inteligencije, od najnieg do najvieg Manasa (uma), od minerala i
biljaka do najsvetijih arhanela (Dani Buda). Stoerna doktrina ezo-
terijske filozofije ne priznaje da ovek ima privilegije i l i posebne da-
* (Lat.) - u celini. (nap. prev.)
"Hodoasnik" je naziv dat naoj Monadi (dva u jednom) tokom njenog
ciklusa inkarnacija. To je j edini besmrtni i veni princip u nama, budui daje
nerazdvojni deo jedinstvene celine - Univerzalnog Duha, iz koga isijava i u
koga biva apsorbovan na kraju ciklusa. Kad je reeno da isijava iz jednog
duha, neminovno je upotrebljen nespretan i netaan izraz, jer nema
odgovarajue reci na engleskom. Vedantini to zovu Sutratma (Nit-Dua), ali
se njihovo objanenje, takoe, donekle razlikuje od objanjenja okultista; da
objasne u emu je razlika, meutim, ostavljeno je samim vedantinima.
62
rove, osim onih koje je zadobio svojim sopstvenim Egom, pomou
l i ni h napora i zasluga, kroz dugi niz metamorfoza i reinkarnacija.
Zato Indusi kau da je Univerzum Brama i Brama, j er je Brama u
svakom atomu univerzuma, budui da su est principa Prirode re-
zultat - raznovrsno diferencirani aspekti - onog SEDMOG i KRAJNJEG,
jedine stvarnosti u Univerzumu, bilo Kosmikom i l i mikrokosmikom;
takode, zato na psihike, duhovne i fizike penuutacije, na planu is-
poljavanja i oblika, estog (Brame, nosioca Brame) metafizikom
antifrazom gledaju kao na iluzorne i l i majavike. Jer, iako je koren
svakog atoma pojedinano i svih oblika kolektivno, taj sedmi prin-
cip i l i jedina Stvarnost, ipak, u svom ispoljenom privremenom po-
javljivanju, nije nita vie od prolazne iluzije naih ula ( vi di , radi
jasnije definicije, dodatak "Bogovi, Monade i At omi " i takode "Teo-
fanija", "Bodisatve i Reinkarnacija", i td. , itd.).
U svojoj apsolutnosti. Jedan Princip u svoja dva aspekta (Para-
bramam i Mulaprakriti) je bespolan, neuslovljen i vean. Njegovo pe-
riodiko (manvantariko) isijavanje - i l i primalno zraenje - takode
je Jedno, dvopolno i pojavno konano. Kad to zraenje, u svom obrta-
nju, isijava zrake, sva njegova zraenja su takode dvopolna, da bi po-
stala muki i enski principi u svojim niim aspektima. Nakon Pralaje,
bilo da se radi o velikoj i l i maloj Pralaji (ova poslednja ostavlja svet
u status quo*^^), prvo to se ponovo budi za aktivni ivot je tvora-
ka A' kaa, Otac-Majka, Duh i Dua Etra, i l i ravan na povri ni
Kruga. Prostor se naziva "Maj kom" pre svoje kosmike aktivnosti, a
Ocem-Majkom u prvom stepenu ponovnog buenja ( vi di komenta-
re, Stanca I I ) . U kabali je to takode Otac-Majka-Sin. Al i , dok su u
istonjakom uenju oni Sedmi Princip ispoljenog Univerzuma, i l i
njegov "Atma-Budi-Manas" ( Duh, Dua, Inteligencija), trijada koja
se grana i deli na sedam kosmikih i sedam ljudskih principa, u za-
padnjakoj kabali hrianskih mistika to je Trijada i l i Trojstvo, a kod
njihovih okultista, muko-enski Jehova, Jah-Havah. U tome je sva
22
(Lat.) - neizmenjeno stanje, (nap. prev.)
U status quo ne ostaju fiziki organizmi, a jo manje svi njihovi fiziki
principi, tokom velikih kosmikih ih ak i solamih pralaja, ve samo njihove
akaike ih astralne "fotografije". Ali, tokom manjih pralaja, kad ih jednom pre-
krije "No", planete ostaju netaknute, iako mrtve, kao to ogromne ivotinje,
zarobljene i zamrznute u polarnom ledu, ostaju iste vekoviraa.
63
razlika izmeu ezoterijskih i hrianskih troj stava. Mi st i ci i filozofi,
panteisti Istoka i Zapada, sintetiu svoju trijadu pre stvaranja u isto
boansku apstrakciju. Pravoslavci je antropomorfizuju. Hiranjagarba,
Hari i ankara - tri lica ispoljavajueg "Duha Vrhunskog Duha" (ime
pod kojim Pritivi - Zemlja - pozdravlja Vinua u svom prvom Avataru)
- isto su metafizike apstraktne osobine formiranja, ouvanja i uni-
tenja, i predstavljaju tri boanske Avate (bukvalno, hipostaze) onoga
to "ne nestaje sa stvorenim biima" ( i l i Ajuta*, ime Vinua) dok
pravoslavni hrianin razdvaja svoje lino stvaralako Boanstvo na
t r i linosti Trojstva, i ne priznaje neko vie Boanstvo. U okultiz-
mu, to trojstvo je apstraktni Trougao, kod pravoslavnih, savrena
Kocka. Na kreativnog Boga, i l i na sloene bogove, istonjaka filo-
zofija gleda kao na Brantidaranatah - "lano razumevanje", neto
"zamiljeno, zbog varlj ivih pojavnosti, kao materijalni oblik", i ob-
janjeno kao da se die iz varljive zamisli egoistine line i ljudske
Due ( nii peti princip). To je divno izraeno u novom prevodu Vi-
nu Purane. "Taj Brama, u svojoj celovitosti, sutinski ima izgled
Prakriti, i evoluirani i neevoluirani ( Mulaprakriti), a takode i aspekt
Duha i aspekt Vremena. Duh, o dvoroeni, je vodei izraz Vrhun-
skog Brame.^^ Sledei je dvostruki aspekt - Prakriti, i evoluiran i
neevoluiran, a vreme je poslednji." U orfikoj teogoniji Kronos je,
takode, pokazan kao daje stvoreni bog i l i inilac.
Na tom stupnju ponovnog buenja Univerzuma, sveti simboli-
zam ga predstavlja kao savreni Kr ug sa ( korenskom) takom u
Centru O- Taj znak je bio univerzalan, zato ga nalazimo i u kabali.
* Ajuta (sanskrit) - trajno i nepropadljivo; neunitivo i neprolazno. Ovi at-
ributi se obino pripisuju Brami, ali koriste se i za Vinua, odnosno, Krinu.
(nap. ured.)
Zato Spenser - koji, kao i Sopenhauer i Fon Hartman, samo odraava je-
dan aspekt starih ezoterikih filozofa i zato svoje itaoce vodi na sumornu oba-
lu agnostikog oajanja - sa potovanjem formulie veliku misteriju:
( . , .) to to istrajava neizmenljivo po kol i i ni , ali uvek promenl j i vog obl ika, u ov i m
ul ni m poj avlj ivanj ima koja nam Uni verzum predstavlja, jeste j edna neznana i ne-
spoznatljiva mo, za koj u smo prisil j eni da priznamo da nema granica u prostoru i da
nema ni poetka ni kraja u vremenu.
Jedino smela teologija - nikako nauka i l i filozofija
krajno i razotkrije Neizmemo i Nespoznatljivo.
trai da izmeri Bes-
64
%
Meutim, zapadnjaka kabala, koja je sada u rukama hrianskih mi -
stika, potpuno ga ignorie, iako je on jasno pokazan u oharu. Ti sek-
tai poinju od kraja i prikazuju - kao simbol Kosmosa pre stvaranja
- ovaj znak 0^ nazivajui ga "Sjedinjenjem Rue i Krsta", vel i ku
misteriju okultnog stvaranja, odatle ime Rosicrucians (Ruin Krst)!
Meutim, kako se moe prosuditi iz najvanijeg, kao najpozna-
t i j i simbol rozenkrojcera figurira neto to do danas nisu razumeli
ak ni savremeni mistici. To je simbol "Pelikana" koj i je rastvorio
svoje grudi da bi nahranio sedam ptia - pravo vjeruju Bratstva ru-
inog krsta i direktni proizvod Tajne Doktrine Istoka. Brama (neu-
tralni) se zove Kalahansa, to znai, kako objanjavaju zapadnjaki
orijentalisti, Veni Labud i l i guska ( vi di Stancu I I I , Komentar 8), a
to se odnosi na Bramu, Tvorca. Tako je izala na videlo velika gre-
ka: Brama (neutralni) je taj na koga se odnosi da je Hansa-vahana
(Onaj koj i koristi labuda kao svoje Vozilo), a ne Brama Tvorac, ko-
ji je pravi Kalahansa, dok je Brama (neutralni) hamsa, i "A-hamsa",
kako e bi t i objanjeno u Komentaru. Neka se shvati da termi ni
Brama i Parabramam nisu ovde upotrebl j eni zato to pripadaju
naoj ezoterijskoj nomenklaturi, ve naprosto zato to su bl i i pro-
uavaocima na Zapadu. Oba su savreni ekvivalenti naih jedan, tri
i sedam samoglasnikih termina, koj i oznaavaju JEDNO SVE i Jedno
"Sve u svemu".
Takve su osnovne koncepcije na kojima poiva Tajna Doktrina.
Nije mesto da se ovde ulazi u bilo kakvu odbranu i l i dokaz njima
svojstvene razumnosti, ni t i mogu da se zaustavljam kako bi h poka-
zala da su oni, zapravo, sadrani - iako esto u varlj ivom ruhu - u
svakom sistemu mi sl i i l i filozofije koj i zasluuje to ime.
Kad italac jednom pone da ih jasno razumeva i shvati svetlost
koj u oni bacaju na svaki problem ivota, za njega vie nee bi t i po-
trebno da se oni opravdavaju, jer e mu njihova istina bi t i tako oi-
gledna kao sunce na nebu. Prelazim, zato, na temu Stanci, onako
kako su iznete u ovom tomu, dajui njihov osnovni nacrt. Nadam se
da u zadatak prouavaoca uiniti lakim tako to u mu u nekoliko
reci izneti optu koncepciju koja se tu objanjava.
65
STANCA I . Istorija kosmike evolucije, kako j e praena u Stan-
cama, je, da tako kaemo, apstraktna algebarska formula te Evolu-
cije. Otuda prouavalac ne srne oekivati da e tu nai izvetaj o
svim stupnjevima preobraaja koj i se odvijaju izmeu prvi h poe-
taka "Univerzalne" evolucije i naeg dananjeg stanja. Bi l o bi ne-
mogue dati takav jedan izvetaj, isto kao to bi ljudima bi l o nera-
zumljivo da pojme ak i prirodu nivoa postojanja odmah do ovog
na koj i j e, u ovom trenutku, njihova svest ograniena.
Stance, zato, daju jednu apstraktnu formulu koja se moe prime-
ni t i , mutatis mutandis, na svu evoluciju: na evoluciju nae siune
Zemlje, evoluciju lanca planeta kome pripada Zemlja, na solami Uni -
verzum kome taj lanac pripada i tako dalje, u uspinjuoj razmeri,
dok um ne posrne i ne bude potpuno iscrpljen od napora.
Sedam Stanci, datih u ovom tomu, predstavljaju sedam lanova
apstraktne formule. Oni se odnose na, i opisuju, sedam vel i ki h stup-
njeva procesa evolucije, o kojima se u Puranama govori kao o "Se-
dam Stvaranja", a u Bibliji kao o "Danima" stvaranja.
Prva Stanca opisuje stanje JEDNOG SVEOPTEG tokom Pralaje, pre
prvog komeanja iznova probuenog ispoljavanja.
Misao trenutno pokazuje da se takvo stanje moe samo simboli-
ki predstaviti; opisati ga nije mogue. A ne moe se ni simboliki
predstaviti drugaije nego u negativima, poto je to stanje Apsolu-
tnosti po sebi, ono ne moe da ima nijednu od onih specifinih oso-
bina koje nam slue da opiemo objekte u pozi t i vni m termi ni ma.
Otuda se to stanje moe samo sugerisati negativima svih onih naj-
apstraktnijih osobina koje lj udi vie oseaju nego poimaju, kao naj-
dalje granice koje dosee njihova mo shvatanja.
Stanje opisano u STANCI I I je, za zapadnjaki um, gotovo identino
sa oni m koje je pomenuto u prvoj Stanci, tako da bi bi l a potrebna
posebna rasprava da se izrazi ideja u emu se one razlikuju. Otuda
se mora ostaviti i nt ui ci j i i vi i m sposobnostima itaoca da pojme,
onol iko kol i ko su u stanju, znaenje alegorinih reenica koje su
upotrebljene. Zaista se mora zapamtiti da se sve Stance pozivaju
66
pre na unutranje sposobnosti nego na uobiajeno razumevanje
fizikog mozga.
STANCA I I I opisuje ponovno buenje Univerzuma u ivot nakon
Pralaje. Ona slika izranjanje "Monada" iz njihovog stanja utonu-
losti u JEDNO, najranije i najvie stanje u formiranju "svetova", gde
je termin "Monada" ono to se moe primeniti podjednako i na naj-
vei solami sistem i najsitniji atom.
STANCA I V pokazuje diferencijaciju "Zametka" Univerzuma u
sedmostruku hijerarhiju svesnih Boanskih Moi , koje predstavlja-
ju aktivna ispoljavanja Jedne Vrhunske Energije. One su vajari, ob-
likovaoci i, konano, tvorci celokupnog ispoljenog Univerzuma, u
j edinom smislu u kome je ime "Tvorac" pojmljivo; one ga infor-
miu i vode, one su inteligentna Bia koja prilagodavaju i kontro-
liu evoluciju, otelovljujui u sebi ona ospoljavanja JEDNOG ZAKONA
koj i mi znamo kao "Zakone Prirode".
Generiki, one su poznate kao an Kohani, iako svaka od raz-
nih grupa ima svoju sopstvenu oznaku u Tajnoj Doktri ni .
O t om stanju evolucije se u indijskoj mi t ol ogi j i govori kao o
"Stvaranju" Bogova.
U STANCI V opisan j e proces formiranja sveta: - prvo, difuzna
Kosmika Materija, potom di vl j i "vrt l ozi ", prvi stadijum u formira-
nju magline. Ta maglina se kondenzuje i, nakon prolaska kroz raz-
novrsne preobraaje, formira Solami Univerzum, planetarni lanac,
i l i jednu planetu, u zavisnosti od sluaja.
Na naredna stanja u formiranju "Sveta" ukazano j e u STANCI V I ,
koja dovodi evoluciju takvog jednog sveta u njegov etvrti vel i ki
period, koj i odgovara periodu u kome mi sada ivimo.
67
STANCA V I I sadri istoriju, pratei silazak ivota do pojave o-
veka; i time zakljuuje prvi tom Tajne Doktrine.
Razvoj "oveka" od njegove prve pojave na ovoj zemlji, u ovom
ciklusu, do stanja u kome ga sada nalazimo bie predmet drugog
toma.
NA POME NA
Stance koje sainjavaju tezu svakog odeljka prenete su potpuno
prevedene na savremeni j ezi k, j er bi bi l o vie nego beskorisno jo
vema oteavati predmet uvodei arhainu frazeologiju originala, sa
njenim zbunjujuim stilom i recima! Dati su izvori iz kineskih, t i -
betanskih i sanskritskih prevoda izvornih (na senzaru) komentara i
napomena na Knj i gu A N - koj i su ovde prvi put prevedeni na je-
dan evropski jezik. Skoro da i ne treba rei da su ovde navedeni sa-
mo delovi sedam Stanci. Kad bi bile objavljene u potpunosti, one bi
bile nerazumljive za sve osim za nekolicinu najviih okultista. A ne-
ma nikakve potrebe da uveravamo itaoca da ni pisac, i l i bolje ree-
no, skromni zapisiva, ne razume te zabranjene pasuse nita bolje
od najveeg broja neupuenih. Da bi se olakalo itanje i izbeglo su-
vie esto pozivanje na fusnote, mi sl i l i smo daje najbolje da stopi-
mo tekst i napomene, koristei sanskritska i isto tibetanska imena,
a gde god se to nije moglo izbei, preferirali smo da damo originale.
Ti m vie to su pomenuti termini svi prihvaeni kao sinonimi, koj i
se koriste samo izmeu Uitelja i njegovih uenika (ela).
Zato, kad bi neko hteo da prevede na engleski, koristei samo
sutinske i tehnike izraze koj i su upotrebljeni u jednoj od tibetan-
skih i senzar verzija. Stih 1 bi glasio: "Tho-ag u Zhi-gyu spavalo je
sedam Khorlo-a. Zodmanas zhiba. Svo Nyug grudi. Konch-hog nije;
Thyan-Kam nije; Lha-Ckohan nije; Tenbrel Chungyi nije; Dharma-
kayaje nestala; Tgenchang nije postao; Bamang i Ssa u Ngovonyidju;
samo Tho-og Yinsin u noi Sun-chan-a i Yong-grub (Parinishpa-
nna)" itd., itd., to bi zvualo kao ista Abrakadabra.
68
Kako je ovo delo napisano da uputi prouavaoce okultizma, a ne
za dobrobit filologa, moemo uspeno da izbegnemo te strane iz-
raze kad god je to mogue uiniti. Ostavljeni su samo neprevodljivi
termini, nerazumljivi ukoliko se ne objasni njihovo znaenje, ali su
svi takvi termini dati u njihovom sanskritskom obliku. Nepotrebno
je podseati itaoca da oni, u skoro svim sluajevima, predstavljaju
kasni stadijum tog jezika i pripadaju Petoj Korenskoj Rasi; Sanskrit,
kao to se sada zna, Atlantiani nisu govorili, i najvei broj filo-
zofskih termina, korienih u indijskim sistemima iz perioda posle
dogaaja iz Mahabharate, ne nalaze se u Vedama, ni t i ih sreemo u
izvornim Stancama, u kojima nalazimo samo njihove ekvivalente.
itaoca koj i nije teozof jo jednom pozivamo da sve to sledi, ako
eli, posmatra kao bajku, u najboljem sluaju, kao jo jednu od ne-
dokazanih pretpostavki SANJARA, a u najgorem aluaju, kao jednu od
hipoteza dodatih mnogim naunim hipotezama prolosti, sadanjo-
sti i budunosti, nekih odbaenih, i drugih koje se j o dre. Ona ni
u kom smislu nije gora od mnogih takozvanih naunih teorija, a u sva-
kom sluaju je u mnogo veoj meri filozofska i verovatna.
to se tie obimnih objanjenja i komentara koj i su potrebni, fiis-
note su date na uobiajen nain, dok su reenice koje e se komen-
tarisati oznaene ciframa. Dodatni materijal nai ete u poglavljima
o simbolici koja formiraju Deo I I , kao i u Delu I I I , a one esto sadr-
e vie informacija nego sam tekst.
69
I
KNJIGA I D E O I
KOSMICKA EVOLUCIJA
SEDAM STANCI (PREVEDENIH) SA KOMENTARIMA
IZ
TAJNE KNJIGE D A N
Ni Neto ni Nita nije postojalo; tamo svetlog horizonta
Ne bese, ni prostranog baldahina neba na vi si ni .
ta je pokrivalo sve? ta ga je titilo? ta zaklanjalo?
Bese li to neizmemi ambis vode?
Ne bese smrti ~ pa ipak ne bese ni nieg besmrtnog
Ne bese granice izmeu dana i noi;
Jedno disae bez daha, samo,
Jer nieg drugog osim Toga ne bese.
Bi l a je tama, i sve isprva bese pokriveno
U dubokoj t mi ni - okean bez svetlosti -
Zametak to jo uvek lei skriven u ljusci,
Iznie, jedna priroda, iz arke topline.
Ko zna tu tajnu? Ko j u j e objavio ovde?
Otkuda, otkuda ova mnogostruka tvorevina nie?
Sami Bogovi kasnije uoe u postojanje -
Ko zna odakle ova velika tvorevina izniknu?
To, odakle svo ovo veliko stvaranje doe.
Da l i j e Njegova volja stvorila i l i j e bila nema.
Naj vii Mudrac koj i je na najviem nebu,
On to zna - i l i moda ak ni On ne zna.
Zurei u venost. . .
Pre nego to osnove Zemlje behu poloene,
Ti bese. A kad plamen podzemni
Saee svoj zatvor i prodere okvir . . .
Ti e i dalje bi ti kakav bese i ranije
I nee znati za promenu i kad vremena ne bude vie.
O! beskrajna mish, boanska VENOSTI .
K O S MI C K A E V OL UC I J A
U sedam stanci prevedenih iz Knjige an
STANCA I
1. V E N I R ODI TELJ UMOT AN U SVOJ E UV E K NEVI DLJ I VE ODEDE Z A-
SPAO J E JO J EDNOM NA SEDAM VENOSTI.
2. VR EMENA NE BEE, JER LEAE USNULO U BESKRAJNIM NEDRI MA
TRAJANJA.
3. UNI VERZALNOG UMA NE BEE, JER NE BEE A H - H I DA GA SADRE.
4. S E DA M PUTEVA KA BLAENSTVU NE BEE. V E L I K I H UZ R OKA PAT-
NJ E NE BEE, JER NE BEE NIKOG DA IH PROIZVEDE I BUDE ZAROBLJEN
NJIMA.
5. JEDEMO J E T A MA I SPUNJ AVALA BESKR AJ NO SVE, JER OTAC, MAJ KA
I SIN su JO J EDNOM I Z NOVA B I L I J EDNO, A SI N SE NI J E JO PR OBUDI O ZA
NOVI TOAK I , SHODNO TOME, ZA SVOJE HODOAE.
6. SEDAM UZVI ENI H GOSPODA I SEDAM I STI NA PRESTALI SU DA
POSTOJE, I U NI V E R Z U M, SI N NUNOS TI , UTONUO JE U PAR ANI PANU D A
BI BI O I Z DA HNUT OD ONOG TO J ESTE, A I PAK NI J E. NI T A BEE.
7. SA UZ R OC I MA POSTOJ ANJ A BI LO J E SVRENO; VI DLJ I VO KOJ E BEE
I NEVI DLJ I VO KOJ E JESTE POI VAHU U VENOM NE- BI U, J EDNOM BI U.
8. S A M, J EDAN OBL I K POSTOJ ANJ A PR OTEZAO SE BEGR ANI NO, BES-
KR AJ AN, BEZ UZ R OKA, U SNU BEZ SNOVA; I IVOT JE PULSIRAO NESVE-
STAN u UNIVERZALNOM PROSTORU, KROZ TO SVE- PR I SUSTVO, KOJE
OPAA " O T V O R E NO O K O " D A N G ME .
9. A L I , GDE BEE DANG MA KAD J E ALAJ A UNI VER Z UMA BI LA U PA-
RAMARTI , A ANUPADAKA BEE VELI KI TOAK?
73
STANCA I I
1. . . . G D E BE HU GRADITELJI, BLISTAVI SINOVI OSVITA MA NV A NT A -
RE? . . . U NEZNANOJ TAMI, U NJIHOVOJ A H - H I PAR ANI PANI , PRO-
IZVOAI OBLIKA IZ NE-OBLIKA - KOREN SVETA - D E V A MA T R I I
SVABHAVAT, POIVAHU U BLAENSTVU NE-BIA.
2. . . . G D E JE BILA TIINA? G D E UI DA JE OSETE? N E ! N I J E BILO
NI TIINE NI Z V UKA ; NIEG SEM NEPRESTANOG VENOG DAHA, KOJI NE
ZNA SEBE.
3. AS JO NIJE KUCNUO; ZRAK JO NIJE BLJESNUO U Z AMETAK;
MATRI PADMA JO NIJE NABREKLA.
4. NJ ENO SRCE JO NE BESE OTVORENO DA UDE JEDAN ZRAK, DA ZA-
TI M PADNE, KAO TRI U ETI RI , U KRI LO MAJ E.
5. SEDAM SINOVA NE BEHU JO ROENI IZ TKI VA SVETLOSTI. J EDI NO
TAMA BESE OTAC-MAJ KA, SVABHAVAT, I SVABHAVAT BESE U TAMI .
6. NJ I H DVOJE SU ZAMETAK, A ZAMETAK JE JEDNO. UNI VER Z UM JO
UVEK BEE SAKR I VEN U BOANSKOJ MiSLI I BOANSKIM NE DR I MA . . . .
STANCA I I I
1. . . . POSLEDNJ A VIBRACIJA SEDME VENOSTI TREPERI KROZ BES-
KRAJ NOST. MA J K A OTI E, I REI SE OD I Z NUTR A KA SPOLJ A KAO PU-
POLJ AK LOTOSA.
2 . V I BR AC I J A HI TA UNAOKOL O, DODI R UJ UI SVOJ I M B R Z I M K R I L I MA
ITAV UNI V E R Z UM I ZAMETAK KOJI BORAVI U TAMI: TAMI KOJA DIE NAD
US NUL I M V O D A MA I VOTA. . . .
3. " T A M A " Z R AI SVETLOST, A SVETLOST I SPUTA J EDAN USAMLJ ENI
ZRAK U VODE, U PONORE MAJKE. TAJ ZRAK PRODIRE KROZ DEVIANSKO
J AJ E; Z R AK NAGONI TO VENO JAJE DA UZDRHTII ISPUSTI NE-VENI ZA-
METAK, KOJI SE ZGUNJAVA U JAJE SVETA.
74
Sedam Stanci
4. POTOM TRI PRELAZI U ETI RI . SJAJNA SUTINA POSTAJE SEDAM
I ZNUTRA, SEDAM SPOLJA. BLISTAVO JAJE, KOJE JE U SEBI TRI , ZGRUAVA
SE I IRI, U MLENO BELI M UGRUCIMA, KROZ PONORE MAJ KE, KOREN
KOJ I RASTE U DUBI NAMA OKEANA I VOTA.
5. KOR EN OSTAJE, SVETLOST OSTAJE, UGRUCI OSTAJU, A JO UVEK
JE OEAI HOU JEDNO.
6. KOR EN I VOTA BEE U SVAKOJ KAPI OKEANA BESMRTNOSTI , A
OKEAN BEE SJAJNA SVETLOST, KOJA BEE VATRA, TOPLOTA I KRETANJE.
T A M A I EZ NU I NE BI J E VI E. O N A NESTADE U SVOJOJ SOPSTVENOJ SU-
T I NI , TELU VATRE I VODE, I LI OCA I MAJKE.
7. GLE, O L A NU! SJAJNO DETE DVOJSTVA, NEUPOREDIVA BLISTAVA
SLAVA: SJAJNI PROSTOR, SI N TAMNOG PROSTORA, KOJ I J E IZRONIO I Z
DUBI NA VELI KI H TAMNI H VODA. TO J E OEAI HOU MLAI , * * ON IJA
SJAJNO KAO SUNCE; ON JE ZASLEPLJUJUI BOANSKI Z MAJ MUDROSTI ;
J EDAN J E ETI R I , A ATUR UZ I MA U SEBE T R I , ' I TO SJ EDI NJ ENJ E
PR OI Z VODI SAPTU, U KOME SU SEDAM KOJ I POSTAJ U T R I DA S A ( I L I R O-
J EVI I MNOTVA) . G L E DA J KA KO PODI E VEO I R AZMOTAVA GA OD I S-
TOKA KA ZAPADU. ON Z ATVAR A ONO TO J E GORE, I OSTAVLJ A ONO TO
JE DOLE DA BUDE VIENO KAO VELIKA ILUZIJA. ON OBELEAVA MESTA
ZA SJAJNE, I PRETVARA ONO TO JE GORE ( NEI SPOLJ ENO), U MORE VATRE
BEZ OBALA, A ONO TO JE DOLE (iSPOLJENO) U VELIKE VODE.
8. G D E BEE ZAMETAK I GDE JE NEGDANJA TAMA? G D E JE DUH PLA-
MENA KOJI GORI U TVOJOJ LAMPI, O L A N U ? Z A ME T A K JE TO, I TO JE SVE-
TLOST, BELI BLI STAVI SI N TAMNOG SKR I VENOG OCA.
9. SVETLOST J E HL A D N I PLAMEN, PL AMEN J E VATRA, A VATRA PRO-
I Z V ODI TOPLOTU, KOJA RAA VODU: VODU IVOTA U VELIKOJ MAJCI.
10. O T A C - MA J K A TKA MR EU I J I JE GORNJI KRAJ PRIVREN ZA
D U H - SVETLOST J EDNE T AME - A N I I Z A NJ EGOV SENOVI TI KR AJ , MA -
TER I J U; I TA MR EA J E UNI V E R Z UM I Z ATKAN OD TE DVE SUPSTANCE OD
KOJ I H J E NAI NJ ENA J EDNA, KOJ A J E SVABHAVAT.
11. O N A SE I RI KA D J E DA H VATRE NA NJ OJ ; SKUPLJ A SE KA D J E DO-
T AKNE DAH MAJKE. POTOM SE SINOVI RAZDVAJAJU I RASIPAJU, DA BI SE
U prevodu na engleski sa sanskrita brojevi su dati na tom jeziku: Eka,
Chatur, itd., itd. Mislimo daje bolje da ih damo na engleskom.
75
VRATI LI NA GRUDI SVOJE MAJ KE, NA KRAJU " VELI KOG DANA" , I PONOVO
POSTALI JEDNO SA NJ OM; KAD SE HLADI , ONA POSTAJE SJAJNA, I SI NOVI
SE IRE I SKUPLJAJU KROZ ITAVA SVOJA SOPSTVA I SRCA; ONI GRLE BES-
KONANOST.
12. POTOM SVABHAVAT ALJE FOHAT DA OVRSNE ATOME. SVAKI
OD NJ I H JE DEO MREE. ODRAAVAJUI "SAMOPOSTOJEEG GOSPODA"
POPUT OGLEDALA, SVAKI ZA UZVRAT POSTAJE JEDAN SVET.
STANCA I V
1. . . . SLUAJTE, VI SI NOVI ZEMLJ E, VAE JSTRUKTORE - SI NOVE
VATRE. NAUI TE DA NEMA NI PRVOG NI POSLEDNJEG, JER SVE J E JEDAN
BROJ, PROISTEKAO IZ NE-BROJA.
2. NAUI TE ONO TO SMO MI , KOJ I SI LAZI MO OD PRVOBI TNI H SE-
DAM, MI KOJ I SMO ROENI I Z PRVOBITNOG PLAMENA, NAUI LI OD NA-
I H OTACA. . .
3. I z B L J E T A V I L A S V E T L O S T I - ZRAKA VENE TAME - IZNIKOE U
P R OS T OR U NANOVO PROBUENE ENERGIJE: JEDNA IZ JAJETA, EST I PET.
POTOM TR I , JEDAN, ETI RI , J EDAN, PET - DVOSTRUKO SEDAM U UKUP-
NOM ZBIRU. A TO SU: SUTD^JE, PLAMENOVI , ELEMENTI , GRADITELJI, BRO-
JEVI, ARUPA, RUPA, I SILE BOANSKOG OVEKA - UKUPNI ZBIR. A iz
BOANSKOG OVEKA EMANI RALI SU OBLI CI , ISKRE, SVETE I VOTI NJE I
GLASNI CI SVETI H OTACA UNUTAR SVETE ETVORKE.
4. To JE BILA VOJ SKA GLASA - BOANSKA MAJ KA SEDMOSTRU-
KOSTI . I SKRE TE SEDMOSTRUKOSTI SU PODREENE I SLUGE SU PRVOG,
DRUGOG, TREEG, ETVRTOG, PETOG, ESTOG I SEDMOG OD SEDAM. TE
" I SKR E" SE Z OVU SFERE, TR OUGLOVI , KOCKE, LI NI J E I MODELAR I ;
JER TO ZNAI VENA NI DANA - OEAI HOU, KOJ I JE:
5. " T A MA " BEZGRANINA, I L I NE-BROJ, ADI - NI DANA SVABHAVAT: -
I ADI -SANAT, BROJ, JER ON JE JEDAN.
I I GLAS GOSPODA SVABHAVATA, BROJEVI , JER ON J E JEDAN
I DEVET.
I I I " BEZ OBLI NI KVADRAT."
76
Sedam Stanci
I TA TRI ZATVORENA UNUTAR ( 3 SU SVETA ETI RI ; A TI H DESET SU
A R U P A UNI VERZUM. POTOM DOLAZE " SI NOVi " , SEDAM BORACA, J EDAN,
OSMI IZOSTAVLJEN, I NJEGOV DAH KOJ I JE TVORAC SVETLOSTI.
6. POTOM DRUGI H SEDAM, KOJ I SU LI PI KE, A PROI ZVEDENI SU OD
TRI. ODBAENI SI N JE JEDAN. "SI NOVI -SUNCA" SU BEZBROJNI.
STANCA V
1. PRVOBI TNI H SEDAM, PRVI H SEDAM DAHOVA Z MAJ A MUDROSTI ,
PROIZVODE, ZA UZVRAT, I Z SVOJIH SVETI H KR UEI H DAHOVA, VATRE-
NI KOVI TLAC.
2. O N I GA I NE GLASNI KOM SVOJE VOLJE. D I U POSTAJE FOHAT, BR -
ZI SI N BOANSKI H SINOVA, I J I SU SI NOVI LI PI KE, I ON IZDAJE CI RKU-
LARNE NALOGE. FOHAT JE PASTUV, A MISAO JE JAHA. ON PROLAZI POPUT
MUNJE KROZ VATRENE OBLAKE; KORAA TRI , I PET, I SEDAM KORAKA KROZ
SEDAM GORNJIH REGIONA, I SEDAM DONJI H. ON DIE SVOJ GLAS, POZI-
VA BEZBROJNE ISKRE, I SPAJA I H.
3. ON J E NJIHOV VODEI DUH I UPRAVITELJ. K A D PONE DA DELUJE,
ON RAZDVAJA ISKRE Ni EG CARSTVA, KOJE LEBDE I PODRHTAVAJU OD
RADOSTI U SVOJIM SJAJNIM PREBITAVALITIMA, I, U ISTO VREME, FOR-
MI RA ZAMETKE TOKOVA. ON I H POSTAVLJA U EST PRAVACA PROSTORA
I JEDAN U SREDINI - CENTRALNI TOAK.
4. FOHAT TRASIRA SPIRALNE LINIJE DA UJEDINI EST SA SEDMIM - KR U-
NOM. VOJ SKA SINOVA SVETLOSTI STOJI NA SVAKOM UGLU, A LI PI KE U
SREDNJEM TOKU. O N I KAU: " T O J E DOBRO. PRVI BOANSKI SVET J E
SPREMAN, PRVI JE SADA DRUGI . " POTOM SE "BOANSKA AR UPA" ODRA-
AVA u HAJ A L OKI , PRVOJ ODEDI ANUPADAKE.
5. FOHAT KORAA PET KORAKA I GRADI KRI LATI TOAK NA SVAKOM
UGLU KVADRATA, ZA ETIRI SVECA I NJIHOVE VOJSKE.
6. LI PI KE OPISUJU TROUGAO, PRVI, KOCKU, DRUGU, I PENTAGRAM
U N U T A R J AJ ETA. T O J E P R S T E N Z V A N I " N E P R O L A Z I " Z A O N E K O J I S I -
L A Z E I USPINJU SE. T A K O E I ZA ONE KOJI TOKOM K A L P E NAPREDUJU
PREMA VELI KOM DANU " B U D I SA NAMA. " T A K O SU BI LI FORMI RANI
77
R UPA I AR UPA; OD J EDNE SVETLOSTI SEDAM SVETLOSTJ ; OD SVAKE
OD TI H SEDAM, SEDAM PUTA SEDAM SVETLOSTI . TOKOVI NADGLE-
DAJ U PRSTEN. . . .
STANCA V I
1. POMOU SI LE MAJ KE MI LOSTI I ZNANJ A - KVAN- J I N - "TRO-
STRUKE" KVAN- AI - J I N, KOJ A OBITAVA U KVAN- J I N- TI ENU, FOHAT,
DA H NJIHOVOG POTOMSTVA, SI N SINOVA, PRIZVAO J E I Z NI EG AMBI SA
ILUZORNI OB L I K S I E N- A N I S E DA M ELEMENATA: ^
2. BR Z I I SJAJNI PROIZVODI SEDAM LAJ U CENTARA, NAD KOJ I MA
NITA NEE PREVLADATI DO VELIKOG DANA " B U D I - S A - N A MA , " I PO-
STAVLJA U N I V E R Z U M N A TE V E N E OS NOVE, OKR UUJ UI S I E N- A N
ELEMENTARNI M Z AMECI MA.
3. OD TI H SEDAM - PRVI ISPOLJEN, EST SAKRI VENI H; DVA ISPO-
LJENA - PET S AKR I VENI H; TR I I SPOLJ ENA - ETI R I SAKR I VENA; ETI R I
PROIZVEDENA - TRI SAKRIVENA; ETIRI I JEDAN TSAN OTKRIVEN - DVA
I PO SAKRIVENA; EST KOJI TREBA DA SE ISPOLJE - JEDAN OSTAVLJEN PO
STRANI. NA KRAJU, SEDAM MALIH TOKOVA SE OKREU, RAAJUI JE-
DAN DRUGOG.
4. ON IH GRADI NA SLIKU I PRILIKU STARUIH ToKOVA, POSTAVLJA-
J UI I H NA NEPR OLAZ NE CENTR E.
KAKO I H FOHAT GRADI ? ON SAKUPLJA VATRENU PRAINU. ON PRAVI
VATRENE LOPTE, TR I KR OZ NJ I H I OKO NJ I H, UBR I Z GAVAJ UI TAKO I -
VOT U NJ I H; POTOM IH STAVLJA U POKRET, JEDNE NA JEDAN, DRUGE NA
DRUGI NAIN. O N I SU HL A D N I - ON IH INI VRELIM. O N I SU SUVI - ON
I H INI VLANIM. O N I SI J AJ U - ON PIRI I HLADI I H. T A K O DELUJ E FOHAT
OD JEDNOG S UTONA DO DR UGOG, T OKOM S E DA M VENOS TI .
5. U ETVR TOM, SI NOVI MA J E REENO DA STVORE SVOJE SLI KE.
J EDNA TREINA ODBIJA - DVE SLUAJU.
Stih 1 Stance VI daleko je kasnijeg datuma od ostahh Stanci, mada jo uvek
veoma star. Stari tekst tog stiha, budui da sadri imena potpuno nepoznata
orijentahstima, ne bi dao klju prouavaocu.
78
Sedam Stanci
6. KLETVA JE BAENA; ONI E SE RODI TI U ETVRTOJ, PATITI I UZRO-
KOVATI PATNJU; TO JE PRVI RAT.
7. STARIJI TOKO VI ROTI RALI SU NANI E I NAVIE. . . . MAJ I NA
IKRA I SPUNI LA JE SVE. ODIGRALE SU SE BITKE IZMEU TvORACA I U N I -
TITELJA, I BITKE SU SE VODILE ZA PR OSTOR ; SEME SE STALNO IZNOVA
POJAVLJUJE.
8. RAUNAJ , O L ANU, AKO HOE DA SAZNA TANU STAROST TVOG
MALOG TOKA. NJ EG OV ETVRTI PAOK JE NAA MAJKA. DOSEGNI E-
TVRTI " P L O D " ETVR TOG PUTA Z NANJ A KOJ I V ODI KA NI R V A NI , I R A-
ZUMEE, JER E VIDETI...
STANCA V I I
1. G LE POETKA OSETNOG BEZOBLINOG I VOTA.
NAJPRE BOANSKO, JEDNO OD MAJ KE- DUHA; POTOM DUHOVNO;
TRI OD JEDNOG, ETIRI OD JEDNOG, A PET OD KOJ I H TRI , PET I SEDAM,
TO J E TROSTRUKI I CETVOROSTRUKI SI LAZAK; " I Z UMA ROENI " SI NOVI
PRVOG GOSPODA; BLI STAVI H SEDAM.
O N I SU TI KOJ I SU TI , JA, ON, O L ANU. ONI , KOJ I BDI J U NAD TOBOM
I TVOJOM MAJ KOM ZEMLJ OM.
2. J EDAN ZRAK UMNOAVA MANJ E ZRAKE. I VOT PRETHODI OBLI KU,
I IVOT NADIVLJUJE POSLENJI ATOM OBLIKA. K R O Z BEZBROJNE ZRA-
KE, Z R AK I VOTA, J EDAN, N A L I K NA N I T U BR OJ ANI C AMA.
3. K A D J EDNO POSTANE DVA, TR OSTR UKOST SE POJ AVLJ UJ E, I TR I SU
JEDNO; I TO JE NAA NIT, O L A N U , SRCE OVEKA-BILJKE ZVANOG SAP-
TAPAR NA.
4. To JE KOREN KOJI NIKAD NE UMIRE; TROJEZINI PLAMEN ETIRI
FI TI LJ A. FlTILJI SU ISKRE, TO IZBIJAJU IZ TROJEZINOG PLAMENA KOJI
JE RODI O SEDMI , NJI HOV PLAMEN; ZRACI I ISKRE JEDNOG MESECA ODRA-
ENI SU U TEKUI M TALASI MA SVI H REKA NA ZEMLJ I .
5. I SKRA VI SI SA PLAMENA NA NAJFINUOJ NI TI FOHATA. ONA PUTUJE
KROZ SEDAM SVETOVA MAJ E. ONA SE ZAUSTAVLJA U PRVOM, I BIVA
METAL I K A ME N; ONA PR ELAZ I U DR UGO I GLE - BI LJ KA. B I L J KA SE KO-
V I T L A KROZ SEDAM OBLIKA I POSTAJE SVETA IVOTINJA. O D NJIHOVIH
79
KOMBINOVANIH OSOBINA OBLIKOVAN JE M A N U , MISLILAC. KO GA OB-
LIKUJE? S E DA M I VOTA, I J EDAN I VOT. KO GA DOVRAVA? PETOSTR U-
Ki L H A . A KO USAVRAVA POSLEDNJ E TELO? R I B A , S I N* I SOMA. . . .
6. OD PRVOROENOG NI T I ZMEU TI HOG POSMATRAA I NJEGOVE
SENKE POSTAJE JAA I SJAJNIJA SA SVAKOM PROMENOM. SVETLOST
JUTARNJEG SUNCA PRETVORILA SE U PODNEVNU SLAVU. . . .
7. To J E TVOJ SADANJI TOAK, REE PLAMEN I SKRI . TI SI JA, MOJ A
SLI KA, I MOJA SENKA. ODENUO SAM SE U TEBE, I TI SI MOJ VAHAN DO
DANA " B U D I SA N A M A " , K A D E PONOVO POSTATI J A I DR UG I , T I I J A.
POTOM GR ADI TELJ I , ODENUVI SVOJ U PRVU ODEDU, SI LAZ E NA Z E ML J U
I VLADAJU N A D L J UDI MA - KOJI SU ONI SAMI. . . .
Tako se zavrava ovaj deo arhai nog pri povedanj a, taman, zbr-
kan, got ovo nerazuml j i v. Sada emo pokuat i da baci mo svetlost na
t u t amu, da u i ni mo smi sl enom t u pr i v i dnu besmi sl i cu.
* Sin - (haldejski) - Mesec; takoe, vavilonsko i asirsko boanstvo Meseca,
zvano Enlu (Gospodar mudrosti) i Nanar (Svetlonoa). Njegova mudrost do-
lazi do nieg Manasa, kao odraz vieg, i ona esto moe u celosti bi t i zlodej-
nost i vradbina. U ovom kontekstu, meutim, Riba, sin i soma su sinonimi i
u vezi su sa simbolom Meseca; sjedinjeni sa njim oznaavaju t ri simbola be-
smrtnog bia. (nap. ured.)
80
K OM E NT A R I
NA SEDAM STANCI I NJIHOVE TERMI NE, PO NUMERACI J I
U STANCAMA I STI HOVI MA
STANCA I - K OMENTARI
No UNI V E RZ UMA
Sedam Venosti * Vreme * Tajna Doktrina Panteizam
Ateizam * Univerzalni Um i an Kohani * Nidana i Maja:
uzroci nesree * Veliki Dah * Bie i Ne-bie * Oko Dangme
* Alaja, Univerzalna Dua
1. V E N I RODITELJ UMOTAN U SvOJE UVEK NEVIDLJIVE ODEDE ZA-
SPAO JE JO JEDNOM NA SEDAM VENOSTI {a).
"R odi t el j Prost or" j e veni , uvek pr i s ut ni uzr ok svega - nepoj -
ml j i v o BOANSTVO, ij e su " nevi dl j i ve odor e" mi s t i ki kor eni celo-
kupne materije i Uni verzuma. Vrostor ]Q jedna vena stvarnost koj u
najlake moemo da zami s l i mo. On j e vean u svojoj apstraktnosti,
i na njega ne ut i e ni pri sustvo ni odsustvo obj ekt i vnog Uni ver zu-
ma. On j e bez di menzi j a, u svakom smi sl u, i sam-po-sebi postoj ei .
Du h j e pr vo izdvajanje i z TOGA, bezuzronog uzr oka kako Duha ta-
ko i Mat er i j e. On ni j e, kako se ui u ezot eri j skom kat ehi zmu, ni ne-
ograniena praznina, ni uslovljena punoa, ve oboje. On j e bi o i uvek
e b i t i ( v i di Predgovor, str. 46 i dalj e).
Tako, "odede" znae noumen neizdiferencirane Kos mi ke Mat e-
ri j e. To nij e materi j a kakvu mi znamo, ve duhovna sutina materij e
i ona j e podj ednako vena, pa ak j edna sa Pr os t or om, u nj egovom
81
apstraktnom smislu. Korenska priroda je takode izvor suptilnih ne-
vi dl j i vi h svojstava u vidlj ivoj materiji. Ona je dua, da tako kae-
mo, JEDNOG beskrajnog Duha. Indusi je zovu Mulaprakriti, i kau
da je to prvobitna supstanca, koja je osnov Upadhija i l i nosioca sva-
ke pojave, bilo fizike, mentalne i l i psihike. Ona je izvor iz koga
zrai Akaa.
(a) Pod Sedam "Venosti" podrazumevaju se eoni i l i periodi.
Re "Venost", kako se shvata u hrianskoj teologiji, nema smisla
za azijatsko uho, osim u njenoj primeni na JEDNO postojanje; a ni
termin "venost" {"sempiternity"), vean jedino u budunosti, nije
nita drugo do pogrean termin.^ Takve reci ne postoje i ne mogu
postojati u filozofskoj metafizici, te su, stoga, bile nepoznate do po-
jave crkvenog hrianstva. Pomenutih Sedam Venosti su sedam
perioda, i l i , drugaije reeno, to je period koj i po svom trajanju od-
govara sedmostrukom periodu Manvantare, koj i se produava kroz
Maha-Kalpu i l i "Vel i ko Doba" - 100 godina Brame - to i ni ,
ukupno, 311.040.000.000.000. godina; svaka godina Brame sa-
stavljena je od 360 "dana" i od istog broja "noi " Brame (raunatih
po andrajani i l i lunarnoj godi ni ), a "Dan Brame" sastoji se od
4.320.000.000 smrtnih godina. Te "Venosti" pripadaju najtajnijim
proraunima, u kojima, da bi se stiglo do prave sume, svaka cifi-a mo-
ra bi t i I"" (sedam na x-ti ); x varira u skladu sa prirodom ciklusa u
subjektivnom i l i stvarnom svetu, a svaka cifra i l i broj koj i se odnosi
na, i l i predstavlja sve razliite cikluse od najveeg do najmanjeg -
u objektivnom i l i nestvarnom svetu - mora obavezno bi t i umnoak
sedmice. Klju za ovo se ne moe dati, j er tu lei tajna ezoterijskih
prorauna, a za obina izraunavanja ona nema smisla. "Broj se-
dam", kae kabala, "je vel i ki broj Boanskih Misterija"; broj deset
je broj ljudskog znanja (Pitagorejska dekada); 1.000 je deset na tre-
i , i zato je broj 7.000 takoe simbolian. U Tajnoj Doktri ni cifra i
broj 4 su muki simbol samo na najviem nivou apstrakcije, na ni -
vou materije, 3 je muki, a 4 je enski, vertikalno i horizontalno na
U knjizi II Vinu Purane, poglavlje 8, kae se: "Pod besmrtnou se podra-
zumeva postojanje do kraja Kalpe"; a Vilson, prevodilac, primeuje u fusnoti:
"To je, prema Vedama sve to treba podrazumevati pod besmrtnou ( i l i ve-
nou) bogova; oni nestaju na kraju univerzalne razgradnje ( i l i Pralaje)." A
ezoterijska filozofija kae: oni nestaju, ali su nanovo apsorbovani.
82
Komentari - Stanca I
etvrtom stupnju simbolike, gde simboli postaju znaci reproduktiv-
nih moi na fizikom nivou.
STANCA I - nastavak
2. VR EMENA NE BESE, JER LEAE USNULO U BESKRAJNIM NEDRI MA
TRAJANJA ( f l ) .
(a) Vreme je samo iluzija proizvedena sledom naih stanja svesti
dok prolazimo kroz veno trajanje i ono ne postoji tamo gde ne po-
stoji svest u kojoj se ta iluzija moe proizvesti, ve "l ei usnulo".
Sadanjost je samo matematika linija koja razdvaja onaj deo ve-
nog trajanja, koj i mi zovemo budunost, od onog dela koj i zovemo
prolost. Nita na zemlji nema pravo trajanje, j er nita ne ostaje bez
promene - i l i istovetno - ni na mi l i j ardi ti deo sekunde; a oseaj koj i
imamo o stvarnosti te podele "vremena", poznate kao sadanjost,
dolazi od nejasnosti tog trenutnog pogleda, i l i niza pogleda, na stva-
ri koje nam prikazuju naa ula, dok te stvari prelaze iz oblasti ideal-
nog, koju zovemo budunost, u oblast seanja, koju zovemo prolost.
Na isti nain mi doivljavamo i oset trajanja u sluaju trenutne elek-
trine iskre, zahvaljujui rasplinutom i produenom utisku na mre-
njai. Prava osoba i l i stvar ne sastoji se samo od onoga to je vieno
u bilo kom datom tenutku, ve je sastavljena od zbira svih svojih raz-
nolikih i promenljivih stanja, od njene pojave u materijalnom do nje-
nog nestanka sa Zemlje. Ti "ukupni zbi r ovi " su deo venosti, koj i
postoji u "budunosti" i postepeno prolazi kroz materiju, da bi za ve-
nost postojao u "prolosti". Ni ko ne bi mogao da kae daje metalna
ipka, koja je isputena u more, dola na svet kad je napustila vazduh,
a prestala da postoji kad je ula u vodu, kao i da se sama ipka sa-
stojala jedino od tog preseka koj i se, u svakom datom trenutku, po-
klapa sa matematikom ravni to odvaja, i istovremeno spaja, atmosferu
i okean. Isto je tako i sa osobama i stvarima, koje, ispadajui iz " b i t i "
u "bi l o j e", iz budunosti u prolost - predstavljaju, trenutno, za naa
ula, tako rei, presek svog celovitog sopstva dok prolaze kroz vreme
83
i prostor (kao materija) na svom putu od jedne venosti do druge: i ta
dva sainjavaju "trajanje" u kome, jedino, svaka stvar ima svoje pra-
vo postojanje kad bi samo naa ula mogla to da spoznaju ovde.
STANCA I - nastavak
3. . . . UNI VERZALNOG UMA NE BESE, JER NE BESE A H- HI (nebeskih
bia) DA GA SADRE (otuda da ispolje) {a).
{a) Umj e ime koje je dato zbiru stanja svesti grupisanih kao Mi -
sli, Volja i Oseanja. Tokom dubokog sna zamiljanje prestaje na
f i zi kom ni vou, a pamenje je latentno; otuda, privremeno, " Um
nije", jer je taj organ, kroz koj i Ego ispoljava zamiljanje i pame-
nje na materijalnom nivou, privremeno prestao da funkcionie. No-
umen moe postati fenomen na bilo kom nivou postojanja prosto
ispoljavajui se na tom nivou pomou odgovarajue osnove i l i nosio-
ca, a tokom duge noi poinka, zvane Pralaja, kad su sva postoja-
nja razgradena, " UNI VER Z AL NI U M " ostaje kao trajna mogunost
mentalnog delovanja, i l i kao ona apstraktna, apsolutna misao ije kon-
kretno, relativno ispoljavanje predstavlja upravo um. Ah-Hi ( an
Kohani) su grupna jata duhovnih bia ~ Aneoska Jata hrianstva,
Elohim i "Glasnici" Jevreja - koja su nosioci ispoljavanja boanske
i l i univerzalne mi sl i i volje. Oni su Inteligentne Sile koje Prirodi da-
ju - i u njoj primenjuju - njene "zakone", dok oni sami deluju u skla-
du sa zakonima koj i su im usaeni na slian nain od jo viih Moi ,
ali, oni nisu "personifikacije" sila Prirode, kao to se pogreno misli.
Ta hijerarhija duhovnih Bia, kroz koju Univerzalni Um ulazi u de-
lovanje, je kao vojska - "Jato", zaista - pomou koje se ispoljavaju
borbene moi neke nacije, i koja je sastavljena od armijskih korpusa,
divizija, brigada, regimenti itd, svaka sa svojom posebnom i ndi vi -
dualnou i l i ivotom i svojom ogranienom slobodom i ogranie-
ni m odgovornostima; svaka sadrana u iroj individualnosti, kojoj
su potinjeni njeni sopstveni interesi, i svaka u sebi sadri manje i n-
dividualnosti.
84
STANCA I - nastavak
4. SEDAM PUTEVA KA BLAENSTVU (Moka^ i l i Nirvana) NE BESE
(a). VEL I KI H UZROKA PATNJE (Nidana^ i Maja) NE BESE, JER NE BESE
NIKOG DA IH PR OI Z VEDE I BUDE ZAROBLJEN NJIMA {b).
(a) Postoji sedam "Staza" i l i "Puteva" ka blaenstvu Ne-Postoja-
nja, koje j e apsolutno Bie, Postojanje i Svest. Nj i h nije bi l o zato
stoje Univerzum tada bio prazan i postojao je samo u Boanskoj Mi -
sli. Jer to je. . .
(b) Dvanaest Nidana i l i uzroka bia. Svaki je posledica uzroka
koj i mu prethodi, dok j e, sa svoje strane, svaki uzrok svog nasled-
nika; budui da je ukupni zbir Nidana zasnovan na etiri istine, to
predstavlja doktrinu posebno karakteristinu za hinajana sistem."*
One pripadaju teoriji toka lananog zakona koj i proizvodi zasluge i
greke, i konano dovodi karmu do punog zamaha. Ona je zasnova-
na na velikoj istini da se reinkarnacije treba plaiti, poto postojanje
na ovom svetu na oveka samo navlai patnju, j ad i bol ; ni sama
smrt nije u stanju da oveka izbavi od toga, jer smrt predstavlja sa-
mo vrata kroz koja on prolazi u drugi ivot na zemlji, nakon kratkog
odmora na njenom pragu - Devahanu. Hinajana sistem, i l i kola
"mal ih kola", je veoma drevnog porekla, dok mahajana pripada kas-
nijem periodu, budui daje poela nakon Budine smrti. Pa ipak su
njena naela stara kol i ko i planine u kojima su takve kole postojale
od nezapamenih vremena; i hinajana i mahajana kole (ova druga
znae "velika kola") zapravo pouavaju istoj doktrini. Jana, i l i kola
(na sanskritu, vahan) je mistiki izraz; oboja "kola" naglaavaju da se
ovek moe izbaviti od patnje ponovnih roenja, pa ak i lanog bla-
enstva Devahana sticanjem Mudrosti i Znanja, koj i j edino mogu
razvejati plodove Iluzije i Neznanja.
2
Nippang u Ki ni ; Neibban u Burmi; i l i Moksha u I ndij i.
"12" Nidana (na tibetanskom Ten-brel chug-nyi), glavni uzroci postojanja,
posledice stvorene spletom proizvedenih uzroka ( vidi Komentar, I I ) .
Vi di Vasiliev (Wassilief), O budizmu, str. 97-950.
85
Maja, i l i iluzija, je element koj i ulazi u sve konane stvari, jer sve
to postoji ima samo relativnu, a ne i apsolutnu stvarnost, poto pri -
vi d, u koj i se preruava skriveni noumen, za svakog posmatraa ima
drugaije znaenje, zavisno od njegove moi spoznaje. Za neobra-
zovano oko divljaka, umetnika slika predstavlja besmislenu zbrku po-
teza i premaza boja, dok obrazovano oko smesta tu vi di lice i l i pejsa.
Nita nije trajno, osim jedne, skrivene, apsolutne stvarnosti, koja u
sebi sadri sve noumene svih realnosti. Postojanja, koja pripadaju
svakom nivou bia, sve do najviih an Kohana, u odreenom ste-
penu, po svojoj prirodi, predstavljaju senke koje magina lampa baca
na bezbojni ekran; ali sve te stvari su relativno stvarne, jer je spo-
znavalac takoe odraz i za njega su, zato, stvari koje je spoznao na
isti nain stvarne kao to je stvaran i on sam. Kakvu god stvarnost da
neke stvari poseduju, ona se mora traiti u njima pre i l i nakon to one
kao bljesak prou kroz materijalni svet; ali, mi ne moemo direktno
da spoznamo nijedno takvo postojanje sve dok imamo ulne instru-
mente koj i u polje nae svesti dovode jedino materijalno postojanje.
Na bilo kom planu da deluje naa svest, mi sami i stvari koje pri -
padaju tom planu privremeno predstavljamo nae jedine realnosti. Dok
se izdiemo na skali razvoja, mi opaamo da smo, tokom stadijuma
kroz koje samo proli, pomeali senke sa stvarnou, tako daje uspi-
njui napredak Ega, zapravo, postepeni niz buenja, pri emu svaki
napredak donosi sa sobom ideju da smo sada, napokon, dosegli "stvar-
nost"; ali, tek kada dostignemo apsolutnu svest i kad se naa svest
stopi sa njom, biemo slobodni od obmane koj u je stvorila Maja.
STANCA 1 - nastavak
5. J EDI NO JE TAMA ISPUNJAVALA BESKRAJNO SVE {a), JER OTAC,
MAJ KA I SIN su JO JEDNOM IZNOVA BI LI JEDNO, A SIN SE NUE JO PRO-
BUDI O ZA NOVI TOAK^ I , SHODNO TOME, ZA SVOJE HODOAE, {b)
To to se naziva "tokom" je simboliki izraz za svet, i l i zemljinu kuglu,
to pokazuje da su drevni narodi bili svesni daje naa Zemlja kugla koja se
okree, a ne nepokretni kvadrat, kao to su uili neki hrianski oci. "Veliki To-
86
{a) "Tama je Otac-Majka: svetlost njihov sin", kae jedna stara
istonjaka izreka. Nije mogue poj miti Svetlost drugaije nego kao
da dolazi iz nekog izvora koj i je njen uzrok, a poto je u sluaju
prvobitne svetlosti taj izvor nepoznat, razum i logika ga zahtevaju,
pa ga zato zovemo "Tama", iz intelektualne perspektive. to se tie
sekundarne i l i izvedene svetlosti, kakav god da je njen uzrok, ona
moe bi t i samo privremenog, majavikog karaktera. Tama j e, onda,
vena matrica u kojoj se izvor svetlosti pojavljuje i nestaje. Na ovom
naem nivou, nita ne treba dodati tami da bi se od nje nainila sve-
tlost, ni t i svetlosti da se od nje naini tama. One su meusobno iz-
menljive i, nauno gledano, svetlost je samo obl i k tame i obrnuto.
Pa ipak, obe su fenomeni istog noumena - koj i je za nauni um ap-
solutna tama, a za percepciju obinog mistika samo nejasni suton,
dok je za oko duhovnog inicijata apsolutna Svetlost. Stepen razlu-
ivanja svetlosti koja ija u tami zavisi od nae sposobnosti vida. Ono
stoj e za nas svetlost, za izvesne insekte je tama, a oko vi dovi t og
vi di prosvetljenje tamo gde obino oko vi di samo crnilo. Kad itav
univerzum bese utonuo u san - vrativi se u svoj prvobitni element
- nije bi l o ni sredita sjaja, ni oka da opazi svetlost, i tama j e, ne-
izbeno, ispunjavala bezgranino sve.
{b) Otac-Majka su muki i enski princip i u korenskoj pri rodi ,
suprotni polovi koj i se ispoljavaju u svim stvarima na svakom planu
Kosmosa, i l i Duh i Materija, u manje alegorinom ae^pektu, ij i je
rezultat Univerzum, Sin. Oni su "opet iznova Jedno" kad se u "Noi
Brame", tokom Pralaje, sve u objektivnom Univerzumu vrati svom
pri mal nom i venom uzroku, da bi se iznova poj avilo u sledeem
Svitanju - kao to se to periodino deava. "Karana" - veni uzrok
- bio je sam. Da kaemo jasnije: Karana je sam tokom "noi Bra-
me". Prethodni objektivni Univerzum rastvorio se u svoj primalni i
veni uzrok, i uva se, da tako kaemo, rastvoren u prostoru da bi
se opet diferencirao i iznova kristalizovao u narednom manvantari-
kom svitanju, koje je poetak novog dana i l i nove aktivnosti Bra-
me - simbola Univerzuma. U ezoterijskom izraavanju, Brama je
Otac-Majka-Sin, i l i Duh, Dua i Telo u i st i mah; svaka od ovi h
ak" je celokupno trajanje naeg Ciklusa postojanja, i l i Maha Kalpa, tj. ceo
obrt naeg posebnog lanca sedam planeta i l i Sfera od poetka do kraja; "Mali
Tokovi" znae Krugove, kojih takode ima sedam.
87
linosti simbolizuje jedan atribut, a svaki atribut i l i osobina je po-
stupno izdisanje Boanskog Daha u njegovoj ciklikoj diferencija-
ci j i , involutivnoj i evolutivnoj. U kosmiko - fizikom smislu, to je
Univerzum, planetarni lanac i Zemlja; u isto duhovnom, Neznano
Boanstvo, Planetarni Duh i Covek - Sin ova dva, stvorenje Duha
i Materije i njihovog ispoljavanja u njegovim periodinim pojava-
ma na Zeml j i tokom "tokova", i l i Manvantara. ( Vi di Deo I I , ode-
Ijak: "Dani i Noi Brame".)
STANCA I - nastavak
6. SEDAM UZ VI ENI H GOSPODA I SEDAM I STI NA PRESTALI SU DA
POSTOJE {a), I UNI VER Z UM, SIN NUNOSTI , UTONUO JE U PARANIPANU
(apsolutno savrenstvo, Paranirvana, koje je Yong-Grub) (b) DA BI
BI O I ZDAHNUT OD ONOG TO JESTE, A IPAK NIJE. NI TA BESE ( C).
(a) Sedam uzvi eni h gospoda su Sedam Tvoraki h Duhova,
Dan Kohani, koj i odgovaraju jevrejskom Elohimu. To je ista hije-
rarhija Arhanela kojoj pripadaju Sveti Mi hai l , Sveti Gabrijel i drugi,
u hrianskoj teogoniji. Samo, dok j e, na primer, Svetom Mi hai l u,
u dogmatskoj latinskoj teologij i, dozvoljeno da nadgleda sve rtove
i zalive, dotle u ezoterijskom sistemu, Daniji u sledu nadgledaju je-
dan od Krugova, a takode i velike Korenske rase naeg planetarnog
lanca. Za njih se, tavie, kae da alju svoje Bodisatve, ljudske para-
lele Dani Buda (o njima vi di u daljem tekstu) tokom svakog Kruga
i Rase. Od sedam Istina i Otkrivenja, bolje reeno otkrivenih tajni,
date su nam samo etiri, poto smo jo uvek u etvrtom Krugu, a i
svet je takode imao samo etiri Bude, do danas. To je veoma kom-
plikovano pitanje i obimnije emo se pozabaviti njime kasnije.
Do danas "I ma samo etiri Istine i etiri Vede" - kau indusi i
budisti. Iz slinog razloga je Irinej insistirao na tome da su neop-
hodna etiri Jevandelja. Al i , kako svaka nova korenska rasa na po-
etku Kruga mora imati svoje otkrivenje i otkrivaoce, naredni krug
e doneti Peto, onaj tamo esto i tako dalje.
88
(b) "Paranipana" je apsolutno savrenstvo koje sva bia dostiu
na kraju velikog perioda aktivnosti, i l i Mahamanvantare, i u kome
se ona odmaraju tokom perioda predaha koj i sledi. Na tibetanskom
se ona naziva Tong-Griib. Dok su bivstvovale jogaarja kole*, o
pravoj prirodi Paranirvane se uilo javno, ali od tada je ona postala
potpuno ezoterijska; otuda toliko njenih protivrenih tumaenja. Je-
dino je pravi idealista moe razumeti. Onaj ko uspe da razume sta-
nje Paranirvane i stekne znanje o tome kako Ne Ego, Praznina i Tama
jesu Tr i u Jednom i j edinom Samopostojeem i savrenom, na sve
treba da gleda kao na zamiljeno, sa izuzetkom Paranirvane. Ona je
apsolutna, meutim, samo u relativnom smislu, jer mora ustupiti me-
sto jo veem apsolutnom savrenstvu, u skladu sa viim standardom
izvrsnosti u narednom periodu aktivnosti - ba kao to savreni cvet
mora prestati da bude savreni cvet i umre, da bi izrastao u savreni
plod - ako mi je doputeno da se izrazim na donekle lirski nain.
Tajna Doktrina ui o progresivnom razvoju svega, kako svetova
tako i atoma, i taj ogromni razvoj nema ni shvatljivi poetak ni za-
mislivi kraj. Na "Univerzum" je samo jedan od beskrajnog broja Uni -
verzuma, od koj i h je svaki "Sin Nunosti", poto svi predstavljaju
karike u velikom Kosmikom lancu Univerzuma, od koj i h se svaki
prema svojim prethodnicima odnosi kao posledica, a prema svojim
naslednicima kao uzrok.
Pojava i nestanak Univerzuma naslikani su kao izdisanje i udisa-
nje "Velikog Daha", koj i je vean i koj i , postoje Kretanje, predstav-
lja jedan od t r i aspekta Apsoluta - od kojih su druga dva Apstraktni
Prostor i Trajanje. Kad se emituje, "Vel i ki Dah" se zove Boanski
Dah i smatra se disanjem Nespoznatljivog Boanstva - Jednog Po-
stojanja - koje, tako rei, izdie misao koja postaje Kosmos ( vi di Ra-
zotkrivenu Iziu). Isto je tako kad Boanski Dah biva iznova udahnut.
Univerzum nestaje u nedrima "Velike Maj ke", koja potom spava,
"umotana u njene nevidljive odore."
(c) Pod "oni m to jeste, a ipak nije" podrazumeva se sam Vel i ki
Dah, o kome jedino moemo da govorimo kao o apsolutnom posto-
janju, ali ga svojoj mati ne moemo naslikati ni u kom obliku posto-
janja koj i bismo mogli da razlikujemo od Ne-postojanja. Tr i perioda
* Jogaarja (sanskrit) - mistina i ezoterika kola koju je osnovao Arhat
Arjasanga, Budin savremenik. (nap. ured.)
89
- Sadanjost, Prolost i Budunost - u ezoterijskoj fil ozofij i pred-
stavljaju sloeno vreme; jer nj ih t ri predstavljaju sastavne delove
samo u odnosu na pojavni nivo, ali u oblasti noumena nemaju apstrakt-
ne vrednosti. Kao to se kae u svetim spisima: "Prolo vreme je sa-
danje vreme, a takoe i Budunost, koja, iako nije stupila u postojanje,
ipak jeste"; prema doktrini u uenju Prasanga Madjamika*, te dogme
su bile poznate otkad se ona odvojila od isto ezoterijskih kola.*
Ukratko, nae ideje o trajanju i vremenu su izvedene iz naih oseta u
skladu sa zakonom asocijacija. Nerazreivo ograniene relativnou
ljudskog znanja, one svejedno ne mogu imati postojanje izuzev u
iskustvu individualnog ega i iezavaju kad njegov evolucioni na-
predak razveje Maj u pojavnog postojanja. Na primer, staje Vreme
ako ne panoramski sled naih stanja svesti? Kako kae Uitelj: "Ose-
am se razdraeno kad moram da koristim te t r i nespretne reci - pro-
lost, sadanjost i budunost -jadne zamisli objektivnih faza subjektivne
celine, koje su isto tako loe prilagoene svojoj svrsi kao sekira finom
duborezu." ovek mora da stekne Paramartu, ukoliko ne eli da su-
vie lako postane rtva Samvriti - to je filozofski aksiom.^
STANCA I - nastavak
7. SA UZROCIMA POSTOJANJA BI LO JE SVRENO {a); VI DLJ I VO KOJE
BESE I NEVI DLJ I VO KOJE JESTE POIVAHU U VENOM NE-BI U, JEDNOM
BIU {b).
* Prasanga Madjamika (sanskrit) - budistika kola filozofije u Tibetu. Kao
i Jogaarja sistem, ona sledi propise Mahajana budizma i l i "Vel i ki h kola".
Prasanga Madjamika je poluezoterian i veoma popularan sistem medu litera-
tima i laicima, (nap. ured.)
Vi di Dungarian: Mani Kumbum, Knjiga 10.000 Uenja. Takoe pogle-
dati: Vasiliev, O budizmu, str. 327 i 357 itd.
Jasnije reeno: "ovek mora da stekne Samosvest da bi razumeo Samvriti,
i l i 'izvor obmane'." Paramarta je sinonim za sanskritski termin Svasam-ve-
dana, i l i "refleksija koja analizira sebe." Postoji razlika u tumaenju znaenja
reci "Paramarta" izmeu jogaarja i madjamika, od kojih, meutim, nijedna
ne objanjava stvarni i ezoterijski smisao tog izraza. Vi di dalje, stih br 9.
90
(a) Pod "Uzrocima Postojanja" ne podrazumevaju se samo fizi-
ki uzroci poznati nauci, ve metafiziki uzroci, od koj ih je glavni
- elja za postojanjem, rezultat Nidane i Maje. Ta elja za ul ni m
ivotom pokazuje se u svemu, od atoma do sunca, i predstavlja od-
raz Boanske Mi s l i gurnute u objektivno postojanje, u zakon da Uni -
verzum treba da postoji. Prema ezoterijskom uenju, stvarni uzrok
te pretpostavljene elje i celokupnog postojanja ostaje zauvek skri-
ven, a njegova prva isijavanja su najpotpunije apstrakcije koje um
moe da zamisli. Te se apstrakcije neizbeno moraju smatrati uzro-
cima materijalnog Univerzuma, koj i se predstavlja naim ulima i
intelektu, i one lee u osnovi sekundarnih i potinjenih moi Priro-
de, koje je obian svet u svim razdobljima oboavao u antropomor-
fizovanom obliku kao Boga i bogove. Nemogue je poj miti ono to
nema uzrok; pokuaj da to uradi ini um praznim. To je, praktino,
stanje u koje um, najzad, mora doi kad pokuamo da pratimo lanac
uzroka i posledica unazad, ali i nauka i religija skau u to stanje praz-
nine mnogo bre nego to je to neophodno, jer oni ignoriu metafizi-
ke apstrakcije koje su j edini pojmljivi uzroci fizikih konkretizacija.
Te apstrakcije postaju sve konkretnije i konkretnije kako se priblia-
vaju naem nivou postojanja, dok se na kraju ne pretvore u pojavno
u obliku materijalnog Univerzuma, procesom pretvaranja metafizi-
ke u fiziku, analognim onom procesu koj i m se para moe kondenzo-
vati u vodu, a voda smrznuti u led.
(b) Ideja o Venom Ne-Biu, koje je Jedno Bie, izgledae kao
paradoks svakom ko zaboravi da mi nae ideje bia ograniavamo
na nau sadanju svest o postojanju, inei je posebnim, umesto op-
tim terminom. Neroeno dete, kad bi moglo da mi sl i na nain na
koj i smo mi prihvatili taj termin, neizbeno bi , na slian nain, ogra-
niilo svoju koncepciju bia na ivot unutar materice, koj i jedino
poznaje; kad bi pokualo da svojoj svesti objasni ideju o ivotu na-
kon roenja (za njega smrti), ono bi , u nedostatku injenica na ko-
j i ma bi mogla da je zasnuje, i sposobnosti da razume te injenice,
verovatno izrazilo taj ivot kao "Ne-Bie koje je Stvarno Bie." U
naem sluaju to Jedno Bie je noumen svih noumena, za koj i zna-
mo da mora leati u osnovi pojava i koj i im daje ovakvu senku re-
alnosti kakvu imaju, ali za koj i mi u ovom trenutku nemamo ula i l i
intelekta da ga spoznamo. Neopiplj ivi atomi zlata, raspreni u sup-
stanci tone zlatonosnog kvarca, mogu bi t i neprimetni golom oku
91
rudara, pa ipak, on zna kako oni ne samo da su prisutni, ve su jedino
to njegovom kvarcu daje bilo kakvu vrednost, i taj odnos zlata pre-
ma kvarcu moe bledo da odslika odnos noumena prema fenomenu.
Al i , rudar zna kakvo e bi t i zlato kad se izdvoji iz kvarca, dok obi-
an smrtnik ne moe da stvori nikakvu koncepciju o stvarnosti stva-
ri odvojenih od Maje, koja ih pokriva, i u kojoj su skrivene. Samo
inicijat, bogat svetim znanjem koje su stekle bezbrojne generacije
njegovih prethodnika, usmerava "Oko Dangme" prema sutini stva-
ri na koj u nikakva Maja ne moe da utie. Tu vrhunski vana po-
staju uenja ezoterijske filozofije koja se odnose na Nidane i etiri
Istine, ali ona su tajna.
STANCA I - nastavak
8. S A M, J EDAN OBL I K POSTOJ ANJ A PROTEZAO SE BEGR ANI NO, BES-
KR AJ AN, BEZ UZROKA, U SNU BEZ SNOVA ( a); I IVOT JE PULSIRAO NE-
SVESTAN U UNIVERZALNOM PROSTORU, KROZ TO SVE- PR I SUSTVO, KOJE
OPAA " OT V OR E NO O K O " ^ D A N G M E {b)^
(a) Savremena misao je sklona da se iznova vraa arhainoj ideji
o homogenoj osnovi za oigledno veoma razliite stvari - raznorod-
nost razvijenu iz istorodnosti. Bi ol ozi sada tragaju za svojom homo-
genom protoplazmom, a hemiari za svojim protilom, dok nauka
traga za silom ije ogranke predstavljaju elektricitet, magnetizam,
toplota i tako dalje. Tajna Doktrina unosi tu ideju u oblast metafi-
zike i postulira "Jedan Obl i k Postojanja" kao osnovu i izvor svih
U I ndiji se ono zove "Oko Sive", ali izvan velike granice je poznato kao
"Dangmino otvoreno oko" u ezoterijskoj terminologiji.
Dangma znai proiena dua, onaj ko je postao ivanmukta, najvii
adept, tanije reeno, takozvani Mahatma. Njegovo "otvoreno oko" je unutra-
nje otvoreno oko vidovnjaka i sposobnost koja se kroz njega ispoljava nije
vidovitost kako se ona uobiajeno razume, ve pre sposobnost duhovne intui-
cije, pomou koje se stie direktno i pouzdano znanje. Ta sposobnost je blisko
povezana sa "treim okom" koje mitoloko predanje pripisuje izvesnim rasa-
ma ljudi. Potpunija objanjenja bie data u Knj izi I I .
92
Stvari. Al i , moda ta sintagma "Jedan Obl i k Postojanja" nije sasvim
korektna. Sanskritska re je Prabhavapjaja, "mesto, tanije plan, iz
koga izranja poreklo i u koje se rastvaraju sve stvari," kae komen-
tator. To nije "Maj ka Sveta", kako j e preveo Vilson ( vi di Knj i gu I ,
Vinu Purana), jer za agad Joni (kako je pokazao Ficedvard Hol)
teko se moe rei da predstavlja "Maj ku Sveta" i l i "Matericu Sve-
ta", kao to se teko moe rei da predstavlja "Mat eri j al ni Uzrok
Univerzuma." Komentatori Purana je objanjavaju Karanom - "Uz-
rokom" - a ezoterijska folozofija, idealnim duhom tog uzroka. To
je, na svom sekundarnom stupnju, Svabhavat budistikih filozofa,
veni uzrok i posledica, sveprisutan, pa opet apstraktan, samoposto-
jea tvoraka Sutina i koren svih stvari, viena u istoj dualnoj svet-
losti u kakvoj i vedantin vi di svoje Parabram i Mulaprakriti, jedno
u dva aspekta. Zaista izgleda udno da nalazimo tvrdnju kako vel i ki
uenjaci, a posebno Utara-Mimansa*, razmiljaju o mogunostima
vedante, poto su bi l i "pobueni uenjima budista", dok je, ba na-
protiv, budizam (Gotame, Bude) bio "pobuen" i potpuno izgraen
na naelima Tajne Doktrine, ij i delimini kostur ovde pokuavamo
da damo i na kojima, takoe, poivaju Upaniade.^"
* Utara Mi mans a ( sanskrit) - poslednja od est Darana, i l i kola Hi ndu f i -
lozofij e, koj a se zove j o i Vedanta. ( nap. ured.)
A opet je j edan ovek, nai me ser Moni e Vi l i ams {Monter Williams) iz Bo-
dena, profesor sanskrita na Oksfordu, predstavlj aj ui se kao autoritet, upravo
porekao tu i nj eni cu. Evo emu j e on ui o svoje sluaoce, 4. j una 1888. godi -
ne, na svom godinj em obraanju Vi kt or i j a I nst i t ut u u Vel i koj Br i t ani j i :
Izvorno, budizam se okrenuo protiv svakog individualnog asketizma ( . . . ) da bi do-
segao uzviene visine znanja. On nije imao okultnog ni ezoterijskog sistema uenja
(. . .) sakrivenog od obinog oveka. (!!)
I opet:
(. . .) Kad je Ootama Buda zapoeo svoju karijeru, ovaj pomenuti i nii oblik Joge
izgleda daje bio malo poznat.
I pot om, proti vreei samom sebi, ueni predava odmah obavetava svoje
sluaoce da:
Mi uimo iz Lalita-Vistare [Slavna biografija Gotama Bude, koji je napisao Dar-
maraka, 308. g.p.n.e. U pitanju je delo Teravade, Mahasangika kole, napisano na
sanskritu. (nap. ured.)] da su razni oblici telesnog muenja, samoumrtvljavanja i
pokora bil i uobiajeni u Gotamino doba. ( !!)
93
TAJ NA DO K T R I NA * K O S M O GENEZA
Prema uenju ri ankaraarije," ovo poslednje je neporecivo.
(b) San bez snova je jedno od sedam stanja svesti koje su
poznate ezoterizmu istoka. U svakom od t i h stanja drugaiji deo
uma ulazi u delovanje, i l i , kako bi to izrazio vedantin, pojedinac je
svestan na razliitom planu svog bia. Termin "san bez snova" je u
ovom sluaju alegorijski primenjen na Univerzum da bi izrazio
stanje donekle analogno onom stanju svesti u oveku koje, budui
da ga se ne sea u budnom stanju, izgleda prazno, ba kao to san
mesmerizovanog subjekta njemu izgleda kao nesvesna praznina
kad se vrati u svoje normalno stanje, iako je govorio i ponaao se
kao to bi to inio svestan ovek.
STANCA I - nastavak
9. A L I , GDE BESE DAN GM A K AD JE AL AJ A U NI V E R ZU M A (Dua kao
osnov svega, Anima Mundi) BI L A U PARAM ARTI {Apsolutno Bie i
Svest koji su Apsolutno Ne-Bie i Nesvesnost) (a), A ANUP ADAK A BE-
SE V E L I K I TOAK {b)7
(a) Ovde, pred sobom, imamo predmet vekovnih sholastikih ras-
prava. Ta dva termina "Al aj a" i "Paramarta" su vie od bilo kog dru-
gog mistikog termina bi l i uzrok podele kola i cepkanja istine na
razliitie aspekte. Alaja je bukvalno "Dua Sveta" i l i Anima Mundi,
Emersonova "Nad- Dua", i po ezoterijskim uenjima ona periodi-
no menja svoju prirodu. Alaja, iako vena i nepromenljiva u svojoj
unutranjoj sutini, na pl anovi ma koj i su nedostupni i l j udi ma i
Al i , predava izgleda uopte nije svestan daje ta vrsta muenja i samoumrt-
vljavanja upravo taj nii oblik Joge, Hata Joga, koj i je bio "malo poznat", a
ipak tako "uobiajen" u Gotamino doba.
ak se raspravljalo da li svih est Darana (kola filozofije) pokazuju tra-
gove Budinog uticaja, bilo da su ih uzeli iz budizma, i l i zahvaljujui grkom
uenju! (Vidi kod Vebera, M aksa M ilera itd.) M i radimo pod utiskom daje Kol -
bruk (Colebrooke), "najvii autoritet" u ti m pitanjima, davno resio tu dilemu
pokazavi da "su, u tom sluaju, Indusi bi l i uitelji, a ne uenici."
94
K os mi ki m Bogovi ma (Dani Bude), t okom akti vnog perioda i -
vota menja se na ni i m planovima, ukl j uuj ui i na. Tokom tog
vremena ne samo da su Dani Bude jedno sa Alaj om u Dui i Suti-
ni , ve je ak i ovek koj i dobro vlada Jogom (mistikom medita-
cijom) "u stanju da stopi svoju duu sa nj om" (Arjasanga, Bumapa
kola). To nije nirvana, ve stanje odmah do nje. Otuda neslaganje.
Tako, dokjogaarje (M ahajana kole) kau daje Alaja personifika-
cija Praznine (Njingpo i Tsang na tibetanskom), a ipak predstavlja
osnov svake vidlj ive i nevidljive stvari i da se, iako je u svojoj su-
t i ni vena i neizmenljiva, ona ogleda u svakom objektu univerzuma
"kao mesec u prozranoj mirnoj vodi ", druge kole polemiu sa t i m
stavom. Isto je i sa Paramartom: jogaarje tumae taj termin kao ono
to takode zavisi od drugih stvari (paratantral), a madjamike kau
daje Paramarta ograniena na Paranipanu i l i apsolutno savrenstvo,
t j , u izlaganju te "dve istine" (od etiri) oni prvi veruju i smatraju da
(na ovom nivou, u svakom sluaju) postoji samo Samvritisatja i l i re-
lativna istina, a oni drugi ue da postoji Paramartasatja, "apsolutna
i st i na"".
Nijedan arhat, o monae-prosjae, ne moe dostii apsolutno
znanje pre nego to postane jedno sa Paranirvanom. Parikalpita i
Paratantra su njegova dva velika neprijatelja
(Aforizmi Bodisatva)
Parikalpita (na tibetanskom Kun-tag) je greka koj u ine oni to
nisu u stanju da uvide prazninu i iluzornu prirodu svega, koj i veruju
da postoji neto to ne postoji - t j . Ne- Ego. A Paratantra je neto,
ta god to bi l o, to postoji samo pomou zavisne i l i kauzalne pove-
zanosti i to mora da nestane i m je uzrok iz koga proizlazi uklo-
njen - t j . kao svetlost fitilja. Uni ti i l i ugasi fitilj, i svetlost nestaje.
12
"Paramarta" je na sanskritu samosvest, Svasamvedana, i l i "samoanalizi-
rajua refleksija" - od dve reci, parama (iznad svega) i arta (razumevanje);
Satja znai apsolutno istinsko bie, i l i "Esse". Na tibetanskom, Paramartasatja
se kae Dondampaidenpa. Suprotnost toj apsolutnoj stvarnosti, i l i aktualnosti
je Samvritisatja - (samo) relativna istina - "Samvriti" znai "lana koncepci-
j a" i, poto predstavlja izvor iluzije, znai M aja. Na tibetanskom se kae Kun-
dzabi-denpa, "pojavnost koja stvara i l uzi j u."
95
Ezoterijska filozofija ui daje sve to postoji ivo i svesno, ali da
nisu svi i voti i svesti slini onim kakvi su kod ljudskih bia. Na i -
vot i gledamo kao na "jedan oblik postojanja", ispoljen u onom to
nazivamo materijom, i l i , kao u oveku, na ono to, pogreno ih raz-
dvajajui, zovemo Duh, Dua i Materija. Materija je prenosno sred-
stvo za ispoljavanje due na ovom planu postojanja, a dua je prenosno
sredstvo na viem planu za ispoljavanje duha, i oni su, skupa, troj -
stvo sjedinjeno ivotom koj i ih sve proima. Ideja o univerzalnom
ivotu je jedna od onih drevnih zamisli koje se u ovom veku ponovo
vraaju ljudskom umu, kao posledica njegovog oslobaanja od an-
tropomorfne teologije. Nauka, ako je prava, sastoji se od praenja i l i
postuliranja znakova univerzalnog ivota, ali nije jo bila dovoljno
smela ak ni da proape "Anima MundCl Ideja o "kristalnom ivotu",
sada tako bliska nauci, bi l a bi ismejana pre pola veka. Botaniari
sada tragaju za bi l j ni m nervima, ne zato to oni pretpostavljaju da
biljke mogu da oseaju i misle kao to mogu ivotinje, ve zato to
veruju da je neophodna neka struktura, koja funkcionalno stoji u
istom odnosu prema biljnom ivotu kao nervi prema ivotinjskom,
da bi se objasnio bi l j ni rast i ishrana. Izgleda daje teko mogue da
nauka jo dugo moe kr i t i od same sebe, pukom upotrebom termina
kao to su "sila" i "energija", injenicu da su stvari koje imaju ivot
ive stvari, bilo da su atomi i l i planete.
Al i italac moe upi tati : Kakvo je verovanje unutranjih ezote-
rijskih kola?* Kakvo je uenje ezoterijskih "budista" o tom pred-
metu? Po njima, "Alaj a" ima dvostruko, pa ak i trostruko znaenje.
U jogaarja sistemu kontemplativne mahajana kole, Alaja je i
Univerzalna Dua (Anima Mundi) i Sopstvo naprednog adepta. "Onaj
ko dobro vlada Jogom moe, pomou meditacije, svoju Alaju po volj i
da uvede u pravu Prirodu Postojanja." "Alaja ima apsolutno veno
postojanje", kae Arjasanga - ri val Nagardune.'^ U izvesnom smi-
* Autorka verovatno ima na umu unutranji krug pripadnika ezoterijske
kole; oni su inicirani u tajna znanja i najvie istine, pa su, otud, obavezni na
zavet utanja. Postoji i spoljanji krug pripadnika kole, ali oni nemaju pri-
stup tajnom znanju i nisu obaavezni na zavet utanja. Vie o ovome videti u
delu Klju Teozofije od iste autorke. (nap. ured.)
Arjasanga je bio prehrianski Adept, osniva budistike ezoterijske ko-
le, iako ga oma di Kero (Csoma di Koros), iz nekih svojih razloga smeta
96
sl u to je Pradana, koj a je u Vinu Purani objanjena kao: "ono to
j e neevol ui rani uzr ok; naj i st aknut i j i mudr aci j e naglaeno zovu Pra-
dana, i zvor na osnova, koj a j e supti l na Pr akr i t i , nai me, ono s t oj e ve-
no, i to i stovremeno jeste ( i l i saima) to to j este i to to ni j e, i l i
j e, pak, puk i proces. " " Pr a k r i t i " j e, meut i m, nekorekt na re i Al aj a
bi t o bolj e objasnila, j e r Pr akr i t i ni j e "nespoznat l j i vi Br a ma " . " Gre-
e oni k oj i ne znaj u nita o uni verzal nost i okul tne dokt ri ne od samog
detinj stva lj udske rase, a posebno oni uenj aci k oj i odbacuj u i dej u
0 " pr v obi t nom ot kr i venj u" i k oj i pouavaj u daj e Animu Mundi, Je-
dan i v ot i l i " Uni ver z al nu Du u" ui ni o poznat om tek Anaksagora,
i l i neko u nj egovo doba. Taj f i l oz of j e ovo uenje istakao naprosto
zato da bi se suprot st avi o De mo k r i t o v o j , i suvi e mat er i j al i s t i koj
koncepci j i kosmogoni j e, koj a j e zasnovana na egzoteri koj t eor i j i o
slepo pokr et ani m at omi ma. Anaksagora i z Kl azomene ni j e bi o nj en
pronalaza, ve samo propagator, kao s t oj e to bi o i Pl at on. Ono to
j e on zvao Mu n d a n o m I nt e l i g e nc i j om ( vout ; ) , p r i nc i p k o j i j e , po
nj emu, apsolutno odvoj en i slobodan od materij e i deluje pl anski ,' ^
davno pre 500. godi ne stare ere u I nd i j i j e nazvano Kretanj e, J EDAN
IVOT, i l i ivatma. Samo to ari j evski f i l ozof i ni kad ni su obdar i l i
taj p r i n c i p , k o j i j e po nj i ma bes konaan, k o n a n i m " a t r i b u t o m"
"razmi l j anj a".
Ovo itaoca pr i r odno vodi " Naj vi em Du h u " Hegel a i nemaki h
transcendentalista, kao kontrastu na k oj i moe b i t i kori sno da se uka-
e. kol e elinga i Fi htea su se u vel i koj mer i odvoj i l e od prvobi t ne
arhaike koncepci j e o j e dnom APSOLUTNOM pr i nci pu i odsl i kal e su
samo j edan aspekt osnovne ideje vedante. ak i "Absoluter Geist",
koj i j e ocrtao Fon Hart man u svojoj pesimistikoj f i l ozof i j i nesvesnog.
u VI I vek nae ere. To je bio drugi Arjasanga, koji je iveo tokom prvih ve-
kova nae ere, i maarski uenjak ih je verovatno pomeao.
1 4
I ndiskretni uzrok, koj i je uniforman i podjednako je uzrok i posledica, a mudraci ga,
upoznati sa pr vi m pri nci pom, zovu Pradana i Prakri ti , jeste nespoznatljivi Brama koj i
je bi o pre svega
(Vaju Purana)
To jest, Brama ne pokree sam evoluciju, niti stvara, ve samo ispoljava
svoje razliite aspekte, medu kojima je Prakriti, jedan od aspekata Pradane.
Ograniena Samosvest, mislim. Jer kako je apsolut moe dostii drugaije
osim naprosto kao jedan od aspekata, od koj ih je ljudska svest najvii koj i
nam je poznat?
97
iako je moda najpriblinija aproksimacija evropske misli hinduisti-
koj Advaita Doktri ni , naprosto je daleko od stvarnosti.
Po Hegelu, "Nesvesno" nikad ne bi preduzelo obiman i teak za-
datak evoluiranja Univerzuma, osim u nadi da e postii jasnu Samo-
svest. U t om pogledu treba i mat i na umu da opisuj ui Duh, koj i
evropski panteisti koriste kao ekvivalent za Parabram, kao nesve-
stan, toj karakteristici "Duha" - upotrebljenoj u odsustvu bolje reci
koja bi simbolizovala duboku misteriju - ne pridaju konotacije koje
ona uobiajeno nosi.
"Apsolutna Svest" je, kau nam oni, "u osnovi" pojava; nazvana
je nesvesnom samo zbog odsustva svakog elementa personalnosti i
prevazilazi ljudsko poimanje. ovek, budui daj e nesposoban da
stvori bilo kakvu zamisao van uslova empirijskih pojava, po samoj
strukturi svoga bia nemoan je da podigne veo koj i zaklanja veli-
anstvenost Apsoluta. Jedino je osloboeni Duh u stanju da maglo-
vito uvidi prirodu izvora iz koga je iznikao i u koga se na kraju mora
vratiti. . . . Meutim, kao najvii Dan Kohan, on se moe samo
pokloniti u neznanju pred zastraujuom misterij om Apsolutnog Bia,
i poto, ak i u toj kulminaciji svesnog postojanja - "stapanja poje-
dinca sa univerzalnom sveu" - da upotrebimo Fihteov izraz - Ko-
nano ne moe da shvati Beskonano, ni t i na njega moe da primeni
svoja sopstvena merila mentalnog iskustva, kako se moe rei da "Ne-
svesno" i Apsolut mogu imati ak i instinktivan impuls i l i nadu da
e postii jasnu samosvest?'^ Vedantin nikad ne bi odobrio tu he-
gelijansku ideju, a okultisti bi rekli da se ona savreno odnosi na pro-
bueni MAHAT, Uni verzal ni Um koj i je ve projektovan u pojavni
svet kao prvi aspekt neizmenljivog APSOLUTA, ali nikad na sam Apso-
lut. Ui mo: " Duh i Materija, Purua i Prakriti, samo su dva prvo-
bitna aspekta Jednog Bez I kog Drugog."
Nous koj i pokree materiju, oivljavajua Dua koja se sadri u
svakom atomu, ispoljena u oveku, skrivena u kamenu, ima razli-
ite stepene moi, a ta panteistika ideja o optem Duhu-Dui koj i
proima itavu prirodu najstarija je od svih filozofskih zamisli. Ar-
heus nije bio otkrie Paracelzusa ni njegovog uenika Van Helmon-
ta, jer to je opet isti Arheus i l i "Otac-Etar" - ispoljena osnova i izvor
16
Vidi veglerov (Schwegler) Prirunik istorije filozofije u Sterlingovom
prevodu, str. 28.
98
bezbrojnih pojava ivota - samo ogranien. itav niz bezbrojnih spe-
kulacija te vrste samo su varijacije na tu temu, i j i je osnovni ton
postavljen u tom prvobitnom Otkrivenj u ( vi di Deo I I , "Prvobitna
Supstanca").
{b) Termin Anupadaka, "siroe" i l i "bez roditelja", mistika je oz-
naka koja u filozofiji ima nekoliko znaenja. Pod t i m imenom se uop-
te podrazumevaju nebeska bia, an Kohani i l i Dani Bude. Al i ,
kako oni mistiki odgovaraju ljudskim Budama i Bodisatvama, poz-
natim kao "Manui ( i l i ljudski) Buda", tako se ovi poslednji takode
nazivaju "Anupadaka" kad se itava njihova linost stopi u njihov
sastavni esti i sedmi princip - i l i Atma-Budi i kad oni postanu " di -
jamantske due" (Vara-satve)^', potpune Mahatme. "Skriveni Gos-
pod" (Sangbai Dag-po), "onaj koji je stopljen sa apsolutnim", ne moe
imati roditelja, jer je Sam-po-sebi-postojei i jedno sa Univerzal-
ni m Duhom (Svajambu)'^, Svabhavat u najviem aspektu. Misterija
u hijerarhiji Anupadaka je velika, budui daje njen vrhunac univer-
zalni Duh-Dua, a nia lestvica Manui-Buda; pa ak je i svaki o-
vek, obdaren Duom, Anupadaka u latentnom stanju. Otuda izraz:
"Univerzum je bio Anupadaka", kad govorimo o Univerzumu u nje-
govom bezoblinom, i l i apsolutnom stanju, pre nego to su ga obli-
kovali "Gradi tel j i " ( vi di Deo I I , "Prvobitna Supstanca").
1 7
Vadra - onaj ko poseduje dijamant. Na tibetanskom, Dordesempa; sempa
znai dua, njen dijamantski kvalitet koji se odnosi na njenu neunitivost u bu-
dunosti. Objanjenje u pogledu "Anupadake" dato u Kala Cakri, prvoj u Gju
podeli Kanura, je poluezoterijsko. Ono je zavelo orijentaliste na pogreno mi-
ljenje u pogledu Dani Buda i njihovih zemaljskih korespondencija, Manui-
-Buda. Pravo naelo je nagoveteno u narednom tomu ( vidi "Misterija o Bu-
di"), i bie bolje objanjeno na mestu koje mu pripada.
1 8 ^
Da citiramo ponovo Hegela koji je, zajedno sa Selingom, prihvatio pante-
istiku koncepciju periodinih Avatara (naroitih inkarnacija Duha Sveta u
Coveku, kao to se vi di u sluaju velikih rehgijskih reformatora):
( . . . ) sutina oveka je duh ( . . , ) samo kada se oslobodi svoje konanosti i sebe preda
istoj samosvesti, on stie do istine. Hrist-ovek, kao ovek u koj em se j avl j a
j edinstvo Bogooveka ( identifikacij a individualne i univerzalne svesti, kako su mi -
s l i l i vedantini i neke advaite), sam je predstavio, svojom smru i svojom i stori j om
uopte, venu istorij u Duha - istorij u koj i svaki ovek treba da dostigne unutar sebe,
kako bi postojao u Duhu.
[Filozofija istorije. Sibrijev (Sibree) prevod na engleski, str. 340]
99
STANCA I I - K O ME NT A R I
I DEJ A DI FER ENCI J ACI J E
Apsolut sebe ne poznaje * Jo nema klice ivota * Univerzum
je jo uvek krije u Boanskoj Misli
1. . . . G DE BEHU GRADITELJI, BLISTAVI SINOVI OSVITA MANVANTA-
TARE (a)? . . . u NEZNANOJ TAMI, U NJIHOVOJ A H- HI (Kohanskoj, Dani
Budikoj) PARANIPANI, PROIZVOAI OBLI KA (rupa) iz NE-OBLI KA
(arupa) - KOREN SVETA - DEVAMATRI * I SVABHAVAT, POIVAHU U BLA-
ENSTVU NE-BIA (b).
>
(a) "Graditelji", "Sinovi Osvita Manvantare", pravi su tvorci Uni -
verzuma i, u ovoj doktri ni , koja se odnosi samo na na Planetarni
Sistem, oni se, kao njegovi arhitekti, takode nazivaju "Nadzornici-
ma" Sedam Sfera, koje egzoteriki predstavljaju sedam planeta, a
ezoteriki takode sedam zemalja i l i sfera (planeta) naeg lanca. Po-
etna reenica Stance I, koja pominje "Sedam Venosti", formuli-
sana je tako da se odnosi i na Maha-Kalpu, i l i "(veliko) Doba Brame",
kao i na solamu Pralaju i naredno vaskrsnue naeg Planetarnog Si-
stema na viem planu. Ima mnogo vrsta Pralaje (razgradnje vi dl j i -
vi h stvari), kao to e bi t i pokazano na drugom mestu.
{b) Paranipana j e, setite se, summum bonum*, Apsolut, otuda is-
to to i Paranirvana. Pored toga stoje zavrno stanje, ona predstavlja
i ono stanje subjektivnosti koje se odnosi samo na jednu apsolutnu
istinu (Paramartasatja) na njenom nivou. To je ono stanje koje ove-
Majka Bogova", Adi ti , i l i Kosmiki Prostor. U oharu, ona se naziva Se-
fira i l i Majka Sefirot, i Sekinah, u svom prvobitnom obliku, u skrivenom stanju.
* (Lat.) - vrhunsko dobro. (nap. prev.)
100
4
Komentari - Stanca LI
ka navodi da ispravno uvaava puno znaenje Ne-Bi a, koj e j e, kao
s t oj e objanjeno, apsolutno Bi e. Pre i l i kasnij e, sve to sada naiz-
gled ^poîoji, bi e, u stvarnosti, u stanju Paranipane. A l i , post oj i ve-
l i ka r azl i ka i zmeu svesnog i nesvesnog bi a. Stanje Paranipane,
bez Paramarte, samoanalizirajue svesti (Svasamvedana) nije blaen-
stvo, ve naprosto ut mue ( na Sedam Venosti ). Tako e gvozdena
kugl a, postavlj ena pod gorue zrake Sunca, bi t i pot puno zagrejana,
al i za r azl i ku od oveka, nee oseati i l i ceni t i t opl ot u. J edino se sa
"j as ni m umom, k oj i j e nepomraen l i nou, zat i m nagomi l avanj em
zasluga mnogos t r uki h postoj anj a, koj e su posveene cel okupnos t i
bi a ( i t avom i v o m i uvs t venom Uni v e r z umu) " , ovek osl obaa
l i nog postojanja, utapaj ui se u Apsol ut , postaj ui j edno sa Apso-
l ut om^ dok i dalje u pot punost i poseduje Paramartu.
STANC A I I - nastavak
2 . . . . G D E J E BI L A TI I NA? G D E U I DA J E OSETE? N E ! N I J E BI LO
NI TIESIE, N I ZVUKA, (a); NI EG SEM NEPRESTANOG VENOG DA HA (Kre-
tanje), KOJI NE ZNA SEBE (b).
(a) I dej a da stvari mog u da prestanu da postoje, a da i pak BUDU,
predstavlja osnovnu i dej u istonjake psihologij e. Taj pr i vi dno proti v-
reni iskaz kr i j e j e dnu i nj eni cu Pri rode i vani j e nam j e da t u i nj e-
ni cu shvatimo, nego da raspravljamo o recima. Poznat pr i mer sl inog
paradoksa daj u hemi j ska j edi nj enj a. Pitanj e da l i ki s eoni k i vodoni k
prestaju da postoj e kad se kombi nuj u da saine vodu, j o uvek j e
sporno, j e r neki kau da mor a b i t i da su svo vreme pr i s ut ni , poto se
2
Zato j e Ne-bie "APSOLUTNO Bie" u ezoterikoj filozofiji. U njenim na-
elima je ak i Adi-Buda (prva i l i prvobitna mudrost), dok je ispoljena, u iz-
vesnom smislu, iluzija, Maja, poto svi bogovi, ukljuujui i Bramu, moraju
da umru na kraju "Doba Brame"; poto je jedino apstrakcija zvana Parabram
"Jedna Apsolutna" Stvarnost - bilo da ga zovemo En sof, i l i , poput Herberta
Spensera, Neznano. Jedno Postojanje bez iega drugog j e ADVAITA, "Bez (ieg)
Drugog", a sve ostalo je Maja, ui nas Advaita filozofija.
101
;,
opet pojavljuju kad se voda razloi, a drugi tome prigovaraju, jer,
poto se oni zapravo pretvaraju u neto potpuno drugaije, mora da,
za isvesno vreme, prestaju da postoje kao kiseonik i vodonik, ali, ni -
jedna strana nije u stanju da stvori ni priblinu predstavu o pravom
stanju neke stvari koja je postala neto drugo, a ipak nije prestala da
bude ona sama. Moe se rei daje postojanje, kakvo predstavlja vo-
da za kiseonik i vodonik, stanje Ne-bia koje je "stvarnije bie" od
njihovog postojanja kao gasova, i to moe da nam nagovesti kakvo
je stanje Univerzuma kad poe na spavanje, odnosno prestane da
postoji, tokom "Noi Brame" - da bi se probudio i iznova pojavio kad
ga zora Manvantare ponovo prizove u ono to nazivamo postojanjem.
(b) Arhajski ezoterizam koristi termin "Dah" Jednog Postojanja
samo u odnosu na duhovni aspekt kosmogonije; u drugim sluaje-
vima on je zamenjen njegovim ekvivalentom na materijalnom pla-
nu - Kretanjem. Jedan Veni Element, i l i Prenosno sredstvo koje
sadri taj element je Prostor, koj i je bezdimenzionalan u svakom
pogledu; sa nj im naporedo postoje beskrajno trajanje, prvobitna (otu-
da neunitiva) materija i kretanje - apsolutno "veno kretanje" koje
je "dah" "Jednog" Elementa. Taj dah, kao to vidimo, ne moe ni -
kad da prestane, ak ni tokom pralajikih venosti. {Vidi "Haos, Teos,
Kosmos " u Delu I I )
Al i , "Dah Jednog Postojanja" se, svejedno, ne odnosi na Jedan
Beziizroni Uzrok i l i "Sve-Bivstvo" (kao razliito od Sve-Postoja-
nja, koje je Brama, odnosno Univerzum). Smatra se daje Brama ( i l i
Hari), bog sa etiri lica koj i je, nakon to je izdigao Zemlju iz voda
i "dovrio Stvaranje", samo instrumentalni, a ne, kao to je jasno sa-
drano u reenom, idealni Uzrok. Nijedan orijentalista, izgleda, nije
dosad potpuno razumeo pravi smisao stihova u Purani koj i se od-
nose na raspravu o "stvaranju."
Zato je Brama uzrok moi koje treba da nastanu kasnije kako bi
obavile "stvaranje". Moda bi , umesto sledeeg prevoda: "I iz njega
proizlaze moi koje treba da budu stvorene, nakon to su postale
stvarni uzrok" ispravnije bi l o rei: " i iz TOGA proistiu moi koje
e stvarati kad postanu pravi uzrok" (na materijalnom nivou). Jedi-
no se tom (bezuzronom) idealnom uzroku moe pripisati univerzum.
"Najvredniji od asketa! Pomou njegove moi - to jest, pomou moi
tog uzroka - svaka stvorena stvar nastaje svojom inherentnom i l i
102
Komentari - Stanca II
osobenom pri rodom. " Ako j e u vedanti i l i nj aj i * ni mi ta delujui
uzrok, u kontrastu prema upadani, materijalnom uzroku (a u San-
kji, pradana podrazume^'a delovanje oba), u ezoterijskoj filozofiji,
koja mi r i oba ta sistema i i j i je najblii izraz vedanta kako je izlau
advaita vedantisti, moe se razmiljati samo o upadani; ono to va-
inave (vasita-dvaita) imaju na umu kao idealno za razliku od re-
alnog - i l i Parabram i Ivara - ne moe da nade mesto u objavljenim
razmiljanjima, poto je ak i to "idealno" pogrean termin, kad se
pri meni na ono to nijedan ljudski razum, ak ni razum adepta, ne
moe da pojmi.
Da bi se imalo znanje o sebi, potrebno je da postoji saznanje o
svesti i percepciji (obe predstavljaju ograniene sposobnosti u odno-
su na bilo koj i subjekat, izuzev Parabrama). Otuda "Veni Dah koj i
ne zna sebe." Beskonanost ne moe da razume Konanost. Neogra-
nieno ne moe da se odnosi na ogranieno i uslovljeno. U okultnim
uenjima. Neznani i Nespoznatljivi POKRETA, i l i Samopostojei,
predstavlja apsolutnu boansku Sutinu. I tako, poto predstavlja
Apsolutnu Svest i Apsolutno Kretanje, za ograniena ula onih koj i
opisuju to neopisivo, to je nesvesnost i nepokretnost. Ne moe se
tvrdi ti da apstraktna svest ima konkretnu svest, kao to se ne moe
t vrdi t i da voda ima osobinu vlanosti - budui daje vlanost njen
sopstveni atribut i uzrok osobini vlanosti kod drugih bia. Sves-
nost podrazumeva ogranienje i kvalifikovanje, neto ega neto dru-
go treba da bude svesno. Al i , Apsolutna Svest sadri spoznavaoca,
spoznatu stvar i spoznaju, sva t r i u sebi i sva t r i kao jedno. Svaki
ovek je svestan samo onog dela svog znanja koje je bilo prizvano
u njegov um u odreenom trenutku, pa opet je siromatvo jezika
tol iko veliko da nemamo termin da razlikujemo znanje na koje se
ne mi sl i aktivno od znanja koje nismo u stanju da prizovemo u se-
anje. "Zaboraviti" je sinonim za "ne pamti ti ". A koliko je tek tee
nai termine koj i bi opisali i koj i bi nainili razliku izmeu ap-
straktnih metafizikih injenica, i l i apstraktnih metafizikih razlika.
* Njaja - pravila zakljuivanja - jedna od Darana, est sistema indijske
sholastike filozofije. Zasniva se na iztraivanju pravilnog miljenja pa je,
kao sistem, usmerena vie na epistemologiju i logiku, nego na teologiju. Idej-
no se oslanja na uenje Akapade Gautame, koji je svoj ideoloki stav izneo
putem aforizama u delu Njajasutra. (nap. ured.)
103
Takode se ne sme zaboraviti da mi dajemo imena stvarima u skladu
sa izgledom koj i one poprimaju za nas. Mi zovemo apsolutnu svest
"nesvesnost", j er nam izgleda da to neizbeno mora bi t i tako, ba
kao to "Apsolut" zovemo "Tama", jer se naem konanom razume-
vanju on ukazuje kao sasvim neproziran; ipak, mi u potpunosti pri -
znajemo da nae opaanje t i h stvari nije korektno. Mi i nevoljno, u
naim umovima, razlikujemo, na primer, nesvesnu apsolutnu svest
od nesvesnosti, tako to ovoj prvoj pridajemo neki neodreeni kva-
litet koj i , na viem planu koj i moe da dosegne naa misao, odgo-
vara onom to u sebi samima prepoznajemo kao svest. Al i , to nije
takva svest kakvu bismo bi l i u stanju da razlikujemo od onog to na-
ma izgleda kao nesvesnost.
STANCA I I - nastavak
3. AS JO NIJE KUCNUO; ZRAK JO NIJE BLJESNUO U Z AMETAK {a);
MATR I PADMA (majka-lotos) JO NI J E NABREKLA (b).^
(a) Postoje emitovan, zrak "Vene Tame" postaje zrak bljetave
svetlosti i l i ivota, i on bljeska u "Zametak" - taku u Jajetu Sveta,
predstavljenu materijom u njenom apstraktnom smislu. Al i , termin
"Taka" ne sme se razumeti kao da se odnosi na bilo koj u posebnu
taku u Prostoru, j er zametak postoji u centru svakog atoma i svi
oni zajedniki formiraju "Zametak"; bolje reeno, kao to se nije-
dan atom ne moe uiniti vi dl j i vi m za nae fiziko oko, njihov skup
(ako se taj termin moe primeniti na neto to je neogranieno i
beskrajno) formira noumen i l i venu i neunitivu materiju.
(b) Jedna od simbolikih slika za Dualnu kreativnu mo u Pri-
rodi (materiju i silu na materijalnom nivou) je Padma, indij ski lok-
vanj. Lotos je proizvod toplote (vatre) i vode (pare i l i Etra); vatra u
svim filozofskim i rel i gi ozni m sistemima znai predstavnika Du-
ha Boanstva'', aktivni, muki, stvaralaki princip, a Etar, i l i Dua
Nepoetski, pa ipak veoma slikovito (vidi fusnotu kod Stance I I I ).
ak i u hrianstvu (vidi Deo I I , "Prvobitna Supstanca i Boanska Misao").
104
materije, svetlost vatre, znai pasivni enski princip iz koga je ema-
niralo sve u ovom Univerzumu. Otuda, Etar i l i Voda jeste Majka, a
Vatra Otac. Ser V. Dons (a pre njega arhajska botanika) je pokazao
da semenke lotosa sadre, jo i pre nego to proklijaju, savreno
fomirane listove, minijaturni oblik onoga to e one, jednog dana,
kao savrena biljka, postati: tako nam priroda daje primerak njenog
unapred formiranog proizvoda (. . .) semenke svih fanerogamih bi -
ljaka koje daju prave cvetove sadre ve formirani embrion biljice^
( vidi Deo I I , "Cvet Lotosa kao Univerzalni Simbol"). To objanja-
va reenicu "Maj ka jo nije nabrekla" - forma se ovde podreuje
unutranjoj i l i korenskoj ideji arhaine simbolike.
tavie, lotos, i l i Padma, veoma je stara i omiljena metafora za
sam Kosmos, a takode i za oveka. Popularni razlozi za to su, prvo,
injenica koju smo upravo pomenuli, da seme lotosa sadri savr-
enu minijaturu budue biljke, to simboliki predstavlja injenicu
da duhovni prototipovi svih stvari postoje u nematerijalnom svetu
pre nego to se te stvari materijalizuju na Zemlj i; drugo, injenica
da biljka lotosa raste navie kroz vodu, koreni su j oj u Ilusu, i l i bla-
tu, a svoje cvetove iri u vazduhu iznad vode. Lotos na taj nain
simbolizuje ivot oveka, a takode i Kosmosa, jer. Tajna Doktrina
poduava da su nj ihovi elementi isti i da se oba razvijaju u istom
pravcu. Koren lotosa zariven u mulj simbolizuje materijalni ivot,
stabljika koja prolazi kroz vodu simbolizuje postojanje u astralnom
svetu, a cvet koj i pliva na vodi i otvara se ka nebu predstavlja am-
blem duhovnog bia.
4. NJ ENO SRCE JO NE BESE OTVORENO DA UE JEDAN ZRAK, DA ZA-
TI M PADNE, KAO TRI U ETIRI, U KRILO MAJ E {a).
(ci) Prvobitna supstanca nije jo prela iz svoje prekosmike skri-
venosti u diferenciranu objektivnost, ni t i je postala (bar za oveka)
Gro (Gross): Religijapagana, str. 195.
105
TAJNA DOKTRI NA * KO S M O GENEZA
i
I
nevidlj ivi proti l nauke. Al i , kad kucne as i ona postane prijemiva za
fohatiki otisak Boanske M i s l i (Logos, i l i muki aspekt Anime Mun-
di, Alaj e) - njeno srce se otvara. Ona se diferencira i TR I (Otac,
M ajka, Sin) se preobraavaju u etiri. Tu lei poreklo dvostruke mi -
sterije Trojstva i bezgrenog zaea. Prva i osnovna dogma okultiz-
ma je Univerzalno Jedinstvo ( i l i Homogenost) u t ri aspekta. To vodi
moguoj idej i boanstva koje, kao apsolutno jedinstvo, mora zau-
vek ostati nerazumljivo za konane umove.
Ako veruje u mo koja deluje unutar korena biljke, i l i zamisli
koren sakriven ispod zemlje, onda mora da misli na njenu sta-
bljiku i l i stablo i na njene listove i cvetove. Ti ne moe da za-
misli tu mo nezavisno od tih objekata. ivot se moe znati samo
pomou Drveta ivota. (. . .)
(Uenja o Jogi)
Ideja o Apsolutnom Jedinstvu potpuno bi se raspala u naem po-
imanju kad pred oima ne bismo i mal i neto konkretno to sadri to
jedinstvo. A boanstvo, budui daj e apsolutno, mora bi t i sveprisu-
tno i zato nema nijednog atoma koj i ne sadri TO unutar sebe. K o-
ren, stablo i brojne grane su t ri razliita objekta, pa ipak su jedno
drvo. Kabalisti kau: "Boanstvo j e jedno, j er j e beskrajno. Ono j e
trostruko, j er se uvek ispoljava." To ispoljavanje je trostruko u svo-
j i m aspektima, j er zahteva, kao kod Aristotela, t ri principa za svako
prirodno telo kako bi postalo objektivno: negativ, obl ik i materiju.^
Negativ, na koj i je mislio um velikog filozofa, je ono to okultisti
zovu prototipovima utisnutim u Astralnu Svetlost - najniem nivou
i svetu Anime Mundi. Jedinstvo ta t ri principa zavisi od etvrtog -
IVOTA - koj i zrai sa vrhova Nedostinog, da bi postao univerzalno
rasprostranjena sutina na ispoljenim nivoima postojanja. I ta ETVO-
Vedantin visitadvaita filozofije rekao bi daje Parabramam, iako Je jedina
nezavisna Stvarnost, nerazdvojan od svog trojstva; daje On t ri , "Parabramam,
it i Ai t ", a ova dva poslednja, poto su zavisne stvarnosti, ne mogu da po-
stoje zasebno; i l i , da stvar uinimo jasnijom, Parabramam j e SUPSTANCA - ne-
promenljiva, vena i nespoznatljiva - a it (Atma) i Ai t (Anatma) su njegove
osobine, kao to su oblik i boja osobine svakog predmeta. Nj i h dva su odeda,
i l i telo, bolje reeno, atributi (arira) Parabramama. Al i , jedan okultista, a ta-
kode i advaita vedantin, imali bi mnogo ta da kau protiv te tvrdnje.
106
ROSTRUKOST (Otac, Majka i Sin, kao JEDINSTVO i etvorostrukost,
kao ivo ispoljavanje) bila je to to je dovelo do veoma stare ideje
o Bezgrenom Zaeu, to se danas kristalizovala u dogmu hian-
ske crkve, koja je tu metafiziku ideju prenela u telesno - van sva-
kog zdravog razuma. Jer ovek treba samo da ita Kabalu i prouava
njene numerike metode tumaenja da bi naao poreklo te dogme.
Ona je isto astronomska, matematika i prevashodno metafizika:
Muki element u Prirodi (personifikovan mukim boanstvima i Lo-
gosima, Vira i l i Brama, Horus i l i Oziris, i td, itd.) roenje pomou,
a ne od bezgrenog izvora, personifikovanog "Maj kom", j er to Mu-
ko koje ima Maj ku ne moe imati "Oca" - budui daje apstraktno
Boanstvo bespolno, i nije ak ni Bie, ve Bivstvo, i l i sam ivot.
Prevedimo to na matematiki j ezik autora knj ige/zvorMera. Govo-
rei o "meri oveka" i njegovoj numerikoj (kabalistikoj) vredno-
sti, on pie da se u Postanju, poglavlje I V, stih 1:
To "ovek jednak Jehovi" zove Mera, a to se dobija na sledei
nain: 1 1 3x 5 = 565, a vrednost 565 moe se napisati u obliku
izraza 56,5 x 10 = 565. Ovde broj oveka, 113, postaje faktor
56,5 X 10, a (kabalistiko) itanje tog poslednjeg izraza u brojevi-
ma je Jod, He, Vau, He, i l i Jehova. (.. .)To irenje 565 u 56,5 x 10
ima svrhu da pokae da muki princip (Jod) zrai iz enskog (Eva)
principa; i l i , tako rei, roenje mukog elementa iz jednog devian-
skog izvora, drugim recima, bezgreno zaee.
Tako se na Zemlj i ponovila misterija koja je, po vidovnjacima,
odigrana na boanskom planu. "Si n" bezgrene Nebeske Device ( i l i
neizdiferenciranog kosmikog protila. Majke u njenoj beskonano-
sti) rada se opet na Zeml j i kao Sin zemaljske Eve - nae majke
Zemlje, i postaje oveanstvo kao celina - prolo, sadanje i budu-
e - jer je Jehova, i l i Jod-he-vau-he dvopolan, odnosno i muko i
ensko. Gore, Sinje ceo Kosmos; dole, on j e OVEANSTVO. Trijada
i l i trougao postaje Tetraktis, Sveti Pitagorejski broj, savreni Kva-
drat, a na Zemlj i estostrana kocka. Makroprozopus (Veliko Lice) je
sada Mikroprozopus (manje lice), i l i , kako to kabalisti kau, "Drevni
od dana", koj i , silazei na Adama Kadmona, koga koristi kao svoje
prenosno sredstvo, da se ispolji kroz njega, biva preobraen u Tetra-
gramaton. On j e sada u " Kr i l u Maje", Velike Iluzije, a izmeu sebe
107
i Stvarnosti ima Astralnu Svetlost, vel i kog Obmanjivaa oveko-
vi h ogranienih ula, ukol i ko kroz Paramartasatju ne doe Znanje
da ga izbavi.
5. SEDAM SINOVA NE BEHU JO ROENI IZ TKIVA SVETLOSTI. J EDI NO
TAMA BESE OTAC-MAJ KA, SVABHAVAT, I SVABHAVAT BESE U TAMI (a).
i
I
(a) Tajna Doktrina, u Stancama koje su ovde navedene, uglav-
nom se, ako ne i u potpunosti, bavi naim Sunevim Sistemom, a
posebno naim planetarnim lancem. "Sedam Sinova" su, zato, nje-
govi tvorci. Ovo uenje e bi t i bolje objanjeno kasnije ( vidi Deo I I ,
"Teogonija Stvaralakih Bogova").
Svabhavat, "Tvoraka Sutina", koj i ispunjava Univerzum, ko-
ren je svih stvari. Svabhavat j e, da tako kaemo, budi sti ki kon-
kret ni aspekt apstrakcije koj a se u hi ndui sti koj f i l ozof i j i zove
Mulaprakriti. On je telo Due, ono stoje Etar za Akau, budui da
je ona njegov informiui pri nci p. Ki neski mi sti ci su kori st i l i taj
termin kao sinononim za "bie". U Nagarduninoj Ekasloka-astri
( kineski Lung-u), koja se na kineskom zove Jin-u-lu-kia-lun, ka-
e se daje izvorna re Jeu ~ "Bi e" i l i "Subhava", "Supstanca koja
daje supstancijalnost samoj sebi", koju je on objasnio u smislu "bez
delovanja i sa delovanjem", "priroda koja nema sopstvenu priro-
du. " Subhava, od koje je izveden Svabhavat, sastavljena je od dve
reci: Su - "lep", "zgodan", "dobar"; Sva - "sopstvo" i bhava - " bi -
e" i l i "stanja bia".
>
6. NJ I H DVOJE SU ZAMETAK, A Z AMETAK JE JEDNO. UNI VER Z UM JO
UVEK BESE SAKRIVEN U BOANSKOJ MiSLI I BOANSKIM NE DR I MA . . . .
108
"Boanska Misao " ne podrazumeva ideju o Boanskom mislio-
cu. Univerzum, ne samo proli, sadanji i budui - to je ljudska i
konana ideja izraena konanom milju - ve u svojoj celini, Sat
(neprevodivi termin), apsolutno bie, sa Prolou i Budunou kri -
stalizovanim u venu Sadanjost, jeste sama ta Misao odraena na
sekundarnom i l i ispoljenom uzroku. Brama (neutralni), kao Paracel-
zusov "Misterium Magnum", za ljudski um je apsolutna misterija.
Brama, muko-enski, njegov aspekt i antropomorfni odraz, pojm-
l j i v je za opaanja onih koj i imaju bezuslovnu veru, iako ga intelekt
lj udi odbacuje kad dopre do iroke publike.
Otuda tvrdnja da tokom uvoda "drame" Stvaranja, i l i poetka
kosmike evolucije. Univerzum, i l i "Si n", jo uvek lei sakiiven "u
Boanskoj Mi s l i " , koja jo nije prodrla "u Boanske Grudi . " Dobro
obratite panju, ta ideja predstavlja koren i izvor svih alegorija o
"Sinovima Boj i m" roenim od bezgrenih devica.
109
STANCA I I I - KOMENTAR I
BUENJ E KOSMOSA
Velika Vibracija * Simboli Prirode * Snaga brojeva * Logosi
i Zmaj * Astralno Svetio * Prvobitno Zraenje iz Jedinstva
* Mrea Bia * Elektricitet Svesti: Fohat
\
w:,
1. . . . POSLEDNJA VIBRACIJA SEDME VENOSTI TREPERI KROZ BES-
KRAJNOST {a). MA J K A OTI E, I REI SE OD I Z NUTR A K A SPOLJ A KAO
PUPOLJAK LOTOSA {b).
{a) Oigledno paradoksalna upotreba izraza "Sedma Venost",
koj i na taj nain deli nedeljivo, sankcionisana je u ezoterijskoj filo-
zofiji. Ona deli neogranieno trajanje na bezuslovno, veno i univer-
zalno Vreme i uslovno vreme (Kandakala). Jedno je apstrakcija i l i
noumen beskonanog vremena (Kala); drugo je fenomen koj i se pe-
riodino pojavljuje, kao posledica MaAata (Univerzalne inteligenci-
je ograniene manvantarikim trajanjem). U nekim kolama, Mahat
je "prvoroeni" od Pradane (neizdiferencirane supstance, i l i perio-
dini aspekt Mulaprakriti, korena Prirode) koja se zove Maja, Iluzija.
U tom pogledu se, verujem, ezoterijsko uenje razlikuje od doktrina
vedanta i advaita i visitadvaita kole. Jer one kau: dok je Mula-
prakriti noumen, samopostojea i bez ikakvog izvora - ukratko, bez
roditelja, Anupadaka (kao jedno sa Bramom), Prakriti, njen feno-
men, periodina je i predstavlja samo njen pri vi d; tako je i Mahat,
kod okultista, prvoroeni od nana ( i l i gnoze) znanja, mudrost i l i
Logos, pri vi d odraen od apsolutne NIRGUNE (Parabram, jedna stvar-
nost, "lien atributa i osobina"; vi di Upaniade), dok je kod nekih
vedantina Mahat ispoljavanje Prakriti, i l i Materija.
(b) Zato je "poslednja vibracija Sedme Venosti" bila "predodre-
ena" - ne od strane nekog posebnog Boga, ve se pojavila na os-
110
Komentari - Stanca III
novu venog i nepromenljivog Zakona koj i prouzrokuje velike pe-
riode Aktivnosti i Odmora, nazvane veoma slikovito, a istovremeno
i veoma poetino, "Dani i Noi Brame". irenje Majke, koja se dru-
gaije zove "Vode Prostora", "Univerzalna Matrica" i td, "od iznutra
ka spolja", ne aludira na irenje iz malog centra i l i ie, ve, bez spo-
minjanja veliine, granice i l i oblasti, znai razvoj bezgranine subje-
ktivnosti u isto tako bezgi-aninu objektivnost. "Uvek (za nas) nevidljiva
i nematerijalna Supstanca prisutna u Venosti, sa svog sopstvenog
plana bacila je svoju periodinu senku u kri l o Maje." Ovo podrazu-
meva daje to irenje, poto nije poveanje veliine - j e r beskrajno
prostiranje ne doputa uveavanje - zapravo bilo promena stanja. Ona
se "proirila kao pupoljak lotosa"; j er biljka lotosa postoji ne samo
kao minijaturni embrion u svom semenu (fizika karakteristika), ve
je njen prototip prisutan u idealnom obliku u Astralnoj Svetlosti, od
"Zore" do " No i " tokom manvantarikog perioda, zapravo, kao i u
sluaju svega drugog u ovom objektivnom Univerzumu - od ove-
ka do vake, od divovskog drvea do najsitnijih vlati trave.
Sve je to, pouava skrivena Nauka, samo privremeni odraz, sen-
ka idealnog prototipa u Boanskoj Mi s l i ; re "Vena", opet obratite
panju, ovde je samo u smislu "Eona", koj i traje kroz naizgled ne-
prestani, ali ipak ogranieni ciklus aktivnosti, koj i mi zovemo Man-
vantara. Jer, staje pravo ezoterijsko znaenje Manvantare, bolje
reeno, Manu-Antare? Ezoterijski to znai "izmeu dva Manua" ko-
j i h ima etrnaest u svakom "Danu Brame", a koj i se sastoji od 1.000
skupova od etiri doba, i l i 1.000 "Vel i ki h Doba", Mahajuga. Ana-
lizirajmo sada re i l i ime Manu. Orijentalisti i njihovi renici kau
daje termin "Manu" od korena. Man, "mi sl i t i ", otuda "mislei ovek".
Al i , ezoterijski, svaki Manu, kao antropomorfizovani pokrovitelj svog
posebnog ciklusa ( i l i Kruga), nije nita drugo do personifikovana
ideja "Boanske Mi s l i " (kao i hermetiki Pimander); zato je svaki
od t i h Manua poseban bog, tvorac i oblikovalac svega to se pojav-
ljuje tokom njegovog sopstvenog ciklusa postojanja i l i Manvantare.
Fohat izvrava naloge Manua ( i l i Dan Kohana) i dovodi do toga da
se idealni prototip iri od iznutra ka spolja - to jest, da prelazi po-
stepeno, na silaznoj skali, kroz sve nivoe, od noumena do najnieg
fenomena, da bi , na kraju, na poslednjem ni vou procvetao u punu
objektivnost - vrhunac iluzije, i l i najgrublju materiju.
111
STANCA I I I - nastavak
2. VI BRACI J A HITA UNAOKOLO, DODIRUJUI SVOJIM BRZI M KR I LI MA
{istovremeno) ITAV UNI VERZUM I ZAMETAK KOJI BORAVI U TAMI : TAMI
KOJA DIE {kree se) NAD USNULI M VODAMA I VOTA {a). . . .
{a) I za pitagorejsku Monadu se takode kae da boravi u samoi
i tami nalik na "zametak". Ideja o "dahu" Tame koj i se kree nad "us-
nul i m vodama ivota", to predstavljaju prvobitnu materiju sa skri-
venim duhom u sebi, podsea na prvo poglavlje Postanja. Njegov
izvor je braminski Narajana (pokreta Voda), koj i predstavlja perso-
nifikaciju venog Daha nesvesnog Sve ( i l i Parabrama) istonjakih
okultista. Vode ivota, i l i Haos - enski princip u simbolizmu - su
vakuum (za na mentalni vid) u kome lee latentni Duh i Materija.
To je navelo Demokrita da tvrdi, u skladu sa svojim uiteljem Leu-
kipom, da su prvobitni principi svega bi l i atomi i vakuum (vakuum
u smislu prostora, ali ne praznog prostora, poto se, prema peripate-
tiarima i svim drevnim filozofima "Priroda gnua vakuuma").
U svim kosmogonijama "Voda" igra znaajnu ulogu. Ona je os-
nova i izvor materijalnog postojanja. Naunici, koj i su pomeali re
sa onim to ona oznaava, pod vodom su podrazumevali odreenu
hemijsku kombinaciju kiseonika i vodonika, dajui tako specifino
znaenje terminu koj i okultisti koriste u optem smislu i koj i se u
kosmogoniji koristi u metafizikom i mistikom znaenju. Led nije
voda, ni t i j e para, iako sva t r i imaju potpuno isti hemijski sastav.
3. " T A MA " ZRAI SVETLOST, A SVETLOST ISPUTA USAMLJ ENI ZRAK
u VODE, U PONORE MAJKE. TAJ ZRAK PRODIRE KROZ DEVIANSKO JAJE;
ZRAK NAGONI TO VENO JAJE DA UZDRHTI I ISPUSTI NE-VENI {perio-
dini) ZAMETAK, KOJ I SE ZGUNJAVA U JAJE SVETA {a).
112
(a) Moe se smatrati da usamljeni zrak, isputen u ponore majke,
znai Boansku Misao i l i Inteligenciju, koja proima haos. To se,
meutim, deava na planu metafizike apstrakcije, bolje reeno, na
planu na kome je ono to mi nazivamo metafizikom apstrakcijom
stvamost. Deviansko jaje, budui daje u odreenom smislu apstraktno
svojstvo Jajeta, odnosno mo da bude razvijeno pomou oploenja,
jeste veno i uvek isto. I ba kao to se oploenje jajeta deava pre
nego to se ono snese, tako i ne-veni periodini zametak, koj i kasni-
je u simbolikom prikazu postaje jaje sveta, sadri u sebi, kad izroni
iz njega (jajeta), "obeanje i mo" itavog Univerzuma. Iako je ta ide-
ja po sebi, naravno, apstrakcija, simboliki nain izraavanja, ona je
istinski simbol, poto sugerie ideju o beskonanosti kao o beskraj-
nom krugu. Ona naem umu predoava sliku Kosmosa koj i izranja iz
beskrajnog prostora i u beskrajnom prostoru Univerzuma, bez obala
u pogledu raspona i isto tako beskrajnog u njegovom objektivnom
ispoljavanju. Metafora jajeta takode izraava injenicu koja se ui u
okultizmu, a to je daje prvobitni oblik svega ispoljenog, od atoma do
zemaljske kugle, od oveka do anela, sferian, budui daje sfera
kod svih naroda amblem venosti i beskonanosti - zmija koja guta
svoj rep. Meutim, da bismo shvatili smisao, o sferi se mora misliti kao
daje viena iz svog centra. Vidno polje i l i polje mi sl i je kao sfera
ij i prenici polaze iz ovekovog sopstva u svim pravcima i ire se u
prostor, otvarajui beskrajne vidike svud unaokolo. To je simbolini
krug Paskala i kabalista, "i j i je centar svuda, a obim nigde", to pred-
stavlja zamisao koja ulazi u sloenu ideju ovog znaka.
"Jaje Sveta" je, moda, jedan od najoptije prihvaenih simbola, bu-
dui daje veoma sugestivan, podjednako i u duhovnom, fiziolokom
i kosmolokom smislu. Zato se nalazi u svakoj teogoniji sveta, gde je
iroko povezan sa simbolom zmije; ona je svuda, kako u fi l ozofi j i
tako i u religioznom simbolizmu, amblem venosti, beskrajnosti, rege-
neracije i podmlaivanja, a takoe i mudrosti ( vi di Deo I I , "Drvo i
zmija i oboavanje krokodila"). Misterija prividnog samostvaranja i
evolucije svojom sopstvenom stvaralakom moi, koja u jajetu u mi -
nijaturi ponavlja proces kosmike evolucije, poto se obe odvijaju za-
hvaljujui toploti i vlazi pod mlazom nevidljivog stvaralakog duha,
u potpunosti opravdava izbor tog slikovnog simbola. "Deviansko Ja-
j e" je mikroskopski simbol makroskopskog prototipa-"Device Majke"
113
- Haosa i l i Prvobitne Dubine. Muki Tvorac (koje god ime da nosi) iz-
nie iz Devianskog enskog, bezgrenog korena oploenog Zrakom.
Ko, ako je upuen u astronomiju i prirodne nauke, moe a da ne vi di
njegovu sugestivnost? Kosmos, kao prijemiva Priroda, jedno je op-
loeno Jaje - pa ipak deviansko; ako ga smatramo bezgraninim, on
se ne moe predstaviti na drugaiji nain nego kao sferian. Zlatno Ja-
je bilo je okrueno sa sedam prirodnih elemenata (etar, vatra, vazduh,
voda), "etiri spremna, t r i tajna." Taj iskaz se moe nai u Vinu Pu-
rani, gde su elementi prevedeni kao "Omotai", a dodat je jedan tajni:
"Aham-kara" ( vi di Vilsonovu Vinu Puranu, knjiga I, str. 40). U iz-
vornom tekstu nema "Aham-kare"; on spominje sedam elemenata ne
specifikujui poslednja t ri ( vi di Deo I I , o "Jajetu Sveta).
4. POTOM TR I (trougao) PRELAZI U ETIRI (etvorougao). SJAJNA
SUTINA POSTAJE SEDAM IZNUTRA, SEDAM SPOLJA (a). BLISTAVO JAJE (Hi-
ranjagarba), KOJE JE U SEBI TRI {trostruka sutina Brame, ili Vinua,
tri "Avate " ) , ZGRUAVA SE I IRI, U MLENO BELI M UGRUCIMA, KROZ
PONORE MAJ KE, KOREN KOJI RASTE U DUBI NAMA OKEANA IVOTA {b).
{a) Korienje geometrijskih figura i este aluzije na te figure u
svim drevnim svetim spisima ( vidi Purane, egipatske papiruse. Knji-
gu mrtvih, pa ak i Bibliju), mora se objasniti. U " Knj i zi an", kao
i u kabali, ima dve vrste numeracija koje treba prouiti - figure, koje
su esto samo paravani, i Sveti Broj evi, ije su vrednosti poznate
okultistima putem inicijacije. Figure su samo konvencionalni znak, a
Sveti Brojevi su simbol svega. To znai, j edni su isto fiziki, dru-
gi su isto metafiziki i njihov meusobni odnos je kao odnos mate-
rije prema duhu - odnos krajnjih polova JEDNE supstance.
Kao to Balzak, nesvesni okultista francuske knjievnosti, naje-
dnom mestu kae, Broj je za Um isto to i za materiju: "jedan ne-
shvatljivi inilac" (moda za profani, ne za inicirani um). Broj je,
kao to je vel i ki pisac mislio, jedan Entitet, a istovremeno Dah koj i
emanira iz onoga to nazivamo Bog i to nazivamo SVE; dah koj i
114
j e di ni moe da ur edi f i z i ki kosmos, "gde nita dobi j a svoj obl i k po-
mou Boanstva, koj e j e posl edi ca Br oj a. " Pouno j e da navedemo
Bal zakove reci o t o m predmet u:
Zar ne treba najmanje kao i najogromnije tvorevine meusobno
razlikovati po kol i i ni , osobinama, dimenzijama, silama i atributi-
ma, koj i su roeni pomou BROJ A? Besla-ajnost Brojeva je injeni-
ca koja je dokazana naem umu, ali se za nju ne moe dati nikakav
fi zi ki dokaz. Matematiari e nam rei da beskrajnost brojeva
postoji, ali se ne moe pokazati. Bog je Broj obdaren kretanjem,
koje se osea, ali se ne pokazuje. Kao jedinstvo, ono poinje Bro-
jevima, sa kojima nema nieg zajednikog. (. . .) Postojanje svih
Brojeva zavisi od Jedinstva, koje i h, bez ijednog broja, sve zai-
nje. (. . .) ta! nesposobni ak ni da izmerite tu prvu apstrakciju
koj u daje Boanstvo, i l i da je uhvatite, vi se jo uvek nadate da
ete podvri vaim merenjima misteriju Tajnih Nauka koje ema-
niraju iz tog Boanstva? ( . . . ) A ta biste osetili, kad biste uroni l i
u ambise KRETANJ A, sile koj u ureuje Broj? ta biste mi s l i l i kad
bi h ja dodao da su to Kretanje i Broj zaeti od Reci, Vrhunskog
Razuma Vidovnjaka i Proroka, koj i su, u drevnim danima, osetili
moni Dah Boj i, i j i je svedok Apokalipsa?
{b) "Sj aj na sutina se zgruava i i r i kr oz dubi ne" Prostora. I z
astronomske perspektive, t o j e l ako obj asni ti : t o j e " ml e ni put ", tvar
sveta, i l i pr i mor di j al na materi j a u s vom pr v om obl i ku. Tee j e, me-
ut i m, to obj asni ti u nekol i ko reci , pa ak i redova, iz perspekti ve
okul t ni h nauka i si mbol i zma, poto j e t o j edan od naj kompl i kova-
ni j i h znakova. Ovde j e saeto vie od tuceta si mbol a. Da ponemo
od i t avog panteona mi s t er i ozni h objekata^, od k oj i h svaki i ma od-
reeno okul t no znaenje, dobi j eni h al egor i ki m "bukanj em okea-
na" od strane i ndus ki h bogova. Pored toga, Amrita, voda i vot a i l i
besmrtnost, Surabi, "kr ava obi l j a", nazvana " i z vor ml eka i sira", do-
bij ena j e i z t og " Mo r a Ml e k a " . Ot uda duhovno oboavanje krave i
Broj, uistinu; ali nikako KRETANJE. Kretanje]Q ono to zainje Logos, Re
u okultizmu.
"etrnaest dragocenih stvari". Ta pria i l i alegorija se nalazi u Satapata
Bramani. Japanska Tajna Nauka budistikih mistika, Jamabui, ima "sedam
dragocenih stvari". O njima emo govoriti kasnije.
115
I
bika, od koj ih je jedno proizvodea, a drugo rasploujua mo Pri-
rode; to su simboli povezani i sa sunevim i sa kosmikim boan-
stvima. Specifina svojstva "etrnaest dragocenih stvari" za okultne
svrhe, poto se objanjavaju tek pri etvrtoj I nicijaciji, ne mogu se
rei ovde, ali, moe se primetiti sledee: u Satapatha Bramani se
tvrdi da se bukanje "Okeana Ml eka" odigralo u Satja Jugi, prvom
dobu, koje je sledilo neposredno nakon potopa. Kako, meutim, ni
Rig Veda ni " Manu" - koj i su prethodili Vaivasvatinom "potopu",
onom koj i je od znaaja za etvrtu rasu - ne pominju taj potop,
oigledno je da se ovde ne mi sl i na " vel i ki " potop, ni na onaj koj i
je odneo Atlantidu, pa ak ni na Nojev potop. To "bukanje" se od-
nosi na period pre formiranja Zemlje i u direktnoj je vezi sa drugim
optim legendama, ije razne i protivrene verzije kul mi ni raj u u
hrianskoj dogmi o "Ratu na Nebu" i padu anela ( vi di knjigu I I ,
a takoe i Otkrivenje, poglavlje XI I ) . Bramane, koje orijentalisti dis-
kredituju svojim sopstvenim verzijama istog predmeta, verzijama
koje su esto meusobno protivrene, predstavljaju prevashodno
okultna dela, te su otud namerno upotrebljena kao paravani. Inae
bi nestale iz upotrebe jo u Akbarovo vreme.
5. KOR EN OSTAJE, SVETLOST OSTAJE, UGRUCI OSTAJU, A JO UVEK
JE OEAI HOU (a) JEDNO (b).
(a) OEAI HOU se u komentarima prevodi kao "Otac-Majka Bogo-
va ", i l i EST u JEDNOM i l i sedmostruki koren iz kojeg sve proizlazi.
Sve zavisi od akcenta koj i m se naglaavaju ti h sedam samoglasni-
ka; oni se mogu izgovoriti kao jedan, t r i , i l i ak sedam samoglasni-
ka ako se doda jedno e iza slova "o". To mistiko ime je saopteno,
jer, bez potpunog vladanja t i m trostrukim izgovorom, ono je sasvim
nedelotvomo.*
* Ovo se odnosi na samoglasnike u jeziku Senzar i oni nemaju parnjake u
naem jeziku, (nap. ured.)
116
Komentari Stanca III
(b) To se odnosi na Ne-Odvojenost svega to i vi i ima svoje
bie, bilo u aktivnom, bilo u pasivnom stanju. U odreenom smislu,
OEAI HOU j e "Beskoreni Koren Svega", a otuda jedno sa Parabra-
mom; u drugom smislu, to j e ime za ispoljeni JEDAN I VOT, Veno
ivo Jedinstvo. Taj "Kor en" znai, kao stoje ve objanjeno, isto
znanje (Satva)^, venu (Nitja) neuslovljenu stvarnost i l i SAT (Satja),
bilo daje zovemo Parabramam i l i Mulaprakriti, jer njih dvoje su as-
pekti JEDNOG. "Svetlost" je isti Sveprisutni Zrak Duhovnosti, koj i je
uao u sada oploeno Boansko Jaje, i poziva kosmiku materiju da
pone svoj dugi niz diferencijacija. Ugruci su prva diferencijacija
i oni se verovatno odnose na onu kosmiku materiju koja bi trebalo
da bude izvor "Mlenog Puta" - materiju koju mi znamo. Ta "mate-
ri j a" koja je, prema otkrivenju dobijenom od prvobitnih Dani Buda,
tokom periodinog sna Univerzuma, krajnje razredena, stoje opazi-
vo za oko savrenog Bodisatve, ta materija, korenska i hladna, pr i
prvom ponovnom buenju kosmikog kretanja biva razbacana u pro-
storu, pojavljujui se, gledano sa Zemlje, u jatima i mnotvima, na-
l i k na ugruke u obranom mleku. To su korenovi buduih svetova,
"Zvezdana supstanca".
6. KOR EN I VOTA BESE U SVAKOJ KAPI OKEANA BESMRTNOSTI (Am-
RITA)*, A OKEAN BESE SJAJNA SVETLOST, KOJA BESE VATRA, TOPLOTA I
KRETANJE. T AMA IEZNU I NE BI JE VIE.^ ONA NESTADE U SVOJOJ SOP-
STVENOJ SUTI NI , TELU VATRE 1 VODE, ILI OCA I MAJKE (a).
- 1 _
U originalu, izraz za Razumevanje je Sat\'a koju Sankara (aarija) prevodi
kao anta^karana. "Rafinirana", kae on "rtvama i drugim posveenim delo-
vanjima." U Kati, na str. 148, Sankara kae da Satva znai budi - uobiajena
upotreba te rei (BHAGAVAD GITA sa Sanatsugatijom i Anugitom, preveo mr
Kainat Trimbak Telang; uredio Maks Miler). Kakvo god znaenje da razne
kole mogu dati tom terminu, Satva ]Q ime koje su okultisti, uenici Arjasanga
kole, dali dualnoj Monadi i l i Atma-budiju, a Atma-budi na tom nivou od-
govara Parabramu i Mulaprakriti na viem nivou.
Amritaj e "besmrtnost".
Vidi komentar br. 1 na ovu Stancu.
117
(a) Poto je sutina tame apsolutna svetlost, Tama je uzeta kao
odgovarajua alegorika predstava stanja Univerzuma tokom Prala-
je, i l i okolnosti apsolutnog poinka, i l i ne-bia, kako to izgleda na-
im konanim umovima. "Vatra", "toplota" i "kretanje" o kojima se
ovde govori nisu, naravno, vatra, toplota i kretanje u fizici, ve ap-
strakcija koja lei u njihovoj osnovi, noumen, i l i dua, sutina t i h
materijalnih ispoljavanja - "stvari po sebi" koje, kako savremena
nauka priznaje, potpuno izmiu laboratorijskim instrumentima, i ko-
je ak ni um ne moe da pojmi iako on u istoj meri ne moe da iz-
begne zakljuak da te sutine, koje lee u osnovi stvari, mora da
postoje. Moe se uzeti da ovde Vatra i Voda, i l i Otac*" i Majka, pred-
stavljaju boanski Zrak i Haos. "Haos, koj i je iz tog sjedinjenja sa
duhom dobio smisao, sijao je od zadovoljstva i tako je nastao Pro-
togonos (provorodena svetlost), kae jedan Hermesov odlomak. U
Teogoniji Damaskin to zove Dis - "Ureiva svih stvari" [vi di Ko-
njeve {Cory) Drevne Fragmente, str. 314].
Prema naelima rozenkrojcera, kako su ih jednom zasvagda pre-
neli i objasnili profani, mada samo delimino, "Svetlost i Tama su u
sebi identini, budui da su deljivi samo u ljudskom umu"; a prema
Robertu Fladu (Fludd) "Tama je prihvatila prosvetljenje da bi se ui-
nila vidlj ivom" (O Ruinom krstu). Prema naelima istonjakog okul-
tizma, T AMA j e prava stvarnost, osnova i koren svetlosti, bez koje
svetlost nikad ne bi mogla da se ispolji, pa ak ni da postoji. Svet-
lost j e materija. TAMA isti Duh. Tama, u svojoj korenskoj, metafi-
zikoj osnovi, jeste subjektivna i apsolutna svetlost, dok je svetlost,
u itavoj svojoj prividnoj slavi i sjaju, samo gomila senki, poto ona
nikad ne moe bi t i vena i otud predstavlja naprosto iluziju, i l i Maju.
ak je i u zbunjujuem, antinaunom Poi'to/, svetlost stvorena
iz tame "i tama j e bila nad licem dubine" ( I , 2), a ne obrnuto. "U njoj
(u tami) je bio ivot, a ivot je bio svetlost ovekova" {Jovan 1,4). Mo-
da e doi dan kad e se ljudima otvoriti oi, i oni e onda moda bo-
lje razumeti, nego to razumeju sada, stih u Jevandeljupo Jovanu koji
kae: "I svetlost ija u tami, a tama je ne razume." Oni e videti da
se re "tama" ne odnosi na ovekov duhovni vid, ve zaista na "Tamu",
apsolut, koja ne razume (ne moe da spozna) prolaznu svetlost, ko-
liko god daje transcendentna u ljudskim oima. Demon estDeus inver-
' Vidi Kvan-ai-Jin Pravo ime se iz teksta ne moe rei.
118
sus* Crkva sada avola zove Tama, dok se u Bibliji on zove "Sin
Boj i " ( vi di "Knj i gu o Jovu"), sjajna jutarnja zvezda, Lucifer ( vi di
"Isaiju"). itava filozofija dogmatske umenosti ugraena je u obraz-
loenje zato se prvi Arhandeo, koj i je iznikao iz dubina Haosa, zvao
Lux (Lucifer), "Sjajni sin Zore", i l i manvantarike Zore. Njega je cr-
kva pretvorila u Lucifera i l i Satanu, zato to je vii i stariji od Je-
hove te je morao da bude rtvovan novoj dogmi ( vi di Knj i gu I I ) .
7. GLE, O LANU! ^ SJAJNO DETE DVOJSTVA, NEUPOREDIVA BLISTAVA
SLAVA, SJAJNI PROSTOR, SI N TAMNOG PROSTORA, KOJ I J E IZRONIO I Z
DUBI NA VELI KI H TAMNI H VODA. TO JE OEAI HOU, ML A DI , * {koga
sada zna kao Kvan-Sai-Jin. - Komentar) {a) O N IJA SJAJNO KAO
SUNCE; ON JE ZASLEPLJUJUI BOANSKI Z MAJ MUDROSTI . J EDAN JE
ETI RI , A ETI RI UZ I MA U SEBE TRI I TO SJEDINJENJE PROIZVODI SAPTU
{sedam), u KOME SU SEDAM KOJ I POSTAJU TRI DASA* {trostruko deset)
( I L I ROJEVI I MNOTAVA) {b). GLEDAJ KAKO PODIE VEO I RAZMOTAVA
GA OD ISTOKA KA ZAPADU. ON ZATVARA ONO TO JE GORE, I OSTAVLJA
ONO TO J E DOLE DA BUDE VI ENO KAO VELI KA I LUZI JA. ON OBELEAVA
MESTA ZA SJAJNE {zvezde), i PRETVARA ONO TO JE GOR i (NEISPOLJE-
NO) (prostor), u MORE VATRE BEZ OBALA, A ONO TO JE DOLE (ISPOLJE-
No) {element) u VELI KE VODE.
{a) "Sjajni prostor, sin tamnog Prostora" odgovara Zraku koj i je
na prvi treptaj nove Zore pao u velike kosmike dubine, iz koj i h se
nanovo pojavljuje diferenciran kao Oeaihou mladi ( "novi I VOT" ) , da
bi postao, na kraju ciklusa ivota, zametak svih stvari. On je "Bes-
telesni ovek koj i u sebi sadri boansku I dej u" - generator Svet-
* (Lat.) - Demon je nalije boga. (nap. ured.)
Lanu je uenik, ela, koji ui praktini ezoterizam
"Tri-dasa" i l i tri puta deset (30), aludira na Vedska boanstva, u okruglim
brojevima, i l i tanije 33 - sveti broj. Oni su 12 Aditja, 8 Vasusa, 11 Rudra i 2
Asvina - sinovi blizanci Sunca i Neba. To je korenski broj induskog panteona,
koji obuhvata 33 puta deset miliona i l i preko trista miliona bogova i boginja.
119
losti i ivota, da upotrebimo izraz Filona Judejskog {Philo Juda-
eus). On se zove "Zaslepljujui Zmaj Mudrosti", jer, prvo, on je to
to su grki filozofi zvali Logos, Re Boanske Mi s l i , a drugo, zato
to u ezoterijskoj filozofiji to prvo ispoljavanje, budui daje sinteza
i l i sklop Univerzalne Mudrosti, Oeaihou, "Sinovljev Sin", sadri u
sebi Sedam Tvorakih Jata (Sefirot) i zato je sutina ispoljene Mu-
drosti. "Onaj ko se kupa u svetlosti Oeaihoua nikad nee bi t i obma-
nut velom Maje."
Kvan-ai-Jin je isto to i ?,d.nskxiis\d Avalokitevara i predstavlja
njegov ekvivalent i kao takav je dvopolno boanstvo, poput Tetra-
gramatona i svih Logosa antike". Jedino ga neke sekte u Ki ni an-
tropomorfizuju i predstavljaju sa enskim atributima^", i tu, u svom
enskom aspektu, on postaje Kvan-Jin, boginja milosti, zvana "Bo-
anski Glas".' ' Ona je boanstvo-pokrovitelj Tibeta i ostrva Puto u
Zato su svi vii bogovi antike "Sinovi Majke" pre nego to postanu sinovi
"Oca". Logosi, kao Jupiter i l i Zevs, Sin Kronos-Satuma, "Beskrajnog Vreme-
na" ( i l i Kala) izvorno su predstavljeni kao muko-enski. Za Zevsa je reeno
da je "divna Devica", a Venera je imala bradu. Apolon je izvorno dvopolan,
kao to je i Brama-Vah u Manuu i Puranama. Oziris je izmenljiv sa Izidom, a
Horus je dvopolan. Na kraju, vizija Logosa ( koji je sada povezan sa Isusom)
svetog Jovana u Otkrivenju ]Q hermafrodit, jer je opisan kao da ima enske gru-
di. Isto je i sa Tetragramatonom = Jehovom. Al i , u ezoterizmu postoje dva Ava-
lokitevara; prvi i drugi Logos.
Nijedan religiozni simbol ne moe da izbegne profanaciji, pa ak ni pod-
smehu u naim danima politike i nauke. U Junoj I ndiji pisac je video preo-
braenog domoroca kako obavlja puu pred kipom Isusa obuenog u ensku
odeu i sa prstenom u nosu. Kad smo ga upitali kakvo je znaenje tog preru-
avanja, odgovorio nam je da su to Isus-Marija stopljeni ujedno i da je to ui-
njeno sa dozvolom svetenika, poto revnosni preobraenik nije imao novca
da kupi dve statue, i l i "idola", kako ih je, veoma ispravno, zvao jedan svedok
- takode Indus, ali nepreobraeni. Ovo e dogmatinom hrianinu izgledati
svetogrdno, ali teozof i okultista moraju preobraenog Indusa ovenati ven-
cem logike. Ezoterijski Hrist ugnozi je, naravno, bespolan, ali u egzoterikoj
teologiji )e muki i enski.
Gnostika Sofija, "Mudrost", koja je "Majka" Ogdoada ( Aditi, u izvesnom
smislu, sa njenih osam sinova), jeste Sveti Duh i Tvorac svega, kao u drevnim
sistemima. "Otac" je daleko kasnija izmiljotina. Najraniji ispoljeni Logos svu-
da je bio enski - majka sedam planetarnih moi.
120
Ki ni , gde oba boanstva imaju odreeni broj manastira'^ ( vidi Deo
I I , Kvan-ai-Jin i Kvan-jin).
{b) "Zmaj Mudrosti " je Jedan, "Eka" (sanskrit) i l i aka. Intere-
santno je da bi Jehovino ime, na hebrejskom, takode trebalo da bu-
de Jedan, Ehod. "Njegovo ime je Ehod", kau rabini. Fil ol ozi treba
da prosude koje je od ta dva imena izvedeno iz kojeg, lingvistiki i
simboliki; svakako ne Sanskrit. "Jedan" i Zmaj su izrazi koje su
stari narodi koristili u pogledu njihovih Logosa. Jehova - ezoteriki
(kao El ohi m) takode j e Zmi j a i l i Zmaj koj i j e iskuavao Evu, a
"Zmaj " je stari simbol za "Astralnu Svetlost" ( Prvobitni Princip),
"koj i je Mudrost Haosa." Drevna filozofija ne priznaje ni Dobro ni
Zl o kao fundamentalne i l i nezavisne moi, ve za nju i dobro i zlo
potiu od Apsolutnog SVE (venog Univerzalnog Savrenstva), iste
Svetlosti, koja se tokom prirodne evolucije kondenzuje postepeno u
oblik, postajui tako Materija i l i Zl o. Ranim i neukim hrianskim
oima ostalo je da degradiraju filozofsku i visokonaunu ideju tog
znaka (Zmaja) u besmislenu praznovericu zvanu "avo". Oni su je
uzeli od kasnih zoroastrijanaca, koj i su videli avole i l i Zl o u in-
duskim Devama (bogovima), i re Zl o {Evil) je tako dvostrukim
preobraajem postala D'Evil na svim jezicima {Diabolos, Diable,
Diavolo, Teufel). Al i , u svojim simbolima pagani su uvek pokaziva-
li filozofsko razlikovanje. Prvobitni simbol zmije simbolizovao je
boansku Mudrost i Savrenstvo, i uvek je znaio fiziku Obnovu i
Besmrtnost. Odatle, Hermes naziva zmiju najduhovnijim od svih bi-
a; Mojsije, iniciran u Hermesovu mudrost, ini isto u Postanju; Gno-
stika Zmija, sa sedam samoglasnika iznad glave, bila je amblem
sedam hijerarhija Sedmostrukih i l i Planetarnih Tvoraca. Otud, tako-
de, induska zmija Sea i l i Ananta, "Beskonanosf (jedno od Vinuo-
vih imena), i ta zmija'^ je prvi Vahan i l i nosilac Vinua na prvobitnim
Vi di Kineski budizam, od veleasnog D. K. Edkinsa (Edkins), koj i uvek
daje tane injenice, iako su mu zakljuci veoma esto pogreni.
Meutim, kao i logose i Hijerarhije Moi, moramo meusobno da razli-
kujemo i "Zmi j e". Sea i l i Ananta, "leaj Vinua", alegorika je apstrakcija
koja simbolizuje beskrajno Vreme u Prostom, to sadri zametak i periodino
proizvodi cvetove tog zametka, ispaljeni Univerzum, dok je gnostiki Ofis sa-
drao isti trostruki simbolizam u svojih sedam samoglasnika kao Jedno-, Tro-
i Sedmosloni Oeaihou arhajske doktrine, to jest, Jedan Neispoljeni Logos,
121
TAJNA DOKTRI NA * KosMOGENEZA
vodama. Ipak su svi oni razlikovali dobru od loe Zmije (Astralne
Svetlosti kabalista) - onu prvu, koja je otelovljena boanska Mud-
rosti u domenu duhovnog, od one druge, koja predstavlja Zl o na
nivou materije". Isus je prihvatio zmiju kao sinonim za Mudrost i
to je formiralo jedan deo njegovog uenja: "Budite mudri kao zmi-
j e", kae on. "U poetku, pre nego stoje Majka postala Otac-Majka,
vatreni Zmaj kretao se sam u beskrajnostima" {Knjiga Sarparani).
Aitareja Bramana Zemlju zove Sarparani, "Zmij a Kraljica" i "Maj -
ka svega to se kree." Pre nego to je naa zemljina kugla postala
jajolika (a takoe i Univerzum), "dugaki rep kosmike praine ( i l i
vatrene magle) kretao se i vijugao kao zmija u prostoru". "Duh Bo-
ji koj i se kree u Haosu" svi narodi su simbolino predstavljali u
obliku vatrene zmije koja die vatru i svetlost nad prvobitnim voda-
ma, dok ne izlegne kosmiku materiju i navede je da uzme prstenast
oblik zmije koja dri svoj rep u zubima - to simbolizuje ne samo
Venost i Beskrajnost, ve takoe i loptasti oblik svih tela u Univer-
zumu formiranih od te vatrene magle. Univerzum, isto kao i Zemlja
i Covek, periodino odbacuju, poput zmije, svoje stare koe da bi
uzeo nove nakon odreenog perioda odmora. Zmi j a svakako nije
manje draesna i l i manje poetina slika od gusenice i larve iz koje
izlee leptir, grki simbol za Psihu, ljudsku duu. "Zmaj " je takoe
bio simbol Logosa kako kod Egipana, tako i kod gnostika. U "Her-
mesovoj Knj i zi ", Pimander, najstariji i najduhovniji od Logosa Za-
padnog Kontinenta, j avl j a se Hermesu u obl i ku Vatrenog Zmaja
"Svetlosti, Vatre i Plamena". Pimander, otelovljena "Boanska Mi -
sao", kae: "Svetlost sam Ja, Ja sam Nous ( um i l i Manu), ja sam
tvoj Bog, ja sam daleko stariji od ljudskog principa koj i izranja iz
senke ("Tame ", i l i skrivenog boanstva). Ja sam zametak misl i, bl i -
stava Re, Sin Boga. Sve ono u tebi to vi di i uje je Re Uitelja,
to je Misao (Mahat) koja je Bog, Otac.'^ Nebeski Okean, Etar... je
Drugi ispoljeni, trougao koji se konkretizuje u etvorostruko i l i Tetragrama-
ton, a njegovi zraci na materijalnom nivou.
Astralna Svetlost, i l i Etar drevnih pagana (jer naziv Astralna Svetlost je pri-
lino savremeni) je Duh-Materija. Poinjui na isto duhovnom nivou, pri svom
silasku on postaje sve grublji, dok na kraju ne postane Maja, i l i iskuavajua
i varljiva zmija na naem nivou.
Pod "Bogom, Ocem" ovde se nesumnjivo podrazumeva sedmi princip u
Coveku i Kosmosu, postoje taj princip, u svojoj sutini i prirodi, nerazdvojan
122
Dah, ivotodajni princip. Majka, Sveti Duh... jer oni nisu odvojeni,
i njihovo jedinstvo j e I VOT. "
Tu nalazimo nedvosmisleni odjek Arhajske Tajne Doktrine, koju
sada izlaemo. Samo, ona ne postavlja na poetak Evolucije ivota
"Oca", koj i dolazi trei, i "Sin je Majke", ve "Veni i neprekidni
Dah SVEGA". Mahat (Razumevanje, Univerzalni Um, Misao itd.)
pre nego to se ispolji kao Brama i l i iva, pojavljuje se kao Vinu,
kae Sankja Sara (str. 16), otuda Mahat ima nekoliko aspekata, ba
kao to ih ima i logos. Mahat se zove Gospod, u Primarnoj Tvorevi-
ni , i on je, u tom smislu. Univerzalna Spoznaja i l i Boanska Misao, ali,
"Taj Mahat koj i je bio prvi proizveden se (kasnije) naziva Ego-izam,
kad je roen kao "ja", i za njega se kae daje to druga Tvorevina"
(Anugita, poglavlje XXVI ) . A prevodilac (sposobni i ueni Bramin,
ne evropski orijentalista) objanjava u fusnoti (6), "to jest, kad se
Mahat razvije u oseanje Samosvesti - Ja - onda on uzima ime Ego-
izam", to, prevedeno na nau ezoterijsku frazeologiju, znai: kad
je Mahat preobraen u ljudski Manas (pa ak i Manas konanih bo-
gova), i postane Aham-stvo. Zato se zove Mahat Drugog stvaranja
( i l i devetog, onog Kumarinog u Vinu Purani) bie objanjeno u Knj i -
zi I I . "More Vatre" je tada Nad-Astralna (to jest, nuomenalna) Svet-
lost, prvo zraenje iz Korena, Mulaprakriti, nediferencirana kosmika
supstanca, koja postaje Astralna Materija. Ona se takode zove i "Va-
trena Zmij a", kao to je u prethodnom tekstu opisano. Ako proua-
valac ima na umu da postoji samo Jedan Univerzalni Element, koj i
je beskonaan, neroen i neumirui, i daje sve ostalo - kao na pri -
mer u svetu pojava - samo mnotvo izdiferenciranih aspekata i pre-
obraaja (korelacija, kako se sada zovu) tog Jednog, od kosmikog
do mikroskopskog sveta, od nadljudskog do podljudskog, ukratko,
totalitet objektivnog postojanja, tada e prva i glavna tekoa nesta-
ti i on e ovladati okultnom kosmologijom.'^ Svi kabalisti i okultisti,
istonjaki i zapadnjaki, priznaju (a) identinost "Oca-Majke" sa
od sedmog Kosmikog principa. U jednom znaenju, to je Logos Grka i Ava-
lokitevara ezoterikih budista.
U egipatskoj i indijskoj teogoniji postojalo je skriveno boanstvo, JEDNO,
i kreativni, dvopolni bog. Tako je Su bog stvaranja, a Oziris je, u svom izvor-
nom primarnom obliku, "bog ije ime je nepoznato" ( vidi Abidos, od Mari-
jeta, str. 63, tom I I I . str. 413, 414, Br. 1122).
123
TAJNA DOKTRI NA KOSMOGENEZA
pr v obi t ni m Aether-om i l i Akaom ( Ast ral na Svetlost)' ^ i (b) nj enu
homogenost pre evol uci j e "Si na", kos mi kog Fohata, j er t o j e Kos -
mi k i El e kt r i c i t e t . " Foha t ovr ava i raspruj e sedmoro br ae"
{Knjiga III an), to znai da pr vobi t ni El ekt r i ni Ent i t et - j e r is-
tonj aki okul t i s t i insistiraj u daj e el ektri ci tet j edan Ent i t et - el ekt ri -
f i ci r a u i vot i razdvaj a pr vobi t nu t var i l i pregeneri ku mat er i j u na
atome, k oj i su i zvor cel okupnog i vot a i svesti. "Post oj i uni ver zal ni
jedinstveni pokreta svi h obl i ka i vota, koj i se zove Od' ^, Ob i Aour ,
akt i vni i pasi vni , poz i t i v ni i negat i vni , kao dan i no: to j e prva svet-
lost Stvaranj a" (Kabala, El i fasa Levi j a) - prva Svetlost pr vobi t nog
El o h i ma - Ad a m: "muko i ensko", i l i , nauno, ELEKTR I CI TET I I VOT.
( c) Stari su ga predstavl j al i z mi j om, j er "Fohat sike dok k l i z i
tamo amo" ( u ci k-cak). Kabal a ga oznaava hebrej ski m s l ovom Teth
12, i j i j e s i mbol zmi j a, koj a j e i gral a t ako i st aknut u ul ogu u Mi s t e-
ri j ama. Nj egova uni verzal na vrednost j e devet, j e r j e ono deveto
slovo alfabeta i deveta vrata od pedeset portal a i l i kapi j a koj e vode
s kr i veni m mi st eri j ama bi a. On j e magi j s ki agens/jar excellence, i
u hermet i koj f i l ozof i j i oznaava " i v o t ubri zgan u pr vobi t nu ma-
t er i j u" , sutinu koj a sainjava sve stvari i duh koj i odreuje nj i hov
obl i k. A l i , postoje dve tajne hermet i ke operacije, j edna duhovna, a
druga nj en mat eri j al ni korel ati v, koj e su zauvek uj edinj ene.
Odvojie zemlju od vatre, suptilno od vrstog (. . .) ono to se
penje sa zemlje na nebo, i iznova silazi sa neba na zemlju. To
(suptilna svetlost) je snana sila svake sile, j er ona pobeduje svaku
suptilnu stvar i prodire u svako vrsto telo. Tako je formiran svet.
(Hermes)
Ni j e samo Zenon, osniva stoi ci zma, ui o da Uni v e r z um evol ui -
ra kad se nj egova pr i mar na supstanca preobrazi iz stanja vatre u sta-
Vidi sledeu napomenu.
0( i je ista ivotodajna Svetlost, i l i magnetski fluid; Ob je glasnik smrti
koj i koriste arobnjaci, opaki zli fluid; Aour je sinteza ta dva, ista Astralna
Svetlost. Mogu li filolozi rei zato je O J - termin koji koristi Rajhenbah da
imenuje ivotni fluid - takode i tibetanska re koja znai svetlost, blistavost,
sjaj? Ona podjednako znai "Nebo" u okultnom smislu. Gde je koren te reci?
Al i , Akaa nije ba Etar, ve daleko vie od toga, kako e bi ti pokazano.
1 2 4
T
nje vazduha, potom u vodu i td. Heraklit iz Efesa smatrao je da jedan
princip lei u osnovi svih pojava u Prirodi, i taj princip je - vatra.
Inteligencija koja pokree Univerzum je vatra, a vatra je inteligen-
cija. I dok Anaksimen to isto t vrdi za vazduh, a Tales iz M i l eta za
vodu (600. godine pre nove ere), ezoterijska doktrina mi r i sva ta
uenja pokazujui da, iako je svaki od nj i h bio u pravu, nijedan od
t i h sistema nije bio potpun.
8. G D E BESE ZAM E T AK I GDE J E NE GDANJ A T AM A? G D E J E D U H P L A-
M E N A KOJI GORI u TVOJOJ LAM PI, O LANU? ZAM ETAK JE TO, I TO JE SVE-
TLOST, BELI BLISTAVI SIN TAM NOG SKRIVENOG OCA {a).
(a) Odgovor na prvo pitanje, sugerisan drugim, koje je odgovor
uitelja ueniku, u jednoj reenici saima j ednu od sutinskih istina
okultne filozofije. On ukazuje na postojanje stvari neopazivih za
naa fizika ula, koje su daleko vanije, stvarnije i trajnije od onih
koje same po sebi izazivaju panju naih ula. Pre nego to se lanu
moe nadati da e razumeti transcedentalno- metafiziki problem sa-
dran u prvom pitanju, on mora bi t i u stanju da odgovori na drugo,
dok e ga sam odgovor na drugo pitanje snabdeti kljuem da isprav-
no odgovori na prvo.
U sanskritskom komentaru na ovu Stancu koriste se mnogi ter-
mi ni za skriveni i neotkriveni princip. ak i u najranijim rukopisima
indijske literature to skriveno. Apstraktno Boanstvo nije imalo ime.
Ono se generalno zove "7b" {Tat na sanskritu) i znai sve to jeste,
bilo je i bie, i l i to u tom obl iku moe da pri mi ljudski um.
Pored takvih naziva, korienih, naravno, samo u ezoterijskoj fi-
lozofij i, kao to su "Neizmema Tama", "Vrt l og" i td. - ono se takode
zove "To Kalahanse, Kala- hamsa", pa ak i " K a l i Hamsa" (Crni la-
bud). Al i , ovde sumi n promenlj ivi i oba zvue kao nazalno fiân-
cusko an i l i am, i l i , opet, en i l i em (Ennui, Embarras, itd.) Kao i u
jevrejskoj Bibliji, tako na sanskritu mnoga tajanstvena sveta imena
125
I
TAJ NA DO K T R I NA * KOS M OGENEZA
pr ofanom uhu ne govore ni t a vi e nego neka obi na i j ednost avna
re, zato to su sakri vena anagramski , i l i na ne ki dr ugi nai n. Ba j e
takav sluaj u pogl edu rei Hansa, i l i , ezot eri j ski "hamsa". Hamsa
j e ekvi val ent no sa a- hamsa, t r i r ei koj e znae "Ja sam o n " (na en-
gl eskom), dok e, podelj ene na drugai j i nai n, one gl asi t i "So- ham",
" O n (j e) j a " - budui daj e Soham j ednako Sah, " o n" , a aham "j a", i U
"j a sam o n" . Za onog ko razume j e zi k mudr os t i , u s ami m t i m reci -
ma j e sadrana uni verzal na mi steri j a, uenje o i dent i nost i ovekove
sutine sa Bo j o m sut i nom. O t uda s i mbol i al egori j a o K al ahams i
( i l i hamsi ) i i me "Hamsa- Vahana" koj e j e dato neut r al nom Br a mi
(kasnij e, mu k o m Br a mi ) , onom ko kor i s t i Hansu kao svoje vozi l o.
I st a re se moe i t at i "kal aham- sa" i l i "Ja sam Ja" u venost i vre-
mena, to odgovara bi bl i j s kom, tani j e zoroast ri j anskom "Ja sam to
to j esam. " I sta dokt r i na se nal azi u kabal i , kao to svedoi sl edei
ci t at i z neobj avl j enog r ukopi s a g. S . L i d e l a M e k Gr e go r M et er s a
(S. Liddell McGregor Mathers), uenog kabal i ste:
Tr i zamenice S^H, ^Hri K, ''Hi, Hoa, Atah, Ani : On, Ti , Ja, koriste
se da izraze ideju o M akroprozopusu i M ikroprozopusu u jevrejskoj
kabali. Hoa, " O n" , se odnosi na skrivenog i tajnog M akroprozo-
pusa; "Atah", t i , na M ikroprozopusa i Ani , "Ja", na M ikroprozopusa
kad je predstavljen kako govori (Vidi Manju svetu skuptinu, 204
i daljeg). Treba pri meti ti da se svako od t i h imena sastoji od t r i slo-
va, od koj i h slovo Al e f S, A, formira zakljuak prve rei Hoa, i
poetak Atah i Ani , kao da je karika koja ih spaja. Al i K je simbol
Jedinstva i, shodno tome, neizmenljive ideje o Boanskom koje
deluje kroz sve to. Al i , iza S>? u imenu Hoa su slova ^ i H, simboli
brojeva est i Pet, M ukog i enskog, Heksagrama i Pentagrama.
A broj evi te t r i rei, Hoa Atah Ani , jesu 12, 406 i 61, koj i su re-
zimirani u kl j uni m brojevima 3, 10 i 7, pomou Kabale Devet So-
ba, to j e, zapravo, obl i k egzegetikog pravila Temura.
Besmi sl eno j e pokuavat i da se obj asni t a mi st eri j a u cel i ni . M a -
t eri j al i st i i l j udi savremene nauke ni ka d j e nee razumet i , j er, da bi
mogao da j e j asno perci pi ra, ovek mor a pre svega da pr i zna po-
stulat o uni verzal no rasprenom, svepri sut nom, venom Boanst vu
u P r i r odi ; drugo, da pr oni kne u t aj nu el ekt ri ci t et a u nj egovoj pravoj
sutini i tree, da pri zna da j e ovek sedmostruki si mbol , na zemal j -
s kom ni vou, Jedne Vel i ke J E DI NI C E (Logos) koj a j e Sama znak sa se-
126
f
dam samoglasnika. Dah kristalizovan u R E / ' Onaj ko veruje u sve
to mora takoe da veruje i u mnogostruke kombinacije sedam pla-
neta okultizma i Kabale sa dvanaest znakova zodijaka, da pripie,
kao to mi inimo, svakoj planeti i svakom sazvedu uticaj koj i mu,
po recima El i Stara {Ely Star), francuskog okultiste, "odgovara, bilo
daje povoljan i l i nepovoljan i koj i je, na nain planetarnog duha to
njime vlada, sa svoje strane u stanju da utie na ljude i stvari koje
su u skladu sa nj i m i prema kojima ima neku privlanost." Iz ti h
razloga, i poto mi verujemo u prethodno reeno, sve to sada moe
bi t i reeno jeste daj e u oba sluaja simbol Hansa ( bilo daj e "ja",
"On", Guska i l i Labud) vaan simbol, koj i predstavlja, na primer.
Boansku Mudrost, Mudrost u tami van ovekovog domaaja. Za
sve egzoterike svrhe, Hansa je, kao to svaki Indus zna, legendama
ptica koja, kad j oj daju (u alegoriji) mleko pomeano sa vodom, raz-
dvoji to dvoje, popije mleko i ostavi vodu, pokazujui tako uroe-
nu mudrost - poto mleko simboliki znai duh, a voda materiju.
Daj e ta alegorija veoma stara i da potie iz samog najranijeg ar-
hajskog perioda, vi di se po tome to se (u Bhagavata Purani) pomi-
nje izvesna kasta po imenu "Hamsa" i l i "Hansa", koja je bila "jedna
kasta"/?ar excellence; kad se vratimo daleko u maglu zaboravljene
prolosti, medu Indusima je bila samo "Jedna Veda, Jedno Boan-
stvo, Jedna Kasta." Postoji takoe jedan lanac u Himalajima, za koj i
se u starim knjigama kae daje smeten severno od planine Meru,
po imenu "Hamsa", i povezan je sa epizodama koje pripadaju isto-
r i j i religijskih misterija i inicijacija. Sto se tie imena Kala-Hansa,
koje je nosilac Brame Praapatija, u egzoterikim tekstovima i pre-
vodima orijentalista, to je prilina greka. Po njima se Brama, neu-
tralni, zove Kala-Hansa, a Brama, muki, Hansa-Vahana, j er doista
"njegovo vozilo i l i Vahan j e labud i l i guska" ( vi di Klasini renik
hinduizma). To je isto egzoteriko tumaenje. Ezoteriki i logiki,
ako Brama, beskonano, predstavlja to to su opisali orijentalisti, na-
Ovo je opet slino uenju Fihtea i nemakih panteista. Oni potuju Isusa
kao velikog uitelja koji je propovedao jedinstvo duha u oveku sa Bogom-
-Duhom (advaita princip) univerzalnog Principa. Teko je nai ijedno razmi-
ljanje u zapadnjakoj metafizici koje nije nagovestila drevna istonjaka filo-
zofija. Od Kanta do Herberta Spensera, ona (zapadnjaka metafizika) je, manje
i l i vie, iskrivljeni odjek dvaite, advaite i, uopte, uenja vedante.
127
I
ime, prema tekstovima vedante, apstraktno boanstvo koje ni na koj i
nain nije opisno okarakterisano nikakvim ljudskim atributima, a i
dalje se smatra da se on i l i " t o" zove Kala-Hansa - kako on uopte
moe postati Vahan Brame, ispoljenog konanog boga? Upravo je
obrnuto. "Labud i l i guska" (Hansa) je simbol tog mukog i l i privre-
menog boanstva, poto je ono, kao emanacija prvobitnog Zraka,
nainjeno da slui kao nosilac i l i Vahan tog boanskog Zraka, koj i
se drugaije ne bi mogao ispoljiti u Univerzumu, budui daje i sam,
antifrastino* reeno, emanacija "Tame" - u najmanju ruku za na
ljudski intelekt. Zato je, dakle, Brama taj koj i je Kala-Hansa i Zrak,
Hansa-Vahana.
Sto se tie udnog simbola koj i je odabran, on je podjednako su-
gestivan, to stoga jer njegovo pravo mistiko znaenje predstavlja
ideju univerzalne matrice, prikazane primordijalnim vodama "dubi-
ne", i l i otvaranja za prijem i nakon toga za emitovanje tog jednog
zraka (Logos) koj i u sebi sadri sedam plodnih zrakova i l i moi ( lo-
gosa i l i graditelja). Zato rozenkrojceri za simbol biraju vodenu pticu
- bilo da je to labud i l i pelikan^" - sa sedam mladih, modifikovan i
prilagoen religiji svake zemlje. En-Sof se zove "Vatrena Dua Pe-
likana" u Knjizi brojeva^^ ( vi di Deo I I , "Skriveno Boanstvo i nje-
govi Simboli i Slike"). Pojavljujui se sa svakom Manvantarom kao
* (Gr.) antifraza - retorska figura kojom se jedna re upotrebljava u smislu
koji potpuno suprotan njenom osnovnom znaenju, (nap. ured.)
Da l i j e ta ptica labud, guska i l i pelikan, nije bitno, sve dok je to vodena
ptica koja pliva i l i se kree na vodama nalik na Duh i potom izlazi iz tih voda
da rodi druga bia. Pravo znaenje simbola Osamnaestog Stepena Rozenkroj-
cera je upravo to, iako kasnije poetizovano u materinsko oseanje pelikana
koji razdire svoje grudi da bi nahranio sedam mladih svojom krvlju.
21
Razlog zbog kojeg Mojsije zabranjuje jedenje pelikana i labuda, svrsta-
vajui ih medu neistu ivinu, a dozvoljava jedenje "insekata i skakavaca po
njihovim vrstama" (Knjiga Levitska, XI , 18-22; Ponovljeni zakoni, XIV, 16-17),
isto je filozofski i povezan je samo sa mistikom simbologijom; ak ni re "ne-
isf' ne treba itati i shvatati bukvalno, jer je ezoteriki, kao i sve ostalo, i moe,
mada ne mora, znaiti i "sveto". To je slepilo, veoma sugestivno kada je povezano
sa odreenim sujeverjima - na primer, onim kod Rusa koji nee da jedu goluba;
ne zato to je "neisf', ve zato to se za "Sveti Duh" kae da se pojavio u obliku
golubice.
128
Narajan, i l i Svajambhuva (Samopostojei), i prodirui u Jaje Sveta,
on izranja iz njega na kraj u boanske inkubacije kao Brama i l i
Pradapati, roditelj budueg Univerzuma u koj i prerasta. On je Pu-
rua (duh), ali je takode Prakriti (materija). Zato, tek nakon to se
razdvoji na dve polovine - Brama-vak (ensko) i Brama-Virad
(muko) Pradapati postaje muki Brama.
9. SVETLOST JE HLADNI PLAMEN, PLAMEN JE VATRA, A VATRA PROIZVODI
TOPLOTU, KOJA RAA VODU: VODU IVOTA U VELIKOJ MAJCI (Haos) (fl).
(a) Mora se imati na umu da su reci "Svetlost", "Vatra" i "Pla-
men", koje se koriste u Stancama, prevodioci preuzeli iz renika sta-
r i h "filozofa Vatre",^^ da bi bolje preveli smisao arhainih termina i
simbola koje koristi original - inae bi oni ostali potpuno nerazum-
l j i vi evropskom itaocu. Al i , za prouavaoca okultnih nauka upo-
trebljeni termini bie dovoljno jasni.
Svi oni - "Svetlost", "Plamen", "Toplo", "Hladno", "Vatra", "Toplo-
ta", "Voda" i "voda ivota" - na naem planu predstavljaju potomstvo,
i l i kao to bi savremeni fiziari rekl i , korelacije ELEKTRICITETA. Mo-
na re i jo moniji simbol! Sveti roditelj koj i ima isto tako sveto
potomstvo: vatru - tvorca, odravaoca i unititelja; svetlost - sutinu
naih boanskih predaka; plamen - Duu stvari. Elektricitet, JEDAN
ivot na gornjoj lestvici Bia, i Astralni Fl uid, Atanor alhemiara,
na najnioj; DOBRO i AVO, DOBRO i ZLO. . .
Sad, zato se u Stancama svetlost zove hladni plamen? Zato to
je u poretku Kosmike evolucije (kako pouavaju okultisti), ener-
gija koja pokree materiju, nakon njenog prvog formiranja u atome
na naem planu, stvorena kosmikom toplotom i zato to Kosmos,
u smislu izdiferencirane materije, pre tog perioda nije postojao. Pr-
Ne srednjovekovnih alhemiara, ve magova i oboavalaca vatre, od ko-
j i h su rozenkrojceri, ili filozofi/?er ignem, naslednici udotvoraca, pozajmili sve
njihove ideje koje se tiu Vatre, kao mistikog i boanskog elementa.
129
va primordijalna materija, vena i naporedo postojea sa prostorom,
"koja nema ni poetak ni kraj", nije " ni topla ni hladna, ve ima svo-
j u sopstvenu pri rodu", kau Komentari ( Knj iga I I ) . Toplota i hla-
dnoa su relativne osobine i pripadaju oblastima ispoljenih svetova,
koj i proistiu iz ispoljene materije; o njoj se, u njenom apsolutno la-
tentnom aspektu, govori kao o "hladnoj Devi ci ", a kad je probuena
u ivot, kao o "Maj ci ". Drevni zapadnjaki kosmogonijski mi tovi tvr-
de daje u poetku postojala hladna magla koja je bila Otac, i plodni
mulj (Majka, Ilus i l i Materija) iz koje je izmilela zemaljska zmija-ma-
terija (Razotkrivena Izida, tom I, str. 46). Primordijalna materija, po-
tom, pre nego to izroni iz nivoa nikad-ispoljenog, i probudi se za
ushieno delovanje pod uticajem Fohata, nije nita drugo do "hladni
Sjaj, bezbojan, bezoblian, bezukusan, i lien svake osobine i l i as-
pekta". Takvi su ak i njeni prvoroeni, "etiri sina", koj i su "Jedno,
i postaju Sedam" - entiteti, i j i m su osobinama i imenima drevni is-
tonjaki okultisti nazivali etiri od sedam primarnih "centara Sila",
i l i atoma. Oni su se kasnije razvili u velike kosmike "Elemente", ko-
ji su sada, podcijeni u otprilike sedamdeset podelemenata, poznati
nauci. etiri primame prirode prvih an Kohana su takozvana (u ne-
dostatku boljih termina) "Akaika", "Etarska", "Vodena" i "Vatre-
na", koje u terminologiji praktinog okultizma odgovaraju naunim
definicijama gasova, to se, da bi se jasna ideja prenela i okultistima
i svetovnjacima, moraju definisati kao paravodonini,^' parakiseo-
ni ni , kiseonino-vodonini i ozonski, i l i moda azoto-ozonski; te
sile i l i gasovi (u okultizmu, natulne, iako predstavljaju supstance
sastavljene od atoma) su najefikasnije i najaktivnije kad su energi-
zovanc na ni vou grublje izdiferencirane materije.^'' One su podje-
dnako elektropozitivne i elektronegativne.
23
24 ,
Ttapa, "s onu stranu", izvan.
Oni i jo mnogo drugih verovatno su karike koje nedostaju u herniji. One
su pod drugim imenima poznate alhemiarima i okultistima koji uvebavaju
moi u pojavnom svetu. Kombinacijom i rekombinacijom ( ili razlaganjem),
na odreeni nain, tih "Elemenata" pomou astralne vatre proizvode se kraj-
nje upeatljiviji fenomeni.
130
10. O T A C - M A J K A T K A M R E U U I JE GO R NJ I K R AJ PRIVREN ZA
DUH {Purua) - SVETLOST JEDNE T A M E - A NII ZA NJEGOV SENOVITI
KRAJ {Senoviti kraj Duha), M ATERI JU {Prakriti); i TA M REA JE U N I -
V E R ZU M IZATKAN OD TE DVE SUPSTANCE OD KOJIH JE NAINJENA JE-
DNA, KOJA JE SVABHAVAT (a).
(a) \] Mandukja (Mundaka) Upaniadi je napisano:
Kao to pauk izbacuje i uvlai svoju mreu, kao to trave niu
iz zemlje... tako i Univerzum proizlazi iz nepropadljivog.
(I. L 7)
Brama, kao "zametak neznane Tame", je materijal iz koga sve
evoluira i razvija se "kao mrea iz pauka, kao pena iz vode", i td. To
je slikovito i istinito j edino ako je Brama "Tvorac", kao termin, iz-
veden iz korena brih, uveati se i l i proiriti. Brama se " i r i " i po-
staje Univerzum izatkan iz svoje sopstvene supstance.
Ista ideja je divno izraena kod Getea, koj i kae:
Tako na bunom razboju Vremena ja brodim,
I pletem za Boga odeu pomou koje Ga vidi.
11. O N A {Mrea) SE IRI K AD JE DAH VATRE {Oca) NA NJOJ; SKUP-
LJA SE K AD JE DOTAKNE DAH M AJKE {korena Materije). POTOM SE SI -
NO VI {Elementi sa svojim odgovarajuim moima, ili Inteligencije)
R AZDV AJ AJ U I R AS I PAJ U, DA BI S E V R AT I L I N A GR U DI SVOJ E M AJ K E , N A
K R AJ U " V E L I K O G D A N A " , I P O NO V O P O S TAL I J E DNO S A N J O M {a); KAD
SE {Mrea) H L A DI , O N A POSTAJE SJAJNA, I S I NO VI SE I RE I SKUPLJAJU
K R O Z ITAVA SVOJA SOPSTVA I SRCA; ONI GRLE BESKONANOST {b).
131
(a) irenje Uni ver zuma pod dahom VATR E j e veoma sugestivna
sl i ka u svetl osti peri oda "Vatrene magl e", o kome nauka t ol i ko go-
v or i , a u stvarnosti tako mal o zna.
Vel i ka t opl ot a razbij a sastavne elemente i rastvara nebeska tel a
u nj i hov pr i mal ni element, objanjava komentar. " Ka d se j ednom raz-
loe na svoje pr i mal ne konsti tuente pomou pr i vl anos t i koj a de-
luje i znutra i dosti gnu i u, i l i centar topl ote ( energije), tela, od koj i h
su mnoga noena tamo-amo po prostoru, bi l o i va i l i mr t va, bi e
pretvorena u paru i pohranj ena u " gr udi ma Ma j k e " dok ih Fohat, sa-
kupl j aj ui nekol i ko grozdova Kos mi ke materij e ( magl i ne), pono-
vo ne pokrene daj ui i m i mpul s , kako bi razvi l a pot rebnu t opl ot u, a
pot om i h ostavi da slede svoj sopstveni nov i rast.
{b) irenje i skupljanje te Mr ee - to jest, supstance sveta i l i atoma
- izraava ovde pulsiraj ue kretanje, j er, to je zakoni t o skupljanje i
irenje beskraj nog Okeana bez obala, to bi se mogl o zvat i noume-
nom materij e koj a j e emani ral a i z Svabhavata; Svabhavat, pak, pro-
uzrokuje opte vibracij e atoma. A l i , ono takode sugerie i neto drugo.
To pokazuj e da su dr evni nar odi b i l i upoznat i sa oni m to j e danas
zagonetka za mnoge nauni ke, a pogot ovo astronome: nai me, sa uz-
r ok om pr vog arenja materij e i l i kos mi ke t var i , paradoksom t opl o-
t e proi zvedene hl adei m saimanj em i dr ugi m s l i ni m kos mi ki m
zagonetkama. Jer, ono nesumnj i vo ukazuj e da su dr evni poznaval i
te poj ave. "Post oj i unutranja i spoljanja t opl ot a u svakom at omu" ,
kae rukopi s Koment ar a koj i ma j e autorka i mal a pri st up, "dah Oca
( i l i Duha) i dah ( i l i t opl ot a) Ma j ke ( mat er i j e)"; i oni daj u objanje-
nje koj e pokazuj e daj e savremena teori j a o gaenju sunevi h vat r i
zbog gubi t ka t opl ot e usl ed zraenja pogrena. Ta t vrdnj a j e pogre-
na ak i po pri znanj u sami h nauni ka. Jer, kako ukazuj e profesor
Nj uk omb {Newcomb):
(. . .) gubei toplotu, gasovito telo se saima, a toplota dobijena
saimanjem nadmauje onu koj u je moralo da izgubi da bi dolo
do tog saimanja.
(Popularna astronomija, str. 506-509),
Taj paradoks, da tel o postaje ut ol i ko t opl i j e ukol i ko j e vee sai-
manje prouzrokovano nj egovi m hl aenj em, vodi o j e dugi m raspra-
vama. Vi ak t opl ot e, raspravl j al o se, bi o j e i zgubl j en zraenj em, a
132
Komentari - Stanca IV
pretpostaviti da temperatura nije sniena pri l i kom srnanjenja zapre-
mine pod stalnim pri t i skom, znai negirati zakon arlsa Vinela
(Charles JVinchell, Teorija maglina). Saimanje proizvodi toplotu,
istina j e, ali, saimanje (usled hlaenja) ne moe da razvije svu to-
plotu koja u svakom trenutku postoji u nekoj masi, pa ak ni da odr-
i stalnu temperaturu datog tela, i td. Profesor Vinel pokuava da
pomi ri taj paradoks - samo prividni, kako je dokazao Homer Lejns
{Homer Lanes) - sugeriui "jo neto pored toplote". On pita:
Zar to ne bi moglo da bude naprosto odbijanje medu moleku-
lima, koje varira u zavisnosti od rastojanja?
Al i , ak i to ne moe da resi paradoks, ukoliko se to "neto pored
toplote" ne oznai kao "bezuzrona toplota", "Dah Vatre", svestva-
rajua Sila, plus APSOLUTNA INTELIGENCIJA, koju fizika nije voljna
da prihvati.
Kako god bilo, itanje ove Stance pokazuje daje ona, uprkos nje-
ne arhaine frazeologije, naunija ak i od savremene nauke.
12. POTOM SVABHAVAT ALJE FOHAT DA OVRSNE ATOME. SVAKI
OD NJIH JE DEO MREE {Univerzuma). ODRAAVAJUI "SAMOPOSTO-
JEEG GOSPODA" {Prvobitnu Svetlost) POPUT OGLEDALA, SVAKI ZA
UZVRAT POSTAJE JEDAN SVET.
25
"Fohat ovrava atome" - ubrizgavajui energiju u njih: on ra-
sejava atome prvobitne materije.
"On se sam rasejava rasejavajui materiju u atome. "
(Manuskript Komentara).
To je reeno u smislu daje plamen vatre beskonaan i da se svetlosti i-
tavog univerzuma mogu upaliti jednim obinim kandilom, a da se njegov pla-
men ne smanji.
133
TAJ NA DO K T R I N A K O S M O GENEZA
Pomou Fohata, ideje Univerzalnog Uma utiskuju se u materiju.
Bar neka predstava o pri rodi Fohata moe se dobiti iz termina "Kos-
mi ki Elektricitet", kako se on ponekad naziva, ah, u ovom sluaju,
optepoznatim svojstvima elektriciteta moraju se dodati i druga, uk-
ljuujui i inteligenciju. Interesantno je pri meti ti da je savremena
nauka dola do zakljuka da je svaka modana aktivnost praena
elektrinim pojavama (za vie detalja o Fohatu vi di Stancu V i K o-
mentare).
134
STANCA I V - K OME NTARI
SEDMOSTRUKE HI JERARHI JE
Sinovi Vatrv * Vozilo Univerzuma - an Kohani * Armija Glasa
Govor i Um * Ogdoad i Heptad * Zvezdani "Sinovi Svetlosti"
1 . . . . SLUAJTE, VI SINOVI ZEMLJ E, VAE INSTRUKTORE - SI NOVE
VATRE {a). NAUI TE DA NEMA NI PRVOG NI POSLEDNJEG; JER SVE J E JE-
DAN BROJ, PROISTEKAO IZ NE-BROJA {b).
(a) Ov i t er mi ni , " Si nov i Vat re", " Si nov i Vatrene Ma g l e " , i s l i ni ,
zaht evaj u obj anj enj e. On i su povezani sa v e l i k o m p r v o b i t no m i
uni v e r z a l nom mi s t e r i j om i ni j e i h l ako r azj as ni t i . Pos t oj i pasus u
Bhagavad Giti ( pevanj e 8) u kome Kr i na, govor ei s i mb o l i k i i
ezoteriki, kae:
Sad u rei vremena (uslove) ( . . . ) u kojima posveenik koj i
naputa (ovaj ivot) i ni to tako da se ne bi nikad vratio (ponovo
rodio) i l i da bi se vratio ( reinkamirao). Vatra, Plamen, dan, sjajna
(srena) polovina meseca, est meseci sevemog solsticija, ako oni
koj i znaju Bramana (Jogin) odu ( umru) u takvim okolnostima, od-
laze Bramanu. Di m, no, tamna (nesrena) polovina meseca, est
meseci letnjeg solsticija, posveenici koj i umru u takvim okolno-
stima, odlaze lunamoj svetlosti ( i l i se nastane u astralnoj svetlosti)
i vraaju se (ponovo se raaju). Za ova dva puta, svetao i taman,
kae se da su veni u ovom svetu ( i l i velikoj kalpi, Dobu). U jednom
sluaju ovek odlazi da se nikad ne vrati, u drugom se vraa.
Sad, t i nazi vi "Vat r a", " Pl amen" , " Da n " , "svetl a pol ovi na mese-
ca" i t d. , i ov i dr ugi , " D i m " , " No " , i tako dalje, k oj i j edi no vode
kr aj u l unamog puta, ner azuml j i vi su bez ezoterij skog znanja. Sve su
to imena raznih boanstava koj a vl adaj u Kos mops i hi ki m Mo i ma .
135
Mi esto govor i mo o hi j erarhi j i "Pl amenova" ( v i d i Knj i g u I I ) , o " Si -
novi ma Vat re" i t d. Sankaraarja, naj vei od ezoteri j ski h Ui t el j a
I ndi j e, kae da vatra znai boanstvo koj e vl ada Vr emenom ( kal a).
Ueni prevodilac Bhagavad Gite, g. Kainat Tr i mbak Telang, iz Bom-
baja, priznaj e da "nema j as nu predstavu o znaenj u t i h st i hova" (str.
81, fusnota). Naprot i v, oni izgledaj u sasvim j asni onom ko zna okul t -
nu dokt r i nu. Sa t i m s t i hovi ma povezan j e mi s t i ki smisao s ol ami h i
l una mi h si mbol a: Pi t r i j i su lunama boanstva i nai pr eci , j e r su oni
stvorili fizikog oveka. Agni vat e, Kumar e - ( sedam mi s t i ki h mu -
draca) su sol ama boanstva, i ako su takode i Pi t r i j i ; i oni su gra-
di t el j i unutranjeg oveka ( v i di Knj i g u I I ) . Oni su: -
" Si nov i Vat r e" - j e r s u oni prva Bi a ( u Tajnoj Do k t r i ni oni s e zo-
v u " Umo v i " ) koj a s u e v ol ui r a l a i z pr v ob i t ne Vat r e. " G o s p o d j e
Prodi rua Vat ra" (Ponovljeni zakoni, I V, 24); " Gos pod ( Hr i st ) e se
obj avi t i sa s voj i m mo ni m anel i ma u pl amenoj v a t r i " ( 2 Solunjani-
ma I , 7-8). Sveti Du h siao j e na Apost ol e nal i k na "ravaste pl ame-
ne j e z i ke " {Dela I I , 3); Vi nu e se v r at i t i na Kalkiju, Be l om Konj u,
kao posl ednj i Avatar okruen vat r om i pl amenovi ma, a Sosio e isto
t ako si i na Be l o m Ko n j u u "uraganu vat re". " I vi deh nebo ot voreno
i, gle, bel og konj a i onaj ko sedee na nj emu ( . . .) zove se Re Bo-
i j a" (Otkrivenje, X I X , 13), usred plamtee Vatre. Vatra j e Etar u svom
naj i sti j em obl i ku, i otuda se na nj u ne gleda kao na mat eri j u, ve je
ona j edi ns t vo Et r a - dr ugog i s pol j enog boanst va - u nj egovoj
sveoptosti. A l i , postoj e dve " Vat r e" i u okul t ni m uenj i ma se pr avi
razl i ka meu nj i ma. O pr voj , i l i isto Bezoblinoj i nevidljivoj Vat r i ,
sakrivenoj u Sredinjem Duhovnom Suncu, govor i se kao o "t r os t r u-
k o j " ( metafi zi ki ), dok j e Vatra ispoljenog Kosmosa Sedmostruka, ka-
ko u i t avom Uni ver zumu, t ako u naem Sunevom sistemu. "Vat ra
znanja spaljuje sva delanja na ni v ou i l uzi j e", kae komentar. "Stoga,
oni k o j i su to zas l ui l i i osl oboeni su, nazi vaj u se ' Vat r e' . " Govo-
rei o sedam ul a s i mbol i zovani h u obl i ku Hotri, svetenika, Br a-
mi n kae u Anugiti:
Ti h sedam (ula, miris i ukus, boja i zvuk itd. , itd.) predstavlja-
ju uzroke osloboenja; (a komentator dodaje:) Upravo od tih sedam
Sopstvo treba da se oslobodi. "Ja" mora oznaavati Sopstvo, a ne
Bramina koj i govori.
(Svete Knjige Istoka, uredio Maks Miler, tom VIII, 278)
136
(b) Izraz "Sve je jedan Broj , proiziao iz Ne Broj a" opet se od-
nosi na ono opte i filozofsko naelo koje je upravo objanjeno u
Stanci 3 (Komentar 4). Ono to je apsolutno je, naravno. Ne Broj ,
ali, u svom poslednjem znaenju ono ima primenu i u Prostoru i u
Vremenu. To znai da je ne samo svaki prirataj vremena deo veeg
prirataja, sve do najveeg mogueg produenja trajanja koje je
pojmljivo ljudskom intelektu, ve takode da se ni o jednoj ispolje-
noj stvari ne moe mi s l i t i drugaije osim kao o delu vee celine;
ukupni sklop je Jedan ispoljeni Univerzum koj i proizlazi iz neispo-
Ijenog i l i Apsolutnog - zvanog Ne-Bie i l i Ne-Broj, da bi se razli-
kovao od BI A i l i "Jednog Broja".
STANCA I V - nastavak
2 . N A U I T E ONO TO SMO M I , KOJ I S I LAZ I MO OD PR VOBI TNI H SE-
D A M, MI KOJI SMO ROENI IZ PRVOBITNOG P L A ME NA , NAUILI OD NA-
IH OT AC A. . . (a).
(a) To je objanjeno u Knj i zi I I , i to ime, "Prvobitni Plamen", po-
tvruje ono to je reeno u prvom pasusu prethodnog komentara na
Stancu I V.
Razlika izmeu "Prvobitnih" i narednih sedam Graditelja je u sle-
deem: oni prvi su Zrak i direktna emanacija prva "Sveta etiri",
Tetraktisa, to jest, veno Samopostojeeg Jednog (obratite panju, Ve-
nog u Sutini, ne u manifestaciji, i razliitog od univerzalnog JEDNOG).
Skriveno tokom Pralaje i aktivno tokom Manvantare, "Prvobitno"
proizlazi iz "Oca-Majke" (Duh-Materija) i l i Ilus, dok drugo ispolje-
no etvorstvo i Sedam proizlazi samo iz Majke. Ova poslednja je
bezgrena Devica-Majka, koja je zakriljena, ne proeta, Univerzal-
nom MI STERI J OM - kad izroni iz svog stanja Laje i l i nediferenciranog
stanja. U stvarnosti su svi oni, naravno, jedno, ali su njihovi aspekti
na razliitim nivoima bia razliiti ( vi di Deo I I , "Teogonija stvara-
lakih bogova").
Prvi "Pr i mor di j al ni " su najvia Bia u Hi j erarhi j i Postojanja.
Oni su Arhandeli hrianstva, oni koj i odbijaju - kao to je Mihael
137
u i ni o u kas ni j em si st emu, i kao to s u u i n i l i naj s t ar i j i " I z Uma
r oe ni s i n o v i " Br ame (Veddhas) - da st varaj u, bol j e reeno, da
umnoavaj u.
I
S TANC A I V - nastavak
3. Iz BLJETAVILA SVETLOSTI - ZRAKA VENE TAME - IZNIKOE U
PROSTORU NANOVO PROBUENE ENERGIJE (an Kohani): JEDNA IZ
JAJETA, EST I PET (a). POTOM TR I , JEDAN, ETI RI , J EDAN, PET - DVO-
STRUKO SEDAM U UKUPNOM ZBI RU (b). A TO SU: SUTINE, PLAMENOVI ,
ELEMENTI, GRADITELJI, BROJEVI, AR UPA (bezoblino) RuPA (sa telima),
I SILE BO A NS KOG OV E KA - UKUP NI Z BI R . A i z BO A NS KOG OV E KA
EMANIRALI SU OBLICI, ISKRE, SVETE IVOTINJE I GLASNICI SVETIH OTA-
CA (Pitrija) UNUTAR SVETE ETVOR KE. '
(a) Ovo se odnosi na Svetu nauku broj eva: zaista, t ol i ko svetu i
t ol i ko vanu u prouavanj u okul t i zma da se taj predmet ne moe t ek
povrno prel eteti , ak i u t ako obi mnom del u kao to j e ovo. Upr avo
j e na Hi j er ar hi j i i t ani m br oj evi ma t i h ne v i dl j i v i h ( za nas) Bi a,
os i m u veoma r e t ki m sluaj evima, izgraena mi st eri j a i t avog Un i -
verzuma. Kumare se, na pri mer, zovu " e t i r i " i ako i h u stvari i ma
sedam, zato to su Sanaka, Sananda, Sanatana i Sanat-Kumar glav-
ne Vaidatre ( nj i hovo prezi me), poto ni u i z "et vorost ruke mi ste-
r i j e" . Da bi s mo cel i nu u i ni l i j as ni j om, mor amo, radi i l ustraci j e, da
se okrenemo br ami ns ki m nael i ma koj a su poznati j a ne k i m od na-
i h italaca.
Po Ma nuu, Hi ranj agarbaj e Brama,/?rvo muko koj e j e f or mi r ano
neopazi vi m bezuzr oni m U Z R O K O M U " Z l a t no m Jajetu, sj aj nom po-
put Sunca", kao to kae kl as i ni r eni k hi ndui zma. "Hi r anj agar ba"
- znai zl atna, tani j e " Bl i s t ava Ma t e r i c a " i l i Jaje. To znaenje se
Broj 4, u okultnim brojevima predstavljen Tetraktisom, Svetim i l i Savr-
enim Kvadratom, jeste Sveti Broj kod mistika svih naroda i rasa. On ima je-
dno te isto znaenje u bramanizmu, budizmu, kabali i egipatskim, haldejskim
i drugim numerikim sistemima.
138
slabo slae sa epitetom "muki". Sigurno je daje ezoterijsko znae-
nje te reenice dovoljno jasno. U Rig Vedi se kae: - "To, Gospod
svih bia (. . .) oivljavajui princip bogova i oveka", j avio se, u
poetku, u Zlatnoj Materici, Hiranjagarbi - koja je Jaje Sveta i l i
sfera naeg Univerzuma. To bie je svakako dvopolno, a dokaz za
to j e alegorija o Brami koj i se deli na dva i nanovo stvara sebe u
jednoj od svojih polovina, (enskoj, Vak), kao Virada.
"Jedan iz Jajeta, est i Pet", daju broj 1065, vrednost prvoroe-
nog (kasnije mukog i enskog Brame Pradapatija), koj i odgovara
brojevima 7, 14, odnosno 21. Pradapatija je, kao i Sefirot*, samo se-
dam, ukljuujui sintetiku Sefiru trijade iz koje su i zni kl i . Tako iz
Hiranjagarbe, i l i Pradapatija, trojedmog (prvobitno vedsko Trojstvo -
Trimurti: Agni , Vaju i Surja) emaniraju drugih sedam, i l i deset, ako
odvojimo prva t r i koj i postoje u jednom, a jedan u t r i , tavie, svi su
saeti unutar tog jednog "vrhunskog" Parame, zvanog Guhja, i l i
"taj ni ", i Sarvatma, "Nad-Dua". "Sedam Gospodara Bia lee skri-
veni u Sarvatmi kao mi sl i u jednom mozgu." Takvi su i Sefirot. Nj i h
je i l i sedam, kad se broje od gornje Trijade na elu sa Keterom, i l i de-
set - egzoteriki. U Mahabharati, Pradapatija ima 21, i l i deset, est
i pet (1065), trostruko sedam.'^
{b) " Tr i , Jedan, etiri, Jedan, Pet" (u svom zbiru - dva puta se-
dam) predstavljaju 31415 - Numeriku hijerarhiju an Kohana raz-
* ( Hebr.) - Sefirot (sephiroth) je mnoi na od reci sefira (sephirah), ije os-
novno znaenje j e broj kao naelo i l i etapa. U klasinoj kabal i sefiraj e naziv
za emanaciju i l i sferu kroz koj u se manifestuje Bog. Re sefirot stoga, ako se
ve opredel i mo da kor i s t i mo obaj obl i k pl ural a, nij e uputno menj ati po naim
padeima, ( nap. ured.)
U kabal i su ti i st i broj evi vrednost Jehove, to jest, 1065, poto su numeri -
ke vrednosti t r i slova koj i sainjavaju njegovo i me - Jod, Vau i dvostruko He
- redom 10 O, 6 C^) i 5 ( H) ; i l i opet, t r i puta sedam, 21. Hermes kae:
Deset je Majka Dua, jer ivot i Svetlost su tu sjedinjeni. Jerbroj jedan je roen od
Duha, a broj deset iz materije (haos, feminino); jedinstvo je nainilo deset, a deset
jedinstvo.
(Knjiga kljueva)
"Pomou temure, anagramskog metoda kabale, i znanja 1065 ( 21), moe se
dobi t i uni verzal na nauka u pogl edu Kosmosa i nj egovi h mi st eri j a" ( Rabi Jo-
gel). Rabi ni gledaju na brojeve 10, 6 i 5 kao na najsvetije.
139
nih nivoa i unutranjeg, i l i okruenog sveta,^ a kad se stave na granicu
velikog kruga "Ne prolazi" ( vi di Stancu V), zvanog takode i ani-
pasa, "konopac Anela", "konopac" koj i odvaja pojavni od noume-
nalnog Kosmosa ( koj i ne spada u domen nae sadanje objektivne
svesti); taj broj, kad nije uvean permutacijom i irenjem, uvek je
31415, anagramski i kabalistiki, budui daje i broj kruga i mistike
Svastike, dvaput sedam jo jednom; jer, na koj i god nain se broje
ova dva niza cifara, kad se sabiraju odvojeno, jedna cifra za drugom,
bilo s leva na desno i l i s desna na levo, uvek e dati etrnaest. Mate-
matiki one predstavljaju dobro poznatu vrednost, naime, odnos preni-
ka prema obimu kruga je 1 prema 3,1415, i l i vrednost n ( pi), kako
se taj kol inik zove - simbol n se uvek koristi u matematikim for-
mulama da ga izrazi. Taj niz cifara mora imati isto znaenje, budui
da su 1 : 314.159 i potom opet 1 : 3 : 1.145.927 izraunati u tajnim
proraunavanjima da bi izrazili razliite cikluse i doba "prvoroe-
ni h" i l i 311.040.000.000.000 sa decimalama, i daju istih 13.415 pro-
cesom koj i u ovom trenutku nije predmet nae panje. I moe se
pokazati da g. Ralston Skiner (Skinner), pisac knjige Izvor Mera, ita
jevrejsku re Al hi m u istim brojnim vrednostima, izostavljajui, kako
je reeno, ifrovanjima i permutacijom - 13.154: poto N (a) je 1; / (1)
je 3 ( i h 30), H (h) je 5; ^ ( i) 1 za 10; i D (m) je 4 (40), a anagramski
- 31.415, kao stoje objasnio.
I tako, dok je u metafizikom svetu krug sa jednom centralnom
Takom u sebi bez broja i zove se Anupadaka (bez roditelja i bez
broja) ~ to jest, on ne podlee proraunima, u ispoljenom svetu Jaje
Sveta i l i Krug je opisan unutar grupa koje se zovu Linij a, Trougao,
Pentagram, druga Li ni j a i Kocka ( i l i 13514); a kad je Taka izrodila
Li ni j u, postavi tako prenik koj i znai dvopolni Logos, cifre posta-
ju 31415, ih trougao, linija, kocka, druga linija i pentagram. "Kad
se Sin odvoji od Majke, on postaje Otac", prenik koj i oznaava
Prirodu, i l i enski princip. Zato je reeno: "U svetu bia, jedna Ta-
ka oplouje Li ni j u - Deviansku Matricu Kosmosa ( nulu u obliku
jajeta) - i bezgrena Majka je rodila oblik koj i ukljuuje sve obli-
ke." Pradapati se naziva pr vi m mukarcem koj i daje potomstvo i
itaocu moemo rei da je jedan ameriki kabalista otkrio isti broj za EIo-
hima. On je Jevrejima doao iz Haldeje. Vi di Jevrejsku nauku o merama, Ma-
sonska Revija, Jul 1885, McMillan Lodge, br. 141.
140
"muem svoje Majke.'"* To je klju za sve kasnije boanske sinove
roene od bezgrenih majki. To je u velikoj meri potvreno znaaj-
nom injenicom daje Ana (ime Majke Device Marije), koj u rimo-
katolika crkva danas predstavlja kao daj e rodil a svoju erku na
bezgrean nain ( "Marija zaeta bez greha"), re izvedena od haldej-
ske reci Ana, i l i Astralna Svetlost, Anima Mundi, dok se Anaitia,
boginja Durga, Sivina ena, takode zove i Anapuma i Kanja, De-
vica; njeno ezoteriko ime je "Uma-Kanja" i znai "Devica svetlo-
sti". Astralna Svetlost u jednom od njenih mnogobrojnih aspekata.
(c) Deve, Pitrij i, Riiji, Sure i Asure, Daitje i Aditje, Danave i
Gandarve, itd., itd. , svi imaju svoje sinonime kako u Tajnoj Doktri ni
tako i u kabali i jevrejskoj nauci o anelima, ali, beskorisno je da im
dajemo njihova drevna imena, j er bi to samo izazvalo zbrku. Mnoga
od nj ih se takode mogu nai danas, ak i u hrianskoj hijerarhiji
boanskih i nebeskih moi. Svi ti Prestoli i Vlasti, Vrline i Vladari,
Heruvimi, Serafimi i demoni, razni stanovnici Zvezdanog Sveta, pred-
stavljaju savremene kopije drevnih prototipova. Sama simbolika u
nj ihovim imenima, kad je transkribovana i prireena na grkom i
latinskom, dovoljna je da to dokae, kao to e se videti u nekoliko
sluajeva koj i slede.
"Svete ivotinje" se susreu kako u Bibliji tako i u Kabali i one
imaju svoje znaenje (takode veoma duboko) na stranicama o pore-
kl u ivota. U Sefer Jeciri se tvrdi da j e:
(. . .) Bog urezao u Sveto etiri presto svoje slave, Ofanim (To-
kove i l i Sfere Sveta), Serafim,* Svete ivotinje i anele izvrioce,
a od ta tri (Vazduh, Voda i Vatra i l i Etar) je stvorio svoje boravite.
Isti izraz nalazimo u Egiptu. Mout oznaava, u jednom sluaju, "Majku"
i pokazuje karakter koji joj je pripisan u trijadi te zemlje. "Ona je isto toliko
bila Amonova ena koliko i majka, budui da je jedno od glavnih imena tog
boga "mu svoje majke". Boginji Mout, i l i Mut, se obraa kao "naoj gospi",
"kraljici Neba" i "Zemlje", koja tako "deli te titule sa drugim majkama bogi-
njama, Izidom, Hator itd." (Maspero).
Ovo je bukvalan prevod iz IX i X odeljka:
Deset brojeva bez ega? Jednog: duha ivog Boga (. . .) koji ivi u venostima!
Glas i Duh i Re, i to je Sveti Duh. Dva: Duh iz Duha. On je zamislio i tu urezao
dvadeset dva slova temelja, tri Majke i sedam dvostrukih i Dvanaest samih, ijedan
duh od njih. Tri: Voda od duha; on ih je zamislio i ugravirao njima pustinju i prazni-
141
Tako je svet nai nj en pomou t r i Serafima ~ Sefer, Safar i Si -
pur ", i l i " pomou Broj a, Br oj eva i I zbr oj anog. " Sa ast r onomski m
kl j uem t e "Svete i vot i nj e" postaj u znaci Zodi j aka.
S TANC A I V - nastavak
4. To J E BILA VOJ S KA G L A S A - B O A NS K A M A J K A S EDMOS TR U-
KOSTL I S KR E TE SEDMOSTR UKOSTI SU PODR EENE I SLUE PR VOG,
DRUGOG, TR EEG, ETVRTOG, PETOG, ESTOG 1 SEDMOG OD SEDAM ( a).
TE " I S K R E " SE ZOVU SFERE, T R OUG L OVI , KOC KE, LINIJE I MO DE L A R I ;
JER TO ZNAI V E N A N I D A N A - O I - H A - H O U {permutacija Oeaihou)
(b) . . .*
(a) Ova Sloka (stih) opet daje kratku analizu hijerarhija an
Kohana, koj i se u I ndi j i zovu Deve ( bogovi), i l i svesnih i ntel i -
gentnih sila u Prirodi. Toj hijerarhiji odgovaraju stvarni t i povi na
koje se moe podel iti oveanstvo, j er je oveanstvo, kao celina,
u stvarnosti materijalizovana misao, mada njen j o uvek nesa-
vreni izraz. "Ar mi j a Glasa" je termi n blisko povezan sa misteri-
j om Zvuka i Govora, kao posledica uzroka ~ Boanske Mi s l i . Kao
stoj e to divno izrazio P. Kri sti an (Christian), ueni autor Istorije
Magije i Crvenog oveka Tiljerija, reci koje izgovara svaki poje-
dinac, kao i njegovo ime, u globalu odreuju njegovu buduu su-
dbinu. Zato? Zato to -
nu, blato i zemlj u. On ih j e nacrtao kao cvetnu leju, urezao ih kao zi d, poploao i h.
et i ri : Voda od vatre. On je zamislio i tu urezao presto slave i tokove, i serafime i
svete ivotinj e i anele izvrioce, i od t r i On je naao svoje obitavalite, kao to se
kae, On i ni svoje anele duhovi ma i svoje sluge vatrenim pl amenovima!
Ovde reci "naao svoje obitavalite" jasno pokazuju da je u kabali, kao i u
I ndiji, Boanstvo bilo smatrano Univerzumom i izvorno nije bilo vankosmi-
ki Bog kao stoje danas.
Ovo pokazuje da savremeni metafiziari, pored svih prolih i savremenih
Hegela, Berklija, openhauera, Hartmana, Spensera, pa ak i savremenih ma-
terijalista-idealista, nisu nita drugo do bleda kopija davne prolosti.
142
Kad naa Dua ( um) stvara i l i priziva misao, znak koj i pred-
stavlja tu misao se sam ureze na astralni fluid, koj i je sadralac i,
tako rei, ogledalo svih ispoljavanja bia.
Taj znak izraava neku stvar: ta stvar je (skrivena i l i okultna)
vrlina znaka.
I zgovoriti neku re znai dozvati misao i ui ni ti je prisutnom:
mo ljudskog govora je poetak svakog ispoljavanja u okultnom
svetu. I zgovoriti Ime ne znai samo defmisati Bie ( Entitet), ve
ga emitovanjem Reci (Verbum) i zl oi ti i osuditi na uticaj jedne i l i
vie okultnih moi. Stvari su, za svakog od nas, ono ime ih (Re)
i ni dok ih imenuje. Re (Verbum) i l i govor svakog oveka jeste,
iako on toga uopte nije svestan, BLAGOSLOV i l i FCLETVA; zato j e na-
e dananje neznanje o svojstvima i l i atributima IDEJE kao i o atri-
butima i svojstvima MATERIJE esto fatalno po nas.
Da, imena ( i reci) su i l i DOBROUDNI i l i ZLOUDNI ; oni su, u od-
reenom smislu, i l i otrovni i l i lekoviti, u skladu sa skrivenim uti -
cajem koj i je Vrhunska Mudrost pridodala nj ihovim elementima,
to e rei, SLOVI MA od koj i h se sastoje, i BROJ EVI MA koj i odgova-
raju t i m slovima.
Ka o ezoterij sko uenje, ovo j e savreno i s t i ni t o i pri hvaeno j e
od svi h i st onj aki h kol a okul t i zma. Na sanskritu, kao i na hebrej -
s kom i u s v i m dr ug i m alfabetima, svako sl ovo i ma okul t no znaenje
i svoj kol i ni k; ono j e uzr ok i posledica prethodnog uzroka, ija kom-
bi naci j a veoma esto pr oi zvodi potpuno magine posledice. Posebno
samogl asni ci sadre ogromne i naj okul t ni j e mo i . Br a mi ni pevaj u
Mant re ( u ezoteri kom aspektu, pre magine nego religiozne), a takve
su Vede i dr ugi Sveti Spi si .
" Ar mi j a Gl asa" j e pr ot ot i p "Jata R e c i " , i l i " R E C I " Sefer Jeim,
koj a se u Tajnoj Do k t r i ni zove " Br oj k oj i j e proi stekao i z Ne- Br oj a"
- Veni Pr i nci p. Ezoteri j ska teogoni j a poi nj e J edni m, i spol j eni m, i
zato ne-veni m u s vom pri sust vu i bi u, i ako v eni m u svoj oj su-
t i ni ; broj broj eva i i zbroj anog - ovo poslednje proi st i e iz Glasa,
enske Vak, Satarupe " o d stotina obl i ka" , i l i Pri rode. I z t og broj a
10, i l i kreati vne pr i r ode. Maj ke ( okul t na ci f ra, i l i "ni t a", koj a s e
uvek razmnoava i umnoava u sjedinjenju s a St avkom " I " , j edan,
i l i Du h o m i vot a) proi st i e ceo Uni ver z um.
V Anugiti ( pogl avl j e V I , 15) i zl ae se r azgovor i z me u j e dnog
b r a mi na i nj egove ene o p o r e k l u G o v o r a i n j e g o v i m o k u l t n i m
143
I
svojstvima.^ ena pi t a kako j e nastao Govor i staj e dol o prvo, Go-
vor i l i Um. Br a mi n j oj kae da Apana {dah koji se udie) dovodi
onu i nt el i genci j u koj a ne razume Govor i l i Reci u stanje Apane i ta-
ko otvara um. Pot om j o j on pr i a j ednu pr i u, di j al og i zmeu Go-
vor a i Uma .
Oboje su pol i Sopstvu Bi a ( to jest, i ndi vi dual nom Vi em
Sopstvu, kao to mi s l i Nilakanta, a prema komentatoru Ar duni
Mi sri j u, poli su Praapatiju), i zamolili ga da razveje njihove su-
mnje i resi koj e od nj ih bio prvi i, prema tome, vi i od onog dru-
gog. Na to gospod ree: " Umj e vi i . " AU, Govor odgovori Sopstvu
Bia: "Ja zaista ispunjavam tvoje elje", podrazumevejui time da
govorom on stie ono to eli. Na to opet Sopstvo ree da postoje
dva uma, "pokretni " i "nepokretni". "Nepokretni je sa mnom", re-
e ono, "pokretni je u tvojoj vlasti (to jest, vlasti Govora) na nivou
materije. Od njega si via. Al i , o divna, zato to si dola da mi se
lino obrati na ovakav nain (to jest, sa ponosom), o Sarasvati,
nikad nee govoriti nakon (dubokog) izdaha." "Boginja Govor"
(Sarasvati, kasniji oblik i l i aspekt Vak, takode boginja iz tajnog ue-
nja Ezoterijske Mudrosti) "zaista boravi izmeu Prane i Apane. Al i ,
o plemenita! idui tako, nagnana vetrom Apane ( ivotni vazduh),
bez Prane ( izdiui dah), ona otra Praapatiju ( Brami), rekavi:
' Budi zadovoljan, o uvaeni gospodine!' Potom se Prana iznova
pojavi, branei Govor I , zato, Govor nikad ne zbori nakon (dubo-
kog i l i udiueg) izdaha. On j e uvek zvuan i l i bezvuan. Od ta
dva, bezvuni je vii od zvunog (Govora) (. . .) ( Govor) koj i je
proizveden u telu pomou Prane, i koj i potom odlazi u (preobra-
en je u) Apanu, a potom ga upija Udana ( fi zi ki organi Govora)
(. . .) na kraju boravi u Samani ( ' u pupku u obl i ku zvuka, kao
materijalni uzrok svih reci ' , kae Aruna Misra). Tako je Govor
ranije govorio. Otuda se um odlikuje time to je nepokretan, a Bo-
ginja ( Govor) time to je pokretna.
Ova al egorij a j e u osnovi okul t nog zakona, k o j i propi suj e uta-
nje u pogl edu i zvesni h t aj ni h i ne v i dl j i v i h stvari , opazi vi h samo du-
hov nom u mu ( estom ul u), koj e s e ne mog u i zr azi t i " b u n i m" i l i
Anugita ini deo Avamedha Parvana u Mahabharati. Prevodilac Bhaga-
vad Gite, u redakciji prof Maksa Milera, gleda na nju kao na nastavak Bha-
gavad Gite. Njen izvor je u jednoj od najstarijih Upaniada.
144
izgovorenim recima. Aruna Misra kae da to poglavlje Anugite ob-
janjava Pranajamu, i l i regulaciju daha u praksi Joge. Meutim, taj
nain, ako se prethodno ne steknu dva od sedam viih ula, i l i bar
u potpunosti ne razumeju, pre pripada nioj Jogi. Arhati nisu odo-
bravali i jo uvek ne odobravaju takozvanu Hata Jogu. Ona je tetna
po zdravlje i sama se nikad ne moe razviti u Rada Jogu. Ova pria
je citirana da bi se pokazalo kako su u staroj metafizici neraskidivo
povezana inteligentna bia, bolje reeno "Inteligencije", u svakom
pogledu i l i funkciji, bilo fizikoj i l i mentalnoj. Okultna tvrdnja da
u oveku postoji sedam ula, kao to i u prirodi postoji sedam stanja
svesti, potvrena je u istom tom delu, poglavlje V I I o Pratjahari (po-
vlaenju i kontroli ula, pri emu je Pranajama kontrola "ivotnih
vetrova" daha). Bramin u njemu govori o "institucij i sedam rtve-
ni h Svetenika ( Hot r i ). On kae: "Nos, oi , j ezi k, koa i uho kao
peto ( i l i miris, vi d, ukus, dodir i sluh), um i razumevanje su sedam
rtvenih svetenika odvojeno postavljenih" i oni " boravei u siu-
nom prostoru, (jo uvek) ne opaaju jedan drugog" na ovom ul-
nom planu, nijedno od njih izuzev uma. Jer um kae: "Nos ne mirie
bez mene, oko ne prima u sebe boju itd., itd. Ja sam veni gazda me-
du svim elementima (to jest, ulima). Bez mene, ula nikad ne sijaju,
nalik na naputeni dom, i l i nalik na vatre iji su plamenovi ugaeni. Bez
mene, sva bia, nalik na gorivo napola suvo, napola vlano, ne uspe-
vaju da razumeju kvalitete predmeta, upotrebljavajui samo ula."^
Ovo se, naravno, odnosi samo na um na ulnom planu. Spiritual-
ni um ( vii deo i l i aspekt impersonalnog MANASA) ne prima k znanju
ula u fizikom oveku. Kako su dobro drevni narodi bi l i upoznati
sa odnosima sila i svim nedavno otkrivenim pojavama mentalnih i
fizikih sposobnosti i funkcija, a takoe i sa jo mnogo vie tajni -
moe se videti u poglavljima V I I i V I I I tog (za filozofiju i mistiko
znanje) neprocenjivog dela. Pogledajte tu svau ula oko prvenstva
i njihov odlazak Bramanu, gospodu svih stvorenja, da bi presudio.
"Svi vi ste najvei i niste najvei", i l i vii od objekata, kako kae A.
Bukvalno znaenje ove reci, medu istonjakim okultistima sa Severa,
jeste kruni vetar, kovitlac, ali, u ovom sluaju, on slui da oznai neprekidno i
veno Kosmiko Kretanje, bolje reeno, Silu koja ga pokree, silu koja je pre-
utno prihvaena kao boanstvo, ali nikad nije imenovana. To je vena Kara-
na, uzrok koji uvek deluje.
145
I
Misra, poto nijedno nije nezavisno od drugih. "Vas sve poseduje
jedan drugi kvalitet. Svi su najvei u njihovoj sopstvenoj oblasti
i svi pomau j edni druge. Postoji jedan nepokretni ( i vot ni vetar
i l i dah, takozvani "J ogi ki udah", koj i j e dah Jednog i l i Vieg
SOPSTVA). TO j e sopstveno ( i l i moje) Sopstvo, sakupljeno u brojnim
( oblicima)."
Taj Dah, Glas, Sopstvo i l i "Vetar" (pneuma?)ieste sinteza Sedam
ula, koja noumenalno predstavljaju nia boanstva, a ezoteriki -
sedmostrukost i l i "Vojsku GLASA. "
{b) Potom vi di mo rasutu kosmiu materiju koja se formira u
elemente, grupisane u mi sti ki h etiri unutar petog elementa - Et-
ra, nalija Akae, Anime Mundi i l i Majke Kosmosa. "Take, Li ni -
je, Trouglovi, Kocke, Kr ugovi " i konano "Sfere" - zato i l i kako?
Zato to j e, kau Koment ari , takav pr vi zakon Prirode i zato to
Priroda univerzalno geometrizuje u svim svoj im ispoljavanjima.
Postoji jedan uroeni zakon - ne samo u prvobitnoj , ve i u ispo-
Ijenoj materiji naeg pojavnog nivoa - sa koj i m Priroda usklauje
svoje geometrijske oblike, a kasnije, takode, svoje sastavne ele-
mente; u njemu nema mesta za neoekivano zbivanje i l i sluaj.
Osnovni zakon u okul t i zmu je da ne postoji odmor i l i prestanak
kretanja u Pri rodi . ' Ono to izgleda kao odmor samo je promena j e-
dnog obl i ka u drugi ; promena supstance ide zajedno sa prome-
nom oblika - kako nas ue u okultnoj f i zi ci , koja j e, izgleda, na
taj nain odavno anticipirala otkrie "odranja materije". Drevni
Komentar' " na Stancu IV kae: -
Majka je vatrena Riba ivota. Ona rasipa svoju ikru, a Dah (Kre-
tanje) je greje i oivljava. Zrna (ili ikra) su uskoro meusobno
privuena i stvaraju grudve u Okeanu (ili Prostoru). Vei ugruci
srastaju i dobijaju novu ikru u vatrenim takama, trouglovima i
kockama, koji sazrevaju i, u naznaeno vreme, neke grudve se od-
vajaju i uzimaju sferni oblik, proces koji izvode samo kad ih ne
Poznavanje ovog zakona omoguuje arhatima da izvode svoje Sidije, i l i
razne fenomene, kao to je dezintegracija materije, premetanje predmeta sa
jednog mesta na drago.
To su drevni komentari sa pridodatim savremenim napomenama uz Slan-
ce, jer su Komentari sa svojim simbolikim jezikom obino isto tako teki za
razumevanje kao i same Stance.
146
ometaju druge. Nakon ega, zakon broj * * stupa u dejstvo. Kre-
tanje (Dah) postaje kovitlac i nagoni ih na rotaciju.
STANCA I V ~ nastavak
5. . . . KOJ I JE: -~
" T A MA " BEZGRANINA, I LI NE-BROJ, ADI - NI DANA, SVABHAVAT: -
Q {za X, nepoznatu veliinu):
I ADI - SANAT, BROJ, JER ON JE JEDAN (a).
I I GLAS GOSPODA SVABHAVATA, BROJEVI , JER ON J E JEDAN
I DEVET' ^
I I I " BEZ OBLI NI KVADR AT" (Arupa) (b).
I TA TRI ZATVORENA UNUTAR O (bezgranini krug) su SVETA E-
TI R I ; A TIH DESET SU ARUPA {subjektivni, bezoblini) UNI VERZUM ( C).
U pol emi kom naunom del u Savremeno Postanje, autor, veleasni V. B.
Sloter {W. B. Slaughter), kr i t i kuj ui gledite astronoma, pi ta:
Za aljenje je to zagovornici ove teorije (teorije maglina) nisu ire uli u rasprave
o tome (poetku rotacije). Niko se ne udostojava da nam da njegovo objanjenje. Ka-
ko proces hlaenja i saimanja mase izaziva njenu rotaciju?
Ovo pitanje se i roko razmatra u Dodat ku. Ni k a d ga ne moe resi ti materi -
j al i s t i ka nauka. "Kret anj e Je veno u neispolj enom, a peri odi no u ispolje-
nom" , kae j edno okul t no uenje. To se deava kad "t opl ot a, prouzrokovana
si l askom PLAMENA u pr vobi t nu materi j u, izazove kretanje nj eni h estica, i to
kretanje postaje Kovi t l ac. " Kap tenosti popr i ma sferoidni obl i k zahvalj uj ui
tome to se nj eni at omi kreu oko sami h sebe, u svojoj kraj nj oj , nesvodl j ivoj
i noumenalnoj sutini; nesvodl j i voj za f i zi ke nauke, u svakom sluaju.
Sto i ni deset, i l i savren broj primenj en na "Tvr oca", i st i koj i j e dat ukup-
nosti Tvoraca koj e su monot ei st i st opi l i u Jedno, kao " El o hi m" , Ada m Ka-
dmon i l i Sefira - Kr una - oni su androgina sinteza 10 sefirot, koj i si mbol i u
manifestovani Uni ver zum u popularisanoj kabal i . Kabalisti-ezoteriari, meu-
t i m, pratei istonjake okul tiste, razdvajaju gornj i sefirotni trougao od osta-
tka ( i l i Sefira, Hohmah i Bi nah), to ostavlja sedam sefirot. Kao za Svabhavat,
ori j ental i sti poj am objanjavaju u znaenju uobl i l j i ve materije Uni ver zuma
rasprostranjene kroz prostor, sa pola oka, moda, usmerenim ka Etru nauke. A l i
okl ul t i s t i to poi sti veuj u sa " OC E M- MAJ KOM" na mi s t i kom ni vou ( v i di napred).
147
I
NA DOKTRI NA * KOSMOGENEZA
OM DOLAZE " S I N O V I " , SEDAM BORACA, JEDAN, OSMI IZOSTAVLJEN,
iNlJEGOV DAH KOJI JE TVORAC SVETLOSTI (Baskara) ().
(a) "Adi-Sanat", bukvalno prevedeno. Prvi je od "prvobitnih" drev-
nih, ije ime se poistoveuje sa kabalistikim "Drevni m od Dana" i
"Svetim Starim" (Sefira i Adam Kadmon), sa Bramom Tvorcem, zva-
ni m takode, pored ostalih njegovih imena i titula, i Sanat.
Svabhavat je mistika Sutina, tvoraki koren fizike Prirode,
" Br oj evi " kad je ispoljen, a Broj u svom Jedinstvu Supstance na
najviem planu. To ime koriste budisti i ono je sinonim za Qi\oro-
sttukvi Animu Mundi, kabalistiku "Arhetipsku Re", iz koje pro-
izlaze "Kreati vni , Formativni i Materijalni Svatovi", Treperenja i l i
Iskre - i razni drugi svetovi sadrani u ova poslednja t r i . Ti svetovi
su potinjeni Vladarima i l i Regentima - Riijima i Pitrijima kod I n-
dusa. Anelima kod Jevreja i hriana. Bogovima uopte kod drev-
nih naroda.
{b) O ovo znai da "Bezgranini Kr ug" (Nula) postaje cifra i l i
broj samo kad j oj prethodi jedna od devet cifara, i tako ispoljava nje-
nu vrednost i mo, Re i l i Logos u jedinstvu sa GLASOM i Duhom"
(izrazom i izvorom Svesti) koj i oznaava devet cifara i na taj nain
formira, sa Nul om, Dekadu ko]a u sebi sadri ceo Univerzum. Trija-
da formira Tetraktis i l i Sveta etiri unutar kruga, poto je Kvadrat,
kad je upisan u krug, najmonija od svih magijskih figura.
(c) "Jedan Odbaeni" je Sunce naeg sistema. Egzoterika verzija
moe se nai u najstarijim sanskritskim rukopisima. U Rig Vedi, Adi -
t i , "Bezgranino" i l i beskonani Prostor, stoje pr of Maks Mi l er pre-
veo kao "vi dl j i vo beskonano, vi dl j i vo gol i m okom ( ! ! ); beskrajno
prostiranje s onu stranu Zemlje, s onu stranu oblaka, s onu stranu ne-
ba", ekvivalent je "Majke-Prostora" koja postoji uporedo sa "Tamom".
Ona se s punim pravom naziva "Maj kom Bogova", DEVA-MATRJ , jer
su iz njene Kosmike matrice roena sva nebeska tela naeg siste-
ma - Sunce i Planete. Tako je ona, alegoriki, opisana na ovaj nain:
i -1
"U jedinstvu sa Duhom i Glasom", odnosi se na Apstraktnu Misao i kon-
kretni Glas, i l i njegovo kasnije ispoljavanje, posledicu Uzroka. Adam Kadmon
i l i Tetragramaton u kabali je Logos, zato ova trijada u kabali odgovara naj-
viem trouglu Ketera, Hohmaha i Binaha; ovaj poslednji je enska mo i is-
tovremeno muki Jehova, kao deo prirode Hohmaha, i l i muke Mudrosti.
148
"Osam Sinova su roeni iz tela Adi t i ; ona je prila bogovima sa se-
dmoricom, ali je odbacila osmog, Martandu", nae Sunce. Sedam si-
nova, zvani Aditje, su, kosmiki i l i astronomski, sedam planeta, a to
stoje Sunce bilo izostavljeno jasno pokazuje da su Indusi mogl i da
znaju, i zapravo su i znali, za sedmu planetu, iako je nisu zvali Ur an. "
Al i , ezoterijski i teoloki, da tako kaemo, u njihovom primitivnom,
najdrevnijem znaenju, Aditja ima osam, a u hinduistikom pante-
onu ima dvanaest bogova: "Sedam doputaju smrtnicima da vide nj i-
hova obitavalita, ali se pokazuju samo arhatima", kae stara izreka,
u kojoj se izraz "njihova obitavalita" odnosi na planete. Stari Ko-
mentar kazuje alegoriju i objanjava j e: -
Osam kua je izgradila Majka. Osam kua za njenih Osam Bo-
anskih sinova; etiri velika i etiri mala. Osam blistavih sunaca,
u skladu sa njihovim uzrastom i zaslugama. Bal-ilu (Martanda)
nije bio zadovoljan, iako je njegova kua bila najvea. On poe
(da ini) kao to ine ogromni slonovi. On udahnu (uvue) u svoj
stomak ivotni vazduh svoje brae. On elee da ih prodere. Ve-
ih etiri behu daleko, daleko, na ivici njihovog carstva. Oni ne
behu opljakani (povreeni) i smejahu se. "Radi ta hoe. Gospo-
dine, ne moe nas dohvatiti", rekoe oni. Ali, mali su jecali. Oni se
poalie Majci. Ona progna Bal-i-lua u sredite svog carstva, oda-
kle se nije mogao pomai. (Od tada) on (jedino) gleda i preti. On
Tajna Doktrina ui da je Sunce centralna Zvezda, a ne j laneta. Ipak su
stari narodi znali za sedam velikih bogova i oboavali ih, uklj uujui i Sunce
i Zemlju. Koj i je bio taj "Tajanstveni Bog" koga su ostavili po strani? Sva-
kako ne Uran, koji je Herel otkrio tek 1781. godine. Al i , zar on nije mogao
biti poznat pod drugim imenom? Autor Okultnog masonstva kae:
Poto su okultne nauke astronomskim proraunima otkrile da broj planeta mora biti
sedam, drevni narodi su bil i navedeni da uvedu Sunce u lestvicu nebeskih harmonija
i postave ga na prazno mesto. Tako, svaki put kad bi primetili uticaj koji nije pripa-
dao nijednoj od est planeta koje su znali, oni bi ga pripisati Suncu. Ta greka, to su
drevni astrolozi zamenili Uran Suncem, koje je centralna Zvezda, relativno nepokre-
tna, okree se samo oko svoje ose i regulie vreme i mere i koja se ne moe liiti svo-
j i h pravih funkcija samo je naizgled znaajna, ali zapravo nije bilo tako. (. . .)
Nazivi dana sedmice su zato pogreni. Ueni pisac, Ragon, dodaje:
Sun-Day [Dan-Sunca (nedelja)] bi trebalo da bude Uranus-day [(Dan-Urana) Urani
dies, Urandi].
Planetarni sistem.
149
ih prati, okreui se polako oko sebe, oni se brzo okreu od njega
i on iz daleka sledi pravac kojim se njegova braa kreu putem koji
okruuje njihove kue. Od tog dana, on se hrani znojem Majinog
tela. On se puni njenim dahom i otpadom. Zato gaje ona odbacila.
Tako, budui daj e "odbaeni Si n" nae Sunce, kao to j e u pret-
hodnom tekstu pokazano, oi gl edno j e da se izraz "Sunevi s i nov i "
ne odnosi samo na nae planete, ve na nebeska tela uopte. Surja,
budui da j e samo odraz Cent ral nog Duhov nog Sunca, predstavl j a
pr ot or i p svi h oni h tela koj a su evol ui ral a nakon njega. U Vedama se
on zove Laka-akuh, " Ok o Sveta" (na pl anet arni svet), i on j e j e-
dan od t r i gl avna boanstva. On se neutral no zove s i nom Djausa i
Aditi, j e r ni j e nainj ena ni kakva r azl i ka u pogl edu ezoterij skog zna-
enja i nj egovog opsega. Zat o j e opi san kao da ga voze sedam konj a
i j e da n konj sa sedam glava; ovo pr vo se odnosi na sedam planeta,
ovo drugo na nj i hovo zaj edniko porekl o od Jednog Kos mi kog El e-
menta. Taj "J edan El ement " se figurativno zove " V A T R A " . Vede ( ta-
koe Hogova Aitareja Bramana, p. I ) ue da "j e vatra ui s t i nu u s vi m
boanst vi ma" ( Narada u Anugiti).
Znaenje ove alegorij e je j asno, j er i mamo i an koment ar i sa-
vr emenu nauku da ga obj asni, i ako se oni r azl i kuj u u veem br oj u
poj edi nos t i . Okul t na dokt r i na odbacuj e hi pot ezu r oenu i z t eor i j e
magl i na, da su vel i ke pl anete ( nj i h sedam) evol ui r al e i z cent ral ne
Suneve mase, u svakom sluaju, bar ne iz ovog naeg vi dl j i vog Sun-
ca. Prvo zgunjavanje kos mi ke materij e se, naravno, odi gral o oko
centralnog j ezgra, nj egovog rodi tel j skog Sunca, al i nae Sunce, kako
gl asi uenje, naprosto se rani j e odvoj i l o od ostal i h, kada se r ot i r aj u-
a masa saela, i zato predstavlja nj i hovog starijeg, veeg brata, a ne
nj i hov og oca. Os am Adi t j a , " bogova" , f or mi r a ni su od vene sup-
stance ( materije kometa' ^ - Maj ke) i l i od " Tv a r i Sveta", koj a predstav-
"Sunce rotira oko svoje ose uvek u istom pravcu u kome se planete okre-
u u svojim orbitama," ue nas astronomi.
Sutina materije komete, ui nas okultna nauka, ima potpuno drugaije he-
mijske i l i fizike karakteristike od onih sa kojima je savremena nauka upo-
znata. Ona je homogena u svom primitivnom obliku izvan granica Sunevog
sistema, a diferencira se u potpunosti kad stupi unutar granica regiona nae
Zemlje, uprljana atmosferom planeta i ve sloenom materijom interplanetar-
ne supstance, koja je heterogena samo u naem ispoljenom svetu.
150
Ija i peti i esti KOSMI KI princip, Upadhi i l i osnovu Univerzalne Due,
kao to u oveku, Mikrokosmosu, Manas'* predstavlja Upadhi Budija/'
() Postoji itava poema o bi ci pre stvaranja, koj u su vodile pla-
nete u procesu rasta pre konanog formiranja Kosmosa, a koja ob-
janjava oigledno naruen poloaj sistema nekoliko planeta, poto
je ravan nekih od njihovih satelita (Neptunovih i Uranovih, na pri -
mer, o kojima, kae se, drevni nisu znali nita) obrnuta, tako da stvara
pri vi d retrogradnog kretanja. Te planete se zovu ratnici. Arhitekti, i
prihvaene su od strane rimske crkve kao voe nebeskih Jata, to po-
kazuje da pripadaju istoj tradiciji. Postoje evoluiralo iz kosmikog
prostora pre konanog formiranja prvobitnih stvari i anuliranja plane-
tarne magline, Sunce j e, kako nas ue, uvuklo u dubinu svoje mase
onoliko kosmike ivotnosti koliko je moglo, pretei da proguta svo-
ju slabiju "brau" pre nego to je zakon privlaenja i odbijanja bio
konano usklaen; nakon toga je poelo da se hrani "Maj i ni m otpa-
cima i znojem", drugim recima, onim delovima Etra ("daha Univer-
zalne Due") o ijem postojanju i sastavu nauka jo uvek ne zna nita.
Jednu teoriju takve vrste predloio je ser Vi l j em Grouv (JVilliam
Grove) (vidi Meuodnosi fizikih sila, 1843., str. 81; i Obraanje Bri-
tanskom udruenju, 1866.), koj i je teoretisao da se "sistemi postepeno
menjaju rastom i l i smanjivanjem atmosfere i l i rastom i l i smanjiva-
njem maglinaste supstance" ( . . . ) i opet da "Sunce moda konden-
zuje gasovitu materiju na svom putovanju kroz Svemir i tako se,
moda, proizvodi top lota" - arhaino uenje izgleda dovoljno nau-
no, ak i u naem dobu.^" G. M. Metj u Viljems (Mattieu Williams)
je sugerisao da je difuzna materija i l i Etar, koja predstavlja pr i -
j emni k topl otnih zraenja Univerzuma, na taj nain uvuena u du-
bine Suneve mase. Isterujui otuda ranije kondenzovani i toplotno
iscrpljeni Etar, ona se saima i odaje svoju topl otu, da bi , za uz-
vrat, i sama bi l a izbaena u razredenom i ohlaenom stanju, kako
bi se upila nova zaliha toplote, za koj u on pretpostavlja da ju je na
1 8
Manas - Princip Uma, i l i ljudska Dua.
Budi - boanska Dua.
Veoma sline ideje nalazimo u lanku Sunevo gorivo, g. Metju Viljemsa;
i O ouvanju Suneve energije, dr Viljema Simensa {Siemens) {Nature, XXV,
str. 440^44, 9. mart 1882.), a takode i u Obraanju predsednilca Geololcog
drutva, dr P. Martina Dankana {Duncan), London, Maj 1877.
151
taj nain uzeo Etar, a Sunca u Univerzumu opet koncentrisala i na-
novo raspodelila.^'
To je najblia aproksimacija okultnim uenjima kakvu je nauka
ikad postigla, j er okultizam to objanjava "mr t vi m dahom" koj i vra-
a Martanda i njegovim hranjenjem "znojem i otpacima" "majke Pro-
stora". Ono to bi moglo da samo malo utie na Neptun^^, Satum i
Jupiter, ubilo bi srazmemo male "Kue", kakve su Merkur, Venera
i Mars. Poto Uran nije bio poznat pre kraja XV I I I veka, ime etvrte
planete, koja se pominje u alegoriji, za nas, zasad, ostaje tajna.
Za "Dah" svih "sedam" se kae daje Baskara (stvaralac svetlo-
sti), j er su one (planete) po svom poreklu sve bile komete i sunca.
One evoluiraju u manvantariki ivot iz prvobitnog Haosa (sada no-
umen nerastvorljive magline) spajanjem i nagomilavanjem primar-
nih diferencijacija vene materije. Komentar to divno izraava: "Tako
se Sinovi Svetlosti odenue u tkaninu Tame." Oni se alegoriki zo-
vu "Nebeski Puevi", zbog svojih (za nas) bezoblinih INTELIGENCIJA
koje naseljavaju njihove nevidljive zvezdane i planetarne domove,
i nose i h, tako rei, kao to ine puevi, sa sobom u svojoj rotaciji.
Doktri ni o zajednikom poreklu svih nebeskih tela i planeta poua-
vali su, kako vidimo, drevni astronomi pre Keplera, Njutna, Lajbnica,
Herela i Laplasa. Toplota (Dah), privlanost i odbojnost - t ri velika
faktora Kretanja - uslovi su pod kojima su svi lanovi te prvobitne
porodice roeni, razvijaju se i umiru, da bi se nanovo rodi l i nakon
"Noi Brame", tokom koje se vena materija periodino ponovo vra-
a u svoje prvobitno neizdiferencirano stanje. Najrazredeniji gasovi
mogu savremenim fiziarima da daju neku predstavu o njoj. Nevidljive
iskre prvobitnih atoma, koje su isprva bile samo centri Sile, diferen-
ciraju se u molekule i postaju Sunca, prelazei postepeno u objektiv-
no - gasovita, isijavajua, kosmika, dok konano jedan "Kovi t l ac"
Vidi Komparativna geologija Aleksandra Vinela {Alexander JVinchell)
LLD, str. 56.
^^ Kad govorimo o Neptunu, to ne inimo kao okultisti, ve kao Evropljani.
Pravi istonjaki okultista bi smatrao da, iako ima jo mnogo neotkrivenih
planeta u naem sistemu, Neptun tom sistemu ne pripada, uprkos njegovoj
vezi sa naim Suncem i uticajem koje ono na njega ima. Ta povezanost je
majavika, iluzorna, kau oni.
152
r
(Kretanje) ne da podsticaj obl iku - i inicijalno kretanje koje reguli-
u i odravaju Dahovi koj i nikad ne poivaju - an Kohani.
STANCA I V - nastavak
6. POTOM DR UGI H SEDAM, KOJ I SU LI PI KE, A PROIZVEDENI SU OD
TRI (Re, Glas i Duh). ODBAENI snvr JE JEDAN. "SI NOVI -SUNCA" SU
BEZBROJNI.
Lipi-ka, od reci lipi, "pisanje", bukvalno znai "Pisari".'^'' Mi st i -
ki , ta Boanska Bia su povezana sa Karmom, Zakonom Kazne,
j er ona su Zapisivai i l i Analisti koj i utiskuju na (za nas) nevidljive
tablice Astralne Svetlosti, "velike likovne galerije venosti", vemi
zapis svakog ovekovog ina, pa ak i svake misli, svega stoje bilo,
jeste, i l i e ikad bi t i u pojavnom Univerzumu. Kao to je reeno u
"Izidi", to boansko i nevidljivo platno j e KNJ I GA I VOTA. Poto su
Lipike oni koj i projektuju, iz pasivnog Univerzalnog Uma u obje-
ktivno, idealni plan univerzuma po kome "Graditel j i" rekonstruiu
Kosmos nakon svake Pralaje, oni su ti koj i stoje paralelno sa Sedam
Anela Prisustva, koje hriani priznaju kao Sedam "Planetarnih
Duhova" i l i "Duhova Zvezda"; zbog toga su oni direktni sekretari
Vene Zamisli - i l i , kako ju je nazvao Platon, "Boanske Mi s l i " .
Veni Zapis nije samo proizvod mate, j er se mi sreemo sa istim
zapisima u svetu grube materije. Dr Draper kae:
Senka nikad ne pada na zid, a da na njemu ne ostavi trajni trag
koji se moe uiniti vidljivim primenom odgovarajuih procesa
(. . .) Portreti naih prijatelja i l i pejsai mogu biti sakriveni od na-
eg oka na osetljivoj povrini, ali su spremni da se pojave im se
primene odgovarajui razvijai. Spektar je sakriven na srebrnoj i l i
staklenoj povrini dok, naim arobnjatvom, ne uinimo da se on
pojavi u vidljivom svetu. Na zidovima naih najprivatnijih stanova,
23
To su etiri "Besmrtnika" koji se pominju u Atharva Vedi kao "Posmatra-
i " i l i uvari etiri kraja neba ( vidi poglavlje 1, XXVI , 1-4, i dalje).
153
gde mislimo da oko uljeza nema nikakav pristup, da se nae osam-
Ijivanje nikad ne moe oskmaviti, postoje tragovi svakog naeg de-
la, senke svega to smo ui ni l i .
Dr Di vons (Jevons) i dr Bej bi d (Babbage) veruj u da svaka mi -
sao, pomeraj ui estice mozga i stavljajui ih u pokret, rasipa iste po
i t avom Uni ver zumu, i oni mi sl e da "svaka estica postojee mate-
ri j e mora b i t i registar svega to se dogodi l o" (Principi Nauke, t o m
I I , str. 455). Tako j e drevna dokt r i na poel a da stie pravo graan-
stva u razmi l j anj i ma naunog sveta.
etrdeset " Por ez ni ka" k o j i stoje u regionu Amenti kao t u i oc i
Due pred Ozirisom, pri padaj u istoj kl asi boanstava kao i Li pi ke , i
mog l i bi s e smatrati par al el ni m kad egi patski bogovi ne bi b i l i tako
slabo shvaeni u nj i hovom ezoterij skom znaenju. I nduski Citra-Gup-
ta k oj i i ta izvetaj o svakoj dui iz svog registra, zove se Agra-San-
dani ; " Por ezni ci " k oj i i taj u i z srca pr emi nul og, to postaje otvorena
knj i ga pred J amom, Mi nos om, Oz i r i s om i l i Ka r mo m - predstavljaju
samo razne kopi j e i varijante Li pi ka i nj i hovi h As t r al ni h Zapisa. Me -
ut i m, Li p i k e ni s u boanst va povezana sa Smr u, ve sa Ve ni m
i v ot om.
Mo e se t akoe r ei da Li p i k e , povezani na taj nai n sa sudbi -
n o m svakog oveka i r oenj em svakog deteta, i j i j e i vot ve tra-
si ran u As t r al noj Svet l os t i - ne f at al i s t i ki , ve samo zato s t oj e
budunost, kao i PROLOST, uvek i va u SADANJ OSTI - takoe ut i u
na Hor os kops ku Nauku. Mor a mo t o pr i znat i , ht el i i l i ne. Jer, kako
j e pr i met i o j edan od savremeni h adepata astrol ogij e: -
Sada, kad nam je fotografija otkrila hemijski uticaj zvezdanog
sistema, fiksirajui na osetljivoj pl oi aparata milijarde zvezda i
planeta koje su se dosad suprotstavljale naporima najmonijih te-
leskopa da ih otkriju, postaje lako da se razume kako na Sunev
sistem, u trenutku roenja deteta, moe uticati na njegov mozak -
ist od svakog utiska - na odreen nain i u skladu sa prisustvom
u zenitu ovog i l i onog sazvea
25
Sukob izmeu religije i nauke - Draper, str. 132 i 133.
Tajne horoskopa, str. XI .
154
STANCA V - K OME NTARI
FOHAT: D E T E SEDMOSTRUK I H HI JERARHI JA
Vatreni Kovitlac i Prvobitnih Sedam * Oni stvaraju Fohat *
Evolucija "Osnova " Prirode * Tajna Vatre * Tajna Elemena-
ta * Kvadrat Hostije * Planetarni Duhovi i Lipike * Prsten
zvani "Neprolazi" * Zvezdana Knjiga ivota * Hodoae
Due i njen "Odmor "
1. PRVOBI TNI H SEDAM, PRVI H SEDAM DAHOVA Z MAJ A MUDROSTI ,
PROIZVODE, ZA UZVRAT, IZ SVOJIH SVETIH K R U E I H DA HOV A , VATRE-
NI K O V I T L A C ( a).
{a) Ovo j e, moda, za objanjenje najtea od svih Stanci. Nj en
j ezik je razumljiv samo onome ko je potpuno upuen u istonjaku
alegorinost i njenu namemo nejasnu frazeologiju. Sigurno e bi t i
postavljeno pitanje: "Da li okultisti veruju u sve te 'Graditelje', ' L i -
pike' i 'Sinove Svetlosti' kao entitete, i l i su oni samo slikoviti pri -
kazi ?" Na to se jasno odgovara: "Nakon dunog priznanja da to
predstavlja sl i kovi t prikaz personifikovanih Moi , mi moramo da
priznamo i postojanje ti h Entiteta, ako ne elimo da odbacimo po-
stojanje duhovnog oveanstva unutar fizikog. Jer, jata t i h Sinova
Svetlosti i ' i z Uma roenih Sinova' prvog ispoljenog Zraka NEZ NA-
NOG SVE, predstavljaju same korene duhovnog oveka." Ukol i ko ne
elimo da verujemo u nefilozofsku dogmu da je za svako ljudsko
roenje stvorena posebna dua - i da zalihe ti h dua neprekidno pri -
stiu svakog dana, od vremena "Adama" - moraemo da priznamo
okultna uenja. To e bi t i objanjeno na odgovarajuem mestu u
ovoj knj izi. Hajde sada da vidimo kakvo moe bi t i okultno znaenje
ove Stance.
155
Ova Doktrina nas ui da ak i one najvie, prvobitne Duhovne I N-
TELIGENCIJE, da bi postale boanske, t j . potpuno svesni bog, moraju
proi kroz ljudski stadijum. A kad kaemo ljudski, to se ne odnosi
naprosto na nae zemaljsko oveanstvo, ve na smrtnike koj i nase-
ljavaju bilo koj i svet, to jest, na one Inteligencije koje su dostigle
odgovarajuu ravnoteu materije i duha, kakvu mi imamo sada, po-
stoje sredinja taka etvrte Korenske Rase etvrtog Kruga prola.
Svaki Entitet mora za sebe da zadobije pravo da postane boanski,
kroz iskustvo sebe. Hegel, vel i ki nemaki mislilac, mora daje znao
i l i intuitivno osetio istinu kad je rekao daje Nesvesno razvilo Uni -
verzum jedino "u nadi da e stei jasnu svest o sebi", drugim recima,
da e postati OVEK, jer to j e takode tajno znaenje reenice iz Pu-
rana o Brami, koj i je neprekidno "pokretan eljom da stvara". To
takode objanjava i skriveno kabalistiko znaenje iskaza: ''Dah po-
staje kamen, kamen postaje biljka, biljka postaje ivotinja, ivotinja
postaje ovek, ovek postaje duh, a duh postaje bog." Iz Uma roe-
ni Sinovi, Riiji, Graditelji itd., svi su bi l i ljudi - bilo kog oblika i
izgleda - u drugim svetovima i prethodnim Manvantarama.
Ovaj predmet, koj i je veoma tajnovit, teko je objasniti u svim
njegovim detaljima i konsekvencama, jer u njemu je sadrana sva
tajna evolucione tvorevine. Jedna i l i dve reenice u ovoj stanci od-
mah nas podseaju na sline reenice iz kabale i na frazeologiju
Psalama (104), j er oboje, govorei o Bogu, pokazuju kako on ini
vetar svojim glasnikom, a "plamenove vatre svojim slugama." Al i ,
u ezoterijskoj doktrini to je reeno figurativno. "Vatreni Vetar" je usi-
jana kosmika praina koja naprosto magnetski prati usmerevajuu
misao "Kreativnih Sila", kao to metalni opiljci prate magnet. Ipak,
kosmika praina je neto vie, j er svaki atom u Univerzumu ima u
sebi mogunost za samosvest i predstavlja, poput Lajbnicovih
Monada, Univerzum u sebi, i ZA sebe. On je i atom i aneo.
U tom pogledu trebalo bi primetiti da jedan od predvodnika sa-
vremene evolucionistike kole, g. A. R. Valas (Wallace), kad ras-
pravlja 0 neadekvatnosti "prirodne selekcije" kao jedinog faktora u
razvoju fizikog oveka, praktino priznaje poentu svega o emu se
ovde govori. On smatra da ovekovom evolucijom upravljaju i da-
lje je vode nadmone Inteligencije, ije posrednitvo je neophodni
inilac u planu Prirode. Al i , kad je jednom delovanje t i h I nteli-
156
Komentari ~ Stanca V
gencija priznato na jednom mestu, samo je stvar logike dedukcije
da to proirimo i na druge sluajeve. Ne moe se povui vrsta i od-
reena granica.
STANCA V - nastavak
2. O N I GA I NE GLASNI KOM SVOJE VOLJE (a). i u POSTAJE FOHAT;
BR Z I S I N BOANSKI H SINOVA, I J I su SI NOVI LI PI KE' , I ON IZDAJE CIR-
KULARNE NALOG E. FOHAT JE PASTUV, A MISAO JE JAHA {tojest, onje
pod uticajem njihove vodee misli). O N PROLAZI POPUT MUNJE KROZ
VATRENE OBLAKE (kosmike magle) (b); KORAA TR I , I PET, I SEDAM
KORAKA KROZ SEDAM GORNJIH REGIONA, I SEDAM DONJ I H (svetovi koji
e nastati). O N DI E SVOJ GLAS, POZIVA BEZBROJNE ISKRE {atome), i
SPAJA I H ( C).
(a) To pokazuje "Prvobitnih Sedam" koj i kao svoj Vahan (vozilo,
i l i ispoljeni subjekat koj i postaje simbol Moi to njime upravlja)
koriste Fohat, nazvan zato "Gl asni kom njihove vol j e" - vatreni
kovitlac.
" i u postaje Fohat" - sam taj izraz to pokazuje. i u je stvarno
(magijsko) znanje, i l i okultna Mudrost, koja, poto se bavi venim
istinama i prvobitnim uzrocima, postaje gotovo svemogua kad se
primeni u dobrom pravcu. Njegova antiteza je i u-mi , ono to se
bavi samo iluzijama i prividnim pojavama, kao u naim egzoterikim
savremenim naukama. U ovom sluaju, i u je izraz kolektivne Mu-
drosti Dani Buda.
{})) Poto ne smatramo da su itaoci upoznati sa Dani Budama,
dobro je da se odmah kae kako,/rerna orijentalistima, postoje pet
Banija, koj i su "nebeske" Bude, a ljudske Bude su njihova ispolja-
vanja u svetu obl i ka i materije. Ezoteriki, meuti m. Dani Buda
ima sedam, od koj i h je dosad ispoljeno samo pet^, a ostala dva treba
Ne sme se izgubiti iz vida razlika izmeu "Graditelja", planetarnih duhova,
i Lipika ( vidi stavke 5 i 6 ovog Komentara).
ViA\ Ezoterijslii Budizam, A. P. Sineta, 5. izd. sa komentarima, str. 171-173.
157
da dou u estoj i sedmoj Korenskoj Rasi. Oni su, tako rei, veni
prototipovi Buda koj i se pojavljuju na ovoj Zemlj i, od koj i h svaki
ima svoj posebni nebeski prototip. Tako je, na primer, Amitabha Dani
Buda Gotame Sakjamunija i ispoljava se kroz njega kad god se ta
velika Dua inkamira na Zemlj i, kao to je uinila u sluaju Tzon-
-ka-pe.^ Kao to je sinteza svih sedam Dani Buda, Avalokitevara,
bio prvi Buda (Logos), tako je Amitabha unutranji "Bog" Gotame, ko-
ji se u Ki ni zove Ami ta (Buda). Oni su, kako ispravno tvrdi g. Rajs
Dejvids {Rhys Davids), "velianstveni parnjaci" svakog zemaljskog
smrtnog Bude "u mistikom svetu, slobodni od poniavajuih uslo-
va materijalnog ivota" - osloboene Manui Bude, naimenovane
da vladaju Zemljom u ovom Krugu. Oni su "Bude Kontemplacije",
i svi su Anupadaka (bez roditelja), to jest, samorodeni od boanske
sutine. Egzoteriko uenje koje kae da svaki Dani Buda ima spo-
sobnost da stvori iz sebe jednog podjednako nebeskog sina - Dani
Bodisatvu - da bi , nakon smrti Manui (ljudskog) Bude, trebalo da
nastavi njegov rad, poiva na injenici da, zahvaljujui najvioj i ni -
cijaciji stoje obavlja onaj koj e zaodenut "Duhom Bude" (kome ori-
j entalisti pripisuju daje stvorio pet Dani Buda) onaj koga on i ni -
cira praktino postaje Bodisatva, poto ga je takvim uinio Visoki
Inicijator.
(c) Fohat treba detaljno opisati, poto on predstavlja jedan od naj-
vanijih, ako ne i najvaniji faktor u ezoterikoj kosmogoniji. Kao
u najstarijoj grkoj kosmologiji, koja se veoma razlikuje od kasnije
mitologije, Eros je trea osoba prvobitnog trojstva: Haos, Gea, Eros,
to odgovara kabalistikom Ain-Sofu (jer Haos j e PROSTOR, xot''-vo,
"praznina"), Bezgraninom SVE, ekinahu i Drevnom od Dana, i l i
Svetom Duhu; tako je Fohat jedna stvar u jo neispoljenom Univer-
zumu, a druga u pojavnom i Kosmi kom Svetu. U ovom posled-
njem, on je ta okultna, elektrina, ivotna mo koja, vodena Voljom
Kreativnog Logosa, sjedinjuje i povezuje sve oblike, dajui im prvi
impuls koj i u vremenu postaje zakon. Al i , u neispoljenom Univerzu-
mu Fohat to nije, ba kao to ni Eros nije onaj kasniji sjajni kri l ati
Kupidon, i l i LJ UBAV. Fohat jo nema nita sa Kosmosom, jer Ko-
smos nije roen i bogovi jo spavaju u nedrima "Oca-Majke". On je
Prvi i najvei reformator koji je osnovao "ute Kape", Gjalugpas. Roenje
1355. godine u Amdu i bio j e^vator Amitabhe, nebeskog imena Gotame Bude.
158
Komentari - Stanca V
apstraktna filozofska ideja. On sam jo nita ne proizvodi; on je na-
prosto ona potencijalna stvaralaka mo zahvaljujui kojoj se delo-
vanje NOUMENA svih buduih fenomena deli, tako rei, samo da bi se
sjedinilo u mistikom natulnom inu i emitovalo stvaralaki zrak. Kad
"Boanski Sin" izroni, tad Fohat postaje pokretaka sila, aktivna Mo
koja dovodi do toga da J EDAN postane Dva i TR I - na nivou kosmi-
kog ispoljavanja. Trostruko Jedno diferencira se u mnotvo i tada
se Fohat preobraava u onu silu koja sakuplja individualne atome i
ini da se spajaju i kombinuju. Eho tog prvobitnog uenja nalazimo
u ranoj grkoj mitologij i. Ereb i Niks su roeni iz Haosa, a usled de-
lovanja Erosa, za uzvrat raaju Etar i Hemeru, svetlost viih i svetlost
niih, i l i zemaljskih oblasti. Tama stvara svetlost. Vi di u Puranama
Braminu "Vol j u" i l i elju da stvara, a u fenianskoj kosmogoniji po
Sanhoniatonu* doktrinu daje elja, TTOGOC;, princip stvaranja.
Fohat j e blisko povezan sa " J EDNI M I VOTOM" . Od Nepoznatog
Jednog, emanira Beskrajna SVEUKUPNOST, ispoljeno JEDNO, i l i periodi-
no manvantariko Boanstvo i to je Univerzalni Um, koj i , odvojen
od svog izvora, predstavlja Demijurga, i l i stvaralaki Logos zapad-
njakih Kabalista i Bramu sa etiri lica hinduizma. U svojoj ukupno-
sti, posmatran iz perspektive ispoljene Boanske Mi s l i u ezoterijskoj
dokt r i ni , on predstavlj a Jata vi i h stvaral aki h an Kohana.
Istovremeno sa evolucijom Univerzalnog Uma, skrivena Mudrost
Adi-Bude - Jednog Svevinjeg i venog - ispoljava se kao Avalo-
kitevara ( i l i ispoljeni Ivara), koj i je Oziris Egipana, Ahura Mazda
zoroastrijanaca. Nebeski ovek hermetikih filozofa, Logos plato-
nista i Atman vedantina.'' Delovanjem ispoljene mudrosti, i l i Mahata,
koga predstavljaju ti bezbrojni centri duhovne Energije u Kosmosu,
odraz Univerzalnog Uma, koj i predstavlja Kosmiku Zamisao i in-
telektualnu Silu koja prati tu zamisao, objektivno postaje Fohat bu-
distikih ezoterikih filozofa. Fohat, kreui se du sedam principa
AKAE, deluje na ispoljenu supstancu, odnosno Jedan Element, kao
to je ranije reeno, i diferencirajui ga na razne centre Energije,
pokree zakon Kosmike Evolucije, koj i , posluan Zamisli Univer-
* Ant i ki pisac za koga se smatra daje iveo pre Trojanskog rata. (nap.
ured.)
G. Suba Rou (Subba Row) ga, izgleda, poistoveuje sa Logosom i tako ga
i zove ( vidi njegova etiri predavanja o Bhagavad Giti u Teozofu).
159
zal nog Uma , rada sva raznovrsna stanja bi a u i spol j enom Sune-
v o m sistemu.
Sunev sistem, koga su s t vor i l i ti posredni ci , sastoji se od Sedam
Pri nci pa, kao i sve drugo unutar t i h centara. Takvo j e uenje transhi -
mal aj skog ezoterizma. Svaka fil ozofij a, meut i m, i ma sopstveni na-
i n podele t i h pri nci pa.
Fohat j e, dakle, personifikovana elektrina i votna mo, transcen-
dentalno vezuj ue J edinstvo svi h Kos mi k i h Energi j a i na nevi dl j i -
v o m i na i s pol j eni m ni voi ma, ije delovanje podsea - u ogr omnoj
r azmer i - na i v u Si l u koj u j e st vori l a VOLJ A, u o ni m poj avama gde
neto nai zgl ed subj ekti vno deluje na neto nai zgl ed obj ekt i vno i na-
goni ga na delovanj e. Fohat ne samo da j e i v i s i mbol i Sadralac
te Sile, ve okul t i s t i na njega gledaj u kao na j edan Ent i t et - poto
su sile na koj e on deluje kosmi ke, lj udske i zemaljske, i ispoljavaju
svoj uticaj na pomenut i m pl anovi ma. Na zemal j skom pl anu nj egov
uti caj se osea u magnetskoj i akt i vnoj s i l i k oj u generie snana vo-
l j a magnet i zer a. Na k o s mi k o m pl anu, on j e pr i s ut an u konstruk-
t i v noj mo i koj a u f or mi r a nj u st var i - od pl anet ar ni h si stema do
svitaca i obi nog krasulj ka - sprovodi pl an k oj i j e u umu pri rode, i l i
u Boanskoj Mi s l i , to se odnosi na razvoj i rast t i h posebni h stvari .
Met af i z i ki , on j e, obj ekt i vi zovana mi sao bogova; "Re j e postala
meso", na ni em pl anu, te gl asni k kosmi ke i lj udske zami s l i : akt i v-
na sila u Uni ver zal nom i v ot u. U s vom sekundarnom aspektu, Fo-
hat j e Sol ama Energij a, el ekt r i ni i vot ni fl ui d* i odravaj ui et vrt i
Godine 1882., predsednik Teozofskog drutva, pukovnik Olkot, bio je po-
zvan na odgovornost zato to je u jednom od svojih predavanja tvrdio da je
elektricitet materija. Ipak, to je uenje okultne doktrine. Moda je bolji naziv
za Fohat, "Sila" i l i "Energija", bar dok evropska nauka zna tako malo o nje-
govoj pravoj prirodi, pa ipak je on inat^rija, isto koliko i Etar, budui da, ta-
kode, ima atomsku s t r ukt ur Uj j ône^p^^ planova udaljen od njega. Izgleda
smeno prigovarati da se neka stvar^zato to je nerazumljiva nauci, ne moe
zvati materijalnom. Elektricitet je "nematerijalan" u smislu da njegovi mole-
kul i ne podleu opaanju i eksperimentima, pa opet on moe biti ~ i okultizam
kae da jeste - sainjen od atoma; zato je materija. Al i , ak i ako pretpostavi-
mo da je nenauno da o njemu govorimo u t i m terminima, poto je u nauci
elektricitet jednom nazvan izvorom Energije, naprosto Energije i Sile - gde je
ta sila i l i ta Energija o kojoj se moe misliti, a da nemamo na umu materiju?
Maksvel, matematiar i jedan od najveih autoriteta za elektricitet i njegova
160
pr i nci p, ani mal na Dua Pri rode, da tako kaemo - i l i El ekt r i ci t et . U
I ndi j i , Fohat j e povezan sa Vi nuom i Surj om u ranoj karakteri za-
ci j i ( prvog) Boga, j e r Vi nu ni j e vi s oko boanstvo u Rig Vedi. I me
Vi nu pot i e od korena vi, " pr o i ma t i " , a Fohat se zove "Onaj k o j i
pr o i ma" i "Pr oi zvoa", j e r obl i kuj e atome od si rovog materij ala.*
U svet i m t ekst ovi ma i ?i g Vede, Vi nu j e takoe "i spol j avanj e Solar-
ne Energi j e" i opi san j e kako koraa kr oz Sedam obl asti Uni ver zu-
ma u t r i kor aka; taj veds ki bog i ma ma l o zaj edni kog s a Vi nu o m
kasni j i h vremena. Zat o su nj i h dvoj i ca ( Fohat i Vi nu) i dent i ni u
t oj cr t i , i j edan j e kopi j a drugog.
I zraz " T r i i sedam" koraka odnosi se na Sedam sfera ezoterijske
Dokt r i ne, koj e nastanjuje ovek, kao i na Sedam obl ast i Zeml j e. I a-
ko to nazovi ori j ent al i st i esto por i u, u egzot er i ki m hi ndui s t i ki m
r ukopi s i ma se i zr i i t o govor i o Sedam Svetova i l i sfera naeg plane-
tarnog lanca. A l i , kako su neobi no svi t i br oj evi povezani sa s l i ni m
br oj evi ma u dr ugi m kos mogoni j ama i nj i hov i m s i mbol i ma, moe se
vi det i iz poredenja i paralela koj e su nai ni l i prouavaoci starih re-
l i gi j a. " T r i Vi nuova kor a ka " kr oz "sedam obl ast i Uni v e r z u ma " u
Rig Vedi koment at or i su r azl i i t o obj anj avali, na pri mer, kao da u
kos mi kom smi sl u znae "vat r u, munj u i sunce" i kao da su nai -
nj eni na Z e ml j i , atmosferi i na nebu; takoe kao t r i koraka "pat ul j ka"
( Vi nuove i nkar naci j e), neto vi e f i l oz of s ki - i u as t r onoms kom
smi sl u, veoma tano - Aumavaba i h j e obj asnio kao razl i i t e pol o-
aje sunca: izl azak, podne i zalazak. J edino ih ezoterij ska f i l ozof i j a
objanjava j asno, a i ohar je, takoe, to postavi o veoma filozofski
ispoljavanja, pre vie godina je rekao daje elektricitet materija, ne puko kre-
tanje.
Ako prihvatimo hipotezu da su elementarne supstance sastavljene od atoma, ne mo-
emo izbei zakljuak daje elektricitet, pozitivni kao i negativni, takoe podeljen na
odreene elementarne delove, koji se ponaaju kao atomi elektriciteta.
(Helmholc, Predavanje o Faradeju, 1881.)
Mi emo ii dalje od toga i tvrditi da elektricitet ne samo daje supstanca,
ve je emanacija jednog Entiteta, koj i nije ni Bog ni avo, ve jedan od bez-
brojnih entiteta koji vladaju naim svetom i vode ga u skladu sa venim Za-
konom Karme ( vidi dodatak u ovoj knjizi).
Dobro je poznato da pesak, kad se stavi na vibrirajuu metalnu plou, uzi-
ma oblik pravilnih zakrivljenih figura raznih vrsta. Moe li nauka/)oZpMo da
objasni tu pojavu?
161
i saeto. Reeno je i jasno pokazano da su se u poetku El ohim
( Elhim) zvali Ehod, "jedan" i l i "Boanstvo je jedno u mnotvu", to
je veoma jednostavna ideja u panteistikoj koncepciji (naravno, u
njenom filozofskom smislu). Potom je dola promena, "Jehova je
El ohi m", unifikujui tako mnotvo i nainivi prvi korak ka
monoteizmu. Sad, na pitanje: "Kako je Jehova Elohim?" odgovor
j e: "Sa t r i Koraka" odozdo. Smisao je jasan.^ Sve su to simbol i i
oznaavaju, uzajamno i u meuodnosu, Duh, Duu i Telo ( OVEKA);
krug preobraen u Duh, Duu Sveta i njeno telo ( i l i Zemlju). Iskora-
ivi iz kruga Beskonanosti, koju nijedan ovek ne razume, Ain-Sof
(kabalistiki sinonim za Parabram, za mazdaiste Zeroana Akeme,
i l i za bilo koje drugo "NESPOZNATLJ I VO") postaje "Jedno" - EHOD,
EHA, A H U - potom se on ( i l i to) evolucijom preobraava u Jedno u
mnotvu, u Dani Bude i l i Elohim, i l i pak Ameaspente, postoje tre-
i Korak, koj i je preduzeo, stvaranje puti, i l i "oveka". A od ove-
ka, i l i Jah-Hove "muko-enskog", unutranji boanski entitet jo
jednom postaje, na metafizikom nivou, Elohim.
Kabalistika ideja identina je sa ezoterizmom arhajskog doba.
Taj ezoterizam je zajedniko blago svih ljudi i ne pripada ni arijev-
skoj petoj rasi, ni t i bilo kojoj od njenih brojnih podrasa. Nj u ne mo-
gu da prisvajaju takozvani Turanci, Egipani, Kinezi, Haldejci ni t i
bilo koja od Sedam grana Pete Korenske Rase, ve oni istinski pri -
padaju Treoj i etvrtoj Korenskoj Rasi, ije potomke vidimo u Se-
menu Pete, u najranijim arijevcima. Krug je kod svakog naroda bio
simbol Nepoznatog - "Bezgraninog Prostora", apstraktna odeda ve-
n
Brojevi 3, 5 i 7 su vani u spekulativnom masonstvu, kao stoje pokazano
u Izidi. Jedan mason pie: "Postoje 3, 5 i 7 koraka da pokau kruni hod Tri
lica od 3, 3; 5, 3; i 7, 3, itd., itd. Ponekad to dolazi u ovom obliku 753/2 =
376,5, a 7.635/2 = 3.817,5, a kolinik 20.612/6.561 stopa daje mere Velike
Piramide izraene u laktovima" itd., itd. Tri , pet i sedam su mistini brojevi i
ovaj poslednji kao i onaj prvi masoni veoma potuju, poput Parsa - budui da
je trougao svuda simbol boanstva ( Vidi Masonsku enciklopediju i Pitagorej-
ski trougao, Oliver). Kao neto to se podrazumeva, doktori boanstvenosti
(Kasel, na primer) pokazuju kako ohar objanjava i podrava hriansko Troj-
stvo (!) Ono, meutim, potie od Z\ pagana, u arhainom okultizmu i simbo-
lizmu. Tri koraka se metafiziki odnose na silazak Duha u materiju, na Logos
koji kao zrak pada u Duh, potom u Duu, i na kraju u ljudski fiziki oblik o-
veka, u kome postaje ivot.
162
no prisutne apstrakcije -Nespoznatljivog Boanstva. On predstavlja
neogranieno Vreme u Venosti. Zeroana Akeme je takode "Bez-
granini Kr ug u Neznanom Vremenu" i iz tog kruga izlazi zrana
svetlost - Univerzalno SUNCE, i l i Ormuzd^ - i on j e identian sa Hro-
nosom u njegovom eolskom obliku, obliku Kruga. Jer krug je Sar,
Saros, i l i ciklus, i bio je vavilonski bog ij i je kruni horizont bio
vi dl j i vi simbol nevidljivog, dok j e Sunce bi l o JEDAN Krug iz koga
su proizale nebeska tela, i j i m je vodom ono smatrano. Zero-ana je
akra i l i krug Vinua, misteriozni amblem koj i je, po definiciji mi -
stika, "kri va takve prirode da ako se u bilo kom svom delu produi
na bilo koj i nain, ona e nastaviti i na kraju iznova ui u samu se-
be, te formirati jednu istu kri vu - i l i ono to zovemo krug." Ne mo-
e se dati bolja definicija pri rodnog simbola i oigledne prirode
Boanstva, ij i je obim svuda (bezgranino), pa mu je zato i centar
takode svuda; drugim recima, u svakoj taki Univerzuma. Zato i
an Kohani , i l i Ri i j i ( prvobi t ni h sedam, i devet bez, a deset sa
nj i hovom sintetikom celinom) takode predstavljaju to Nevi dl j i -
vo Boanstvo i iz nj ih ONO zakorauje u Coveka. Ako se vratimo na
Komentar (4) Stance I V, italac e razumeti zato, dok transhima-
lajska akra ima u sebe upisan (trougao, prva linija, ko-
cka, druga linija, pentagram sa takom u sredini, dakle ^, i neke
druge varijacije) kabalistiki krug Elohima otkriva, kad se slova re-
ci D' ^ri/t^ ( Al hi m i l i Elohim) itaju numeriki, uveni niz 13514, i l i
anagramski 31415 - astronomski broj n ( pi), i l i skriveno znaenje
Dani Buda, Gebera, Geborima, Kabeiri i Elohima - svi oni oznaa-
vaju "vel i kog coveka", "Titane", "Nebeskog coveka", a na zemlj i
"divove".
Sedam je bio sveti broj kod svih naroda, ali, niko ga vie od Je-
vreja nije primenio u fizioloko-materijalistike svrhe. Kod njih je on
pre svega bio broj razmnoavanja, a 9 muki uzronik, koj i , kao to
Kabalisti pokazuju, formira ^ ^ i l i otz - "Drvo Edenskog Vrta",' "Dvo-
struku hermafroditsku palicu" etvrte rase, dok je kod Indusa, i kod
Q
Ormuzd je Logos, "Prvorodeni" i l i Sunce.
To je bio simbol "Najsvetije od Svetih", 3 i 4 polnog razdvajanja. Gotovo
svako od 22 jevrejska slova su puki faliki simboli. Od dva slova - kao to je
pokazano u tekstu - jedno, ajin, je negativno ensko slovo, simbolino oko;
drago je muko slovo, tza, udica i l i strelica.
163
Arijevaca uopte, to znaenje bi l o mnogostruko i odnosilo se goto-
vo potpuno na metafizike i astronomske istine.'" Nj i hovi Riij i i
bogovi, njihovi Demoni i Heroji imaju istorijsko i etiko znaenje,
i Arij evci nikad svoju religiju nisu zasnivali na isto fiziolokim sim-
bolima, kao to su to i ni l i stari Jevreji. To je naeno u egzoteri-
ki m induskim Spisima. Da su ti izvetaji l avi ri nt i , pokazuje se
po tome to protivree j edni drugima, poto se drugaija konstruk-
Jedan kabalista, koji u jo neobjavljenom delu suprotstavlja kabalu i o-
har arijevskom Ezoterizmu, kae:
Jevrejski jasni, kratki, jezgroviti i tani iskazi daleko nadmauju okolinu reitost
Indusa-ba kao ito u Psalmima stoji: "Moja usta govore moj im jezikom, Ja ne znam
tvoje brojeve." (1 XXI , 15) (. . .) Induski simboli, svojom nedovoljnou u masov-
nom kombinovanju sluajnih aspekata, pokazuju isto pozajmljeno perje koje su imali
Grci (Grci lazovi) i koje ima masonstvo, a gruba jednoslonost (i prividno) siromatvo
Jevreja pokazuje da su oni doli iz daleko vee starine od bilo kojih napred pomenuti,
i da su bil i izvor (! ?), bolje reeno, drevni izvor svih njih.
Ovo je potpuno pogreno. Na ueni brat i korespondent oigledno procenju-
j e i ndi j ski r el i gi ozni sistem po astrama i Puranama, verovatno ov i m dr ugi m,
i to, tavie, u nj i hovi m savremenim prevodi ma, koj e su ori j ental i sti i z obl i i l i
do neprepoznavanja. Ak o el i da poredi , prouavalac mora da se okrene nj i -
hov i m f i l ozof ski m sistemima, nj i hovom ezoterij skom uenju. Nema sumnje
da si mbol i ka Petoknjija, pa ak i Novog Zaveta, dol azi iz i stog i zvora. A l i ,
svakako da Keopsova pi rami da, ije je sve mere profesor Pi aci Smi t (Piazzi
Smith) naao ponovljene u navodnom Sol omonovom mi t s kom hramu, nije no-
vi j a od Knj i ga Moj si j evi h? Ot ud, ako postoj i bi l o kakva vel i ka podudarnost,
kao st oj e ve pomenuta, ona svakako predstavlja rezultat servi l nog kopi ranj a
od strane Jevreja, a ne Egipana. Jevrejski si mbol i - pa ak i nj i hov j ezi k, he-
brej ski - ni su or i gi nal ni . Oni su pozaj ml j eni od Egipana, od koj i h j e Moj si j e
dobio svoju Mudrost : od Kopt a, verovatni h roaka, ako ne i roditelj a, te od sta-
r i h Feniana i od Hi ksa, nj i hovi h ( navodni h) predaka, kao to J osi f pokazuje
u del u Protiv Apiona ( I , 25). A l i , avaj, ko su hi ksoski pastiri? A ko Egipani?
I stori j a o t om pi tanj u ne zna nita, pa onda spekulie i teoretie iz dubine sve-
sti svoj i h istoriara ( v i di Razotkrivena Izida, t om I I , str. 430-438.). Bansi n
kae:
Hamitski, i l i starokoptski potie iz Zapadne Azije i sadri izvesne zametke semit-
skog, pa time svedoi o prvobitnom srodnikom jedinstvu arijevskih i semitskih rasa.
Zato on smeta vel i ke dogaaje u Egi pt u u 9.000. godi nu pre nove ere. i -
njenica je da u arhajskom ezoteri zmu i arijevskoj mi s l i nal azi mo vel i ku filo-
zof i j u, dok u j evr ej s ki m zapisima nal azi mo samo zapanjujuu domiljatost u
i zmi l j anj u apoteoza za f al i ko oboavanje i seksualnu teogoni j u.
164
ci j a nal azi u skoro svakoj Purani i epu. i t a ni ezot er i j s ki - oni e
s vi dat i isto znaenj e. Tako j edan izvetaj nabraj a Sedam svetova,
i s kl j uuj ui donj e, k o j i h t akode i ma sedam; t i h etrnaest gor nj i h
i donj i h svetova nemaj u ni kakve veze sa kl as i f i kaci j om sedmostru-
kog l anca i pr i padaj u i sto vazduast i m, ne v i d l j i v i m svet ovi ma. O
t ome emo vi e g ov or i t i kasni j e. Dov ol j no j e, zasad, da pokae-
mo da se o nj i ma namer no g ov or i kao da pr i padaj u l ancu. " Dr ug a
numeraci j a zove t i h Sedam svetova - zeml j a, nebo, raj , srednj i svet,
mesto roenj a, stanita bl agos l oveni h i prebi val i t e i st i ne, smeta-
j u i ' Si nove Br a me ' u esti deo i t vr dei da j e pet i , i l i Dana Loka ,
to j est, deo gde se i vot i nj e, unitene u sveoptem poaru, i znova ra-
aj u" ( v i d i Klasini renik hinduizma). U odel j ku o " S i mb o l i z mu "
dato j e pr avo ezot eri j sko uenj e. Onaj ko j e spreman za nj ega ra-
zumee s kr i veno znaenj e.
S TANC A V - nastavak
3. ON JE NJIHOV VODEI DUH I UPRAVITELJ. K A D PONE DA DELUJE,
ON RAZDVAJA ISKRE NiEG CARSTVA {mineralne atome), KOJ E LEBDE
I PODRHTAVAJU OD RADOSTI U SVOJIM SJAJNIM PREBIVALITIMA {gaso-
vitim oblacima), i , u I STO VR EME, FOR MI R A Z AMET KE TOKOVA. O N I H
POSTAVLJA u EST PRAVACA PROSTORA I JEDAN U SREDINI - CENTRALNI
TOAK ( a).
{a) " To k o v i " su, kao s t oj e ve objanjeno, cent ri sile oko k oj i h
se pr i mor di j al na kos mi ka materi j a i ri i , proavi kr oz svi h est fa-
za ovravanja, postaje sferoidna preobrazi vi se, na kraj u, u kugl e
i l i sfere. Jedna od os novni h dogmi ezoterike kosmogoni j e j e da t o-
k om Ka l pi (eona) ivota, KRETANJ E, koj e t okom perioda Odmora " pul -
sira i t r eper i kr oz s vaki us nul i a t o m" " ( Kome nt a r na Da n) , stie
Moe se postaviti pitanje, kao to ni autor nije propustio da pita, "Ko je tu
da osigura razliitost u tom kretanju, poto je sva priroda svedena na svoju pr-
vobitnu sutinu i ne moe biti nikog - ak ni jednog od an Kohana, koji su
u Nirvani - da ga vi di ?" Odgovor na to je sledei: "O svemu u prirodi treba
165
tendenci j u da se kree kruno, tendenci j u koj a stalno raste od pr vog
buenja Kosmosa do novog " Dana" . "Boanstvo postaje KOV I T L A C " .
Oni se takoe zovu Rotae - pokr et ni t okovi nebeski h orbi t a k o j i
uestvuj u u stvaranju sveta ~ kad se to znaenje odnosi na oi vl j a-
vaj ui pr i nci p zvezda i planeta, j e r u kabal i , oni su predstavl j eni
Orf ani ma, Ane l i ma Sfera i zvezda, ij e su i nf ormi ue due ( v i d i
Kabala Denudata, De Anima, str. 113).
Z akon vr t l onog kretanja u prvobi t noj mat eri j i j e j edan od najsta-
r i j i h koncepata grke f i l ozof i j e, i j i s u pr v i i st or i j ski Mudr a c i skoro
svi b i l i i ni ci j at i Mi s t er i j a. Gr c i s u i h dobi l i od Egipana, a oni od
Haldej aca, k o j i su b i l i ueni ci br ami na ezoterijske kole. Leuki p i
De mokr i t i z Abdere - ueni k Maga - pouavao j e da j e to kruee
kretanj e atoma i sfera post oj al o oduvek.^^ Hi ke t , He r a kl i d, Ekf ant ,
Pitagora i svi nj egovi ueni ci , pouaval i su da Zeml j a rot i ra, a Ar -
j abata i z I ndi j e, Ar i s t ar h, Seleuk i Ar hi me d i zraunal i su nj enu re-
v ol uc i j u i st o t ako nauno kao to t o i ne as t r onomi danas, dok j e
teori j a El ement al ni h Vr t l oga bi l a j e poznata Anaksagori i on j u j e za-
stupao 500. godi ne pre nove ere, i l i skoro 2.000 godi na pre nego to
suditi po analogiji. Iako su najvia Boanstva (Arhandeli i l i Dani Bude) ne-
sposobni da prodru u misterije suvie daleko od naeg planetarnog sistema i
vidlj ivog Kosmosa, u drevnim vremenima je ipak bilo vel i ki h vidovnjaka i
proroka koji su bi l i sposobni da opaze misteriju Daha i Kretanja, osvrui se
unatrag, na period kad su sistemi svetova bi l i u mirovanju i uronjeni u svoj pe-
riodiki san."
1 2
Doktrini o rotaciji Zemlje oko svoje ose pouavao je pitagorejac Hiket,
verovatno oko 500. godine pre nove ere. Tome je takoe pouavao njegov
uenik Ekfant, te Heraklid, Platonov uenik. Aristarh sa Sama pokazao je
281. godine pre nove ere da su nepokretnost Sunca i revolucija Zemlje
pretpostavke koje se slau sa injenicama dobijenim posmatranjem. Seleuk, iz
Seleukije na Tigru, poduavao je heliocentrinoj teoriji oko 150. godine pre
nove ere. (A 500. godine pre nove ere isto je uio Pitagora - H. P. B.) Takoe
se kae daje Arhimed, u delu po imenu Psamites, propovedao heliocentrinu
teoriju. O sfemom obliku Zemlje izriito je uio Aristotel, koji je kao dokaz
navodio oblik Zemljine senke na Mesecu tokom pomraenja (Aristotel, De
Coelo, knj. I I , cap. XI V) . Istu ideju branio je Plinije. {Prirodna istorija, I I , 65).
Ti pogledi izgleda da su bi l i izgubljeni za nauku vie od hiljadu godina. . .
(Uporedna Geologija, Deo IV, "Pre-Kantovska razmiljanja", str. 551, od
Aleks. Vinela, LL. D. )
166
su je preuzeli Galilej, Dekart, Svedenborg i, najzad, sa malim izme-
nama, ser V. Tompson (JV. Thompson) ( vi di njegove Vrtlone ato-
me). Ako bi se na njega gladalo pravino, ispostavilo bi se da svo to
znanje predstavlja samo odjek arhajske doktrine koj u ovde nasto-
j i mo da objasnimo. Kako su ljudi poslednjih nekoliko vekova doli
do istih ideja i zakljuaka kojima se, kao aksiomatskim istinama, po-
uavalo u tajnosti Adita pre desetina milenijuma, pitanje je koje se
razmatra posebno. Neki su bi l i vodeni ka njima prirodnim napretkom
u fizikim naukama i samostalnim zapaanjima, drugi - kao Koper-
nik, Svedenborg i jo neki - uprkos svojoj velikoj uenosti, dugova-
li su svoje znanje daleko vie i nt ui t i vni m nego steenim idejama,
koje se razvijaju na uobiajen nain - prouavanjem" ( vi di "Miste-
rija o Budi ").
Pod "est pravaca Prostora" ovde se podrazumeva "Dvost ruki
Trougao", spoj i stapanje istog Duha i Materije, Arupe i Rupe, ij i
su simboli Trouglovi. Taj dvostruki Trougao je znak Vinua, ali i So-
lomonovog peata, i Sri-Antara bramina.
Da s e Sv e de nbor g , k o j i n i k a k o ni j e mo g a o da z na ne t o o e z o t e r i j s k o m
b u d i z mu , ne z a v i s no p r i b l i i o o k u l t n o m u e n j u u s v o j i m o p t i m z a k l j u c i ma ,
p o k a z a no j e u n j e g o v o m es ej u o t e o r i j i v r t l o g a . U K l i s o l d o v o m p r e v o d u , k o j i
c i t i r a p r o f . V i n e l , n a l a z i mo s l e de i r e z i me :
Prvi uzrok j e Beskrajan i l i Neogranien. On rada Prvi Konani i l i Ogranieni ( Lo-
gos u Svom ispoljavanju i Uni verzum). To to proi zvodi granicu je analogno kretanju
( vi di prvu Stancu, napred). Ta stvorena granica je taka, ija je Sutina Kretanje, al i ,
pos t oj e bez delova, ta Sutina nije stvarno Kretanj e, ve mu j e samo pri roena ( u
naoj Dokt r i ni , ona nije "priroena", ve predstavlja promenu od vene vibracije u
neispoljenom do Vrtl onog Kretanja u poj avnom i l i ispoljenom Svetu). ( . . .) Iz tog
prvog proizl azi Prostornost, Prostor, Obl i k i Sled, i l i Vreme. Kao to u geometrij i
taka stvara l i ni j u, l i ni j a povrinu, a povrina telo, tako ovde ono to je priroeno ta-
ki tei ka l i ni j i , povrinama i telima. Dr ugi m recima, Uni verzum je sadran u zame-
t ku, upr voj pri rodnoj taki ( . . . ) kretanje kome to priroeno tei j e kruno, j er j e krug
najsavrenija od svih figura (. . .) Najsavrenija figura kretanja (. . .) mora bi t i nepre-
ki dno kruna, to e rei, ona mora i i od centra ka periferij i i od periferije ka centru.
(Citirano iz Principia Rerum Naturalia)
To je ist i jednostavan okultizam.
167
STANCA V - nastavak
4. FOHAT TRASIRA SPIRALNE LINIJE DA UJEDI NI EST SA SEDMI M -
KR UNOM (a). VOJ SKA SINOVA SVETLOSTI STOJI NA SVAKOM UGLU (dok
su) LiPIKE ~ u SREDNJEM TOKU. O N I (Lipike) KAU: "To JE DOBRO
(b). PRVI BOANSKI SVET JE SPREMAN, PRVI (je sada) DRUGI (svet)".
POTOM SE " BOANSKA AR UPA" (bezoblini Univerzum Misli) ODRA-
AVA U CHAJ A L OKI (senovitom svetu prvobitnog oblika, ili intelektu-
alnom), PRVOJ ODEDI ANUPADAKE ( C).
(a) To trasiranje "Spiralnih l i ni j a" odnosi se isto toliko na evolu-
cij u oveka kol i ko i na principe Prirode - evoluciju koja se odvija
postepeno (kao to e se videti u Knj i zi I I , o "Poreklu ljudskih Ra-
sa"), kao i sve ostalo u Prirodi. esti Princip u oveku ( Budi, Boan-
ska Dua) iako je samo dah, po naim konceptima, ipak je materijalan
kad se uporedi sa boanskim "Duhom" ( Atma) ij i je on nosilac i l i
vozilo. Fohat, u svom svojstvu BOANSKE LJ UBAVI (Eros) elektrine
Moi privlanosti i simpatije, alegorijski je prikazan kako nastoji da
dovede isti duh. Zrak nerazdvojan od JEDNOG apsoluta, do sjedinje-
nja sa Duom; njih dvoje sainjavaju MONADU U oveku, a u Prirodi
prvu kariku izmeu uvek neuslovljenog i ispoljenog. "Prvi je sada
drugi" (svet) - propisan od Li pi ka - odnosi se na isto.
(b) "Vojska" na svakom uglu je Jato aneoskih Bia (Dan Kohani)
naimenovano da vodi i nadgleda svako svoju oblast od poetka do
kraja Manvantare. Oni su "Mi sti ki Posmatrai" hrianskih kabalista
i alhemiara, i odnose se, kako simbolino tako i kosmogonijski, na
brojni sistem Univerzuma. Brojeve sa kojima su ta nebeska bia po-
vezana veoma je teko objasniti, poto se svaki broj odnosi na neko-
l iko grupa razliitih ideja, u skladu sa odreenom grupom "Anela"
koje je namenjen da predstavlja. Tu je vor u prouavanju simbolo-
gije, sa koj i m je najvei broj uenjaka, poto nije bio u stanju da ga
razmrsi, postupio kao Aleksandar prema Gordijevom voru; direktna
posledica toga su pogrene koncepije i uenja.
"Prvi je Drugi", jer "Prvi " ne moe zaista biti izbrojan i l i smatran
Prvim, s obzirom da je to oblast noumena u njegovom prvom ispolja-
168
vanj u: prag Sveta I stine, i l i Sat, kroz koj i do nas dopire direktna ener-
gij a koj a zrai i z J EDNE STVARNOSTI - Bezi menog Boanstva. Ovde e
opet nepr evodi vi t er mi n ( S AT) {Bivstvo) verovat no v odi t i pogreni m
predstavama, j er ono st oj e ispoljeno ne moe bi t i SAT, ve predstavlja
neto poj avno, ne-veno, ui st i nu, ak ni trajno. Ono j e istovremeno i
naporedo postojee sa J edni m i v ot om, "Bez iega dr ugog", al i kao
ispoljavanje je j o uvek Maj a - kao i sve ostalo. "Svet I st i ne" se moe
opisati j edi no recima Komentara kao "Sjajna zvezda isputena iz srca
Venosti, svetionik nade na i j i h Sedam Zrakova vi s i Sedam Svetova
Bi a. " Zaista je tako poto su to Sedam Svetlosti i j i odrazi su ljudske
besmrtne Monade - At ma, i l i nezraei Du h svakog stvorenja ljudske
vrste. Najpre ta sedmostruka svetlost, pot om: -
( c) " Boans ki Svet" - bezbroj ne Svetl osti upaljene u pr vobi t noj
Svetl osti - Budi j i , i l i bezobl i ne boanske Due poslednj eg Ar upa
( bezobl i nog) sveta, " Uk u p n i Z b i r " , reeno na mi s t er i oznom j e z i k u
stare Stance. U Katekizmu, Ui t el j pi t a ueni ka:
"Podigni glavu, o Lanu; vidi li jednu, ili bezbrojne svetlosti nad
sobom, kako plamte na tamnom pononom nebu?"
"Oseam jedan Plamen, o Gurudev, vidim bezbrojne sjedinjene
iskre kako sijaju u njemu. "
"Dobro kae. A sad pogledaj unaokolo i unutar sebe. Ta svet-
lost koja gori unutar tebe, osea li daje na bilo koji nain razli-
ita od svetlosti koje sijaju u tvojoj brai-Ljudima? "
"Ona se uopte ne razlikuje, iako je zatvorenik zatoen u okovi-
ma Karme, iako njegova spoljanja odeda obmanjuje neznalicu
koji kae: 'Tvoja Dua i Moja Dua.
Kor ens ko j edi ns t vo kraj nj e sutine svakog sastavnog dela sinte-
ze u Pr i r odi - od Zvezde do mi ne r a l ni h At oma , od naj vi eg a n
Kohana do najmanje i nf uzori j e, u punom pri hvat anj u t og t ermi na,
b i l o da s e odnos i na duhovne, i nt el ekt ual ne i l i f i z i ke svet ove -
predst avl j a f undament al ni zakon u okul t noj nauci . " Boans t vo j e
bezgrani no i beskrajno irenje", kae j edan okul t ni aksi om i otuda,
kako j e reeno, pot i e i me Br a ma . " Duboka f i l ozof i j a l ei u os novi
U Rig Vedi nalazimo imena Bramanaspati i Brihaspati koja se smenjuju i
meusobno su ekvivalentna. Takode vi di Brihad Upaniadu; Brihaspati je bo-
anstvo koje se naziva "Otac bogova".
169
najranijeg oboavanja u svetu, oboavanja Sunca i Vatre. Od svih
Elemenata poznatih f i zi ci . Vatra je onaj koj i je uvek izmicao po-
uzdanoj analizi. Nesumnjivo je utvreno daj e Vazduh meavina
koja se sastoji od kiseonika i azota. Mi gledamo na Uni verzum i
Zemlju kao na materiju sastavljenu od utvrenih hemijskih moleku-
la. Mi govorimo o prvobitnih deset Zemalja, imenovanih grki m i
latinskim imenima. Kaemo daje voda, hemijski, jedinjenje kiseo-
nika i vodonika. Al i , ta j e VATRA? Ona j e posledica sagorevanja,
ozbiljno nam odgovaraju. Ona je toplota i svetlost u pokretu, a ta-
koe i odnos f i zi ki h i hemijskih sila u celini. Ta nauna definicija
je filozofski potkrepljena teolokom definicijom u Vebsterovom re-
niku, koja objanjava vatru kao "instrument kazne, odnosno kazne za
okorele, na drugom svetu" - uzgred, za taj svet se pretpostavlja da
je duhovan, ali avaj! izgleda daje prisustvo vatre ubedljiv dokaz nje-
gove materijalne prirode. Ipak, kad govori o i l uzi j i gledanja na po-
jave kao jednostavne, samo zato to su nam poznate, profesor Bejn
(Bain) kae {Logika, deo I I ) :
Veoma poznate injenice izgledaju kao da im ne treba objanje-
nje i kao da su, same po sebi, sredstvo da se objasni sve to se mo-
e smatrati da im je slino. Tako se pretpostavlja daje kljuanje i
isparavanje tenosti veoma jednostavna pojava kojoj ne treba ob-
janjenje i da predstavlja zadovoljavajue objanjenje drugih neo-
binijih pojava. Da voda isparava, za neupuen umje stvar potpu-
no shvatljiva, dok je za oveka koji je upoznat sa fizikom teno
stanje nepravilno i neobjanjivo. Paljenje vatre pomou plamena
je VELIKI NAUNI PROBLEM, iako malo ljudi misli tako.
(str. 125)
ta ezoterijsko uenje kae o vatri? "Vatra", kae ono, "jeste naj-
savreniji i i st i ni t i odraz, kako na Nebu tako i na Zeml j i , J EDNOG
PLAMENA. Ona j e ivot i Smrt, izvor i kraj svake materijalne stvari.
Ona j e boanska "SUPSTANCA". Zato, ne samo OBOAVAOCI VATRE,
Farsi, ve i nomadska divlja plemena u Ameri ci , koja objavljuju da
su "roena iz vatre", u svojim verovanjima pokazuju vie naunosti
nego savremena fizika i savremeno znanje. Hriani koj i kau "Bog
je iva Vatra", i govore o pentakostalnim "Vatrenim Jezicima" i Moj -
sijevom "goruem grmu", nita manje nisu oboavaoci vatre nego
170
ostali "pagani". Od svih mistika i kabalista, rozenkrojceri su defini-
sali Vatru na najtaniji nain. Nabavi j efti nu lampu, samo je dopu-
njavaj uljem i bie u stanju da njenim plamenom upali lampe, svece
i vatre itavog sveta, a da se taj plamen ne smanji. Ako je Boan-
stvo, korensko Jedno, vena i beskrajna supstanca ("tvoj Gospod Bog
je prodirua vatra") i nikad se ne istroi, onda ne izgleda razumno
da se smatra kako je okultno uenje nefilozofsko kad kae: "Tako
su stvoreni svetovi Arupa i Rupa: od JEDNE svetlosti sedam svetlo-
sti; od svake od t i h sedam, sedam puta sedam" i td., i t d.
STANCA V - nastavak
5. FOHAT KORAA PET KORAKA {potoje ve nainio prva tri) (a)
I GRADI KRILATI TOAK NA SVAKOM UGLU KVADRATA, ZA ETIRI SVECA
I NJIHOVE VOJSKE (jata) (b).
(a) "Koraci " se, kao stoje ve objanjeno (vi di Komentar na Stan-
cu I V ) , odnose i na Kosmike i na Ljudske principe - ovi poslednji
se u ezoterijskoj podeli sastoje od t ri (Duh, Dua i Telo), a u ezote-
rij skom raunanju, od sedam principa - t r i zraka Sutine i etiri as-
pekta.'^ Oni koj i su prouavali Ezoterijski budizam g. Sineta lako
mogu shvatiti ovu nomenklaturu. Postoje dve ezoterijske kole -
bolje reeno, jedna kola podeljena na dva dela - j edna za unutra-
nje lanue, druga za spoljanje, odnosno polusvetovne uenike s onu
stranu Himalaja; prva ui sedmostrukoj, druga estostrukoj podeli
ljudskih principa.
Iz kosmike perspektive, Fohatovih "pet koraka" odnose se ovde
na pet viih nivoa Svesti i Bia, od koj ih su esti i sedmi (brojei na-
nie) astralni i zemaljski, i l i ni i ni voi .
(b) "et i ri krilata toka na svakom ugl u za etiri sveca
i njihove vojske G^ta)" Postoje "eti ri M aharade" i l i velika
kralja Dan Kohana, etiri Deve od koj i h svaki vlada nad j ednom od
Ta etiri aspekta su telo, njegov ivot i l i vitalnost, i "dvoj nik" tela, trijada
koja nestaje sa smru oveka i Kama-rupe, koja se dezintegrie u Kama-loku.
171
etiri kardinalne take. Oni su Regenti Anela koj i vladaju nad kos-
mi ki m silama Severa, Juga, Istoka i Zapada, Silama od koj ih svaka
ima izrazito okultno svojstvo. Ta BI A su takoe povezana sa Kar-
mom, jer njoj su potrebni fiziki i materijalni inioci da bi izvrili
njene naloge, kao to su, na primer, etiri vrste vetra, za koje nauka
otvoreno priznaje da imaju lo i l i dobar uticaj na zdravlje Covean-
stva i svake ive stvari. U rimokatolikoj doktrini, koja pripisuje
uzroke raznih optih nedaa, kao to su epidemije, bolesti, ratovi i
tako dalje, nevidljivim "Glasnicima" sa Severa i Zapada, takode ima
okultne filozofije. "Slava Boga dolazi sa Istoka", kae Jezekilj, dok
Jeremija, Isaija i Psalmist uveravaju svoje itaoce da sva zla pod
kapom nebeskom dolaze sa Severa i Zapada - pretpostavka koja,
kad se primeni na jevrejski narod, zvui kao neporecivo proroanstvo
0 njima samima. I to se odnosi takode na Svetog Ambrozij a (O
Amosu, poglavlje I V) koj i izjavljuje da upravo iz tog razloga " mi
proklinjemo Sevemi Vetar i ceremoniju krtenja poinjemo okreu-
i se ka zapadu (Zvezdanom), da bismo se bolje odrekli onoga ko
tu i vi , nakon ega se okreemo istoku."
Verovanje u "etiri Maharade" - Regente etiri kardinalne take
- bilo je sveopte, a sada je hriansko'* i, prema Svetom Avgustinu,
hriani i h, kad ih oni sami imenuju, zovu "Aneoskim Vrlinama" i
"Duhovima", a "avolima" kad ih imenuju pagani. Al i , u emu je tu
razlika izmeu hriana i pagana? U skladu sa Platonom, Aristotel je
objasnio da su se pod terminom axoixsiot podrazumevali samo bes-
telesni principi, postavljeni na svaku od etiri velike podele naeg
kosmikog sveta da bi ih nadgledali. I tako su oni, ba kao i hriani,
oboavali i divili se ne Elementima i kardinalnim (zamiljenim) ta-
16
Ueni Vosije, u svojoj Teologiji ( I . V I I ) kae:
Iako je Sveti Avgustin rekao da sve vidljive stvari u ovom svetu nadgledajedna an-
eoska vrlina, pod tim se ne smeju podrazumevati pojedinane stvari, ve klase stva-
ri, i svaku od tih klasa nadgleda odreeni aneo. On se u tome slae sa svim filozofima
(. . .) Za nas su ti aneli duhovi odvojeni od objekata (. . .) dok su kod tih filozofa
(pagana) oni bil i bogovi.
Ak o i mamo u v i du r i t ual k oj i j e r i mokat ol i ka crkva ustanovil a za "Duhove
Zvezda", oni pr i l i no l i e na Bogove i danas i m u R i mu vi s okoci vi l i z ovani
hriani ne odaju manj u poast i ne mol e im se manje nego stoj e to i ni l a drev-
na i savremena paganska svetina.
172
kama, ve "bogovima" koj i njima vladaju. Za crkvu takoe postoje
dve vrste zvezdanih bia. Aneli i avoli. Za kabaliste i okultiste po-
stoji samo jedno, i niko od njih ne pravi nikakvu razliku izmeu Vla-
dara Svetlosti i Kosmokratora, i l i "Rectores tenebrarum harum "*,
koga rimokatolika crkva odmah zamilja i "prepoznaje" u "Vladaru
Svetlosti", im se ovaj nazove drugaijim imenom od onog koj im mu
se ona obraa. Nije "Vladar" i l i "Maharada" taj koj i kanjava i na-
grauje, sa i l i bez "Bojeg" doputanja i l i nareenja, ve sam ovek
- njegova dela i l i Karma, koja privlae, individualno i l i kolektivno
(kao ponekad u sluaju itavih naroda), svakakva zla i nevolje. Mi
proizvodimo UZROKE, a oni bude odgovarajue moi u zvezdanom
svetu; te moi su magnetski i neodoljivo privuene onima koj i proiz-
vode te uzroke i deluju na njih, bilo da te osobe zaista praktino ine
zlo, i l i naprosto misle o nevaljalstvima. Misao je materija,'^ ui nas
savremena nauka, a "svaka estica postojee materije mora daje re-
gistar svega to se dogodilo", kao to u svojoj knjizi Principi nauke
gospoda Dejvons i Bejbid kau neupuenima. Savremena nauka je
svakog dana sve vie uvuena u vrtlog okultizma; nesvesno, bez sum-
nje, pa ipak veoma suvislo. Dve glavne naune teorije - u pogledu
odnosa izmeu Uma i Materije - su monizam i materijalizam. Nj i h
dve pokrivaju sav prostor negativne psihologije, sa izuzetkom kva-
ziokultnih pogleda panteistikih nemakih kola.'*
* (Lat.) - "Vladara Tame", (nap. prev.)
1 7
Naravno, ne u smislu nemakog materijaliste Moleota {Moleschott) koji
nas uverava daje "misao kretanje materije", stoje neuporedivo besmislena tvr-
dnja. Mentalna stanja i telesna stanja su, kao takva, dve sasvim suprotne stvari.
Al i , to ne utie na stav da svaka misao, pored svog fizikog pratioca (promene
u mozgu), pokazuje jedan objektivni - iako za nas natulno objektivni - as-
pekt na astralnom nivou ( vidi Okultni svet, str. 89, 90).
Pogledi dananjih naunih mislilaca na odnose izmeu uma i materije mo-
gu se svesti na dve hipoteze. Ona pokazuju da oba pogleda podjednako isklju-
uju mogunost nezavisne Due, koja nije isto to i fiziki mozak kroz koj i
ona deluje. To su:
(1.) MATERI J ALI ZAM, teorija koja gleda na mentalne pojave kao na proizvod
molekularnih promena u mozgu, to jest, kao na ishod preobraaja kretanja u
oseanje. (!) Jedna grublja kola otila je toliko daleko da je poistovetila um
sa "posebnom vrstom kretanja"(!!), ali to miljenje danas, sreom, i sami ljudi
od nauke veinom smatraju apsurdnim.
173
Prema Kl i mentu Aleksandrijskom, u egipatskim hramovima je-
dna ogromna zavesa odvajala je tabemakl od prostora za skupove.
Jevreji su i mal i to isto. U oba sluaja, zavesa je bila navuena preko
pet stubova (Pentagram) koj i simbolizuju naih pet ula, a ezoterijski
pet Korenskih rasa, dok su eti ri boje zavese predstavljale etiri
kardinalne take i etiri zemaljska elementa. ela zavesa bila je ale-
gorijski simbol. Pomou ta etiri visoka Vladara nad etiri take i
etiri Elementa, naih pet ula mogu postati svesni skrivenih istina
Prirode i uopte nije istina, kao to stoji kod Klimenta, da elementi
per se* daju paganima boansko znanje i l i znanje Boga.^' Dok je
egipatski simbol bio duhovan, jevrejski je bio isto materijalistiki
i, zaista, odavao je poast samo lep im elementima i imaginarnim
"Takama". Jer, kakvo je bilo znaenje etvorougaonog tabemakla
koj i je Mojsije podigao u di vl j i ni , ako nije imao isti kosmiki smi-
sao?
Nainie ator (. . .) od plavog, purpurnog i crvenog (. . .) ( i )
(. . .) pet stubova od drveta sitima za ator (. . .) etiri mesingana
prstena u etiri ugla (. . .) table od fmog drveta za etiri strane,
Sever, Jug, Zapad i Istok (. . . ) tabemakla ( . . . ) i po njima da budu
vezeni Heruvi mi .
(Izlazak, poglavlja XXVI, XXVII)
(2.) MONI Z AM i l i Doktrina o Jedinoj Supstanci je suptilniji oblik negativne
psihologije, koju jedan od njenih zagovornika, profesor IBejn (Bain) oprav-
dano naziva "zatieni Materijalizam". Ta doktrina (meu ijim zagovorni-
cima su i takvi ljudi kao to je Luis, Spenser, Ferie i drugi), koja zasluuje
veoma iroko priznanje, postulirajui misao i mentalne pojave kao radikalno
suprotne materiji, na obe gleda kao da su dve strane, i l i aspekti, jedne te iste
supstance u nekim od njenih stanja. Misao kao misao, kau oni, sasvim je su-
protna materijalnim pojavama, ali se na nju takode mora gledati jedino kao na
"subjektivnu stranu nervnog kretanja" - ta god da nai ueni ljudi pod tim pod-
razumevaju.
* (Lat.) - po sebi. (nap. prev) -
Otuda je reenica, "Natura Elementorum obtinet revelationem Dei, "
[(Lat.) "Priroda Elemenata predstavljala je otkrivenje Boga " - (nap. prev.)]
u Klimentovoj Stromata, R. IV, odeljak 6, primenljiva i l i na oba i l i ni na je-
dan. Uporedi Zend, tom I I , str. 228, i Plutarh, De Iside, kako ih je uporedio La-
jar (Layard), Academie des Inscription, 1854. tom XV.
174
Tabemakl i kvadratna ograda, Heruvimi i sve drugo bilo je potpu-
no isto kao i u egipatskim hramovima. Kvadratni oblik Tabemakla
znaio je potpuno isto to jo uvek znai, do danas, u egzoterikoj
slubi bojoj Kineza i Tibetanaca - etiri kardinalne take koje oz-
naavaju ono to su oznaavale etiri strane piramida, obeliska i sli-
ne kvadratne graevine. Josif* se brine da objasni elu stvar. On
izjavljuje da su stubovi Tabemakla isti kao oni koj i su podignuti u
Ti ru za etiri Elementa, a koj i su bi l i postavljeni na postolja ija su
etiri ugla gledala na etiri kardinalne take, i dodaje da su "ugl ovi
postolja (na sebi) i mal i takode po etiri figure zodijaka", koje pred-
stavljaju istu orijentaciju {"Starine" I , V I I I , poglavlje XXI I ) .
Ta ideja se mogla nai u zoroastrijanskim peinama, u hramovi-
ma Indije urezanim u steni, kao i u svim svetim etvorougaonim gra-
evinama antike koje su preivele do danas. To je pouzdano pokazao
Lajar, koj i nalazi etiri kardinalne take i etiri prvobitna elementa
u religiji svake zemlje, u obliku kvadratnih obeliska, etiri strane pi -
ramida itd. , i t d. Maharae su bi l i vladari i upravnici t i h elemenata i
njihovih taaka.
Ako bi prouavalac hteo da zna vie o njima, treba samo da upo-
redi Jezekiljevu Viziju (poglavlje I) sa onim stoje poznato o kineskom
budizmu (ak i u egzoterikim uenjima), i da ispita spoljanji oblik
t i h "Vel i ki h Kraljeva". Prema miljenju veleasnog Dozefa Edkin-
sa, oni su: "Deve od koj i h svaki vlada nad j edni m od etiri konti-
nenta na koje Indusi dele svet."'^" Svaki vodi jednu vojsku duhovnih
bia da zatiti oveanstvo i budizam. Izuzev favorizovanja budizma,
etiri nebeska bia su upravo takva. Ona su zatitnici oveanstva,
a takode i agenti Karme na Zemlj i, dok se Lipike bave budunou
oveanstva. Istovremeno, oni su etiri iva stvorenja "koja su nalik
na oveka" Jezekiljeve vizije, a koje su prevodioci Biblije nazvali
Heruvim, Serafim itd., a okultisti "krilate Kugle", "Vatreni tokovi",
dok u hinduistikom panteonu oni imaju nekoliko razliitih imena.
Sve te Gandarve, "Slatki pevai", Asure, Kinare i Nage, predstavlja-
ju alegorijske opise "etiri Maharae". Serafimi su vatrene nebeske
* Autorka misli na Josifa Flavija i njegovo delo Jevrejsice starine, (nap. ured.)
Indusi dele svet na sedam kontinenata, egzoterijski i ezoterijski; a njiho-
vih kosmikih Deva, umesto etiri, zapravo ima osam, i oni vladaju nad osam
taaka kompasa, a ne nad kontinentima (uporedi Kinesici budizam, str. 216).
175
zmi j e; nj i h nal azi mo u pasusu k o j i opisuje Pl ani nu Me r u kao " uz v i -
enu masu slave, preasno sastajalite bogova i nebeski h hor ovni ka
koj u ne dosee greni ovek zato to j e uvaj u Z mi j e . "
One se zovu Osvet ni ci i " Kr i l a t i To kov i . "
Nj i hov a mi s i j a i karakter su obj anj eni; hajde sad da v i di mo ta
hr i ans ki t umai Biblije kau o He r uv i mi ma :
Ta re na jevrejskom znai punou znanja; ti aneli se tako zo-
vu zbog njihovog izuzetnog znanja i zato su kori eni da kazne
ljude koj i su naneli tetu boanskom Znanju.
[Tumaenje Krudena (Cruden)
u njegovom Concordance, iz Postanja, III, 24]
Vr l o dobro; ak i t ako nejasna, ta i nf or maci j a pokazuj e daj e He-
r uv i m, postavl j en na kapi j i Edenskog vrt a nakon "Pada", sugerisao
preasni m t umai ma i dej u o kazni povezanoj sa zabranj enom Na u-
k o m i l i boanski m Znanj em - onom koj e, uopteno gl edaj ui , v odi
j o j e dnom "Padu", padu bogova i l i " Boga" , po l j udskoj pr oceni .
A l i , kako dobr i stari Kr ude n ni j e znao nita o Ka r mi , moe mu se
opr ost i t i . I pak j e t a al egorij a sugestivna. Od Mer ua, prebi val i ta bo-
gova, do Edenskog vrt a, rastojanje j e veoma mal o, a od i ndus ki h
Z mi j a do of i t s ki h* Her uvi ma, bi l o i h j e sedam, od koj i h j e t rei bi o
Zmaj , razmak j e j o manj i , j er i j e dni i dr ugi nadzi r u ul az u oblast
Taj nog Znanj a. A l i , J ezekilj j asno opisuje Kos mi ke Anel e:
Pogledah, i gle, kovitlac, oblak i vatra koja ga obavija (. . .) iz
ije sredine izae neto nalik na etiri iva bia (. . .) ona su l i i l a
na oveka. I svako je imalo etiri lica i etiri kri l a (. . .) lice o-
veka, lice lava, lice bika i lice orla . . . (Ovde stoji "ovek" ume-
sto "Zmaj ". Uporedi "ofitske Duhove." ') . . . Sad ka videh iva
bia, gle jednog toka na Zeml j i sa njegova etiri lica (. . .) kao da
je bio toak usred toka (. . .) j er potpora za ivo bie bese u toku
(. . .) njihova pojava bese kao vatrene eravice (. . .)
(Jezelcilj, pog. I.)
* Ofiti - hrianski gnostici ( I I - VI I vek), koji su posebni mistiki znaaj
pridavali zmiji stoje iskuavala Adama. (nap. prev.)
2 1 . . .
Aneli koje priznaje rimokatolika crkva, a odgovaraju t i m licima, bi l i
su, kod ofita: Zmaj - Rafael; Lav - Mihael; Bik, i l i vo - Urijel i Orao - Ga-
brijel. Nj i h etiri prate etiri jevanelista i najavljuju Jevanelja.
176
Postoje etiri grupe Graditelja kao i mnogi od planetarnih duho-
va i Lipika, a svaka grupa je opet podeljena na Sedam podgrupa.
Nemogue je, ak i u ovako obimnom delu, ui u detaljno ispitiva-
nje ak i t r i glavne grupe, jer bi to zahtevalo jedan dodatni tom. "Gra-
ditelj i " su predstavnici prvi h, " I z Uma Roenih", Entiteta, dakle
prvobitnih Rii-Pradapatija, takode i Sedam velikih Bogova Egipta,
od koj i h je gl avni Oziris, sedam Amaspenda zoroastrijanaca, na
elu sa Ormuzdom: i l i "Sedam Duhova Li ca": Sedam Sefirot odvo-
j eni h od prve Trijade itd. , itd.^^
Oni grade, bolje reeno, iznova grade svaki "Sistem" nakon "No-
i " . Druga grupa Graditelja predstavlja Arhitektu iskljuivo naeg
planetarnog lanca, a trea - roditelja oveanstva - makroskopski
prototip mikrokosmosa.
Planetarni Duhovi su informiui duhovi Zvezda uopte, a pose-
bno Planeta. Oni vladaju sudbinama svih ljudi koj i su roeni pod
j ednim od njihovih sazveda; druga i trea grupa, koje pripadaju dru-
gi m sistemima, imaju istu funkciju i svi vladaju razliitim odeljcima
u Prirodi. U hinduistikom egzoterikom Panteonu oni su boanstva,
uvari koja vladaju nad osam taaka kompasa - etiri kardinalne ta-
ke i etiri medutake - i zovu se Loka-Palasi, "Odravaoci i l i u-
vari Sveta" (u naem vi dl j i vom kosmosu), od koj i h su glavni Indra
(Istok), Jama (Jug), Varuna (Zapad) i Kubera (Sever); njihovi slono-
vi i njihove supruge, naravno, pripadaju mati i kasnijoj misl i, iako
svi oni imaju prikriveno okultno znaenje.
Li pi ke ( ij i je opis dat u Komentaru 6 na Stancu I V) su Duhovi
Univerzuma, dok su Graditelji samo planetarna boanstva nae sop-
stvene planete. Lipike pripadaju najtajnijem delu Kosmogeneze, ko-
ji ne moe bi t i ovde izloen. Da li adepti (ak i najvii) u potpunosti
22
Jevreji, izuzev kabalista, poto nemaju nazive za istok, zapad, j ug i sever,
izrazili su tu ideju recima koje znae ispred, iza, levo i desno, i veoma esto
egzoteriki brkaju te termine, inei lavirinte u Bibliji jo zamrenijim i teim
za tumaenje. Dodajte ovome injenicu da su od etrdeset sedam prevodilaca
Biblije engleskog kralja Dejmsa I "samo trojica razumela hebrejski, a od njih
su dvojica umrla pre nego to su Psalmi prevedeni" (Kraljevska Masonska
Enciklopedija), te je veoma oigledno kol i ko se moe verovati engleskoj
verzij i Biblije. U ovom delu uopte, drali smo se Dvajove rimokatolike
verzije.
177
NA DOKTR I NA * KOSMOGENEZA
ju t ri stepena tog aneoskog reda, i l i samo ni i stepen povezan
i zapisima naeg sveta, predstavlja stvar koj u autorka nije spremna
da kae i ona bi to radije ostavila kasnijim pretpostavkama. Samo je-
dna stvar, od njihovog najvieg ranga, se pouava: Li pi ke su pove-
zane sa Karmom - poto su njeni direktni Zapisivai. ^
STANCA V - nastavak
6. LI PI KE OPISUJU TROUGAO, PRVI {vertikalna linija ili figura L),
KOCKU, DRUGU, I PENTAGRAM UNUTAR JAJETA {krug) {a). TO JE PRSTEN
ZVANI " N E PR OLAZ I " ZA ONE KOJ I SILAZE I USPESFJU SE. {Takode i za
one) KOJI TOKOM KALPE NAPREDUJU PREMA VELI KOM DANU " B U D I SA
NAMA" {b). ... TAKO SU BI LI FORMI RANI RUPA I ARUPA {Svet Oblika
i Bezoblini Svet); OD JEDNE SVETLOSTI SEDAM SVETLOSTI; OD SVAKE
OD TI H SEDAM, SEDAM PUTA SEDAM SVETLOSTI. TOKOVI NADGLEDAJ U
PRSTEN. . . .
Ova stanca nastavlja sa detaljnom klasifikacijom Redova Ane-
oske Hijerarhije. Od grupe etiri i Sedam emanira "i z uma roena"
grupa od Deset, Dvanaest, Dvadeset jedan, itd. , i sve su one opet
podcijene na podgrupe sedmostruke, devetostruke, dvanaestostru-
ke, itd., dok se um ne izgubi u t i m bezbrojnim nabrajanjima nebe-
skih jata i Bia, od koj ih svako ima svoj poseban zadatak u vladanju
vi dl j i vi m Kosmosom tokom njegovog postojanja.
{a) Ezoteriko znaenje prve reenice te Sloke je da oni koj i su
nazvani Li pi ke, Zapisivai karmikog rauna, stvaraju neprelaznu
prepreku izmeu linog Ega i bezlinog SOPSTVA, njegovog nou-
mena i Roditeljskog Izvora. Otud alegorija. Oni okruuju ispo-
Simbol za Sveto i Tajno Znanje bio je univerzalan u antici i to je bilo
Drvo, pod koj i m su se takoe podrazumevali Sveti Spisi i Zapisi. Otuda re
Lipike, "pisci" i l i pisari; "Zmajevi", simboli mudrosti, koji uvaju Drvee Zna-
nja; "zlatno" jabukovo drvo Hesperida; "bujno drvee" i vegetacija planine
Meni koju uva Zmija. Junonin miraz Jupiteru, Drvo sa zlatnim voem, pred-
stavlja drugi oblik Evinog dara Adamu -jabuke sa Drveta Znanja.
178
I jeni svet materije unutar PRSTENA "Ne Prol azi". Taj svet j e simbol
(stvarni) JEDNOG podeljenog na mnotvo, na nivoe I luzije, Adi ("Pr-
vog"), i l i Eka ("Jednog") i to Jedno j e kol ekt i vni agregat, i l i sve-
ukupnost, gl avni h Tvoraca i l i Arhi t ekat a vi dl j i vog uni verzuma.
U j evrej skom okul ti zmu njihovo ime je Ahat*, ensko, "Jedna", i
Ehad,** "Jedan", ali muki. M onoteisti su iskoristili (i koriste i dalje)
duboki ezoterizam kabale da bi ime pod koj i m je Jedna Vrhunska
Sutina poznata, pri meni l i na NJENO ispoljavanje, Sefirot Elohim, i
nazvali ga Jehova. Al i , to je sasvim proizvoljno i suprotno svakom
razumu i l ogici, poto je termin El ohi m imenica u mnoini, identi-
na sa reju u mnoini hiim ( i l i Hajim***), koja se esto kombinuje
sa reju Elohim.^" tavie, u okultnoj metafizici, ispravno govorei,
postoje dva " J E DNO " - Jedno na nedostinom ni vou Apsolutnosti i
Beskonanosti, o kome nikakvo razmiljanje nije mogue, i drugo
"Jedno", na ni vou Emanacija. Ono prvo ne moe ni da emanira ni
da se deli, i veno j e, apsolutno i neizmenljivo. Drugo, postoj e, ta-
ko rei, odraz onog Prvog (jer ono je Logos i l i Esvara, u Univerzu-
mu I luzija), moe da i ni sve to.^^ Ono emanira iz samog sebe - kao
* Ahat (Hebrejski) - odnosi se na enski aspekt Logosa, i l i predvodnika
hijerarhije. U jevrejskom okultizmu Ahat, Akat i l i Ehat predstavlja, zajedno
sa mukim oblikom Ehad i l i Ahad, zajedniki agregat i l i sveukupnost glavnih
tvoraca i l i Arhitekata ovog vidlj ivog sveta. Netano se dovodi u vezu sa Se-
firot u paru odnosa Sefirot - Elohim, jer oni nisu nita drugo do li sredstva i l i
manifestacija Logosa. Ahat- Ahod korespondiraju sa sanskritskim Adi (prvi,
prvobitni) i l i Eka (jedan) sa znaenjem Kruna i l i Sutinska Priroda i stoga
predstavljaju iskonsko delo i l i svemirski poredak. Ahat prelazi u mnotvenost
kada se njena duhovna i sutinska energija izlije dole, na plan iluzije i materije
- bivajui onda oblikovana prema zakonima nieg plana. (nap. ured.)
** Ehad (Herbrejski) - j edan, prvi, sam, j edini. Ujevrejskoj religij i upotre-
bljava se u odnosu prema Jehovi kao jednom i jedinom Bogu. (nap. ured.)
*** Hajim (Hebrejski - hayyim i l i hiim) - ivoti, iva bia [mnoina u mu-
kom rodu od reci enskog roda, haja (hayyah) - ivot], (nap. ured.)
Iskaz u Sefer Jeciri i na drugim mestima: "Ahat- Ruah- Elohim- Hiim" u
najbolju ruku oznaava Elohim kao dvopolan, gde enski element gotovo
prevladava, j er to znai: "J EDAN j e Duh Elohima ivota." Kao to j e reeno,
Ehat ( i l i Ahat) j e enski, a Ehad ( i l i Ahod) j e muki, a oba znae JEDNO.
To metafiziko naelo jedva da se moe bolje opisati od naina na koj i je
to uinio g. Suba Rou u predavanjima o Bhagavad Giti:
179
to gornja Trijada Sefirot emanira ni i h sedam Sefirot - sedam
zrakova an Kohana; drugim recima, Homogeno postaje Hete-
rogeno, " Pr ot i l " se diferencira na Elemente. Al i oni, ukol i ko se ne
vrate u svoje primalne Elemente, nikad ne mogu prei Laju, i l i nul-
tu taku.
Odatle ova alegorija. Li pi ke odvajaju svet ( i l i nivo) istog du-
ha od Materije. Oni koj i "silaze i uspinju se" - inkarnirajue Mo-
nade i ljudi koj i tee ka proienju i "uspinjanju", ali nisu jo uvek
sasvim postigli cilj - mogu prei "Kr ug Ne Prol azi " samo na dan
"Budi sa nama", a to je dan kad se ovek, oslobodivi samog sebe
iz mree neznanja i prepoznavi potpuno ne-odvojenost Ega
unutar svoje linosti - na koj u je pogreno gledao kao na svoju
sopstvenu - od UNI VER Z ALNOG EG A (Anime Supra-Mundi), dakle,
to je dan kad se ovek stapa sa Jednom Sutinom da bi postao ne
samo jedno "sa nama" (ispoljeni univerzalni i voti koj i su " J EDAN"
I VOT) , ve sam taj ivot.
Tako j e, astronomski, " K R U G NE- PR OLAZ I " koj i Li pi ke opisuju
oko Trougla, Prvog, Kocke, Drugog, i Pentagrama da bi okruio
te figure, opet prikazan kao da sadri simbol 31415, i l i koefi ci -
j ent koj i se stalno kori st i u matematikim tablicama (vrednost n,
pi ); u ovom sluaju geometrijske figure znae cifre. Prema optim
fi l ozofski m uenjima, taj prstenj e izvan regiona onoga to se u
astronomiji naziva maglinama. Al i , to j e isto tako pogrena kon-
cepcija kao i topografija i opisi 1.008 svetova i svodova Devalo-
ke, dati u Puranama i drugim egzoterikim Spisima. Naravno, ima
svetova - u ezoterikim, jednako kao i u profanim naunim ue-
njima - na tako neizmernim rastojanjima, daje svetlost naj bliih
Mulaprakriti (veo Parabramama) deluje kao jedna energija kroz Logos ( i l i "Iva-
ru"). Sad, Parabramam je sutina iz koje nastaje centar energije, koji u zasad zvati
Logos. (. . .) Njega hriani zovu Re ( . . . ) i ona je boanski Mesija koji je vean u
nedrima svog oca. Budisti ga zovu Avalokitevara. ( . . . ) U gotovo svakoj doktrini
formulisano je postojanje centra energije koji je neroen i vean, koji postoji u ne-
drima Parabramana tokom Pralaje i zapoinje kao centar svesne energije u vreme ko-
smike aktivnosti. (. . .)
Jer, kao to je predava pretpostavio rekavi da Parabramam nije to i l i ono,
on ak nij e ni svest, j er se ne moe odnosi ti na materi j u ni t i na bi l o ta uslov-
Ijeno. To nij e Ego ni t i Ne-ego, pa ak ni At ma, ve ui st i nu j edan i zvor sveg is-
poljavanja i naina postojanja.
180
od nj i h, koj a j e upr avo st i gl a do na i h s avr emeni h Hal dej aca, na-
pust i l a svoj i zvor mnogo pre onog dana kad su bi l e i zgovorene reci
" Ne k a bude Svet l ost "; al i t o ni s u s vet ovi u r avni Deval oke, ve u
naem Kos mos u.
Hemi ar i de do laje, i l i nul t e take na ni v ou mat eri j e sa k o j o m
operi e, i t u staje. Fi zi ar i l i as t r onom b r o j i na mi l i j a r de mi l j a i z-
van magl i ne i p ot om t akode staje; pol ui ni c i r a ni okul t i s t a e sebi
pr e ds t av i t i t u l aj a-t aku kao da pos t oj i na n e k o m n i v o u k o j i j e ,
ako i ni j e f i z i k i , i pak s hvat l j i v l j uds kom i nt el ekt u. A l i , pot puni
i ni c i j a t Z N A d a pr s t en " Ne - Pr o l a z i " ni j e ni n e k i l ok a l i t e t n i t i s e
moe me r i t i r a z da l j i nom, ve da pos t oj i u aps ol ut nos t i beskona-
nos t i . U t oj " Bes konanos t i " pot punog i ni ci j at a nema ni vi s i ne,
ni i ri ne, ni debl j i ne, ve j e sve nei zmer na dubi na, koj a dosee od
f i zi kog dol e do "par a-par a-met af i zi kog. " Pod r ej u " d o l e " pod-
razumeva se suti nska dubi na - " ni gde i svuda" - a ne dubi na fi-
zi ke mat eri j e.
Ak o se pal j i vo pregledaj u ezoterike i grube ant ropomorf i st i ke
al egori j e nar odni h r el i gi j a, ak se i u nj i ma moe nazr et i dokt r i na
sadrana u kr ug u " Ne - Pr ol a z i " k o j i uvaj u Li p i k e . Tako j e nal azi -
mo ak i u uenj i ma vedant i nske sekte vasi tadvai ta, naj t vr dogl a-
vi j e ant ropomorf i st i ke sekte u i tavoj I ndi j i . Jer o osloboenoj dui
i t amo: -
Nakon stoje dostigla Meku (stanje blaenstva koje znai "os-
loboenje od Bande", i l i okova), ona uiva blaenstvo na mestu
zvanom PARAMA-PADA, koje nije materijalno, ve j e nainjeno od
Sudasatve (sutine od koje je formirano telo Ivare - "Gospoda").
Tu, Mukte i l i ivatme (Monade) koje su dosegle Meku, nikad vi -
e ne podleu ni svojstvima materije, ni svojstvima Karme. " Al i ,
ako tako izaberu, da bi inile dobro u svetu, one se mogu i nkami -
rati na Zemlji.^*
Put i z o v o g sveta ka Par amapadi , i l i ne ma t e r i j a l ni m svetovi -
ma, zove se Devaj ana. Ka d neko dosegne Mok u i tel o umr e: -
O t i m voljnim reinkarnacijama se u naoj Doktrini govori kao o Nirma-
nakajama (preivljujuim duhovnim principima oveka).
181
Di va (Dua) ide sa Sukma arirom^^ od telesnog srca do Bra-
marandre na temenu glave, putujui Suumnom, nervom koj i spaja
srce sa Bramarandrom. Di va se probija kroz Bramarandru i odlazi
u oblast Sunca (Surjamandala) pomou sunevih zraka. Potonrona
ide, kroz tamnu mrl j u Suncu, ka Paramapadi. Di va je na taj nain
usmerena pomou Vrhunske Mudrosti steene Jogom. Diva tako
nastavlja ka Paramapadi uz pomo Ativahika (nosilaca u prolazu)
poznatih pod imenom Arhi-Ahas (. . .) Aditja, Pradapati i t d. Ar-
hi si *, o kojima se ovde govori, su izvesne iste Due . . . ( itd., itd.)
(Visitadvaita katekizam, odpandita Bajaarje)
Ni j edan Duh, i zuzev "Zapi si vaa" ( Li pi ke) , ni kad ni j e preao nje-
nu zabranjenu l i ni j u, ni t i e bi l o k o j i t o ui ni t i do dana naredne Pra-
laje, j er to j e grani ca koj a odvaj a konano - ma k ol i k o beskonano
i zgl edal o u l j uds ki m oi ma ~ od i st i nski BES KONANOG . Zat o, duho-
vi o koj i ma se govor i da se "us pi nj u i sil aze" j es u "J ata" i l i ono to,
iroko uzevi, nazivamo "nebeski m Bi i ma" . A l i oni , zapravo, ni su ni -
ta od toga. Oni su Ent i t et i u v i i m svetovi ma u hi j erarhi j i Bi a, tako
nei zmemo vi s oko da nama mor aj u i zgl edat i kao Bog ov i , a kol ekt i v-
no - kao B O G . A l i , mor a da isto t ako mi , s mr t ni ci , i zgl edamo mr avi -
ma, k o j i rezonuj u u okv i r u s voj i h speci f i ni h sposobnosti. Ko l i k o
znamo, mr av takode moe vi det i osvet ni ki prst personal nog Boga
u rukama nekog derita, koj e u j e dnom t renut ku, iz nevaljalstva, uni -
tava mr a v i nj a k graen ni z sedmi ca - dugo godi na u hr onol og i j i
insekata. Oseaj ui to bol no i pr i pi s uj ui nezasluenu nedau k o m-
bi naci j i Provi enj a i greha, mr av moe takode, poput oveka, u nj oj
vi det i rezul tat greha svog prarodi tel j a. Ko to zna i ko to moe da po-
t v r di i l i porekne? Odbij anj e da u i t avom Sunevom sistemu pri zna-
Sukma Sarira, "nalik na san", iluzorno telo, kakvim se odevaju nii Dani
nebeske Hijerarhije.
2 8
Uporedi ovo ezoterijsko naelo sa Gnostikom doktrinom naenom u
Pistis-Sofiji (Znanje = Mudrost), raspravi u kojoj je Sofija Ahamot prikazana
kao da je izgubljena u vodama Haosa (materije) na svom putu ka Svevinjoj
Svetlosti, a Hristos je izbavljao i pomagao j oj na ispravnom Putu. Obratite pa-
nju, "Hristos" kod gnostika znai bezlini princip, Atman Univerzuma, i Atrau
unutar svake ljudske due - a ne Isusa iako je u starim koptskim rukopisima
iz Britanskog muzeja "Hristos" gotovo svuda zamenjen sa "Isus".
* To jest, Arhi-Ahasi. (nap. ured.)
182
mo postojanje bilo kakog razumnog i intelektualnog bia na ljudskom
nivou, osim nas samih, jeste najvea zabluda naeg doba. Jedino to
nauka ima prava da tvrdi jeste to da ne postoje nevidljive Inteligen-
cije koje ive pod istim uslovima kao i mi . Ona ne moe da, crno na
belo, porekne mogunost da postoje sveto vi unutar sveto va, u pot-
puno razl i i t i m uslovima od oni h koj i sainjavaju pri rodu naeg
sveta, ni t i moe porei da bi mogla postojati odreena ograniena
komunikacija^' izmeu nekih od ti h sveto va i naeg sveta. Najviem
od t i h svetova, kako nas ue, pripada sedam redova isto boanskih
Duhova, a estorim niim pripadaju hijerarhije koje povremeno mo-
e da vi di i uje ovek - i koje zaista komuniciraju sa svojim potom-
stvom na Zeml j i ; to potomstvo je neraskidivo povezano sa njima,
budui da svaki princip u oveku ima direktni izvor u prirodi t i h ve-
l i ki h Bia, koja nas snabdevaju odgovarajuim nevidlj ivim elemen-
t i ma u nama. Fi zi ke nauke i maj u sva prava da razmi l j aj u o
fiziolokim mehanizmima i vi h bia i da nastave svoje jalove napo-
re da svedu naa oseanja, nae osete, mentalne i duhovne, na funk-
cije njihovih neorganskih nosilaca. Svejedno, sve to se uopte moe
postii u tom pravcu je ve uinjeno i nauka nee otii dalje. Ona
stoji pred zidom, na kome naizgled otkriva neto za ta zamilja da
su velika fizioloka i psiholoka otkria, ali za koja e se kasnije is-
postaviti da su samo pauina ispletena od njenih naunih matarija
i iluzija. Jedino su tkiva naeg telesnog okvira podlena analizi i
istraivanjima fiziologije.'"' est viih principa u njima zauvek e iz-
Najvei filozof evropskog porekla, Imanuel Kant, uverava nas da takva
komunikacija ni u kom sluaju nije neverovatna.
Priznajem da sam veoma sklon da pri hvat i m postojanje Nematerij al nih pri roda u
svetu i da moj u sopstvenu duu svrstam u klasu t i h bia. Tek e kasnije, ne znam gde
i l i kad, bi t i dokazano da je ljudska dua ak i u ovom i votu neraskidivo povezana
sa svi m nematerijalnim prirodama u svetu duhova, da ona reciprono deluje na nj i h
i pr i ma utiske od nj i h,
[ Traume eines Geisterschers, citirao C. C. Mejsi (Massey),
u svom predgovoru Fon Hartmanovom Spiritizmu.]
Odnosno, sve to su savremena fizioloka istraivanja u vezi sa problemi-
ma fiziologije, po prirodi stvari, mogla da pokau, jeste daje svaka misao, oset
i oseanje praeno rekombinovanjem molekula izvesnih nerava. Zakljuak na-
unika kao to su Bihner {Buchner), Fogt (Vogt), daje misao kretanje molekula,
zahteva da se potpuno zanemari injenica postojanja nae subjektivne svesti.
183
TAJNA D O K T R I N A KOS MOG E NE Z A
micati ruci koja je vodena odbojnou i koja namemo ignorie i od-
bacuje okultne nauke.
"Vel i ki Dan BUDI - SA- NAMA" , dakle, predstavlja izraz ija j e j edi -
na dobra strana u njegovom bukvalnom prevodu. Njegovo znaenje
ne otkriva se tako lako j avnosti, nenaviknutoj na mistika naela
okultizma, tanije reeno, Ezoterike Mudrosti i l i "Budizma". Za nju
je specifian jedan izraz, stoje za neupuene isto tako maglovit kao
i egipatski, koj i to isto zove "Dan DOI - K- NAMA" ; ^ ' taj izraz j e iden-
tian sa prethodnim, iako glagol "budi ", u tom smislu, jo preciznije
moe bi t i zamenjen j ednim od dva izraza "ostani" i l i "Odmaraj-se-
-sa-nama", poto se odnosi na dugi period ODMORA koj i se naziva
Paranirvana. to se tie egzoterikog tumaenja egipatskih rituala,
dua svake preminule osobe - od Hijerofanta do svetog bika Apisa
-postaj e jedan Oziris, biva ozirifikovana, iako je Tajna Doktri na
uvek uila da je prava ozirifikacija sudbina svake Monade jedino
Vi d i Knjigu mrtvih Pola Pjerea {Paul Pierret):
Dan "Doi k nama" (. . .) je dan kad je Oziris rekao Suncu: "Doi! Vidim ga kako
se sree sa Suncem u Amentiju."
(Poglavlje XVII, str. 61)
Sunce tu znai Logos ( i l i Hri stos, i l i Horus), kao sredinja Sutina, sinteti-
ki , i kao rasuta sutina izraenih Entiteta, r azl i i t i h po supstanci, al i ne po su-
t i ni . Kao to je rekao predava o Bhagavad Giti:
(. . . ) ne sme se pretpostaviti daje Logos ita drugo do jedan centar energije ispoljen
iz Parabramama; postoje bezbrojni drugi centri ( . . . ) i u nedrima Parabramama nji-
hov broj je gotovo beskonaan.
Odatle izraz " Da n Doi k nama" i " Da n Budi s nama" i t d. Ba kao to j e
kvadrat si mbol et i r i svete Sile i l i Mo i - Tetraktis - tako i Kr ug pokazuje
granicu unutar Venosti koj u nijedan ovek ne moe da pree, al i ni duh, ni De-
va ni Dan Kohan. Duhov i oni h koj i "silaze i uspi nj u se", t okom ci kl i ke evo-
l uci j e, prei e "neproboj ni svet" samo na dan nj i hovog pri bl i avanj a pragu
Paranirvane. Ak o j e dosegnu - poivae u nedri ma Parabramama i l i "Neznane
Tame", koj a e onda za sve nj i h postati Svetlost - t okom i tavog perioda Ma -
hapralaje, "Vel i ke No i " , odnosno, 311.040.000.000.000 godina apsorbovano-
sti u Bramanu. Dan " Bu d i sa Na ma " j e taj peri od poi nka u Paranirvani. Vi di ,
takode, i druge podatke o t om posebnom i zrazu dan "Dodi -k-Nama", Pogre-
bni rituali Egipana, vi kont de Rue {de Rouge). On odgovara Sudnjem danu
hriana, koj i j e ta rel i gi j a alosno materij alizovala.
184
1
nakon 3.000 ciklusa Postojanja; tako i u ovom sluaju. "Monada",
roena iz prirode i same sutine "Sedmice" ( iji najvii princip sme-
sta biva pohranjen u Sedmi Kosmiki Element), mora da obavi svo-
je sedmostruko kruenje kroz Ciklus Bia i oblika, od najvieg do
najnieg, a potom iznova od oveka do Boga. Na pragu Paranirvane
ona ponovo poprima sopstvenu prvobitnu Sutinu i iznova postaje
Apsolut.
185
S T A NC A V I - K O M E N T A R I
N A S V E T , NJ E GOV RAST I R A Z V OJ
Logos * Tajna enskog Logosa * Sedam Laju Centara "Ele-
mentarni Zameci" * Evolucija Elemenata * Graenje Sveto-
va * Neutralni Centar * "Mrtve " planete - Mesec
1 . P O MO U S I L E M A J K E M I L O S T I I Z N A N J A {a) - KVAN- J EM ' -
" T R OS T R UKE " KV A N- A I - J I N, KOJ A OBI TAVA U K V A N - J I N - T I E N U {b),
FoHAT, D A H NJ I HOVOG POTOMSTVA, S I N SI NOVA, PRI ZVAO JE I Z NI EG
AMBISA {haosa) I L UZ OR NI O B L I K S I E N- A N {na Univerzum) i SEDAM
ELEMENATA: -
( a) Ma j ka Mi l o s t i i Znanj a nazi va se "t r os t r uka" Kvan-ai -J i n
zato st oj e u s voj i m odnosima, met af i zi ki m i kos mi ki m, ona " Ma j -
ka, Supruga i Cer ka" Logosa, ba kao to je u kas ni j i m t eol o ki m
pr evodi ma ona postala "Ot ac, Si n i ( enski) Sveti Du h " ~ Sakti i l i
Energi j a - sutina nj i h Tr i . Tako j e u ezot eri zmu vedant i na Daivi-
Ova Stanca je prevedena sa kineskog, a imena, kao ekvivalenti izvornih ter-
mina, su sauvana. Prava ezoterijska nomenklatura se ne moe saoptiti, jer bi
samo zbunila itaoca. Bramanska doktrina nema ekvivalenta za nju. Vak izgle-
da u mnogim aspektima priblina kineskoj Kvan-jin, ali Vak se pod tim imenom
ne oboava u I ndij i, kao to se Kvan-jin oboava u Ki ni . Nijedan egzoterijski
religiozni sistem nikad nije usvojio enskog Tvorca i tako se na enu, od osvi-
ta popularnih religija, gledalo kao na niu od mukarca, a tako se i postupalo
sa njom. Jedino su u Ki ni i Egiptu Kvan-jin i Izida bile postavljene naporedo sa
mukim bogovima. Ezoterizam ignorie oba pola. Njegovo najvie Boanstvo
je bespolno i bezoblino, nije ni Otac ni Majka, a njegovo prvo ispoljeno bie, i
nebesko i zemaljsko, tek postupno postaje dvopolno i na kraju se razdvaja na
razliite polove.
1 86
Komentari - Stanca VI
prakriti, Svetlost ispoljena kroz Ivaru, Logos^, podjednako i isto-
vremeno Majka, a takode i erka Logosa i l i Reci Parabramama,
dok je u transhimalajskim uenjima ona - u hijerarhiji alegorike i
metafizike teogonije - " MA J KA " , i l i apstraktna, idealna materija,
Mulaprakriti, Koren Prirode, - iz metafizike perspektive, paralela
Adi -Buti , ispoljena u Logosu, Avalokitevari, - a iz isto okultne i
kosmike perspektive, Fohat'', "Si n Sina", dvopolna energija koja
proizlazi iz tog "Logosa Logosa", i koja se ispoljava na nivou ob-
j ektivnog Univerzuma kao skriveni, a takode i ispoljeni Elektricitet
- to je, u stvari, I VOT.
(b) Kvan-Jin-Tien znai "mel odi no nebo Zvuka", prebival i-
te Kvan-J in, i l i bukvalno "Boanskog Glasa". Taj "Gl as" je si-
noni m za Verbum i l i Re: "Govor", kao izraz mi sl i . Tako se moe
pratiti njena veza sa jevrejskom Bat-Kol, pa ak i poreklo Bat-Kol,
"erke Boanskog Glasa", i l i Verbuma, i l i mukog i enskog Lo-
gosa, "Nebeskog Coveka" i l i Adama Kadmona, koj i j e istovre-
meno Sefira. Ova poslednja je svakako bila anticipirana induskom
Vak, boginj om Govora, i l i Reci. Jer Vak - erka i, kao to je ree-
no, enski deo Brame, ona "koj u su st vori l i bogovi " - jeste, za-
j edno sa Kvan-J in, I zi dom (takode Ozi ri sovom erkom, enom
i sestrom), i drugi m boginjama, enski Logos, tako rei boginja
aktivnih sila u Pri rodi - Reci i Glasa i l i Zvuka i Govora. Ako je
Kvan-J in "mel odi ni glas", to je i Vak: "melodina krava to da-
je sredstva za ivot i vodu" (enski princip) - "koja nam daje hra-
nu i potporu", kao Majka Priroda. Ona je u svom radu na stvaranju
povezana sa Pradapatijem. Ona je muka i enska po el j i, kao
to je i Adamova Eva. I ona je obl i k Adi t i - principa vieg od Et-
ra - u Akasi, sintezi svih sila u Pri rodi ; otuda su i Vak i Kvan-
-Jin magine moi okul tnog zvuka u Pri rodi i Etru - glasa koj i
pri zi va Sien-Can, i l uzor ni obl i k Univerzuma, iz haosa i Sedam
Elemenata.
2
Teozof, Februar 1887., str. 305, prvo predavanje o Bhagavad Giti.
Predava na str. 306 kae:
Evolucija je poela intelektualnom energijom Logosa, a ne naprosto na raun po-
tencijala zakljuanih u Mulaprakriti. Svetlost Logosa je karika (. . .) izmeu ob-
jektivne materije i subjektivne misli Ivare ( i l i Logosa). U nekoliko budistikih
knjiga ona se zove Fohat. Ona je instrument pomou koga Logos deluje.
187
Tako j e Ma n u Br ama ( takoe i Logos) pr i kazan kako del i svoje
t el o na dva dela, mu k i i enski , i u o v o m dr ugom, Vak, stvara V i -
rad, k o j i j e on sam, i l i opet Br ama - na taj nai ueni vedant i nski
okul t i s t a g ov or i o t oj " b o g i nj i " , obj anj avaj ui zato se I vara ( i l i
Brama) zove Verbum i l i Logos, zast oj e on, zapravo, nazvan Sabda
Br amam: -
Objanjenje koje u vam dati izgledae vam potpuno mistino,
al i , iako je mi st i no, ono ima ogroman znaaj kad se ispravno
shvati. Nai stari pisci kau da ima etiri vrste Vak ( vi di Rig Vedu
i Upaniade). Vaikari-Vakje ono to mi izgovaramo. Sve vrste
Vaikari-Vakpostoje u svom Madjama, dalje u svom Pasjanta, i na
kraju u svom Para obliku.' ' Ta Pranava se zove Vak zato to etiri
principa velikog Kosmosa odgovaraju t i m etirima oblicima Vak.
Sad, ceo Sunev sistem postoji u svom Sukma obl i ku u svetlosti
i l i enegiji Logosa, j er je njegova energija uhvaena i prenesena
Kosmikoj materiji. (. . .) itav Kosmos u svom objektivnom ob-
l i kuj e Vaikari-Vak, svetlost Logosa je Madjama oblik, a sam Lo-
gos Pasjanti oblik, a Parabram je Para obl i k i l i aspekt te Vak. U
svetlosti ovog objanjenja moramo razumeti odreene tvrdnje raz-
ni h filozofa koje idu dotle da kau daje ispoljeni Kosmos Verbum
ispoljen kao Kosmos.
(vidi predavanja o Bhagavad Giti)
S TANC A V I - nastavak
2. B R Z I I SJ AJ NI PR OI Z VODI S E DA M LAJU^ (a) CENTAR A, NA D KOJ I MA
NITA NEE PR EVLADATI DO VELIKOG DANA " BUDI SA N A M A " , I POSTAV-
LJA UNIVERZUM NA TE VENE OSNOVE, OKRUUJUI S I EN- AN ELEMEN-
TARNIM Z A ME C I MA (b).
Madja je izraz za neto iji su poetak i kraj nepoznati, a Para znai "bes-
konaan". Ti izrazi se odnose na beskrajnost i na podelu vremena.
^ Od sanskritske reci Laj a: taka materije u kojoj je prestala svaka diferenci-
jacija.
188
Komentari ~ Stanca VI
{a) Sedam Laju centara su sedam Nul t i h taaka, pr i emu kori -
stimo termin Nula u smislu u kome ga koriste hemiari, da ukae na
taku u kojoj, u ezoterizmu, poinje nivo od koga se rauna dife-
rencijacija. Od t i h Centara - u ijoj pozadini nam ezoterijska filozo-
fija doputa da opazimo nejasne metafizike obrise "Sedam Sinova"
ivota i Svetlosti, Sedam Logosa hermetista i drugih filozofa - po-
inje diferencijacija elemenata koj i ulaze u sastav naeg Sunevog
Sistema. Cesto se postavljalo pitanje kakva je tana definicija Foha-
ta i njegovih moi i fiinkcija, jer izgleda da on primenjuje moi Perso-
nalnog Boga, onakvog kakvog ga shvataju u popularnim religijama.
Odgovor je upravo dat u komentaru na Stancu V. Isto je reeno u pre-
davanjima o Bhagavad Giti: "Mor a da itav Kosmos postoji u tom
Jednom I zvoru energije iz koga ta svetlost (Fohat) emanira." Bi l o
da smatramo da u Kosmosu i oveku i ma sedam principa, i l i pak
samo etiri, postoji sedam sila fizike Prirode, a isti autoritet tvrdi da
"Prana, i l i sposobnost percepcije, postoji u sedam razliitih aspeka-
ta koj i odgovaraju sedmorim stanjima materije" {Lini i bezlini Bog).
Jer, "ba kao to je ljudsko bie sastavljeno od sedam principa, di -
ferencirana materija u Sunevom Sistemu postoji u sedam razliitih
stanja" {ibi). Isto je i sa Fohatom.*" On je Jedno i Sedam, a na kos-
mikom nivou on je u osnovi svih ispoljavanja kao to su svetlost,
toplota, zvuk, adhezija, itd., itd., i on j e "duh" ELEKTRICITETA, koji pred-
stavlja I VOT Univerzuma. Kao apstrakciju, mi ga zovemo J EDAN
I VOT, U pogledu objektivne i oigledne Stvarnosti, govorimo o se-
dmostrukoj skah ispoljavanja, koja poinje na viem stupnju sa Je-
dnom Nepoznatom UZRONOU, a zavrava se kao Sveprisutni Um
i i vot imanentan svakom atomu Materije. I tako, dok nauka govori
o njegovoj evoluciji kroz grubu materiju, kao o slepoj si l i i nesves-
nom kretanju, okultisti ukazuju na inteligentni Z AKON i ulni I VOT,
i dodaju daje Fohat vodei Duh svega toga. Ipak on nipoto nije per-
sonalni bog, ve emanacija t i h drugih Moi to stoje iza njega, a ko-
je hriani zovu "Glasnicima" njihovog Boga (u stvarnosti je on samo
Elohim, bolje reeno, jedan od Sedam Tvoraca zvanih Elohim), a mi
"Glasnikom prvobitnih Sinova ivota i Svetlosti".
"Fohat" ima nekoliko znaenja ( vidi Stancu V, Komentar i dalje). On se
naziva "Graditeljem Graditelja", poto je Sila koju on personifikuje formirala
na Sedmostruki lanac.
189
(b) "Elementarni zameci", koj ima on puni Sien-an ( "Univer-
zum") iz Tien-Sin (bukvalno "Neba Uma", i l i onog stoje apsolutno),
jesu atomi o kojima govore nauka i Lajbnicove Monade.
STANCA V I - nastavak
3. O D TI H SEDAM (elemenata) - PRVI ISPOLJEN, EST SAKRI VENI H;
DVA ISPOLJENA - PET SAKRIVENIH; TRI ISPOLJENA ~ ETIRI SAKRIVENA;
ETIRI PROIZVEDENA - TRI SAKRI VENA; ETIRI I JEDAN TSAN (deo) OT-
KRI VEN - DVA I PO SAKRI VENA; EST KOJ I TREBA DA SE ISPOLJE - JEDAN
OSTAVLJEN PO STRANI (a). NA KRAJU, SEDAM MALI H TOKOVA SE OKRE-
u, RAAJUI JEDAN DRUGOG (b).
(a) Iako se ove Stance odnose na ceo Univerzum nakon Maha-
pralaje (sveopteg unitenja), ipak se ova reenica, kao to svaki
prouavalac okultizma moe da vi di , odnosi takoe, po analogiji, na
evoluciju i konano formiranje prvobi tni h ( iako sloenih) Sedam
Elemenata na naoj Zemlj i. Od njih, etiri elementa su sada potpu-
no ispoljena, dok je peti ~ Etar - ispoljen samo delimino, poto smo
tek uli u drugu polovinu etvrtog Kruga i, shodno tome, peti Ele-
ment e se potpuno ispoljiti tek u Petom Krugu. Naravno, svetovi,
ukl j uuj ui i na, kao zameci prvobi tno su evol ui ral i iz JEDNOG
Elementa u njegovom drugom stadijumu ("Otac-Majka", diferenci-
rana Dua Sveta, ne ono to je Emerson nazvao "Nad-Dua") bilo
da ga zovemo, kao savremena nauka, "kosmika praina", i l i , kao
okultizam. Vatrena Magla - Akaa, ivatma, boanska Astralna Sve-
tlost i l i "Dua Sveta". Al i , tokom vremena, za t i m prvi m stadijumom
evolucije sledio je naredni. Nijedan svet i nijedno nebesko telo ne
bi se mogl i konstruisati na objektivnom nivou da Elementi ve nisu
bi l i dovoljno diferencirani iz svog prvobitnog Ilusa, koj i je poivao
uLaji. Ovaj poslednji termin je sinonim za Nirvanu. On je, zapravo,
nirvanika razgradnja svih supstanci, koje se nakon ivotnog ciklu-
sa stapaju u latentnost svojih prvobitnih stanja. Sjajna, ali bestele-
sna senka materije je ono stoje bilo, oblast negativnog - gde lee
skrivene tokom perioda odmora aktivne Sile Univerzuma. Sad, go-
190
vorei o elementima, drevnim narodima se neprekidno prebacuje da
su "pretpostavlj ali da su nj i hovi Elementi prosti i nerazl oi vi . "^
Opet je to izjava bez pokria j er se, u najmanju ruku, ta tvrdnja te-
ko moe primeniti na njihove inicirane filozofe, poto su oni bi l i ti
koj i su i zmi sl i l i alegorije i religiozne mitove od samog poetka. Da
nisu znali za Heterogenost svojih Elemenata, oni ne bi i mal i perso-
nifikacije Vatre, Vazduha, Vode, Zemlje i Etra; nj i hovi kosmi ki
bogovi i boginje nikad ne bi bi l i blagosloveni t ol i ki m potomstvom,
t ol i ki m sinovima i erkama, elementima roenim od i unutar sva-
kog Elementa. Al hemi j a i okultne pojave bil e bi obmana i pr i vi d,
ak i u teoriji, da drevni narodi nisu znali za potencijale i korelativne
Seni naih praistorijskih predaka mogu uzvratiti kompHment savremenim
fiziarima, sad kad su nova otkria u hemiji navela g. Kruksa (Crookes) da
prizna kako je nauka na hiljade milja daleko od poznavanja sloene prirode
makar i najjednostavnijeg molekula. Od njega uimo daje takva stvar, kao to
je zaista prost molekul, koji je potpuno homogen, u hemiji term incognita [(lat.)
- nepoznata zemlja, odnosno, oblast o kojoj se nita ne zna. (nap. prev.)]. On pita:
Gde da povuemo crtu? I ma li izlaza iz te zamrenosti? Moramo li da ui ni mo ele-
mentarna ispitivanja tako st ri kt ni m da mogu da prou samo 60 i l i 70 kandidata, i l i
moramo da otvorimo vrata ispita tako iroko daj e broj oni h koj i kroz nj i h prou ogra-
nien samo broj em prijavljenih?
A p o t o m u e n i g o s p o d i n daj e upe a t l j i v e p r i me r e . On kae:
Uzmi mo pri mer i tri j uma. On i ma svoju odreenu atomsku teinu, ponaa se u sva-
kom sluaju kao jednostavno telo, kao element, kome bismo zaista mogl i da dodamo,
al i kome ne bismo mogl i nita da oduzmemo. Pa opet je taj i t ri j um, ta pretpostavljeno
homogena celina, kad se podvrgne odreenim metodama frakcionisanja, razloen na
delove ne potpuno identine meu sobom, koje izraavaju gradaciju svojstava. I l i , uz-
mi mo sluaj di di mi j uma. Ovde je bi l o telo koje je posedovalo sve priznate karakte-
ristike elementa. Bi l o j e sa vel i kom tekoom odvojeno od drugih tela, koj i ma j e bi l o
blisko po karakteristikama, i t okom tog unakrsnog procesa prolo je veoma strog tre-
tman i veoma podrobno ispitivanje. Al i , pot om j e doao drugi hemiar koj i j e, tretira-
j u i to pretpostavljeno homogeno telo posebnim procesom frakcionisanja, razloio
isto na dva tela, prazeodimij um i neodi mi j um, meu koj i ma su primetne izvesne ra-
zl i ke. Dalj e, mi sad nismo ak sigurni da su neodi mi j um i prazeodimij um prosta tela.
Naprotiv, oni takoe ispoljavaju simptome cepanja. Sad, ako je za j edan pretpostav-
ljeni element, pr i ispravnom tretiranju, naeno da sadri nesline molekule, svakako
da opravdano pi t amo da li se moda sl i ni rezul tati ne bi mogl i dobi t i i kod drugi h
elemenata, moda kod svih elemenata ako bi se tretirali na pravi nain. Moemo se ak
zapitati gde proces klasifikacije treba da se zaustavi - proces koj i , naravno, pretpostav-
lja razlike medu i ndi vi dual ni m mol ekul i ma svake vrste. A u t i m sukcesivnim odva-
j anj i ma mi , prirodno, dol azimo do tela koj a se sve vie pribl iavaj u j edna drugi m.
(Obraanje predsednika Kraljevskom hemiarskom drutvu, mart 1888.)
191
funkcije i atrubute svakog elementa koj i ulazi u sastav Vazduha, Vode,
Zemlje, pa ak i Vatre ~ ova je do dananjeg dana terra incognita za
savremenu nauku, koja je prisiljena daj e zove kretanjem, evoluci-
j om svetlosti i toplote, stanjem paljenja - ukratko, definiui je prema
njenim spoljanjim aspektima, ne znajui njenu pravu prirodu.
Al i , ono to savremena nauka ne uspeva da opazi jeste to da ti je-
dnostavni hemijski atomi, diferencirani koliko je to bilo mogue -
a koje je arhajska filozofija zvala "tvorcima svojih Roditelja" - ota-
ca, brae, mueva svojih majki, a te majke erkama njihovih sopstve-
nih sinova, kao, na primer, Adi t i i Daka - ti diferencirani elementi,
kakvi su bi l i u poetku, ipak nisu bi l i sloena tela kakva su danas
poznata nauci. Ni Voda, ni Vazduh, ni Zemlja (sinonim za vrsta te-
la uopte) nisu postojali u svojim dananjim oblicima, koj i pred-
stavljaju jedina t r i stanja materije to nauka priznaje, jer svi su oni
proizvodi rekombinovani atmosferom ve potpuno formiranih kugli
- ak i vatra - tako da su u prvi m periodima formiranja Zemlje oni
bi l i neto sasvim osobeno. Sad kad su uslovi i zakoni koj i vladaju
naim solamim sistemom potpuno razvijeni i kad je atmosfera nae
Zemlje, kao i svake druge planete, postala, tako rei, sopstvena re-
torta, okultna nauka ui da se u prostoru molekula, tanije atoma,
odvija neprekidna razmena, dovodei u vezu - i tako menjajui -
njihove sastavne elemente na svakoj planeti. Neki ljudi od nauke, i
to medu najveim fiziarima i hemiarima, poinju da nasluuju tu
injenicu, koja je vekovima bila poznata okultistima. Spektroskop po-
kazuje samo pretpostavljenu slinost (u spoljanjem izgledu) ze-
maljske i zvezdane supstance; on ne moe da ide dalje, i l i da pokae
da li atomi gravitiraju jedan ka drugom na isti nain i pod istim us-
lovima pod kojima bi trebalo da to ine na naoj planeti, fiziki i he-
mijski. Moe se zamisliti daje raspon temperatura, od najvieg do
najnieg stepena koj i se moe pojmiti, jedan te isti u itavom Univer-
zumu, meutim, njena svojstva, i to ne samo razlaganje i jedinjenje,
razlikuju se na svakoj planeti zato atomi ulaze u nove oblike posto-
janja, o kojima fizika i ne sanja i ne moe da ih pojmi. Kao stoje ve
reeno u Pet godina Teozofije, na primer, sutina materije kometa
"i ma sasvim drugaije hemijske i l i fizike karakteristike od onih sa
koj i m su najvei hemiari i fiziari na zemlji upoznati" (str. 242).
Pa ak i ta materija, pri brzom prolasku kroz nau atmosferu, doi-
vljava izvesnu promenu u svojoj prirodi. Tako se ne samo elementi na
192
naoj pl anet i , ve ak i na s vi m nj eni m sestrama u Sunevom siste-
mu, u s voj i m kombi naci j ama meusobno razl i kuj u isto kol i ko se raz-
l i kuj u i od kos mi ki h elemenata van granica naeg Sunevog sistema.*
Zat o se oni ne mog u uzet i kao mer i l o za poredenje sa i s t i m elemen-
t i ma u dr ugi m svet ovi ma. ' Pohranjen u svom devi anskom, nedi rnu-
t o m stanj u u g r udi ma Vene Ma j ke , s vaki at om k o j i j e r oen van
praga njene obl asti osuen j e na nepreki dno diferenciranj e. " Ma j k a
spava, pa i pak uvek die." A svaki dah alje u oblast ispoljavanja nje-
ne proi zvode koj i se neprekidno menjaju i koje, noene talasom pl i me,
Fohat rasej ava i gur a ka j e dnoj i l i dr ugoj pl anet ar noj at mos f er i .
Ka d j e j e dnom uhvaen u nj u, at om j e i zgubl j en; nj egova nedi rnuta
i sto ta zauvek nestaje u k o l i k o ga sudbi na ne r azl oi uvodei ga u
" t o k I S TI C ANJ A" ( ovaj ok ul t ni t e r mi n znai proces sasvi m dr ugai j i
od onog k o j i se podrazumeva pod uobi aj eni m znaenj em t e reci ),
kad opet moe b i t i odnesen do grani ce gde e nestati i , l et ei ne u
Prostor iznad, ve u Prostor unutra, b i t i doveden u stanje ravnotee
i sreno nanovo apsorbovan. Ka d bi neki ueni okul t i st a-al hemi ar
To j e opet potvrdi o isti ovek od nauke u i stom predavanju, koj i navodi Kl er-
ka Maksvel a (Clarlc MaxweH), rekavi da "el ement i ni su apsolutno homoge-
n i " . On pie:
Teko je pojmiti selekciju i eliminaciju meuvarijeteta, jer kuda bi ti eliminisani mo-
lekuli mogli da odu, ako je, kao to imamo razloga da verujemo, vodonik i ugljenik
zvezda nekretnica sastavljen od molekula identinih u svakom pogledu sa naim.
I on dodaje:
Na prvom mestu moemo dovesti u pitanje tu apsolutnu identinost molekula, po-
to do danas nemamo drugih naina da doemo do zakljuka, osim onih koje nam da-
je spektroskop, a poznato je da, radi tanog poredenja i razlikovanja spektra dva tela,
ona moraju biti ispitana pod identinim uslovima temperature, pritiska i drugih fizi-
kih uslova. Mi smo u spektru Sunca nesumnjivo videli zrake koje nismo bili u stanju
da identitikujemo.
"Svaki svet ima svoj Fohat, koji je sveprisutan u svojoj sferi delovanja. Al i ,
ima onoliko Fohata koliko ima i svetova, i svi se razlikuju po moi i stepenu
ispoljenosti. Individualni Fohati ine jedan Univerzalni, Kolektivni Fohat - as-
pekt-Entitet apsolutnog Ne-Entiteta, koji je apsolutno Bivstvo, ' SAT' , ' Mi l i oni
i milijarde svetova proizvedu se u svakoj Manvantari' " kae se. Zato mora
biti mnogo Fohata, koje smatramo svesnim i inteligentnim Silama. Ovo e, bez
sumnje, izazvati gnuanje naunih umova. Svejedno, okultisti, koji imaju dobre
razloge za to, smatraju sve sile u Prirodi istinskim, iako natulnim, stanjima ma-
terije i moguim objektima percepcije za Bia obdarena odgovarajuim ulima.
193
zaista napisao knj igu pod naslovom "i vot i avanture jednog At o-
ma", svakako bi time osigurao veni prezir savremenih hemiara, a
moda, takoe, i njihovu zahvalnost - kasnije.'" Kako god bilo, "Dah
Oca-Majke isputa hladno izraee, a dobij a vrue i pokvareno, da
bi ga iznova ohladio i proistio u venim nedrima unutranjeg Pro-
stora, " kae Komentar. Covek udie hladan, ist vazduh na vrhu pla-
nine, a izdie neist, vru i transformisan. Otuda - poto via atmosfera
predstavlja usta, a nia plua svake planete - ovek na naoj planeti
die samo otpatke "Maj ke" zbog ega je "osuen da od njih umre. ""
(Z?) Proces na koj i se odnosi reenica: " Mah tokovi koj i raaju
jedan drugog", odigrava se u estoj oblasti odozgo, na nivou najma-
terijalnijeg od svih svetova ispoljenog Kosmosa - na naem zemalj-
skom nivou. Tih "Sedam Tokova" su na planetarni lanac ( vi di Ko-
mentare br. 5 i 6). Pod "Tokovima" se uopte podrazumevaju razne
sfere i centri sile, ali, u ovom sluaju, oni se odnose na na sedmo-
struki prsten.
4. ON I H GRADI NA SLI KU I PRI LI KU STARIJIH ToKOVA {svetOVa),
POSTAVLJAJUI I H NA NEPROLAZNE CENTRE (FL).
KAKO I H FOHAT GRADI ? ON SAKUPLJA VATRENU PRAINU. ON PRAVI
VATRENE L O P T E , TRI KROZ NJIH I OKO NJ I H, UBRIZGAVAJUI TAKO I -
VOT U N J I H ; POTOM I H STAVLJA U POKRET, JEDNE NA JEDAN, DRUGE NA
DRUGI NAI N. O N I SU H L A D N I - ON I H I NI VRELI M. O N I SU SUVI - ON
I H ESTI VLANI M. O N I S I J AJ U - ON PIRI I HLADI I H {b). T A K O D E L U J E
FOHAT OD JEDNOG SUTONA DO DRUGOG, TOKOM SEDAM VENOSTI .' ^
Zaista, zamislimo da jedan takav hemiar ima intuiciju i na trenutak istu-
pi iz svoje uobiajene koloteine strogo "egzaktne nauke", kao to su alhemi-
ari iz starine i ni l i ; moda bi za svoju drskost bio dvostruko nagraen.
Onaj ko bi alotropizovao ustajali kiseonik u Ozon do nivoa alhemijske ak-
tivnosti, redukujui ga na njegovu istu sutinu (za ta postoje sredstva), otkrio
bi tako zamenu za "Eliksir ivota" i pripremio ga za praktinu upotrebu.
1 2
Period od 311.040.000.000.000 godina, prema braminskim proraunima.
194
(a) Sveto vi su izgraeni "na sliku i pri l i ku starijih Tokova" - to
jest, onih koj i su postojali u prethodnim Manvantarama i uli u Pra-
laju, jer j e Z AKON roenja, rasta i nestajanja za sve u Kosmosu JE-
DNAK, od Sunca do svitaca u travi. To j e neprekidni rad usavravanja
sa svakom novom pojavom, ali su Supstanca-materija i Sile uvek
jedne te iste. Ipak, taj Z AKON deluje na svakoj planeti kroz nie i
promenljive zakonitosti. "Neprolazni Laja Centri" imaju vel i ki zna-
aj i njihovo se znaenje mora potpuno razumeti ako elimo da ima-
mo jasnu predstavu o arhajskoj Kosmogoni j i , ije su teorije sada
prele u okultizam. U ovom trenutku moe se rei jedna stvar. Sve-
tovi nisu sagraeni ni na, ni nad, ni u Laja centrima, poto je nulta
taka stanje, a ne neka matematika taka.
(b) Imajte na umu da se za Fohat, konstruktivnu silu Kosmikog
Elektriciteta, metaforiki kae daje iznikao kao Rudra iz Brame,
"iz mozga Oca i grudi Majke", a potom se preobrazio u muko i en-
sko, to jest, polamost, u pozitivan i negativan elektricitet. On ima
sedam sinova koj i su njegova braa, a Fohat je prisiljen da se rada
s vremena na vreme kad god neki od njegovih sinova-brae dou u
suvie blizak kontakt - bilo zagrljaj, bilo borbu. Da bi to izbegao, on
spaja i sjedinjuje one koje su razliite prirode, a razdvaja one koj i
su slinog temperamenta. To se, naravno, kao to moemo da vi di -
mo, odnosi na elektricitet koj i se stvara trenjem i na zakon koj i regu-
lie privlanost izmeu dva objekta razliite polamosti i odbojnost
izmeu dva objekta iste polamosti. Sedam "Sinova-brae", meutim,
predstavljaju i otelovljuju sedam oblika Kosmikog magnetizma, ko-
ji se \i praktinom okultizmu zovu "Sedam Radikala", ije aktivne
potomke, koj i meusobno sarauju, predstavljaju, izmeu ostalog.
Elektricitet, Magnetizam, Zvuk, Svetlost, Toplota, Kohezija itd. Okult-
na nauka ih sve defmie kao Natulne posledice u njihovom skrive-
nom delovanju, a kao objektivne pojave u svetu ula; da bi se opazile
one prve, potrebne su neuobiajene sposobnosti, a za one druge, na-
a obina fizika ula. Oni svi predstavljaju emanacije i pripadaju
jo natulnijim duhovnim kvalitetima, koj i ne predstavljaju otelov-
Ijenje stvarnih i svesnih UZROKA, ve i m pripadaju. Pokuati da se
opiu takvi ENTI TETI bilo bi vie nego beskorisno. italac mora da
ima na umu da, u skladu sa naim uenjem koje ovaj pojavni Univer-
zum smatra velikom//Mzzjbm, stoje telo blie NEPOZNATOJ SUPSTAN-
ci , to se vie pribliava stvarnosti, budui daje dalje od ovog sveta
195
Maje. Zato, iako o molekularnom sastavu njihovih tela nije mogue
zakljuiti iz njihovog ispoljavanja na ovom nivou svesti, oni sveje-
dno (iz perspektive adepta okultista) imaju izrazito objektivnu, ako
ne i materijalnu strukturu, u relativno noumenalnom (u opoziciji pre-
ma fenomenalnom) Univerzumu. Naunici ih mogu nazivati Sila,
i l i Sile koje stvara materija, i l i "modusi kretanja materije", ako tako
ele; okultizam vi di u t i m posledicama "Elementalne" (sile), a u di -
rektnim uzrocima koj i i h proizvode, inteligentne BOANSKE Zanat-
l i j e. Bl i ska veza t i h Elementala ( vodenih nepogreivim rukama
Vladara) - uzajamni odnos, kako bismo mogli da ih nazovemo - sa
elementima iste Materije, uzrok je naih zemaljskih pojava, kao
to su svetlost, toplota, magnetizam i td. , i t d. Naravno, nikad se ne
bismo sloili sa amerikim supstancijalistima" koji svaku Silu i Ener-
giju - bilo daje to Svetlost, Toplota, Elektricitet i l i Kohezija - zovu
"Entitetom", jer to bi bilo isto kao da zvuk, koj i je nastao kotrljanjem
tokova nekog vozila zovemo Entitetom ~ brkajui i poistoveujui
tu "buku" sa vozaem izvan i vodeom Vladajuom Inteligencijom
unutar tog vozila. Al i , mi svakako dajemo ime "vozaima" i vodeim
inteligencijama - to su vladajui an Kohani, kako je pokazano.
"Elementali", Sile Prirode, su delatni, iako nevidljivi, tanije neopa-
zi vi sekundarni Uzroci, a po sebi predstavljaju posledice primarnih
Uzroka skrivenih iza Vela svih zemaljskih pojava. Elektricitet, svet-
lost, toplota itd. , prikladno su nazvani "Duhovima i l i Senkama Ma-
terije u Pokretu", to jest, natulnim stanjima materije, od kojih moemo
da shvatimo jedino njihove posledice. Da proirimo, dakle, pome-
nutu metaforu. Oset svetlosti je kao zvuk tokova koj i se kotrljaju
- isto pojavna posledica, koja nema svoje postojanje izvan posma-
traa; neposredni uzrok koj i pobuuje taj oset moe se porediti sa
vozaem - natulnim stanjem materije u pokretu. Prirodnom Silom,
i l i Elementalom. Al i , ak i iza toga, kao to vlasnik koije iznutra
usmerava vozaa - stoje vii i noumenalni uzroci. Inteligencije iz ko-
j i h sutina emituje ta Stanja "Majke", stvarajui bezbrojne milijar-
de Elementalnih i l i psihikih Duhova Prirode, ba kao to svaka kap
vode stvara svoje bezbrojne fizike infuzorije ( vi di "Bog, Monade
Vidi Naunu Arenu, meseni asopis posveen tekuim filozofskim ue-
njima i njihovom uticaju na religioznu misao naeg doba; Njujork, urednik Vil-
ford Hol iWilfordHall, Ph. D) (jul, avgust i septembar 1886.).
196
i At omi ", deo I I I ) . Fohat je taj koj i upravlja prenoenjem principa
sa jedne planete na drugu, sa jedne zvezde na drugu, zvezdu- dete.
Kad neka planeta umre, njeni informiui pri nci pi se prenose u laju
i l i usnuli centar, sa potencijalnom ali skrivenom energijom u sebi,
koja se potom budi u ivot i poinje da se preobraava u novo zvez-
dano telo (vi di u daljem tekstu: "Nekol i ko pogrenih teozofskih
koncepata" itd.).
Krajnje je upeatljivo da se fiziari, dok iskreno priznaju svoje
potpuno neznanje o pravoj pri rodi ak i zemaljske materije - budui
da se na prvobitnu supstancu gleda pre kao na san nego kao na stvar-
nost - svejedno postavljaju kao sudije u tom pogledu i izjavljuju da
znaju ta ona moe, a ta ne moe da ui ni u razl i i ti m kombinaci-
jama. Naunici tu materiju jedva da i povrno poznaju, pa opet do-
gmatizuj u. Ona j e "nai n kretanja" i nita drugo. Al i , sila koja j e
svojstvena dahu ivog oveka, dok oduvava hrpicu praine sa stola,
takode j e, nesumnjivo, "obl i k kretanja", a on, isto tako, nesumnjivo
nije osobina materije, ni t i estica praine, ve emanira iz ivog i mi -
sleeg Entiteta koj i die, bilo daj e taj imupls nastao svesno i l i ne-
svesno. Zaista, pripisati materiji - neto o emu se zasad ne zna nita
- inherentnu osobinu zvanu Sila, o ijoj se pri rodi zna j o manje,
znai stvoriti j o veu tekou od one koj u stvara prihvatanje inter-
vencije naih "Duhova Prirode" u svakom prirodnom fenomenu.
Okultisti, koj i - pod uslovom da se ispravno izraze - ne kau daje
materija neunitiva i vena, ve daje to sluaj jedino sa sutinom ma-
terije (to jest, korenom svega, Mulaprakriti), i tvrde da su sve takozva-
ne Sile u Prirodi, Elektricitet, M agnetizam, Svetlost, Toplota itd., itd.,
(koje nipoto ne predstavljaju kretanje materijalnih estica), zapravo,
u svojoj sutini, to jest, u svom osnovnom sklopu, diferencirani aspe-
kt i onog Univerzalnog Kretanja o kome je diskutovano i koje je obja-
njeno na prvim stranicama ovog toma (vidi Predgovor). Kad se kae
da Fohat proizvodi "Sedam Centara Laje", to znai da u formativne i l i
stvaralake svrhe V E L I K I ZAK O N (teisti ga moda nazivaju Bogom) za-
ustavlja, bolje reeno modifikuje svoje veito kretanje u sedam nevid-
lj ivih taaka u domenu ispoljenog Univerzuma.
Veliki Dah kopa u Prostoru sedam rupa u Laji da hi ih naveo da
krue tokom Manvantare.
(Okultni katehizam)
197
Rekli smo daj e Laj a ono to nauka moe da nazove nultom ta-
kom i l i crtom, domen apsolutne negativnosti, i l i jedne stvarne apso-
lutne Sile, noumen Sedmog Stanja koj i mi neznalaki zovemo "Si l a"
i poznajemo kao "Si l u" i l i , opet, Noumen Nediferencirane Kosmi-
ke Supstance, koj i je po sebi nedostupni i nespoznatljivi predmet
ograniene percepcije, a takode koren i osnova svih stanja objektiv-
nosti i subjektivnosti, neutralna osa ne jednog od mnogih aspekata,
ve njenog centra. Da bismo pojasnili stvar, moemo pokuati da za-
mislimo neutralni centar - san onih koj i bi hteli da o\knyuperpetuum
mobile. "Neutralni centar" je, u odreenom aspektu, meda bilo kog
datog skupa ula. Tako, zamislimo dva uzastopna plana materije kao
da su se ve formirala i svaki od nj ih odgovara jednom skupu orga-
na percepcije. Prisiljeni smo da priznamo da se izmeu ta dva nivoa
materije odvija neprekidno kruenje i ako pratimo atome i molekule
(recimo) nieg nivoa u njihovom preobraaju u vii, doi emo do
take gde oni potpuno izlaze izvan domena sposobnosti koje koristi-
mo na niem nivou. Zapravo, za nas, tu materija sa nieg nivoa ne-
staje iz naeg opaanja u nita - bolje reeno, ona prelazi na vii plan,
a stanje materije koje odgovara takvoj jednoj prelaznoj taki svakako
mora posedovati posebne i ne ba lako shvatljive osobine. Dakle,
takvih "Sedam Neutralnih Centara"'" proizvodi Fohat koj i , po reci-
ma Miltona, kad je - "Solidne temelje postavio na kojima e da gra-
di (. . . ) " - oivljava materiju za aktivnost i evoluciju.
Prvobitni Atom (anu) moe se umnoiti i l i u svom stanju pre ro-
enja, i l i u stanju prvorodenosti, zato se zove UKUPNI ZBIR, naravno,
figurativno, poto j e taj UKUPNI ZBI R bezgranian ( vidi Dodatak ovoj
knjizi). Ono stoje ambis nitavila za fiziara, koj i poznaje samo svet
vi dl j i vi h uzroka i posledica, za okultistu je bezgranini Prostor Bo-
anske Punoe. Pored mnogih drugih primedbi na doktrinu besko-
nane evolucije i ponovne involucije ( i l i apsorbovanja) Kosmosa,
procesa koj i je, po braminskom uenju, bez poetka i kraja, okulti-
stima je reeno da to ne moe bi t i , jer "po svim tezama savremene
naune filozofije, prestanak aktivnosti je Prirodni zakon". Ako se
tendencija Prirode da "prestaje sa svojom aktivnou" smatra tako
' To ime je, verujemo, g. Keli iz Filadelfije, pronalaza uvenog "Motora"
- predodreenog, kako se nadaju njegovi oboavaoci, da revolucionie moi
motora u svetu - primenio na ono to on opet zove "Eterini Centri".
198
ozbi l j nom zamer kom okul t noj kos mogoni j i , moemo zapi t at i : " Ka -
ko vai pozi t i vi s t i , sl obodni mi s l i oc i i nauni ci objanjavaju gomi l e
akt i vni h sol ami h sistema oko nas?" Oni i maj u i tavu venost da "obu-
stave akt i vnos t " ; zato onda Kos mos ni j e ogr omna i nert na masa?
ak i to se ti e Meseca, samo se pretpostavlj a daj e on mr t va pl a-
neta, koj a j e "obustavi l a akti vnost", a astronomij a ba ne zna za mno-
go t akvi h mr t v i h planeta.' ^ Na t o pitanj e se ne moe odgovor i t i . A l i ,
po strani od toga, mor a se pr i me t i t i daj e idej a o k ol i i ni "preobra-
zi ve energije", koj a ponestaje u naem ma l om sistemu, zasnovana na
pot puno pogrenoj koncepci j i "bel o usij anog, uarenog Sunca" koj e
nepreki dno isijava svoj u t opl ot u u prostor bez i kakve nadoknade. Na
to mi odgovaramo da se pr i r oda zaustavlja i nestaje sa obj ekt i vnog,
samo da bi se posle odreenog peri oda odmor a ponovo poj avi l a iz
subj ekt i vnog pl ana i ponovo se uzdi gl a. Na Kosmos i Pri roda e se
zaustavi ti samo da bi se i znova poj avi l i u savrenij em obl i ku nakon
svake PR ALAJ E. Materija istonj ake f i l ozof i j e ni j e "mat er i j a" i Pr i -
roda zapadnj aki h metafi zi ara. Jer, staj e Mat eri j a? A i znad svega,
staj e drugo naa nauna f i l ozof i j a nego to to j e Kant veoma tano
i di pl oma t s ki def i ni sao kao " Na u k u o granicama naeg Znanj a"?
Gde su nauku dovel i nj eni br oj ni pokuaj i da spoj i , povee i def i ni -
e poj ave organskog i vot a p u k i m f i z i ki m i hemi j s ki m ispolj ava-
nj i ma? Samo do uopt eni h razmil j anj a - obi ni h mehura od sapu-
nice, k o j i pucaj u j edan za dr ugi m pre nego to l j udi ma od nauke bude
dato da ot kr i j u stvarne i nj eni ce. Sve to se mogl o i zbei i napredak
znanja bi se odvi j ao di vovs ki m koraci ma, samo da su se nauka i nje-
na f i l ozof i j a uzdrale da prihvate hipoteze pukog j ednostranog znanja
o njenoj Ma t e r i j i . ' *
Ak o nij edan f i z i ki i ntel ekt nij e u stanju da i zbr oj i zrna peska ko-
j a pokr i vaj u nekol i ko mi l j a obale, i l i da pr oni kne u kraj nj u pr i r odu
Mesec je mrtav samo u pogledu njegovih unutranjih "principa" - to jest,
psi/liki i duhovno, ma kako apsurdna izgledala ta tvrdnja. Fiziki, on je, mo-
da, samo poluparalizovano telo. O njemu se u okultizmu govori kao o "ludoj
majci", velikom zvezdanom lunatiku [igra reci: (lat.) lunaticus = mesear; od
Luna = Mesec; (engl.) lunatic = luak, (nap prev.)].
Primer Urana i Neptuna, iji se sateliti (etiri Uranova i jedan Neptunov),
kako se tvrdi, obru, u svojim orbitama od istoka ka zapadu, dok se svi osta-
li sateliti okreu od zapada ka istoku, veoma je dobar, jer pokazuje kako su
199
i sutinu t i h zrna, opi pl j i vi h i v i dl j i v i h na dl anu pri rodnj aka, kako bi -
lo koj i materij alista moe da ograniava zakone koj i menj aj u stanja i
bi a atoma u pr vobi t nom haosu, i l i kako moe da bi l o ta pouzdano
zna o sposobnostima i pot enci j al i ma nj egovi h atoma i mol ekul a pre
i nakon f ormi ranj a svetova? Ti nei zmenl j i vi i veni mol e kul i - da-
l eko gui u prost oru nego zrna peska na obal i okeana - na r azni m
ni voi ma nj i hovog postojanja mog u se, po s vom sastavu, r azl i kovat i
onol i ko k o l i k o se supstanca due r azl i kuj e od nj enog nosi oca, tela.
Svaki at om i ma sedam ni voa bi a i l i postojanja, kako nas ue, a sva-
k i m ni v oom vl adaj u posebni zakoni evol uci j e i apsorpcije. Nemaj ui
poj ma, ak ni pr i bl i no, o hr onol ogi j i i nj eni ca od k oj i h treba poe-
ti u pokuaj u da se odredi starost nae planete, i l i por ekl o Sunevog
sistema, astronomi , f i zi ar i i geol ozi se sa svakom novom hi pot ezom
sve vie i vie udal j avaj u od obala i nj eni ca u beskrajne dubi ne spe-
kul at i vne ontol ogi j e. ' ^ Zakon analogije i zmeu plana strukture trans-
sol ami h sistema i pl ana strukture planeta unutar sol amog sistema ne
mor a se neizbeno zasnivati na konani m us l ovi ma koj i ma j e podl o-
no svako v i dl j i v o tel o na naem ni v ou postojanja. U okul t noj nauci
taj zakon j e p r v i i naj vani j i kl j u za kos mi ku f i z i ku, al i , on se mo-
nepouzdane sve unapred stvorene spekulacije, ak i kad su zasnovane na najeg-
zaktnijim matematikim analizama. uvena hipoteza o formiranju naeg Sun-
evog sistema iz prstenastih maglina, koju su izneli Kant i Laplas, generalno
je zasnovana pre svega na injenici da se sve planete okreu u istom pravcu.
Na osnovu te injenice, matematiki demostrirane u Laplasovo vreme, ovaj ve-
l i ki astronom, koj i je raunao na osnovu teorije verovatnoe, kladio se sa tri
milijarde prema jedan da e naredna planeta koja bude otkrivena imati u svom
sistemu istu specifinost da se okree na istok. Neizmenljivi zakoni naune
matematike su "poraeni daljim posmatranjima i eksperimentima", kako se ka-
e. Miljenje daje Laplas pogreio preovladuje do dananjeg dana, ali, neki as-
tronomi su konano uspeli da pokau (?) daje greka stoje Laplasova tvrdnja
uzeta kao pogrena i sada se preduzimaju koraci da se ona ispravi, a da se ne
privue opta panja na tu krupnu greku. Mnogo takvih neprijatnih iznenae-
nja eka ak i hipoteze isto fizikog karaktera. Kakvih bi tek onda daljih ot-
renjenja moglo biti u pitanjima transcendentalne, okultne prirode! U svakom
sluaju, okultizam ui daje takozvana "obrnuta revolucija" injenica.
Okultisti, koji imaju savrenu veru u sopstvene tane zapise, astronomske
i matematike, izraunavaju starost oveanstva i potvruju daje ono postoja-
lo (sa odvojenim polovima) u ovom Krugu oko 18.618.727 godina, kao to tvr-
de i braminski prorauni i neki hinduistiki kalendari.
2 0 0
ra prouiti u najsitnijim detaljima i "okrenuti sedam puta" pre nego
to ovek uspe da ga razume. Okultna filozofija je jedina nauka koja
nas tome moe pouiti. Kako onda bilo ko moe istinitost i l i neisti-
nitost pretpostavki okultista daje "Kosmos vean u svojoj neuslovlje-
noj ukupnosti, a konaan samo u svom uslovljenom ispoljavanju"
dovoditi u zavisnost od jednostranog iskaza fizike daje "prestanak
aktivnosti Prirodni zakon"?
Ovi m stihovima - etvrta Sloka Stance VI - zavrava se deo Stan-
ci koj i se odnosi na sveoptu Kosmogoniju nakon poslednje Maha-
pralaje i l i sveopteg unitenja, koje poput uvelog lia oduvava iz
prostora svaku diferenciranu stvar, kako Bogove tako i atome. Od tog
stiha pa dalje, Stance se bave samo naim Sunevim sistemom uop-
te, njegovim planetarnim lancem, a posebno istorijom nae planete
(etvrte u svom lancu). Sve Stance i stihovi koj i slede u Knj i zi I od-
nose se samo na nau Zemlju i njenu evoluciju. U pogledu Zemlje,
ustanovljeno je jedno udno naelo - naravno, udno iz perspektive
savremenog naunog pogleda na svet - koje ovde treba i zl oi ti .
Al i , pre nego to ove nove i prilino zapanjujue teorije predsta-
vimo itaocu, moramo dati jedno uvodno objanjenje. To je apsolutno
neophodno, zato to se te teorije ne sukobljavaju samo sa savreme-
nom naukom, ve, u izvesnim takama, protivree ranijim tvrdnjama
koje su izneli drugi teozofi, koj i tvrde da svoja objanjenja i prevo-
de zasnivaju na uenju istog autoriteta na koj i se i mi oslanjamo.'*
Ovo moe izazvati misao da medu zagovornicima iste doktrine po-
stoji izrazita protivrenost, meutim, ta razlika zapravo proistie iz
nepotpunosti informacija to su saoptene ranijim piscima, koj i su za-
to doneli neke pogrene zakljuke i upustili se u preuranjene spekula-
cije u svojim nastojanjima da javnosti prikau kompletan sistem. Za-
to italac, koj i ve prouava teozofiju, ne sme bi t i iznenaen to na
ovim stranicama nalazi korekcije izvesnih pitanja koja su ostala neja-
sna, j er je bilo nuno da se ostave nepotpuna. Ima mnogo pitanja ko-
je ak i autor Ezoterijskog budizma (najboljeg i najtanijeg od svih
Ezoterijski budizam i ovek.
201
dela) nije dotakao. Sa druge strane, ak je i on izneo nekoliko pogre-
nih ideja koje se sada moraju predstaviti u njihovoj pravoj mistikoj
svetlosti, u onoj meri u kojoj je autorka ovog dela u stanju da to uini.
Nainimo malu pauzu izmeu upravo objanjenih Sloka i onih
koje slede, jer su kosmiki periodi koj i ih odvajaju ogromni. To e
nam dati obilje vremena da razmotrimo odreena pitanja koje pri -
padaju Tajnoj Doktri ni , a koja su itaocima bila predstavljena u ma-
nje-vie nepouzdanoj, a ponekad i pogrenoj svetlosti.
NEKOLI KO RANI H TEOZOFSKI H ZABLUDA
U POGLEDU PLANETA, KRUGOVA I OVEKA
Planetarna Podela i Ljudski Principi * Mesec * Sedam Laju
Centara * Transmigracija Ega * Sedmostruki Lanac Od-
nos ostalih Planeta prema Zemlji
Meu jedanaest izostavljenih Stanci,'' postoji jedna koja daje pot-
puni opis formiranja planetarnih lanaca jednog za drugim, nakon to
je prva kosmika i atomska diferencijacija zapoela u prvobitnom
Akosmizmu. Beskorisno je govoriti o "zakonima koj i se javljaju kad
se Boanstvo sprema da stvara", jer (a) zakoni, bolje reeno. Z AKON,
je vean i nestvoren; {b) to Boanstvo je Zakon, i obrnuto. tavie,
jedan veni Z AKON razvija sve u ispoljenoj Prirodi (da postane ispo-
Ijena priroda) na principu sedmostrukosti; izmeu ostalog, bezbroj-
ne krune lance svetova, sastavljene od sedam planeta, rasporeene
po planovima na etiri nia plana sveta tvorevine (ostala t ri pripa-
daju Arhetipskom Univerzumu). Od t i h sedam, âmo jedna, najnia
1 9,
Vidi tekst na prethodnoj strani, koji sledi Komentare, kao i Napomenu o
Stancama u Predgovoru, str. 67.
2 0 2
i najmaterijalnija od tih planeta']Q U ravni naeg opaanja, odnosno
naih sredstava opaanja, dok su ostalih est van nje i zato su nedo-
stupni naim zemaljskim oima. Svaki takav lanac svetova je poto-
mak i tvorevina nekog drugog, nieg i mrtvog lanca - njegova
reinkarnacija, da tako kaemo. Da razjasnimo: reeno nam je da su
sve planete - od koj i h se samo sedam smatraju svetima, budui da
njima vladaju najvii regenti i l i bogovi ( a to uopte nije zato to
stari narodi nisu znali nita o onim drugim)^" - i znane i neznane, se-
dmostruke kao stoje i lanac kome pripada Zemlja ( vi di Ezoterijski
Budizam). Na primer, sve planete kao to su Merkur, Venera, Mars,
Jupiter, Satum, itd. , itd. , i l i naa Zemlje, vidljive su za nas kao to
j e, verovatno, i naa planeta vidlj iva stanovnicima drugih planeta,
ako ih ima, j er oni su svi na istom planu, dok su vie kugle-pratioci
t i h planeta na drugim planovima potpuno izvan nivoa naih zemalj-
skih ula. Poto je njihova relativna pozicija data u daljem tekstu, a
takode i dijagram, koj i je dodatak komentaru na stih 7, Stance V I ,
sve stoje u ovom trenutku potrebno jeste nekoliko reci objanjenja.
Ti nevidlj ivi pratioci na interesantan nain odgovaraju onom to na-
zivamo "principima oveka". Ti h sedam pratilaca su na t r i materi-
jalna nivoa i jednom duhovnom, to odgovara trima Upadhima u
podeli oveka. Ako, radi jasnijeg mentalnog poimanja, zamislimo da
su ljudski principi poredani kao u izloenoj shemi, dobiemo dija-
gram korespondencija prikazan na sledeoj strani.
U prvom sluaju, crne horizontalne linije na ni i m planovima su
Upadhi, a u sluaju planetarnog lanca planovi. Naravno, to se tie
ljudskih principa, ovaj dijagram ih ne daje ba pravim redom, ali po-
kazuje podudarnost i analogiju na koje smo sada usmerili nau panju.
Kao to e italac videti, u pitanju je silazak u materiju, prilagodava-
nje - podjednako i u mistikom i u fizikom smislu - i njihovo me-
usobno stapanje za buduu "borbu za ivot" koja eka oba entiteta.
Moda izgleda daj e "entitet" udan izraz u sluaju planetarne ku-
gle, ali, drevni filozofi, koj i su, u svoje vreme, u Zemlji videli ogrom-
nu "ivotinj u", bi l i su mudriji od naih savremenih geologa; i Plinije,
koj i j e Zeml j u zvao naom dobrom dadi l j om i maj kom, j edi ni m
elementom koj i nije neprijateljski raspoloen prema oveku, u veoj
Mnogo vie planeta nabrojano je u Tajnim Knjigama, nego u savrememm
radovima iz oblasti astronomije.
203
TAJNA D O KT R I N A * K O S M O G E N E Z A
LJUDSKI PRI NCI PI
(2) Dua
Nosilac Duha
PLANETARNA PODELA
7
(1 ) Duh
(4) Animalna Dua
Vpadhi ili Um
(3) Um
(6) Astralno telo
Upadhi ivota
(5) ivot
Upadhi svih
vi
6 principa
s
Q
(7) Fiziko **
Telo
D Naa Zemlja
ili bilo koja (vidljiva) Planeta
Dijagram 1
* Poto ovde i demo od Uni verzal nost i ka Posebnostima, umesto da kori st i mo
i ndukt i vni i l i ari st ot el ovski met od, broj evi s u obrnut i . Duh j e oznaen br oj em
j edan umesto sedam, kao to se obi no oznaava, al i ga, zapravo, ne bi trebalo
tako oznaavati.
** I l i , kao to se uobiaj eno nazi vaj u u mani r u Ezoterijskog Budizma i dru-
gi h: 1. At ma 2. Budi ( i l i Duhovna Dua) 3. M anas (Lj udska Dua) 4. K ama Ru-
pa (Nosi l ac el j e i Strasti) 5. L i nga arira 6. Prana 7. tula arira.
meri je bio u pravu nego Vots (JVatts) koj i je zamiljao da je u njoj
video oslonac za noge Boga. Jer, Zemlja je samo oslonac oveku pri
njegovom usponu u vie regione; predvorje -
" za udesna stanita
KJ-OZ koje neprekidno nagre gomila koja se kree."
Al i , to j edino pokazuje kako okultna filozofija zadivljujue od-
govara svemu u Prirodi i kol i ko je loginija u svojim naelima od
beivotnog hipotetikog spekulisanja fizike.
Nauivi ovo, mistik e bi t i bolje pripremljen da razume okultno
uenje, iako ga svaki formalni student savremene nauke moe sma-
2 0 4
trati, i verovatno e smatrati, smenom besmislicom. Student okultiz-
ma, meutim, smatra daje teorija o kojoj se ovde govori mnogo vie
filozofska i verovatnija od svih drugih. U svakom sluaju, ona je lo-
ginija od nedavno razvijene teorije, prema kojoj Mesec predstavlja
izboinu jednog dela nae Zemlje, koja se od nje otcepila dok je ova
jo bila rastopljena kugla, plastina masa u tenom stanju.'^'
Reeno je da planetarni lanci imaju svoje "Dane" i svoje " No i "
- to jest, periode aktivnosti, odnosno, ivota, i inercije, odnosno, smr-
ti - i da se na nebu ponaaju kao ljudi na Zeml j i : oni raaju sebi sli-
ne, onda stare, postaju lino iscrpljeni, a u njihovom potomstvu, kao
njihov ostatak, ive samo nj ihovi duhovni principi.
Ne uputajui se u veoma teak zadatak da itav proces izloimo
u svim njegovim kosmikim detaljima, moemo rei dovoljno da se
stekne priblina predstava o tome. Kad je planetarni lanac u svom
poslednjem Krugu, tad njegova Planeta 1, i l i A, konano izumire, a-
ljui svu svoju energiju i "principe" u neutralni centar skrivene sile,
"laja centar" i time informie novo jezgro nediferencirane supstan-
ce i l i materije, to jest, doziva je u aktivnost i l i j oj daje ivot. Pret-
postavimo da se takav proces odigrao u lunarnom "planetarnom"
lancu; pretpostavimo opet, zarad diskusije (iako je teorija g. Darvi-
na navedena u daljem tekstu nedavno bila uzdrmana, ova injenica
nije jo potvrena matematikim proraunima), daje Mesec daleko
stariji od Zemlje. Zamislimo est planeta, saputnika Meseca - eoni-
ma pre nego to se razvila prva kugla naih sedam planeta - u istim
meusobnim poloajima kakve nae kugle-pratioci sada zauzimaju u
odnosu na Zemlju ( vi di u Ezoterijskom budizmu, "Graa oveka" i
Autor Savremene nauke i savremene misli, g. Semjuel Leng (Samuel Laing)
kae (str. 48):
Astronomski zakljuci su teorije zasnovane na tako nepouzdanim injenicama da,
dok u nekim sluajevima daju neverovatno kratke periode, kao na primer, 15 miliona
godina za itav protekli proces stvaranja Sunevog sistema, u drugim daju gotovo
neverovatno duge periode, kao u sluaju u kome pretpostavljaju daje Mesec odbaen
u vreme kad je period Zemljine rotacije iznosio tri asa, dok bi u sluaju najveeg
mogueg realnog usporavanja, koje je ustanovljeno posmatranjem, bilo potrebno 600
miliona godina da bi se period Zemljine rotacije sa dvadeset etiri asa smanjio na
dvadeset tri.
Pa ako fiziari to uporno tvrde, zato bismo se smejali hinduistikoj hrono-
logiji kao preteranoj?
205
"Planetarni l anci "). I sada bi bi l o lako dalje zamisliti kako Kugl a
A meseevog lanca formira Kugl u A zemaljskog lanca - i umi -
re, njegova Kugl a B nakon toga alje svoju energiju u Kugl u B
novog lanca, potom Kugla C lunamog lanca stvara svoju sferu-po-
tomka C u zemaljskom lancu, potom Mesec (na Satelit)^^ izliva u
najniu Kugl u naeg planetarnog prstena - Kugl u D, nau Zem-
l j u - sav svoj ivot, energiju i mo i prenevi ih u novi centar, po-
staje praktino mrtva planeta, ija je rotacija od roenja nae kugle
gotovo prestala. Mesec je sada hladna, preostala masa, senka koja
se vue za novim telom, u koje su prebaene njene ivotne moi i
"pri nci pi ". On je sada osuen da, tokom dugih razdoblja, uvek prati
Zemlju, da bude privuen svojim potomkom i da ga privlai. Nepre-
kidno isisavan (vampirisan) od svog deteta, on mu se sveti natapajui
ga skroz naskroz zlim, nevidljivim i otrovnim uticajem, koj i zrai iz
okultne strane njegove prirode. Jer on je mrtvo, pa ipak ivo telo. Ce-
stice njegovog tela koje truli pune su aktivnog i destruktivnog ivota,
iako je telo koje su te estice obrazovale bez due i beivotno. Zato
su njegove emanacije istovremeno i korisne i tetne - okolnost koja
ima svoju paralelu na Zemlji u injenici da trava i biljke nigde nisu
sonije i bujnije nego na groblju, dok istovremeno groblje i ema-
nacije leeva predstavljaju neto smrtonosno. I kao i svi zlodusi i l i
vampiri, Mesec je prijatelj arobnjaka, a neprijatelj nepromiljenih.
22
On je satelit, nesumnjivo, ali to ne naruava teoriju daje Zemlji dao sve sem
svoga tela. Jer, da bi se Darvinova teorija odrala, pored hipoteze koja joj je upra-
vo zasmetala ( vidi poslednju fusnotu), moraju biti izmiljene druge, jo neusa-
glaenije spekulacije. Mesec se, kau, hladio otprilike est puta bre nego Zemlja
(Vinelov ivot sveta): "Ako je od stvaranja Zemljine kore proteklo 14.000.000
godina, Mesec je star samo 11 12/3 miliona godina (od tog trenutka). . ." itd. A
ako je na Mesec samo pare otkinuto od nae Zemlje, zato se ne moe izvesti
slian zakljuak za mesece drugih planeta? Astronomi "ne znaju". Zato Venera
i Merkur ne bi imah satelite i od ega bi, da postoje, bi l i formirani? Jer, mi ka-
emo, nauka ima samo jedan klju ~ klju materije - da njime otkljua misterije
prirode, dok okultna filozofija ima sedam kljueva i objanjava ono to nauka ne
uspeva da vidi. Merkur i Venera nemaju satelita, ali oboje su imah "roditelje" kao
to ih je imala i Zemlja. Oboje su daleko stariji od Zemlje i pre nego to ona sti-
gne u sedmi Krug, njena majka, Mesec, raspae se u prah, kao to se desilo i sa
mesecima drugih planeta, i l i pak nije, jer ima planeta koje imaju nekoliko meseca
- opet misterija koju nijedan Edip astronomije ne moe da resi.
206
Komentari--Stanca VI
Od arhajskih eona i vremena poslednjih vetica u Tesaliji, do nekih
savremenih tantrika u Bengalu, njegova priroda i svojstva su poznata
svakom okultisti, ali su za fiziare ostali zatvorena knjiga.
Takav je Mesec iz astronomske, geoloke i fizike take gledi-
ta. Sto se tie njegove metafizike i psihike prirode, ona u ovom
delu mora ostati okultna tajna, kao to je to bio sluaj i u Ezoterij-
skom budizmu, uprkos prilino smeloj tvrdnji, koja je tu izreena na
str. 113 (peto izdanje), da "nije mnogo tajne ostalo u zagonetki osme
sfere". To su, zaista, teme "u kojima su adepti veoma rezervisani kad
komuniciraju sa neiniciranim uenicima", tavie, poto nisu odobri-
li da se objavljuju bilo kakva razmiljanja o tome, to se manje ka-
e, to bolje.
Ipak, i bez stupanja na zabranjeno tl o "osme sfere", korisno bi
bilo da se utvrde neke dodatne injenice u pogledu bivih monada
lunamog lanca - "l unamih predaka" - poto oni igraju vodeu ulo-
gu u Antropogenezi koja sledi. To nas direktno vodi sedmostrukom
ustrojstvu oveka; i poto su se nedavno pokrenule neke diskusije u
pogledu toga koju je klasifikaciju najbolje usvojiti za podelu mikro-
kosmikih entiteta, dva sistema su sada obogaena j ednim gleditem
koje olakava poreenje. Prilaemo kratki lanak iz pera g. T. Suba
Roua, uenog vedantinskog naunika. On vie vol i braminsku po-
delu prema Raa Jogi i iz metafizike perspektive sasvim je u pravu.
Al i , postoj e to stvar jednostavnog izbora i svrsishodnosti, u ovom
delu se drimo "drevne" klasifikacije transhimalajske "Ezoterijske
kole arhata". Tabela na sledeoj strani i tekst koj i je objanjava pre-
uzeti su iz madraskog Teozofa, a takode su ukljueni i u Pet godina
teozofije.
Prouavalac e sada bi t i bolje pripremljen da vi di kako izmeu tri
Upadhija Rada Joge i njene Atme i naa t r i Upadhija, Atme i do-
datne t r i podele, u stvarnosti ima veoma malo razlike. tavie, poto
svaki adept cishimalajske i l i transhimalajske Indije, pripadnik bilo
Patandalijeve, arjasanga i l i mahajana kole, mora da postane Rada
Jogin, on stoga mora da prihvati Taraka Rada* klasifikaciju u prin-
cipu i teoriji, ma kojoj klasifikaciji da pribegne u praktine i okultne
* Taraka Rada Joga (Sanskrit) - braminski filozofski i tajni sistem joge. To
je isto intelektualna i duhovna kola vebanja i njena sutinska naela nikada
nisu obelodanjena. (nap. ured.)
2 0 7
svrhe. Zato, nije mnogo bi t no da li ovek govori o tri Upadhija sa nji-
hova tri aspekta iAtmi, venoj i besmrtnoj sintezi, i l i ih zove "sedam
pr i nci pa" .
SEDMOSTEPENA PODELA U
R AZ NI M I NDI J SKI M SI STEMI MA
Dajemo tabelu klasifikacija ljudskih principa koj u su usvoj ili
budistiki i vedantiki uitelj i: -
KLASI FI KAC I J A
U EZ OTER I KOM B U D I Z MU
1. tula arira
2. Prana t
3. Nosilac Prane %
4. Kama Rupa
{
(a) Htenja,
oseanja i td.
{b) Vidnanam
6. Duhovna Dua II
7. Atma
V E D ANTI KA
KLAS I FI KAC I J A
Anamaja Koa *
Pranamaja Koa
Manomaja Koa
Vidnanamaja Koa
Anandamaja Koa
Atma
KLAS I FI KAC I J A
R A D A J OGE
tulopadi
Sukmopadi
Karanopadi
Atma
* Koa je bukvalno "omota", omota svakog principa
t "i vot "
{ Astralno telo i l i Linga arira
tula-Upadhi, i l i osnova principa
II Budi( Buddhi)
Iz navedene tebele uoljivo je da se trei princip budistike po-
dele u vedantinskoj podeli ne spominje odvojeno, poto je on sa-
mo nosilac Prane. Takoe se vi di daj e etvrti princip ukljuen u
treu KOU (Omota), poto j e taj isti princip samo nosilac snage
2 0 8
volje, koja je, opet, samo energija uma. Mora se takoe primetiti da
se smatra kako su Vidnanamaja Koa i Manomaja Koa razliite
stvari, postoje podela nainjena nakon smrti izmeu nieg dela
uma, koji, tako rei, ima veu sklonost ka etvrtom principu nego
prema estom, i njegovog vieg dela, koji se vezuje za esti prin-
cip, stoje, zapravo, osnova za viu duhovnu individualnost oveka.
Moemo takoe ukazati itaocima daje klasifikacija, pomenuta
u poslednjoj koloni, povezana sa Rada Jogom, najbolja i najjedno-
stavnija za sve praktine svrhe. Iako u oveku postoji sedam prin-
cipa, postoje samo tri izrazite osnove (Upadhija), a u svakoj od njih
njegova Atma moe da deluje nezavisno od ostatka. Ta tri Upadhi-
ja adept moe da razdvoji, a da ne ubije sebe. On, meutim, ne moe
da meusobno odvoji sedam principa a da ne uniti svoj sklop.
Radi onih koj i u teozofskim spisima moda nisu proitali, i l i mo-
da nisu jasno razumeli doktrinu o sedmostrukim lancima svetova u
Solamom Kosmosu, to uenje ukratko izgleda ovako:
1. U metafizikom, kao i u fizikom univerzumu sve je sedmo-
struko. Zato svako zvezdano telo, svaka planeta, bilo vidlj iva i l i ne-
vidljiva, ima est kugli-pratilaca ( vidi Dijagram 3, nakon stiha 6 ovog
komentara). Evolucija ivota na t i h sedam kugli i l i tela odvija se u
SEDAM KRUGOVA i l i Sedam Ciklusa, od prvog do sedmog.
2. Te kugle su formirane procesom koj i okul tisti nazivaju "po-
novni m roenjem planetarnih lanaca ( i l i prstena)". Kad se ue u
sedmi i poslednji Kr ug takvog j ednog prstena, najvia i l i prva ku-
gla " A" , koj u slede sve druge, umesto da ue u odreeni period
odmora - i l i "pomraenja", kao u nj i hovi m prethodnim Krugovi -
ma - poinje da umire. "Planetarna" razgradnja (pralaja) je bl i zu i
njen as je kucnuo; svaka kugla mora da prenese svoj ivot i ener-
giju nekoj drugoj planeti ( vi di Dijagram 2 u daljem tekstu, " Me-
sec i Zemlj a").
3. Naa Zemlja, kao vi dl j i vi predstavnik njenih nevidljivih, nad-
reenih globusa pratilaca, njenih "gospodara" i l i "principa" ( vidi Di -
jagram 1) mora da i vi , kao i druge planete, tokom sedam Krugova.
Tokom prva tri , ona se formira i konsoliduje, tokom etvrtog zgunja-
va i ovruje,tokom poslednja t r i , ona se postepeno vraa svom pr-
vobitnom etarskom obliku: tako rei, ona se oduhovljuje.
209
NA DOKTRINA * KOSMOGENEZA
1. Njeno oveanstvo se potpuno razvija samo u etvrtom - na-
m sadanjem Krugu. Do tog etvrtog ivotnog Ciklusa, o njemu
se govori kao o "oveanstvu" samo u nedostatku boljeg termina.
Poput crva koja postaje larva i leptir, ovek, tanije ono to postaje
ovek, prolazi kroz sve oblike i carstva tokom prvog Kruga i kroz
sve ljudske oblike tokom naredna dva Kruga. Doavi na nau Zem-
lju, na poetku etvrtog (kruga), u sada postojeem nizu ivotnih
ciklusa i rasa, OVEK j e prvi oblik koj i se pojavljuje na njoj, poto
su mu prethodila samo mineralna i biljna carstva - a ak i ona mo-
raju da se razviju i nastave svoj dalji razvoj kroz oveka. To e bi t i
objanjeno u Knj i zi I I . Tokom t r i Kruga koj i treba da dou, ove-
anstvo, kao i kugla na kome i vi , uvek e nastojati da uzme svoj
prvobitni oblik, oblik Jata Dan Kohana. ovek tei da postane bo-
anstvo, a potom - BOG, kao i svaki atom u Univerzumu.
Poevi ve u drugom Krugu, Evolucija se nastavlja na sasvim
drugaijem nivou. Jedino tokom prvog kruga (nebeski) ovek po-
staje ljudsko bie na kugli A (ponovo postaje) mineral, biljka, ivo-
tinja na kugli B i C itd. Taj proces se potpuno menja od drugog
kruga; ali, vi ste se nauili mudrosti ( . . . ) i savetujem vam da ne
kaete nita pre nego to doe vreme da se neto kae. . .
(Odlomak iz Uiteljevog pisma o raznim temama)
5. Svaki ivotni ciklus na Kugl i D (Naa Zemlja)^^ sastoji se od
sedam korenskih rasa. Od poetka zemaljskog kruga do njegovog
kraja, one poinju etarskim a zavravaju duhovnim, u dva smera, u
smeru fizike i u smeru etike evolucije (jedno je "planetarni krug"
od Kugle A do Kugle G, sedme; drugo, "krug kugle", i l i zemaljski).
To je veoma dobro opisano u Ezoterijskom Budizmu i zasad nije
potrebno dalje razjanjavanje.
6. Prva korenska rasa, to jest, prvi "l j udi " na zemlji (bez obzira na
oblik), bi l i su potomci "nebeskih l j udi ", koj i se u indijskoj filozofiji
ispravno nazivaju "Lunami m Precima", i l i Pitrijima, koj i h ima se-
dam klasa, i l i Hijerarhija. Poto e sve to bi t i dovoljno objanjeno
u narednim odeljcima i u Knj i zi I I , nema potrebe da se ovde vie
govori o tome.
^ U ovom delu ne bavimo se drugim Kuglama, izuzev sporadino.
210
Komentari Stanca VI
Al i , na dva pomenuta dela, od koj ih svako predstavlja raspravu o
okultnoj doktri ni , potrebno je posebno obratiti panju. Ezoterijski
budizam je isuvie dobro poznat u teozofskim krugovima, pa ak i
van njih, tako da ovde nije neophodno da nairoko govorimo o nje-
govim dobrim stranama. To je izvrsna knjiga, a obavila je jo bolj i
posao. Meutim, ne menja injenicu to da ona sadri neke pogrene
koncepcije i da je mnoge teozofe i laike itaoce navela da stvore
neku vrstu pogrene predstave o Tajnim Doktrinama Istoka. tavi-
e, to delo je, izgleda, moda donekle previe materijalistiko.
" OVEK" , knjiga koja j e dola kasnije, bio j e pokuaj da se arhaj-
ska doktrina predstavi iz idealnije perspektive, da se neke vizije iz
Astralne svetlosti prevedu, da se prirede neka uenja delimino sa-
kupljena iz Uiteljevih misl i, koja su, meutim, na nesreu, pogre-
no shvaena. To delo takode govori o evoluciji ranih Rasa ljudi na
Zemlj i i sadri neke izvrsne stranice filozofskog karaktera. Al i , u toj
meri ono je samo zanimljiv, pomalo mistian roman. Ono nije us-
pelo da izvri svoj zadatak, jer neophodni uslovi za taan prevod ti h
vizija nisu bi l i tu. Otuda se italac ne sme uditi ako ovo delo pro-
tivrei t i m ranijim opisima u odreenim stvarima.
Ezoterijska "kosmogonija" uopte, a posebno evolucija ljudske
Monade, toliko se sutinski razlikuje u te dve knjige, a i u drugim
teozofskim delima, koje su nezavisno od nj ih pisali/7oe^/cz, daje
nemogue da nastavimo ovu knjigu, a da se posebno ne osvrnemo
na ta dva ranija dela, j er oba imaju prilian broj oboavalaca - po-
sebno Ezoterijski budizam. Doao je as da se objasne neke stvari u
tom pogledu. Greke se sada moraju uporediti sa izvornim uenjem i
ispraviti. Ako jedno od pomenutih dela ima isuvie izraenu sklo-
nost prema materijalistikoj nauci, drugo je nesumnjivo isuvie ide-
alistiko, a povremeno i fantastino.
Prve komplikacije i pogrene koncepcije roene su iz doktrine -
prilino nerazumljive zapadnjakim umovima - koja se bavi periodi-
nim "pomraenjima" i sukcesivnim "Krugovima" Globusa, zajedno
sa nj ihovim krunim lancima. Jedna od njih odnosi se na "Peti", pa
ak i "esti krug". Oni koj i znaju da svakom Krugu prethodi i da na-
kon njega sledi duga Pralaja, period odmora koj i stvara neprelazni
jaz izmeu dva Kruga, dok ne doe vreme da se obnovi ciklus i -
vota, ne mogu da razumeju tu "zabludu" da se govori o "stanovnicima
211
Petog i estog kruga" u naem etvrtom Krugu. Gotama Buda, sma-
tralo se, poticao je iz estog Kruga, a Platon i neki drugi vel i ki filo-
zofi i vel i ki umovi, iz Petog kruga. Kako to moe biti? Jedan uitelj
je poduavao i potvrdio da takvih stanovnika "Petog kruga" ima ak
i danas na Zemlji, pa iako se podrazumeva daje oveanstvo jo uvek
"u etvrtom krugu", na drugom mestu on kao da kae da smo u Pe-
tom. Na to je jedan drugi Uitelj odvratio "apokaliptikim odgovo-
r om" : - "Nekol i ko kapi kie ne ine monsun, iako ga najavljuju."
( . . . ) "Ne, mi nismo u Petom krugu, ali ljudi Petog Kruga su dolazili
tokom poslednjih nekoliko hiljada godina." Ovo je gore od Sfingine
zagonetke! Prouavaoci okultizma podvrgli su svoje umove najluem
spekulisanju. Dugo su se trudi l i da nadmae Edipa i pomire ove dve
tvrdnje. A poto uitelji ute poput kamene Sfinge, optuili su ih za
nedoslednost, "protivrenost" i "nesaglasnosti". Al i , oni su naprosto do-
putali da se spekulacije dalje odvijaju, da bi zapadnjaki um nauio
lekciju koja mu tako oajniki treba. U svojoj tatini i aroganciji, kao
i u svojoj navici da materijalizuju svaku metafiziku koncepciju i
termin, ne ostavljajui nikakav prostor za istonjaku metaforu i ale-
goriju, orijentalisti su od hinduistike ezoterijske filozofije napravili
vaar, a teozofi sad to isto rade sa ezoterijskim uenjem. Do danas
je oigledno da oni nisu uspeli da razumeju znaenje izraza "l j udi Pe-
tog i estog kruga". A ono jednostavno znai: svaki " Kr ug" donosi
novi razvoj, pa ak i potpunu promenu u mentalnom, psihikom, du-
hovnom i fizikom sklopu oveka, poto svi ti principi evoluiraju po
uzlaznoj skali. Odatle sledi da su takvi ljudi, koj i su, poput Konfi i -
ija i Platona, bi l i u naem etvrtom Krugu, a psihiki, mentalno i
duhovno pripadali viim planovima evolucije, bi l i onakvi kakvi e bi-
ti proseni ljudi u Petom Krugu, ijem oveanstvu je sueno da se
nae, na lestvici te evolucije, na neuporedivo viem planu nego to
je dananje oveanstvo. Slino tome, Gotama Buda - otelovljena
Mudrost - bio je jo vii i znaajniji od svih pomenutih ljudi, koje
nazivamo ljudima Petog Kruga, pa su Buda i ankaraarja alegori-
ki nazvani ljudima estog Kruga. Otuda, opet, skrivena mudrost opa-
ske, tada izreene okolino - "da nekoliko kapi kie ne ine monsun,
iako ga najavljuju."
I sada e istinitost primedbe koju je u Ezoterijskom budizmu izre-
kao njegov autor bi t i potpuno oigledna: -
212
Nemogue j e, kad se komplikovane injenice jedne potpuno ne-
poznate nauke po prvi put predstave nenaviknutim umovima, da se
one iznesu sa svim nj ihovim odgovarajuim svojstvima ( . . . ) i
neuobiajenim posledicama. (. . .) Moramo se zadovoljiti time da
u poetku uzmemo opta pravila, a kasnije se bavimo izuzecima;
posebno je to sluaj sa prouavanjem, u pogledu koga tradicional-
ni metodi pouavanja, kad se uopteno primenjuju, ciljaju da svaku
svezu ideju utisnu u pamenje, izazivajui zamrenost koju ona na
kraju razreava.
Poto j e autor ove pri medbe i sam bi o, da upot r ebi mo nj egov i z-
raz, "nenavi knut i u m" u okul t i zmu, nj egovi sopstveni zakl j uci , kao
i to daj e bol j e poznavao savremene astronomske spekulacij a nego
arhajske dokt ri ne, dovel i su ga, sasvi m pr i r odno, a za njega samog
nesvesno, dotl e da nai ni nekol i ko greaka u detal j i ma, a ne u ne-
k o m "opt em pr avi l u" . Na t akvu j e dnu greku emo sada ukazati .
Ona j e neznatna, pa i pak j e kao stvorena da izazove pogrene pred-
stave k od mnogi h poet ni ka. A l i , ba kao to su pogreni zakl j uci
r ani j i h izdanj a b i l i i spravl j eni M fusnotama petog izdanj a, esto i z-
danje bi mogl o b i t i revi di rano i savreno. Bi l o j e nekol i ko razl oga
za takve greke. ( 1) One su proi st ekl e i z toga to j e ui t el j bi o p r i -
silj en da daje odgovore k o j i su smatrani " o k o l i ni m" - budui da su
pi tanj a bi l a suvie upor no postavlj ana de bi se zaobila, dok se, sa
druge strane, na nj i h moglo odgovoriti samo delimino. ( 2) Upr kos
t akvi m okol nosti ma, priznanj e daj e "bol j e pol a kri ke hl eba nego n i -
ta" samo j e isuvie esto bi l o pogreno shvaeno i ni j e uvaavano
kao to bi trebal o da bude. Ka o posl edi ca toga, evropski svetovnja-
ci -ueni ci su se ponekad uput al i u neopravdane spekulacije. Me d u
t akvi ma su bi l e ( a) " Mi s t er i j a Osme Sfere" u nj enom odnosu prema
Mes ecu i {b) pogrena t vr dnj a da su dva nadreena Gl obus a ze-
mal j skog lanca dve nae dobro poznate planete:
( . . . ) osim Zemlje (. . .) postoje samo dva sveta naeg lanca koja
su vidljiva (. . .) Mars i Merkur. (. . .)
(Ezoterijski budizam, str. 136.)
To j e bi l a vel i ka greka. A l i , kr i v i c u za to treba, u istoj mer i , pr i pi -
sati nejasnoi i nepotpunosti Ui t el j evog odgovora na pitanj e samog
uenika, koje j e, sa svoje strane, bi l o podjednako nejasno i neodreeno.
213
Pitano j e: "Koj e planete, od onih koje poznaje obina nauka, po-
red Merkura, pripadaju naem sistemu svetova?" Sad, ako je onaj
koj e postavio pitanje pod "Sistemom Svetova" podrazumevao na
zemaljski lanac i l i "ni z", umesto "Solamog Sistema Svetova", kao
to bi trebalo da bude, naravno daje onda bilo lako pogreno razu-
meti odgovor. Jer, odgovor je glasio: "Mars itd. i etiri druge planete
o kojima astronomija ne zna nita. Ni A ni B ni YZ nisu poznate ni t i
se mogu videti fizikom sredstvima, ma kako da su ona savrena."
Ovo je jasno: (a) Astronomija do dana dananjeg zaista nita ne zna
o t i m planetama, ni drevnim, ni onim otkrivenim u dananje vreme.
{b) Nijedna/ratecfl planeta od A do Z, to jest, nijedan vii globus
bi l o kog lanca Solarnog Sistema ne moe se videti.^'' to se tie
Marsa, Merkura i "etiri druge planete", one prema Zemlj i imaju od-
nos o kome nijedan uitelj i l i okultista visokog ranga nikad nee go-
vori ti , a jo manje objanjavati njegovu prirodu.^^
Hajde sada da izriito kaemo kako je teorija o kojoj smo zapoeli
razgovor nemogua, sa i l i bez dodatnih dokaza koje obezbeduje sa-
vremena astronomija. Fizika moe da obezbedi potvrdne injenice,
iako jo uvek veoma nepouzdane, ali samo u pogledu nebeskih tela
na istom planu materijalnosti na kome je na objektivni Univerzum.
Mars i Merkur, Venera i Jupiter, kao i svaka do danas otkrivena pla-
neta ( i l i one koje e tek bi t i otkrivene), predstavljaju, po sebi, pred-
stavnike takvih lanaca na naem nivou. Kao to je izriito reeno, u
jednom od brojnih pisama "Uitel j a" g. Sineta, "postoje drugi, bez-
Naravno, sa izuzetkom svih planeta koje su etvrte po broju, kao to je
naa Zemlja, Mesec, itd., itd. Kopije svih pisama koja su primljena i l i poslana,
sa izuzetkom nekoliko privatnih - "u kojima nije bilo uenja ", kako kae Ui-
telj - svedoci su autorki ove knjige. I kako je, u poetku, njena dunost bila da
da odgovore i objasni izvesna pitanja koja nisu dotaknuta, vie je nego verova-
tno daje, uprkos mnogim fusnotama na tim kopijama, autorka, u svom neznanju
engleskog i strahu da e suvie rei, moda loe prenela saoptenu informaci-
j u. U svakom sluaju, ona na sebe uzima svu krivicu. Al i , ona ne moe da dopu-
sti da prouavaoci steknu pogrean utisak, i l i da ostanu u uverenju da greka
lei u ezoterijskom sistemu.
^ U tom istom pismu je izrazito utvrena ta nemogunost: - . . . "Pokuajte
da razumete da mi postavljate pitanja koja pripadaju najvioj inicijaciji; da vam
mogu dati (samo) opti uvid, ali da se ne usuujem da ulazim i da neu ulaziti
u detalje. . .", pie jedan od Uitelja autoru Ezoterijskog budizma.
214
brojni manvantariki lanci globusa koj i nose inteligentna Bia i u
naem i van naeg solamog sistema." Al i , ni Mars ni Merkur ne pri -
padaju naem lancu. Oni su, kao i druge planete, sedmostruke Jedi-
nice u velikom j atu "lanaca" naeg sistema i sve su vidljive, ba kao
to su njihovi vii globusi nevidljivi.
Ako je jo uvek za raspravu da li su izvesni izrazi u Uiteljevom
pismu bi l i odgovorni za ovo skretanje na stranputicu, odgovor j e: -
Amen; tako j e. Aut or Ezoterijskog budizma dobro je to razumeo
kad je napisao da takvi "tradicionalni naini uenja (. . . ) izazivajui
komplikacije" . . . iste razreavaju i l i ih ne razreavaju - to takode
moe da bude sluaj. Al i , ako bi se insistiralo daje to moglo bi ti ob-
janjeno ranije, i prava priroda planeta saoptena kao to je to ui-
njeno danas, odgovor bi bio da se "u to vreme nije smatralo daje to
umesno, j er bi otvorilo niz dodatnih pitanja na koja se nikad ne hi
moglo odgovoriti zbog njihove ezoterijskeprirode i tako bi ona j edi-
no postala zbunjujua." Od poetka je reeno, i vie puta potvriva-
no da (1.) nijedan teozof - ak ni uenik koji je prihvaen - a da i
ne govorimo o laikim prouavaocima - ne bi mogao oekivati da
mu se tajno uenje objasni iscrpno i potpuno, pre nego to se nepo-
vratno zavetovao Bratstvu i primio bar jednu inicijaciju: nikakve
figure ni brojevi se ne mogu saoptiti javnosti, j er oblici i brojevi su
kljuevi ezoterijskog sistema. (2.) Daj e ono stoje otkriveno samo
ezoterijsko nalije onog stoje sadrano u gotovo svim ';gzoterijskim
svetim spisima religija sveta - pre svega u Bramanamu, u Upania-
dama Veda i Puranama. To je bio mali deo onoga to je daleko pot-
punije objavljeno u ovoj knj i zi ; pa ak i to je veoma nepotpuno i
fragmentarno.
Kad je ova knjiga zapoeta, autorka, sigurna da su pomenute spe-
kulacije o Marsu i Merkuru pogrene, obratila se Uitelju pismom
traei objanjenje i autoritativnu verziju. Oba su dola kad je tre-
balo i ovde se sada delovi iz njih doslovno prenose.
(. . .) Sasvim je tano daje Mars u ovom trenutku u stanju pomra-
enja, a Merkur tek poinje da izlazi iz njega. Moe se dodati da
je Venera u svom poslednjem Krugu. (. . .) Ako ni Merkur ni Ve-
nera nemaju satelita, to je zbog (. . .) (vidi fusnotu, napred, gde su
dati ti razlozi), a takode i zato to Mars ima dva satelita na koja ne-
ma pravo. (. . .) Fobos, pretpostavljeni UNUTRANJI satelit, uopte
215
nije satelit. Kao stoje odavno primetio Laplas, a sada i Faj {vidi
COMPTE RENDUS, Tom XC, Str. 569), Fobos ima suvie kratko pe-
riodino vreme i zato "mora postojati neka greka u rodonaelnoj
ideji te teorije ", kao to Faj ispravno primeuje. (. . .) Opet, oba
(Mars i Merkur) su sedmostruki lanci, onoliko nezavisni od Ze-
mljinih zvezdanih vladara koliko si ti nezavisna od "principa " To-
me Palia - koji su moda bili njegovih estoro brae, sa ili bez
nonih kapica. (. . .) "Zadovoljenje radoznalosti je kraj znanja za
neke ljude", rekao je Bejkon, koji je tom izrekom bio isto toliko u
pravu kao to su onipre njega, kojima je ta izreka bila poznata, bi-
li u pravu to su razdvajali MUDROST od Znanja, i ograniavali
ono to treba da se saopSti u odreenom trenutku. (. . .) Zapamti:
" Znanje obitava
U glavama ipunjenim idejama drugih ljudi.
Mudrost u umovima koji obraaju panju na
svoje sopstvene. . . . "
Nikad to ne moe dovoljno duboko utuviti u glave onih kojima
prenosi neka od ezoterijskih uenja. (. . .)
Opet, post oj i j o odl omaka i z drugog pi sma koj e j e napisao i st i
autoritet. Ov og put a j e ono odgovor na neke pri medbe koj e su izne-
te Ui t el j u. One su zasnovane na ekstremno naunom, al i isto t ako
j a l o v o m razmi l j anj u o t ome da l i j e poel j no pokuat i da se p o mi r i
ezoterij ska teori j a sa spekul acij ama savremene nauke, a napisao ih
j e j edan ml a di t eozof kao upozorenj e pr ot i v "Taj ne Dokt r i ne " , u ve-
zi iste teme. On j e i zj avi o da, ako takve Zeml j e-pr at i oci postoje,
" o n i moraj u b i t i samo neto manje mat er i j al ni od naeg gl obusa. "
Ka k o onda da se oni ne mog u vi det i ? Odgovor j e bi o: -
Kad bi se psihika i duhovna uenja bolje razumela,
bilo bi gotovo nemogue ak i zamisliti takvu jednu nesaglasnost.
Sve dok ne prestanemo da se toliko trudimo da pomirimo nepo-
mirljivo - to e rei, metafizike i duhovne nauke sa fizikom ili
Prirodnom filozofijom, pri emu je "prirodna " za njih (ljude od na-
uke) sinonim za onu materiju koja podlee percepciji njihovih teles-
nih ula, nemogue je ostvariti nikakav napredak. Naa Kugla
je, kako se od poetka uilo, na dnu silaznog luka, gde se materija
nae percepcije pojavljuje u svom najgrubljem obliku. (. . .) Oda-
tle je jedino logino da Kugle, koje natkriljuju nau Zemlju, mora-
216
ju biti na drugim i viim planovima. Ukratko, kao Kugle, one su u
UZAJAMNOM JEDINSTVU, ali nisu OD ISTE SUPSTANCE KAO NAA ZEM-
LJA / Stoga pripadaju sasvim drugom stanju svesti. Naa planeta
je (kao i sve one koje vidimo) prilagoena posebnom stanju ljud-
skog aparata, onom stanju koje nas osposobljava da vidimo golim
okom zvezdana tela koja imaju istu sutinu kao i na zemaljski plan
supstance, ba kao to i njihovi stanovnici, Jupiterijanci, Marsov-
ci i drugi mogu da opaze na mali svet: jer nai planovi svesti,
koji se razlikuju po stepenu, ali su isti po vrsti, stoje na istom sloju
diferencirane materije. (. . .) Ono to sam napisao bilo je "Manja
Pralaja se odnosi samo na na mali NI Z KUGLI " (Mi smo zvali lan-
ce "nizovima" u tim danima povrne pometnje) (...) "Takvom jed-
nom nizu pripada naa Zemlja". Trebalo bi da to jasno pokazuje
da su i druge planete takode bile "nizovi" /// LANCI. (. . .) Da bi
on (tojest, onaj koje izneo zamerku) opazio ak i nejasnu siluetu
jedne od takvih "planeta " na viim planovima, mora najpre da od-
baci ak i tanke oblake astralne materije koji stoje izmeu njega
i sledeeg plana. (. . .)
Postaje oi gl edno zato ne bi s mo mo g l i da opazi mo, ak i uz po-
mo naj bol j i h zemal j ski h teleskopa, ono st oj e i zvan naeg sveta ma-
terije. Samo oni koj e nazi vamo adeptima, i koj i znaju kako da usmere
svoj u ment al nu v i z i j u i da prenesu svoj u svest - kako f i zi ku, tako
i ps i hi ku - na druge pl anove bi a, sposobni su da sa aut or i t et om
govore o t a k v i m predmet i ma. I oni nam j asno kau: -
Vodite ivot kakav je neophodan za sticanje takvog znanja i mo-
i i Mudrost e vam doi prirodnim putem. Kad god budete u
stanju da usaglasite svoju svest sa bilo kojom od sedam ica "Uni-
verzalne Svesti", onih ica koje su razapete na rezonatoru Kosmo-
sa, koje vibriraju od jedne Venosti do druge, kad budete potpuno
prouili "muziku Sfera ", tek tada ete biti sasvim slobodni da po-
delite svoje znanje sa onima sa kojima je to bezbedno da se uini.
U meuvremenu, budite pametni. Ne iznosite velike Istine koje su
naslede buduih Rasa naoj dananjoj generaciji. Ne pokuavajte
da razotkrijete tajne bia i ne-bia onima koji nisu u stanju da
vide skriveno znaenje Apolonovog HEPTAKORDA - lire sjajnog boga
sa sedam ica, u ijoj svakoj ici boravi Duh, Dua i Astralno Telo
Kosmosa, i od koje je u ruke savremene nauke dopala jedino kolj-
ka. (. . .) Budite pametni, kaemo, pametni i mudri, i, iznad svega,
217
vodite rauna o tome u ta veruju oni od vas koji ue, da, obmanju-
jui sebe, ne obmanu druge (.. .)jer takva je sudbina svake istine sa
kojom ovekjo nije upoznat. (. . .) Bolje da planetarni lanci i os-
tale nad- i pod-kosmike misterije ostanu zemlja nedodija za one
koji ne mogu ni da vide, ni da veruju da drugi mogu da vide. (. . .)
Za aljenje j e to se mal o nas dral o ovog mudr og saveta i to j e
mnogo nepr ocenj i vi h bisera, mnogo dragul j a mudr os t i , baeno ne-
pr i j at el j u nesposobnom da razume nj egovu vrednost , a k o j i se sad
okrenuo i rastre nas.
"Zamislimo ", pie isti Uitelj dvojici svojih "uenika laika", ka-
ko je on zvao autora Ezoterijskog budizma i drugog gospodina,
koj i j e neko vreme uio zajedno sa nj i m - "zamislimo DA JE NAA
Z EMLJ A JEDNA I Z GRUPE OD SEDAM PLANETA I L I SVETOVA KOJ I NOSE
ovEKA. (. . .) {SvMPM planeta su svete planete antike, i sve su se-
dmostruke.) Sada ivotni impuls stie do A, bolje reeno do onog
emu je sueno da postane A, i stoje u ovom trenutku samo kos-
mika praina ("laja centar") (. . .) i td.
U t i m r ani m pi s mi ma, u koj i ma su mor al i da se i zmi l j aj u ter-
mi n i i kuj u rei , "Pr s t enovi " su veoma esto postaj al i " Kr u g o v i " , a
" Kr u g o v i " i vot ni ci kl us i i obrnut o. Korespondent u k o j i j e " Kr u g "
nazvao "Prst enom Sveta", Ui t el j pie: "Ver uj em da e to v odi t i da-
l j oj zbr ci . Sl oi l i smo se da Kr u g o m zovemo prel azak Monade od
Kugl e A do kugl e G i l i Z ( . . .) ' Prsten Sveta' je tano ( . . .) Save-
tujte i zr i i t o g. ( . . .) da se usaglasi sa nomenkl at ur om pre nego to
bude iao dalje. . ."
Upr kos t om usaglaavanju, zahval j uj ui toj pomet nj i , mnoge gre-
ke su se pr ovukl e u t i m naj r ani j i m uenj i ma. Rase su ak povre-
meno meane sa " Kr u g o v i ma " i "Pr s t enovi ma" i vodi l e su s l i ni m
grekama u knj i z i Covek. Od poetka j e Ui t el j napisao: -
Poto nije dozvoljeno da ti kaem elu istinu i l i da otkrijemo ko-
l i k i je broj izolovanih delia (. . .) nisam u stanju da ti udovolj im.
To j e bi o odgovor na pi tanj e: " Ak o ne grei mo, onda j e ukupno
637 postoj anj a pre peri oda oveka" i t d. , i t d. Na sva pi tanj a koj a su
se t i cal a cifara, odgovor j e bi o: "Pokuajte da resite pr obl em 777 i n-
218
kamacija. (. . .) Iako sam obavezan da zadrim informaciju za sebe
(. . .) ipak, ako biste sami resili taj problem, bio bih duan da vam
kaem."
Al i , oni ga nikad nisu resili i rezultati su bi l i - neprestane kom-
plikacije i greke.
ak je i uenje o Sedmostrukom sastavu nebeskih tela i makro-
kosmosa ~ od koga potie sedmostruka podela mikrokosmosa, i l i
oveka, dosad bilo medu onim najskrivenijim. U starim vremenima
ono se obino otkrivalo samo pri I nicijaciji, i to zajedno sa najsve-
t i j i m ciframa ciklusa. Sad, kao stoje reeno u jednom od teozofskih
asopisa^*, o otkrivanju itavog sistema Kosmogonije nije se razmi-
ljalo, ak ni na trenutak, u vreme kad su komadi i informacij a
tedljivo davani kao odgovori na pisma koje je pisao autor Ezote-
rijskog budizma i u kojima je postavljao mnotvo pitanja. Medu nj i-
ma su bila pitanja o takvim problemima na koja nijedan UITELJ,
ma kako daje veliki i nezavisan, ne bi imao pravo da odgovori i ti-
me razglasi svetu najdrevnije i najstarije od svih misterija drevnih
uilita-hramova. Zato je samo mali broj doktrina otkriveno u iro-
ki m crtama, dok su detalji stalno preutkivani, a svi pokuaji da se
izvue vie informacija o njima od poetka su sistematski izbega-
vani. To je savreno prirodno. Od etiri Vidje - od sedam grana Znanja
pomenutog u Puranama - naime, "Jadna-Vidje" (obavljanje religi-
oznih rituala da bi se dobili odreeni rezultati); "Maha-Vidje", veliko
(Magino) znanje, sada degenerisano u oboavanje Tantrika, "Guhja-
- Vidje", nauka o Manirama i pravom ri t mu koj i m se one izgovaraju,
o mistinim prizivima itd. - samo poslednje od njih, "Atma-Vidja", i l i
^vdiYdi Duhovna i Boanska mudrost, moe da baci apsolutnu i kona-
nu svetlost na uenja pomenuta t r i . Bez pomoi Atma-Vidje, ostala
t r i ostaju ^.amopovrne nauke, geometrijske veliine koje imaju du-
i nu i irinu, al i ne i vi si nu. One su kao dua, udovi i um usnulog
oveka: sposobne za mehaniko kretanje, za haotine snove, pa ak
i za hodanje u snu, za proizvoenje v i dl j i v i h posledica, al i pod-
staknute instinktivnim, a ne intelektualnim uzrocima, a najmanje od
svega potpuno svesnim duhovnim impulsima. Dosta se moe rei i ob-
jasniti pomou prve t ri nauke. Al i , ukoliko klju za njihova uenja ne
prui Atma-Vidja, ona e zauvek ostati nalik na tragmente iscepanog
26
Lucifer, maj 1888.
219
pr i r uni ka, nal i k na obrise v e l i k i h istina, koj e su magl ovi t o opazi l i
oni naj duhovni j i , al i s u i h do neprepoznavanja i zvi t oper i l i oni k o j i
su ht el i da svaku senku pr i kucaj u za zi d.
Pot om, opet, druga vel i ka kompl i kaci j a stvorena j e u umov i ma
prouaval aca nepot puni m i zl aganj em dokt ri ne o evol uci j i Monada.
Da bi se pot puno shvatila, oba ova procesa, kao i raanje kug l i , mo-
raj u se dal eko vie i spi t at i u nj i hovom met af i zi kom aspektu, nego
u onom k o j i bi se mogao nazvat i st at i st i ki m, i k o j i ukl j uuj e fi gure
i broj eve za koj e je retko doputeno da se i roko kori ste. Na nesreu,
i ma oni h k oj i su s kl oni da se t i m dokt r i nama bave j edi no metaf i -
z i ki . ak i naj bol j i od pisaca sa Zapada, k oj i pie o naoj dokt r i ni ,
i zj avl j uj e u s vom del u kad govor i o evol uci j i Monada:
( . . . ) u istu metafiziku te vrste se sada ne uputamo.
(Ezoterijski budizam, str. 46)
I u t akvom sluaju, kao to pri meuj e Ui t el j u pi s mu koj e mu j e
uput i o:
emu to propovedanje naih doktrina, svo to guranje uzbrdo i
plivanje in adversumflumenl* Zato bi Zapad ( . . .) uio od Istoka
(. . .) ono to nikad ne moe ispuniti zahteve njegovih posebnih
ukusa estetike?
I on skree panj u s vom korespondentu na:
( . . . ) ogromne tekoe na koje mi (adepti) nailazimo u svakom po-
kuaju da objasnimo nau metafiziku zapadnjakom umu.
I zaista j e tako, j er izvan metafi zi ke ni kakva okul t na fi l ozofi j a, n i -
kakav ezoterizam nije mogu. To j e kao da pokuavamo da objasni-
mo tenj e i pr i vr enos t i , l j ubav i mr nj u, naj pr i vat ni j a i naj sveti j a
zbivanj a u dui i umu i vog oveka anat omski m opi si ma gr udi i mo-
zga nj egovog mr t vog tela.
I spi t aj mo sada dva naela koj a su u pr et hodnom tekstu pome-
nuta, a na koj a j edva daj e i ukazano u Ezoterijskom budizmu, i dopu-
ni mo i h k ol i k o j e u naoj mo i .
* (Lat.) - nasuprot struji, (nap. prev.)
220
DODAT NE I NJE NI C E I OBJANJENJA
U POGLE D U KU G L I I MO N AD A
Meseev Lanac i Zemljin Lanac * Zemlja, Meseevo Dete *
Klasifikacija Monada * Definisane Monade * Lunarne Mo-
nade - Pitriji * Trostruka evolucija u Prirodi
Na dve t vr dnj e i znet e u Ezoterijskom budizmu mo r a se obr a t i -
t i panj a i ci t i r a t i a ut or ovo mi l j enj e. Na st rani 47 (pet o i zdanj e)
kae se:
(. . .) duhovne monade (. . .) koje ne upotpune svoje mineralno
postojanje na K ugl i A, upotpunjuju ga na K ugl i B i tako dalje. One
prolaze nekoliko puta kroz ceo ciklus kao minerali, a potom opet
nekoliko puta ciklus kao bilj ke, i nekol iko puta kao ivotinje. Za-
sad se namemo uzdravamo da saoptimo brojeve (. . .)
To j e mudar pri st up ve l i koj t aj ni sadranoj u fi gurama i br oj evi -
ma. Ta uzdranost j e danas de l i mi no uki nut a, a l i bi moda b i l o
bol j e da su st varni br oj evi , k o j i se t i u K r ugova i evol uci oni h krue-
nj a, b i l i u t o m t r enut ku i l i pot puno ot kr i ve ni , i l i i sto t ako pot puno
preut ani . G. Sinet j e dobro razumeo t u t ekou k a d j e (na str. 140)
rekao da:
Iz razloga koje neposveenom svetu nije lako da nasluti, pose-
dnici okultnog znanja posebno odbijaju da objavljuju injenice ko-
je se odnose na Kosmogoniju iako je neiniciranom teko da razume
zato bi one trebalo da budu preutane.
O i gl edno j e da su t akvi razl ozi postoj aH. Svej edno, upravo od te
uzdranost i pot i e naj vei deo naj konfuzni j i h i dej a podj ednako ka-
ko od strane neki h i stonj aki h, tako i zapadnj akih ueni ka. Tekoe
221
na putu prihvatanja ta dva posebna naela o kojima govorimo izgle-
dale su velike, ba zbog odsustva bilo kakvog podatka na koj i bi se
moglo osloniti. Al i , tako je to bilo. Jer, cifre koje pripadaju okultnim
proraunima ne mogu se objaviti - kao to su Ui tel j i mnogo puta
rekl i - izvan kruga zakletih uenika, pa ak ni oni ne mogu da pre-
kre pravila.
Da bismo stvari ui ni l i jasnijim, ne dotiui matematike aspek-
te doktrine, moemo proiriti izneto uenje i razjasniti neka nejasna
mesta. Poto su evolucija Kugl i i Monada blisko povezane, od ta dva
uenja nainiemo jedno. to se tie Monada, od itaoca se trai da
ima na umu da istonjaka filozofija odbacuje, kao nefilozofsku i ne-
moguu u ekonomiji Prirode, zapadnjaku teoloku dogmu o stva-
ranju nove due za svako dete koje se rodi. Mora postojati ogranien
broj Monada koje evoluiraju i postaju sve savrenije i savrenije putem
asimilacije mnogih linosti u nizu, u svakoj novoj Manvantari. To je
apsolutno neophodno iz perspektive doktrine o Reinkarnaciji, Karmi
i postepenom povratku ljudske Monade njenom izvoru - apsolut-
nom Boanstvu. Zato, iako su jata manje i l i vie naprednih Monada
gotovo neizbrojiva, ona su ipak konana, poput svega drugog u ovom
Univerzumu diferencijacije i konanosti.
Kao to je pokazano u dvostrukom dijagramu ljudskih "pri nci -
pa" i uspinjuih Kugl i lanaca sveta, postoji vena prepletenost uz-
roka i posledica, i savrena analogija koja se protee kroz i spaja
sve pravce evolucije. Jedan rada drugi - kako kugle tako i linosti.
Al i , krenimo od poetka.
Upravo smo dali opti pregled procesa pomou koj i h su formira-
ni planetarni lanci u sledu. Da bismo spreili budue pogrene kon-
cepcije, ovde se mogu saoptiti jo neki detalji koj i e takoe osvetliti
istoriju oveanstva u naem lancu, potomstvu Meseevog lanca.
U Dijagramu 2, na narednoj strani. Slika 1 predstavlja "Lunami
lanac" sedam planeta na izmaku njegovog sedmog i l i poslednjeg Kru-
ga, dok Slika 2 predstavlja "Zeml j i n lanac" koj i e bi t i , ali jo nije u
postojanju. Sedam Kugl i svakog lanca obeleene su u svom ci kl i -
kom poretku slovima od A do G, a Kugle Zemljinog lanca u da-
ljem tekstu su obeleene krstom - -\- - simbolom Zemlje.
Sad, mora se imati na umu da su Monade koje prolaze kroz ci-
klus du bilo kog sedmostrukog lanca podcijene na sedam klasa i l i
2 2 2
ZEMLJ I N LANAC
LUNAR NI LANAC
SLI KA 1
A + ;
D+
(Naa Zemlja) (Na Mesec)
Dijagram 2
hi j erarhi j a u skl adu sa s voj i m ni v oom evol uci j e, sveu i zasluga-
ma. Sl edi mo, dakl e, poredak nj i hovog poj avl j i vanj a na pl anet i A, u
pr v om Kr ug u. Vr emena-pr ost or i i zmeu poj avl j i vanj a t i h hi j erarhi -
j a na bi l o koj oj Ku g l i su t ako podeena da kad se klasa 7, poslednja,
poj avi na Ku g l i A, Kl asa 1, prva, upravo j e prela na Ku g l u B, i tako
dalje, kor ak po korak, du i t avog lanca.
Opet, u Sedmom Kr u g u l unamog lanca, kad Kl asa 7, poslednja,
napusti Ku g l u A, ta Kugl a, umesto da padne u san, kao to j e i ni l a
u pr et hodni m Kr ug ov i ma , poi nj e da umi r e ( da ul azi u pl anetarnu
pr a l a j u) " i , umi r ui , ona postupno, kao to j e ve reeno, prenosi
svoje " pr i nci pe " i l i i vot ne elemente i energij u i t d, j edno za dr ugi m,
na nov i "laj a-centar", k o j i zapoinj e f ormi ranj e Kug l e A Z eml j i nog
l anca. Sl i an proces s e odvi j a na svakoj Ku g l i " l una r nog l anca" .
27
Okultizam deli periode Odmora (Pralaje) na nekoliko vrsta: postoji indivi-
dualna Pralaja svake Kugle, kad oveanstvo i ivot prelaze na iduu, sedam
manjih Pralaja u svakom Krugu, planetarna Pralaja, kad se sedam Krugova za-
vre, Solarna Pralaja, kad je itav sistem na izmaku i, konano, Sveopta Ma-
ha Pralaja - i l i Brama Pralaja - na kraju "doba Brame". To su tri glavne pralaje
i l i "perioda unitenja". Ima mnogo drugih manjih, ali njima se sada ne bavimo.
2 2 3
jednoj za drugom, od koj ih svaka formira novu Kugl u "zemljinog
lanca". Na Mesec je bio etvrta Kugla u nizu, a istovremeno je bio
na istom nivou percepcije kao i naa Zemlja. Al i , Kugla A nije pot-
puno "mrtva" dok prve Monade prve klase ne predu sa kugle G i l i
Z, poslednje u "lunamom lancu", u Nirvanu koja ih eka izmeu dva
lanca; slino je i za sve druge Kugle, od koj i h svaka rada odgovara-
j uu kuglu "zemljinog lanca".
Dalje, kad je Kugla A novog lanca spremna, prva klasa i l i Hije-
rarhija Monada sa lunamog lanca inkamira se na njoj u najniem
carstvu, i tako redom. Posledica toga je da samo prva klasa Monada
dostie ljudsko stanje razvoja tokom prvog Kruga, budui da druga
klasa na svakoj planeti, poto stie kasnije, nema vremena da dosti-
gne to stanje. Otuda Monade Klase 2 dostiu poetno ljudsko stanje
tek u Drugom Krugu, i tako dalje sve do sredine etvrtog Kruga. Al i ,
u toj taki - i u tom etvrtom Krugu u kome e ljudsko stanje bi t i
potpuno razvijeno - "Vrata" ljudskog carstva se zatvaraju i od tada
je broj "lj udskih" Monada, to jest, Monada na ljudskom stepenu raz-
voja, potpun. Jer, Monade koje nisu dosegle ljudski nivo do te take,
zahvaljujui evoluciji samog oveanstva toliko e zaostati da e do-
stii ljudsko stanje tek na kraju sedmog i poslednjeg Kruga. One, zato,
nee bi t i ljudi u ovom lancu, ve e stvoriti oveanstvo idue Man-
vantare i bi t i nagraene time to e postati " Lj udi " u lancu koj i je u
celini vii, dobivi tako karmiku nadoknadu. Ima samo jedan jedini
izuzetak u tora pogledu, za koj i postoje veoma j aki razlozi, o kome
emo govoriti kasnije. Meutim, on objanjava razliku u rasama.
Tako postaje oigledno kako je savrena analogija izmeu Pri-
rodnih procesa u Kosmosu i u ljudskoj j edi nki . Ona i vi svoj ivotni
ciklus i umire. Njeni "vi i pri nci pi ", koj i u razvoju planetarnog lan-
ca odgovaraju krueoj Monadi, prelaze u Devahan, koj i odgovara
"Ni r vani " i stanjima poinka koja postoje izmeu dva lanca. ove-
kovi ni i "pri nci pi " bivaju razgraeni tokom vremena i Priroda ih
opet koristi za stvaranje novih ljudskih principa, a isti procesi se od-
vijaju u razgradnji i formiranju Svetova. Analogija je zato najsigur-
ni j i vodi za shvatanje okultnih uenja.
To je jedna od "sedam misterija Meseca" i ona je sada obznanje-
na. Japanski jamabuzi, mistici sekte Lao-Cea i monasi askete u Kj o-
tu zovu sedam "misterija" Dzenodu - "sedam dragulja". Jedino su
2 2 4
I
japanski i kineski budisti i inicijati (ako je to uopte mogue), jo uz-
draniji od Indusa u objavljivanju svog "Znanja".
Al i , italac ne sme izgubiti iz vida Monade i mora bi t i prosvet-
Ijen u pogledu njihove prirode, kol i ko je to doputeno, a da se ne
zae u najvie misterije, u pogledu koj i h pisac ni na koj i nain ne za-
milja da zna poslednju i l i konanu re.
Jato Monada se grubo moe podeliti na t r i velike klase: -
1. Najrazvijenije Monade ( lunami Bogovi i l i "Duhovi ", koj i se u
I ndij i zovu Pitriji) imaju funkciju da u prvom Krugu prou kroz itav
trostruki ciklus mineralnog, biljnog i ivotinjskog carstva u svojim
najeterinijim, providnim i rudimentarnim oblicima, da bi se ode-
nul i prirodom novoformiranog lanca i asimilovali j e. Oni su ti koj i
prvi doseu ljudski oblik (ako moe bi t i bilo kakvog oblika u obla-
sti koja je gotovo subjektivna) na Kugl i A u prvom Krugu. Zato su
oni ti koji vode i predstavljaju ljudski element u drugom i treem Kru-
gu, i konano razvijaju svoje senke na poetku etvrtog Kruga, za
drugu klasu, i l i one koj i dolaze iza njih.
2. One Monade koje e prve dostii ljudski nivo tokom t r i i po
Kruga, i postati ljudi.^*
2 8
Ovde smo prisiljeni da koristimo izraz "Lj udi ", re koja zavodi na pogre-
an put; to je jasan dokaz koliko su evropski jezici malo pogodni da izraze te
suptilne razlike.
Logino je da ti "Lj udi " nisu podseali na dananjeg oveka, ni po obliku ni
po prirodi. Zato ih onda, moe se postaviti pitanje, uopte zovemo "Ljudima"?
Zato to ni u jednom zapadnjakom jeziku nema termina koji i priblino pre-
nosi tu ideju. Re "Lj udi ", u najmanju ruku, ukazuje da su ta bia bila " MANUI " ,
mislei entiteti, koliko god da su se po obliku i intelektu razlikovali od nas. Al i ,
u stvarnosti, u pogledu duhovnosti i intelektualnosti, oni su bi l i pre "bogovi"
nego "Lj udi ".
Na istu jeziku tekou nailazimo kad opisujemo "stadijume" kroz koje pro-
lazi Monada. Metafiziki govorei, naravno daje apsurdno priati o "razvoju"
neke Monade, i l i rei da ona postaje "ovek". Al i , svaki pokuaj da se ouva
metafizika preciznost pri upotrebi jezika kakav je engleski, zahtevao bi jo
najmanje t ri toma ove knjige i doneo sa sobom toliko verbalnih ponavljanja
da bi to bilo krajnje zamorno. Logino je da MONADA ne moe ni da napreduje
ni da se razvije, pa ak na nju ne mogu da utiu ni promene stanja kroz koja
prolazi. Ona nije od ovog sveta ili plana i moe se porediti jedino sa neuniti-
vom zvezdom boanske svetlosti i vatre, baenom na na zemaljski plan kao
225
3. Oklevala, Monade koje su zaostale i koje, zbog karmikih pre-
preka, uopte nee dostii ljudsko stanje tokom ovog ciklusa i l i Kru-
ga, osim jednog izuzetka o kome e se govoriti na drugom mestu,
kao stoje obeano.
Dalje, evoluciju spoljanjeg oblika i l i tela oko astrala izazivaju ze-
maljske sile, ba kao i u sluaju niih carstava, ali, evolucija unutra-
njeg i l i pravog OVEKA j e isto duhovna. Ona sada nije vie prolazak
impersonalne Monade kroz brojna i raznovrsna stanja materije - ob-
darena u najboljem sluaju instinktom i sveu na sasvim drugom planu
- kao u sluaju spoljanje evolucije, ve putovanje "due-hodoasni-
ka" kroz razna stanja ne samo materije ve i Samosvesti i samoopaa-
nja, ih od apercepcije &o percepcije ( vidi "Bogovi, Monade i Atomi").
MONADA izranja iz svog stanja duhovne i intelektualne nesve-
snosti i , preskaui prva dva plana - suvie bliska APSOLUTU da
bi dopustila bi l o kakav odnos sa bi l o i m na niem planu - direkt-
no dosee nivo Mentala. Al i , u itavom univerzumu nema plana sa
i ri m granicama i l i sa i ri m opsegom delovanja u svoj i m gotovo
beskrajnim gradacijama perceptivnih i aperceptivnih osobina ne-
go stoje to ovaj, koj i za uzvrat ima odgovarajui ni i plan za svaki
"obl i k", od "mineralne" monade do trenutka kad ona putem evolu-
cije procveta u boansku monadu. Al i , sve vreme ona je jedna te ista
Monada, koja se razlikuje samo po svojim inkarnacijama, tokom
svog venog ciklusa del i mi ni h i l i potpunih pomraenja duha, i l i
deliminih i l i potpunih pomraenja materije - dva suprotna pola -
dok se penje u oblasti mentalne duhovnosti, i l i silazi u dubine ma-
terijalnosti.
Da se vratimo Ezoterijskom budizmu. Tamo je reeno, u pogle-
du ogromnog perioda koj i protie izmeu mineralne epohe Kugle A
i ljudske epohe^':
pojas za spaavanje za linosti u kojima obitava. Linost treba da prione za nju
i da, uzevi udela u njenoj boanskoj prirodi, stekne besmrtnost. Ostavljena
sama sebi, Monada nee prionuti ni za koga, ali e, kao "pojas", biti odvuena
u drugu inkarnaciju nezaustavljivim tokom evolucije.
Termin "Ljudska epoha" upotrebljen je ovde zato stoje nuno da se to e-
tvrto carstvo, koje sledi nakon ivotinjskog, nekako nazove. Ali, zapravo "o-
vek" na Kugli A tokom prvog Kruga nije ovek, ve samo njegov prototip i l i
bezdimenzionalna slika iz astralnih predela.
226
Potpun razvoj mineralne epohe na K ugl i A otvara put bi l j nom
razvoju i i m on pone, mineralni ivotni impuls pretae se na K u-
gl u B. Potom, kad se bi l j ni razvoj na K ugl i A dovri i pone razvoj
ivotinja, bi l j ni ivotni impuls pretae se na Kugl u B, a mineralni
impuls prelazi na Kugl u C. Potom, konano, dolazi ljudski i votni
impuls na K ugl i A.
(Ezoterijski budizam, str. 49)
I t ako t o i de t o k o m prva t r i K r uga, nakon ega se uspori i , k o-
nano, zaustavi na pragu nae K ugl e , u e t vr t om K r ug u j er, tada se
ul azi u l j uds ki peri od, sedmi (kad nastaje pr avi f i zi k i ovek). To j e
oi gl edno, j er, kako j e reeno:
(. . .) postoje procesi evolucije koj i prethode mineralnom carstvu
i otuda talas evolucije, zapravo, nekoliko talasa evolucije, pretho-
de mineralnom talasu u njegovom napretku preko sfera.
(Ibid)
A sad mor amo da ci t i r amo dr ugi l anak, Mineralna Monada, iz
Pet godina teozofije, str. 273 i dalj e.
Postoji sedam carstava. Prva grupa obuhvata t r i stupnja elemen-
tala, i l i nastajuih centara sila - od prvog stupnja diferencijacije
(iz) M ul aprakri ti ( i l i bolje reeno, Pradane, prvobitne homogene
materije) do njenog treeg stupnja - to jest, od potpune nesvesno-
sti do polupercepcije; druga i l i via grupa obuhvata carstva od bi -
ljaka do oveka zato mi neral na carstva formi raj u centralnu i l i
prel omnu taku u ni voi ma "M onadi ke Sutine", koj a se smatra
energijom koja evoluira. Tr i nivoa (pod- fizika) na elementalnoj
strani, mineralno carstvo, t r i nivoa na objektivnoj fizikoj ^ strani
- to su (prvi h i l i uvodnih) sedam karika lanca evolucije.
K aemo " uvo dni h" , zato to su oni pr i pr e mni , pa i ako, u st vari ,
pri padaj u pri rodnoj evol uci j i , preci zni j e se mogu opi sati kao pod- pri -
rodna evol uci j a. U s voj i m stupnj evi ma taj proces zastaje na Treem,
na pr agu et vr t og stupnj a, kad na ni vo u pr i r odne evol uci j e postaj e
"Fi zi ki " Gvde znai: "diferenciran radi kosmikih ciljeva i delatnosti"; sve-
jedno, iako je ta "fizika strana" objektivna za apercepciju bia sa drugih pla-
nova ipak je sasvim subjektivna za nas, na naem planu.
2 2 7
TAJ NA DO K T R I NA K O S M O GENEZA
I
prvi stupanj koj i zaista vodi oveku, formirajui tako sa t r i elemen-
talna carstva deset, broj Sefirot. U toj taki poinje:
Silazak duha u materiju koji je ekvivalentan usponu u fizikoj
evoluciji, a ponovni uspon iz najdubljih dubina materijalnosti (mi-
nerala) prema njegovom predanjem stanju, ekvivalentan je odgo-
varajuem rasplinjavanju konkretnog organizma - do Nirvane,
take na kojoj diferencirana materija nestaje.
(Pet godina teozofije, str. 276.)
Zato postaje oigledno zato se ono to se u Ezoterijskom budizmu
dosledno naziva "Talasom Evolucije", mineralni, bi l j ni , ivotinjski i
ljudski "impuls" zaustavlja na vratima nae Kugle, u njenom etvr-
tom ciklusu i l i Krugu. U toj taki e se Kosmika M onada (Budi) spo-
j i t i sa At mi ki m Zrakom i postati njegov nosilac, to jest, ona (Budi) e
se probuditi za apercepciju (Atmana) i tako nainiti prvi korak na no-
voj sedmostrukoj lestvici evolucije, koja e je konano odvesti dese-
tom ogranku (brojei navie od najnieg) drveta Sefirot, Kruni .
Sve u Univerzumu se odvija po analogiji. "Kako je gore, tako je
dol e": Covek je mikrokosmos Uni verzuma. Ono to se odvij a na
duhovnom ni vou ponavlja se na kosmi kom. Zgunjavanje sledi
pravce apstrakcije; ono to odgovara najviem mora bi t i najnie, ma-
terijalno odgovara duhovnom. Zato, postoje t r i elementalna carstva
koja odgovaraju Sefirotalnoj Kruni (gornjoj trijadi), carstva koja pret-
hode M i neral i ma (vi di dijagram na str. 277 u Pet godina teozofije)
i koja, da upotrebimo j ezi k kabalista, u kosmikoj diferencij acij i
odgovaraju svetovima Obl i ka i M aterije od Nad- Duhovnog do Ar-
hetipskog.
Sad, staje "M onada"? I u kakvom je ona odnosu prema Atomu?
Sledei odgovor je zasnovan na objanjenjima iznetim kao odgovor
na ta pitanja u navedenom lanku Mineralna Monada, koj i je napi-
sala autorka ovog dela.
"Ni kakvom", odgovara se na drugo pitanje, "prema atomu i l i mo-
lekulu kakav postoji u savremenim naunim konceptima. Ona se ne
moe porediti ni sa mikroskopskim organizmom, nekad svrstavanim
medu poligastrine infiizorije, koj i se danas smatra bi l j kom i svr-
stan je u alge, a nije ni M onas peripatetiara. Fi zi ki i l i konstitucio-
nalno, mineralna monada se, naravno, razlikuje od ljudske monade.
2 2 8
Komentari Stanca VI
koja nije ni fizika ni t i se njen sastav moe prikazati hemijskim sim-
bolima i elementima." Ukratko, poto je duhovna Monada Jedno,
Univerzalno, Bezgranino i Nedeljivo, a njeni zraci ipak formiraju
ono to mi , u naem neznanju, zovemo "I ndi vi dual ni m Monadama"
ljudi, tako je i Mineralna Monada - budui da je suprotna taka ci -
klusa takode Jedno, i iz nje proizlaze bezbrojni fiziki atomi, na
koje je nauka poela da gleda kao na individualizovane.
Kako bi se drugaije moâo objasniti i matematiki izraziti evo-
lucioni i spiralni napredak etiri Carstva? "Monada" je kombina-
cija poslednja dva "principa" u oveku, estog i sedmog i, precizno
govorei, termin "ljudska monada" odnosi se samo na dualnu duu
( Atma-Budi), a ne na njen najvii, duhovni, oivljujui Princip, sa-
mu At mu. Al i , poto duhovna dua, ako bi se odvojila od Atme, ne
bi mogla da postoji, ne bi imala bie, zato je nazvana. . . Sad, Mo-
nadika, bolje reeno Kosmika Sutina (ako se moe upotrebiti ta-
kav izraz), u mineralima, biljkama i ivotinjama, iako je ista kroz niz
ciklusa, od najniih elementala sve do Carstva Deva, ipak se razli-
kuje po stepenu razvijenosti. Bil a bi prilina zabluda zamiljati ne-
ku Monadu kao odvojeni Entitet koj i polako kri svoj put kroz nia
Carstva, i, nakon bezbrojnog niza preobraaja, procveta u ljudsko bi -
e; ukratko, daje Monada jednog Humbolta potekla od Monade je-
dnog atoma amfibola. Umesto da kaemo "Mineralna Monada", u
smislu fizike nauke, koja odvaja svaki atom, korektniji izraz bi , na-
ravno, bio "Monada ispoljena u carstvu Prakriti, koje se zove Mine-
ralno Carstvo." Atom, kako je predstavljen u uobiajenim naunim
hipotezama, nije estica neega, koj u oivljava psihiko neto i ko-
j oj je sueno da nakon dugih eona procveta u oveka. Al i , on jeste
konkretno ispoljavanje univerzalne energije, koja sama jo nije po-
stala individualizovana, dosledno ispoljavanje jednog Univerzalnog
Monasa. Okean (materije) se ne deli na svoje potencijalne i sastav-
ne kapi dok talas ivotnog impulsa ne dostigne evoluciono stanje
ljudskog roenja. Sklonost ka odvajanju u individualne Monade je po-
stupna, a u viim ivotinjama dolazi gotovo odmah. Peripatetiari*
* Peripatetiari i l i peripatetici [(gr.) TispiTiaTeTiKOi;] - sledbenici Aristote-
love filozofske kole. Ime su dobili po grkoj rei peripatoi (TtepiTraTOi) =
hodnik, zbog Aristotelove navike da svoje uenje izlae etajui se hodnicima
Liceja u At i ni . (nap. ured.)
229
su re Monas primenjivali na ceo Kosmos, u panteistikom smislu,
a okultisti, koj i su to prihvatili iz praktinih razloga, razlikuju
uspinjue stadijume evolucije neeg konkretnog od evolucije neeg
apstraktnog, koristei pritom termine kao to su, na primer, "Mi ne-
ralna, Biljna, ivotinjska (i tako dalje) Monada". Ti termini napro-
sto znae da plimski talas duhovne evolucije prolazi kroz taj l uk svo-
ga kruga. "Monadika sutina" poinje da se neprimetno diferencira
ka individualnoj svesti u Bil j nom Carstvu. Poto Monada nije sloe-
na, kao to ju je ispravno definisao Lajbnic, nju sainjava duhovna
sutina (koja oivljava Monade na raznim stepenima njihove diferen-
cijacije), a ne skup atoma, koj i je samo nosilac i supstanca kroz koj u
vibriraju ni i i vii stepeni inteligencije.
Lajbnic je zamislio Monade kao elementarne i neunitive j edi ni -
ce koje imaju mo davanja i primanja u odnosu na druge jedinice,
pa stoga imaju i mo koja determinie sve duhovne i fizike pojave.
On je taj koj i je izmislio termin apercepcija, to zajedno sa nervnim
(ne opaanjem, ve pre) osetom, izraava stanje monadike svesti u
svim Carstvima do Coveka.
Zato je, moda, gledajui strogo metafiziki, Atma-Budi pogre-
no nazivati MONADOM, postoje iz materijalistike perspektive gle-
dano on dvojan i, prema tome, sloen. Al i , poto j e Materija Duh, i,
obrnuto, poto su Univerzum i Boanstvo koje ga informie neza-
mi sl i vi kao odvojeni jedno od drugog, isto je i u sluaju Atma-Bu-
dija. Budui daje Budi nosilac Atme, on stoji u istom odnosu prema
At mi kao Adam Kadmon, kabalistiki Logos, prema Ain-Softi, i l i Mu-
laprakriti prema Parabramu.
Jo nekoliko reci o Mesecu.
Sta su to, moglo bi se pitati, "Luname Monade" koje su maloas
pomenute? Opis sedam klasa Pitrija sledie kasnije, ali sada se mo-
gu dati neka opta objanjenja. Svima mora bi t i jasno da su Monade
one to su se, zavrivi svoj ivotni ciklus u lunamom lancu, koj i je
na niem stepenu od zemaljskog lanca, inkamirale u zemaljskom.
Al i , ima jo nekih detalja koj i se mogu dodati, iako su oni suvie
bl i zu zabranjene zone da bi bi l i iscrpno obraeni. Poslednja re mi -
sterije otkriva se samo adeptima, ali se moe rei da je na satelit
samo grubo telo njegovih nevidljivih principa. Kako vidimo, ima 7
Zemalja, pa tako ima i 7 Meseca, od koj ih je vi dl j i v samo poslednji;
2 30
isto vai i za Sunce, ije vidlj ivo telo se zove Maja, odraz, kao to
je to i ovekovo telo. "Pravo Sunce i pravi Mesec nevidljivi su, ba
kao i pravi ovek", kae jedna okultna izreka.
A moe se en passant "^ primetiti da ti drevni narodi, koj i su prvi
izneli ideju o "sedam Meseca", nisu bi l i tako budalasti. Jer, iako se
ta koncepcija danas uzima jedino kao astronomska mera vremena, u
veoma materijalizovanom obliku, ipak se u osnovi te ljuture jo
uvek mogu prepoznati tragovi jedne duboko filozofske ideje.
U stvarnosti, Mesec je satelit Zemlje samo u jednom pogledu, u
tom to se fiziki okree oko Zemlje. Al i , u svakom drugom pogle-
du je Zemlja satelit Meseca, a ne obrnuto. Ta tvrdnja, iako moda
izgleda zapanjujue, nije liena potvrda same nauke. Nj u potvruju
plime, cikline promene u mnogim oblicima bolesti to se poklapa-
ju sa lunamim fazama; one se mogu pratiti i u rastu biljaka, a veoma
su izrazite u fenomenima ljudske trudnoe i zaea. Sve drevne re-
ligije, posebno jevrejska, priznavale su vanost Meseca i njegovog
uticaja na Zemlju; taj uticaj su, isto tako, zapazili mnogi posmatrai
psihikih i fizikih pojava. Al i , bar kol i ko nauka zna, uticaj Zemlje
na Mesec ogranienje na fiziku privlanost, koja ga navodi da se
okree oko svoje orbite. I ako bi neki posmatra insistirao daje sa-
ma ta injenica dovoljan dokaz daje Mesec zaista Zemlj in satelit na
drugim nivoima delovanja, moglo bi se odgovoriti: da l i j e majka, ko-
ja obilazi oko kolevke svog deteta, pazei na njega, podreena svom
detetu i l i zavisna od njega; iako je u izvesnom smislu satelit, ipak
je ona svakako starija i razvijenija nego dete na koje pazi.
Mesec je, dakle, taj koj i igra najveu i najvaniju ulogu, kako u
formiranju same Zemlje, tako i u njenom kasnijem naseljavanju ljud-
skim biima. "Luname Monade" i l i Pi tri j i , preci oveka, postale su
u stvarnosti sam ovek. Oni su "Monade" koje ulaze u ciklus evolu-
cije na kugli A, i koje, proavi du lanca planeta, evoluiraju u ljud-
skom obliku, onako kako je upravo objanjeno. Na poetku ljudskog
stadijuma etvrtog Kruga na ovoj Kugl i , iz svojih "maj munol ikih"
oblika, koje su razvili u Treem Krugu, oni poput izdanaka putaju
svoje astralne dvojnike. A taj suptilni, tananiji oblik, slui kao mo-
del na osnovu koga Priroda gradi fizikog oveka. Te "Monade" i l i
(Franc.) - u prolazu, (nap. prev.)
231
"boanske iskre" su, dakle, "Lunami " preci, sami Pi tri j i . Jer ti " Lu-
nami Duhovi " moraju da postanu " Lj udi " da bi njihove "Monade"
mogle da dostignu vii nivo aktivnosti i samosvesti, to jest, nivo Ma-
nasa-Putra, koj i "nesvesnim" ljuturama, to su ih stvorili i informi-
sali Pitrij i, daju " um" u poslednjem periodu Tree Korenske Rase.
Na isti nain e "Monade" i l i ega ljudi sedmog Kruga nae Zem-
lje, nakon to se naih sedam Kugl i A, B, C, D i ostale odvoje od
svoje ivotne energije, informisati i time prizvati u ivot druge laja-
-centre kojima je predodreeno da ive i deluju na jo viem nivou
bia. Tako e, na isti nain, zemaljski "Preci" stvoriti one koj i e bi -
ti nj ihovi nadreeni.
Sad postaje jasno da u Prirodi postoji trostruka evoluciona shema,
za formiranje tri periodina Upadhija, bolje reeno, t ri odvojene she-
me evolucije, koje su u naem sistemu meusobno neraskidivo po-
vezane i prepletene u svakoj t aki . To su monadika ( duhovna),
intelektualna i fizika evolucija. Nj i h t r i su, u oblasti Kosmike I l u-
zije, konani aspekti i l i odrazi ATME, sedme, STVARNOSTI.
1. Monadika se, kako i ime ukazuje, odnosi na rast i razvoj Mo-
nade na jo vie faze aktivnosti u spoju sa -
2. Intelektualnom, koju predstavljaju Manasa Dani (Solame Deve,
i l i Agnivata Pitrij i), a koj i oveku "daju inteligenciju i svest"^' i -
3. Fi zi kom, koj u predstavljaju Chaje lunarnih Pitrija, oko ko-
j i h je priroda ovrsla ovo postojee fiziko telo. To telo slui kao
nosilac "rasta" (da upotrebimo taj ne ba ispravni termin) i preo-
braaja pomou Manasa i - zahvaljujui nagomilavanju iskus-
tava - preobraaja konanog u BESKONANO, prolaznog u Veno i
Apsolutno.
Svakim od ova t r i sistema vladaju i vode ih razni nizovi anija
i l i "Logosa", i svaki ima svoje sopstvene zakone. Svaki od njih je
prikazan u sklopu oveka, koj i je Mikrokosmos velikog Makrokos-
mosa; jedinstvo ta t r i velika toka u njemu je to to ga i ni sloenim
biem kakvo je danas.
"Priroda", i l i fizika Mo evolucije, nikad ne bi mogla razviti i n-
teligenciju - ona jedino moe da stvara "nesvesne oblike", kao to
e se videti u naoj "ANTROPOGENEZI ". "Luname Monade" ne mogu
^' Vidi ZAKLJUAK U Delu I I ove Knjige.
232
da napreduju, j er nisu jo dovoljno u dodiru sa oblicima koje je stvo-
rila "Priroda" da bi dopustili da oni sakupljaju iskustva njenim sred-
stvima. Manasa-ani su ti koj i premouju jaz i oni predstavljaju
mo evolucije Inteligencije i Uma, kariku izmeu "Duha" i "Ma-
terije" - u ovom Krugu.
Takode se mora imati na umu da su Monade, koje ulaze u ciklus
evolucije na Kug l i A, na veoma r azl i i t i m stupnjevima razvoja.
Otuda ovo pitanje postaje donekle komplikovano. . . Hajde da re-
zimiramo.
Najrazvijenije Monade (luname) dostiu stanje ljudskog zamet-
ka u prvom Krugu; one postaju zemaljska, iako veoma vazduasta,
ljudska bia pred kraj Treeg Kruga, ostajui na njoj ( kugli) tokom
perioda "pomraenja" kao seme za budue oveanstvo u etvrtom
Krugu, te tako postaju pi oni ri oveanstva na poetku ovog, etvr-
tog Kruga. Ostale dostiu ljudski nivo tek u kasnijim Krugovima, to
jest, u drugom, treem, i l i u prvoj pol ovi ni etvrtog Kruga. I na kra-
j u, najzaostalije od svih, to jest, one koje jo uvek imaju ivotinjski
oblik nakon sredinje prekretnice etvrtog Kruga - nee uopte po-
stati ljudi tokom ove Manvantare. One e stii do praga ljudskog sta-
nja tek na kraju Sedmog Kruga, da bi ih nakonpralaje, kad doe red,
pozvali u novi lanac stariji pi oni ri , preci oveanstva, i l i Semeno
oveanstvo (Sita), to znai ljudi koj i e bi t i u vodeem poloaju
na kraju ti h Krugova.
Prouavaocima jedva da je i potrebno dalje objanjenje o ulozi
koj u igra etvrta Kugla i etvrti Krug u shemi evolucije.
Iz prethodnih dijagrama, koj i se mogu primeniti, mutatis mutan-
dis* na Krugove, Kugle i l i Rase, videe se da etvrti lan niza za-
uzima jedinstveni poloaj. Za razliku od drugih. etvrti nema "sestru"
Kugl u na istom nivou na kome je on sam i na taj nain stvara oslo-
nac "ravnotee" koj u predstavlja itav lanac. Ona predstavlja sferu
finalnih evolucionih prilagoavanja, svet karmikih merila, Palatu
Pravde, gde je uspostavljena ravnotea koja odreuje dalji pravac
Monade u njenim preostalim inkarnacijama u tom ciklusu. I zato,
nakon to je ta sredinja prekretnica prola u Velikom Ciklusu - to
jest, nakon sredinje take etvrte Rase u etvrtom Krugu na naoj
(Lat.) - Poto se izmeni to se mora izmeniti. (nap. prev.)
233
Ku g l i - ni j edna Monada vie ne moe da ude u l j udsko carstvo. U
ov om ci kl us u vrata su zatvorena i ravnotea uspostavljena. Jer, kad
ne bi bi l o tako - kad bi se nove due stvarale za svako od bezbroj ni h
mi l i j a r di l j uds ki h bi a koj a su umr l a i kad ne bi bi l o rei nkarnaci j e -
zaista bi bi l o teko s t vor i t i prostor za bestelesne " Duhov e " , a ni kad
s e ne bi mog l o obj as ni t i ni por ekl o ni i zvor patnj e. Nepoznavanj e
okul t ni h naela i nametanje l ani h koncepci j a pod mas kom r el i gi -
oznog obrazovanja stvori l o j e mat eri j al i zam i ateizam kao obl i k pro-
testa pr ot i v ut vrenog boanskog poret ka stvari .
J edi ni izuzetak od ovog pr avi l a su "zaostale rase", ije su Mona-
de ve na l j uds kom ni vou, zahval j uj ui i nj eni ci da su te " i v ot i nj e "
nastale kasnije od l j udi , pa ak i da napola predstavljaju nj ihove po-
t omke, budui da s u posl ednj i pot omc i ov i h b i l i ov e kol i ki i dr ugi
maj muni . Te "s l i ke l j u d i " su zaista i zvi toperene kopi j e ranog ove-
anstva. A l i , na to emo u cel i ni obr at i t i panj u u narednoj knj i z i .
Kao to Koment ar kae, u sl obodnom prevodu: -
1. Svaki oblik na Zemlji i svako zrnce (atom) u prostoru, u svo-
jim naporima samooblikovanja tei ka tome da prati model koji mu
je zadat u "NEBESKOM OVEKU". (. . .) Njegova (atomova) involu-
cija i evolucija, njegov spoljanji i unutranji rast i razvoj, imaju
jedan te isti cilj - oveka; oveka kao najvii fiziki i krajnji oblik
na ovoj Zemlji; MONADU U njenoj apsolutnoj celovitosti i probu-
enom stanju kao vrhunac boanskih inkarnacija na Zemlji.
2. Dani (Pitriji) su oni koji su razvili svoje BHUTE (dvojnike) iz
sebe samih, ija je RUPA (oblik) postala nosilac monada (sedmog
i estog principa) koji je upotpunio njihov ciklus transmigracije u
tri prethodne Kalpe (Kruga). Potom su oni (astralni dvojnici) po-
stali ljudi prve Ljudske Rase tog Kruga. Ali, oni nisu bili potpuni
i bili su nesvesni.
To e bi t i objanjeno u naredni m knj i gama. U meuvremenu, o-
vek - i l i bol j e reeno, nj egova Monada - postojao j e na Z e ml j i od
samog poetka ovog Kr uga. A l i , sve do nae Pete Rase, spoljanji
obl i ci , k oj i pokr i vaj u te boanske astralne dvoj ni ke, menj al i su se i
ut vr i val i sa svakom po-rasom; i stovremeno se menj ao obl i k i f i -
zi ka struktura i vot i nj skog carstva, post oj e ono moral o da bude pr i -
lagoeno nepreki dno pr ome nl j i v i m us l ovi ma i vot a na ovoj pl anet i
t okom geol oki h perioda nj enog f ormat i vnog ciklusa. 1 tako e se oni
2 34
menj ati sa svakom Kor ens kom Rasom i svakom glavnom pod-rasom,
sve do poslednje pod-rase od Sedam rasa u ov om Kr ug u.
3. Unutranji, danas sakriveni ovek, bio je tada (u poecima)
spoljanji ovek. Potomak Banija (Pitrija) on je bio "sin na sliku
i priliku svog oca ". Poput lotosa, iji spoljanji oblik postepeno
dobiju izgled modela koji je unutar njega samog, ovekov oblik je
u poetku evoluirao od iznutra ka spolja. Nakon ciklusa u kome je
ovek poeo da produuje svoju vrstu na nain na koji to ini dana-
nje ivotinjsko carstvo, proces je postao obrnut. Ljudski fetus da-
nas, u svojim preobraajima, sledi sve oblike koje je jiziki oblik
oveka uzimao za vreme trajanja tri Kalpe (Kruga), tokom ekspe-
rimentalnih napora da se nesavrena, i zato nesvesna materija, u
svojim slepim lutanjima uoblii oko monade. Danas, fiziki embrion
je biljka, gmizavac, ivotinja, pre nego to konano postane o-
vek, koji za uzvrat unutar sebe razvija svog eterinog dvojnika. U
poetku se taj dvojnik (astralni ovek), postoje bio nesvestan, up-
litao u mree materije.
A l i , taj " ovek" pri pada et vr t om Kr ug u. Ka o to j e pokazano,
MONADA j e t okom t r i prethodna kruga prola kr oz sve prelazne obl i ke
svi h carstava pri rode, put uj ui kr oz nj i h i bi vaj ui zatoena u nj i ma.
A l i , ta monada, koj a postaje ljudska, nije Covek. U ov om kr ugu - sa
i zuzet kom naj vi i h sisara posle oveka, antropoi da koj i ma j e sue-
no da i z umr u u ovoj naoj rasi, nj i hove monade e bi t i osloboene
i pr ei e u astralne lj udske obl i ke ( i l i najvie elementale) este^^ i
Sedme Rase, a pot om u najnie lj udske obl i ke u pet om Kr u g u - mo-
nade koj i ma j e sueno da postanu lj udske na nj i hov om narednom
stupnj u nee dalje oi vl j avat i ni j edan element ova dva carstva, ve
e t o i ni t i samo n i i El ement al i nj i hov i h odgovaraj ui h domena.^^
Priroda se nikad ne ponavlja, zato ovekolika bia naih dana nisu posto-
jala pre sredine miocena, a tada su, kao i svi ukrteni sojevi, poela da pokazu-
ju sklonost, sve izraeniju kako je vreme odmicalo, da se vrate tipu svog prvog
roditelja, crnog i utog divovskog Lemuro-Atlantidanina. Traiti "izgubljenu
kariku" je beskorisno. Naunicima na kraju este Korenske-rase, milionima i mi-
lionima godina od danas, nae dananje rase, bolje reeno, nai fosili, izgleda-
e kao mali beznaajni majmuni - izumrle vrste roda ljudi.
Ti "Elementali" postae ljudske Monade, za uzvrat, tek u narednoj veli-
koj planetarnoj Manvantari.
2 35
Poslednja ljudska Monada inkamirala se pre poetka Pete Ko-
renske-Rase^''. Ciklus metempsihoze za ljudsku Monadu je zavren,
jer mi smo u etvrtom Krugu i Petoj Korenskoj Rasi. italac e mo-
rati da ima na umu - u najmanju ruku, onaj italac koj i je upoznat
sa Ezoterijskim budizmom - da Stance koje e slediti u ovoj Knj i zi i
Takvi ovekoliki oblici ine izuzetak, jer njih Priroda nije nameravala da
stvori, ve oni predstavljaju neposredni proizvod i tvorevinu "nesvesnog" o-
veka. Indijci svim majmunima pripisuju boansko poreklo, jer su ljudi Tree Ra-
se bi l i bogovi sa drugog nivoa, koji su postali "nesvesni" smrtnici. Ova tema
je ve naeta pre dvanaest godina u Razotkrivenoj Izidi, onoliko otvoreno ko-
liko je bilo mogue. Na stranama 278-279, italac se upuuje:
(. . .) na bramine, ako el i da zna zato oni tako gledaju na majmune. Jer tada e on
( italac) moda uti - ako neki brami n proceni daj e dostojan da mu to objanjava -
da I ndusi vide u maj munima ono to je Manu eleo da vide: preobraaj vrsta najnepo-
srednije povezan sa ljudskom porodicom, ukrteni ogranak nakalemljen na njeno sop-
stveno stablo, pre njegovog konanog usavravanja. On bi , dalje, mogao da sazna da
je u oima obrazovanog "pagana" duhovni i l i unutranji ovek j edna stvar, a njegova
zemaljska fi zi ka posuda druga; i da fizika priroda, obi mni splet f i zi ki h meuod-
nosa i sila, koj a neprekidno stremi svom sopstvenom savrenstvu, mora da obezbedi
dostupan materij al; ona, u svom napretku,oblikuje i preoblikuje kruniui svoje delo
ovekom, koga j edi no preporuuje, kao pogodni tabemakl da u njemu uva boanski
Duh.
Stavie, na istoj stranici u fusnoti pomenut je jedan nemaki nauni rad. Ka-
e se da je jedan naunik iz Hanovera nedavno objavio knjigu pod naslovom
Opromeni vrsta putem prirodne selekcije, u kojoj pokazuje, sa velikom dovit-
Ijivou, da se Darvin potpuno prevario kad je ustanovio da ovek vodi poreklo
od majmuna. Naprotiv, taj naunik smatra da se majmun razvio od oveka. On
pokazuje daje, u poetku, oveanstvo etiki i fiziki bilo tip i prototip naih
sadanjih Rasa, naeg ljudskog dostojanstva, po svojoj lepoti oblika, pravilno-
sti crta, razvoju lobanje, plemenitosti oseanja, herojskim impulsima i velian-
stvenou idejnih koncepcija. To je isto bramanska, budistika i kabalistika
filozofija. Ta knjiga je bogato ilustrovana dijagramima, tabelama i tako dalje.
Ona tvrdi da se postepeno kvarenje i degradacija oveka, moralno i fiziki, mo-
e jasno pratiti kroz etnoloke preobraaje do naeg vremena. Poto se jedan
deo ljudi ve degenerisao u majmune i civilizovani ovek naeg vremena e
na kraju, pod uticajem neizbenog zakona nunosti, dobiti sline naslednike.
Ako bismo o budunosti mogli da sudimo po neposrednoj sadanjosti, svaka-
ko da izgleda mogue da e ovakvo jedno neduhovno i materijalistiko telo
pre zavriti kao majmun nego kao Serafim. Al i , iako je majmun nastao od o-
veka, takode je injenica da se ljudska Monada, kad jednom stigne do ljudskog
nivoa, nikad vie ne inkamira u obliku ivotinje.
236
Knj i zi II govore samo o evoluciji u etvrtom Krugu. On predstavlja
ciklus prekretnice, nakon koga materija, poto se spustila do najve-
e dubine, poinje da stremi navie i postaje oduhovljena sa svakom
novom rasom i svakim novim ciklusom. Zato prouavalac mora pazi-
ti da ne vi di protivrenosti tamo gde ih nema, poto se u Ezoterijskom
budizmu o Krugovi ma govori uopteno, dok se ovde podrazumeva
samo etvrti, na sadanji krug. Ranije se radilo na formiranju, sada
na preoblikovanju i evolucionom savrenstvu.
Na kraju, da bismo zakl j ui l i ovo poglavlje, koje se odnosi na
razne zablude koje se ne mogu zaobii, moramo da se pozovemo na
t vrdnj u iz Ezoterijskog budizma koj a je i zvri l a koban uticaj na
umove mnogih teozofa. Jedna nesrena reenica iz pomenute knjige
se neprekidno istie kako bi se dokazao materijalizam ove doktrine.
Na strani 48, petog izdanja, autor, govorei o napretku organizama
na naoj Kugl i , kae:
(. . .) ni mineralno carstvo nee moi da razvije biljno (. . .) kao
to ni Zemlja nije mogla da razvije oveka od majmuna, dok nije
dobila podsticaj.
Da li ta reenica bukvalno prenosi misao autora, i l i je to naprosto
(kao to mi verujemo da jeste) lapsus calami* ostaje otvoreno pitanje.
Sa istinskim iznenaenjem smo se uverili u injenicu da neki te-
ozofi tako slabo razumeju Ezoterijski budizam, da ih je on doveo do
uverenja da potpuno podrava Darvinovo uenje, a posebno teoriju
o nastanku oveka od maj munol i kog pretka. Kako pie j edan
lan Drutva; "Pretpostavljam da shvatate da t r i etvrtine teozofa,
pa ak i ljudi van naeg drutva, zamiljaju da, to se evolucije tie,
darvinizam i teozofija pruaju ruku jedno drugom." Kol i ko znamo,
nita slino nije zakljueno, ni t i za to u Ezoterijskom budizmu ima
nekog znaajnog osnova. Vie puta je ponavljano daj e evolucija o
kakvoj su poduavali Manu i Kapila osnova savremenih uenja, ali
ni okultizam ni teozofija nikad nisu podravali lude teorije dana-
njeg darvinizma - a ponajmanje onu o poreklu oveka od majmuna.
ovek treba samo da okrene 47. stranu Ezoterijskog budizma, peto
izdanje, pa da nade tvrdnju:
* (Lat.) - greka u pisanju, (nap. prev.)
237
TAJNA DOKTRI NA * KOSM OGENEZA
ovek pripada carstvu izrazito odvojenom od ivotinjskog carstva.
Sa tako jasnom i nedvosmislenom izjavom pred sobom veoma je
udno da bi l o koj i pal j i vi prouavalac bude t ol i ko zaveden, osim
ukol i ko ne eli da autora optui za grubu protivrenost.
Svaki Krug ponavlja na viem nivou evolucioni rad prethodnog
Kruga. Sa izuzetkom nekih viih ovekolikih bia, kao stoje reeno,
priticanje M onada, i l i unutranja evolucija, okonano je do naredne
M anvantare. Ni kad ne moe bi t i previe ponavljanja injenice da naj-
pre moraju bi t i uklonjene potpuno razvijene ljudske M onade kako bi
se nova skupina kandidata pojavila na ovoj Kugl i na poetku sledeeg
ciklusa. Zato tu postoji zastoj i eto zato se, tokom etvrtog Kruga,
ovek pojavljuje na Zeml j i ranije od bi l o koje ivotinjske tvorevine,
kao to e bi t i opisano.
Al i , i dalje se insistira daje autor Ezoterijskog budizma sve vre-
me propovedao darvinizam. Izvesni pasusi nesumnjivo daju osnov za
takav zakljuak. Pored toga, sami okultisti su spremni da priznaju
deliminu tanost darvinovskih hipoteza, u novi j i m detaljima, lokal-
ni m zakonima evolucije i nakon sredinje take etvrte Rase. O ono-
me to se odigralo, fizike nauke zaista ne znaju nita, j er su takve
teme potpuno van granica nj ihovih istraivanja. Al i , ono to okul ti -
sti nikad nisu priznali, ni t i e ikad priznati, jeste tvrdnja daje ovek
bio majmun u ovom ili bilo kom drugom Krugu i l i da bi to ikad mo-
gao bi t i , kol i ko god daje "majmunolik". Za to je jamio sam onaj au-
toritet od koga je autor Ezoterijskog budizma dobio informacije.
Ovo je za one koj i se suprotstavljaju okultistima koristei slede-
e reenice iz pomenutog dela:
Dovoljno je da pokaemo kako moemo isto tako razumno - a
i moramo, ako uopte elimo da razgovaramo o tim pitanjima -
zamisliti da je ivotni impuls koji rada mineralni oblik iste vrste
kao i impuls koji nastoji da uzdigne rasu majmuna u rasu rudimen-
tarnih ljudi.
Onima koj i istiu da ovaj pasus ukazuje na "i zr i i t i darvinizam",
okultist odgovara ukazujui na objanjenje Uitelj a ("Ui t el j a" g.
Sineta) koje bi proti vrei l o toj reenici daj e ona napisana u duhu
koj i j oj se pripisuje. Kopij a tog pisma poslana je autorki ovog dela,
2 38
zajedno sa drugi ma, pre dve godi ne ( 1886. ), sa dodat ni m napome-
nama na mar gi ni , da bi se ci t i r al o u "Tajnoj Doktrini". Ono poi nj e
razmatranj em tekoa to i h doi vl j ava zapadnj aki prouavalac
kad hoe da pomi r i i nj eni ce, koj e su prethodno iznete, sa evol uci -
j o m oveka od i vot i nj a, t o j est, od mi ner al nog, bi l j nog i i vot i nj -
skog carstva i savetuje prouavaocu da se dr i uenja o anal ogi j ama
i podudarnosti ma. Pot om se ono doti e mi steri j e Deva, pa ak i Bo-
gova, k o j i moraj u da pr ou kr oz stanja za koj a se, kako smo se slo-
i l i , nazi vaj u "ul azak u metal e, bi l j ke, i vot i nj e i konano lj udske
I nkar naci j e" i objanjava to ukazuj ui na neizbenost greaka ak i
k o d vene rase a n Kohana. O t ome pi smo kae:
Ipak, poto su te "greke" isuvie uznapredovale i oduhovile se
da bi ih an Kohani nasilno bacili u vrtlog nove primordijalne evo-
lucije kroz nia carstva (. . .)
Na k on toga je dat samo nagovetaj o mi s t er i j i sadranoj u alego-
r i j i 0 pa l i m Asurama, koj a e b i t i proi rena i objanjena u Kn j i z i I I .
Ka d i h u stanju l j udske evol uci j e stigne Kar ma, "morae da i s pi j u
do poslednje kapi g or ki pehar kazne". Pot om oni postaj u akt i vna si-
la i meaju se sa El ement al i ma, postaj ui tako uznapredoval i enti teti
isto i vot i nj s kog carstva, da bi se, mal o po mal o, r az v i l i u pot puni
t i p oveanstva.
Ti a n Kohani , kako v i di mo, ne prol aze kr oz t r i carstva kao ni -
i Pi t r i j i i ne i nkami r aj u se u oveku do Tree Korenske Rase. Ot u-
da, kao to kae uenje:
Covekje u Prvom Krugu i Prvoj Rasi na Kugli D, naoj Zemlji,
bio eterino bie (lunarni Dani, kao ovek), duhovno nadmoan,
ali ne-inteligentan i, shodno tome, po zakonu analogije, u Prvoj Ra-
si etvrtog Kruga. U svakoj od sledeih rasa i pod-rasa (. . .) on
sve vie i vie izrasta u zarobljeno ili inkarnirano bie, ali i dalje
prevashodno etarsko. (...) On je bespolan i, poput biljaka i ivoti-
nja, razvija monstruozna tela koja odgovaraju njegovom grubom
okruenju.
II Krug. On (Covek) je i dalje divovski i vazduast, ali raste
vre i kondenzovanije u telu, dobijajui svojstva vie fizikog o-
veka. Jo uvek manje inteligentan nego duhovan (l),jer evolucija
uma je sporija i tea od evolucije telesne grade. . .
239
III Krug. On sad ima savreno vrsto ili kompaktno telo, isprva u
obliku divovskog majmuna, ali je sada inteligentniji, tanije reeno,
vie lukav nego duhovan. Jer, na silaznom luku, on je sada dostigao
taku gde je prvobitna duhovnost pomraena nastajuom mental-
nou (2). U drugoj polovini Treeg Kruga njegov divovski rast se
smanjuje, a grada njegovog tela poboljava, te on postaje razumnije
bie, iako jo uvek vie majmun nego Deva (. . .) (sve ovo je gotovo
identino ponovljeno u treoj Korenskoj Rasi etvrtog Kruga).
IVKrug. Intelekt se u ogromnoj meri razvija u ovom Krugu. (Do-
tad) zaostale rase stiu na (dananji) ljudski govor na ovoj Kugli,
na kojoj se, poev od etvrte Rase, usavrava jezik i uveava znanje.
Na toj sredinjoj taki, na pola puta etvrtog Kruga (koje odgovara
etvrtoj Korenskoj rasi, Atlantianima), oveanstvo prelazi sredi-
nju taku manjeg manvantarikog ciklusa (...) svet vrvi odposledi-
ca intelektualne aktivnosti i duhovnog opadanja . . .
Ov o j e i z autenti nog pi sma; slede kasnij e pri medbe i dodatna
objanjenja koj a j e dala ista r uka u obl i ku fusnota.
(1) ( . . . ) Izvorno pismo sadralo je opte uenje - "pogled iz pti -
je perspektive" - i nita posebno. (. . .) Govori ti o "f i zi kom o-
veku", ograniavajui te iskaze na rane Krugove, znailo bi vraati
se na udesne i efemerne "kapute od koe". (. . .) Mi s l i se na prvu
"Prirodu", prvo "telo", prvi "um", na prvom nivou percepcije, na pr-
voj Kugl i u Prvom Krugu. Jer Karma i evolucija -
". . . usadivi se u nas, daju tako udne krajnosti!
Od razliitih Priroda^^ udesno smeani . . ."
( 2) Obnovi : on je sad dostigao taku (po analogij i, kao Trea
Korenska Rasa u etvrtom Krugu) gde je njegova ("aneoskog" o-
veka) prvobitna duhovnost pomraena i zasenjena nastajuom ljud-
skom mentalnou, i ima ispravnu verziju grubo skiciranu (. . .)
To su r eci Ui t el j a - tekst, r eci i reenice u zagradama i fusnote
koj e i h objanjavaju. Logi no j e da moraj u postoj ati ogromne r azl i -
ke i zmeu t er mi na kao to su "obj ekt i vnos t " i "subj ekt i vnost ", "ma-
t eri j al nost " i " duhov nos f , kad se i s t i t er mi ni pr i menj uj u na razl i i t e
35 ,
' Ovde se misli na Prirode sedam hijerarhija i l i klasa Pitrija i an Kohana
koje sainjavaju nau prirodu i tela.
2 40
pl anove bi a i opaanja. I to se mor a uzet i u r el at i vnom smi sl u. Za-
t o, ni j e previe udno da j edan autor, k o j i j e i pak pr i l i no neiskusan
u t i m teko r a z uml j i v i m stvarima, ma k ol i k o da gor i od elje da i h
naui osl oni vi se na sopstvena razmilj anj a, pogrei . A ni r azl i ka i z-
meu " Kr ug ov a " i "Rasa" ni j e bi l a dovol j no definisana u pi s mi ma
koj a j e dobi o, ni t i j e bi l o i eg od pot rebnog predznanj a u stvari ma
u koj i ma bi obi ni ueni k sa I st oka smesta uoi o r azl i ku. Stavie, da
ci t i r amo Ui t el j evo pi s mo ( 188-):
( . . . ) uenja su bila prenoena uz protivljenje. ( . . . ) Ona su, tako rei,
bila krijumarena roba ( . . . ) i kad bi h ostao licem u lice sa samo
j ednim korespondentom, drugi, g. , toliko bi izmeao sve karte,
da bi ostalo malo toga da se kae a da se ne prekri zakon.
Teozofi " koj i h bi ovo mogl o da se t i e", razumee na ta se mi s l i .
I s hod svega toga j e da u pi s mi ma ni kad ni j e reeno ni ta to po-
tvruj e uverenje daj e okul t na dokt r i na i kad pouaval a, i l i daj e bi l o
k o j i adept verovao, besmi sl enoj savremenoj t eor i j i o nastanka ove-
ka i maj muna od zaj edni kog pret ka - ovekol i kog bi a i nj eni ki
i vot i nj ske vrste, uk ol i k o to nij e met af or i ki . Do dana dananjeg u
svetu i ma vie " ma j munol i k i h l j u d i " nego to u umama i ma "ove-
k o l i k i h maj muna". Ma j mun j e sveta i vot i nj a u I ndi j i , j er j e njego-
vo porekl o dobro poznato i ni ci j at i ma, i ako j e sakriveno pod debel i m
vel om alegorije. Hanuman j e si n Pavane ( Vajua, "boga vetra"), koga
j e r odi l a Andana, mons t r um zvana Keari , i ako nj egova genealogij a
vari ra. i tal ac k oj i t o i ma na umu nai e u Kn j i z i I I , na r azni m me-
stima, cel okupno objanjenje t e dovi t l j i ve alegorij e. " L j u d i " Tree
Rase ( koj i su se r azdvoj i l i ) b i l i su " Bo g o v i " po svoj oj duhovnost i i
i st ot i , a kao l j udi nesvesni i isto tako si romani umom.
Ti " Lj u d i " Tree Rase - preci Atl antidana - b i l i su isto tako maj mu-
nol i ki , intelektualno nesvesni di vovi kao to su bi l a ona bia, koj a su,
t okom Treeg Kruga, predstavljala oveanstvo. Mor al no neodgovor-
ni , " l j u d i " te tree rase b i l i su t i koj i su promi skui t et ni m vezama sa i -
vot i nj ski m vrstama, ni i m od sebe, stvori l i onu nedostajuu kar i ku koj a
j e, vekovi ma kasnij e ( tek u terci j aru), postala dal eki predak pravog
maj muna, kakvog danas nal azi mo u f a mi l i j i ma j munol i ki h bia^*.
Ako izgleda da se ovo sukobljava sa drugim tvrdnjama koje pokazuju da
su ivotinje nastale kasnije od oveka, molimo itaoca da ima na umu kako se
241
i \A DOKTR I NA KOSMOGENEZA
âto ranija uenja, ma kako da su nezadovoljavajua, nejasna i
olimina, ne ue o evoluciji "oveka" od "majmuna". Ni t i to autor
Ezoterijskog budizma bilo gde u svojoj knjizi opirno tvrdi, ali, za-
hvaljujui svojoj sklonosti ka savremenoj nauci, on koristi jezik koj i
bi moda mogao opravdati takav zakljuak. ovek koj i je prethodio
etvrtoj, Atlantidanskoj rasi, koliko god daje fiziki mogao da izgleda
kao "dinovski majmun" - "falsifikat oveka koj i nema ivot ove-
ka" - ipak je bio mislei ovek, koj i je ve govorio. "Lemuro-Atlan-
tiani" su ve bi l i visokocivilizovana rasa i , ako prihvatimo predanje
koje predstavlja bolju istoriju od spekulativnog izmiljanja koje danas
nosi ime te nauke, on je bio vii od nas, sa svim naim naukama i de-
gradiranim civilizacijama dananjice; u najmanju ruku, takav je bio
Lemuro-Atlantidanin sa kraja Tree Rase.
A sada moemo da se vratimo Stancama.
"Stvaranje" u etvrtom Krugu * "Kletva", "Greh" i "Rat"
Borba za ivot i Roenje Svetova * Adepti i Sveta Ostrva
5. U ETVRTOM {Krugu, ili obrtanju ivota i postojanja oko "se-
dam manjih tokova ") (a), SI NOVI MA JE REENO DA STVORE SVOJE
SLIKE. J EDNA TREINA ODBIJA - DVE (treine) SLUAJU.
Puno znaenje ove sloke moe se potpuno razumeti tek nakon
itanja detaljnih dodatnih objanjenja u "Antropogenezi" i komen-
misli jedino na sisare sa posteljicom. U t i m danima postojale su ivotinje o
kojima zoologija i ne sanja, a naini reprodukcije nisu odgovarali predstava-
ma lioje savremena fiziologija ima o tom premetu. Uopte nije zgodno dodiri-
vati ta pitanja javno, ali u tome uopte nema protivrenosti i l i nemogunosti.
2 42
tarima na nju u Knj i zi I I . Izmeu ove i prethodne Sloke u istoj Stan-
ci , protiu dugi eoni i sada se javlja zraak novog svitanja i zore no-
vog eona. Drama koja se odigrala na naoj planeti sada je na poetku
svog etvrtog ina, ali e, radi jasnijeg razumevanja itave te drame,
italac morati da se vrati nazad pre nego to bude mogao da nastavi
dalje. Jer, ovaj stih pripada optoj Kosmogoniji iznetoj u arhajskim
tomovima, dok e Knjiga II dati detaljno objanjenje "Stvaranja",
bolje reeno formiranja prvih ljudskih bia, za kojima je sledilo dru-
go oveanstvo, a potom tree, koja se nazivaju "prva, druga i trea
Korenska Rasa". Kao stoje ova vrsta Zemlja u poetku bila lopta od
tene vatre, vatrene praine i njene protoplazmike senke, takav je
sluaj i sa ovekom.
{a) Ono to se podrazumeva pod terminom "et vrt i " je objanje-
no kao etvrti Krug samo na osnovu autoriteta Komentara. To pod-
jednako moe da znai etvrtu "Venost", "etvrti Kr ug", pa ak i
etvrti (na) Globus. Jer, kako e vie puta bi t i pokazano, on pred-
stavlja etvrtu Sferu na etvrtom i l i najniem planu materijalnog i -
vota. I tako proizlazi da smo mi u etvrtom Krugu, u sredinjoj taki,
na kojoj treba da doe do savrene ravnotee izmeu Duha i Materi-
je.''^ Komentar koj i objanjava taj stih kae: -
Sveti mladii (bogovi) odbili su da se umnoe i stvore vrste na
svoju sliku i priliku, prema svojoj vrsti. Oni nisu pogodni oblici
(rupe) za nas. Oni moraju da rastu. Oni odbijaju da uu u haje
(senke ili slike) svojih podreenih. Tako je sebino oseanje preo-
vladalo od poetka, ak i medu bogovima, i oni su potpali pod nad-
lenost Karmikih Lipika.
Zbog toga su morali da pate u svojim kasnijim roenjima. Kako
je kazna stigla te bogove, videe se u drugom tomu.
37
U t om peri odu se oveanstvo etvrte, atlantidanske rase, kao to emo
vi det i - t okom najvie take ci vi l i zaci j e i znanja, a takode i ljudske i ntel ektu-
alnosti - zbog zavrne kri ze fi zi ol oko-duhovnog prilagodavanj a rasa, podel i -
l o i krenul o dvema dij ametralno suprot ni m putevi ma: put em znanja i l i Vi dj e
DESNE i LEVE rukc.
"Tako su, u tim danima, bile posejane klice bele I crne magije. Semeje lealo skri-
veno neko vreme, da bi izniklo tek tokom ranog perioda Pete (nae rase). "
{Komentar)
243
6. KLETVA JE BAENA (a); ONI E SE RODI TI U ETVRTOJ (Rasi), PA-
TI TI I UZROKOVATI PATNJU (b); TO JE PRVI RAT ( C).
(a) Opte je predanje da se, pre fiziolokog "Pada", razmnoa-
vanje svake vrste, bilo ljudske i l i ivotinjske, odvijalo pomou VOLJE
Tvoraca i l i njihovog potomstva. To je bio Pad Duha u razmnoava-
nje, ne Pad smrtnog oveka. Ve je reeno da Duh, da bi postao Sa-
movestan, mora proi kroz sve cikluse bia, ija je taka kulminacije
na Zemlj i Covek. Duh po sebi je nesvesna negativna APSTRAKCIJA.
Njegova isto ta je uroena, nije steena zaslugom; otud, kao stoje
pokazano, da bi postao najvii Dan Kohan, svakom Egu je neopho-
dno da postigne punu samosvest kao ljudsko, to jest, svesno Bie,
koje je za nas sintetizovano u oveku. Jevrejska kabalistika raspra-
va, koja tvrdi da nijedan Duh ne moe pripadati boanskoj hijerar-
hi j i ukol i ko Ruah ( Duh) nije sjedinjen sa Nefe ( i vom Duom),
samo ponavlja istonjako ezoterijsko uenje. "Dani mora da bude
Atma-Budi; kad se jednom Budi-Manas otrgne od svoje besmrtne
Atme, i j i j e on ( Budi) nosilac, Atman prelazi u NE-BI E koje j e ap-
solutno Bie." To znai daje vraanje Duha nazad u idealnu apstrak-
ci j u Bi vstva, koj a nema nikakav odnos sa ni voom na kome na
Univerzum dovrava svoj ciklus, isto nirvaniko stanje.
(b) "Kletva je baena" ne znai, u ovom sluaju, da ju je bacilo
kakvo personalno Bie, bog i l i nadmoni Duh, ve, naprosto, daje
stvoren uzrok koj i bi mogao doneti loe posledice i da bi te posle-
dice, takvog karmikog uzroka, mogle voditi "Bi a" u pravcu koj i
je u suprotnosti sa zakonima Prirode; tako bi njen zakoniti progres
bio ometan loim inkarnacijama, iz kojih, pak, nastaje patnja.
(c) "Bi l o je mnogo ratova" - to se odnosi ne samo na nekoliko
borbi za prilagoavanje, duhovno, kosmiko i astronomsko, ve uglav-
nom na misteriju evolucije oveka ovakvog kakav je danas. Moi -
iste Sutine - "koj ima je reeno da stvaraju" - ta reenica se odno-
si na misteriju, koja je, kao stoje ve reeno, objanjena na drugom
mestu. To je ne samo jedna od najskrivenijih tajni Prirode - tajna
2 44
razmnoavanja, nad i j i m su reenjem embriolozi uzalud razbijali
glave - ve isto tako i boanska funkcija koja ima veze i sa tom dru-
gom, religijskom, bolje reeno dogmatskom, misterijom "Pada" An-
ela, kako je nazvana. Kad se objasni znaenje te alegorije, ono
pokazuje da su Satana i njegovo buntovno jato odbili da stvore fizi-
kog oveka, samo da bi postali direktni Spasitelji i Tvorci ''boanskog
oveka." To simboliko uenje je vie nego mistiko i religiozno,
ono je isto nauno, kao to e se videti kasnije. Jer, umesto da os-
tane puki slepi, funkcionalni medijum, pokrenut i voden nepojmlji-
vi m Z AKONOM, "buntovni" Aneo j e prisvojio i ojaao svoje pravo
na nezavisan sud i volj u, njegovo pravo na slobodno posredovanje
i odgovornost, poto ovek i aneo podjednako podleu karmikom
Zakonu.^^
71 bi rat na Nebu. Mi hai l o i njegovi aneli borie se protiv Zma-
j a; i Zmaj se borie, i njegovi aneli, 8 i ne prevladae; i ne bese
im vie mesta na nebu. 9 I Zmaj bi odbaen, ta stara zmija, zvana
avo i Satana, koja je obmanula itav svet.
(Jovanovo otkrivenje, XU, 7-9)
Kabal i s t i ka ver zi j a iste pr i e data j e u Nazarenskom kodeksu
{Codex Nazareus), r ukopi s i ma nazarena, pr avi h mi s t i k i h hri ana
Objanjavajui kabalistike poglede, autor Novih aspekata ivota kae o
palim Anelima:
Prema si mbol i ki m uenjima, Duh, koj i j e bi o naprosto funkcional ni posrednik
Boga, dobija vol j u u svom razvij enom i razvijajuem delovanju i, smatrajui, u t om
pogledu, svoju sosptvenu vol j u Boanskom eljom, doivljava neuspeh. Ot ud su
Carstvo i domi ni on Duhova i duhovno delovanje, koj i teku od Volje duha i predstav-
ljaju njen proizvod, izvan Carstva Dua i Boanskog delovanja i suprotstavljeni su mu.
Dotle je dobro, ali je pitanje staje autor hteo da kae sledeim:
Kad je stvoren ovek, on je bio ljudski po grai, sa ljudskim sklonostima, ljudskim
nadama i tenjom. Iz tog stanja je pao - u primitivno i divlje.
To je dijametralno suprotno naem istonjakom uenju, pa ak i kabalisti-
kom poimanju, kako ga mi razumemo, pa i samoj Bibliji. To izgleda kao da su
koiporealizam i supstancijalizam obojili pozitivistiku filozofiju, iako je pril i-
no teko da budemo sasvim sigurni staje autor hteo da kae ( vidi str. 235).
Meutim, PAD "iz prirodnog u natprirodno i ivotinjsko" - gde se pod natpriro-
dnim ovde podrazumeve isto duhovno ~ ono je to mi pod tim podrazumevamo.
245
Jovana Krstitelja i Kri st ovi h inicijata. Bahak-Civu, "Ocu Genija",
nareeno je da pravi stvorenja (da stvara). Al i , poto on "ne zna za
Ork", * on ne uspeve u tome i poziva u pomo Fetahila, jo istij i
duh, koj i prolazi jo gore. To je ponavljanje neuspeha "Otaca", go-
spodara svetlosti, koj i jedan za drugim doivljavaju neuspeh ( Knj i -
ga I I , Sloka 17).
Sada emo citirati nae ranije knjige: -
Potom koraci na putu stvaranja duha^' (takozvanog duha Zem-
lje, i l i Due, Psihe, koj i sveti Jakov zove "avolj om"), nieg dela
Anime Mundi i l i Astralne Svetlosti ( vi di zavretak ove Sloke). Kod
nazarena i gnostika taj Duh je bio enski. Otud duh Zemlje, opa-
zivi da je sjaj Fetahila,"*" najnovijeg oveka (poslednjeg), "pro-
menjen" i da je u tom sjaju postojalo "smanjenje i oteenje", budi
Karabtanosa,"^ koj i je bio mahnit i bez oseaja i suda, i kae mu:
- "Probudi se, vi di , sjaj najnovijeg oveka (Fetahila) nije uspeo (da
proizvede oveka), opadanje njegovog sjaja je vi dl j i vo. Di gni
se, doi sa tvoj om MAJ KOM ( Duh Sveta) i oslobodi se od ograni-
enja koja dre tebe i j o veih koja dre ceo svet". Nakon ega
sledi sjedinjenje mahnite i slepe materije, koj u vode insinuacije
duha (ne Boanskog daha ve Astralnog duha, koj i je u svojoj dvoj-
noj sutini ve uprljan materijom); i postoje ponuda MAJ KE prihva-
ena. Duh zainje "Sedam Figura" i sedam zvezda (planeta) koje
takode predstavljaju sedam smrtnih grehova, potomstvo astralne du-
e odvojene od svog boanskog izvora ( duha), i materije, sle-
pog demona poude. Videvi to, Fetahil prua svoju ruku prema
ambisu materije i kae: "Neka postoji Zemlja, ba kao to je po-
* Ork (Lat. - Orcus) - rimski bog podzemlja i smrti kojeg rano poinju da
identifikuju sa grkim Plutonom i Hadom; esto je smatran i demonom smrti.
U gnostikom uenju oznaava beskrajan ponor u koj i padaju grene due.
(nap. ured.)
39
Na osnovu Irmeja, Justina Muenika i samog Kodeksa, Dunlap pokazuje
da su nazareni gledali na "Duh" kao na ensku i Zlu Mo u njenoj povezanosti
sa naom Zemljom. (Dunlap, Sad, Sin Covekov, str 52)
Fetahil je isto to i jato Pitrija koji su "stvorih oveka" samo kao "ljutu-
ru". On je kod nazarena bio kralj svetlosti i tvorac, ali, u ovom sluaju, on je
nesreni Prometej, koji ne uspeva da zgrabi i vu Vatru neophodnu za formi-
ranje boanske Due, poto ne zna tajno, veno i neizrecivo ime kabalista.
41
Duh Materije i poude; "Kamarupa" minus Manas, Um.
246
stojalo prebivalite moi". Zaronivi svoju ruku u haos, konden-
zujui ga, on stvara nau planetu.''^
Potom Kodeks nastavlja da pria kako je Bahak-Civo bio odvojen
od Spiritusa, a Geniji i l i aneli od pobunjenika.''^ Potom Mano'*'' (naj-
vei) koji boravi sa najveim FERHOOM, poziva Kebar-Civa, (poznatog
takode i pod imenom Nebat-Iavar bar lufin Ifafin), Hleb i Vino, hrana
ivota,''^ poto je on trei ivot, i, saoseajui sa buntovnim i budala-
stim Genijima zbog njihove velike ambicije, kae: "Gospodaru Genija'**
(Eona), vi di ta Geniji, buntovni aneli ine, i o emu se dogovaraju.'*'
Oni kau: 'Pozovimo svet, i prizovimo 'moiû postojanje.' Geniji su
Principi, 'Sinovi Svetlosti', ali ti si 'Glasnik ivota'.'"^^
I da bi se suprotstavio uticaju sedam "loe rasporeenih" princi-
pa, potomstva Spiritusa, KEBAR-CI VO, moni Gospodar Sjaja, proiz-
vodi sedam drugih ivota (glavne vrl i ne) koje sijaju u nj i hovom
sopstvenom obliku i svetlosti "s visina" '*^ i tako ponovo uspostav-
ljaju ravnoteu izmeu dobra i zla, svetlosti i tame.
Ovde nalazimo ponavljanje ranih alegorijskih, dualnih sistema,
kao stoje zoroastrijanski, i otkrivamo zametak dogmatskih i duali-
stikih religija budunosti, zametak koj i je u crkvenom hrianstvu
izrastao u veoma raskono drvo. To je ve obris dvojice "Svevi-
nj i h" - Boga i Satane. Al i , u Stancama takva ideja ne postoji.
Najvei broj zapadnjakih, hrianskih kabalista - pre svega El i -
fas Levi - u elji da pomire okultne nauke sa crkven"m dogmama,
dali su sve od sebe da od "Astralne Svetlosti" naine jedino i iznad
svega Pleromu ranih hrianskih Otaca, obitavalite jata Palih Ane-
la, "Arhonata" i "Moi ". Ah, Astralna Svetlost, poto predstavlja samo
Vi di Frankov Codex Nazareus i Dunlapov Sod, Sin Covelcov.
Codex Nazareus, str. 233
Taj Mano Nazarena neodoljivo podsea na indijskog Manua, Nebeskog
Coveka Rig Vede.
"Ja &axa.pravo vino, a moj otac je domain." {Jovan, XV, 1)
Kod gnostika, Hrist je, kao i Mi hai l koji je u nekim aspektima identian
sa njim, bio "Gospodar Eona."
Codex Nazareus, I, 135
''ibid
Vidi Feresidovu (Pherecydes) Kosmogoniju.
2 47
ni i aspekt Apsol ut a, i pak j e dualna. Ona j e Anima Mundi i ni kada
j e ne bi trebal o smatrati nei m dr ugi m, os i m u kabal i st i ke svrhe.
Vi dovnj aci i "ekstrasensi" uvek treba da i maj u na u mu r azl i ku koj a
post oj i i zmeu njene "s vet l os t i " i njene " i v e Vat re". Ta i v a Vatra
j e Vi i aspekt, bez koga se od Ast ral ne Svetl osti mog u pr avi t i samo
materi j al na stvorenja i ona predstavlj a Sedmi Pr i nci p. U Razotkri-
venoj Izidi se u nj enom pot punom opi su ( Ast ral ne svetlosti) kae:
Astralna Svetlost i l i Anima Mundi je dualna i dvopolna. Nj en
( Idealni) muki deo je isto boanski i duhovan, on je Mudrost, on
je Duh i l i Purua, dok je enski deo (Spiritus kod Nazarena), u
izvesnom smislu zaprljan materijom, on zapravo jeste materija, i
zato je ve zao. On je i votni princip u svakom i vom stvorenju i
snabdeva astralnom duom, ihaAmmperispiritom* ljude, ivotinje,
ptice i sve i vo. i vot i nj e i maj u samo skri veni zametak najvie
besmrtne due u sebi. (. . .) Ona e se razviti tek nakon niza bez-
brojnih evolucija: doktrina te evolucije sadrana je u kabalistikom
aksiomu: "Kamen postaje bilj ka; bil j ka postaje zver, zver postaje
ovek, ovek postaje duh, a duh postaje boanstvo."
(Tom I, str. 301, napomena)
U vreme kad je napisana Izida, Sedam principa istonjakih inicij a-
ta nije bi l o objanjeno, ve j edi no t r i Kabalistika Lica poluegzoterine
kabale.^" A l i , oni sadre opis mi sti ke prirode prve grupe a n Kohana
u regimen ignis, r egi onu i " d o mi n i o n u ( i l i v l a da v i ni ) vat re", grupe
podcijene na t r i klase, koj e j e sintctizoval a prva, to i ni etiri i l i "Tc-
t rakt i s" ( v i di Komentare na Stancu V I I , Knj i ga I ) . Ak o pal j ivo prou-
avamo Koment ar e, nai emo i st u gradaci j u u r edovi ma anela,
odnosno, od pasivnog do aktivnog, budui da su naj nia od t i h bi a
tako bl i zu e\eraent\iAhamkare ( oblast i l i ni vo gde Ego i l i oseaj stanja
Ja-jesam poi nj e da bi va odreen), dok su naj via bl i z u nediferen-
cirane sutine. On i p r v i su Arupa, bcstelesni, a dr ugi Rupa, tel esni .
U d r ug om t o mu Izie ( str. 183 i dal j e) dat j e pot pun pr egl ed
f i l ozof s ki h sistema gnosti ka i pr vobi t ni h j evr ej s ki h hriana, naza-
rena i ebi oni t a. On i i zraavaj u pogl ede na J ehovu, pogl ede k o j i su
* Perispirit - po shvatanju spiritista, nekakva sredina izmeu due i tela.
(nap. prev.)
50
Oni se, meutim, nalaze u haldejskoj Knjizi brojeva.
2 48
vladali u to vreme - van kruga mojsijevskih Jevreja. Kod svih gnos-
tika, on (Jehova) se poistoveuje pre sa zl i m nego sa dobrim princi-
pom. Za njih, on je bio Ilda Baot, "sin Tame", ija je majka, Sofija
Ahamot, bi l a erka Sofije Boanske Mudrosti (enski Sveti Duh
ranih hriana) - Aka e, ' dok je Sofija Ahamot otelovljavala niu
Astralnu Svetlost i l i Etar, Ilda Baot,^ i l i Jehova, naprosto je jedan
od Elohima, sedam tvorakih Duhova, ij edna od niih Sefirot. On
iz sebe proizvodi sedam drugih Bogova, "Zvezdanih Duhova" ( i l i
lunaraih predaka^^), j er oni su jedno te isto.^'' Svi su oni na njegovu
sliku i priliku ( "Duhovi Lica") odraz jedni drugih i svi su postali tam-
ni j i i materijalniji kako su se postupno udaljavali od svog istonika.
Oni takoe naseljavaju sedam oblasti rasporeenih kao lestvica, po-
to se njene preke uspinju i sputaju na skali duha i materije.^^ Kod
pagana i hriana, kod Indusa i Haldejaca, kod Grka i kod rimoka-
tolika - sa mal i m razlikama u tumaenjima tekstova - svi su oni bi l i
Geniji sedam planeta, i to sedam planetarnih sfera naeg sedmostru-
kog lanca, ij i je najnii deo Zemlja ( vi di Iziu, tom I I , str. 186). To
povezuje "zvezdane" i "luname" Duhove sa vi i m planetarnim An-
elima i SaptariSijima Indusa (sedam Zvezdanih Riija) - koj i pred-
stavljaju (Zvezdani Duhovi) podreene Anele (Glasnike) tih "Riija",
njihove emanacije na silaznoj lestvici. Takvi su, po miljenju gno-
stika, bi l i Bog i Arhaneli koje oboavaju hriani! "Pali Anel i " i
Astralna svetlost stoji u istom odnosu prema Akai i Animi Mundi kao to
Satana stoji prema Boanstvu. Oni sujedna te ista stvar viena iz dva aspekta,
duhovnog i psihikog: nadetarska ih spojna karika izmeu materije i istog du-
ha i fizikog. Vidi o razhci izmeu nousa, vie boanske mudrosti, i psihe,
nie i zemaljske (Sveti Jakov I I I , 15-17). Vi di odeljak Demon estDeus inver-
sus, Deo II ovog Toma.
Ilda Baot je sloeno ime sastavljeno od Ilda, "dete" i Baot; oba od
2 i n3, jaje, i mn3, Baot, "haos", praznina, vakuum, ih pusto, i l i dete roeno
iz jajeta Haosa, kao Brama.
53
Jehovina povezanost sa Mesecom u uenju kabale dobro je poznata pro-
uavaocima.
O nazarenima vidi Iziu, Tom I I , str. 131-132; pravi sledbenici pravog Hri -
stosa bi l i su nazareni i hriani, i oni su bi l i protivnici kasnijih hriana.
Vi di na prethodnim stranicama dijagram lunamog prstena i sedam sveto-
va. Kao u naem i l i bilo kom drugom lancu, gornji svetovi su duhovni, dok su
najnii - Mesec, Zemlja i l i bilo koja druga planeta, tamni od materije.
249
TAJNA D O KT R I N A K O S M O G E N E Z A
;. Plan
la P^""/ Sedmostrukog j^^
t ^- i "! _ t ; /bezoblini Svet n, ,"^^''
/_ J.Flan \
Supstanciialni ili Formativni
' Svef
Zemlja \
Malkut j
.^'PSM M.''J?OJS']'}'^ N^ D^
Svet
Arupa i l i "bezobl i ni ", tu gde obl i k prestaje da postoj i, na objektiv-
nom ni vou.
t Re "ar het i pski " ne sme se ovde uzet i u znaenj u koj e su j o j dal i
pl at oni st i , to j est, svet kako je postojao u Umu Boanstva, ve u zna-
enj u sveta nai nj enog kao pr vi model , koga treba da slede i usavr-
avaju svet ovi k o j i ga f i zi ki nasleduj u - i ako sa sve manje istote.
} To su et i ri nia plana K osmi ke Svesti, poto su t r i via plana ne-
dostupna l j udskom i nt el ekt u na nj egovom dananjem ni vou razvoj a.
Sedam stanja lj udske svesti su druga tema.
legenda o "Ratu na Nebu" je stoga isto paganska po poreklu i dola-
zi iz Indije, preko Persije i Haldeje. U hrianskom kanonu se j edino
spominje u Otkrivenju (X I I ), stoje citirano na prethodnim stranicama.
Otuda "Satana", kad j ednom prestane da se gleda u svetlu pra-
znovemog, dogmatskog, nefilozofskog duha crkve, raste u grandi-
oznu sliku nekog ko j e od zemaljskog nainio boanskog OVEKA,
ko mu je dao, kroz dugi ciklus M ahakalpe, zakon Duha ivota, i oslo-
2 50
bodio ga od Greha Neznanja, otuda i od smrti ( vi di odeljak O Satani
u Delu I I , Tom I I ) .
7. STARIJI TOKOVI ROTI RALI SU NANI E I NAVIE (a). . .. MAJ I -
NA IKRA ISPUNILA JE SVE (Kosmos).^^ ODIGRALE SU SE BITKE IZMEU
TVORACA I UNI TI TELJ A, I BI TKE SU SE VODI LE ZA PROSTOR; SEME SE
STALNO IZNOVA POJAVLJUJE (b).^''
(a) Ovde, poto smo zavrili sa naim sporednim temama - koje
su, ma koliko da prekidaju tok prie, neophodne za razjanjenje i-
tave sheme - italac se mora opet vrat i t i Kosmogoni j i . Sintagma
"Stariji tokovi " odnosi se na svetove i Kugle naeg lanca kakvi su
bi l i tokom "prethodnih Krugova." Videemo da se ova Stanca, kad
se objasni ezoterijski, u potpunosti nalazi u kabalistikim delima. U
njima se nalazi ba istorija evolucije ti h bezbrojnih Kugl i koje se
razvijaju nakon periodine Pralaje; one su od starog materijala iz-
graene u nove oblike. Ranije kugle se razlazu, nestaju i pojavljuju
preobraene i usavrene u novoj fazi ivota. U kabali, svetovi se
porede sa iskrama koje vrcaju pod ekiem velikog Arhitekte - ZA-
KONA koj i vlada nad svim ni i m Tvorcima.
Naredni komparativni dijagram pokazuje identinost izmeu dva
sistema, kabalistikog i istonjakog. Tri gornja su t ri via plana sve-
sti, koj i se u obema kolama otkrivaju i objanjavaju samo inicijati-
ma, a ni i predstavljaju eti ri nia plana - od koj i h je najnii na
plan, i l i vi dl j i vi Univerzum.
Ti h sedam planova odgovaraju sedmorim stanjima svesti u o-
veku. Na njemu je da uskladi t r i via stanja u sebi sa vi i m nivoima
u Kosmosu. Al i , pre nego to uopte bude mogao da to pokua, on
mora ta t ri "sredita" probuditi za ivot i aktivnost. A koliko je ljudi
Podseamo itaoca da u naim Staricama Kosmos esto znai samo na
Solami sistem, ne beskrajni Univerzum.
Ovo Je isto astronomski.
251
u stanju da sebe dovede do makar i povrnog razarnevanja Atma-Vidje
(Znanja o Duhu), i l i onog to sufiji nazivaju Ruhanil* U Odeljku V I I
ove Knjige, u Pododeljku 3, italac e nai jo shvatljivije objanje-
nje pitanja o kojima govorimo u Komentarima na Saptaparnu - o-
veka-biljku. Vi di takode odeljak pod t i m imenom u Delu I I .
{b) "Seme se neprekidno pojavljuje i nestaje." Ovde "Seme" zna-
i "zametak Sveta", na koj i nauka gleda kao na materijalne estice
u veoma razreenom stanju, ali okultna nauka na nj ih gleda kao na
"Duhovne estice", to jest, kao na natulnu materiju koja postoji u
stanju prvobitne diferencijacije.^^ U teogoniji, svako Seme je etar-
ski organizam, koj i kasnije evoluira u nebesko bie, Boga.
U "poetku" se ono to se mistikom frazeologijom naziva "Kos-
mika Zelja" razvija u apsolutnu svetlost. Sad, svetlost bez ikakve
senke bila bi apsolutna svetlost ~ drugim recima, apsolutna tama -
kao to fizike nauke nastoje da dokau. Ta senka se pojavljuje u
obl i ku prvobitne materije, koja se, ako hoemo, moe alegorijski
predstaviti u obliku Duha Tvorake Vatre i l i Toplote. Ako nauka, od-
bacivi poetski oblik i alegoriju, odlui da u njoj vi di primordijalnu
Vatrenu Maglu, neka tako i uini. Na ovaj i l i onaj nain, bilo daje
to Fohat i l i famozna SILA U naunoj terminol ogij i, bezimena i isto
* Ruhani ( Arapski ) - t ermi n koj i m sufiji oznaavaju tajno znanje, (nap. ured.)
Da bi vi deo i uvaio r azl i ku - ogr omni j az koj i odvaja zemaljsku materi j u
od f mi j i h stupnjeva natulne materije - svaki astronom, svaki hemiar i fizi-
ar mora da bude, u najmanju ruku, ekstrasens; on mora da bude u stanju da
sam oseti r azl i ku u koj u sada odbij a da poveruje. Gospoda Elizabet Dent on,
j edna od najuenijih, a takode i najskeptinijih i krajnje materij al istiki orij enti-
sanih ena svog doba - supruga profesora Dentona, poznatog ameri kog ge-
ol oga, autora knj i ge Dua Stvari - uprkos t ome j e, pre nekol i ko godi na, bi l a
j edan od najudesnijih ekstrasensa. Evo ta ona opisuje u j ednom od svoj ih eks-
perimenata sa esticom meteora, koj i je stavila na elo u zatvorenom kovert u;
ta gospoa, koj a nij e znala staj e u nj emu, kae:
Kakva je razlika izmeu onog to mi smatramo materijom i ovog to ovde lii na
materiju! U jednom, elementi su tako grubi i tako uglasti, da se pitam kako to
uopte moemo da podnesemo, a jo vie kako moemo eleti da nastavimo na sa-
danji odnos sa njom; u drugom, svi elementi su tako profinjeni, oni su tako slobodni
od tih velikih, grubih zaotrenosti, koje su odlika ovog elementa ovde, da jedino mo-
gu da gledam kao daje to u isto tolikoj meri stvarnije postojanje.
(Tom III, str. 345-6)
252
t ako nezgodna za definisanje kao i sam na Fohat, to Net o "j e na-
gnal o Uni v e r z um da se kree k r u ni m kret anj em", kao to kae Pla-
t on, i l i , kako t o izraava okul t na nauka:
"Centralno Sunce navodi Fohat da sakuplja prvobitnu prainu
u oblik lopti, da ih nagoni da se kreu konvergentnim pravcima i
da se, na kraju, priblie jedne drugima i spajaju. " (Knjiga an)
(. . .) "Poto su razbacani u Prostoru, bez reda i sistema, zameci
sveta se esto meusobno sudaraju, sve dok se konano ne slepe,
nakon ega postaju lutalice (Komete). Potom poinju bitke i bor-
be. Starija (tela) privlae mlada, dok ih druga odbijaju. Mnoga
nestaju, jer ih progutaju njihovi snaniji pratioci. Ona koji preive
postaju svetovi."
Uveraval i su nas da postoj i nekol i ko savremenih spekulativno-fan-
t ast i ni h dela o bor bi za i vot u kos mi kom prostoru, posebno na ne-
ma kom j e z i ku. Raduj emo se to to uj emo, j e r j e nae uenje j edno
okul t no uenje i zgubl j eno u t ami arhaj ski h doba. Ovo pitanj e smo
pot puno obr adi l i u Razotkrivenoj Izidi, a i dej a o evol uci j i nal i k na
Dar vi novu, o borbi za i vot i premo, i o preivlj avanj u "najsposobni-
j i h " medu J ati ma gore i J ati ma dol e pr ovl ai se kr oz oba t oma naeg
pret hodnog dela, napisanog 1876. godi ne ( v i di I ndeks u Razotkri-
venoj Izidi, pod Evol uci j a - Da r v i n - Ka pi l a - Bor ba za i vot i tako
dalj e). A l i , ta idej a ni j e bi l a naa, ona j e drevna. ak su i pi s ci Pura-
na dovi t l j i vo pr ot kal i tu al egori j u kos mi ki m i nj eni cama i l j uds ki m
zbi vanj i ma. Svaki prouavalac si mbol a moe da ot kri j e astronom-
ske aluzij e ak i ako ni j e u stanju da shvati puni smisao i stog. Ve l i ki
" R a t ov i na Ne b u" , u Puranama, r at ovi Ti tana, k o d Hesi oda i dr ugi h
kl asi ni h pisaca, takoe, u egipatskoj l egendi , " bor be" i z me u Oz i -
ri sa i Ti f ona, pa ak i borbe u s kandi navs ki m legendama, sve se
odnose na i stu stvar. Sevema mi t ol ogi j a o t ome govor i kao o bor bi
Pl amenova, sinova Mus pel a k o j i su se b o r i l i na pol j u Vi gr ed. Sve to
se odnosi na Nebo i Z e ml j u i i ma dvostruko, a esto ak i trostruko
znaenje, i ezoteri j ski se odnosi na stvari gore i stvari dol e. St ri kt no
govorei , one se odnose na astronomske, teogonijske i ljudske borbe;
na usklaivanje orbita i prevlasti meu narodima i plemenima. "Borba
59
Kad paljivo analiziramo i razmislimo, videemo da je to potpuno nauno
ak i u svetlosti savremene nauke.
253
za i vot " i "Preivljavanje Najsposobnijih" carevali su od trenutka
kad se Kosmos ispoljio u postojanju i teko da bi mogl i izbei oku
drevnih Mudraca. Otud neprekidne borbe Indre, boga Neba, sa Asu-
rama - degradiranim od visokih boanstava u kosmike Demone,
borba sa Vr i t r i i Ah-hi, borbe koje su se vodile izmeu zvezda i sa-
zvea, izmeu Meseca i planeta - kasnije inkamiranih kao kraljevi
i smrtnici. Otud takoe i Rat Na Nebu izmeu Mihail a sa njegovim
Jatom i Zmaja (Jupitera i Lucifera-Venere), kad je trea od zvezda
pobunjenikog jata bila zavitlana dole u Prostor, i "njeno mesto nije
vie bilo na Nebu." Kao to je odavno reeno -
To je osnova i kamen temeljac tajnih ciklusa. To pokazuje da su
bramini i tanaimi* (. . .) razmiljali o stvaranju i razvoju sveta na
sasvim darvinistiki nain, i da su anticipirali njegovo uenje o pri-
rodnoj selekciji vrsta, preivljavanju najsposobnijih i preobraaju.
(. . .) To su bili stari svetovi koji su nestali zato to su ih pobedili
novi. (. . .)
(Razotkrivena Izida, tom II, str. 260)
Tvrdnja da svi svetovi (Zvezde, planete i tako dalje) - i m jezgro
prvobitne supstance u laja (nediferenciranom) stanju dobije infor-
maciju od slobodnih principa tek preminulog nebeskog tela - posta-
ju najpre komete, potom sunca, da bi se ohladili tol iko da postanu
nastanjeni svetovi - uenje je staro koliko i Riiji.
Otuda nas Tajne Knjige izriito ue, kao to vidimo, astronomiji
koj u ne bi mogle odbaciti ak ni savremene teorije kad bi samo mo-
gle da potpuno razumeju njihovo uenje.
Jer, arhaina astronomija i drevne fizike i matematike nauke iz-
raavale su ideje iste kao i naa savremena nauka, a neke od njih su
bile od daleko veeg znaaja. Izriito je poduavano tome daje "bor-
ba za preivljavanje" zapravo "opstanak najsposobnijih" u gornjim
svetovima, kao stoj e to i na naoj planeti ovde dole. Meut i m, to
uenje, iako ga nauka ne bi mogla "potpuno odbaciti", svakako e
bi t i odbaeno kao celina. Jer, ono se protivi tome da ima samo se-
dam Samorodenih, prvobitnih "bogova" koj i su emanirali iz trojstve-
nog JEDNOG. Drugi m recima, to znai da su svi svetovi i l i nebeska
* (Hebr.) Tanaimi - jevrejski tumai Mojsijevih zakona u periodu od I do
I I I veka. (nap. prev.)
2 54
tela (uvek po strogoj analogiji) formirani j edni od drugih, nakon to
je prvobitno ispoljavanje, na poetku "Velikog Doba", zavreno. Ro-
enje nebeskih tela u Prostoru poredeno je sa gomilom i l i mnotvom
"hodoasnika" na festivalu "Vatre". Sedam asketa pojavljuju se na pra-
gu hrama sa sedam upaljenih miriljavih tapia. Na njihovoj vatri
prvi red hodoasnika pali svoje tapie. Nakon toga svaki asketa po-
inje da vrti svoj tapi oko sopstvene glave u prostoru i daje osta-
lima vatru. Isto je i sa nebeskim telima. Laja-centar je probuen u
ivot vatrama drugih "hodoasnika", nakon ega novi "centar" hrl i u
prostor i postaje kometa. Tek nakon to izgubi brzinu, a time i svoj
vatreni rep, "Vatreni Zmaj " se skrasi u miran i postojan ivot kao re-
dovni potovani graanin zvezdane porodice. Otuda se kae:
"Roeno u neizmernim dubinama prostora, iz homogenog Ele-
menta zvanog Dua-Sveta, svako jezgro kosmike materije, izne-
nada ubaeno u postojanje, poinje ivot u krajnje neprijateljskim
okolnostima. Kroz niz bezbrojnih doba, ono mora da osvoji sebi
mesto meu mnotvima. Ono krui i krui meu guim i ve uvr-
enim telima, kreui se trzajima i hrlei prema nekoj datoj taki
ili centru koji ga privlai, nalik na brod koji je zaao u kanal na-
trpan grebenima i podvodnim stenama, drugim telima koja ga za uz-
vrat odbijaju ili privlae; mnoga nestaju, njihova masa se razlae
pod uticajem snanijih masa, a kad su roena unutar nekog siste-
ma, uglavnom nestaju u nezasitim stomacima raznih sunaca. "
(vidi komentar na Stancu IV)
Ona koja se kreu sporije i koja su naterana na eliptino kretanje,
pre i l i kasnije su osuena na unitenje. Druga, koja se kreu parabo-
linom putanjom, uopte uzevi, izbegavaju unitenje, zahvaljujui
svojoj brzini.
Neki, veoma kri ti ki nastrojeni, itaoci moda e misl iti daje ovo
uenje u pogledu stanja komete, kroz koje moraju da prou sva ne-
beska tela, u suprotnosti sa malopre izreenim tvrdnjama daje Mesec
Zemljina majka. Oni e moda zamiljati daje potrebna intuicija ka-
ko bi se ove dve stvari uskladile. Al i , zapravo nije potrebna intuici-
ja. Sta nauka zna o kometama, njihovom nastanku, rastu i stvarnom
ponaanju? Nita - apsolutno nita! A ega toliko nemogueg ima
u tome da laja centar - grumen kosmike protoplazme, homogen i
255
skriven, kad iznenada oi vi i l i se uari - potri iz svoje postelje u
Prostoru i kovi tl a se kroz bezdane dubine da bi osnaio svoj homo-
geni organizam nagomilavanjem i dodavanjem diferenciranih eleme-
nata? I zato ne bi takva kometa stupila u i vot , ivel a i postala
naseljena kugla?
Kae se: "Obitavalita Fohata ima mnoô; on postavlja svoja
eti ri vatrena (elektropozitivna) Sina na ' et i ri kruga' ; ti Krugo-
vi su Ekvator, Ekl i pt i ka i dva povratnika (tropi ) - da vladaju nad
klimom nad koj om su postavljena et i ri mi sti na Ent i t et a." Po-
tom, iznova: "Drugi h sedam (sinova) su naimenovani da vladaju nad
sedam t opl i h i sedam hl adni h loka (pakl ovi ortodoksnih bramina)
i nad dva kraja Jajeta M aterij e (naa Zemlj a i nj eni pol ovi ) ". Se-
dam loka se takode na drugom mestu nazivaju "Prstenovi", " K r u-
govi ". Drevni narodi su govor i l i da pol arni h krugova ima sedam,
a ne dva, kao to vai kod Evroplj ana; kae se da ima sedam zla-
t ni h i sedam srebrnih stepenika to vode ka pl ani ni M eru, koja je
Sevemi Pol.
U jednoj od Stanci izneta je udna tvrdnja, da "pesme Fohata i
njegovih Sinova behu sjajne kao podnevno Sunce i M esec podnev-
ne plime zajedno" i da etiri Sina srednjeg etvorostrukog Kruga
"videe pesme svojih otaca i ue njihov sunano- lunami sjaj"; u Ko-
mentarima ona je objanjena sledeim recima:
'Napon fdhatikih sila i dva hladna kraja (Sevemi i Juni pol)
zemlje koji su prouzrokovali raznobojni sjaj tokom noi, imaju u
sebi nekoliko svojstava Akaa (Etar) boje, kao i zvuka. (...) "Zvuk
je karakteristika Akae (Etra): on stvara vazduh, ije je svojstvo Do-
dir, koji (trenjem) proizvodi Boju i Svedost." (...) (Vinu Purana)
M oda e ova tvrdnja izgledati kao arhaina besmislica, ali e-
mo je bolje razumeti ako se prisetimo Aurore Borealis i Australis,
koje se obe deavaju u samim centrima zemaljskih elektrinih i mag-
netskih sila. Za dva pola se kae da su skladita, posude i istovre-
meno venti l i kosmike i zemaljske Vitalnosti (Elektriciteta) od ijeg
bi vika Zemlja, da nije ta dva prirodna "sigurnosna ventila" odav-
no bila razneta u parie. Istovremeno, ono to je ranije bio aksiom,
danas je teorija - naime, da polarnu svetlost prate snani zvukovi
kao to su zvidanje, siktanje i krckanje i da ih ona proizvodi (ali, po-
256
gledajte rad profesora Trumholda o polarnoj svetlosti, i njegovu pre-
pisku u vezi tog spornog pitanja).
8. RAUNAJ , O L ANU, AKO HOE DA SAZNA TANU STAROST TVOG
MALOG TOKA (lanca). NJ EGOV ETVRTI PAOK JE NAA MAJ KA (Ze-
mlja) (a). DOSEGNI ETVRTI " PLOD" ETVRTOG PUTA ZNANJ A KOJ I VO-
DI KA NI RVANI , I RAZUMEE, JER E VI DETI (b). ..
(a) " Ma l i toak" je na lanac kugli, a etvrti paok je naa Zemlja,
etvrta u lancu. Ona je jedna od onih na koje "t opl i ( pozitivni) dah
Sunca" ima direktan uticaj.*"
Meutim, izraunati njegovu starost, kao to se to od uenika tra-
i u ovoj stanci, pril ino je teko, poto nam nisu date cifre Velike
Kalpe, a nije dozvoljeno da se objave one koje se odnose na nae ma-
le Juge, izuzev njihovog pri bl i nog trajanja. "Stari j i tokovi su se
okretali jednu i po Venost", kae se. Znamo da se pod "Venou"
podrazumeva sedmina od 311.040.000.000.000 godina, odnosno, do-
ba Brame. Al i , ta s tim? Takode znamo da, za poetak, ako za os-
novu uzmemo date cifre, najpre treba da iz 100 godina Brame ( i l i
311.040.000.000.000 godina) eliminiemo dve godine koje uzimaju
Sandje (sumraci), to daje 98, koje moramo da dovedemo do misti-
ke kombinacije 14 x 7. Al i , mi ne znamo tano vreme kad je zapo-
elo formiranje nae male Zemlje. Zato je nemogue da izraunamo
njenu starost, ukoliko nije dato vreme njenog roenja - to UI TELJ I
odbijaju da kau, bar zasad. Meutim, na kraju ove Knjige i Knjige
Sedam osnovnih transformacija kugli i l i nebeskih sfera, tanije reeno e-
stica materije koje ih sainjavaju, opisane su na sledei nain: (1) Homogeno,
(2) VazduSasto i sjajno (gasovito), (3) Zgruano (maglinasto), (4) Atomsko,
Etarsko (poetak kretanja, otud i deferencijacije), (5) Proklijalo, vatreno ( di-
ferencirano, ali sastavljeno od zametaka koji se sastoje samo od Elemenata, u
njihovim najranijim stanjima, jjoto oni imaju sedam stanja kad se potpuno
razviju na naoj Zemlji), (6) Cetvorostruko, isparavajue (budua Zemlja),
(7) Hladno i zavisno (od Sunca, radi ivota i svetlosti).
257
I I , bie dati neki hronoloki nagovetaji. tavie, moramo imati na
umu da zakon analogije za svetove vai isto kao i za oveka i da,
kao to "J EDNO (Boanstvo) postaje Dva (Deva i l i Aneo), a Dva po-
staju Tri ( i l i ovek) itd., tako nas ue da Grumenovi (supstanca sve-
ta) postaju lutalice (komete), ove postaju zvezde, a zvezde ( centri
vrtloga) nae Sunce i planete - ukratko reeno.*'
{b) Postoje etiri stupnja inicijacije to se pominj u u egzoterij-
skim delima, koj i su na sanskritu poznati kao "Skrotapana", "Sagar-
dagan", "Anagamin" i "Arhan" - etiri puta ka Nirvani, u ovom naem
etvrtom krugu, poznata pod istim imenima. Arhan, iako moe da
vi di Prolost, Sadanjost i Budunost, ipak nije najvii inicijat, jer sam
adept, inicirani kandidat, postaje ela (uenik) vieg Inicijata. Arhan
mora da ovlada trima buduim stupnjevima ako eli da dostigne vr-
hunac lestvice arhatstva. Ima nekih koj i su ga dostigli ak i u ovoj
naoj petoj rasi, ali sposobnost neophodna za postizanje t i h vi i h
stupnjeva bie potpuno razvijena u prosenom asketi tek na kraju ove
Korenske Rase, zatim u estoj i Sedmoj (rasi). Zato e uvek bi t i i ni -
cijata i svetovnjaka do kraja ove manje Manvantare, sadanjeg ivot-
nog ciklusa. Arhati "vatrene magle" sedmog stepena su samo jedan
korak udaljeni od Korenske Osnove svoje Hijerarhije - najvie na
Zemlj i i naem zemaljskom lancu. Ta "Korenska Osnova" nosi ime
koje se na engleski moe prevesti jedino pomou nekoliko sloe-
nica - "veno ivui ljudski Banjan". To "udesno bie" spustilo se
iz "viih regiona", kau oni, u ranom periodu Treeg Doba, pre od-
vajanja polova Tree Rase.
Ta Trea Rasa se ponekad u celini naziva "sinovima Pa^zvê Joge",
to jest, nju je nesvesno proizvela druga Rasa, za koju se, poto je bila
intelektualno neaktivna, pretpostavlja daje bila neprekidno uronjena u
neku vrstu prazne i l i apstraktne kontemplacije, koju zahtevaju ulo vi
stanja Joge. U prvom i l i ranijem delu postojanja te tree rase, dok je
jo bila u stanju istote, "Sinovi Mudrosti", koj i su se, kako e se vide-
t i , inkamirali u toj Treoj Rasi, pomou Krijasakti proizveli su potom-
stvo zvano "Sinovi Ada" i l i "sinovi Vatrene Magle", "Sinovi Volje i
Joge" i td. Oni su bi l i svestan proizvod, kao deo rase koja j e ve bila
oivljena boanskom iskrom duhovne, nadmone inteligencije. To po-
To ne moe biti veoma nenauno, postoje Dekart takode mislio da se "pla-
nete okreu oko svoje ose, jer su nekad bile sjajne zvezde, centri Vrtloga."
258
i
tomstvo nije bilo Rasa. Bil o je to isprva udesno Bie, zvano "Inicija-
tor", a po njemu je nazvana i jedna grupa poluboanskih, poluljudskih
bia. "Ostavljenipo strani" u arhajskoj genezi, iz izvesnih razloga, oni
su ti za koje se kae da su se u njima inkamirali najvii anij i, " Mu -
ni j i i Riij i iz prethodnih Manvantara" - "da bi stvorili obdanite za
budue ljudske adepte" na ovoj Zeml j i i l i tokom sadanjeg ciklusa.
Ti "Sinovi Volje i Joge" roeni, tako rei, na bezgrean nain, ostali
su, objanjeno je, potpuno odvojeni od ostatka oveanstva.
" B I E " O kome smo upravo govorili, koje mora da ostane bezi-
meno, predstavlja Drvo koje se, u dobima to slede, razgranalo da-
j ui sve velike istorijski poznate mudrace i hijerofante, kao to su Rii
Kapila, Hermes, Enoh, Orfej itd., itd. Kao objektivni ovek, on je mi -
steriozna (za neupuenog - uvek nevidljiva), pa ipak uvek prisutna
Linost o kome se na Istoku ire legende, posebno medu okultisti-
ma i prouavaocima Tajne Nauke. On je taj koj i menja oblik, a ipak
ostaje isti. I jo, on je taj koj i duhovno vlada nad iniciranim adepti-
ma u itavom svetu. On je, kae se, "Bezimeni", koj i ima tako mno-
go imena, a ije su ime i sama priroda ipak nepoznati. On je taj
Inicijator, zvani " VELI KA RTVA". Jer, sedei na pragu SVETLOSTI, on
gleda u nju iz sredita kruga Tame, koj i nee prei, ni t i e napustiti
svoj poloaj do poslednjeg dana ivotnog ciklusa. Zato usamljeni
Posmatra svojevoljno ostaje u tom poloaju? Zato sedi pored iz-
vora praiskonske Mudrosti, koj u vie ne pije, kao da nema ta da
naui, j er ve sve zna - zauvek, i na ovoj Zemlj i i na nebu? Zato to
usamljeni, bosonogi hodoasnici, na svom putu povratka kui, ni -
kad, do poslednjeg trenutka, nisu sigurni da se nee izgubiti u bez-
graninoj pustinji iluzije i materije zvane Zemaljski ivot. Zato to
gori od elje da pokae put u tu oblast slobode i svetlosti, iz koje je
sam sebe dobrovoljno izgnao, svakom zatvoreniku koj i j e uspeo da
se oslobodi od okova telesnosti i iluzije. Zato stoje, ukratko, rtvo-
vao sebe zarad oveanstva iako samo malo Odabranih moe imati
korist od te VELI KE RTVE.
Od prvog buenja ljudske svesti, svi drugi, manje boanski Ui -
telji i instruktori oveanstva postali su, pod direktnim, unutranjim
vodstvom tog MA H A - ( velikog) - GUR UA, vodii ranog ovean-
stva. Kroz te "Sinove Boga" oveanstvo je steklo svoje prve poj-
move o umetnostima i naukama, kao i o duhovnom znanju i oni su
259
ti koj i su poloili temelje onih drevnih civilizacija to tako alosno
zbunjuju nau generaciju savremenih prouavalaca i uenjaka.*^
^ Neka oni to sumnjaju u ovu tvrdnj u objasne na bi l o koj i drugi razuman na-
i n mi st eri j u izuzetnog znanja to su ga posedovali drevni narodi , a za koj e se,
pak, t vr di da su se r azvi l i od ni i h, ani mal ni h di vl j aka, peinskih ljudi paleo-
l i t skog doba. Neka pogledaj u takva dela kao to j e delo Vi t r uvi j a Fol i j a ( i z Av-
gustovog doba) o arhitekturi, u kome su sva pravila proporcije, u stvari, ona koja
su se uila u davnim pri inicijaciji ako ele da se i sami upoznaju sa zaista bo-
anskom umetnou i razumeju duboko ezoterijsko znaenje skriveno u svakom
pravilu i zakonu proporcije. Ni j edan ovek, koj i je potekao od pal eol i tski h l j u-
di , ni kad ne bi mogao da razvije t akvu nauku bez pomoi , ak ni za hiljade go-
di na razmi l j anj a i i nt el ekt ual ne evol uci j e. To su ueni ci oni h i nkar ni r ani h
Riij a i Deva tree Korenske Rase, koj i su predaval i svoje znanje sa genera-
cije na generaciju, Egi pt u i Gr koj , sa nj eni m sada i zgubl j eni m zakonom pro-
porcije i to su Ueni ci I ni ci j ata etvrte, atlantidanske rase, koj i su ih predal i
svoj i m Kiklopima, "Si novi ma Kr uga" i l i "Beskonanog", sa koj i h j e to ime pre-
lo na j o kasnij u generaciju gnost i ki h svetenika. "Zahval j uj ui boanskom
savrenstvu t i h arhi tektonski h proporci j a, drevni narodi su mog l i da grade ta
uda u dobi ma koj a su se nizala, nj i hove hramove, pi rami de, peinske hramo-
ve, dolmene, keltske humke. Oltare, dokazavi da i maj u mo maina i znanje
mehanike za koj e je savremena vetina deja igraka, i o kome ta ista vetina
govori kao o ' radu storukih di v ov a ' " [ v i di Knjigu Boga, Ki n i l i {Kenealy)\. Sa-
vremeni arhi tekti moda ni su potpuno zanemari l i ta pravi l a, al i su dodal i do-
vol j no empi ri j ski h inovacij a da bi uni t i l i te ispravne proporci j e. Vi t r uvi j e j e
taj koj i j e pot omst vu preneo pravi l a izgradnje gr ki h hramova podi gnut i h za
besmrtne bogove. Tako se t i h deset knj i ga o arhi tekturi Mar ka Vi t ruvi j a Fol i j a,
oveka k oj i j e, ukrat ko, bi o I ni ci j at , mogu prouavati j edi no ezoterij ski. Dr u-
i ds ki kr ugovi , dol meni , hr amovi I ndi j e, Egi pt a i Grke, Kul e i 127 gradova u
Evr opi , za koj e j e francuski i nsti tut naao da su " Ki k l ops k i po por ekl u", svi
predstavljaju dela i ni ci r ani h Svetenika Arhi tekata, potomaka oni h koj e su
prvobi tno ui l i " Si novi Bogova", s pravom nazvani "Gr adi t el j i ma". Evo ta za-
hval no potomstvo kae o t i m pot omci ma.
Oni nisu koristili ni malter ni cement, ni gvozda ni elik da njime seku kamenje, pa
ipak su (kamenovi) bil i tako vesto obraeni da se na mnogo mesta spojevi ne vide
iako su blokovi, kao u Peruu, 6 metara debeli, a u zidovima tvrave u Kusku ima jo
veih kamenova.
(Akosta, VI 14)
Opet, zidovi Sijene, sagraeni pre 5.400 godina, kad je to mesto bilo u tropima, to
danas nije sluaj, bil i su tako izgraeni da se u podne, tano u trenutku sunevog sol-
sticija, ceo sunev disk ogleda na njihovoj povrini - delo koje ni udrueni napori svih
astronoma Evrope ne bi mogli da izvedu.
(Kinili, Knjiga Boga)
260
Iako su ta pitanja jedva nagovetena u Razotkrivenoj Izidi, dobro je
da podsetimo itaoca na ono stoje reeno u Tomu I, strana 587-593,
gde se govori o izvesnom Svetom Ostrvu u Centralnoj Azi j i , i da ga
uputimo na dalje detalje u Knj i zi II o "Sinovima Boj im i Svetom
Ostrvu". Meutim, jo nekoliko objanjenja, iako nabaenih u fra-
gmentarnom obliku, moe pomoi ljudima da steknu uvi d u sada-
nju misteriju.
Da kaemo bar jedan detalj jasnim recima, koj i se tie tih tajanstve-
nih "Sinova Boga". Inicirani bramini starine, visoke Dvide, tvrdi l i su
da vode poreklo od njih, t i h Bramaputri, dok savremeni bramini dr-
e nie kaste u bukvalnom uverenju da su oni izali direktno iz usta
Brame. To je ezoterijsko uenje koje, tavie, dodaje da, iako su se ti
potomci (duhovni, naravno) "sinova Volje i Joge" vremenom pode-
l i l i na odvojene polove, kao to su to njihovi Krijaakti roditelji sa-
mi ui ni l i , kasnije, ak su i njihovi degenerisani potomci do danas
zadrali oboavanje i potovanje prema toj funkciji i jo uvek na nju
gledaju u svetlosti religioznog obreda, dok je civilizovaniji narodi sma-
traju isto ivotinjskom fiinkcijom. Uporedite zapadnjake poglede i
praksu sa Manuovim Zakonima u pogledu grihate i branog ivota.
Pravi bramin j e zaista "onaj ij ih su sedam predaka pi l i sok mesee-
ve biljke (Some)" i koj i je "Triupama", jer je razumeo tajnu Veda.
I do dana dananjeg takvi bramini znaju da su, u samim poe-
cima, budui da je psihiki i fiziki intelekt bio usnuo, a svest jo
uvek nerazvijena, duhovne zamisli te rase bile sasvim nepovezane
sa njenim fizikim okruenjem. Boanski ovek obitavao je u tom
ivotinjskom - iako spolja ljudskom - obliku, pa iako je u njemi bilo
instinkata, nikakva samosvest nije dolazila da prosveth tamu skrive-
nog petog principa. Kad su, pokrenuti zakonima Evolucije, Gospo-
dari Mudrosti ubrizgali u njega iskru svesti, prvo oseanje koje je
ona prizvala u ivot i delovanje bio je oseaj solidarnosti, jednosti
sa njegovim duhovnim tvorcima. Kao stoje detetov prvi oseaj us-
meren prema njegovoj majci i hraniteljki, tako su i prve tenje svesti,
koja se budila u prvobitnom oveku, bile usmerene prema onima i-
j i j e element oseao unutar sebe, a koj i su ipak bi l i spolja i nezavi-
sni od njega. I z tog oseaja rodila se POSVEENOST i postala prvi i
glavni pokreta u njegovoj prirodi, j er taj oseaj je jedino to je pri -
rodno u naem srcu, to nam je uroeno i to nalazimo podjednako i
u ljudskom detetu i u mladuncima ivotinja. Taj oseaj instinktivne
261
tenje u primitivnom oveku, tenje koja se ne da potisnuti, divno je,
i moglo bi se rei intuitivno, opisao Karlajl. On uzvikuje:
Veliko srce antike, tako nalik na deje u svojoj jednostavnosti, i
tako nalik na ljudsko u svojoj gorljivoj ozbiljnosti i dubini! Nebo se
prostire nad njim kud god poe i l i stupi na Zemlji, pretvarajui elu
zemlju u svoj mistiki hram, a svetovne poslove u neku vrstu bogo-
sluenja. Bljeskovi sjajnih bia sijaju u obinoj sunevoj svetlosti;
aneli jo lebde, donosei Boje poruke ljudima. (. . .) Divota i
udo obavijaju oveka: on ivi u elementu uda.^^ (. . .) Veliki za-
kon dunosti, visok kao te dve beskrajnosti (nebo i pakao), koji
nadvisuje sve drugo, koji ponitava sve drugo - to je bila stvar-
nost, a stvarnost je i sada: samo je njegova odea mrtva, a; njego-
va sutina ivi u svim vremenima i u venosti!
Nesumnjivo je da ona i vi i da ju je, u svoj njenoj neiskorenjivoj
snazi i moi, u azijatsko arijevsko srce posadila Trea rasa, direktno
kroz njene prve, "i z uma roene" sinove - plodove Krijaakti. Kako
je vreme odmicalo, sveta kasta inicijata davala je tek povremeno, iz
doba u doba, takva savrena stvorenja: bia iznutra posebna, mada
spolja istovetna onima koj i su ih proizveli.
Dok je trea prvobitna rasa bila u svom detinjstvu: -
Stvorenje uzvienije vrste
Jo je nedostajalo, i zato je oblikovano;
Svesno misli, sa veom sranou
Za carevanje stvoreno, i pogodno da vlada ostalim. (. . .)
Ono je bi l o prizvano u postojanje, spremni i savreni nosilac za
inkarnacije desetina viih sfera, koje su odmah nale svoje prebiva-
lite u t i m oblicima, roenim iz Duhovne VOLJE i prirodne boanske
moi u oveku. Ono je bi l o dete istog Duha, mentalno isto od sva-
ke primese zemaljskog elementa. Samo je njegov fiziki okvir bio
od vremena i ivota, i ono je crpelo svoju inteligenciju direktno Odoz-
go. Ono je bilo ivo drvo boanske mudrosti i moda zato nalik na
Drvo Sveta iz nordijske legende, koje ne moe da uvene ni da umre
Ono to je za primitivnog oveka hi\o prirodno, tek danas je za nas po-
stalo udo, a ono to je za njega bilo udo uopte se ne moe izraziti naim
jezikom.
262
I
dok se ne i zbor i poslednj a bi t ka i vot a, i dok nj egovo korenj e i tavo
vreme gl oe zmaj Ni dhog ; isto tako, i ako j e t el o pr vog i svetog Sina
Kr i j a akt i gl odao zub vremena, nj egovi kor eni su b i l i veno nepro-
padl j i vi i snani, j e r su rasl i i i r i l i se na nebu, ne na Z e ml j i . On j e
bi o pr v i od PR VI H, i bi o j e seme s vi h dr ugi h. Bi l o j e i dr ugi h "Si nova
Kr i j a akt i " , koj e j e proi zveo dr ugi duhovni napor, al i ovaj pr v i j e do
danas ostao Seme boanskog Znanj a, Jedan i Vr huns ki medu ze-
mal j s ki m " Si novi ma Mudr os t i " . O ovome ne moemo da kaemo
vie, os i m to moemo dodat i daj e u svakom dobu - ak i u naem
- bi l o v e l i k i h i ntel ekata k o j i su ovo pi tanj e i spravno r azumel i .
Ka k o nae f i zi ko tel o dospeva do ovog stanja savrenstva u ko-
me ga nal azi mo danas? Kr o z mi l i one godi na evol uci j e, naravno, pa
i pak se ono ne odvi j a kr oz i vot i nj e, i l i od i vot i nj a, kako ui mate-
r i j al i zam. Jer, kako kae Kar l aj l : -
(. . .) Sutina naeg bia, misterija u nama koja sebe zove "Ja" -
kakve mi reci imamo za takve stvari? To je dah Neba, najvie Bie
se otkriva u oveku. Ovo telo, ove sposobnosti, ovaj na ivot, ni -
j e l i sve to odeda za BEZI MENO?
Taj dah neba, bolje reeno, dah ivota, u Bibliji zvani Nefe, u sva-
koj j e i vot i nj i , u svakoj i voj estici i u svakom mi ner al nom at omu.
A l i , ni j edno od nj i h nema, poput oveka, svest o pr i r odi t og naj vi -
eg Bia,*'* kao to ni j edno u s vom o b l i k u nema taj boans ki sklad,
koj i i ma ovek. Kao to kae Noval i s, a ponavl j a Kar l aj l , i ni ko to do-
sad ni j e bol j e rekao:
Postoji samo jedan hram u univerzumu, a to je ljudsko telo. Ni -
ta nije svetije od tog visokog oblika. (. . .) Mi dodirujemo nebo
kad poloimo nau ruku na ljudsko telo! (. . .) To zvui kao puka
kiena retorika, al i , nije tako. Ako dobro meditiramo na to, vide-
emo daj e to nauna injenica, izraz (. . .) prave istine stvari. Mi
smo udo nad udima - velika nereiva Misterija.
Nema naroda u svetu u kome je oseaj posveenosti i l i religioznog misti-
cizma razvijeniji i istaknutiji nego kod Indusa. Pogledajte ta Maks Miler ka-
e o toj sklonosti i nacionalnoj crti u svom delu. To je direktao naslede od
prvobitnih svesnih ljudi Tree Rase.
263
STANCA V I I - K OME NTARI
RODI TE L J I L J UDI NA Z E M L J I
Podele i Hijerarhije Korelacije^ Bia * ta se inkarnira u
Animalnog Coveka* Formacija Coveka: Mislilac * Okultna
i kabalistika Pneumatika * Akaa i Etar * Nevidljivi "ivo-
ti " Okultna vitalna Hemija i Bakteriologija * Posmatra i
njegova senka * Zemlja naseljena Senkama Bogova
1. G LE POETKA OSETNOG BEZOBLINOG IVOTA (a).
NAJPRE, BOANSKO (nosilac) (b), JEDNO OD MAJ KE- DUHA (Atman);
POTOM DUHOVNO (Atma-Budi, Duh-duaf (c); (opet) TRI OD JEDNOG
(d), ETIRI OD JEDNOG (e), A PET (/) OD KOJ I H TRI , PET I SEDAM (g). To
JE TROSTRUKI I ETVOROSTRUKI SI LAZAK; " I Z UMA ROENI " SESIOVI
PRVOG GOSPODA (Avalokitevara), BLI STAVI H SEDAM (Graditelji).^
O N I SU TI KOJ I SU TI , JA, ON, O L ANU. O NI KOJI BDEJU NAD TOBOM
I TVOJOM MAJ KOM BHUMI (Zemlja).
(a) Hijerarhija Stvaralakih Moi ezoterijski je podeljena na se-
dam ( i l i 4 i 3), unutar dvanaest vel i ki h Redova, zapisanih u dvana-
est znakova Zodijaka, a njih sedam su na skali ispoljavanja, tavie,
povezani sa Sedam Planeta. Sve hijerarhije imaju niz potpodela na
bezbrojne grupe Boanskih duhovnih, poluduhovnih i etarskih Bia.
Na Glavne Hijerarhije medu njima egzoteriki je ukazano u ve-
l i kom Cetvorstvu, i l i "eti ri tela i t r i sposobnosti" Brame, i u Pan-
asjamu, pet Brama, i l i pet Dani Buda u budistikom sistemu.
To se odnosi na kosmike principe.
Sedam stvaralakih Riija koji se danas povezuju sa sazvedem Velikog
Medveda.
264
Komentari - Stanca VII
Najvia grupa je sastavljena od takozvanih boanskih Plameno-
va, o kojima se takode govori kao o "Vatrenim Lavovima" i "Lavo-
vima ivota", ij i ezoterizam je bezbedno sakriven u zodijakom
znaku Lava. Ona je jezgro vieg boanskog Sveta ( vidi Komentar na
prvim stranicama Dodatka). Oni su bezoblini Vatreni Dahovi, u jed-
nom aspektu identini sa gornjom TRI J ADOM Sefirot, koj u kabalisti
smetaju u "Arhetipski Svet."
Ista hijerarhija, sa istim brojevima, nalazi se u japanskim sistemu,
u "Poecima", kako o njima pouavaju i intoistike i budistike
sekte. U tom sistemu, Antropogeneza prethodi Kosmogenezi, budu-
i da se Boansko utapa u ljudsko i stvara - na sredini puta svog si-
laska u materiju - vidlj ivi Univerzum. Legendarne linosti - primeuje
preasni Omoi - "treba da se shvate kao stereotipna otelovljenja vi -
e (tajne) doktrine i njenih uzvienih uenja." Meutim, da to u pot-
punosti pokaemo zahtevalo bi isuvie prostora, ali nekoliko reci o
tom starom sistemu nee bi t i suvine. Sledi kratak sinopsis te An-
tropo-Kosmogeneze, i ona pokazuje kako najrazhitije koncepcije
predstavljaju odjek jednog te istog arhajskog uenja.
Dok je sve jo bilo Haos (Kon-ton), t r i duhovna bia pojavila su
se na pozornici budue tvorevine: (1) Ame no ani naka nui no Ka-
mi, "Boanski Vladar Sredinjeg Neba", (2) Taka mi onosubi no Ka-
mi, "Uzvieni, carski Boanski izdanak Neba i Zemlje" i (3) Kamu
mi musubi no Kami, jednostavno "Izdanak Bogova".
Oni su bi l i bez oblika i l i supstance (naa arupa trijada), poto ni
nebeska ni zemaljska supstanca jo nije bila diferencirana, " ni t i j e
bila formirana sutina stvari".
U oharu - u ovoj sadanjoj verziji, koj u je uredio i iznova izdao
Moe da Leon u X I I I veku, imajui, pritom, pomo sirijskih i haldej-
skih hriana-gnostika (u kasnijim vremenima ovaj spis je ispravlja-
lo i prepravljalo jo mnotvo hrianskih ruku), u takvom oharu,
dakle, koj i je danas samo malo manje egzoterian od same Biblije
- taj boanski "Nosilac" se vie ne pojavljuje, dok je u "Haldejskoj
knjizi brojeva" drugaiji sluaj. Istina, Ain-Sof, APSOLUTNO BESKRAJ-
NO NI TA, takode koristi oblik JEDNOG, ispoljenog "Nebeskog ove-
ka" (PRVOG UZROKA) kao svoje vozilo (Merkavah na hebrejskom;
Vahan na sanskritu) i l i nosioca da bi siao u pojavni svet i ispoljio
se pomou njega. Al i , kabalisti ne objanjavaju kako APSOLUT moe
265
TAJ NA DOKTR I NA * KosMOGENEZA
da kor i s t i bi l o ta, i l i da i s pol j i bi l o kakav atri but, pos t oj e, kao Ap -
solut, l i en svakog atri buta, a ne objanjavaju ni daj e, u stvarnosti.
Pr vi Uz r ok ( Pl at onov Logos), i zvor na i vena I DEJ A koj a se ispolj a-
va kr oz Adama Kadmona, zapravo D R U G I Logos, da tako kaemo.
U " Kn j i z i Br oj eva" objanjeno j e da j e EN ( i l i Ain, Ai o r ) j e di ni sa-
mopost oj ei , dok j e nj egova " Du b i na " ( gnost i ki Bitos i l i Buton,
zvani Propator), i s kl j ui vo peri odi na. Ona predstavlj a Br amu, za
r azl i ku od Br ame i Parabramana. To j e Dubi na, I zvor Svetl osti i l i
Propator, ono je ideja, a ni j e Ai n- Sof /// zraci kori ste Adama Ka d-
mona i l i manifestovani Logos ( obj ekt i vni uni ver zum) "mu ko i en-
sko" - kao nosioca kr oz koga se ispoljava. A l i , u oharu mi nal azi mo
sledeu nesaglasnost:
Senior occultatus est et absconditus; Microprosopus manifestus
est, et non manifestus. *
[Rozenrot (Rosentorh); Liber Mysterii, IV, 1]
To j e pogreno, poto Mikroprozopus i l i mikrokosmos jedino mo-
e da post oj i t okom svog ispoljavanja, a bi va uni ten t okom Maha-
-Pralaja. Rozenrotova Kabal a nij e vodi , ve veoma esto zagonetka.
(b) Ka ko u j apans kom sistemu, tako u egi pat skom i s vi m st ari m
kosmogonij ama, na t om boanskom PLAMENU, "J ednom", upaljene su
t r i silazee grupe. Poto j e nj i hovo potenci j al no bi e u vi oj gr upi ,
one sada postaj u i zr azi t i i odvoj eni Ent i t et i . One se zovu " Devi ce
i v ot a" , " Vel i ka I l uz i j a " i t d. , a zbi r no "estokraka Zvezda". Ona j e
u got ovo s vi m rel i gi j ama s i mbol Logosa kao prve emanacije. Tako
je i u sluaju Vi nua u I nd i j i (Cakra i l i toak), i u s i mbol u Tetragra-
matona, " Onog od et i r i sl ova", i l i - met af or i ki - u sluaj u "udova
Mi kr opr ozopus a", u kabal i , koj i h i ma deset, odnosno est. Me ut i m,
kasni j i kabal isti, posebno hrianski mi s t i ci , napr avi l i su alosnu zbr-
ku sa t i m vel i anst veni m si mbol om. ^ Jer "deset udova" Nebeskog
* "Stariji je potajan i skriven; Mikroprozopus je ispoljen, a takode i neispo-
Ijen." (nap. prev.)
Zaista, Mikroprozopus - koji je, filozofski govorei, sasvim razliit od ne-
ispoljenog venog Logosa, "jednog sa Ocem" - na krajnje, nakon vekova nepre-
kidnih nastojanja, sofizama i paradoksa, poeo da se smatra jednim sa Jehovom,
i l i JEDNIM ivim Bogom (!), dok Jehova nije nita bolji od Binaha, enske Se-
fire. Ova injenica se mora stalno naglaavati.
266
oveka jesu deset Sefirot, al i , prvi Nebeski ovek je neispoljeni
Duh Univerzuma i nikad se ne srne degradirati u Mikroprozopusa
- manje Lice i l i Izraz, prototip oveka na zemaljskom nivou. Al i ,
o tome kasnije. estokraka Zvezda se odnosi na est Sila i l i Moi
Prirode, est nivoa, principa, i t d, koj i su sintetizovani sedmim, i l i
sredinjom takom Zvezde. Svi oni , uklj uuj ui vie i nie hije-
rarhije, emaniraju od "Rajske i l i Nebeske Device",^ velike majke
u svim religijama, Dvopolne, Sefira-Adam-Kadmon. U S\OVCL je-
dinstvu prvobitna svetlost je sedmi, i l i najvii princip, Daivi-pra-
kriti, svetlost neispoljenog Logosa. Al i , u svojoj diferencijaciji, ona
postaje Fohat, i l i "Sedam Sinova". Daivi-prakriti ]Q simbolizova-
na Sredinjom takom dvostrukog trougla, Fohat samom zvezdom,
i l i "estorim udovima" Mikroprozopusa, a sedmi je Malkut, "Neve-
sta" hrianskih kabalista, odnosno, naa Zemlja. Otuda u Komen-
taru stoji:
"Prvi nakon 'Jednog'je boanska Vatra, drugi. Vatra i Etar, tre-
i je sastavljen od Vatre, Etra i Vode, etvrti od Vatre, Etra, Vode i
Vazduha. Onaj 'Jedan' se ne bavi kuglama koje nose oveka, ve
unutranjim nevidljivim Sferama. 'Prvoroeni' su I VOT, srce ipuls
Univerzuma, Drugi su njegov UM ili Svest. "
Mikroprozopus je, kao stoje upravo reeno, ispoljeni Logos, a takvih ima
mnogo.
Sefira je Kruna, KETER, jedino u apstraktnom principu, kao matematiko x
(nepoznata veliina). Na nivou diferencirane prirode, ona je enski pandan
Adamu Kadmonu - prvom Androginu. Kabala ui da se iskaz "Fiat Lux " [(Lat.)
Neka bude svetlost.] {Postanje, I, 3) odnosio na formiranje i evoluciju Sefirot,
a ne na svetlost kao suprotstavljenu tami. Rabin Simeon kae:
O dragovi, drugovi, ovek kao emanacija bio je i mukarac i ena, uistinu Adam
Kadmon, i to je smisao reci "Neka bude svetlost, i bi Svetlost." I to je dvostruki
ovek.
(Auszuge aus dem ohar, str. 13-15)
Vi di narednu fusnotu. Ti elementi Vatra, Vazduh itd. nisu nai sloeni ele-
menti.
Ta "Svest" nema nikakav odnos prema naoj svesti. Ta svest "Jednog is-
poljenog", ako nije apsolutna, ipak je neuslovljena. Mahat (Univerazlni Um) je
prvi proizvod Brame-Tvorca, ali takode i Pradane (neizdiferencirane materije).
267
w TAJ NA DOKTR I NA KOSMOGENEZA
(c) Nebeska Bia koja pripadaju Drugom Redu, ona od Vatre i
Etra ( koj i odgovaraju Duhu i Dui, i l i Atma-Budiju), i koja se zovu
legion, jo uvek su bezoblina, ali izraenije "supstancijalna". Ona
predstavljaju prvu diferencijaciju u Sekundarnoj Evolucij i i "Krea-
ci j i " (ta re zavodi na pogrean put). Kao to pokazuje njihovo ime,
oni su prototipovi Diva i l i Monada koje se inkamiraju i sainjeni su
od Vatrenog Duha ivota. Kroz njih, nalik na isti sunevi zrak, pro-
lazi onaj zrak i j i e oni bi t i kasniji nosioci. Boanska Dua, Budi.
Oni su direktno povezani sa Jatima viih svetova naeg sistema. Od
ti h dvostrukih Jedinica emaniraju trostruke.
U japanskoj kosmogoniji, kad se iz haotine mase pojavi jezgro
nalik na jaje, koje u sebi ima kl i cu i mogunost sveg univerzalnog,
kao i sveg zemaljskog ivota, ono je pomenuta "trostrukost" koja se
diferencira. "Muki etarski" {Jo) princip se uspinje, a enski, grublji
i l i materijalniji princip (In) se survava u Univerzum supstance kad
se j avi razdvajanje izmeu nebeskog i zemaljskog. Od tog enskog,
majke, rada se prvo rudimentarno objektivno bie. Ono je etarsko,
bez oblika i l i pola, pa ipak je poteklo od "toga" i od majke od koj i h
su roeni Sedam Boanskih Duhova, od kojih e emanirati sedam tvo-
raca, kao to su u Nazarenskom kodeksu sedam loe rasporeenih
(materijalnih) duhova roeni od Karabtanosa i Majke Spiritusa. Bi -
lo bi suvie obimno da ovde dajemo japanska imena, ali kad se pre-
vedu, ona idu ovi m redom:
(1.) "Nevi dl j i vi Neenja", koj i je stvaralaki logos ne-stvaraju-
eg "oca", i l i njegov ispoljeni tvoraki potencijal.
(2.) "Duh ( i l i Bog) dubina bez zraka" (Haosa), koj i postaje dife-
rencirana materija, i l i tvar sveta, takoe mineralno carstvo.
(3.) "Duh Bilj nog Carstva", "Bujne Vegetacije".
(4.) Ovaj je dualne prirode, postoje istovremeno "Duh Zemlje" i
"Duh Pustinje", od kojih onaj prvi sadri mogunost mukog, a drugi
enskog elementa, dok zajedno stvaraju kombinovanu prirodu.
Ta dva su bila JEDNO; jo nesvesna da su dva.
U toj dualnosti bi l i su sadrani {a) muko, tamno i miiavo Bi -
e, Isu no gai no Kami i {b) Eku gai no Kami, ensko, lepo i slabije,
i l i tananije Bie. Potom:
(5. i 6.) Duhovi koj i su bi l i dvopolni i konano:
268
I
(7.) Sedmi Duh, poslednji koj i je emanirao od "majke", pojavlju-
je se kao prvi boanski oblik izrazito muki i enski. On je bio sedma
tvorevina, kao u Puranama, gde je Bramina sedma tvorevina ovek.
Oni, Canagi-Canami, spustili su se u Univerzum preko nebeskog
Mosta (mleni put) i "Canagi, opazivi duboko dole haotinu masu
oblaka i vode, zabode svoje koplje optoeno draguljima u dubine i
pojavi se suva zemlja." Potom se nj i h dvoje razdvajaju da istrae
Onokoro, novostvoreno svet-ostrvo, itd. (Omoi)
Takve su japanske egzoterike bajke, ljuska koj i sadri jezgro je-
dne te iste istine Tajne Doktrine. Prema ezoterijskom objanjenju, u
svakoj kosmogoniji: -
(d) Trei red odgovara Atma-Budi-Manasu: Duhu, Dui i Intele-
ktu, i naziva se "Trijade".
(e) etvrti su supstancijalni Enti teti . To je najvia grupa meu
Rupama ( Atomskim Oblicima*). To je odgajalite ljudskih, svesnih.
Vredi primetiti daje savremena hernija, dok odbacuje kao praznovericu okul-
tizma i religije teoriju o nevidljivim Biima zvanim Aneli, Elementali itd., -
nikad se, naravno, i ne upoznavi sa filozofijom o tim bestelesnim Entitetima,
i ne razmislivi o njima - zahvaljujui posmatranju i otkriima, zapravo ne-
svesno bila nagnana da prihvati i prizna isti odnos i poredak evolucije he-
mijskih atoma kakav postoji i u okultizmu, i koj i vai i za anije i za Atome,
poto je analogija prvi zakon okultizma. Kao to smo videli, sama prva grupa
Rupa Anela je etvorna, budui da se, u silaznom poretku, svakoj sledeoj
dodaje po jedan element. Isto je i sa atomima, kad usvojimo frazeologiju he-
rnije - monoatomski, diatomski i tetraatomski - silazna progresija. Trebalo bi
imati na umu da takozvani Vatra, Voda i Vazduh - ih "Elementi prvobitne Tvo-
revine", nisu sloeni elementi kao na Zemlji, ve noumenalni homogeni elemen-
ti - njihovi Duhovi. Potom sledi sedmostruka grupa jata. Ako se postave, kao
dijagram, paralelno dijagramu sa Atomima, videe se da prirode tih Bia od-
govaraju njihovoj silaznoj skali prelaska u sloene elemente na matematiki
identian nain, kao po analogiji. To se, naravno, odnosi samo na dijagrame ko-
je su nainili okultisti, jer, daje tabela Aneoskih Bia postavljena paralelno
sa naunom tabelom hemijskih elemenata - od hipotetinog helijuma sve do
uranijuma - videlo bi se, naravno, da se one razlikuju. Jer one, kao pandane na
astralnom nivou, imaju samo etiri najnia reda - zato to su via tri principa
u atomu, bolje reeno molekulu i l i hemijskom elementu, opaziva samo inici-
ranom oku Dangme. Al i potom, ako bi hemija poelela da se nae na pravom
putu, ona bi svoje tabele morala da kori guje prema tabelama okultista - to e
moda odbiti da uini. U ezoterijskoj filozofiji, svaka fizika estica odgovara
269
duhovnih Dua. Oni se zovu "Neprolazne Di ve" i uspostavljaju, po-
mou hijerarhije koja je ispod njihove, prvu grupu prvog sedmo-
strukog' jata - veliku misteriju ljudske svesti i intelektualnog Bia.
Jer, ovi poslednji predstavljaju oblast u kojoj lei, skriven u svojoj
samoi, zametak koji e ui u razmnoavanje. Taj zametak e postati
duhovna mo u fizikoj eliji koja vodi razvoj embriona i koja je
uzrok naslednog prenoenja sposobnosti i svih nasledenih osobina
u oveku. Okultizam, meutim, ne prihvata darvinovsku teoriju o
prenoenju steenih sposobnosti i ne poduava njoj. Evolucija se, u
njemu, odvija sasvim drugim pravcima; fiziko se, prema ezoterij-
skom uenju, razvija postepeno iz duhovnog, mentalnog i psihikog.
Ta unutranja dua fizike elije - ta "duhovna plazma" koja vlada
plazmom zametka - predstavlja klju koj i jednog dana mora otvoriti
kapije nepoznate zemlje za biologe, to se danas naziva mranom
tajnom embriologije ( vi di dalji tekst i napomene).
(/) Peta grupa je veoma tajanstvena i povezana je sa Mi k r o -
skopskim Petouglom, petokrakom zvezdom koja predstavlja o-
veka. U I ndi j i i Egiptu, ti Dani j i su bi l i povezani sa Kr okodi l om
i nj i hovo prebivalite je u Jarcu. To su saglasni t er mi ni u i ndi j -
skoj astrologiji, poto se taj (deseti) znak Zodijaka zove Makara,
to u slobodnom prevodu znai "kr okodi l ". Sama ta re se okult-
no tumai na razne naine, kao to e bi t i pokazano. U Egiptu, pre-
mi nul i ovek - i j i je simbol pentagram i l i petokraka zvezda, ije
take predstavljaju ovekove udove - figurativno se prikazivao pre-
obraen u krokodila: Sebak i l i Sevek " i l i sedmi" [kao to kae g.
Derald Mej si (Gerald Masseyy\, koj i ga prikazuje kao obl i k inte-
svom viem noumenu - Biu ijoj sutini pripada i zavisi od njega; kako je
gore, tako je i dole, Duhovno evoluira od Boanskog, psiho-mentalno od Du-
hovnog - zamrljano astralom sa njegovog nieg nivoa - ela iva i (naizgled)
neiva priroda evoluira paralelnim pravcima i svoje atribute crpi kako odoz-
go, tako i odozdo.
Broj sedam ovde ne podrazumeva samo sedam Entiteta, ve sedam grapa
jata, kao to je ranije objanjeno. Najvia grapa, Asure, roene u Braminom
prvom telu - koje se pretvorilo u "No" - su sedmostrake, to jest, podcijene,
kao i Pitriji, na sedam klasa, od kojih su tri arupa (bestelesne), a etiri telesne
( vidi Vinu Puranu, knjiga I ). Oni su, zapravo, u stvarnosti pre nai Pitriji (pre-
ci) nego Pitriji koji su projektovali prvog fizikog oveka ( vidi Knjigu I I ).
2 70
l i genci j e, u st varnost i j e zmaj , a ne k r o k o d i l . On j e " Z ma j Mu d r o -
s t i " , i l i Manas , " Lj uds ka Du a" , U m , pr i nc i p I nt el i genci j e, k o j i s e
u naoj ezot eri j skoj f i l ozof i j i zove " Pe t i " pr i nc i p.
Pr emi nul i " Oz i r i f i kov a ni " , pri kazan kao mumi f i ci r ani bog sa gla-
v o m kr okodi l a, u pogl avl j u 1, X X X V I I I , Knjige mrtvih, i l i Rituala,
govor i : -
(1) Ja sam bog ( krokodil) koj i vlada strahom (. . .) nad dolas-
kom njegove Due meu ljude. Ja sam bog-krokodil roen radi uni-
tenja (aluzija na unitenje boanske duhovne istote kad ovek
stekne poznanje dobra i zla, a takoe i na "pale" bogove i l i anele
u svakoj teogoniji).
(2) Ja sam riba velikog Horusa (kao to je Makara "kr okodi l ",
nosilac Varane). Uronjen sam u Sekten.
Ova poslednj a reenica daje objanjenje i ponavl j a dokt r i nu ezo-
teri j skog budi zma, j e r ona di rekt no al udi ra na pet i pr i nci p ( Manas),
bol j e reeno na naj duhovni j i deo nj egove sutine, k o j i se stapa, od-
nosno, apsorbuje i postaje j edno sa At ma- Budi j em nakon ovekove
s mr t i . Jer, Se-khen j e rezi denci j a i l i loka boga Khema ( Hor us -Ozi -
ris, i l i Otac i Sin), otuda "Devahan" At ma-Budi j a. U " R i t ual u mr t v i h "
pr emi nul i j e pri kazan kako ul azi u Sekhem sa Horus-Tot om i izranja
i z njega kao i s t i duh" ( 1 , XI V, 29). Ot ud pr e mi nul i kae ( s t i h 130):
Vi di m oblike (sebe, kao raznih) l j udi koj i se veno preobraa-
vaju. (. . .) Ja znam taj (predmet). Onaj ko ga zna (. . .) uzima sve
vrste i vi h oblika. . .
A u sti hu 35, obraaj ui se magi nom f or mul om onome to se u
egi pat skom ezot er i zmu nazi va "pr edako srce", i l i r ei nkar ni r aj ui
pr i nci p, t raj ni E G O, pr e mi nul i kae:
O moje srce, moje predako srce neophodno za moje preobra-
aje (. . .) ne odvajaj se od mene pred uvarem Stepenica. Ti si
moja linost u moj i m gradima, boanski pratilac koj i motri moje
puti (tela). . .
U Sekhenu l ei sakriveno "Tajanstveno Li c e " i l i stvarni ovek sa-
kr i v e n i spod lane l i nos t i , t r os t r uki kr okodi l Egi pt a, s i mbol vi eg
271
Trojstva i l i ljudske Trijade, Atma, Budi i Manas}^ U svim drevnim
papirusima krokodil se naziva Sebek (Sedmi), a voda ezoterijski pred-
stavlja peti princip; i kao to je ve reeno, g Derald Mejsi poka-
zuje daje krokodi l bio "Sedma Dua, najvii od sedam - nevidlj ivi
Posmatra." ak je i ezoterijski Sekhem palataboga Khema, a Khem
je Horus koj i sveti smrt svog oca Ozirisa, i zato kanjava grehe o-
vekove kad ovaj postane bestelesna Dua. Otud preminuli "Ozi ri f i -
kovani" postaje bog Khem, koj i "pabiri u polju Aanroo", to jest, on
pabiri svoju nagradu i l i kaznu, poto je to polje nebeski lokalitet
(Devahan) gde se preminulom daje ito, hrana boanske pravde. Pe-
ta grupa nebeskih Bia trebalo bi da u sebi sadri dvojne atribute i
duhovnih i fizikih aspekata Univerzuma, tako rei, dva pola Maha-
ta, Univerzalne Inteligencije, i dvojnu prirodu oveka, duhovnu i f i -
ziku. Otuda mu broj Pet, koj i ga, umnoen i pretvoren u deset, spaja
sa Makarom, desetim znakom Zodijaka.
(g) esta i sedma grupa pripadaju ni i m kvalitetima etvorstva.
To su svesni, etarski Entiteti, isto tako nevidlj ivi kao i Etar, koj i su
poput grana i zni kl i iz prve centralne grupe od etiri, a za uzvrat pu-
stili bezbrojne bone izdanke, od koj i h oni ni i predstavljaju Duho-
ve Prirode, i l i bezbroj vrsta i varijacija Elementala, od bezoblinih
i nesupstancijalnih - idealnih MI SLI svojih tvoraca - do atomskih,
mada za ljudsku percepciju nevidlj ivih organizama. Oni se smatra-
ju "Duhovima Atoma", j er oni su prvi stupanj (unazad) od fizikog
Atoma - svesna ako ne i inteligentna stvorenja. Oni su svi podvrg-
nuti Karmi , i moraju da je odrauju u svakom ciklusu. Jer, kao to
ui ova doktrina, u Univerzumu, bilo u naem i l i u drugim siste-
mima, u spoljanjim i l i unutranjim svetovima", nema tako privile-
govanih bia kao to su aneli zapadnjake i jevrejske religije. Dan
Jedno od objanjenja pravog, iako skrivenog znaenja tog Egipatskog re-
ligioznog simbola ne predstavlja tekou. Naime, krokodil je prvi koji eka i
sree aree vatre jutarnjeg sunca i vrlo brzo poinje da otelovljuje solamu
toplotu. Kad je sunce izalo, bilo je to kao da na zemlju i meu ljude dolazi
"boanska dua koja informie Bogove." Otud taj udni simbolizam. Mumija
je natakla glavu krokodila da bi pokazala da je to dua koja dolazi sa Zemlje.
Svet zvani "vii svet" nije vii zahvaljujui svom poloaju, ve zato to
je nadmoniji po kvalitetu i l i sutini. Ipak, neupueni generalno shvataju taj
svet kao "Raj", smeten iznad naih glava.
2 72
I
Kohan mora da postane jedno; on se ne moe roditi i l i pojaviti izne-
nada na planu ivota kao potpuno procvali aneo. Nebeska Hijerar-
hija sadanje Manvantare prenee se u sledeem ciklusu ivota u vi -
e, nadmonije svetove i osloboditi mesto za novu hijerarhiju, sai-
njenu od odabranih iz naeg oveanstva, budui da je to beskrajni
ciklus unutar jedne apsolutne venosti, u kojoj se kreu bezbrojni unu-
tranji ciklusi, konani i uslovljeni. Bogovi, stvoreni kao takvi, nisu
svojom zaslugom stvoreni kao bogovi. Takva klasa bia, savrena sa-
mo zahvaljujui posebnoj bezgrenoj prirodi koja im je uroena, pred
licem oveanstva koje se pati i bori, pa ak i pred licem nie tvore-
vine, bila bi simbol jedne vene nepravde prilino satanskog karak-
tera i simbol uvek prisutnog zloina. To je nepravilnost i nemogunost
u Prirodi. Zato "et i r i " i " Tr i " moraju da se inkamiraju kao i sva
ostala bia. esta grupa, tavie, ostaje gotovo nerazdvojna od o-
veka, koj i iz nje crpi sve osim svojih najniih i najviih principa, i l i
svog duha i svog tela, budui da su pet srednjih ljudskih principa sa-
ma sutina t i h anija.'^ Jedino Boanski Zrak ( Atman) proizlazi
direktno iz JEDNOG. Na pitanje kako to moe bi ti , kako j e mogue za-
mi s l i t i da ti "bogovi " i l i aneli mogu bi t i istovremeno svoje sop-
stvene emanacije i svoja lina sopstva, da l i j e to u istom smislu kao
u materijalnom svetu, gde je sin (na neki nain) sopstveni otac, po-
to je njegove krvi , kost njegove kosti i meso njegovog mesa, ui-
telji odgovaraju: "Uistinu je tako." Al i , ovek mora da ue duboko u
misteriju BI A pre nego to bude u stanju da potpuno razume tu istinu.
STANCA V I I ~ nastavak
2. J EDAN ZRAK UMNOAVA MANJ E ZRAKE. I VOT PRETHODI OBLI KU,
I IVOT NADI VLJ UJ E POSLEDNJI ATOM (Oblika, tula-arire, spolja-
njeg tela). KR OZ BEZBROJNE ZRAKE, ZRAK I VOTA, J EDAN, NALI K NA
NI T U BROJ ANI CAMA (biserima) (a).
1 2 *"
Paraceizus ih zove Flagae, hriani - "Aneli uvari", okultisti - "Preci,
Pi tri j i "; oni su estostmki an Kohani, poto imaju est duhovnih elemenata
u sklopu svojih tela - zapravo, ovek minus fiziko telo.
273
(a) Ova sloka izraava zamisao - isto vedantinsku, kao to je
ve objanjeno - ivotne ni t i , Sutratme, koja se provlai kroz nizove
roenja. Kako se, onda, to moe objasniti? Pribegavajui metafori,
poznatoj ilustraciji, iako neizbeno nesavrenoj, kao stoje sluaj sa
svim dostupnim analogijama. Meutim, pre nego to j oj pribegne-
mo, pitala bih da li bilo kome od nas izgleda neprirodan, i l i ak "nat-
prirodan", onaj proces koj i je poznat kao rast i razvoj fetusa u zdravo
novoroene koje tei nekoliko kilograma, i to se razvilo - iz ega?
Iz deobe beskrajno malog jajaceta i spermatozoida; a nakon toga
vidimo kako se ta beba razvija u oveka visokog metar i osamdeset
centimetara! To se odnosi na atomsko i fiziko irenje od neeg mi -
kroskopski malog u neto veoma veliko, od neeg nevidljivog go-
l om oku do neeg vidlj ivog i objektivnog. Nauka je sve to pokazala
i ja se usuujem da kaem da su njene teorije, embrioloke, biolo-
ke i fizioloke dovoljno tane u onoj meri u kojoj se materijalno
egzaktno posmatra. Meutim, dve glavne tekoe naune embriolo-
gije - naime, koje to sile deluju u formiranju fetusa i ta je uzrok
"naslednog prenoenja" fizike, moralne i l i mentalne slinosti - ni -
kad nisu bile ispravno reene, ni t i e ikad bi t i reene dok se nauni-
ci ne saglase da prihvate okultne teorije." Al i , ako ta fizika pojava
nikog ne udi, izuzev to zbunjuje embriologe, zato bi nam na i n-
Lo savet materijalistima i evolucionistima darvinovske kole bio bi pre-
dlog da prihvate nedavno objavljene teorije profesora Vajsmana (JVeissmann),
autora knjige Prilog teoriji nasleivanja, koje se odnose na dve misterije em-
briologije koje su pomenute, i koje je on, kako mi sl i , resio. Jer, kad bi one
zaista bile reene, nauka bi stupila u oblast isto okultnog i zauvek izala iz
oblasti onakvih transformacija kakve je zamiljao Darvin. Te dve stvari su ne-
pomirljive, iz perspektive materijalizma. Iz perspektive okultista, te misterije
su reene. Onima koji nisu upoznati sa novim otkriima prof. Vajsmana - svo-
jevremeno vatrenog darviniste - savetujemo da poure da isprave taj propust.
Ovaj nemaki filozof-embriolog pokazuje - preskaui preko grkog Hipo-
krata i Aristotela pravo do uenja drevnih Arijevaca - da jedna majuna elija,
od miliona drugih koje deluju u formiranju jednog organizma, sama i bez po-
moi bilo koje druge, odreuje putem stalne deobe i umnoavanja tanu sliku
fizikih, mentalnih i psihikih osobina budueg oveka ( i l i ivotinje). Ta eli-
ja je ona koja na lice i oblik nove individue utiskuje osobine roaka i l i nekih
dalekih predaka; ta elija je, opet, ona koja mu prenosi intelektualne i mental-
ne karakteristike njegovih dedove itd. Ta Plazma je besmrtni deo naih tela -
naprosto kroz proces sukcesivnih asimilacija. Ostavljena je po strani Darvi-
2 74
t el ekt ual ni i unut ranj i rast, evol uci j a I j uds ko-duhovnog u Boan-
s ki - duhovno, i zgl edal a, i l i s e na nj u gl edal o, kao na neto manj e
verovatno? A sad se vr at i mo na met af oru.
Upot puni t e f i zi ku pl azmu, pomenut u u poslednj oj fusnoti , "e-
l i j u Zamet ka" oveka sa s vi m nj egovi m pot enci j al i ma, " duhov nom
pl az mom" , da t ako kaemo, i l i f l ui dom k oj i sadri pet ni i h pr i nci -
pa estoprincipskog ani j a - i i mate taj nu ako ste dovol j no duhovni
daj e razumete.
Kad je seme ivotinjskog oveka baeno na tl o ivotinjske e-
ne, to seme ne moe da proklija ukol iko nije oploeno pomou pet
vrlina ( fluida i l i zraenja principa) estostrukog Nebeskog ove-
ka. Zato je Mikrokosmos predstavljen Petouglom, unutar estou-
gaone zvezde, "Makrokosmosa".
(AvGpcoTiot;, delo o okultnoj embriologiji. Knjiga I)
Pot om:
Funkcije Dive na ovoj Zemlj i su petostrukog karaktera. U mine-
ral ni m atomima ona je povezana sa najniim principima Duhova
Zemlje (estostrukih anija), u biljnoj estici, sa nj ihovim drugim
- Pranom ( ivotom), u ivotinjskoj, sa svima njima plus treim i
etvrtim, u oveku, zametak mora da dobije oploenje od svih pet,
inae se nee rodi ti kao vii od ivotinje.
Nai me, rodi ce se kao i di ot . Tako j e samo u oveku Di v a potpuna.
to se tie nj egovog sedmog pri nci pa, on j e samo j edan od Zraka Un i -
verzalnog Sunca. Svako racionalno stvorenje dobij a samo pri vremenu
nova teorija koja na embrionalnu eliju gleda kao na sutinu i l i sr svih dru-
gih elija; ona ne moe biti odgovorna za nasledno prenoenje. Postoje samo
dva naina da se objasni tajne nasledivanja: i l i je supstanca elije zametka ob-
darena sposobnou da proe kroz itav ciklus preobraaja koji vodi stvranju
odvojenog organizma, a potom reprodukciji identinih elija zametka, i l i te
elije zametka uopte ne nastaju u telu pojedinca, ve proistiu direktno iz
predake elije-zametka, koja se prenosi sa oca na sina kroz dugi niz genera-
cija. Ovu poslednju hipotezu je Vajsman prihvatio i na njoj radio - i u toj eliji
on nalazi besmrtni deo oveka. Dotle je dobro, a kad ta gotovo tana teorija
bude prihvaena, kako e biolozi objasniti prvu pojavu te vene elije? Osim
ukoliko ovek nije "rastao" kao "besmrtni Topsi" i uopte nije bio roen, ve
pao sa oblaka - kako se ta embrionalna elija rodila u njemu?
275
pozajmicu koju mora da vrati svom izvoru, a njegovo fiziko telo
oblikuju najnii zemaljski ivoti, putem fizike, hemijske i fiziolo-
ke evolucije.
Blagosloveni nemaju nita sa proiavanjima materije.
(Kabala, Haldejska Knjiga Brojeva)
Dolazimo do sledeeg: oveanstvo u svom prvom, senovitom ob-
l i ku, predstavlja izdanak Elohima ivota ( i l i Pitrija). U svom kvali-
tativnom i fizikom aspektu ono je direktno potomstvo "Predaka",
najniih anija, i l i Duhova Zemlje. Svoju moralnu, psihiku i du-
hovnu prirodu ono duguje grupi boanskih Bia, ije e ime i kara-
kteristike bi t i date u Knj i zi I I . Kolektivno, lj udi su rukotvorina jata
raznih duhova, zasebno, tabemakli ti h jata i, povremeno i pojedina-
no, nosioci nekih od nj i h. U naoj sadanjoj, isuvie materijalnoj
Petoj Rasi, zemaljski Duh etvrte (rase) je jo snaan u nama, ali,
pribliavamo se vremenu kad e se klatno evolucije odluno upravi-
ti navie, dovodei oveanstvo na isti nivo Duhovnosti sa prvobit-
nom treom Korenskom Rasom. Tokom svog detinjstva, oveanstvo
je u celini bilo sastavljeno od onog Aneoskog Jata koje je inilo
unutranji duh stoje oivljavao te monstruozne i divovske zemljane
sasude etvrte Rase, koj i su bih sagraeni (kao to su i danas) i sklop-
ljeni od bezbrojnih milij ardi i vota. " Ta reenica e bi t i objanjena
kasnije u ovom Komentaru. "Tabemakli" su se usavravali po struk-
turi i simetriji oblika, rasli i razvijali se sa kuglom koja ih je nosila,
ali, fiziko usavravanje se odvijalo na raun duhovnog unutranjeg
oveka i prirode. Tri sredinja principa na Zeml j i i u oveku posta-
jala su sa svakom rasom sve materijalnija. Dua se povlaila da stvo-
ri mesta za fiziki intelekt, a sutina elemenata dala je materijalne i
sloene elemente kakve danas znamo.
Nauka, koja maglovito opaa istinu, moe nai bakterije i druge mikroor-
ganizme u ljudskom telu, i videti u njima samo sluajne i neprirodne poseti-
oce kojima se pripisuju bolesti. Okultizam - koji opaa ivot u svakom atomu
i molekulu, bilo u mineralnom i l i ljudskom telu, u vazduhu, vatri i l i vodi - po-
tvruje daje itavo nae telo sastavljeno od takvih ivota, u poreenju sa ko-
jima je najsitnija bakterija pod mikroskopom velika kao slon u odnosu na
najsitniju infuzoriju.
276
Covek nije, ni t i bi ikad mogao bi t i potpuni proizvod "Gospoda
Boga", ali on jeste dete Elohima, koj i j e proizvoljno pretvoren u je-
dninu mukog roda. Prvi Dani, ovlaeni da "stvore" oveka na svo-
ju sliku, mogli su jedino da bace svoje senke, nalik na tanani model,
da bi na osnovu njih radili Prirodni Duhovi materije ( vi di Knj igu I I ) .
Covek j e, van svake sumnje, fiziki stvoren od zemaljske praine,
ali njegovih tvoraca i dizajnera bilo je mnogo. Ne moe se takode re-
i daje "Gospod Bog udahnuo u njegove nozdrve dah ivota", uko-
liko se taj Bog ne poistoveuje sa " J EDNI M I VOTOM" , Sveprisutnim,
iako nevidljivim, i ukoliko ista operacija nije pripisana "Bogu" ume-
sto ivoj dui - i l i Nefe, koja je vitalna Dua, a ne boanski Duh i l i
Ruah, iedini koj i oveku osigurava boanski stepen besmrtnosti, ko-
ji nijedna ivotinja, kao takva, nikad ne bi mogla dosegnuti u ovom
ciklusu inkarnacija. Neodgovarajuu razliku napravili su Jevreji, a
sada i nai zapadnjaki metafiziari, koj i , poto ne znaju i ne mogu
da razumeju, a otud ni da prihvate, vie od trojstvenog oveka - Du-
ha, Due, Tela - brkaju "i votni dah" sa besmrtnim Duhom.^^ To se
Ueni i veoma filozofski orij entisan autor Novih Aspekata ivota nagla-
sio bi i taocu daj e Nefe Haj aJia ( i va dua), po J evrejima:
(. . .) proistekla iz, i l i ju je proizvelo, ubrizgavanje Duha i l i Daha ivota u oivljeno
telo oveka i trebalo je da ona zaposedne i preuzme mesto tog duha u tako sai-
njenom sopstvu, tako da duh, koji prede u nju, nestane iz vida i utone u ivu Duu.
Na ljudsko telo, mi s l i on, treba gledati kao na mat ri cu u koj oj i iz koje se ra-
zvi l a Dua ( koj u on, izgleda, postavlja na vie mesto od duha) -funiccionalno
gledano, i iz perspektive akti vnosti , ta Dua zaista stoj i neuporedivo vie u
ovom konanom i usl ovl j enom svetu Maj e - ta Dua, za koj u on kae daj e "u
kraj nj em ishodu proizvedena i z oi vl j enog ovekovog tel a. " Ot ud autor poi -
stoveuje " Du h " ( At mu) naprosto sa " i v ot ni m dahom". I stonj akni okul t i s t i
e se buni t i pr ot i v te tvrdnj e, j er je ona zasnovana na pogrenoj koncepci j i da
su Prana i Atma i l i ivatma j edna te ista stvar. Aut or podrava svoj u t vrdnj u
pokazuj ui da su kod starih Jevreja, Grka, pa ak i Ri ml j ana, Ruah, Pneuma
i Spiritus - kod Jevreja nesumnj i vo, a k od Gr ka i Ri ml j ana veoma verovatno
- znai l i Vetar; nij e j asno u kakvom su odnosu grka re Anemos ( vetar) i la-
tinska Anima, "Du a".
To je veoma iroko rasprostranjeno. Zakoni to poprite da se ovo pitanje resi j e-
dva da se moe nai, poto izgleda daj e g. Prat prakti ni , inj enini metafiziar,
neka vrsta kabaliste-pozitiviste, a istonjaki metafiziari, posebno vedantini, su
svi idealisti. Okul t i st i su takode ekstremno ezoterijska kola vedante, i oni zovu
2 77
takode direktno odnosi na protestantske teologe, koj i su, prevodei
stih 8, Poglavlja I I I , u etvrtom Jevandelju, potpuno izmenili smisao.
Taj stih je zaista preveden kao da kae: "Vetar duva kud mu se hoe ",
umesto: "Duh ide kuda el i", kao to stoji u originalu, a takode i u
prevodu grke pravoslavne crkve.
Zato je filozofija psihikih, duhovnih i mentalnih odnosa prema
ljudskim fizikim fiinkcijama u gotovo nerazmrsivoj pometnji. Da-
nas se ne razume ispravno ni stara arijevska ni egipatska psihologija.
A one se ne mogu usvojiti ako se ne prihvati ezoterijska sedmostru-
kost, i l i , u najmanju ruku, vedantinska petostruka podela ljudskih
unutranjih principa. Ako se to ne uradi, nikad nee bi t i mogue ra-
zumeti metafiziki i isto psi hi ki , pa ak ni fizioloki odnos iz-
meu an Kohana, i l i Anela, naj ednom nivou i oveanstva na
drugom. Nijedno istonjako (arijevsko) ezoterijsko delo nije objav-
ljeno dosad, ali mi posedujemo egipatski papirus koj i jasno govori
0 sedam principa i l i "Sedam ovekovih Dua". " Knjiga Mrtvih da-
je potpun spisak "preobraaja" kroz koje prolazi svaki preminuli dok
se razodeva od svih tih principa, jednogj)o jednog - radi jasnoe ma-
terijalizovanih u etarske entitete i l i tela. Stavie, moramo podsetiti one
koj i su pokuali da dokau da stari Egipani nisu znali nita o Rein-
karnaciji i nisu pouavali o Reinkarnaciji, da se za "Duu" {Ego i l i
Sopstvd) pokojnika kae da i vi u Venosti; ona je besmrtna, "zajed-
niki postoji i nestaje sa Solamim brodom", to jest, tokom ciklusa nu-
nosti. Ta "Dua" izranja iz Tiaoua (oblast uzroka ivota) i pridruuje
se ivima na Zemlj i tokom dana, da bi se svake noi vratila u Tiaou.
To izraava periodino postojanje Ega {Knjiga Mrtvih, CVXLI I I ) .
Ta Senka, astralni oblik, ponitena j e, "prodrao ju je Uraeus"
( CXLI X, 51), Manes e bi ti poniten; dva blizanca (etvrti i peti prin-
cip) bie rasuti, ali Dua-ptica, "Boanska Lastavica - i Uraeus Pla-
mena" (Manas i Atma-Budi) ivee u venosti, j er oni su muevi
svoje majke.^^
Jedan ivot (Parabram) "Velikim Dahom" i "Kovitlacem", ali, oni potpuno is-
kljuuju sedmi princip iz materije, i l i bilo kakvog odnosa i l i veze sa njom.
" Vidi Deo I I , Knjiga I I , "Sedam ovekovih Dua", podele koje su dali go-
spoda Derald Mejsi i Franc Lambert.
Jo jedna sugestivna analogija izmeu arijevskog i l i bramanskog i egipat-
skog ezoterizma. Onaj prvi zove Pitrije "lunamim precima" oveka, a Egipa-
278
To j e kao to sl i no pr oi zvodi sl i no. Zeml j a daje oveku njego-
vo tel o, bogovi ( ani j i ) pet unut ranj i h pri nci pa, ps i hi ku Senku,
i j i oi vl j avaj ui pr i nci p esto predstavlj aj u sami t i bogovi . Duh ( At -
man) j e j edno - i nedel j i vo. On ni j e u Tiaou.
Jer, st aj e Tiaou? esto al udi r anj e na nj ega u Knjizi Mrtvih sa-
dr i j ednu taj nu. Tiaou j e put Nonog Sunca, donje hemisfere, i l i ob-
last pakl a za Egipane, koj i su oni smetali na skrivenu stranu Meseca.
Lj uds ko bi e, u s vom ezot eri zmu, izalo j e i z Meseca ( trostruka mi -
sterija - astronomska, fizioloka i psi hi ka i stovremeno); ono je pro-
lo kroz itav ciklus egzistencije i pot om se vrati l o u svoje rodno mesto
pre nego to i z njega opet izade. Pr emi nul i j e pr i kazan kako stie na
Zapad, sudi mu se pred Ozi r i s om, vaskrsava kao bog Hor us i kr u i
oko zvezdanih nebesa, to predstavlja alegorijsko utapanje u Ra, Sun-
ce; pot om, pos t oj e preao Nut ( nebeski ambi s), vraa se j o j e dnom
u Ti aou, to predst avl j a utapanj e u Ozi r i s a, k o j i , kao bog i vot a i
razmnoavanja, nastanjuje Mesec. Pl ut arh (Izida i Oziris, pogl avl j e
X L I I I ) pokazuj e kako Egi pani slave pr azni k k o j i se zove " Ul azak
Ozi ri sa u Mesec". U pogl avl j u X L I obeanj e i vot nakon s mr t i , a
obnova i vot a stavljena j e pod pokr ovi t el j s t vo Ozi ri sa-Lunusa, j e r
j e Mesec bi o s i mbol obnove i vot a, i l i r ei nkar naci j e, zahval j uj ui
s vom rastu, opadanju, umi r anj u i ponovnom poj avl j i vanj u svaki h 28
dana. U Dankmoeu ( I V, 5) se kae:
O, Ozirise-Lunuse! To obnavlja tvoju obnovu.
A Safek kae Setij u I (Abidos iz Mari j et e, pl oa 51):
ni su nainili od Meseevog Boga, Taht-Esmuna, prvog ljudskog pretka. Taj
"meseev bog" "izrazio je Sedam prirodnih moi to su mu prethodile i bile
su sumirane u njemu u njegovih sedam dua, koje je on ispoljavao kao osmu
(otud osma sfera). Sedam zraka haldejskog Heptakisa i l i laoa, na gnostikim
kamenovima, ukazivali su na istu sedmostrukost dua.
(. . .) Prvi oblik mistilfih SEDAM je bio vien Icao uoblien u sedam velilcih zvezda
Velikog Medveda, sazvea koje su Egipani pripisivali Majci Vremena i majci se-
dam elementarnih moi.
(Vidi Sedam Dua itd.)
Kao stoje dobro poznato svakom Indusu, to isto sazvee u I ndiji predstav-
lja Sedam Riija, i kao takvo se zove Rika i Citra-Sikandinas.
279
Ti se obnavlja kao bog Lunus kad je beba.
To je j o bolj e objanjeno u papirusu iz Luvr a [P. Pjere (Pierret),
Egiptoloke studije]:
Obilna su sparivanja i zaea onog dana kad se on ( Oziris-Lu-
nus) vi di na nebu.
Ozi ri s kae:
O, j edi ni sjajni zrae Meseca! Ja istiem iz krueeg mnotva
(zvezda). ( . . . ) Otvorite mi Tiaou, za Ozirisa N. Ja u izlaziti danju
da i ni m ono to treba da i ni m meu ivima (to jest, da dovodi
do zaea).
(Knjiga Mrtvih, poglavlje II)
Ozi r i s j e bi o " Bo g i spol j en u razmnoavanj u", j er su dr evni na-
r odi znal i , dal eko bol j e nego savremeni, okul t ni uticaj l unamog tel a
na mi s t er i j u zaea.'* Kasni j e, kad j e Mesec postao povezan sa en-
s ki m bogi nj ama^' - Di j anom, I z i dom, Ar t e mi dom, J unonom i t d. , t o
povezi vanj e j e pot ekl o od pot punog poznavanj a f i zi ol ogi j e i enske
pri rode, kako f i zi ke tako i psi hi ke. A l i , pr vobi t no. Sunce i Mesec
1 8
u najstarijim sistemima nalazimo daje Mesec uvek muko. Otud je So-
ma, kod Indusa, neka vrsta zvezdanog Don uana, "Kr al j " i otac, premda ne-
zakoniti, Bude - Mudrosti, koja se odnosi na okultno znanje, mudrosti koja je
sakupljena kroz potpuno upoznavanje sa lunamim misterijama, ukljuujui tu
i polno razmnoavanje ( vidi Knjigu I I , "Najsvetije od Svetih ").
Kad bi, umesto da ih u Nedeljnim kolama ue beskorisnim lekcijama iz
Biblije, mnotva odrpanih i siromanih ljudi bila pouavana astrologiji - u naj-
manju ruku, bar onome to se tie okultnih osobina Meseca i njegovog skrive-
nog uticaja na razmnoavanje, ne bi se trebalo mnogo plaiti rasta populacije,
ni ti pribegavati sumnjivoj literaturi maltuzijanaca radi njenog spreavanja. Jer
Mesec i njegove konjunkcije reguliu zaea, i u I ndiji to zna svaki astrolog.
Tokom prethodnih rasa i sadanje rase, bar u svom poetku, na one to su se
uputali u brane odnose tokom izvesnih meseevih faza, koji su te odnose i-
ni l i neplodnim, gledale su kao na vece i grenike. Al i , ak bi i danas t i gresi
iz starine, zasnovani na okultnom znanju i njegovoj zloupotrebi, bi l i bolji ne-
go zloini dananjice, koji su poinjeni zbog potpunog neznanja i neverovanja
u bilo kakve okultne uticaje.
280
su bi l i jedina vidlj iva i, tako rei, opipljiva (po svojim delovanjima)
psihika i fizioloka boanstva - Otac i Sin, dok su Prostor i vazduh
uopte, i l i ono prostranstvo Neba koje su Egipani zval i Nut , bi l i
skriveni Duh i Dah ova dva. Oni, "Otac i Sin" bi l i su meusobno iz-
menljivi po svojim funkcijama i skladno su zajedno radili u svom de-
lovanju na zemaljsku prirodu i oveanstvo; otud se na nj ih gledalo
kao na JEDNO, iako DVA U otelovljenim entitetima. Oni su obojica bi -
li muki, i obojica su imali svoj posebni, a takode i zajedniki rad na
izazivanju razmnoavanja Coveanstva. Tako mnogo je iz astronom-
ske i kosmike perspektive vieno i izraeno simbolikim j ezikom
- koj i je kod nae rase postao teoloki i dogmatian. Al i , iza vela kos-
mi ki h i astrolokih simbola postojale su misterije Antropografije i
prvobitnog stvaranja oveka. A u tome, nikakvo poznavanje simbo-
la - pa ak ni kljua zaposlepotopski simboliki j ezik Jevreja - ne-
e, ni t i moe pomoi, izuzev pozivanja na ono to je utemeljeno u
spisima raznih naroda za egzoterijsku upotrebu, ija je celina, kol i -
ko god daje lukavo prekrivena velom, bila samo majuni deo prave
prvobitne istorije svih naroda; tavie, ti egzoterijski spisi su se e-
sto odnosili - kao kod Jevreja - samo na zemaljski, ljudski, a ne na
boanski ivot tog naroda. Taj psihiki i duhovni element pripadao
je TAJNI i INICIJACIJI. I ma stvari koje nikad nisu zapisane u svicima
(papirusa), ve, kao u Centralnoj Azi j i , na stenama i u podzemnim
kriptama.
Svejedno, nekad je ceo svet bio "jednih usta i jednog znanja" i
ovek je znao mnogo vie o svom poreklu nego to je to danas slu-
aj, pa je tako znao da Sunce i Mesec, ma koliko veliku ulogu igraju
u gradi, rastu i razvoju ljudskog tela, nisu bi l i direktni uzronici nje-
gove pojave na Zemlj i; ti uzronici su, zapravo, bile ive i inteligent-
ne Moi koje okultisti zovu Dan Kohani.
Sto se toga tie, jedan veoma ueni zaljubljenik u jevrejski ezote-
rizam kae nam da "Kabala izriito govori kako je Elohim jedna 'op-
ta apstrakcija', ono to u matematici zovemo 'stalnim koeficijentom'
i l i 'optom funkcijom' koja ulazi u sve konstrukcije, ne posebne, to
jest, optim kolinikom 1 i 31415 (astro-danikih) i Elohistikih ci -
fara." Na to istonjaki okultista odgovara: sasvim tano, on je apstra-
kcija za naa fizika ula. Za nau duhovnu percepciju, meutim, i
za nae unutranje duhovno oko, Elohim i l i Dani su isto toliko apstra-
kcija koliko i naa dua i duh. Odbacite jedno i odbacili ste drugo -
281
jer onaj deo nas koj i predstavlja Entitet to preivljava delimino je
direktna emanacija ti h nebeskih Entiteta, a delimino predstavlja â-
me te nebeske Entitete. Jedna stvar j e sigurna: Jevreji su bi l i savr-
eno dobro upoznati sa arobnjatvom i raznim zlokobnim silama,
ali, sa izuzetkom nekih od njihovih vel i ki h proroka i vidovnjaka,
kao to su Danilo i Jezekilj (poto Enoh, kao zajedniki l i k, pripada
dalekoj rasi i ne pripada nijednom narodu), oni su malo znali o pra-
vom boanskom okultizmu i nisu ga upranjavali, poto je karakter
njihovog naroda odbojan prema svemu to ne utie direktno na nj i-
hovu sopstvenu etniku, plemensku i individualnu dobrobit - emu
su svedoci nj i hovi sopstveni proroci i kletve koje su sipali na tu
"tvrdoglavu rasu". Al i , ak i Kabala jasno pokazuje direktni odnos
izmeu Sefirot, odnosno Elohima, i oveka.
Zato, tek kad nam dokau da kabalistiko poistoveenje Jehove
sa Binahom, enskom Sefirom, ima u sebi jo jedno, subokultno zna-
enje, okultisti e bi t i spremni da predaju lovorov venac savrenstva
kabalistima. Dotle, dok se tvrdi da, kao to je Jehova u apstraktnom
smislu "jednog ivog Boga" samo broj, metafizika izmiljotina, a
stvarnost samo kad se stavi na svoje pravo mesto kao emanacija i Se-
firot - imamo pravo da smatramo daje ohar (kao to svedoi KNJ I -
GA BROJEVA, U svakom sluaju) izvorno saoptio, pre nego to su ga
hrianski kabalisti izobliili, istu doktrinu kao i mi , to jest, on smatra
oveka emanacijom ne jednog NEBESKOG OVEKA, ve Sedmostru-
ke grupe Nebeskih ljudi i l i Anela, ba kao u "Pimanderu, Boan-
skoj Mi sH".
STANCA V I I - nastavak
3. K A D JEDNO POSTANE DVA, "TROSTRUKO SE POJAVLJUJE (a), i TRI
su (vezana u) JEDNO; I TO JE NAA NI T, O LANU, SRCE OVEKA-BI LJKE
ZVANOG SAPTAPAR NA {b).
(a) "Kad JEDNO postane dva, trostruko se pojavljuje kako bi znalo
da, kad Jedno Veno baci svoj odraz u oblast Ispoljavanja, taj odraz,
"Zrak", diferencira "Vode Prostora", i l i , po recima Knjige Mrtvih:
2 82
Haos prestaje, sjaj Zraka Prvobitne svetlosti razgoni potpunu ta-
mu pomou velike magike moi REI (Centralnog) Sunca.
Haos postaje muko-ensko i Voda, roena pomou svetlosti, i
"t rost ruko bi e i zl azi kao nj egov Pr vor oeni ". "Ozi ri s-Pt ah ( i l i R A )
stvara svoje sopstvene udove ( poput Brame) stvaraj ui bogove ko-
j i ma j e sueno da otel ove njegove faze" t ok om Ci kl us a ( X V I I , 4).
Egi pat ski Ra, k o j i i zl azi i z DUBI NE, Boanska j e Uni ver zal na Dua
u nj enom i spol j enom aspektu, a to je i Narajana, Purua, "sakriven u
Akai, a prisutan u Etru ".
To je met af i zi ko objanjenje i odnosi se na sam poetak evol u-
cij e, bol j e reeno Teogonij e. Znaenje ove stance, kad se obj asni iz
druge take gledita u odnosu na taj nu oveka i nj egovog porekl a,
j o j e tee razumet i . Da bi stvorio j asnu predstavu o t ome ta se pod-
razumeva pod Jedan postaje dva, a onda bi va preobraen u "trostruko",
ueni k mor a da se detalj no upozna sa oni m to nazi vamo " Kr ug o-
v i " . A k o se pozove na Ezoterijski budizam - p r v i pokuaj da se
s ki ci r a pr i bl i a n obri s arhajske Kos mogoni j e - ot kr i e da se pod
" Kr u g o m" podrazumeva serijska evol uci j a nastale materi j al ne pr i -
rode, evol uci j a sedam k ug l i naeg lanca^" sa nj i hov i m mi ner al ni m.
Nekoliko neprijateljski nastrojenih kritiara gore od elje da dokau da
se u prethodnom delu, Razotkrivenoj Izidi, nije govorilo ni o sedam principa
oveka ni o sedmostrukoj konstrukciji naeg lanca. Iako je u toj knjizi to ue-
nje moglo biti tek nagoveteno, svejedno ima mnogo pasusa u kojima je otvo-
reno pomenut sedmostruki sklop i oveka i lanca. Govorei o Elohimu u Tomu
I I , str. 420, kae se:
Oni ostaju iznad sedmog neba ( i l i duhovnog sveta), j er oni su ti koj i su, prema ka-
balistima, f ormi ral i est materij alnih svetova u nizu, bolje reeno, probni h svatova,
to su prethodi l i ovom naem, koj i j e, kau oni , sedmi.
Naa kugla je, naravno, na dijagramu koj i predstavlja "lanac", sedma i naj-
nia iako ona, poto je evolucija na t i m kuglama ciklika, predstavlja etvrtu
kuglu na silaznom luku materije. I opet, na str. 367, Tom I I , pie:
Prema egipatskim predstavama, kao i u predstavama drugih vera zasnovanih na
filozofiji, ovek nije bi o samo puko (. . .) j edinstvo due i tela; on je bi o trojstvo kad
mu je dodat duh. Pored toga, ta doktrina kae da se on sastoji od tela, astralnog ob-
l i ka i l i senke, animalne due, vie due, zemaljske inteligencije i estog principa -
i t d. , i t d. - sedmi - D U H .
2 83
bi l j ni m i ivotinjskim carstvima (budui daje ovek ukljuen u ova
poslednja i stoji na njihovom elu) tokom itavog perioda ivotnog
ciklusa. Bramini bi taj ciklus nazvali "Danom Brame". To je, ukrat-
ko, jedan obrt "Toka" (naeg planetarnog lanca) koj i je sastavljen
od sedam kugli ( i l i sedam odvojenih "Tokova", ovog puta u drugom
smislu). Kad se evolucija spusti u materiju, od planete A do planete
G i l i Z, kao stoje zapadnjaki prouavaoci zovu, to je jedan Krug. U
sredini etvrtog obrta, koj i je na sadanji "Kr ug":
Evolucija je dostigla vrhunac fizikog razvoja, krunisavi svoj
rad fiziki savrenim ovekom, i od ove take poinje njen rad us-
meren na duh.
Za sve to je potrebno odreeno ponavljanje, kao stoje dobro ob-
janjeno u Ezoterijskom budizmu. Ono to je jedva i pomenuto (a to
malo to je o tome reeno zavelo je mnoge), jeste poreklo oveka,
i sada se moe baciti neto vie svetlosti na to, taman toliko da uini
ovu Stancu razumljivijom, poto e taj proces bi t i potpuno objanjen
tek na svom pravom mestu, u Knj i zi I I .
Sad, svaki " Kr ug" (na silaznoj skali) predstavlja samo ponavlja-
nje Kruga koj i mu je prethodio u vrem obliku, budui daje sva-
ka kugla - sve do nae etvrte sfere, odnosno Zemlje - samo grublja
i materijalnija kopija senovitije sfere koja j oj prethodi u uzlaznom
poretku na t ri via plana ( vidi dijagram u Stanci VI , Komentar 6). Na
svom putu navie, uzlaznim lukom, evolucija, da tako kaemo, odu-
hovljuje i eterizuje prirodu svih stvari, dovodei ih na nivo identian
sa onim na kome je smeten globus blizanac na suprotnoj strani, a
posledica toga je da se priroda svega to evoluira, kad se (u bilo kom
Krugu) dostigne sedma kugla, vraa uslovima kakvi su bi l i na poet-
ku - plus, svaki put, dostie novi i vii nivo u stanjima svesti. Otud
postaje jasno da takozvano "poreklo oveka" u ovom naem Krugu,
i l i ivotnom ciklusu na naoj planeti, mora zauzimati isto mesto u
istom poretku kao i u prethodnom Krugu - osim detalja zasnovanih
na lokalnim uslovima i vremenu. A opet, mora se objasniti i zapam-
t i t i da, kao to se kae da j e rad u svakom Krugu podeljen na razne
Ti principi su tako jasno pomenuti, da ak iu Indeksu, na str. 683, pie: "est
principa oveka" - postoje sedmi sinteza tiii Pet i striktno govorei, nije prin-
cip, ve jedan zrak Apsolutnog SVE.
2 84
grupe takozvanih "Tvoraca" i l i "Arhitekata", tako je i sa svakom ku-
glom, to jest, ona je pod nadzorom i vodstvom posebnih "Gradite-
lj a" i "Posmatraa" - raznih an Kohana.
Grupa hijerarhija koja je ovlaena da "stvori "^' oveka j e, on-
da, posebna grupa, pa ipak je ona razvila senovitog oveka u ovom
ciklusu kao to ga je via i duhovnija grupa razvila u Treem Kr u-
gu. Al i , kako je ona esta po redu - na silaznoj lestvici Duhovnosti
- dok Sedmu i poslednju predstavljaju zemaljski Duhovi (elemen-
tal i ) koj i postepeno obl ikuj u, grade i kondenzuju njegovo fiziko
telo - ta esta grupa razvija samo budui ovekov senoviti oblik,
tanku, jedva vi dl j i vu prozranu kopi j u sebe samih. Zadatak pete
Hijerarhije - tajanstvenih bia koja vladaju sazvedem Jarca, Ma-
kare, i l i "Kr okodi l a" u I ndi j i , kao i u Egiptu -j este da daju infor-
maciju praznom i etarskom animalnom obl i ku i naine od njega
Razumnog oveka. To je jedan od predmeta o koj ima se j avnosti
moe rei veoma malo. To je misterija, uistinu, ali samo za onog
koj e spreman da odbaci postojanje intelektualnih i svesnih duhov-
nih Bia u Univerzumu, ograniavajui punu Svest samo na oveka,
i to samo kao "funkcij u mozga". Mnogi od Duhovnih Entiteta, ko-
ji su se telesno inakarnirali u oveku od njegove pojave, uprkos
svemu tome i dalje postoje nezavisno kao to su postojali i ranije,
u beskrajnostima Prostora. . .
Da kaemo jasnije: nevidljivi Entitet moe bi t i telesno prisutan na
Zeml j i ne naputajui svoj status i funkcije u natulnim oblastima.
Ako je ovome potrebno objanjenje, moemo jedino itaoca da pod-
setimo na sline sluajeve u spiritizmu, iako su takvi sluajevi veo-
ma retki, bar to se tie prirode Entiteta koj i se inkamira^^, i l i privre-
meno zaposeda medijuma. Ba kao to se "dvoj ni ci " izvesnih osoba
- mukaraca i ena, da se osvrnemo na sline sluajeve meu ivima
- bilo pomou posebne ogranizacije, i l i zahvaljujui moi steenog
Stvaranje nije prava re, poto nijedna religija, pa ak ni sekta visita adva-
ita u I ndiji - ona koja antropomorfizuje ak i Parabrama - ne veruje u stvaranje
ni iz ega, kao to vemju hriani i Jevreji, ve jedino u evoluciju iz materijala
koji je ranije postojao.
22
Ti takozvani "Duhovi ", koji povremeno mogu da zaposednu tela mediju-
ma, nisu Monade i l i Vii Principi linosti koj i su liene tela. Takav jedan "Duh"
moe biti bilo Elementarni, bilo Nirmanakaja.
2 85
mistikog znanja, mogu videti najednom mestu, dok je telo udalje-
no vie kilometara, ista stvar se moe desiti i u sluaju viih Bia.
ovek je, filozofski gledano, u svom spoljanjem obliku napro-
sto ivotinja, jedva neto savrenija od njegovih majmunolikih pre-
daka treeg kruga. On je ivo telo, a ne ivo bie, jer je za ostvarenje
postojanja, "Ja Jesam", potrebna samosvest, a ivotinja moe imati
j edi no di rektnu svest i l i instinkt. To su drevni narodi tako dobro
razumel i da su kabal isti ak od tela i due napravi l i dva ivota,
nezavisna j edan od drugog. " Dua, i j i j e telesni nosilac Astral ,
etarsko-supstancijalni omota, moe da umre, a da ovek i dalje i -
vi na Zemlj i - to jest, dua se moe osloboditi i napustiti svoj hram
iz razl iitih razloga - kao to su l udi l o, duhovna i fizika izopae-
nost, itd.^'' Zato, ono to moe da uradi iv ovek ( inicijat), anij i,
koj i nemaju fiziko telo da ih ometa, mogu da urade jo bolje. To je
Na str. 340-351 ( Stvaranje Due), autor Novih aspekata ivota navodi ka-
bal i sti ko uenje:
Oni smatraju da, funkcionalno, Duh i Materija odgovarajue neprozirnosti i gustine
tee da srastu i da su, kao posledica toga, stvoreni Duliovi, u bestelesnom stanju, sa-
injeni u razmeri u kojoj su reprodukovani neprozirnost i prozirnost Elementala i l i ne-
stvorenih Duhova, a da su ti duhovi u bestelesnom stanju privukli, prisvojili, svarili
i upili Elementalne Duhove i Elementalnu Materiju ije je stanje odgovaralo njihovom
sopstvenom. (. . .) Oni su, stoga, uili da postoji velika razlika u stanjima stvorenih
Duhova i da su u toj bliskoj povezanosti izmeu sveta Duhova i sveta Materije, ne-
prozimiji bestelesni duhovi bil i privueni ka guim delovima materijalnog sveta i
zato su teili ka centru Zemlje, gde su nali uslove koji najvie odgovaraju njihovom
stanju, dok su prozirniji Duhovi preli u okruenje aure ove planete, a oni najrazree-
niji su nali svoj dom na njenom satelitu.
To se odnosi iskljuivo na Elementarne Duhove, i nema nikakve veze sa Pla-
netarnim, Zvezdanim, Kosmikim i l i Inter-Etarskim inteligentnim Silama i l i
"Anelima", kako se oni nazivaju u rimokatolikoj crkvi. Jevrejski kabalisti,
posebno praktini okultisti koji su se bavili ceremonijalnom magijom, bavili
su se iskljuivo duhovima Planeta i takozvanim "Elementalima". Zato ovo po-
kriva samo deo ezoterijskog uenja.
Da mogunosti "Due" (tj venog Duhovnog Ega) borave u nevidljivim
svetovima, dok telo nastavlja da ivi na Zemlji, predstavlja prevashodno okult-
nu doktrinu, posebno u kineskoj i budistikoj filozofiji. Kao ilustraciju vi di Ra-
zotkrivenu Iziu tom I, str. 602. Mnogi medu nama su ljudi Lieni due, jer je
otkriveno da se ta pojava deava izopaenim materijalistima, isto kao i osoba-
ma "koje uznapreduju u svetosti i nikad se ne vrate" ( vidi isto, a takoe i Izi-
u, tom I I , str. 369).
286
bi l o verovanje prepot opski h rasa i to ubrzano postaje i verovanje sa-
vremenog i nt el ekt ual nog drutva, npr. u s pi r i t i zmu, a da ne pomi nj e-
mo pr avos l avnu i k a t ol i k u c r k v u koj e ue o svepri sut nost i s voj i h
anela. Zoroast ri j anci su svoje Ameaspente smat ral i dv oj ni m ent i -
t et i ma (Ferouers), pr i me nj uj ui tu dvoj nost - u naj manj u r uku, u
ezoterij skoj filozofiji - na sve duhovne i nevi dl j i ve stanovni ke bez-
br oj ni h svetova u svemi r u k oj i su v i d l j i v i za nas. U Damas ki novoj
napomeni ( V I vek) o hal dej ski m proroi t i ma, i mamo t rost ruki do-
kaz o uni verzal nost i te dokt ri ne, j e r on kae:
U t i m proroitima su sedam Kosmokratora sveta ("Stubovi Sve-
ta"), koje takode pominje sveti Pavle, dvojni -j edan niz je ovla-
en da vlada vi i m svetovima, duhovnim i planetarnim, a drugi da
vodi i nadgleda svet materije.
I sto mi s l i i J ambl i h, k o j i pr avi oi gl ednu r azl i ku i zmeu arhan-
ela i "Ar honat a" (vidiDe mysteriis, Odelj ak U, Poglavlj e 3). Ovo se,
naravno, moe pr i me ni t i na r azl i ku nai nj enu meu stepenima re-
dova duhovni h bi a, i , u t om smi sl u, r i mokat ol i ka crkva nastoj i da
t umai tu r azl i ku i pouava o nj oj , j er, dok su arhanel i u nj eni m
uenj i ma boanski i sveti, nj i hove dvoj ni ke j e opt ui l a da su avo-
li.^^ A l i , re "ferouer'" ne t reba r az umet i u t o m s mi s l u, j e r ona na-
prosto znai obr nut u i l i suprotnu stranu nekog atri buta i l i osobine.
Zato, kad okul ti sta kau daj e " De mon nal i j e Boga" ( zl o, druga stra-
na medalj e), on ne mi s l i na dve odvoj ene stvarnosti, ve na dva as-
pekta i l i strane i stog Jedinstva. Sad, i naj bol j i i v i ovek bi izgledao,
Identinost izmeu Duha i njegovog materijalnog "dvojnika" (u oveku
je obrnuto) bolje objanjava pometnju, na koju je ve aludirano u ovom delu,
to je nainjena meu imenima i individualnostima, kao i brojevima, Riija i
Pradapatija, posebno medu onima iz Satja Juge i perioda Mahabharate. To
takode baca dodatnu svetlost na ono emu Tajna Doktrina pouava u pogledu
Korenih i Semenih Manua ( vidi Knjigu I I , "O prvobitnim Manuima ovean-
stva"). Ne samo ti roditelji oveanstva, ve i svako ljudsko bie, kako smo
uili, ima svoj prototip u Duhovnim Sferama, a taj prototip je najvia sutina
njegovog sedmog principa. Zato sedam Manua postaju 14, budui daje Ko-
renski Manu Prvobitni Uzrok, a "Semeni Manu" posledica - a kad ovaj dmgi
dospe iz Satja Juge (prvog stadijuma) u herojski period, ti h Manua i l i Riija
ima 21 na broju.
2 87
pored j ednog Arhanel a - kako j e opisan u t eol ogi j i - kao avo. Ot ud
razl og da se omal ovaava ni i " dv oj ni k" , dal eko dubl j e uronj en u
mat er i j u od svog i z vor ni ka. A l i , i dalj e i ma ma l o razl oga da se na
nj i h gleda kao na avole, a upravo to r i mokat ol i ka crkva i ni na-
suprot r azumu i l ogi ci .
(b) Zakl j una reenica ove sloke pokazuj e k ol i k o j e staro vero-
vanje i uenje daj e ovek sedmostruk po s vom skl opu. Ni t bi a koj a
oi vl j ava oveka i pr ol azi kr oz sve njegove l i nos t i , i l i rei nkarna-
ci j e na Z e ml j i ( al uzi j a na Sut r at mu) , ni t , na koj oj su, tavie, s vi
nj egovi " Du h o v i " nani zani - izatkana j e od sutine "t rost rukog", "e-
t ver os t r ukog" i "pet ost rukog", k o j i sadri sve prethodne. Panaika
j e, prema Bhagavata Purani ( V X X , 25-28), j edna od sedam Kuma-
ra koj e i du u Svet a-Dvi pu da oboavaj u Vi nua. Dal j e emo vi det i
kakva j e veza i zmeu "neenj a" i edni h si nova Brame, k o j i od-
bi j aj u da se "umnoavaj u", i zemal j ski h smrt ni ka. U meuvremenu,
oi gl edno j e da se t er mi n " ovek- Bi l j ka" , Saptapama, zato odnosi
na sedam pr i nci pa, a ovek se por edi sa b i l j k o m sa sedam l i st ova
koj a nosi to ime^^ i veoma j e sveta medu budi st i ma.
Za dalje detalje k o j i se t i u Saptapame i vanosti broj a sedam u
ok ul t i z mu, kao i u s i mbol og i j i , i tal ac s e upuuj e na Deo I I , Kn j i -
gu I I , o Si mbol i ci : odel j ci o Saptaparni, Sedmostrukosti u Vedama,
i t d. , i t d.
Egipatska alegorija u Knjizi mrtvih, pomenuta u himni koja se odnosi na
nagradu "Due", isto je tako sugestivna za nau Doktrinu o Sedmostrukosti,
kao to je i poetina. Preminulom je dodeljen komad zemlje u polju Aanroo,
gde Mani, obogotvorene seni mrtvih, pabire, kao etvu onoga to su posejali
svojim delima u ivotu, kukuruz visok sedam lakata koji raste na teritoriji po-
deljenoj na 14 i 7 delova. Taj kukuruz je hrana od koje ive i napreduju, i l i ko-
ja e ih ubiti, u Amentiju, oblasti u ijem je domenu polje Aanroo. Jer, kao to
se kae u toj himni ( vidi Poglavlje XXXI I , 9), preminuli se tu i l i unitava, i l i
postaje isti duh za Venost, kao posledica "Sedam puta sedamdeset sedam i-
vota" koje je proiveo i l i treba da proivi na Zemlji. Ta ideja o ponjevenom
kukuruzu kao "plodu naih dela" veoma je slikovita.
2 88
S T AN C A V I I - nastavak
4. To JE KOREN KOJI NIKAD NE UM IRE; TROJEZINI PLAM EN ETIRI
F I T I L J A " {a). (. . .) FlTILJI su I S K R E , TO IZBIJAJU IZ TROJEZINOG PLA-
M ENA {njihove gornje trijade) K O J I JE R O DI O S E DM I , NJ I H O V P L AM E N ;
ZRACI I ISKRE JEDNOG M ESECA ODRAZENI SU U TEKUIM TALASIM A SVIH
R E K A NA ZEM LJI {"Bhumi" ili "Pritivi"f^ (b).
(a) " Tr oj e zi ni pl a me n" k o j i ni ka d ne umi r e j e besmrtna duhov-
na t ri j ada - At ma , Bud i i M anas - pl od ovog posl ednj eg as i mi l uj u
prva dva nakon svakog zemal j skog i vot a. " e t i r i f i t i l j a " k o j i dogo-
revaj u i bi vaj u ugaeni su et i r i ni a pr i nci pa, ukl j uuj ui i t el o.
"Ja sam t r oj ezi ni Pl amen i mo j i f i t i l j i su bes mr t ni ", kae pr e mi -
nul i . " U l a z i m u oblast Sekema ( Bo g i j e ruke seju seme del ovanj a
to i h j e pr oi zvel a bestelesna dua) i ul a zi m u oblast Pl amenova k o j i
su uni t i l i svoj e nepri j at el j e", t o j est, ot arasi l i se " e t i r i f i t i l j a " k o j i
stvaraj u grehe ( vi di Pogl avl j e I , V I I , Knjiga mrtvih, i Misterije Ko-
tana).
(b) Ba kao to mi l i j arde sj aj nih i s kr i pl eu na vodama okeana nad
k oj i ma ija j edan i s t i M esec, t ako i naa prol azna l i nost - i l uzor ni
omot a nae besmrtne M O N ADE - E GA - t reperi i poi grava na t al asi ma
M aj e. One t raj u i poj avl j uj u se, kao i hi l j ade i s kr i koj e pr oi zvode
M eseevi zraci , samo dok K r a l j N o i baca svoj u svetlost na tekue
vode i vot a: per i od M anvant are; pot om one nestaj u, a j e di no zraci
- s i mbol i nai h veni h duhovni h Ega - prei vl j avaj u, ponovo stop-
l j eni , kao i rani j e, sj edi nj eni sa M a j k o m- I zvo r o m.
2 7 ,
Trojezini plamen etiri fitilja korespondira sa etiri jedinice i t ri dvojstva
drveta Sefirot (vidi komentar na Stancu VI ).
28
Nema potrebe da se opet ponavlja kako su termini koj i su ovde korieni
sanskritski prevod, j er izvorni termini, za koje niko u Evropi nije uo i ne zna
za njih, samo bi jo vie zbunili itaoca i ne bi sluili nikakvoj svrsi.
289
5. I SKRA VI SI SA PLAMENA NA NAJFINIJOJ NI TI FOHATA. ONA PUTUJE
KROZ SEDAM SVETOVA MAJ E {a). ONA SE ZAUSTAVLJA U PRVOM {Car-
stvu), I BIVA METAL I KAMEN; ONA PRELAZI U DRUGO {Carstvo) i GLE
- BI LJ KA. BI LJ KA SE KOVI TLA KROZ SEDAM OBLI KA I POSTAJE SVETA I -
VOTI NJ A {prva senka fizikog oveka) {b). OD NJ I HOVI H KOMBI NOVA-
NIH OSOBI NA OBLI KOVAN JE M A N U , MISLILAC {OVek). K o GA OBLIKUJE?
SEDAM IVOTA, I JEDAN I VOT ( C). KO GA DOVRAVA? PETOSTRUKI LHA.
A KO USAVRAVA POSLEDNJE TELO? RjBA, SIN I SOMA {Mesec) {). . . .
{a) Reenica "kroz sedam svetova Maj e" odnosi se ovde na se-
dam globusa planetarnog lanca i sedam krugova, i l i 49 stanica aktiv-
nog postojanja koje su pred "I skrom" i l i Monadom na poetku svakog
"Velikog Ciklusa ivota" i l i Manvantare. " Ni t Fohata" j e nit ivota
o kojoj se malopre govorilo.
Ovo se odnosi na vel i ki problem filozofije - fiziku i supstanci-
j al nu prirodu ivota, iju nezavisnost savremena nauka porie, j er
nije u stanju daje razume. Jedino reinkamacionisti i oni koj i veruju
u Karmu nejasno nasluuju da je itava tajna ivota u neprekinu-
tom nizu njegovih ispoljavanja, bilo u fizikom telu, bilo van njega.
Jer, ako: -
"ivot, nalik na katedralu sa raznobrojnim vitraima
Ostavlja mrlje na belom sjaju Venosti" -
ipak je on sam nerazdvojni deo te venosti, j er samo ivot moe da
razume ivot.
Staje ta "i skra" koja "vi si sa plamena"? To j e iVA, MONA DA
povezana sa MANASOM, bolje reeno, sa njegovim mirisom - onim
to ostaje od svake linosti, ako je vredno, i visi sa Atma-Budija, Pla-
mena, na trijadi ivota. Na koj i god nain da se tumai, i na koliko
god principa daje pode Ij eno ljudsko bie, lako se moe pokazati da
ovu doktrinu podravaju sve drevne religije, od vedske do egipat-
ske, od zoroastrijanske do jevrejske. Sto se tie ove poslednje, ka-
290
bal i st i ka dela nude obi l j e dokaza za t u t vr dnj u. i t av si stem ka-
bal i s t i ki h broj eva zasnovan j e na boanskoj sedmost rukost i , koj a
vi s i sa Tri j ade ( f or mi r aj ui t ako Dekadu), i nj eni m permut aci j ama
7, 5, 4 i 3, koj e se na kr aj u sve i znova stapaju u samo J E DNO : bes-
konani i neograni eni K r ug.
ohar kae:
Boanstvo (Veno Nevi dl j i vo Prisustvo), ispoljava se kroz deset
Sefirot koj i su njegovi sjajni svedoci. Boanstvo je nalik na Sunce
iz koga istie struja zvana mudrost, ije vode padaju u jezero zva-
no Inteligencija. Iz tog bazena, kao sedam kanala, izlaze Sedam
Sefirot. (. . .) Jer, deset je jednako sedam: Dekada sadri etiri Je-
dinice i tri Dvojstva.
Deset Sefirot odgovaraj u udovi ma O V E K A. E l o hi m t u kae: " K a d
sam uobl i i o Ada ma K admona, Duh Venog i zbi o j e i z nj egovog
t el a kao more munj e si j aj ui odj ednom na tal asi ma Sedam mi l i o na
nebesa, a mo j i h deset bl j eskova behu nj egovi udo vi . " A l i , ni Gl ava
ni ramena Ada ma K a dmona ne mo gu se vi de t i ; zato u Sifrah Dze-
niuta {Knjizi skrivene misterije) i t amo: -
U poetku Vremena, nakon to su El ohi m ("Si novi Svetlosti i
i vot a", i l i "Gradi tel j i ") uobl i i l i venu Sutinu Nebesa i Zemlje,
oni su formirali svetove est po est, a sedmi j e bio Malkut, koj i pred-
stavlja nau Zeml j u (vi di Mantovanski Kodeks) na njenom planu,
koj i je najnii od svih drugih planova svesnog postojanja. Haldejska
Knjiga Brojeva sadri detaljno objanjenje svega toga. "Prva t r i -
jada tela Adama Kadmona (t ri gornja plana od sedam^') ne mogu
se videti pre nego to dua stane pred Drevnog od Dana." Sefirot
te gornje trijade su: " 1 . Keter (Kruna), koj u predstavlja obrva M a-
kroprozopusa; 2, Hohmah (M udrost, muki Princip), koj u predstav-
lja njegovo desno rame i 3. Binah (Inteligencija, enski Princip)
koj u predstavlja levo rame." Potom dolaze sedam udova ( i l i Sefi-
rot) na ni voi ma ispoljavanja, a celinu ta etiri nivoa bia predstav-
ljaju Mikroprozopus (manje Lice) i l i Tetragramaton, M isterij a od
"et i r i slova". "Sedam ispolj enih i tri sakrivena uda su Telo Bo-
anstva.
29 - ^.
Obrazovanje "ive Due" i l i oveka bio bi bolji izraz za tu ideju. "iva
Dua" je u Bibliji sinonim za oveka. To su naih sedam "Principa".
291
'I
Tako je naa Zeml j a, Malkut, i stovremeno i Sedmi i etvrti svet;
sedmi ako se rauna od prve kugl e odozgo, et vr t i ako se rauna po
pl anovi ma. Nj u j e st vori l a etvrta kugl a Sefirot, zvana Jeco/, "os-
nova", i l i , kao to se kae u Knjizi Brojeva, " pomou Jecoda, On
( Ada m Kadmon) opl ouj e pr vobi t nu He v u " ( Evu, i l i nau Z eml j u) .
Prevedeno na mi s t i k i j e z i k , t o obj anj ava zas t oj e Ma l k u t , z v ani
" ni a Ma j ka " , Mat r ona, Kr al j i ca i Carstvo Osnove, pri kazana kao
N. B. Mol i m vas da ob-
ratite panju daje ta trijada
odvojena od nieg cetvor-
stva, kao to se odvaja
uveknakon smrti.
Nie detvorstvo: prola-
zno i smrtno
GORNJA TRIJADA
Besmrtno
E. Levi zove Nefeom
ono to mi nazivamo Ma-
nasom, i vie versa*
A'e/ei'-dah ivotinjskog
ivota u oveku - dah in-
stinktivnog ivota u ivo-
tinji: a Manas je trea dua
- ljudsko u svom svetlom
aspektu - ivotinjsko u
svojoj povezanosti sa sa-
maelovskora Kamom.
I
* Nefe je "dah (ivotinjskog) ivota udahnut u Adama, oveka od praha;
prema tome, on je Vitalni Duh, informiui element. Bez Manasa, ih onoga to
se u Levijevom dijagramu pogreno zove Nefe, umesto Manas, "razmiljaju-
a dua" ih um, Atma-Budi je iracionalan i ne moe da deluje na tom nivou.
Budi, a ne Manas, tvoraki je medijator, "inteligentni posrednik izmeu gor-
nje Trijade i nieg Cetvorstva". Moe se, meutim, nai mnogo takvih udnih
i zanimljivih transformacija u kabalistikim delima - ubedljiv dokaz daje ta
literatura postala alosna zbrka. Mi ne prihvatamo ovu klasifikaciju osim u
ovom posebnom sluaju, da bismo pokazali take u kojima se slaemo.
292
Nevesta Tetragramatona i l i Mikroprozopusa ( drugi Logos), Nebes-
kog oveka. Kad se oslobodi svih neistota, ona e postati Duhovni
Logos, to jest, u sedmoj Rasi sedmog Kruga - nakon obnove, na dan
" SABATA" . Jer "sedmi dan" ima svoje okultno znaenje o kome nai
teolozi i ne sanjaju.
Stih 746 u poglavlju X X I I Ha Idra uta Kadia kae:
Kad se Matronita, Majka, izdvoji i suoi licem u lice sa Kraljem,
u izvrsnosti Sabata, sve stvari postaju jedno tele.
"Postaju jedno telo" znai da se sve iznova vraa u jedan ele-
ment, duhovi ljudi postaju Nirvaniji, a elementi svega ostalog iznova
postaju ono to su ranije bi l i -protil i l i neizdiferencirana supstanca.
"Sabat" znai poinak Nirvane. To nije sedmi dan nakon est dana,
ve period ije trajanje odgovara periodu od sedam "dana" i l i bilo
kom periodu koj i se sastoji od sedam delova. Otud pralaja po tra-
janju odgovara manvantari, odnosno, no Brame je jednaka njego-
vom "danu". Ako hriani ele da potuju jevrejske obiaje, oni bi
trebalo da usvoje njihov duh, a ne njihovo mrtvo slovo: to jest, da
rade nedelju dana i odmaraju se sedam dana. Da re "Sabat" ima mi -
stiko znaenje, pokazao je Isus svojim prezirom prema Sabatu (su-
boti ), a takode je pokazano i oni m stoj e reeno u Jevandelju po
Luki, XVI I I , 12. Sabat se tu smatra itavom sedmicom ( vi di grki
tekst, gde se sedmica naziva Sabat. "Ja postim dvaput tokom Saba-
ta."). Pavle je, kao inicijat, to dobro znao kad je o venom odmoru
i srei na nebu govorio kao o Sabatu:
( ...) i njihova srea bie vena, jer oni e uvek hitijedno sa Go-
spodom i uivae veni Sabat.
(Jevrejima, IV, 2)
Razlika izmeu ta dva sistema, uzimajui kabalu onakvu kakvu
nalazimo u haldejskoj Knjizi Brojeva - ne u njenoj dananjoj pogre-
no predstavljenoj, iskrivljenoj verziji, kabali hrianskih mistika -
naime, razlika izmeu kabale i arhajskog ezoterijskog znanja (Vidje),
je zaista veoma mala, poto je ograniena na nevane razlike u for-
mi i izrazu. Istonjaki okultizam govori o naoj Zeml j i kao o e-
tvrtom svetu, najniem u lancu, iznad koga idu navie sa est globusa,
293
po t ri sa svake strane. ohar, sa druge strane. Zemlju zove niim, i l i
Sedmim, dodajui da od estog zavise sve stvari koje su u njemu,
"Mikroprozopusu". "Manje lice", manje zato stoje ispoljeno i kona-
no, "sastavljeno je od est Sefirot", kae isto delo. "Sedam kraljeva
dolaze i umiru u triput unitenom svetu" - ( Malkut, naa Zemlja, uni-
tena nakon svakog od t ri kruga kroz koje j e prola). "I njihova vla-
davina (sedam kraljeva) bie prekinuta." (Knjiga Brojeva, 1, VI I I , 3).
To se odnosi na Sedam Rasa, od koj i h se pet ve pojavilo, a jo dve
tek treba da se pojave u ovom Krugu.
Sintoistiki alegorijski prikazi Kosmogonije i porekla oveka u
Japanu ukazuju na isto verovanje.
Kapetan K. Faunds (C. Pfoundes) prouavao je u japanskim ma-
nastirima, gotovo devet godina, religiju koja je u osnovi raznih sekti
te zemlje. On kae:
intoistika ideja o stvaranju je sledea: Zemlja (zn) je bila se-
diment koji se strmoglavio iz Haosa (Konton), a Nebesa (jo) eteri-
ne sutine koje su se uzdigle: Maa (jin) se pojavila izmeu njih
dvoje. Prvi ovek se zvao Kuni-to ko tati-no-mikoto i dato mu je
pet drugih imena, a potom se pojavila ljudska rasa, mukarci i ene.
Isanagi i Isanami su rodili Tenoko doiin, prvog od pet bogova na
Zemlji.
Ti bogovi su naprosto naih pet rasa, a Isanagi i Isanami su dve
vrste "predaka", dve prethodne rase koje su stvorile ivotinje i ra-
zumnog oveka.
Pokazae se (Tom I I , Deo I I ) da su broj sedam, kao i doktrina o se-
dmostrukom ustrojstvu oveka, bi l i prevashodni u svim tajnim siste-
mima. Oni igraju podjednako znaajnu ulogu u zapadnjakoj kabali,
kao i u istonjakom okultizmu. Elifas Levi zove broj sedam "kljuem
Mojsijevog dela i simbola svake religije." On pokazuje da kabala ver-
no prati ak i sedmostruku podelu oveka, poto je dijagram, koj i
on daje u svojim Kljuevima Velikih Misterija, sedmostruk. To se
moe na prvi pogled videti na str. 389, "Jedno Paracelzusovoproro-
anstvo i njegove razne misli", ma koliko daje tana ideja lukavo
skrivena. Treba takode pogledati i dijagram (Ploa V I I u Kabali g.
Metersa) "formiranje due" iz istog Kljua Velikih Misterija od Le-
vija, da bi se nala ista stvar, mada sa drugaijim tumaenjem.
294
Komentari Stanca VII
Evo kako to i zgl eda sa kabal i s t i ki m i okul t ni m i meni ma:
Elifas Lev i , kabalista, kae: -
KA BA L I S T I KA PNEUMAT I KA
1. Dua ( i l i EGO) je odevena svet-
lost, a ta svetlost j e trostruka.
2. Neamah ~ " i s t i Du h " .
3. Ruah - Dua i l i Du h .
4. ' Nefe - t vor aki posrednik.^'
5. Odeda Due j e l j uska ( tel o)
sl i ke ( astralna Dua).
6. Ta sl i ka j e dvostruka, j e r od-
raava dobro kao daj e loe.
5.
7. Sl i ka, tel o.
Teozof i kau: -
EzoTERiJSKA PNE UMAT I KA
Ditto*, j er t o j e At ma- Budi -
-Manas.
Ditto?''
Duhovna Dua.
Posrednik i zmeu Duha i nje-
govog Uma, Sedita Razuma,
Um u oveku.
Tano.
Suvie i bezrazl ono apoka-
l i pt i no. Zato da se ne kae
da astralno odraava dobrog
isto kao i loeg oveka; o-
veka, k oj i uvek t ei gornj em
t r ougl u, j e r u suprot nom ne-
staje sa Cet vorst vom.
Ditto, zemalj ska sl i ka.
Sad emo u t abel arnom obl i ku dat i ono to veoma oprezni El i fas
Le v i kae objanjavajui ovaj dij agram, i ono emu pouava ezoterij-
ska dokt ri na - i uporedi emo te dve stvari. Lev i , takode, razl ikuj e ka-
bal i s t i ku i okul t nu pneumat i ku ( v i di Istoriju Magije, str. 388-389).
* (Ital.) - to isto, isto tako, napred imenovano, pomenuto. (nap. prev.)
EHfas Levi je, namemo i l i nenamemo, pomeao brojeve: njegov broj 2 kod
nas je broj 1 (Duh), a uinivi Nefe i tvorakim posrednikom i ivotom, on
tako zapravo dobij a samo est principa, jer ponavlja prva dva.
Ezoterizam ui isto. Al i , Manas nije Nefe, niti je Nefe astral, ve pred-
stavlja etvrti princip, iako je takode i drugi, prana, jer Nefe je "dah ivota"
u oveku, kao i u zverima i insektima, dah fizikog, materijalnog ivota, koji
u sebi nema duhovnosti.
295
OKULTNA PNEUMATI KA
Po Elifasu Leviju:
Nefeje besmrtna, jer ona ob-
navlja ivot unitavajui ob-
like.
( Al i , Nefe, "dah ivota",
predstavlja pogrean termin
i nepotrebno zbunjuje prou-
avaoca.)
Ruah napreduje putem evo-
lucije ideja (!?)
3. Neamah napreduje bez za-
borava i unitenja.
4. Dua ima t ri prebivalita.
5. Ta prebivalita su: plan smrt-
nika, Vi i Eden i Ni i Eden.
Slika (ovek) je sfinga koja
zadaje zagonetku roenja.
Sudbinska slika ( astralno)
snabdeva Nefe njenim sklo-
nostima, ali Ruah je u stanju
da tu (izopaenu) Nefe na-
domesti slikom zadobijenom
6.
OKULTNA PNEUMATI KA
Po okultistima:
Manas je besmrtan, jer nakon
svake nove inkarnacij e, on
dodaje At ma-Budi j u neto
svoje i tako, asimilujui se u
Monadu, deli njenu besmrt-
nost.
Budi postaje svestan pomo-
u uveanja koje dobij a od
Manasa, nakon svake nove
inkarnacije i smrti oveka.
Atma ni t i napreduje, ni t i za-
boravlja, ni t i se sea. Ona ne
pripada tom planu; ona je sa-
mo zrak vene svetlosti koja
obasjava tamu materije i ija
u njoj - kad je materija tome
voljna.
Dua (skupno, kao gornja Tri -
jada) i vi na t r i plana, pored
svoje etvrte, zemaljske sfe-
re, i ona venopostoji na naj-
vioj od te t r i .
Ta prebivalita su: Zemlja za
fizikog oveka, i l i animalna
dua, Kama-loka (Had, Limb)
za bestelesnog oveka, i l i nje-
govu Ljuturu, Devahan za
viu Trijadu.
Tano.
Astralno, pomou kame (e-
lje) uvek povlai Manas nani-
e u oblast materijalnih strasti
i elja. Al i , ako bolji ovek
i l i Manas pokua da izbegne
296
Komentari - Starica VII
u skladu sa nadahnuima Ne-
amaha.
tu fatalnu privlanost i svoje
tenje okrene At mi - Duhu -
tad Budi (Ruah) pobeuje i
nosi Manas sa sobom u ob-
last venog Duha.
Pril ino j e oigledno da francuski kabalist i l i nije dovoljno po-
znavao prava naela, i l i ih j e i skr i vi o da bi ih pri l agodi o sebi i
svojoj temi. Tako on opet kae, raspravljajui o istom predmetu, a
mi , okultisti, odgovaramo pokojnom kabalisti i njegovim oboa-
vaocima:
1. Telo je kalup Nefea, Nefe
je kalup Ruaha, Ruah je ka-
lup odedi Neamaha.
2. Svetlost (dua) u odedama
personifikuje sebe (sa telom),
a l i nost traje samo kad je
odeda savrena.
3. Anel i tee da postanu ljudi;
savreni ovek, ovek-bog je
iznad svih anela.
4. Svakih 14.000 godina dua se
podmlauje i poiva u pobed-
nikom snu zaborava.
Telo se povodi za udima Ma-
nasa, dobrim i l i loim; Ma-
nas nastoji da sledi svetlost
Budij a, al i esto ne uspeva.
Budi je kalup "odedi" Atme,
j er At ma nije telo, ni obl i k,
ni bi l o ta drugo, zato stoj e
Budi njen nosilac samo figu-
rativno.
Monada postaje l ini ego kad
se inkamira, a neto od te per-
sonalnosti ostaje kroz Manas
kad je on dovoljno savren da
usvoji Budi .
Tano.
4. Tokom jednog perioda, "ve-
likog doba", i l i dana Brame,
vladaju 14 Manua; nakon to-
ga dolazi Pralaja kad sve du-
e poivaju u Ni rvani (Due
= Ega).
297
Takva su iskrivljena prenoenja ezoterijske doktrine u Kabali. A
vi di takoe i "Prvobitni Manui oveanstva" u Knj i zi I I .
Da se vratimo Stanci V I I .
(b) Dobro poznata kabalistika izreka glasi: "Kamen postaje bil j -
ka, biljka postaje ivotinja, ivotinja postaje ovek, ovek postaje
bog." "I skra", za uzvrat, oivljava sva carstva pre nego to ue u
oveka i informie boanskog oveka, koj i nema nieg slinog sa
svojim prethodnikom, animalnim ovekom. Postanje poinje svoju
antropologiju sa pogrenog kraja (to je i lepom oigledno) i ne
dospeva nigde.''^ Daj e poelo kako treba, prvo bismo u njoj nali ne-
beski Logos, "Nebeskog oveka", koj i evoluira kao sloena j edini-
ca Logosa, iz koje se, nakon njihovog sna u pralaji - sna koj i skuplja
u Jedno nule razbacane na majavikom planu, kao to se odvojene
kuglice kalaja na pl oi stapaju u j ednu masu - Logoi pojavljuju u
svojoj celini kao prvo "muko i ensko" i l i Adam Kadmon, "Neka
bude Svetlost" iz Biblije, kao to smo ve videli. Al i , taj preobraaj
se nije odigrao na naoj Zemlji, ni t i na bilo kom materijalnom planu,
ve u Prostornim Dubinama prve diferencijacije vene Koren-mate-
rije. Na naem rodnom globusu stvari se odvijaju drugaije. Monada
i l i Diva, kao to se kae u Razotkrivenoj Izidi, Tom I, str. 302, je
najpre zakonom Evolucije ubaena u najnii oblik materije - mine-
ral. Nakon sedmostrukog kruenja, zarobljena u kamenu ( i l i onom
to e postati mineral i kamen u etvrtom Krugu), ona se, tako rei,
pomalja iz njega kao liaj. Proavi tako kroz sve oblike biljne ma-
terije u ono to se naziva ivotinjskom materijom, ona je sada stigla
do take na kojoj treba da postane, tako rei, zametak ivotinje koja
32
Uvodna poglavlja Postanja nikad nisu bila namenjena da prikau ak ni
daleku alegoriju o stvaranju nae Zemlje. Ona obuhvataju metafizike kon-
cepcije nekog neodreenog perioda u venosti kad je zakon evolucije ulagao
uzastopne napore da formira univerzume. Ta ideja se jasno iskazuje u oharu:
Bi l o je starih svetova, koj i su nestali i m su nastali, koj i su b i l i bezoblini i zval i se
Iskre. Tako kova, kad kuje gvoe, baca iskre u svi m pravcima. Iskre su prvobi t ni
svetovi, koj i nisu mogl i da potraju j er Sveta Drevna (Sefira) nije j o uzela svoj obl i k
( dvopol ni , i l i suprotstavljenih polova) Kral j a i Kral j i ce (Sefira i Kadmon), a Majstor
j o nije bi o na svom poslu.
(Vidi ohar, Idra uta, Knjiga III, str 292, b)
Svevinji se konsultuje sa Arhitektom sveta - svojim Logosom - o stvara-
nju {Razotkrivena Izida, Tom I I , str. 421).
298
I
e postati fiziki ovek. Sve to je, do Treeg Kruga, bezoblino, kao
materija, i nerazumno, kao svest. Jer Monada i l i Diva po sebi ne mo-
e se ak ni nazvati duhom: ona j e zrak, dah APSOLUTA, bolje reeno
Apsolutnost, i Apsolutna Homogenost, i poto nema nikakve veze
sa uslovljenom i relativnom konanou, ona je nesvesna na naem
planu. Zato, pored materijala koj i e bi t i potreban za njen budui
ljudski oblik, monadi su potrebni: (a) duhovni model i l i prototip da
se taj materijal u njega uoblii i (b) inteligentna svest da vodi njenu
evoluciju i napredak, a homogena monada ne poseduje nijedno od
ta dva, ni ti ih poseduje nesvesna, iako iva, materija. U Adama od pra-
ine treba udahnuti Duu ivota: dva sredinja principa, a to su osetni
ivot nerazumne ivotinje i Ljudska Dua, jer je ono prvo nerazum-
no bez ovog drugog. Tek kad se ovek iz potencijalno dvopolnog
bia razdvoji na muko i ensko, postae obdaren tom sveu, ra-
cionalnom, individualnom duom (Manasom), "principom, i l i inte-
ligencijom El ohi ma", a da bi j e dobio, mora da jede pl od Znanja
sa Drveta Dobra i Zla. Kako e dobiti sve to? Okultna doktrina ui
da, dok ta Monada krui nanie u materiju, upravo taj El ohim - i l i
Pi t ri j i , ni i Dan Kohani - evoluiraju usput sa njom na viem i
duhovnijem nivou, silazei takode, relativno gledano, u materiju sa
svog nivoa svesti, gde e, nakon to dosegnu odreenu taku, sresti
inkamirajuu nesvesnu monadu, zarobljenu u najnioj materiji, i sta-
panje te dve moi. Duha i Materije, proizvee taj zemaljski simbol
"Nebeskog oveka" u prostoru - SAVRENOG OVEKA. U Sankja f i -
lozofij i, 0 Purui (duhu) govori se kao o neem to nema mo dok
se ne popne na ramena Prakriti (materije), koja je, ostavljena samoj
sebi, nesvesna. Al i , u tajnoj filozofiji na nj ih se gleda kao na gradi-
rane. Iako su po poreklu jedna te ista stvar, Duh i Materija, kad do-
speju na plan diferencijacije, poinju svako svoj evolucioni proces
u obrnutim pravcima - Duh polako padajui u materiju, a materija
polako se uspinjui ka svom izvornom stanju, stanju isto duhovne
supstance. Oboje su nerazdvojni, pa ipak uvek odvojeni. U polamo-
sti, na fizikom nivou, dva ista pola uvek e se meusobno odbijati,
dok e se negativni i pozitivni uzajamno privlaiti; isti je takav od-
nos izmeu Duha i Materije - dva pola iste homogene supstance,
korenskog principa univerzuma.
Zato, kad kucne as da se Purua popne na ramena Prakriti radi
formiranja Savrenog oveka - poto je rudimentarni ovek prve dve
299
i po Rase bio samo prvi od sisara, koj i je postepeno evoluirao u naj-
savrsenijeg od njih ~ Nebeski "Preci" ( Entiteti iz prethodnih sveto-
va, u I ndi j i zvani Sita) stupaju u ovaj na nivo (kao to su pre njih
Pitrij i stupili u njega radi stvaranja fizikog i l i ivotinjskog ove-
ka), i inkamiraju se u njemu. Zato se ta dva procesa - za dva stva-
ranja: ivotinje i boanskog oveka - veoma razlikuju. Pi tri j i izba-
cuju iz svojih etarskih tela jo etarskije i senovitije slike i prilike
sebe^'', odnosno, ono to bi sada trebalo da zovemo "dvoj nicima" i l i
"astralnim oblicima". To snabdeva Monadu njenim prvi m boravi-
tem, a lepu materiju modelom po kome i na kome e graditi. Al i ,
Covekje jo nepotpun. Od Svajambhuva Manua {uManuu, Knjiga I ),
od koga su nastali sedam prvobitnih Manua i l i Praapatija, od koj ih
je svaki izrodio j ednu prvobitnu rasu l j udi, pa sve do Nazarenskog
kodeksa, u kome Karabtanos i l i Fetahil (lepa poudna materija) ra-
da sa svojom Majkom, "Spiritusom", sedam figura, od koj ih je svaka
roditelj jedne od prvobitnih sedam rasa - ta doktrina je ostavila svoj
trag na svakom arhajskom Svetom Spisu.
" Ko formira Manua (oveka) i ko formira njegovo telo? I VOT
i I VOTI . Sin^'' i MESEC . " Ovde Manu znai duhovnog, nebeskog
oveka, stvarni i neumirui EGO U nama, koj i je direktna emanacija
"Jednog i vota" i l i Apsolutnog Boanstva. Sto se tie naih spolja-
nj ih fizikih tela, kue i l i hrama Due, doktrina nas pouava udnoj
lekciji, tako udnoj da, ukoliko se ne objasni potpuno i isto tako is-
pravno ne razume, tek e egzaktnoj nauci budunosti bi t i sueno da
potpuno potvrdi tu teoriju.
Ve je reeno da okultizam ne prihvata da u Kosmosu postoji bi -
lo ta neorgansko. Izraz koj i koristi nauka, "neorganska supstanca",
naprosto znai daj e skriveni ivot koj i drema u molekulima tako-
zvane "inertne materije" nespoznatljiv. SVE JE I VOT, i svaki j e atom,
ak i atom mineralne praine. I VOT, iako za nas nepojmljiv i neo-
paziv, jer je van domena zakona poznatih onima koj i odbacuju okul-
tizam. "Sami ti At omi ", kae Tindal {Tyndall), "izgleda da su ispu-
Proitaj u Izidi, Tom I I , str. 297-303, doktrinu Nazarenskog kodeksa (Co-
dex Nazareusa) - svako naelo naeg uenja nalazi se tu u drugaijem obliku
i l i alegoriji.
Re "Sin" je udna, ali ima poseban okultni odnos prema Mesecu, pored
toga to je na haldejskom sinonim za njega (videti nap. ured. na str. 80).
30 0
njeni elj om za i vot om. " Odakle, onda, pi t al i bismo mi , dolazi
sklonost "da prelaze u organski oblik"? Da l i j e to na bilo koj i nain
objanjivo u skladu sa uenjima okultne nauke?
"Svetovi su, za neupuene, " kae Komentar, "sagraeni od poz-
natih Elemenata. Po shvatanju jednog Arhata, sami ti elementi su,
skupno, boanski ivot; posebno na nivou ispoljavanja: bezbrojni
i neprebrojivi milioni ivota. Samo je vatra JEDNO na nivou Jedne
^^ Da li je Paster svesno nainio prvi korak ka okultnoj nauci kad je izjavio
da, ako bi se usudio da o tom pitanju u potpunosti iskae svoju ideju, rekao bi
da su organske elije obdarene ivotnom moi koja ne obustavlja svoju ak-
tivnost ni kad prestane dotok kiseonika ka elijama i ne prekida, usled toga,
svoje odnose sa samim ivotom, koga, opte je poznato, podrava uticaj tog
gasa? "Dodao bih", nastavlja Paster, "da se evolucija zametka postie pomou
komplikovanih fenomena, medu kojima moramo izdvojiti proces fermentacije",
a ivot, prema Klodu Bemaru i Pasteru, nije nita drugo do proces fermenta-
cije. Da u Prirodi postoje Bia i l i ivoti koji mogu da ive i rastu bez vazduha,
ak i na naoj planeti, pokazali su ti isti naunici. Paster je otkrio da mnogi od
niih ivota, kao to su vibrioni, zatim i neki mikroorganizmi i bakterije, mo-
gu da postoje bez vazduha, koji ih, ba naprotiv, ubija. Oni su izdvojili kiseonik,
koji im je neophodan za razmnoavanje, iz raznih supstanci to ih okruuju. On
ih zove aerobima, jer ive na tkivima nae materije kad ona prestane da ini
deo integralne i ive celine (koju nauka tada veoma nenauno zove "mrtvom
materijom") i anaerobima. Jedna vrsta vezuje kiseonik, i znatno doprinosi raz-
gradnji ivotinjskog ivota i biljnih tkiva, snabdevajui atmosferu supstancama
koje kasnije ulaze u gradu drugih organizama; druge unitavaju, bolje reeno,
konano anihiliraju, takozvanu organsku supstancu - potpuno raspadanje bez nji-
hovog uea je nemogue. Izvesne elije-zameci, kao kod kvasca, razvijaju se
i mnoe u vazduhu, ali kad su ga liene, prilagode se ivotu bez vazduha i po-
staju fermenti, crpei kiseonik iz supstanci sa kojima dolaze u dodir i tako ih
unitavaju. elije voa, kad im nedostaje kiseonik, ponaaju se kao fermenti
i podstiu fermentaciju. "Zato biljna elija, u tom sluaju, ispoljava svoj ivot
kao jedno anaerobno bie. Zato bi, onda, organska elija, u slinom sluaju, bi-
la izuzetak?", pita profesor Bogoljubov. Paster pokazuje da u supstanci naih
tkiva i organa, ako ne nalazi dovoljno kiseonika za sebe, elija podstie fermen-
taciju na isti nain kao i elija voa, a Kl od Bemar je mislio da je Pasterova
ideja o stvaranju fermenata nala primenu i potvrdu u injenici da se urea u kr-
vi poveava prilikom davljenja: I VOT je, prema tome, svuda u Univerzumu,
i okultizam nas ui daje on takode i u atomu. O tome vidi u daljem tekstu, na
kraju ovog odeljka.
301
Stvarnosti; na nivou ispoljenog, pa otud iluzornog, bia, njene e-
stice su vatreni ivoti koji egzistiraju na raun svih drugih ivota
koje prodiru. Otuda su nazvani "Prodiraima". (. . .) "Svaka
vidljiva stvar u ovom Univerzumu sagraena je pomou takvih I-
VOTA, odsvesnog i boanskog prvobitnog oveka do svesnih age-
nasa koji konstruiu materiju. " (. . .) "Od tog JEDNOG IVOTA,
bezoblinog i Nestvorenog, nastaje Univerzum ivota. Najpreje iz
Dubine (Haosa) bila ispaljena hladna svetlea vatra (gasovita va-
tra?) koja je formirala grumenove u Prostoru. " (Nerastvorljive ma-
gline, moda?) (. . .) " . . . One su se borile, i razvila se velika
toplota od susreta i sudara, koja je izazvala obrtanje. Potom je
doao prvi ispoljeni MATERIJAL, Vatra, vreli plamenovi, nebeske
lutalice (komete); vrelina je stvorila vlanu paru, ona je formirala
vrstu vodu (?), potom suvu maglu, zatim tenu maglu, vodenu,
koja daje svetli sjaj hodoasnicima (kometama?) i stvara vrste
vodene tokove (MATERIJALNE globuse). Bhumi (Zemlja) pojav-
ljuje se sa svojih est sestara. One svojim stalnim kretanjem iza-
zivaju neprekidno kretanje nie vatre, toplote, i vodenu maglu, koja
daje trei element sveta - VODU, a iz daha svega raa se (atmo-
sferski) VAZDUH. Njih etiri su etiri ivota prva etiri perioda
(Kruga) Manvantare. Naredna tri e doi potom. "
To znai da svaki nov i Kr u g razvi j a j edan od Sl oeni h El emen-
tal a, k a k v i su danas poznat i nauci . Ova, pak, odbacuj e pr v ob i t nu
nomenkl at ur u, poto vie v o l i da i h podel i na konsti tuente. Ak o j e
Pri roda "veno postaj ua" na ni v ou ispoljavanja, onda se na te El e-
mente mor a gl edat i u istoj svetl osti : oni mor aj u da evol ui raj u, na-
pr eduj u, a nj i ho v br oj da raste do kr aj a Ma nv a nt a r e . Ot uda j e u
Pr v om Kr u g u , kako nas ue, r azvi j en samo j edan El ement , j e dna
pr i r oda i j e d n o oveanst vo unut ar onog to bi s e mo g l o nazvat i
Vedsko uenje Je da "postoje tri Zemlje koje odgovaraju trima Nebesima,
a naa Zemlja (etvrta) se zove Bhumi." To je objanjenje koje su dali nai
egzoterijski zapadnjaki orijentalisti. Al i , ezoterijsko znaenje i aluzija na nje-
ga u Vedama jeste da se to odnosi na na planetarni lanac, tri "Zemlje" silaz-
nog luka, i tri "neba" koja su takoe tri Zemlje, odnosno kugle, samo daleko
etarskije, na uzlaznom i l i duhovnom luku: pomou prve tri mi silazimo u ma-
teriju, pomou druge tri se penjemo u Duh; nia, Bhumi, naa Zemlja, tako re-
i, predstavlja prekretnicu i sadri mogunost Duha isto koliko i Materije. O
ovome emo govoriti kasnije.
30 2
j edni m aspektom Prirode; taj aspekt neki veoma nenauno, iako bi
injenino moglo bi t i tako, nazivaju "Jednodimenzionalnim Prosto-
rom. " Drugi Krug je doneo i razvio dva Elementa - Vatru i Zemlju
- i SVOJE oveanstvo, prilagoeno t i m prirodnim uslovima; ako se
oveanstvom mogu nazvati bia koja ive u uslovima nepoznatim
oveku, to oveanstvo je bilo - da opet upotrebimo isto figurativ-
ni izraz (figurativno je j edi ni nain koj i se moe ispravno upotrebi-
ti ) - "dvodimenzionalna vrsta". Proces prirodnog razvoja, koj i ovde
razmatramo, smesta e rasvetliti i ui ni ti nepotrebnim taj nain raz-
miljanja o atributima dvo-, tro-, i etvoro- i l i vie- "dimenzional-
nog Prostora", ali, usput, vredi da se ukae na pravi smisao zdrave,
mada nepotpune intuicije koja je izazvala korienje savremenog
izraza "etvrta dimenzija Prostora" medu spiritualistima i teozofi-
ma, i medu neki m vel i ki m l j udima od nauke.^^ Naravno, ako po-
emo od povrne besmislenosti pretpostavke daje Prostor merlj iv
u bi l o kom pravcu, to nam nee doneti nita vano novo. Ta poznata
fraza moe jedino biti skraenje ispravnijeg oblika - "etvrta dimen-
zija MATERIJE u Prostoru"}^ Al i , ak i tako proirena, to je nesrena
sintagma, jer iako je savreno tano daje napredak evolucije moda
predodreen da nam predstavi nove osobine materije, one sa kojima
smo ve upoznati imaju daleko vie od t r i dimenzije. Sposobnosti,
i l i karakteristike (stoje moda najbolji dostupni termin) materije mo-
raju uvek da vre direktan uticaj na ovekova ula. Materij a ima
prostornost, boju, kretanje (molekularno kretanje), ukus, i miris, to
sve odgovara postojeim ovekovim ulima, i u trenutku kad bude
potpuno razvila svoju sledeu karakteristiku - nazovimo je zasad
PROPUSTLJIVOU - to e odgovarati narednom ovekovom ulu - na-
zovimo ga " NOR MALNOM VI DOVI TOU" ; otuda, kad su neki smeli
mislioci udeli za etvrtom dimenzijom da bi objasnili prolazak ma-
terije kroz materiju, i pojavu vorova na beskrajnom konopcu, njima
37
Teoriju profesora Celnera (Zollner) je s dobrodolicom doekalo nekoli-
ko naunika, spiritualista po opredeljenju, na primer profesori Butlerov i
Vagner iz Sant Petersburga.
38
Pridavati stvarnost apstrakcijama je greka realizma. Na Vreme i Prostor se esto gle-
da kao da su odvojeni od svih konkretnih iskustava uma, umesto da se gleda kao na
njihove generalizacije u odreenim aspektima.
(Bejn, Logika, Deo 11, str. 389)
303
je zapravo stvarno nedostajala esta karakteristika materije. Tr i di -
menzije pripadaju, u stvari, samo jednom atributu i l i karakteristici
materije - prostornosti, a popularni zdrav razum se opravdano buni
protiv ideje da pod bi l o kakvim uslovima moe bi t i vie od t r i takve
dimenzije kao to su duina, irina i visina. Ti t ermi ni , kao i sam
termin "dimenzije", pripadaju jednom planu misl i, jednom stupnju
evolucije, jednoj karakteristici materije. Sve dok u resursima Kos-
mosa postoje l enj i ri , da se primene na materiju, dotle e oni bi t i
u stanju daje mere na t r i naina, i ne vie; od trenutka kad je ide-
ja o merenju zauzela svoje mesto u ljudskom razumevanju, bi l o je
mogue da se mere primene u t r i pravca i ne vie. Al i , ta razmatra-
nja ni na koj i nain ne protivree izvesnosti injenice da e se, to-
kom vremena - kako se sposobnosti oveanstva budu umnoavale
- takoe umnoavati i karakteristike materije. U meuvremenu, ta-
kv i termi ni su daleko netaniji ak i od poznate fraze "Sunce izla-
zi i l i zalazi."
Sada se vraamo razmatranju materijalne evolucije kroz Krugo-
ve. O materiji u drugom krugu, kao stoje reeno, moe se govoriti
kao o dvodimenzionalnoj. Al i , ovde mora doi jo jedan prigovor. Na
taj slobodan i figurativni izraz moe se gledati - najednom planu mi -
sli, kao da se odnosi na drugu karakteristiku materije koja odgovara
drugoj ovekovoj perceptivnoj sposobnosti i l i ulu. Al i , te dve pove-
zane skale evolucije odnose se na procese koj i se odvijaju u grani-
cama samo jednog Kruga. Sled primarnih aspekata Prirode, sa kojima
je povezan sled Krugova, odnosi se, kao to je ve ukazano, na raz-
voj "Elemenata" (u okultnom smislu) - Vatre, Vazduha, Vode^', Zem-
lje. Mi smo tek u etvrtom krugu, i tu se na spisak okonava. Centri
svesti treeg Kruga ( kojima je bi l o sueno da se razviju u ovean-
stvo kakvo mi poznajemo) stigli su do percepcije treeg Elementa
39
Red kojim su elementi poredani je ispravan za ezoterijske svrhe i u Taj-
nim Uenjima. Milton je bio u pravu kad je govorio o "Moima Vatre, Vazduha,
Vode, Zemlje"; Zemlja, ovakva kakvu je mi znamo, nije postojala pre etvrtog
Kruga, pre stotina miliona godina, odnosno, poetka nae geoloke Zemlje.
Taj globus je bio "vatren, hladan i sjajan kao i njegovi etarski ljudi i ivotinje
tokom prvog Kruga", kae Komentar, postavljajui, sa gledita savremene na-
uke, jedan paradoks: "sjajne i gue i tee - tokom drugog kruga, vodene to-
kom Treeg!" Tako su elementi obrnuti.
30 4
- Vode.''" U etvrtom Krugu dodata im je zemlja kao stanje materije,
uz ostala t ri elementa u njihovom dananjem obliku. Ukratko, nijedan
od takozvanih elemenata nije u prethodnim Krugovima bio ovakav
kakvi su oni danas. Kol i ko znamo, VATRA j e mogla bi t i ista AKAA,
prva Materija Velikog Dela Tvoraca i "Graditelja", ona Astralna Svet-
lost koj u Elifas Levi jedanput zove "telo Svetog Duha", a drugi put
"Bafomet", "Dvopol na Koza Mendesa";''* VAZDUH j e mogao bi t i
Ak o bi smo mor al i da uobl i i mo nae zaklj uke u skladu sa podaci ma ko-
j e su nam dal i geol ozi , r ekl i bi smo da prave vode nij e bi l o - ak ni t okom peri -
oda karbona. Reeno nam je da su bi l j ke apsorbovale di vovske mase ugl j eni -
ka, koj i je ranije postojao raspren u atmosferi kao ugljena ki sel i na, dok se ve-
l i ka kol i i na tog gasa pomeala sa vodom. Sad, ako je bi l o tako, i ako treba da
verujemo daj e sva ugljena ki sel i na otila na stvaranje t i l i bi l j aka, koj e su for-
mi ral e kameni ugalj , l i gni t , i t d. , a takoe uestvovale u f ormi ranj u krenjaka
i t d, kao i da je sve to, u t om periodu, u atmosferi bi l o u gasovitom obl i ku, onda
su sigurno postojala mor a i okeani tene ugljene kiseline? A l i , kako j e onda,
pod t om pretpostavkom, peri od karbona mogao pret hodi t i devonskom i silur-
skom dobu - ri ba i mekuaca? tavie, atmosferski pri ti sak mora daj e bi o ne-
kol i ko puta vi i nego u naoj sadanjoj atmosferi. Kako su organi zmi , ak i
tako j ednostavni , kao to su neke ribe i mekuci , to mogl i da podnesu? Postoj i
interesantan rad k oj i preporuuj emo panj i itaoca, Poreklo ivota, od Blana-
ra, u kome on ukazuje na neke udne prot i vrenost i i nesaglasnosti u teorija-
ma svoj i h kolega.
Elifas Le v i veoma verodostoj no pokazuje daj e to "pr i r odna sila", pomo-
u koj e:
( . . .) jedan ovek, ako ovlada njome, (. . .) moe da izazove zbrku u svetu i da izme-
ni lice sveta, jer to je "velika Arkana transcendentalne Magije".
Navodei u prevodu reci vel i kog zapadnjakog kabaliste ( v i di Tajne Magije
A. E. Vejta), moda i h bol j e moemo obj asni ti povremeno dodaj ui re-dve
da bi smo pokazal i r azl i ku i zmeu zapadnj akih i i stonj aki h objanjenja is-
tog predmeta. Aut or kae o vel i kom Magi nom Agensu:
Taj okruuj ui i sveprodirui f l ui d, taj zrak koj i se odvoj io od ( Centralnog i l i Du-
hovnog) Sunevog sjaja (. . .) uvren tei nom atmosfere (!?) i moi centripetalne
privl anosti (. . .) Astralna Svetlost, taj elektromagnetni etar, ta iva i svetla toplota,
na drevni m spomenicima predstavljena je pojasom I zie koj i se obavija oko dva
stuba ( . . . ) a u drevni m teogonijama zmi j om koj a prodire svoj sopstveni rep, am-
bl emom mudrosti i Satuma - amblemom beskonanosti, besmrtnosti i Kronosa -
"Vremena" - ne boga Satuma i l i planete Saturn. Ona je kr i l at i zmaj Medeje, dvostru-
ka zmij a sadukeja i iskuavatelj iz Postanja, al i , ona je takoe i mesingana Moj sij eva
zmija koj a okruuje slovo Tau (. . .) najzad, ona je avo egzoterijskog dogmatizma i
305
naprosto Azot, "dah odravalaca Nebeskog Kubeta", kako ga zovu
muslimanski mistici, a VODA j e mogla predstavljati onu prvobitnu
tenost koja je, prema Mojsiju, bila neophodna da bi se nainila iva
dua. I to je moda uzrok oiglednih nesuglasica i nenaunih tvrdnji
koje nalazimo u Postanju. Odvojite prvo od drugog poglavlja; ono
prvo itajte kao rukopis elohista, a drugo kao rukopis daleko mladih
jehovista, pa ipak nalazimo, ako itamo izmeu redova, isti poredak
koj i m su se javljale stvari ~ naime. Vatra (svetlost), Vazduh, Voda i
OVEK ( i l i Zemlja). Jer, reenica: "U poetku Bog stvori Nebo i Zem-
l j u" je pogreno prevedena; to nisu "Nebo i Zemlja", ve dijada i l i
dvojno Nebo, gornja i donja Nebesa, i l i razdvajanje prvobitne sup-
stance koja j e, u njenoj dualnosti, bila svetla u svojim gornjim, a
tamna u svojim donjim delovima - i l i ispoljenom Univerzumu - na
nevidljivu (za ula) i vidljivu za nae opaanje. Bog je odvojio svet-
lost od Tame (stih 4), a potom je nainio svod, vazduh (5) "svod us-
red voda, i dao da on odvoji vode od voda" (6), to jest, "vode koje
su bile ispod svoda (na ispoljeni vi dl j i vi Univerzum) od voda iznad
svoda", i l i (za nas) nevidljivih nivoa bia. U drugom poglavlju (je-
hovistikom), biljke i trave su stvorene pre vode, ba kao to je u
prvom poglavlju svetlost proizvedena pre Sunca. "Bog naini Zem-
l j u i Nebesa i sve biljke u polju/?re nego Stoje ono bilo na Zemlji i
svaku travu u polju/re nego stoje ona porasla. Jer Elohim (bogovi)
nije uinio da kia pada po zemlji, itd. (stih 5) - besmislica, ukoliko
se ne prihvati ezoterijsko objanjenje. Biljke su bile stvorene pre ne-
go to su nastale na zemlj i -jer nije bilo zemlje ovakve kakva je
danas, a trava u polju bila je u postojanju pre nego to je rasla ova-
ko kako raste danas u etvrtom Krugu.
Razmatrajui i objanjavajui prirodu nevidljivih Elemenata i "pr-
vobitne vatre" koja je pomenuta, Elifas Levi je bez razlike zove "As-
zaista je lepa sila (ona nije slapa, i Levi je to znao), koj u due moraj u da pobede da
bi se oslobodile od zemaljskih lanaca; "j er ako to ne ui ne", apsorbovae ih ista mo
koja ih je u poetku proizvela i vratie ih sredinjoj venoj vatri . Ovaj vel i ki arhaeus
danas je otkri ven samo za. jednog oveka - g. D. V. Ki l i j a (J. W. Keeley) iz Fil adel -
fije. Za druge, ona je otkrivena, ali mora ostati gotovo beskorisna. "Dot l e e i i . " ( . . . )
Sve navedeno je isto toliko praktino koliko i korisno, izuzev jedne greke,
koju emo objasniti u daljem tekstu. Elifas Levi ini veliku greku kad uvek
poistoveuje Astralnu Svetlost sa onim to mi zovemo Akaa. Sta je ona za-
ista, bie reeno u Tomu I I , Deo I I .
306
tralna Svetlost". Kod njega je ona " vel i ki magijski Agens"; nema
sumnje daje tako, ali - samo kad je u pitanju crna Magija, na najni-
i m nivoima onoga to nazivamo Etar, ij i je noumen Akaa, pa ak
i to bi ortodoksni okultisti smatrali pogrenim. "Astralna Svetlost" je
naprosto starija Paracelzusova "zvezdana Svetlost", a rei daje "sve
to postoji evoluiralo iz nje, i ona uva i reprodukuje sve oblike", ka-
ko on pie, znai rei istinu tek delimino. Prvo je pogreno, jer ako
je sve to postoji evoluiralo pomo {i\\ preko) nje, to nije astralna
svetlost. Ona nije sadralac svih stvari, ve samo, u najboljem slu-
aju, odraavalac toga svega. Elifas Levi pie:
Veliki magijski agens je etvrta emanacija ivotnog principa [mi
kaemo - ona je prva u unutranjem, a druga u spoljanjem (na-
em) Univerzumu], iji je trei oblik Sunce (. . .) jer je dnevna
zvezda (sunce) samo odraz i materijalna senka Centralnog Sunca
istine, koje osvetljava intelektualni (nevidljivi) svet Duha, a koje
je samo zrak pozajmljen od APSOLUTA.
Dotle je dovoljno tano. Al i , kad veliki autoritet zapadnjakih kaba-
lista dodaje da, svejedno, "ona nije besmrtni duh kako su zamiljali
indijski svetenici" - mi odgovaramo da on ocrnjuje pomenute sve-
tenike, jer oni nisu rekli nita slino; ak i egzoterijske Purane glat-
ko protivree toj tvrdnji. Nijedan Indus nikad nije pomeao Prakriti
-Astralna Svetlost je samo korak iznad najnieg nivoa Prakriti, ma-
terijalnog Kosmosa - i "besmrtni Duh". Prakriti se uvek zvala Ma-
ja, iluzija, i ona je osuena da nestane sa svim ostalim, ukljuujui
i bogove, kad doe as Pralaje, jer, pokazano je da Akaa nije ak
ni Etar, a jo manje moe bi t i Astralna Svetlost. Oni koj i nisu u sta-
nju da vide iza bukvalnog smisla Purana, povremeno su meali Aka-
u sa Prakriti, sa Etrom, pa ak i sa vi dl j i vi m nebom! Istina je, takoe,
da su oni koj i su dosledno prevodili termin "Akaa" kao "Etar" ( Vi l -
son, na primer), poto su videli da se ona naziva "materijalnim uz-
rokom zvuka", i poto poseduje to jedno svojstvo (Vinu Purana), u
neznanju su zamiljali da je ona "materijalna", u fizikom smislu.
Istina je, opet, ako se te karakteristike prihvate bukvalno, poto ni -
ta materijalno i l i fiziko, i zbog toga uslovljeno i privremeno, ne mo-
e da bude besmrtno - po metafizici i filozofiji - sledilo bi da Akaa
nije ni beskonana ni besmrtna. Al i , to je pogreno, jer su i re Prada-
na (prvobitna materija) i zvuk, kao svojstvo, bile pogreno shvaene:
30 7
poto je onaj prvi termin (Pradana) svakako sinonim za Mulapra-
kriti i Akau, a ovaj drugi (zvuk) za Verbum, Re i l i Logos. Lako je
da se to pokae, j er to dokazuju sledee reenice iz Vinu Purane:
U poetku ne bese ni dan, ni no, ni nebo, ni zemlja, ni tama ni
svetlost. (. . .) Izuzev JEDNOG, za intelekt neshvatljivog, i l i onog
stoje Brama i Pums (Duh) i Pradana (prvobitna materija). (. . .)
(Knjiga I, poglavlje II)
Sad, staje Pradana ako ne Mulaprakriti, koren svega, u drugom
aspektu? Jer Pradana se ipak, iako se dalje kae da se utapa u Bo-
anstvo kao i sve drugo, da bi ostalo JEDNO apsolutno tokom Pralaje,
smatra beskrajnom i besmrtnom. Komentator opisuje Boanstvo kao:
"Jedan Pradanika Brama Duh: TO bese", i tumai taj sloeni termin
kao nezavisan, a ne kao izvedenu re uzetu u smislu atributa, to jest,
kao neto povezano sa Pradanom.''^ Otuda je Pradana, ak i u Pura-
nama, jedan aspekt Parabramama, a ne neto nastalo evolucijom, i
mora bi t i isto to i vedantinska Mulaprakriti. "Prakriti u svom pr-
vobitnom stanju je Akaa" kae vedantinski uenjak ( vi di Pet godi-
na teozofije). Ona predstavlja gotovo apstraktnu prirodu.
Akaa je, dakle, Pradana u drugom obliku, i kao takva ne moe
bi t i Etar, veno nevidljivi agens, kome se priklanja ak i fizika
nauka. Ane moe bi t i ni Astralna Svetlost. Ona je, kao stoje reeno,
noumen sedmostruke diferencirane Prakriti"*^ - veno devianske
"Maj ke" Sina bez oca, koj i postaje "Otac" na niem ispoljenom ni -
vou. Jer MAHAT j e prvi proizvod Pradane, i l i Akae, i Mahat ~ uni-
verzalna inteligencija "ija je karakteristina osobina Budi " - nije
nita drugo do Logos, jer se naziva "Ivara" Brama, Bava i td. ( vi di
Linga Purana, odeljak 1, XX, 12 i dalje, i Vaju Puranu, ali posebno
onu prvu, odeljak VI I , 67-74). On je, ukratko, "Tvorac" i l i boanski
um u kreativnom delovanju, "uzrok svih stvari". On je "prvorodeni"
0 kome nam Purane kau:
Prouavalac, tavie, mora, da primeti daje Purana dualistiki, a ne evo-
lucioni sistem, i da e se u tom pogledu, iz ezoterijske perspektive, daleko vi -
e nai u Sankji, pa ak i u Manava-darma-Sastri, ma koliko da se njih dve
razhkuju.
U sankja fdozofiji, sedam Prakriti i l i "produktivnih proizvoaa" su Ma-
hat, Ahamkara i pet tanmatri. Vi di Sankja-karika, I I I , i komentare na nju.
30 8
Mahat i materija su unutranje i spoljanje granice Univerzuma,
I l i , nai m j e z i k o m reeno, negat i vni i poz i t i v ni p o l dvoj ne pr i r o-
de ( apstraktne i konkret ne), j e r Purana dodaje:
Na taj nain - kako je sedam oblika (principa) Prakriti raunalo
od Mahata do Zemlje - u vreme pralaje (pratjahare) nj ih sedam u
nizu iznova ulaze jedan u drugi. Jaje Brame (Sarva-mandala), sa
svojih sedam zona (dvipa), sedam okeana, sedam regiona i td, biva
rastvoreno."
(Vinu Purana, Knjiga VI, pogl. IV)
I z t i h razl oga okul t i s t i odbi j aj u da daju Aka i i me Ast ral na Svet-
lost, i l i daj e zovu Etar. I zreka: " U ku i mog Oca i ma mnogo stano-
va" , moe s e s t avi t i nas pr am okul t ne i zr eke: " U k u i nae Ma j k e
i ma sedam stanova", i l i ni voa, od k oj i h j e naj ni i i znad i oko nas -
Ast ral na Svetlost.
Ov i el ementi , bi l o da s u prost i i l i sloeni, ne bi mo g l i ostati i st i
od poetka evol uci j e naeg lanca. Sve u Uni v e r z umu neumi t no na-
preduj e u Ve l i k o m Ci kl us u, nepr eki dno i du i gore-dol e u ma nj i m
ci kl usi ma. Pri roda ni kad ne mi r uj e t ok om manvantare i uvek j e na-
stajua,'*^ a ne naprosto postojea; i mi ner al ni , i b i l j ni i l j uds ki i vot
Nema potrebe da to govorimo Indusima, koj i svoje Purane znaju napa-
met, ali veoma je korisno da podsetimo nae orijentaliste i one Zapadnjake ko-
ji Vilsonov prevod smatraju autoritetom, daje on odgovoran za krajnje komine
protivrenosti i greke u prevodu Vinu Purane na engleski. Tako se o identi-
nom predmetu sedam Prakriti i l i sedam zona Braminog jajeta dva iskaza pot-
puno razlikuju. U Tomu I, str. 40, za jaje se kae da je spolja snabdeveno sa
sedam omotaa - Vilson komentarie: "Vodom, Vazduhom, Vatrom, Etrom i
Ahamkarom" (ove poslednje reci u sanskritskom tekstu nema); a u tomu V, stra-
na 198 iste Vinu Purane pie:
Na taj nain se sedam oblika prirode (Prakriti) raunalo od Mahata do Zemlje. (?)
Izmeu Mahata i l i Maha-Budija i "Vode i t d. ", razlika je veoma znaajna.
Takode i prema velikom metafiziaru Hegelu. Za njega je priroda bila ne-
prekidno postajanje. To je isto ezoterijska koncepcija. Stvaranje i l i Postanak,
u hrianskom smislu tog termina, apsolutno je nezamislivo. Kao stoje nave-
deni mislilac rekao:
Bog (Univerzalni Duh) objektivizuje sebe kao prirodu i opet se izdie iz nje.
309
uvek prilagodavaju svoje organizme Elementima koj i vladaju u tom
trenutku, pa su zato tada ti Elementi bi l i primereni njima, kao to su
sada primereni ivotu dananjeg oveanstva. Tek u narednom, i l i pe-
tom Krugu e peti Element, Etar - grubo telo Akae, ako se moe
tako zvati - postavi injenica prirode bliska svim ljudima, kao to
je vazduh danas blizak nama, prestati da bude hipotetiki, "agens"
za tako mnogo stvari, kao to je sluaj danas. I tek tokom tog kruga
e ta via ula, ijem rastu i razvoju slui Akaa, doiveti potpun
razvoj. Kao stoj e ve ukazano, moe se oekivati da se delimina
bliskost sa tom osobinom materije - propustljivou - koja bi treba-
lo da se razvije uporedo sa estim ulom, razvije u odgovarajuem
periodu ovog Kruga. Al i , kad se naim resursima u narednom Kru-
gu doda sledei element, propustljivost e postati toliko ispoljena
osobina materije da njeni gui oblici za ljudsko opaanje nee bi t i
nita vea prepreka nego to je to gusta magla.
Vratimo se sada ivotnom ciklusu. Ne ulazei nairoko u pome-
nuti opis viih I VOTA, zasad svoju panju moramo usmeriti napro-
sto na zemaljska bia i samu Zeml j u. Nj u su, kako nam je reeno,
izgradili u prvom Krugu "Prodirai" koj i dezintegriu i diferenci-
raju zametke drugih ivota u Elementima; kako moramo pretposta-
vi t i , to je prilino slino onome to aerobi rade na sadanjem nivou
razvoja sveta kad, potkopavajui i olabavljujui hemijsku strukturu
u jednom organizmu, preoblikuju ivotinjsku materiju i stvaraju sup-
stance koje se razlikuju po svom sastavu. Okultizam ne priznaje ta-
kozvano azoiko doba nauke, j er on pokazuje da nije postojalo doba
kad na Zeml j i nije bilo ivota. Gde god postoji bar jedan atom ma-
terije, estica i l i molekul, ak i u najgasovitijem stanju, u njemu ima
ivota, kol i ko god daje skriven i nesvestan.
"ta god da izae iz stanja Laje, postaje aktivni ivot. On biva
uvuen u vrtlog KRETANJA (alkemijski rastvara ivota); Duh i
Materija su dva Stanja JEDNOG, koje nije ni Duh ni Materija,
poto su oboje apsolutni ivot, skriven. " {Knjiga Dan, Koment. I I I ,
deo 18) (. . .) "Duh je prva diferencijacija PROSTORA (i u pro-
storu), a Materija je prva diferencijacija Duha. To, to nije ni Duh
ni materija - to je TO - Bezuzroni UZROK Duha i Materije, koji
su Uzroci Kosmosa. I TO mi zovemo JEDAN IVOT ili Unutarko-
smiki Dah."
310
Rei emo j o j e dnom - slino mora proizvesti slino. Aps ol ut ni
i v ot ne moe proi zvest i anorganski atom, bi l o daj e prost i l i sloen,
a i vot post oj i ak i u laji, ba kao to je ovek u stanju duboke ka-
talepsije - i ako nai zgl ed samo le - j o uvek i vo bi e.
Ka d " Pr odi r ai " ( u koj i ma l j udi od nauke, ako hoe, pokazuj ui
neto razuma, mogu da vi de atome Vatrene Magl e, na ta okul t i s t i ne
bi i ma l i pr i medbi ), kaemo mi , di ferenci raj u "vatrene at ome" poseb-
n i m procesom odvajanja, oni postaj u zameci i vot a, k o j i se nagomi -
l avaj u u skl adu sa zakoni ma kohezi j e i pr i vl anost i . Pot om zameci
i vot a proi zvode i vot e druge vrste, k o j i rade na kons t r ukci j i nai h
k ug l i * * * *.
Zat o u pr v om Kr u g u t a kugl a, koj u su i zgr adi l i p r i mi t i v ni vat reni
i vot i , to j est, pos t oj e uobl i ena u sferu, ni j e i mal a vrsti ne, ni svoj -
stava ( i zuzev hl adnog sjaja), ni obl i ka, ni boj e; tek pred kraj Pr vog
Kr uga ona j e r azvi l a j edan El ement k o j i j e od svoje neorganske, da
tako kaemo, proste Sutine, postao danas, u naem Kr ugu, vatra ka-
k v u poznaj emo svuda oko nas. U s vom pr v om ob l i k u zeml j a j e bi l a
sutina onog to predstavlj a akai ki pr i nci p po i menu * , "ono
to je danas poznato kao Ast ral na Svetlost ( to predstavlj a krajnje
pogrean t er mi n), koj u El i fas Le v i zove " i magi naci j om Pri rode",' "'
verovat no i zbegavaj ui daj e nazove nj eni m i pr a v i m i me nom, kao
to ostal i ine.
Govorei o njoj u predgovoru svojoj Istoriji Magije, Elifas Le v i kae:
Pomou te Sile svi nervni centri tajno meusobno komuniciraju; iz nje - raaju se
simpatija i antipatija, iz nje - dobijamo nae snove i od nje potiu pojave vidovitosti
i natprirodnih vizija. . . Astralna Svetlost, koja deluje pokretana monim voljama,
zgruava se, razdvaja, kida i sastavlja u svim stvarima. (. . ,) Bog ju je stvorio onog
dana kada je rekao: Fiat Lux, i njome upravljaju Egregori, to jest, vladari dua koje
su duhovi energije i delovanja.
Elifas Levi je trebalo da doda da Astralna Svetlost, i l i prvobitna supstanca,
ako je uopte materija, nazvana. Svetlost, Lux, predstavlja ono stoje telo samih
tih Duhova, samu njihovu sutinu. Naa fizika svetlost predstavlja ispoljava-
nje na naem planu i odraeni sjaj Boanske Svetlosti koja zrai iz tela onih
koji se nazivaju "SVETLOSTI MA" i "PLAMENOVI MA". Al i , nijedan drugi kabali-
sta osim Elifasa Levija nije bio tako nadaren da nagomila jednu protivrenost
na drugu, postiui da jedan paradoks sustie drugi u istoj reenici, pisanoj ve-
oma tenim jezikom. On svog itaoca vodi kroz najdivnije, udesno rascveta-
ne doline, da bi ga na kraju ostavio na pustom i golom stenovitom ostrvu.
311
"Pomou i iz zraenja sedam tela, sedam redova Banija, ro-
eni su sedam zasebnih veliina (Elemenata) ije kretanje i har-
monino Sjedinjenje proizvodi ispoljeni Univerzum Materije. "
(Komentar)
Drugi krug u oblast ispoljavanja donosi drugi element - VAZDUH,
ija bi istota obezbedila trajni ivot onom ko bi ga koristio. U Ev-
ropi su postojala samo dvojica okultista koj i su ga ot kri l i , pa ak i
delimino primenili u praksi, iako su najvii istonjaki inicijati oduvek
znali njegov sastav. Ozon savremene hernije je otrov u poredenju sa
stvarnim univerzalnim rastvaraem, koj i se ne bi mogao ni zamisliti
da ne postoji u prirodi.
"Od drugog Kruga, Zemlja dotad fetus u materici Prostora
poela je svoje pravo postojanje: razvila je individualni osetni i-
vot, svoj drugi princip. Taj drugi odgovara estom (principu); taj
drugi ivot je trajni, onaj prvi, privremeni. "
Trei Krug j e razvio trei Princip - VODU, dok j e etvrti preobra-
zio gasovite fluide i uobliljive forme nae kugle u tvrdu, okorelu,
materijalnu kuglu na kojoj mi ivimo. " Bhumi " je dostigla svoj e-
tvrti princip. Na to se moe staviti primedba daje zakon analogije,
na kome se toliko insistiralo, naruen. Al i nije. Zemlja e dostii svoj
pravi krajnji oblik - (to je obrnuto nego kod oveka) - svoju telesnu
ljuturu - tek na kraju manvantare, nakon Sedmog Kruga. Evgenij
Filalet je bio u pravu kad je svoje itaoce uveravao svojom asnom
reju da niko jo nije video Zemlju (to jest, MATERI J U U njenom su-
tinskom obliku). Naa kugla je, zasad, u svom stanju Kamarupe ~
astralnog tela elja Ahamkare, mranog egoizma, potomstva Maha-
ta, na niem nivou. . .
Ni j e molekularno ustrojena materija - a jo manje ljudsko telo
{tulaarira) - ono stoje najgrublje od svih naih "principa", ve uis-
tinu srednji princip, pravi animalni centar, a nae telo je samo njego-
va ljutura, faktor bez sopstvene odgovornosti i medijum kroz koga
zver u nama deluje itavog svog ivota. Svaki intelektualni teozof
razumee ta hou da kaem. Zato ideja da su ljudski hram sagradili
bezbrojni ivoti, upravo kao i stenovitu koru nae Zemlje, ni i m ne
odbija pravog mistika. A ni nauka se ne moe suprotstaviti okult-
312
nom uenju, j er ne moe odbaciti to uenje samo zato to mikro-
skop nikad nee uspeti da otkrije osnovni i vi atom i l i ivot.
(c) Nauka nas ui da i i vi i mrtvi organizmi ljudi i ivotinja vrve
od stotina vrsta bakterija, da nam sa svakim dahom koj i udiemo spo-
Ija preti najezda mikroba, a iznutra leukomain, aerobi, anaerobi i ta
sve ne. Al i , nauka jo nije otila tako daleko da, zajedno sa okultnim
uenjem, tvrdi da su naa tela, ba kao i tela ivotinja, biljaka i kame-
nja i sama u potpunosti izgraena od takvih bia, koja (izuzev njihovih
krupnijih vrsta) ne moe da opazi nijedan mikroskop. Zasad, gledajui
isto ivotinjski i materijalni deo oveka, nauka je na putu ka otkrii-
ma koja e u velikoj meri potvrditi ovu teoriju. Hemija i fiziologija su
dva velika maga budunosti, kojima je sueno da oveanstvu otvore
oi za te velike fizike istine. Svakim danom se sve jasnije pokazuje
identinost izmeu ivotinje i fizikog oveka, biljke i oveka, pa ak
i izmeu gmizavca sa njegovim gnezdom, stenom i oveka. Naeno
je da su fiziki i hemijski konstituenti svih bia identini i hemija moe
mi mo da kae da nema razlike izmeu materije od koje je sainjen
bik i one od koje je sainjen ovek. Ah, okultno uenje je daleko eks-
plicitnije. Ono kae: ne samo da su hemijske komponente iste, ve
isti, beskonano mali, nevidljivi ivoti sainjavaju i atome, i planine
i krasuljka, i mrava, i slona, i drvo koje ga titi od sunca. Svaka esti-
ca - bilo daje zovete organskom i l i neorganskom -jeste jedan ivot.
Svaki atom i molekul u Univerzumu je i ivotodajan i smrtonosan za
taj oblik, zato to spajanjima gradi univerzume i prolazne nosioce
spremne da prime due koje se sele, a isto tako neprekidno unitava
i menja oblike i isteruje iste te due iz njihovih privremenih boravita.
Oni stvaraju i ubijaju, oni su samonastajui i samounitavajui, oni
dovode u postojanje i ponitavaju tu misteriju nad misterijama - ivo
tela oveka, ivotinje i l i biljke, svakog trenutka u prostoru i vremenu
- i proizvode podjednako ivot i smrt, lepotu i runou, dobro i zlo, pa
ak i prijatne i neprijatne, povoljne i nepovoljne osete. Taj tajanstve-
ni I VOT, koj i predstavlja skup bezbrojnih milij ardi ivota, sledi na
svoj sopstveni uzgredni nain, do dana dananjeg nerazumljivi zakon
atavizma, koj i preslikava porodinu slinost kao i sve one slinosti
za koje vidimo da su utisnute u auru roditelja svih buduih ljudskih
bia, ukratko, tajnu kojoj e na nekom drugom mestu bi ti posveena
panja. Zasad, moemo navesti jedan primer kao ilustraciju. Savreme-
na nauka poinje da otkriva da ptomain (alkaloidni otrov koga stvara
313
materija u raspadanju i leevi - a takode ivot ekstrahovan pomou
tenog etra, daje miris podjednako snaan i identian mirisu najsvei-
j i h cvetova narande, ali da bez kiseonika ti alkaloidi daju i l i najmuniji,
odvratni smrad, i l i krajnje prijatan miris koj i podsea na najmirisnije
cvetove. Sumnja se da ti cvetovi svoj prijatan miris duguju otrovnom
ptomainu, isto tako je otrovna sr izvesnih peuraka (fungi) gotovo
identina sa otrovom indijske kobre, najsmrtonosije zmije/ I tako, ot-
krivi te posledice, nauka treba da otkrije njihove PRI MARNE uzroke,
a to se nikad ne moe postii bez pomoi drevnih nauka, alhemije,
okultne botanike i fizike. Ue nas daje, pored patolokih promena,
svaka fizioloka promena, bolest, pa i sam ivot - bolje reeno, objek-
tivni fenomen ivota, prouzrokovan odreenim stanjima i promenama
u telesnim tkivima koje omoguavaju i prisiljavaju ivot da deluje u
tom telu - posledica tih nevidljivih TVORACA i UNITITELJA koj i se slo-
bodno i uopteno nazivaju mikrobima.''^ Eksperimentatori poput Pas-
Francuski naunici Amo (Arnaud), Gotje {Gautier) i Vije (Villiers) su ot-
kr i l i da pljuvaka ivog oveka sadri isti otrovni alkaloid koji imaju aba
krastaa, salamander, kobra i portugalski trigonocefalus. Dokazano je da naj-
smrtonosniji otrov, bilo da ga zovu ptomain, leukomain, i l i alkaloid, stvaraju
ivi ljudi, ivotinje i biljke. Isti naunik, Gotje, otkrio je jedan alkaloid u sve-
em goveem mesu i mozgu, a otrov koji on zove ksantokreatinin, slian je
supstanci ekstrahovanoj iz otrovne pljuvake gmizavaca. Sumnja se da mii-
na tkiva, koja predstavljaju najaktivniji organ u ivotinjskom organizmu, i l i
stvaraju, i l i uestvuju u stvaranju otrova, koji imaju za funkcionisanje ivota
isti znaaj kao ugljena kiselina i urea, a one su otrovi koji predstavljaju krajnji
proizvod unutranjeg sagorevanja. Iako jo nije potpuno odreeno da li ivotinj-
ski sklop ivih organizama moe da stvori otrov bez uea i uticaja mikroba,
potvreno je da ivotinje proizvode otrovne supstance u svom fiziolokom i l i
ivom stanju.
Moglo bi se pretpostaviti da su ti "vatreni ivoti" i mikrobi nauke iden-
tini. To nije tano. Ti "vatreni ivoti" su sedma i najvia potpodela na planu
materije, i u pojedincu odgovaraju Jednom ivotu Univerzuma, iako samo na
tom planu. Mikrobi, o kojima govori nauka, prva su i najnia potpodela na dru-
gom planu - planu materijalne/irane ( i l i ivota). ovekovo fiziko telo pod-
lee potpunoj promeni strukture svakih sedam godina, a njegovo unitenje i
ouvanje posledica je naizmeninog fiankcionisanja tih vatrenih ivota kao "uni-
titelja" i "graditelja". Oni su "graditelji" kad se rtvuju u obliku vitalnosti, da
bi ograniili ruilaki uticaj mikroba, i snabdevajui te mikrobe svim to im
je potrebno, oni ih prisiljavaju da pod t i m uslovom izgrauju materijalno telo
314
I
tera bi l i bi najbolji prijatelji i pomagai Unititelja, a najei nepri-
j atelj i Tvoraca - da sami Tvorci nisu takoe i unititelji. Kako god
bilo, u tome je sigurno jedno: poznavanje tih primamih uzroka i kraj-
nje sutine svakog elementa, njihovih ivota, funkcija, svojstava i
uslova promene - ini osnovu MAGIJE. Paracelzus je, moda, bio jedi-
ni okultista u Evropi tokom poslednjih vekova koj i je bio upuen u tu
misteriju. Da mu jedan zloinac nije oduzeo ivot mnogo pre nego
to mu je Priroda odredila da napusti telo, fizioloka magija imala
bi manje tajni za civilizovani svet nego to ih ima danas.
{d) Al i , kakve veze ima Mesec sa svim t i m, moglo bi se upitati.
U kakvom su odnosu "Riba, Sin i Mesec" iz apokaliptikog iskaza
ove Stance sa "Mi krobi ma ivota"? Sa njima nemaju nita, osim to
se slue hramom koj i su oni napravili, ali sa boanskim savrenim
ovekom su u neposrednom odnosu, jer "Riba, Sin i Mesec" zajedno
ine t r i simbola besmrtnog Bia.
To je sve to se moe rei. Ni autor se ne pretvara da zna vie o tom
udnom simbolu nego to se o njemu moe saznati iz egzoterijskih
religija; moda iz misterije, koja lei u osnovi Matsje (riba), Avatara
Vinua, haldejskog Oanes - Coveka-Ribe, zabeleenog u venom
znaku zodijaka. Ribama, simbolu koj i se pojavljuje u oba Zaveta u
i njegove elije. Oni su takoe "unititelji" kad se to ogranienje ukloni, i mi -
krobi, koji vie ne dobijaju vitalnu graditeljsku energiju, budu ostavljeni da
divljaju kao unitavajui agensi. Zato su tokom prve polovine ovekovog i-
vota (prvih pet perioda, svaki od po sedam godina) ti "vatreni ivoti indirekt-
no angaovani u procesima graenja ovekovog materijalnog tela; ivot je na
uspinjuoj lestvici i sila se koristi za gradnju i uveavanje. Nakon tog perioda,
poinje doba vraanja unazad, i postoje delovanje "vatrenih ivota" izgubilo
svoju snagu, takoe poinje i rad na unitenju i opadanju.
Tu se moe pratiti jedna analogija izmeu kosmikih zbivanja prilikom
silaska duha u materiju u prvoj polovini manvantare (planetarne i ljudske) i
njegovog uspona na raun materije u drugoj polovini. Ta razmatranja se od-
nose iskljuivo na materijalni nivo, ali je obuzdavajui uticaj "vatrenih ivota"
na najniu potpodelu drugog nivoa - mikrobe - potvren injenicom pomenu-
tom u fusnoti o Pasteru ( vidi u prethodnom tekstu) da se elije organa, kad sa-
me nemaju dovoljno kiseonika, prilagodavaju tim uslovima i stvaraju fermente,
koji, budui da apsorbuju kiseonik iz supstanci sa kojima dolaze u dodir, uni-
tavaju te supstance. Dakle, taj proces zapoinje tako to jedna elija, kad sa-
ma nema dovoljno, otima svom susedu izvor njegove vitalnosti i tako zapoeto
unitenje neumitno napreduje.
315
likovima Joue "Sina Ribe (Goluba)" i Isusa, i u osnovi alegorijskog
"Greha" i l i Pada Duha u materiju i Meseca - u onoj meri u kojoj se
odnosi na "luname" pretke, Pitrije.
Zasad moe bi t i isto tako dobro da podsetimo itaoca da su bo-
ginje Meseca u svakoj mitologij i, posebno u grkoj, bile povezane
sa raanjem dece, zato stoje lunami uticaj na ene i zaee okultna
i stvarna povezanost naeg satelita sa plodnou, do dana dananjeg
ostala nepoznata f i zi ol ogi j i , koja u tom aspektu na svaku narodnu
praksu gleda kao na grubu praznovericu. Budui da je beskorisno
da diskutujemo o detaljima, zasad se moemo zaustaviti samo na to-
me da diskutujemo o lunamoj simbolici usput, da bismo pokazali ka-
ko pomenute praznoverice pripadaju najstarijim verovanjima, pa ak
i judaizmu - osnovi hrianstva. Kod Izraeliana, glavna fiinkcija Je-
hove je da daje decu, a ezoterizam Biblije, kad se kabalistiki tuma-
i, neporecivo pokazuje daje u hramu samo simbol materice "Najsve-
tija od Svetih". To je danas dokazano van svake sumnje i primedbi,
numerikim itanjem Biblije uopte, a posebno Postanja. Tu ideju su
Jevreji, mora bi t i , pozajmili od Egipana i Indijaca, ija je "Najsve-
tija od Svetih" bila, a kod ovih poslednjih i do dana dananjeg jeste,
simbolizovana Kraljevom odajom u Velikoj piramidi ( vidi Izvor Me-
ra) i Joni simbolima egzoterikog hinduizma. Da bismo ui ni l i celi-
nu jasnijom i istovremeno pokazali ogromnu razliku u duhu tuma-
enja i izvornog znaenja istih simbola izmeu drevnih istonjakih
okultista i jevrejskih kabalista, upuujemo itaoca na Knj igu I I , "Naj-
svetije od Svetih' . 49
6. O D PRVOROENOG {prvobitnog, ili prvog oveka) NI T I ZMEU T I -
HOG POSMATRAA I NJEGOVE SENKE POSTAJE JAA I SJAJNIJA SA SVA-
49,
Faliko oboavanje razvilo se tek kad su izgubljeni kljuevi za pravo zna-
enje tih simbola. Bila je to poslednje i najfatalnije skretanje sa puta istine i
boanskog znanja na put izmiljanja, pretvoren u dogmu ljudskim falsifikova-
njem i hijerarhijskom ambicijom.
316
KOM PROMENOM {reinkarnacijom) (a). SVETLOST JUTARNJEG SUNCA
PRETVORILA SE U PODNEVNU SLAVU. . . .
(a) Ova reenica: " Ni t izmeu tihogposmatraa i njegove senke
(oveka) postaje snanija" - sa svakom renikamacijom - jeste jo
jedna psiholoka misterija, koja e bi t i objanjena u Knj i zi I I . Zasad
je dovoljno da kaemo da su "Posmatra" i njegove "Senke" - njih
ima onoliko koliko ima reinkarnacija date monade -j edno. Posma-
tra, i l i boanski prototip, nalazi se na gornjoj preki lestvice bia;
senka, na donjoj. Istovremeno, Monada svakog ivog bia ( ukoliko
njegova moralna izopaenost ne olabavi i ne prekine vezu sa njom
i, da upotrebimo okultni izraz, "zastrani na lunami Tût') jeste indi-
vidualni an Kohan, razliit od drugih, neka vrsta posebne duhovne
individualnosti, tokom jedne posebne Manvantare. 'HêgON Prvobitni,
Duh (Atman) je, naravno, jedno sa Paramatmom (jednim Univer-
zalnim Duhom), ali vozilo (Vahan) u koga je on smeten, Budi, je
nerazdvojni deo Sutine an Kohana, i u tome lei misterija te sve-
prisutnosti 0 kojoj se raspravljalo na prethodnim stranicama. " Moj
Otac, koj i je na Nebu, i Ja - smo jedno", kae hrianski Sveti Spis;
to je, u svakom sluaju, vemi odjek ezoterijskog naela.
7. To JE TVOJ SADANJ I TOAK, REE PL AME N I S KR I . T I SI JA,
MOJA SLI KA, I MOJ A SENKA. ODENUO SAM SE U TEBE, I TI SI MOJ VA-
HAN {nosilac) DO DANA " B U D I SA NA MA " , KAD E PONOVO POSTATI
JA I DRUGI, TI I JA {a). POTOM GRADI TELJ I , ODENUVI SVOJU PRVU
ODEDU, SI LAZE NA Z EMLJ U, I VLADAJ U NAD LJ UDI MA - KOJ I SU ONI
SAMI {b). . . .
{a) Dan kada e "iskra iznova postati Plamen (ovek e se stopiti
sa svojim Dan Kohanom), ja i drugi, ti i j a", kao to stoji u Stanci,
znai sledee: u Paranirvani - kad Pralaja bude redukovala ne samo
materijal naih fizikih tela, ve ak i duhovna Ega - Prolost, Sa-
danjost, pa ak i Budunost oveanstava, kao i svih stvari, bie
317
jedna te ista. Sve e iznova ui u Veliki Dah. Drugi m recima, sve e
se "stopiti u Bramu" i l i boansko jedinstvo.
Da l i j e to anihilacija, kako neki misle, i l i Ateizam, kao to su sklo-
ni da pretpostave drugi kritiari - ohoavaoci personalnog boanstva
i vemi ci nefilozofskih paradoksa? Ni j edno ni drugo. Vie je nego
beskorisno vraati se pitanju implicitnog ateizma u neemu to pred-
stavlja duhovnost najprefmjenijeg karaktera. Videti u Nirvani anihila-
ciju isto je to i rei daje ovek koj i je utonuo u dubok san bez snova
~ onaj koji ne ostavlja nikakav utisak na fiziko pamenje i mozak,
zato to je spavaevo Vie Ja, u svom izvornom stanju apsolutne
svesti, tokom tog vremena - takode anihiliran. Ovo poreenje odgo-
vara samo na jednu stranu pitanja ^ najmaterijalniju, poto/?oovo
apsorbovanje ni u kom sluaju nije takav "san bez snova", ve,
naprotiv, apsolutno postojanje, neuslovljeno jedinstvo, i l i stanje za
i j i je opis ljudski j ezik apsolutno i beznadeno nepodesan. Jedini
pokuaj razumljivog pojmovnog prikaza tog stanja moe da bude pa-
noramska vizija due, kroz duhovno zamiljanje boanske monade.
A ni individualnost -pa ak ni sutina linosti ako je bilo kakva pre-
ostala - nisu izgubljene usled ponovne apsorpcije. Jer, ma koliko bez-
granino izgledalo - iz ljudske perspektive - stanje paranirvane ipak
ima ogranienje u Venosti. Kad ga je jednom dostigla, ista monada
e nanovo izroniti iz njega kao jo vie bie, na daleko viem planu,
da bi iznova zapoela svoj ciklus usavrene aktivnosti. Ljudski um
ne moe, na sadanjem nivou razvoja, da prevazie taj nivo milje-
nja -j edva moe i da ga dosegne. On se saplie tu, na i vi ci nepoj-
mljive Apsolutnosti i Venosti.
{b) "Posmatrai" vladaju nad ovekom tokom itavog perioda Sa-
tja Juge i manjih sledeih juga, sve do poetka Tree Korenske Rase;
nakon toga to preuzimaju Patrijarsi, Heroji i Manui {vidi egipatske
dinastije, kako su ih svetenici nabrojali Solonu), inkamirani ani-
ji nieg reda, sve do Kralja Menesa i ljudskih kraljeva drugih naro-
da: sve je paljivo zabeleeno. Po miljenju prouavaoca simbolizma
tog Mitskog Doba, naravno, na sve se to gleda kao na bajku. Al i ,
poto predanja, pa ak i Hronike takvih dinastija boanskih kraljeva
~ bogova koj i vladaju nad ljudima, nakon ega slede dinastije He-
roja i Divova - postoje u letopisima svih naroda, teko je razumeti
kako su svi ljudi pod nebom, od koj i h su neke razdvajali ogromni
okeani, i koj i su iveli na raznim hemisferama, kao na primer drevni
318
Peruanci, Meksikanci i Haldejci, mogl i da izmisle iste "bajke" sa
i sti m sledom dogaaja.^" Meuti m, poto Tajna Doktri na pouava
istoriji - koja, iako je ezoterijska i tradicionalna, nije manje pouz-
dana od svetovne istorije ~ mi smo isto tako slobodni da verujemo
u to, kao i bilo ko drugi, bilo vemik i l i skeptik. A ova Doktrina kae
da su Dani Bude, koj i pripadaju dvema vi i m grupama, naime
"Posmatraima" i "Arhitektima", snabdeli mnoge i raznovrsne rase
boanskim kraljevima i vodama. Ovi drugi su nauili oveanstvo nje-
govi m umetnostima i naukama, a oni pr vi su otelovlj enim Mona-
dama - koje su tek odbacile svoje nosioce iz niih Carstava i zato
izgubile svako seanje na svoje boansko poreklo - otkrili duhovne is-
tine transcendentalnih svetova ( vidi Knjigu I I , "Boanske Dinastije").
Zato, kao stoje reeno u ovoj Stanci, Posmatrai su sili na Zem-
lj u i vladali nad ljudima - "koji su oni sami". Ti vladajui kraljevi
zavrili su svoje ciklus na Zemlj i i u drugim svetovima u prethod-
ni m Krugovima. U buduim manvantarama oni e bi t i uzdignuti u
vie sisteme od naeg planetarnog sveta, a Izabranici naeg ove-
anstva. Pioniri mukotrpnog i tekog puta Napretka, zauzee mesta
svojih prethodnika. Naredna velika Manvantara bie svedok ljudi
naeg dananjeg ivotnog ciklusa, koj i e postati instruktori i vodii
oveanstva, ije su Monade danas moda jo uvek zatoene - po-
lusvesne - u najintelektualnijim delovima ivotinjskog carstva, dok
njihovi nii principi, moda, oivljavaju najvie primerke biljnog sveta.
Tako se nastavljaju ciklusi sedmostruke evolucije u Sedmostru-
koj prirodi: Duhovnoj i l i boanskoj, psihikoj i l i poluboanskoj, i n-
telektualnoj, strasnoj, instinktivnoj i l i uroenoj, polutelesnoj i isto
materijalnoj i l i fizikoj prirodi. Sve one evoluiraju i napreduju ci kl i -
ki, prelazei iz jedne u drugu, na dvostruki, centripetalni i centrifu-
galni w2iZ\VL, jedno u svojoj krajnjoj sutini, sedam u svojim aspektima.
Najnia je, naravno, ona koja je potinjena naim petorim fi zi ki m
ulima i zavisi od njih.*' Toliko to se tie individualnog, ljudskog.
Vidi Svete Misterije medu Majama i Inkama, pre 11.500 godina od Ogista
r Plonona {August le Plongeon), koji pokazuje identinost verovanja i rituala
ljudi koje prouava sa egipatskim verovanjima i ritualima. Drevno hijeratsko
pismo Maja i Egipana je gotovo identino.
Koj i h uistinu ima sedam, kako e bi ti pokazano kasnije, na osnovu naj-
starijih Upaniada.
319
osetnog, animalnog i biljnog ivota, od koj i h svaki predstavlja mi -
krokosmos svog vieg makrokosmosa. Isto je i sa Univerzumom,
koj i se periodino ispoljava radj kolektivnog napretka bezbrojnih
ivota, koj i su svi \zia\\ Jednog ivota, da bi kroz to Veno Postaja-
nje svaki kosmiki atom ovog beskrajnog Univerzuma - prolazei
kroz bezoblino i neopipljivo, kroz pomeane prirode poluzemaljskog,
sve do materije u punom cvatu, da bi se vratio nazad, uspinjui se vi -
e, u svakom novom periodu i blie konanom cilju - da bi svaki atom,
kaemo, pomou individualnih napora i zasluga mogao dosegnuti
plan gde iznova postaje jedno sa neuslovljenim SVE. Al i , izmeu
Alfe i Omege postoji zamorni put, posut tmjem, koj i najpre "silazi
dole, da bi potom -
Uspinjao se navie celim putem
Da, do samog kraja. . .
Zapoinjui dugo putovanje bezgrean, silazei sve vie i vie u
grenu materiju i povezujui se sa svakim atomom ispoljenog Pro-
stora, Hodoasnik, koj i se bori i pati u svim oblicima ivota i bia,
tek je na dnu doline materije i na pola svog ciklusa kad se dogaa
poistoveenje sa kolektivnim oveanstvom. Njegaê nainio na svo-
ju sliku i priliku. Da bi napredovao navie i prema svom domu, taj
"Bog" mora sada da se penje uzbrdo napornim putem Golgote i -
vota. To je muenitvo samosvesnog postojanja. Kao Vivakarman,
on mora da rtvuje sebe samom sebi da bi spasao sva stvorenja, da
bi vaskrsnuo iz mnotva u Jedan ivot. Tada se on zaista uspinje na
nebo, a tamo, uronjen u nepojmljivo apsolutno Bie i Blaenstvo
Paranirvane, bezuslovno vlada, i otuda e ponovo sii u narednom
"dolasku", koj i jedan deo oveanstva oekuje u bukvalnom smislu
drugog dolaska, a drugi deo kao poslednjeg " Kal ki Avatara".*
* (Sanskrit) - Avatar na belom konju. Oznaava deseti i poslednji silazak
Vinua, koji dolazi na belom konju na kraju Kal i Juge. (nap. ured.)
32 0
REZ I ME
Sr i Sutina Tajne Doktrine * Hermes u hrianskom ruhu *
Neki oklutni aforizmi Sedam prirodnih Sila
"Istorija Stvaranja i ovog sveta, od njegovog poet-
ka do dananjeg vremena, sastavljena je od sedam
poglavlja. Sedmo poglavlje nije jo napisano."
(T. SubaRou, Teozof, 1881.)
Pokuali smo da napiemo prvo od t i h Sedam poglavlja i ono je
sada zavreno. M a kol i ko daje slabo i nepotpuno kao izlaganje, ono
j e, u najmanju ruku, aproksimacija - koristimo ovu re u matema-
tikom smislu - neega to predstavlja najstariju osnovu za sve nared-
ne Kosmogonije. Odvano je pokuati da se na evropski j ezik prevede
grandiozna panorama venog, periodino vraajueg ZAK O NA - utis-
nutog u prijemive umove prvih rasa, koje su obdarili Sveu oni to
su i stu svest odrazi l i iz Uni verzal nog Uma - j er nij edan ljudski
j ezik, izuzev sanskrita, ko]! ]Q jezik Bogova - ne moe to da ui ni ni
priblino primereno. Al i , promaaji ovog dela moraju mu se oprosti-
ti zbog njegovog motiva.
U celini, ni ovo stoje napisano, ni ono to sledi, neete nigde na-
i u potpunosti. To se ne pouava ni u jednoj od est indij skih kola
filozofije, j er pripada njihovoj sintezi - sedmoj, koja je okultna dok-
trina. Nij e zapisano ni najednom tronom egipatskom papirusu, ni t i
j e, pak, uklesano u asirske tablice i l i granitne zidove. Knjige Vedan-
te (poslednja re ljudskog znanja) saoptavaju samo metafizike as-
pekte te Kosmogonije sveta i njihovo neprocenjivo blago, Upaniade
- Upa-ni-adje sloenica koja znai "pobeda nad neznanjem putem
321
otkrivenja svetog, duhovnog znanja" - zahtevaju jo i posedovanje
glavnog kljua koj i bi prouavaocu omoguio da doe do njihovog
punog znaenja. Ovde se usuujem da kaem zato je to tako, ona-
ko kako sam nauila od Uitelja.
Ime Upaniade se obino prevodi kao "ezoterijska doktrina." Te
rasprave sainjavaju deo Sruti i l i "otkrivenog znanja", ukratko Ot-
krivenja, i obino se vezuju za deo Veda koj i se zove Bramana^, kao
njihov trei deo. I ma preko 150 Upaniada koje su poznate i koje
su pobrojali orijentalisti. Smatra se da je najstarija napisana vero-
vatno oko 600 godine pre nove ere. Al i , pravih tekstova nema ni
pet. Upaniade su za Vede ono stoje habala za jevrejsku Bibliju. One
raspravljaju o svetom i mistikom znaenju vedskih tekstova i izla-
u ga. One govore o poreklu Univerzuma, prirodi Boanstva, Duha
i Due, kao i o metafizikoj povezanosti uma i materije. U par reci,
one SADRE poetak i kraj sveg ljudskog znanja, ali su prestale da
ga OTKRIVAJU od Budinog vremena. Kad bi bilo drugaije, Upani-
ade se ne bi mogle nazivati ezoterijskim, j er su danas otvoreno pri -
dodate svetim brami nski m knjigama, koje su, u dananje vreme,
postale dostupne ak i mleasima (izvan kasti) i evropskim orijent-
alistima. Jedna stvar u njima - i to u svim Upaniadama bez razlike
- uporno ukazuje na njihovo drevno poreklo i dokazuje (a) da su ne-
ki njihovi delovi napisani/re nego stoje kastinski sistem postao t i -
ranska institucija kakva je i danas i (b) daje pola njihovog sadraja
uklonjeno, dok su neke od njih iznova napisane i skraene. "Vel i ki
Uitelj i vieg Znanja i bramini stalno se prikazuju kako idu ka-
trij skim (vojnika kasta) kraljevima da bi postali nj ihovi uenici."
Kao to umesno primeuje Kauel {Cowell):
Upaniade odiu sasvim drugaijim dahom" (od ostalih bramin-
skih spisa), "slobodom misli nepoznatom u bilo kom ranijem delu
osim u samim himnama Rig Vede.
(. . .) Vede imaju izrazito dvojno znaenje - j edno izraeno bukval ni m znaenjem
reci, drugo indikovano met ri kom i intonacij om - "svara [sanskrit - zvuk, intonacija,
glas, brujanje; intonacija u recitacij i, nota u mi zi koj lestvici (nap. ured.)] - koje su
kao ivot Veda. ( . . . ) Ueni pandi ti i filolozi, naravno, pori u da svara i ma bi l o kakve
veze sa filozofijom i l i drevnim ezoterijskim doktrinama; al i , tajanstvena veza izmeu
svare i svetlosti jedna je od naj dublj ih taj ni.
(T. Suba Rou, Pet godina teozoflje, str. 154)
32 2
Rezime
Ta druga injenica se objanjava predanjem zabeleenim u
jednom od rukopisa o ivotu Bude. Ono kae da su Upaniade iz-
vorno bile pridruene svojim Bramanama nakon poetka reforme,
koja je vodila do iskljuivosti sadanjeg kastinskog sistema medu
braminima, nekoliko stolea nakon to su "dvorodeni" okupirali I n-
diju. U t i m danima su one bile potpune i koristile su se za podua-
vanje uenika koj i su pripremani za inicijaciju.
To je trajalo sve dok su Vede i 5ramane jedino i iskljuivo bile
vlasnitvo bramina iz hramova - dok niko drugi nije imao prava da
ih prouava, pa ak ni ita, ukoliko nije pripadao svetoj kasti. Po-
tom je doao Gotama, princ Kapilavastua. Nakon to je nauio svu
braminsku mudrost iz Rahasje* i l i Upaniada, i poto je otkrio da
se to uenje malo razlikuje, ako se uopte i razlikuje, od uenja " Ui -
telja i vota" koj i naseljavaju snene oblasti Himalaja,^ ovaj njihov
uenik, oseajui se ozlojeeno to je na taj nain sveta mudrost bi -
la sakrivena od svih izuzev bramina, odluio je da spase itav svet
tako to e je uiniti javnom. Tada su bramini, videvi da njihovo sve-
to znanje i okultna mudrost dopada u ruke "mleasa ", skratili tekst
Upaniada, koj i je izvorno sadrao t r i puta vie materijala od Veda
i Bramana zajedno, a pri tome nisu izmenili nijednu re u tekstu.
Oni su naprosto izbacili iz rukopisa vane delove koj i su sadravali
krajnju istinu o Misterij i Bia. Klju za braminski tajni kod je tako
ostao samo kod iniciranih, a bramini su bi l i u mogunosti da javno
poriu ispravnost Budinog uenja pozivajui se na svoje Upania-
de, koje su tako zauvek uutkane to se tie glavnog pitanja. Takva
je ezoterijska tradicija s onu stranu Himalaja.
ri ankaraarja, najvei inicijat koj i je iveo u istorijsko doba,
napisao je mnogo Baji ( komentara) na Upaniade. Al i , njegove
* Rahasja (Sanskrit) - Tajna doktrina i l i uenje; svaka prefmjena ideja i l i du-
bokoumna misao; mistika i l i ezoterijska uenja. To je takode i naziv za Upa-
niade. U obliku sa-rahasja takode znai i tajna mudrost, (nap. ured.)
Takode zvani i "Sinovi Mudrosti", "Sinovi Vatrene Magle" i "Suneva Bra-
a" u kineskim zapisima. Si-diang (Tibet) se pominje u rukopisima svete bi-
blioteke provincije Fo-Kien, kao veliko sedite okultnog uenja od davnih
vremena, vekovima pre Bude. Kae se daje imperator Ju, "vel i ki " (2.207. go-
dine pre nove ere), poboni mistik i veliki adept, svoje znanje dobio od "ve-
l i ki h uitelja Snenih Oblasti" u Si-dangu.
323
originalne rasprave, kao to imamo razloga da pretpostavimo, jo ni -
su dopale u ruke filistejaca, jer se isuvie ljubomorno uvaju u njego-
vi m manastirima (matamiina). A ima jo j aih razloga da verujemo
da su neprocenjive Baje (komentari) na ezoterijsku doktrinu bra-
mina, koje je napisao njihov najvei tuma, vekovima ostati mrtvo
slovo za veinu Indusa, izuzev smartava bramina. Ta sekta, koju je
osnovao ankaraarja (i koja je jo uvek veoma mona u Junoj
I ndij i), danas je gotovo jedina ij i su uenici sauvali dovoljno zna-
nja da razumeju bukvalni tekst Baji zato to, obavetena sam, je-
dino oni povremeno imaju prave inicijate na elu svojih manastira,
kao na primer u "Sringa-giri" u zapadnjakom Gautu Misore. Sa
druge strane, u okviru krajnje iskljuivih sekti bramina, ne postoji
iskljuivija sekta od smartave, a nevoljnosti njenih sledbenika da
kau ono to moda znaju o okultnim naukama i ezoterijskoj dotrini
jedino su ravni njihov ponos i uenost.
Zato pisac ovih redova mora bi t i unapred spreman da se sretne
sa vel i ki m protivljenjem, pa ak i poricanjem ideja koje su iznete u
ovom delu. To ne znai da se ikad pretendovalo na nepogreivost i l i
savrenu tanost svakog detalja svega stoje ovde reeno. injenice
su tu i one se teko mogu porei. Al i , zbog zamrenosti i tekoa
predmeta koj i se prouava, i gotovo nesavladivih ogranienja engles-
kog j ezika (kao i svih drugih evropskih j ezika) da izrazi odreene
ideje, vie je nego verovatno da pisac ovog dela nije uspeo da obja-
njenja izloi u najboljem i najjasnijem obliku; ipak, sve to je ui-
njeno, uinjeno je u veoma nepovoljnim okolnostima i to je najvie
to se moe oekivati od bilo kog pisca.
Hajde da rezimiramo i pokaemo koliko je, zbog irine izloenih
predmeta, teko, ako ne i nemogue, da se potpuno pravedno postu-
pi prema njima.
(1.) Tajna Doktrina je nagomilana Mudrost Vekova i njena ko-
smogonija je neverovatno obiman i razraen sistem, ak i u eg-
zoterizmu Purana. Al i , tol i ka je mo ezoterijskog simbolizma da
su sve injenice (koje su zapravo zaokupljale bezbrojne generaci-
je iniciranih mudraca i proroka to su pokuavali da njima ovlada-
j u, razumeju ih i objasne u zapanjujuem nizu evolucionog napretka)
zabeleene na nekoliko stranica geometrijskih znakova i simbola.
Prodorni pogled t i h mudraca je uao u samu sr materije i zabe-
32 4
Rezime
leio duu stvari tu gde obini neupueni ovek, ma koliko daje uen,
ne bi zapazio nita drugo do spoljanji oblik. Al i , savremena nau-
ka ne veruje u "duu stvari" i zato e odbaciti itav sistem drevne
kosmogonije. Beskorisno je rei da sistem o kome se radi nije iz-
miljotina nekoliko usamljenih pojedinaca, ve da on predstavlja
neprekinuti zapis koj i ukljuuje hiljade generacija Mudraca ija
su lina iskustva proverila i potvrdila predanje to se usmeno pre-
nosilo od jedne rane rase do druge, predanje o uenjima viih i uz-
vienih bia, koja su bdela nad detinjstvom Coveanstva, i da su
dugi niz godina " Mudr i Lj udi " Pete Rase provodi l i svoje ivote u
uenju iz riznica sauvanih i izbavljenih od poslednje kataklizme
i pomeranja kontinenata, a ne u pouavanju. Kako su to ui ni l i ?
Odgovoreno j e: proveravajui, ispitujui i potvrujui u svakoj ob-
lasti prirode predanje starih naroda pomou nezavisnih vizij a ve-
l i ki h adepata, to jest, l j udi koj i su razvi l i i usavrili svoje fizike,
mentalne, psihike i duhovne sposobnosti do najvieg mogueg
nivoa. Nijedna vizija nekog adepta nije bila prihvaena ukoliko ni -
je bi l a proverena i potvrena pomou vizij a drugih adepata, dobi-
j eni h da slue kao nezavisan dokaz, a takode i pomou vekovnih
iskustava.
(2.) Osnovni Zakon u tom sistemu, sredinja taka iz koje je sve
drugo izronilo, prema kojoj sve tei, i na koju se oslanja filozofija
svega ostalog jeste Jedna homogena boanska SUPSTANCA-PRINCIP,
korenski uzrok.
. . . Nekolicina, ije su svetiljke sijale jae, bese vodena
Od uzroka do uzroka, sve do tajnog predvodnika prirode,
I otkrie da mora postojati taj jedan prvi Princip. . .
On se zove "Supstanca-Princip", j er postaje "supstanca" na pla-
nu ispoljenog Univerzuma, iluzije, dok ostaje "pri nci p" u bespoe-
tnom i beskrajnom, apstraktnom, vi dl j i vom i nevidljivom PROSTORU.
On je sveprisutna stvarnost; bezlian, j er sadri sve i svja. Njego-
va impersonalnost je osnovna zamisao tog Sistema. On je skri -
ven u svakom atomu Univerzuma, i on jeste sam taj Uni verzum
( vi di u poglavljima o simbolici: "Prvobitna Supstanca i Boanska
Misao ").
325
(3.) Sam Univerzum je periodino ispoljavanje te nepoznate Ap-
solutne Sutine. Meutim, zvati je "sutinom" znai ogreiti se o sam
duh filozofije. Jer, iako j e ta imenica izvedena iz glagola esse*,
" bi t i " , ipak se To ne moe definisati nikakvim biem koje moe da
pojmi ljudski intelekt. To je najbolje opisano kao: ni Duh ni mate-
rija, ve oboje. "Parabramam i Mul aprakri ti " su Jedno, u stvarnosti,
pa ipak dva u Univerzalnoj koncepciji ispoljenog, ak i u koncepciji
jednog Logosa, svog prvog ispoljavanja, za koga se, kao to nada-
reni predava u "Napomenama o Bhagavad Giti" pokazuje, iz objek-
tivne perspektive Jednog Logosa, To javlja kao Mulaprakriti, a ne
kao Parabramam, kao njegov VEO, a ne kao jedna STVARNOST skri-
vena iza njega, koja je neuslovljena i apsolutna.
(4.) Ovaj Univerzum, kao i sve u njemu, naziva se MAJ A, j er j e
sve u njemu privremeno, od prolaznog ivota svica do Sunca. Upo-
reden sa venom stalnou JEDNOG i neizmenljivou tog Principa,
ovaj Univerzum, sa svojim nestalnim, uvek menjajuim oblicima,
za um filozofa neminovno ne moe bi t i bolji od ognja-lutalice. Ipak,
ovaj Univerzum je dovoljno stvaran za svesna bia u njemu, koja su
isto toliko nestvarna kao i on sam.
(5.) U Univerzumu, u svim njegovim carstvima, sve j e SVESNO,
to jest, obdareno sopstvenom vrstom svesti i na svom sopstvenom
planu opaanja. Mi ljudi moramo imati na umu kako nemamo prava
da kaemo, naprosto zato to mi ne opaamo bilo kakve znake svesti
koje moemo da prepoznamo, recimo u kamenju, da u njemu nema
nikakve svesti. Tako neto kao stoje "mrtva" i l i "lepa" materija ne
postoji, kao to nema ni "Slepog" i l i "Nesvesnog" Zakona. Za to ne-
ma mesta u zamislima okultne filozofije. Ona se nikad ne zaustavlja
na povrini pojava i u noumenalnim sutinama za nju ima vie stvar-
nosti nego u nj ihovim objektivnim parnjacima; ona u tome podsea
na srednjevekovne nominaliste, za koje su Optosti bile stvarnost, a
posebnosti su postojale samo po nazivu u ljudskoj uobrazilji.
(6.) Ovaj univerzum je izgraen i voden od unutranjeg ka spo-
Ijanjem. Kako je gore, tako je i dole, kako je na nebu, tako je i na
* esse (Lat.) = bi ti ; essence (Engl.) = sutina, (nap. prev.)
326
Rezime
Zeml j i i ovek - mikrokosmos i minijaturna kopija makrokosmosa
- i vi je svedok tog Univezalnog Zakona i naina njegovog delova-
nja. Mi vidimo daje svaki spoljanji pokret, in, gest, bilo volj ni i l i
mehaniki, organski i l i mentalni, proizveden od, i l i mu prethodi, ne-
ki unutranji oseaj i l i oseanje, volja i l i elja, i misao i l i um. I ba
kao to nikakav spoljanji pokret (kad je normalan) i l i promena u o-
vekovom spoljanjem telu ne moe da se odigra ukoliko nije izazvan
unutranjim impulsom pomenute t ri funkcije, tako je i sa spoljanjim
i l i ispoljenim Univerzumom. itav Kosmos vode, kontroliu i oiv-
ljavaju gotovo beskrajni nizovi Hijerarhija osetnih Bia, od koj i h
svako ima neku misiju, i koja - bilo da ih zovemo ovako i l i onako,
an Kohani i l i Anel i - predstavljaju "glasnike" u tom smislu to
su oni samo agensi karmikog i Kosmikog Zakona. Oni beskrajno
variraju po svojim planovima svesti i inteligencije, i zvati sve njih
istim Duhovima bez ikakve zemaljske primese "kakvu vreme, po
obiaju, prodire", znai samo uputati se u poetske sanjarije. Jer,
svako od t i h Bia je i l i bilo, i l i se sprema da postane ovek, ako ne
danas, onda i l i u nekom prolom i l i u dolazeem ciklusu (Manvanta-
ri ). Oni su usavreni lj udi kad nisu postajui, i moralno se razlikuju
od zemaljskih ljudskih bia u nj ihovim vi i m (manje materijalnim)
sferama samo po tome to su lieni oseanja personalnosti i ljudske
emocionalne prirode - dve isto zemaljske osobine. Oni, odnosno
usavreni, oslobodili su se ti h oseanja, j er {a) nemaju vie fizika
tela - veno optereenje za Duu i {b) isto duhovni element je os-
tao van mree i slobodniji, pa na nj ih manje utie maja nego to to
ikad moe bi t i sluaj sa ovekom, ukoliko nije adept koj i dri svoje
dve personalnosti - duhovnu i fiziku - potpuno odvojene. Poetne
monade, koje nikad dotad nisu imale ljudska tela, ne mogu imati
oseaj personalnosti i l i ego-izma. Ono to se podrazumeva pod "per-
sonalnou", poto predstavlja jedno ogranienje ijedan odnos (kako
ju je definisao Kol ri d, "individualnost koja postoji u samoj sebi,
ali ija je osnova priroda") termin je koj i se, naravno, ne moe pri -
meniti na ne-ljudske entitete; ali, injenica na kojoj su insistirale ge-
neracije Mudraca jeste da nijedno od t i h Bia, uzvienih i l i niskih,
nema ni individualnost ni linost kao odvojeni Entitet, to jest, ona
nemaju individualnost u onom smislu u kom ovek kae: "Ja sam
ja i ni ko dr ugi ", drugi m recima, ona nisu svesna takve izrazite
odvojenosti kakvu imaju lj udi i stvari na Zeml j i . Individualnost je
32 7
katakteristika njihovih odgovarajuih hijerarhija, a ne jedinica ti h hi -
jerarhija i te karakteristike se razlikuju samo u zavisnosti od plano-
va kome te hijerarhije pripadaju: to su blie oblasti Homogenosti i
Jednog Boanskog, te individualnosti su istije i manje naglaene u
Hijerarhiji. One su konane, u svakom pogledu, osim u svojim vi -
im principima - besmrtnim iskrama koje odraavaju univerzalni
boanski plamen - individualizovan i odvojen samo u sferama I l u-
zije, pomou diferencijacije koja je isto tako iluzorna kao i sve
ostalo. Orii su " i v i " , j er predstavljaju tokove projektovane iz ap-
solutnog ivota na Kosmiki ekran iluzije, bia u kojima se ivot
ne moe ugasiti pre nego to se vatra neznanja ugasi u onima koj i
oseaju te "i vote". Poto je iznikao u postojanje pod oivljavaju-
i m uticajem nestvorenog zraka, odrazom velikog Centralnog Sun-
ca koje ija na obalama reke ivota, unutranji princip u njima je
ono to pripada vodama besmrtnosti, dok je njegova diferencirana
odeda isto tako prolazna kao i ovekovo telo. Zato je Jang {Young)
bio u pravu kad je rekao da su - "Anel i ljudi vieg reda" - i nita
vie. Oni nisu ni "sluei" ni "zati tni ki " aneli, ni t i su "Glasnici
Onog Najvieg", a jo manje "Glasnici gneva" bilo kog Boga, kako
ljudska mata zamilja. Pozivati se na njihovu zatitu isto je tako
budalasto kao stoje i nada da se njihova naklonost moe obezbediti
bilo kakvim preklinjanjem jer oni su, isto kol i ko i ovek, robovi i
tvorevine postojanog karmikog i kosmikog zakona. Razlog za to
je oigledan. Budui da u svojoj sutini nemaju elemenata personal-
nosti, oni ne mogu imati ni l inih osobina kakve su ljudi u svojim
egzoterikim religijama pri pi sal i svom antropomorfnom Bogu -
ljubomornom i iskljuivom Bogu koj i se raduje i osea gnev, zado-
voljan je rtvama, i u svojoj tatini je vei tiranin od bilo kog bu-
dalastog ogranienog oveka. Covek, kako je pokazano u Knj i zi I I ,
poto je sastavljen od sutina svih t i h nebeskih Hijerarhija, moe
uspeti da sebe, budui daje takav, u izvesnom smislu uini vi i m od
bilo koje hijerarhije i l i klase, pa ak i njihove kombinacije. "ovek
ne moe ni da mol i ni da zapoveda Devama", reeno j e. Al i , umrt-
vljavajui svoju niu linost i dospevajui time do punog znanja o
neodvojenosti svog vieg SOPSTVA od Jednog apsolutnog SOPSTVA,
ovek moe, tokom svog zemaljskog ivota, postati kao "Jedan od
Nas". Tako, jedui plod znanja koje razvejava neznanje, ovek po-
staje jedan od Elohima i l i anija, a kad jednom dostigne njihov
328
Rezime
nivo. Duh Solidarnosti i savrenog Sklada, koj i vlada svakom hije-
rarhijom, mora se proiriti i na njega i zatititi ga u svakom pogledu.
Glavni problem koji ljude od nauke spreava da veruju u boansko,
kao i u Duhove prirode, jeste njihov materijalizam. Glavna prepre-
ka koja jednog spiritistu spreava da veruje u isto to, dok zadrava
slepo verovanje u "Duhove" preminulih, jeste opte neznanje (sa izu-
zetkom nekih okultista i kabalista) o pravoj sutini prirode i materije.
Na prihvatanju i l i odbacivanju teorije o Jedinstvu svega u Prirodi,
u njenoj osnovnoj Sutini, uglavnom poiva verovanje u postojanje
drugih svesnih bia oko nas (osim Duhova mrtvih). Radi daljeg raz-
janjavanja okultne Kosmogonije i dobijanja jedinog sigurnog klju-
a koj i moe da vodi njegovom daljem prouavanju, prouavalac
treba da se osloni na ispravno razumevanje prvobitne Evolucije Duh-
-Materije i njene prave sutine.
Razumno je rei, kao stoje ranije pokazano, daje svaki takozva-
ni " Duh" bilo ovek lien tela, bilo budui ovek. Od najviih Arhan-
dela (Dan Kohana), pa nanie sve do poslednjeg svesnog "Graditelja"
(nia klasa Duhovnih Entiteta), svi oni predstavljaju ljude, koj i su
iveli pre mnogo eona, u drugim Manvantarama, u drugim sferama;
tako su ni i , poluinteligentni i neinteligentni Elementali - svi budu-
i lj udi. Sama ta injenica - daje neki Duh obdaren inteligencijom
- okultistima je dokaz da takvo jedno Bie mora daje bilo ovek, i
daje svoje znanje i inteligenciju steklo tokom ljudskog ciklusa. Po-
stoji samo jedno nedeljivo i apsolutno Sveznanje i Inteligencija u
Univerzumu, i ono treperi kroz svaki atom i beskrajno malu taku
itavog konanog Kosmosa koj i nema granica, i koj i ljudi zovu Pro-
stor, kad se razmatra nezavisno od svega to sadri. Al i , prva dife-
rencijacija njegovog odraza u ispoljenom Svetu je isto Duhovna,
a bia stvorena u njoj nisu obdarena sveu koja ima bilo kakav
odnos sa onom koj u mi poimamo. Ona ne mogu imati ljudsku svest
i l i Inteligenciju pre nego stoje steknu, lino i pojedinano. To je mo-
da misterija, pa ipak je injenica u ezoterijskoj filozofiji, i to veoma
oigledna injenica.
itav poredak prirode ispoljava progresivno stupanje prema vi-
em ivotu. Postoji plan u delovanju i naizgled potpuno slepe sile.
Ceo proces evolucije, sa njenim beskrajnim prilagodavanjima, do-
kaz je za to. Nei zmenl j i vi zakoni koj i iskorenjuju slabe i nene vr-
ste da bi nainili mesta za snane, i koj i obezbeuju "preivljavanje
329
najsposobnijih", iako voma okrutni u svom neposrednom delovanju, svi
rade u pravcu grandioznog zavretka. Sama injenica da se prilago-
AaNaniajavljaju, da na]sô?,ohm]ipreivljavaju u borbi za opstanak,
pokazuje daje ono to nazivamo "nesvesnom Prirodom"^ u stvarnosti
sklop sila koj ima upravljaju poluinteligentna bia (Elementali), vo-
dena Visokim Planetarnim Duhovima (Dan Kohanima), i j i skupni
sklop formira ispoljeni verbum neispoljenog LOGOSA, i sainjavaju
jedan te isti U M Univerzuma i njegov neizmenljivi ZAK O N.
Tri razliite predstave o Univerzumu, u njegova t ri razliita aspek-
ta, usadila j e u nau misao ezoterijska filozofija: PRE- POSTOJEI (evo-
luirao iz) VENO POSTOJEEG i POJAVNI - svet iluzije, odraza, i njegove
senke. Tokom velike misterije i drame ivota, poznate kao M anvan-
tara, stvarni Kosmos je nalik na objekat stavljen iza belog zastora na
koj i se bacaju kineske senke koje proizvodi magina lampa. Prave
figure i stvari ostaju nevidljive, dok konce evolucije vuku nevidljive
ruke, a l j udi i stvari su samo odrazi na belom platnu onih stvarnosti
koje su izvan mrea Mahamaje, i l i velike I luzije. Tome je pouavano
u svakoj fil ozofij i, u svakoj rel i gi j i , kako pre, tako i posle potopa, u
I ndi j i i Haldeji, od strane kineskih i grkih mudraca. U oni m prvi m
zemljama, ta t ri Univerzuma su alegoriki predstavljena, u egzoterij-
skim uenjima, putem t ri trojstva koja emaniraju iz Centralnog venog
zametka i sa nj i m sainjavaju Vrhunsko Jedinstvo; poetnu, ispa-
ljenu i Stvaralaku Trijadu, i l i t ri u Jednom. Ova poslednja j e, u svom
konkretnom izrazu, samo simbol idealne prve dve. Zato ezoterijska
filozofija prelazi preko determinizma te isto metafizike koncepci-
je i j edino onu prvu zove Veno Postojeom. To je gledite svih est
vel ikih kola indijske filozofije - est principa jedinstvenog tela M U -
DROSTI, i j i j e sedmi princip "gnoza", skriveno znanje.
Autorka se nada daj e, iako je pristup komentarima na "Sedam
Stanci" moda bio povran, u ovom kosmogonijskom delu knjige bi -
lo reeno dovoljno da pokae kako su arhajska uenja ve na prvi po-
gled naunija (u savremenom smislu te reci) od svih drugih drevnih
Priroda, uzeta u apstraktnom smislu, ne moe biti "nesvesna", poto pred-
stavlja emanaciju i zato jedan aspekt (na ispoljenom nivou) APSOLUTNE svesti.
Gde je taj ovek koji e se usuditi da porekne biljkama, pa ak i mineralima,
njihovu sopstvenu svest. Sve to on moe da kae jeste daje ta svest van gra-
nica njegovog poimanja.
330
Rezime
Rukopisa, ostavljenih da se na nj ih gleda i o njima sudi iz njihovog
egzoterijskog apsekta. Meutim, poto ovo delo, kao stoje ranije pri-
znato, preutkuje daleko vie nego to saoptava, prouavalac se po-
ziva da koristi sopstvenu intuiciju. Naa glavna briga je da razjasni-
mo ono to je ve izloeno i to, na nau alost, povremeno veoma
nekorektno, da dopunimo znanje na koje je ukazano - kad god i gde
god je to bilo mogue - dodatnim materijalom i da zatitimo nau
doktrinu od isuvie snanih napada savremenog sektatva, a poseb-
no od naeg najnovijeg materijalizma, koj i se veoma esto pogreno
naziva naukom, dok je zapravo sama upotreba reci "naunici" i "na-
driuenjaci" odgovorna za mnoge nelogine teorije ponuene svetu.
U svom velikom neznanju, javnost, koja slepo prihvata sve to do-
lazi od "autoriteta" i osea da je njena dunost da svaku re koja
doe od ljudi od nauke smatra dokazanom injenicom - ta javnost
je, kaemo mi , nauena da prezire sve to je proisteklo iz "pagan-
skih" izvora. Zato, poto se protiv materijalistikih naunika moe
boriti jedino nj ihovim orujem - orujem protivrenosti i argume-
nata - svaka Knj i ga sadri Dodatak koj i je suprotstavljen naim
pogledima i pokazuje kako vel i ki autoriteti esto mogu da gree. Ve-
rujemo da se to efikasno moe uiniti ukazujui na slabe take naih
oponenata i dokazujui da su nj ihovi isuvie esti sofizmi - koj i su
podmetnuti kao nauni iskaz -- netani. Mi se drimo Hermesa i njego-
ve "Mudrosti " - u njenom univerzalnom karakteru; oni - Aristotela,
uprkos intuicij i i iskustvu vekova, zamiljajui daje Istina iskljui-
va svojina zapadnog sveta. Otud neslaganje. Hermes kae:
Znanje se veoma razlikuje od ula, jer ulo je istog sastava kao
stvari koje ga prevazilaze, ali Znanje {gji) je kraj ula.
To jest, iluzije naeg fizikog mozga i njegovog intelekta, tako
on naglaava kontrast izmeu mukotrpno steenog znanja ula i
uma {manas) i i nt ui t i vnog sveznanja Duhovne boanske Due -
Budija.
Kakva god bila sudbina ovih spisa u dalekoj budunosti, nadamo
se da smo dosad dokazali sledee injenice:
(1) Tajna Doktrina ne pouava Ateizmu, izuzev u hinduistikom
smislu reci nastika, i l i odbacivanja idola, uklj uuj ui tu i svakog
antropomorfnog boga. U tom smislu je svaki okultist Nastika.
331
(2) Ona priznaje Logos i l i kolektivnog "Tvorca" Univerzuma:
Demi-urgos - u smislu koj i se podrazumeva kad govorimo o je-
dnom " Ar hi t ekt i " kao o "Tvor cu" jednog zdanja, dok zapravo taj
Arhtekt nikad nije dotakao nijedan njegov kamen, ve j e, ispunja-
vajui plan, ostavio sav manuelni rad zidarima; u naem sluaju plan
je ispunio Zamisao Univerzuma, a graditeljski rad je ostavljen Ja-
tima inteligentnih Moi i Sila. Al i , taj Demijurg m]Qpersonalno bo-
anstvo - to jest, nesavreni vankosmiki bog - ve j edino sklop
an Kohana i drugih sila.
to se nj ih tie ~
(3) Oni su dualnog karaktera, poto su sastavljeni od (a) iracio-
nalne sirove energije, uroene materiji i {b) inteligentne due i l i kos-
mike svesti koja usmerava i vodi tu energiju, a to je misao an
Kohana koja odraava Zamisao Univerzalnog Uma. Posledica toga
je neprekidan niz fizikih ispoljavanja i duevnih posledica na Zem-
l j i , tokom manvantarikih perioda, poto je celina podlona Karmi .
Kao takav, taj proces nije savren; iako se mogu izloiti mnogi do-
kazi o vodeoj inteligenciji skrivenoj iza vela, ipak ta inteligencija
pravi propuste i greke, pa ak veoma esto dovodi i do oiglednih
neuspeha - zato, ni kolektivna Jata (Demijurg) ni bilo koja od rad-
nih moi pojedinano nije pravi predmet za boansko uvaavanje i
oboavanje. Meutim, to oboavanje je posledica zahvalne poniz-
nosti Coveanstva i ovek uvek treba da tei tome da pomogne bo-
anskoj evoluciji Ideja time to e, kol i ko god moe, saraivati sa
prirodom u njenom ci kl i kom zadatku. Oltar, svetilite i nedirnuto
tlo u naem srcu zasluuje samo veno nespoznatljiva i nepojmljiva
Karana, Bezuzroni Uzrok svih uzroka - nevidlj ivi, neopipljivi, ne-
izreeni - izuzev pomou "tihog glasa" nae duhovne svesti. Oni ko-
ji to oboavaju, treba to da ine u tiini i u svetoj samoi svojih Dua,"*
inei svoj duh j edi ni m posrednikom izmeu nj ih i Univerzalnog
Duha, pri emu j edi ni svetenici treba da budu njihova dobra dela.
4
Kad se mol i, ne treba da bude kao l i cemeri ( . . . ) ve ui u tvoju unutranju odaju,
i, zatvorivi vrata, moli se tvom Ocu koji je u tajnosti.
(Matej, VI)
Na Otac je unutar nas, "u Tajnosti", na sedmi princip, u "unutranjoj oda-
j i " percepcije nae Due. Zato su hriani tako apsolutno slepi za oigledno
znaenje tih reci mudrosti, koje uivaju da mehaniki ponavljaju?
332
Rezime
a nj i hove grene namere j edi ne vi dl j i ve i obj ekt i vne rt ve Pri sustvu
( v i di Deo I I , "O skrivenom Boanstvu ").
( 4) Mat er i j a j e Vena. Ona j e Upadhi ( f i zi ka osnova) za Jedan
beskrajni Uni ver zal ni Um k oj i e na nj oj da gradi svoje zami sl i . Zato,
ezoteri an smatraju da u pr i r odi nema neorganske i l i mrtve materij e,
i zato j e ta razl i ka (organska-neorganska), koj u j e nai ni l a nauka, isto
t ol i ko neosnovana k ol i k o i pr oi zvol j na i liena razuma. Me ut i m, ta
god da nauka mi s l i - a egzaktna nauka je pr evr t l j i va gospa, kao to
znamo iz iskustva - okul t i zam zna i pouava dugaije, od pr adavni h
vremena - od Manua i Hermesa do Paracelzusa i nj egovi h naslednika.
Tako, Hermes, Trost ruko v e l i k i - Trismegistos, kae:
O, sine moj , materija/05?a/'e, prethodno je bila; j er materija je
nosilac postajanja.^ Postajanje je nain aktivnosti oduvek egzisti-
rajueg boanstva. Postoj e bi l a obdarena zamecima postajanja,
materija (objektivna) je roena, j er je kreativna sila oh\\ka\Q prema
idealnim oblicima. Materija, koja nije jo roena, nema oblik - on
nastaje kad ona stupi u delovanje.
(Asklepijeve definicije, str. 134, Devica Sveta)
Sve je proizvod jednog sveopteg stvaralakog napora. ( . . . ) U
Prirodi nema nieg mrtvog. Sve je organsko i ivo i zato ceo svet
izgleda kao i vi organizam.
(Paracelzus, Philosophia ad Athenienses,
prevod Fon Hartmana, str 44)
Na to pokoj na ga ( dr) Ki ngs f or d, vesti prevodi l ac i sakuplja her met i ki h
fragmenata ( vi di Devica Sveta), napominj e u fusnoti:
Dr Menar primeuje da u Grkoj ista re znai roditi se i postati. Tu je ideja da je
materijal sveta u svojoj sutini vean, ali daje pre stvaranja i l i "postajanja" bio u pa-
sivnom i nepokretnom stanju. Tako je on "postojao" pre stavljanja u pokret; sad "po-
staje", oznaava daje on pokretan i progresivan.
I ona dodaje isto vedanti nsku dokt r i nu hermeti ke f i l ozof i j e (str. 134):
Stvaranje je tako period aktivnosti (Manvantara) Boga, koji, prema hermetikoj
misli ( i l i koje, prema vedantinu) ima dva modusa: Aktivnost i l i Postojanje, Bog ra-
zvijeni (Deus explicitus) i Pasivnost Bia (Pralaja), Bog ukljueni (Deus implicitus).
Oba modusa su savrena i potpuna, kao to su to i san i budno stanje oveka. Fihte,
nemaki filozof, razlikovao je Bie {Sein) kao Jedno, i ono koje znamo samo kroz
postojanje (Dasein), kao Mnogostruko. To gledite je potpuno hermetiko. "Idealni
Oblici" su arhetipske i l i formativne ideje neoplatonista: veni i subjektivni koncepti
stvari koji postoje u boanskom umu pre "postajanja".
333
(5.) Univerzum je bio razvijen iz svog idealnog plana, sauva-
nog kroz Venost u nesvesnosti koju vedantini zovu Parabram. To
je praktino identino sa zakljucima najvie zapadnjake filozofije -
Platonove "uroene, vene i samopostojee Ideje", koje sada odraa-
va Fon Hartman. "Nespoznatljivo" Herberta Spensera samo izdaleka
podsea na onu transcendentalnu Stvarnost u koju veruju okultisti,
koja se esto pojavljuje naprosto kao jedna "sila u pozadini pojava"
-j edna beskrajna i vena Energija iz koje proizlaze sve stvari, dok
je autor Filozofije nesvesnog doao (samo u tom pogledu) onoliko
bl i zu reenju te vel i ke Misterije kol i ko to j edan smrtni k moe.
Mal o ih je bi l o, u drevnoj i l i u srednjovekovnoj filozofiji, koj i su
se usudil i da se priblie tom predmetu pa ak i da samo ukazu na
njega. Paracelzus ga pominje na osnovu zakljuivanja. Njegove
ideje je zadivljujue sintetisao dr Hartman u svojoj knj i zi ivot
Paracelzusa.
Svi hrianski kabalisti dobro su razumeli korensku ideju Istoka:
ta aktivna Mo, "Veno kretanje Velikog Daha" budi Kosmos samo
u svitanju svakog novog Perioda, stavljajui ga u pokret pomou
dve suprotne Sile,* i tako postiui da on postane objektivan na pla-
nu I l uzij e. Dr ugi m recima, to dvojno kretanje prenosi Kosmos sa
plana Veno Idealnog na plan konanog ispoljavanja, i l i sa plana nou-
mena na plan fenomena. Sve to jeste, bilo je i bie, veno JESTE, ak
i bezbrojni oblici koj i su konani i nestalni samo u svom objektiv-
nom, ne i u svom idealnom Obl i ku. Oni su postojali kao Ideje, u
Venosti,^ i kad nestanu, postojae kao odrazi. Ni oblik oveka, ni
bilo koje ivotinje, biljke i l i kamena nikad nije bio stvoren, i samo
na ovom naem planu on poinje da "postaje", to jest, objektivizuje
se u postojeu materijalnost, i l i se iri od iznutra ka spolja, iz naj-
sublimnije i natulne sutine u njenu najgrublju pojavu. Otuda su
nai ljudski oblici postojali u Venosti kao astralni i l i etarski proto-
ti povi ; u skladu sa t i m modelima, Duhovna Bia ( i l i Bogovi), ija
Centripetalna i centrifugalna sila, koje su muka i enska, pozitivna i ne-
gativna, fizika i duhovna, dva bia jedne Prvobitne Sile.
Okultizam pouava da ni priroda ni ovek ne mogu da daju nijedan oblik
niemu za ta ve ne postoji idealni tip na subjektivnom planu. I vie od toga:
daje nemogue da u ovekovu svest ue, i l i se u njegovoj imaginaciji razvije,
oblik koji ne postoji kao prototip, bar priblino.
334
Rezime
j e dunost bi l a da i h dovedu u obj ekt i vno postojanje i zemal j ski i -
vot , r az v i l i su pr ot opl azmi ke obl i ke budui h Ega iz svoje sopstve-
ne sutine. Na k on toga, kad j e ovaj l j uds ki Upadhi, i h osnovni kal up,
bi o spreman, pri rodne zemaljske Sile poele su da rade na t i m natul -
n i m kal upi ma koji su u sebi sadravali, pored svojih sopstvenih, ele-
mente svih prolih biljnih i buduih ivotinjskih oblika na ovoj kugli.
Zat o j e ovekova spoljanja lj utura prol a kr oz sva bi l j na i i vot i nj -
ska tela pre nego to j e uzela l j uds ki obl i k. Poto e to b i t i pot puno
opisano u Kn j i z i I I , sa koment ar i ma, nema potrebe da ovde o t ome
vie govor i mo.
Prema hermet i ko-kabal i st i koj f i l ozof i j i Paracelzusa, t o j e I l i a-
ster - predak novoroenog Protila, k o j i j e g. Kr uks uveo u hemi j u
- i l i pr vobi t ne protomaterije koj a j e evol ui ral a i z same sebe u Ko -
smosu.
Kad se odigrala Evolucija, Iliaster se podelio ( . . . ) rastopio i ras-
tvori o, razvijajui unutar sebe Ideos i l i Haos, zvani i Misteryum
Magnum, Iliados, Limbus Major i l i Prvobitna Materija. Prvobitna
sutina je monistike prirode i ispoljava se ne samo kao vital na
aktivnost, duhovna sila, nevidljiva, nerazumljiva i neopisiva mo,
ve takoe i kao vitalna materija od koje se sastoji susptanca i vi h
bia.
U t o m Ideosu i l i pi ^vobi tnoj mat er i j i , i l i proto-ilosu - k o j i j e
mat r i ca s vi h st vor eni h st vari - sadrana j e supstanca i z koj e j e sve
f or mi r ano. To j e Haos ( . . . ) i z koga j e st upi o u postoj anj e Ma k r o -
kosmos, a kasni j e, pomo u evol uci j e i podel e u Mysteria Specia-
lia,^ i sva odvoj ena bi a. "Sve st vari i sve el ementarne supstance
bi l e su sadrane in potentia,* al i ne in actu**" - to navodi pre-
vodi oca, dr F. Har t mana, da i spravno pr i me t i (str. 42):
Tu re dr Hartman objanjava iz originalnog Paracelzusovog teksta koji je
imao pred sobom; prema tom velikom rozenkrojceru:
Mysterium je sve iz ega se moe razviti neto, to je samo u zametku sadrano u
njemu. Seme je "Mysterium" biljke, jaje "Mysterium" ive ptice (. . .) (itd.)
* (Lat.) - u potencijalnom, kao potencijalno (nap. prev.)
** (Lat.) - u ostvarenom, kao ostvareno (nap. prev.)
335
Izgleda daje Paracelzus pre tri stotine godina anticipirao sa-
vremeno oktrie "moi materije".
Taj Magnus Limbus, i l i Paracelzusov Iliaster, samo je na stari
prijatelj iz druge i ostalih Stanci, "Otac-Majka" unutra, pre nego to
se pojavio u Prostoru. To je univerzalna matrica Kosmosa, koju, u
dvojnom karakteru Makro- i Mikrokosmosa ( i l i Univerzuma i nae
Kugle),' otelovljuje Aditi-Prakriti, Duhovna i fizika priroda. Jer,
kod Paracelzusa nalazimo objanjeno daje ''Magnus Limbus odga-
jalite iz koga su izrasla sva stvorenja, u istom smislu u kome je seme
izraslo iz malog semena, meutim, sa tom razl i kom to taj vel i ki
Limbus vodi poreklo od Reci, dok Limbus Minor (zemaljsko seme
i l i sperma) vodi poreklo od Zemlje. Veliki Limbus je seme iz koga su
dola sva bia, a mali Limbus je svako konano bie koje reprodu-
kuje svoj oblik, a koga je proizveo ' vel i ki ' . On poseduje sve oso-
bine tog velikog, u istom smislu u kome sin ima organizam slian
svom ocu" ( vi di Komentar, Knjiga I I , odeljak I I I ) . ( . . .) "Kako se
Iliaster rastvarao, Ares, deobna, diferencirajua i individualizirajua
mo (Fo/za/, jo jedan stari prijatelj) (. . .) poeo je da deluje. Iz Ide-
osa su proizvedeni elementi Vatre, Vode, Vazduha i Zemlje, ali se
njihovo roenje nije odigralo u materijalnom modusu, i l i jednostav-
ni m odvajanjem", ve duhovnim i dinamikim (i to ak ne ni sloe-
nim) kombinacijama ~ na primer mehanikim meanjem koje se raz-
likuje od kemijskog kombinovanja - kao to vatra moe da izbije iz
oblutka, i l i drvo iz semena, iako izvorno u oblutku nema vatre, ni t i
drveta u semenu. Duh je ivui, a ivot je Duh; ivot i Duh {Pra-
kriti Purua) (?) proizvode sve stvari, ali su oni sutinski jedno, a
ne dva. ( . . . ) I elementi, takoe, imaju svaki svoj Iliaster, jer je sva
aktivnost materije, u svakom obliku, samo isticanje iz istog izvora.
Al i , kao to iz semena rastu korenovi sa svojim vlaknima, a nakon
toga stablo sa svojim granama i liem, te na kraju cvetovi i seme,
tako su i sva bia roena iz t i h elemenata, i sastoje se od elemen-
tarnih supstanci iz koj i h mogu doi u postojanje drugi oblici, koj i
nose karakteristike svojih roditelja" ("Ta doktrina, koja se propove-
Samo su srednjovekovni kabalisti, koji slede Jevreje, i jedan i l i dva neo-
platoniara primenili termin Mikrokosmos na oveka. Drevna filozofija zvala
je Zemlju Mikrosmosom Makrokosmosa, a oveka proizvodom to dvoje.
336
Rezime
dala pre 3.000 godi na", pri meuj e prevodi l ac, " i dent i naj e sa onom
koj a j e revol uci oni sal a savremenu mi sao, nakon to j u j e u nov om
obl i ku i zl oi o i razradi o Dar vi n. Ona j e j o razvi j eni j a u Ka pi l i noj
sankja filozofiji"). ( . . .) Ti el ement i su, kao maj ke svi h stvorenja,
nevidljive duhovne prirode i imaju due}** Oni svi ni u iz "Mysterium
Magnum" {Philosophia adAthenienses).
Upor edi t e ovo sa Vinu Puranom.
Iz Pradane (prvobitne susptance) kojem vlada Ketrana (ote-
lovljeni duh?) odvija se evolucija t i h osobina. (. . .) Od velikog
Principa Mahata ( Univerzalni Intelekt, i l i um) (. . .) proizlazi po-
reklo suptilnih elemenata, a od nj i h organi i ula. . .
(Knjiga I, II,)
Tako se moe pokazat i da su u st ari m vr emeni ma sve fundamen-
talne istine o pr i r odi bi l e uni verzal ne i da su osnovne ideje o duhu,
mat er i j i i uni ver zumu, i l i o Bogu, Supstanci i oveku bi l e i denti ne.
Ka d pogl edamo dve naj drevnij e rel i gi ozne f i l ozof i j e na zeml j i , hi n-
dui zam i hermet i zam, na osnovu i ndi j s ki h i egi pat ski h spisa, nj i ho-
va i denti nost se l ako prepoznaje.
To postaje j asno onom ko proi t a naj novi j i pr evod i obradu Her-
metikih fragmenata od nae drage, nedavno pr emi nul e pri j at el j i ce,
dr Ane Ki ngs f or d. Budu i da s u t i odl omci b i l i i zobl i eni , poto s u
pr o l i kr oz ruke sektakih Gr ka i hriana, prevodi l ac j e kraj nj e ve-
sto i i nt ui t i vno zahvati o slabe take i pokuao da ih zalei pomou
objanjenja i fusnota. I on kae:
(. . .) Stvaranje vidlj ivog sveta od strane "delujuih bogova" i l i Ti -
tana, kao agenata Svevinjeg Boga je potpuno hermetika ideja,
prepoznatljiva u svim religioznim sistemima, i u skladu je sa sa-
vremenim naunim istraivanjima (?), koja nam pokazuju da Bo-
anska mo deluje svuda kroz prirodne Sile.
Istonjaki okultisti kau "vode ih i informiu Duhovna Bia" - Radnici
u nevidljivim svetovima, sakriveni velom okultne prirode, i l i prirode u skri-
venom stanju.
est izraz u pomem
nije neko Bie ih "Bog".
venom stanju.
est izraz u pomenutim fragmentima koji izuzimamo. Univerzalni Um
337
TAJNA DOKTR I NA * KOSMOGENEZA
To Univerzalno Bie, koje sadri sve, i koje jeste sve, pokree
Duu i Svet, sve to priroda sadri, kae Hermes. U tom mnogo-
strukom jedinstvu univerzalnog ivota, bezbrojne individualnosti
koje se razlikuju po svojim varijetetima postojanja, ujedinjene su
na takav nain daje ta celina jedno i da sve proizlazi iz Jedinstva.
(Asklepije, Deo I)
Bog nije um, ve uzrok postojanja uma; nije duh, ve uzrok po-
stojanja Duha; nije svetlost, ve uzrok postojanja Svetlosti.
(Boanski Pimander, Knjiga IX, stih 64)
Ovo j asno pokazuje daj e Boanskog Pimandera, kol i ko god daj e
u n e k i m pasusi ma i zobl i en hr i ans ki m " dot er i vanj em" , napi sao
f i l ozof , dok j e naj vei br oj t akozvani h " he r me t i k i h f ragmenat a"
pr oi zvod sektakih pagana k o j i su i ma l i sklonost ka j e dnom antro-
pomor f i zovanom Svevi nj em Bi u. I pak, oboj e su samo odj ek ezo-
terij ske f i l ozof i j e i i ndus ki h Purana.
Uporedi te dva pri zi va, j edan hermet i kom "Vr huns kom Sve", dru-
gi " Vr huns kom Sve" kasni j i h Ari j evaca. Her met i ki fragment, koga
ci t i r a Suidas, gl asi ( v i d i Devica Sveta, gospode Ki ngs f or d):
Preklinjem te, o Nebo, sveto delo velikog Boga; preklinjem te,
o Glasu Oca, izgovorenom na poetku kad je univerzalni svet bio
uoblien; preklinjem te, o reci, j edi ni Sine Oca koj i dri sve stvari,
budi mi naklonjen, budi mi naklonjen.
Neposredno pre toga pie:
Zato je Idealna Svetlost bila pre Idealne Svetlosti, a blistava I n-
teligencija nad Inteligencijama bila je uvek, / njeno jedinstvo nije
bilo nita drugo do Duh koji obavija Univerzum. Izvan toga nisu
ni Bog ni Aneli, niti bilo koje druge sutine, j er On (To?) je Gos-
pod svih stvari i mo i Svetlost i sve zavisi od Njega (Toga) i jeste
u Nj emu (Tome) i t d.
(Fragmenti pisama Hermesa Amonu)
Tome se suprotstavlja i st i taj Trismegistos koj i je naveden da kae:
Govoriti o Bogu je nemogue. Jer telesno ne moe da izrazi bes-
telesno. (. . .) Ono to nema nikakvog tela, ni t i pojave, ni oblika,
338
Rezime
ni materije, ula ne mogu da razumeju. Ja razumem, Tatiose, ja ra-
zumem, ono to je nemogue defmisati - to je Bog.
(Physical Eclogue, Florilegum Stobeja).
Proti vrenost i zmeu ova dva pasusa j e oi gl edna i to pokazuj e
( a) daj e Hermes zaj edni ki nom deplume* k o j i su kor i s t i l i ni z ov i
generacija mi s t i ka svi h vrsta i (b) da treba dobro pr omi s l i t i pre ne-
go to se neki od t i h Odl omaka, samo zato to j e neporeci vo star,
pr i hvat i kao ezoterij sko uenje. Upor edi mo sada to sa s l i ni m pr i -
z i v om u i ndus ki m Svet i m Spi si ma - nesumnj i vo isto t ako stari m,
ako ne i dal eko st ari j i m. Ovde je Parasara, ari j evski "Her mes ", taj
k oj i pouava Maitreju, I ndi j s kog Askl epi j a, i pr i zi va Vi nua trostru-
k o m hi post azom:
Slava nepromenljivom, svetom, venom Vrhunskom Vinuu, sa
j ednom univerzalnom pri rodom, koj i ima mo nad svim; njemu
koj i je Hiranjagarba, Hari i ankara (Brama, Vinu i iva), tvorac,
odravalac i unitavalac sveta; Vasudevi, oslobodiocu ( svojih po-
sveenika); njemu ija je sutina i j edna i mnogostruka; koj i je i
suptilan i telesan, indiskretan i diskretan; Vinuu, uzroku krajnjeg
osloboenja, uzroku stvaranja, postojanja, kraju sveta; njemu koji
je koren sveta i koji se sastoji od sveta.
(Vinu Purana, knjiga I)
To j e vel i anstven pr i zi v, u osnovi pun f i l ozof skog znaenja, al i ,
za neupuene mase, sugestivan u onoj mer i u koj oj pre svega pred-
stavlja pr i z i v ant ropomorf nog Bi a. Mor a mo da potuj emo oseaj
k oj i j e di kt i r ao obe stvari , al i ne moemo odol et i da u t ome naemo
pot puni neskl ad sa nj egovi m unut ranj i m znaenjem, ak i sa oni m
to se nal azi u hermet i koj raspravi koj u smo pomenul i :
Stvarnost nije na zemlji, moj sine, i tu ne moe ni bi t i . ( . . . ) Nita
na zemlji nije stvarno, tu su samo pri vi di . (. . .) On (ovek) nije
pravi, sine moj, kao ovek. Stvarno se sastoji jedino u sebi i ostaje
ono to jeste. (. . .) ovek je prolazan, zato nije stvaran, on je sa-
mo pri vi d, a pri vi d je vrhunska iluzija.
Tatios: Onda ni nebeska tela takoe nisu stvarna, oe, poto se
ona takoe menjaju?
(Franc). - pseudonim, (nap. prev.)
339
Trismegistos: Ono to podlee roenju i promeni nije stvarno.
( . . . ) U njima ima izvesne lanosti, poto se vidi da su takode pro-
menljiva. (. . .)
Tatios: A Staje onda prvobitna Stvarnost?
Trismegistos: Ono to je jedno i samo, o Tatiose; Ono to nije
nainjeno od materije, niti je u bilo kom telu. Ono to nema ni ob-
lika ni boje, to se ne menja niti prenosi, ve uvek jeste.
Ovo je u potpunoj saglasnosti sa uenjem vedante. Vodea misao
je okultna, tako da ima mnogo pasusa u Hermetikim Fragmentima
koj i pripadaju Tajnoj Doktri ni .
Ona nas ui da itavim univerzumom vladaju inteligentne i polu-
inteligentne Sile i Moi , kao to smo tvrdi l i od samog poetka. Hri-
anska teologija to odobrava, pa ak i uvruje verovanje u to, ali
proizvoljno deli te sile i naziva ih "Anel i ma" i "avolima". Nauka
porie njihovo postojanje i podsmeva se samoj toj ideji. Spiritualisti
veruju u Duhove mrtvih, a van toga, poriu sve druge klase nevid-
l j i vi h bia. Okul ti sti i kabalisti su, zato, j edi ni razumni zastupnici
drevnih tradicija, koje su danas kuilminirale u dogmatinoj veri sa je-
dne i dogmatinim poricanjima sa druge strane. I verovanje i neve-
rovanje zahvataju samo po deli beskrajnih horizonata duhovnih i
fizikih ispoljavanja, zato su oba u pravu, svako iz svoje perspektive,
i oba gree mislei da mogu obuhvatiti celinu u svojim posebnim i
uskim granicama - j e r oni to nikad ne mogu ui ni ti . U tom pogle-
du, nauka, teologija, pa ak i spiritualizam ne pokazuju mnogo vie
mudrosti od noja koj i krije glavu u pesku ispod svojih nogu, ubeden
da ne moe bi t i nieg van njegovog sopstvenog vidokruga i ograni-
enog prostora koj i zauzima njegova budalasta glava.
Poto su, o predmetu koj i razmatramo, neupuenima u zapadnim
"ci vi l i zovani m" rasama jedina danas dostupna dela pomenute her-
metike knjige, bolje reeno, hermetiki "Fragmenti", moemo ih sa-
da uporediti sa uenjima ezoterijske filozofije. Bi l o bi beskorisno da
citiramo bilo ta drugo, jer javnost ne zna nita o haldejskim spisi-
ma koj i su prevedeni na arapski i koje su sauvali neki sufi inicijati.
Zato u tom poredenju treba kori st i t i Asklepijeve definicije, koje je
nedavno sakupila i komentarisala gospoa Kingsford, i od koj i h se
neke u znaajnoj meri slau sa istonjakom ezoterijskom doktrinom.
Iako ne mali broj pasusa pokazuje j ak uticaj neke kasnije hrianske
340
Rezime
ruke, ipak sve karakteristike genija*^ i bogova zapravo pripadaju is-
tonjakim uenjima, a to se tie drugih stvari, ima pasusa koj i se
jako razlikuju od nae doktrine. Evo nekoliko takvih:
I Z VODI I Z PRIVATNOG KOMENTAR A, " dosad tajnog: -
(XVI I ) Poetno Postojanje u prvom osvitu Mahamanvantare (na-
kon MAHA- PR ALAJ E) (koja sledi nakon svakog doba Brame) jedan
je SVESNI DUHOVNI KVALiTET. U ispoljenim svEToriMA (solarnim si-
stemima), on je, u svojoj OBJ EKTI VNOJ SUBJ EKTI VNOSTI , za pogled
mudraca u transu, nalik na koprenu Boanskog Daha. Ono se iri
iz LAJ E kroz beskonanost kao bezbojni duhovni fluid. On je na
SEDMOM PLANU, / u svom SEDMOM STANJU U naem planetarnom
svetu.
( XVi n) Ono je Supstanca za NA duhovni vid. Ljudi u BUDNOM
STANJU ne mogu ga zvati tako, pa su ga u svom neznanju nazvali
"Bog-Duh ".
( XI X) On postoji svuda i stvara prvi UPADHI (osnov) na kome
je sagraen na Svet (solarni sistem). Izvan njega se mogu nai.
1 2
Hermetiki filozofi su zvali Theoi-ma, bogovima, Genijima i Demonima
(u izvornim tekstovima) one entitete koje mi zovemo Deve ( bogovi), an
Kohani, Citkala (budisti ih zovu Kvan-jin) i drugim imenima. Demoni pred-
stavljaju - u sokratovskom smislu, pa ak i u kasnijem pravoslavnom i kato-
likom teolokom smislu - duhove-uvare ljudske rase, "one koji borave u
susedstvu besmrtnika i otud nadgledaju ljudske poslove", kako kae Hermes.
U ezoterikom izraavanju, oni se zovu Citkala; neki od njih su oni koj i su iz
svoje sopstvene sutine snabdeli oveka njegovim etvrtim i petim principom,
a drugi su takozvani Pitriji. To e biti objanjeno kad doemo da stvaranja
potpunog oveka. Koren tog naziva je Citi, "ono ime dua odabira za svoju
upotrebu rezultate i posledice dela i vrsta znanja", i l i savest unutranjeg Glasa
u oveku. Kod Jogina, Citi je sinonim za Mahat, prvi i boanski intelekt, ali,
u ezoterijskoj filozofiji Mahat je koren Citi, njegov zametak, a iti je iden-
tian Manasu u spoju sa Budijem, kvalitetom koji po duhovnoj naklonosti
privlai sebi Citkalu kad je ona dovoljno razvijena u oveku. Zato se kae da
je Citi glas koji stie mistiki ivot i postaje Kvan-Jin.
To (uenje) se ne odnosi na Prakriti-Purua van granica naeg malog uni-
verzuma.
Krajnje nepokretno stanje: Nirvaniko stanje sedmog Principa.
Ovo uenje je elo dato sa naeg plana svesti.
341
u svojoj nepomuenoj istoti, samo izmeu (solarnih sistema ili)
Zvezda Univerzuma, svetovi ve formirani ili u formiranju; oni u
LAJ I , u meuvremenu, poivaju u njegovim nedrima. Postoje nje-
gova supstanca drugaija od one koju znamo na Zemlji, njeni sta-
novnici, poto vide KROZ NJU, veruju u svoju iluziju i neznanje da
je to prazan prostor Ne postoji ni prst (ANGVLA) praznog prosto-
ra u itavom beskrajnom (Univerzumu). (. . .)
(XX) Materija ili Supstanca je sedmostruka u granicama na-
eg Sveta, kao to je i izvan njega. tavie, svako od njenih sta-
nja ili principa je gradirano u sedam stupnjeva gustine. SuRJA
(Sunce), u svom vidljivom odrazu, pokazuje prvo ili najnie sta-
nje sedmog, najvieg stanja Univerzalnog PRISUSTVA, istog od
najistijeg, prvog ispoljenog Daha uvek Neispoljenog SAT {Biv-
stva). Sva Sredinja, fizika ili objektivna. Sunca upo svojoj sup-
stanci najnie stanje prvog Principa DAHA. A sva ona su samo
ODRAZ njihovih PRVOBI TNOSTI koje su skrivene od pogleda svih,
izuzev Dan Kohana, ija Telesna supstanca pripada petoj pode-
li sedmog Principa Majinske supstance, i zato je etiri stepena
via od suneve odraene supstance. Kao to ima sedam Datua
(glavnih supstanci u ljudskom telu), tako ima i sedam Sila u Co-
veku i u celoj Prirodi.
(XXI) Prava supstanca skrivenog (Sunca) je jezgro Majine
supstance. Ona je srce i matrica svih ivih i postojeih Sila u
naem solarnom univerzumu. Ona je Jezgro iz koga nastavljaju
da se ire, na svojim ciklikim putovanjima, sve Moi koje sta-
vljaju u pokret atome u njihovim funkcionalnim dunostima, i
ia u kojoj se opet sastaju u njihovoj SEDMOJ SUTI NI svakih je-
danaest godina. Ako ti neko kae daje video sunce, smej mu se
kao nekome koje rekao da se sunce zaista kree napred na svom
dnevnom putu. (. . .)
( XXI I I ) Zbog te sedmostruke prirode, stari narodi su o Suncu
govorili da ga voze sedam konja koji odgovaraju metru Veda; ili,
iako je poistoveeno sa SEDAM "Gaina" (klasa bia) u svojoj or-
ili "san nauke", prvobitna - zaista liomogena materija, koju nijedan smr-
tnik ne moe uiniti objektivnom ni u ovoj Rasi ni u ovom Krugu.
'^ Vinu Purana kae ( vidi u Knjiga I I , poglavlje I I ) :
Vinu, u obliku aktivne solame energije, niti izlazi niti zalazi, i istovremeno je se-
dmostruka Sunce i razliit od njega.
342
Rezime
biti, daje ono razliito od njih, kao to zaista i jeste, a takode
da ima SEDAM ZRAKA, kao to zaista i ima. . .
( XXV) Sedam Bia u Suncu su Sedam Svetih, samoroenih iz
uroene moi u matrici Majke-supstance. Oni su ti koji alju Se-
dam Glavnih Sila, zvanih zraci, to e se na poetku Pralaje sme-
stiti u centre sedam novih Sunaca naredne Manvantare. Energija
iz koje oni niu u svesno postojanje u svakom Suncu je ono to ne-
ki ljudi zovu Vinu (vidi fusnotu nie), koji je Dah APSOLUTNOSTI.
Mije zovemo jedan ispoljeni ivot koji je i sam odraz Apso-
luta. . .
( XXVI ) Njega nikad ne sme spominjati recima ili kazivanjem
UKOLIKO NEEMO DA IZGUBIMO DEO NAIH SOPSTVENIH DUHOVNIH
ENERGIJA KOJE TEE ka NJEGOVOM Stanju, gravitirajui uvek na-
pred duhovno u TO, kao to itav fiziki univerzum gravitira prema
NJEGOVOM ispoljenom centru - kosmiki.
( XXVI I ) Ono - Poetno postojanje - koje se, dok je u tom sta-
nju bia, moe zvati J EDAN I VOT, kao stoje objanjeno, predstavlja
jednu KOPRENU za stvaralake ili formativne svrhe. Ono se ispolja-
va u sedam stanja, koja su, sa svojim sedmostrukim potpodelama
ETRDESET DEVET Va t r i " to se pominju u svetim knjigama. . .
( XXI X) Prva je (...) "Majka " (prva MATERIJA). Razdvajajui se
na svojih sedam primarnih stanja, ona se cikliki sputa nanie;
tad, poto se uvrstila u svom poslednjem principu kao GRUBA
MATERIJA, poinje da se okree oko sebe i informie, n enom sed-
mom emanacijom, prvi i najnii element (Zmija koja gr ze sopstve-
nirep). U hijerarhiji, ili poretku bia, sedma emanacija njenog
poslednjeg principa je: -
(a) U mineralu, iskra koja lei skrivena u njemu i koju u njeno pro-
lazno bie poziva POZI TI VNO budei NEGATI VNO (i tako dalje). . .
(b) U biljci je to ona vitalna i inteligentna Sila koja informie
seme i razvija ga u vlat trave, ili koren i izdanak. Ona je zametak
1 8
Kao to ovek koji se pribliava ogledalu postavljenom na postolje vidi u njemu
svoju sliku, tako ni energija i l i odraz Vinua (Sunca) nikad nije razdvojena, ve os-
taje u Suncu kao u ogledalu koje je tu postavljeno.
(Vinu Purana)
U Vinu Purani i dr ugi m Puranama.
20
Vidi hermetiki "Prirodu", "Koja se cikliki sputa u materiju gde sree
'nebeskog oveka'."
343
koji postaje UPADHI , sedam principa Sto prebivaju u svakoj stvari;
ona nagoni biljku da iznikne da bi, potom, rasla i razvijala se.
{c) U svakoj ivotinji ona ini isto. Ona je ivotni princip i vi-
talna mo, njen instinkt i osobine, njene crte i posebni naini po-
naanja. . .
(d) Coveku ona daje sve ime obasipa i ostale ispoljene stvari u
prirodi; ali, dalje, ona u njemu razvija odraz svih ETRDESET DE-
VET VATR I . Svaki od njegovih sedam principa je u celini naslednik
i pripada sedmorim principima "velike Majke ". Dah njenog pr-
vog principa je njegov duh (Atma). Njen drugi princip je B U D I
( duioj . Mi ga pogreno zovemo sedmim. Trei ga snabdeva (a) mo-
danom materijom na fizikom nivou i (b) umom koji je pokree -
[koj i predstavlja ljudsku duu - H. P. B.] - u skladu sa njegovim
organskim sposobnostima.
(e) Ona je usmeravajua Sila u Kosmikim i zemaljskim elemen-
tima. Ona prebiva u Vatri, koja je prizvana iz svog latentnog u svoje
aktivno bie, jer celina sedmostruke podele * * * principa obi-
tava u zemaljskoj Vatri. Ona pirka sa povetarcem, duva sa orkanom
i pokree vazduh, koji je element to takode uestvuje u jednom od
njegovih principa. Nastavljajui cikliki, ona regulie kretanje vo-
de, privlai i odbija talase u skladu sa utvrenim zakonima ija
je informiua dua njen sedmi princip.
(f) Njena etiri via principa sadre zametak koji se razvija u Kos-
mike Bogove; tri nia odgajaju ivote Elemenata (Elementala).
(g) U naem Solarnom svetu. Nebo i Zemlja, Koren i cvet, Delo
i Misao je Jedno Postojanje. Ono je u Suncu, ali je isto tako prisu-
tno i u sviu. Ne moe mu izbei nijedan atom. Zato su ga drevni
Proroci mudro nazvali ispaljenim Bogom u Prirodi. . .
Mo e b i t i interesantno da u dat om kont ekst u podset i mo itaoca
na ono to g. Suba R ou kae o Si l ama - mi s t i ki def i ni sani m. V i d i
Pet godina teozofije i Dvanaest znakova Zodijaka. On kae:
Kanja (esti znak Zodijaka i l i Virgo) znai Devica, i predstavlja
Sakti i l i Mahamaju. Taj znak je esti Rai i l i podela, i ukazuje da
u Prirodi ima est primarnih sila (koje sintetie sedma) (. . .)
2 1 ,
Ovi pisci su savreno znali fizike uzroke plime, talasa itd. Ovde se misli
na informiui Duh celog Kosmikog solamog tela i na njega se misli kad god
se takvi izrazi koriste iz mistike perspektive.
344
Rezime
Te akti su sledee:
(1.) PARASAKTI . Bukvalno velika i l i Vrhunska Sila i l i mo. Ona
znai i ukljuuje moi svetlosti i toplote.
(2.) NANAAKTI . (. . .) Mo intelekta, i l i stvarna Mudrost i l i
Znanje. Ona ima dva aspekta:
Slede neka od njenih ispoljavanja kad se stave pod uticaj ili
kontrolu materijalnih uslova: (a) Mo uma da tumai nae osete.
(b) Njegova mo da priziva prole ideje (pamenje) i gradi budua
oekivanja, (c) Njegova mo koja je ispoljena u onom to savre-
meni psiholozi zovu "zakonom asocijacija"; ovaj zakon ga ospo-
sobljava da stvara trajne povezanosti izmeu razliitih grupa i mo-
gunosti oseta i tako stvara pojam i l i ideju o spoljanjem objektu.
(d) Njegova mo da nae ideje povezuje tajanstvenom karikom pam-
enja i tako stvara pojam sopstva i l i individualnosti; neka od njenih
ispoljavanja kad se oslobodi ogranienja materije su {a) Vi dovi -
tost {b) Vanulna percepcija
(3.) I AAKTI - mo Volje. Njeno najuobiajenije ispoljavanje
je stvaranje odreenih nervnih strujanja koja pokreu miie po-
trebne da bi se postigao eljeni ci l j .
( 4.) KR I J AAKTI . Misteriozna mo mi s l i koja i h osposobljava
da proizvode spoljanje, opi pl j i ve, pojavne posledice pomou
svoje uroene energije. Dr evni narodi su smatrali da e se sva-
ka ideja manifestovati spolja ako ovek duboko usredsredi svo-
ju panju na nju. Slino tome, intenzivna elja proizvece eljenu
posledicu.
Jogini generalno svoja uda ine pomou Iaakti i Krijaakti.
(5.) KuNDALiNi AKTI . Mo Sile koja se kree vijugavim putem.
Ona je Univerzalni ivotni Princip koj i se ispoljava svuda u priro-
di . Ta sila ukljuuje dve velike sile privlaenja i odbijanja. Elektri-
citet i magnetizam su samo njena ispoljavanja. To je mo koj a
donosi ono "stalno usklaivanje unutranjih odnosa prema spo-
Ijanjim", stoj e, prema Herbertu Spenseru, sutina ivota, i ono
^^stalno podeavanje spoljanjih odnosa prema unutranjim", koje
je osnova transmigracije dua, punar anman (ponovno roenje)
u uenjima drevnih indijskih filozofa. Jogin mora da potpuno ov-
lada ovom moi kako bi mogao da postigne Moku. . .
( 6.) MA NT R I KA - A KT I . Sila i l i mo slova, govora i l i muzi ke.
Mantra Sastra govori o toj sili u svim njenim ispoljavanjima. . . .
345
Uticaj melodije je jedno od njenih uobiajenih ispoljavanja. Mo
neprolaznog imena je kruna ove akti.
Savremena nauka je samo delimino ispitala prvu, drugu i petu
od navedenih sila, ali je u potpunom mraku u pogledu ostalih. Ti h
est moi u njihovom jedinstvu predstavlja "Daiviprakriti" (Sed-
ma, svetlost LOGOSA).
Ov i pasusi su ci t i r ani samo da bi se pokazal e prave hi ndui st i ke
ideje o t om predmetu. One su sve ezoterijske, i ako ne pokri vaj u ni de-
seti deo onoga to bi se moglo rei. Za pr vu, est i mena pomenut i h
est Si l a su i mena est Hijerarhija a n Kohana koj e sintetie nj i -
hova Primarna, sedma, i ona predstavlj a Peti Pr i nci p Kos mi ke Pr i -
rode, i l i " Ma j k e " u mi s t i nom smi sl u. Samo bi nahrsi]an]e jogikih
mo i zahtevalo deset t omova. Svaku od t i h mo i pr edvodi i v i Sve-
sni Ent i t et , i one predstavlj aj u nj egovu emanacij u.
A l i , uporedi mo sa o v i m koment ar om naredne reci Hermesa, " t r o-
s t r ukovel i kog":
Sunevo stvaranje ivota isto je tako neprekidno kao i njegova
svetlost; nita ga ne zaustavlja ni t i ograniava. Oko njega, nalik na
vojsku Satelita, nalaze se bezbrojni horovi genija. Oni borave u su-
sedstvu Besmrtnih i odatle nadgledaju ljudske stvari. Oni ispunjavaju
volju bogova (Karma) pomou oluja, uragana, poara i zemljotresa,
a takode i pomou gladi i ratova, da bi kaznili nepobonost.^^ ( . . .)
Sunce odrava i hrani sva stvorenja, pa kao to Idealni Svet, koj i
okruuje vi dl j i vi , puni ovaj mnotvom i univerzalnom raznovrsno-
u oblika, isto tako i Sunce, razvijajui sve u svojoj svetlosti, svuda
dovodi do raanja i razvoja stvorenja. ( . . .) Pod njegovom koman-
dom je hor Genija, bolje reeno horovi,7er ima ih mnogo i razli-
iti su, i njihov broj odgovara broju zvezda. Svaka zvezda ima svoje
genije, dobre i zle po prirodi, tanije reeno/o svom delovanju, jer
delovanjeje sutina genija. (. . .) Svi ti Geniji vladaju zemaljskim
stvarima, oni naruavaju i menjaju ustrojstvo drava i pojedina-
ca, oni utiskuju svoj lik na nau duu, oni su prisutni u naim ner-
vima, kotanoj sri, venama, arterijama i samoj naoj modanoj
Vi di Stance I I I i IV, i Komentare na njih, posebno Komentare na Stancu
IV "Lipike i etiri Maharade", agenti Karme.
23
I "Bogovi" ih "ani j i " takode, ne samo geniji i l i "voene Sile".
346
Rezime
supstanci ( . . . ) u trenutku kad svako od nas dobije ivot i bie, nje-
ga preuzimaju geniji (Elementali) koj i vladaju nad roenjima, '' i
koj i su svrstani ispod astralnih moi ( Nadljudskih astralnih Duho-
va). Oni izazivaju promene neprekidno, ali ne uvek identino, ve
okreui se u krugovima.^^ Oni tel om proimaju dva dela Due,
tako da ono od svakog moe da dobije peat njegove sopstvene
energije. Al i , razumni deo Due nije podreen genijima, on je na-
injen da bi pri mi o Boga,^* koj i ga prosvetljava sunevim zrakom.
Mal o ima onih koj i su tako prosvetljeni i nj i h geniji ostavljaju na
mi ru: j er ni geniji ni bogovi nemaju nikakvu mo u prisustvu je-
dnog j edinog zraka Boga.^^ Al i , svim drugim ljudima, i nj ihovom
duom i nj i hovi m telom, upravljaju geniji, koj i prianjaju uz nj i h i
utiu na njihovo delovanje. (. . .) Ti geniji imaju kontrolu nad ze-
maljskim stvarima i naa tela im slue kao instrumenti. (. . .)
Navedeni citat, i zuzev nekol i ko sektakih mesta, predstavlj a ne-
to s t oj e bi l o opte verovanj e, zaj edni ko s vi m nar odi ma do pre ot-
p r i l i k e sto godi na. Ono j e j o uvek i st o t ako or t odoks no u s v oj i m
Znaenje ovog je sledee: postoje ovek sastavljen od Velikih Elemena-
ta: Vatre, Vazduha, Vode, Zemlje i Etra - oni ELEMENTALI koj i pripadaju t i m
Elementima oseaju da su privueni oveku njihovom zajednikom sutinom.
Onaj element koji preovlauje u odreenom sklopu bie vodei element ita-
vog ivota. Na primer, ako u oveku preovlauje zemaljski, gnomiki ele-
ment, gnomi e ga voditi ka nagomilavanju metala - novca, blaga i tako dalje.
Paracelzus kae:
ivotinjski ovek je sin ivotinjskili elemenata, iz kojih je roena njegova Dua
(ivot), a ivotinje su ogledalo oveka.
(De Fundemanto Sapientiae)
Paracelzus je bio oprezan i eleo je da se Biblija slae sa onim to govori,
pa zato nije rekao sve.
Cikl iki napredak u razvoju.
Bog u oveku, a esto inkarnacija nekog boanstva, visokoduhovnog an
Kohana u njemu, pored prisustva njegovog sopstvenog sedmog Principa.
27
Sad, ta ovde znai "bog"? Ne Boga "Oca", antropomorfnu izmiljotinu;
jer taj bog je Elohim, kolektivno, i nema bie odvojeno od Jata. Pored toga,
takav bog je konaan i nesavren. Pod t i m "malobrojnim" podrazumevaju se
visoki inicijati i adepti. I to su upravo oni ljudi koji veruju u "bogove" i ne zna-
ju za "Boga", ve znaju samo zajedno Univerzalno Boanstvo, lieno odnosa
i neuslovljeno.
347
irokim crtama i obrisima kako medu paganima tako i medu hria-
nima, ako se izuzme aica materijalista i ljudi od nauke.
Jer, bilo da neko Hermesove genije i njegove "Bogove" zove "Si -
lama Tame" i "Anelima", kao u pravoslavnoj i katolikoj crkvi, i l i
"Duhovima mrt vi h", kao u spiritualizmu, i l i , opet, Bhutima i Deva-
ma, Sejtanom i l i Dinom, kao to se oni jo uvek zovu u I ndi j i i mu-
slimanskim zemljama - oni su svi jedna te ista stvar - ILUZUA. Meutim,
ovo ne treba pogreno razumeti u onom smislu u kome je velika filo-
zofska doktrina Vedante nedavno iskrivljena u kolama Zapada.
Sve ,\.o jeste emanira iz APSOLUTA, koj i , po samoj toj definiciji,
ostaje kao jedna i jedina stvarnost - zato, sve stoje spoljanje za taj
Apsolut, stvaralaki i uzroni Element, mora bi t i iluzija, mora, ne-
pobitno. Al i , tako je samo iz isto metafizike perspektive. ovek
koj i sebe smatra mentalno zdravim, a takvim ga smatraju i njegovi
susedi, isto tako vizije ludog oveka - koga njegove halucinacije i-
ne /// srenim ili krajnje jadnim - naziva izmiljotinama i iluzijama.
Al i , postoji li takav luak za koga odvratne senke u njegovom po-
remeenom umu nisu, privremeno, isto tako aktuelne i stvarne kao
i stvari koje njegov lekar i l i uvar mogu da vide? Sve je relativno u
ovom Univerzumu, sve je iluzija. Al i , iskustvo na svakom planu je
stvarno za bie ija je svest na tom planu i koja ga opaa; iako je to
alosno iskustvo, gledano iz isto metafizike perspektive, moe se
smatrati da poseduje objektivnu realnost. Meutim, ezoterijska ue-
nja ne moraju da se bore protiv metafiziara, ve protiv fiziara i
materijalista, za koje ta Vitalna Sila, Svetlost, Zvuk, Elektricitet, pa
ak i objektivno privlana sila magnetizma, nemaju objektivno bi -
e, ve oni za nj ih kau da postoje naprosto kao "naini kretanja",
"oseti i uticaji materije."
Opte uzevi, ni okultisti ni teozofi ne odbacuju, kao to neki po-
greno veruju, gledita i teorije savremenih naunika samo zato to
se ta gledita suprotstavljaju teozofiji. Prvo pravilo naeg drutva je
da damo caru carevo. Teozofi su zato prvi koj i priznaju istinsku vred-
nost nauke. Al i , kad njeni visoki svetenici svedu svest na luenje
sive mase mozga, a sve drugo u prirodi na nain kretanja, mi se bu-
nimo protiv te doktrine zato stoje nefilozofska, protivrei samoj se-
bi i naprosto je besmislena iz naune perspektive, a isto t ol i ko, i
mnogo vie, iz perspektive okultnih aspekata ezoterijskog znanja.
348
Rezime
Jer, zaista, astralna svetlost kabalista (kojima se podsmevaju) ima
udne i zlokobne tajne za onog ko moe u njih da pronikne, a miste-
rije sakrivene u njenim neprekidno uzburkanim talasima su tu, upr-
kos itavoj gomi l i materijalista i podrugljivaca.^^ Te tajne, zajedno
sa mnogim drugim misterijama, ostae nepostojee za materijaliste
naeg doba, na isti nain na koji je Amerika bila nepostojei mit tokom
ranog srednjeg veka, dok su Skandinavci i Norveani zapravo ve do-
pl ovi l i i naselili se u samom tom veoma starom "Novom Svetu" neko-
l iko vekova pre toga. Al i , isto kao to je Kolumbo bio roen da je
iznova otkrije i prisili Stari Svet da veruje u zemlje Antipode, tako e
se roditi i naunici koj i e otkri ti uda za koja okultisti danas izjav-
ljuju da postoje u domenu Etra, sa njegovim raznovrsnim i raznoob-
raznim stanovnicima i svesnim Entitetima. Potom, nolens volens*,
nauka e morati da prihvati tu staru "praznovericu", kao stoje morala
i nekoliko drugih. A kad jednom bude prisiljena daje prihvati - sudei
prema prolim iskustima - njeni ueni profesori e, sa velikom vero-
vatnoom, kao i u sluaju MESMERI ZMA i magnetizma, sada nanovo
Kabalistiki termin "Astralna svetlost" neki veoma netano prevode kao
"Etar"; ovaj poslednji je pobrkan sa hipotetikim naunim Etrom, a neki te-
ozofi o oboma govore kao o sinonimima za Akau. To je velika greka.
Autor Racionalnih opovrgavanja pie (str. 120), na taj nain nesvesno poma-
ui okultistima:
Jedna karakteristika Akae posluie da pokae kol i ko je neadekvatno ona predsta-
vljena kao Etar. Po dimenzijama ona je beskrajna, nije sainjena od delova, a nisu j oj
svojstveni ni boja, ukus, mi ri s i opiplj ivost. Do ovde ona tano odgovara vremenu,
prostoru, Ivari ( "Gospodu", bolje reeno stvaralakoj moi i dui - animi mundi).
Njena posebnost, pr i ovom poredenju, sastoji se u tome to je ona materijalni uzroli
zvuJca. Osi m toga, moe se smatrati daj e isto to i praznina.
Ona je praznina, nema sumnje, posebno za racionaliste. U svakom sluaju,
Akaa e sigurno proizvesti prazninu u mozgu materijaliste. Svejedno, iako
Akaa nije taj nauni Etar, pa ak ni Etar okultista, koji ga definiu samo kao
jedan od principa Akae, ona je isto tako sigurno, zajedno sa svojom osno-
vom, uzrok zvuka, ali fiziki i duhovni, a nikako materijalni. Odnos Etra pre-
ma Akai moe se definisati tako to emo i na Akau i na Etar primeniti reci
koje su u Vedama izreene o Bogu: "Tako je on sam zaista bio (svoj sopstveni)
sin", budui da je jedno od njih potomak onog drugog i samog sebe. Iako je
za neupuenog ovo moda zamrena zagonetka, za jednog Indusa nije - ak i
ako nije mistik.
* (Lat.) - hteli i l i ne; bez obzira na elju. (nap. prev.)
349
prekrtenog u "hi pnozu", postati " oevi " te stvari i odbaci ti njeno i me.
I zbor novog naziva zavisie, za uzvrat, od "naina kretanja", to je ter-
mi n koj i predstavlja novo i me za stare Mol eotove (Moleschott) "au-
tomatske fizike procese u ner vni m vl akni ma ( naunog) mozga", a
verovatno i od toga staje " k u m" poslednje j eo, post oj e, prema t vorcu
nove materijalistiko-ideahstike eme, "milj enj e generiki isto to i
var enj e"/' Otuda, ako bi smo ver oval i u tu besmi sl enu pretpostavku,
novo i me te drevne stvari moral o bi da rauna na inspiracij u " kumo-
ve" j et re, i tek tada bi te istine i mal e ansu da postanu naune!
A l i ISTINA, ma kol i ko daj e nepri vl ana za lepu vei nu, uvek j e
i mal a svoje brani oce spremne da umr u za nj u, i okul t i s t i se nee bu-
ni t i pr ot i v toga daj e nauka usvoj i , pod bi l o k o j i m i menom. A l i , sve
dok se apsolutno ne namet nu panj i i pri hvat anj u nauni ka, mnoge
okul t i st i ke istine bi e t abui , kao to su to bi l e i spi ri t ual i st i ke po-
j ave i druga psi hi ka ispoljavanja, da bi i h na kraj u nj i hovi bi v i kl e-
v e t ni ci p r i hv a t i l i bez i naj manj eg pr i znanj a i l i zahval nos t i s v oj i m
prethodni ci ma. Ot kri e azota j e znatno dopri nel o hemij skoj nauci , al i
se nj egov pronalaza, Paracelzus, do dana dananjeg nazi va "arla-
t anom". Ka k o su duboko i st i ni t e reci H. T. Bj ukl a (Buckle) u nje-
govoj i zvanrednoj Istoriji civilizacije ( t om I , str 256), gde kae:
Usled okolnosti, koje su j o uvek nepoznate ( Karmi ki zakon -
H. P. B.), s vremena na vreme se pojavljuju vel i ki misl ioci koj i su,
posvetivi svoj ivot jedinstvenom cilj u, u stanju da najave na-
predak oveanstva i da stvore religiju i l i filozofiju pomou koje
e na kraju proizvesti znaajne posledice. Al i , ako bacimo pogled
na istoriju, jasno emo videti da, iako je poreklo nekog novog gle-
dita moda zasluga nekog pojedinca, posledice koje e to novo
gledite izazvati zavisie od stanja lj udi medu kojima se ono pro-
pagira. Ako je bilo religija bilo filozofija isuvie isprednjaila u od-
nosu na neki narod, ona mu ne moe uiniti uslugu u tom trenutku,
ve mora da eka svoje vreme,''" dok umovi l j udi ne sazru da je
prihvate. (. . . ) Svaka nauka, svaka vera ima svoje muenike. Obi-
no proe nekoliko generacija, a potom nastupa period kad se na
te iste istine gleda kao na svakodnevne injenice, a neto kasnije
29
National Refrmer, 9. januar 1887. godine; lanak dr Luinsa {Lewins) Fre-
no-Kosmo-Biologija.
30
To je Ciklini zakon, ali je esto odreen ljudskom tvrdoglavou.
350
Rezime
dolazi i period kad se proglasi da su one neophodne, pa se ak i
najtuplji umovi ude kako su ikad mogle biti poricane.
Malo je verovatno da umovi dananje generacije nisu sasvim spre-
mni za prijem okultnih istina. Takav e bi t i pogled unazad napred-
nih mislilaca este Korenske Rase o istoriji prihvatanja ezoterijske
filozofije - potpuno i bezuslovno. U meuvremenu e generacije na-
e Pete Rase nastaviti da se rukovode predrasudama i unapred stvo-
renim idejama. Na okultne nauke e se prekomo pokazivati prstom
na svakom oku, i svi e hteti da im se podsmevaju i da ih zgaze u
ime i slavu materijalizma i takozvane nauke. Meuti m, Dodatak
koj i upotpunjuje ovu Knj igu, koj i sadri odgovore na primedbe na-
uke to e uslediti, pokazuje istinski i uzajamni poloaj optuenog
i tuioca. Teozofi i okultisti su izvedeni pred sud javnog mnenja, ko-
je jo uvek vije zastavu induktivnih nauka. One su te koje se moraju
preispitati, i mora se pokazati u kojoj meri se nj ihovim dostignui-
ma i otkriima, to se tiu prirodnih zakona, suprotstavljaju ne nae
tvrdnje, ve injenice prirode. Sada je kucnuo as da se utvrdi da li
su zidovi savremenog Jerihona toliko neprobojni da ih nikad ne mo-
e sruiti zvuk nijedne okultne trube.
Moraju se paljivo ispitati takozvane Sile, na elu sa Svetlou i
Elektricitetom, a takoe i sastav solamog tela, zatim i gravitacija i te-
orije maglina. Mora se raspravljati o prirodi Etra i drugih Elemenata,
suprotstavljajui na taj nain nauna uenja drugim okultnim uenji-
ma, ije neke, dosad skrivene, tajne otkrivamo ( vi di Dodatak).
Pre nekih 15 godina, autorka ove knjige bila je prva koja je ponovi-
la, zajedno sa kabalistima, mudre zapovesti ezoterijskog katehizma.
Zatvori usta, da ne bi govorio o tome (misteriji), i tvoje srce, da
ne bi mislio glasno; a ako ti srce izmakne, vrati ga na njegovo me-
sto, jer takav je na sporazum.
{Sefer Jecira (Knjiga Stvaranja)]
I ponovo:
To je tajna koja donosi smrt: zatvori usta daje ne bi otkrio pro-
stima, suspregni svoj mozak da ne bi neto izmaklo iz njega i is-
palo napolje.
(Pravila Inicijacije)
351
TAJNA DOKTRINA * KOSM OGENEZA
Nekol i ko godina kasnije trebalo je podii krajiak I zidinog vela;
a sada je podignut j o vei deo. . .
Al i , stare i prastare greke - one koje sa svakim danom postaju
sve napadnije i oiglednije - sada stoje poredane u bojnom poretku,
kao to su inile i nekada. Vodene lepom konzervativnou, tatinom
i predrasudama, one su neprekidno na oprezu, spremne da ugue sva-
ku istinu koja, budei ih iz nj ihovog drevnog sna, zatrai da bude
primljena. Tako je bi l o j o otkad je ovek postao ivotinja. Da oni-
ma koj i iznesu na svetlost bi l o koj u od t i h starih, prastarih istina,
takvo ponaanje izgleda kao prava moralna smrt isto je tako sigur-
no kao to j e sigurno da ovo malo to j e sada otkriveno daje I VO T
I OBNOVU onima koj i su u stanju da iz toga izvuku bar neku korist.
352
KNJIGA I DEO II
EVOLUCIJA SIM BOLIKE
ODGOVARAJUIM REDOM
* *
OBJANJENJA
I
SI MBOL I KA I I D E OG R A M I
Razlikovanje Amblema i Simbola
* Tajni Jezik
< Magini Potencijal Zvuka
"Simbol je uvek, za onog ko ima oko za njega, mutnije
i l i jasnije otkrivenje neeg Bogolikog. U simbolikoj pred-
stavi kroz sve prosijava neto nalik na boansku ideju;
ak i najvie znamenje koje su ljudi ikad susreli i prigrlili
pod samim krstom, imalo je samo sluajno i nebitno zna-
enje."
KARLAJ L
PROUAVANJE skrivenog smisla svih religija i svetovnih legendi,
svih naroda, vel i ki h i l i malih - pre svega tradicije Istoka - zauzima
vel i ki deo sadanjeg ivota autorke ove knjige. Ona je jedna od onih
koj i su ubedeni da nijedna mitoloka pria, nijedan dogaaj iz
folklornog predanja raznih naroda nije bio obina izmiljotina, ve
da sva ta predanja imaju stvarnu, istorijsku podlogu. U tome se ona
ne slae sa onim prouavaocima simbola koj i, ma koliko da su na
glasu, u svakom mi tu nalaze samo dodatne dokaze o praznovemim
sklonostima umova drevnih naroda i veruju da su sve mitologije
iznikle i da su izgraene na solarnim mitovima. Takva povrna mi-
ljenja na sjajan nainje otkloni g. Derald Mejsi, pesnik i egiptolog,
u predavanju Drevno i savremeno oboavanje Meseca. Njegova
otra kritika vredi da se ponovi, jer i mi oseamo isto, to smo otvo-
355
reno i r e k l i j o dal eke 1875. godi ne, kad j e napisana Razotkrivena
Izida.
Poslednjih trideset godina profesor Maks Mi l er je u svojim knj i -
gama i predavanjima, u Tajmsu i drugim asopisima, sa platforme
Kraljevskog instituta, sa predikaonice Vestminsterske opatije i sa
svoje katedre na Oksfordu, pouavao daje mitologija bolest j ezi -
ka i daje drevna simbolika rezultat neeg to bi se moglo nazvati
pri mi t i vni m zastranjivanjem.
" Mi znamo", kae Renu, ponavljajui u svojim Hibertpredava-
njima ideje Maksa Milera, "da ra\to\ogii& jeste bolest koja se rada
na odreenom nivou ljudske kluture." Takvo je povrno objanje-
nje ne-evolucionista i takvo objanjenje jo uvek prihvata britan-
ska javnost, koja mi sl i putem posrednika. Prof Maks Miler, Koks,
Gubematis i drugi zagovornici Solamog Mi ta, naslikali su nam pri -
mitivnog tvorca mita kao neku vrstu germanizovanog induskog me-
tafiziara, koj i sopstvenu senku projektuje na mentalnu maglu i
dovi tl j i vo govori o dimu, i l i , u najboljem sluaju, o oblalcu; nebo
nad nama postaje nalik na katedralu zemlje snova, iarano slikama
aboridinskih komara! Oni primitivnog oveka zamiljaju po sop-
stvenoj slici i pr i l i ci i smatraju ga sklonim samomistifikaciji, i l i ,
kako kae Fontenel, "podlonim tome da vi di stvari koj i h nema."
Oni su pogreno predstavili primitivnog i l i arhajskog oveka, u tom
smislu daje on od samog poetka bio potpuno zaluen aktivnom,
ali neobuzdanom matom, daje verovao u sve mogue lai koj ima
je direktno i stalno protivreilo njegovo sopstveno svakodnevno
iskustvo; da je on nekakva umiljena budala usred t i h zamaglje-
nih stvarnosti ije se doivljavanje urezivalo u njegov um, kao to
ledeni bregovi urezuju brazde na stene ispod nivoa mora. Ostaje
da se kae, a jednog dana e bi t i i priznato, da se ti priznati auto-
riteti nisu nimalo blie pri makl i poecima mitologije i jezika nego
to se Bemsov pesnik Vi l i primakao Pegazu. Moj odgovor j e: "Me-
tafiziki teoretiari samo zamiljaju daje mitologija bila bolest je-
zika, i l i bilo ega drugog, osim njihovog sopstvenog mozga. Poreklo
i smisao mitologije potpuno je pogreno shvaen sa svim t i m so-
lamostima i vetrogonjama! Mi tol ogi j a je bila prvobitni model mi-
ljenja u okviru rane mi sl i . Ona je bila zasnovana na injenicama
prirode i jo uvek se moe potvrditi u pojavama. U njoj nema ni -
eg sumanutog, nieg iracionalnog, kad se posmatra u svetlosti
evolucije i kad se potpuno razume njen nain izraavanja j ezi kom
356
Simbolika i ideogrami
znakova. Ludost je u tome to se ona smatra ljudskom istorijom
i l i Boanskim Otkrivenjem. Mi tol ogi j a je skladite najdrevnije
ljudske nauke, a ono to je tu za nas vano jeste da e, kad se ona
j ednom iznova ispravno protumai, to nesumnjivo bi t i smrt onih
lanih teologa koje je nesvesno donela na svet.^ U savremenom
izraavanju, za neku izjavu se ponekad kae daje mitska u smislu
daje neistinita, ali, drevna mitologija nije bila takav sistem i l i na-
in falsifikovanja. Mitoloke bajke su bile nain da se saopte i -
njenice; one nisu bile ni falsifikati ni izmiljotine. ( . . .) Na primer,
kad su Egipani slikali Mesec kao Maku, oni nisu bi l i tol i ko glu-
pi da pretpostavljaju daje Mesec maka, ni t i je njihova bujna ma-
ta videla u Mesecu bi l o kakvu slinost sa makom, ni t i je maji
mi t hio puko proirenje verbalne metafore, ni t i su i mal i bilo kakvu
nameru da prave skrivalice i zagonetke. (. . .) Oni su zapazili je-
dnostavnu injenicu da maka vi di u mraku i da njene oi postaju
potpuno otvorene i veoma svetle u mraku. Mesec je bio videlo na
nonom nebu, a maka njegov ekvivalent na zemlji i tako je do-
maa maka usvojena kao predstavnik, prirodni znak, iva slika
Meseeve kugle. ( . . . ) A iz toga je sledilo da se Sunce, koje vi di
u svetu ispod nas po noi, moe takode nazvati makom, pa je ta-
ko i nazvano, j er takode vidi po mraku. Na egipatskom se maka
zove mau, stoje izvedeno od videlac, od mau, videti. Jedan autor,
koj i je pisao o mi t ol ogi j i , t vrdi da su Egipani "zamilj ali vel i ku
to se tie boanskog otkrivenja, tu se slaemo. Al i , ne i u pogledu "ljud-
ske istorije." (. . .) Jer, u najveem broju indijskih alegorija i "mi tova" ima
"istorije" i dogaaja, pravih stvarnih dogaaja, koji su u njima skriveni.
Kad "lane teologije" nestanu, otkrie se prave praistorijske stvarnosti,
koje se posebno nalaze u mitologiji Arijevaca - drevnih Indusa, pa ak i pre-
homerskih Helena. [Autorka je na ovom mestu nesumnjivo napravila lapsus.
Ona je svakako mislila na prehelenske Arijevce, kao starosedeoce Balkanskog
poluostrva, a ne na nekakve "prehomerske Helene". O ovoj temi postoji tro-
tomno delo Arijevska rasa, Alberta Pajka, koje prua izuzetan uvid u reenu
problematiku, pogotovo kad se ima na umu iz pera kakvog autora je ono na-
stalo. Sto se lapsusa gde Blavacke tie, radi se o sledeem: naime, ne moe se
govoriti o "prehomerskim Helenima", jer Heleni nisu postojali ni u Homerovo
doba, a kamoli u "prehomersko" (ma ta ovaj izraz znaio). Heleni i l i Grci
(sic.) su, u stvari, doljaci na Balkansko poluostrvo i odlikuju se sasvim dru-
gaijim rasnim obelejima od starosedelaca. Oni su tzv. Homerove epove, Ili-
jadu i Odiseju zatekli na ovim prostorima, a onda ih helenizovah. (nap. ured.)]
357
maku iza Sunca, koje predstavlja enicu makinog oka." Al i , ta
predstava je sasvim savremena. To je milerovska roba na tritu.
"Mesec kao maka bio je oko Sunca, j er odraava sunevu sve-
tlost i zato to oko u sebi odraava sliku. U obliku boginje Past, ta
maka nastavlja da posmatra Sunce, dok njena apa pritiska i gnje-
i glavu zmije tame, kako se zove njen veni neprijatelj. (. . . )"
To je veoma korektno izlaganje lunamog mita iz njegovog astro-
nomskog aspekta. Selenografija je, meutim, najmanje ezoterijska
od svih oblasti luname simbolike. Da bismo potpuno ovladali - ako
nam je dozvoljeno da nainimo novu re - Selenognozom, moramo
da znamo vie od njenog astronomskog znaenja. Mesec je ( vi di ode-
Ijak VI I , Deus Lunus) blisko povezan sa Zemljom, kao to je pokaza-
no u Stanci VI Knjige I i sa svim misterijama nae planete direktnije
je povezan ak i od Venere-Lucifera, okultne sestre Zemlje i njenog
alter ega.
Neumorna istraivanja zapadnjakih, a posebno nemakih prou-
avalaca simbola, tokom prethodnog i ovog veka, dovela su sve okul-
tiste i ljude bez predrasuda do uvida da se bez pomoi simbologije
(sa njenih sedam odeljaka, o koj i ma savremeni svet ne zna nita),
nijedan drevni Sveti Spis ne moe ispravno razumeti. Simbolika se
mora prouavati iz svih njenih aspekata, j er svaki narod ima svoj
specifian nain izraavanja. Ukratko, nijedan egipatski papirus, ni -
jedna indijska tola, nijedna asirska tablica i l i jevrejski pergament ne
treba da se ita i shvata bukvalno.
To danas zna svaki uenjak. I sama izvrsna predavanja g. D. Mej-
sija dovoljna su da ubede bi l o kog slobodoumnog hrianina da
prihvatiti mrtvo slovo Biblije znai upasti u jo vee greke i pre-
drasude nego to su one koje je razvio um di vl j i h stanovnika ostrva
Junog Mora. Al i , ono za ta su ak i orijentalisti, koj i najvie tra-
gaju za istinom i najvei su zaljubljenici u istinu, i dalje slepi, jeste
injenica daje svaki simbol na papirusu i l i toli dijamant sa mnogo
povri, a svaka od t i h povri ne samo da naprosto nosi nekoliko tu-
maenja, ve se isto tako odnosi na nekoliko nauka. To je ilustro-
vano pomenutim tumaenjem Meseca si mbol i ki predstavljenog
makom - primer zvezdano-zemaljske slikovitosti; kod drugih na-
roda, pored navedenih, Mesec ima mnoga druga znaenja.
358
Kao to je ueni mason i teozof, pokojni Kenet Mekenzi {Kennet
MacKenzie) pokazao u svojoj Kraljevskoj masonskoj enciklopediji,
postoji velika razlika izmeu amblema i simbola. Amblem "saima
vei niz mi sl i nego simbol, za koga se pre moe rei da ilustruje
neku pojedinanu i posebnu ideju." Otuda simboli (recimo, lunami
i l i solami) nekoliko zemalja, od koj i h svaki ilustruje takvu jednu po-
sebnu ideju, kolektivno stvaraju jedan ezoterijski amblem. On pred-
stavlja "konkretnu vi dl j i vu sliku i l i znak, koj i predstavlja principe,
i l i niz principa, koje prepoznaju oni koji su dobili odreene instruk-
cije" ( inicijati). Da kaemo jo jasnije, amblem je obino niz grafi-
kih predstava koje se gledaju i objanjavaju alegorijski i razvijaju
jednu ideju panoramski, kao sled slika. Zato su Purane pisani am-
blemi. I sti je sluaj i sa Mojsijevim i l i hrianskim Zavetom, i l i Bi-
blijom i svim drugim egzoterikim spisima. I sti autoritet pokazuje:
Sva ezoterijska drutva koristila su ambleme i simbole, na pri-
mer drutvo pitagorejaca, eleuzinsko, Hermesovo bratstvo u Egiptu,
rozenkrojcri, slobodni zidari. Za mnoge od tih amblema nije u
redu da se razotkriju oku iroke javnosti i veoma sitna razlika mo-
e uiniti da se dva amblema ili simbola veoma mnogo razlikuju
po znaenju. Magiki peati (sigilae), koji su zasnovani na odre-
enim principima i brojevima, imaju isti karakter, pa iako izgledaju
udovino i l i smeno oima neupuenih, oni prenose itav sadraj
doktrine onima koji su uvebani da ih prepoznaju.
Nabrojana drutva su relativno modema - nijedno nije starije od
srednjeg veka. Kol i ko je onda tek uputnije da prouavaoci najstari-
j i h arhajskih doktrina budu paljivi da ne razotkriju tajne koje su da-
leko vanije za oveanstvo (u smislu da u njegovim rukama mogu
postati opasne) od takozvanih "Masonskih tajni", koje su danas po-
stale, kako to kau Francuzi, "Pul i nel i ne"! Al i , to ogranienje se
moe primeniti samo na psiholoko, bolje reeno psihofizioloko i
kosmiko znaenje simbola i amblema, pa ak i na to samo delimi-
no. Jedan adept mora odbi t i da pouava nekog uslovima i sred-
stvima koja vode do uspostavljanja odnosa medu elementima, bilo
psihikim i l i fizikim, koj i bi mogl i izazvati kako tetne, tako i po-
voljne rezultate. Al i , on je uvek spreman da najrevnosnijeg studenta
poui tajni drevne mi sl i u pogledu svega to se odnosi na istorij u
359
skrivenu pod mitolokim simbolima i da tako prui jo vie putoka-
za da se sagleda prolost, poto ona sadri korisne informacije u po-
gledu porekla oveka, evolucije rasa i znanja o Zeml j i ; pa ipak se
danas plaljivo ale ne samo teozofi, ve i nekolicina profanih koj i
su zainteresoveni za te teme: "Zato adepti ne otkrij u ono to zna-
j u?" Na to se moe odgovoriti: "Zato bi to ui ni l i kad unapred zna-
ju da nijedan ovek od nauke nee prihvatiti ponuene injenice ni
kao hipotezu, a kamo li kao teoriju i l i aksiom. Da li su l j udi iroko
prihvatili i l i verovali u abecedu okultne filozofije saranu u Teozo-
fu, Ezoterijskom budizmu i drugim knjigama i asopisima? Zar nije
ak i to malo stoje reeno izloeno podsmehu i izrugivanju i suprot-
stavljeno sa jedne strane "animalnoj" i "majmunskoj teorij i" Haksli-
ja-Hekela (JFIuxley-Haecker), a sa druge Adamovom rebru i jabuci?
Uprkos tako nezavidnoj perspektivi, u ovom delu izneta je masa i-
njenica. I sada su ovde poreklo oveka, evolucija planeta i rasa, ljud-
skih i ivotinjskih, obraeni onoliko potpuno kol i ko je to autorka u
stanju da uini.
Dokazi koj i su izneti u korist drevnih uenja razbacani su u svim
starim spisima drevnih civilizacija. Purane, Zend Avesta i stari kla-
sici vrve od njih, ali, niko se nije potrudio da sakupi i povee te i-
njenice. To je zato to su svi takvi dogaaji zabeleeni simbolino i
zato to su najbolji uenjaci, najotriji umovi meu naim arijano-
lozima i egiptolozima isuvie esto bi l i pomraeni ovom i l i onom
unapred zamiljenom idejom, a jo ee, jednostranim pogledom
na tajno znaenje. ak je i parabola govorni simbol: kao to neki
misle, ona predstavlja priu i l i bajku, a mi kaemo da je to alego-
rijska predstava ivotnih stvarnosti, dogaaja i injenica. I kao to
se iz parabole uvek izvlaila pouka, poto je ta pouka stvarna istina
i injenica u ljudskom ivotu, tako su i oni koj i su upueni u hijerat-
ske nauke zakljuivali o stvarnim, postojeim dogaajima iz odre-
enih amblema i simbola koj i su zabeleeni u drevnim arhivama
hramova. Religiozna i ezoterijska istorija svakog naroda bila je za-
odenuta u simbole; ona nikad nije izraavana mnotvom reci. Sve
mi sl i i oseanja, sva uenost i znanje koje su rane rase otkrile i ste-
kle, nali su slikovni izraz u alegoriji i paraboli. Zato? Zato to iz-
govorena re ima mo na kakvu i ne pomiljaju niti u nju veruju
modemi "mudraci". Zato to su zvuk i ritam u bliskom odnosu sa e-
360
t i r i Elementa drevnih naroda i zato to e ta i l i neka druga vibracija u
vazduhu sigurno probuditi odgovarajue moi, ije kombinovanje
proizvodi dobar i l i lo rezultat, zavisno od sluaja. Nijednom ueni-
ku nikad nije bilo doputeno da govori o nekom istorijskom, religioz-
nom i l i bilo kom drugom stvarnom dogaaju sasvim tanim recima,
da se ne bi jo jednom privukle moi povezane sa t i m dogaajem. Ta-
kvi dogaaji priali su se samo tokom Inicijacije i svaki uenik je mo-
rao da ih zabelei odgovarajuim simbolima, koje je crpio iz svog
sopstvenog uma i koje je, pre nego to su konano prihvaeni, pre-
gledao njegov uitelj. Tako je vremenom stvoreno kinesko pismo, a
pre toga su hijeratski simboli ustanovljeni u starom Egiptu. U kine-
skom pismu, koje se moe itati na bilo kom jeziku^, i koje je samo
neto mlae od egipatskog Totovog pisma, svaka re ima simbol ko-
ji prenosi potrebnu re u slikovnom obliku. Taj j ezik poseduje vie
hiljada takvih simbolikih slova, i l i logograma, od koj ih svaki ozna-
ava elu re; j er ista slova, i l i alfabet, u kineskom j ezi ku ne posto-
je, kao to nisu postojala ni u egipatskom do daleko kasnijeg perioda.
Sada emo pokuati da objasnimo glavne simbole i ambleme,
j er e bi t i krajnje teko razumeti Knj i gu I I , koja razmatra Antro-
pogenezu, bez prethodnog upoznavanja bar sa metafizikim sim-
bolima.
Ne bi bilo pravedno da se ulazi u ezoterijsko itanje simbolike a
da se ne oda duna poast onome ko mu je u ovom veku ui ni o
najveu uslugu, otkrivi klju za drevnu jevrejsku simboliku, koja
je pomeana sa metrologijom, j edni m od kljueva za nekad univer-
zalni jezik misterija. G. Ralstonu Skinem iz Sinsinatija, autom knjige
Jevrejsko-egipatska Misterija i Izvor Mera, upuujemo nau zahval-
nost. Mi st i k i kabalista po prirodi, on je niz godina radio u tom prav-
cu, a njegovi napori su svakako bi l i krunisani vel i ki m uspehom. Po
njegovim sopstvenim recima:
Pisac ovog teksta je sasvim siguran daje postojao drevni jezik
za koji je u nae vreme izgledalo daje izgubljen, ali ijih ostataka
ima u izobilju. (. . .) Autor je otkrio daje taj geometrijski odnos
1
Otuda e Japanac, koj i ne razume ni re kineskog, kad se sretne sa Kine-
zom koji ne razume japanski, komunicirati sa njim pismeno i razumee se sa-
vreno, jer je pismo simboliko.
361
(cifarski kol i ni k prenika prema obimu kruga) veoma drevan, i
da su linearne mere verovatno boanskog porekla. ( . . . ) Izgleda da
je gotovo dokazano kako je isti sistem geometrije, brojeva, odno-
sa i mera bio poznat i upotrebljavan na sevemoamerikom konti -
nentu, ak i pre nego to su za njega znali Semiti u opadanju. . .
Posebnost tog jezika je u tome da se on moe sadrati u nekom
drugom jeziku, bi t i u njemu sakriven, a postati opaziv jedino uz po-
mo posebnih uputstava, zato to slova i slogovni znaci poseduju
istovremeno moi i l i znaenja brojeva, geometrijskih oblika, sli-
ka, i l i ideografa i simbola, i j i zamiljeni opseg izriito pomau
parabole u obl i ku pripovedanja i l i odlomaka pripovedanja, a tako-
de se mogu postaviti odvojeno, nezavisno i raznovrsno, pomou sli-
ka, u skulpturama i l i graevinama.
Da raistimo j ednu dvosmislenost u pogledu termina "j ezik":
najpre, ta re znai izraz ideja ljudskim govorom; ali, tada, ona
moe znaiti izraavanje ideja bi l o koj i m drugim sredstvom. Taj
stari j ezi k u jevrejskom tekstu je tako sainjen da se uz upotrebu
pisanih slova, koja bi inila j ezi k kako je prvobitno defmisan, mo-
e namemo preneti niz ideja sasvim razliitih od onih koje su iz-
raene itanjem oznaka glasova. Taj drugi j ezik, prekriven velom,
saoptava niz ideja, kopija svesnih stvari u imaginaciji, koje se mo-
gu naslikati i stvari koje se mogu klasifikovati kao stvarne, a da
nisu svesne; kao to se, na primer, broj 9 moe uzeti kao stvarnost,
iako nema svesno postojanje, tako se i revolucija Meseca moe
uzeti kao da raa i l i izaziva stvarnu ideju, iako sama revolucija
nema susptancu. Taj idejni j ezik se moe sastojati od simbola ogra-
nienih na proizvoljne termine i znake, koj i imaju veoma uzak krug
koncepcija i prilino su bezvredni, i l i moe predstavljati pronicanje
u prirodu u nekim od njenih ispoljavanja ija je vrednost gotovo
neizmema to se tie ljudske civilizacije. Slika neeg prirodnog
moe izazvati ideje o koordinativnom predmetu-temi, koje zrae
u razliitim, pa ak i suprotnim pravcima, nalik na paoke toka i
proizvode prirodne stvarnosti u odeljcima koj i su veoma daleko od
prividne tendencije itanja prve i l i poetne slike. Pojam moe ro-
di t i pojam koj i je povezan sa nj i m, ali ako to uini, kol i ko god da
su prividno nespojivi, sve izvorne ideje moraju ni i iz izvorne sli-
ke i bi t i skladno povezane, i l i dovedene u meusobni odnos. (. . .)
Zato, ako je opisana ideja dovoljno korenita, to moe dovesti ak
i do predstave o samom Kosmosu i detaljima njegove konstrukcije.
Takva upotreba obinog jezika je danas izvan upotrebe, ali se autor
362
pita nije li nekad, u dalekoj prolosti, taj i l i takav bio jezik itavog
sveta koji je bio u optoj upotrebi, ali koji je, kako bese sve vie
uobliavan u svoje tajne oblike, prisvojila neka odabrana klasa i l i
kasta. Time hou da kaem daje popularni i l i narodni jezik jo na
samom svom poetku bio korien kao nosilac ovog posebnog mo-
dusa prenoenja ideja. Dokazi za to su veoma jaki i, zaista, izgleda
kao da je u istoriji ljudske rase dolazilo, izazvano uzrocima koje
danas, u najmanju ruku, ne moemo da pratimo, do prekida i l i gu-
bitaka u odnosu na izvorno savreni jezik i savreni sistem nauke
- ako moemo rei savrenih, zato to su bili boanskog porekla i
nastanka?
"Boansko poreklo" ovde ne znai otkrivenje nekog antropomorf-
nog boga na planini meu munjama i gromovima, ve, kao to mi ra-
zumemo, j ezik i sistem nauke koj i je bio prenet ranom oveanstvu
od strane naprednijeg oveanstvu, tol i ko vieg daje u oima tog
oveanstva-deteta ono bilo boansko. Ukratko, od "oveanstva" iz
drugih sfera; to je ideja koja u sebi nema nieg natprirodnog i samo
od nivoa sujete i arogancije uma kome je izloena zavisi da li e je
prihvatiti i l i odbaciti. Jer, kad bi samo profesori savremenog znanja
dopustili da, iako ne znaju nita o prirodi bestelesnog oveka - bolje
reeno, nita ne priznaju - budunost moe obilovati iznenaenjima
i neoekivanim otkrivenjima za njih, kad se njihova Ega oslobode
svojih grubih tela, tad bi materijalistiko neverovanje imalo manje
ansi nego to ih ima danas. Ko od njih zna, i l i sme da kae, ta e
se desiti kad se i vot ni cikl us ove planete zavri i sama majka
Zemlja padne u svoj poslednji san? Koj e dovoljno smeo da kae da
boanska Ega naeg oveanstva - u najmanju ruku izabranici iz
mnotva koje prelazi u druge sfere - nee, sa svoje strane, postati
"boanski" instruktori novog oveanstva koje e oni stvoriti na
novoj planeti, koj u e u ivot i aktivnost prizvati bestelesni "princi-
p i " nae Zemlje? ( Vi di Stancu V I , Knjiga I , Deo I.) Sve j e to moglo
biti iskustvo PROLOSTI i t i udni zapisi postoje utisnuti u "Jeziku mi -
sterija" preistorijskih doba, j eziku koj i se danas naziva SI MBOLI KOM.
363
I I
TAJNI JEZI K I NJEGOVI KL JUEVI
Mnotvo egipatskih Religija * Jevreji i njihov Sistem * Mojsi-
jeje kopirao od Sargona * Identitet antikih Simbola
Nedavna otkria vel i ki h matematiara i kabalista tako dokazuju,
bez i trunke sumnje, daje svaka teologija, od najranije i najstarije pa
do najnovije, nikla ne samo iz zajednikog izvora apstraktnih vero-
vanja, ve i iz jednog univerzalnog ezoterijskog, i l i "Tajnog" jezika.
Ti uenjaci poseduju klju starog univerzalnog jezika i uspeno su
ga okrenuli, iako samo jednom, u bravi hermetiki zatvorenih vrata
koja vode u Dvoranu Tajni. Vel i ki arhajski sistem koj i je od praisto-
rijskih vremena poznat kao sveta Nauka Mudrosti, i koj i je sadran
i moe se pratiti u svakoj staroj, kao i novoj religiji, imao je i jo uvek
ima, svoj univerzalni j ezik - za koj i je mason Ragon pretpostavljao
da postoji - j e z i k hijerofanata, a koj i , da tako kaemo, ima sedam
"dijalekata", od koj ih se svaki odnosi na i posebno je prilagoen je-
dnoj od sedam tajni Prirode. Svaki je imao sopstvenu simboliku. Ta-
ko se Priroda mogla tumaiti i l i u celini, i l i se na nju moglo gledati
iz njenih posebnih aspekata.
Dokaz za to je to je do dana dananjeg orijentalistima uopte, a
posebno indolozima i egiptolozima, izuzetno teko da protumae
alegorijske spise Arijevaca i hijeratske zapise starog Egipta. To je
zato to nikad ne uzimaju u obzir da su svi stari zapisi bi l i napisani
j ezi kom koj i je bio univerzalan i podjednako poznat svim narodima
u drevnim danima, ali koj i je danas razumljiv samo nekolicini. Kao
arapske cifre koje su jasne oveku bilo kog naroda, i l i kao engleska
364
Tajni jezik i njegovi kljuevi
re and, koja kod Francuza postaje et, a kod Nemaca und, i tako da-
lje, a koja se opet kod svih civilizovanih naroda moe izraziti jedno-
stavnim znakom & - tako su i sve reci tog tajnog jezika znaile istu
stvar za svakog oveka bilo kog naroda. Bi l o je nekoliko zapaenih
linosti koje su pokuale da ponovo uspostave takav jedan univer-
zalni i filozofskii^zik: Delgarm (Delgarme), Vi l ki ns, Lajbnic, al i ,
Dememije (Demaimieux) je jedini, u svojoj Pasigraphie, dokazao da
je to mogue. Valentinova shema, nazvana "Grka Kabala", zasnova-
na na kombinaciji grkih slova, moe posluiti kao model.
Mnogostruka lica tajnog jezika vodila su usvajanju veoma razno-
vrsnih dogmi i pravila u egzoterizmu crkvenih rituala. I od njih po-
tie najvei broj dogmi hrianske crkve, t j . Sedam Sakramenata,
Trojstvo, Vaskrsnue, sedam smrtnih Grehova i sedam Vrlina. Me-
utim, poto su sedam kljueva za tajni j ezik posedovali najvii me-
u iniciranim Hijerofantima antike, samo je nain delimine upotrebe
nekih od nj ih dospeo, izdajom nekih ranih crkvenih otaca - bivih
inicijata u Hramovima - u ruke nove sekte Nazarena. Neki od ranih
papa bi l i su I nicij ati, ali su poslednji komadii njihovog znanja da-
nas dospeli u ruke jezuita, koj i su ga pretvorili u sistem vradbina.
Smatra se daje ESTDIJA (ne u svojoj dananjoj ogranienosti, ve
u svojim drevnim granicama) jedina zemlja medu ij im sinovima jo
uvek ima adepata koj i znaju svih sedam podsistema i klju za itav
sistem. Od pada Memfisa, Egipat je poeo da gubi te kljueve j edan
po jedan, a Haldeja je u danima Beroza sauvala samo t r i . Sto se
tie Jevreja, u svim svojim spisima oni pokazuju jedino potpuno zna-
nje astronomskih, geometrijskih i numerikih sistema za simbolizo-
vanje svih ljudskih, a posebno fiziolokih funkcija. Oni nikad nisu
imali vie kljueve.
Gospodin Gaston Maspero, vel i ki francuski egiptolog i nasled-
nik Marijet Bej {Mariette Bay), pie:
Svaki put kad ujem kako ljudi govore o religiji Egipta, u isku-
enju sam da upitam o kojoj od egipatskih religija govore? Da li o
egipatskoj religiji etvrte dinastije, i l i o egipatskoj religiji ptolomej-
skog perioda? Govore li o religiji svetine, i l i uenih ljudi? O onoj
koja se pouavala u kolama Heliopolisa, i l i onoj drugoj koja je bi-
la u umovima i zamislima tebanske svetenike klase? Jer, izmeu
prvog groba u Memfisu, koji nosi logogram kralja tree dinastije, i
365
poslednjih kamenova u Esnehu pod kraljem Filipom, Arapinom, ra-
zmak je najmanje pet hiljada godina. Da ostavimo po strani invaziju
pastira, etiopsku i asirsku dominaciju, osvajanje od strane Persija-
naca, grku kolonizaciju i hiljade revolucija u njegovom politikom
ivotu, Egipat je tokom tih pet hiljada godina proao kroz mnoge
ivotne nedae, moralne i intelektualne. Sedamnaesto poglavlje Knji-
ge Mrtvih, koje izgleda da sadri prikaz sistema sveta kako su ga
razumeli u Heliopolisu, poznato nam je samo preko nekoliko kopi-
ja iz jedanaeste i dvanaeste dinastije. Svaki od stihova koji ga sai-
njavaju u to vreme je ve bio tumaen na tri i l i etiri razliita naina;
zaista, toliko razliita da je Demijurg postao solama vatra - Ra-u,
i l i prvobitna voda. Petnaest vekova kasnije, broj tumaenja znatno
se poveao. Vreme je, naravno, izmenilo ideje o univerzumu i sila-
ma koje njime vladaju. Tokom samo osamnaest vekova postojanja
hrianstva, ono je preradilo, razvilo i preobrazilo najvei broj svo-
j i h dogmi; koliko su puta onda egipatski svetenici mogli izmeniti
svoje dogme tokom tih pedeset vekova koji odvajaju Teodosija od
kraljeva- graditelja piramida?
Verujemo daj e ovde istaknuti egiptolog preterao. Egzoterijske
dogme su mogle bi t i esto menjane, ezoterijske nikad. On ne uzima
u obzir svetu neizmenljivost prvobitnih istina, koje su otkrivane sa-
mo tokom misterija inicijacije. Egipatski svetenici su mnogo toga
zaboravili, a nisu izmenili nita. Gubitak dobrog dela prvobi tnog
uenja desio se usled iznenadnih smrti vel i ki h Hijerofanata, koj i su
napustili svet pre nego to su i mal i vremena da otkri j u sve svojim
naslednicima, a najvie zbog toga to nije bi l o dovoljno dostojnih
naslednika tog znanja. Pa ipak su oni u svojim ritualima i dogmama
sauvali glavna uenja tajne doktrine. Tako, u sedamnaestom poglav-
l j u, koje pominje M aspero, nalazimo: (1) Oziris kae daj e on Tum
(kreativna sila u pri rodi koja daje oblik svim Biima) samostvorena
i samopostojea, proizila iz Nun, nebeske reke, koja se zove Otac-
-majka bogova i koja predstavlja haos i l i prvobitnu Dubinu, proetu
nevi dl j i vi m duhom. (2) On je naao u (solamu silu) na stepenitu
koje vodi u Grad Osmorih (dve kocke Dobra i Zla), i ponitio je zle
principe u Nunu (haos), decu Pobunjenika. (3) On je Vatra i Voda,
t j , Nun prvobitni roditelj i od svojih udova je stvorio bogove - 14 bo-
gova (dva puta sedam), sedam tamnih i sedam svetlih bogova (sedam
hrianskih Duhova Prisustva i sedam mranih Zl i h Duhova). (4) On
366
j e zakon postoj anj a i Bi a, ( s t i h 10) Benu ( i l i feniks, pt i ca vaskrs-
nua u Venosti ), u kome no smenjuje dan, a dan no - al uzi j a ne
peri odi ke cikluse kos mi kog vaskrsnua i ljudske reinkarnacije. Jer,
ta moe da znai ovo: " Put ni k k o j i prel azi mi l i one godi na, u i me
Jednog, i vel i ko zeleno ( pri mordi j al ne vode i l i Haos), u i me dr ugog"
( st i h 17), j edan rada mi l i one godi na u sledu, dr ugi i h prodi re, da bi
i h obnovi o. ( 5) On govor i o Sedam Sj aj ni h k o j i slede svog Gospo-
da, k o j i vr i pr avdu ( Ozi r i s u Amentiju).
Sada se pokazuj e da j e sve t o b i l o i z v or i por e kl o hr i ans ki h
dog mi . Ono to s u J evrej i d o b i l i i z Egi pt a, pr eko Moj s i j a i dr ug i h
i ni ci j ata, u kas ni j i m vr emeni ma j e dovol j no pobrkano i i skri vl j eno,
a ono to j e crkva dobi l a od oboje, j o j e u veoj mer i pogreno.
Pa i pak se sada pokazuj e da j e nj i hov si st em u t o m pos ebnom
odel j ku s i mbol i ke - nai me, k l j u u mi s t er i j a ast ronomi j e poveza-
ni h sa i dej ama razmnoavanj a i zaea - i dent i an sa o ni m i dej ama
dr e v ni h r el i gi j a i j a j e t eol ogi j a r azvi l a f a l i k i el ement . J evrej ski
si stem svet i h mera koj e se pr i menj uj u na r el i gi ozne si mbol e, u po-
gl edu geomet r i j s ki h i nume r i ki h kombi naci j a, i s t i j e kao i hal dej -
s ki , g r ki i egi pat ski , budui da su ga J evrej i r a z v i l i t o k o m vekova
u k oj i ma s u r obov a l i t i m nar odi ma. ' Ka ka v j e bi o taj sistem? L i -
no ubeenj e autora knj i ge Izvor mera je da su:
Knjige Mojsijeve nainjene sa namerom da, pomou vetine ar-
tistikog izraza, zasnuju geometrijski i numeriki sistem egzaktne
nauke, koj i bi sluio kao izvor mera.
Pi aci Smi t (Piazzi Smith) smatra isto t o. Ne k i uenj aci su ot k r i l i
da su taj sistem i te mere i dent i ni oni ma k o j i su kori eni u gradnj i
v e l i k i h pi r ami da - al i , t o j e i st i na samo del i mi no. "Os nov t i h mera
je bi o Parkerov k ol i ni k " , kae g. R. Ski ner u Izvoru mera.
Kao to smo rekli u Izidi (Tom I I , str. 438-9):
Do dana dananjeg, uprkos svim protivrenostima i istraivanjima, istorija i nauka,
kao i uvek, tapkaju u mraku u pogledu porekla Jevreja. Oni mogu bi ti i prognane
Candale iz drevne Indije, "zidari" koje pominju Vina-Svata, Veda-Vjasa i Manu, kao
i Herodotovi Feniani, i l i Josifovi Hiksi, i l i potomci Pali pastira, i l i meavina svih
njih. Biblija stanovnike Tira naziva srodnicima i prisvaja vlast nad njima. (. . ,) Kako
god bilo, oni su postali meana rasa ubrzo nakon Mojsija, jer Biblija pokazuje da slo-
bodno sklapaju brakove ne samo sa Kanaancima, ve i svakim drugim narodom i ra-
som sa kojim dou u dodir.
367
Autor ovog veoma izuzetnog dela je to otkrio, kako kae, u upo-
trebi celog kolinika u brojnom odnosu prenika prema obimu kruga,
koj i je pronaao pomenuti Don Parker iz Njujorka. Taj kol inik je
6,561 za prenik, a 20,612 za obim. tavie, taj geometrijski odnos
bio je veoma drevni (i verovatno) boanski izvor onog to je egzo-
terijskom upotrebom i praktinom primenom postao britanski sistem
dunih mera:
(. . .) ija je osnovna jedinica /bila takoe i osnova kraljevskog
egipatskog lakta i rimske stope. On je takoe otkrio daje postojao
modifikovan oblik tog kolinika, 113-355 (objanjen u njegovom
delu), i dok je taj poslednji odnos po svom poreklu ukazao na eg-
zaktno celovito/)/, i l i 20,612/6,561, on je takoe sluio i kao osnov
za astronomska izraunavanja. Autor je otkrio da je jedan sistem
egzaktne nauke, geometrijske, numerike i astronomske, zasnovan
na tim kolinicima, a koji nalazimo praktino primenjen u konstru-
isanju velike egipatske piramide, elimino bio sr tog jezika, koji
se sadri i skriven je ispod verbalnog sadraja teksta Biblije. Otkri-
veno je da se in i mera od dve stope, 24 ina, prevedene za upotre-
bu pomou elemenata kruga (vidi prve strane Knjige I) i pomenutih
kolinika, nalaze u osnovi i l i bazi tog prirodnog egipatskog i je-
vrejskog sistema nauke, dok, tavie, izgleda oigledno da se na
sam taj sistem gleda kao da je boanskog porekla i da potie od
boanskog otkrivenja. (. . .)
Al i , da vidimo ta kau protivnici mera piramida profesora Piaci
Smita.
Izgleda da ih g. Petri porie, i daje upropastio Piacijeva proua-
vanja u nj i hovom odnosu sa Biblijom. Tako je i sa g. Proktorom,
dugogodinjim prvakom "koincidentalizma" u svim pitanjima drev-
nih umetnosti i nauka. Govorei o "mnotvu odnosa nezavisnih od
piramide, koj i su se izokrenuli dok su graditelji piramida pokuava-
li da povezu piramidu sa solamim sistemom ( . . .) te podudarnosti",
kae on, "su mnogo zanimljivije od bilo kakve podudarnosti pira-
mida i astronomskih brojeva: one prve su tako pribline i znaajne
kao to su i stvarne" ( tj . one "podudarnosti" koje bi ostale ak i kad
piramide ne bi postojale); "ove poslednje, koje su samo zamiljene
(?) bile su uspostavljene procesom koj i kolarci zovu 'krparenjem'
i sada su nove mere dovele dotle da se taj posao stalno iznova obav-
368
I j a" {Petrijevapisma Akademiji, 17. decembar 1881.). Na to g. Stej-
najlend Vejk {Staniland JVake) opravdano prigovara u svojoj knj izi
O poreklu i znaaju velike piramide ( London, 1882.):
Meutim, to nisu mogle biti puke podudarnosti ako su graditelji
piramida imali znanje astronomije koje se ispoljilo u njihovoj savr-
enoj orijentaciji i drugim dokazanim astronomskim osobinama.
Oni su ga i mal i i na tom "znanju" je bio zasnovan program MI -
STERIJA i niza Inicijacija; otuda j e gradnja piramida veni zapis i
neunitivi simbol t i h Misterija i Inicijacija na Zemlj i, kao to su to
putanje zvezda na Nebu. Ciklus Inicijacije bio je minijaturna repro-
dukcija velikog niza kosmikih promena koje su astronomi nazvali
tropska i l i zvezdana godina. Kao to se na zavretku ciklusa zvezda-
ne godine (25.868 godina) nebeska tela vraaju na isti relativni polo-
aj koj i su zauzimala na njenom poetku, tako i na zavretku ciklusa
Inicijacija unutranji ovek ponovo stie svoju nedirnutu istotu i
znanje iz koj i h je krenuo u ovaj ciklus zemaljskih inkarnacija.
Mojsije, Inicijat egipatskih misterija, zasnovao je religiju novog
naroda, koju je stvorio na istoj apstraktnoj formuli izvedenoj iz zve-
zdanog ciklusa, i simbolizovao ga oblikom i merama tabemakla, za
koj i se pretpostavlja da gaje sagradio u di vl j i ni . Na t i m podacima su
kasniji jevrejski visoki svetenici izgradili alegoriju o Solomonovom
Hramu - graevini koja nikad nije stvarno spotojala, kao ni sam
kralj Solomon, koj i je bio naprosto solami mit, isto koliko i kasniji
masonski Hiram Abif, kako je to lepo pokazao Ragon. Zato, ako se
mere tog alegorikog hrama, simbola ciklusa Inicijacije, poklapaju
sa merama velike piramide, to je posledica toga to su one i dobi-
jene od te piramide preko Mojsijevog Tabernakla.
Daj e na autor otkrio jedan i l i ak i dva od kljueva, nedvo-
smisleno je pokazano u navedenom delu. ovek samo treba da ga
proita pa da oseti kako raste ubedenje daje skriveno znaenje ale-
gorija i parabola oba Zaveta sada otkriveno. A isto je tako, ako ne
i vie, sigurno da on svoje otkrie duguje daleko vie sopstvenom
geniju nego Parkerovom i Piaci Smi tovom. Jer, kako je upravo
pokazano, nije tako sigurno da li su mere velike piramide, koje su
bi bl i j ski "pi rami dal i st i " preuzeli i usvoj il i, tane van svake sum-
nje. Dokaz za to je delo pod nazivom Piramide i hramovi Gize, g.
369
F. Pet ri j a, por e d dr ugi h del a nedavno napi s ani h da bi se suprot -
st avi l a po me nut i m r aunanj i ma, koj a su nazvana pristrasnim. Iz-
gleda da se got ovo sve mere g. P i aci S mi t a r a zl i k uj u od ka s ni j i h
i pa l j i vi j i h merenj a g. Pet ri j a, k o j i uvo d u s voj u k nj i gu zakl j uu-
j e s l edei m r eci ma:
Sto se tie rezultata itavog istraivanja, moda e se mnoge
teorije sloiti sa j edni m Amerikancem koj i j e bio vatreni pokl oni k
teorije piramida kad je doao u Gi zu. Imao sam zadovoljstvo da
se tu sa nj i m draim nekoliko dana i na naem poslednjem zaje-
dnikom ruku on mi je rekao rastuenim glasom: "Pa, gospodi-
ne! Oseam se kao da sam bio na pogrebu. Neka stare teorije budu
dostojno pokopane, mada bi trebalo da povedemo rauna da u ur-
bi ne zakopamo ive i neke od ranjenih."
to se t i e prorauna pokoj nog D. Parkera u cel i ni , a posebno
nj egove tree pretpostavke, konsul t oval i smo nekol i ko poznat i h ma-
t emat i ara i ovo j e sutina onoga to su r e k l i : Parkerovo razmi l j a-
nje se zasniva pre na sentimental nim nego mat emat i ki m argumentima
i l o gi k i j e neuverl j i vo.
Pretpostavka I I I , nai me, kae da j e :
"K r ug prirodna osnova i l i poetak svih povrina, a daj e mate-
matika osnovom nainila kvadrat, to je vetaki i proizvolj no - "
To predstavl j a i l ust raci j u nasumi ne pretpostavke, i ne moe se
zasni vat i na mat emat i kom razmi l j anj u. I sta pri medba se odnosi i na
Pret post avku I V , koj a t vr di :
"Zato to je krag prvobi tni obl i k u pri rodi , on je osnova povr-
ine; a poto se krag meri kvadratom i jednak mu je samo u od-
nosu polovine njegovog obima prema polupreniku, zato su obi m
i prenik, a ne kvadrat prenika, j edi ni pri rodni i zakoniti elementi
povrine, koj i m su svi pravi l ni obl i ci uinjeni j ednaki m kvadratu
i j ednaki m krugu."
Pretpostavka I X j e i zrazi t pr i mer pogrenog razmi l j anj a, a na
nj oj se ugl a vnom zasniva kvadrat ura g. Parkera. E vo j e :
"Kvadrat i jednakostranini trougao su suprotni j edan dragom
u svim elementima konstrakcije i otuda je del i mi ni prenik j ed-
370
nog kruga, koji je jednak preniku jednog kvadrata, u njemu dvo-
struki kolinik odnosa prema preniku jednakostraninog trougla
ija povrina je jedan" (itd., itd.).
Da uzmemo, zarad diskusije, da se za trougao moe rei da ima
prenik u onom smislu u kome govorimo o preniku kruga - j e r ono
to Parker zove prenikom trougla jeste prenik kruga upisanog u
trougao, i zato uopte nije prenik trougla - i da uzmemo zdravo za
gotovo druge proizvoljne i matematike pretpostavke izmeane u
njegovom zakljuku, zato bismo morali da zakljuimo da, ako su
trougao i krug suprotni u svim elementima svoje konstrukcije, pre-
nik svakog definisanog kruga mora u njegovom oponentu bi t i dvo-
struki odnos prenika bilo kog datog ekvivalentnog trougla? Kakva
je veza izmeu te pretpostavke i zakljuka? Razmiljanje te vrste
nepoznato je geometriji i matematiari ga ne bi prihvatili.
Da l i j e arhajski sistem bio izvor britanskog ina i l i ne, od malog
je znaaja za striktnog i pravog metaflziara. A ni ezoterijsko ita-
nje Biblije g. Ralstona Skinera nee postati netano naprosto zato to
se mere piramide nee sloiti sa merama Solomonovog hrama. No-
jeve barke itd., i l i zato to su matematiari odbacili kvadraturu kruga
g. Parkera. Jer, itanje g. Skinera se pre svega zasniva na kabalisti-
ki m metodima i rabinskoj vrednosti hebrejskih slova. Al i , izuzetno
je vano da se potvrdi da li su mere koje su koriene u evoluciji i
graenju arijevske simbolike religije, u konstrukciji njihovih hramo-
va, zatim cifre date u Puranama, a posebno u njihovoj hronologiji,
pa njihovi astronomski simboli, trajanje ciklusa i druge komponente
identine onima koje su koriene u biblijskim merama i simbolima.
Jer, to bi dokazalo da su Jevreji, ukoliko svoj sveti lakat i mere nisu
uzeli od Egipana (poto je Mojsije bio iniciran od strane Svete-
nika), te ideje sigurno dobi l i iz Indije. U svakom sluaju, oni su ih
predali ranim hrianima. Otuda su okultisti i kabalisti pravi "nasled-
ni ci " ZNANJA i l i tajne mudrosti koja se jo uvek nalazi u Bibliji: jer
samo oni znaju kako da razumeju njeno pravo znaenje, dok se ne-
upueni Jevreji i hriani dre njenih ljutura i bukvalnih znaenja.
Autor knjige Izvor mera je pokazao da je taj sistem mera vodio
izmiljanju bojih imena Elohim i Jehova, i njihovom prilagoava-
nju falikom pristupu, kao i da Jehova nije ba laskava kopija Ozi-
risa. Al i , on i g. Piaci Smit su, izgleda, radili pod utiskom da: {a) taj
371
sistem potie od Izraeliana, budui daj e hebrejski j ezik boanski
j ezik i da {b) taj univerzalni j ezik pripada direktnom otkrivenju!
Ova poslednja pretpostavka tana je samo u smislu na koj i je uka-
zano u poslednjem pasusu prethodnog odeljka, ali, jo moramo da
se saglasimo oko prirode i karaktera boanskog "Otkrivaa". Sto se
tie prioriteta, za profane e on, naravno, zavisiti od {a) unutranje
i spoljanje oiglednosti otkrivenja i (b) od line unapred stvorene
zamisli svakog uenjaka. To, meutim, ne moe da sprei ni teisti-
ke kabaliste ni panteistike okultiste da veruju svaki na svoj nain,
a oni nee ni ubedivati j edni druge. injenice koje nam daje istorija
suvie su mrave i nezadovoljavajue za oboje da bi skeptiku poka-
zale koj e u pravu.
Sa druge strane, dokazi koje daje predanje se isuvie esto odba-
cuju da bismo se mogli nadati da e oni resiti ovo pitanje, pogotovo
u nae vreme. U meuvremenu, materijalistika nauka e se nepri-
strasno smejati i kabalistima i okultistima. Al i , kad se to alosno spor-
no pitanje prioriteta ostavi po strani, nauka e, u svojim ograncima
filologije i uporedne religije, konano videti da je pozvana na od-
govornost i bie prisiljena da prihvati opta uverenja.^ Nj eni najvei
Ta uverenja se prihvataju jedno po jedno, poto su naunici jedan za dru-
gim prisiljeni da priznaju saoptene injenice iz "Tajne Doktrine" - iako oni
retko, ako uopte, priznaju da nisu prvi koji to ine. Tako je, u danima slave,
g. Piaci Smit, autoritet za piramide u Gizi, izneo teoriju daje crveni sarkofag
u Kraljevoj odaji "jedinica mere za dve najprosveenije nacije, Englesku i
Ameriku", a to nije bilo nita bolje od teorije da on predstavlja "ambar za ku-
kuruz". U Razotkrivenoj Izidi, koja je objavljena ba u to vreme, ovo je e-
stoko poricano. Onda je njujorka tampa digla svoj glas (uglavnom Sun i
Worl) protiv nae pretenzije da nalazimo mane i ispravljamo takvu zvezdu
uenosti. Na strani 519, tom I, rekli smo daje Herodot, kad je raspravljao o pi -
ramidi, "mogao dodati da spolja ona simbolizuje stvaralaki princip Prirode"
a takode ilustruje/n'Mc;pe geometrije, matematilce, astrologije i astronomije.
Iznutra, bio je to velianstveni hram u ijim su senovitim uglovima izvoene
misterije i iji su zidovi esto bi l i svedoci scena inicijacije lanova kraljevske
porodice. Crveni sarkofag, koji profesor Piaci Smit, kotski kraljevski astro-
nom, degradira u "skladite za kukuruz", bio je krstionica, iz koje se novak
"ponovo raao" i postajao adept.
U to vreme su se naim tvrdnjama podsmevali. Optuivali su nas da smo
nae ideje preuzeli od "ludog" oa {Shaw), engleskog pisca koji je smatrao da
je sarkofag korien za proslavu Ozirisovih Misterija (nikad nismo uli za tog
372
uenjaci, umesto da pi j uckaj u na taj "bukuri apsurdne mate i praz-
noveri ca", kako se obi no nazi va bramanska l iteratura, pot rudi e se
da naue s i mbol i ki uni ver zal ni j ezi k, sa nj egovi m numer i ki m i ge-
omet r i j s ki m kl j uevi ma. A l i , opet, teko da e u tome uspeti ako i
oni veruj u da j evr ej s ki sistem kabale sadri kl j u itave tajne; j er,
on ga ne sadri. A ni j edan dr ugi Sveti Spis u dananje vreme ga ne
sadri u cel i ni , j er ak ni Vede ni su potpune. Svaka stara rel i gi j a pred-
stavlja samo j edno i l i dva pogl avl j a arhajske prvobi t ne mi steri j e - a
samo se i stonj aki okultizam moe pohval i t i da poseduje i t avu taj-
nu, sa nj eni h sedam kl j ueva. U ov om del u emo napr avi t i porede-
nje i obj asni t i ga s t oj e mogue pot puni j e - ostalo ostavl j amo l i noj
i nt ui ci j i prouavaoca. Jer, kad kaemo da istonjaki okultizam po-
seduje tajnu, to ne znai da pisac ovog dela t v r di kako j e " pot puno" ,
pa ak i pr i bl i no zna, to bi bi l o besmisl eno. Ono to znam, to i ka-
em; ono to ne mogu da obj asnim, prouavalac mor a sam da otkri j e.
A l i , uz pret post avku da s e c e l i m kr ug om uni ver zal nog taj nog j e-
zi ka nee ovl adati ni u naredni m vekovi ma, ak i ono to su neki ue-
nj aci dosad ot kr i l i u Bibliji sasvim je dovol j no da se ta tvrdnj a dokae
- mat emat i ki . J udai zam se domogao dva od sedam kl j ueva, a po-
to su ta dva kl j ua danas nanovo ot kri vena, nij e vie stvar i ndi v i -
dua l ni h r azmi l j anj a i hi pot eza, a j o manj e " koi nc i de nc i j a " , ve
tanog itanj a bi bl i j s kog teksta, kao to svako ko zna ar i t met i ku i t a
i proverava sabirke i sumu.^ Kr oz samo nekol i ko godi na, taj sistem
pisca!). A danas, nakon est i l i sedam godina, evo ta g. Stejnajlend Vejk pie
na strani 93 svog rada Poreklo i znaaj velike piramide:
Takozvana Kraljeva odaja, o kojoj je jedan entuzijasta rekao: "Uglaam zidovi, fini
materijali, velike razmere i uzvieno mesto reito govore o slavi koja treba da doe"
- ako nije to, onda je soba savrenstva Keopsovog groba verovatno bila mesto gde je
inicijat uvoen nakon to je proao kroz uski prolaz koji vodi navie u veliku galeriju,
sa njenim niskim zavretkom, koja ga je postepeno pripremala za zavrni stupanj
SVETIH MISTERIJA.
Daj e g. Vejk teozof, magao bi da doda daje uski prolaz koji vodi navie u
Kraljevu odaju zaista imao "usku kapiju"; na istu "pravu kapija" koja "vodi u
ivot", i l i duhovno ponovno roenje, aludira Isus u Jevaneljupo Mateju, VI I ,
13 i dalje i to je ta kapija u hramu inicijacije na koju je mislio pisac kad je
zapisao reci to se pripisuju jednom Inicijatu.
5
Sve to smo rekl i u Izidi danas je potvreno u knj i zi Egipatska Misterija; iz-
vor mera, itanj em Biblije uz pomo numer i ki h i geometri j ski h klj ueva.
373
e uniiti mrtvo slovo Biblije, kao i svih drugih egzoterijskih vero-
vanja, pokazujui dogme u njihovom stvarnom, ogoljenom znaenju.
Potom e to neporecivo znaenje, ma kol i ko daj e nepotpuno,
ot kri t i misteriju Bia, a pored toga izmeniti i naune sisteme antro-
pologije, etnologije, a posebno hronologije. Faliki element, koj i se
nalazi u svakom imenu Boga i pri i Starog (a u izvesnom stepenu)
i Novog Zaveta, moe takode vremenom izmeniti savremene mate-
rijalistike poglede u bi ol ogi j i i fi zi ol ogi j i .
Lieni njihove odbojne savremene grubosti, ti pogledi na prirodu
i oveka, na autoritet nebeskih tela i nj ihovih misterija, razotkrie
evolucije ljudskog uma i pokazati kol i ko je prirodan bio takav jedan
tok mi sl i . Takozvani faliki simboli su postali uvredlj ivi samo zbog
elementa materijalnosti i animalnosti u njima. Poto su oni potekli
od arhajskih rasa, koje su, dobivi svoje lino znanje od dvopolnih
predaka, bi l i u sopstvenim oima, prvo pojavno ispoljavanje odvaja-
nja polova i, sa svoje strane, predstavnici posledine misterije stvara-
nja, takvi simboli su bi l i prirodni. Ako su i h kasnije rase degradirale,
posebno "izabrani narod", to ne utie na poreklo t i h simbola. M al o
semitsko pleme - jedno od najmanjih ogranaka meavine etvrte i
pete podrase (takozvane mongoloturanske i indoevropske, nakon po-
tapanja velikog Kontinenta) - moglo je tu simboliku prihvatiti j edi -
no u duhu koj i su im preneli narodi od koj ih je ona preuzeta. M oda
u mojsijevskim poecima ta simbolika nije bila tako gruba kao to
je to postala kasnije, u rukama Ezre, koj i je preoblikovao elo Peto-
knjije. Jer, gl i f faraonove erke (ena), Ni l a (Velika Dubina i Voda)
i bebe koja njima pluta u kotarici od rogoza, nije prvobitno kreiran
za M ojsija, ni t i gaje on sastavio. On j e anticipiran u odlomcima na
vavilonskim tablicama, u pri i o kralj u Sargonu,'' koj i je iveo mno-
go pre M ojsija. Sad, staje logian zakljuak? Svakako onaj koj i nam
daje pravo da kaemo kako je pri u koj u Ezra pripoveda o M oj si j u
Na str. 224 Asirskih starina g. D o r d S mi t k a e :
U palati Senaherib u Kuj undi ku naao sam j o j edan odlomak o interesantnoj
povesti o Sargonu ( . . . ) koj i sam u svom prevodu obj avio u Razmene drutva biblij ske
arheologije, t om I , deo I , str 46. Sargonov gl avni grad (Sargon j e bi o vavi l onski M o j -
sije) bi o je ve l i ki grad Agadi , koj i su Semiti zval i Akad - u Postanju se pominj e kao
Ni mr odov gl avni grad {Postanje, X , 10). (. . .) Akad j e bi o bl i zu grada Sipara na
Eufratu i na severu od Vavi l ona ( vi di Izidu, t om I I , str. 442- 3).
374
on nauio u Vavilonu i da je alegoriju o Sargonu primenio na je-
vrejskog zakonodavca. Ukratko, Izlazak nije napisao Mojsije, ve ga
je preradio Ezra iz starih predloaka.
A ako je tako, zar nije druge simbole i glifove, daleko grublje u
njihovom falikom elementu, dodao taj adept u kasnijem haldejskom
i sabeanskom oboavanju? Ui l i su nas daje prvobitna vera Izrailja
bila sasvim drugaija od one koje su vekovima kasnije razvili talmu-
disti, a pre njih David i Jezekilj.
Uprkos egzoterikom elementu, sve to to je do sada naeno u
dva Zaveta, sasvim je dovoljno da Bibliju svrsta medu ezoterijska
dela, i da njen tajni sistem povee sa indijskom, haldejskom i egi-
patskom simbolikom. itav ciklus biblijskih glifova i brojeva kako ih
Jo j edna udna podudarnost otkri vena je u i nj eni ci daj e i me pomenutog
susednog grada Sipara i sto kao i me Moj s i j eve ene - Sefora ( I zl azak, I I ) .
Naravno, ta pri a je l ukavi Ezr i n umetak,/er nije bilo mogue daje on ne zna.
Ta interesantna pri a je naena na odl omci ma tabl ica iz Kuj undi ka i glasi:
1. Sargon, moni kralj, kralj Akada ja sam.
2. Majka mi je bila princeza, oca ne znam; brat moga oca vladao je zemljom.
3. U gradu Azupiranu, koji lei na reci Eufrat
4. Moja majka, princeza, me je zaela; u nevoljama me je rodila.
5. Stavila me je u kotaricu od rogoza, smolom je zapeatila izlaz.
6. Pustila me je niz reku, koja me nije udavila.
7. Reka me je nosila, do Akija vodonosca me je donela.
8. Aki , vodonosac, u nenom milosru me podie (itd., itd.)
A sad Izlazak, I I :
I kad ona (Mojsijeva majka) vie nije mogla da ga krije, uzela je za njega kotaricu
od rogoza, premazala je muljem i smolom, stavila dete unutra i poloila je u vodene
ljiljane pored obale reke.
Gos podi n G. Smi t kae:
Trebalo bi da se ta pria odigrala oko 1.600. godine pre nove ere, mnogo ranije
od vremena kada se pretpostavlja da je iveo Mojsije. Poto znamo da je Sargonova
slava doprla do Egipta, prilino je verovatno da ta pria ima veze sa dogaajima o ko-
jima se govori u Izlasku, I I , jer svako delo, kad se jednom izvri, tei da se ponovi.
A l i danas, kad j e prof. Sajs {Sayce) i mao hrabrosti da vreme vl adavi ne hal-
dejskih i asirskih kraljeva pomeri za j o dve hiljade godina unazad, Sargon mo-
ra daj e iveo bar 2.000 godina pre Moj s i j a ( vi di predavanja prof. Sajsa o t om
predmetu). To priznanje j e sugestivno, al i t om broj u nedostaju j o j edna i l i
dve cifre.
375
sugeriu astronomska posmatranja - budui da su astronomija i teo-
logija bile blisko povezane - nalazi se i u indijskim egzoterijskim,
kao i u ezoterijskim sistemima. Te cifre i njihove simbole, znakove
Zodijaka, planete, njihove aspekte i vorove - ovi termini su ak uli
u nau savremenu botaniku radi razlikovanja mukih i enskih bi -
ljaka (jednopolne, poligamne, monoecius, dioecius, itd.) ~ poznate u
astronomiji kao sekstili, kvartili itd. , koristil i su vekovima i eonima
arhajski narodi, i u odreenom smislu oni su i mal i isto znaenje kao
i jevrejski brojevi. Mora daje posmatranje nebeskih tela i njihovog
grupisanja posluilo kao osnov za najranije oblike elementarne geo-
metrije. Otuda su najstariji simboli u istonjakom ezoterizmu krug,
taka, trougao, ravan, kocka, petougao i estougao, kao i figure u
ravni sa razliitim stranama i uglovima. To pokazuje daje znanje i
upotreba geometrijske simbolike staro koliko i svet.
Polazei od toga, postaje lako da se razume kako je sama priroda
pouila prvobitno oveanstvo, ak i bez pomoi njegovih boanskih
instruktora, prvi m principima numerikog i geometrijskog simboli-
kog jezika. Tako u svakom arhajskom simbolikom Spisu nalazi-
mo brojeve i figure kao izraz i zapis misli. One su uvek iste, sa samo
nekoliko varijacija u odnosu na prvobitne figure. Odatle su evolu-
cija i odnos misterija Kosmosa, njegovog rasta i razvoja - duhovnog
i fizikog, apstraktnog i konkretnog - bi l i najpre zapisani u geome-
trij skim promenama oblika. Svaka Kosmogonija poinje krugom,
takom, trouglom i kockom, sve do broja 9, kad se sintetizuje po-
mou prve linije i kruga - pitagorejskom mistikom Dekadom, su-
mom svega, koja ukljuuje i izraava misterije itavog Kosmosa. Ovo
je zabeleeno sto puta potpunije u hinduistikom sistemu, za onog
ko moe da razume njegov mistiki jezik. Brojevi 3 i 4, u svom sta-
panju u 7, kao i 5, 6, 9 i 10, predstavljaju osnove okultne Kosmo-
gonije. Tu dekadu i hiljade njenih kombinacij a nalazimo u svi m
delovima sveta. Prepoznajemo ih u peinama i hramovima Hindu-
Kao podsetnik na to kako je Mojsijeva ezoterijska religija bila nekoliko
puta unitavana, a Jezekilj je na njeno mesto postavio oboavanje Jehove, u
obliku koji je ponovo uspostavio David (vidi Razotkrivenu Iziu, tom I I , str.
436-42). Svakako da su morali postojati veoma dobri razlozi zato su se sadu-
keji, koji su davali gotovo sve Visoke Svetenike Judeje, drali Mojsijevog Za-
kona, a izbacili sabrane Mojsijeve knjige, Petoknjije, iz sinagoga i Talmuda.
376
stana i Cent ral ne Azi j e ur ezani m u stene, kao i u pi r ami dama i ka-
me n i m pl oama Egi pt a i Amer i ke, u kat akombama Ozi mandj asa, u
humkama kavkaski h snegom pokr i veni h utvrenja, u ruevinama Pa-
lenke, na Uskrnj i m Ostrvi ma, svude gde j e i kad stupila noga drevnog
oveka. Br oj evi 3 i 4, trougao i kocka, i l i mu ki i enski uni ver zal ni
gl i f , k o j i pokazuj u p r v i aspekt evol ui r aj ueg boanstva, zauvek s u
ut i s nut i na J unom Kr s t u na nebu, kao i u egi pat skom Crux-Ansata.
Kao s t oj e lepo reeno:
Razvijena kocka prikazuj e krst u tau, i l i egipatski obl i k, i l i
hrianski oblik krsta. ( . . . ) Krug pridodat ovom drugom, daje ankh
(egipatski krst) (. . .) brojevi 3 i 4, postavljeni na krstu, daju oblik
(jevrejskog) zlatnog svenjaka (u Najsvetijem od Svetih) 13 + 4 = 7
1 6 + 1 = 7 dana u krugu sedmice, kao 7 svetlosti sunca. Tako, kao
to je nedelja 7 svetlosti izvor meseca i godine, ona je i vremenski
mea roenja. ( . . . ) Poto je krst prikazan povezanom upotrebom
obl ika 113 : 355, simbol je upotpunjen postavljanjem oveka na
krst.^ Ta vrsta mere je nainjena da bude u skladu sa idejom opo-
reklu ljudskog ivota, i otad falikog oblika.^
Stance pokazuj u da su krst i ti br oj evi i gr al i i st aknut u ul ogu u ar-
haj skoj kos mogoni j i . U meuvremenu, moemo se pos l ui t i doka-
zi ma koj e j e pr i kupi o i st i autor da bi pokazao i denti nost si mbol a i
nj i hovog ezoterij skog znaenja na celoj zeml j i noj kug l i , koj e on is-
pravno nazi va " Pr v obi t ni m ostacima t i h si mbol a".
Kad bacimo opti pogled na prirodu broj nih oblika (. . .) posta-
je krajnje vano da se istrai kad i gde se prvo saznalo za njihovo
postojanje i upotrebu. Da li je do toga dovelo otkrivenje u onom
to poznajemo kao istorijsko doba - prilino savremen ciklus, kad
razmislimo o starosti ljudske rase? U stvari, izgleda da je vreme
kad ih je ovek posedovao daleko udaljenije u prolosti od starih
Egipana nego to su stari Egipani vremenski udaljeni od nas.
Uskrnja Ostrva u srednjem Pacifiku imaju odlike preostalih vr-
hova planina potonulog kontinenta, naprosto zato to su ti vrhovi
Jo jednom, prisetite se induskog Vitobe razapetog u prostoru, znaaja
"svetog znaka", svastike; Platonovog prekrtenog oveka u svemiru, itd., itd.
Izvor mera.
Zli
naikani ki kl opski m statuama, ostacima civilizacije jednog kul -
turnog i brojnog naroda, koja mora daje obuhvatala iroki prostor.
Na poleini ti h slika moe se nai "ansatirani krst" i njegova modi-
fikacija u obl i ku obrisa ljudske figure. Potpuni opis, sa mapom
koja prikazuje zemlju, sa gusto posaenim statuama, a takoe i sa
kopijama slika, moe se nai u januarskom broju londonskog a-
sopisa Builder za 1870. godinu.
U asopisu Naturalist, koj i i zl azi u Salemu, Masausets, u j e-
dnom od prvi h brojeva nalazi se opis veoma stare i interesantne
gravure na zidinama utvrenja na planinama June Amerike, dale-
ko starije, kako je potvreno, od rasa koje danas tu ive. Ono to
je u t i m tragovima udno jeste to to oni prikazuju obrise oveka
razapetog na krstu^ i to nizom crtea, putem koj i h iz oblika oveka
nie obl i k krsta, ali tako nacrtanih da se krst moe smatrati ove-
kom, a ovek krstom, to simbolino izraava meusobnu zavis-
nost t i h oblika.
Poznato je da asteko predanje daje veoma taan izvetaj o po-
topu. ( . . . ) Baron Humbolt kae da zemlju Astlan, postojbinu Aste-
ka, treba da traimo na 42. sevemoj paraleli; odatle su oni, putujui,
sti gl i u dol i nu Meksika. U toj dol i ni su zemljane humke dalekog
severa postale elegantne kamene piramidalne i druge strukture, i -
je ostatke danas nalazimo. Podudarnosti izmeu spomenika Aste-
ka i Egipana su dobro poznate. (. . .) Etvoter {Attwater), poto ih
je ispitao na stotine, ubeden je da su Asteci poznavali astronomiju.
Jednu od najsavrenijih piramidalnih graevina Asteka, Humbolt
opisuje na sledei nain:
"Obl i k piramide ( u Papantli) koja ima sedam nivoa, zailjeniji
je od bilo kog dosad otkrivenog spomenika te vrste, al i njena visi-
na nije izuzetna, iznosi 57 stopa, a sve strane osnove su dugake
po 25 stopa. Meutim, ona je izuzetna u j ednom pogledu: izgra-
ena je u potpunosti od tesanog kamenja, ogromnih dimenzija i
veoma lepo oblikovanog. Tri stepenita vode na vrh, a stepenici su
ukraeni hijeroglifskim skulpturama i mal i m niama ureenim ve-
oma simetrino. Izgleda da broj t i h nia aludira na 3\^ jednostav-
nih i sloenih znakova dana njihovog graanskog kalendara."
"Broj 318 je gnostika vrednost Hrista", primeuje autor, "a to
je i uveni broj obuenih i l i obrezanih Avramovih slugu. Ako se
Vi di u daljem tekstu opis rane arijevske incijacije: kako Vivakarman ra-
zapinje Sunce, "Vikkartanu", sa odseenim zracima - na motki u obliku krsta.
378
smatra da ja 318 apstraktna vrednost, i daje univerzalna kao da
izraava vrednost prenika prema obimu celine, njena upotreba u
graanskom kalendaru postaje jasna."
Identini glifovi, brojevi i ezoterijski simboli nalaze se u Egiptu,
Maksiku, Uskrnjim Ostrvima, I ndi j i , Haldeji i Centralnoj Azi j i . Ra-
zapeti ovek, i simboli evolucije ljudskih rasa od bogova, a ipak, gle
kako nauka kudi tu ideju o ljudskoj rasi drugaijoj od nae slike i
prilike; teologija se dri svojih 6.000 godina Stvaranja, antropolo-
gija pouava da smo potekli od majmuna, a svetenstvo, da smo po-
tekli od Adama, 4.004. godine pre nove ere!!
Zar se, iz straha da ne navuemo na sebe nevolju da nas nazivaju
praznovemim budalama, pa ak i lazovima, treba odrei prikupljanja
dokaza - koj i su isto tako validni kao i bilo koj i drugi - samo zato to
jo nije doao dan kad e svih SEDAM KLJUEVA biti isporueni nauci,
tanije pripadnicima njenog ogranka za istraivanje simbolike? Suo-
eni sa poraavajuim otkriima geologije i antropologije u pogledu
starosti oveka, zar emo se, da bismo izbegli uobiajenu kaznu koja
eka svakog ko skrene sa utabanih puteva bilo teologije, bilo materi-
jalizma, drati 6.000 godina i "specijalnog stvaranja", i l i u pokornom
oboavanju prihvatiti nau genealogiju i poreklo od majmuna? Ne, sve
dok znamo da tajni zapisi sadre pomenutih sedam kljueva misterije
stvaranja oveka. Pogrene, materijalistike i pristrasne, kakve ve
mogu da budu, naune teorije, hiljadu puta su blie istini od hirova te-
ologije. Za sve, osim za one najzatucanije i najfanatinije, oni su (hiro-
vi teologije) u smrtnoj agoniji.' Zato nemamo drugog izbora osim da
i l i slepo prihvatimo zakljuke nauke, i l i da se ogradimo od njih i sme-
lo im se i otvoreno suprotstavimo, tvrdei ono to nas ui Tajna Dok-
trina i bivajui potpuno spremni da snosimo posledice.
Al i , hajde da vidimo da li nauka, u svojim materijalistikim spe-
kulacijama, pa ak i teologija u svom samrtnom ropcu i estokoj
borbi da pomiri 6.000 godina od Adama sa "Geolokim dokazima o
Pre bi se reklo kako mora da su neki od njenih branilaca sili s uma. ta dru-
go ovek da misli kad ak i suoeni sa doslovnim besmislicama Biblije, njih
i dalje podravaju otvoreno i jarosno kao i uvek, a nalazimo da teolozi smatra-
ju da iako "se Spisi paljivo uzdravaju (?) od toga da daju bilo kakav direktni
doprinos naunom znanju, oni nikad nisu izrekli nijednu tvrdnju koja ne bi od-
govarala svetlosti UZNAPREDOVALE NAUKE" ! ! ! {Prvobitni ovek, str 14)
379
Starosti oveka" ser Carlsa Laj el a {LyeU), i nesvesno ne pruaj u r u-
ku j edna drugoj . Etnol ogi j a, po pri znanj u neki h od nj eni h veoma ue-
ni h zagovorni ka, ve nal azi kako j e nemogue da obj asni varijetete
u l j udskoj rasi ukol i ko se ne pr i hvat i hi poteza o stvaranju nekoliko
Adama. Oni govore o " bel om Ada mu i crnom Adamu, crvenom Ada-
mu i ut om Adamu. " ^' ' Da s u o n i I ndus i , k o j i nabraj aj u ponov na
roenja Vamadeve u Linga Purani, mo ^ l i bi o tome rei rei neto v i -
e. Jer, nabrajajui ponovljena roenja Sive, Linga Purana ga u j ednoj
Ka l p i pri kazuj e kao bel oput og, u drugoj crnoput og, u narednoj cr-
venoput og, nakon ega Kumar a postaje " e t i r i ml adi a ute koe".
Ta udna koincidencija, kao to bi rekao g. Proktor, govor i samo u
kori st naune i ntui ci j e, poto Siva-Kumara samo al egori ki predstav-
lja lj udske rase t okom stvaranja oveka. A l i , t o j e dovel o do j ednog
drugog i nt ui t i vnog fenomena - ovog puta u t eol o ki m kr ugovi ma.
Nepoznat i autor Prvobitnog Coveka, u oaj ni kom naporu da zati ti
boansko Ot kri venj e od nemi l os r dni h i r ei t i h ot kr i a geol ogi j e i
antropol ogi j e, nal azi kompr omi s pr i meuj ui :
(. . .) bi l o bi nesreno ako bi se branioci Biblije doveli u poloaj
da i l i poreknu inspiraciju tog spisa, i l i da poreknu otkria geologa.
Stavie, on posveuje debelu knj i ur i nu da bi dokazao sledeu i -
nj eni cu:
Adam nije bio prvi ovek stvoren na ovoj Zeml j i . (. . .)
I skopani ostaci preadamovski h l j udi , "umest o da pol j ul j aj u nae
poverenje u Sveto Pismo, pruaj u dodat ni dokaz njegove i s t i ni t os t i "
(str. 194). Kako to? Naprost o nezami sl i vo, j er, autor raspravlj a da,
poto smo " m i " ( svetenici) "u stanju da ostavi mo lj ude od nauke da
nastave svoja prouavanj a ne pokuavaj ui da ih ucenj uj emo stra-
h o m od j e r e s i " ( . . . ) ( ovo zai sta mor a da j e ol akanj e za gos podu
Haksl i j a, Ti ndal a i Laj el a) ( . . . ) :
Razotkriveni prvobitni ovek ili antropologija Biblije; spis (nepoznatog)
autora dela Zvezde i aneli, 1870. godina, str. 195.
' Posebno kada smo suoeni sa dokazom koj i daje sama autorizovana Bi-
blija, u Postanju, IV, 16 i 17, gde se pokazuje kako Kain odlazi u zemlju Na-
idsku i tamo se eni.
380
Biblijsko pripovedanje ne poinje stvaranjem, kao to se obino
pretpostavlja, ve formiranjem Adama i Eve, milionima godina na-
kon to je naa planeta stvorena. Njena prethodna istorija, bar u
Pismu, nije jo napisana. (. . .) Moda nije postojala samo jedna,
ve dvadeset razliitih rasa na zemlji pre Adamovog vremena, ba
kao to moda na drugim planetama postoji dvadeset razliitih ra-
sa l j udi. (. . .)
(str. 55)
Ko su, i l i ta su, onda, bi l e te rase, poto autor j o uvek smatra da
j e Ad a m prvi ovek nae rase? Bi l e su to SATANSKA R ASA I R ASE!
"Satana ni kad ni j e ( bi o) na nebu, ( poto su) Ane l i i l j udi ista vrsta."
Pre-Adamova "rasa Anel a j e zgreila". Satana j e bi o " pr v i Princ ovog
sveta", i tamo dalje. Post oj e pogi nuo usled svoje pobune, ostao j e na
Z e ml j i kao bestelesni duh i doveo Adama i Ev u u iskuenje.
Ranija doba satanske rase, a posebno tokom Sataninog ivota (!!!),
mogla su bi t i doba patrijarhalne civilizacije i relativnog spokoja -
vreme Tubal-Kaina i Dubala, kad su i nauka i umetnost pokuale
da se ukorene u prokletom tl u. ( . . . ) Kakav predmet za ep. ( . . . ) (kad)
postoje neizbeni dogaaji koj i su se morali odigrati. Vi di mo pred
sobom ( . . . ) veseli prvobitni ljubavnik mami svoju srameljivu ne-
vestu u rosno vee pod hrastovima, koj i su tada rasli tamo gde sada
hrastovi vie nee rasti (. . .) sedog prvobitnog patrijarha (. . .) sa
prvobitnim potomkom koj i neduno skakue pored njega. ( . . . ) Hi -
ljade takvih slika se pojavljuju pred nama"! (. . .)
(str 206-207)
Ret rospekt i vni pogl ed na tu Satansku "s r amel j i vu nevest u" u
dani ma Satanine nedunosti ne gubi t ol i ko na poeti nosti , kol i ko do-
bi j a na or i gi nal nos t i . Ba obrnut o. Savremena hrianska nevesta -
koj a se danas ba ne srami pred s voj i m ves el i m savremeni m lj ubav-
ni ci ma - ak moe da naui mor al nu l ekci j u od te Satanine erke, u
buj noj mat i nj enog pr vog l j udskog bi ografa. Sve te sl i ke - a da b i -
smo uvai l i nj i hovu pr avu vrednost, mor amo i h pr oui t i u okv i r u
knj i ge koj a ih opisuje - sugerisane su sa ci l j em da pomi r e nepogre-
ivost ot kr i venog Svetog Pisma sa g. Laj el ovom Starou oveka i
dr ugi m " t et ni m" nauni m del i ma. A l i , to ne spreava da se u osno-
vi t i h ekstravagancija poj ave i st i na i i nj eni ce, koj e se autor ni kad
381
ne bi usudio da potpie svojim, pa ak ni pozajmljenim imenom. Jer,
njegove pre-Adamove rase - ne satanske, ve naprosto Atlantiani,
a pre nj ih Hermafroditi - ba kao i u Tajnoj Doktri ni , pominju se u
Bi bl i j i , kad se ona ita ezoterijski. SEDAM KLJUEVA otvaraju prole
i budue misterije sedam vel i ki h Korenskih Rasa, kao i sedam Kal pi .
Iako e stvaranje oveka, pa ak i ezoterijsku geologiju nauka odba-
citi, ba kao i satanske i pre-Adamove rase, ipak sa pouzdanjem ose-
amo da e naunici, ako ne budu imali drugog izlaza iz svojih tekoa
osim da izaberu jednu od ove dve varijante, uprkos Svetom Pismu,
kad se jednom priblino ovlada tajnim jezikom, prihvatiti arhajsko
uenje.
382
I I I
PRVOBITNA SUPSTANCAI BOANSKA MI SAO
Boanska Misao ili Pepeljasta Materija * Etar i Inteligencija
* Sedam Prakriti * Mistika Vatra * Drvo Znanja
Kao to bi bi l o iracionalno tvrdi ti da ve znamo sve postojee
uzroke, mora nam se dopustiti da pretpostavimo, ako to bude ^po-
trebno, jedan potpuno novi agens.
Ako pretpostavimo, to jo nije izriito potvreno, da hipoteza
0 talasnom kretanju objanjava sve injenice, pozvani smo da od-
l ui mo da l i j e ti me dokazano postojanje vibriraj ueg Etra. Ne
moemo izriito da tvrdimo da nijedna druga pretpostavka ne bi
objasnila injenice. Priznato je da se Njutnova korpuskulama hi -
poteza sruila na interferenciji, a danas ona nema alternativu. Ipak,
krajnje je poeljno da se u svim takvim hipotezama nadu neke po-
bone potvrde, neki dokazi aliunde za HI POTETI KI ETAR. ( . . . ) Ne-
ke hipoteze sastoje se od pretpostavki koje se odnose na tananu
strukturu i delovanje tela. Zbog svoje prirode, te pretpostavke se
nikad ne mogu direktno dokazati. Nj ihova jedina zasluga je to su
pogodne da se pomou njih izraze fenomeni. One su REPREZENTA-
TI VNE FIKCIJE.
[Aleksandr Bejn (Bain), Logika, deo II, str. 133J
Etar, taj hipotetiki Protej , j edna od "reprezent at i vni h Fikcija" sa-
vremene nauke - koj a j e, svejedno, tako dugo hila prihvaena -j es t e
j edan od ni i h " pr i nc i pa " onog to nazi vamo PR VOBI TNOM SUPSTAN-
COM ( na sanskritu, Akaa), j edan od snova starih vremena, k o j i j e
383
danas iznova postao san savremene nauke. To je najvea, a i naj-
smelija, od preivelih spekulacija drevnih filozofa. Za okultiste su,
meutim, i ETAR i Prvobitna Supstanca stvarnost. Da kaemo jasno,
ETAR j e Astralna Svetlost, a Prvobitna Supstanca j e AKAA, Upadhi
BOANSKE MI SLI .
Savremenim j ezikom reeno, ova druga bi se zvala KOSMIKA ZA-
MISAO - Duh; ona prva, KOSMIKA SUPSTANCA - Materija. To dvoje.
Al f a i Omega Bia, samo su dva lica jednog Apsolutnog Postojanja.
Njemu se u starini nikad nije obraalo, ni t i je pominjan, izuzev ale-
gorijski. Kod najstarije arijevske rase, Indusa, bogosluenje intele-
ktualnih klasa nikad se nije sastojalo (kao kod Grka) u usrdnom
oboavanju udesnih oblika i umetnosti, koje je kasnije dovelo do an-
tropomorfizma. Al i , dok je grki filozof oboavao oblik, a induski
mudrac jedino "opaao pravi odnos zemaljske lepote i vene istine"
- neuki pripadnici oba naroda nisu razumeli ni jedno ni drugo, ni u
kom dobu.
Oni to ne razumeju ak ni danas. Evolucija IDEJE O BOGU odvijala
se istim tempom kao i ovekova intelektualna evolucija. iva je is-
tina da e najplemenitiji ideal, kome moe da tei religiozni Duh
jednog doba, filozofskom umu u narednoj epohi izgledati kao gmba
karikatura! Sami filozofi treba najpre da budu inicirani u opazive mi-
sterije, da bi tek potom bi l i u stanju da ispravno shvate ideje drev-
nih naroda u pogledu tog krajnje metafizikog predmeta. Inae - bez
takve inicijacije - za svakog mislioca vaie: "Dotl e e i i i dalje
ne", u granicama njegove intelektualne sposobnosti, tako jasno i ta-
ko neporecivo kao to je to zakon Karme za bilo koj i narod i l i rasu.
Po strani od inicijacije, idealima savremene religiozne mi sl i uvek e
bi t i podseena krila i ona nee bi t i u stanju da uzleti vie, j er kako
idealistiki, tako i realistiki, pa ak i slobodni mislioci, predstav-
ljaju samo posledicu i prirodni proizvod svojih okruenja i epoha.
Nj i hovi ideali su neizbeni rezultati njihovih temperamenata i posle-
dica faze intelektualnog napretka koju je odreeni narod kolektivno
dosegao. Otuda, kao stoje ve primeeno, najvii uzleti savremene
(zapadnjake) metafizike daleko su od istine. Veliki deo tekueg agno-
stikog razmiljanja o postojanju "Prvog Uzroka" nije nita drugo do
prikriveni materijalizam - samo se terminologija razlikuje. ak i
tako vel i ki mislioci, kao stoje g. Herbert Spenser, govore o "Nespo-
384
Prvobitna supstanca i Boanska misao
zna t i ) i vom" sporadi no, t e r mi ni ma k o j i pokazuj u smrt onosni uti caj
mat eri j al i st i ke mi s l i , koj a j e , na l i k na smrtonosne pasatne vet rove,
sasuila i zaslepela sva t ekua ont ol oka razmilj anj a.*
O d r ani h doba et vrt e Rase, ka d j e oboavan samo Duh i kad j e
mi steri j a bi l a ispolj ena, sve do posl ednj i h sj aj nih dana grke umet no-
sti u osvi t hri anstva, j e di no su se He l e ni us udi l i da j a vno podi gnu
ol t ar N E Z N A N O M B O G U . ta god da j e svet i Pavl e mogao da i ma u
s vom dub ok om umu ka d j e At i nj a ni ma obj avi o da j e taj "neznani ",
koga su u neznanj u oboaval i , pravi Bog k o j i se sam naj avio - to Bo-
anstvo nije b i l o "J ehova" ( vi di K n j i g u I I , "Najsvetije od Svetih " ) ,
ni t i j e t o bi o "Tvor ac sveta i svi h st vari ." Jer, t o ni j e " Bo g I zrael a",
ve " Ne zna ni " dr evni h i savremeni h panteista, k o j i "ne bor avi u hra-
mo vi ma nainjenim ljudskim rukama" (Dela, X V I I I , 23- 4).
Boanska mi sao se ne moe defi ni sat i , ni t i nj eno znaenje objas-
ni t i drugai j e nego pomou bezbr oj ni h i spol j avanj a K os mi k e Sup-
stance u koj oj oni k o j i su to u stanju tu mi sao duhovno opaaju. R ei
tako neto nakon to smo defi ni sal i Neznano Boanst vo, apstraktno,
bezl i no, bespol no, koj e se mor a smatrati kor enom svake K os mogo-
ni j e i dalj e evol uci j e, i st o j e to i ne r ei ni ta. To j e kao da nasto-
j i mo da resi mo transcendental nu j ednai nu i maj ui u r uci samo broj
nepoznatih pr ome nl j i vi h. N j u nal azi mo u st ari m pr vo b i t ni m si mbo-
l i k i m mapama, u k oj i ma j e , kao to j e pokazano u t ekst u, pri kaza-
na bezgrani nom t amom, na i j oj se osnovi poj avl j uj e prva sredinja
bela taka, koj a si mbol i zuj e naporedo postoj ei i podj ednako nepro-
l azni DU H - M A T E R I J U , k o j i se j a vl j a u poj avnom svetu, pre svoj e prve
di ferenci j aci j e. K a d "j edan postane dva", onda se o t ome moe go-
v o r i t i kao o Duhu i mat er i j i . Na " Du h " se odnosi svako i spol j avanj e
svesti, odraeno i l i di rekt no, i nesvesna svrhovitost (ako upot rebi -
mo savremeni i zraz k o j i kor i s t i tzv. zapadnjaka jilozojija), kao to
Na primer, kad naziva "Prvi Uzrok" - NESPOZNATLJIVO - "silom koja se
ispoljava kroz pojave", i "beskrajnom venom'erg//om"(?) jasno je daje on
pojmio samo fiziki aspekt Bi a - samo Energije Kosmike Supstance. Napo-
redo postojei aspekt JEDNE STVARNOSTI - Kosmika Zamisao (to se tie nje-
govog noumena, umovima velikih mislilaca on izgleda nepostojei) - apsolutno
nije uzeta u razmatranje. Bez sumnje, ia] jednostrani nain postupanja sa pro-
blemom u velikoj meri je posledica pogubne zapadnjake prakse da se svest
smatra potinjenom molekularnom kretanju, i l i daje njegov "nusproizvod".
385
svedoi Vi t al ni Pri nci p i potinj avanj e Pri rode monument al nom sle-
du nei zmenl j i vog zakona. " Ma t e r i j a " se mor a smatrati obj ekti vno-
u u svojoj naj istij oj apstrakci j i - samopostoj eom osnovom i j a
sedmostruka manvantarika diferencijacija sainjava obj ekti vnu stvar-
nost koj a i ni osnov poj ava u svakoj fazi svesnog postojanja. Tokom
perioda Uni verzal ne Pralaje, Kos mi ka Zamisao ne postoj i, a raznovr-
sno di ferenci rana stanja Kos mi ke Supstance ponovo su rastvorena
u svoje pr vobi t no stanje apstraktne potencij al ne obj ekt i vnost i .
Manvant ar i ki i mpul s poinj e ponovni m buenj em Kos mi ke Za-
mi s l i ( "Uni ver zal nog Uma " ) i stovremeno i paral el no sa pr v obi t ni m
izranj anj em Kos mi ke Supstance - koj a j e nj egov manvant ari ki no-
silac - iz njenog nediferenciranogpralajikog stanja. Potom, apsolutna
mudrost se ogleda u svojoj Z ami s l i , a ona, transcendental ni m pro-
cesom, nadmoni m nad l j uds kom Sveu i nepoj ml j i vi m za nj u, daje
Kos mi k u Energi j u (Fohat). Treperei u nedri ma inertne Supstan-
ce, Fohatje nagoni na akti vnost i v odi njene pr i mame diferencij acij e
na svi h Sedam ni voa Kos mi ke Svesti. Tako, post oj i Sedam Protila
( kako se oni danas zovu), dok su i h u ari j evskoj pr o l os t i naz i val i
Sedam Pr akr i t i , i l i Pri roda, koj e, svaka ponaosob, slue kao relativ-
no homogene osnove, koj e se sa postepeno uveavaj uom raznoro-
dnou ( u evol uci j i Uni ver zuma) di ferenci raj u u udesnu sloenost
kakvu predstavlj aj u poj ave na ni voi ma opaanja. I zraz " r el at i vno"
upotrebl j en j e namemo, j e r nas samo postojanje t akvog procesa,
koj e dovodi do pr vobi t nog razdvajanja nediferencirane Kos mi ke
Supstance na nj eni h sedam osnova evol uci j e pri si l j ava da naprotiP
svakog ni voa gledamo samo kao na posrednu fazu kroz koj u Supstan-
ca pr ol azi na s vom put u od apstraktnog do potpune obj ekt i vnost i .
Kae se da Kos mi ka Zami sao ne post oj i t ok om peri oda Pralaja,
iz prostog razl oga to nema ni kog i ni eg da opazi njene posledice.
Svest, polusvest, pa ak i "nesvesne s vr hovi t os t i " mog u se i s pol j i t i
Termin Prori/uveo je g. Kruks, istaknuti hemiar, koj i je tako nazvao/re-
-Materiju, ako se tako moe nazvati prvobitna i potpuno homogena supstanca,
koju nauka pretpostavlja, ako je zapravo ve nije i otkrila, u krajnjoj strukturi
atoma. Al i , poetno zdruivanje prvobitne materije u atome i molekule odvija
se u skladu sa evolucijom sedam Protila. Za poslednjim od njih - postoje ne-
davno detektovao mogunost njegovog postojanja na naem nivou - traga g.
Kruks.
386
samo preko materijalnog nosioca; to e rei, na ovom naem nivou,
gde ljudska svest u svom normalnom stanju ne moe da uzleti izvan
onog to je poznato kao transcendentalna metafizika, jedino kroz
odreena molekulama zdruivanja i l i strukture Duh izvire u bujici
individualne i l i podsvesne subjektivnosti. A poto je Materija koja
postoji odvojeno od opaanja puka apstrakcija, oba ova aspekta AP-
SOLUTA - Kosmika Supstanca i Kosmika Zamisao - su meuzavi-
sni. Striktno govorei - da bismo izbegli zbrku i pogreno poimanje
- termin "Materij a" treba primeniti na zdruivanje objekata mogue
percepcije, a "Supstanca" na noumen, jer, u onoj meri u kojoj su po-
jave na naem ni vou tvorevina percipirajueg Ega - modifikacije
njegove sopstvene subjektivnosti - sva "stanja materije koja pred-
stavljaju zdruivanje opaenih objekata" za decu naeg nivoa mogu
imati samo relativno i isto pojavno postojanje. Kako bi rekli savre-
meni idealisti, saradnja Subjekta i Objekta za posledicu ima Objekat
ula, i l i fenomen. Al i , to ne vodi neizbeno zakljuku da je sluaj
isti i na svim drugim planovima, da saradnja pomenutog para na pla-
novima njegove sedmostruke diferencijacije za posledicu ima sedmo-
struki agregat fenomena, koj i su, slino tome, po sebi nepostojei,
iako su konkretne stvarnosti za one Entitete ij i deo iskustva pred-
stavljaju, na isti nain kao to su stene i reke oko nas stvarne iz
perspektive jednog fiziara, iako iz perspektive metafiziara one
predstavljaju nestvarne iluzije. Bi l a bi greka da se kae, pa ak i
zamisli tako neto. Iz perspektive najvie metafizike, itav Univer-
zum, ukljuujui i bogove, je iluzija, ali, iluzija nekog ko i sam pred-
stavlja il uzij u razlikuje se na svim nivoima svesti, i mi imamo isto
toliko prava da stvaramo pouzdane zakljuke o sposobnostima opa-
anja jednog Ega na, recimo, estom nivou, kol i ko i da naa opa-
anje poistovetimo, i l i ih ui ni mo meri l om za opaanja mrava u
njegovom obliku svesti. Cisti objekat po strani od svesti'' nam je ne-
poznat, dok ivimo na planu naeg trodimenzionalnog Sveta, poto
poznajemo samo mentalna stanja koja on pobuuje u Egu koj i opaa.
Kosmika Zamisao fokusirana u principu i l i upadhiju (osnovi) kao posle-
dicu daje svest individualnog Ega. Njeno ispoljavanje varira u zavisnosti od
stepena upadhija, odnosno, kroz ono to je poznato kao Manas ona izvire u
obliku Svesti Uma, kroz finije diferencirano tkivo (esto stanje materije) Bu-
dija koji za osnovu ima iskustvo Manasa - kao struja duhovne INTUICIJE.
387
I sve dok kontrast izmeu Subjekta i Objekta postoji - naime, sve
dok uivamo u ne vie od naih pet ula i ne znamo kako da odvo-
j i mo na sveopaajui Ego (Vie Sopstvo) od robovanja t i m uli-
ma - sve dotle e bi t i nemogue za lini Ego da se probije kroz
barijeru koja ga odvaja od znanja stvari po sebi {odnosno, Supstan-
ce). Taj ego, koj i napreduje putanjom uspinjue subjektivnosti, mo-
ra iscrpsti sva iskustva na svim planovima. Al i , taj nivo Sveznanja
- znanja stvari-po-sebi nee bi t i dostignut dok se Jedinka ne utopi
u SVE, bi l o na ovom i l i ma kom drugom nivou i Subjekat i Objekat
podjednako nestanu u apsolutnoj negaciji u Stanju Nirvane (nega-
cij i, ponavljam, samo sa naeg nivoa), i dok se ne pri bl i i reenju jo
strasnije zagonetke, pred kojom se ak i najvii an Kohan mora
pokloniti u tiini i neznanju - neizrecivoj tajni onoga to vedantini
zovu PARABRAMAM.
Zato, poto stvari tako stoje, svi oni koj i su hteli da daju ime ne-
spoznatljivom Principu naprosto su ga uni zi l i . Govoriti ak i o Kos-
mikoj Zamisli - izuzev u njenom pojavnom aspektu - isto je kao
pokuavati da se prikrije prvobitni Haos, i l i da se zalepi tampana
etiketa na VENOST.
Staje, onda, "prvobitna Supstanca", taj misteriozni predmet o ko-
me je alhemija oduvek govorila i koj i je postao predmet filozofskih
razmiljanja u svakom dobu? ta ona moe bi t i , na kraju, ak i u
svojoj pojavnoj pre-diferencijaciji? ak i to je ^ve u ispoljenoj Pri-
rodi i - nita za naa ula. Ona se pominjala pod raznim imenima u
svakoj kosmogoniji, na nju se poziva u svakoj filozofiji, a pokazala
je, do dana dananjeg, da j e uvek izmiui PROTEJ U Prirodi. Mi j e
dodirujemo, a ne oseamo j e; mi je gledamo, a ne vidimo j e; mi je
udiemo, a ne opaamo j e; mi j e miriemo i ujemo bez i trunke
spoznaje da je ona ovde, jer ona je u svakom molekulu onoga to
mi u svojoj i l uzi j i i neznanju smatramo Materijom u bilo kom od
njenih stanja, i l i je poimamo kao oseaj, misao, oseanje. ( . . . ) Ukrat-
ko, ona je "upadhi" i l i nosilac svih postojeih pojava, bilo fizikih,
bilo mentalnih, i l i psihikih. U uvodnim reenicama Postanja, kao
i u haldejskoj kosmogoniji, u indijskim Puranama i u egipatskoj Knji-
zi mrtvih - svuda ona otvara ciklus ispoljavanja. Ona je nazvana
"Haosom" i licem voda, koje je porodio Duh to proistie iz Nepo-
znatog, ma kako daje nazvano ( vi di "Haos-Teos-Kosmos ").
388
Au t o r i svet i h spisa u I n d i j i ulaze dubl j e u por ekl o evol ui r ani h
stvari nego Tales i l i Jov, j e r oni kau:
Od I NTELI GENCI J E (koja se u Puranama zove MAHAT) udruene
sa NEZNANJ EM (Ivar, kao personalno boanstvo) koga prati nje-
gova projektivna mo u kojoj preovladuje osobina tuposti (tamas,
neosetljivost) proizlazi Etar - od etra vazduh, od vazduha toplota,
od toplote voda, a od vode zemlja "sa svime to je na nj oj ".
Vede kau:
Od TOGA, od istog tog SOPSTVA, proizveden je Etar.
(Taitireja UpaniSada, II, 1).
Tako postaje oi gl edno da taj Etar ( poni kao u et vr t om kol enu
od Emanacije I nt el i genci j e "udruene sa neznanj em") ni j e i s t i onaj
k o j i predstavlj a v i s oki pr i nci p, boanstveni Ent i t et , k o j i su R i ml j a ni
i Gr c i oboaval i pod i menom "Pater omnipotens Aither", "Magnus
Mther" u nj egovi m kol e kt i v ni m agregatima. Ta sedmostruka gra-
dacija i bezbroj ne podgrupe i di ferenci ranj a koj e su dr evni narodi
us t anovi l i i zmeu mo i Etra kol ekt i vno, poev od nj egovog spo-
Ijanjeg ruba posledica, sa koj i ma j e naa nauka tako bl i s ko upoz-
nata, pa sve do "Nepoj ml j i ve Supstance", nekad prihvaene kao "Etar
Prostora", koj a danas samo to nij e odbaena, bi l a je zbunj uj ua za-
gonetka za sve obl asti znanja. Mi t o l o z i i s i mbol ozi naeg vremena,
zbunj eni sa j edne strane t o m neshvatj l i v o m g l or i f i ka c i j om, a sa
druge degr adaci j om i s t og obogot vor enog ent i t et a u j e d n i m t e is-
t i m r e l i g i o z ni m sistemima, esto su navedeni na naj besmislenij e
greke. Crkva, vrsta kao stena u s v i m s voj i m r ani m pogreni m t u-
maenj i ma, nazval a j e Et ar pr e bi v a l i t e m s at ans ki h legija."* el a
Jer tako je crkva protumaila stih 12 u VI poglavlju Poslanice Efeanima.
Jer mi se ne rvemo sa kr vl j u i mesom, ve sa pri nci pi ma, sa moima, sa vladaocima
tame ovog sveta.
Dalje sveti Pavle pominje duhovne zlosti ("zla" u prevodima na engleski)
RASPROSTRTE U VAZDUHU - "Spiritualia neguilioe coelestibus ", latinski teksto-
vi razliito nazivaju te "zlosti", nedune "Elementale". Al i , crkvaje u tom slu-
aju u pravu, iako nije u pravu kad ih sve naziva davolima. ASTRALNA SVETLOST
389
hijerarhija "pal i h" anela je u njemu: Kosmokratori - i l i "nosioci sve-
ta" (prema Bosijeu), Mundi Tenentes - "drai sveta", kako ih zove
Tertulijan i Mundi Domini, "vladavine sveta", tanije vladaoci, Cur-
bati i l i "I skrivljeni", itd., koj i, dakle, od zvezda i nebeskih tela, sa nj i-
hovim putanjama, ine - avole!
Razlikovenje sedam stanja Etra ( koji je i sam jedan od Sedam Ko-
smikih principa), dok A^ther drevnih naroda predstavlja univerzal-
nu Vatru, moe se videti u upozorenjima koja daju Zaratustra i Psel.
Prvi kae: "Upitajte to samo ako nema oblik i l i l i k" , absgue forma
et figura, to znai bez plamenova i l i eravica. "Kad ima oblik - ne
obaziri se na td^ - ui Psel, "al i kad je bezoblino, posluajte ga, jer
to je onda sveta vatra, i sve to ti otkrije bie istinito".^ To dokazuje
da Etar, koj i je i sam jedan aspekt Akae, ima nekoliko aspekata i l i
"principa".
Svi drevni narodi obogotvoravali su /Ether u njegovim nepojmlji-
vi m aspektima i moima. Vergilije naziva Jupitera Pater omnipotens
Aither, "vel i ki Aither".^ Indusi su ga takoe smestili medu boan-
stva, pod nazivom Akaa (sinteza ^thera). A autor sistema filozofije
zasnovanog na jednoj meri, Anaksagora iz Klazomene, vrsto veru-
je da se duhovni prototipovi svih stvari, kao i nj ihovi elementi, na-
laze u beskrajnom Etru gde se stvaraju, odakle su se razvili i gde e
se vratiti -j edno sasvim okultno uenje.
Iz toga postaje jasno da se od Etra u njegovom najviem sinte-
tikom aspektu, kad je jednom antropomorfizovan, rodila prva ideja
o personalnom stvaralakom boanstvu. Kod filozofski nastrojenih
Indusa elementi predstavljaju Tamas, t j . "neprosvetljeni su intelek-
tom, koj i oni pomrauju."
Sada moramo detaljno da ispitamo pitanje mistikog znaenja "Pr-
vobitnog Haosa" i Korenskog Principa i pokaemo kako su oni u
drevnoj filozofiji bi l i povezani sa Akaom, koja je pogreno preve-
dana kao Aither, a takoe i sa Majom ( Iluzijom), ij i je muki aspekt
Ivara. Dalje emo govoriti o inteligentnom "pri nci pu", bolje ree-
i l i nii EtSLr Jeste pun svesnih, polusvesnih i nesvesnih entiteta; jedino to cr-
kva ima manje vlasti nad njima nego nad nevidljivim mikrobima i l i komarcima.
Effatum, XVI , Zaratustrina proroanstva.
Georgica, knjiga I I .
390
no o nevi dl j i vi m nematerijalnim svojstvima u vi dl j i vi m i materijal-
ni m elementima koja su "ponikla iz prvobitnog Haosa".
Jer, "Staje drugo prvobitni Haos nego /Ether?" postavlja se pita-
nje u Razotkrivenoj Izidi. Ne savremeni Etar, ne takav kakvog pri -
znaju danas, ve onakav kakav je bi o znan drevni m fi l ozofi ma
davno pre M ojsijevog doba; al i yther, sa svim svojim tajanstvenim
i okultnim svojstvima, u sebi sadri klice univerzalnog stvaranja. Gor-
nji ^ther i l i Akaa jeste nebeska devica i majka svih postojeih oblika
i bia, iz i j i h su nedara, i m ih je "izlegao" Boanski Duh, prizvani
u postojanje M ajka i i vot, Sila i Dejstvo. /Ether je induska Adi t i i
on je Akaa. Elektricitet, magnetizam, toplota, svetlost i hemijske re-
akcije se tako malo razumeju ak i danas, da nove injenice nepre-
kidno proiruju vidokrug naeg znanja. Ko zna gde je granica moi
tog protejskog diva-jthera, i l i gde je njegov tajanstveni izvor? Ko
je taj koj i porie duh to deluje u njemu i koj i iz njega razvija sve
vidlj ive oblike?
Bie lak zadatak da se pokae kako su sve kosmogonijske legen-
de irom sveta zasnovane na tome to su drevni narodi poznavali one
nauke koje su se u dananje vreme udruile da bi podrale teoriju
evolucije; i da dalje istraivanje moe pokazati da su ti drevni na-
rodi bi l i mnogo bolje upoznati sa samom evolucijom, podjednako u
njenim fi zi ki m i duhovnim aspektima, nego to smo mi danas.
Kod drevnih filozofa, evolucija je bila univerzalna teorema, ue-
nje koje obuhvata celinu i ustanovljen princip, dok su nai savre-
meni evolucionisti u stanju da nam prikau samo spekulativno
teoretisanje &aposebnim, ako ne i potpuno negativnim teoremama.
Uzalud predstavnici nae savremene mudrosti okonavaju tu de-
batu i prave se daje pitanje reeno, naprosto zato to se mutna fra-
zeologija M ojsijevih knjiga, daleko kasnijih, sukobljava sa jasnim
tumaenjima "egzaktne nauke".
(Razotkrivena Izida)
Ako se okrenemo Manuovim Zakonima ( i l i Nalozima) nai emo
prototip svih ti h ideja. Ti zakoni, najveim delom izgubljeni (za Za-
pad) u svom izvornom obliku, izoblieni kasnijim umetanjima i dopu-
nama, ipak su najveim delom sauvali dovoljno svog drevnog Duha
da bi pokazali njegov karakter.
391
Uklanjajui tamu, Samopostojei Gospod {Vinu, Narajana,
itd. postaje ispoljen i) ( .. .) elei da iz svoje Sutine proizvede bi-
a, stvorio je, u samom poetku, samo vodu. U nju je bacio seme
(. . .) koje je postalo zlatno Jaje.
(V, 6, 7, 8, 9)
Otkud taj Samopostojei Gospod? On se naziva TO i o njemu se
govori kao o "Tami, neprozirnoj, bez odreenih osobina, koju je
nemogue otkri ti kao daje ela u snu" (V, 5). Boravei u tom Jajetu
elu boansku godinu, "onaj koj i se u svetu naziva Bramom" deli to
jaje na dva dela i od gornjeg dela stvara raj, od donjeg zemlju, a od
srednjeg dela nebo i "trajno boravite voda" (12, 13).
Al i , neposredno nakon ovi h stihova, tu je neto za nas mnogo
vanije, j er to u potpunosti objanjava naa ezoterijska uenja. Od
stihova 14 do 36 ispriana je evolucija onim redom koj i je opisan u
ezoterijskoj filozofiji. To se ne moe lako porei. ak i Medatiti,
Virasvaminov sin, autor homontavdi Manubaja, koj i su, prema za-
padnjakim orijentalistima datirani u 1.000. godinu, svojim primed-
bama nam pomae da razjasnimo staje istina. On sam je pokazao
i l i da nije voljan da kae vie, poto je znao da ta istina treba da se
uva od neposveenih, i l i je zaista bio zbunjen. Ipak, ono to on
saoptava ini sedmostruki princip u ljudima dovoljno jasnim dome-
nu prirode.
Ponimo od Poglavlja I Naloga i l i Zakona, nakon to je Samo-
postojei Gospod, neispoljavajui Logos Neznane "Tame" postao
ispoljen u zlatnom Jajetu. To je jaje -
(11.) Koje predstavlja indiskretni (nediferencirani) uzrok, veni,
koj i Jeste i Nije, iz Toga j e proizvedeno muko koje se u svetu zove
Brama. (. . .)
Ovde nalazimo, kao i u svim istinskim filozofskim sistemima, da
se ak i o "Jajetu", i l i Krugu ( Nul i ), bezgraninom Beskraju, govo-
rio kao o ToME,^ a o Brami, koj i je samo prva jedinica, govori se
kao 0 mukom bogu, t j . oploujuem Principu. To je 0, i l i 10 (deset)
u Dekadi. Samo na nivou Sedmostrukosti i l i samo u naem Svetu se
to zove Brama. Na nivou Sjedinjene Dekade u domenu Stvarnosti,
taj muki Brama je iluzija.
Idealni vrh pitagorejskog trougla: vidi odeljak u Tomu II "Krst i Krug" i
"Najranija simbolika Krsta ".
392
(14.) "Od Sopstva (dtmanah) on stvori um (1) koji jeste i nije,
(2) a od uma, Ego-izam (Samosvest), vladara, (3) Gospoda."
(1.) Taj umj e Manas. Medatiti, komentator, s pravom primeuje
daje to preokretanje i ve ukazuje daje dolo do umetanja i preure-
enja, jer Manas je to to izvire iz Ahamkare i l i (Univerzalne) Sa-
mosvesti, kao to u mikrosmosu Manas izvire iz Mahata, ili Maha-
-Budija ( Budi, u oveku). Jer, Manas je dualan i, kao stoje pokazao
i preveo Kolbruk, "on slui podjednako i za ulno opaanje i delo-
vanje i predstavlja organ po analogiji, postoje srodan sa ostalima."
"Ostalo" ovde znai daj e Manas, na peti princip (peti, jer je telo
nazvano prvim, to je u ispravnom filozofskom poretku obrnuto)^
srodan i sa Atma-Budijem i sa etiri nia principa. Otud nae ue-
nje: naime, da Manas sledi Atma-Budi do Devahana, a ni i Manas
(talog, njegovi ostaci) ostaje u Kamarupi, u Limbu i l i Kama-loki, pre-
bivalitu "Ljutura".
(2.) To j e znaenje Manasa koj i 'jeste, i nije".
(3.) Medatiti to prevodi kao "onaj koj i je svestan Ja", i l i Ego, ne
"vladar", kako prevode orijentalisti. Oni zato stih 16 prevode ova-
ko: "I on takoe, nainivi suptilne delove ti h est ( Velikog Sopstva
i pet organa ula) neizmemo sjajnim, da bi uli u elemente Sopstva
(Atmamatrasu), stvori sva bia."
Al i , kad po Medatitiju umesto "Atmamatrasu" itamo matra-it,
to bi znailo:
"Poto je proeo suptilne delove ti h est, neizmemog sjaja, ele-
mentima sopstva, on stvori sva bia."
To mora bi t i pravi smisao, j er j e on, Sopstvo, ono to mi nazi-
vamo Atmom, i zato konstituie sedmi princip, sintezu ti h "est". To
je i miljenje izdavaa Manava-darma astre, koj i je, izgleda, in-
tuitivno uao mnogo dublje u filozofiju nego prevodilac Manuovih
Zakona, pokojni dr Bamel. Jer, on se malo dvoumi izmeu teksta
Kuluke i Medatitijevih Komentara. Odbacivi Tanmatre, i l i suptil-
ne elemente, i atmamatrasu iz Kuluke, on kae, primenj uj ui te
principe na Kosmiko Sopstvo: "Pre izgleda da su ti h est - manas
plus pet principa - Etar, vazduh, vatra, voda, zemlja"; "sjedinivi de-
love t i h est sa duhovnim elementom (sedmim), (tako) je on stvorio
' Vidi prevod A. Kouk Bamela (Burnell), u redakciji dr V. Hopkinsa.
393
sve postoj ee s t var i "; atmamatra ]Q zato duhovni at om kao suprot-
stavlj en el ement arni m, ner ef l eks i vni m "el ement i ma njega samog".
Ot ud on i spravl j a pr evod sti ha 17: "Pot o s upt i l ni el ement i te-
l esni h obl i ka Tog J ednog zavise od t i h est, zato mu d r i zovu taj ob-
l i k garira ( ar i r a)" - i on kae da t u " El e me n t i " znae del ove i l i
konsti tuente ( i l i pr i nci pe), a to tumaenj e se r odi l o iz stiha 19 u ko-
me s t oj i :
19. Ovaj ne-veni ( Univerzum) se onda raa iz Venog, pomo-
u suptilnih elemenata i l i oblika tih sedam veoma uzvienih pri n-
cipa (purud).
Koment ar i ui t o, prema Medat i t i j u, ur edni k pri meuj e da "se t u
mi s l i na pet elemenata pl us um {Manas) i Samosvest ( Ahamkar a); '
"s upt i l ni el ement i ", kao i ranije, ( znae) "pet del ova obl i ka" ( i l i pr i n-
ci pa). Jer st i h 20 to pokazuj e kad o nj i ma ( o pet elemenata, i l i "pet
del ova obl i ka " {rupa, plus Manas i Samosvest) kae da sainjavaju
"sedam purua ", i\i principa, k o j i se u Puranama nazi vaj u "Sedam
Pr akr i t i " .
tavie, o t i h "pet elemenata" i l i "pet del ova" se u sti hu 27 govo-
ri kao 0 " oni ma k o j i se nazi vaj u neuni t i vi m del ovi ma poput ato-
ma " - i zato "se r azl i kuj u od atoma njaje"
Taj kr eat i vni Brama, k o j i j e proi stekao i z mundanog i l i zl at nog
jajeta, u sebi sjedinjuje i muke i enske pr i nci pe. On j e, ukr at ko,
i st i kao i svi kr eat i vni Prot ol ogosi . Me ut i m, o Br a mi se ne moe
r e i , kao o Di o n i s u : "7ip( OT6yovov 5I,(|)UTJ xpi,Yovov BaK%8f ov
" Av a Ki a "AYpi ov ainir\xov Kpu(j)iov SiKepcoTa 5i| ôp( t)ov" - l u-
na mi Jehova - ui s t i nu Bah, sa Da v i dom k oj i nag plee pred njego-
v i m simbolom u kovegu - j e r ni kakve zvani ne Di oni z i j e ni s u
ni ka d ust anovl j ene u nj egovu ast i u nj egovo i me. Sva slina j av-
na oboavanja bi l a su egzoterika, a v e l i ki uni verzal ni s i mbol i su po-
svuda i zvi topereni , kao s t oj e sluaj sa Kr i nom k o d Valabaarij a* u
Ahamkara, kao univerzalna Samosvest, ima tri aspekta, a takode i Manas.
Jer ta koncepcija "Ja", i l i neijeg Egaje i l i satva, "ista smirenost", i l i se javlja
kao radas, "aktivno", i l i ostaje tamas, "stagnirajue" u tami. Ona pripada Ne-
bu i Zemlji i poprima svojstva i jednog i drugog.
* Vainavska sekta koja je dobila ime po svom osnivau Valabaarji. Po pre-
danju, on je bio uenik Svami Vinua, uvenog gurua tog vremena. Valabaar-
394
I
Bombaj u, sledbenika boga deteta. A l i , da l i s u t i popul ar ni bogovi
istinsko Boanstvo! Da li su oni Vrhunac i sinteza sedmostruke t vo-
revi ne, ukl j uuj ui i oveka? Ni sluaj no! Svaki od nj i h i svi zaje-
dno, oni su samo j edan od stepenika sedmostruke lestvice Boanske
Svesti, kako paganske tako i hrianske. Jer, za Ai n- Sof se isto tako
kae da se ispol j ava kr oz sedam slova Jehovinog imena, kome su
nj egovi posveeni ci ( poro j e uzurpi rao mesto Neznanog Bezgra-
ni nog), dal i nj egovi h Sedam Anel a Prisustva - nj egovi h Sedam
Principa. Pa i pak se oni p o mi nj u got ovo u svakoj kol i . U i st oj
sankja f i l ozof i j i , mahat, ahamkara i pet tanmatri se nazi vaj u sedam
Prakriti ( i l i Pri roda) i oni se raunaj u od Maha-Budija i l i Mahat a
nanie do Zeml j e ( v i d i Sankja Karika, III i komentare).
Me ut i m, ma kol i ko daj e i zvor na Ezr i na elohistika verzi j a is-
kr i vl j ena r adi r abi ns ki h ci l j eva, ma kol i ko daj e povremeno odboj no
ak i ezoterijsko znaenje u hebrej ski m svi ci ma, to je u mnogo ve-
oj mer i sluaj nego sa nj i hov i m spol j anj i m velom i l i odorom^" -
kad se odbaci jehovistiki eo, Moj s i j eve knj i ge ostaju pune okul t -
nog i neprocenj i vog znanja, posebno pr v i h est pogl avl j a.
Ka d se i t aj u uz pomo kabal e, u nj i ma ovek nal azi neproce-
nj i vo sveti l i te ok ul t ni h i st i na, zdenac l epote sakri vene duboko is-
pod strukture, i j a vidljiva grada, uprkos svoje oi gl edne si metri j e,
ne moe da i z dr i k r i t i k u t rezvenog razume i l i da ot kr i j e svoj u sta-
rost, j e r ona pr i pada s v i m dobi ma. I ma vi e mudr os t i sakri vene u
egzot er i ki m parabolama Purana i Biblije nego u s v i m egzot eri -
k i m injenicama u nauci i knj i evnos t i cel og sveta i vi e okultne
i st i nske nauke nego to j e i ma u ezgakt ni m znanj i ma s vi h akade-
mi j a. I l i , j asni j e i i zr azi t i j e reeno, u ne k i m del ovi ma egzoterikih
Purana i Petoknjija i ma i sto t ol i k o ezoteri j ske mudr os t i , k o l i k o
j i ni sledbenici se zovu Gosvami Maharade i vlasnici su ogromnih poseda zem-
ljita, uglavnom na jugu Indije, i velikog broja hramova u Bombaju, dananjem
Mumbaiju.
Sekta je nastala u XVI veku, a zasniva se na Valabaarjinim komentarima
Bhagavatapurane, to ini osnov doktrine. Valabaarja ui o neasketskom po-
gledu na religiju i osuuje svako muenje tela, jer smatra da ono u sebi sadri
deo vieg duha. Isto tako je isticao ljudske strasti i oseanja, ali izgleda daje
to, vremenom, otilo u razuzdanost i van granica pristojnog takta. (nap. ured.)
Vi di Sveta nad Svetima.
395
i besmislica i konstruisane detinjaste fantazije, ako se itaju isklju-
ivo u ubitano doslovnom tumaenju vel ikih dogmatskih religija,
a posebno sekti.
Neka bilo ko proita prve stihove prvog poglavlja Postanja i raz-
mi sl i o njima. Tu "Bog" nareuje jo jednom "bogu", koji izvrava
njegova nareenja - ak i u opreznom protestantskom prevodu na
engleski, u prvoj autorizovanoj verziji kralja Demsa I.
U "poetku", poto hebrejski j ezi k nema re da izrazi ideju Ve-
nosti, ' "Bog" uoblii nebo i Zemlju; ova poslednja je "bez oblika
i prazna", a nebo nije zapravo Nebo, ve "Dubina", Haos sa tamom
preko svog lica.'^
"I Duh Boi j i se kretae nad licem Voda" (stih 2) i l i nad velikom
Dubinom Beskrajnog Prostora. A taj duh je Nara-jana, i l i Vinu.
"I Bog ree. Neka bude svod. . . " (stih 6), i "Bog", drugi, poslua
i ''naini svod" (stih 7). "I Bog ree neka bude svetlost", i " bi sve-
tlost". Sad, ovo drugo uopte ne zna svetlost, ve prema kabali
znai "Adama Kadmona", i l i Sefiru (Duhovnu svetlost), j er oni su
jedno i l i , prema haldejskoj Knjizi Brojeva, sekundarne anele, prvo
Re "venost", kojom hrianski teolozi tumae izraz "zauvek i uvek"
["va vjeki vjekov" u Karadievom prevodu Novog Zaveta na srpski jezik (nap.
prev.)] ne postoji u hebrejskom jeziku - ni kao re, ni kao pojam. Oulam, kae
Leklerk {Le Clerc), jedino uvodi vreme iji poetak i kraj nisu poznati. "To ne
znai beskrajno trajanje" i re zauvek u Starom Zavetu znai jedino "dugo vre-
me". Termin "venost" u hrianskom smislu ne koristi se ni u Puranama. Jer,
u Vinu Purani se jasno kae da se pod Venou i Besmrtnou podrazumeva
jedino "postojanje do kraja Kalpe" (BCnjiga I I , poglavlje VI I I ) .
1 2
Orfika teogonija je po duhu isto istonjaka i indijska. Uzastopne trans-
formacije kroz koje je prola danas su je drastino udaljile od duha drevne
kosmogonije, kao to se moe videti kad je uporedimo ak i sa Hesiodovom
teogonijom. Pa ipak, istinski indijski arijevski duh svuda izbija i u Hesiodovoj
i u orfikoj teogoniji ( vidi izuzetni rad Dejmsa Darmetetera, u njegovom de-
luArijevske kosmogonije, u odeljku "Eseji o Orijentalnom"). Otuda je izvorna
grka koncepcija Haosa koncepcija Tajne Religije Mudrosti. Kod Hesioda je,
zato, Haos beskonaan, bezgranian, bez kraja i poetka po trajanju, apstrak-
cija, a istovremeno i vidljivo prisustvo. Prostor ispunjen tamom, koji pred-
stavlja prvobitnu materiju u r\]e.novc\prekosmikom stanju. Jer, u etimolokom
smislu, po Aristotelu Haos je prostor, a Prostor je veno Nevidljivo i Neznano
Boanstvo u naoj fdozofiji.
396
bie Elohima koj i predstavlja agregat tog "stvaralakog" boga. Jer
kome su upuene te rei zapovesti? I ko zapoveda? Ono to zapo-
veda je veni Zakon, a onaj ko slua Elohim, poznata koliina koja
deluje u i sa X, i l i koeficijentom nepoznate koliine, Silama jedne
Sile. Sve j e to okultizam i nalazi se u arhajskim STANCAMA. Potpuno
je nebitno da li te sile nazivamo an Kohanima i l i Ofanim kao to
je sluaj kod svetog Jovana.
U haldejskoj Knjizi Brojeva stoji:
Jedna Univerzalna Svetlost koja je za oveka Tamane uvek po-
stojea.
Iz nje periodino proistie Energija koja je odraena u " Dubi ni "
i l i Haosu, skladitu buduih svetova, koja, kad se probudi, usme-
rava i oplouje latentne Sile, koje predstavljaju veno prisutne ve-
ne potencijalnosti u njoj. Tad se iznova bude Brame i Bude -
naporedo vene Sile - i novi Univerzum nie u postojanje. . .
U Sefer Jeciri, kabalistikom Postanju, autor je oigledno pono-
vio Manuove rei. Tu je Boanska Supstanca predstavljena kao daje
ona jedino to je postojalo oduvek, bezgranino i apsolutno; i kao
daj e iz sebe emitovala Du h. "
Jedan je Duh ivog Boga, blagosloveno daje NJEGOVO ime, ko-
je ivi zauvek! Glas, Duh i Re, to je Sveti Duh. "
I to je kabalistiko apstraktno Trojstvo, koje su tako spontano an-
tropomorfizovali hrianski oci. Od tog trostrukog JEDNOG ema-
nirao j e itav Univerzum. Prvo j e od JEDNOG emanirao broj Dva, i l i
Vazduh (Otac), kreativni element, a potom broj TR I , Voda (Majka),
koja je proizala iz vazuha; Etar i l i Vatra kompletiraju mistiku e-
tvorku, Arba-il.'^
1-3
Ispaljeni Duh; Apsolut, Boanski Duh je jedno sa apsolutnom Boan-
skom Supstancom: Parabram i Mulaprakriti su u sutini jedno. Zato su Kos-
mika Zamisao i Kosmika Supstanca u svom prvobitnom karakteru takode
jedno.
Sefer Jecira, poglavlje I , Misna I X.
Iliid. Abram (Avram) je potekao od Arbe.
397
Kad Najskriveniji od Skrivenih poeli da otkrije sebe, on naj-
pre naini taku ( prvobitnu taku, i l i prvu Sefiru, vazduh, i l i Sveti
Duh), uoblien u sveti obl i k (deset Sefirot, i l i Nebeskog oveka)
i pokri ga bogatom raskonom odeom, koja predstavlja ovaj svet.
" On ui ni vetar s voj i m Gl asni ci ma, pl amt eu Vat r u Svoj i m slu-
gama", kae Sefer Jecira, pokazuj ui kos mi ki karakter kasnije re-
d u k o v a ni h El emenat a, *^ a t akoe i da Du h p r o i ma s v a ki a t om
u Kos mos u.
" Pr vobi t nu Supstancu" neki nazi vaj u Haos: Pl at on i pi t agorej ci
su j e nazval i Duom Sveta nakon to j e bi l a proeta Du h o m onog
to l ebdi nad Pr vobi t ni m Vodama, i l i Haosom. Kabal i s t i kau, leb-
dei Princip ]Q stvorio pr i v i d vi dl j i vog, ispol j enog Uni ver zuma, tako
to se odrazi o u nj emu. Pre odraavanja - i ! %0 5 , posle odraavanja
- Etar; j o uvek je to boanstvo koj e pr oi ma i tav Prostor i sve
stvari. To j e nevi dl j i vi , nedokui vi Du h stvari i nevi dl j i vi , al i isu-
vie opi pl j i v i f l ui d k o j i zrai i z prst i j u zdravog magneti zera - j e r t o
j e Vi t a l ni El ekt r i ci t et - sam I V OT . Ma r k i z de Mi r v i j gaj e podsme-
l j i vo nazvao "nebul ozni Svemoni ", do dana dananjeg ga udo-
t vor ci i okul t i s t i nazi vaj u " i v o m Va t r om" i nema ni j ednog I ndusa
koj i medi t i r a u zoru, a k o j i ne zna njegove efekte.'* To j e " Du h Svet-
16
17
ohar, I , 2a.
Sefer Jecira, Misna I X, 10. Svud u Delima sv. Pavle nevidljiva Kosmika
Bia naziva "Elementima" (vidi grici telcst). Al i , sada su Elementi degradirani
i ogranieni na atome o kojima se, do danas, ne zna nita i koji su jedino "deca
nunosti", slino Etru - kao to smo rekli u Izidi.
Jadni prvobitni Elementi su dugo bili izgnani, a nai ambiciozni fiziari se utrkuju
ko e dodati jo neku supstancu leglu od ezdeset i ne znam koliko jo elementarnih
supstanci.
U meuvremenu, u savremenoj hemiji besni rat oko termina. Nemamo pravo
da te supstance zovemo "hemijskim elementima", jer oni nisu "prvobitni prin-
cipi samopostojeih sutina od kojih je sagraen univerzum" prema Platonu.
Takve ideje povezane sa elementima bile su dovoljno dobre za "starogrku fi-
lozofiju", ali ih savremena nauka odbacuje, jer, kao to kae profesor Kruks,
to su "nesreni termini" i "eksperimentalna nauka nema nita sa takvim sutina-
ma, osim sa onim koje moemo da vidimo, pomiriemo, i l i osetimo njihov ukus.
Ostale ona ostavlja metafiziarima." Moramo biti zahvalni ak i za toliko.
18
Piui o tom predmetu u Razotlcrivenoj Izidi rekli smo daje to bio:
398
l osti " i Magnes. Kao to je tano rekao jedan od naih protivnika,
Magus i magnes* su dve grane koje rastu iz istog stabla i iz njih
niu iste posledice. A u tom nazivu "iva vatra" takode moemo da
otkrijemo znaenje zbunjujue reenice u ZendAvesti koja kae da
postoji "vatra koja daje znanje o budunosti, nauku i prijatan go-
vor", t j . razvija izuzetnu reitost u proroicama, medijumu, pa ak
i nekim govornicima.
O toj "vat ri " se govori u svim induskim knjigama, a takode i u
kabalistikim delima. ohar je objanjava kao "belu skrivenu vatru
u Resa trivrah (Beloj Glavi), ija Volja i ni da vatreni fluid tee u
370 tokova u svim pravcima u univerzumu". To je isto to i "Zmij a
koja tri kroz 370 skokova" iz Sifrah Dzeniute; kad se "Savreni o-
vek" i l i Metatron uzdigne, t j . kad se boanski ovek naseli u ivotinj-
skom oveku, ona, ta Zmija, postaje tri duha, to jest Atma-Budi-Manas
u naoj teozofskoj frazeologiji ( vi di Deo I I u Tomu I I , odeljak I I I ,
"Brojna znaenja Rata na Nebu ").
Potom, duh i l i Kosmika Zamisao i Kosmika Supstanca - ij i
j e jedan od principa Etar - su jedno i ukljuuju ELEMENTE U smislu
u kome sv. Pavle govori o njima. Ti elementi su skrivene Sinteze,
koje predstavljaju an Kohane, Deve, Sefirot, Ameaspente, Ar-
handele itd., itd. Etar nauke - Berozov Ilus, i l i Protil u hemiji - sai-
njavaju, da tako kaemo, grubi materijal ( relativno) od koga po-
menuti "Graditelj i", pratei plan koj i im je za venost skiciran u
Haos drevnih naroda, zoroastrijanska sveta vatra, i l i AtaS-Behram Parsa, Hermes-
-vatra i l i Elmes-vatra drevni h Germana, Si bi l i na munja, upaljena Apol onova baklja,
plamen na oltaru Pana, vena vatra u hramu na Akropol j u, blistave iskre na kapama
Di oskura, na Gorgoni noj gl avi , Pal adi nom lemu i Mer kur ovom tapu, egipatski
Ptah-Ra, grki Zeus Kataibates ( koj i silazi) prema Pausaniji, pentakostalni vatreni
j ezi ci , Moj si j ev pl ameni bun, vatreni stub iz Izlaska i Avramova "upaljena lampa",
vena vatra "bezdane j ame", Delfij ska proroanska isparenja, zvezdana svetlost ro-
zenkrojcerovaca, A KA A i nduski h adepata. Astralna Svetlost Elifasa Levij a, nervna
aura i f l ui d magnetista, Rajhenbahov od, Tarijev Psihod i ektenika sila, psihika sila
narednika Koksa i atmosferski magnetizam nekih naturalista, galvanizam i, na kraju,
elektricitet - sve samo razna imena za mnoga ispoljavanja i l i posledice j ednog istog
tajanstvenog, sveproimajueg uzroka - grkog Arheusa.
Sada dodajemo - on je sve to i mnogo vie.
* Magnes (grki \iajvr\q) - magnet; upotrebljavali su ga: Paracelzus, sred-
njovekovni teozofi i alhemiari u vezi sa misterioznim i monim fluidima, du-
hovima svetlosti, iji opisi odgovaraju Akai, Etru, i l i najduhovnijim delovima
astralnog svetla. On takode korespondira sa Animom mundi. (nap. ured.)
399
BOANSKOJ MISLI, i zraduj u sisteme unutar kosmosa. Ka u nam da su
t o " mi t o v i " . " Ni t a vie nego Etar i l i At o mi " , odgovaramo mi . Ta dva
su apsolutno neophodni fizici; " Gr a di t e l j i " su apsol utno neophodni
met af i zi ci . Pri govaraj u nam: ''Nikad i h niste videli." Mi pi t amo ma-
terij al iste: " Da l i ste vi i kad v i de l i Etar, ili vae atome, i l i pak vau
SILU?" tavie, j edan od naj veih savremenih zapadnih evolucionista,
Dar vi nov saradnik g. A. R. Valas, kad raspravlj a o t ome da pr i r odna
sel ekcij a ni j e dovol j na da obj asni f i zi ki ob l i k oveka, doputa us-
meravajue delovanje " v i i h i nt el i genci j a" kao:
(. . .) neophodan segment vel i ki h zakona koj i vladaju materijal-
ni m Univerzumom.
(Prilozi teoriji prirodne selekcije)
Te "vi e i nt el i genci j e" su Da n Kohani okultista.
Zaista, mal o j e mi t ova u bi l o k o m r el i gi oznom sistemu, vr ednom
da se t ako nazove, k o j i pored istorijske nemaj u i naunu zasnova-
nost. Pi kok s pr avom pri meuj e:
Mi t ovi su se danas pokazali kao bajke samo u onoj meri u kojoj
smo ih pogreno razumeli, a istine u onoj meri u kojoj su nekad bi-
li ispravno shvaeni.
Jedna preovl auj ua, naj i staknuti j a ideja, koj a se nal azi u s vi m
dr evni m uenj i ma, koj a se odnosi na Kos mi k u Evol uci j u i pr vo
"stvaranj e" nae planete sa s vi m nj egovi m pr oi zvodi ma, organski m
i neorganskim ( udna re za j ednog okul t i st u) -j es t e daj e i tav Kos -
mos i zni kao i z BOANSKE MI S L I . Ta mi sao j e proel a mat eri j u, koj a
veno naporedo post oj i sa J EDNOM STVARNOU i sve to i v i i die
evol ui ra i z J EDNOG Neizmenljivog - Parabrama = Mul a pr a kr i t i , ve-
nog j edno-korena. Prvo od t a dva j e, t ako rei , j edan aspekt central -
ne take okrenute unutra ka oblastima sasvim nedostupni m l j udskom
i nt el ekt u i prestavlj a apsol utnu apstrakcij u, dok u s vom aspektu kao
Mulaprakriti - veni koren svega - ono oveku daje bar izvesno ma-
gl ovi t o razumevanj e Mi s t er i j e Bi a.
Zato se u unutranjim hramovima uilo daj e ovaj vi dl j i vi uni -
verzum duha i materije samo konkretna slika idealne apstrakcije;
on j e sagraen po modelu prve BOANSKE IDEJE. Zato j e na uni -
40 0
(
verzum postojao oduvek u latentnom stanju. Dua koja oivljava
taj isto duhovni univerzum je centralno sunce, samo najvie bo-
anstvo. Nij e Jedno bilo to koje je izgradilo konkretni obl i k te ide-
j e, ve je to bio prvorodeni* i poto je ona bila konstruisana na
geometrijskoj figuri dodekaedru,*' prvorodenom "je bi l o po vol j i
da upotrebi dvanaest hiljada godina u svom stvaranju". Ovaj po-
slednji broj je izraen u tirskoj kosmogoniji,^" koja pokazuje daje
ovek stvoren u estom milenijumu. To se slae sa egipatskom te-
orij om o 6.000 "godina"^' i sa hebrejskim proraunima. Al i , to je
egzoteriki obl i k ele stvari. Tajni prorauni objanjavaju da su
"dvanaest hiljada i 6.000 godina" GODI NA BR AME - a jedan dan
Brame ima 4.320.000.000 godina. Sanhoniaton^^ u svojoj Kosmo-
goniji izjavljuje da kad se vetar ( duh) zalj ubi u svoje sopstvene
principe (haos), deava se intimno sjedinjenje, i j i se spoj naziva
potos i iz njega nie seme svega. A haos nije znao za sopstvene
proizvode, j er je bio nesvestan, ali, njegov zagrljaj sa vetrom stvo-
rio je Mot , i l i ilus (blato).^^ Iz toga su proistekli zameci stvaranja
i roenje univerzuma.
Zevs-Zen (etar) i Htonija (haotina zemlja) i Metida (voda) su
njegove ene; Oziris i Izida-Latona - ovaj prethodni bog takode
predstavlja etar - prva emanacija Svevinjeg Boanstva. Amun, pr-
vobitni izvor svetlosti; ponovo boginje zemlje i vode; Mitras, bog
roen iz stene, simbol muke mundane vatre, i l i personifikovana
pvobitna svetlost i Mi t ra, boginja vatre, istovremeno njegova maj-
ka i njegova ena: isti element vatre ( aktivni i l i muki princip) na
koj i se gleda kao na vatru i l i toplotu u spoju sa zemljom i vodom,
i l i materija (enski i l i pasivni elementi Kosmikog raanja). Mitras
* Autorka misli na delatnog tvorca, poput Brame - Tvorca i Prvorodenog,
dok je najvii princip i l i Jedno, koje se ne ispoljava, veno u sebi i nespoz-
natljivo, (nap. ured.)
Platon; Timej.
"Suidas", vi di Tirenija
^' italac e razumeti da se pod "godinama" ovde podrazumevaju "doba",
ne samo periodi od po trinaest lunamih meseci.
Vidi prevod na grki Pilona Bibloskog.
Kori : Drevni fragmenti.
^* Na Mitrasa se medu Persijancima gleda kao na Theos elcpetros - boga
stene.
40 1
je sin Borda, persijske mundane planine,^^ iz koje je bljesnuo kao
sjajni zrak svetlosti. Brama, bog vatre i njegova plodna supruga; i
induski Agni, blistavo boanstvo sa ijeg tela bljete hiljade zraka
svetlosti i sedam plamenih jezika, i u iju ast izvesni bramini do
dana dananjeg uvaju venu vatru; iva, koga oliava mundana
planina Indusa, Meru: ti strahoviti bogovi vatre, za koje se u le-
gendi kae da su sili sa nebesa, poput jevrejskog Jehove, na va-
trenom stubu, i tuce drugih arhajskih dvopolnih boanstava, svi
glasno objavljuju svoje skriveno znaenje. 1 ta bi ti dualni mi t ovi
mogl i da znae, osim psiho-hemijski princip prvobitnog stvara-
nja? Prvu Evoluciju u njenom trostmkom ispoljavanju duha, sile i
materije, boanski meuodnos u njegovoj poetnoj taki, koja se
alegorijski predstavlja kao brak Vatre i vode, proizvod elektrizuju-
eg duha, sjedinjenje mukog aktivnog principa sa enskim pasiv-
ni m elementom, koj i postaju roditelji zemaljskog deteta, kosmike
materije,/r/ma materia, ija j e dua Aither, a ija j e senka ASTRAL-
NA SVETLOST!
Odl omc i t i h sistema, k o j i su dopr l i do nas, odbaeni su kao bes-
mi sl ene bajke. I pak, okul t na nauka - koj a j e prei vel a ak i v e l i k i
Potop to je pot opi o prepotopske gigante, a sa nj i ma i samo seanje
na nj i h, os i m u Tajnoj Doktrini, Bibliji i dr ugi m svet i m Spisima - i
dalje i ma Kl j u za sve probl eme sveta.
Haj de da taj Kl j u pr i meni mo na retke fragmente davno zabo-
r avl j eni h kosmogoni j a i da pomou nj i hovi h rasut i h del ova pokua-
mo da i znova uspostavimo Uni verzal nu Kos mogoni j u Tajne Dokt ri ne.
Taj kl j u odgovara svi ma nj i ma. Ni k o ne moe ozbi l j no da proua-
va drevnu fil ozofij u, a da ne opazi kako j e izuzetna slinost koncep-
cije u svi ma nj i ma - vr l o esto u nj i hovom egzot er i kom obl i ku, a
bez i zuzetka u nj i hovom s kr i venom duhu - rezul tat ne puke podu-
darnosti, ve nj i hovog i st ovremenog nastanka i i nj eni ce da j e t o-
k o m detinj stva oveanstva postojao j edan j ezi k, j edno znanje, j edna
uni verzal na rel i gi j a, u koj oj ni j e bi l o cr kvi , vera i l i sekti, ve u koj oj
je svaki ovek bi o svetenik sam sebi. I ako je pokazano da se ve
u o n i m r azdobl j i ma, koj a su ostal a odseena od naeg v i dokr ug a
25,
' Bord je nazivana vatrena planina - vulkan, dakle, sadri vatru, stenu, zem-
lju i vodu: muke, aktivne, i enske, pasivne, elemente. Taj mit je sugestivan.
40 2
usled obilnog bujanja predanja, ljudska religiozna misao razvijala u
ravnomemoj saglasnosti na svim delovima zemljine kugle, tad po-
staje oigledno daje ta misao, ma gde daje roena, da h na hladnom
Severu i l i arkom Jugu, da li na Istoku i l i na Zapadu, bila nadahnuta
istim otkrivenjima i da su ljudi rasli u zatitnikoj senci istog DRVE-
TA ZNANJA.
i
403
I V
HAOS - TEOS - KOSMOS
Jedinstvo Haosa i Duha * Roenje uma
Ovo troje predstavljaju sadraj Prostora, i l i , kako je to definisao
jedan ueni kabalista:
Prostor, svesadravajui i ni u emu nesadran, predstavlja pr-
vobitno otelovljenje prostog Jedinstva (. . .) beskrajne ekstenzije.
(Dr Henri Prat, Novi aspekti ivota)
Al i , on ponovo pita: "Beskrajne ekstenzije ega?" - i daje ispra-
van odgovor: - '"Neznanog sadraoca svega, neznanog PRVOG UZ-
ROKA" To je najtanija definicija i odgovor, krajnje ezoterijski i
istinit iz svih aspekata okultnog uenja.
PROSTOR, koj i su savremeni mudrijai, u svom neznanju i iko-
noklastikoj tenji da unite sve filozofske ideje drevnih vremena,
proglasili "apstraktnom idejom" i prazninom, u stvarnosti je sadr-
alac i telo Univerzuma sa njegovih sedam principa. To je telo bes-
krajne ekstenzije, ij i PRINCIPI, okultnom frazeologijom reeno -
od koj ih je svaki sedmostruk - ispoljavaju u naem pojavnom svetu
samo najgrublje tkivo njihovih konstituenata. "Ni ko nikad nije video
Elemente u njihovoj punoi", ui Doktrina. Nau Mudrost moramo
da potraimo u izvornom izraavanju prvobitnih ljudi i u nj ihovim
sinonimima. ak i najmlai od njih - Jevreji - u svojim kabalisti-
ki m uenjima iskazuju tu ideju, kao na primer. Zmija Prostora sa
sedam glava, zvana "veliko More".
40 4
Haos - Teos - Kosmos
U poetku, Alhimje stvori nebesa, zemlju i 6 (Sefirot). ( ...) Oni
stvorie est, i na tome su sve stvari zasnovane. A tih (est) zavise
od sedam oblika lobanje do Dostojanstva nad svim Dostojanstvi-
ma (vidi Tom I I , Deo I I , "Drevnepodele i Mistiki Brojevi").
(Sifrah Dzeniuta, I, odeljak XVI)
Sad, Vetar, Vazduh i Duh su kod svih naroda bi l i sinonimi. Pne-
uma ( Duh) i Anemos (vetar) kod Grka, Spiritus i Ventus kod Rim-
ljana, bi l i su zamenjivi termini ak i ako se odvoje od izvorne ideje
o ivotnom dahu. U "Silama" nauke mi vi di mo samo materijalne
posledice duhovnog uticaja ovog i l i onog od etiri prvobitna Ele-
menta, koje nam je prenela etvrta rasa, kao to emo mi preneti Etar
(tanije, njegov grubi deo) u njegovoj punoi estoj Korenskoj Ra-
si. To je objanjeno u tekstu ove i naredne knjige.
Drevni narodi su haos nazivali nesvesnim, j er je on predstavljao
i u sebi sadrao (poto su Haos i Prostor sinonimi) sve Elemente u
njihovom rudimentarnom, nediferenciranom stanju. Oni su Etar, pe-
ti element, ui ni l i sintezom ostala etiri, jer ^ther grkih filozofa
nije njihov talog - o kome su oni zaista znali vie nego nauka danas
- za koj i se opravdano tvrdi da deluje kao agens za mnoge sile koje
se ispoljavaju na Zemlj i. Nj ihov /Ether bio je induska Akaa; Etar
prihvaen u fizici predstavlja samo jedan od njegovih konstituena-
ta, na naem nivou - Astralnu Svetlost kabalista sa svim njenim zlim
i dobrim efektima.
Poto se smatralo daje suima. Aithera, i l i Nevidlj ivog Prostora,
boanska, kao pretpostavljeni veo Boanstva, na njega se gledalo
kao na posrednika izmeu ovog i narednog ivota. Drevni narodi su
smatrali da kad bi se upravljake aktivne "Inteligencije" (bogovi)
povukli iz bilo kog dela Etra u naem Prostoru - ije etiri oblasti
oni nadziru - onda bi to mesto ostalo u posedu zla, nazvanog tako
zbog odsustva Dobra u njemu.
Postojanje duha u optem posredniku, etru, materijalizam pori-
e, a teologija od njega ini personalnog boga. Al i , kabalisti smatra-
ju da i jedni i drugi gree kad kau da u etru elementi predstavljaju
samo materiju - slepe kosmike sile prirode - dok Duh predstav-
lja inteligenciju koja njima upravlja. Sva arijevska, hermetika,
orfika i pitagorejska kosmogonijska uenja, kao i Sanhoniatono-
vo i Berozovo, zasnovana su na neopozivoj formuli da su etar i
405
haos, odnosno, platonikim j ezi kom reeno, um i materija, dva pr-
vobitna i vena principa univerzuma, krajnje nezavisna od bilo ega
drugog. Prvi je bio sveoivljujui intelektualni princip; haos, bezob-
l i ni teni princip, bez "oblika i l i svesti", a iz sjedinjenja ovo dvoje
iznikao je univerzum, tanije univerzalni svet, prvo androgino bo-
anstvo - ije telo je postala haotina materija, a dua etar. Kako
stoji u Fragmentima Hermiosa, "haos, dobivi iz tog sjedinjenja sa
duhom svest, zasij a od zadovolj stva, i tako j e proizveden Protogo-
nos (prvorodena) svetlost."' To je univerzalno trojstvo, zasnovano
na metafizikoj koncepciji drevnih, koj i su, razmiljajui po ana-
logij i, ui ni l i oveka, koj i je spoj intelekta i materije, mikrokosmo-
som makrokosmosa, velikog univerzuma.
(RazotJcrivena Izida)
''Priroda se uasava Vakuuma", r ekl i su peripatetiari, koj i su mo-
da, i ako su na svoj nai n b i l i mat eri j al i st i , r azumel i zato j e Demo-
kr i t , kao i nj egov ui tel j Leuki p, ui o da su pr v i pr i nc i pi svi h stvari
sadranih u Uni v e r z umu b i l i at omi i vakuum. On naprosto oznaava
latentno Boanstvo i l i s i l u koj a j e, pre svog pr vog ispoljavanja, kad
j e postala VOLJ A - prenosei pr v i i mpul s t i m at omi ma - bi l a vel i ko
Nitavih, Ai n-Sof , i l i NE- STVAR ; * i zato j e u s vakom pogl edu bi l a
Prazni na - i l i HA OS .
Me ut i m, Haos j e, prema Pl at onu i pi t agorej ci ma postao "Du a
Sveta". Prema i ndus ki m uenj ima, Boanstvo u ohV]kyi^thera ( Aka-
e) pr oi ma sve stvari zato su ga udot vor ci nazi val i " i va vat ra",
" Du h Svet l ost i ", a ponekad Magnes. To j e bi l o samo najvie Boan-
stvo, koj e, prema Pl atonu, gradi Uni v e r z um u geomet ri j skom obl i -
ku Dodekaedra, a " pr vor odeni " j e bi o roen od Haosa i Prvobi t ne
Svetl osti ( Sredinj eg Sunca). Me ut i m, " Pr vor odeni " j e bi o samo
agregat j at a "Gr adi t el j a", pr v i h gradi t el j ski h Sila, koj e se u st ari m
kosmogoni j ama nazi vaj u Drevni ( roeni od Dubi ne i l i Haosa) i "Pr-
va Taka". On j e , t akozvani , Tet r agr amat on na g l a v i Sedam n i i h
Sefirot. To j e bi l o verovanj e Haldej aca. Govor ei veoma nedostoj no
o p r v i m ui t el j i ma s voj i h predaka, Fi l on, J evrej in, pie:
Damaskin u Teogoniji to zove Dis, "rastvara svih stvari"; Kori , Drevni
Fragmenti.
* Neprevodiva igra reci; na engleskom "no-thing" znai i "nita" i "ne-stvar".
(nap. prev.)
406
Ti Haldejci su mi s l i l i daje Kosmos, medu stvarima koje posto-
je (?) jedna taka, bi l o daje sam Bog (Teos), i l i daje u Bogu, sai-
majui duu svih stvari.
(Filon, Avramova Selidba, 32)
Haos-Teos-Kosmos su samo t r i aspekta svoje sinteze - PROSTO-
RA. ovek se ne moe nadati da e resi t i mi s t er i j u t og Tetraktisa dr-
ei se bukval nog smisla ak i drevni h filozofija, kao to danas vi di mo.
A l i , ak i u nj i ma, HAOS- TEOS- KOSMOS = PROSTOR su u s vi m Veno-
sti ma i dent i f i kovani kao Jedan Neznani Prostor, o kome se, moda,
nee mo i kazat i poslednj a re pre naeg sedmog Kr uga. Me ut i m,
alegorij e i met af i zi ki s i mbol i o pr vobi t noj i savrenoj KOC KI SU i z-
razite ak i u egzot er i ki m Puranama.
TU j e, takode, Brama Teos koj i evol ui ra i z Haosa, i l i vel i ke " Du b i -
ne", voda, nad k o j i ma Du h = PROSTOR, per s oni f i kovan ajanom -
Du h o m k o j i se kree nad l i ce m budueg bezgrani nog Kos mos a -
u t i i ni l uta, u pr v om asu ponovnog buenja. To j e takode Vi nu,
k oj i spava na Ananta-Sei, vel i koj Z mi j i Venosti , od koj e j e za-
padnj aka teol ogi j a, ne poznaj ui kabal u - j e d i n i kl j u k o j i ot kr i va
tajne Biblije, nai ni l a avol a. To j e pr v i trougao pitagorej ske tri-
jade, " Bo g tri aspekta", pre nego to se preobrazi pomou savrene
kvadrature beskraj nog Kr uga u " Br a mu sa et i r i l i ca" .
" Od njega k o j i j este, a i pak ni j e, od ne-bia, Venog Uzr oka, ro-
enj e Bie-Purua", kae Ma nu, zakonodavac.
U Razotkrivenoj Izidi se kae:
U egipatskoj mitologiji je Knef, veni Neotkriveni Bog, predstav-
ljen zmijom-amblemom Venosti obmotanom oko kraga sa vodom,
sa glavom to lebdi nad vodama koje izlee svojim dahom. U tom
sluaju je ta zmija Agatodemon, dobri duh; u svom suprotnom as-
pektu, ona je Kakodemon - onaj loi. U skandinavskim Edama,
medena rosa, pl od bogova i stvaralaki vrednog I gdrasila (pe-
le), sputa se t okom noi, kad je atmosfera proeta vlagom, a u
mitologijama Severa, kao pasivni princip tvorevine, ona tipizira
stvaranje univerzuma iz vode; ta rosa je astralna svetlost u jednoj od
svojih kombinacija i ima kako stvaralake tako i ruilake osobine.
U Berozovoj haldejskoj legendi, Oanes i l i Zmaj, ovek-riba, pouava
ljude, pokazuje novoroeni svet stvoren iz vode i sva bia koja
40 7
pot i u iz te prima materia. Moj si j e ui da samo zemlja i voda
mogu da rode i vu duu, a u Svetim Spisima itamo da trave nisu
mogle da ni knu dok Veno nije izazvalo da po zemlji padne kia.
U meksikom Popol-Vuhu ovek je stvoren od blata i l i gline, uze-
te ispod vode. Brama stvara prvog Muni j a ( i l i prvog oveka) se-
dei na svom lotosu tek nakon to je dozvao u postojanje duhove,
koj i su na taj nain privilegovani da su roeni pre smrtnika, i on
ga stvara od vode, vazduha i zemlje. Alhemiari izjavljuju da je
prvobitna i l i pre-adamovska zemlja, kad se redukuje na svoju pr-
vu supstancu, u svom drugom stanju preobraaja nalik na istu vo-
du, poto je prvo stanje isti alkahest. Za tu prvobitnu supstancu
je reeno da unutar sebe sadri sutinu svega to se koristi za stva-
ranje oveka; ona ima ne samo sve elemente njegovog fizikog
bia, ve ak i sam "dah ivota" u latentnom stanju, spreman da
bude iznova probuen. Njega ona crpe iz "izleganja" "Duha Bo-
j eg" nad l icem voda - HAOSA: zapravo, ta supstanca j e sam haos.
Paracelzus je takode izjavio da je u stanju da od toga naini svog
"homunkulusa"; i zato je Tales, vel i ki filozof prirode, smatrao da
je voda princip svih stvari u prirodi.^ (. . .) Jov kae, u poglavlju
X X V I 5, da su "mrtve stvari formirane od onog ispod voda, i nj i -
hovih stanovnika." U izvornom tekstu, umesto "mrtve stvari" pie
"mr t vi Refaim" ( giganti i l i praiskonski lj udi), u koj ima jednog da-
na "Evol uci j a" moe ot kri t i pretka nae savremene rase.
U Pol i j erovoj Mitologiji Indusa pie:
U prvobitnom stanju tvorevine, rudimentarni univerzum, po-
topljen u vodi, odmarao se na Vinuovim grudima. Iznikavi iz tog
haosa i tame, Brama, graditelj sveta, posaen na listu lotosa, pl iva
(kree se) na vodama, ne mogavi da opazi nita osim voda i tame.
Vi dev i t ako nesreno stanje stvari , Br ama govor i u oajanju:
" K o sam j a? Odakl e sam doao?" Pot om uje glas^: " Us me r i svoje
Kod Grka, "Bogovi Reke", svi sinovi prvobitnog okeana (Haosa u svom
mukom aspektu), bi l i su preci odgovarajuih helenskih rasa. Za njih je OKE-
AN bio otac Bogova i tako su oni, u tom pogledu, anticipirali Talesove teorije,
kao to ispravno primeuje Aristotel {Metafizika, I, 3, 5).
" Duh" i l i skriveni glas Maniri, aktivnog ispoljavanja latentne Sile, odno-
sno, okultne moi.
408
Haos Teos Kosmos
mi s l i na Bhagavat a". Brama, ustaj ui i z svog pl i va kog pol oaj a,
seda na l ot os u pol oaj u kont empl aci j e i medi t i r a na Venog, k o j i ,
zadovol j an t i m dokazom potovanja, razvej ava pr vobi t nu t amu i ot-
vara nj egovo razumevanj e.
Nakon toga Brama izlazi iz univerzalnog jajeta (beskrajni haos)
kao svetlost, j er njegovo razumevanje je sada pokrenuto, i on se
daje na posao: on se kree na venim vodama, sa Boj i m duhom
u sebi i u svojoj sposobnosti da se kree na vodama on je Vinu,
i l i Narajana.
To j e , naravno, egzoteri no, pa i pak j e gl avna idej a, k o l i k o j e t o
mogue, i dent i na sa onom u egi patskoj kos mogoni j i , koj a u s voj i m
uvo dni m reeni cama pokazuj e At ht or " i l i M a j k u No (koj a pred-
stavlj a neograni enu t amu) kao pr vobi t ni el ement to j e pokr i vao
beskraj nu pr ova l i j u, oi vl j e nu vodama i uni ve r za l ni m duho m Ve-
nog, k o j i sam obi t a va u Haos u. S l i no j e i u j e v r e j s k i m Spisima,
i stori j a stvaranja poi nj e Duho m Bo j i m i nj egovom t vor akom ema-
naci j om - j o j e d ni m Boanst vom.^
ohar nas ui da pr vob i t ni el ement i - t roj st vo Vatre, Vazduha i
Vode - et i ri kardi nal ne take i sve Si l e Pri rode, koj e kol ekt i vno for-
mi r a j u G L A S V O L J E , Memrab i l i "R e", predstavl j aj u L ogos Apso-
l ut nog, Ti hog, SVEOPTOG. "Nedel j i va taka, neograniena i neznana"
i ri se beskraj ni m pr os t or om i t ako stvara veo ( M ul a pr a k r i t i i l i Pa-
rabram) k o j i skri va Aps ol ut nu t aku ( vi di u dal j em tekstu).
U kosmogoni j ama svi h naroda, " Ar hi t e k t i " koj e su si nteti sal i De-
mi j ur zi (u Bibliji - " E l o hi m" ) su oni k o j i uobl i avaj u K osmos i z Ha-
osa i oni predstavljaju kol ekt i vni Teos, "muko- ensko", Duh i materij u.
Ni zom (jom) utemeljenja (hasof) AUi i m je prouzrokovao da zem-
lja i nebo nastanu.
(Postanje, II, 4)
U Bibliji to j e pr vi Alhim, pot om J ahva- Al hi m, i na kr aj u Jehova
- nakon odvaj anj a na pol ove u pogl avl j u I V Postanja. P r i met no j e
Prema ortografiji Arhajskog Renika.
Ovde ne mislimo na tekuu i l i prihvaenu Bibliju, ve napravu jevrejsku
Bibliju, sada objanjenu kabalistiki.
409
da se nigde osim u Postanju, koje jeposlednja kosmogonija nae Pe-
te Rase, veno i neizgovorivo I ME * - simbol Neznanog Boanstva,
koje se koristilo samo u MI STERI J AMA - nije koristilo u vezi sa "Stva-
ranjem" Univerzuma. "Pokretai", "Trkai", teoi (od 9s8iv, "trati"),
obavljaju posao formiranja, "Glasnici" manvantarikog zakona, koj i
su sada u hrianstvu postali "glasnici" (melahim), a izgleda daje is-
to i u hinduizmu i l i u ranom bramanizmu. Jer, u Rig Vedi nije Brama
taj koj i stvara, ve Praapati, "Gospodari Bia", koj i su Riiji; re
Rii (po profesoru Mahadeu Kunti) je povezana sa reju "kretati se,
vodi t i ", kad se odnosi na njih u njihovom zemaljskom aspektu, gde
oni, poput Patrijarha, vode svoja jata na Sedam Reka.
tavie, sama re " Bog" u j edni ni , koja obuhvata sve bogove -
i l i teos, od teoi - doprla je do "superiornih" civilizovanih naroda iz
udnog izvora, jednog potpuno i pre SYega falikog izvora, kao to
je otvoreno imenovan indijski lingam. Pokuaj da se re Bog etimo-
loki izvede od anglosaksonskog sinonima "dobro" ["God" (Bog)
- "good" (dobro)] je naputen, jer ni u jednom drugom jeziku od svih
u kojima se nalaze varijacije ovog termina, poev od persijskog Kho-
da do latinskog Deus, nije naen primer daje naziv Bog izveden od
atributa Dobrote. Latinskim rasama je ta re dola od arijevskog Dja-
us (Dan), slovenskim od grkog Bah (Bagh-bog), a saksonskim ra-
sama direktno od jevrejskog Yodh i l i Jod. Ovaj prvi je ^, broj-slovo
10, muko i ensko, a Jod je falika udica: - odatle saksonski Godh,
germanski Gott i engleski God. Moe se rei da ovaj simboliki ter-
mi n predstavlja Tvorca fizikog "Coveanstva", na zemaljskom planu,
ali, on sigurno nema nieg zajednikog sa formiranjem i l i "Stvara-
njem" Duhova, bogova i l i Kosmosa!
Haos-Teos-Kosmos, trostruko boanstvo je sve u svemu. Zato se
kae daje to i muko i ensko, dobro i zlo, pozitivno i negativno: i-
tav niz suprotstavljenih osobina. Kad je latentno (u pralaji), ono je
neshvatljivo i postaje nespoznatljivo Boanstvo. Ono se moe znati
samo po svojim aktivnim funkcijama, dakle, kao materija-Sila i ivi
Duh, meuodnos i ishod, i l i izraz, na vi dl j i vom planu krajnjeg i za-
uvek nesaznatljivog JEDINSTVA.
Ono je "neizgovorivo" iz prostog razloga stoje ne-postojee. To nikad nije
bilo ime, ni uopte neka re, ve Ideja koja se nije mogla izraziti. Za nju Je stvo-
rena zamena u stoleima koja su prethodila naoj eri.
410
I
Sa svoje strane, ta trostruka cel i na pr oi zvodi et i ri pri marna "El e-
ment a"^ k oj i su u naoj zemaljskoj pr i r odi poznat i kao sedam (zasad
pet) Elemenata, od k oj i h j e svaki del j i v na etrdeset devet ( i l i sedam
put a sedam) podelemenata, od koj i h hemi j a poznaje oko sedamde-
set. Svi Ko s mi k i El ement i , kao to su Vatra, Vazduh, Voda, Z em-
lj a, i maj u osobine i mane svoj i h I zvora, i po svoj oj pr i r odi su Dobr o
i Z l o , Si l a ( i l i Duh) i Mat eri j a, i t d, i t d, i svi su i stovremeno i v ot i
Smrt, Zdravl j e i Bol est, Akci j a i Reakci j a ( v i di odelj ak XI V, "eti-
ri Elementa "). On i stalno i bez prestanka f or mi r aj u mat eri j u, pokre-
t ani nei scrpni m i mpul s om J EDNOG El ementa {nespoznatljivog), koga
u svetu poj ava predstavlj a ASther, i l i "bes mr t ni bogovi k oj i svemu
daj u roenj e i i vot . "
U fi l ozofski m spisima Sol omona Ben Jehude I bn Gebi rol a ( koj i
su prevedeni u upravo obj avl j enoj Kabali g. I saka Maj era), o stru-
k t ur i Uni ver zuma se kae:
R. Jehuda poinje, napisano j e: - "El ohi m ree: Neka bude ne-
beski svod usred voda." Doi , vi di , u vreme kad Sveti (. . .) stvori
Svet, On stvori 7 nebesa iznad, 7 zemalja ispod, 7 mora, 7 dana,
7 reka, 7 nedelja, 7 godina, 7 vremena i 7.000 godina postojanja
sveta. Sveti je sedmi od svega, ( itd.)
(str. 415)
Os i m to pokazuj e udnu podudar nos t sa k os mog oni j om Pu-
rana ( npr . Vinu Purana, k nj i g a I ) u pog l e du br oj a 7, ov o po-
t vr uj e sva naa uenj a koj a su ukr a t ko i zl oena u Ezoterijskom
budizmu.
I ndus i i maj u beskrajan ni z al egorij a da izraze ovu i dej u. U prvo-
bi t nom Haosu, pre nego to se on razvi o u Sedam Okeana (Sapta
Samudra) - k oj i predstavljaju ambl em sedam guna ( usl ovl j eni h kva-
l i teta) sainj enih od tri gune ( Satva, Raa i Tamas - v i d i Purane)
Mojsijev Kosmiki Tabemakl, koji je on podigao u Pustinji, bio je kvadrat
koji predstavlja etiri karidnalne take i etiri Elementa, kako svojim itaoci-
ma saoptava Josif (Antik. 1, VI I I , poglavlje, XXI I ) . To je ideja preuzeta sa
piramida u Egiptu i Tim, gde su piramide postali stubovi; Geniji, i l i Aneli ima-
ju svoja prebivalita u etiri odgovarajue take ( vidi odeljak XI V, "etiri
Elementa ").
411
TAJNA DOKTRI NA * KosMOGENEZA
- poivaju u latentnom stanju i Amrita (besmrtnost) i Jâ (otrov, smrt,
zlo). Ta alegorija se nalazi u "Bukanju Okeana" od strane bogova.
Amrita j e s onu stranu svih guna, jer ona j e NEUSLOVLJENA per se;
pa ipak, kad se spustila u pojavnu tvorevinu, i pre nego to je Kos-
mos evoluirao, ona se pomeala sa Z LOM, Haosom, koj i u sebi ima
latentni teos. Otuda nalazimo Vinua - koj i ovde znai veni Zakon
- kako periodino doziva Kosmos u stanje aktivnosti - "dobijajui bu-
kanjem iz prvobitnog Okeana (bezgraninog Haosa) Amritu Veno-
sti, rezervisanu jedino za bogove i deve i za taj posao on mora da
angauje Nage i Asure - u egzoterikom hinduizmu, demone. ita-
va alegorija je visoko filozofska i vi di mo da se ponavlja u svim filo-
zofskim sistemima. Platon, koj i je u potpunosti prihvatio Pitagorine
ideje - a ovaj ih je doneo iz Indije - sakupio ih je i objavio u shvat-
Ijivijem obliku nego to su to bi l i misteriozni cifarski simboli grkog
Mudraca. Zato j e kod Platona Kosmos "Si n", ij i su otac i majka Bo-
anska Misao i Materija.^
Danlap' kae:
Egipani su pravili razliku izmeu starijeg i mlaeg Horusa; onaj
prvi je Ozirisov brat, a drugi sin Ozirisa i Izie.
Onaj prvi je Ideja sveta koja ostaje u Demijurkom Umu, "roe-
na u tami pre stvaranja sveta". Drugi Horus je ta "I deja" koja izvire
iz Logosa, odeva se u materiju i poprima svoje stvarno bie.'"
Haldejska proroanstva kau:
Mundani Bog, vean, bezgranian, mlad i star, vijugavog ob-
lika."
Taj "vijugavi obl i k" je fugurativni izraz vibratomog kretanja As-
tralne Svetlosti sa kojom su drevni svetenici bi l i savreno dobro
upoznati, iako su njeno ime i zmi sl i l i martinisti.
Savremena nauka danas prekomo pokazuje prstom na praznove-
rice Kosmolatrije; meutim, kao to savetuje jedan francuski naunik.
10
Plutarh, Izida i Oziris, I , VI .
Mover, Phoinizer, str. 268.
Duhovna istorija Coveka, str.
412
pre nego to se t ome nasmeje, ona bi trebal o "da pot puno pr eobl i ku-
j e sopstveni sistem kosmo- pneumat ol okog obrazovanj a." Satis elo-
guentiae, sapientiae parvum. M o e se u i n i t i da se kos mol at r i j a,
kao to j e i pant ei zam, u s vom kraj nj em i zrazu usaglasi sa reci ma
koj e se odnose na Vi nua. . .
On je samo idealni Uzrok Moi koje e bi t i stvorene u delu stva-
ranja, i iz njega proizlaze moi koje e bi t i stvorene, nakon to
postanu realni uzrok. Osim tog jednog idealnog uzroka, nema nieg
drugog to bi se moglo pri meni ti na svet. (. . .) Pomou moi tog
uzroka, sve stvorene stvari dolaze sa svojom pravom prirodom.
(Izvorni sans/critski tekstovi, deo IV, str. 32, 33)
K or i , Fragmenti, str 240.
413
O SKRI VENOM BOANSTVU,
NJ EGOVI M SI MB OL I MA I ZNACI MA
Gnostika Ideja Meunarodna korelacija Bogova
Logos i l i Stvaralako boanstvo, "Re postade Meso", svih reli-
gija, moramo pratiti do njegovog poetnog izvora i Sutine. U I n-
di j i , on je Protej sa 1.008 imena i aspekata u svakom od svoj i h
personalnih preobraaja, od Brama-Purue, nanie preko Sedam bo-
anskih Riija i deset /7o/M-boanskih Pradapatija (takoe Riija),
do boansko-ljudskih Avatara. I st i zbunjujui problem "Jednog u
mnotvu" nalazimo i u drugim panteonima, egipatskom, grkom i
haldeo-judejskom, od koj ih je ovaj poslednji tu zbrku jo uveao
tako stoj e svoje Bogove predstavio kao antropomorfne, u obl i ku
Patrijarha. I sti oni koj i odbacuju Romula kao mi t prihvataju danas
te Patrijarhe i predstavljaju ih kao ive i istorijske entitete. Verbum
satis sapienti.
U oharu, Ain-Sof j e takoe JEDNO i beskrajno Jedinstvo. To j e
bilo poznato veoma malom broju uenih crkvenih otaca, koj i su bi l i
svesni daje Jehova samo treerazredna mo, a ne "najvii" Bog. Al i ,
dok su se ogoreno alili na gnostike, govorei da . . . "nai jeretici
smatraju (. . . ) daje taj PROPATOR znan samo Jedinom roenom Sinu^
( koj i je Brama medu ostalima), to jest umu" (nous), Irinej nikad nije
spomenuo da Jevreji govore to isto u svojim pravim svetim knj i -
Kao stoje Mulaprakriti znana jedino Ivari, Logosu, kako ga sada zove
g. Suba Rou iz Madrasa (vidi njegova Predavanja o Bhagavad Giti).
414
O skrivenom boanstvu, njegovim simbolima i znacima
gama. Valentin,* "najdublji doktor gnoze", smatra "daj e postojao
savreni A I ON, zvani Propator, koj i j e postojao pre Bitosa, i l i Su-
tona ( prvi otac nedokuive prirode, koj i je drugi Logos). To je dakle
A I ON koj i kao Zrak izbija iz Ain-Sofa ( koj i ne stvara), i A I ON koj i
stvara, bolje reeno, pomou koga je sve stvoreno i l i razvijeno. Jer,
kao to su ui l i bazilidijanci,** "postojao je vrhunski bog, Abraksas,
koj i je stvorio um" (Mahat na sanskritu, nous na grkom). "Od uma
je potekla re, Logos, od rei Provienje (tanije Boanska Svetlost),
potom od nje Vrlina i Mudrost u Vladaocima, Moima, Anelima
itd. , i t d. " Ti Anel i su stvorili 365 Aeona. "Zaista, on ( Bazilid) svr-
stava boga Jevreja medu najnie i medu one koj i su stvorili ovaj
svet, i porie daje taj uopte Bog (i sasvim opravdano) tvrdi daje
on jedan od anela" (Ibid). Tu, potom, nalazimo isti sistem kao i u
Puranama, gde Nepojmljivo baca seme koje postaje zlatno jaje, iz
koga je proizveden Brama. Brama proizvodi Mahat, itd. , i t d. Me-
utim, prava ezoterijska filozofija ne govori ni o "stvaranju" ni o
"evol uci j i " u onom smislu u kome to ine egzoterijske religije. Sve
* Valentin, uveni gnostik iz I I veka, uitelj crkvenih otaca Origena i Kl i -
menta. Njegovo uenje je uglavnom zasnovano na antikoj mudrosti i vero-
vatno vodi poreklo od ezoterijskih kola iz Aleksandrije. Autor je dela Pastir
Hermes, zatim brojnih propovedi i poslanica; smatra se, takode, daje on autor
najuvenijeg gnostikog jevandelja - Pistis Sophia, u kome je izloio svoju
doktrinu. Njegova kola, Valentijana, imala je latinski i azijatski ogranak, iz
kojih su nicali brojni izdanci koj i su uticaj Valentinovih ideja pronosili irom
sveta. Valentin je, takode, tvrdio da apostoli nisu javno iznosili sve to su zna-
l i , ve su posedovali tajno znanje koje su prenosili samo odabranim uenici-
ma, (nap. ured.)
** Sledbenici proslavljenog aleksandrijskog gnostika Bazilida, roenog ve-
rovatno u Siriji, oko 120. godine. Bazilidovo uenje sadri emanacije o hije-
rarhij i moi, a najvie boanstvo u tom poretku je Abraksas. Ovo ime po-
seduje udotvornu mo koja poiva kako na broju (sedam) njegovih slova,
tako i na njegovoj brojnoj vrednosti:
a + p + p + a + ^ + a + ( ; = l + 2 + 1 0 0 + 1 + 6 0 + 1 + 2 0 0 = 365
Ovo je broj dana u godini, ali, takode i nebeskih sfera, iz kojih su proistekli
duh, logos i aneli. Bazilid je osniva bazilidijanske gnoze, koja je proglaena
jeretikom sektom. Tvrdio je da se njegovo uenje zasniva na original-
nom Jevandelju po Mateju, kao i na autoritetu Glaukona, uenika apostola
Petra. (nap. ured.)
415
te personifikovane Moi ne evoluiraju jedna od druge, ve predstav-
ljaju mnogobrojne aspekte jednog jedinstvenog ispoljavanja APSO-
LUTNE sveukupnosti. I sti sistem kao kod gnostika preovladuje i u
sefirotskim aspektima Ain-Sofa, pa ipak je, poto su ti aspekti u Pro-
storu i Vremenu, odran odreeni poredak u njihovom sukcesivnom
pojavljivanju. Zato nije mogue da se ne primete velike promene
koje je ohar pretrpeo u rukama generacija hrianskih mistika. Jer,
ak se ni i u metafizici Talmuda, "nie Li ce" ( i l i "manji Li k" ) , mi -
kroprozopus, zapravo ne bi moglo postaviti u ravan istog apstrak-
tnog ideala kao Vii, i l i "Vei Li k" , makroprozopus. Ovaj poslednji
je, u haldejskoj kabali, ista apstrakcija, re i l i Logos, i l i DABAR na
hebrejskom i ta Re, iako zapravo postaje zbirna imenica i l i "Reci "
- D(a)B(a)RiM, kad se reflektuje i l i ue u aspekt Jata (anela i l i Se-
firot, "brojeva") i dalje j e kolektivno JEDNO, a na idelanom planu
nita - 0 (nula), "Ne-stvar". To je bez oblika i bia, "nenalik na bilo
ta drugo". (Frank, Kabala, str. 126). Pa ak i Fi l on naziva Tvorca,
Logos koj i j e blizak Bogu, " DR UG I M BOG OM" , i "drugi m Bogom
koj i j e u svojoj (Najvioj Bojoj) MUDR OSTI " ( Filon, "Pitanja i od-
govori"). Boanstvo nije Bog. Ono j e NITA i TAMA. Ono j e bezi-
meno i zato se naziva Ain-Sof- "re Ain znai nita" ( vi di Frank,
Kabala, str 153; vi di takode Odeljak XI I , "Teogonija i Stvaralaki
Bogovi"). "Najvii Bog" (neispoljeni LOGOS) j e njegov Sin.
I najvei broj gnostikih sistema, koj i su do nas doprli nakon to
su ih osakatili crkveni oci, predstavljaju samo izvitoperene ljuture
izvornih razmiljanja. A oni nikad i nisu bi l i otvarani za javnost i l i
itaoce, ni u kom periodu, t j , ako bi njihovo skriveno znaenje i l i
ezoterizam bi l i otkriveni, to vie ne bi bilo ezoterijsko uenje, a sa-
mi m t i m ne bi nikad ni moglo da bude. Jedino je Markos (poglavar
markosijanaca u II veku), koj i je uio da se to boanstvo mora po-
smatrati imenovano simbolom od etiri sloga, saoptio vie ezote-
rijskih istina od bilo kog drugog gnostika. Al i , ak ni njega nikad
nisu dobro razumeli. Jer, samo na povrini i l i u bukvalnom smislu
njegovih Otkrivenja izgleda da je Bog etvorstvo, naime: "Neuni-
tivi, Tiina, Otac, Istina" - u stvarnosti je to sasvim pogreno i sa-
mo stvara jo jednu ezoterijsku zagonetku vie. To Markosovo uenje
je uenje ranih kabalista, al i i nae takode. Jer on Boanstvo i ni
broj em 30 M 4 sloga, to ezoterij ski prevedeno znai Tri j adu i l i
Trougao i etvorstvo i l i kvadrat, ukupno sedam, stoje na niem ni -
416
v ou nai ni l o sedam boanski h i l i t aj ni h slova od k oj i h j e sainjeno
Boje i me. Ovo treba pokazati. U svom Otkrivenju, govorei o boan-
s ki m mi st eri j ama i zr aeni m pomou slova i broj eva, Mar kos pri a:
Svevinja Tetrada (je) sila k meni (njemu) iz oblasti koje se ne
mogu videti ni imenovati, u enskom obliku, j er svet ne bi bio u
stanju da podnese njenu pojavu kao muke figure ( . . . ) (i otkrila mu)
roenje univerzuma, koje nikad ranije nije reeno ni bogovima ni
ljudima.
Ve prva reenica sadri dvost ruko znaenje. Zato bi svetu bi l o
lake da podnese i l i slua ensku f i gur u nego muku? Pr i vi dno ovo
i zgl eda besmisleno. Pa i pak, sasvi m j e j ednost avno i j asno onome
ko j e upoznat sa j e z i k o m mi steri j a. Ezoterijska Filozofija i l i Tajna
Mudr os t si mbol i zovana j e ens ki m obl i kom, dok muka f i gura zna-
i Razotkrivenu taj nu. Otuda, poto svet nij e spreman da to pr i mi , ne
bi mogao daj e podnese i Mar kos ovo Otkrivenje mor al o j e b i t i saop-
teno al egori j ski . Pot om on kae:
Kad j e isprva Nezami sl i vo, Nebie i Bespolno ( kabal i sti ki
Ain-Sof) poelo da deluje ( tj . kad je kucnuo as da ispolji Sebe) i
poelelo da se rodi Njegov Neprolazni ( prvi LoGOS i l i Aeon, i l i
Ai on), a njegovo nevidljivo bude odenuto u oblik, njegova usta se
se otvorila i izgovorie re kao samom sebi. Ta re (logos) ispolji-
la se u obliku Nevidl j ivog. Izgovaranje (neprolaznog) imena (po-
mou reci) odigralo se na taj nain. On ( Vrhunski Logos) izgovori
prvu re svog imena, koja je slog od etiri slova. Potom je dodat
drugi slog, takoe od etiri slova. Potom trei, sastavljen od deset
slova, a nakon toga etvrti, koj i sadri dvanaest slova. Tako se i -
tavo ime sastoji od trideset slova i od etiri sloga. Svako slovo
ima sopstveni akcenat i nain pisanja, ali ni t i razume ni t i sadri
obl i k itavog Imena - ne; ne ak ni mo slova koje stoji odmah do
Njega (do Bespoetnog i Nepojmljivog).^ Svi ti glasovi, kad se sje-
dine, predstavljaju kolektivno Nebie, nezaeti Aeon, i oni su Aneli
koj i uvek gledaju lice Oca^ (Logosa, "drugog Boga", koji, prema Pi -
lonu, stoji odmah do Boga, "Nepoj ml j ivog").
Ivara i l i Loôs ne moe da vi di Parabramam, ve jedino Mulaprakriti, ka-
e predava u etiri predavanja a Bhagavad Giti ( vidi Teozof, februar 1882.)
Kod hriana - "Sedam Anela Lica".
417
To je onoliko jasno koliko je to drevna ezoterijska tajanstvenost
mogla dopustiti. To je isto toliko kabalistiko, ali je manje sakrive-
no nego u oharu u kome su mistika imena i l i atributi takoe e-
tvoroslogovne, dvanaestoslogovne, etrdesetdvoslogovne, pa ak i
sedamdesetdvoslogovne reci. Ta Tetrada pokazuje Markosu istinu u
obl i ku nage ene, a slova su udovi te figure, obeleavajui njenu
glavu sa Cl, vrat sa *F, ramena i ruke r i X, i td, i td. U tome se lako
prepoznaje Sefira, poto je Kruna (Keter) obeleena sa jedan, mo-
zak i l i Hohmah sa 2, srce i l i Inteligencija 3, a ostalih sedam sefirot
predstavljaju udove tela. Drvo Sefirot je Univerzum, a na Zapadu ga
predstavlja Adam Kadmon, kao to ga Brama predstavlja u I ndi j i .
Dalje u knjizi, 10 sefirot su predstavljeni kao podcijeni na t ri vie,
i l i na duhovnu Trijadu, i nie, Sedmostrukost. Istinsko ezoterijsko
znaenje svetog broja sedam je u oharu lukavo sakriveno, pa ipak
ga odaje dvostruki nain pisanja fi-aze "u poetku" i l i Be-reeeth i
Be-raiath, gde ovo poslednje znai "Via, i l i Gornja Mudrost." Kao
to je pokazao Mekgregor Meters u svojoj Kabali (str. 47) i T. Majer
u svojoj Kabali (str. 231), a obojicu kabalista podravaju najvei au-
tori teti starih vremena, te reci imaju dvostruko i tajno znaenje.
Braiit bara Elohim znai da est, iznad koj ih stoji sedma Sefira pri -
pada nioj materijalnoj klasi, i l i , po recima autora:
Sedam ( ...) se odnosi na Niu Tvorevinu, a tri na duhovnog o-
veka, Nebeski Prototip i l i prvog Adama.
Kad teozofi i okul tisti kau da Bog nije BI E, j er To nije nita,
Ne-stvar, oni imaju vie strahopotovanja i religioznog respekta pre-
ma Boanstvu od onih koj i Boga zovu ON i tako ga ine divovskim
MUKAR CEM.
Oni koj i proue kabalu, ubrzo e nai istu ideju u mislima njenih
autora, ranijih vel i ki h jevrejskih inicijala, koj i su tu tajnu Mudrost
stekli u Vavilonu, od haldejskih hijerofanata, dok je Mojsije svoju
stekao u Egiptu. O oharu se ne moe tano suditi na osnovu kas-
ni j i h prevoda ove knjige na latinski i druge jezike, poto su sve te
ideje, naravno, ublaene i prilagoene pogledima i politici njihovih
hrianskih preuredivaa, al i , uistinu su te ideje iste kao i u svim
drugim religioznim sistemima. Razne kosmogonije pokazuju da su
svi narodi Arhajsku Univerzalnu Duu smatrali " Umom" i l i Demi-
418
j urki m Tvorcem, a da su je gnostici zvali "Maj ka", Sofija ( i l i en-
ska Mudrost), Jevreji Sefira, indusi Sarasvati i l i Nak, poto je Sveti
Duh enski Princip.
Zato, postoje roen iz nje, Kurios i l i Logos je kod Grka bio "Bog,
um" (jious). Platon u Kratilu "kae:
Koros {Kurios) znai istu i ni sa im pomeanu prirodu inte-
lekta - mudrost",
Kurios je Merkur, Boanska Mudrost, a "iva je Sol (Sunce) {Ar-
nobius, VI , XI I ) od koga je Tot-Hermes primio tu boansku Mudrost.
Onda su, dakle, Logosi svih zemalja i religija u vezi (u svojim pol-
ni m aspektima) sa enskom Duom Sveta i l i "Vel i kom Dubi nom";
boanstvom od koga to dvoje u jednom dobijaju svoje bia je veno
skriveno i naziva se "Skriveno", poto je sa Tvorevinom povezano
samo indirektno'', budui da moe da deluje samo pomou Dvojne
Sile koja emanira iz Vene Sutine. ak je i Eskulap, nazvan "Spa-
siocem svega", prema drevnim klasicima identian sa Ptahom, egi-
patskim Stvaralakim I ntelektom ( i l i Boanskom Mudrou), i sa
Apolonom, Baalom, Adonisom i Herkulom ( vi di Danlapovu Tajnu
Adonisa, str. 23 i 95), a Ptah je u jednom od svojih aspekata "Ani-
ma Mundi", Platonova Univerzalna Dua, "Boanski Duh" Egip-
ana, "Sveti Duh" ranih hriana i gnostika i Akaa Indusa, pa ak,
u svom niem aspektu. Astralna Svetlost. Jer, Ptah je izvorno bio
"Bog Mr t vi h" , onaj u ije grudi oni bivaju primljeni, otud isto to i
Limbus grkih hriana, i l i Astralna Svetlost. Daleko kasnije je Ptah
svrstan naporedo sa sunevim bogovima, poto njegovo ime znai
"onaj koj i otvara", j er je prikazan kako prvi odmotava lice mumije
preminulog da bi pozvao njegovu duu u ivot u njegovim grudima
( vi di Masperoov Muzej Bulak). KNEF, Veno Neotkriveno, pred-
stavljen je zmijom, amblemom venosti, koja obavija up sa vodom,
sa glavom koja se nadnosi nad "vodama " koje izlee svojim dahom
- j o jedan oblik jedne te iste ideje o "Tami " i j i se zrak kree nad
vodama itd. Kao "Logos-Dua", ta permutacija se zove Ptah, kao
Logos-Tvorac, on postaje Imhot-pou (Imhotep), njegov sin, "bog le-
Koristimo termin koji je prihvaen i uobiajen u upotrebi, pa je zato ra-
zumljiviji itaocu.
419
TAJNA DOKTRINA * KosMOGENEZA
pog lica". U svom prvobitnom znaenju, to dvoje su predstavljali
prvu Kosmiku Dijadu, Nut, "prostor i l i Nebo" i Nu, "prvobitne Vo-
de", dvopolno Jedinstvo, nad koj i m je stajao Sakriveni DA H Knefa.
A svima njima su bile posveene vodene ivotinje i biljke, ibis, la-
bud, guska, krokodil i lotos.
Da se vratimo kabalistikom boanstvu, to Sakriveno Jedinstvo
je onda fj ÔpN = lo icav = arcsipoc;, Beskrajno, Bezgranino, ne-
postojee T' i ?, sve dok je Apsolut unutar Ouloma,^ bezgraninog i
neuslovljenog vremena kao takvog, Ain-Sof ne moe bi t i Tvorac pa
ak ni uobliavalac Uni verzuma, ni t i moe b i t i Aur ( svetlost).
Zato je Ain-Sof takode Tama. Neizmenljivo Beskonano i apsolutno
Bezgranino ne moe ni da eli, ni da mi sl i , ni da deluje. Da bi to
uinilo, ono mora da postane konano i ono to ini, tako to njegov
zrak prodire u mundano jaje - beskrajni prostor - i emanira iz njega
kao konani bog. Sve to je ostavljeno zraku koj i je latentan u je-
dnom. Kad doe trenutak, apsolutna volja spontano iri silu koja je
unutar nje, u skladu sa Zakonom iju unutranju i krajnju Sutinu
predstavlja. Jevreji nisu usvojili jaje kao simbol, ve su ga zamenili
"Dvostrukim nebesima", jer reenica "Bog naini nebesa i zemlju",
kad se ispravno prevede, glasila bi : "U i iz sopstvene sutine, kao iz
materice (mundano jaje) Bog stvori dvojna nebesa." Al i , hriani su
za simbol svog Svetog Duha izabrali goluba.
" Ko god se upozna sa TS< Merkaba i lahgaem (tajnim j ezikom
i l i inkantacijom), shvatie tajnu nad tajnama." Lahga ima gotovo
identino znaenje kao i Vak, skrivena mo mantri.
Kad doe aktivni period, iz unutranjosti vene sutine Ain-Sofa
nie Sefira, aktivna Mo, zvana Prvobitna Taka i Kruna, Keter. Sa-
mo pomou nje "Ne-ograniena Mudrost" moe dati konkretni ob-
l i k apstraktnoj Mi s l i . Dve strane gornjeg trougla, koje simbolizu-
ju neprolaznu Sutinu i univerzum - njeno ispoljeno telo - desna
strana i osnova, sastavljene su od neprekinutih l inij a, trea, leva
strana, je isprekidana. Kroz nj u se pojavljuje Sefira. irei se u
svim pravcima, ona na kraju obuhvata itav trougao. U toj ema-
Kod starih Jevreja, kao stoje pokazao Leklerk, re Oulom znai jedino
vreme iji poetak i kraj nisu poznati. Termin "venost", egzaktno govorei,
u hebrejskom nije postojao u znaenju koje, na primer, vedantini primenjuju
na Parabram.
42 0
naciji stvorena je trostruka trijada. Od nevidljive Rose koja pada
sa vie Uni-trijade (ostavljajui tako samo sedam Sefirot), "Gl a-
va" Sefira stvara prvobitne vode, t j . oblikuje se Haos. To je prvi
korak ka ovravanju duha koj i e pomou raznovrsnih modi -
fikacija proizvesti zemlju. "Potrebna je zemlja i voda da bi se na-
inila iva dua ", kae Mojsije. Potrebna je slika vodene ptice da
je povee sa vodom, a enski element razmnoavanja sa jajetom
i pti com koja ga oplouje.
Kad Sefira izroni kao aktivna mo unutar latentnog Boanstva,
ona je enska; kad preuzme zadatak tvorca, ona postaje muka;
otuda je dvopolna. Ona je "Otac i Majka Ad i t i " iz induske kosmo-
gonije i Tajne Doktrine Da su sauvani najstariji hebrejski svici,
savremeni oboavaoci Jehove bi ot kr i l i daj e postojalo mnotvo
simbola za tog stvaralakog boga. aba na mesecu, t i pi na za
njegov reproduktivni karakter, bi l a je najei simbol. Sve ptice
i ivotinje koje se danas u Bibliji smatraju "nei sti m" bile su sim-
bol i Boanstva u drevno doba. Ba zato to su bi l i isuvie sveti,
stavljena im je maska neistote, kako bi ih sauvala od unitenja.
Mesingana zmija nije mnogo poetinija od guske i l i labuda kad bi
se simboli shvatali doslovno.
Po recima ohara:
Nedeljiva Taka, koja nema granice i ne moe se shvatiti zbog
njene istote i sjaja, proirila se od iznutra, stvarajui sjaj koji je
nedeljivoj Taki sluio kao veo; (opet, ona takoe) ne bi mogla da
se vidi usled njene neizmeme svetlosti. Ona se takode proirila od
iznutra i to irenje bilo je njena odeda. Tako je, na kraju, kroz stal-
no micanje (kretanje) nastao svet.
(ohar, I. 20a)
Duhovna supstanca koj u je odaslala Beskrajna Svetlost je prva
Sefira i l i Sekinah: Sefira egzoteriki u sebi sadri svih ostalih devet
Sefirot. Ezoteriki ona sadri samo dve,* Hohmah i l i Mudrost, "mu-
ku, aktivnu mo, ije j e boansko ime Jah, ( H"')", i BI NAH, ensku
pasivnu mo. Inteligenciju, koja je predstavljena boanskim imenom
Jehova ( mn^ ) ; te dve moi sa Sefirom formiraju treu, jevrejsko
U indijskom panteonu dvopolni Logos je Brama, Tvorac, ijih sedam "iz
uma roenih" sinova jesu prvobitni Riiji - "Graditelji".
421
troj stvo ih Kr unu, Keter. Te dve Sefirot, zvane Otac, Abba, i Maj ka,
Amona, predstavlj aj u di j adu i l i dvopol ni logos k o j i j e i znedri o osta-
l i h sedam Sef i rot ( v i d i ohar). Ta pr va j evr ej s ka t r i j ada ( Sefi ra,
Hohmah i Bi nah) j e i ndus ki Trimurti. Ma k ol i k o da j e pr i kr i vena,
ak i u oharu, a j o vie u i ndi j s kom egzot er i kom Panteonu, sva-
ki detalj k oj i j e povezan sa onom pr vom, ponavl j a se u ov om drugom.
Praapati su Sefirot. Sa Br a mom ih i ma deset; oni se redukuj u na
sedam kad se Tr i mur t i i kabal i st i ka tri j ada odvoj e od ostatka. Se-
dam Gradi t el j a ( Tvoraca) postaj u sedam Pradapatija i l i sedam R i -
ija, i s t i m r edom k o j i m Sefirot postaj u Tv or c i , pot om Patrij arsi i t d.
U oba tajna sistema. Jedna Uni ver zal na Sutina je nepoj ml j i va i ne-
aktivna u svojoj apsol utnosti i moe se povezat i sa gradenjern Un i -
verzuma j edi no i ndi r ekt no. U oba sistema, pr vobi t ni Mu ko-Zens ki
i l i dvopol ni Pr i nci p i nj i hov i h deset i sedam Emanaci j a [Br ama-Vi -
ra i Adi t i - Vak sa j edne strane, a El ohi m-J ehova i l i Ada m- Ada mi
( Ada m Kadmon) i Sefira Eva sa druge], sa s voj i m Pradapati j i ma i
Sefirot, u cel osti predstavlj aj u pre svega Ar het i ps kog oveka, Pro-
to-logos i tek u s vom sekundarnom aspektu oni postaj u kos mi ke
mo i i astronomska i l i zvezdana tela. Ak o j e Ad i t i maj ka bogova,
Deva-Matri, Eva, j e maj ka svega i vog; oni su Sakti i l i mo raz-
mnoavanj a u nj i hov om enskom aspektu "Nebeskog oveka" i sve
su one sl oeni Tv or c i . U Gupta Vidja Sutri st oj i :
U poetku, zrak emitovan iz Paramartike (jednog i j edinog pra-
vog postojanja) postao je ispoljen u Vjavaheriki (uobiajenom po-
stojanju) koje je upotrebljeno kao Vahan da se spusti u Univerzal-
nu Maj ku i daje navede da se proiri (nadme, brih).
A u oharu se kae:
Beskrajno Jedinstvo, bezoblino i niem nalik, nakon stoje stvo-
ren oblik nebeskog oveka, upotrebi ga. Neznana Svetlost^ (Tama)
Rabi Simeon kae:
O, prijatelji, prijatelji, ovek kao emanacija bese i mukarac i ena, kako sa strane
"Oca", tako i sa strane "Majke". I to je smisao reci: "I Elohim ree: Neka bude
Svetlost, i bi Svetlost" (. . .) i to je dvostruki ovek.
(Izvodi iz ohara, str. 13, 15)
Dakle, svetlost u Postanju znai Dvopolni Zrak i l i "Nebeskog oveka".
422
upotrebi HNISD^K (nebeski oblik) kao koiju nÔHIS pomou ko-
je silazi i poele daje zovu tim oblikom, koji je sveto ime Jehova.
Kako kae ohar:
U poetku bese Volja Kralja, pre bilo kog dmgog postojanja. ( ...)
Ona (Volja) ocrta oblike svih stvari koje su bile sakrivene, ali koje
sad izaoe na videlo. I tu izbi kao zapeaena tajna iz glave Ain-So-
fa maglinasta iskra materije, bez oblika i l i forme. ( .. .) ivot je iz-
vuen odozdo, a odozgo izvor obnavlja samog sebe, more je uvek
puno i iri svoje vode svuda.
Tako se boanstvo poredi sa morem bez obala, sa vodom koja je
"izvor ivota" {ohar, I I I , 290).
Sedma palata, vrelo ivota, prva je u poretku odozgo.
(II, 261)
Otud kabalistiko naelo u ustima samog kabalistikog Solomo-
na, koj i kae u Poslovicama, I X, 1:
Mudrost sagradi svoju kuu; ona izdelja svojih sedam stubova.
Odakle, onda, sva ta identinost ideja, ako nije bilo prvobitnog
UNI VERZALNOG Otkrivenja? Ovi h nekoliko detalja na koje j e ukaza-
no su kao nekoliko slamica u plastu sena u poreenju sa onim to e
se pokazati u daljem toku ovog rada. Ako se okrenemo najmaglo-
vitijoj od svih kosmogonija - kineskoj - istu ideju nalazimo ak i
tu. Ci-Cai (Samopostojei) je neznana Tama, koren Vulijang-eu
(Bezgraninog Doba) - Amitabha i Tien (nebo) dolaze kasnije. Kon-
fuijevo "veliko Krajnje" saoptava istu ideju, uprkos njegovim "ta-
piima". Oni su izvor velike zabave za misionare. Oni se smeju svim
"paganskim" religijama, preziru i mrze svoju brau hriane druga-
ijih pogleda, pa ipak svi bukvalno shvataju sopstveno Postanje. Ako
se okrenemo Haldeji, u njoj nalazimo Anu, skriveno boanstvo, Je-
dnog, ije ime, tavie, pokazuje daje sanskritskog porekla. Anu, to
na sanskritu znai "atom", anijamsam anijasam (manji od najmanjeg),
u vedantinskoj filozofiji je ime za Parabrama, postoje Parabram opi-
san kao manji od najmanjeg atoma i vei od najvee sfere univerzuma:
42 3
"Anagranijam i Mahatorvavaf. Evo ta Dord Smit saoptava kao
prve stihove akadskog Postanja pronaene u tekstovima na klina-
stom pismu ''Lateras Coctiles". Tu takode nalazimo Anu, pasivno
boanstvo i l i Ain-Sof, Tvorca, Duh Boj i (Sefiru) koj i se kree nad
vodama, odatle i samu vodu, i Heu, Univerzalnu Duu i l i kombi-
novanu mudrost nj ih t r i .
Prvih osam stihova glase ovako:
1. Dok gore ne behu podignuta nebesa,
2. I dole na Zemlji biljke nisu bile iznikle,
3. Ambis nije probio svoje granice.
4. Haos ( i l i voda) Tijamat (more) bila je majka koja ih je sve pro-
izvela (to je kosmika Aditi i Sefira).
5. Te vode na poetku behu nareene ali -
6. Drvo nije izraslo, cvet se nije rascvetao.
7. Tad ni bogovi ne behu iznikli, nijedan od njih.
8. Biljka ne bese izrasla i red nije postojao.
To je bio period haosa i l i period pre stvaranja - dvostruki Labud
i Crni Labud, koj i postaju beli kad se stvori Svetlost.^
Izgleda kao da izabrani simbol za velianstveni ideal Univerzal-
nog Principa slabo odgovora njegovom svetom karakteru. Guska,
pa ak i labud, bez sumnje, mogu izgledati donekle nepodesni da
predstave veliinu Duha. Svejedno, to svakako ima duboko okultno
znaenje, poto se on sree ne samo u svim kosmogonijama i religi-
jama sveta, ve su ga ak i srednjovekovni hriani, krstai, izabrali
kao nosioca Svetog Duha koj i bi trebalo da vodi vojsku u Palestinu,
da otme Spasiteljev Grob iz ruku Saracena. Ako verujemo tvrdnj i
profesora Drapera u njegovoj knj i zi Intelektualni razvoj Evrope,
pred krstaima, koje je vodio Petar Pustinjak, na elu vojske je stu-
pao Sveti Duh u obliku belog gusana, a u pratnji koze. Egipatski Bog
Vremena, Seb, nosi gusku na glavi. Jupiter uzima oblk labuda, a ta-
kode i Brama, j er koren svega toga j e ta tajna nad tajnama - JAJE
SVETA ( vi di naredno poglavlje). Moramo da shvatimo razlog upotre-
be nekog simbola pre nego to ga pokudi mo. Dvost ruki element
Sedam labudova za koje se veruje da su se sa Neba spustili u jezero Ma-
nasarovara, u popularnoj mati su Sedam Riija i l i Veliki Medved, koji uzima
taj oblik da bi posetio oblast gde su napisane Vede.
42 4
Vazduha i Vode je predstavljen ibisom, guskom i pelikanom, kroko-
di l i ma i abama, lotosima, cvetovima i vodenim lj ilj anima i t d. , a
rezultat je taj da su i savremeni i drevni mistici odabrali najnepri-
kladniji simbol. Pan, vel i ki bog prirode, uopteno je predstavljen u
vezi sa vodenim pticama, posebno guskama, a tako je i sa ostalim
bogovima. Ako su kasnije, postepenom degeneracijom religije, bo-
govi kojima su bile posveene guske postali prijapika boanstva,
nije nelogino da su vodene ptice bile posveene Panu i drugim fa-
l i ki m boanstvima, kako to stoji kod nekih podsmevaa jo u an-
t i ci ( vi di Petronijev Satirikon, CXXXVI ) , ali, tada su apstraktne i
boanske moi razmnoavanja u prirodi postale grubo antropomor-
fizovane. A ni Ledi n Labud ne pokazuje "prijapske radnje i njeno
uivanje u njima", kako se edno izrazio g. Hargrejv Denings, jer
taj mi t predstavlja samo jo jedan oblik iste filozofske ideje o ko-
smogoniji. Nalazimo da su labudovi esto povezivani sa Apolonom,
isto kao to su bi l i amblem vatre i vode (takode suneve svetlosti)
pre razdvajanja Elemenata.
Nai savremeni simbolozi mogl i bi imati koristi od jedne opaske
poznate spisateljke gde Lidije Marije ajld {Marta Chil):
Od pradavnih vremena u Hi ndustanu j e bi o oboavan j edan
amblem kao simbol stvaranja i l i porekla ivota. ( . . .) iva i l i Ma-
hadeva nije bio samo proizvoa ljudskih oblika, ve takoe i op-
loujui pri nci p, mo razmnoavanja koja proima Uni verzum.
Materinski amblem je takode religiozne vrste. To potovanje pre-
ma stvaranju ivota uvelo je u oboavanje Ozirisa seksualne sim-
bol e. Zar je udno to su oni sa potovanjem gl edal i na vel i ku
misteriju ljudskog roenja? Da li su oni bi l i neisti to su tako gle-
dali na nju? I l i smo mi neisti to ne gledamo tako? Al i , nijedan
isti i misaoni um ne bi mogao a ih takvim smatra. (. . .) Mi smo
daleko putoval i , a neisti su b i l i putevi otkad su drevni Ankor i t i
prvi put progovorili o Bogu i dui u sveanim dubinama svojih pr-
v i h svetilita. Nemoj mo se smejati nj i hovom nainu traganja za
beskrajnim i nepoj mlj ivim Uzrokom u svim misterijama prirode,
ukol i ko ne elimo da time naom sopstvenom telesnou pomra-
imo njihovu patrijarhalnu jednostavnost.
(Napredak religioznih ideja, tom I, str. 17 i dalje)
425
V I
J AJ E SVETA
Logosi roeni iz Jajeta Krilata Kugla
Otkud ovaj univerzalni simbol? To jaje je bilo ukljueno u kos-
mogoniju svih naroda na Zeml j i kao sveti znak i bilo je potovano
kako zbog svog oblika tako i zbog svoje unutranje misterije. Od
vremena najranijih ljudskih mentalnih predstava, ono je bi l o po-
znato kao neto to najuspenije predstavlja poreklo i tajnu bia.
Postepeni razvoj neprimetnog zametka unutar zatvorene ljuture,
unutranji rad bez ikakvog vi dl j i vog spoljanjeg meanja i l i sile,
koj i je od latentnog nita proizveo jedno aktivno neto, ne koristei
nita drugo osim toplote; neto koje je, razvijajui se postepeno u
konkretno, ivo stvorenje, probi l o svoju ljuturu, pojavljujui se
spoljanjim ulima kao samozaeto i samostvoreno bie - mora da
je od poetka bilo neprekidno udo.
Tajno uenje objanjava uzrok tog potovanja simbolikom prais-
torijskih rasa. "Prvi Uzrok" u poecima nije imao ime. Kasnije ga
je mata mislilaca naslikala kao veno nevidljivu, tajanstvenu Pticu
koja je poloila Jaje u Haos, a to jaje je postalo Univerzum. Otuda
se Bram zvao Kalahansa, "labud u (prostoru i) Vremenu". On je po-
stao "Labud Venosti", koj i na poetku svake Mahamanvantare po-
lae "zlatno jaje". Ono oznaava vel i ki Krug, i l i O, koje je i samo
simbol za univerzum i njegova sferina tela.
Dr ugi razlog stoj e ono izabrano kao simbolika predstava za
Univerzum i nau zemlju je njegov oblik. Ono je bilo Krug i Sfera,
a j aj ol i ki oblik nae planete mora daje bio poznat od poetaka sim-
426
Jaje Sveta
bol i ke, pos t oj e tako sveopte pri hvaen. Prvo ispolj avanj a Kos mo-
sa u obl i ku j aj eta bi l o j e krajnje raireno u ant i ci . Ka o to pokazuj e
Braj ant ( I I I , 165), taj s i mbol j e bi o pri hvaen meu Gr ci ma, Si r i j ci -
ma, Persij ancima i Egi pani ma. U pogl avl j u L I V Egipatskih Ritua-
la, 0 Sebu, bogu Vremena i Zeml j e, govor i se kako je pol oi o j aj e,
i l i Uni ver z um, "jaje zaeto u asu vel i ke Dvoj ne Si l e" ( odel j ak V,
2, 3 i t d. ).
Ra j e pri kazan, isto kao Brama, kako sazreva u Jajetu Uni ver -
zuma. Pr emi nul i "bl i s t a u Jajetu zemlj e mi s t er i j a" ( X X I I , 1). Jer, to
j e "ono Jaje kome j e dat i vot medu bogov i ma" ( X L I I , 11). " To j e
j aj e vel i ke kvocave Koko ke, Jaje Seba, k o j i i z njega i zl azi nal i k na
j astreba" ( L XI V, 1,2,3; L X X V I I , 1).
Ko d Gr ka j e Or f i ko Jaje opisao Ar i s t of an, i ono j e bi l o deo Di o -
ni zi j s ki h i dr ugi h mi steri j a, t okom koj i h j e Jaje Sveta bi l o posvei -
vano, a nj egov znaaj obj anj avan; Por f i r i j e pokazuj e kako ono
predstavlj a svet, ' Ep^r i vevs i s l o toov K6CT|J,OC;. Faber i Braj ant
su pokual i da pokau da to j aj e oznaava Noj e v u barku, to j e neo-
snovano verovanje, os i m ukol i ko bar ku ne pr i hvat i mo kao isto ale-
gor i ku i s i mbol i ku. Ono j e mogl o oznaavati t u bar ku samo kao
s i noni m za Mesec, arghu, koj a nosi uni verzal no seme ivota, al i , sva-
kako ona nema ni kakve veza sa bi bl i j s kom bar kom. U svakom slu-
aju, verovanj e daj e uni ver zum u poet ku postojao u obl i ku j aj eta
bi l o j e opte. I kao to stoj i k o d Vi l sona:
Slian iskaz o prvom sakupljanju elemenata u obl i ku jajeta dat
je u svim ( indijskim) Puranama, sa uobiajenim epitetom Haima
i l i Hiranja, "zlatno", kako se pojavljuje kod Manua.
Me u t i m, Hi r anj a znai "bl i s t avo", "sj aj no", pre nego " zl at no" ,
kao s t oj e pokazao v e l i k i i ndi j s ki uenjak, pokoj ni Svami Daj anand
Sarasvati, u s voj i m neobj avl j eni m pol emi kama sa prof esorom Ma -
ks om Mi l e r o m. Ka k o stoj i u Vinu Purani:
Intelekt (Mahat) (. . . ) ukljuujui i (neispoljene) grube elemen-
te, formirao je jedno jaje ( . . . ) a sam gospod univerzuma boravio
je u njemu u l i ku Brame. U tom jajetu, o bramini, bi l i su kontinen-
t i , mora, planine, planete i delovi univerzuma, bogovi, demoni i o-
veanstvo.
(Knjiga I, poglavlje 2)
42 7
TAJNA DOKTRI NA * KOS M OGENEZA
I u Grkoj i u I ndi j i prvo vi dl j i vo muko bie, koje je u sebi sje-
dinjavalo prirodu oba pola, prebivalo je u jajetu i izalo iz njega. Taj
"prvorodeni na elom svetu" kod nekih Grka bio je Dionis, bog koj i
je iznikao iz jajeta sveta i od koga su postali smrtnici i besmrtnici.
U Ritualu {Knjiga mrtvih, X V I I , 50) bog Raj e prikazan kako blista
u svom jajetu (Suncu), i kree i m se bog Su (Solama energija) pro-
budi i da mu impuls.
On je u solarnom jajetu, onom jajetu kome je dat ivot medu
bogovima.
(Ibid, XLII, 1 3)
Solami bog uzvikuje:
Ja sam stvaralaka dua nebeskog ambisa. Niko ne vi di moje
gnezdo, niko ne moe da razbije moje jaje, ja sam Gospod!
(Ibid, LXXXV)
to se tie njegovog krunog oblika, " | " koje izlazi iz " O "^ i l i
jajeta, i l i muko iz enskog u dvopolnom, udno je da nalazimo j e-
dnog uenjaka koj i kae - na osnovu toga to u najveem broju i n-
dijskih rukopisa nema traga o tome - da drevni Ari j evci nisu znali
za decimalno pisanje. Broj 10, poto predstavlja sveti broj univer-
zuma, bio je tajan i ezoterian, i kao jedinica i kao cipher, i l i nula, krug.
tavie, profesor M aks M i l er kae da "te dve reci, nula (cipher) i
nula (zero), koje su jedno te isto, pokazuju da su te dve cifre pozaj-
mljene od Arapa.' Cipher ]Q arapsko "ci fron" i zaati prazno, prevod
sanskritske reci za nita, "unja", kae on.^ Arapi su preuzeli svoje
cifre iz Hindustana i nikad nisu t vrdi l i da su ih sami otkri l i .' ' to se
tie pitagorejaca, treba samo da pogledamo antiki rukopis Bo-
etijeve Geometrije, sastavljen u VI veku, da bi medu pitagorejskim
ciframa'' nali 1 i nita, kao prvu i poslednju cifru. A Porfirije, koj i
Vi di Nae cifre, prof. M aksa M ilera
Jedan kabalista bi pre bio sklon da veruje daje arapsko cifron poteklo od
indijskog unja, nita, pa je jevrejski kabalistiki Sefirot (Sefrim) potekao od
reci cifra, ne u smislu praznine, ve obrnuto - u smislu stvaranja po broju i
stepenu u njihovoj evoluciji. A Sefirot ima 10 i l i (D .
Vi di Nae cifre, prof M aksa M ilera.
Vi di Ki ng, Gnostici i njihova ostavtina, ploa X I I I .
428
Jaje Sveta
citira iz pitagorejskog Moderatusa,^ kae da su pitagorejske cifre
bile "hijeroglifski simboli, pomou koj ih je on objanjavao ideje ko-
je se tiu prirode stvari", i l i porekla univerzuma.
Sad, sa jedne strane, ako u najstarijim indijskim rukopisima kao
da nema traga decimalnog beleenja, a Maks Mi l er vrlo jasno izjav-
ljuje da je dosad naao samo devet slova (inicijala i l i sanskritskih
brojnih oznaka) u njima, sa druge strane, mi imamo dovoljno stare
zapise koj i sadre dokaz. Mi govorimo o skulpturama i svetim ga-
lerijama likova u najdrevnijim hramovima dalekog Istoka. Pitagora
je svoje znanje dobio iz Indije i mi vidimo da profesor Maks Mi l er
potvruje taj iskaz, u najmanju ruku u toj meri u kojoj priznaje da
su neopitagorejci bi h prvi uitelji "pisanja ciframa" medu Grcima i
Rimljanima; da su se "oni u Aleksandriji i l i u Siriji upoznali sa in-
dijskim ciframa i prilagodili ih pitagorejskom abakusu" (nae cifre).
To uzdrano priznanje podrazumeva da su sami pitagorejci bi l i upo-
znati sa samo devet cifara. Zato moemo logiki da izjavimo kako,
iako ne posedujemo siguran dokaz (egzoteriki) daje Pitagora, koj i
je iveo veoma blizu arhajskom dobu,^ znao decimalno beleenje,
imamo dovoljno dokaza da pokaemo daje potpuna numeracija, ka-
ko je prenosi Boetije, bila poznata pitagorejcima jo pre nego stoje
sagraena Aleksandrija.' Taj dokaz nalazimo kod Aristotela, koj i ka-
e da "neki filozofi smatraju da su ideje i brojevi iste prirode i da ih
sve u svemu ima deset."^ To j e, verujemo, dovoljno da pokae kako
je decimalno beleenje bilo poznato bar u IV veku pre nove ere, jer
ne izgleda da Aristotel to pitanje tretira kao neku inovaciju "neo-
pitagorejaca".
Al i , mi znamo vie od toga: mi znamo daje decimalni sistem mo-
rao bi t i poznat oveanstvu od najranijeg arhajskog doba, poto je
itav astronomski i geometrijski deo tajnog svetenikog jezika bio
izgraen na broju 10, i l i kombinaciji mukih i enskih principa, i
poto je "Keopsova" piramida sagraena na merama takvog deci-
malnog beleenja, bolje reeno na ciframa i njihovim kombinacijama
Vita Pythagorae.
680. godine pre nove ere.
7
Taj grad je bio sagraen 332. godine pre nove ere.
^ Metafizika, VI I , F.
429
sa nulom. O tome je, meutim, dovoljno reeno u Razotkrivenoj Izi-
di i nema vajde da to ponavljamo i vraamo se istom predmetu.
Simbolizam lunamih i solamih boanstava je tako nerazmrsivo
isprepletan daje nemogue da meusobno razdvojimo takve znako-
ve kao to su jaje, lotos i "svete" ivotinje. Na primer, ibis, posveen
I zi di , koja se esto predstavlja sa glavom te ptice, takoe je posve-
en Merkuru i l i Totu, jer je taj bog uzeo njegov oblik dok je beao
od Tifona - u Egiptu se ibisu ukazuje najvee potovanje. Herodot
nam kae da je u toj zemlji bilo dve vrste ibisa ( Knjiga I I , c 75 i
dalje): jedan potpuno crn, drugi cmo-beo. Prvom se pripisuje borba
i istrebljenje krilatih zmija koje su se izrodile u Arabij i i preplavile
tu zemlju. Drugi je posveen Mesecu, jer je ta planeta bela i sjajna
sa spoljanje strane, a tamna i crna sa one strane koja se nikad ne
okree prema Zemlj i. tavie, ibis ubija i obine zmije, i pravi ma-
sakr meu jajima krokodila, spaavajui tako Egipat od toga da reku
Ni l ne ispune ti uasni gmizavci. Smatra se da ta ptica to i ni po
meseini, pa j oj zato pomae Izida, kao Mesec, njen zvezdani sim-
bol . Al i , blie ezoterijskoj i sti ni , koja lei u osnovi t i h popularnih
mitova, kako pokazuje Abenepije {De cultu Egypt)]QstQ daje Hermes
u obliku te ptice bdeo nad Egipanima i nauio ih okultnim vetina-
ma i naukama. To naprosto znai daje ibis religiosa imao i ima "ma-
gika" svojstva kao i mnoge druge ptice, pre svega albatros i mitski
beli labud, labud Venosti i l i Vremena, KALAHANSA.
Kad bi to bilo drugaije, zato bi svi drevni narodi, koj i nisu bi l i
nita gluplji od nas, imali takav uasan praznovemi strah da ne ubi-
ju odreene ptice? U Egiptu, onaj ko bi ubio ibisa i l i zlatnog sokola
- simbola Sunca i Ozirisa - rizikovao bi i teko izbegao smrt. Kod
nekih naroda je oboavanje ptica bilo takvo daje Zaratustra, u svo-
j i m propisima, zabranio njihovo ubijanje kao gnusni zloin. U nae
doba, mi se smejemo svakom obliku obogotvorenja. Ipak, zato su
tolike generacije verovale u obogotvorenje u pticama, pa ak i u pro-
ricanje prema ivotinjama, kome je, prema Suidasovoj tvrdnji, poua-
vao Orfej, koj i je nauio kako da se u umancetu i belancetu jajeta,
pod odreenim okolnostima, opazi ono to e ptica, koja se izlegne
iz njega, videti oko sebe tokom svog kratkog ivota. Ta okultna ve-
tina, koja je pre 3.000 godina zahtevala ogromnu uenost i krajnje
komplikovana matematika izrunavanja, danas je do krajnosti de-
430
Jaje Sveta
gradirana: stari kuvari i gatare proriu sudbinu sluavkama koje tra-
gaju za muem pomou belanceta u ai.
Meutim, ak i hriani do dana dananjeg imaju svoje svete
ptice: na primer, goluba, simbol Svetog Duha. A nisu zanemarili ni
svete ivotinje. Jevaneljsko oboavanje ivotinja - Bika, Orla, La-
va i Anela (u stvarnosti Heruvima i l i Serafima, vatrene-krilate Zmi -
je) isto je toliko pagansko koliko i egipatsko i haldejsko. Te etiri
ivotinje su u stvari simboli etiri elementa i etiri nia principa u
oveku. Svejedno, oni fiziki i materijalno odgovaraju etirima sa-
zveima koja, tako rei, iovmir&in pratnju i l i svitu Solamog Boga
i tokom zimskog solsticija zauzimaju etiri kardinalne take u kru-
gu Zodijaka. Te etiri "ivotinje" mogu se videti u mnogim katoli-
ki m knjigama Novog Zaveta, u kojima su dati/7or?re^z jevanelista.
Oni predstavljaju ivotinje Jezekiljeve merkabe.
Kao stoje istinito rekao Ragon, "drevni Hijerofanti su tako mu-
dro kombinovali dogme i simbole svojih religioznih filozofija, da se
ti simboli mogu objasniti jedino kombinacijom i poznavanjem svih
kljueva." Oni se mogu tumaiti samo priblino ak i ako ovek ot-
krije t r i od ti h sedam sistema: antropoloki, psihiki i astronomski.
Dva glavna tumaenja, najvie i najnie, duhovno i fizioloko, oni
su sauvali u najveoj tajnosti, sve dok ovo poslednje nije palo u ru-
ke profanih. To se odnosi jedino na praistorijske hijerofante, kod
koj ih je ono to se danas pretvorilo u isto ( i l i neisto) faliko, bila
nauka tako duboka i tajanstvena kao to su to danas biologija i fizio-
logija. Ona je bila njihovo iskljuivo vlasnitvo, plod njihovih prou-
avanja i otkria. Druge dve su bile one koje se bave stvaralakim
bogovima (teogonijom) i stvaralakim ovekom, tj . idealnim i prakti-
ni m misterij ama. Ta tumaenja su bi l a tako lukavo sakrivena i
kombinovana, da su mnogi koj i su otkri l i jedno od znaenja, bi l i osu-
jeeni u razumevanju znaaja ostalih znaenja i nikad ih ne bi mogli
odgonetnuti u toj meri da naine opasna otkria. Najvie, prvo i etvr-
to - teogonija u odnosu na antropogoniju - bilo je gotovo nemogu-
e shvatiti. Dokaze za to nalazimo u jevrejskom Svetom Pismu.
Zahvaljujui tome to nosi jaja, zmija je postala simbol mudrosti
i amblem Logosa, i l i samoroenih. U hramu Filoe u Gornjem Egip-
tu, vetaki je pripremano jaje od gline sainjene od raznih tamjana
i ono je izlegano posebnim procesom da se rodi cerastes (zmija sa
431
r ogovi ma). I sto se u prol ost i i ni l o sa kobr om u i ndi j s ki m hramo-
vi ma. Stvaralaki Bog poj avl j uj e se i z j aj eta koj e i zl azi i z usta Kne-
f a kao kr i l at a zmi j a, j er j e Z mi j a s i mbol Svemudrosti . Ko d Jevreja
j e ona si mbol i zovana " l et ei m i l i k r i l a t i m zmi j ama" Moj s i j e v i m u
Di v l j i n i , a k od al eksandri j ski h mi s t i ka ona j e postala Of i o-Hri st os,
Logos gnosti ka. Protestanti nastoje da dokau da se al egori j a o Me -
singanoj Z mi j i i "vatrenoj z mi j i " di rekt no odnosi na mi st er i j u Hr i st a
i Raspee,' al i , ona j e, zapravo, mnogo bl i e povezana sa misterijom
raanja kad se odvoj i od j aj eta sa cent r al ni m zamet kom, i l i kruga
sa takom u sredini. Mesingana zmija nema t ako sveto znaenje, n i -
ti j e, zapravo, vie gl or i f i kovana od "vatrenih zmija' za iji je ujed
ona naprosto bila prirodni lek, post oj e si mbol i ko znaenje reci "me-
s i ngani " enski pr i nci p, a r eci vat reni , i l i " z l a t ni " , mu ki pr i nci p. ' "
I to samo zato to je mesingana zmija podignuta na rf btki ! To se pre odno-
si na Mi ko, egipatsko jaje koje stoji uspravno oslonjeno na sveti Tau, poto su
Jaje i Zmija nerazdvojni u drevnom bogosluenju i simbolici Egipta i poto su
i Mesingane i "vatrene" zmije bile Sarafi "plamtei vatreni" glasnici, i l i zmije
Bogovi, indijske nage. Bez jajeta je to bio isto faliki simbol, a u vezi sa jaje-
tom - odnosio se na kosmiko stvaranje.
"Mesing je bio metal koji simbolie donji svet (. . .) materice gde treba
da bude dat i vot . . . Na hebrejskom se zmija kae Naka, ali se isto tako kae
i mesing." U Knjizi Brojeva ( XXI ) se kae da su se Jevreji alili na Divlj inu
gde nije bilo vode, (stih 5); nakon toga "Gospod posla vatrene zmije" da ih uje-
daju, a da bi uinio uslugu Mojsiju, poslao mu je kao lek mesinganu zmiju na
tapu da gleda u nju, nakon ega "svaki ovek, kad vide mesinganu zmiju ( . . . )
iveer (?) Nakon toga "Gospod", sakupivi narod oko izvora Piva, daje im vo-
du (14-16), a zahvalni Izrael peva sledeu pesmu: "I zvi ri , o Zdence" (stih 17).
Kad nakon toga, prouavajui simboliku, hrianski italac doe do razume-
vanja najskrivenijeg znaenja ta tri simbola - vode, mesinga, zmijei]O nekih
drugih - u smislu koji im je dat u Svetoj Bibliji, teko da e poeleti da povee
sveto ime svog Spasitelja sa zbivanjima vezanim za "Mesinganu Zmi j u". Se-
rafimi D''B'12? (vatrene krilate zmije) su nesumnjivo povezanu i nerazdvojni
od ideje o "zmi j i venosti - Bogu", kako je objanjeno u Kinilijevoj "Apoka-
lipsi". Al i , re heruvim takode znai zmiju u jednom smislu, iako je njegovo
direktno znaenje drugaije, jer Heruvim i persijski krilati yp6(|)(;, "gri foni " -
uvari zlatne planine, jedno su te isto i njihovo sloeno ime pokazuje njihov
karakter, poto su sastavljeni od "13 (kr) krug i 31S< "aub" i l i ob - zmija - zato,
"zmija u krugu". A to utvruje faliki karakter Mesingane Zmije i opravdava
Jezekilja to ju je razbio ( vidi I I I , Kraljevi, 18,4). Verbum sat. sapienti.
432
Jaje Sveta
Kao to je upravo pokazano, u Knjizi mrtvih esto se pominje Ja-
j e. Ra^ moni, ostaje u Jajetu tokom borbe izmeu "dece pobunjeni-
ka" i Su (Solame Energije i Zmaja Tame) (poglavlje XVI I ) . Preminuli
blista u svom Jajetu dok prelazi u zemlju tajne ( XXI I , I ). On j e Jaje
Seba ( LI V, 1-3). (. . .) To Jaje je bilo simbol ivota u besmrtnosti i
venosti, a takode i oznaka matrice raanja, dok je tau, povezano sa
nj im, bilo jedino simbol ivota i smrti u raanju. Jaje Sveta bilo je
smeteno u Khnum, "Vodu Prostora", i l i enski apstraktni princip
(poto Khnum, sa padom oveanstva u raanje i falicizam, postaje
Amon, stvaralaki Bog), a kad Ptah, "vatreni bog", nosi Jaje Sveta
u ruci, taj simbolizam postaje sasvim zemaljski i konkretan u svom
znaenju. U vezi sa sokolom, simbolom Ozirisa-Sunca, taj simbol
je dvojan: odnosi se na oba ivota - smrtni i besmrtni. U Kirerovoj
knj izi Oedipus Egyptiacus ( tom I I I , str 124) na papirusu, koj i je u
njoj kopiran, moe se videti jaje kako lebdi nad mumijom. To je sim-
bol nade i obeanja drugog roenja za ozirifikovanog mrtvaca; nje-
gova Dua, nakon dunog proienja u Amentiju, sazrevae u tom
jajetu besmrtnosti da bi se iznova rodila iz njega u novi ivot na ze-
ml j i . Jer to Jaje, u ezoterijskom uenju, predstavlja Deva/za, mesto
Blaenstva, poto je najverovatnije njegov simbol kri l ati skarabej.
"Kri l ata kugla" je samo jo jedan oblik jajeta i ima isti smisao kao
i skarabej, Khopiru (od korena Khopru, "postati", "nanovo se rodi-
t i " ) , koj i se odnosi na ovekovo ponovo roenje, kao i na njegovu
duhovnu obnovu.
U Mokusovoj Teogoniji najpre nalazimo Alther, potom vazduh, od
koga je iz Jajeta Sveta roen Vlom, pojmljivo (voijioc;) boanstvo
( vi dl j i vi Univerzum Materije) (Meverov Phoinizer, str. 282).
U Orfikim Himnama, Eros-Fanes evoluira iz boanskog Jajeta,
koje oplouju Eterini Vetrovi, poto je vetar "Duh neznane Tame"
- "duh Boi j i " (kao to objanjava K. O. Miler, 236); boanska
"Ideja", izlae Platon, "za koj u se kae da pokree Êther."
U indijskoj Katako Upaniadi, Purua, boanski duh, ve stoji
pred izvornom materijom, "i z ijeg sjedinjenja nie velika dua sve-
ta", Maha-Atma, Brama, Duh i vot a, " i td, itd.' ^ Pored toga, ima
Ovi poslednji nazivi su svi isto to i Anima Mundi, i l i "Univerzalna du-
a", astralna svetlost kabalista i okultista, i l i "Jaje Tame".
1 2
Veber, Akadska predavanja, str. 213, 214 i dalje.
433
mnogo opinjavajuih alegorija o tom predmetu rasutih po bramin-
skim knjigama. Najednom mestuje enski tvorac prvo zametak, po-
tom kap nebeske rose, biser, a potom jaje. U t i m sluajevima - koj i h
je isuvie da bismo ih odvojeno nabrajali - Jaje raa etiri elementa
unutar petog, Etra, i pokriveno je sa sedam pokrivaa, koj i kasnije
postaju sedam viih i sedam niih svetova. Delei se na dva, koljka
postaje nebo, a sadraj jajeta zemlja, gde belance formira zemaljske
vode. Potom je, opet, Vinu taj koj i izranja iz jajeta sa lotosom u
ruci. Vinata, Dakina erka i Kajapina ena ("Samorodeni iznikao
iz Vremena", jedan od sedam "tvoraca" naeg sveSf) sneo je jaje iz
koga je roen Garuda, Vinuov nosilac, a ova poslednja alegorija
se odnosi samo na nau Zemlju, jer je Garuda Vel i ki Ciklus.
Jaje je bilo posveeno I zi di i zato egipatski svetenici nikad nisu
j el i j aj a. "
Diodor sa Sicilije tvrdi daje Oziris bio roen iz Jajeta, kao i Era-
ma. Iz Ledinog jajeta roeni su Apolon i Latona, a takode i Kastor
i Poluks " blistavi Blizanci. Pa iako budisti ne pripisuju svom osni-
vau isto poreklo, ipak ne j edu jaja nita vie nego drevni Egipani
i l i savremeni bramini, a jo manje da bi unitili zametak ivota skri-
ven u njima i tako poi ni l i greh. Kinezi veruju da se njihov prvi o-
vek rodio iz jajeta, koje je Tien, jedan bog, bacio sa neba na zemlju,
u vode. " Neki jo uvek smatraju da taj simbol predstavlja ideju o
poreklu ivota, koja je nauna istina, iako je ljudski ovum nevidljiv
golom oku. Zato vi di mo da mu ukazuju potovanje od najdrevnije
prolosti Grci , Feniani, Riml j ani, Japanci i Sijamci, sevemoame-
rika i junoamerika plemena, pa ak i divlj aci na najudaljenijim
ostrvima.
Kod Egipana, skriveni bog bio je Amon (Mon). Svi njihovi bo-
govi bi l i su dvojni: nauna stvarnost za Svetilite; njen dvojnik: le-
gendarni i mitski Entitet za mase. Na primer, kao to je primeeno
u poglavlju "Haos-Teos-Kosmos", stariji Horus bio je Ideja sveta
koja ostaje u stvaralakom umu "roena u tami pre stvaranja sveta";
Izida se gotovo uvek predstavlja kako u jednoj ruci dri lotos, a u drugoj
krug i Krst {crux ansata - egipatski krst), poto joj je posveeno Jaje.
' Tako su, izgleda, Kinezi anticipirali teoriju ser Viljema Tompsona da je
prvi ivi zametak pao na zemlju sa neke komete u prolazu. Zato bi se ona na-
zivala naunom, a kineska ideja praznovemom, budalastom teorijom?
434
Jaje Sveta
drugi Horus'^ bio je ista Ideja koja izlazi iz Logosa, odeva se mate-
ri j om i poprima stvarno postojanje (uporedi Meverov Phoinizer, str.
268). Isto je i sa Khnumom i Amonom;' * obojica su predstavljena sa
glavom ovna i esto se brkaju, iako su im funkcije razliite. Khnum
je "oblikovalac ljudi", koji na gmarskom toku uobliava ljude i stva-
ri iz Jajeta Sveta. Amon-Ra, roditelj, sekundarni je aspekt skrivenog
boanstva. Khnum j e bio oboavan u Elefanti i Fi l i , Amon u Tebi.
Al i , Emeft, Jedan, Planetarni princip je taj koj i izbacuje jaje iz svo-
j i h usta, i koj i je, stoga, Brama. Senka onog boanstva, kosmikog
i individualnog, koje lebti nad jajetom i proima ga svojim oivlja-
vajuim Duhom dok zametak koj i se u njemu sadri ne sazri, bio je
tajanstveni bog ije je ime bilo neizgovorivo. Ptah je, meutim, "onaj
koj i otvara", otvara ivot i Smrt,'* koj i nastavlja iz jajeta u svet i po-
inje svoj dualni rad {Knjiga Brojeva).
Prema Grcima, fantomski oblik Kema ( Kem, drevni Egipat) koj i
pluta na eterinim valovima Empirijumske Sfere, pozvao je u bie
Horus-Apolon, Sunev bog, koj i je prouzrokovao da on evoluira iz
Jajeta sveta.''
U skandinavskoj kosmogoniji - koj u profesor Maks Mi l er sme-
ta u vreme koje je "daleko pre Veda\ u poemu o Voluspi (pesma
Horus - "stariji", i l i Haroiri, drevni je aspekt solamog boga, istovremen
sa Raom i uom; Haroiri se esto brka sa Horom (Horsusi), sinom Ozirisa i
Izide. Egipani su uzdiue Sunce veoma esto predstavljali u obliku Hora
starijeg, kako se die iz procvetalog lotosa, Univerzuma, dok je solami disk
uvek postavljen na boanskoj glavi sokola.
Amon je Mon, "skriveni", Vrhovni Duh.
1 7
Njegove trijadske boginje su Sati i Anuki.
Ptah je izvorno bio bog smrti, unitenja, kao Siva. On je solami bog sa-
mo zahvaljujui tome to suneva vatra ubija kao to i oivljava. On je bio na-
rodni bog Memfisa, sjajni i "l epol i ki Bog" ( vidi Saqquaraii Bronzes, Saitic
Epoch).
Bramanda Purana sadri potpunu tajnu o Braminom zlatnom jajetu; zbog
toga je ona moda nepristupana orijentalistima koji za ovu Puranu kau da,
poput Skande, "vie nije prisutna u kolektivnom telu", ali je "zastupaju razne
Khande i Mahatme koji propovedaju da su iz nje nastali". Bramanda Purana je
opisana kao "ona koja je objavljena u 12.200 stihova, koja predstavlja veli-
anstvenost Braminog jajeta i u kojoj je sadran spisak buduih Kalpi, onako
kako ih je obznanio Brama." Tako mnogo, a moda i puno vie.
435
proronice), Jaje Sveta ponovo nalazimo u fantomskom zametku Uni -
verzuma, koj i je predstavljen kao da lei u Ginungagapu - peharu
iluzije {Maja), beskrajnom i praznom ambisu. U toj matrici sveta,
prethodna oblast noi i pustoi, Nibelhajm (mesto magle, nebular-
no, kako ga sada zovu u astralnoj svetlosti) pustilo je zrak hladne
svetlosti koj i je prepunio taj pehar i smrzao se u njemu. Potom je
Nevidljivo dunulo vreli vetar koj i je rastopio smrznute vode i rai-
stio maglu. Te vode (haos), koje se nazivaju strujama Elivagara, ko-
je se zgunjavaju u oivljavajuim kapima, pale su dole i stvorile
zemlju i diva I mira, koj i je samo "podseao na oveka" (Nebeski
ovek) i kravu, Audhumlu ( "majku" i l i astralnu svetlost, Kosmiku
Duu) iz ijeg su vimena potekle etiri struje mleka ( etiri kar-
dinalne take: etiri izvora etiriju Edenskih reka itd., itd), a ta "e-
t i r i " su alegoriki simbolizovana kockom u svim njenim raznim misti-
ki m znaenjima.
Hriani - posebno pravoslavna i katolika crkva - u potpunosti
su usvojili taj simbol, i u njemu videli podseanje na ivot veni spa-
senja i vaskrsnua. To se nalazi i potrvreno je u drevnom obiaju
razmene "uskrnjih jaja". Od anguinium-a, "Jajeta" paganskih drui-
da, ije je samo ime teralo Ri m da drhti od straha, do crvenog uskr-
njeg jajeta slovenskog seljaka proao je jedan ciklus. A ipak i u
civilizovanoj Evropi i medu iskvarenim divljacima Centralne Ame-
rike, nalazimo istu arhajsku, prvobitnu misao, ako samo tragamo za
njom, a ne iskrivljujemo, u oholosti nae umiljene mentalne i fizi-
ke nadmonosti, izvornu ideju i simbol.
436
V I I
DANI I NOI BRAME
Ljudski Bogovi i Boanski ovek *
* Proroanstvo Purana
Ponovno roenje Bogova
To ime j e dato Periodima zvanim MANVANTARA {Manu-antara, i l i
izmeu Manua) i PRALAJE (Razlaganja); jedno se odnosi na aktivni
period Univerzuma, drugo na vreme njegovog relativnog i l i potpu-
nog odmora - u skladu sa time da li se j avl j a na kraju "Dana" i l i
"Doba" (ivota) Brame. Ti periodi, koj i slede jedan za drugim u pra-
vi l nom smenjivanju, takode se zovu i Kalpe, velike i male, mala i
Maha Kalpa, iako, precizno reeno, Kalpa nikad nije neki "dan", ve
itav ivot i l i doba Brame, jer u Brama Vaivarti se kae:
Hronolozi raunaju Kalpu prema ivotu Brame; manjih Kalpi,
kao to je Samvarta i druge, ima vie.
injenino gledano, one su beskrajne, jer nikad nisu imale poe-
tak, t j , nikad nije postojala prva Kalpa, ni t i e ikad postoj ati/>o5W-
nja, u Venosti.
Jedna Pararda ~ u uobiajeno prihvaenom trajanju te vremen-
ske mere - i l i pola ivota Brame (u tekuoj Kalpi) je ve prola; pret-
hodna Kalpa je bi l a Padma, i l i Kalpa Zlatnog Lotosa; sadanja je
Varaha^ (inkarnacija i l i Avatar "vepra").
U budistikoj ezoterijskoj tradiciji postoji interesantna informacija. Egzo-
terika i l i alegorijska biograJFija Gotame Bude prikazuje velikog Mudraca ka-
ko umire od poremeaja varenja izazvanog svinjetinom ipirinem, zaista, ve-
437
Uenj ak k o j i prouava i ndus ku r el i gi j u i z Purana mor a posebno
da pr i me t i j e dnu stvar. On ne sme uzet i dosl ovno i u samo j e dnom
s mi s l u i zj avu k o j u t u nal azi , j e r s t var i koj e s e posebno odnose na
Manvant are i Kal pe moraj u b i t i shvaene u nekol i ko nj i hovi h kono-
tacij a. Tako, na pri mer, ti se per i odi u i s t om j e z i k u odnose i na vel i -
ke i na mal e peri ode, na Ma ha Kal pe i na manj e Ci kl us e. Matsja i l i
Ri ba Avatar, poj avi l a se pre Varahe i l i Vepra Avatara, zato se ta ale-
gori j a mor a odnosi t i i na Padmu i na sadanju manvantaru, a takode
i na manje ci kl use k oj i su se odi gr al i od ponovne poj ave naeg Lan-
ca Svetova i Zeml j e. I kao to su Mat sj a Avatar Vi nua i Vai vat i n
pot op ispravno povezani sa j e d ni m dogaajem k oj i se odi grao na na-
oj Z e ml j i t o k o m ovog Kr uga, oi gl edno j e da se on, i ako se moe
odnosi t i na prekosmi ke dogaaje ( u smi sl u naeg Kosmosa i Sun-
evog sistema) u naem sluaj u on takode odnosi i na dal eki geol o-
ki per i od. ak ni ezoterij ska f i l ozof i j a ne moe t v r di t i da zna, os i m
put em l ogi kog zakl j ui vanj a, ono to se dogodi l o pre ponovne po-
j ave naeg Sunevog sistema i pre poslednje Maha Pralaje. A l i , ona
i zr i i t o ui daj e nakon pr vog geol okog poremeaj a u osi okretanj a
Zeml j e, k oj i se zavrio potapanjem na dno mor a i tavog drugog Ko n-
tinenta, sa nj egovi m pr v obi t ni m rasama - " Z e ml j e " i l i Kont i ne nt i
At l ant i de b i l i su et vr t i po redu - dol o j e do j o j ednog poremea-
j a, t ako to se osa ponovo v r at i l a na svoj pr v ob i t ni nagi b i nkl i na -
cije kad se Zeml j a zaista jo jednom izdigla iz Voda i - kako je gore.
oma prozaian kraj, koji u sebi ima malo sveanog elementa. To je objanjeno
kao alegorijske ukazivanje na to da se on rodio u "Vepru" i l i Varaha-Kalpi,
kad je Brama uzeo oblik te ivotinje da bi podigao Zemlju iz "Voda Prostora".
A poto su bramini potekli direktno od Brame i tako rei su poistoveeni sa
njim, pa budui da su oni istovremeno smrtni neprijatelji Bude i budizma, ima-
mo veoma interesantan alegorijski nagovetaj i kombinaciju. Braminizam (Vepra,
i l i Varaha Kalpe) unitio je Budinu religiju u I ndij i, zbrisao je sa lica te zem-
lje; zato se kae daje Buda, koj i je tu poistoveen sa njegovom filozofijom,
umro od posledica konzumiranja mesa divlje svinje. Sama ta ideja da ovek,
koji je uspostavio najstroije vegetarijanstvo i potovanje prema ivotu ivo-
tinja - ak do odbijanja da jede jaja kao nosioce skrivenog budueg ivota -
umire od posledica konzumiranja mesa je apsurdno protivrena i zbunila je mno-
ge orijentaliste. Al i ovo objanjenje, koje otkriva alegoriju, objanjava sve os-
talo. Varaha, meutim, nije obian vepar, i izgleda da se pod time isprva pod-
razumevala nekakva prepotopska vodena ivotinja "koja je uivala da se brka
u vodi " {Vaju Purana).
438
Dani i noi Brame
tako j e i dol e, i obrnut o. U t i m dani ma na Z e ml j i su b i l i " b og ov i " -
bogovi , ne l j udi kakve danas znamo, kae predanje. Ka o to e b i t i
pokazano u Kn j i z i I I , raunanje peri oda u egzot eri kom hi ndui z mu
odnOTi se i na vel i ke kos mi ke i na mal e zemaljske dogaaje i kata-
kl i zme, a isto se moe pokazat i i za i mena. Na pri mer, i me J udi ti ra
- p r v i kr al j Sakeje, k o j i ot var a er u Ka l i Juge to t reba da traj e
432. 000 godi na ~ "s t var ni kral j i ovek k o j i j e i veo 3.102. godi ne
pre nove ere" - to isto i me se odnosi i na v e l i k i Potop u vreme pr-
v og pot onua At l ant i de. On j e "J uditira,^ roen na pl ani ni sa hi l j a-
du vrhova, na vr huncu svtia preko koga niko ne moe da ide i "odmah
nakon pot opa" ( v i d i Kraljevsko Azijsko Drutvo, t o m 9, str. 364).
Mi ne znamo ni za kakav "Pot op" 3.102. godine pre nove ere - ak ni
onaj Noj ev, j er se on, u skl adu sa j udeohr i ans kom hr onol ogi j om,
odi grao 2.349. godi ne pre nove ere.
To se odnosi na ezoterij sku podel u vremena i na mi st er i j u koj a j e
objanjena na dr ugom mestu i zato se zasad moe ost avi t i po strani.
Na ov om mestu j e dovol j no da pr i met i mo da su svi napor i mate
Vi l f or da, Bent l i j a i dr ugi h pot enci j al ni h Edi pa ezoterijske hi nduske
hronol ogi j e doi vel i alostan neuspeh. Ni j edno izraunavanje bi l o
et i r i Doba, bi l o Manvant ara, nai veoma ueni ori j ent al i st i ni kad
ni su odgonet nul i , pa su zato sve pr ogl as i l i " i z mi l j ot i nom braman-
skog mozga". Neka bude tako i neka v e l i ki uenjaci poi vaj u u mi r u.
Ta " i z mi l j ot i na" se i znosi u uvodnom del u k oj i pret hodi Antropo-
genezi u Kn j i z i I I , sa ezot eri j ski m dodaci ma.
A l i , hajde da v i di mo kakve su t r i vrstepralaja i kakvo j e narod-
no verovanj e koj e se odnosi na nj i h. I zuzetno, ono se u ov om slu-
aju slae sa ezot eri zmom.
U Vinu Purani se o Pral aj i, pre koj e pr ol azi etrnaest Manvan-
tara, koj i ma vl ada isto t ol i ko Manua, i na i j em se kr aj u odvi j a "uz-
gredno" rastvaranje i l i razlaganje Brame, kae:
Na kraju hiljadu perioda od po etiri doba koj i sainjavaju dan
Brame Zemlja je gotovo iscrpena. Veni Avjaja (Vinu) tada poprima
Prema pukovniku Vilfordu, "Veliki Rat" se zavrio 1.370 godine pre nove
ere ( vidi A. R. tom 9, str 116); prema Bentliju, 575. godine pre nove ere!! Mo-
da se moemo nadati da e se pre kraja ovog veka otkriti i proglasiti da se ve-
l i ki ep Mahabharata poklapa sa Napoleonovim ratovima.
439
r
oblike Rudre (unititelja, Sive) i iznova sjedinjuje sva stvorenja u
sebi. On ulazi u sedam zrakova Sunca i ispija sve vode Zemlje; on
prouzrokuje da vlaga ispari suei tako itavu Zemlju. Okeani i
reke, reice i potoii su svi iscrpeni. Tako hranjeni obilnom vla-
gom, sedam Sunevih zraka irenjem postaju sedam sunaca i na
kraju ona spaljuju svet. Hari, unititelj svih stvari, koji je "plamen
vremena, Kalagni", na kraju prodire Zemlju. Tad Rudra, postaju-
i anardana, izdie oblake i kiu.
I ma mnogo vrsta Pralaja, al i se t r i glavne posebno pominj u u
starim induskim knjigama; prva od nj i h se, kako pokazuje Vilson,
zove NAI MI TI KA, ^ "povremena" i l i "uzgredna", izazvana intervali-
ma "Dana Brame"; ona predstavlja unitenje stvorenja, svega to
i vi i ima oblik, ali ne i supstance, koja ostaje u neizmenjenom sta-
nju od novog SVITANJA u toj " No i " . Druga se zove PR AKR I TI KA i
deava se na kraju Doba i l i i vota Brame, kada se sve to postoji
razlae na prvobitni element da bi se iznova oblikovalo na kraju te
due noi. Al i trea, Atjantika, ne odnosi se na Svetove i l i Univer-
zum, ve samo na individualnosti odreenih l j udi : zato je to i ndi vi -
dualna pralaja i l i NIRVANA; kad se ona dostigne, nije vie mogue
budue postojanje ni t i reinkarnacija sve dok se ne odigra Maha Pra-
laja. Ta no, koja traje 31.040.000.000.000 godina i nudi mogunost
da se gotovo udvostrui ukoliko srena ivanmukta dostigne Nirva-
nu u ranom periodu Manvantare, dovoljno je duga da bi se smatrala
venom, ako ne i beskrajnom. Bhagavata Purana ( XI I , I V, 35) go-
vori o etvrtoj vrsti pralaje, Nitji i l i stalnom razlaganju, i objanjava
je kao promenu koja se neprimetno odvija u svemu u Univerzumu,
od planetarnih kugl i do atoma - bez prestanka. To je rast i raspada-
nje ( ivot i smrt).
Kad doe Maha Pralaja, stanovnici Svar-loke (gornje sfere), uz-
nemireni poarom, trae utoite "kod Pitrija, svojih roditelja, Manua,
Sedam Riija, raznih klasa nebeskih Duhova i Bogova u Maharlo-
U vedanti i njaji, "nimita" (od koje je izvedena "nimitika") se prevodi kao
delotvorni uzrok, za razliku od upadhane, fizikog i l i materijalnog uzroka. U
Swki\ ]& pradhana uzrok koji je inferioran u odnosu na Bramu, bolje reeno,
poto sam Brama predstavlja uzrok, on je vii od Pradhane. Termin "uzgred-
ni " predstavlja pogrean prevod, i trebalo bi da bude preveden, kako su neki
uenjaci pokazali, kao "Idealni" uzrok, pa ak bi ipravi uzrok bio bolji termin.
440
Dani i noi Brame
k i " . Ka d poar stigne i do nje, sva pomenut a bi a bee i z Mahar l oke
i odlaze u ana-l oku u ''svojim suptilnim oblicima kojima je sue-
no da se ponovo otelove u slinom svojstvu kao i njihovi prethodnici
kad se svet obnovi na poetku naredne Kalpe" {Vaju Purana).
Vinu Purana nastavlja:
(. . .) Ti oblaci, ogromnih razmera i glasne grmljavine ispunjava-
ju sav prostor (Nabas-tala). ( . . .) Sipajui potoke vode, ti oblaci
gase uasne vatre, a potom kia pada neprekidno stotinu (boan-
skih) godina i potapa itav svet (Sunev sistem). Pljutei kapima
vel i ki m kao kocke (za igru), te kie preplavljuju Zemlju, pune sred-
nju oblast (Buvaloka) i natapaju nebo. Svet je sada obavijen ta-
mom i sve ive i l i neive stvari su unitene, a ti oblaci nastavljaju
da sipaju svoje vode ( . . . ) i no Brame caruje nad t om scenom
pustoi. . .
(Knjiga VI, poglavlje III)
To je ono to se u ezoterijskoj dokt r i ni naziva " Sol amom Prala-
j o m " . . . Ka d vode dospeju do oblasti Sedam Riij a i svet (na Sol ami
Sistem) postane j edan okean, one prestaju. Vi nuov dah postaje snani
vetar koj i duva narednih sto ( boanskih godina) dok ne razveje sve ob-
lake. Taj vetar se tada i znova apsorbuje:
To od ega su nainjene sve stvari, Gospod pomou koga sve
stvari postoje, On koj i je nepojmljiv, bez poetka, ali uzrok poe-
tka univerzuma, odmara se, spavajui na Sei ( Zmi j i Beskonano-
sti) usred dubine. Adikrit (Tvorac?) Hari spava na okeanu Prostora
u obl i ku Brame - koga slave Sanake* i Side (Sveci) ana-loke, na
koga kontempliraju sveti stanovnici Brama-loke, eljni konanog
osloboenja, uronjeni u mistiki san, nebesko otelotvorenje njiho-
vi h sopstvenih iluzija. (. . .)
To je Pratisanara (rastvaranje?) koj e se naziva uzgredni m, j er je
Hari njegov uzgredni ( ideal ni) Uzr ok. ( . . .)^ Ka d se Uni ver zal ni Du h
probudi , svet oivlj ava; kad zatvori oi , sve stvari padaju u postelju
mi st i kog sna. Na taj nain, kako 1.000 vel i ki h doba sainjava Dan
Glavni Kumara i l i Devianski bog (jedan an Koban) koji odbija da stva-
ra. Prototip sv. Mihaila, koj i odbija da uini to isto.
Vi di zavrne reenice u odeljku "Haos-Teos-Kosmos".
441
Brame ( u ori gi nal u to je Padma-joni, isto to i Abajoni - "roen iz
l ot osa", ne Br ama), t ako se i Nj egova no sastoji od i s t og t akvog
perioda.
Budei se na kraju noi, neroeni (. . .) iznova stvara Univer-
zum. (. . .)
(Vinu Purana)
To j e "uzgredna" pralaja. St aj e Rastvaranje Elementala? Parasa-
ra kae Ma i t r e j i :
Kad pomou oskudice i vatre, svi svetovi i Patale ( paklovi) sve-
nu (. . . )^ tok razgradnje elementala je poeo. Potom, najpre voda
guta svojstvo Zemlje (koje predstavlja rudiment mirisa), a zemlja
liena tog svojstva kree ka unitenju - i postaje jedno sa vodom
(. . .) kad se na taj nain Univerzum natopi talasima vodenog ele-
menta, njegov osnovni ukus zarobljavaju elementi vatre ( . . .) zbog
ega dolazi do unitenja i samih voda (. . .) koje postaju jedno sa
vatrom, pa je Univerzum zato potpuno ispunjen plamenom (eteri-
nim) koj i se postepeno iri na itav svet. Dok je Prostor jedan
plamen, element vetra prodire osnovno svojstvo i l i oblik, koje je
uzrok svetlosti, i kad se ono (pralina) povue, sve postaje vazdu-
ne prirode. Postoje unitena osnova oblika, a Vibavasu (vatra?) l i -
ena svoje osnove, vazduh gasi vatru i i ri se prostorom, koj i je
lien svetlosti kad se vatra utopi u vazduh. Tada se vazduh, praen
zvukom, koj i je izvor Etra, rasprostire svuda kroz deset regiona
(. . .) dok Etar ne prodere koheziju (Sparsa - Dodir?) usled ijeg
gubitka se vazduh unitava, a ka ostaje neizmenjeno; lieno obli-
ka, mirisa, dodira (Sparsa) ono postoji, otelovljeno {murtimat) i
prostrano i proima itav Prostor. Akaa, ije je karakteristino
svojstvo i osnova zvuk ("Re"), zauzima itavu zapreminu Pro-
stora. Potom izvor (Noumen?) Elemenata (Butadi) prodire zvuk
( kolektivne Demijurge), a j ata Dan Kohana i svi postojei Ele-
menti ^ smesta se stapaju u svoj izvor. Prvobi tni Element, Svest,
kombinovan sa tamasom ( duhovnom tamom) i sam biva dezinte-
Ovo bi se teko sloilo sa hrianskom teologijom, koja vie vol i veni,
neprolazni pakao za svoje sledbenike.
Mora se razumeti da izraz "Elementi" ovde znai ne samo vidljive i fizi-
ke Elemente, ve takoe i ono to sv. Pavle zove Elementima - duhovne, in-
teligentne Moi - Anele i Demone u njihovom manvantarikom obliku.
442
Dani i noi Brame
grisan od strane MAHATA ( Univerzalnog Intelekta) ije j e karakte-
ristino svojstvo Budi, i zemlja i Mahat su unutranje i spoljanje
granice Univerzuma.
To j e razl og to ( u poet ku) "bese sedam obl i ka Pr akr i t i ( pr i r o-
de), raunaj ui od Mahat a do zemlj e, i zato tih sedam u sledu ulaze
j edan u dr ugi . " ^
Jaje Brame (Sarva-mandala) se rastvara u vodama koje ga okru-
uju, sa svojih sedam zona (dvipe), sedam okeana, sedam regiona
i nj i hovi m planinama; tu navalu vode prodire vatra, (osnov) va-
tre upija (osnov) vazduha i stapa se sa etrom (Akaa), Butadi (izvor,
tanije MzroA: primarnog elementa) prodire etar, a njega samog uni-
tava Mahat ( Veliki, Univerzalni um), koga zajedno sa svim ostalim
prodire Prakriti i on nestaje. Prakriti je sutinski ista, bi l o diskret-
na, bi l o indiskretna; PuMs {Duh) takoe, koj i je j edan, ist, ne-
prolazan, vean, sveproimajui, jeste deo onog vrhunskog Duha
koj i je sve to postoji. Taj duh {Sarvesa) koj i je drugaiji od otelov-
Ijenog duha i u kome nema atributa imena, vrsta (naman i dati, i l i
rupa je pre "t el o" nego "vrste") i l i slinog - ostaje kao jedino po-
stojanje ( SATA) . . . Prakri ti i Purua se na kraju oboje razlazu u
Vrhunski Duh. (. . .)
(Iz Vinu Purane)
(Vilsonove greke su ovde ispravljene,
a reci iz originala stavljene u zagrade.)
To j e zavrna PR A L A J A ' - Smrt Kosmosa - nakon koj e nj egov
Du h poi va u Ni r v a ni , i l i u TOME za ega nema ni Dana n i No i . Sve
Q
Kad orijentalisti korektno shvate taj opis u njegovom ezoterijskom znae-
nju, otkrie se da taj kosmiki meuodnos Elemenata Sveta moe da objasni
meuodnos fizikih sila bolje od onog kakav je danas poznat. U svakom slu-
aju, teozofi e opaziti da Priroda ima sedam oblika, i l i principa, "raunato od
Mahata do Zemlje." "Vode" ovde znae Mistiku "majku"; Matericu apstrakt-
ne prirode u kojoj je zaet ispoljeni Univerzum. Sedam "zona" se odnose na
Sedam Podela tog Univerzuma, i l i Noumene Sila koje ga dovode u postoja-
nje. Sve je to alegorino.
Poto je ovde opisana Maha, Velika i l i takozvana zavrna PRALAJA sve stva-
r i su nanovo apsorbovane u svoj izvorni JEDAN Element - poto se kae da i
"Sami Bogovi, Brama i ostali" umiru i nestaju tokom te duge NOI .
443
druge pralaje su peri odi ne i u pr avi l nom sledu dolaze nakon Ma n-
vantara, kao to no sledi dan svakog l j udskog bia, stvorenja, i vo-
tinj e i bi l j ke. Ci kl us stvaranja ivota Kosmosa je stao, poto energija
ispoljene " R e c i " i ma svoj rast, vrhunac i opadanje, kao to ih i maj u
sve prolazne stvari, ma kol i ko dugo da traj u. Kr eat i vna Sila j e Vena
kao Noumen; kao fenomenalno ispoljavanje u s voj i m aspektima, ona
ima poetak i zato mor a i ma t i i kraj . Tokom t og i nterval a ona i ma
periode akti vnosti i periode odmora. A to su " Da ni i No i Brame". A l i
Brama, Noume n, ni kad se ne odmara, kao to se i TO ni kad ne menj a
i uvek JESTE, iako se za TO ne moe rei daj e na bi l o k om mestu. ( . . . )
J evrej ski kabal i st i oset i l i su t u neophodnost da j edno veno,
beskrajno Boanstvo bude neizmenljivo, pa su usl ed toga i st u i dej u
pr i me ni l i na ant ropomorf nog boga. Ta idej a j e poetska i veoma
pr i kl adno pri menj ena. U oharu nal azi mo sledei pasus:
Dok je Mojsije bdeo na planini Sinaju, u drutvu boanstva ko-
ga je od njegovog pogleda sakrivao jedan oblak, on oseti da ga obu-
zima vel i ki strah, i iznenada upita: "Gospode, gde si (. . .) spava
l i , o Gospode?" ( . . . ) A Duh mu odgovori: "Ja nikad ne spavam:
j er kad bi h zaspao i na trenutak PRE NEGO TO M I DOE VREME, sva
tvorevina bi se smesta raspala.
"Pre nego to mi doe vreme " j e veoma sugestivno. To pokazuj e
daj e Moj s i j ev Bog samo pri vremena zamena, nal i k na mu kog Hra-
mu, k oj i j e zamena i aspekt TOGA koj e j e nei zmenl j i vo i zato ne mo-
e uestvovati u " dani ma" i " no i ma " ni t i uopte i ma t i neke veze sa
r eakci j om i l i raspadom.
Do k i st onj aki okul t i s t i i maj u sedam naina tumaenja, J evrej i
i maj u samo et i r i - i t o: real no-mi sti ko, al egori ko, eti ko i bukval -
no i l i Paut. Ovo poslednje j e kl j u egzot eri ki h c r kv i i ni j e ni vre-
dno di s kus i j e. Ka d s e i t aj u u s vet l u pr v og , i l i mi s t i k o g kl j ua,
post oj i sedam reenica koj e pokazuj u i st ovet nu zasnovanost nad-
gradnj e u s v i m Svet i m Spi si ma. Ono j e i zl oeno u i zvr s noj k nj i z i
g. T. Maj era o kabal i s t i ki m del i ma, koj e j e on, kako izgl eda, dobro
pr oui o. Ci t i r a m dos l ovni zapis:
B'raisheeth barah elohim ath hash amayem v'ath haaretz-t].
"U poetku Bog( ovi) stvori(e) nebesa i zemlju", (to znai) est
444
Dani i noi Brame
Sefirot Graditeljstva, nad kojima stoji B'raisheeth, svi spadaju
Dole. On stvori est ( i) na njima stoje sve Stvari. A one zavise od
sedam oblika Lobanje sve do Dostojanstva nad svim Dostojan-
stvima. A druga "Zeml j a" se ne uzima u obzir, zato se kae: "I od
nje (te Zemlje) koja bi prokleta, ona iznie." (. . .) "Ona (Zemlja)
bese bez oblika i prazna; i tama bese nad licem Bezdana, i Duh
elohima (. . .) disae (me'racha 'phath) t j , lutae, lebdee, kretae
se. (. . .) Trinaest zavisi od trinaest ( oblika) najvrednijeg Dosto-
janstva. est hiljada godina (odnose se na) prvi h est reci. Sedma
( hiljada, mi l eni j um) iznad njega ( prokleta Zemlj a) je ono stoj e
snano po Sebi. I ona je ostavljena potpuno pustom tokom dva-
naest sati [jedan ( . . . ) Dan] kao stoje zapisano. ( . . . ) U trinaestom.
To (Boanstvo) e obnoviti sve ( . . . ) i sve e bi t i vaspostavljeno
kao i ranije; i svih t i h est e nastaviti." (. . .) ( itd.)
(Kabala, str. 223, iz Sifrah Dzeniuta,
poglavlje I, odeljak XVI, s. 9)
"Sefi rot Gradi tel j stva" su est a n Kohana, i l i Manua, i l i Prada-
patija, sintetisani sedmi m, "B'raisheethom ( Prva Emanaci j a Zogo-
sa), i zato se zovu Gr adi t el j i ma Ni e g i l i fizikog Uni v er z uma" i svi
spadaju Dol e. Ti h est ^J^\ i j a j e sutina 0( i 5' e( i mog-pr eds t av-
6
I j aj u Upadhi, osnovu i l i kamen temelj ac na kome j e i zgraen obj ek-
t i v ni Uni ver z um, noumeni svi h stvari . Ot ud su oni i stovremeno Sile
pr i r ode, Sedam Ane l a Pri sust va, esti i s edmi pr i nc i p u oveku,
spi ri t ual nopsi hof i zi ke sfere Sedmostrukog lanca, Korenske Rase
i t d. , i t d. Svi oni zavise od "Sedam obl i ka Lobanj e", sve do naj vieg.
Druga Zeml j a "ne ul azi u kal kul aci j e" j er ona nije Zemlja, ve Haos
i l i Bezdan Prostora u kome j e poi val a paradi gma i l i model uni ver-
zuma u zami s l i NAD- DU E koj a l ebdi nad nj i m. I zraz " Kl e t v a " ovde
navodi na veoma pogrena tumaenja, j e r on naprosto znai udes i l i
sudbinu, i l i onu fatalnost koja ju je poslala u obj ekt i vno stanje. To
se v i d i i z toga to j e " Z e ml j a " pod " Kl e t v o m" opisana kao "bez ob-
l i ka i prazna", u i j i m bezdani m dubi nama j e " Da h " El ohi ma ( kol ek-
t i v ni Logos) proi zveo i l i fotografisao pr vu boansku Z A MI S A O stvari
koje e doi. Taj proces se ponavlj a nakon svake Pralaje pre poetka
"Graditelji" iz Stanci.
445
nove Manvantare i l i perioda osetnih i ndi vi dual ni h bia. "Trinaest
zavisi od trinaest oblika" - to se odnosi na trinaest perioda personi-
fikovanih u trinaest Manua, sa Svajambhuvom kao etrnaestim (13
umesto 14 je dodatna skrivalica): ti h etrnaest Manua koj i vladaju
u okviru jedne Mahajuge, "Dana" Brame. Tih (trinaest-etmaest) ob-
j ektivnih Univerzuma zavise od trinaest (etrnaest) paradigmatikih,
idealnih oblika. Znaenje izraza "est hiljada goJ ma" koje se odno-
se na prvih est reci opet treba traiti u indijskoj Mudrosti. One se
odnose na prvobitnih est (sedam) "Kraljeva Edoma" koj i predstav-
ljaju tipizaciju svetova ( i l i sfera) naeg lanca tokom prvog Kruga, kao
i na prvobitnog oveka tog Kruga. Oni predstavljaju sedmostruku
pre-Adamovsku ( i h pre Tree, Razdvojene Rase) prvu Korensku rasu.
Poto su oni bi l i senke i nesvesni ( oni jo nisu j el i plod Drveta Sa-
znanja), nisu mogli da vide Pargufim, i l i "Li ce nije moglo da vi di
Li ce" ( prvobitni ljudi bi l i su nesvesni), "zato su prvobitnih (sedam)
Kraljeva umrl i ", tj . bi l i uniteni ( vidi Sifrah Dzeniuta). Sad, ko su oni?
Oni su Kraljevi koj i predstavljaju "Sedam Riija, odreena (sekun-
dama) boanstva, Sakru ( Indru), Manua i Kraljeve njegove Sinove,
koji su stvoreni i umiru u jednom periodu", kao to stoji u Vinu
Purani ( Knjiga I, poglavlje I I I ) . Jer, sedma ("hiljada") {ne mileni-
jum egzoterinog hrianstva, ve milenijum Antropogeneze) predstav-
lja i "sedmi period stvaranja", t j . period stvaranja fizikog oveka
(Vinu Purana) i sedmi Princip - i makrokosmiki i mikrokosmiki
- kao i pralaju nakon Sedmog perioda, tu "No" koja traje isto
koliko i "Dan" Brame. "Ona je ostavljena potpuno pusta tokom dva-
naest asova, kako je napisano". U Trinaestom (dva puta est i Sin-
teza) sve e bi t i obnovljeno " i est e nastaviti."
Zato autor Kahale prilino opravdano primeuje da je "davno
pre njegovog ( I bn Gebirolovog) doba (. . .) mnogo vekova pre hri-
anske ere, postojala u Centralnoj Azi j i 'Religija Mudrosti ' , i j i su
odlomci kroz vreme krui l i meu uenim ljudima arhajskog Egipta,
drevne Kine, Indije, itd. (. . . ) " i da "Kabala najverovatnije potie iz
arijevskih izvora, preko Centralne Azije, Persije, Indije i Meso-
potamije, j er su od Ura i Harana u Palestinu doli Avram i mnogi
drugi " (str. 221). A u to je vrsto verovao i K. V. Ki ng, autor knjige
Gnostici i njihova ostavtina.
Vamadeva Modelar (Modeli) veoma poetski opisuje primiuu
"no". Iako je to citirano u Razotkrivenoj Izidi, vredno je da se ponovi.
446
Dani i noi Brame
udni zvukovi se uju, dolazei iz svih pravaca ( . . . ) To su pret-
hodnici Noi Brame; sumrak se pomalja na horizontu i Sunce iz-
lazi izvan trinaestog stepena Makare (znak Zodijaka), i vie nee
doi do znaka Minasa (zodijake ribe). Gurui u pagodama odre-
eni da posmatraju razi-akr ( Zodijak) mogu da slome svoj kotur
i instrumente, j er su oni od sada beskorisni.
Postepeno svetlost bledi, toplota opada, nenaseljenih mesta sve
je vie na Zeml j i , vazduh postaje sve razreeniji, i zvori presuuju,
talasi vel i ki h reka su nestali, okean pokazuje svoje peskovito dno
i biljke umi ru. Lj udi i ivotinje se svakodnevno smanjuju. i vot i
pokret gube svoju snagu, planete jedva da mogu da se kreu u sve-
mi ru; one se gase jedna po jedna, kao svetiljke koje slugine ruke
zaboravljaju da dopune. Surja (Sunce) treperi i gasi se, materija po-
inje da se raspada (pralaja), Brama se utapa u Dajusa, Neotkrive-
nog Boga, i, postoje njegov zadatak obavljen, pada u san. Jo jedan
danje proao, pada no i traje do narednog svitanja.
I sada on iznova ulazi u zlatno jaje Svoje Mi s l i , zametak svega
to postoji, kako nam kae Boanski Manu. Tokom svog mirnog
poinka, iva bia, obdarena pri nci pi ma delovanja, prestaju da
funkcioniu i sva oseanja (manas) padaju u san. Kad su svi ap-
sorbovani u VR HUNSKU DUU, ta Dua svega spava u potpunom
poinku do dana kad e opet iznova uzeti svoj obl i k i ponovo se
probuditi iz svoje prvobitne tame.
Kako je "Satja-juga " uvek prva u nizu od etiri doba i l i Juge,
tako Kal i uvek dolazi poslednja. Kali juga danas vrhunski vlada u
I ndi j i i izgleda da se ona poklapa sa dobom Zapada. U svakom
sluaju, interesantno je videti kako je pisac Vinu Purane bio pro-
roanski u gotovo svim detaljima kad je Mai trej i prorekao neke
od mranih uticaja i grehova ove Kal i Juge. Jer, nakon stoje rekao
da e "varvari" bi t i gospodari obala Inda, andrabage i Kamira,
on dodaje:
"Bie privremenih vladara koj i e vladati zemljom - kraljeva pro-
stakog duha, nasilnog karaktera, stalno privrenih neistini i zlosti.
Oni e izazvati smrt ena, dece i krava; oni e prigrabiti i movi nu
svojih podreenih, / nameraiti se na tue ene; imae neogranie-
nu mo, njihovi ivoti bie kratki, njihove elje nezasite. ( . . . ) Lj udi
iz raznih zemalja, koje se dodiruju sa njihovom, sledie njihov pri -
mer; i poto e varvari bi t i moni (u I ndi j i ), pod pokroviteljstvom
Vidi akioliotove (Jacguolliot) Sinove Boje, Bramanski Ind, str. 230.
447
njenih vladara, dok e istija plemena bi t i zanemarena, narod e
ieznuti ( i l i , kao to kae komentator: ' Mleasi e bi t i u sreditu,
a Ari j evci na periferiji.' ).' ^ Bogatstvo i pobonost e opadati dok
svet ne postane potpuno izopaen. Samo e imovina donositi po-
loaj; bogatstvo e bi t i j edi ni izvor posveenosti, strast e bi t i j edi -
na veza koja spaja polove, neistina e bi t i j edino sredstvo uspeha
u parnicama i ene e bi t i predmet iskljuivo ulnog zadovoljenja.
(. . .) Spoljanje obeleje e biti jedino to razlikuje niz ivotnih
stalea; (. . .) ako je ovek bogat, smatrae se i st i m, beae
(anjaja) e bi ti univerzalno sredstvo preivljavanja, slabost - uzrok
zavisnosti, pretnja i drskost e bi t i zamena za uenost, liberalnost
e bi t i posveenost, uzajamni pristanak, brak, lepa odea dosto-
janstvo. Onaj ko je najjai, vladae; l j udi, nesposobni da podnesu
teki teret. Kara bara (teret poreza) traie utoite u dolinama.
(. . .) Tako e u Kal i j ugi propadanje neprekidno tei dok se ljud-
ska rasa ne pri bl i i unitenju (pralaji). ( . . . ) Kad se zavretak Kal i
juge primakne, deo tog boanskog bia koje postoji, navedeno sa-
mom svojom duhovnom prirodom ( . . . ) sii e na Zemlju ( . . . ) (Kal-
kiAvatar) obdareno sa osam nadljudskih sposobnosti. (. . .) On e
ponovo uspostaviti pravednost na Zeml j i i umovi onih koj i ive na
kraju Kal i Juge bie probueni i postati prozirni kao kristal. Lj udi
koj i budu tako izmenjeni (. . .) bie seme ljudskih bia i rodice ra-
su koja e slediti zakone Kri t a juge, doba istote. Kao stoje ree-
no: ' Kad Sunce, Mesec, lunamo sazvee Tija i planeta Jupiter bu-
du u jednoj kui, Kri t a ( i l i Satja) juga e se vr at i t i . ' "
(. . . ) Dve osobe, Devapi, iz rase Kuru i Moru, porodice Ivaku,
nastavljaju da ive tokom etiri doba, boravei u Kal api . " Oni e
se vrati ti ovamo na poetku Kri t a juge. (. . .) Moru' ' ' , sin Sigrua,
Ako to nije proroanski, staje onda?
U Matsja Purani stoji Katapa.
Maks Mil er to ime prevodi kao Mirij a, iz dinastije Morija, kojoj je pri-
padao Candragupta ( vidi Sanskritsku literaturu). U Matsja Purani, poglavlje
CCLXXI , govori se o dinastiji Morija ( i l i Maureja). U istom poglavlju tvrdi
se da e Morije jednog dana vladati Indijom, nakon to nekoliko hiljada go-
dina pre toga obnove rasu Katrija. Jedino e ta vladavina bi ti isto Duhovna
i "ne od ovog sveta". To e bi ti carstvo narednog Avatara. Pukovnik Tod ve-
ruje da je ime Morija ( i l i Maureja) iskvareni oblik od imena Mori , pleme iz
Raputa, a komentari na Mahavansu misle da su neki prinevi uzeli svoje ime
Morija od svog grada zvanog Mori , i l i , kako stoji kod prof. Maksa Milera, Mo-
448
Dani i noi Brame
jo ivi zahvaljujui j ogi ( . . . ) i on e obnoviti rasu Katrija So-
lame dinastije. ^
(Vaju Purana, tom III, str. 1 97)
Bi l o daj e ovo poslednje proroanstvo tano i l i netano, blago-
slovi K al i Juge su dobro opisani i zapanjujue se slau sa oni m to
vidimo i ujemo u Evropi i drugim civilizovanim i hrianskim zem-
ljama na kraju X I X i u osvit X X veka naeg velikog doba PROSVE-
ENOSTl.
rija- Nagara, to je korektnije prema izvornom M ahavansi. Kako nas obave-
tava na brat Devan Badhadur, R. Ragunat Rao iz M adrasa, Vaaspatja,
sanskritska Enciklopedija smeta Katapu (Kalapu) na sevemu stranu Hima-
laja, dakle na Tibet. Isto se tvrdi u poglavlju X I I (Skanda) Bhagavata Purane,
tom I I I , str. 325.
Vaju Purana izjavljuje da e M oru nanovo uspostaviti Katrije u Devetna-
estoj od narednih Juga (vidi Pet godina teozofije, str. 483, Morije i Kutumi).
449
V I I I
LOTOS KAO UNI VERZAL NI SI MBOL
Egzoterijski i Ezoterijski
patski lotos
Cistota ranog Falicizma * Egi-
Ne postoji nijedan drevni simbol kome nije pridodato duboko i
filozofsko znaenje, a vanost i znaaj t i h smibola rastu sa njiho-
vom starou. Takav j e LOTOS. TO j e cvet posveen Prirodi i njenim
Bogovima; on predstavlja apstraktne i Konkretne Univerzume, a ta-
koe predstavlja i amblem proizvoakih moi i duhovne i fizike
prirode. Arijevski Indusi i Egipani smatrali su ga svetim od najdrev-
ni j i h dana, a nakon njih i budisti; potovanje u Ki ni i Japanu, a us-
vojile su ga kao hrianski amblem i katolika i pravoslavna crkva,
koje su ga nainile glasnikom, kao i dananji hriani, koj i su ga za-
menili lokvanjem.^ On je imao, i jo uvek ima, mistiko znaenje
koje je isto kod svih naroda na Zeml j i . Upuujemo itaoca na ser
Viljema Donsa.^ Kod Indusa, lotos je simbol proizvoake moi
prirode, delovanjem vatre i vode (duha i materije). "Veni! ", kae je-
dan stih u Bhagavad Giti, "U tebi vi di m Bramu tvorca posaenog
na njegovom prestolu od lotosa", a ser Vilj em Dons pokazuje, kao
U hrianstvu Arhandeo Gabrijel, drei u ruci buket lokvanja, pojavljuje
se Devici Mariji na svakom prikazu Blagovesti. Taj buket oznaava vatru i vo-
du, i l i ideju stvaranja i raanja, simboliui/JO^/iMno istu stvar kao i lotos u ru-
ci Bodisatva koji najavljuje Maha-maji, Gotaminoj majci, roenje Spasitelja
sveta, Bude. Tako su isto Egipani stalno predstavljali Ozirisa i Horusa u vezi
sa cvetom lotosa, poto su njih dva Sunevi bogovi Vatre (Sveti Duh se i dalje
tipski predstavlja "plamenim jezicima") (Dela Apostolska).
' Vidi Disertacije koje se odnose na Aziju, ser Viljem Dons.
450
Lotos kao univerzalni simbol
to je primeeno u stancama, da seme lotosa jo i pre nego to pro-
klija sadri savreno formirane listove, minijaturne oblike onog to
e on kao savrena biljka jednog dana postati. U I ndi j i j e lotos sim-
bol plodne zemlje i, tavie, planine Meni . Sva etiri anela i l i geni-
ja na etiri strane Neba (Maharae, vi di Stance) stoje ne lotosima.
Lotos je dvostruki tip Boanskog i ljudskog hermafrodita, postoje,
da tako kaemo, dvostrukog pola.
Iz Duha Vatre ( i l i Toplote) koj i oivljava, oplouje i razvija sve u
konkretni oblik (iz njegovog idealnog prototipa), koj i j e roen iz VODE
i l i prvobitne Zemlje, razvio se Brama - kod Indusa. Lotosov Cvet,
predstavljen kako raste iz Vinuovog pupka - taj Bog poiva na vo-
dama prostora i svojoj Zmi j i Venosti - predstavlja najslikovitiju od
svih alegorija: Univerzum koj i evoluira iz centralnog Sunca, TAKE,
veno sakrivenog zametka. Slino tome, Lakmi, koja je enski as-
pekt Vinua,^ a koja se takode zove Padma lotos, prikazana je kako
pluta na "Tvorevi ni ", na lotosovom cvetu i tokom "bukanja okea-
na" prostora, nie iz "okeana mleka", kao Venera iz pene.
(. . .) Potom posaena na lotosu
Blistava boginja lepote, neuporediva ri, izroni
Iz talasa (. . .)
Ovako peva jedan engleski orijentalista i pesnik (ser Moni Vi l i -
jams).
Ideja koja lei u osnovi ovog simbola je veoma lepa, a pr i tom
pokazuje identino poreklo u svim religioznim sistemima. Bi l o da
se radi o lotosu i l i lokvanju, ona znai jednu te istu filozofsku ideju
- naime, emanaciju objektivnog iz subjektivnog, boansku Zamisao
koja iz apstraktnog prelazi u konkretni i l i vi dl j i vi oblik. Jer, i m
TAMA - tanije, ono to za neznanje predstavlja "tamu" - nestane u
svojoj sopstvenoj oblasti vene Svetlosti, ostavljajui za sobom je-
dino svoju boanski ispoljenu Zamisao, otvara se razumevanje krea-
ti vni h Logosa i oni u idealnom svetu (dotad skrivenom u boanskoj
misli) vide arhetipske oblike svega i poinju da prema t i m modeli-
ma kopiraju i grade i l i oblikuju prolazne i transcendentne oblike.
Lakmi je Venera - Afrodita i, kao i ona, izronila je iz okeana sa lotosom
u ruci. U Ramajani se ona zove Padma.
451
Na t om stupnju delovanja, Demi j urg' ' j o nije Arhi tekt. Roen
u osvitu delovanja, on mora najpre da opazi plan, da shvati ideal-
ne oblike koj i lee pohranjeni u grudima Vene Zamisli, kao to su
budui listovi lotosa, devianske latice, sakrivene unutar semena te
biljke. . .
U poglavlju L XXXI Rituala {Knjige mrtvih), nazvanom "Preobra-
aj u Lotos ", iz tog cveta izranja glava boga koj i uzvikuje:
Ja sam isti lotos koji izranja iz Blistavog. (. . .) Ja nosim po-
ruke Horusa. Ja sam isti lotos koji dolazi iz Sunevih Polja. (. ..)
Ideja o lotosu moe se nai ak i u elohistikom, prvom poglav-
lj u Postanja, kao to se tvrdi u Izidi.
U toj ideji moramo traiti poreklo i objanjenje stiha iz jevrejske
kosmogonije koj i glasi:
I Bog ree, Neka Zemlja rodi (.
roda ije je seme u njemu samom.
.) voku koja rada voe svog
U svim prvobitnim religijama "Sin Oca" je stvaralaki Bog - t j .
Njegova misao je uinjena vidljivom, a pre hrianskog doba, od in-
duskog Trimurti do t ri kabalistike glave iz spisa, kako ih objanja-
vaju Jevreji, trostruko boanstvo svih naroda bilo je potpuno definisano
i potkrepljeno svojim alegorijskim predstavama.
Takvo je kosmiko i idealno znaenje ovog velikog simbola kod
istonih naroda. Al i , primenjen na praktino i egzoteriko bogoslu-
enje - koje takoe ima svoju ezoteriku simbologiju - lotos je to-
kom vremena postao nosilac i sadralac prizemnije ideje. Nijedna
U ezoterijskoj filozofiji Demijurg i l i Logos koj i se smatra TVORCEM na-
prosto Je apstraktni termin, ideja, kao npr. "vojska". Kao to ta re predstavlja
sveobuhvatan izraz za skup aktivnih sila i l i delujuih Jedinica - vojnika - tako
Je i Demijurg kvalitativna sloenica mnotva Tvoraca i l i Graditelja. Bumov,
vel i ki orijentalista, savreno je shvatio tu ideju rekavi da Brama ne stvara
zemlju kao ni ostatak univerzuma. "Poto se razvio iz due sveta, kad se od-
voji od prvobitnog uzroka, on isparava zajedno sa prirodom i emanira svu pri-
rodu iz samog sebe. On ne stoji iznad nje, ve Je pomean sa njom; Brama i
univerzum formiraju jedno bie, ija je svaka estica u sutini sam Brama, ko-
ji je izrastao iz samog sebe."
452
dogmatska religija nije uspela da izbegne seksualni element u nje-
mu i do dana dananjeg on prlja duevnu lepotu korenske ideje. Sle-
di citat iz kabalistikog spisa koj i smo pomenuli:
Na isti smisao ukazuje lotos koj i raste u vodama Ni l a. Njegov
nain rastaje posebno pogodan kao simbol procesa razmnoava-
nja. Cvet lotosa, koj i nosi seme za reprodukciju kao rezultat svog
sazrevanja, povezan je sa majkom zemljom, i l i matericom Izie,
svojom vezom nalik na placentu, kroz vode materice, to jest, reku
Ni l , nalik na ue dugom stabljikom, pupanom vrpcom. Nita ne
moe bi t i jasnije od tog simbola i da bi se nainio savren u svom
nameravanom znaenju, ponekad se prikazuje dete kako sedi na
cvetu i l i izlazi iz cveta.^ Tako su Oziris i Izida, deca Hronosa, i l i
vremena bez kraja, u razvoju svojih prirodnih sila u toj slici posta-
li rodi tel j i oveka po imenu Horus ( . . .) ( Vi di odeljak X, "Deus
Lunus".)
Ne moemo dovoljno naglasiti upotrebu te funkcije razmnoa-
vanja kao osnove za simboliki j ezi k i nauni umetniki govor
Razmiljanje o toj ideji smesta vodi do refleksije o subjektu krea-
tivnog uzroka. Primeeno je daje Priroda u svom delovanju izra-
dila udesni i vi mehanizam koj i m upravlja pridodata iva dua,
i j i razvoj i istorija ivota, u smislu odakle dolazi, gde j e sada i
kuda ide, nadmauje sve napore ljudskog intelekta. Novoroene
je udo koje se neprekidno ponavlja, dokaz daje unutar radionice
kreativne materice intervenisala inteligentna kreativna mo da bi
pripoj ila i vu duu za fiziku mainu. ( . . . ) Zapanjujua udesnost
te injenice daje svetost svemu to je povezano sa organima za
razmnoavanje, kao boravitu i mestu oigledne graditeljske de-
latnosti boanstva.
U indijskim Puranama to je Vinu, prvi, i Brama, drugi Logos, i l i idealni
i praktini tvorac koj i su predstavljeni, jedan kako ispoljava lotos, drugi kako
izlazi iz njega.
Ne "napori" treniranih psihikih sposobnosti inicijata u istonnjakoj me-
tafizici i misterije kreativne Prirode. Svetovnjaci prolih doba degradirali su i-
sti ideal kosmikog stvaranja u puku ljudsku reprodukciju i seksualne funkcije:
ezoterijsko uenje i budui inicijati su oni ija misija jeste i bie da iznova is-
kupe i oplemene prvobitne koncepcije koje su teolozi i crkveni vemici tako a-
losno profanizovali gmbo ih primenjujui na egzoterike dogme personifikacije.
453
To j e i spravno t umanj e dr e v ni h i dej a arhaj ski h f i l ozof a prai s-
t or i j s kog doba koj e lee u os novi t og s i mbol a, i st o pant ei s t i ki h
koncepci j a, bezlinih i puni h potovanja. Me ut i m, ni j e tako kad se
to pr i meni na greno oveanstvo, na grube ideje vezane za l i nost.
Zat o, ni j edan pant ei st i ki f i l ozof ne bi propust i o da kae da pr i med-
be koj e prate navedeni tekst predstavl j aj u opasnost za svetost i s t i n-
ske rel i gi j e i odgovaraj u j edi no naem mat er i j al i s t i kom dobu koj e
j e di r ekt ni pr oi zvod i posl edi ca t og ant r opomor f i st i kog karaktera.
Jer to je kl j u za i tav duh i sutinu Starog Zavela. " Z a t o" , nastavlja
manus kr i pt , r as pr avl j aj ui o s i mb ol i z nu i u me t n i k o m g ov or u u
Bibliji:
Mesto materice mora da se smatra NAJ SVETI J I M MESTOM, SAN-
CTUM SANCTORUM, i istinskim HR AMOM I VOG BOGA. ' ' Mukarci su
posedovanje ene uvek smatrali sutinskim delom sebe, da bi od
dvoje nainili jedno, i ljubomorno ga uvali kao sveto. ak se i deo
obine kue i l i doma u kome boravi ena zvao penetralia, tajni i l i
sveti, i otuda metafora Najsvetije od Svetih, i l i svetih graevina
zasnovanih na ideji o svetosti organa za razmnoavanje. U opisu
metaforiki dovedenom do krajnosti,^ o tom delu kue se u Sve-
t i m Knjigama govori kao o "delu izmeu bedara kue" i ponekad
se ta ideja u konstrukciji crkve prikazuje vel i ki m otvorima kao za
vrata, smetenim iznutra, izmeu bonih potpornih stubova.
Ni ka kv a sl i na mi sao "dovedena do kr aj nos t i " ni j e postoj ala me-
u dr evni m pr v obi t ni m Ar i j evci ma. To pokazuj e i nj eni ca da u ved-
sko doba ene ni su smetane odvoj eno od mukaraca u penetralije
i l i "zenane". Nj i hovo odvajanje j e poelo kad su mus l i mani - koj i su,
7
Svakako da se reci drevnog inicijata u prvobitne misterije hrianstva: "Zar
ne znate da ste u Hramu Boijem " (I Korinanima, I I I 16), ne bi u tom smislu
primeniti na muicarca? Taj smisao je mogao biti / bio Je, na umu jevrejskih
kompilatora Starog Zaveta. I tu je provalija koja zjapi izmeu simbolizma No-
vog Zaveta i jevrejskog kanona. Zar ne bi taj jaz ostao i stalno se irio da
hrianstvo - posebno i najizrazitije katolika crkva - nije stavilo most preko
njega? Savremeno papstvo ga je danas potpuno premostilo svojom dogmom
o dva bezgrena zaea i antropomorfnim, a istovremeno idolatrijskim karak-
terom koji je pridalo Majci Boijoj.
Dovedeno je do krajnosti jedino u jevrejskoj Bibliji i u njenoj servilnoj ko-
pi j i , hrianskoj teologiji.
454
nakon cr kveni h hriana, b i l i naredni nasl edni ci j evr ej skog si mbo-
l i zma - os voj i l i zeml j u i postepeno namet nul i svoj pri st up i obiaje
I ndusi ma. Pre i post vedska ena bi l a je isto tako slobodna kao i mu-
karac i ni kakve neiste pri zemne mi s l i ni su se meale sa r el i gi oz-
nom s i mbol i kom r ani h Ari j evaca. Pomenuta ideja i njena pri mena
j e isto semitska. To potvruj e sam pisac pomenut og, veoma uenog
i kabal i st i kog, ot kri venj a kad zavrava ci t i rane pasuse dodaj ui :
Ako se za te organe, kao simbole stvaralakih kosmikih moi,
moe vezati ideja o poreklu mera kao i o periodima vremena, on-
da zaista taj deo, koj i se naziva Najsvetiji od Svetih u konstrukciji
hramova, kao prebivalita Boanstva, svoj naziv crpe iz prepozna-
vanja svetosti organa za razmnoavanje, koj i se smatraju simboli-
ma kako mera tako i kreativnog uzroka. Kod drevni h MUDR ACA
nije bilo imena ni ideje i nije bilo simbola za PRVI UZROK. (. . .)
Aps ol ut no ni j e. Bol j e ni kad i ne pomi s l i t i na njega i ost avi t i ga
zauvek bezimenim, kao s t oj e bi o sluaj k o d r a ni h pantei sta, nego
uni avat i svetost t og Ideala nad Idealima dovodei nj egove si mbo-
l e na ni vo tako ant ropomorf ni h obl i ka! Ovde se opet v i di ogroman j az
i zmeu arijevske i semitske rel i gi ozne mi s l i , kao dva suprotna pol a:
I skrenost i i Skri venost i . Ko d brami na, k o j i element pr i r odne funk-
cije produenj a vrste oveanstva ni kad ni s u smat ral i " pr v obi t ni m
Gr ehom", religiozna dunost je da i maj u sina. U drevni m danima, bra-
mi n bi se, poto bi i spuni o svoj zadatak l j udskog tvorca, povl ai o u
dungl u i ostatak i vot a pr ovodi o u r el i gi oz ni m medi taci j ama. On
bi i zvri o svoj u dunost prema pr i r odi kao smrt ni ovek i nj en sarad-
ni k i od tada bi sve svoje mi s l i posvei vao duhovnom, bes mr t nom
del u sebe, gl edaj ui na sve zemal j sko kao na puku i l uzi j u, pr ol azni
san - to i jeste. Ko d Semita j e to bi l o drugaij e. Oni su i z mi s l i l i is-
kuenje put i u Edenskom vr t u i pri kazal i svog Boga ( ezoteri ki , I sku-
avatelja i Vl adara Pri rode) kako zauvek PR OKLI NJ E j edan i n k o j i j e
bi o u l ogi kom programu iste te prirode.^ Sve to egzoteriki, kako sto-
ji pod velom u bukval nom smi sl u Postanja i ostalom, a istovremeno,
Q
Ista ta ideja je egzoteriki preneta na dogaaje u Egiptu. Gospod Bog a-
losno iskuava faraona i "napada ge velikim poastima" kako kralj ne bi izbegao
kaznu i tako imao opravdanje za jo jednu pobedu nad njegovim "Izabranim
narodom".
455
ezoteriki, oni gledali na taj takozvani greh i PAD kao na tako sveti
i n da su ba taj organ, koj i je vizxom\i prvobitnog greha, izabrali
kao najpogodniji i najsvetiji simbol da predstavi upravo tog Boga,
koj i je prikazan kako igoe njegovo delovanje kao neposlunost i ve-
ni GREH!
Ko bi mogao shvatiti paradoksalne dubine semitskog uma? A taj
paradoksalni element, lien njegovog najsutinskijeg znaenja, da-
nas je potpuno preao u hriansku teologiju i dogmu!
Da li su rani crkveni oci znali ezoteriko znaenje jevrejskog (Sta-
rog) Zaveta, i l i gaje samo mali broj nj ih bio svestan, dok ostali nisu
znali tajnu, neka prosudi potomstvo. U svakom sluaju, jedna stvar
je sigurna. Poto se ezoterizam iVovog Zaveto savreno slae sajev-
rejskim Knjigama Mojsijevim, i postoje istovremeno u Sinoptikim
jevandeljima i kod sv. Jovana preuzet odreeni broj isto egipatskih
simbola i paganskih dogmi uopte, na primer Trojstvo, postaje oi-
gledno daje identitet ti h simbola bio poznat piscima Novog Zaveta,
ko god da su oni bi l i . Oni su morali bi t i svesni prioriteta egipatskog
ezoterizma, poto su prihvatili nekoliko takvih simbola koj i su t i pi -
ni za isto egipatske koncepcije i verovanja, u svom spoljanjem i
unutranjem znaenju, i koj i se ne mogu nai u jevrejskom kanonu.
Jedan od njih je lokvanj u rukama Arhandela u ranim prikazima nje-
govog javljanja Devici Mari j i i te simbolike slike su do dana da-
nanjeg sauvane u ikonografiji pravoslavne i katolike crkve. Tako
voda, vatra, Krst, a takode i Golub, Jagnje i druge svete ivotinje,
zajedno sa svim njihovim kombinacijama, daju ezoterijski identino
znaenje i mora da su bile prihvaene kao usavravanje istog i je-
dnostavnog judaizma.
Jer, Lotos i Voda spadaju meu najstarije simbole i po svom po-
reklu su isto arijevski, iako su tokom grananja pete rase postali op-
ta svojina. Daemo jedan primer. Slova su, kao i brojevi, sva bila
mistina, bilo u kombinacijama, bilo svako uzeto zasebno. Najsve-
tije od svih je slovo M. Ono je i muko i ensko, i l i dvopolno, i iz-
vorno j e ono nainjeno tako da simbolizuje VODU, veliku dubinu. Ono
je mistiko u svim jezicima, istonim i zapadnim, i predstavlja slikov-
ni simbol talasa, dakle / \/ \/ \. U arijevskom ezoterizmu, kao i u
semitskom, to slovo j e uvek znailo vodu, npr. na sanskritu MAKARA
- deseti znak Zodijaka ~ znai krokodil, tanije vodeno udovite ko-
456
I
je je uvek bilo povezano sa vodom. Slovo MA je ekvivalent i odgo-
vara broju 5 - sastavljenom od dvojke, simbola dva odvojena pola,
i trojke, simbola treeg ivota, potomka dvojke. To se, opet, esto sim-
bolizuje Petouglom, a on j e sveti znak, boanski Monogram. MAI TR E-
JA je tajno ime Petog Bude i braminskog â/A:/Avatara - poslednjeg
MESI J E koj i e doi na kraju Velikog Ciklusa. To j e takode inicijal
grke Metide i l i Boanske Mudrosti, Mimre, "reci " i l i Logosa i Mi-
thrasa (Mihr), Monade, Misterije. Svi oni su roeni u velikoj Dubi-
ni i od nje i predstavljaju Sinove Maje - Majke, u Egiptu Maut, u
Grkoj Minerve (boanska mudrost), Marije i l i Mirijam, Mirhe i td.
Majke hrianskog Logosa i Maje, Budine majke. Madava i Mada-
vi su titule najvanijih bogova i boginja induskog Panteona. Na kraju,
mandala na sanskritu znai "krug" i l i orbita (deset podela Rig Ve-
de). Uopte, najsvetija imena u I ndi j i poinju t i m slovom - od Ma-
hata, prvog ispoljenog intelekta, i Mandare, velike planine koj u su
bogovi upotrebili za bukanje Okeana, do Mandakin, nebeske Gan-
ge (Ganga), Manua i td.
Moe li se to zvati koincidencijom? udno je, zaista, to onda na-
lazimo da ak i Mojsije - naen u vodi Ni l a - u svom imenu ima taj
simboliki konsonant. A faraonova erka "dade mu ime Mojsije ( . . . )
jer", kae ona, " ( . . . ) Izvadila sam ga iz VODE" {Izlazak, I I , 10)."Po-
red toga, hebrejsko sveto ime Boga koje se odnosi na to slovo Mj e
Meborah, "Sveti" i l i "Blagosloveni", a ime za vodu i l i PotopieM'bul.
Nabrajanje primera moemo zavriti podsetivi se na "tri Marij e" na
Raspeu i njihove veze sa Morem, Okeanom i l i Vodom. Zato je u j u-
daizmu i hrianstvu Mesija uvek povezan sa Vodom, Krtenjem, sa
Ribama (znak Zodijaka koj i se na sanskritu zove Meenam, pa ak i
sa Matsja (ribom) Avatarom i Lotosom - simbolom materice i l i lo-
kvanja, stoje isto.
Kod relikata drevnog Egipta, to je starije poreklo zavetnih sim-
bola i amblema na iskopanim predmetima, to se ee cvetovi lotosa
i voda nalaze u vezi sa Solamim Bogovima. Bog Khnum - mo vla-
ge - voda, kao stoje mislio Tales, poto predstavlja princip svih stva-
r i , sedi na prestolu smetenom u lotosu (Saitika epoha, Serapeum).
ak i sedam erki midijskog svetenika, kojima je, kad su dole da zahva-
te vodu, Mojsije napojio stado, a za tu uslugu su Midijci dali Mojsiju Sefom za
enu (sippara = blistavi talas) {Izlazak, II). Sve to ima identino tajno znaenje.
457
Bog Bes stoji na lotosu, spreman da prodere svoje potomstvo
{Ibid, Abidos). Tot, bog misterije i Mudrosti, sveti Pisar Amentija,
nosi solami disk kao ukras na glavi, sedi sa glavom bika (poto je
sveti bik Mendesa oblik Tota) i ljudskim telom na potpuno rascveta-
l om lotosu {IVdinastija). Na kraju, tu je boginja Hiket, koja u svom
obliku abe poiva na lotosu, pokazujui tako svoju povezanost sa
vodom. I upravo su iz tog simbola abe, nesumnjivo najdrevnijeg od
egipatskih boanstava, egiptolozi uzalud pokuavali da otkriju njenu
tajnu i funkcije. To to su taj simbol rani hriani usvojili u crkvi po-
kazuje da su ga oni bolje poznavali od naih savremenih orijentali-
sta. "Boginja-aba, i l i krastaa" bila je jedno od glavnih kosmikih
boanstava povezanih sa stvaranjem, usled svoje amfibijske prirode
i uglavnom zbog svog oiglednog vaskrsnua, nakon dugih godina
usamljenog ivota, zatvorena u starim zidovima, stenama itd. Ona
ne samo daj e uestvovala u organizaciji sveta, zajedno sa Khnu-
mom, ve je takode bila povezana sa dogmom o vaskrsenju}^ Mora
daje postojalo neko veoma duboko i sveto znaenje vezano za taj sim-
bol, budui da su ga, uprkos riziku da budu optueni za odvratni oblik
oboavanja ivotinja, rani egipatski hriani usvojili u svojim crkva-
ma. aba i l i krastaa unutar lotosovog cveta, i l i naprosto i bez tog
simbola, bio je oblik u kome su pravljene crkvene svetiljke na kojima
su bile ugravirane reci "Ja sam vaskrsnue" "Ey- sifii avdaiaaK;".' ^
Te ablje boginje se takode nalaze na svim mumijama.
Kod Egipana, to je bilo vaskrsnue u ponovnom roenju nakon 3.000
godina proienja, bilo u Devahnu, bilo u "poljima blaenstva".
Takva "aba-boginja" moe se videti u kairskom Bulak muzeju. Za tvr-
dnju o crkvenim lampama i natpisima na njima jemi ueni bivi direktor Bu-
lak muzeja, g. Gaston Maspero (vidi njegov Vodi za posetioce Muzeja Bulak,
str. 146).
458
I X
MESEC, DEUS LUNUS, FEBA
Osvrt na Lunarni Mit Kljuna napomena o Mesecu * Kopi-
je i Originali Biseksualni Mesec
Ovaj arhajski simbol je najpoetiniji od svih simbola, a takode i
u najveoj meri filozofski. Drevni Grci dali su mu istaknut znaaj,
a savremeni pesnici su ga izrabili do otrcanosti. Kralj ica noi,* koja
u velianstvenosti svoje neuporedive svetlosti pl ovi nebom pomra-
uj ui sjaj svih drugi h zvezda, ak i Veernjae, i prosti rui svoj
srebrni pokriva preko itavog zvezdanog sveta, uvek je bi l a omi-
ljena tema svih pesnika hrianskog sveta, od M i l t ona i ekspira,
sve do najnovijih stihotvoraca. Al i , blistava svetiljka noi, sa svojom
bezbrojnom zvezdanom svitom, govorila je samo mati profanih. Sve
do skora, religija i nauka nisu imale nita sa t i m di vni m mi tom. Pa
ipak, hladni devianski M esec, ona, po elijevim recima:
(. . .) Koja divnim ini sve emu se osmehne,
Taj oltar lutajui mekog, a ipak hladnog plamena,
Koj i se veno preobraava, pa opet je isti,
I greje, ali ne prosvetljava. (. . .)
u bliem je odnosu prema Zeml j i nego bi l o koje drugo nebesko telo.
Sunce daje ivot itavom planetarnom sistemu, M esec daje ivot na-
oj planeti, i rane rase su to razumele i znale, j o u svom detinjstvu.
Ona je Kralj ica i ona je Kral j , i bila je Kralj Soma pre nego to se
"M esec" je na engleskom i latinskom enskog roda. (nap. prev.)
459
pretvorila u Febu i ednu Dijanu. Ona je pre svega boanstvo hri-
ana, preko mojsijevskih i kabalistikih Jevreja, iako je civilizovani
svet ostao nesvestan te injenice dugi niz vekova, zapravo, jo ot-
kad je umro poslednji inicirani crkveni otac, odnosei sa sobom u
grob tajne paganskih hramova. Za "oeve" - kao to su bi l i Origen
i l i Kliment Aleksandrijski - Mesec je bio i vi simbol Jehove: onaj
koj i daje ivot i koj i daje Smrt, onaj koj i upravlja biem - u naem
Svetu. Jer, ako je Artemida kod Grka bila Luna na Nebu i Dijana na
Zemlj i, koja vlada roenjem deteta i ivotom, kod Egipana ona je
bila Hekata u Paklu, boginja Smrti, koja je vladala nad magijom i ba-
jalicama. Vie od toga: kao otelovljeni mesec, ije su pojave trijadne,
Dijana-Hekata-Luna je tri u jednom. Jer, ona je Deva triformis, ter-
gemina, triceps - tri glave najednom vratu,' kao Brama-Vinu- iva.
Otuda je ona model naeg trojstva, koje nije uvek bilo potpuno mu-
ko. Broj sedam, tako istaknut u Bibliji, tako svet u svom sedmom
(Sabat) danu, doao je Jevrejima iz drevnosti, a poreklo vodi od etvo-
rostrukog broja 7 sadranog u 28 dana lunamog meseca, budui da
je tako svaki sedmostruki deo tipiziran jednom etvrtinom meseca.
Vredno je truda da u ovom delu damo pregled porekla i razvoja
lunamog mita i oboavanja u istorijskoj antici, na naoj strani zem-
Ijine kugle. Njen raniji izvor ne moe pratiti egzaktna nauka, koja od-
bacuje predanje, dok je za teologiju, koja je pod vodstvom vetih papa
igosala svaki literarni fragment koj i ne nosi dozvolu Rimske Crkve,
njegova arhajska istorija zatvorena knjiga. Da l i j e starija egipatska
i l i arijevska indijska religiozna filozofija - a Tajna Doktrina kae da
je starija ova dmga - ne znai mnogo u t i m pitanjima, poto su l u-
namo i solamo "oboavanje" najstarija na svetu. Oba su preivela i
prevladala do dana dananjeg u itavom svetu, kod nekih otvoreno,
kod dmgi h - npr. u hrianskoj simbolici - tajno. Maka, lunarai
simbol, bila je posveena I zi di , budui daje ona sama u jednom smi-
slu Mesec, kao stoje Oziris Sunce. Maka se esto vida na vrhu e-
grtaljke u mkama te boginje. Ta ivotinja se veoma potovala u gradu
Bubaste, koj i bi duboko oalio smrt svake svete make, j er se u tom
gradu misterija posebno oboavala Izida, kao Mesec. Astronomska
simbolika povezana sa t i m ve je izneta u prvom odeljku "Simbo-
lizma ", a niko je nije bolje opisao od g. D. Mejsija u njegovim Pre-
Boginja Tpi|.iop{|)oq u Alkamenovom vajarstvu.
460
Mesec, Deus Lunus, Feba
davanjima i Prirodnom postanju. Reeno je, oko make izgleda kao
da sledi luname faze u njihovom opadanju i rastu, a njene enice si-
j aj u kao dve zvezde u tami noi. Otuda mitoloka alegorija koja po-
kazuje Dij anu kako se krije u obl i ku make na Mesecu, gde j e, u
pratnji ostalih boanstava, nastojala da pobegne od Tifonovih pro-
gona ( vi di Ovidijeve Metamorfoze). Mesec je u Egiptu bio i "Oko
Horusa" i "Oko Ozirisa", Sunca.
Ista je stvar i sa Psoglavom. Maj mun sa pseom glavom bio je
gl i f koj i simbolizuje Sunce i Mesec, iako je Psoglav vie hermetiki
nego religiozni simbol. Jer to je hi j erogl i f Merkura, planete, kao i
Merkura filozofa alhemiara, "jer", kau alhemiari, "Merkur mora
da bude uvek u blizini Izie, kao njen ministar, poto bez Merkura
ni Izida ni Oziris ne mogu da uine nita u VELI KOM DELU. " Psoglav,
gde god je predstavljen sa Merkurovom palicom, i l i Meseevim sr-
pom i l i Lotosom, predstavlja gl i f "filozofskog" Merkura, ali kad je
predstavljen sa trskom, i l i svitkom pergamenta, onda znai Herme-
sa, I zidinog sekretara i savetnika, kao to je Hanuman obavljao isti
posao za Ramu.
Iako redovnih oboavalaca Sunca, Parsa, nema mnogo, ipak nije
jedino korpus induske mitologije i istorije zasnovan na i proet sa ta
dva oboavanja, ve je to sluaj i sa samom hrianskom religijom.
Od svog nastanka do naih dana ona su obojila teologije i rimokato-
like i protestantske crkve. Zaista, razlika izmeu vera arijevskih I n-
dusa i arijevskih Evropljana je veoma mala ako samo uzmemo u
obzir osnovne ideje obe od njih. Indusi se ponose to sebe nazivaju
Surjama i Candravansama (Solarne i Luname dinastije). Hriani se
pretvaraju da gledaju na to kao na idolatriju, pa ipak se dre religije
koja je u potpunosti zasnovana na solamom i lunamom oboavanju.
Beskorisno je i uzaludno to se protestanti bune protiv rimokatolika
zbog njihove "mariolatrije", zasnovane na drevnom kultu lunamih bo-
ginja, kad oni sami oboavaju Jehovu, prevashodno lunarnog boga,
i kad su obe crkve u svojoj teologiji prihvatile Sunce-linsta i lunar-
no trojstvo.
Ono to se zna o haldejskom oboavanju Meseca, o vavilonskom
bogu Sinu, koga su Grci zvali "Deus Lunus", veoma je malo, a to
malo e najverovatnije zavesti profanog prouavaoca koj i ne uspe
da shvati ezoterijski znaaj simbola. Kao to je popularno bilo poz-
nato drevnim profanim filozofima i piscima (jer su oni inicirani bi l i
461
obavezni da ute), Hal dej ci su oboaval i Mesec pod njenim ( i nje-
govim) r azl i i t i m i meni ma, ba kao i Jevreji, k oj i su dol i nakon nj i h.
U pomenut om neobj avl j enom rukopi su o Vetini Govora, pos t oj e
saopten kl j u f ormi ranj a drevnog ( s i mbol i kog) j ezi ka, iznesen j e
l og i ki raison d'etre* t og dvost rukog oboavanja. Knj i g u j e napi -
sao j edan neverovatno dobro obaveeten i pr oni cl j i v uenj ak i mi -
sti k i saoptio j e to u r az uml j i vom obl i ku hipoteze. Ona, meut i m,
ht el i ne ht el i , postaje dokazana i nj eni ca u i s t or i j i rel i gi ozne evol u-
cij e lj udske mi s l i za sve one k o j i su i kad makar i z a v i r i l i u tajne dre-
vne si mbol ogi j e. Tako on kae:
Jedno od prvi h ljudskih zanimanja, povezano sa stvarnom po-
trebom, bilo je opaanje perioda vremena,^ obeleenih na nebes-
kom svodu koj i nie i izdie se iznad nivoa horizonta i l i ravni
mirne vode. Bi l i su obeleeni, na primer, dan i no, faze Meseca,
njegove stelame i sinodne revolucije i periodi solame godine sa
ponavljanjem godinjih doba i primenom prirodnih mera dana i
noi, i l i dana podeljenog na svetlost i tamu. Takode je otkriveno
da postoje najdui i najkrai solami dan i dva solama dana sa je-
dnakim trajanjem dana i noi u toku jedne solame godine, a take
t i h dana u godini mogle su se sa vel i kom preciznou zabeleiti
na zvezdanim grupama neba i l i sazveda, koje su zato podlone
onom retrogradnom kretanju koje bi tokom vremena zahtevalo ko-
rekciju iU umetanje, kao stoje bio sluaj kod opisa Potopa, gde je
nainjena korekcija od 150 dana za period od 600 godina, tokom
koga se zbrka meu kopnenim meaima poveala. (. . .) To bi se
prirodno dogaalo (. . .) svim rasama u svim dobima; i za takvo
znanje se mora smatrati da je bilo uroeno ljudskoj rasi pre vre-
mena koje nazivamo istorijskim periodom. (. . .)
Na toj osnovi, autor traga za nekim prirodnim f i zi ki m funkci-
jama koje su zajednike ljudskoj rasi, a povezane sa periodinim
ispoljavanjima, tako da "veza izmeu te dve vrste pojava ( . . . ) po-
stane uvrena u populamoj upotrebi." On ih nalazi u "{a) en-
* (Franc.) - razlog za postojanje, (nap. prev.)
Drevna mitologija ukljuuje drevnu astronomiju ba kao i astrologiju. Pla-
nete su bile ruke koje pokazuju, na brojaniku solamih sistema, asove odre-
enih periodinih zbivanja. Tako je Merkur bio glasnik odreen da odrava
ritam tokom dnevnih solamih i lunamih pojava i inae je bio povezan sa Bo-
gom i Boginjom Svetlosti.
462
skim fiziolokim fenomenima svakog lunamog meseca od 28 dana,
i l i "4 nedelje svaka od po 7 dana, tako da bi 13 pojava tog perioda
trebalo da se odigraju za 364 dana, to predstavlja solamu sedmi-
nu godinu sa 52 nedelje, svaka po 7 dana. (b) Oivljavanje fetusa
je obeleeno periodom od 126 dana, i l i 18 nedelja, svaka od 7 da-
na, (c) Period koj i se naziva periodom vitalnosti ima 210 dana, i l i
30 nedelja sa po 7 dana svaka, {d) Period za poroaj dospeva za
280 dana, i l i 40 nedelja, svaka sa po 7 dana i l i 10 lunamih meseci
sa po 28 dana svaki, i l i 9 kalendarskih meseci sa po 31 dan, rauna-
j ui na nebeskom svodu period puta izmeu tame materice do sve-
tlosti i slave svesnog postojanja, koja sadri nedokuivu misteriju
i udo. (. . .) Zato su posmatrani periodi vremena koj i oznaavaju
delovanje fiankcija raanja prirodno postali osnov za astronomske
proraune. ( . . . ) Moemo gotovo da potvrdimo ( . . . ) daje to bio na-
in raunanja kod svih naroda, bilo da su do njega doli nezavisno,
i l i posredno i l i indirektno uenjem. To je bio nain kod Jevreja, j er
oni i danas raunaju kalendar pomou 354 i 355 dana luname go-
dine, a mi imamo poseban dokaz da su se t i m nainom sluli i stari
Egipani, a dokaz je sledei:
Ideja koja lei u osnovi religiozne filozofije Jevreja bila je da Bog
u sebi sadri sve stvari^ i daj e ovek njegova slika, ukljuujui i
enu. (. . .) Mesto oveka i ene kod Jevreja i Egipana su zau-
zimali bi k i krava, posveeni Ozirisu i I zi di , koj i su predstavlja-
ni kao ovek sa glavom bika i ena sa glavom krave, i ti simboli
su oboavani. Opte je poznato daj e Oziris bio Sunce i reka Ni l ,
tropska godina od 365 dana, to predstavlja numeriku vrednost re-
ci Neilos, ali i bik, a takode je bio i princip vatre i ivotodajne sile,
dok je Izida bila Mesec, korito reke Ni l ih Majka Zemlja, za ije je
radajue energije voda neophodna, lunarna godina od 354-364
dana, odrediva perioda trudnoe, i krava obeleena i l i predstav-
ljena sa srpom mladog meseca.
Al i , korienje krave kod Egipana na mestu koje kod Jevreja
zauzima ena nije nosilo nikakvu korenitu razliku u znaenju, ve
slinost u pogledima, i naprosto varijantu j ednog simbola opteg
Karikaturisano i unieno vedantinsko poimanje Parabramama koji unutar
toga samog sadri ceo Univerzum kao daje to samo taj beskrajni Univerzum,
i ne postoji nita drugo izvan toga.
Ba kao to do dananjeg dana u I ndij i ivin bik i krava predstavljaju ne-
koliko Sakti - boginja.
463
znaaja, budui da se smatralo da je period trudnoe kod krave i
ene isti, 280 dana, i l i deset lunamih meseci, svaki sa po etiri sed-
mice. I taj period je inio sutinski znaaj tog ivotinjskog simbo-
la, ija je oznaka bio meseev srp.^ ( . . . ) Nalazimo da su ti periodi
trudnoe i pri rodni periodi b i l i predmeti simbolikog oznaavanja
u elom svetu. Tako su oni b i l i korieni i kod Indusa, a najjasnije
su ustanovljeni kod prastanovnika Amerike, u Riardsonovim i Ge-
sto vi m tablicama, u Krstu Palenke, a vidno je da lee i u osnovi ob-
l i ka kalendara M aja sa Jukatana, Indusa i starih Jevreja. Ti prirodni
simboli ( . . . ) b i l i bi i l i falus, i l i falus i j oni . ( . . . ) i l i muko i ensko.
Zaista, reci koje su prevedene kao opti pojam mukog i enskog
u 270. stihu prvog poglavlja Postanja su (. . . ) sacr i n 'cabrah, to
bukvalno znai falus i j oni ,* al i prikazivanje fal i ki h amblema te-
ko da ukazuje na polne organe ljudskog tela, kad se uzme u obzir
njihovo funkcionisanje i razvoj testisa koj i su povezani sa njima;
potom bi dolo ukazivanje na naine merenja lunamog vremena,
i preko lunamog, solamog vremena.
To j e f i zi ol o ki i l i ant r opol oki kl j u za s i mbol M eseca. K l j u
k o j i ot kr i va mi s t er i j u teogoni j e i l i evol uci j e manvant ar i ki h bogova
j e sl oeni j i i u sebi nema ni eg fal i kog. U nj emu j e sve mi s t i no i
boansko. A l i Jevrej i , os i m to su di rekt no povezal i Jehovu sa M e -
secom, kao b ogom razmnoavanj a, vi e su vo l e l i da zanemare vi e
hi j erarhi j e i neke od nj i h (zodi j aka sazveda i pl anetarne bogove)
su na i ni l i s voj i m Pat ri j arsi ma razvodnj avaj ui na taj nai n i sto
t eozofs ku i de j u i sput aj ui j e na ni vo grenog oveanst va ( v i d i
pogl avl j e "Najsvetije od Svetih ", u del u o Simbolizmu, K nj i ga I I ) .
Rukopi s k o j i smo u pret hodnom tekstu ci t i ral i veoma j asno objanjava
koj oj hi j er ar hi j i bogova pri pada Jehova i k o j e bi o taj j evr ej s ki B O G ,
j er on pokazuj e, j a s ni m j e zi k o m, da Bo g koga su hri ani nat ovar i l i
sebi na vrat ni j e ni t a drugo do l una mi s i mbol r epr odukt i vne funk-
ci j e i l i funkci j e razmnoavanj a u pr i r o di . O n i s u stal no i gnor i s a l i
ak i t aj nog boga j e vr e j s k i h kabal i st a, Ai n- S of a, k o j i j e u naj r ani -
j i m k a b a l i s t i k i m i mi s t i k i m predst avama i st o t ako v e l i k i kao i
Parabramam. A l i , R ozenr ot ova Kabala ni u k o m sl uaj u ne pre-
nos i i s t i ns ka i zvor na uenj a S i meona Be n Johai j a, ni met af i zi ka,
^ Otud oboavanje M eseca kod Jevreja.
"Mukim i enskim on ih stvori."
464
ni f i l ozof ska, ni bi l o koj a druga. A k o l i k o prouaval aca kabal e zna
ita o nj i ma, i zuzev i z i s kr i vl j eni h prevoda na l at i nski ? Baci mo po-
gl ed na i dej u koj a j e drevne J evreje navel a da usvoj e zamenu za
veno NES POZ NATLJ I VO i koj a j e hri ane zavel a da t u zamenu p r i -
hvat e kao stvarnost.
Ako se t i m organima (falus i j oni ) kao simbolima stvaralakih
kosmikih moi (. . .) moe pridodati ideja o preiodima vremena,
tada, zaista, u konstrukciji Hramova kao Prebivalita Boanstva,
i l i Jehove, mesto oznaeno kao Najsvetije od Svetih, ih Najvie Me-
sto trebalo bi da svoj naziv crpi iz priznavanja svetosti organa za
razmnoavanje, koj i su se smatrali kako simbolima mera tako i stva-
ralakog Uzroka.
Kod drevnih mudraca, nije bi l o imena, ideje ni simbola za Prvi
Uzrok. Kod Jevreja, indirektna zamisao o njemu bila je izraena
u terminima negacije poimanja, npr. Ain-Sof'\\\ Bez Granica. Al i ,
simbol njegovog prvog razumljivog ispoljavanja bila je zamisao kru-
ga sa njegovim prenikom. (. . .) ( Vi di Proem za Knj i gu I, Deo I .)
koj i istovremeno nosi geometrijsku, fal i ku i astronomsku ideju
(. . .) j er jedan se rada iz nule i l i Kruga, bez koje ne bi mogao po-
stojati, i izjedan, i l i prvobitnog jednog, nie devet cifara, a geome-
trijski, sve figure u ravni. Zato je u kabah taj krug, sa njegovim pre-
nikom, slika deset Sefirot i l i Emanacija, koje sainjavaju Adama
Kadmona, Arhetipskog oveka, tvoraki izvor svih stvari. ( . . . ) Ta
ideja o povezivanju kruga i njegovog prenika, to jest, broja deset,
sa znaajem reproduktivnih organa, i Najsvetijeg Mesta, ostvarena
je u konstrukciji Kraljeve Odaje, i l i Najsvetije od Svetih, u Veli-
koj Piramidi, u Mojsijevom Tabemaklu i u Najsvetijem od Svetih
u Solomonovm Hramu. ( . . . ) To je slika dvostruke materice, jer na
hebrejskom je slovo he H istovremeno broj 5 i simbol materice, a
dva puta 5 je 10, i l i faliki broj.
Ta "dvost ruka mat er i ca" takoe pokazuj e dvoj nost ideje prene-
sene iz najvieg, duhovnog, sve do naj ni eg i l i zemal j skog ni voa, a
k o d Jevreja i ograniene na ovaj posl ednj i . Zat o j e k o d nj i h broj 7
stekao naj istaknutij e mesto u egzoteri koj r el i gi j i , k ul t u spolj anj ih
Zato to je bio isuvie svet. U Vedama se o njemu govori kao o TOME; to
je "Veni Uzrok", i zato se o njemu ne moe govoriti kao o "Prvom Uzroku",
jer taj termin podrazumeva odsustvo svakog uzroka u nekom periodu.
465
formi i praznih rituala, kao, na primer, njihov Sabat, sedmi dan po-
sveen njihovom boanstvu, Mesecu, koj i simbolizujuje razmnoa-
vakog Jehovu. Za razliku od toga, kod drugih naroda je broj sedam
bio tipski za teogonijsku evoluciju, za cikluse, kosmike nivoe i Se-
dam Sila i Okultnih Moi u Kosmosu, kao bezgraninoj celini, ij i
je gornji trougao bio nedostupan konanom ljudskom intelektu; dok
su se, opet, neki drugi narodi, u svom nasilnom ograniavanju Kos-
mosa u Prostoru i Vremenu, zabavili samo njegovim sedmostrukim
nivoom ispoljavanja, Jevreji su usredsredili ovaj broj samo na Me-
sec i na tome zasnovali sve svoje svete proraune. Otuda nalazimo
da oprezni autor navedenog rukopisa u vezi sa metrologijom Jev-
reja primeuje da:
(. . .) ako bi se 20,612 pomnoilo sa 4/3, proizvod bi dao osnov za
utvrivanje prosene vrednosti revolucije Meseca, a ako bi se taj
proizvod dalje pomnoio sa 4/3, taj proizvod bi dao osnov za odre-
ivanje tanog perioda prosene solame godine (...) taj oblik (...) po-
staje veoma koristan za odreivanje astronomskih perioda vremena.
Taj dvostruki broj (muki i enski) takode je simbolizovan u ne-
ki m dobro poznatim idolima, npr, "Ardanari-Ivara, hinduska Izida,
Eridanus, i l i Ardan, i l i hebrejski Jordan, ili izvor silaska. Ona stoji na
listu lotosa koj i pliva na vodi. Al i , znaenje toga je daje ona dvopol-
na i l i hermafrodit, to jest, kombinovanijo/ ifalus, broj 10, hebrej-
sko slovo Jod ' , sadralac Jekove. Ona, tanije ona-on, daje minute
istog kruga od 360 stepeni."
U svom najboljem aspektu "Jehova" je Binah, "Gornja posredu-
jua Majka, Veliko More Svetog Duha" i zato pre sinonim za Marij u,
Isusovu Majku, nego za njegovog Oca; ta "Majka, poto, predstav-
lja latinsko Mare, i ovde je more, Venera, Stella del Mare i l i "Zvez-
da Mor a"
Preci tajanstvenih Akaana - Candre i l i Indovanse, Lunami Kra-
ljevi za koje predanje govori da su vladali Prajagom (Alahabadom)
vekovima pre nove ere - doli su iz Indije i sa sobom doneli oboava-
nje svojih predaka, oboavanje Some, i njegovog sina Bude, koj i je
kasnije postao onaj haldejski. Pa ipak, takvo oboavanje, po strani
od popularne astrolatrije i heliolatrije, ni u kom vi du nije bi l o ido-
latrija. U svakom sluaju, nita vie nego stoje to savremeni kato-
466
l i k i s i mbol i zam k o j i povezuj e nj i hov u De v i c u Ma r i j u - Magna
Mater Sirij aca i Gr ka - sa Mesecom.
Naj poboni j i r i moka t ol i c i su veoma ponosni na to oboavanje i
to j avno pri znaj u. U Podsetnicima Francuskoj Akademi j i , mar ki z de
Mi r v i j kae:
Jedino je prirodno da, poto to predstavlja nesvesno proroan-
stvo, Amon-Ra bude mu svoje majke, postoje Magna Mater hri-
ana upravo supruga onog sina koga zainje. ( . . . ) mi (hriani) sad
moemo da razumemo zato Neit baca svetlost na Sunce, dok ostaje
Mesec, poto DEVI CA, koja j e KRALJ I CA NEBESA, stoje Neit bila, ode-
va u njegov (Meseev) sjaj, a sa svoje strane odeva HRI STA-SUNCE.
"Tu vestis solem et te sol vestit. " (. . .) pevaju rimokatol ici tokom
svoje slube, a on dodaje: -
Mi ( hriani) sad takoe razumemo kako je mogue da uve-
ni natpis u Saisu t vr di da "ni ko ni kad nije podigao moj peplum
(veo)", uzimajui u obzir da ta reenica, bukvalno prevedena, pred-
stavlja rekapitulaciju onog to sepeva u crkvi od dana bezgre-
nog zaea.
(Arheologija Device Majke, str 117)
Svakako da nita ne moe b i t i i skreni j e od ovoga! To u pot puno-
sti opravdava ono to j e g. Der al d Me j s i rekao u s vom predavanj u
o " Luni ol a t r i j i , drevnoj i savremenoj ":
ovek u Mesecu (Oziris-Sut, Jehova-Satana, Hrist-Juda i drugi
lunami blizanci) esto se optuuje za loe ponaanje. ( . . . ) U l u-
narni m fenomenima Mesec j e bi o j edno kao na Mesec, koj i j e
dvostruk u polnosti, a trostruk po karakteru - kao majka, dete i
odrasli mukarac. Tako dete Meseca postaje suprug svoje sopstve-
ne majke! To se ne moe izbei ako treba da doe do bi l o kakvog
razmnoavanja. On je bio prisiljen da bude svoj sopstveni otac! Te
odnose je pokudila kasnija sociologija i prvobitni ovek u Mesecu
bio je tabuisan. Pa ipak je u svojoj najnovijoj, najneobjanjivijoj
fazi, ovo postala centralna doktrina najgrublje praznoverice koj u
je svet ikad video, j er ti lunami fenomeni i njihovi ljudski predstav-
ljeni meuodnosi, ukljuujui i incestuozni, predstavljaju sam osnov
hrianskog Trojstva u Jedinstvu. Zbog nepoznavanja simbolizma,
jednostavna predstava drevnih vremena postala je najdublja religi-
ozna misterija savremene luniolatrije. Katolika crkva, ni najmanje
467
se ne stidei tog dokaza, slika Devicu Mari j u sa suncem i sa mese-
evim srpom pred njenim stopalima kako u svojoj ruci dri lunar-
no dete - koje je dete i suprug majke Meseca. Majka, dete i odrasli
mukarac predstavljaju osnovu.
Na taj nain se moe dokazati daje naa hristologija mumifiko-
vana mitologija i predstavlja legendarno sveto znanje, koje nam je
u Starom i Novom Zavetu podmetnuto kao boansko otkrivenje, ko-
je je izrekao sam glas Boi j i .
U oharu nal azi mo j ednu oaravajuu al egorij u, koj a bol j e ot kr i -
va pr avi karakter Jehove i l i Y H V H u pr v obi t ni m koncepci j ama j e-
v r e j s ki h kabal i s t a. Nj u danas nal azi mo u Kabali I b n Gebi r ol a, u
pr evodu I saka Maj era. Na autor kae:
U uvodu koj i je napisao R' Hez' ki-j ah, koj i je veoma star i i ni
deo Brodij evog izdanja ohara ( I , 5b i dalje), postoji izvetaj o
putovanj u na koje su se uput i l i R. El' azar, sin R. Shim-on b.
Jo'haia i Rabi Abah.
Oni sreu oveka sa t eki m bremenom i pi t aj u ga kako se zove; on
odbij a da kae i poinj e da im objanjava Toru ( Zakon).
Oni upitae: " Ko te je nagnao da tako ide i nosi tako teak te-
ret?" On odgovori Slovo ^ (Jod, koj i je = 10 i predstavlja simboli-
no slovo Ketera i sutinu i zametak Svetog imena mi T' YHVH) .
(. . .) Oni su mu rekl i : "Kad bi nam rekao ime svog oca, pol j ubil i
bismo prainu sa tvojih stopala." On odgovori: "Sto se tie mog oca,
on boravi u Velilcom Moru i tamo Je bio riba" (kao i Vinu i Dagon
i l i Oanes) koja je (prva) unitila veliko more" ( . . . ) i on je bio ve-
l i ki i moan i "Najdrevniji od Dana" sve dok nije progutao sve dru-
ge ribe u ( Velikom) Mor u (. . .) R. El'azar saslua i ree mu: " Ti
si Sin Svetog Plamena, ti si Sin Rab Hama - 'nun-ah Sabah [stari:
riba se na aramejskom i haldejskom kae nun (noon)] ti si sin Sve-
tlosti Tore" (Darme) i td.
Pot om autor objanjava da kabal i st i nazi vaj u ensku Sefiru, Bi-
nah, " v e l i k i m mor em" : ot ud j e Bi nah, ija su boanska imena Jehova,
Jah i El ohi m, naprosto haldej ska Ti j amat, enska mo, Berozova
Thal at, koj a vl ada Haosom, a hrianska t eol ogi j a j e kasnije od nje
nai ni l a z mi j u i l i avol a. On-Ona ( Jah-hova) j e nadnaravna ( Heh i
468
Eva). Jah-hovah, i l i Jehova, onda je isto to i na Haos - Otac, Maj -
ka, Sin - na materijalnom nivou i u isto fizikom Svetu. Demon i
Deus istovremeno. Sunce i Mesec, dobro i zlo. Bog i Demon.
Lunami magnetizam stvara ivot, odrava ga i unitava - psihiki
i fiziki. I ako je astronomski mesec jedna od sedam planeta starog
sveta, u teogoniji je on jedan od regenata, kako kod Hriana tako i
kod pagana, pri emu oni prvi o njemu govore pod imenom jednog
od svojih Arhanela, a drugi pod imenom nekog od svojih bogova.
Zato je lako razumeti smisao "bajke" koj u je Hvoljson preveo iz
starog haldejskog rukopisa na arapski, o Ku-Tamiju koga poduava
idol Meseca ( vi di Knj i gu I I I ) . Selden, kao i Majmonid, saoptava
nam tajnu {More Nevochim, Knjiga I I I , poglavlje XXX) . Oboava-
oci Terafima (Jevrejskih Proroita) "urezali su slike i tvrdi l i da svet-
lost glavnih zvezda (planeta) skroz naskroz prolazi kroz njih i tako
aneoske VR LI NE (vladara zvezda i planeta) razgovaraju sa njima,
uei ih mnogim korisnim stvarima i vetinama." A Selden obja-
njava da su Terafimi bi l i graeni i sklapani na osnovu poloaja od-
reenih planeta, onih koje Grci zovu (5xo\.ysia, i prema brojkama
oni su bi l i locirani na nebu i zvani dA,s^riTfjpoi i l i bogovi zatitnici.
Oni koj i su pratili CTxoixeiâ nazivani su aTOixei(0|aaxvxol, i l i sve-
tenicima aToixsta {De Diis Syriis, Teraph. I I , Synt. str. 31). Vi di u
daljem tekstu Terafim.
Meutim, u Nabateanskoj poljoprivredi ima takvih reenica koje
su uplaile ljude od nauke i navele ih da to delo proglase " i l i apo-
krifom i l i bajkom koja nije vredna panje j ednog akademika". A
istovremeno, kako je pokazano, revnosni rimokatolici i protestanti je
cepaju na komade; ovi prvi zato to "ona opisuje oboavanje demo-
na", a drugi zato stoje "neznaboake". I opet, ni j edni ni drugi ni -
su u pravu. To nije bajka, a to se tie pobonih crkvenjaka, na isto
oboavanje se moe ukazati u svetim spisima, ma kol i ko da su u
prevodu izoblieni. Solamo i Lunamo oboavanje, kao oboavanje
Zvezda i Elemenata, moe se pratiti i ono igra odreenu ulogu u hri -
anskoj teologiji; papisti ga brane, a uporno ga poriu protestanti,
ali na sopstveni ri zi k i tetu. Za ovo moemo dati dva primera.
Amij an Marcelin ui da su drevna proricanja uvek obavljana uz
pomo Duhova i Elemenata, "Spiritus elementorum, a na grkom
7i:v8U|uata TCBV axoixsio)v " ( i . I , 21).
469
Al i , danas je otkriveno da planete, Elementi i Zodijak nisu igrali
ulogu samo u Heliopolisu u vidu dvanaest kamenova zvanih "miste-
rije elemenata", elementorum arcana, ve takode i u Solomonovom
hramu, i, kao to su ukazali razni pisci, u nekoliko starih italijanskih
crkvi, pa ak i u parikoj Notr Dam, gde se mogu videti do dana da-
nanjeg.
Nijedan simbol - ukljuujui i Sunce - nije po svom znaenju bio
sloeniji od lunamog simbola. Njegov pol je, naravno, bio dualan.
Kod nekih je bio muki, npr, kod Indusa "Kral j Soma" i haldejski
Sin, kod drugih naroda on je bio ensko, prekrasna boginja Dijana-
-Luna, r i i t i j a , Lucina. U Taurisu su Artemidi, jednom obliku lunar-
ne boginje, prinoene ljudske rtve, Kriani su je zvali Diktina, a Me-
ani i Persijanci Anaitis, kako pokazuje natpis u Koloeu: 'ApTS| ii5i
'AvdeiTi. Al i , mi se danas bavimo uglavnom najestitijom i najistijom
od boanskih devica. Lunom-Artemidom, kojoj je Pamfos prvi dao
prezime Ka?tA,iaxri, i o kojoj Hipolit pie: Ka>^>îaTa TIO^Û TiapBsvrov
( vi di Pausanija, V I I I , 35, 8). Ta Artemida-Lokija, boginja koja vla-
da zaeem i roenjem dece {Ilijada, Pausanija, itd.), po svojim flink-
cijama i kao trostruka Hekata je orfiko boanstvo, prethodnik boga
rabina i prehrianskih kabalista, i njegovog lunamog tipa. Boginja
Trimorfos bila je personifikovani simbol razliitih i uzastopnih aspe-
kata koje predstavlja Mesec u svakoj od njegove t r i faze, a to je ve
bilo tumaenje stoika (Cornut, De Nat, D. 34, 1), dok su orfici ob-
j asnili epitet (Tpi|iop(|)0(;) pomou t ri carstva prirode nad kojima ona
vlada. Ljubomorna, krvoedna, osvetoljubiva i despotska Hekata-Lu-
na je dostojan pamjak "Ijubomomog Boga" jevrejskih proroka.
itava zagonetka solamog i lunamog oboavanja, koje se danas
moe pratiti u crkvama, zaista se oslanja na tu kao svet stam miste-
ri j u lunamog fenomena. Spregnute sile u "Kral j i ci Noi ", koje su za
savremenu nauku skrivene, ali potpuno aktivne za znanje istonja-
kih adepata, dobro objanjavaju hiljadu i jedan oblik u kome su Me-
sec prikazivali drevni narodi. One takode pokazuju kol i ko su drevni
narodi neuporedivo dublje bi l i upueni u selenike misterije nego sa-
vremeni astronomi. itav Panteon lunamih bogova i boginja, Neftida
i l i Neit, Prozerpina, Melita, Kibela, Izida, Astarta, Venera i Hekata
sa jedne, a Apol on, Di oni s, Adonis, Bah, Oziris, Ati s, Tamuz i t d.
itd., sa dmge strane, na osnovu svojih imena i titula "Sinova" i " Mu -
470
eva" svojih majki pokazuju da su identini sa hrianskim Trojstvom.
U svim religioznim sistemima bogovi stapaju svoje funkcije Oca,
Sina i Mua u jednu, a boginje se identifikuju kao "ena, Majka i
Sestra" mukog Boga; ovaj poslednji sintetie ljudske atribute kao
"Sunce, davalac ivota", a one prve sve druge titule utapaju u veliku
sintezu poznatu kao Maia, Maja, Marija i td. - stoje zajedniko ime.
"Maj a" j e, u svojoj usiljenoj derivacij i, kod Grka poela da znai
"majka", od korena ma (dadilja), pa je ak svoje ime dala mesecu ma-
j u, koj i je bio posveen svim t i m boginjama pre nego to je postao
posveen Mariji.^ Njegovo prvobitno znaenje je, meutim, bilo Ma-
ja, Durga, to su orijentalisti preveli kao "nedostupna", ali to zais-
ta znai "nedostina" u smislu iluzije i nestvamosti poto je izvor
i uzrok ini koje su personifikacija I LUZI J E.
U religioznim ritualima Mesec je sluio dvostrukoj svrsi. Perso-
nifikovan kao enska boginja za egzoterike ciljeve, i l i kao muki
bog u alegoriji i simbolu, u okultnoj filozofiji se na satelit smatra
bespolnom Moi koj u treba dobro prouiti zato to je se treba pla-
iti. Kod iniciranih Arijevaca, Haldejaca, Grka i Rimljana, Soma,
Sin, Artemis Soteira (hermatroditski Apolon, ij i je atribut lira, i bra-
data Dijana sa lukom i strelom), Deus Lunus, a posebno Oziris-lunus
i Tot-lunus' predstavljali su okultne moi Meseca. Al i , bi l o daj e
muki i l i enski, bilo daje Tot i l i Minerva, Soma i l i Astarta, Mesec
je okultna tajna nad tajnama, i vie simbol zla nego dobra. Njegovih
sedam faza (izvorna, ezoterijska podela) su podcijene na tri astronom-
ska fenomena i etiri isto fizike faze. Da Mesecu nije uvek bilo
ukazivano potovanje, pokazano je u Misterijama, u kojima je smrt
boga-meseca ( tri faze postepenog bleenja i iezavanja) alegorijski
prikazana mesecom koj i oznaava genija zla koj i privremeno trijum-
fuje nad svetlou i ivotodajnim bogom (Suncem) i bila je potrebna
sva magijska vetina i uenost drevnih hijerofanata da bi njegovu po-
bedu pretvorili u poraz.
Najdrevnije od svih oboavanja bi l o je oboavanje tree Rase
naeg Kruga, hermafrodita, kojima je muki Mesec postao svet, kad
Rimokatolici ideju posveivanja meseca maja Devici duguju paganskom
Plutarhu, koji pokazuje da "je maj posveen Maji (Mai?a) i l i Vesti" (Aulus-Ge-
lius, re Maja) - naoj majci-Zemlji, personifikovaciji nae dadilje i hraniteljke.
Tot-Lunus je indijski "Buda-Soma" i l i "Merkur i Mesec".
471
su se nakon t akozvanog "Pada" pol ov i r azdvoj i l i . "Deus Lunus" ]Q
t ad sa svoje strane postao dvopol an, mu ki i enski , da bi na kr aj u
poeo da s l ui u svrhe erobnjatva, kao dvoj na mo, etvrtoj rasi ,
At l a nt i a ni ma . K o d Pet e ( nae rase), l unarno-sol arno oboavanj e
pode l i l o j e narode na dva r az l i i t a, supr ot st avl j ena t abora. To j e
v odi l o do dogaaja k o j i su eoni ma kasnije opi sani u rat u iz Mahab-
harate, k o j i za Evropl j ane predstavlj a bajkovit, a za I nduse i okul t i -
ste i st or i j ski sukob i zmeu Surjavansi i Indovansi. Pos t oj e pot ekl o
od dvoj nog aspekta Meseca, oboavanje enskog i mu kog pr i nci pa
se okonal o u razdvoj eni m s ol ami m i l una mi m kul t ovi ma. Me d u se-
mi t s k i m rasama. Sunce j e kr oz veoma dug i pe r i od b i l o ensko, a
Mesec muko - ovo poslednje shvatanje su us voj i l i iz atlantianske
t r adi ci j e. Mesec j e nazi van "Gos podar em Sunca", Bel-Seme,^ pre
oboavanja Semea. Nepoznavanj e pol azni h, kao i okul t ni h pr i nci -
pa za t akvo razl i kovanj e, v odi l o j e narode u ant ropomorf i st i ko i do-
l at r i j sko oboavanj e. Me u t i m, r el i gi j a s vi h dr evni h naroda bi l a j e
prvenstveno zasnovana na okul t ni m i spol j avanj i ma isto apstraktne
Si l e i l i Pr i nci pa k o j i s e danas zove " Bo g " . Samo ust anovl j avanj e
t akvog oboavanja pokazuje, s voj i m detal j i ma i r i t ual i ma, da su filo-
zof i koj i su r azvi l i te sisteme pri rode, obj ektivne i subjektivne, i ma l i
duboko znanje i b i l i upoznati sa mnog i m inj enicama naune pri rode.
Jer, pored toga to su isto okul t ni , r i t ual i l unamog oboavanja b i l i
su zasnovani, kao s t oj e upravo pokazano, na poznavanj u fiziol ogij e
( to j e za nas sasvi m modema nauka), psi hol ogi j e, svete mat emat i -
ke, geometrij e i met rol ogi j e, u nj i hov i m i s pr avni m pri menama na
si mbol e i figure, to predstavl j aj u samo gl i f ove k o j i belee posma-
Tokom perioda koji nedostaje u Mojsijevim knjigama - od proterivanja iz
Raja do alegorijskog Potopa - Jevreji su, zajedno sa ostalim Semitima, obo-
avali Dajanizi ^ D^ J n, "Vladara Lj udi", "Sudiju" i l i Sunce. Iako su jevrejski
kanon i hrianstvo uinili da Sunce postane "Gospod Bog", a Jehova u Bi-
bliji, mada je kasnije pun nepromiljenih tragova androginog Boanstva, bio
je Jehova Sunce, a Astarta Mesec u svom enskom aspektu, i prilino oslo-
boen sadanjih metaforskih elemenata koji su mu dati. Bog je "proimajua
vatra", pojavljuje se u njoj i njome je okruen. Nije bilo samo u Jezekiljevoj
vizij i ( VI I I , 16) kako Jevreji oboavaju Sunce. Izraelianski Baal (moabitski
eme i amonitski Moloh) bio je isto to i "Sunce-Jehova" i on je isto toliko
"Kralj i Domain Neba", Sunce, koliko je Astarta bila "Kraljica Neba" - i l i
Mesec. "Sunce Pravednika" je tek sada postalo metaforiki izraz.
472
trane prirodne i naune injenice, ukratko, krajnje detaljno i duboko
poznavanje prirode. Lunami magnetizam stvara ivot, odrava ga i
ubija. Soma otelovljuje trostruku mo Trimurtija iako je profani ne
primeuju do dananjeg dana. Ta alegorija koja kae daje Soma, Me-
sec, proizveden bukanjem Okeana ivota (Prostora) od strane bo-
gova u nekoj drugoj Manvantari ( t j . u danima pre nastanka naeg
planetarnog sistema) i druga alegorija koja prikazuje "Riije kako mu-
zu Zemlju, ije je telo bila Soma, Mesec", ima duboko kosmograf-
sko znaenje, jer ni t i j e naa Zemlja bila muena, ni t i j e Mesec koj i
mi znamo tele.'" Kad bi nai lj udi od nauke znali o misterijama pri -
rode onoliko koliko su znali stari Arijevci, sigurno nikad ne bi ni po-
mi s l i l i da se Mesec odvojio od Zemlje. Jo jednom, ako hoemo da
razumemo simboliki j ezi k drevnih naroda, moramo da uzmemo u
obzir najstariju permutaciju u teogoniji. Sina koj i postaje svoj sop-
stveni otac, i majku koj u je rodio Sin. Inae e mitologija zauvek
opsedati orijentaliste kao naprosto "bolest koja se pojavila na odre-
enom nivou ljudske kulture! " - kako to ozbiljno primeuje Renu
u svom predavanju na Hibertu.
Drevni narodi, ue, tako rei, samo-stvaranju Bogova: jedna bo-
anska sutina, neispoljena, neprekidno zainje drugo sopstvo, is-
poljeno, a to drugo sopstvo, dvopolno po svojoj pri rodi , raa na
bezgrean nain sve makro i mikrokosmiko u ovom univerzumu.
To je pokazano u Krugu i Preniku, i l i Svetom broju 10, nekoliko
stranica napred.
Al i , nai orijentalisti, uprkos svojoj ekstremnoj elji da otkri j u
jedan homogeni element u prirodi, nee to videti; sputani u svojim
istraivanjima ogromnim neznanjem, oni - indolozi i egiptolozi - ne-
prekidno u svojim spekulacijama skreu od istine. Tako je de Rue
nesposoban da shvati, u tekstu koj i prevodi, znaenje onog to Amon-
-Ra kae kralju Amenofesu (pretpostavlja se da je to Memnon): " Ti
si moj sin, ja sam te zaeo"; i poto nalazi istu ideju u mnogim teks-
tovima i u razliitim oblicima, taj veoma hrianski orijentalist je na
U toj alegoriji, Zemlja bei da spase ivot pred Prituom, koj i je progoni.
Ona uzima oblik krave i, drhtei od straha, bei i krije se ak i u oblastima Bra-
me. Zato to nije naa Zemlja. Opet, u svakoj Purani, tele menja ime. U jednoj
je to Manu Svajambhuva, u drugoj Indra, u treoj sam Himavat (Himalaji), dok
je Meni onaj koji muze. To je dublja alegorija nego to se misli.
473
kraju prisiljen da kae kako "da bi ta ideja ula u um ljudi koj i piu
hijeroglifima, mora daje u njihovoj religij i postojala manje i l i vie
deflnisana doktrina koja ukazuje daje mogua injenica boanske i
bezgrene inkarnacije u ljudskom obliku.'' Ba tako. Al i , zato za-
snivati objanjenje najednom nemoguem proroanstvu kad je e-
la tajna objanjena time to poznija religija kopira raniju?
Ta doktrina je bila univerzalna i nju nije razvio um jednog pisara
hijeroglifa, jer indijski avatari dokazuju suprotno. Nakon toga, do-
avi dotle da "jasnije shvati "" ta su "Boanski Otac i Sin" bi l i kod
Egipana, de Rue i dalje ne uspeva da objasni i opazi ta su bile en-
ske funkcije pripisane enskom principu u tom prvobitnom raanju.
On ih ne nalazi u boginji Neit, i l i Sais. Pa ipak navodi ono to je
Zapovednik rekao Kambisu kad je uveo tog kralja u Saitiki hram:
"Ui ni o sam Njegovom Velianstvu poznatim prirodu Sais, koja je
prebivalite Neit, velikog (enskog) tvorca, roditeljke Sunca, koje je
prvoroeno i koje nije zaeto, ve samo roeno \ i otuda je plod bez-
grene majke.
Kol i ko je grandioznija, filozofskija i poetinija istinska razlika -
za svakog ko moe daje razume i ceni - izmeu bezgrene device
drevnih pagana i savremene/'op^'fe koncepcije. Kod ovih prvih, ve-
no mlada majka priroda stvara i rada svog "i z uma roenog" sina.
Univerzum. Sunce i Mesec, kao muko-enska boanstva, oplouju
Zemlju, mikrokosmiku majku, i ona sa svoje strane zainje i raa.
Kod hriana, "prvoroeni" (primogenitus) je zaista roen, t j . zaet
"genitum, nonfactum" i pouzdano zaet i roen "Virgo pariet"*,
objanjava katolika crkva. Tako ona srozava plemeniti duhovni
ideal Device Marije do zemaljskog nivoa, i inei je "od zemlje ze-
maljskom", degradira taj ideal do najnie antropomorfistike bogi-
nje svetine.
Istina, Neit, Izida, Dijana i td. su sve bile "demijurke boginje, is-
tovremeno vidljive i nevidljive, koje imaju svoje mesto na Nebu, i
pomau razmnoavanju vrsta" - ukratko, Mesec. Nj egovi okul tni
'Njegova jasna spoznaja toga je da su Egipani prorekli Jehovu (!) i nje-
govog inkarniranog Spasitelja (dobru zmiju) itd., i td; on ak i poistoveuje
Tifona sa zlim zmajem iz Edenskog vrta, i to prolazi kao ozbiljna i trezvena
nauka.
* (Lat) - roen od device. (nap. prev.)
474
aspekti i moi su bezbrojni i u j ednom od nj ih, Mesec kod Egipa-
na postaje Hator, jo jedan aspekt Izide,'^ a obe te boginje su prika-
zane kako doje Horusa. Pogledajte u Egipatskoj dvorani Britanskog
muzeja kako faraon Tutmes oboava Hator, stojei izmeu nje i
Gospodara Nebesa. Taj monolit je uzet iz Kamaka; ista boginja na
svom prestolu ima urezan sledei natpis: "BOANSKA MAJ KA I GO-
SPA, ILI KRALJ I CA NEBA" ; takoe i " Z VEZ DA ZORNJ AA", i "SVETLOST
MOR A" {Stella matutina i Lux Mari). Sve luname boginje imale su
dvojni aspekt -j edan boanski, drugi pakleni. Sve su bile device maj-
ke bezgreno roenog Sina - SUNCA. Raul Roeti pokazuje kako me-
seeva boginja Atinjana - Palada, i l i Kibela, Minerva, i l i opet Dijana,
koja dri u kr i l u svoje dete-sina, prizivana na njenim slavljima kao
Monogenes Qeon sedi na lavu okruena sa dvanaest linosti, u koj i -
ma okultisti prepoznaju dvanaest vel ikih bogova, a poboni hrian-
ski orijentalista apostole, bolje reeno grko pagansko proroanstvo
o njima.
Oni su oboje u pravu, j er je bezgrena boginja katolike crkve
vema kopija starijih paganskih boginja, broj (dvanaest) apostola je
broj dvanaest plemena, a ona su personifikacija dvanaest vel ikih bo-
gova i dvanaest znakova Zodijaka. Gotovo svi detalji u hrianskoj
dogmi su pozajmljeni od neznaboaca. Semela, Jupiterova ena i
majka Baha, Sunca, prema Nonusu je takoe "uzneta" i l i uspeta na-
kon smrti na nebo, gde stoluje izmeu Marsa i Venere, pod imenom
Kraljica Sveta, i l i univerzuma, TiavPaaiA-eia, "od ijeg samog ime-
na, kao i od imena Hator, Hekate i dmgih paklenih boginja", "drhte
svi demoni . ""
"Es|j,sA,fjv xps|j,ouai 8aiôveq." Taj grki natpis na malom hra-
mu, reprodukovan na kamenu koj i je neko naao, a prepisao ga Mon-
fokon, kao to nam kae de Mi rvi j (113, Arheologija Device Marije)
obavetava nas o znaajnoj inj enici da je Magna Mater starog
sveta bila bestidni plagijat Bezgrene Device Marije njegove Crkve,
koj i je poinio Demon. Da l i j e tako, i l i obrnuto, nije vano. Bitno je
da se zapazi savreno podudaranje izmeu ARHAJSKE KOPIJE i SAVRE-
MENOG OR I G I NALA.
Hator je/>aA:/ea Izida, boginja koja prevladava na Zapadu i l i u donjem
svetu.
To je de Mi rvi j , koji ponosno priznaje tu slinost, a on bi trebalo da zna.
475
Ka d bi s mo i ma l i dovol j no prost ora, mo g l i bi s mo da pokaemo
nezami sl i vu hl adnou i nemar koj u i zvesni sledbenici r i mokat ol i ke
crkve pokazuj u kad se suoe sa ot kr i venj i ma Prol ost i . Na Mo r i j e -
vu pr i me dbu da "j e De v i ca preuzel a sva Svet i l i t a Cerere i Vene-
re i da su paganski r i t ua l i , k o j i su us t anovl j eni i obavl j ani u sl avu
t i h bogi nj a, u dobroj mer i prenet i na Hr i s t ov u maj ku" , brani l ac R i -
ma odgovara:
Da to jeste injenica i daje to upravo onako kako treba da bude
i sasvim prirodno. Poto su dogma, liturgija i ri tual i koje propo-
veda rimokatolika apostolska crkva u 1862. godini ugravirani na
spomenicima, napisani na papirusima i valjcima za koje se teko
moe rei da su nastali posle potopa, izgleda daj e nemogue da
poriemo postojanje PRVOG PREISTORIJSKOG ( rimo) KATOLIANSTVA
IJI JE OVO NAE DANANJE VERNI NASTAVAK. (. . .) A l i , dok je OnO
prethodno bilo kulminacija, vrhunac drskosti demona i geteovskog
arobnjatva (. . .) ovo poslednje je boanska. Ako u naem (hri-
anskom) Otkrivenju (rApocalypse), Marija, odevena Suncem, sa
Mesecom pod svojim stopalima, nema vie nieg zajednikog sa
skromnom sluavkom iz Nazareta {sic.) to je zato to je ona danas
postala najvea od teolokih i kosmolokih moi u naem univer-
zumu.
(Markiz de Mirvij,
Arheologija Device Marije, str. 116 i 119)
Zai sta je tako, poto se Pi ndarove Himne Minervi (str. 19) " koj a
sedi sa desne strane svog Oca J upitera i koj aj e moni j a od svi h dru-
gi h ( anela i l i ) bogova" isto tako odnose na Devi cu. Sveti Bemar, ko-
ga ci t i r a Kome l i j e u del u Lapide, obraa se De v i c i Ma r i j i sledeom
mudrou:
Sunce-Hrist i vi u tebi i ti ivi u njemu. (. . .)
(Besede a Svetoj Devici)
Opet taj i s t i j ednost avni sveti ovek doputa daj e devi ca MES EC .
Post oj e ona crkvena Zwc/>za, koj aj e u roenj u deteta, Vergi l i j ev st i h
"Castafoce Lucina, tuusjam regnatApollo " - odnosi se na nj u. "Po-
put Meseca, Devi ca j e Kr al j i ca Neba", dodaje neduni svetac {Apo-
kalipsa, pogl avl j e X I I , koment ar Kome l i j a u Lapide).
476
To reava stvar. Prema piscima kao to j e de Mi r v i j , to vea
slinost postoji izmeu paganskih koncepcija i hrianskih dogmi,
to hrianska religija izgleda u veoj meri boanstvena i u veoj me-
ri istinski nadahnuta, posebno u ri mokatol i kom obl i ku. Neverni
naunici i akademici koj i zamiljaju da u katolikoj crkvi vide neto
sasvim suprotno od boanskog nadahnua i koj i ne veruju u satan-
ske trikove praistorijskih plagijata katolicizma, otro su pozvani na
odgovornost. Al i , onda oni "ne veruju ni u ta i odbacuju ak i 'Na-
bateanskupoljoprivredu' kao i zmi l j oti nu i gomi l u praznovernih
besmislica", ali se pisac podsetnika. "U njihovim iskrivljenim pred-
stavama Ku-ta-mijev ' i dol Meseca' i kip Madone su ista stvar!" Ple-
meniti markiz je pre dvadeset godina napisao est ogromnih
tomova, i l i kako ih on naziva, Podsetnika Francuskoj Akademiji, sa
j edi ni m ciljem - da pokae da je rimokatolicizam nadahnuta vera
koja ima otkrivenje. Kao dokaz za to, on navodi bezbrojne injeni-
ce, koje imaju za cilj da pokau da je itav drevni svet, jo od po-
topa, uz pomo avola sistematski plagirao rituale, ceremonije i
dogme budue Svete Crkve koja je trebalo da se rodi vekovima kas-
nije. Sta bi taj vemi sin Rima rekao kad bi uo kako njegov brat po
veri - g. Renuf, istaknuti egiptolog Britanskog muzeja - izjavljuje
u jednom od svojih uenih predavanja "da ni Jevreji ni Grci nisu po-
zajmili nijednu od t i h ideja iz Egi pt a?""
Al i , moda upravo to to je g. Renuf nameravao da kae - nai-
me, da su Egipani, Grci i Arij evci bi l i ti koj i su svoje ideje pozaj-
mi l i od katolike crkve! I ako je tako, zato, u ime logike, papisti
odbacuju dodatnu informaciju o oboavanju Meseca koju bi im okul-
tisti mogl i dati, poto sve to pokazuje daje njihovo ( rimokatoliko)
bogosluenje staro kol i ko i svet ~ SABEANI ZMA I ASTROLATRIJE?
Razlog rane hrianske i rimokatolike astrolatrije, i l i simboli-
kog oboavanja Sunca i Meseca - identinog kao kod gnostika,
iako manje filozofskog i manje istog od zoroastrijanskog "oboa-
vanja Sunca" - prirodna je posledica njenog porekla i roenja. Ri -
mokatoliko usvajanje simbola kao to su voda, vatra. Sunce, Mesec
i zvezde i dobar broj drugih stvari dolo je naprosto zato to su ra-
ni hriani usvoj ili drevno bogosluenje paganskih naroda. Odin je
dobio svoju mudrost, mo i znanje sedei pred stopalima Mi mi r a,
Citirano iz predavanja g. D. Mejsija.
477
tromudrog Jotuna, koj i je svoj ivot proveo kraj izvora prvobitne
Mudrosti, ije su kristalne vode svakodnevno uveavale njegovo
znanje. Mi mi r je "crpeo najvie znanje iz tog izvora zato stoje svet
roen iz vode; otuda se prvobitna mudrost morala nai u tom tajan-
stvenom elementu" (Asgard i Bogovi, str. 86). Oko koje je Odin mo-
rao da zaloi da bi stekao to znanje moda predstavlja "Sunce, koje
prosvetljava i prodire kroz sve stvari; njegovo drugo oko je Mesec,
ij i odraz zuri iz dubine i koj i na kraju, kad zae, tone u okean"
(Ibid). Al i , pored toga, ono je i neto vie. Kae se daj e Loki , bog
vatre, bio sakriven u vodi, ba kao i Mesec, davalac svetlosti, ij i se
odraz u njoj nalazi; a verovanje da vatra nalazi utoite u vodi nije
pripadalo samo starim Skandinavcima. Del i l i su ga svi narodi i na
kraju su ga preuzeli rani hriani, koj i su Sveti Duh prikazivali u ob-
l i ku Vatre, "sa ravastim jezicima kao vatra" - dah Oca-SuNCA. Ta
"Vatra" takode silazi u Vodu i l i Mor e: Mar, Mari j a. Golub j e bio
simbol due kod nekoliko naroda i bio je posveen Veneri, boginji
roenoj iz morske pene, a kasnije je postao simbol hrianske Ani-
me Mundi i l i Svetog Duha.
Jedno od najokultnijih poglavlja u Knjizi Mrtvih io, poglavlje LXXX
naslovljeno "Preobraajputa Tame u bogodajuu svetlost", u kome
"ena-svetlost Senke" slui Totu u njegovom povlaenju na Mesec.
Za Tot-Hermesa se kae da se tu krije zato to je on predstavnik Taj-
ne Mudrosti. On je ispoljeni logos na njegovoj svetloj strani, a skri-
veno boanstvo i l i "Tamna Mudrost" kad treba da se povue na su-
protnu hemisferu. Govorei o svojoj moi, Mesec sebe stalno izno-
va naziva "Svetlost koja sija u Tami", "ena-Svetlost". Zato je on
prihvaen kao simbol za sve boginje Device-Majke. to se tie zlo-
kobnih " z l i h" duhova koj i su u davnim danima ratovali protiv Me-
seca, oni bi trebalo da protiv njega ratuju i danas, ali nisu u stanju
da nadvladaju pravu Kralj icu Neba, Marij u, Mesec. Otuda je Mesec
u svim paganskim teogonijama bio blisko povezan sa Zmajem, nje-
govim venim neprijateljem; Devica i l i Madona, koja stoji nad mit-
skim Satanom u obliku zmaja, zgazila gaje i liila moi. To je zato
to su glava i rep zmaja, koj i do dana dananjeg u istonjakoj as-
tronomiji predstavljaju uzlazni i silazni vor Meseca, u drevnoj Gr-
koj predstavljani u obliku dve zmije. Herkul ih ubija na dan svog
roenja, a to ini i beba u rukama svoje device-majke. U vezi sa t i m,
g. Derald Mejsi umesno primeuje:
478
Svi t akvi si mbol i su svoje inj enino stanje dobi l i na osnovu
prvobitnih, a nisu im prethodili u potpuno obrnutom poretku. I ko-
nografija (a takode i dogme) u R i mu preivele su iz davnog pre-
hrianskog perioda. Nije to bilo ni falsifikovanje niti preplitanje
tipova, ve samo kontinuitet slikovnog predstavljanja uz iskrivlja-
vanje njegovog znaenja.
479
DRVO, Z MI JA I OBOAVANJE KROKODI LA
Degeneracija Simbola * Sedmoglavi Zmajevi * Zmaj i kro-
kodil
I
Prema zmiji, kao prema predmetu uasa i l i oboavanja,
ovek gaji nepomirljivu mrnju, i l i se klanja niice pred
njenim genijem. La je zove, M udrost je prisvaja. Zavist
je nosi u svome srcu, a Reitost na svom glasnikom ta-
pu. U paklu ona oprema bi Furija; na nebu, Venost je i-
ni svojim simbolom.
DE ATOBRIJAN
Ofi t i su t vrdi l i da postoji vie vrsta genija, od boga do oveka, i
da nj ihovom relativnom hijerarhijom vlada stepen svetlosti koj i je
svakom od nj i h dodeljen; i oni su smatrali da zmi j u stalno treba pri -
zivati i zahvaljivati j oj za znaajnu uslugu koj u je uinila ovean-
stvu. Jer, ona je nauila Adama da e u ogromnoj meri uzdii svoje
bie znanjem i mudrou koje bude stekao ako pojede pl od sa dr-
veta spoznaje dobra i zla. Taj ezoterijski razlog su oni izneli.
Lako je videti odakle potie prvobitna ideja o tom dvojnom, j a-
nusovskom karakteru Zmij e: dobrom i zlom. Taj simbol je jedan od
najdrevnijih, j er su gmizavci prethodih pticama, a ptice sisarima. Otud
verovanje, tanije praznoverica, di vl j i h plemena koj i misle da due
nj ihovih predaka ive u tom obliku, i opte povezivanje zmije sa dr-
vetom. Legende o raznovrsnim stvarima koje ona predstavlja su bez-
brojne, ali, kako je najvei broj nj i h alegorian, one su danas prele
4 80
Drvo, zmija i oboavanje krokodila
u klasu bajki zasnovanih na neznanju i mranom sujeverju. Na pri -
mer, kad Filostrat pria da se domoroci Indije i Arabije hrane srcima
i jetrama zmija da bi nauili j ezik svih ivotinja - a zmij i se pri pi -
suje ta osobina - on nipoto nije mislio da njegove reci treba shva-
t i t i bukvalno ( vi di De Vita Apolonii, knj. I , pogl. XI V) . Kao to e
se dalje otkriti kad nastavimo, "Zmi j a" i "Zmaj " bila su imena da-
vana "Mudrima", iniciranim adeptima drevnih vremena. Njihovu mu-
drost i nj ihovu uenost su prodirali i l i upij ali nj i hovi sledbenici i
odatle ta alegorija. Kad se skandinavskom Sigurdu pripisuje daje is-
pekao srce Fafnira, Zmaja, koga je ubio, i tako postao najmudriji od
ljudi, to je znailo istu stvar. Sigurd se nauio runama i magijskim
inima, primio je "re" od nekog inicijala koj i se tako zvao, i l i od a-
robnjaka, nakon ega je taj umro, kao i drugi, nakon to su "preneli
re". Epifanije otkriva tajnu gnostika pokuavajui da razotkrije nj i-
hovu j'ere^. Gnostiki of i ti , kae on, i mal i su razlog da potuju Zmi -
j u : zato stoje ona nauila prvobitnog oveka Histerijama (Adv.
Haeres. 37). Zaista je tako; ali oni nisu i mal i na umu Adama i Evu
u vrtu kad su pouavali toj dogmi, ve naprosto to to je maloas re-
eno. Induske Nage i tibetanski adepti bi l i su ljudske Nage ( Zmije),
a ne gmizavci. Stavie, Zmija je uvek bila tipina za uzastopno i l i se-
rijsko podmladivanje, za BESMRTNOST i VR EME.
Broj ni i krajnje interesantni spisi, tumaenja i injenice u Pri-
rodnom postanju veoma su dovi tl j i vi i nauno tani. Al i , daleko od
toga da ona obuhvataju sva podrazumevana znaenja. Ona otkrivaju
samo astronomske i fizioloke misterije, plus jo neke kosmike fe-
nomene. Na najniem nivou materijalnosti ta Zmij a je, bez sumnje,
bila "velika misterija nad misterijama" i bila je, veoma verovatno, "pri -
hvaena kao tipina za ensko dozrevanje zbog svoje kouljice i sa-
moobnove." Bi l o je tako, meutim, samo u pogledu misterija koje se
ti u zemaljskog ivotinjskog ivota, j er kao simbol "ponovnog ode-
vanja i ponovnog roenja u (univerzalnim) misterijama" njena (zavr-
na fazay ~ bolje da kaemo njena poetna i zavrna faza - nisu bile
od ovog plana. One su stvorene u istom domenu idealne svetlosti
i, obiavi itav krug ciklusa adaptacija i simbolike, "misterije" su se
vratile odakle su i dole - u sutinu nematerijalne uzronosti. One
su pripadale najvioj gnozi. A svakako da one ne bi mogle stei svoje
Derald Mejsi, Prirodno postanje, tom I, str. 340.
481
ime i slavu samo na osnovu prodiranja u fizioloke, a posebno enske
fiinkcije!
Kao simbol, zmija je imala isto toliko aspekata i okultnih znae-
nja kao i samo Drvo - "Drvo i vota" sa koj i m je ona bila amblema-
t i ki i gotovo nerazdvojno povezana. Bi l o da se posmatraju kao
metafiziki i l i fiziki simbol. Drvo i Zmija, zajedno i l i odvojeno, u
antici nikad nisu bi l i toliko degradirani kao to je to sluaj danas, u
ovom dobu unitavanja idola, ne zarad istine, ve u slavu jo grub-
lje materije. Otkrivenja i tumaenja u knjizi Reke ivota zapanjila bi
oboavaoce Drveta i Zmij e u danima drevne haldejske i egipatske
murosti , pa bi ak i rani aivisti ustuknul i od uasa na teorije i
sugestije autora pomenutog dela. "Ideja Pejna Najta (Payne Knighi)
i Inmana (Inman) daje krst naprosto kopija mukih organa u trijad-
nom obl i kuj e izriito lana", pie g Derald Mejsi, koj i i dokazuje
to to kae. Al i , to je tvrdnja koja se sa istim pravom moe primeniti
na gotovo sva savremena tumaenja drevnih simbola. Prirodno po-
stanje, monumentalno delo istraivanja i mi sl i , koje pokriva iri
dijapazon i objanjava mnogo vie nego svi simbolozi koj i su dosad
pisali, ipak ne prevazilazi "psiho-teistiki" stadijum drevne mi sl i . A
nisu ni Pejn Najt i Inman potpuno pogreili, izuzev u tome to uop-
te nisu uspeli da vide da su njihova tumaenja "Drveta ivota", kao
krsta i falusa, odgovarala tom simbolu i pribliavala mu se samo u
najniem i poslednjem stupnju evolucionog razvoja ideje o DAVA-
OCU I VOTA. TO j e bila poslednja i najgrublja fizika transformacija
prirode, u ivotinjama, insektima, pticama, pa ak i biljkama, jer dvo-
struki, stvaralaki magnetizam, u obliku privlaenja suprotnosti, i l i
seksualne polarizacije, deluje u stvaranju gmizavca i ptice isto kao
i u stvaranju oveka. tavie, savremeni simbolozi i orijentalisti,
poto od prvog do poslednjeg ne znaju nita o vel i ki m tajnama koje
otkriva okultizam, svakako nisu mogl i ni da vide nita osim tog po-
slednjeg stadijuma. Ako bi im se reklo daje takav nain razmnoava-
nja koj i danas vai za sva bia na ovoj Zeml j i samo prolazna faza,
fiziko sredstvo da se obezbede uslovi i da se stvori oblik ivota ko-
ji e to izmeniti, i da e stari nain nestati sa narednom Korenskom
Rasom - oni bi se smejali takvoj praznovemoj i nenaunoj ideji. Al i ,
najueniji okultisti to potvruju zato to to znaju. Univerzum i vi h
bia, svih koja produavaju svoju vrstu, i vl j e svedok razliitih na-
ina razmnoavanja u evoluciji ljudskih i ivotinjskih vrsta i rasa, a
482
prirodnjak bi trebalo da tu istinu oseti intuitivno, iako jo uvek nije
u stanju daje demonstrira. A kako bi i mogao, uistinu, pored dana-
njih naina miljenja! Pokazatelja arhajske istorije ima malo i o n i su
oskudni, a oni na koje ljudi od nauke naiu meaju se sa putokazi-
ma nae male ere. ak i takozvana "sveopta" (?) istorija obuhvata
samo siunu oblast u gotovo beskrajnom prostoru neistraenih re-
giona nae poslednje, pete Korenske Rase. Otuda se svaki svezi znak,
svaki novi gl i f drevne Prolosti koj i se otkrije, dodaje staroj gomili
informacija da bi se tumaio na nain istih unapred stvorenih kon-
cepcija i bez ikakvog pozivanja na posebni ciklus mi sl i kome bi taj
pomenuti gl i f mogao da pripada. Kako Istina ikad moe izai na vi -
delo ako se taj metod nikad ne menja!
I tako, dok su u poetku postojali kao zajedniki amblem Besmrt-
nog Bia, Drvo i Zmija su zaista bi l i boanska mata. Drvo je bilo
postavljeno naglavce, i njegovi koreni su se stvarali na Nebu i rasli
iz Beskorenog Korena sve-bia. Njegovo stablo je raslo i razvijalo
se prelazei nivoe Plerome, granalo svoje raskono granje, najpre na
nivou jedva diferencirane materije, a onda nanie, dok nije dotaklo
zemaljski nivo. I tako se u Bhagavad Giti kae da Avata, Drvo i -
vota i Bia, raste sa korenima gore, a granjem dole i jedino njego-
vi m unitenjem se stie do besmrtnosti (poglavlje XV) . Koreni pred-
stavljaju Svevinje Bie, i l i Prvi Uzrok, Logos, ali, ovek mora da
ode s onu stranu t i h korena da bi se sjedinio sa Krinom, koj i je, ka-
ko kae Aruna ( XI ), "vei od Bramana i Prvog Uzroka (. . .) neuni-
tiv, onaj koj i jeste, onaj koj i nije i onaj koj i ih oboje prevazilazi".
Njegove grane su Hiranjagarba (Brama i l i Braman u svojoj najvioj
manifestaciji, kau ridara i Madusudana), Najvii Dan Kohani i l i
Deve. Vede su njegovo lie. Samo onaj ko ode s onu stranu njego-
vi h korena ni kad se ne vraa, t j . ne inkarnira se vie t okom ovog
"doba" Brame.
Tek kad su njegove grane dotakle zemaljsko blato Edenskog vrta
nae adamovske rase, to drvo se zaprljalo i izgubilo svoju devian-
sku istotu, a Zmija Venosti - na nebu roeni Logos - bila kona-
no degradirana. U starim danima, danima boanskih Dinastija na
Zemlji, na danas zastraujueg gmizavca se gledalo kao na prvi zrak
svetlosti koj i je sinuo iz bezdana boanske Misterije. Razl i i ti su
bi l i obl i ci koj i su mu davani i broj ni pri rodni simboli usvajani za
njega, kako je prolazio kroz eone vremena: od samog Beskrajnog
483
Vremena - Kale - on je pao u prostor razvijen iz naeg ljudskog mi -
ljenja. Ti obl i ci su bi l i kosmiki i astronomski, teistiki i panteisti-
ki , apstraktni i konkretni. Oni su postali, sa svoje strane. Polarni
Zmaj i Juni Krst, Alpha Draconis piramida i hindusko-budisti-
ki Zmaj, koj i stalno preti, pa ipak ne uspeva da prodere Sunce
tokom njegovih pomraenja. Sve dotle, drvo je ostajalo veno zele-
no, jer je bilo poprskano vodama ivota, a vel i ki Zmaj veno boan-
ski, sve dok se zadravao u zoni zvezdanih polja. Al i , drvo je raslo
i njegove najnie grane su najzad dotakle paklene oblasti - nau
Zeml j u. Onda je velika zmija Ni dhog - (ona koja prodire telesa
zloinilaca u "Dvorani Jada" ( ljudski ivot), i m utonu u "Hvergel-
mi r ", kljuajui kazan ( ljudskih strasti) - poela da gloe Drvo
sveta. Crvi materijalnosti prekri l i su nekad zdrave i mone kore-
ne i sada se penju sve vie i vie uz stablo dok se zmija Midgarda
sklupala na dnu Okeana, obavijajui Zeml j u i liavajui je svo-
j i m otrovni m dahom moi da se brani.
Svi oni su sedmoglavi, zmajevi i zmije drevnih vremena - "po
jedna glava za svaku rasu i svaka glava sa po sedam vlasi na se-
b i " - kako kae drevna alegorija. Da, od Anante, Zmij e Venosti
koja nosi Vinua kroz Manvantaru, od izvorne prvobitne See, i -
j i h su sedam glava postali "hi l j adu glava" u puranikoj mati, sve
do sedmoglave akadske Zmij e. To je tipska predstava sedam pri n-
cipa u pri rodi i oveku; najvia i l i srednja glava je sedma. Fi l on u
svom Stvaranju sveta ne govori o mojsijevskom, jevrejskom Sa-
batu kad kae da je svet dovren "u skladu sa savrenom priro-
dom broja 6". Jer:
(. . .) kad je taj razum (nous) koji je sveti u skladu sa brojem se-
dam, uao u duu (tanije ivo telo), broj est je tako zaustavljen,
i sve smrtne stvari koje taj broj ini. (I opet:) Broj 7 je slavljeniki
dan ele Zemlje, roendan sveta. Ne znam da li bi iko bio u stanju
da proslavi broj 7 na odgovarajui nain.
(Par str 30 i 419.)
Autor Prirodnog postanja misli da su "sedmostrukost zvezda ko-
je se vide u Vel i kom medvedu (Saptariiji) i sedmoglavi Zmaj po-
sluili kao vi dl j i vi predloak simbolikih sedam gornjeg vremena.
Boginja sedam zvezda" - i dodaje:
484
Bi l a je majka vremena, pod imenom Kep; otud Kepti i Sebti za
dva vremena i broj sedam. Zato je to po svom imenu zvezda Sed-
mice. Sevekt (Kronos), Sin te boginje, nosi ime sedam i l i sedmi.
I sti je sluaj sa Sefekh Abu koja gradi kuu na vi si ni , kao to M u-
drost (Sofija) gradi svoju sa sedam stubova. (. . .) Prvobitnih K ro-
notipova bilo je sedam i otud je poetak vremena na nebu zasnovan
na broj u i nazivu sedam, na osnovu zvezdanih pokazivaa. Ti h se-
dam zvezda, u svom godinjem okretanju su, tako rei, nastavile
da pokazuju kaiprstom desne ruke i opisuju krug na gornjem i
donjem nebu.^ Broj sedam prirodno sugerie merenje sedmicom,
to vodi do onog to bi se moglo nazvati Sedmiranje i do oznaa-
vanja i obeleavanja kruga u sedam odgovarajuih podela koje su
naznaene u sedam vel i ki h sazveda; i tako je nastala egipatska
zvezdana sedmorka na nebu. ( . . . ) Kad se zvezdana sedmorka raz-
l omi l a i podelila na etiri etvrtine, ona je pomnoena sa etiri i
dvadeset osam znakova zauzeli su mesto prvobitnih sedam sazve-
da, a rezultat je l unami zodijak od dvadeset osam dana.^ ( . . . ) U k i -
neskom rasporedu, t i m etvorim sedmorkama data su etiri genija
da vladaju nad etiri kardinalne take. ( . . . ) (U kineskom budizmu
i ezoterizmu te genije predstavljaju etiri Zmaja - "M aharade" iz
Stanci). Sedam severnih sazveda sainjavaju Crnog Ratnika,
sedam istonih (kineska jesen) ine Bel og Tigra, sedam j uni h
su Skerletna Ptica, a sedam zapadnih (zvanih prolene) su Aur-
ni Zmaj . Svaki od ta eti ri duha vlada svoj om sedmorkom t okom
jedne luname sedmice. Opti imenilac prve sedmorke (Ti fon Se-
dam Zvezda) sad j e dobio l unami karakter; ( . . . ) u toj fazi nala-
zi mo daj e boginj a Sefekh, ije ime oznaava broj 7, enska re,
i l i logos umesto majke Vremena, koj a j e bi l a prethodna Re kao
boginj a Sedam Zvezda.
(Tipologija vremena, tom II, str 31 3,
Prirodno postanje)
Aut o r pokazuj e da j e bogi nj a koj a j e u E gi pt u od naj rani j i h vre-
mena bi l a " i vu a R e" bi l a bogi nj a V e l i k og M edveda i maj ka Vre-
mena i da se:
Iz istog razloga podela principa u oveku na sedam se raunala na taj na-
in, poto oni opisuju isti krug u ovekovoj vioj i nioj prirodi.
Zato je sedmostruka podela najstarija i prethodila je etvorostrukoj podeli.
Ona je koren arhajske klasifikacije.
485
Sefekh-Kronos, ija je tipska predstava Krokodil-Zmaj , prepla-
netarni obl i k Saturna, nazivao nj enim sinom i muem; on je bio
njena Re-Logos.
(str. 321, tom I.)
Ovo s t oj e reeno j e sasvi m j asno, al i ni j e samo znanje astrono-
mi j e v odi l o drevne narode procesu Sedmiranja. Pr v obi t ni uzr ok j e
dal eko dubl j i i bi e objanjen na odgovaraj uem mestu.
Ov i ci t at i ne predstavlj aj u di gresi j u. I znet i su zato to pokazuj u
( a) razl og zato se savreni I ni ci j at nazi va " Z ma j " , " Z mi j a " , " Naga"
i {b) da su nau sedmost ruku podel u k o r i s t i l i svet eni ci naj r ani j i h
egi patski h dinastij a, i z i stog razl oga i na istoj osnovi kao i mi . Me -
ut i m, ov om j e potrebno dalje razjanjenje. Ka o to smo ve r ekl i ,
ono to g. D. Me j s i zove geni j i ma et i r i kardi nal ne take, a Ki ne z i
Cr ni m Rat ni kom, Be l i m Ti gr om, Skerl etnom Pt i com i Az u mi m Zma-
j e m, u t aj ni m knj i gama se nazi va " e t i r i Skri vena Zmaj a Mu d r o s t i "
i "Nebeske Nage". Sad, kao to j e pokazano, sedmogl avi i l i sedmo-
s t r uki Z MA J - L O G O S t o k o m vr emena j e podel j en, t ako r ei , u e t i r i
sedmolana dela i l i dvadeset osam odelj aka. Svaka l unama nedelja
i ma i zr azi t i okul t ni karakter u l una mom mesecu; svaki od dvadeset
osam dana i ma svoje posebne karakteri sti ke poto svako od dvana-
est sazvea, zasebno i l i u kombi naci j i sa ostal i m znacima, i ma okul t-
ni ut i caj , bi l o za dobro, bi l o za zl o. To predstavlj a sumu znanja koj e
ovek moe stei na ovoj zeml j i , pa i pak j e mal o oni h k oj i ga stek-
nu, a j o manje j e mudr i h l j udi k o j i dospevaju do korena znanja si m-
bol i z ov a nog v e l i k i m Ko r e n s k i m Z ma j e m, d u h o v ni m logosom t i h
v i dl j i v i h znakova. A l i , oni k o j i t o uspeju, dobi j aj u i me " Z ma j " i oni
su " Ar ha t i et i r i I sti ne od 28 Sposobnosti " i l i atributa, i oduvek su
tako nazi vani .
Al eks andr i j s ki neopl at oni st i su pot v r di l i da bi ovek, ako bi hteo
da postane pr avi Haldejac i l i Ma g i , morao da ovl ada naukom i l i zna-
nj em per i oda Sedam Vl adal aca sveta, u k oj i ma j e sva mudr os t . U
Proklu i Timeju, b. 1, J ambl i hu je poverena druga verzij a, koj a me-
ut i m ne menj a smisao. On kae:
Asirci ne samo da su sauvali zapise o sedam i dvadeset mirijada
godina, kao to tvrdi Hiparh, ve i o itavom ci kl i kom procesu i l i
periodima Sedam Vladara Sveta.
486
I
Legende svih naroda i plemena, bilo civilizovanih i l i divlj ih, uka-
zuju na nekad univerzalno verovanje u veliku mudrost i lukavstvo
Zmija. One su "armeri". One hipnotiu pticu svojim okom, a ni sam
covek, veoma esto, ne osea daje iznad njihovog opinjavajueg
uticaja; otuda je taj simbol najpogodniji.
Krokodi l je egipatski zmaj. On je bio dvojni simbol Neba i Zem-
lje, Sunca i Meseca, i shodno svojoj vodozemakoj prirodi, posveen
je Ozirisu i I zi di . Prema Euzebiju, Egipani su predstavljali Sunce
u brodu, kao njegovog kormilara, a taj brod je vukao krokodil, "da
bi pokazao kretanje Sunca u vodi (Prostoru)" {Prepar. Evang. 1,3
pog. 3). tavie, krokodil je bio simbol samog Egipta - donjeg, po-
stoje on bio movamiji. Alhemiari usvajaju drugo tumaenje. Oni
kau daje simbol Sunca, na brodu, u Etru Prostora, znaio daje her-
metika materija princip, i l i osnova zlata, drugaije reeno, filozof-
skog sunca; voda u kojoj krokodil pliva je ta voda i l i materija uinjena
tenom; na kraju, sam brod predstavlja posudu prirode, u kojoj sun-
ce i l i sumporni, zapaljivi princip, deluje kao kormilar, jer to je sunce
koje upravlja t i m poslom svojim dejstvom na vlagu i l i ivu. To je sa-
mo za alhemiare.
Ta Zmija je postala prototip i simbol zla i avola tek tokom sre-
dnjeg veka. Rani hriani, pored ofita i gnostika, imali su svoj dvoj-
ni Logos: Dobru i Lou Zmi j u, Agatodemona i Kakodemona. To
dokazuju spisi Markosa, Valentina i mnogih drugih, a posebno Pistis
Sofija - svakako dokument o najranijim danima hrianstva. Naj e-
dnom grobu, otkrivenom 1852. godine bl i zu Ponta Pie, na mermer-
nom sarkofagu vi di se scena oboavanja Magija, " i l i " , dodaje pokojni
K. V. Ki ng u knj i zi Gnostici i njihova ostavtina, "prototip te sce-
ne, 'Raanje Novog Sunca'". Mozai ki pod pokazuje interesantan
dizajn koj i je mogao da predstavlja i l i {a) I ziu kako doji bebu Har-
pokrata, i l i (b) Madonu kako hrani dete Isusa. U manj im sarkofa-
zima koj i su okrui val i taj vei naeno je jedanaest ol ovni h ploa
umotanih kao svitci, od koje su t r i deifrovane. Nj i hov sadraj bi
trebalo smatrati konanim dokazom veoma spornog pitanja, j er oni
pokazuju da su i l i rani hriani do VI veka bi l i iz dobrih namera
pagani, i l i daje dogmatsko hrianstvo u celini pozajmilo i u pot-
punosti predalo hrianskoj crkvi Sunce, Drvo, Zmi j u, Krokodi l a
i sve drugo.
487
Na prvoj se vi di Anubis (. . .) kako dri svitak; pred njegovim
stopalima su dve enske biste (. . .) ispod su dve zmije obmotane
(. . .) oko lesa umotanog kao mumija. Na drugom svitku (. . .) je
Anubis koj i dri krst "znak i vot a". Pod nj egovim stopalima j e te-
lo oko koga se obmotala ogromna zmija, Agatodemon, uvar pre-
mi nul i h. (. . .) Na treem svi tku, Anubi s nosi u ruci (. . .) obrise
(. . .) potpunog latinskog krsta (. . .) Pred stopalima tog boga je
romboid, egipatsko "jaje sveta", prema kome puzi zimja, umotana
u krug. (. . .) Pod bistama je slovo oj ponovljeno sedam puta u
ni zu, podseajui na "i mena" (. . .) Veoma je upeatljiv i niz slov-
ni h znakova, oigledno Palmirene, na stopalima prvog Anubisa.
to se tie figure zmije, pretpostavljajui da ti talismani proistiu
ne iz Isaijeve, ve iz novije ofitske vere, ona lako moe znaiti "I s-
t i ni t u i savrenu Zmi j u", koja vodi due svih koj i veruju u nju, iz
Egipta tela preko Crvenog M ora Smrti u Zeml j u Obeanja, spaa-
vajui ih na nj ihovom putu od Zmi j a Di vl j i ne, to jest, od Vladara
Zvezda.
(King, Gnostici, str. 366)
A t a "I s t i ns ka i Savrena Zmi j a " j e Bo g od sedam sl ova, za koga
se sada veruj e da j e Jehova, a I sus Jedno sa njim. T o m bogu od se-
dam samogl asni ka Hri st os alje kandi dat e za i ni ci j aci j u, u del u Pis-
tis Sofija, koj e j e nastalo rani j e od Othivenja sv. Jovana, a oi gl e-
dno pri pada istoj kol i :
Zmi j a Sedam Gromova i zgovori t i h sedam samoglasnika (. . .)
A l i Otkrivenje kae:
Zapeati te stvari koje sedam gromova izgovorie i ne zapisi i h.
I sus u Pis tis Sofiji i spi t uj e:
Tragate li za t i m misterijama? ( . . . ) Nema izvrsnije misterije od
nj ih (sedam samoglasnika): j er oni e odneti vae due u Svetlost
nad Svetlostima (tj . pravu M udrost). Nita, stoga, nije izvrsnije od
misterija za koj i ma tragate, osim misterije Sedam Samoglasnilca,
njihovih ETRDESETDEVET Moi i nj i hovi h brojeva.
U I ndi j i , t o j e b i l a misterija Sedam V A T R I i nj i ho vi h etrdesetde-
vet va t r i i l i aspekata, i l i " nj i ho vi h broj eva", to j e i st o.
488
Ti h sedam brojeva predstavljeni su znakovima na Svastici, na kru-
nama sedam glava Zmij e Venosti u I ndi j i , medu ezoterijskim budi-
stima, u Egiptu, u Haldeji i td., i td., i medu inicijatima svih drugih
zemalja. U Sedam zona posmrtnog uspona, u hermetikim spisima,
"smrtni k" u svakoj od nj i h ostavlja po j ednu od svojih "Dua" ( i l i
Principa), sve dok, ne stigavi do nivoa iznad svih zona, ne ostane
velika Bezoblina Zmij a apsolutne mudrosti - i l i samo Boanstvo.
Sedmoglava zmija ima vie od jednog znaenja u tajnim uenjima.
Ona je sedmoglavi Drao, a svaka od njegovih glava je jedna zvez-
da M al og M edveda; ali, on je takode i prevashodno bio Zmij a Tame
(tj . nezamisliva i nepojmljiva) ij ih su sedam glava bi l i sedam Logo-
sa, odraza jedne i prve ispoljene Svetlosti - univerzalnog LOGOSA.
489
X I
DEMON EST DEUSINVERSUS *
Smrt je ivot * Pad Anela * Transformacija Legende
Ova simbolika reenica, u svojim mnogostranim oblicima, sva-
kako je najopasnija i najsubverzivnija u oima svih kasnijih dualisti-
kih religija - tanije teologija - a posebno u svetlosti hrianstva.
Pa ipak, nije ni pravedno ni ispravno rei daje ba hrianstvo za-
elo i rodilo Satanu. Kao "neprijatelj", suprotstavljajua mo koja
je potrebna radi ravnotee i sklada stvari u Prirodi - kao Senka koja
jo vie istie bljetavost Svetlosti, kao No koja dan i ni jo veim
olakanjem i kao hladnoa koja oveka navodi da jo vie ceni pri -
jatnost toplote - SATANA j e oduvek postojao. Homogenost j e jedna i
nedeljiva. Al i , ako homogeno Jedno i Apsolutno nije samo stilska f i -
gura i ako je heterogenost u njegovom dualistikom aspektu njegov
izdanak - njegova ravasta senka i l i odraz - onda ak i boanska Ho-
mogenost mora u sebi sadrati sutinu i dobra i zla. Ako je " Bog"
Apsolutni, Beskrajni i Univerzalni Koren svega to postoji u Prirodi
i njegovom univerzumu, odakle dolazi Zlo (engl. Evil) i l i avo {D 'Evil)
ako ne iz iste "Zlatne Materice" apsoluta? Ovde smo prisiljeni i l i da
prihvatimo emanacije dobra i zla, Agatodemona i Kakodemona kao
izdanke istog stabla Drveta Bia, i l i da se pomirimo sa apsurdnou
verovanja u dva vena Apsoluta!
Poto izvor ove ideje moramo da traimo u samim poecima ljud-
skog uma, jedino je pravedno da u meuvremenu damo svakom ono
* (Lat.) - Demon je nalije Boga. (nap. prev.)
490
Demon est Deus inversus
to mu pripada, ak i avolu iz poslovica. Drevna vremena nisu
znala za izolovanog, potpuno i apsolutno loeg "boga zla". Pagan-
ska misao predstavljala je dobro i zlo kao blizance, roene od iste
majke - Prirode, i m je ta misao prestala da bude arhajska. Mu-
drost je takode postala Filozofija. U poetku su simboli dobra i zla
bi l i puke apstrakcije, Svetlost i Tama, potom su se njihove tipine
predstave poele birati meu najprirodnijim i veno ponavljajuim
periodinim kosmikim fenomenima, kao to su Dan i No i l i Sun-
ce i Mesec. Zat i m su za njihove predstavnike uzeta Jata Solarnih
i Lunami h boanstava, a Zmaj Tame je suprotstavljen Zmaju Sve-
tlosti ( vi di Stance V, V I I , Knj iga I ) . Satanino Jato nije manje dete
Boga nego to je to Jato B' ni Al hi ma, ta deca boja koja dolaze da
"se pokau Gospodu", svom ocu ( vi di Jov, I I ) . "Si novi Boj i " po-
stali su "Pal i Anel i " tek poto su opazili da su keri ljudske lepe
{Postanje, VI ) . U indijskoj fi l ozofi j i . Sure spadaju meu najranije
i najsjajnije bogove i postaju î'Mre tek kad ih je braminska mata
l iil a prestola. Satana nije imao antropomorfizovan, i ndi vi dual ni
obl i k, sve dok ovek nije dovrio stvaranje "jednog ivog, linog
boga", a i tada samo iz puke nunosti. Bi o je potreban paravan:
rtveni jarac da objasni okrutnost, zablude i isuvie oiglednu ne-
pravdu koj u i ni onaj kome se pri pi suj u apsolutno savrenstvo,
milost i dobrota. To je bi l a prva karmika posledica naputanja fi-
lozofskog i logikog Panteizma da bi se izgradio, kao oslonac lenjiv-
cima, "mi l osrdni otac na Nebu", ija se dela svakog dana i svakog
asa, kao Natura naturans, "ljupka majka, ali hladna kao kamen",
kose sa idealnim. To je vodi l o prvobi tni m blizancima: Oziris-Ti-
fon, Ormuzd-Ahriman i na kraju Kain-Avelj i svim moguim su-
protnostima.
Poevi kao bie koje je bi l o sinonim za Prirodu, "Bog", Tvorac,
zavrio je tako to je postao njen autor. Paskal reava tu tekou
veoma prepredeno. On kae:
Priroda ima savrenstva da bi pokazala da predstavlja sliku Bo-
ga, a nesavrenstva da bi pokazala daje samo njegova slika.
to se dalje vraamo u tamu praistorijskih doba, to vie filozof-
ski izgleda prototipska figura kasnijeg Satane. Prvi "Neprijatelj" u
individualnom ljudskom obl i ku koga sreemo u staroj puranikoj
491
literaturi je jedan od njenih najveih Riija i Jogina - Narada, na-
zvan i "Onaj koj i stvara zavadu".
A on je i Bramaputra, sin Brame, mukog. Al i , o njemu kasnije.
Ko je zaista vel i ki "Obmanjiva", moe se utvrditi ako tragamo za
nj i m, otvorenih oiju i sa umom bez predrasuda, u svakoj staroj
kosmogoniji i Svetom Spisu.
On, tako rei, predstavlja i sintetie antropomorflzovanog Demi-
jurga. Tvorca Neba i Zemlje, kad ovog odvojimo od kolektivnih Jata
njegovih drugova-Tvoraca. On je sada Bog teologija. "Misao je otac
elje". Nekad, filozofski simbol preputen iskrivljenoj ljudskoj mati,
potom pretvoren u avolskog, obmanjujueg, prepredenog i ljubomor-
nog Boga.
Poto su zmajevi i drugi pali aneli opisani u ostalim delovima ove
knjige, bie dovoljno nekoliko reci o tako mnogo klevetanom Sata-
ni . Ono stoje za prouavaoca dobro da zapamti jeste to da kod sva-
kog naroda, izuzev hrianskih, avo do dana dananjeg nije nita
drugo do suprotni aspekt u dvojnoj prirodi takozvanog Tvorca. Je-
dino je to prirodno. Ni ko ne moe tvrdi ti daje Bog sinteza itavog
Univerzuma, Sveprisutan, Sveznajui i Beskonaan, a potom ga
razdvoj iti od zla. Poto ima daleko vie zla nego dobra u svetu,
logian zakljuak je da Bog mora i l i ukljuivati zlo, i l i bi t i njegov
direktan uzrok, i l i se odrei pretenzija na apsolutnost. Drevni narodi
su to tako dobro razumeli da su njihovi filozofi - koje danas slede
kabalisti - definisali zlo kao nalije Dobra: Demon est Deus inver-
susiQ veoma stara izreka. Zaista, zlo je samo suprotstavljajua lepa
sila u prirodi: ono je reakcija, opozicija i kontrast - zlo za neke, do-
bro za druge. Nemaz/a/ô sebi: postoji samo senka svetlosti bez ko-
je svetlost ne bi postojala, ak ni u naim percepcijama. Kad bi zlo
nestalo, zajedno sa nj im bi sa Zemlje nestalo i dobro. "Stari Zmaj "
je bio isti duh pre nego stoje postao vaaXQri]a, pasivan pre nego to
je postao aktivan. U sirijsko-haldejskoj magiji i Ofis i Ofiomorfos
su udrueni u zodijaku, u znaku dvopolne Device-korpiona. Pre
svog pada na Zemlju, "Zmi j a" je bila Ofis-Hristos, a nakon pada je
postala Ofiomorfos-HRESTOS. Razmiljanja kabalista svuda tretiraju
Zl o kao SILU koja je suprotstavljena, ali istovremeno sutinska za
Dobro, poto mu daje ivotnost i postojanje koje ono nikako druga-
ije ne bi moglo imati. Ne bi bio mogu ivot (u majavikom smi-
492
slu) da nije Smrti, ni t i regeneracije i obnavljanja bez unitenja. Bi l j -
ke bi uvenule u venoj sunevoj svetlosti, a takoe i ovek, koj i bi
postao samo automat bez izvravanja svoje slobodne volje i bez te-
nje za tom sunevom svetlou, koja bi za njega izgubila svoje po-
stojanje i vrednost kad bi postojala samo svetlost. Bog je beskrajan
i vean samo u onom to je veno skriveno od nas i zato mi zami-
ljamo daj e on vean. Na ispoljenim nivoima, jedno uravnoteuje
drugo. Malo ima onih teista i vemika u personalnog Boga koji ne sma-
traju Satanu senkom Boga, i l i , malo ima onih koj i , pobrkavi oba,
ne veruju da nemaju prava da se mole tom idolu traei njegovu po-
mo i zatitu za izuzee od sopstvenih zl i h i okrutnih dela. "Ne
navedi nas u Iskuenje" svakodnevno se mi l i oni ljudskih hrianskih
srdaca obraaju "naem Ocu, koj i je na Nebu", a ne avolu. Oni ta-
ko ine naprosto ponavljajui one reci koje su stavljene u usta nj i-
hovog Spasitelja, a i ne pomiljaju na injenicu da njihov smisao cmo
na belo protivrei Jovanu, "bratu Gospoda".
Neka nijedan ovek ne kae kada je iskuavan, Bog me navodi
u iskuenje; jer Boga zlo ne moe dovesti u iskuenje, niti on is-
kuava bilo kog oveka.
(Gen. Ep. Jovana, I, 13)
Zato onda verovati daje avo taj koj i nas iskuava, kad nas cr-
kva ui, oslanjajui se na Hristov autoritet, daj e Bog onaj koj i to
ini? Otvorite bilo koje pobono delo u kome je re "iskuenje" de-
finisana u teolokom smislu i tu nalazite dve definicije: (1) one loe
stvari i nevolje kojima Bog iskuava svoj narod, (2) ona sredstva i
primamljivanja koje avo koristi da zarobi i zavede oveanstvo
{Sv. Jovan X I I I , 2, 12 i Matej V I , 13). Ako se to prihvati bukvalno,
dva uenja, Kristovo i Jovanovo, protivree jedno drugom i koja do-
gma ih moe pomi ri ti ako se odbaci okultno znaenje?
Medu t i m alternativnim draima, mudar e bi t i onaj filozof koj i
moe da odredi kuda Bog nestaje da bi ustupio mesto avolu! Zato,
kad itamo: "avo j e laov i otac lai", t j . OTELOVLJENA LA, a u is-
tom dahu nam se kae daje Satana - avo - bio sin Boij i i najlepi
od svih arhandela, radije emo se, radi tanih podataka, okrenuti pan-
teizmu i paganskoj filozofiji, nego da verujemo da su i Otac i Sin di-
vovska, otelovljena i vena LA.
493
Kad u rukama imamo klju za Postanje, nauna i simbolika ka-
bala otkriva tajnu. Velika Zmija iz Edenskog vrta i "Gospod Bog" su
ista stvar, pa su tako Jehova i Kai n JEDNO - onaj Kai n o kome se u
teologiji govori kao o "ubi ci " i onom ko LAE Boga! Jehova iskua-
va kralja Izraela da izbroji narod, a na drugom mestu ga Satana is-
kuava da ui ni to isto. Jehova se pretvara u vatrene zmije da bi
ujedao one kojima je nezadovoljan i Jehova upuuje mesinganu zmi-
j u koja i h leci.
Te kratke i naizgled protivrene tvrdnje u Starom Zavetu (protiv-
rene zato to su dve Moi odvojene umesto da se na njih gleda kao
na dva lica jedne iste stvari) predstavljaju odjek, do neprepoznava-
nja iskrivljen egzoterizmom i teologijom, univerzalnih filozofskih
dogmi u prirodi, koje su prvobitni Mudraci veoma dobro razumeli.
Istu podlogu nalazimo u nekoliko personifikacija u Puranama, sa-
mo to su one daleko obilnije i filozofski sugestivnije.
Tako je Pulastja - "Sin Boj i " -jedan od prvih potomaka - nainjen
roditeljem Demona, Rakasa, iskuavatelja i prodiraa ljudi. Pisaa
(enski demon) je takoe erka Dake, "Sina Bojeg" i Boga i ona je
majka svih Pisaa {Padma Purana). Demoni, tako nazvani u Purana-
ma, predstavljaju veoma neobine avole kad se o njima sudi iz per-
spektive Evropljana i ortodoksnih pogleda na njih, poto su svi oni -
Danave, Daitje, Pisae i Rakasi -predstavljeni kao krajnje poboni:
oni slede uenja Veda, a neki od njih su ak vel i ki Jogini. Al i , oni se
suprotstavljaju svetenstvu i ritualizmu, rtvama i formama - upravo
kao to to potpuno razvijeni Jogini ine u I ndi j i do dana dananjeg, i
nita ih manje ne potuju zbog toga iako im je doputeno da se ne dre
ni kasta ni rituala; otud se svi ti puraniki di vovi i Titani zovu avo-
lima. Misionari, koji uvek vrebaju da pokau, samo ako nekako mogu,
da induske tradicije predstavljaju samo oJraz jevrejske Biblije, raz-
vi h su itav roman na osnovu navodne identinosti Pulastje sa Kainom,
a Rakasa sa Kainitima, "prokl etim", koj i su uziok Nojevog potopa
( vi di delo opata Goresija, koj i "etimoloki" izvodi ime Pulastja kao
"odbaeni", odnosno Kain, mol im lepo). Pulastja boravi u Kedari, ka-
e on, to znai "iskopano mesto", rudnik, a Kai n je u Bibliji prika-
zan kao prvi koj i radi na metalima, prema tome kao rudar!
Dok je veoma verovatno da su Giborim ( di vovi ) iz Biblije isto
to i induski Rakasi, jo je izvesnije da i j edni i drugi predstavlja-
494
ju Atlantiane i pripadaju potopljenim rasama. Kako god da stva-
ri stoje, nijedan Satana ne bi mogao bi t i istrajniji u ubijanju svo-
j i h neprijatelja i l i otrovni j i u svojoj mrnj i nego to su hrianski
teolozi u svom proklinjanju Satane kao izvora sveg zla. Upore-
dite njihove pogrde i stavove koje iznose o avol u sa filozofskim
pogledima mudraca iz Purana i nj i hovi m hr i s t ol i ki m dranjem
dostojnim oveka. Dok se Parasara, ijeg je oca proderao jedan
Rakasa, pripremao da uniti ( magijski) itavu tu rasu, njegov de-
da, Vasita, rekao mu je nekol i ko izuzetno sugestivnih reci . On
pokazuje srditom mudracu da postoji Zl o i Karma, al i nema " z l i h
duhova". On kae:
Utiaj svoj gnev. Rakasi nisu krivi; smrt tvog oca je delo Kar-
me. Gnev je strast budala; on ne prilii mudrom oveku. Moemo
se zapitati, ko ubija bilo koga? Svaki ovek anjeposledice sop-
stvenih dela. Gnev, sine moj, predstavlja unitenje svega to ovek
stekne ( . . . ) i spreava dostizanje osloboenja. Mudrac izbegava
bes. Dete moje, ne budi podloan njegovom uticaju. Neka ti ne-
duni duhovi tame ne budu uniteni, neka se tvoja rtva okona.
Milost je snaga pravednih.
(Vinu Purana, knjiga I, poglavlje I)
Zato svaka takva "rtva" i l i molitva Bogu za pomo nije nita bolja
od dela crne magije. Parasara se molio za unitenje Duhova Tame
radi svoje line osvete. Njega su nazvali/agan/nom i kao takvog hri-
ani su ga osudili na veni pakao. Pa ipak, u kom pogledu je bolja
molitva vladara i generala koj i se mole pre svake bitke za unitenje
svojih neprijatelja? Takva molitva je u svakom sluaju crna magija
najgore vrste, skrivena kao demon "mister Haj d" pod maskom lice-
memog "dr Dekila".
U ljudskoj prirodi, zlo oznaava jedino polaritet materije i duha,
borbu za opstanak izmeu dva ispoljena Principa u Prostoru i Vre-
menu, a ti principi upo sebi]Qino, u onoj meri u kojoj imaju koren
u Apsolutu. U Kosmosu se mora ouvati ravnotea. Delovanje dve
suprotnosti proizvodi sklad, kao centrifugalna i centripetalna sila ko-
je su neophodne jedna drugoj - uzajamno meuzavisne "da bi obe
ivele". Ako se jedna obustavi, delovanje one druge smesta postaje
samounitavajue.
495
Poto je personifikacija zvana Satana obilato analizirana u nje-
nom trostrukom aspektu - u Starom Zavetu, hrianskoj teologiji i
drevnoj nesemitskoj misli - one koj i bi eleli da vie saznaju o tome
upuujemo na poglavlje X, II toma Razotkrivene Izie ( vi di takoe
nekol i ko odeljaka u Knj i zi I I , deo I I ove knj ige). I mamo veoma
dobar razlog zato smo se ponovo poduhvat i l i ovog predmeta i
pokuali da damo nova objanjenja. Pre nego to moemo da pri -
demo evoluciji fizikog i boanskog oveka, najpre moramo da ovla-
damo idejom o ciklikoj evoluciji, da se upoznamo sa filozofijama
i verovanjima etiri rase koje su prethodile naoj rasi i da se upozna-
mo sa idejama t i h Titana i divova - divova, zaista, i mentalno i fizi-
ki . itava starina bila je proeta tom filozofijom koja je pouavala
o involuciji duha u materiju, ci kl i kom silasku nanie, i l i aktivnoj
samosvesnoj revoluciji. Aleksandrijski gnostici su dovoljno ot kri l i
tajne inicijacije i njihovi zapisi su prepuni "silazaka Aeona" u nj i-
hovoj dvostrukoj kvalifikaciji aneoskih bia i Perioda: jedno je pri -
rodna evolucija drugog. S druge strane, istonjaka predanja sa obe
strane "tamne vode" - okeana koj i razdvajaju dva Istoka - isto su ta-
ko puna alegorija o padu Plerome, padu bogova i Deva. Svaka od
njih i sve zajedno predstavljaju alegoriju i objanjenje PADA kao elje
da se ui i stekne znanje - da se ZNA. TO je prirodna etapa mentalne
evolucije u kojoj se duhovno prebacuje u materijalno i l i fiziko. I sti
zakon silaska u materijalno i ponovnog uspona potvrdio se tokom
hrianske ere, gde se reakcija zaustavila tek sada u naoj posebnoj
pod-rasi.
Ono stoje moda, pre deset hiljada godina, alegorijski predstav-
ljeno u Pimandru u trojednom karakteru tumaenja, bilo zamiljeno
kao zapis astronomske, antropoloke i ak alhemijske injenice, na-
ime, alegorija o sedam vladalaca koj i se probijaju kroz sedam krugova
vatre, srozano je na jedno materijalno i antropomofistiko tumaenje
- pobunu i Pad Anela. Mnogoznana, duboka filozofska proza, u
svom poetskom obliku "Venanja Neba i Zemlje": ljubav prirode pre-
ma Boanskom obliku i "Nebeski ovek" zaljubljen u svoju sopstve-
nu lepotu odraenu u prirodi - t j . Duh privuen u materiju - sada je,
u teolokoj interpretaciji, postalo: "sedam Vladara koj i su neposlu-
ni Jehovi, divljenje sebi to stvara Satanski Ponos, nakon ega sle-
di njihov PAD, ier Jehova ne doputa da se oboava niko drugi do on
496
sam." Ukratko, prekrasne Planete-Andeli, slavni ci kl i ki eoni drev-
ni h naroda, od tada su sintetisani u najortodoksnijem obl iku Sama-
ela, voe Demona iz Talmuda, "velike zmije sa dvanaest krila koja
za sobom povlai, u svom padu, Solami sistem i l i Titane." Al i , Se-
mal, Samaelov alter ego i sabeanski prototip, u svom filozofskom i
ezoterijskom aspektu znaio je "godi nu" u njenim astroloki loim
aspektima, njenih dvanaest meseci i l i krila neizbenih zala u prirodi,
a u ezoterijskoj teoôniji ( vi di Hvoljson, Nabateansk, poljoprivred,,
tom I I , str. 217) i Semal i Samael su predstavljali odreeno boan-
stvo. Kod kabalista oni su "duh Zemlje", personalni bog koj i njome
vlada, defacto identian sa Jehovom. Jer talmudisti doputaju daje
SAMAEL boje ime jednog od sedam Elohima. Kabalisti, tavie, po-
kazuju da su njih dva, Semal i Samael, kao simboliki oblik Satuma,
KRONOSA, dvanaest krila koja znae 12 meseci, a simbol u svojoj ce-
losti predstavlja ciklus rase. Jehova i Satum su takode glifografski
identini.
Sa svoje strane, ovo vodi veoma interesantnom zakljuku na os-
novu rimokatolike dogme. Mnogi poznati pisci koj i pripadaju rimo-
katolikoj crkvi doputaju da postoji razlika i da treba razlikovati
Uranijske Titane, prepotopske divove (takode Titane) i divove nakon
potopa, u kojima e oni ( rimokatolici) videti potomke Hama. Jasnije
reeno, treba nainiti razliku izmeu kosa)^.\i^h.prvobitnih suprotstav-
Ijajuih sila ~ koje je vodio cikHki zakon ~ atlantianskih ljudskih
divova i poslepotopskih vel i ki h adepata bi l o desne bi l o leve ruke.
Istovremeno oni pokazuju da je Mi hai l "glavni zapovednik ratnih
Nebeskih Jata", Jehovin telohranitelj, kako izgleda ( vi di de Mi r v i -
ja) takode Titan; jedino to ima pridev "boanski" ispred nadimka.
Zato su ti "Urani di ", koj i se svuda nazivaju "boanskim Titanima"
i koj i su svojom pobunom protiv Kronosa (Satuma) pokazali da su
takode neprijatelji Samaela (jednog od Elohima, koj i su u svojoj skup-
nosti sinonim za Jehovu), identini sa Mi hai l om i njegovim j atom.
Ukratko, uloge su obrnute, sukobljene strane su pomeane i nijedan
prouavalac nije u stanju da razlikuje koja je koja. Al i , ezoterijsko
objanjenje moe da unese izvestan red u tu pometnju, u kojoj Jeho-
va postaje Satum, a Mi hai l i njegova vojska - Satana i pobunjeni an-
eli, zahvaljujui indiskretnom nastojanju isuvie revnosnih zelota da
u svakom paganskom bogu vide avola. Pravo znaenje je daleko
497
vie filozofsko i legenda o prvom "Padu" (anela) dobij a nauni pri -
zvuk kad se ispravno razume.
Kosmos znai beskrajno (otuda i postojano) Trajanje, bez poet-
ka, bez kraja, izvan podeljenog Vremena i izvan Prostora. Za te " An-
ele", genije i l i Deve koj i su roeni da deluju u prostoru i vremenu
t j . da se probiju kroz sedam krugova nadduhovnih nivoa u pojavno,
odnosno u okruene, nadzemaljske regione, alegorijski se kae da
su SQpobunili protiv Kronosa i bori l i se protiv (tada) jedinog ivog
i najvieg Boga. A kad se Kronos, sa svoje strane, prikazuje kako
sakati Urana, svog oca, znaenje tog sakaenja je veoma jednostav-
no: Apsolutno Vreme je uinjeno konanim i uslovljenim, deo je
ukraden od celine, pokazujui tako da se Satum, otac bogova, od Ve-
nog Trajanja preobrazio u ogranieni Period. Kronos svojom ko-
som see ak i (za nas) naizgled beskrajne cikluse, uprkos svemu
ipak ograniene u Venosti i tom istom kosom uutkuje i najmoni-
je pobunjenike. Da, niko nee izbei kosi Vremena! Hval i boga i l i
bogove, i l i se podsmevaj jednima i l i drugima, ali ta kosa nee zadrh-
tati ni mi l i oni t i deo sekunde na svojoj uspinjuoj i l i silazeoj putanji.
Titani iz Hesiodove Teogonije u Grkoj su predstavljali kopije
indijskih Sura i Asura. U jednom starom fragmentu koj i se odnosi
na grke mitove, nedavno je otkriveno da ti h hesiodskih Titana, i l i
Uranida, za koje se ranije smatralo da ih ima samo est, ima sedam
- sedmi se zove Foreg. Poreklo "Rata na Nebu" i PADA, po naem
miljenju, treba neizostavno traiti u I ndi j i i to moda daleko ranije
nego to izvetavaju Purane. Jer TARAMAJ A j e bila u kasnijem peri-
odu, a postoje t r i izvetaja, svaki o posebnom ratu, koj i se mogu na-
i u gotovo svakoj kosmogoniji.
Prvi se odigrao u noi vremena, izmeu bogova i {A)-sura, i tra-
jao je "jednu boansku godinu".' Tom pri l i kom bogove su porazile
t
Jedan "Dan Brame" traje 4.320.000.000 godina - pomnoite to sa 365!
Asure (ne bogovi, ve demoni) su tu jo Sure, bogovi u hijerarhiji vii od tih
sekundarnih bogova kakvi se i ne spominju u Vedama. Trajanje rata pokazuje
njegov znaaj, kao i to da su oni samo personifikovane kosmike moi. Oi-
gledno je da je u sektake svrhe i iz teoloke odbojnosti iluzorni oblik koj i
uzima Vinu, Majamoha, u kasnijim preureenjima starih tekstova pripisan Bu-
di i Daitjama, u Vinu Purani, ukoliko to nije bila izmiljotina samog Vilsona.
On je takode zamiljao daje u Bhagavad Giti naao aluziju na budizam, ali je
zapravo, kako pokazuje K. T. Telang, on naprosto pomeao budiste sa starijim
498
Daitje, pod vodstvom Hrade. Nakon toga, zahvaljujui oruju Vi-
nua, kome su se pobedeni bogovi obratili za pomo, oni su pobedili
Asure. U Vinu Purani izmeu ta dva rata nema razmaka. U ezo-
terijskoj doktrini, jedan od t i h ratova odigrao se pre izgradnje Sun-
evog sistema, a drugi na Zemlj i, pr i stvaranju oveka, dok se trei
"rat" koj i se pominje odigrao se na kraju etvrte rase, izmeu njenih
adepata i adepata pete rase, t j . izmeu inicijata "Svetog Ostrva" i at-
lantidanskih arobnjaka. Primetiemo daje prvo nadmetanje, kako
gaje ispriao Parasara, kad pokuamo da razdvojimo dva izvetaja,
namemo stopljeno. Tu se tvrdi da bogovi nisu mogl i da unite Da-
itje i Asure dok su oni obavljali dunosti svojih odgovarajuih kasti
(Varne) i sledili puteve koje propisuju sveti spisi, a takoe upranja-
vali i religioznu pokoru (udno zanimanje za demone ako su oni isto
to i nai avoli). Mol i tve koje bogovi upuuju Vinuu su intere-
santne, jer pokazuju koje su ideje ukljuene u jedno antropomorfno
boanstvo. Poto su nakon svog poraza "pobegli na Sevemu obalu
Okeana Mleka (Atlanskog okeana),'^ poraeni bogovi upuuju mno-
tvo mol bi "prvom od bia, boanskom Vinuu", medu kojima je i:
Slava tebi, koji si jedno sa Svecima, ija savrena priroda je
veno blagoslovena. ( ...) Slava tebi, koji si jedno sa rasom Zmija,
arvaka materi j al i sti ma. Ta verzij a ne postoj i nigde u dr ugi m Puranama ako
zaklj uak stoj i, kako t vr di profesor Vi l s on, u Vinu Purani, i j i j e prevod, po-
sebno u knj i zi I I I , pogl avl j e X V I I I , gde cenjeni orij entalista proi zvol j no uvodi
Budu i prikazuj e ga kako pouava Dai tj e budi zmu - vodi o drugom " v e l i kom
r at u" i zmeu njega i pukovni ka Vensa Kenedi j a. Ovaj posl ednj i gaj e optui o
da proi zvol j no menja tekstove Purana. Pukovni k Kenedi je u Bombaj u 1840.
godine napisao:
Tvrdim da Purane ne sadre ono to profesor Vilson tvrdi da je sadrano u njima
( . . . ) sve dok takvi pasusi nisu napravljeni; eleo bih da ponovim moj raniji zakljuak
kako se miljenje prof. Vilsona da su Purane, onakve kakve su danas dostupne, kom-
pilacije sainjene izmeu VI I I i XVI I veka (nove ere!) zasniva samo na proizvoljnim
pretpostavkama i neosnovanim tvrdnjama i da je njegovo zakljuivanje kojim to
podrava i l i jalovo, lano i protivreno, i l i neverovatno.
( Vi d i Vinu Puranu, pr evod p r o f Vi l s ona, ur edni k Fi cedvar d Ho l , t om V,
Dodatak.)
^ Ova izjava se odnosi na trei Rat, poto se u vezi sa nj i m pomi nj u zemalj -
ski kont i nent i , mora i reke.
499
ravasta jezika, drskim i nezasitim u uivanjima i koje obiluju bla-
gom. ( . . . ) Slava tebi, ( . . . ) o Gospode koji nema ni boju, ni prostor-
nost, ni vel i i nu (gana), ni bilo kakvu predvidljivu osobinu i ij u
sutinu (rupa), istiju od najistije, ceni samo Paramarii (najvei
od mudraca i l i Riija). Klanjamo ti se u prirodi Brame nestvorenog,
nepropadljivog (avjaja) koj i si u naim telima i u svim drugim teli-
ma i u svim ivim biima i izvan koga ne postoji nita. Mi slavimo
tog Vasudevu, gospoda svega, koj i je bez mrlje, seme svih stvari,
nepodloan razlaganju, neroen, vean; poto je po svojoj sutini
Paramapadatmavat (van uslovljenosti duha) i u sutini i supstanci
{rupa itav ovaj ( Univerzum).
(Vinu Purana, Knjiga III, poglavlje XVII)
Ci t i r al i smo ovo kao opsenu i l ustraci j u iroke oblasti koj e Pura-
ne nude nepri j atel j skom i pogrenom kr i t i kovanj u svakog evropskog
bogomol j ca k oj i procenj uj e neku t uu r el i gi j u po isto spol j anj i m
pokazatel j i ma. Svaki ov e k k oj i j e navi kao da ono to i t a podvrgne
pal j i voj anal i zi na pr vi pogl ed e uvi det i nesaglasnost obraanja t om
pr i hvaenom " Neznanom" , bezobl i nom i bez osobina APS OL UT U,
kako vedant i ni defi ni u B R A MU , kao da j e j edno "sa rasom Zmi j a, ra-
vasta j ezi ka, drski m, nezasi ti m", to povezuje apstraktno sa konkret-
n i m i obasipa at r i but i ma ono s t oj e sl obodno od svakog ogranienj a
i neusl ovl j eno. ak bi i dr Vi l s on, k o j i b i , budui daj e i veo okruen
br ami ni ma i pandi t i ma u I ndi j i dugi ni z godi na, trebal o da zna bol j e
- ak ni taj uenj ak ni j e propust i o p r i l i k u da kr i t i kuj e i nduske Svete
Spise zbog toga. Tako on uzvi kuj e:^
Purane stalno poduavaju nespojivim uenjima! Prema ovom
pasusu, Svevinje bie nije samo inertni uzrok stvaranja, ve tako-
de obavlja i funkcije aktivnog provienja. Komentator citira Vede
da bi podrao to vienje: "Univerzalna dua, uavi u oveka, uprav-
lja njegovim ponaanjem." Nesaglasnost! su, meutim, isto tako e-
ste u Vedama kao i u Puranama. (. . .)
I skreno reeno, znatno rede nego u Moj s i j evoj Bibliji. A l i , vel i ke
su predrasude u srcu nai h ori j ental i sta - posebno " uvaeni h" ue-
U Knj izi I , poglavlje XVI I , koje iznosi priu o Praladi (u ije je srce Vinu
uao) - sinu Hiranjakasipua, Satane iz Purana, velikog Vinuovog neprijatelja
i Kralja t ri sveta.
500
Demon estDeus inversus
njaka. UNI VER Z ALNA DUA nije inertni Uzrok Tvorevine i l i (Para)
Brama, ve naprosto ono to mi nazivamo estim principom intele-
ktualnog kosmosa na ispoljenom nivou bia. To je Mahat, i l i Maha-
budi, velika Dua, nosilac Duha, prvi prvobitni odraz bezoblinog
UZR OKA, ono to j e ak .s onu stranu DUHA. Toliko o neumesnom
efu profesora Vilsona. to se tie oigledno nesaglasnog obraanja
poraenih bogova Vinuu, objanjenje je tu, u tekstu Vinu Purane,
samo kad bi ga orijentalisti primetili.' ' Filozofija ui da postoji Vi -
nu kao Brama, i Vinu u svoja dva aspekta. Postoji samo jedan Bra-
ma, "u sutini prakriti i Duh", itd.
Zato, nije Vinu, "inertni uzrok stvaranja" taj koj i obavlja funk-
cije aktivnog Provienja, ve Univerzalna Dua, ono to Elifas Levi
naziva Astralnom Svetlou u njenom materijalnom aspektu. A ta
"Dua" je, u svom dvojnom aspektu duha i materije, pravi antropo-
morfni Bog teista, budui da taj Bog prQAsia\\]apersonifikaciju tog
Univerzalnog Stvaralakog Agensa, i istog i neistog, usled svog
stanja ispoljenosti i diferencijacije u ovom majavikom Svetu - uis-
tinu Bog i avo. Al i , profesor Vilson ne uspeva da vi di kol i ko sna-
no Vinu, u tom obliku, podsea na Boga Izraela, "posebno u njego-
voj pol i ti ci obmanjivanja, iskuavanja i prevare."
U Vinu Purani]Q to uinjeno jasnim koliko god je to mogue. Jer
tu je reeno da su:
(. ..) na kraju svojih molitvi (stotra) bogovi prizvah Vrhunsko Bo-
anstvo Hari (Vinua), naoruano njegovom koljkom, diskom i
buzdovanom, koje jae na Garudi (. . .)
Sad, "Garuda" predstavlja manvantariki ciklus, kako e bi t i po-
kazano kasnije. Vinu je zato boanstvo u prostoru i vremenu, po-
sebni Bog vainava {plemenski i l i rasni Bog, kako se oni nazivaju
u ezoterijskoj filozofiji), t j . jedan od mnogih Djanija i l i Bogova, i l i
To neznanje j e i sti nski i di vno izraeno u mol i t v i j ogi na Br ami , "odrava-
ocu Zeml j e" {Vinu Purana, Knj i ga I , pogl avl j e I V) , gde oni kau:
Oni koji nisu upranjavali posveenost pogreno poimaju prirodu sveta. Neznalice
koje ne opaaju daje priroda ovog Univerzuma mudrost i koji o njemu prosuuju sa-
mo kao objektu percepcije, izgubljeni su u okeanu duhovnog neznanja. Al i , oni koji
znaju pravu mudrost i iji su umovi isti, opaaju ovaj svet kao jedno sa boanskim
znanjem, kao jedno sa tobom, o Boe! Budi nam naklonjen, o univerzalni Due!
501
El ohi ma, j edan koga j e i z nekog posebnog razl oga odabrao neki na-
r od i l i pl eme i k o j i j e tako postepeno postao " Bo g iznad svih Bogo-
va' ( 2 Hronike, I I , 5) - "naj vi i Bog " , kao Jehova, Ozi ri s, Be l i l i
bi l o k o j i dr ugi od Sedam Vl adara.
" Dr v o se poznaje po nj egovi m pl odov i ma " - pr i r oda Boga po
nj egovi m del i ma. O ov om posl ednj em moemo da sudi mo samo po
dos l ovni m t ekst ovi ma, i l i da ga pr i hvat i mo al egori j ski . Ak o poredi -
mo nj i h dva - Vi nua kao brani oca i pr edvodni ka poraeni h bogova
i J ehovu, brani oca i pr edvodni ka "i zabr anog" naroda, nazvanog ta-
ko ant i f rast i ki , nema sumnje da su J evrej i b i l i oni k o j i su izabrali
t og " l j ubomor nog " Boga - vi deemo da i j edan dr ugi kori ste obma-
nu i l ukavst vo. On i t o i ne po pr i nci pu " c i l j opravdava sredstvo", da
bi na naj bol j i nai n i zal i na kraj sa s voj i m pr ot i vni ci ma i duma-
ni ma - demoni ma. I tako, dok Jehova ( prema kabal i st i ma) uzi ma
obl i k Zmij e-iskuavatel j a u Edenskom vr t u, alje Satanu sa poseb-
n i m zadat kom da iskua Jova, pr og oni i mu i faraona Av r a mov om
enom Sarom i "otvrdnjuje" nj egovo srce prema Moj s i j u, kako ne
bi propusti o p r i l i k u da mui svoje rtve " v e l i k i m poastima" {Posta-
nje, X I I , Izlazak), u Vinu Purani Vi nu pri begava t r i k u ne manj e
dost oj nom bi l o kog boga vr ednog potovanja.
"Smi l uj nam se, o Gospode i zatiti nas, koj i smo ti doli radi
izbavljenja od Daitja ( demona)!" - mole se poraeni Bogovi . " Oni
su osvoj ili sva t r i sveta i pri svoj i l i ponude koje pripadaju nama,
pazei da ne prekre propise Veda. Iako smo mi isto Icao i oni de-
lovi tebe. (. . .) Poto oni isto tako slede puteve koje propisuju
sveti spisi ( . . . ) nemogue nam je da ih unitimo. Naui nas t i , ija
je mudrost neizmema (Amejatman) nekom nainu koj i m moemo
da istrebimo te neprijatelje bogova!"
Kad moni Vinu u njihovu molbu, on iz svog tela emitova je-
dan iluzorni obl i k (Majamoha, "obmanjivaa i l uzi j om") koj i dade
bogovima i ovako ree: "Ovaj Majamoha e potpuno zavesti Da-
itje, tako da e, poto skrenu sa puta Veda, moi da budu pobijeni.
(. . .) I dite sada i ne plaite se. Neka ova iluzorna vizije ide ispred
vas. Danas e vam ona ui ni ti vel i ku uslugu, o Bogovi ! "
Jednog dana Sinovi Boji dooe pred Gospoda, a Satana takode sa svojom braom
doe pred Gospoda.
(Jov, II, Abis. etiopski tekst)
502
Nakon toga, velika Iluzija, Majamoha, silazei na zemlju, ugle-
da Daitje koj i su se bavi l i asketskim pokorama i priavi i m, u ob-
l i ku Digambare (nagog monaha-lutalice) obrijane glave, ovako im
se obrati, nenim tonom: "O, gospodari rase Daitja, zato vi pra-
ktikujete te pokore?" ( i td. , itd.)
(Knjiga II, XVIII)
Na kr aj u su Dai t j e bi l e zavedene l uka v i m Majamohinim govo-
r om, kao st oj e Ev u zaveo Z mi j i n savet. On i su su se okr enul i od Ve-
da. Evo t og odl omka u pr ovodu dr Mj u i r a (Muir):
Vel i ki Obmanjiva, primenjujui iluzij u, potom zavede ostale
Daitje pomou mnogih drugih vrsta jeresi. Za vrlo kratko vreme,
te Asure (Daitje) napustie itav sistem zasnovan na odredbama t r i
Vede. Neki poee da kude Vede, drugi Bogove, a ostali bramine.
Ova doktrina, uzvi ki val i su oni, ne moe izdrati kri t i ku. Ubijanje
ivotinja za rtvu ne vodi religioznoj zasluzi. Govori ti da e sipa-
nje putera u vatru dovesti do neke budue nagrade, naprosto je de-
tinjasto. (. . .) Ako je istina da se ivotinja zaklana za rtvu uzdie
na nebo, zato oboavaoci ne zakolju sopstvenog oca? (. . .) Ne-
prolazne istine, vel i ki Asura, ne padaju s neba; to je samo tvrdnja
zasnovana na tome to sam je prihvatio ja i druge inteligentne
osobe kao to si t i ! I tako je vel i ki Obmanjiva (Razum) raznim
metodima pomeo Daitje. (. . .) Kad su ovi krenuli pogrenim pu-
tem, bogovi su sakupili svu energiju i zapodeli bi tku. Dolo je do
borbe izmeu bogova i Asura; i poto su one napustile ispravan
put, bogovi su ih dotukl i. Ranije ih j e titio oklop pravednosti koj i
su nosile, ali kad je on uniten i one su pobijene.
(urnal Kraljevskog Azijskog drutva, tom XIX, str. 302)
ta god l j udi mi s l i l i o I ndusi ma, ni j edan nj i hov neprij atelj ne mo-
e i h smatrati budal ama. Nar od i j i su sveci i mudr aci ost avi l i svetu
najvee i najuzvienije f i l ozof i j e koj e su i kad izale iz l j udskog uma,
mor a da j e znao r azl i ku i zmeu i spravnog i pogrenog. ak i di v-
l j ak moe da razl i kuj e bel o od crnog, dobro od loeg, a obmanu od
i skrenosti i i s t i nol j ubi vos t i . Oni k o j i su i s pr i al i ovu pr i u u bi ogra-
f i j i svog boga, mora da su vi del i daj e u t om sluaju Bog bi o arhi-Ob-
manj i va, a da su Dai t j e koj e " n i k a d ni s u pr ekr i l e propi se Veda\
koj e su svetla strana t e pri e, bi l e pr a v i " Bo g o v i " . Zat o mor a daj e
503
postojalo, i postoji tajno znaenje skriveno tom alegorijom. Ni u je-
dnoj klasi drutva, ni kod jednog naroda nisu se obmana i lukavstvo
smatrali boanskim vrlinama - osim moda u svetenikim klasama
teologa i u savremenom jezuitizmu.
Vinu Purana,^ kao i sva druga dela te vrste, u kasnijem periodu
prela je u ruke bramina iz hramova i stare rukopise su bez sumnje
jo jednom na svoju ruku izmenili sektai. Al i , nekad su Purane bile
ezoterijska dela i to su jo uvek za inicijate koj i su u stanju da ih i -
taju pomou kljua koj i poseduju.
Da li e braminski inicijati ikad otkri ti puno znaenje ti h alego-
rija, nije pitanje koj i m se bavi autorka ove knjige. Sadanji cilj je da
pokaemo kako nijedan filozof ne bi , ni t i je ikad mogao, dok odaje
poast tvorakim Moima u njihovom mnotvenom obliku, da ale-
goriju smatra istinskim Duhom, osim, moda, nekih filozofa koj i
pripadaju dananjoj "superiornoj i civilizovanoj " hrianskoj rasi.
Jer, kako je pokazano, Jehova ni mrvu nije bol j i od Vinua na eti-
kom nivou. Zato okultisti, pa i neki kabalisti, bilo da te kreativne
Sile smatraju ivim i svesnim Entitetima i l i ne - a ne vidimo zato se
takvim ne bi mogl i smatrati - nikad nee pomeati UZ R OK sa posle-
dicom i smatrati Duh Zemlje Parabramom i l i Ain-Sofom. U svakom
sluaju, oni dobro znaju pravu prirodu onoga to su Grci zvali Otac-
-JEther, Jupiter-Titan itd., itd. Oni znaju daje dua ASTRALNE SVE-
TLOSTi boanska, a njeno telo ( svetlosni talasi na ni i m nivoima)
pakleno. U oharu tu svetlost simbolie "Magika Glava", dvostru-
ko Lice na dvostrukoj Piramidi: crna piramida ocrtava se na isto be-
loj osnovi, sa belom glavom ili licem unutar svog crnog trougla; bela
piramida, obrnuto - odraz one prve u tamnim vodama, pokazuje crni
odraz belog lica. (. . .)
To j e "Astralna Svetlost" i l i DEMON EST DEUS INVERSUS.
Vilsonovo miljenje daje Vinu Purana proizvod naeg doba i da njen da-
nanji oblik nije stariji od perioda izmeu VI I i XVI I (!!) veka, besmisleno je
do krajnosti.
504
X I I
TEOGONI JA STVARALAKI H BOGOVA
Taka unutar Kruga # Logos ili Verbum * inioci Stvaranja
* Identitet Hijerarhija u svim Religijama * Razlika izmeu ari-
jevskog i semitskog sistema
Da bi se potpuno razumela ideja koja stoji u osnovi svih drevnih
kosmogonija, neophodno je da se proue, u komparativnoj analizi,
sve velike religije drevnih vremena i samo e na taj nain osnovna
ideja postati jasna. Egzaktna nauka - kad bi samo mogla da se toliko
uzdigne, dok traga za krajnjim i poetnim izvorima delovanja priro-
de - nazvala bi tu ideju hijerarhijom Sila. Izvorna, transcendentalna
i filozofska koncepcija bila je jedna. Al i , poto su sistemi sa svakim
novi m periodom poeli sve vie i vie da odraavaju specifine sklo-
nosti pojedinih naroda i kako su oni, nakon razdvajanja, ureeni u
razliite grupe, od koj ih svaka evoluira svojim specifinim nacional-
nim i plemenskim putem, osnovnu ideju je postepeno zaklonilo bujanje
ljudske fantazije. Dok su u nekim zemljama SI LE, tanije inteligentne
Moi prirode, stekle boanske poasti koje teko da su zasluile, u
drugima - kao u savremenoj Evropi i civilizovanim zemljama - sama
pomisao na neku takvu silu koja je obdarena inteligencijom izgleda
besmislena i proglaava se nenaunom. Zato nalazimo olakanje u
tvrdnjama kao to su one koje sreemo u Uvodu knjige Asgard i Bo-
govi: Prie i Predanja Severnih Predaka, V. S. V. Ansona. Na strani
3 autor primeuje:
Iako su u Centralnoj Aziji, i l i na obalama Inda, u zemlji pirami-
da i na grkom i italijanskom poluostrvu, pa ak i na Severu, gde
50 5
TAJNADOKTRI NA * KosM OGENEZA
su lutali Kelti, Tevtonci i Sloveni, religiozne koncepcije naroda po-
primile drugaije oblike, jo uvek je vidljivo njihovo zajedniko
poreklo. M i ukazujemo na tu vezu medu priama o bogovima i du-
bokim mislima sadranim u njima, kao i na njihov znaaj, kako bi
italac mogao da vidi da to to se otvara pred njim nije svet magije
ili proizvoljne fantazije ve (. . .) ivot i priroda koji ine osnov
postojanja i delovanja tih boanstava.
Pa iako je bi l o kom okultisti i l i prouavaocu istonjakog ezote-
rizma nemogue da se sloi sa udnom idejom da su "religiozne kon-
cepcije najuvenijih naroda antike povezane sa poecima civilizacije
medu germanskim rasama", ipak mu je drago to su tu izreene takve
istine kao na primer: "Te bajke nisu besmislene prie pisane za za-
bavu dokonih, ve one otelovljuju duboku religij u naih predaka..."
Ba tako. Ne samo nj ihovu religij u, ve isto tako i njihovu Isto-
ri j u. Jer, re " mi t " , grki jiuBoc;, znai usmeno predanje, koje se od
usta to usta prenosi sa generacije na generaciju; pa ak i u savreme-
noj etimologiji taj termin znai bajkoviti iskaz koj i prenosi neku vanu
istinu, priu o nekoj izuzetnoj linosti ija je biografija preuvelia-
na bogatom folklornom matom, zahvaljujui potovanju narednih
generacija, ali koja nije u potpunosti bajka. Kao i nai preci. Arij ev-
ci , i mi vrsto verujemo u personalnost i inteligenciju mnogih Sila
koje proizvode prirodne fenomene.
Kako je vreme prolazilo, arhajsko uenje je postajalo sve zamag-
Ijenije i ti narodi su u manjoj i l i veoj meri i zgubi l i iz vida najvii.
Jedan princip svih stvari i poeli da apstraktne atribute "bezuzronog
uzroka" prenose na izazvane posledice. Kreativne moi Univerzu-
ma - koje su sa svoje strane postale uzrone: vel i ki narodi iz straha
od profanisanja te IDEJE, a mal i i l i zato to nisu uspeli daj e pojme
i l i zato to im je nedostojala mo filozofskog poimanja koja je ne-
ophodna daje sauva u svoj njenoj nedirnutoj istoti. Al i svi oni, sa
izuzetkom najkasnijih Arijevaca, koj i su danas postali Evropljani i
hriani, pokazuju to oboavanje u svojim Kosmogonijama. Kao to
iznosi Tomas Tejlor* (Taylor), naj i nt ui t i vni j i od svih prevodilaca
grkih fragmenata, nijedan narod nikad nije zamislio Jedan princip
kao neposrednog tvorca vi dl j i vog Univerzuma, j er nijedan norma-
Vi di Magazin za april 1797. godine.
506
Teogonija stvaralakih bogova
l an ovek ne bi smatrao da j e zdanje kome se d i v i sagradio planer
i l i arhi t ekt s voj i m sopst veni m rukama. Prema svedoenj u Damas-
ki na ( I I s p l 'ap^fSv), oni su o nj emu govor i l i kao o "Neznanoj Tami".
Vavi l onj ani su utei pr el azi l i pr eko t og pr i nci pa. U r i e p i d7i:oxfiq
8|i\)/ox(5v Porf i ri j e kae:
Tom bogu koj i je iznad svih stvari, ne treba upuivati ni spolja-
nji govor, ni t i pak onaj koj i je unutra. (. . .)
Hes i od poi nj e svoj u t eogoni j u ovako:
Najpre bese stvoren Haos.'^
Ti me preutno podrazumeva da se preko nj egovog uzroka i l i pro-
i zvoaa mor a pr ei sa utanj em i spunj eni m potovanj em. Homer
se u s voj i m epovi ma ne uzdi e i znad Noi, pr i kazuj ui Zevsa kako
j oj ukazuj e potovanje. Prema s vi m dr evni m t eol ozi ma i prema dok-
t r i nama Pitagore i Platona, Zevs, i l i t r enut ni tvorac uni verzuma, nije
najvii bog, nita vie nego to ser Kr i s t of er Vr en {Wren) u s vom
f i z i k om, l j uds kom aspektu poredstavlj a UM U nj emu k o j i j e proi z-
veo nj egova vel i ka dela. Homer zato ne samo da ut i u vezi t og pr-
v og pr i nci pa, ve sa i s t i m t a kv i m pot ovanj em ut i i u pogl edu dva
pr i nci pa k o j i neposredno slede i z pr vog, Orf ej evog i Hes i odovog
yEthera i Haosa i Pl at onovog i Pi t agor i nog ogranienog i beskraj-
nog.' ' ( . . .) Prokl e o t o m naj vi em pr i nci pu kae daj e:
(. . .) Jedinstvo nad svi m Jedinstvima i s onu stranu prvog adite.
(. . .) Trajnije od svih tiina i oklutnije od svih Sutina. (. . .) Skri-
veno medu poj ml j i vi m bogovima.
(Ibid)
Tomas Tej l or j e 1797. godi ne napisao:
" HT OI |A8V TTpcoTiaia xaoq yevET'; pri emu je Ysvexo u antici znai-
lo "bio stvoren", a ne naprosto bio ( vidi Tejlorov Uvod u Parmenida i Plato-
na, str. 260).
To "ogranieno " koje je pobrkano sa "Beskrajnim " Kapila obasipa sarkaz-
mom u svojim raspravama sa braminskim Joginima koji tvrde da u svojim mi -
stikim vizijama vide "Najvieg".
(. . .) izgleda da se Jevreji nisu popeli vie (. . .) od neposrednog
uobliavaoca univerzuma ( . . . ) (poto) Mojsije uvodi tamu na l i cu
dubine, ak ni ne nagovetavajui daj e postojao neki uzrok nje-
nog postojanja.
Tome se moe dodat i j o neto. J evrej i u svojoj Bibliji ( i sto ezo-
terij skom, s i mbol i kom delu) ni kad nisu tako duboko degradirali svo-
j e met af ori ko boanstvo kao to su t o u i ni l i hri ani , pr i hvat i v i
J ehovu za svog j ednog i vog iako personalnog Boga.
Ovaj pr v i , tanije J EDAN pr i nci p, zvao se " kr ug Ne ba " i s i mbol i -
zovan j e znakom take unutar kr uga i l i j ednakost rani nog t rougl a,
a ta taka je LoGOS. Tako, u Rig Vedi, gde Br ama ni j e ak ni i meno-
van, Kos mogoni j i pret hodi Hiranjagarba, "zl at no j aj e" i Pradapati
( kasnije Brama) od koga emani raj u sve hi j erarhi j e "Tvor aca". Mo -
nada, i l i taka j e i zvorna i predstavlj a j e di ni cu i z koj e sledi i t av
numer i ki sistem. Ta Taka j e Pr vi Uzr ok, al i preko TOG A i z ega ona
emanira, bol j e reeno, i j i izraz, Logos predstavlja, prel azi se ute-
i . Sa svoje strane, uni ver zal ni s i mbol taka unutar kruga i pak ni j e
Ar hi t ekt , ve uzr ok toga Ar hi t ekt e, i on ( uzrok) j e prema nj emu ( Ar -
hi t ekt u) u i s t om odnosu u kome j e sama taka prema obimu Kr uga,
k o j i se, prema Hermesu Tri smegi stosu, ne moe def i ni sati . Porf i ri j e
pokazuj e da su Pi t agori na Monada i dij ada i denti ne sa Pl at onovi m
beskonanim i konanim u Filebu i l i onom to Pl aton zove otTrsipov
i 7r8pa<;. J edino je ovo poslednje ( maj ka) supstancijalno, poto ono
prethodno predstavlja "uzrok sveukupnog jedinstva i meru svih stva-
ri" (ivot Pitagore, str. 47); Di j ada ( Mul apr akr i t i , V E O ) t i me poka-
zuje daj e maj ka Logosa, a i stovremeno nj egova erka - t j . obj ekat
njegove percepcij e - pr oi zvedeni proi zvoa i nj egov sekundarni
uzrok. Ko d Pitagore, M O N A D A se vraa u t i i nu i Tamu i m razvi j e
trijadu, iz koj e emani ra preost al i h sedam broj eva od 10 (deset) k o j i
su u osnovi i spol j enog uni verzuma.
U nordi j skoj kos mogoni j i opet j e i sto:
U poetku bese veliki bezdan (Haos), nisu postojali ni dan ni no,
bezdan je bio Ginungagap, zjapea provalija, bez poetka, bez kra-
Vidi Tejlorov lanak u mesenom asopisu citiranom u Platonistu, koj i ure-
duje T. M. Donson, Oskola, Misuri (februarski broj iz 1887. godine).
508
ja. SvEOTAC, Nestvoren, Nevidljiv, prebivae u dubini "Bezdana"
(PROSTOR) iprohtede, a ono to htede doe u postojanje.
(Vidi Asgard i Bogovi)
Kao i u induskoj kosmogoniji, evolucija univerzuma je podelje-
na u dva ina, u I ndi j i zvanih Prakriti i Padma Stvaranje. Pre nego
to su topli zraci, koj i su sijali iz "Doma Svetlosti", probudili ivot u
Vel i ki m Vodama Prostora, Elementi prve tvorevine uli su u vidlj ivo
i od nj ih je stvoren div I mi r (takode i Orgelmir) - prvobitna materija
diferencirana iz haosa (bukvalno kipua ilovaa). Potom dolazi kra-
va Audhumla, hraniteljka,^ od koje je roen Buri (Proizvoa), koj i
je sa Bestlom, erkom "Mrazni h Di vova" ( I mi rovi h sinova) imao t ri
sina, Odina, Vilija i Veja, i l i "Duh", "Volj u" i "Svetost" (uporedi "Po-
stanje prvobitnih Rasa " u ovom delu). To je bilo kad je Tama jo uvek
vladala u prostoru, kaiAsei, kreativne Moi ( Dan Kohani) jo nisu
bi l i razvijeni, a Igdrasil, drvo univerzuma Vremena i ivota jo nije
izraslo i jo uvek nije bilo Valhale, i l i Dvorane Junaka. Skandinav-
ske legende o stvaranju, o naoj zemlji i svetu, poinju sa vremenom
i ljudskim ivotom. Sve to tome prethodi za njih je "Tama" u kojoj
boravi Sve-Otac, uzrok svega. Kao to primeuje autor knjige As-
gard i Bogovi, iako te legende u sebi imaju ideju o tom SvE-Ocu,
on jedva da se i spominje u poemama, ne zato to se, kao to on misli,
pre propovedanja Jevandelja ta ideja "nije mogla uzdii do izrazite
koncepcije Venog", ve zbog svog snanog ezoterijskog karaktera.
Zato svi stvaralaki bogovi i l i personalna Boanstva poinju na se-
kundarnom stupnju kosmike evolucije. Zevs je roen u i odKrono-
i'a -Vremena. Brama je isto tako proizvod i emanacija ATa/e, "venosti
i vremena", postoje Kala jedno od Vinuovih imena. Otud nalazi-
mo daje Odin otac bogova iAseia, kao stoje Brama otac bogova i
Asura, pa otuda potie i dvopolni karakter svih glavnih stvaralakih
bogova, od grke druge MONADE do Sefirot Adama Kadmona, Bra-
me i l i Pradapati-Vak iz Veda i Platonovog dvopolnog, koj i je samo
drugaija verzija indijskog simbola.
Najbolja metafizika definicija prvobitne teogonije u duhu vedan-
tina moe se nai u Napomenama uz Bhagavad Gitu od g. T. Suba
Vak - "melodina krava, koja daje hranu i vodu" i snabdeva nas "hranom
i ivotnim neophodnostima", kao to je opisano u Rig Vedi.
509
Roua ( v i di Teozof, februar 1887. godi ne). Parabramam, neznani i ne-
spoznat l j i vi , kako predava kae svojoj publ i ci :
( . . . ) Nij e Ego, nije ni ne-ego, ni t i j e svest ( . . . ) to nije ak ni Atma
(. . .) pa iako sam nije predmet znanja, ipak je sposoban da podri
i prouzrokuje sve vrste objekata i sve vrste postojanja koje bivaju
predmet znanja. To je jedna sutina iz koje u postojanje dolazi je-
dan centar energije. (. . .) ( koj i on naziva Logos).
Taj Logos j e hi ndus ki Sabda Braman, k o j i oni nee zvat i ak
ni Evara ( "gos pod" Bog) , da taj t e r mi n ne bi s t vor i o zbr ku u l j ud-
s ki m umov i ma . A l i , t o j este i ndus ki Avalokitevara, hri anski Ver-
bum u nj egovom pr a v om ezoterikom znaenj u, ne u t eor i j s kom
i s kr i vl j enj u.
"To j e", kae on, "Gnata i l i Ego u Kosmosu i svaki drugi Ego
(. . .) samo je njegov odraz i ispoljavanje. (. . .) On postoji u la-
tentnom stanju u nedrima Parabramama u vreme Pralaje. (. . . ) "
( Tokom Manvantare) " on ima sopstvenu svest i individualnost.
(, . . ) " (To je centar energije, ali) (. . .) "t akvi centri energije su
gotovo bezbrojni u nedrima Parabramama. (. . .) Ne sme se pret-
postaviti ni daj e ak i Logos taj Tvorac, i l i daj e on samo jedan
centar energije (. . .) poto je nj ihov broj gotovo beskrajan. Taj
Ego", dodaje on, " pr vi je koj i se pojavljuje u Kosmosu, i on je
kraj sveukupne evolucije. To je apstraktni Ego (. . .) to je/?rvo is-
poljavanje ( i l i aspekt) Parabramama. (. . .) Kad j ednom doe u
svesno postojanje (. . .) iz svoje objektivne take gledita, Para-
bramam mu se j avl j a kao Mulaprakriti. (. . .) Mo l i m vas, imajte
to na umu", primeuje predava, "jer to je koren svih tekoa u
vezi sa Puruom i Prakriti koje su oseali razni pi sci vedantin-
ske filozofije. Ta Mulaprakriti ]Q za njega ( Logos) materijalna,
kao to je za nas materijalan bi l o koj i materijalni predmet. Ta Mu-
laprakriti nije Parabramam nita vie nego to je pregrt atri -
buta nekog stuba sam taj stub; Parabramam je neuslovlj ena i
apsolutna stvarnost, a Mul aprakri t i je neka vrste vela prebae-
nog preko nje. Parabramam po sebi se ne moe vi det i takav ka-
kav jeste. Logos ga vi di sa vel om prebaenim preko njega, a taj
veo je mono irenje kosmike materije. (. . .) Parabramam, na-
kon to se sa jedne strane pojavio kao Ego, a sa druge kao Mu -
l aprakri ti , deluje kao jedna energija kroz Logos."
51 0
I predava tananom metaforom objanjava ta podrazumeva pod
t i m delovanjem neega to predstavlja nita, iako je SVE. On poredi
Logos sa suncem kroz koje zrae svetlost i toplota, al i ija energija,
svetlost i toplota, postoje u nekom neznanom stanju u Prostoru i ire
se kros Prostor samo kao vidljiva svetlost i toplota, i j i je Sunce pu-
ki agens. To je prva trijadna hipostaza. etvomost je nainjena po-
mou energizirajue svetlosti koj u prosipa Logos.
Jevrejski kabalisti to saoptavaju u obl iku koj i je ezoterijski iden-
tian sa vedantinskim. AI N- S O F , ui l i su oni, ne moe se razumeti,
ne moe se locirati ni imenovati iako je bezuzroni uzrok svega. Otu-
da j e njegovo ime - AI N- S O F - negativni termin, "neistraivo, nespo-
znatljivo i to se ne da imenovati". Oni su ga, zato, ui ni l i bezgrani-
nim krugom, sferom, a ljudski intelekt, koliko god se protegao, moe
da opazi samo njen svod. Po recima oveka koj i je odgonetnuo ve-
l i k i deo kabalistikog sistema, a u j ednom od njegovih znaenja u
potpunosti - u numerikom i geometrijskom ezoterizmu:
Zatvorite oi i iz svoje sopstvene svesti o percepciji potrudite
se i mislite spolja do krajnjih granica u svim pravcima. Otkriete
da se identine linije i l i zraci percepcije ire podjednako u svim
pravcima, tako da e se krajnji napor percepcije okonati u svodu
jedne sfere. Granica te sfere e, neizbeno, biti veliki Krug, a direktni
zraci misli u svim pravcima moraju hiti prave linijepoluprenika tog
kruga. To, dakle, ljudski govorei, mora biti apsolutno krajnja sve-
obuhvatna koncepcija M />o//eog Ain- Sofa, koji sebe formulie kao
geometrijsku figuru, npr. krug, sa svojim elementima zakrivljenog
obima i pravolinijskih prenika podeljenih na poluprenike. Otud je
geometrijski oblik prvo prepoznatljivo sredstvo povezivanja Ain- So-
fa sa ljudskom inteligencijom.^
Taj vel i ki krug (koj i istonjaki ezoterizam redukuje na taku unu-
tar Bezgraninog Kruga) je Avalokitevara, Logos i l i Verbum o ko-
me govori g. Suba Rou. Al i , taj krug i l i ispoljeni Bog nama je isto
tako neznan, osim kroz svoj ispoljeni univerzum, kao JEDNO, iako j e
laki, tanije verovatnij i, za nae najvie zamisli. Taj Logos koj i
spava u nedrima Parabramama t okom Pralaje, kao to je na ''Ego
skriven (u nama) u vreme uupti, sna" i koj i ne moe da spozna
Iz Masonske revije, jun 1886. godine.
511
Parabramama drugaije nego kao Mulaprakriti - koja predstavlja
kosmiki veo, "mono irenje kosmike materije" - zato predsta-
vlja samo jedan organ kosmikog stvaranja kroz koj i zrae energija
i mudrost Parabramama, neznanog Logosu, ba kao i nama samima.
tavie, postoje Logos nama neznan isto kao stoje u stvarnosti Pa-
rabramam neznan Logosu, istonjaki ezoterizam i kabala - da bi
Logos doveli u domen naih koncepcija - razvili su apstraktnu sin-
tezu u konkretne slike: to znai, u odraze i l i umnoene aspekte tog
Logosa i l i Avalokitevare, Brame, Ormuzda, Ozirisa, Adama Ka-
dmona (zovite ga kako hoete) - ij i su aspekti i l i manvantarike
emanacije an Kohani, Elohim, Deve, Amaspendi i td. Po g. Suba
Rouu, metafiziari objanjavaju njegov koren i zametak kao prvo
ispoljavanje Parabramama, "najvie trojstvo koje smo mi u stanju da
razumemo", koje ine Mulaprakriti (veo), Logos, i "njegove" sve-
sne energije, i l i njegove moi i svetlost;^ i l i ~ "materija, sila i Ego,
odnosno, jedan koren sopstva ije svako drugo sopstvo jeste samo
ispoljavanje i l i odraz." Tada, jedino u toj "svetlosti" (svetlosti sve-
sti) mentalne i fizike percepcije/?raA:?/z okultizam moe to da iz-
nese na svetlost pomou geometrijskih figura, koje, kad se izbliza
proue, daju ne samo nauno objanjenje stvarnog, objektivnog po-
stojanja^ "Sedam sinova boanske Mudrosti", koj i predstavljaju tu
svetlost Logosa, ve pomou drugih, jo neotkrivenih kljueva po-
kazuje da su, to se oveanstva tie, ti h "Sedam Sinova" i njihove
bezbrojne emanacije, otelovljeni centri energije, apsolutno neopho-
dni. Uklonite i h, i misterija Bia i oveanstva nikad nee biti od-
gonetnuta, ak joj se nee ni primai.
Pomou te svetlosti j e sve stvoreno. Taj KOREN mentalnog SOP-
STVA j e takode i koren fizikog Sopstva, j er ta svetlost j e permuta-
cija Mulaprakriti u naem ispoljenom svetu, u Vedama nazvana Aditi.
U svom treem aspektu ona postaje Vak^ erka i majka Logosa, kao
stoje Izida erka i majka Ozirisa, koj i je Horus; i Maut, ena, erka
n
Zvani u Bhagavad Giti Daiviprakriti.
Objektivnog ~ u svetu Maje, naravno, ipak onoliko stvarnom koliko smo
i mi sami.
9
Tokom kosmi kog ispoljavanja, tu Daiviprakriti, umesto da bude majka Logosa, tre-
balo bi , strogo uzevi, zvati njegovom erlcom.
(Napomene o Bhagavad Giti, str. 305, Teozoj)
512
i maj ka Amona u egi pat skom meseevom g l i f i i . U kabal i , Sefira j e
isto to i ekinah, a u drugoj si ntezi je ena, erka i maj ka "Nebes-
kog oveka", Adama Kadmona, pa j e ak i i dent i na s nj i m, kao to
je Vak i denti na sa Br a mom, i nazi va se ens ki m Logos om. U Rig
Vedi, Vak j e " mi s t i k i govor " k o j i m se oveku saoptavaju okul t no
Znanj e i Mud r os t i zato se kae da j e Vak "u l a u R i i j e" . Nj u su
" s t v or i l i bogovi " , ona j e boanska Vak - " Kr a l j i c a bogova" i ona j e,
kao Sefira sa Sefirot, povezana sa Pradapati j i ma u nj i hov om stva-
r al akom radu. Stavie, ona se nazi va " ma j kom Veda", "poto ih j e
Br ama obel odani o pomou njene mo i ( mo i mi s t i kog govora), a
takode j e pomo u njene mo i pr oi zveo i uni ver zum " - t j , pomou
govora i reci ( si nteti sani h " R EJ U" ) i brojeva.^"
A l i , poto se o Vak takode govor i i kao o er ki Dake - "boga ko-
j i i v i u s vi m Ka l pa ma " - t i me j e pokazan nj en maj avi ki karakter:
tokompralaje ona nestaje, apsorbovana u j edan, sveprodi rui Zrak.
A l i , u s vi m t i m ol i enj i ma enske Mo i u pr i r odi , i l i mo i pr i r o-
de, postoje dva razl i i ta aspekta u uni verzal nom ezoterizmu, istonja-
k o m i zapadnj akom - noumenalni [fenomenalni. J edan je i sto
met af i zi ki aspekt, kao to ga opisuje ueni predava u s voj i m Na-
pomenama MZ Bhagavad Gitu, dr ug i je zemal j s ki i fiziki, a i st o-
vr emeno boanski i z per s pekt i ve pr a kt i nog l j uds kog poi manj a i
okul t i zma. Sve su to s i mbol i i personi fi kaci j e Haosa, " Vel i ke Dub i -
ne" i l i Pr vobi t ni h Voda Prostora, neproboj ni VEO i zmeu NESPOZNAT-
LJ I VOG i Logosa Tvorevi ne. "Povezuj ui se pomou svog uma sa Vak,
Br ama ( Logos) j e st vori o pr vobi t ne vode. " U Kataka Upaniadi to
se t v r di j o j asni j e:
Praapati je bi o ovaj univerzum. Vak je bila drugostepena u
odnosu na njega. On se povezao sa njom (. . .) ona je proizvela ta
stvorenja i iznova ula u Pradapatija. *
Mudri ljudi, kao Stenli Dejvons medu savremenicima, koj i su izumeli
shemu pomou koje neto nerazumljivo uzima opipljivi oblik, mogli su to ui-
ni ti jedino pribegavajui brojevima i geometrijskim figurama.
To povezuje Vak i Sefiru sa boginjom Kvan-Jin, "milostivom majkom", bo-
anskim GLASOM due ak i u ezoterijskom budizmu, i sa enskim aspektom
Kvan-aijin, Logosom, verbumom Stvaranja, a istovremeno sa glasom koji, pre-
ma ezoterijskom budizmu, ujno govori inicijatu. Bat Ko\, jilia Vocis, jevrejska
513
I ovde moemo uzgred da ukaemo na jednu od mnogih neza-
sluenih ljaga koje su poboni i dobri misionari u I ndi j i bacili na re-
ligiju te zemlje: alegorija iz Satapatha Bramane - naime, da Brama,
kao otac ljudi, obavlja zadatak stvaranja incestuoznim odnosom sa
sopstvenom erkom Vak, zvanom takoe Sandja (suton) i Satarupa
(sa sto oblika) - neprekidno se nabija na nos braminima, poto "osu-
uje" nj ihovu "neukusnu, lanu rel i gi j u". Pored injenice, koj u su
Evropljani tako zgodno zaboravili, daje patrijarh Lot kriv za istu stvar
u ljudskom obliku, dok je Brama, tanije Praapati, poinio incest
sa svojom erkom u obl i ku smdaa, a ona je bi l a u obl i ku koute
(rohit), ezoterijsko itanje Postanja (poglavlje I I I ) pokazuje isto. ta-
vie, svakako da postoji kosmiko, ne fiziko znaenje vezano za tu
indijsku alegoriju, postoje Vakpermutacija Adi t i i Mulaprakriti (Ka-
osa), a Brama je permutacija Narajane, duha Bojeg koj i ulazi u pri -
rodu i oplouje j e; zato u toj zamisli nema nieg falikog.
Kao to je ve reeno, Aditi-Vak je enski Logos i l i "re", Verbum,
a Sefira je u kabali to isto. Ti enski Logosi su svi, u svom noume-
nalnom aspektu, meuodnosi Svetlosti, Zvuka i Etra, koj i pokazuju
kako su drevni narodi bi l i dobro upoznati i sa fi zi kom ( kakvu danas
znaju savremeni narodi), kao i sa roenjem te nauke u Duhovnim i
Astralnim sferama.
"Nai stari pisci kau da ima etiri vrste Vak. (. . .) para, pas-
janti, madjama i vaikari (podela koju nalazimo u Rig Vedi i Upa-
niadama). (. . .) Vaikari Vak je ono to izgovaramo." To je zvuk,
govor, ono to opet postaje razumljivo i podvrgnuto jednom od na-
ih fizikih ula i moe se podvesti pod zakone percepcije. Otud:
"Svaka vrsta Vaikari Vak postoji u svojoj Madjama. ( . . .) Pasjanti
i na kraju u svom Para obl iku. (. . .) Pranava ^ se naziva Vak zato
to ta etiri principa velikog Kosmosa odgovaraju t i m etirima ob-
erka boanskog glasa, koja odgovara sa sedita milosti unutar vela hrama je
- posledica.
1 2
Pranava, shno Omu, predstavlja mistiki termin koji Jogini izgovaraju
tokom meditacije; od termina koj i se, prema egzoterikim komentatorima, na-
zivaju Vjahriti i l i "Om, Bur, Buvah, Svali" (Om, zemlja, nebo, raj), Pranava
je moda najsvetiji. Oni se izgovaraju sa istisnutim dahom (vidi Manu, I I , 76-81
i Mitakarine komentare na Jadnavakja-Suriti, I, 23). Al i , ezoterijsko obja-
njenje ide mnogo dalje.
514
licima Vak. ( . . . ) itav Kosmos u svom objektivnom oblikuje Va-
ikari Vak; svetlost Logosa je madjama oblik, a sara Logos je pas-
janti oblik; dok je Parabramamjoara-aspekt te Vak (izvan noume-
na svih Noumend)."
(Napomene uz Bhagavad Gitu)
Otuda su Vak, ekinah i l i Pitagorina "muzika sfera" jedno, ako
za primer uzmemo sluajeve u t r i ( prividno) najrazliitije religiozne
filozofije na svetu - induske, grke i haldejsko-jevrejske. Na ta ol i -
enja i alegorije moe se gledati sa etiri (glavna) i t r i (sporedna) as-
pekta, odnosno ukupno sedam, kao u ezoterizmu. Para oblik je uvek
subjektivna i latentna Svetlost i Zvuk, koj i veno postoje u nedrima
NESPOZNATLJIVOG; kad se prenese u zamisao Logosa, i l i u njegovu la-
tentnu svetlost, ona se naziva pasjanti, a kad postane ta svetlost u iz-
raenom obliku, to je madjama.
Sad, kabala to definie ovako; Ima t r i vrste svetlosti i ona (etvr-
ta) koja proima ostale: (1) jasna i prodorna, objektivna svetlost,
(2) odraena svetlost i (3) apstraktna svetlost. Deset Sefirot, tri i
Sedam, u kabali se zovu 10 reci, D- BR I M (Dabarim), brojevi i Ema-
nacije nebeske svetlosti koja je i Adam Kadmon i Sefira i l i (Brama)
Pradapati-Vak. Svetlost, Zvuk i Broj predstavljaju t r i inioca stva-
ranja u kabali. Parabramam se ne moe spoznati, izuzev kroz svetlo-
snu taku ( LOGOS), koj i ne zna Parabramam, ve samo Mulapra-
kriti. Slino tome, Adam Kadmon je znao jedino ekinah iako on
predstavlja nosioca Ain-Sofa. I kao Adam Kadmon, u ezoterijskom
tumaenju, ona je celina broja deset, Sefirot (on sam je trojstvo, i l i
t r i atributa nespoznatljivog BOANSTVA U Jednom)." "Kad j e Nebe-
ski ovek (odnosno LOGOS) pr vi put uzeo obl i k Kr une " (Ketera) i
poistovetio se sa Sefirom, on je prouzrokovao da sedam raskonih
svetlosti emanira iz nje ( Krune)", to je u celini dalo deset; tako je
i Brama-Praapati, kad je postao odvojen, a opet identian sa Vak,
To trojstvo je ono to se podrazumeva pod " t r i Vinuova koraka", to zna-
i (poto se u egzoterizmu Vinu smatra Beskonanim da su iz Parabramama
izali Mulaprakriti, Purua (Logos) i Prakriti; etiri oblika (sa njim samim) Vak.
A u kabali - Ain-Sof, ekinah, Adam Kadmon i Sefira, etvrta - i l i t ri emana-
cije koje, iako razliite, ine JEDNO.
Haldejska Knjiga brojeva. U vaeoj kabah ime Jehova zamenjuje Adama
Kadmona.
515
prouzrokovao da sedam Ri i j a, Sedam, Manua, i l i Praapatija, iza-
u iz te krune. U egzoteri zmu, uvek nal azi mo 10 17, bi l o Sefirot,
bi l o Praapatija; u ezoterijskom prevodu, uvek 3 i 7, to takoe da-
j e 10. Tek ka d se u i s pol j enoj sf eri podel e na 3 i 7, o ni f or mi r a j u
( J ) , dvopol no i ( ^ , i l i sl ovo X ispolj eno i di ferenci rano.
Ovo e pomoi prouavaocu da razume zato j e Pi tagora sma-
trao daj e Boanstvo ( Logos) centar jedinstva i " I z v or Har moni j e" .
M i kaemo daj e to Boanstvo bi l o Logos, a ne MO NA DA koj a obi -
t ava u Samoi i Ti i ni , j e r Pi t agor a u i da t o J EDI NS TVO, pot o j e
nedel j i vo, predstavlj a ne broj. I upravo zato se od kandidata, k o j i je
trai o pr i j em u nj egovu kol u, t r ai l o da ve kao pr i pr emni kor ak
pr oui nauke: Ar i t me t i k u, As t r onomi j u, Geomet r i j u i Muziku, to se
smatralo za et i r i obl ast i Mat emat i ke. ' ^ 1 opet, to objanjava zato
su pi t agorej ci t v r di l i da su dokt r i nu o Br oj evi ma - gl avnu u ezoteri-
z mu - oveku ot kr i l a nebeska boanstva, daj e svet pr i zvan i z Kao-
sa pomou Z v uka i l i Har moni j e i sagraen po pr i nci pi ma muz i ki h
proporci j a, da se sedam planeta koj e upravl j aj u sudbi nom smrt ni ka
harmoni no kr eu -
( . . . ) u intervalima koj i odgovaraju muzi ki m intervalima, pro-
izvodei razliite zvukove, tako savreno sazvune, da to stvara
najslau melodiju koja nam je neujna samo zbog ogromnosti tog
zvuka koj i nae ui nisu u stanju da prime.
(Censorin)
U pi tagorej skoj t eogoni j i hi j erarhi j e nebeskog Jata i Bogova bi l e
su oznaene br oj evi ma i numer i ki izraene. Pi tagora j e prouavao
ezoterij sku nauku u I ndi j i ; zato nal azi mo da nj egovi ueni ci kau:
Monada (ispoljena) predstavlja princip svih stvari. Od Monade
i neodreene dijade (Haos) broj evi, od brojeva Take, od taaka
Linije, od linija Povrine, od povrina Geometrijska tela, od ti h te-
la vrsta tela, koja se sastoje od etiri elementa - Vatre, Voe, Vaz-
uha i Zemlje, od svega onoga ega, transmutiranog (u meuod-
nosima) i potpuno izmenjenog, se sastoji svet.
(Diogen Laertije, ivot Pitagore)
Justin Muenik nam kae da su pitagorejci, zbog toga to nije znao ove
etiri nauke, odbili da ga prime u svoju kolu.
516
A to t akode, i ako moda ne odgonet a t aj nu u pot punos t i , podi -
e bar kr aj i ak vel a sa t i h udesni h al egori j a k oj i ma j e obavl j ena
Vak, naj taj anstveni j a od s vi h br amans ki h bogi nj a, ona koj a j e na-
zvana "melodina kr ava koj a j e i z muz l a hr anu i v o d u " ( Z eml j a sa
s v i m s v oj i m mi s t i k i m moi ma ) , a i ona " koj a nam daje hr anu i
odrava i v o t " ( f i z i ka Z eml j a) . Izida j e t akode mi s t i ka pr i r oda,
al i i Zeml j a, a r ogovi njene krave j e poi st oveuj u sa Vak. Vak, poto
j e u s vom naj vi em obl i ku bi l a prepoznata kao para, na ni em i l i
mat er i j al nom kraj u t vorevi ne postaje - Vaikari. Ot uda j e ona mi -
stina, i ako f i zi ka pr i r oda, sa s v i m nj eni m ma g i ni m nai ni ma i
svoj stvi ma.
A opet, kao bogi nj a Govor a i Z vuka i kao permutaci j a Ad i t i , u od-
reenom smi sl u ona j e Haos. U svakom sluaju, ona j e " Ma j k a bo-
gova", i st varna i l i ispaljena t eogoni j a mor a da pone od Br a me
( I vare, i l i Logosa) i Vak, kao od Adama Kadmona i Sefire. I zvan
toga, sve j e tama i apstraktno razmiljanje. Ka d su u pi t anj u a n Ko -
hani , i l i bogovi , vi dovnj aci , pr or oci i adepti su ugl avnom na vrst om
t l u. Bi l o da j e u pi t anj u Ad i t i , i l i boanska Sofija gr ki h gnosti ka,
ona j e maj ka sedam sinova: " Anel a Li c a " , " Dubi ne " , i l i " Ve l i kog
Zel enog" iz Knjige Mrtvih. Knj i ga a n ("Znanjepomou medita-
cije ") kae:
Velilca majka lei sa /\ ' h' D drugo | / ^ u svojim nedrima,
spremna da ih rodi, estite sinove \Z\/W\ (ili 4.320.000, Ciklusa)
ija su dva starija O ' * (taka).
U poet ku svakog ci kl usa od 4.320.000, Sedam ( i l i , kako stoj i kod
neki h naroda, osam) v e l i k i h bogova silaze da uspostave nov i pore-
dak stvari i daju i mpul s nov om ci kl us u. Osmi bog bi o j e uj edi nj uj u-
i Krug i l i LOGOS, odvoj en i ui nj en r a z l i i t i m od svog j at a, u egzo-
t eri koj dogmi , ba kao to se t r i boanske hipostaze dr evni h Gr ka
u dananj im crkvama smatraju t r i ma r azl i i t i m osobama. "Svaki put
kad pr odr u kr oz na ma j a v i k i veo ( at mos f er u). M O N I obavl j a-
j u svoj e v e l i ke r adove i za s obom ost avl j aj u vene s pomeni ke da
* Broj 31415 i l i %. Sinteza, i l i Jato sjedinjeno u Logosu i Taki, zove se u
rimokatolianstvu "Aneo Lica", a u judaizmu '7>5S''D "koj i Je (slian i l i is-
ti) kao Bog" - ispoljena predstava.
517
podseaju na nj i hovu posetu", kae Koment ar. ' ^ Tako nas ue da su
vel i ke pi r ami de sagraene pod nj i hov i m di r ekt ni m nadzorom, " ka d
je Druva (tadanja zvezda Sevemjaa) bi l a u naj vioj kul mi naci j i , a
Kr i t i k a ( Plejade) gledala i znad njene glave ( bi l a na i s t om meri di j a-
nu, al i iznad) da posmatra rad di vova. " Zat o, kako su prve pi r ami de
bi l e sagraene u poet ku Zvezdane godi na, pod Dr u v o m {Alpha Po-
laris), to mor a daj e bi l o pre vie od 31.000 ( 31. 105) godi na. Bans i n
j e bi o u pr avu kad j e Egi pt u pr i pi si vao starost od preko 21.000 go-
dina, al i taj ustupak teko da iscrpljuje sve istine i injenice po t om
pi t anj u. Aut or Prirodnog Postanja pie:
Prie egipatskih svetenika i drugih o raunanju vremena u Egip-
tu sad poinju da zvue kao lai u oima svih onih koj i su pobegli
iz biblijskog ropstva. Natpisi koj i su nedavno naeni u Sakari, ko-
ji pominju dva Zodijaka ciklusa ( . . . ) zabeleeni su u to doba, koje
je bi l o pre nekih 6.000 godina. Zato, kad je Herodot bio u Egiptu,
Egipani su, kao to je danas poznato, zabeleili bar pet razliitih
Sotijakih* ciklusa od po 1.461 godine. Svetenici su obavestili gr-
kog istraivaa da su oni raunali vreme otkad se Sunce dvaput
rodilo tamo gde je potom zalo i dvaput zalo tamo gde se potom
rodilo. To (. . .) se moe razumeti jedino kao prirodna pojava koja
znai dva ciklusa precesije, i l i period od 51.736 godina.
(Prirodno postanje, tom II, str 318)^
Mo r I sak {Mor Isaac) ( v i d i Ki r er ov Edip, t o m I I , str. 425) po-
kazuj e da su dr evni Si r i j ci def l ni sal i svoj svet " Vl adar a" i " a kt i v ni h
1 7
Poto se pojavljuje na poetku Ciklusa, kao i na poetku svake zvezdane
godine (od 25.868 godina), Kabeiri i l i Kabarim je u Haldeji dobio svoje ime,
koje znai mera Neba od Kob - mera i Ur i m - nebesa.
* Sotijaki i l i Sirijusov ciklus - u starom Egiptu, ciklus koji je obrazovan spa-
janjem godine od 365 dana i sotijake godine od 365 i 1/4 dana; ova dva tipa
godine, tekui naporedo, koincidiraju za 1.461 godinu - prva, a za 1.460 godi-
na - potonja. Sotijska i l i sotijaka godina bila je fiksirana kao interval izmeu
dva uzastopna heliaktina izlaska Sirijusa, koji se tada nalazi u blizini letnjeg
solsticija. Duina sotijake godine je priblina tropskoj i istovetnaje sajulijan-
skom godinom. Nije poznata epoha iz koje datira sotijski ciklus, ali rimski ue-
njak Kenzorin ( I I I vek) datirao je zavretak tog ciklusa na 139. godinu
pre nove ere. (nap. ured.)
18
Vi di , takode, u naoj Knj izi I I , "Braminska hronologija'
518
bogova" na isti nain kao i Haldejci. Najnii svet bio j e SUBLUNAR-
Ni - na sopstveni - koga nadgledaju "Anel i " prvog i l i nieg reda,
naredni po rangu dolazio j e Merkur, koj im vladaju " AR HANELI " , po-
tom dolazi Venera, i j i su bogovi bi l i POASTI , etvrti j e bio Sunev,
domen i oblast najviih i najmonijih bogova naeg sistema, solar-
nih bogova svih naroda, peti j e bio Mars, koj i m vladaju " VR LI NE" ,
estim - svetom Bela i l i Jupitera - vladaju " DOMI NI ONI " , sedmim -
svetom Satuma - vladaju "PRESTOLJ A". TO SU svetovi oblika. Iznad
njih nalaze se etiri via, to opet ini sedam, poto se t ri najvia "ne
mogu spomenuti i ne moe im se pr i i " . Osmi, sainjen od 1.122
zvezde, predstavlja domen Heruvima. Deveti, koj i pripada pokret-
nim i bezbrojnim zvezdama zbog njihove udaljenosti, imao je svoje
serafime, to se tie desetog, Kirer, citirajui Mora Isaka, kae da
je on "sainjen od nevidlj ivih zvezda koje se, oni tvrde, mogu sma-
trati oblacima - one su tako guste u oblasti koju zovemo Via Strami-
nis, Ml eni Put" i on hita da objasni da su "to Luciferove zvezde,
koje je on zahvatio u svom uasnom brodolomu." ta dolazi nakon
i izvan desetog sveta (na etvorni, i l i Arupa svet), Sirijci nisu mo-
gli da kau.
Sve to su znali bilo je da tamo poinje ogromni i nepojmljivi
okean beskraja, prebivalite istinskog boanstva bez granica.
Sampolion ukazuje na isto verovanje medu Egipanima. Her-
mes, govorei o Ocu-Majci i Sinu i j i duh ( kol ekt i vni BOANSKI
FI AT) oblikuj e ovaj Uni verzum, kae:
Takode je formirano Sedam Agensa (posrednika) da sadre ma-
terijalne ( i l i ispoljene) svetove unutar svojih odgovarajuih kru-
gova, a delovanje tih agensa nazvano je SUDBINOM.
On dalje nabraja sedam, deset i dvanaest redova, to bi zahte-
valo isuvie prostora ovde ako bismo ul azi l i u detalje.
Kao to su dr Veber i ostali izjavili da su Rig Viana, kao i Braman-
da Purana i sva slina dela, koja opisuju magiku efikasnost ri g-
vedskih Maniri i l i budue Kalpe, savremene kompi l aci j e "koj e
verovatno pripadaju dobu Purana', nema svrhe upuivati itaoca
na nj ihova mi sti ka objanjenja; moemo isto tako jednostavno
519
ci ti rati arhajske knjige potpuno nepoznate orijentalistima. Ta dela
objanjavaju ono to tol i ko zbunjuje uenjake, naime da se o Sap-
tariijima, "iz uma roenim sinovima" Brame u Satapatha Bramani
govori koristei j ednu grupu imena, u Mahabharati koristei dru-
gu grupu, a u Vaju Purani se ak govori o devet umesto sedam R i -
ija, tako to se spisku dodaju imena Brigua i Dake. Al i , ista stvar
se dogaa u svim egzoterikim rukopisima. Tajna doktrina daje du-
gu genealogiju Riija, ali ih deli na mnoge klase. Kao kod Bogo-
va Egipana, koj i su b i l i podci j eni na sedam, pa ak i dvanaest
klasa, isto je i sa i ndi j ski m Riij ima u nj i hovi m hijerarhijama. Pr-
ve t r i grupe su Boanska, Kosmika i Sublunama. Potom dolaze So-
l arni Bogovi naeg sistema. Planetarni, Submundani i isto lj ud-
ski - heroj i i Manui.
U ovom trenutku, meutim, mi se bavimo jedino prekosmikim
bogovima, Pradapatijem, i l i "Sedam Graditelja". Tu grupu bez izu-
zetka nalazimo u svim kosmogonijama. Zbog gubitka arhajskih egi-
patskih dokumenata - poto, po M. Masperu, "materijalni i istorijski
podaci koj i su nam dostupni za prouavanje religiozne evolucije u
Egiptu nisu ni potpuni, a veoma esto ni razuml j i vi " - da bismo de-
limino i indirektno potvrdil i iskaze uzete iz Tajne Doktrine, mo-
ramo se pozvati na drevne himne i natpise na grobovima. Jedan od
njih, u svakom sluaju, pokazuje da je Oziris, kao i Brama-Prada-
pati , Adam Kadmon, Ormuzd i mnogo drugi Logosi , bi o voda i
sinteza grupe "Tvoraca" i l i Graditelja. Pre nego stoje Oziris postao
"Jedno" i najvii bog Egipta, on je u Abidosu bi o oboavan kao
glava i l i voa Nebeskog Jata Graditelja koj i pripadaju viem od t r i
reda. Himna uklesana na zavetnoj ploi na grobu iz Abidosa (3. re-
gistar) ovako se obraa Ozirisu:
Pozdrav tebi, Ozirise, stariji sine iba; t i koji si najvei od est
bogova proizalih iz boginje Nu (prvobitna Voda), ti veliki milje-
nice naeg oca Ra; oe Oeva, Kralju Trajanja, gospodaru u veno-
sti (. . .) koji si, im su oni izali iz grudi tvoje majke, skupio sve
krune i zakaio Uraeus (Zmija i l i nada) na svoju glavu; mnogo-
Egipatska re Nada u dobroj meri podsea na indijsku Naga, Zmija-Bog.
I Brama i iva i Vinu su krunisani Nagama i povezani sa njima - to je znak
njihovog ciklikog i kosmikog karaktera.
52 0
oblini boe, ije ime je neznano i koj i ima tako mnogo imena u
gradovima i provincijama. (. . .)
Poto i zl azi i z prvobi t ne vode kruni san uraeusom, k o j i predstav-
l j a z mi j s ki ambl em Kos mi ke vatre, a poto j e sam sedmi nad est
pr i ma r ni h bogova k o j i su i zal i iz Oca-Maj ke, Nou i Nout ( nebo),
ko dr ugi Ozi r i s moe bi t i do gl avni Pradapati, gl avna Sefira, gl avni
Ameaspent -Ormuzd! Da j e taj s ol ami i kos mi ki bog, u poet ku
rel i gi ozne evol uci j e, bi o u i s t om pol oaj u kao i arhandeo "i j e i me
j e t aj no", sasvim j e izvesno. Taj Ar handeo j e bi o predstavni k Slo-i-
veog j evrej skog Boga na Z e ml j i , ukr at ko Mi ha e l : nj egovo " Li c e "
j e ono za koj e se kae daj e izalo pr ed Jevreje kao "Vat r eni Stub".
Bi mo v kae:
Sedam Ameaspenta, koj i su, sasvim izvesno, nai arhandeli, oz-
naavaju takoe i personifikacije boanskih Vrlina.
(Komentari na Jasnu, str 174)
A ti arhandel i su, prema tome, isto t ako "i zves no" i ndus ki Sapta-
riiji, i ako j e got ovo nemogue da se svaki od nj i h kl asi f i kuj e sa
s voj i m paganski m pr ot ot i pom i paral el om, poto, kao to j e sluaj i
sa Ozi r i s om, oni i maj u "t ako mnogo i mena u gradovi ma i pr ovi nci -
j ama" . Me ut i m, neki od naj vani j i h bi e pr i kazani na s vom odgo-
varaj uem mestu.
J edna stvar j e nepor eci vo dokazana. Sto vi e pr ouavamo nj i -
hove hi j erarhi j e i ot kr i v a mo nj i hov i dent i t et , t o vi e dokaza dobi -
j a mo da ne pos t oj i ni j edan pr o l i ni sadanji personalni bog k o j i
ne pr i pada t r eem st adi j umu kos mi kog i spol j avanj a. U svakoj re-
l i g i j i nal azi mo s kr i veno boanst vo koj e stvara t emel j , p ot om zrak
i z nj ega k o j i pada u pr v ob i t nu k o s mi k u mat er i j u ( pr vo i spol j a-
vanj e), z a t i m dv opol ni rezul t at , dvoj na Mu k a i enska apstrakt-
na Sila, personi f i kovana (drugi st adi j um), ono se na kr aj u razdvaj a
u treem ( s t adi j umu) na sedam Si l a, koj e sve drevne r el i gi j e na-
zi vaj u kr e a t i v ni m Mo i ma , a hr i ani " Bo j i m Vr l i na ma " . Nave-
dena obj anj enj a i met af i zi ke apstraktne kl as i f i kaci j e uopte n i -
su sprei l e ka t ol i ku i pr avos l avnu c r k v u da t e " Vr l i n e " oboavaj u
u per s oni f i kaci j ama i pod r a z l i i t i m i me ni ma sedam Ar handel a.
U knj i z i Druim (str. 59, 1 rasprava), u Talmudu, saoptena je razl i ka
521
izmeu t i h grupa, to predstavlja ispravno kabalistiko objanjenje.
Tu stoji:
Postoje tri grupe ( i l i reda) Sefirot: 1. Sefirot zvani "boanski at-
ributi" (apstraktni), 2. Fiziki i l i zvezdani Sefirot (personalni) -
jedna grupa od sedam, druga od deset, 3. Metafiziki Sefirot, i l i
perifraza Jekove, poto su sedam preostalih (personalnih) sedam
duhova Prisustva (a takode i planeta).
Istu podelu treba primeniti na primarnu, sekundarnu i tercijarnu
evoluciju bogova u svim teogonijama ukoliko elimo da smisao pre-
vedemo ezoteriki. Ne smemo pobrkati isto metafizike personifika-
cije apstraktnih atributa Boanstva sa njihovim odrazima ~ zvezdanim
bogovima. Meutim, taj odraz je u stvarnosti objektivni izraz apstrak-
cije: ivi Entiteti i modeli stvoreni na osnovu tog boanskog prototipa.
Stavie, ta t ri metafizika Sefirot i l i "perifraza Jekove " nisu Jehova;
on sam, sa svojim dodatnim titulama Adonaj, Elohim, Sabaot i broj-
ni m imenima koj ima su ga obasuli, predstavlja perifrazu adaija
*'^^, Svemogueg. Taj naziv predstavlja okolianje, zaista, obilatu
figurativnost jevrejske retorike i okultisti su ga uvek razotkrivali. Za
jevrejske kabaliste, pa ak i za hrianske alhemiare i rozenkrojcere,
Jehova je bio pogodni paravan ujedinjen zaklapanjem svojih brojnih
poklopaca i usvojen kao zamena: za one koj i znaju tajnu, jedno ime
za neki individualni Sefirot isto je tako dobro kao i bilo koje drugo ime.
Tetragramaton, Veno, zvezdani "Sveukupni Zbir" izmiljen je samo
da bi zaveo neupuene i da bi simbolizovao i vot i razmnoava-
nje.^" Istinska tajna neizgovorivog imena - "re koja nije re" - mora
se traiti u sedam imena prvih sedam emanacija i l i "Sinova Vatre", u
tajnim spisima svih velikih naroda, pa ak i u oharu, kabalistikom
Prevodilac Avicebronove Kabale (g. Isak Majer iz Filadelfije), o tom sve-
ukupnom zbiru kae:
Slovo Ketera j e ' (Jod), Binaha H ( Heh), zajedno Jah, ensko ime; tree slovo, slovo
Hohmaha j e 1 ( Vau), to zajedno i ni I H' J HV od mn" ' J HVH, Tetragramatona, i
zaista potpune simbole njegove efikasnosti, Poslednje H ( Heh) tog Nei zbri si vog I me-
na uvek seprimenjivalo na est Niih i na poslednji, zajedno sa Sedam preostalih Se-
firot. (. . .)
Tako je Tetragramaton svet samo u svojoj apstraktnoj sintezi. Kao etvor-
stvo koje sadri niih Sedam Sefirot, onjefaliki.
522
svetom znanju tog najmanjeg od svih naroda, Jevreja. Ta re, u svim
jezicima sastavljena od sedam slova, otelovljena je u arhitektonskim
ostacima svih ogromnih zdanja na svetu, od kiklopskih ostataka na
Uskrnjem ostrvu (delu kontinenta koj i je potopljen u more pre 4 mi -
liona godina, a ne pre 20.000)^' do najranijih egipatskih piramida.
Moraemo detaljnije da uemo u taj predmet i iznesemo prakti-
ne ilustracije koje dokazuju ovde iznetu tvrdnju.
Za sada je dovoljno da na nekoliko primera pokaemo istinitost
onoga to se tvrdi u ovoj monografiji, naime, da nijedna kosmogo-
nija na svetu, sa j edi ni m izuzetkom hrianske, nikad nije pripisiva-
la Jednom Najviem uzroku, UNI VERZALNOM Boanstvenom Principu,
neposredno stvaranje nae Zemlje, oveka, i l i bilo ega povezanog sa
ti m. Ta tvrdnja vai podjednako i za jevrejsku i l i haldejsku kabalu kao
i za Postanje, samo kad bi se ono potpuno razumelo i to je jo va-
nije, ispravno prevelo.^^ Svuda gde postoji bilo LOGOS - "Svetlost
Ova tvrdnja e, naravno, bi t i smatrana umiljenom i apsurdnom, i napro-
sto e j oj se smejati. Al i , ako verujemo u konano potapanje Atlantide pre
850.000 godina, kao to se ui u Ezoterijskom Budizmu (postepeno prvobitno
tonjenje poelo je tokom Eocena), moramo da prihvatimo tu tvrdnju, jer je ta-
kozvana Lemurija, kontinent Tree Korenske Rase najpre gotovo uniten po-
arom, a potom potopljen. To je ono o emu Komentar kae:
Postoje prva zemlja bi l a proiena pomou etrdeset devet vatri , njen narod, roen
od Vatre i Vode, nije mogao da umre (. . ,) i t d; Druga Zemlja (sa svojom rasom) ne-
stala je kao to para iezava u vazduhu (. . .) na Treoj Zeml j i je sve izgorelo nakon
odvajanja i ona je sila u ni u Dubi nu ( Okean). To je bi l o pre dvaput osamdeset dve
ci kl i ke godine.
Sad, ciklika godina je ono to mi zovemo zvezdanom godinom i zasnovana
je na precesijama ravnodnevica, i l i svaka po 25.868 godina, pa je to, sve u sve-
mu, jednako 4.242.352 godine. Vie detalja e biti izneto u Knj izi I I . U meu-
vremenu, ova doktrina je ukljuena u "Kraljeve Edoma".
22
Istu rezervu nalazimo u Talmudu i svim nacionalnim sistemima religije,
bilo monoteistikim, bilo egzoterino politeistikim. Iz vrhunske religiozne po-
eme kabaliste Rabi Solomona ben Gebirola u Keter Malkutu, izdvajamo ne-
koliko definicija datih u mol i tvi Kipura. (. . .)
Ti si j edno, poetak svih brojeva, i osnov svih zdanja; Ti si Jedno i u tajni Tvog Je-
dinstva naj mudri j i l j udi su izgubljeni, j er je ne znaju. Ti si Jedno i Tvoj e j edinstvo se
ni kad ne smanjuje, ni kad ne i ri i ne moe se i zmeni t i . Ti si j edan, al i ne kao element
numerisanja, jer Tvoje Jedinstvo ne doputa umnoavanje, pramenu ili oblik. Ti si
523
koj a ija u T A M I " , ui st i nu - i l i Ar hi t ekt a Svetova, ezoteri ki j e to i me-
ni ca u mno i ni . Ri ms ka crkva, paradoksalna kao i uvek, dok pr i me-
njuje epitet Tvor ca j edi no na J ehovu, usvaja i tav Kirijel i mena nje-
govih delatnih SI LA i ta i mena odaj u taj nu. Jer, ako j e reeno da Sile
nemaj u nita sa t akozvani m "Stvaranj em", zato i h zovu Elohim ( A l -
hi m) u mnoi ni , "boanske zanatlij e" i Energije ( 'Evspy8i,a), gorui
nebeski kamenovi {lapides igni ceoforum), a posebno "oslonci Sve-
t a" ( Koai aoKpdtopec;), upravni ci i l i VL ADAR I Sveta (rectores mundi),
" To k ov i " Sveta (Rotae), Of ani m, Pl amenovi i Mo i , " Si nov i Bo-
i j i " (B'neAlhim), " Bu d n i S AVETNI C I " i t d. , i t d.
Cesto se pretpostavl j al o ( i to isto tako neopravdano kao i obi no)
da Ki na, zeml j a got ovo isto t ol i ko stara kol i ko i I ndi j a, nema kosmo-
goni j u. " Ona j e bi l a nepoznata Konf ui j u, a budi s t i su pr o i r i l i svo-
j u kos mog oni j u ne uvodei per s onal nog Boga",^^ gl as i al ba. "Ji
King", "sama sutina drevne mi s l i i zaj edniko delo naj potovani j i h
mudraca, ne pokazuje i zrazi t u kos mogoni j u. " I pak, postoj i j edna, i to
veoma i zrazi ta. A l i , poto Konf ui j e ni j e doputao zagrobni ivot,^''
a ki neski budi st i odbacuju i dej u o Jednom Tvor cu, pri hvataj ui j edan
uzrok i nj egove mnogobroj ne posledice, nj i h su pogreno r azumel i
oni k o j i veruj u u personalnog Boga. " Vel i ko Kr aj nj e" kao poetak
"pr omena" ( transmi graci j a) moda j e naj kraa i naj sugestivnij a od
svi h kosmogoni j a, oni ma k oj i , poput konfuij anaca, vol e v r l i nu za-
rad nje same i pokuavaj u da nesebino ine dobro ne traei nepre-
postojei, al i razumevanje i vizij a smrtnika ne mogu da dosegnu Tvoje postojanje, ni t i
da u pogledu Tebe odrede Ode, Kako i l i Zato. Ti si Postojei, al i j edi no u samom
sebi, j er nema nieg drugog to moe postojati uz Tebe. Ti si Postojei, pre svakog vre-
mena i bez Mesta. Ti si Postojei i Tvoje postojanje je tol i ko duboko i tajno da ni ko ne
moe da prodre i otkrije Tvoj u tajnost. Ti si i vui , ali ni u kom vremenu se to ne mo-
e lokalizovati i l i znati; Ti si i vui , ali ne duhom i l i duom, j er Ti si sam DUA SVI H
DUA. ( i t d. , itd.)
Postoji distanca izmeu kabalistikog Boanstva i biblijskog Jehove, Ijutitog
i osvetoljubivog Boga Avrama, Isaka i Jakova, koji je iskuavao onog prvog,
a rvao se sa poslednjim. Svaki vedantin bi samo pokudio takav Parabram.
Veleasni Dozef Edkins, O Kosmogoniji, str. 320. I veoma su mudro
postupili.
Ako ga on odbacuje, to ini na osnovu onoga to on naziva promenama
- drugim recima, ponovnim roenjima - oveka, i stalnim preobraajima. On
je poricao besmrtnost ljudskoj linosti, kao i mi - a ne OVEKU.
52 4
ki dno nagradu i zaradu. Konf ui j evo "Vel i ko Kraj nj e" pr oi zvodi "dve
f i gure". Nj i h " dve" sa svoje strane proi zvode " et i r i sl i ke", a one da-
lje "osam si mbol a". Zamerka ovome j e da i ako konfui j ani sti u nj i ma
vi de "Nebo, Z e ml j u i oveka u mi ni j at ur i " , u nj i ma moemo da v i di -
mo ta god hoemo. Ne ma sumnje da j e tako, a isto j e t ako i u po-
gl edu vel i kog broj a si mbol a, posebno oni h i z kasni j i h rel i gi j a. A h ,
oni koj i znaju neto o okul t ni m numeracij ama, u t i m "f i gur ama" vi de
s i mbol , ma kako on bi o grub, skl adnog napretka evol uci j e Kosmosa
i nj egovi h bia, nebeskih i zemal j skih. A svakom k oj e prouavao nu-
mer i ku evol uci j u u prvobi t noj Pi tagori noj ( Konf ui j ev savremenik)
kosmogoni j i , nee b i t i teko da v i d i i stu i dej u u nj egovoj Trijadi, Te-
traktisu i Dekadi koj a i zranj aj u i z J EDNE i same Monade. Konf i i i j u
se podsmevao nj egov hri anski bi ogr af zato to j e " govor i o o pro-
r i canj u" pre i nakon t og pasusa, k o j i j e ovako ci t i r an:
Osam simbola odreuju dobru i zlu sreu; i to vodi vel i ki m deli-
ma. Nema veih slika koje se mogu i mi ti rati nego to su to zemlja
i nebo. Nema promena veih od etiri godinja doba (u znaenju
Sever, Jug, Istok, Zapad i dalje). Nema ( . . . ) slika sjajnijih nego to
su to Sunce i Mesec. U Pripremanju stvari za upotreJju, niko nije
vei od mudraca. U odreivanju dobre i loe sree nema nieg ve-
eg od tapia za proricanje i kornjae.
Zato se, "sl amkama za prori canj e" i "kor nj ai ", " s i mbol i ki m sku-
povi ma l i ni j a " i v e l i k i m mudr aci ma k oj i gl edaj u u nj i h kako oni po-
staj u j e da n i dva, dva postaj e e t i r i , a e t i r i postaj e osam, i dr ug i
skupovi " t r i i est", podsmeval o do prezira, samo zato to su ti mu-
dr i s i mbol i pogreno shvaeni.
Stoga e se taj autor i nj egove kol ege bez sumnje mr t i t i na Stari-
ce iznete u ov om tekstu, j er one predstavlj aj u upravo tu istu ideju.
Dr evna arhajska mapa kosmogoni j e puna j e linija u konf ui j anskom
st i l u, koncent r i ni h kr ugova i taaka. Pa i pak sve one predstavlj aj u
krajnje apstraktne i filozofske koncepcij e kosmogoni j e naeg Uni ver-
zuma. U svakom sluaju, u naune svrhe naeg vremena one moda
Njemu se mogu podsmevati protestanti, ali rimokatolici nemaju prava da
mu se rugaju, a da ne poine bogohuljenje i svetogre. Jer, jo pre 200 godina
rimokatolici su kanonizovali Konfuija kao sveca u Ki ni i tako su preobratili
mnoge neznalice medu konfuijancima.
525
TAJNA D O K T R I N A * KOS MOG E NE Z A
mogu posluiti bolje od kosmogonijskih eseja sv. Avgustina i Bede
Venerabilisa iako su oni objavljeni oko hiljadu godina nakon Kon-
fuija.
Konfliije, jedan od najveih mudraca drevnog sveta, verovao je
u drevnu magiju i upranjavao ju je i sam, "ako uzmemo zdravo za
gotovo izjave Kin Jua" ( . . . ) i "hvalio ju je do neba u Ji-Kingu\ ka-
e nam njegov potovani kritiar. Meutim, ak i u njegovo doba -
t j . 600. g. p.n.e. Konfliije i njegova kola ui l i su daje Zemlja sfer-
nog oblika, pa ak i daj e na sistem heliocentrian, dok su, oko
1.800 godina nakon Konfuija, rimske pape pretili, pa ak i spalji-
vali "jeretike" koj i su t vrdi l i to isto. Podsmevali su mu se zato to
govori o "Svetoj Kornj ai". Nijedan ovek bez predrasuda ne moe
videti neku velku razliku izmeu kornjae ijagnjeta kao kandidata
za svetost, j er oboje predstavljaju samo simbole i nita vie. Bi k,
Orao,^* Lav i povremeno Golub predstavljaju "svete ivotinje" za-
padnjake Biblije, poto su prva t ri grupisana oko Jevandelista, a
etvrta (ljudsko lice) je Seraf, t j . vatrena zmija, verovatno gnostiki
Agatodemon.^' Kao stoje objanjeno, "svete ivotinje" i Plamenovi
U Bibliji nema ba mal o i vot i nj a koj e se smatraju svetim: j edna je j arac,
Azaz-el i l i Bog Pobede. Kao to kae Aben Ezra:
Ako si u stanju da razume misteriju Azazela, shvatie misteriju Njegovog (Bojeg)
imena, jer ono ima sline parnjake u svetim spisima. Pomou aluzije rei u ti jedan
deo tajne: kad bude bio u dobu od trideset tri godine, razumee me.
I sto je i sa taj nom Icornjae. Jedan francuski poboni pisac pie, raduj ui se
poezi j i bi bl i j s ki h metafora, povezani h sa i menom Jehove, " gor ui m kame-
novi ma", "s vet i m i vot i nj ama" i t d. i ci t i raj ui "Bible de Vence" ( t om X I X , str
318);
Zaista su svi oni Elohim kao i njihov Bog, jer ti Aneli uzimaju, svetom uzurpacijom
samo boansko ime Jehove svaki put kad ga predstavljaju.
(Pneumatologie, tom II, str. 294)
Ni k o ni kad ni j e sumnjao da se ba to I ME moral o podrazumevati kad je u
odedi Beskonanog. Jedan Nespoznat l j i vi , Malaliim ( glasnici) sili su da j e-
du i pi j u sa l j udi ma. A l i , ako su El ohi m (pa ak i ni a Bi a), iioja uzimaju bo-
je i me, bi l a oboavana i oboavaju se i dalje, zato bi se i st i El ohi m zvao
avolima kad se poj avi pod i menom drugi h Bogova?
Taj i zbor j e interesantan i pokazuje kol i ko su pr vi hriani b i l i paradoksal-
ni u svoj i m i zbori ma. Jer, zato bi oni odabrali te simbole egipatskog pagani-
526
1
i l i " I s kr e" unutar "Sveta e t i r i " odnose se na prot ot i pove svega to
se nal azi u Uni ver zumu, u Boanskoj Misli, u K O R E NU, k o j i j e savr-
ena kocka, i l i osnova Kosmosa kol ekt i vno i i ndi vi dual no. Svi se
oni okul tno odnose na prvobitne kosmi ke obl i ke i nj i hova prva ovr-
avanja, dejstva i evol uci j u.
U naj r ani j i m i ndus ki m egzot er i ki m kosmogoni j ama, ak ni De-
mi j ur g ni j e taj k o j i stvara. Jer, u j ednoj od Purana je reeno da:
Vel i ki Arhitekta Sveta daje poetni impuls rotacionom kretanju
naeg planetarnog sistema, zakoraivi ukrug preko svake planete
i tela.
Taj postupak je ono to "prouzrokuj e da se svaka sfera okree oko
same sebe i oko Sunca". Na k on t og i na "Bramandike, Sol ami i L u -
na mi Pi t r i j i ( an Koha ni ) " preuzi maj u odgovornost za svoje odgo-
varajue sfere ( zeml j e i planete) do kraj a Kal pe. Ti t vor ci su R i i j i :
naj veem br oj u nj i h se pri pi suj e autorstvo mant r i i l i h i mn i i z Rig Ve-
de. Ponekad ih i ma sedam, ponekad deset, kad postanu Pradapati,
" Gos pod Bi a" , pot om nanovo postaj u sedam i etrnaest Manua,
kao predst avni ci sedam i etrnaest ciklusa Postojanja ( "Dana Br a-
me" ) ; na taj nai n odgovaraj u s edmor i m Aeonima, kad se na kraj u
pr vog stupnja evol uci j e preobraze u sedam zvezdani h Ri i j a, Sapta-
r i i , dok se nj i hov i ljudski dvoj ni ci poj avl j uj u kao heroj i , kr al j evi i
mudr aci na ovoj Z e ml j i .
Tako j e ezoterij ska dokt r i na I st oka obezbedil a i dala gl avni pra-
vac - k oj i je isto tako f i l ozof s ki i poetian, kao to se moe vi det i , u
svojoj al egorij skoj odei - i svi narodi su ga sl edi l i . Os novnu i dej u
mor amo da i skopamo iz egzot eri ki h rel i gi j a, pre nego to se okre-
nemo ezot eri j ski m i sti nama, kako one ne bi bi l e odbaene. tavie,
s vaki s i mbol - u r e l i g i j i svih naroda - moe se i t at i ezot er i ki , a
zma kad se orao u Novom Zavetu pominje samo jednom, i to kad Isus o njemu
govori kao o strvinaru! {Matej, XXI V, 28), a u Starom Zavetu se on naziva
neistim; Lav se crno na belo poredi sa Satanom, gde obojica riu na oveka
da ga proderu, dok su volovi izbaeni iz Hrama. Sa druge strane na Zmiju,
koja je pomenuta kao simbol mudrosti koju treba slediti, danas se gleda kao
na simbol avola. Za taj ezoterijski biser Kristove religije, degradiran u hri-
anskoj teologiji, zaista se moe rei daje izabrao udnu i nepogodnu ljuturu
da se iz nje rodi i evoluira.
527
dokazi za njegovo postojanje se mogu transUterovati u njihove od-
govarajue brojeve i geometrijske obUke - izuzetnim slaganjem sve-
ga - kol i ko god da znaci i simboli meusobno variraju. Uzmite, na
primer, uvodne reenice u raznim kosmogonijama: u svakom slua-
j u to j e i l i krug ili jaje i l i glava. TAMA j e uvek asocirana sa t i m pr-
v i m simbolom i okruuje ga - kao to je pokazano u induskim,
egipatskim, haldeo-jevrejskim i skandinavskim sistemima - otuda
crni gavrani, crni golubovi, crne vode, pa ak i crni plamenovi; se-
dmi Agnijev jezik, bog vatre zvani "Kali", " Cr ni " , poto je to bio
crni, treperavi plamen. Dva crna goluba, koja su poletela iz Egipta i
spustila se na Dodonine hrastove, dali su svoja imena grkim bogo-
vima. Noje je nakon potopa pustio crnog gavrana, koj i predstavlja
simbol kosmike pralaje, nakon ega je poelo pravo stvaranje i l i
evolucija nae zemlje i oveanstva. Odinovi crni gavranovi leprali
su oko boginje Sage i "aputali j oj o prolosti i budunosti". Kakvo
je pravo znaenje t i h crnih ptica? One su povezane sa prvobitnom
mudrou, koja istie iz prekosmikog Izvora svega, simbolizovana
Glavom, Krugom, Jajetom, i sve one imaj u identino znaenje i
odnose se na prvobitnog Arhetipskog oveka (Adama Kadmona),
kreativni izvor svih stvari, koj i je sastavljen od Jata Kosmikh Moi
- Stvaralakih an Kohana, izvan koj i h je sve tama.
Istraimo mudrost kabale - ak i prikrivenu i iskrivljenu kakva
je danas - da bismo u njenom numerikom j ezi ku objasnili bar pri -
blino znaenje reci "gavran". Evo njene numerike vrednost kako
je data u Izvoru Mera.
Termin Gavran je upotrebljen samo jednom, i uzet je kao
eth-h'oreby 2 1 J?n'nS = 678, iU 113 x 6, dok se Golub pomi-
nje pet puta. Njegova vrednost je 71, a 71 x 5 = 355. est prenika,
i l i gavran, koji se seku, podelili bi prenik kruga od 355 na 12
delova i l i odeljaka, a 355 podeljeno za svaki odeljak sa 6 bilo bi
213-0, i l i glava ("poetak") u prvom stihu Postanja. To, podelje-
no i l i iznova podeljeno na isti nain sa 2, i l i 355 sa 12, dalo bi
213-2, i l i re B'ra, 2 ? NTi , i l i prvu re Postanja, sa njenim
uvodnim prefiksom, koji astronomski znai isti konkretizovan op-
ti oblik sa onim koji se ovde podrazumeva.
Sad, tajno itanje prvog stiha Postanja bi bil o:
528
U Ra (B'ra) i l i glavi razvili su se bogovi, Nebesa i Zemlja.
Lako je razumetri ezoterijsko znaenje gavrana kad se jednom
utvrdi slino znaenje Potopa ( i l i Nojevog Potopa). Kakva god da
mogu bi t i mnoga druga znaenja te amblematine alegorije, ono gla-
vno je znaenje novog ciklusa i novog Kruga (naeg etvrtog Kni -
ga).^^ "Gavran", i l i Eth-H'Orebv, koj i daje isto numeriko znaenje
kao i "Glava" i koj i se nije vratio na barku, dok se golub vratio, no-
sei maslinovu granicu, u vreme kad se Noje, novi ovek nove Rase
( i j i je prototip Vaivasvata Manu) spremao da napusti barku, mate-
ricu ( i l i Argu) zemaljske prirode, predstavlja simbol isto duhovnih,
bespolnih i dvopolnih ljudi prve t r i Rase, koje su zauvek nestale sa
Zemlje. Numeriki, Jehova, Adam, Noje su u kabali jedno; u najbo-
ljem sluaju, to je onda Boanstvo koje silazi na Ararat (kasnije na
Sinaj) da bi inkamiralo u oveku svoju sliku, od tada prirodnim pro-
cesom: kroz majinu utrobu, i j i su simboli u Postanju barka, plani-
na (Sinaj) itd. Jevrejska alegorija je istovremeno astronomska i isto
fizioloka, pre nego antropomorfiia.
I tu lei jaz izmeu dva sistema (arijevskog i semitskog) iako su
oba sagraena na istoj osnovi. Kao stoje pokazao jedan zagovornik
kabale, "sutinska ideja koja lei u osnovi filozofije Jevreja bila je
da Bog sadri sve stvari unutar sebe, a daj e ovek njegova slika;
ovek ukljuujui enu (kao Dvopol ni )" i da su "geometrija i bro-
j evi (i mere primenjlive na astronomiju) sadrane u terminima o-
vek i ena; prividna nesaglasnost takvog naina uklonjena je time
to je pokazana povezanost oveka i ene sa odreenim sistemom
brojeva, mera i geometrije, pomou vremenskih perioda trudnoe
koj i obezbeuju kariku koja nedostaje izmeu termina i ispoljenih
injenica, ime je usavren taj metod." Prigovara se daje, poto je
Braj ant j e u pr avu kad kae:
Druid Bardesin kae o Noju da kad je izaao iz kovega (roenje novog ciklusa) na-
kon to je tu boravio jednu godinu i jedan dan, tj. 364 + 1 = 365 dana, na njegovom
roenju iz voda Potopa, estitao mu je Neptun, koji mu je poeleo srenu Novu go-
dinu.
Ta " Godi na" i l i cikl us, ezoterijski, bi l a j e nova rasa l j udi roenih od ene na-
kon razdvajanja pol ova, to je sekundarno znaenje te alegorije; njeno pri mar-
no znaenje j e poetak etvrtog Kr uga, i l i novog Stvaranja.
529
primami uzrok apsolutno nespoznatljiv, "simbol njegovog prvog ra-
zumljivog ispoljavanja bila zamisao kruga sa njegovim prenikom,
poto istovremeno nosi ideju geometrije, falicizma i astronomije" i
to je konano primenjeno na "znaaj naprosto ljudskih organa za raz-
mnoavanje."'^' Otud je itav ciklus zbivanja od Adama i Patrijarha
sve do Noja napravljen da se primeni u falike i astronomske svrhe,
od kojih jedne reguliu ove druge, kao na primer, lunami periodi.
Otuda, takoe, niihoNO postanje poinje nakon njihovog izlaska iz
Kovega i zavretka potopa - u etvrtoj Rasi. Kod Arijevaca je to
drugaije.
Istonjaki ezoterizam nikad nije degradirao Jedno Beskrajno Bo-
anstvo, sadraoca svih stvari, u te svrhe i to se pokazuje time to u
Rig Vedi nema Brame, i to skroman poloaj zauzimaju Rudra i Vi -
nu, koj i su postali moni i vel i ki Bogovi "Beskonanosti" egzoteri-
ki h verovanja vekovima kasnije. Al i ak i oni, " Tv or ci " kakvi ta
trojica jesu, nisu direktni tvorci i "preci l j udi ". Ovi poslednji su pri -
kazni na j o nioj lestvici i nazivaju se Praapatijima, Pi tri j i ma
(naim lunarnim precima) i t d. , i t d. - nikad "Jednim Beskonanim
Bogom". Ezoterijska filozofija pokazuje daj e sava fiziki ovek
stvoren na sliku i priliku Boanstva, koje predstavlja samo ''nie bo-
gove". Jedino j e VI E SOPSTVO, pravi EGO, boansko i BOG.
29
Neobjavljeni rukopis (ali vi di i Izvor Mera).
530
X I I I
SEDAM STVARANJA
Gnostika i hinduistika verzija Sedam puranikih stvaranja
Nije bilo ni dana ni noi, ni neba ni zemlje, ni tame ni svetlosti,
niti bilo koje druge stvari izuzev JEDNOG, nepojmljivog za intelekt,
i l i TOGA to je Brama i Pumis (Duh) i Pradana (gruba materija).
(Veda: Komentari na Vinu Puranu)
I l i bukvalno: "Jedan Pradanika Brama Duh: TO BESE". "Pradani-
ka Brama Duh" je M ul aprakri ti i Parabramam.
U Vinu Purani, Parasara kae M ai trej i , svom ueniku:
Tako sam t i , izvrsni M uni, objasnio est stvaranja (. . .) sedmo
je bilo stvaranja Arvaksrota bia, i to je bilo stvaranje oveka.
Potom on nastavlja da govori o dva dodatna i veoma tajanstvena
stvaranja, koja su komentatori razliito tumaili.
Origen, komentariui knjige koje je napisao Celz, njegov protiv-
ni k - knjige koje su uni ti l i mudri crkveni oci - oigledno odgovara
na primedbe svog oponenta i istovremeno otkriva svoj sistem. Taj je
oigledno bio sedmostruk. Al i , njegova teogonija, postanak zvezda
i l i planeta, zvuka i boje, u celini je samo satirini odgovor i nita vi -
e. Vi vidite da Celz, "u elji da pokae svoju uenost", govori o
lestvici stvaranja sa sedam kapija, a na njenom vrbuj e osma - uvek
zatvorena. Objanjene su misterije persijskih M i t r i i "tavie, dodati
su muzi ki razlozi." ( . . . ) A tome, opet, on nastoji da "doda drugo
531
objanjenje, takode povezano sa muzi ki m razmatranjima"^ - t j . sa
sedam tonova lestvice, Sedam Duhova Zvezda i td., i t d.
Valentin nairoko govori o moima uzvienih Sedam, koj i su bi l i po-
zvani da izrode ovaj univerzum prema ^rfrjAetoi'M , i l i Neprolaznom,
ije je ime, sastavljeno od sedam slova, predstavljalo prvi hebdo-
mad*. To ime [Ar(r)hetos] ukazuje na Sedmostruku prirodu Jednog
(logosa). "Boginja Rea je M onada, Dijada i Heptada", kae Prokle u
Timeju (str. 121), saimajui u sebi Titanide "koj i h ima sedam".
Sedam stvaranja se nalaze gotovo u svakoj Purani. Nj i ma svima
prethodi ono to Vilson prevodi kao "indiskretni Princip", apsolutni
duh koj i je nezavisan od bi l o kakvog odnosa sa objektima ula. To
su: (1 ) Mahatatva, Univerzalna Dua, Beskrajni Intelekt, i l i Boanski
Um, (2) Buta i l i Butasarga, stvaranje elementala, prva diferencija-
cija Univerzalne indiskretne Supstance, (3) Indrija i l i Aindrijaka,
organska evolucija. "Te t ri su predstavljale Prakrita stvaranje, razvoj
indiskretne prirode kome je prethodio indiskretni princip", (4) Muk-
ja, bazino stvaranje opazivih stvari, bi l o je stvaranje neivih tela;^
(5) Tairjagonja, i l i Tirjaksrotas, bila je stvaranje ivotinja, (6) Urdva-
^rato^stvaranje boanstava (?),"^ (7) Arvaksrotas, stvaranje oveka
(vi di Vinu Puranu).
To je redosled koj i se saoptava u egzoterikim tekstovima. Pre-
ma ezoterijskom uenju, postoji sedam primarnih i sedam sekundar-
nih "stvaranja"; one prve predstavljaju Sile samoevoluirajue iz j e-
dne bezuzrone SILE, ove druge predstavljaju ispoljeni Univerzum
koj i emanira iz ve diferenciranih boanskih elemenata.
Ezoteriki i egzoteriki, sva nabrojana Stvaranja znae 7 perioda
Evolucije, bi l o nakon jednog "Doba", bi l o nakon "Dana" Brame. To
Origen protiv Celza, knj i ga V I , pogl avl j e X X I I .
* (Heb.) - hebdomad = sedmica, (nap. prev.)
U tekstu st oj i :
A etvrto stvaranje je ovde primamo, jer su stvari neunitive naglaeno poznate kao
primame (vidi ispravke Ficedvarda Hola).
K a ko mogu "boanstva" b i t i stvorena posle i voti nj a? Ezoteri j sko znae-
nje izraza " i vot i nj e " je zameci sveg animalnog ivota, ukl j uuj ui i oveka.
Covek se nazi va rtvenom ivotinjom i j e di nom i vot i nj om u ani mal noj tvore-
vi ni koj a rtvuj e bogovi ma. tavie, pod "svet i m i vot i nj ama" se u svet i m tek-
st ovi ma esto podrazumevaj u 12 znakova Zodi j aka, kao to j e ve reeno.
532
Sedam stvaranja
je nesumnjivo uenje okultne filozofije, koja, meutim, ni kad ne
koristi termin "stvaranje", pa ak ni "evol uci j u" "u odnosu na pri-
marno 'Stvaranje'", ve sve te sile naziva "aspektima Bezuzrone
Sile." U Bibliji je sedam perioda minijaturizovano u est dana stva-
ranja i sedmi dan odmora i zapadnjaci se dre bukvalnog smisla. U
induskoj filozofiji, kad je aktivni Tvorac proizveo svet bogova, za-
metke svih nediferenciranih elemenata i grubi oblik buduih ula
(svet noumena, ukratko), Univerzum je ostao neizmenjen tokom je-
dnog "Dana Brame", stoj e period od 4.320.000.000 godina. To je
sedmi pasivni period i l i "dan Sabata" istonjake filozofije, koj i sle-
di nakon est perioda aktivne evolucije. U Satapatha Bramani, Bra-
ma (neutralni), apsolutni Uzrok svih Uzroka, zrai bogove. Postoje
izraio bogove (svojom uroenom prirodom), rad se prekida. U pr-
voj Manuovoj knj izi se kae:
Na isteku svake noi pralaje Brama, koji je bio zaspao, budi se
i istom energijom kretanja PROUZROKUJE da iz sebe samog ema-
nira duh koji u svojoj sutini jeste, a ipak nije.
U Sefer Jeciri, kabalistikoj knj izi stvaranja, autor je oigledno
ponovio ove Manuove reci. U njoj je Boanska Supstanca predstav-
ljena kao da je jedino ona postojala od venosti, bezgranina i apso-
lutna, i kao da je iz sebe emitovala Duh.
Jedan je Duh ivog Boga, blagosloveno daje Njegovo ime ko-
je veno ivi! Glas, Duh i Re, to je Sveti Duh.
(Sefer Jecira, pogl. I, Misna IX)
I to je kabalistiko apstraktno Trojstvo, koje su tako spontano an-
tropomorfizoval i oci . I z tog trostrukog JEDNOG emanirao j e itav
Kosmos. Najpre j e iz JEDNOG emanirao broj DVA, i l i Vazduh, kreativni
element, a potom je broj TR I . Voda, proizala iz vazduha, Etar i l i Va-
tra dovrava mistinu etvorku, Arba-I l (Ibid). U Istonjakoj dok-
trini Vatra je prvi Element-iitor, koji sintetie sve (poto ih sve sadri).
U Vinu Purani, dato je svih sedam perioda i pokazana je pro-
gresivna evolucija "Duha-Due" i sedam oblika materije ( i l i princi-
pa). Nemogue je da ih sve nabrojimo u ovom delu. Mol i mo itaoca
da se poslui nekom od Purana.
533
R. Jehuda poe, zapisano j e: "El ohi m ree: Neka bude svod,
usred voda. ( . . . ) U vreme kad Sveti (. . .) stvori taj svet, On (oni)
stvori sedam nebesa Gore. On stvori sedam Zemalja Dole, sedam
mora, sedam dana, sedam reka, sedam nedelja, sedam godina, se-
dam vremena, i 7.000 godina kol i ko je svet bio ( . . . ) sedmi od svih
milenijuma. I tako su tu sedam Zemalja Dole, sve su one naselje-
ne osim onih koje su gore, i onih (. . .) dole. A (. . .) izmeu svake
zemlje, nebo (svod) je rairen izmeu nj ih ( . . . ) i u njima ( t i m zem-
ljama) ima stvorenja koja se meusobno razlikuju (. . .) ali ako se
usprotivite i kaete da su sva deca sveta dola od Adama, nije ta-
ko. (. . .) Ani e zemlje, odakle su one dole? One su odZemljinog
lanca i od neba dole." ( i td. , itd.)
I ri nej nam j e svedok ( takoe sasvim pr ot i v svoje vol j e) da su gno-
sti ci pouaval i i s t om sistemu, skri vaj ui veoma br i l j i vo pravo ezote-
rijsko znaenje. To "skri vanj e" j e, meut i m, isto kao u Vinu Purani i
dr ugi m Puranama. I ri nej pie o markosi j anci ma:
Oni smatraju da su etiri elementa, vatra, voda, zemlja i vaz-
duh, prvi od svega proizvedeni po slici primame tetrade gore, a po-
tom, ako dodamo njihova delovanja, naime toplotu, hladnou, suvou
i vlanost, dobijamo potpunu sliku ogdoada.*
(Knjiga I, poglavlje XVII)
Jedino to ta "sl inost", kao i sam ogdoad, predstavlja paravan, ba
kao to su u sedam stvaranja Vinu Purane dodata j o dva, od k oj i h
osmo, nazvano Anugraha, "poseduje i osobine dobrote i t ame", to
j e vie sankj i ka nego purani ka ideja. Jer I r i nej opet kae da su:
(. . .) oni (gnostici) i mal i slinu osmu tvorevinu koja je bila dobra
i loa, boanska i ljudska. Oni potvruju daje ovek formiran os-
mog dana. Ponekad oni potvruju daje on nainjen estog dana,
a kod dmgi h osmog; ukoliko, moda, oni ne misle daje njegov ze-
maljski deo formiran estog dana, a njegov telesni deo (?) osmog
dana, j er oni razlikuju ta dva.
(Knjiga I, poglavlje XXX, 6)
* T. Majer, Kabala, str 415-416, Filadelfija.
* (Heb.) - ogdoad = osmica, (nap. prev.)
534
Sedam stvaranja
Ovo dvoje se zaista razlikuj u, al i ne onako kako to saoptava
I rinej. Gnostici su i mal i vii Hebdomad, i ni i , na Nebu, a trei ze-
maljski Hebdomad na nivou materije. I AO, tajanstveni bog i Vladar
Meseca, kako stoji u Origenovoj mapi, bio je vladar ti h viih "Se-
dam Nebesa ",^ pa je zato identian sa vladarom lunamih Pitrija koj i
su to ime dali lunamim an Kohanima. " Oni tvrde da su t i h sedam
nebesa inteligentna i govore o njima kao da su andelf, pie isti I r i -
nej i dodaje da su zato oni nazvali laoa Hebdomas, dok je njegova
majka nazvana "Ogdoas",JQr, kako on objanjava, "ona je sauvala
broj prvozaetog i primarnog Ogdoada Plerome' (Ibid, knj. I, t. 2).
Taj "prvozaeti Ogdoad" bio je (a) u teogoniji drugi Logos ispo-
Ijeni, j er je roen od Sedmostrukog/jrvog Logosa, pa je otuda on
osmi na ovom nivou ispoljavanja i {b) u astrolatriji, on je bio Sunce,
Martanda - osmi sin Adi t i , koga ona odbacuje dok zadrava svojih
Sedam Sinova, planete. Jer drevni narodi nikad Sunce nisu smatrali
planetom, ve sredinjom i nepokretnom zvezdom. To je, onda, dru-
gi Hebdomad roen od Sedmozrakog, Agnija, Sunca i ta sve ne, je-
dino ne od sedam planeta, koje su Surjina braa, a ne njegovi Sinovi.
Ti Astralni bogovi, i j i je poglavar kod gnostika bio Ilda Baot* (od
Uda, "dete" i Baot, "jaje"), sin Sofije Ahamot, erke Sofije ( Mudro-
sti), ija oblast je Pleroma, bi l i su njegovi ( Ilda Baotovi) sinovi. On
iz sebe proizvodi est zvezdanih duhova - Jovea (Jehovu), Sabaota,
Adonaja, Eloja, Osraja, Astafaja^ - koj i predstavljaju drugi i l i ni i
Hebdomad. Sto se tie treeg, on je sastavljen od sedam prvobitnih
ljudi, senki lunamih bogova, koje je projektovao prvi Hebdomad. U
tome se gnostici, kao to se vi di , nisu mnogo razlikovali od ezote-
rijske doktrine, osim to su je sakrili. to se tie optube Irineja, ko-
ji oigledno nije znao prava naela "jeretika", u pogledu toga to je
ovek stvoren estog dana i toga to je stvoren osmog, to se odnosi
na misterije unutranjeg oveka. Ovo e postati razumljivo itaocu
tek nakon to proita Knj i gu I I , i dobro shvati antropogenezu ezo-
terijske doktrine.
Vii jedino od Duhova i l i "Nebesa" Zemlje.
Vidi Razotkrivenu Iziu, tom I I , str. 183.
^ Vidi, takode, Kingove Gnostike. Druge sekte smatrale su Jehovu samim I l -
da Baotom. King ga poistoveuje sa Satumom.
535
w
Uda Baot j e kopi j a Manua. Ovaj posl ednj i se hv a l i :
O najbolji od dvorodenih l j udi ! Znaj da sam ja ( Manu) on, tvo-
rac sveg ovog sveta, koga je muki Vira (. . .) spontano proizveo.
(I, 33)
On najpre pr oi zvodi deset gospodara bi a, Praapatije, koj i , kao
to kae st i h 36, "pr oi zvode sedam dr ugi h Ma nu a " (Manuovi Zako-
ni). Uda Baot govor i sl i no. On uzvi kuj e:
Ja sam Otac i Bog i nema ni kog iznad mene.
Z bog toga ga nj egova maj ka hl adno pokl apa rekavi :
Ne lai. Uda Baote, j er je otac svega, pm ovek (Antropos) iz-
nad tebe, a isto tako i Antropos, Sin Antroposa.
(Irinej, knjiga I, poglavlje XXX, 6)
To j e dobar dokaz daj e b i l o t r i Logosa ( por ed Sedam r oeni h od
Prvog), a j edan od nj i h j e Solarni Logos. A opet, ko j e sam taj " A n -
tropos", t ol i ko vi i od Uda Baota? Jedino gnost i ki spisi reavaju ovu
zagonetku. U Pistis Sofiji i me od et i r i samogl asnika I E OV praeno
j e svaki put epi t et om "Pr vobi t nog, i l i Pr vog oveka". To opet poka-
zuj e daj e gnoza bi l a samo odj ek arhajske dokt r i ne. Ta i mena koj a
odgovar aj u Parabramu, Br a mi i Ma n u u ( p r v o m misleem oveku)
sastavljena su od zvukova sa j e dni m, t r i i sedam samoglasnika. Mar -
kos, i j a j e f i l azof i j a svakako bi l a vie pi tagorej ska nego bi l o koj a
druga, govor i da mu se u ot kr i venj u j a v i l o sedam nebesa od k o j i h j e
svako zvual o j e d ni m samogl asni kom dok su i zgovaral a sedam i me-
na sedam ( aneoski h) hi j erarhi j a.
Ka d j e duh proeo svaki naj si t ni j i at om sedam pr i nci pa Kos mo-
sa, poelo je sekundarno stvaranje, nakon pomenutog perioda odmora.
Tvorci ( Elohim) u drugom "asu" skiciraju obrise oveka.
(Rabi Simeon, Jevrejski Niktemeron)
Misna kae:
I ma dvanaest asova u danu, i tokom nj i h je zavreno stvaranje.
536
Sedam stvaranja
"Dvanaest asova dana" opet predstavlja mi ni j at ur i zovani , bl edi ,
i ako v e mi odj ek prvobi t ne Mudr os t i . Oni su nal i k na 12.000 boan-
s ki h godi na bogova, c i k l i k i paravan. Svaki " Da n Br a me " i ma 14
Manua, koj e su j evr ej s ki kabal i st i , ( koj i , meut i m, u t ome slede hal -
dejske), pr er ui l i u 12 "asova".* Niktemeron Apol oni j a iz Ti j ane je
ista stvar. "Dodekaedar l ei sakriven u savrenoj Ko c k i " , kau ka-
bal i st i . Mi s t i ko znaenje toga j e da se dvanaest v e l i k i h preobraaja
Duha u mat eri j u ( 12.000 boanski h godi na) odi gravaj u t ok om et i r i
v e l i ka doba, i l i t o k o m pr ve Mahajuge. Poevi sa me t a f i z i k i m i
nadl j uds ki m, ona se zavrava u fizikim i isto l j uds ki m pr i r odama
Kos mos a i oveka. Ak o zapadnj aka nauka t o ni j e u stanj u, i st o-
nj aka f i l ozof i j a moe da saopti broj s mr t ni h godi na koj e pr ot i u
t ok om odvi j anj a duhovne i fi zi ke evol uci j e v i dl j i v og i nevi dl j i vog.
Primarno stvaranje je nazvano Stvaranjem Svetlosti ( Duha), a Se-
kundarno - stvaranj em Tame ( mat eri j e). ' Oba nal azi mo u Postanju,
pogl avl j e I , V, 2, i na poet ku pogl avl j a I I . Prvo j e emanacij a samo-
roenih bogova ( El ohi m) , drugo fi zi ke pri rode.
Zat o se u oharu kae:
O, drugovi, drugovi, ovek kao emanacija bese i mukarac i e-
na; i isto sa strane OC A kao i sa strane MAJ KE. I to j e smisao reci:
- I El ohi m ree: "Neka bude Svetlost i bi Svetlost!" ( . . . ) I to je
"dvostruki ovek!"
tavie, Svetlost na naem ni v ou j e tama u v i i m sferama.
"ovek i ena sa strane O C A " ( Duha) odnosi se na Pr i mamo Stva-
ranje, a sa strane MA J K E ( materij a) na sekundarno. Dvos t r uki ovek
j e Ad a m Kadmon, mu ki i enski apstraktni pr ot ot i p i diferencirani
El ohi m. oveA: pr oi zl azi i z Da n Kohana i on j e " Pal i Aneo" , bog u
i zgnanstvu, kao to emo pokazat i .
U I ndi j i , ta stvaranja su opisana na sledei nai n:
( I ) Mahat-tatva stvaranje - nazvano tako zato to j e to bi l a prvo-
bi t na samoevol uci j a onoga to je i mal o da postane Mahat - "boan-
ski U M , svestan i i nt el i gent an"; ezoteri j ski ''duh Uni ver zal ne due."
* Meutim, na drugom mestu je ta identinost otkrivena. Vi di napred, navo-
de iz Ibn-Gabirola i njegovih 7 nebesa, 7 zemalja itd.
To se ne sme pomeati sa prekosmikom " TAMOM" , Boanskim SVE.
537
(. . .) najbolji od asketa, pomou svoje moi (moi tog uzroka),
svaki proizvedeni uzrok dolazi svojom pravom prirodom.
(Vinu Purana)
Videvi da su moi svih bia razumljive samo pomou znanja
Toga (Brama), stoje van razmiljanja, stvaranja i slinog, takve mo-
i se odnose na Bramu.
To, dakle, prethodi ispoljavanju. Linga Purana kae:
Prvi je bio Mahat.
Jer JEDNO (7b) nije ni prvo ni poslednje, ve SVE. Meutim, eg-
zoteriki, to ispoljavanje je delo "Svevinjeg Jednog" (tanije, pri -
rodna/'o^'/ec/ica jednog Venog Uzroka), i l i , kao to kae komenta-
tor, moglo se razumeti da to znai daje onda Brama bio stvoren (?),
budui da je poistoveen sa Mahatom, aktivnom inteligencijom i l i
operativnom voljom Svevinjeg. Ezoterijska filozofija to prevodi kao
"operativni Z AKON" .
Ispravno razumevanje tog naela u Bramanama i Puranama pred-
stavlja jabuku razdora izmeu t ri sekte vedantina: advaita, dvaita i
visitadvaita. Oni prvi ispravno primeuju da Parabramam, poto kao
apsolutno sve nema odnosa sa materijalnim svetom - poto Besko-
nano nije povezano sa konanim - ne moe ni da hoe ni da stvara;
da su zato Brama, Mahat, Ivara i l i bilo koje drugo ime pod koj i m
su poznati kreativni bogovi, naprosto iluzorni aspekti Parabramama
u poimanju onih koj i imaju predstave, dok ostale sekte poistoveuju
impersonalin Uzrok sa Tvorcem, i l i Ivarom.
Kod Vainava je, meutim, Mahat ( i l i Maha-Budi) boanski um u
aktivnom delovanju i l i , kao to kae Anaksagora, "nareujui i raspo-
reujui um, koj i je bio uzrok svih stvari" - NoO<; o SiaKoajiovie
Kai TcdvTCOv aiTOc;.
Vilson je smesta video sugestivnu vezu izmeu Mahata i fenian-
skog Mota, i l i Mut, koj i je kod Egipana bio ensko - Boginja Mout,
"Majka" - "koja je poput Mahata", kae on, "bila prvi proizvoa me-
avine (?) Duha i materije i prvi zaetak tvorevine": "Ex connexione
autem ejus spiritus prodidit Mot (. . .) Od ijeg semena su stvorena
sva iva bia" - ponavlja Briker (Briicker) ( I , 240) dajui u jo ve-
oj meri materijalistiku i antropomorfistiku nijansu.
538
Sedam stvaranja
Svejedno, ezoterijski smisao te doktrine se vi di u svakoj egzote-
rikoj reenici ve na prvi pogled u starim sanskritskim tekstovima
koj i govore o prvobitnom Stvaranju.
Svevinj a Dua, sveproimajua ( Sarvaga) Supstanca Sveta, po-
to j e u l a (bila privuena) u ma t e r i j u ( p r a k r i t i ) i D u h ( Pur u a),
pokrenula je izmenljive i neizmenlj ive principe pos t oj e vreme Stva-
ranj a ( Manvant ar a) do l o. ' " ( . . .)
Ezoterijska doktrina ui da su an Kohani kol ekti vni agregati
boanske Inteligencije i l i prvobitnog uma i prvi Manui - sedam "i z
Gr ki nous, k oj i j e ( duhovni i l i boanski) um, i l i mens ( "Mahat "), radi na
mat eri j i na i st i nai n: on " ul azi u nj u" i pokree j e.
"Spiritus intus alit, totamque infusa per artus,
Mens agitat molem, et magno se corpora miscet."
U fenianskoj kosmogoni j i , takode, " Du h , k o j i se mesa sa sopstvenim pr i n-
ci pi ma pokree stvaranje" ( Bri ker, I , 240); orf i ka trij ada daje i dent i nu dok-
t ri nu, j er sataFanes ( i l i Eros), Haas, koj i sadre grubu nediferenciranu kosmi ku
mat eri j u i Hronas ( vreme) t r i saradnika pri nci pa koj a emaniraj u iz Nespo-
znatljive i skrivene take, koj a uzrokuje delo "Stvaranja". A to su i nduski Puru-
a (fanes), Pradana (haos) i Kala (hronas) i l i vreme. Dobr om profesoru Vi l sonu
ta ideja se ne dopada, kao to se ne bi dopala ni j ednom hrianskom svete-
ni ku, ma kol i ko daj e liberalan. On pri meuj e da "kao s t oj e ovde objanjeno,
meavina (Svevinjeg Duha i l i Due) nije mehanika, ona je uticaj ili efekat
koji deluje na posrednike agense k oj i proi zvode efekte." Reenicu i z Vinu
Purane - " Ka o to mi r i s deluje na um samo iz njegove neposredne bl i zi ne, a
ne nekim neposrednim delovanjem na sam um, tako je i Svevinj i delovao na
elemente stvaranja." - potovani i ueni sanskritolog korektno objanjava ( . . . ) :
" Ka o to parfem ne oduevljava um stvarni m kont akt om, ve ut i s kom koj i os-
t avl j a na ul o mi ri sa, koj e ga prenosi u mu " , dodaj ui : " Ul azak Svevinjeg u
duh, kao i u mat eri j u, manje je razumljiv nego dr ugi pogl edi na t o, npr. kao
ubrizgavanje duha poistoveenog sa Svevi nj i m, u Pr akr i t i i l i samu mat eri j u. "
On vie v ol i stih iz Padma Purane: "Onaj koga nazivaj u mukim ( duhom) Pra-
kr i t i ( . . . ) i sti taj boanski Vi nu uao j e u Pr akr i t i . " To "gledite" svakako mno-
go vie odgovara pl ast i nom karakteru i zvesni h stihova u Bibliji k o j i se t i u
patri j arha, kao to j e Lo t (Postanje, X I X , 34-38), pa ak i Ad a m ( I V, V, 1)
i dr ugi h koj i su j o antropomorfnij e pri rode. A l i , upravo j e to odvel o ovean-
stvo falicizmu, poto j e hrianska rel i gi j a proeta nj i me od pr vog poglavalj a
Postanja, pa sve do Otkrivenja.
539
uma r oe ni h" Du ho v ni h I nt el i genci j a - su isto to i oni . Ot uda j e
"Kvan- i -j i n", "zl at ni Zmaj u kome su sedam", i z Stance I I I , prvobi t -
ni Logos, i l i Br ama, prva ispolj ena t voraka Mo ; a ani -Energi j e
su Ma nui , i l i Manu-Svajambhuva kol ekt i vno. tavie, l ako j e vi det i
di rektnu vezu i zmeu " Manua" i "Mahat a". Re " Ma n u " potie od ko-
rena man, " mi s l i t i " , a mi l j enj e pr oi zl azi i z uma. U kos mogoni j i , to
j e per i od pre magl i na.
( I I ) "Drugo Stvaranje", " But a" , " bi l o j e stvaranje zametaka pr i n-
cipa ( Tanmatri), otuda je nzavano el ment al ni m stvaranjem" (Buta-sar-
ga) . " To j e peri od prvog daha diferencijacije/?rekosmikih Elemenata
i l i materije. Butadi bukval no znai " i zvor El emenata" i pret hodi Bu-
ta-sargi - "s t var anj u" i l i di f er enci j aci j i t i h El emenat a u pr vobi t noj
" Ak a i " ( Haos i l i Praznina).' ^ U Vinu Purani se kae da ono ide za-
j edno sa, i pri pada t r ost r ukom aspektu Ahamkare, koj a je prevedena
kao Egot i zam, al i u stvari j e t o nepr evodi vi t er mi n " ( J A- S AM- S TVO" ,
onaj k o j i p r v i pr oi z l az i i z " Ma ha t a " i l i boanskog uma, p r v i seno-
v i t i obri s Sopstva, j e r "i s t a" Ahamkar a postaje "strasna" i na kr aj u
"zaet na" ( poetna); ona j e " i z v or svesnog i nesvesnog hia\ i ako
ezoterij ska kol a odbacuje i dej u daj e bi l o ta "nesvesno" - i zuzev
na o v o m ( naem) n i v o u i l uz i j e i neznanj a. Na t o m ni v o u Dr ug og
Stvaranja poj avl j uj e se druga hi j erarhi j a Manua, Da n Koha ni i l i De-
ve, koj i su po por ekl u sa Ob l i k o m ( rupa): Citraikandina (sa sj aj ni m
perj anicama) i l i Rika - oni R i i j i k o j i su post al i i nf ormi ue due
sedam zvezda ( Vel i kog Medveda)' ^. U astronomskom i kosmogoni j -
skom j ezi ku, to Stvaranje se odnosi na pr v i stadij um kos mi kog i -
vota, per i od Vatrene Magle, nakon nj egovog stanja Haosa,' " kad su
at omi i zal i iz Laje.
Sve ove reenice su citirane iz Vinu Purane, knjiga I, poglavlje I I .
Vinu je i Butea, "Gospod Elemenata i svih stvari" i Vivarupa, "Univer-
zalna Supstanca i l i Dua".
to se tie x\]ihovTihpost-tipova, vi di Raspravu koju je napisao Tritemijus
( Agripin uitelj, XVI vek). "to se tie sedam sekundarnih, i l i Duhovnih I n-
teligencija, koje prema Boijoj volj i aktualiziraju Univerzum", on saoptava,
pored tajnih ciklusa i niza proroanstava, izvesne injenice i verovanja o Ge-
nijima, i l i Elohimu, koji vladaju nad i vode sedam stadijuma Putanje Sveta.
Od poetka su orijentalisti bi l i zbunjeni velikim tekoama u pogledu
bilo kakvog mogueg reda u puranikim "Stvaranjima". Vilson veoma esto
540
Sedam stvaranja
( I I I ) Tree, (Indrije), bilo je modifikovani oblik Ahamkare, kon-
cepcije "Ja" (od "Aham ", "Ja") nazvano organsko Stvaranje, i l i stva-
ranje ula Aindrijaka. "Ta t r i su bi l a Prakrita stvaranje, (diskretni)
razvoj indiskretne prirode kome je prethodio indiskretni pri nci p. "
"Prethodio mu je Budi " ovde treba zameniti sa "poeo j e " Budijem,
j er on nije ni diskretna ni indiskretna koliina ve je deo prirode o-
veka i Kosmosa: jedinica - ljudska MONADA na nivou iluzije - kad
je jednom osloboena od t ri oblika Ahamkare i od svog zemaljskog
manasa, Budi postaje uistinu kontinualna veliina i po trajanju i po
protezanju, zato stoje vean i besmrtan. Ranije je reeno da se to tre-
e Stvaranje "koje obiluje osobinom dobrote, naziva Urdvasrotas;
stranica i l i dve kasnije o Urdvasrotas stvaranju se govori kao o "e-
stom stvaranju (. . .) stvaranju boanstava" (str. 75). To jasno po-
kazuje da su ranije i kasnije manvantare namemo pobrkane da bi se
spreili profani da opaze istinu. I to orijentalisti zovu "nedosledno-
u" i "protivrenostima".*^
mesa Br amu i Br amu, zbog ega su ga kr i t i koval i nj egovi nasl ednici [Braman
i Brama - Prvi je veni, neispoljeni, nespoznatljivi, j edi na realnost, naj vii pr i n-
ci p uni verzuma i t d. ; drugi j e stvaralac koj i se, za r azl i ku od prethodnog, upl i -
e u nie planove postojanja i pr oi zvodi i l uzorne svetove iz svoje svemone
energij e. Onaj p r v i j e Br ama neut r al ni , a ovaj dr ugi Br ama stvaralac, ( nap.
ured. )]. G. Fi cedvard Ho l vie v ol i "Izvorne sanskritske tekstove" za prevod
Vinu Purane i drugi h tekstova, nego one koj e je kori st i o Vi l s on. " Da se pro-
fesor Vi l s on posl ui o prei must vi ma koj a danas stoje na raspolaganju proua-
vaoci ma indij ske fi l ozofi j e, nesumnj ivo bi se drugaije i zrazi o", kae uredni k
nj egovi h dela. To podsea na odgovor j ednog od oboavalaca Tomasa Tejlora
oni m uenjacima koj i su kr i t i koval i njegove prevode Platona. " Mo da j e To-
mas Tej lor slabije znao gr ki od nj egovi h kri ti ara, al i j e on daleko bol j e razu-
meo Pl atona nego o n i " , rekao j e on. Na i savremeni or i j ent al i s t i i zobl i uj u
mistiki smisao sanskritskih tekstova daleko vie nego stoj e to Vi l son i kad ui -
ni o, i ako j e on nesumnj ivo l i r i v za veoma grube greke.
Tri Stvaranja koja poinju sa Inteligencijom su elementalna, ali est stvaranja koja
slede iz serija u kojima je prvi Intelekt delo su Brame.
(Linga Purana)
Ovde "stvaranj a" svuda znae stupnjeve Evol uci j e. Maiiat, " I nt el ekt " i l i um
( koj i odgovara Manasu, gde ovaj pr vi poinj e na Kos mi kom, a drugi na l j ud-
skom ni vou) takode stoj i nie od Budija i l i Nad-boanske I ntel i genci j e. Zato,
kad u Linga Purani i t amo daj e "pr vo stvaranje bi l o stvaranje Mahata, poto
j e I nt el ekt pr v i u i spol j avanj u", mor amo da znamo da se to ( speci f i kovano)
541
To "stvaranje" besmrtnika, "Deva-Sarga ", poslednje je u prvoj se-
r i j i i odnosi se na univerzalno: naime na Evolucije uopte, ne pose-
bno na nau Manvantaru, ali ona stalno iznova poinje sa t i m istim,
pokazujui da se to odnosi na nekoliko razliitih Kal pi . Jer, reeno
je: "na Icraju prole (Padma) Kalpe, boanski Brama se probudi iz svo-
je noi sna i pogleda prazni univerzum." Potom je Brama prikazan
kako jo j ednom prelazi "sedam stvaranja" u sekundarnom stadiju-
mu evolucije, ponavljajui prva t r i na objektivnom planu.
( I V) Mukja, Primamo koje poinje seriju od etiri. Ni izraz "ne-
iva" tela, ni t i pak nepokretne stvari, kako prevodi Vilson, ne daju
izpravne ideje o sanskritskom terminu koj i je upotrebljen. Ezote-
rijska filozofija nije jedina koja odbacuje ideju daje bilo koj i atom
neorganski, jer to nalazimo i u ortodoksnom hinduizmu. tavie, sam
Vilson kae:
Svi hinduski sistemi smatraju da su biljna tela obdarena ivo-
tom (. . .)
(Vilson, Sabrana dela, tom III, str. 381)
Caraara, i l i njeni sinonimi stavara i angama je zato netano
prevedena kao "iva i neiva", "osetna bia", i "nesvesna" i l i "sve-
sna i nesvesna bia" itd. ; bolje bi bi l o "pokretna i uvrena", poto
se smatra da drvee poseduje duu." Mukja je "stvaranje" i l i organ-
ska evolucija u biljnom carstvu. U tom sekundarnom Periodu, t r i stup-
nja Elementala i l i Carstva Zaetaka su razvijena u ovom svetu, to
u obrnutom poretku odgovara trima Prakriti stvaranjima tokom pri -
marnog perioda aktivnosti Brame. U tom periodu, po recima Vinu
Purane:
Prvo stvaranje je bilo stvaranje Mahata (Intelekta), drugo Tan-
matri (zaetaka principa) i tree, stvaranje ula (Aindrijaka).
U njemu, poredak Elementalnih Sila je sledei: (1) Matajui cen-
t r i Sile (intelektualne i fizike), (2) principi u zaetku - nervna sila,
tako rei i (3) nastajua apercepcija, koja predstavlja Mahat ni i h
stvaranje odnosi na prvu evoluciju naeg sistema, i l i ak i nae Zemlje, poto se
ni o jednom koje je tome prethodilo ne raspravlja u Puranama, ve se samo po-
vremeno nagovetavaju.
542
Sedam stvaranja
carstava, posebno razvijena u treem redu Elementala; za njima sle-
di objektivno carstvo minerala, u kome je kasnije ta apercepcija pot-
puno latentna, da bi se iznova razvila u biljkama. Mukja "Stvaranje"
je, dakle, sredina izmeu t ri nia i t r i via carstva, a svi zajedno pred-
stavljaju sedam ezoterijskih carstava kako Kosmosa, tako i Zemlje.
( V) Tirjaksrotas ( i l i Tairjagjonja) stvaranje,^* stvaranje ''svetih i -
votinja" jedino na zemlji odgovara tupoj ivotinjskoj tvorevini. Ono
to se podrazumeva pod "ivotinjama" uprimarnom Stvaranju jeste
zametak svesti koja se budi i l i apercepcije, one koja se jedva moe
opaziti u nekim senzitivnim biljkama na Zemlj i, a izraenije upro-
tistikoj moneri.'^ Na naoj kugli, tokom prvog kruga, "stvaranje" i-
votinja prethodi stvaranju oveka, dok one ( i l i sisari) evoluiraju od
oveka u naem etvrtom krugu - na fizikom nivou: u Krugu I, i -
votinjski atomi su dovedeni do kohezije ljudskim fi zi ki m oblikom,
dok se u Krugu IV dogaa obrnuto, u skladu sa magnetskim okol-
nostima koje su razvijene tokom ivota. I to je metempsihoza ( vi di
Mineralnu Monadu u Pet godina teozofije, str. 276). Taj peti stadijum
evolucije, egzoteriki nazvan "Stvaranje", moe se videti i u nje-
govim Primamim i u Sekundarnim periodima, u prvim kao Duhovno
i Kosmiko, u dmgi m kao materijalno i zemaljsko. To je Arhibioza
i l i poreklo ivota - "poreklo", naravno, kad se radi o ispoljavanju i -
vota na svih sedam nivoa. U tom periodu Evolucije se apsolutno ve-
no univerzalno kretanje i l i vibracija, ono to se ezoterikim jezikom
zove " VELI KI DAH" , diferencira u prvobitni, prvoispoljeni ATOM. Kako
hemija i fizika napreduju, taj okultni aksiom sve vie i vie nalazi
potvrdu u svetu znanja: sve vie preovlauje nauna hipoteza da su
ak i najjednostavniji elementi materije identini po pri rodi i me-
usobno se razlikuju samo zahvaljujui raznovrsnosti u rasporedu
Profesor Vilson to prevodi kao da su ivotinje bile vie na skali "stvara-
nja" od boanstava, i l i anela, iako je istina o devama kasnije veoma jasno izre-
ena. To "stvaranje" je, kae tekst, i primamo {Prakrita) i sekundarno (Vaikrita);
ovo drugo Je ono koje se tie porekla bogova od Brame (personalnog, antro-
pomorfnog tvorca naeg materijalnog univerzuma); ono prvo (primarno) se
tie Rudre koji je neposredni proizvod prvog principa. Rudra nije samo titula
Sive, ve obuhvata agense stvaranja, anele i ljude, kao to e kasnije biti po-
kazno.
17 . . .
Ni biljka ni ivotinja, ve bie izmeu to dvoje.
543
atoma u molekulu i l i estici supstance, i l i samo po nainima vibri-
ranja njihovih atoma.
Zato, kako diferencijacija prvobitnog zametka ivota mora da pret-
hodi evoluciji an Kohana tree grupe hijerarhije Bia u Primarnom
Stvaranju, pre nego to ti "bogovi " mogu da postanu rupa (otelov-
Ijeni u svom prvom eterinom obliku), tako i stvaranje ivotinja mo-
ra da prethodi, iz istog tog razloga, boanskom OVEKU na Zemlj i. I
zato u Puranama nalazimo: "Peto, Tairjagjonja stvaranje, bilo je stva-
ranje ivotinja i -
( VI ) Urdavasrotas stvaranje, i l i stvaranje boanstava (Vinu Pu-
rana, knjiga I , poglavlje I ). Al i ona (boanstva) naprosto predstav-
ljaju prototipove Prve Rase, otaca svog "i z uma roenog" potomstva
sa mekim kostima.'* Ona [boanstva (nap. prev)] su ta koja su po-
stala Oni koji vode evoluciju "S mukom roenih" - izraz objanjen
u Knj i zi I I . Na kraju, sledi esto "Stvaranje", i "Stvaranje se gene-
ralno okonava -
( VI I ) Evolucijom "Arvaksrotas bia, koja je bila sedma, i to je bi-
la evolucija oveka" {Vinu Purana, Knjiga I ).
"Osmo stvaranje", koje se pominje, uopte nije Stvaranje, to je opet
paravan, jer se odnosi na isto mentalni proces: spoznaju "devetog"
stvaranja, koje je, sa svoje strane, posledica koja u sekundarnom stva-
ranju ispoljava ono stoje bilo "Stvaranje" u Primarnom (Prakrita)
Stvaranju. ' Osmo, dakle, zvano Anugraha (Pratjaja-sarga i l i inte-
18
Vinu Purana objanjava:
Na stvorena bia - iako ( u nj i hovi m i ndi vi dual ni m obl i ci ma) bi vaj u unitena u pe-
ri odi ma razlaganja, ipak deluju dobra i zla dela iz nj i hovi h prethodnih postojanja, i
nikad nisu izuzeta od nj i hovi h posledica. A kad Brama iznova proizvede svet, oni su
potomstvo njegove volje (. . .) Sabirajui svoj um u njega samog {Jogika volja)
Brama stvara etiri reda bia, koja se nazivaju bogovi , A&caom, preci i LJ UDI (. . .)
Ovde "preci" znae prototipove i one koji razvijaju Prvu Rasu ljudi. Ti preci
su Pitriji i njih ima sedam klasa. U egzoterikoj mitologiji kae se da su oni
roeni iz Braminog boka, kao Eva od Adamovog rebra.
19
Dr Vilson primeuje:
Te predstave - roenje Rudre i svetaca, izgleda da i\x pozajmljene od aivista i ne-
spretno nakalamljene na vainava sistem.
Trebalo je da proveri ezoterijsko znaenje pre nego to se upustio u takvu
hipotezu.
544
Sedam stvaranja
lektualno stvaranje sankija, objanjeno u/fanA:;, stih 46, str. 146) je
"ono koje moemo da percipiramo" - u njegovom ezoterijskom as-
pektu - i "kome dajemo intelektualnu saglasnost (Anugraha) za
razl i ku od organskog stvaranja". To je ispravna percepcija naeg
odnosa prema itavom spektru "bogova", a posebno onih koje svr-
stavamo u Kumare - takozvano "Deveto Stvaranje" - koje je u stvar-
nosti aspekt i l i odraz estog u naoj manvantari (Vaivasvati). Vinu
Purana, najstariji od ovakvih tekstova kae:^"
Postoji deveto, Kumara Stvaranje, koje je i primamo i sekundarno.
Jedan ezoterijski tekst objanjava:
Kumare su aniji, koji su izvedeni neposredno iz vrhunskog
Principa, koji se iznova pojavljuje u Vaivasvata Manu periodu, ra-
di napretka oveanstva.
Komentator Vinu Purane to potvruje, primeujui da:
(. . .) oni, mudraci, ive isto koliko i Brama, a njih je on stvorio
itkviprvoj Kalpi, iako se njihovo stvaranje uobiajeno i nedosle-
dno smeta u Var aha i l i Padma Kalpu (sekundarnu).
Zato su Kumare, egzoteriki, "Bramino stvaranje Rudre i l i Ni l a-
lohita, oblika Sive i izvesnih drugih iz uma roenih sinova Brame.
Al i , u ezoterijskim uenjima, oni su preci pravog duhovnog SOPSTVA
u fizikom oveku - vii Praapati, dok su Pi tri j i , i l i ni i Praa-
pati, samo oevi modela, i l i tipa, njihovog fizikog oblika, nainjeni
Parasaru, vedskog riija koji je primio Vinu Puranu od Pulastje i preneo
je Maitreji, orijentalisti smetaju u razne epohe. Klasini renik hinduizma is-
pravno primeuje:
Nagaanja o njegovom dobu iroko variraju, od 575. godine pre nove ere do 1391.
godine pre nove ere i ne moe im se verovati.
Ba tako; nita vie, meutim, nego bilo kom drugom datumu koj i su odre-
di l i sanskritolozi, tako uveni u toj oblasti proizvoljnog fantaziranja.
Oni zaista mogu oznaavati "posebno" i l i dodatno stvaranje, poto su oni
ti koji, inkamirajui se u nesvesnim ljudskim ljuturama prve dve Korenske
rase i velikom delu Tree Korenske Rase, stvaraju, tako rei, jednu novu rasu:
rasu misleih, samosvesnih, i boanskih ljudi.
545
'na njihovu sliku i pr i l i k u' " . eti ri (a povermeno/ e^ slobodno se
spominju u egzoterijskim tekstovima, dok su t r i Kumare tajne^^
(uporedi sa onim to je reeno o "Palim Anel ima" u Knj i zi I I ) .
Egzoterika etiri su: Sanat-Kumara, Sananda, Sanaka i Sanata-
na, a ezoterijska t r i su Sana, Kapila i Sanat-sudata. Posebnu panju
opet privlai ta klasa an Kohana, jer tu lei misterija razmnoa-
vanja i nasleda na koj u je ukazano u Knj i zi I ( vi di "etiri klase An-
eoskih Bia ", komentar na Stancu VI I ) . Knjiga II objanjava njihov
poloaj u boanskoj hijerarhiji. U meuvremenu, da vidimo ta eg-
zoterijski tekstovi kau o njima.
Oni ne kau mnogo; onima koj i ne uspeveju da itaju izmeu re-
dova ne kau nita. "Ovde, radi razjanjenja tog termina, moramo
posegnuti za drugim Puranama\ primeuje Vilson, koj i ni na trenu-
tak ne sumnja da se nalazi u prisustvu "Anela Tame", mitskih "ve-
l i ki h neprijatelja" njegove crkve. Zato on ne uspeva da razjasni nita
vie osim da su oni (ta boanstva) ODBI LA DA STVORE POTOMSTVO^^
(i bunei se tako protiv Brame) ostajui, kako njihovo ime ukazuje,
veni momci, Kumare, to jest, veno isti i neduni, zbog ega se
22
etiri Kumare (su) iz uma roeni Sinovi Brame. Neki navode sedam.
(Klasini renik hinduizma)
Svih tih sedam Vaidatri, patronimika Kumara, "Sinova Tvorca", pominju se
i opisuju u Sankhja Kariki Ivara Krine, sa dodatim komentarima Gaudapa-
daarje (ankaraarjinog Paragurua). Tu se raspravlja o prirodi Kumara, mada
se uzdrava od pominjanja imena svih sedam Kumara, ve se nazivaju
"sedam sinova Brame", to oni jesu, poto ih je Brama stvorio kroz Rudru.
Spisak imena koji se tu daje je: Sanaka, Sanandana, Sanatana, Kapila, Ribu i
Panasika. Al i su to sve samo pseudonimi.
Neki prevodi orijentalista su toliko nepouzdani da se u francuskom pre-
vodu Hari Vamse kae:
Sedam Praapatija, Rudra, Skanda (njegov sin), i Sanat-Kumara poeli su da stva-
raju bia.
Dok, kako pokazuje Vilson, izvorni tekst glasi:
Nj ih sedam (. . .) su stvorili potomstvo, a tako je uinio i Rudra, ali Skanda i Sanat
Kumara obuzdavi svoju mo, uzdrali su se od stvaranja.
O "etiri klase bia" se ponekad govori kao o "Ambhamsima", to Vilson pre-
vodi: "bukvalno Vode" i veruje daje to "mistiki izraz". Nema sumnje dajeste,
546
Sedam stvaranja
nj i hova t vor evi na takode nazi va " Ku ma r a " {Vinu Purana, knj i ga I ,
pogl avl j e V) . Purane, meut i m, mog u da bace neto vie svetl osti.
Poto je uvek onakav kakav se rodio, on se ovde zove ml adi m
i odatle je njegovo ime svima znano - Sanat-Kumara.
(Linga Purana, uvodni odeljak LXX, 174)
U Saiva Purani, Kumar e se uvek opi suj u kao J ogi ni . Kurma Pu-
rana, nakon to i h j e nabroj ala, kae:
Nj i h pet, o bramini, bi l i su Jogini, koj i su stekli potpunu slobo-
du od strasti.
Nj i h ima pet, j er su dve Kumare pale.
Od s vi h sedam v e l i k i h podgrupa a n Kohana, i l i Deva, ni j edna
ni j e vie povezana sa oveanst vom nego to su to Kumar e. Ne mu-
dr i su hri anski t eol ozi k o j i su i h degradi ral i upale Anel e i sad i h
ali, on oigledno ne uspeva da shvati/;ravo ezoterijsko znaenje. "Vode" i "vo-
da" predstavljaju simbol Akae, "prvobitnog Okeana Prostora", po kome se kre-
e Narajana, samoroeni Duh: oslanjajui se na ono stoje njegovo potomstvo
( vidi Manua).
Voda je telo Nare; tako smo ul i daj e objanjeno ime vode. Poto Brama lei na vodi ,
on se naziva Narajana.
(Linga, Vaju i Markandeja Purana)
". . . Budui ist, Purua je vode stvorio istim. . .", a istovremeno je Voda
trei princip materijalnog Kosmosa i trei u oblasti Duhovnog: Duh Vatre, Pla-
men, Akaa, Etar, Voda, Vazduh i Zemlja predstavljaju kosmike, zvezdane, psi-
hike, duhovne i mistike principe, prevashodno okultne, na svim nivoima bia.
"Bogovi, Demoni, Pitriji i l j udi " su etiri klase bia na koje je primenjen naziv
Ambhamsi (u Vedama to je sinonim za bogove): jer su svi oni proizvod VODE
(mistiki), akaikog Okeana i Treeg Principa u prirodi. Pitriji i ljudi na Zem-
l j i su transformacije (reinkarnacije) bogova i demona (Duhova) na viem nivou.
Voda je, u drugom simslu, enski princip. Venera-Afrodita je personifikovano
More i majka bogova ljubavi, stvaralac svih ostalih bogova, isto kao to hrian-
ska Devica Marija jeste Mare (more), majka zapadnjakog Boga Ljubavi, Sa-
milosti i Milosra. Ako se prouavalac ezoterijske doktrine duboko zamisli
nad ovim predmetom, sigurno e uvideti svu sugestivnost termina Ambhamsi,
u njegovim mnogostrukim odnosima prema Devici na Nebu, prema Nebeskoj
Devici alhemiara, pa ak i prema "Vodama Mi l ost i " savremenih baptista.
547
zovu "Satanom" i Demonima, poto jedno od najistaknutijih mesta
medu t i m nebeskim stanovnicima koj i odbijaju da stvaraju zauzima
Arhandel Mi hai l , najvei svetac-zatitnik Zapadnih i Istonih crkvi,
pod svojim dvostinkim imenom: kao Sveti Mi hai l i kao njegova ko-
pija na Zeml j i, Sveti orde koj i ubija adaju ( ZMAJ A) ( vi di Knj i gu
I I , "Sveti Zmajevi i njihove ubice ").
Kumare, "i z uma roeni sinovi" Bramd-Rudre ( i l i Sive), urlajui
i uasni unititelji ljudskih strasti i fizikih ula, koj i su veno na putu
razvoja vie duhovne percepcije i rasta unutranjeg venog oveka
- mistiki^"* predstavljaju potomstvo Sive, Mahajogina, velikog po-
krovitelja svih Jogina i mistika u I ndi j i . Poto su sami "Devianske
Askete", oni odbijaju da stvore materijalno bie OVEKA. S pravom
se moe pretpostaviti njihova direktna veza sa hrianskim Arhan-
delom Mihail om, "Devianskim Borcem" protiv Zmaja Apofisa, ija
su rtve sve due koje su isuvie labavo vezane za svoj besmrtni Duh
- Anela koj i j e, kako pokazuju gnostici, odbio da stvara ba kao i
Kumare ( vi di Knj i gu I I , "Mistiki Zmajevi i njihove ubice "). Zar ne
vlada taj jevrejski andeo-pokrovitelj Satumom (iva i l i Rudra) i
Sabatom, Satumovim danom? Zar nije prikazan kao daje iste su-
tine kao i njegov otac (Satum) i nazvan "Sinom Vremena", Kronos
ili Kala (vreme), to je jedan oblik Brame (Vinu i iva)?" I zar nije
grko "Staro Vreme", sa svojom kosom i peanikom, identino sa
kabalistikim "Drevni m od Dana"? Taj "Dr evni " je isto to hindu-
istiki "Drevni od dana", Brama ( u svom trojednom obliku), ije je
ime takode "Sanata", Drevni? Svaki Kumara ima prefiks Sanat i l i
Sana, a Sanaisara je Satum, planeta (Sani i Sara), Kralj Satum i j i
je sekretar u Egiptu bio Tot Hermes prvi. Oni su zato identini sa pla-
netom i bogom (Sivom), koj i sa svoje strane predstavljaju prototi-
pove Satuma, koj i je isto to i Bel, iva i Jehova Savaot, Aneo ije
iva-Rudra je Unititelj, kao to je Vinu odravalac; a oba obnavljaju
kako duhovnu, tako i fiziku prirodu. Da bi ivelo kao biljka, seme mora da
umre. Da bi ovek iveo kao svesni entitet u Venosti, pre nego to umre nje-
govo telo, moraju najpre UMRETI njegove strasti i ula. "iveti znai umreti, a
umreti znai iveti" - ovo je tako slabo shvaeno na Zapadu. iva, unititelj,
je tvorac i Spasitelj Duhovnog oveka, kao stoje i dobar batovan prirode. On
upa korov, ljudski i kosmiki, i ubija strasti fizikog da bi dozvao u ivot
percepcije duhovnog oveka.
548
Sedam stvaranja
je lice MiKAEL (7^2''i53 "koj i je kao Bog"). On je pokrovitelj i jevrej-
ski aneo uvar, kao to nam kae Danilo (stih 21); i pre nego to
su Kumare bile degradirane u demone i pale anele od strane onih
koj i nisu znali ak ni njihovo ime, grki ofiti, okultno nastrojeni pre-
ci i prethodnici rimokatolike crkve, nakon njenog otcepljenja i od-
vajanja od prvobitne Grke crkve, poistoveivali su Mi hai l a sa svo-
j i m Ofiomorfosom, buntovnim i prkosnim duhom. To ne znai nita
drugo do (simbolino) obrnuti aspekt Ofisa - boanske Mudrosti i l i
Hrista. U Talmudu, Mikael ( Mi hai l ) je "Princ Vode" i voda sedam
Duhova, iz istog razloga iz kojeg se njegov prototip (medu mnogim
drugim) Sanat-Sudata ~ poglavar Kumara - zove Ambhamsi, "Vode"
- prema komentarima na Vinu Puranu. Zato? Zato to je termin
"Vode" drugo ime za "Veliku Dubinu", prvobitne Vode prostora, od-
nosno Haos, a takode znai "Maj ka", Amba, to znai Adi t i i Akaa,
Nebeska Devica-Majka vidlj ivog univerzuma. tavie, "Vode poto-
pa" se takode nazivaju " V E L I K I M Z MAJ EM" , i l i Ofis, Ofio-Morfos.
Rudre e bi ti zapaene u njihovom Sedmostrukom karakteru "Va-
trenih Duhova" u "Si mbol i zmu" dodatom Stancama u Knj i zi I I . Tu
emo takode razmatrati krst (3 + 4) u njegovim prvobitnim i kasni-
j i m oblicima, a radi poredenja koristiemo pitagorejske brojeve na-
poredo sa hebrejskom metrologijom. Ogromna vanost broja sedam
kao korenskog broja prirode e tako postati oigledna. Ispitaemo
ga iz perspektive Veda i haldejskih Svetih spisa, u obliku u kom su
postojali u Egiptu hiljadama godina pre nove ere i kako su preneti
u gnostikim zapisima, pokazaemo kako je njegov znaaj osnov-
nog broja dobila priznanje i u fizici i pokuaemo da dokaemo da
znaaj koj i je u itavoj antici pridavan broj u sedam nije bio posle-
dica bujne mate neukih svetenika, ve posledica dubokog pozna-
vanja prirodnog zakona.
549
X I V
E T I R I ELEMENTA
"Bogovi" i "Elementi" * Jezik Elemenata ^
sko oboavanje Elemenata
> Pagansko i hrian-
M etafiziki i ezoteriki, postoji samo jedan E L E M E NT U pri rodi i
u njegovom korenu je Boanstvo; a takozvanih sedam elemenata od
koj i h su se pet ve ospol j i l i i pot vrdi l i svoje postojanje, predstav-
ljaju odedu, veo tog Boanstva, iz ije sutine direktno dolazi O VEK
u fizikom, psihikom i mentalnom smislu. U kasnijoj antici govori
se samo o etiri elementa, dok se pet doputa j edino u filozofiji. Jer,
telo etra nije jo potpuno ispoljeno i njegov noumen je jo uvek "Sve-
mogui Otac - Aither, sinteza ostalih". Al i , ta su t i " E L E M E N T I " za
ija je sloena tela hemija i fizika otkrila da sadre bezbrojne sub-
elemente, od koj i h ak ezdeset i l i sedamdeset ne ulaze u oekivani
broj (vi di "Dodatak", odeljci X I i X I I , navodi i z predavanja g. K ru-
ksa). Hajde da sledimo nj ihovu evoluciju u najmanju ruku od isto-
rijskih poetaka.
Platon je u potpunosti okarakterisao etiri Elementa kad je rekao
da oni predstavljaju ono "to gradi i razlae sloena tela". Otud ko-
smolatrija nikad nije bila, ni u kom smislu, fetiizam koj i oboava i l i
se di vi pasivnom spoljanjem obl iku materije, ve uvek traga za nje-
ni m noumenom. Vatra, Vazduh, Voda, Zemlja su bi l i samo vi dl j i va
odeda, simboli informiuih, nevi dl j i vi h Dua i l i Duhova - kosmi-
kih bogova koje su oboavale neznalice, a mudri su ih naprosto sa
potovanjem uvaavali. Sa svoje strane, fenomenalnu podgrupu no-
umenalnih Elemenata informisali su takozvani Elementali, "Duhovi
Prirode" ni i h nivoa.
550
etiri elementa
U Moskusovoj Teogoniji nalazimo najpre Etar, a pot om vazduh,
dva pr i nci pa i z koj i h j e roen Vlom, pojmljivi ( vori xoq) Bo g ( v i dl j i -
v i uni ver zum mat er i j e)/
U or f i ki m hi mnama, Eros-Fanes evol ui ra iz Duhovnog Jajeta, ko-
j e pr oi maj u et eri ki vet r ovi , poto Vetar predstavlj a " Du h Bo j i "
za koga se kae da se kree uÊtheru, "l ebdei nad haosom" - Boan-
ska "I dej a". U i ndi j skoj Katako Upaniadi, Purua, Boanski Duh,
ve stoj i pred i z v or nom mat er i j om i i z nj i hovog sjedinjenja nie
vel i ka Dua Sveta, " Ma ha = At ma , Br am, Du h i v ot a " ; t i kasni j i
na z i v i su opet i st o to i Uni v e r z l na Dua, Anima Mundi, As t r al na
Svetl ost udot vor aca i kabal i sta, koj a predst avl j a nj en pos l ednj i i
naj ni i deo. "
Zat o su Pl at onovi i Ar i s t ot el ovi ax\,yfiia ( El ement i ) b i l i bestele-
sni principi vezani za eti ri vel i ke podele naeg kosmi kog Sveta, a
Kr oj cer (Creuzer) ta pr i mi t i v na verovanj a s pr avom definie:
(. . .) kao neku vrstu magizma, psihikog paganizma, i obogotvo-
renja moi; spiritualizma koj i njegove vemike dovodi u blisku ve-
zu sa t i m moima.
(Knjiga IX, str 850)
Zaista, tako bl i s ku da su hij erarhij e t i h mo i i l i Si l a kl asi fi kovane
stepenovanom skal om od mer l j i vi h do nemerl j i vi h. Oni su Sedmostru-
ki ~ ne u smi sl u vetake podele koj a olakava nj i hovo razumevanje
- ve u svojoj realnoj kosmikoj gradaci j i , od nj i hovog hemi j skog
( i l i fizikog) do isto duhovnog sastava. Bogovi za neznalake mase,
bogovi nezavi sni i vr huns ki , a demoni za fanatike k oj i , poto su e-
sto i nt el ekt ual ni , ni su u stanju da poj me Du h filozofske reenice in
pluribus unum.* Ko d her met i ki h filozofa oni predstavlj aj u SI LE
relativno "slepe" i l i "inteligentne", u zavi snosti na k o j i pr i nci p se
u nj i ma mi s l i . Trebalo j e da pr ou dugi mi l eni j umi dok oni ni su, u na-
em kul t ur nom dobu, degradi rani u proste hemi j ske elemente.
U svakom sluaju, dobr i hri ani , a posebno protestanti , trebalo
bi da pokau vie potovanje prema et i r i El ement a ako i maj u bi l o
Movers, Phoinizer, 282.
2
Veber, Predavanja a Akaanima, 213,214 itd.
(Lat.) -jedinstvo u mnotvu, (nap. prev.)
551
kakvog potovanja prema Mojsiju. Jer Biblija pokazuje kakav im je
znaaj i potovanje ukazivao ovaj jevrejski zakonodavac, na svakoj
stranici Petoknjija. ator koj i je sadravao "Najsvetije od Svetih"
bio je kosmiki simbol, u jednom svom znaenju posveen Elemen-
tima, etirima kardinalnim takama i ETRU. Josif pokazuje daje bio
bele boje, to je boja Etra. I to objanjava zato je u egipatskim i
jevrejskim harmovima - prema Kl i mentu Aleksandrijskom - divov-
ska zavesa, koju je dralo pet stubova, odvajala sanctum sanctorum
( koj i danas u hrianskim crkvama predstavlja oltar), gde su jedino
svetenici mogl i da uu iz onog dela koj i je je bio otvoren i za pro-
fane. etiri boje zavese simbolizovale su etiri glavna Elementa i
oznaavale ono znanje o boanskom koje mogu da steknupe/ ove-
kovih ula uz pomo etiri Elementa ( vi di Stromata, I, st. par. 6).
U Korij evim Drevnim fragmentima, jedno od "Haldejskih Proro-
ita" izraava ideje o elementima i Etru j ezi kom slinim j ezi ku iQ-
\a Nevidljivi Univerzum, koje su napisali istaknuti naunici naeg
doba.
Ono tvrdi da su "iz etra proizile sve stvari i njemu e se sve
vratiti, da su slike svih stvari neizbrisivo utisnute u njega i da on
predstavlja skladite zametaka i l i ostataka svih vidljivih oblika, pa
ak i ideja. Izgleda kao da ovo na udan nain potvruje nau po-
stavku da su sva savremena otkria anticipirah pre mnogo hiljada
godina nai 'prostoduni preci'".
Odakle potiu etiri elementa i jevrejski malahiml Oni su, teolo-
kim hokus-pokusom rabina i kasnijih crkvenih otaca stopljeni sa
Jehovom, al i je njihovo poreklo identino sa poreklom kosmi ki h
Bogova svih drugih naroda. Nj i hovi simboli, bilo da su roeni na
obalama Oksusa, na uarenom pesku Gornjeg Egipta i l i u di vl j i m
umama, tajanstvenim i ledenim, koje pokrivaju padine i vrhove sve-
ti h snenih planina Tesalije, i l i pak npampama Amerike, njihovi sim-
boli, ponavljamo, kad ih pratimo do njihovog izvora, uvek su j edni
te isti. Bi l o daje egipatski i l i pelagijski, arijevski i l i semitski, geni-
us loci, mesni bog, objedinjavao je u svom jedinstvu itavu prirodu,
i to etiri elementa isto kao i neke od njihovih tvorevina, poput dr-
vea, reka, planina i l i zvezda. Genius loci - jedan veoma zadocneli
552
etiri elementa
uvid poslednje podrase Pete korenske Rase, kad se prvobitno velian-
stveno znaenje ve gotovo izgubilo - uvek je u svojim brojnim titu-
lama bio predstavnik svih svojih kolega. On je bio bog vatre, ij i je
simbol grom, kao Jupiter i l i Agni ; bog vode, ij i j e simbol reni bik
i l i neka sveta reka i l i izvor, kao Varuna, Neptun itd. ; bog vazduha,
ispoljen u tajfunu i l i oluji, kao Vaju i Indra i bog i l i duh zemlje, koj i
se pojavljivao u zemljotresima, kao Pluton, Jama i mnogi drugi.
To su bi l i kosmiki Bogovi koj i su uvek sintetisali sve u jednom,
kao to nalazimo u svim kosmogonijama i l i mitologijama. Tako su
Grci i mal i svog dodonskog Jupitera, koj i j e u sebe ukljuivao etiri
elementa i etiri kardinalne take i koga su zato u starom Ri mu pri -
znavali pod panteistikim imenom Jupiter Mundus, a koj i je u savre-
menom Ri mu danas postao Deus Mundus, jedan mundani bog, koje
je progutao sve ostale u najnovijoj teologiji, proizvoljnom odlukom
njegovih posebnih sluiteIja.
Oni bogovi koj i predstavljaju bogove Vatre, Vazduha i Vode, bi l i
su nebeski bogovi; oni koj i predstavljaju bogove niih regiona bi l i
su paklena boanstva - ova poslednja karakteristika se odnosi na-
prosto na Zemlju. Oni su bi l i "Duhovi Zemlje", pod svojim imenima
Jama, Pluton, Oziris "Gospod nieg carstva" itd., a to u dovoljnoj
meri dokazuje njihov zemni karakter.^ Drevni narodi nisu znali za
gore prebivalite nakon smrti nego to je to bi l a Kamaloka, limb
ove Zemlje. Ako je stavljana primedba na to to se dodonski Jupiter
poistoveivao sa Aidoneusom, kraljem podzemnog sveta i Disom,
i l i rimskim Plutonom i dionizijskim Htonijem, podzemnim, gde su,
prema Kroj ceru ( I , V I , poglavlje I) dobij ana proroanstva, okultisti-
ma e bi t i zadovoljstvo da dokau da su i Aidonije i Dionis osnova
Adonaja, i l i "lurbo Adonai", kako se Jehova naziva u Codex Naza-
reus. "Ne oboavaj Sunce, ije je ime Adonaj, ije je ime takoe
Kadu i El -El " (Codex Nazareus, 1,47; vi di , takode, Psalm LXXXI X,
18), a takoe i "Gospod Bah". Baal-Adonis Soda i l i Misterija pre-
vavilonskih Jevreja postao je Adonaj pomou Masoraha, kasnije iz-
govaranog kao Jehova. Otuda su rimokatolici u pravu. Svi ti Jupiteri
Gehena iz Biblije bila je dolina u okolini Jerusalima u kojoj su monoteis-
tiki Jevreji rtvovali svoju decu Molohu, ako je verovati na re proroku Jere-
miji. Skandinavski Hel ili Hela bio je ledena oblast - opet Kamaloka - a egipatski
Amenti mesto proienja (vidi Razotkrivenu Iziu, tom I I , str. U).
553
pripadaju istoj porodici, ah, Jehova se mora isklj uiti odatle da bi se
stvar upotpunila. Jupiter êr/o^' i l i Pan, Jupiter Amon i Jupiter- Bel-
M ol oh - svi predstavljaju aspekte i jedno su sa Jurbo- Adonajem, j er
su svi oni kosmike prirode. Ta priroda i mo je ono to stvara spe-
ci fi ni zemaljski simbol i njegovo fiziko i materijalno tki vo, koje
pokazuje daj e Energija koja se ispoljava kroz njega spoljanja.
Jer, "pri mi t i vna" religija je bila neto vie od pukog bavljenja f i -
zi ki m fenomenima, kao stoj e primetio iling (Schilling), a princi-
pi , uzvienij i od oni h koje mi , savremeni sadukeji, znamo, " b i l i su
skriveni pod prozi rni m vel om takvi h naizgled isto pri rodni h bo-
anstava kao to su grom, vetrovi i kia." Drevni narodi su znali za
telesne i duhovne elemente u pri rodni m silama i mogl i su da ih raz-
likuj u.
Cetvorostruki Jupiter, kao i Brama sa etiri lica - vazduni, va-
treni, zemaljski i morski bog - gospod i vladar etiri elementa moe
se smatrati predstavnikom vel i ki h Kosmi ki h Bogova svih naroda.
Predajui mo nad vatrom Hefestu- Vulkanu, nad morem Posejdo-
nu- Neptunu, i nad Zemlj om Plutonu- Aidoniju, VAZDUNI Jupiter bio
j e sve to, j er j e AITHER od poetka imao prednost i bio sinteza svih
ostalih elemenata.
Predanje govori o prostranoj peini u pustinjama Centralne Azi -
j e, u koj u se svetlost ul iva kroz njena etiri prividno prirodna otvora
i l i pukotine smetene unakrst na etiri kardinalne take tog mesta.
Od podneva pa sve do sat pre zalaska sunca, kako tvrde, svetlost e-
t i r i razliite boje se uliva u nju - crvena, plava, zlatno- narandasta
i bela - zahvaljujui izvesnim prirodnim i l i vetaki stvorenim oso-
binama vegetacije i tla. Ta svetlost se sabira u centru oko stuba od
belog mermera sa kuglom na njemu, koja predstavlja nau Zemlj u.
Ta peina se naziva "Zaratustrina peina".
Kad su ukljuena u umetnosti i nauke etvrte rase, Atlantidana,
pojavna ispoljavanja etiri elementa, koje vemi ci u kosmike bogo-
ve s pravom pripisuju nj ihovom inteligentnom uplitanju, poprimila
su nauni karakter. Magija drevnih svetenika se u to vreme sasto-
j al a od obraanja njihovim bogovima na njihovom sopstvenom jezi-
ku. "Govor oveka i zemlje ne moe dospeti do Gospodara. Svakom
se mora obratiti na j ezi ku njegovog elementa" - pokazae se daje ta
reenica bremenita znaenjem. Navedena Knjiga Pravila daje do-
datno objanjenje prirode tog j ezika Elemenata:
554
etiri elementa
On se sastoji od zvukova, ne od reci; od zvukova, brojeva i fi-
gura. Onaj ko zna kako da stopi to troje, prizvae odgovor vlada-
jue Moi (boga-regenta traenog elementa).
Zat o taj j e z i k j este j e z i k inkantacija, odnosno, M A N T R I , kako se
one z ov u u I n d i j i , poto je z v uk najmoniji i najefikasniji magiki
agens i prvi od kljueva koji otvaraju vrata komunikacije izmeu
Smrtnika i Besmrtnika. Oni k oj i veruj u u r eci i uenj a svetog Pavla,
nemaj u pr ava da i z n j i h uz i ma j u samo one reeni ce koj e hoe da
pr i hvat e, odbaci v i ostale; a sveti Pavl e neporeci vo u i post oj anj u
kos mi ki h bogova i nj i hovom pri sust vu medu nama. Pagani zam j e
propovedao dvoj nu i i st ovremenu evol uci j u - "stvaranj e" - "spiri-
tualem ac mundanum" kao to kae r i mokat ol i ka crkva - vekovi -
ma pre poj ave te crkve. Ezoteri j ska frazeol ogi j a se mal o i zmeni l a u
pogl edu boanski h hi j erarhi j a od naj sl avni j i h dana Pagani zma i l i
" I dol at r i j e" . Pr omeni l a su se samo i mena, zajedno sa pri svaj anj i ma,
koj a su danas postala uzurpacij e. Jer, kad j e Pl at on, na pri mer, sta-
vi o u usta Naj vieg Principa - "Oca ^therd' i l i Jupitera - sledee reci:
Bogovi bogova koj i h sam ja tvorac (opifex), poto sam ja otac
svih nj ihovih dela (operumgue parens) (. . .)
- on j e, smatramo, isto tako u pot punost i znao smisao te reenice kao
i sv. Pavle kad je rekao:
Jer, ako i ima stvorenja koja se zovu bogovi, bi l o na nebu i l i na
zemlji, ako i ima vie bogova i vie gospoda (. . .) (itd.)
(Prva Pavlova Poslanica Korinanima, VIII, 5)
Oboj i ca su znal i smisao i znaenje onoga to su i znel i u t ako za-
t i eni m t er mi ni ma.
Ser Vi l j e m Grouv, govorei o kor el aci j i sila, kae:
Protestanti nas ne mogu pozvati na odgovornost zato to ovaj stih iz Po-
slanice Korinanima tumaimo na pomenuti nain, jer, ako je u prevodu Bi-
blije na engleski on uinjen dvosmislenim, u izvornim tekstovima nije tako i
rimokatolika crkva prihvata apostolove reci u njihovom pravom znaenju. Ra-
di dokaza, vi di Komentare na poslanice sv. Pavla Jovana Hrizostoma koga je
"direktno nadahnuo sam apostol" i koji je pisao "pod njegovim diktatom", kao
555
Drevni narodi, kad su bi l i svedoci prirodnih pojava, za koje nije
bilo nikakvih obinih analogija i koj i se nisu mogl i objasniti nika-
kvi m mehanikim delovanjem to im je bi l o poznato, pripisivali
su ih dui, duhovnoj i l i natprirodnoj moi. (. . .) Vazduh i gasovi
su isprva takoe smatrani duhovnim, ali im je postepeno pridavan
sve vei materijalni karakter i iste reci, 7iV80|aa, duh i t d. upotreb-
ljavane su da oznae duu i l i gas; sama re gas, oAgeist, utvara i l i
duh, daje nam primer postepenog preobraaja duhovnog u fiziko
poimanje. (. . .)
(str. 89)
A to ovaj v e l i ki ovek od nauke ( u predgovoru pet om izdanj u knj i -
ge Meuodnosi fizikih sila) smatrajedinom br i g om egzaktne nauke,
koj a nema razl oga da se upl i e u UZ R OKE. On objanjava:
Zato uzroci i posledice predstavljaju samo konvencionalne izra-
ze u njihovom apstraktnom odnosu prema t i m silama. Nama je pot-
puno nepoznata krajnja stvaralaka sila svakog pojedinano i svih
njih i verovatno e uvek i ostati tako; moemo jedino da potvrdimo
pravila nj ihovih delovanja; njihove uzroke moramo ponizno pri pi -
sati jednom sveprisutnom uticaju i zadovoljiti se eksperimentalnim
prouavanjem nj ihovih posledica i razvoja nj i hovi h meusobnih
odnosa.
(str XIV)
Ka d s e j e d n o m p r i h v a t i taj pr i s t up i si st em k o j i navedene r e c i
prakt i no odobravaj u, duhovnost "kraj nj e stvaralake mo i " , bi l o bi
vie nego nel ogi no odbi t i da prepoznamo taj kval i t et k o j i j e ur oen
materijalnim elementima, tanije nj i hovi m sastavnim del ovi ma - ko-
j i s u pr i s ut ni u vat r i , vazduhu, v odi i l i zeml j i . Dr e v ni nar odi s u tako
dobro znal i te mo i da se, skri vaj ui nj i hovu pr avu pr i r odu raznovr-
to nas uverava mar ki z de Mi r v i j , ije del o r i ms ka cr kva odobrava. A sveti
Hr i zos t om kae, komentari ui taj sti h:
Pa iako (zapravo) ima onih koji se nazivaju bogovima. . . - jer izgleda da zaista
postoji nekoliko bogova - uprkos svemu tome Bog-princip i Vrhunski Bog i dalje os-
taje saUinski jedno i nedeljivo. (. . .)
Tako j e govori o drevni i ni ci j at, znaj ui takoe da oboavanje sporednih bo-
gova ni kad ne moe naudi t i "Bogu-Principu" ( vi di de Mi r v i j , Duhovi, t om I I ,
322).
556
etiri elementa
snim alegorijama, za dobro ( i l i na tetu) neuke mase, nikad nisu uda-
l j i l i od mnogostrukog predmeta o kome j e re dok su i h preinaavali.
Oni su dovitljivo debelim zastorom prekrivali jezgro istine sakrive-
ne simbolom i uvek su nastojali daje sauvaju kao zapis za budue
generacije, dovoljno proziran da bi mudri umeli da prodru u istinu
koja stoji iza bajkovitog oblika znaka i l i alegorije. Optuuju ih za
praznovemost i naivnost, te drevne mudrace, isti oni narodi koj i, ue-
ni svim svojim savremenim vetinama i naukama, kulturni i mudri za
svoje vreme, do dan danas prihvataju kao svog jednog, ivog i bes-
krajnog Boga, jevrejskog antropomorfnog "Jehovu".
Koj i su primeri t i h pripisanih "praznoverica"? Hesiod, na primer,
veruje da su "vetrovi bi l i sinovi diva Tifona", koje je po volj i vezivao
i odvezivao Eol, a politeistiki Grci prihvatili su to kao i Hesiod. A
zato i ne bi kad su monoteistiki Jevreji i mal i ista verovanja, sa
drugim imenima za njihove aktere, i poto hriani u to veruju do da-
na dananjeg? Hesiodovog Eola, Boreja i td. , "odabrani narod" Iz-
raela zvao je Kadim, Tsafon, Daren i Duah Hajan. U emu je, onda,
tu sutinska razlika? Dok su Helene ui l i da Eol vezuje i odvezuje
vetrove, Jevreji su isto tako usrdno verovali daje njihov Gospod Bog:
(. . .) sa dimom koji izbija iz njegovih nozdrva i vatrom koja izbi-
ja iz usta (. . I) jahao na heruvimu i leteo i bio je vien na krilima
vetra (. . .)
(Druga knjiga Samuilova, XXII, 9 i 11)
Ti iskazi ova dva naroda su i l i metaforini, i l i oba predstavljaju
praznoverice. Mi mislimo da nije stvar ni u jednom ni drugom, ve
jedino da oni proistiu iz istananog oseaja jedinstva sa prirodom
i opaanja tajne i inteligencije koja stoji u osnovi svake prirodne po-
jave, a koj i savremeni narodi vie ne poseduju. Ni t i j e bila prazno-
verica grkih pagana to su posluali proroite u Delfima kad im je
ono, pred dolazak Kserksove flote, savetovalo da "prinesu rtve Ve-
trovima", ako to isto treba da smatramo Bogosluenjem kod Izraeli-
ana, koj i su tako esto prinosili rtve vetru i vatri - posebno vatri.
Zar oni ne kau daje njihov "Bog prodirua vatra" {Ponovljeni za-
koni, I V, 24), koj i se uglavnom pojavljivao kao vatra i "okruen va-
t r om" i zar nije I l i j a tragao za nj i m "u velikom snanom vetru i u
zemljotresu"? Zar hriani ne ponavljaju to isto? Zar oni, tavie,
557
do dana dananjeg ne prinose rtve istom Bogu Vetra i Vode? Da,
oni to ine, jer do dana dananjeg postoje posebne molitve za kiu,
za suvo vreme, pasatne vetrove i za stiavanje bura na moru, u mo-
litvenicima sve t r i hrianske crkve; a nekoliko stotina sekti prote-
stantske religije ih upuuju svom Bogu protiv svakakvih nevolja.
injenica to Jehova te molitve ne usliuje nita vie nego stoje to,
verovatno, inio Jupiter Pluvius, ne menja injenicu da su te mol i -
tve upuene Moi nad svim Moima koja bi trebalo da vlada Elemen-
tima, i l i onim Moima koje su identine u paganstvu i hrianstvu;
i l i , moramo li da verujemo da su takve molitve glupava idolatrija i
besmislena "praznoverica"je<i/o kad ih pagani upuuju svom ido-
lu, a da se ista ta praznoverica iznenada preobrazila upobonost do-
stojnu potovanja i religiju kad god se ime nebesnika kome se obraa
promeni? Al i , po delima njihovim poznae ih. A ako hrianska dela
nisu nita bolja od paganskih, zato bi ona zahtevala vee potovanje?
I tako, kad nam vitez Drah, preobraeni Jevrejin, i markiz de Mi rvi j ,
francuski aristokrata i rimokatoliki fanatik, kau da je na hebrej-
skom munja sinonim za bes i da njom uvek rukuje neki zli Duh, da
Jupitera Fulgura i l i Fulguransa hriani takoe zovu oelicius* a
kad se on nazove duom munje, nazivaju ga njenim demonom^ - mo-
ramo i l i da primenimo isto objanjenje i definiciju na "Gospoda Boga
Izraela", pod istim okolnostima, i l i da se odreknemo prava da zlo-
upotrebljavamo bogove i verovanja drugih naroda.
Pomenute tvrdnje koje dolaze od dva vatrena i uena rimokatoli-
ka su, blago reeno, opasne u prisustvu Biblije i njenih proroka. Zaista,
ako je Jupiter, "glavni Demon paganskih Grka", bacao svoje smrto-
nosne gromove i munje na one koj i su izazvali njegov gnev, isto je
inio i Gospod Bog Avrama i Jakova. U Drugoj knjizi Samuilovoj,
nalazimo daje:
( ...) Gospod grmeo sa nebesa i Najvii pusti svoj glas i posla stre-
le (gromove) i rasu ih (Saulove vojske) i dovede ih u nevolju.
(Poglavlje XXII 14, 15)
* (Lat.) - Elicije - atribut Jupitera kao onoga koji daje znamenja munjama
i gromovima, (nap. prev)
Kosmolatrija, str. 415.
558
etiri elementa
Atinjani su optueni da su prinosili rtve Boreju i taj "Demon" se
smatra odgovornim za potapanje i brodolom 400 brodova persijske
flote na stenama planine Pehon, i to zato stoje postao "t ol i ko gne-
van da su svi Kserksovi Magi jedva mogl i da mu se suprotstave nu-
dei protivrtve Teti di " (Herodot, Polym., CXC). Prava je srea to
ne postoji autentini zapis iz hrianskih ratova koj i govori o ka-
tastrofi sl i ni h razmera to se dogodil a j ednoj hrianskoj f l ot i
zahvaljujui "molitvama" njenog neprijatelja - drugog jednog hri-
anskog naroda. Al i , to nije njihova krivica, j er su se i j edni i drugi
isto tako usrdno mol i l i Jehovi za unitenje onog drugog kao to su
se Atinjani mol i l i Boreju. I j edni i drugi su pribegli staroj dobroj cr-
noj magiji con amore* Poto se takvo "uzdravanje" od boanskog
meanja teko moe pripisati manjku mol i t vi za uzajamno unitenje
u^ViQmh zajednikom Svemonom Bogu, gde je onda granica izme-
u pagana i hriana? I ko bi mogao da sumnja da e se itava protes-
tantska Engleska radovati i nuditi zahvalnost Gospodu ako tokom
nekog budueg rata 400 brodova neprijateljske flote potonu zahva-
ljujui takvim svetim molitvama? Iznova pitamo, kakva je onda raz-
lika izmeu Jupitera, Boreja i Jehove? Nita vea od sledee: za zloin
sopstvenog roaka - recimo sopstvenog "oca" - uvek nalazimo oprav-
danje, a esto ga i uzdiemo, dok se zloin oca naeg suseda uvek
rado osuuje na veala. Pa ipak je taj zloin isti.
Izgleda da "blagoslovi hrianstva" dosad nisu nita uznapredo-
vali u odnosu na moral preobraenih pagana.
Ovo nije odbrana paganskih bogova, ni t i napad na hriansko
boanstvo, ni t i znai da verujemo u bilo koje od njih. Autorka ovog
dela je sasvim nepristrasna i odbija da svedoi u bilo iju korist, kao
i da se mol i , veruje i strahuje od bilo kog takvog "personalnog" i an-
tropomorfnog Boga. Ta poredenja su izneta naprosto kao j o jedan
interesantan primer alogikog i slepog fanatizma civilizovanih teo-
loga. Jer, nema neke velike razlike izmeu te dve vere, a nikakve
razlike nema u njihovom delovanju na moral i l i duhovnu prirodu.
"Kristova svetlost" obasjava isto tako odvratna stvorenja kao to je
to dananji ovek-ivotinja, i kao to ih je "Luciferova svetlost" oba-
sjavala u drevno doba.
(Ital.) - s ljubavlju, sa zadovoljstvom, (nap. prev.)
559
Ti nesreni neznaboci u svom praznoverju gledaju ak i na Ele-
mente kao na neto to ima razum! ( ...) Oni jo vemju u svog idola
Vajua - boga, i l i , tanije, Demona Vetra i Vazduha ( . . . ) oni vrsto
veruju u efikasnost svojih molitvi i u mo svojih bramina nad ve-
trovima i olujama. (. . .)
(Misionar Lavoazje iz Kosina,
u Kolonijalnom Magazinu)
U odgovor na to moemo da citiramo Jevanelje po Luki, VI I I , 24:
I on (Isus) ustade i izgrdi Vetar i uzburkane Vode, i oni se smiri-
e, i nasta tiina.
A evo jo jednog citata iz molitvenika:
( . . . ) O Device Mora, blagoslovena Majko i Gospodarice Voda,
zaustavi svoje talase (. . .) (itd., itd.)
(Molitva napuljskih i provansalskih mornara,
iji je tekst prepisan iz molitvi fenianskih
mornara njihovoj Devici boginji Astarti)
Logian i neizbean zakljuak koj i sledi iz navedenih paralela
bio bi : poto nareenja bramina njihovim bogovima elemenata ne os-
taju bez efekta, njihova mo se moe porediti sa Isusovom. tavie,
Astarta se pokazala kao ne manje mona od "Device Mor a" hrian-
skih mornara. Nije dovoljno da psu date runo ime, pa ga onda obe-
site - mora da se dokae da je pas kriv. Borej i Astarta moda jesu
avoli u mati teologa, ali, kako je reeno, o njima se mora suditi
po njihovim delima. A kad su se hriani pokazali isto tako nemoral-
ni i izopaeni kao to su pagani oduvek bi l i , kakvu je korist ove-
anstvo steklo od smene bogova i idola?
Meutim, dela za koja se Bog i hrianski sveci opravdavaju, ako
uspeju, kod obinih smrtnika postaju zloini. Na arobnjatvo i ba-
janje se danas gleda kao na bajku, pa ipak, od Justinijanovog Zako-
nika pa do zakona protiv madija u Engleskoj i Americi - zastarelih,
ali do dana dananjeg jo uvek na snazi - takva bajanja, ak i kad se
u nj i h samo sumnjalo, kanjavana su kao zl oin. Zato kanjavati
himeru? A ipak, itamo kako je car Konstantin osudio na smrt f i -
lozofa Sopratija zato to je oslobodio vetrove i tako spreio da
560
etiri elementa
brodovi natovareni i tom stignu na vreme da bi okonali glad. Pa-
usaniji se podsmevaju kad on potvruje da je svojim oima video
"oveka koj i je jednostavnim molitvama i bajalicama zaustavio sna-
nu gradonosnu oluj u". To ne spreava savremene hrianske pisce
da preporuuju mol i t vu tokom nevremena i opasnosti i da veruju u
njenu efikasnost. Hopo (Hoppo) i Stedlejn (Stadlein) - dva maio-
niara i arobnjaka - pre manje od jednog veka bi l i su osueni na
smrt zato to su bacili ini na plodove i preneli etvu magijskim
putem sa jednog polja na drugo, ako je verovati prengeru (Spren-
ger), uvenom piscu, koj i j emi za to: "Quifruges excantassent
segetem pellicentes incantando."
Zavri mo ti me to emo itaoca podseti ti da bez i najmanje
primese praznoverice moemo verovati u dvojnu pri rodu svakog
objekta na Zeml j i - u duhovnu i materijalnu, vi dl j i vu i nevi dl j i vu
i da nauka to praktino dokazuje, poriui svoje sopstvene doka-
ze. Jer, ako je elektricitet koj i m rukujemo, kako kae ser Vi l j em
Grouv, samo rezultat obine materije na koj u deluje neto nevidlji-
vo, "krajnja tvoraka mo" svake Sile, "jedan sveprisutni uticaj",
onda je jedino prirodno da verujemo u ono u ta su verovali i drev-
ni narodi , naime daj e svaki Element dualan po svojoj pr i r odi .
" ETER I NO j e emanacija istog KABI R A; vazduno je samo njegov
spoj (meuodnos) sa zemaljskom vatrom i njegovo vodstvo i pri -
mena na naem zemaljskom ni vou pripada Kabiru nieg ranga" -
Elementalu, moda, kako bi ga nazvali okultisti, a isto se moe re-
i za svaki Kosmi ki Element.
Ni ko nee porei daje ljudsko bie u vlasti raznih sila: magnet-
skih, privlanih, odbojnih, nervnih, dinamikih, okultnih, mentalnih
- svih vrsta sila i da su fizike sile u svojoj sutini bioloke, poto
vidimo da se one menjaju, a esto i stapaju sa onim silama koje smo
nazvali intelektualnim i moralnim - poto su one prve, da tako ka-
emo, nosioci, upadhi, ovi h drugih. Ni ko ko ne porie postojanje
due u oveku nee oklevati da kae daje njihovo prisustvo i prepli-
tanje sama sutina naeg bia, da one, zapravo, sainjavaju Ego u o-
veku. Te moi imaju kako svoje fizioloke, fizike, mehanike, tako
i nervne, ekstatike, ujnovide* i vi dovi te fenomene, koje danas
* U originalu - clairaudient - mo percipiranja zvukova koj i su izvan gra-
nica uobiajene ujne percepcije, (nap. ured.)
561
priznaje ak i nauka i gleda na nj i h kao na sasvim normalne. Zato
bi ovek bio j edi ni izuzetak u pri rodi i zato ne bi ak i E L E M E NTI
i mal i svoje nosioce, svoje "Vahane" u onom to nazivamo FI ZI K I M
SILAM A? I zato bi se, pre svega, takva verovanja nazivala "prazno-
vericama", zajedno sa drevnim religijama?
\
\
562
XV
O KVAN-I-JINU I KVAN-JI NU
Kvan-i~Jin i Falicizam * Stvarno Znaenje
Kao i Avalokitevara, Kvan-i-Jin je doiveo nekoliko preobra-
aja, ali je pogreno da se za njega kae kako predstavlja savremenu
izmiljotinu sevemih budista, j er je od najranijih vremena on bio
poznat pod drugim imenom. Tajna Doktrina ui : "Onaj ko se prvi
pojavljuje pri Obnovi, poslednji e doi nakon Ponovne apsorpcije
(pralaje)." Zato logosi svih naroda, od vedskog Vivakarme iz Miste-
rija sve do Spasitelja savremenih civilizovanih naroda, predstavljaju
"Re" koja je bila "na poetku" ( i l i ponovnom buenju energizujuih
moi Prirode) sa j ednim APSOLUTOM. Roen od Vatre i Vode, pre ne-
go to su oni postaH razdvojeni elementi, LoGOS je bio "Tvorac" (uobli-
avalac i l i modelar) svih stvari; "bez njega nije nainjeno nita to
je nainjeno", "u kome je bio ivot, i taj ivot je bio svetlost ove-
kova", i koje se, na kraju, moe zvati, kao to je uvek i nazivano.
Al f om i Omegom ispoljene prirode. "Vel i ki Zmaj Mudrosti roenje
iz Vatre i Vode, i u Vatru i Vodu e sve bi t i iznova vraeno zajedno
sa nj i m" (Fa-Hva-King). Kako je za tog Bodisatvu reeno da "uzi -
ma svaki oblik koj i el i " od poetka do kraja Manvantare, iako se
njegov posebni dan (dan seanja) slavi prema Kin-kvang-ming King
(Blistavoj Sutri Zlatne Svetlosti) devetnaestog dana drugog meseca,
a dan "Bude Maitreje" prvog dana prvog meseca, ipak su nj ih dvoji-
ca jedno. On e se pojaviti kao Maitreja Buda, poslednji od Avatara
i Buda, u sedmoj Rasi. To verovanje i oekivanje je sveopte na Is-
toku. Jedino to se novi Spasitelj Coveanstva nipoto nee pojaviti
u Kali Jugi, naem dananjem, uasno materijalistikom dobu Tame.
563
Kal i Juga je "Zlatno doba" (!) samo u mistikim spisima nekih fran-
cuskih pseudookultista ( vi di Misija Jevreja).
Otuda je ritual u egzoterijskom oboavanju tog boanstva bio za-
snovan na magij i. Sve Mantre su uzete iz posebnih knjiga koje u
tajnosti uvaju svetenici i za svaku od njih se kae da proizvodi ma-
gino dejstvo, poto, kako peva i l i italac nastavlja, jednostavno ih
izgovarajui, tajna uzronost daje neposredne posledice. Kvan-Si-Jin
je Avalokitevara, a oba su oblici sedmog Univerzalnog Principa,
dok je u svom najviem metafizikom karakteru to boanstvo sin-
tetiki skup svih planetarnih Duhova, an Kohana. On je "samoispo-
Ijeni", ukratko, "Sin Oca". Iznad njegove statue, na kojoj je krunisan
sa sedam zmajeva, stoji natpis Pu-Tsi-K' iun-ling, "sveopti Spasi-
telj svih i vi h bia."
Naravno daje ime koje mu je dato u arhajskim tomovima Stanci
sasvim drugaije, ali Kvan-Jin je savreni ekvivalent. U hramu Pu'to,
svetom ostrvu budista u Ki ni , Kvan-i-Jin je predstavljen kako plu-
ta na crnoj vodenoj ptici (Kala-Hansa) i sipa na glave smrtnika elik-
sir ivota, koj i se u svom isticanju preobraava u jednog od glavnih
ani-Buda - Vladara zvezde zvane "Zvezda Spasenja". U svojoj
treoj transformaciji, Kvan-Jin je informiui duh i l i genije Vode. U
Ki ni se veruje daj e Dalaj-Lama inkarnacija Kvan-Si-Jin, koj i je u
svom treem zemaljskom pojavljivanju bio Bodisatva, dok je Teu
Lama inkarnacija Amitabhe Bude, i l i Gotame.
Usput se moe primetiti da pisac stvarno mora da ima bolesnu ma-
tu da bi svuda video faliko oboavanje, kao stoje sluaj sa autori-
ma knjiga Otkrivena Kina [Mek Klai {McClatchey)] i Falicizam. Ovaj
prvi otkriva:
(. . .) stare falike bogove, predstavljene u dva oigledna simbola,
Kan i l i Jang, koji predstavlja membrum virile, i Kvan i l i Jin, koja
]s pudendum muliehre.
(Falicizam, str. 273)
Takvo itanje je t i m udnije, budui da Kvan-i-Jin (Avalokite-
vara) i Kvan-Jin, osim to su pokroviteljska boanstva budistikih
asketa, tibetanskih Jogina, takode predstavljaju bogove ednosti i u
svom ezoterijskom znaenju nisu ak ni ono to podrazumeva pre-
vod g. Raj sa Dejvisa u Budizmu:
564
O Kvan-i-Jinu i Kvan-Jinu
Ime Avalokitevara (. . .) znai "Gospod koji gleda nanie sa
visine".
(str. 202)
Ni t i je Kvan-i-Jin "duh Bude prisutan u crkvi ", ve, bukvalno
prevedeno, to znai "Gospod koj i je vien" i, u jednom smislu, "bo-
anske SOPSTVO koje opaa (ljudsko) Sopstvo" - Atman i l i sedmi
princip stopljen sa Univerzalnim, i l i objekat percepcije Budija, e-
stog pri nci pa i l i boanske Due u oveku. U j o vi em smislu,
Avalokitevara = Kvan-i-Jin, kad se odnosi na sedmi Univerzalni
princip, predstavlja Logos kojeg opaa Univerzalni Budi - i l i Dua,
kao sintetiki agregat ani-Buda: i to nije "duh Bude prisutan u
crkvi ", ve sveprisutni univerzalni Duh ispoljen u Kosmikom Hra-
mu i l i Prirodi. Orijetalistika etimologija Kvan i Jin je parnjak etimo-
logije reci "J ogi ni ", koja j e, kako nam kae g. Hargrejv Denings
(Hargrave Jennings) (str. 60):
( ...) sanskritska re, koja se u dijalektima izgovara Jogi i l i Zogi (!),
i predstavlja ekvivalent reci Sena, i potpuno isto to i Duti i l i Duti'Ca
- tj. sveta prostitutka u hramu, oboavana kao Joni i l i akti.
"Knjige o moralu" u I ndi j i "upuuju asnu enu da izbegava dru-
tvo Jogini i l i ena koje su bile oboavane kao akti (. . .) od strane
krajnje raskalanih posveenika." Nakon ovoga nita ne bi trebalo
da nas iznenadi. I zato, jedva da se moemo i nasmejati kad naemo
drugu nadmenu besmislicu koja je izreena o reci "Budh", daje to
termin "koje znai ne samo sunce kao izvor raanja ve, takode, i mu-
ki organ" {Obli Tornjevi Irske, citirao g. Hargrejv Denings u Fali-
cizmu, str. 264). Maks Miler, u svojim Lanim Analogijama, kae
daje "najslavniji sinolog svog vremena, Abel Remiza {Remusat)",
smatrao da su " t r i samoglasnika I Hi Wei (u etrnaestom poglavlju
Tao-te-Kinga) znaila Jehovu" {Nauka Religije, str. 332), a opet, otac
Ami o {Amyot) koj i "smatra daje siguran da se t ri osobe Trojstva mo-
gu prepoznati" u istom delu. A ako to kae Abel Remiza, zato ne
bi Hargrejv Denings? Svaki uenjak e uvideti daje besmislica da
se u Budh, "prosvetljenom" i "probuenom", vi di "f al i ki simbol".
Kvan-i-jin j e, onda, "Si n identian sa svojim Ocem", mi sti ki ,
i l i Logos - re. On se u Stanci I I I zove "Zmaj Mudrosti ", postoje
kao i svi Logosi drevnih religioznih sistema povezan sa zmijama i
565
simbolizovan zmijama. U starom Egiptu, Bog Naheb-kau, "onaj ko-
ji ujedinjuje dvojnike" (astralna svetlost koja svojim fiziolokim i
duhovnim moima iznova ujedinjuje boansko ljudsko sa njegovom
isto boanskom Monadom, prototip "na nebu", odnosno Priroda),
predstavljan je kao zmija na ljudskim nogama, sa i l i bez ruku. On
je predstavljao amblem vaskrsnua Prirode, kao i Hrista kod ofita,
a takoe i Jehove, koj i kao bronzana zmija leci one koj i pogledaju
u njega, postoje zmija takode simbol Hrista kod templara ( vi di tem-
plarski red u masonstvu). Simbol Knouph (takoe i Khoum), i l i dua
sveta, kae ampolion {Panteon, tekst 3) "predstavljen je, pored os-
talih oblika, i kao ogromna zmija sa ljudskim nogama; taj gmiza-
vac, poto je simbol dobrog duha i pravog Agatodemona, ponekad
ima i bradu." Ta sveta ivotinja je zato identina sa zmijom kod ofi-
ta i ugravirana je na velikom broju kamenova, zvanih gnostikim i l i
basilidskim draguljima. Ta zmija se pojavljuje sa razliitim glavama
( ljudskim i ivotinjskim), ali je na njenim draguljima uvek urezano
ime XNOYBI E (Hnoubis). Taj simbol je identian sa drugim jednim,
koj i se, prema Jamblihu i ampolionu, zvao "prvi od nebeskih bo-
gova", bog Hermes, i l i Merkur kod Grka, kome bog Hermes Trisme-
gistos pripisuje pronalazak magije i prvo iniciranje oveka u nju, a
Merkur je Budh, Mudrost, Prosvetljenje, i l i "Ponovno Buenje" u
boansku Nauku.
Da zavrimo, Kvan-i-Jin i Kvan-Jin su dva aspekta (muki i en-
ski) istog principa u Kosmosu, Prirodi i Coveku, boanske mudrosti
i inteligencije. Oni su "Hristos-Sofija" mistikih gnostika - Logos i
njegova akti. U njihovoj enji da izrazi nekih misterija nikad ne
budu razumljivi profanima, drevni narodi su, znajui da se nita ne
moe ouvati u ljudskom pamenju bez nekog spoljanjeg simbola,
izabrali (za nas) esto smene slike Kvan-Jin da bi podseale oveka
na njegovo poreklo i unutranju prirodu. Nepristrasnom posmatra-
u, meutim, madone u krinolinama i Hrist sa belim dejim ruka-
vicama moraju izgledati daleko besmislenije nego Kvan-i-Jin i
Kvan-Jin u njihovoj zmajevskoj odedi. Subjektivno se teko moe
izraziti objektivnim. Otud, poto ta simbolika formula pokuava da
okarakterie ono stoje iznad naunog razmiljanja, a esto i daleko
iznad naeg intelekta, ona mora i i iznad intelekta u ovom i l i onom
obliku, jer e inae izbledeti iz ljudskog seanja.
566
KNJIGA I DEO III
DODATAK
NAUKA UPOREENA
SA TAJNOM DOKTRINOM
"Znanja ovoga donjeg sveta -
Reci, prijatelju, kakva su, istine i l i lai?
Da lano zna, koj i smrtnik trai?
Istinu, koj i je smrtnik ikad znao?"
DODATAK K NJ I ZI I
RAZL OZI ZA OVAJ DODATAK
Okultizam versus Materijalizam * Sabat Mistika
Mnoge od doktrina sadranih u prethodnih sedam Stanci i Komen-
tarima prouavali su i kri t i ki preispitivali neki zapadnjaki teozofi,
uvereni da e se okultne teorije pokazati manjkavim iz uobiajene
perspektive savremenog naunog znanja. Izgledalo je da su se one
susrele sa nepremostivim preprekama i da im je potrebno da se izno-
va razmotre iz perspektive naune kritike. Neki od naih prijatelja
su ve doli u iskuenje da poale to se toliko pozivamo na tvrdnje
savremene nauke. Nj i ma je izgledalo - i ja ovde samo ponavljam
njihove argumente - "daje suprotstavljanje uenjima njenih najista-
knutijih predstavnika znailo prizivanje preuranjenog poraza u oima
Zapadnog sveta."
Zato je poeljno da jednom za svagda definiemo sve pozicije ko-
je autorka, budui da se u ovome ne slae sa svojim prijateljima, name-
rava da zadri. Sve dok nauka ostaje ono to, po recima prof. Hakslija,
predstavlja - to jest, "organizovani zdrav razum", sve dok se njeni
zakljuci izvlae iz ispravnih pretpostavki, a njena uoptavanja po-
ivaju na isto induktivnoj osnovi, svaki teozofi okultista sa dunim
potovanjem i divljenjem pozdravlja njene doprinose u oblasti kosmo-
lokih zakona. Ne moe bi ti neslaganja izmeu uenja okultne i tako-
zvane egzaktne nauke kad su njeni zakljuci zasnovani na temelju
569
neporecivih injenica. Okultista uzima sebi za pravo da sa njom ras-
pravlja i dovodi u pitanje njene teorije tek kad njeni vatreniji zago-
vorni ci prekorae granice opaenih fenomena da bi prodrl i u tajnu
Bia i pokuaju da strukturu Kosmosa i njegovih ivih sila otrgnu od
Duha i pripiu ih slepoj materiji. Zbog same prirode stvari, nauka ne
moe da otkrije tajnu univerzuma oko nas. Nauka, ako je prava, mo-
e da sakuplja, klasifikuje i uoptava na osnovu pojava, al i , jedan
okultista, koj i raspravlja iz perspektive doputenih metafizikih i-
njenica, izjavljuje da smeli istraiva, koj i bi eleo da napipa naj-
skrivenije tajne Pritode, mora da prevazie uske granice ula i svoju
svest prenese u oblast noumena i sferu primarnih uzroka. Da bi to
postigao, on mora da razvije sposobnosti koje su potpuno uspavane
- osim u nekoliko retkih i izuzetnih sluajeva - u organizmu izda-
naka nae sadanje Pete Korenske Rase u Evropi i Americi. Ni na
koj i drugi zamislivi nain on ne moe sakupiti injenice na kojima
bi zasnovao svoja razmiljanja. Zar to takode nije oigledno i u prin-
cipima induktivne logike i metafizike?
Sa druge strane, ta god da autorka ovog dela kae, ona nikad ne-
e bi t i u stanju da udovolji i I stini i nauci. Nemogue je staviti pred
itaoca sistematsku i neskraenu verziju arhajskih Stanci.,Mora bi t i
ostavljena praznina od 43 stiha i l i sloke izmeu 7. (koja je ovde iz-
neta) 151., koja je predmet Knjige I I , iako se u njoj ide od prve pa
nadalje zbog lakeg itanja i referenci. Sama pojava oveka na
Zemlj i predmet je isto tako velikog broja Stanci, koje detaljno opi-
suju njegovu prvobitnu evoluciju od ljudskih Dan Kohana, stanje
nae planete u to doba itd. Znatno mesto zauzima vel i ki broj naziva
koj i se odnose na hemijske supstance i ostale sastavne elemente ko-
ji se danas vie ne jedine, pa su zato nepoznati kasnijim izdancima
nae Pete Rase. Poto su oni naprosto neprevodivi i u svakom slu-
aju bi ostali neobjanjivi, izostavljeni su, zajedno sa onima koj i se
ne mogu objaviti. Meutim, ak i ono malo stoje saopteno, razlju-
tie svakog sledbenika i branioca dogmatine materijalistike nau-
ke koj i to proita.
Zato, pre nego to preemo na naredne Stance, predlae se da bra-
nimo ove koje su ve saoptene. One nisu u savrenom skladu sa sa-
vremenom naukom - to svi mi znamo. Al i , ak i da su se slagale sa
pogledima savremenog znanja isto koliko i predavanje ser Viljema
570
I
Razlozi za ovaj Dodatak
Tompsona, svejedno bi bile odbaene. Jer, one ue verovanju u sve-
sne Moi i Duhovne Entitete, u zemaljske poluinteligentne, a visoko-
intelektualne Sile na drugim nivoima* i u bia koja borave u naoj
okol ini u sferama koje nisu opazive ni teleskopom ni mikroskopom.
Otuda, pre nego to okultisti priznaju da nisu u pravu, neophodno
je da ispitamo verovanja materijalistike nauke, da uporedimo nje-
ne poglede na "Elemente" sa miljenjima drevnih naroda i da anali-
ziramo fizike Sile u obliku u kom postoje u savremenoj percepciji.
Dotai emo se okultnih osobina sastava Sunca i planeta i okultnih
karakteristika onoga to smo zvali Devama i Genijima, a to nauka
danas naziva Sila, i l i "modaliteti kretanja" i videti da li se ezoterij-
ski pogledi mogu braniti i l i ne ( vi di u daljem tekstu "Bog, Monade
i Atomi"). Uprkos naporima koji se ine u suprotnom pravcu, um lien
predrasuda otkrie u Njutnovom "agensu, materijalnom i l i nemateri-
j al nom" (iz njegovog treeg pisma Bentliju) agens koii prouzrokuje
gravitaciju, a u njegovom personalnom, delujuem Bogu, videe isto
toliko metafizikih deva i genija kao i u Keplerovom angelus rector
koj i upravlja svakom planetom, i u species immateriata pomou ko-
je ta nebeska tela idu svojim putanjama, kako tvrdi taj astronom.
U Knj i zi II moraemo da se pribliimo opasnim temama. Mora-
emo da se hrabro suoimo sa naukom i izjavimo, uprkos materijali-
stikom znanju, idelizmu, hiloidealizmu, pozitivizmu i sveporiuoj
savremenoj psihologiji, da pravi okultista veruje u "Gospodare Sve-
tl osti", da veruje u Sunce koje - daleko od toga da predstavlja samo
"dnevno svetilo" koje se kree u skladu sa fi zi ki m zakonom i dale-
ko od toga daje naprosto jedno od onih sunaca koja su, prema Rih-
teru - "suncokreti vie svetlosti" ^ predstavlja, poput milijardi drugih
sunaca, boravite i l i vozilo boga, odnosno jata bogova.
Naravno da su okultisti oni koj i e loije proi u ovom pogledu.
Ve na prvi pogled oni e u raspravi bi t i smatrani neznalicama i na-
zvani veim brojem uobiajenih epiteta koj i se daju onima koje jav-
nost to povrno prosuuje, a sama nema pojma o vel i ki m istinama
koje lee u osnovi prirode, optuuje za verovanje u srednjovekovne
praznoverice. Neka bude tako. Podvrgavajui se unapred svoj mogu-
oj kri t i ci da bi mogl i da nastave sa svojim zadatkom, oni jedino
Naravno, njihova intelektualnost je sasvim dmgaije prirode od bilo ega
to moemo da zamislimo na Zemlji.
571
1
! i f
polau pravo na to da pokau kako su fiziari u svojim razmiljanji-
ma isto toliko u meusobnoj zavadi koliko se ne slau sa uenjima
okultizma.
Sunce je materija i Sunce je duh. Nai preci - "pagani" - zajedno
sa nj ihovim savremenim naslednicima, Parsima - bi l i su i ostaju do-
voljno mudri za svoje doba da u njemu vide simbol Boanstvenosti,
a da, u isto vreme, unutar njega osete, skrivenog t i m fizikim Sim-
bolom, blistavog Boga Duhovne i zemaljske Svetlosti. Takvo verova-
nje danas smatra predrasudom jedino grubi materijalizam koj i porie
Boanstvo, Duh, Duu i ne priznaje inteligenciju van ovekovog uma.
Al i , ako isuvie pogrenih predrasuda koje je odgajilo "crkvoslo-
vlj e" (kako ga zove Lorens Olifant) "i ni oveka budalom", suvie
skeptinosti ini ga mahnitim. Vie volimo da nas optue za slabo-
umnost to isuvie verujemo, nego za mahnitost koja porie sve,
kao to to ine materijalzam i idealizam. Otuda, okultisti su potpu-
no spremni da dobiju ono to im sleduje od materijalizma i da se su-
oe sa neprijateljskom kri t i kom kojom e bi t i obasuto ovo delo, na
zato to su ga napisali, ve zato to veruju u to to ono sadri.
Zato se moraju predvideti i otkloniti neizbene primedbe, otkri-
a i hipoteze koje e izneti nauna kri ti ka. Takode se mora poka-
zati koliko se okultno uenje razlikuje od stvarne nauke, kao i da li
su drevne i l i savremene teorije ono stoj e najloginije i filozofski
najispravnije. Drevni narodi su znali za jedinstvo i meusobne od-
nose svih delova kosmosa pre nego stoje to postalo oigledno sa-
vremenim astronomima i filozofima. Pa ak i ako se spoljanji i
vi dl j i vi delovi Univerzuma i njihovi meusobni odnosi ne mogu ob-
j asni ti ni kakvi m drugim terminima osim onih koje koriste oni to
se dre mehanike teorije Univerzuma u f i zi ci , to ne znai da bi l o
koj i materijalista, ako porie da postoji Dua Kosmosa ( koja pri -
pada metafizikoj filozofiji), ima pravo da zakorai u tu oblast me-
tafizike. To to prirodne nauke pokuavaju da zauzmu i zapravo
zauzimaju tu oblast, samo je j o jedna potvrda izreke da "j ai tla-
i " , i nita vie.
Postoji jo jedan dobar razlog za ovaj dodatak. Poto se u ovom
dobu moe objaviti samo odreeni deo tajnih uenja, ako bi ona bila
izneta bez bilo kakvog objanjenja i l i komentara, nikad ih ne bi ra-
zumeli ak ni teozofi. Zato se ona moraju kontrastirati sa razmi-
572
Razlozi za ovaj Dodatak
I j anj i ma savremene nauke. Ar ha j s k i a ks i omi mor a j u s e pos t av i t i
naporedo sa savremeni m hi potezama, a poredenje ost avi t i mudr om
i taocu.
to se tie pitanja "Sedam Upravi t el j a", kako Hermes naziva "Se-
dam Gradi t el j a", Duhova koj i vode delovanj a pri rode, i j i su oi vl j e-
ni at omi , u nj i hov om svetu, senke nj i hov i h Pr i mamos t i u astral nom
domenu - u t om pogl edu e ovo del o, naravno, os i m nauni ka, pro-
t i v sebe i zazvat i i svakog materi j al i stu. A l i , ta suprotstavljenost mo-
e i mor a b i t i samo pri vremena. Lj udi su se u poet ku smej ali svemu
i r ugal i se svakoj nepopul arnoj i dej i , a pot om bi se stvar zavri l a ta-
ko to bi j e pr i hvat i l i . Mat er i j al i zam i skept i ci zam su zl a koj a mo-
raj u ostati u svetu sve dok ovek ne odbaci ovaj svoj sadanji grubi
obl i k da bi se zaodenuo oni m k oj i j e i mao t okom prve i druge rase
ovog Kr uga. Uk o l i k o skeptinost i nae dananje pr i r odno neznanje
ne bude nadoknaeno i nt ui ci j om i pr i r odnom duhovnou, svako b i -
e pod uticaj em t akvi h stavova nee u sebi vi det i nita os i m hrpe mesa,
kos t i j u i mi i a, sa pr aznom gl avom koj a sl ui da se tu uskladite
nj egovi oseti i oseanja. Ser Ha mf r i De j v i j e bi o v e l i k i nauni k, isto
tako dobro upuen u fiziku kao i svi teoreti ari dananjice, pa i pak
j e prezi rao mat eri j al i zam. On kae:
Sa odbojnou sluam u prostorijama za seciranje, carstvu fizi-
ologa, o tome kako materija postepeno lui, stie nadraljivost, koja
sazreva u osetljivost i zadobija one organe koj i su j oj neophodni,
svojim sopstvenim uroenim silama, da bi se na kraju uzdigla do
intelektualnog postojanja.
Me ut i m, ne treba k r i v i t i j edi no f i zi ol oge k oj i govore samo o
onom to mogu da vi de i procene na osnovu svedoenja sopstvenih
fizikih ula. As t r onomi i fiziari su, kako smatramo, daleko alo-
gi ni j i u s voj i m ma t e r i j a l i s t i k i m p o g l e d i ma ak i od f i z i ol og a
i to t r eba dokaz at i . Mi l t onov a -
"Svetlost
Eterina, prva od stvari, sutina ista"
- kod materi j al i sta je postala samo -
Najvei uveseljiva, svetlost,
Od svih materijalnih bia, prva i najbolja.
573
Za okultiste ona je i Duh i Materija. Iza "modusa kretanja", na
koje se sada gleda kao na "svojstvo materije" i nita vie, oni opa-
aju sjajni noumen. To je " Duh Svetlosti" prvoroeni od Veno is-
tog Elementa, ija je energija ( i l i emanacija) uskladitena u Suncu,
velikom Davaocu ivota fizikog sveta, kao stoje Skriveno Duhov-
no Sunce Davalac Svetlosti i ivota Duhovnih i Psihikih Oblasti.
Bekon je bio jedan od prvih koj i je dao osnovni ton materijalizmu,
ne samo svojim induktivnim metodom (restauriranim na osnovu loe
svarenog Aristotela), ve optim sadrajem svojih spisa. On izvre
red mentalne Evolucije kad kae da je "prva Boija tvorevina bila
svetlost ula, poslednja je bi l a svetlost razuma i njegov Sabat deluje
otkad postoji prosvetljenje Duha." Upravo je obrnuto. Svetlost Du-
ha je veni Sabat mistika i l i okultista i oni obraaju malo panje na
puka ula. Ono to se podrazumeva pod alegorijskom reenicom
"FiatLux", kad se ezoterijski prevede, znai - "Neka budu ' Sinovi
Svetlosti'", i l i noumen svih fenomena. Otud rimokatolika crkva is-
pravno tumai da se taj pasus odnosi na Anele, a pogreno da on zna-
i Moi koje je stvorio antropomorfni Bog, koga oni otelovljuju u
grmeem i kanjavanju sklonom Jehovi.
Ta bia su "Sinovi Svetlosti", j er oni emaniraju iz beskrajnog Oke-
ana Svetlosti i samostvoreni su u njemu, jedan pol im je isti Duh
izgubljen u apsolutnosti Nebia, a drugi pol, materija u kojoj se on
kondenzuje, kristalizuje se u sve grublje i grublje nivoe kako silazi
u ispoljavanje. Zato materija, iako je, u odreenom smislu samo i l u-
zorni talog te Svetlosti ije udove predstavljaju Stvaralake Sile, ipak
u sebi nosi puno prisustvo njihove Due, prisustvo onog Principa
koj i niko - ak ni "Sinovi Svetlosti" koj i su evoluirali iz APSOLUTNE
TAME - nikad nee znati. Tu ideju je isto tako lepo kol i ko i istinito
izrazio Mi l t on, pozdravljajui svetu Svetlost koja je -
" Prvoroeni Izdanak Neba,
I podjednako venog zraka Venosti;
Poto je Bog svetlost,
I uvek je samo u Svetlosti neprilaznoj
Boravio od Venosti, boravi zato u tebi
Bljetavi tok sjajne sutine nestvorene."
574
I I
S A V R E M E NI F I Z I A R I
T U M A R A J U U M R A K U
A sada okul t i zam postavlj a nauci pi tanj e: " Da l i j e svetlost tel o
i l i ni j e?" Ma kako da nauka na t o odgovor i , okul t i zam j e spreman
da pokae da do dana dananjeg ni naj i st aknut i j i fiziari to ne znaj u.
Da bi znala staj e svetlost i da l i j e ona zaista supstanca i l i puko os-
ci l ovanj e "et eri nog medi j uma", nauka najpre mor a da naui ta su
stvarno Mat eri j a, At o m, Etar, Sila. Sad, i st i na je da ona ni o jednom
od ta tri ne zna nita i to priznaj e. Ona se ak ni j e usaglasila ni u
t ome u ta da veruje, poto se desetine hi poteza koj e dolaze od raz-
ni h i veoma i st aknut i h nauni ka meusobno suprotstavljaju, a esto
i prot i vree same sebi. Zat o se nj i hove uene spekulacije, uz dosta
dobre vol j e, mog u pr i hvat i t i kao "radne hi pot eze" u sekundarnom
smi sl u, kao to kae Stalo {Stallo). A l i , poto one sutinski pr ot i v-
ree j edna drugoj , na kraj u se moraj u okonat i tako to e se uzajam-
no uni t i t i . Ka ko i zj avl j uj e autor Pojmova savremene fizike:
Ne srne se zaboraviti da su nekoliko oblasti nauke naprosto pro-
izvoljna radnapodela. U tih nekoliko oblasti isti fiziki objekat moe
se posmatrati iz razliitih aspekata. Fiziar e moda prouavati
odnose medu njegovim molekulima, dok e hemiar odrediti njegov
atomski sastav. Al i , kad obojica imaju posla sa istim elementom i l i
agensom, on ne moe imati jedan skup svojstava u fi zi ci , a drugi,
njemu protivrean skup svojstava u herniji. Ako i fiziar i hemiar
pretpostave postojanje krajnjih atoma apsolutno nepromenljivih
po masi i teini, takvi atomi ne mogu biti kocke ili spljoteni sfe-
roidi za fizike, a sfere za kemijske svrhe. Grupa konstantnih atoma
ne moe biti meavina prostornih i apsolutno inertnih i neproboj-
nih masa u retorti, a sistem pukih centara sile kao deo magneta ili
575
Klamondove baterije. Univerzalni Etar ne moe biti mek i pokre-
tan da bi udovoljio kemiaru, a kruto-elastian da udovolji fizia-
ru; on ne moe biti kontinualan po volji ser Viljema Tompsona, a
diskontinualan na predlog Koija (Cauchy) ili Frenela.
Slino tome, moemo ci t i rat i istaknutog fiziara, G. A. Hi ma , koj i
govor i i sto u 43. t omu Letopisa Belgijske kraljevske akademije; sle-
dei ci tat pr evel i smo sa francuskog:
Kad vidimo uverenost sa kojom se danas odobravaju uenja ko-
ja pripisuju svekupnost i univerzalnost svih fenomena jedino kreta-
nju atoma, ovek ima pravo da oekuje da nade slinu jednoglasnost
oko opisanih osobina tog jedinstvenog Ijia (atoma), osnove svega
to postoji. Sad, od prvog ispitivanja predloenih posebnih siste-
ma, ovek osea najudniju obmanu, on opaa da atom hemiara,
atom fiziara, atom metafiziara i atom matematiara (. . .) nema-
ju apsolutno nieg zajednikog osim imena! Neizbena posledica
toga je vaea podela nauka, od koj i h svaka u svom sopstvenom
golubamiku konstruie atom koj i zadovoljava zahteve fenomena ko-
ji prouava, ne uzbuujui se ni najmanje o zahtevima koj i postav-
ljaju pojave iz susednog golubarmika. Metafiziar proganja principe
privlaenja i odbijanja kao snove; matematiar koj i analizira zako-
ne elastinosti i irenja svetlosti, implicitno ih doputa, ak ih i ne
imenujui. (. . .) Kemiar ne moe da objasni grupisanje atoma u
svojim veoma esto sloenim molekulima, a da t i m atomima ne
pripie odreena svojstva koja ih razlikuju; za fiziara i metafizi-
ara, oduevljene pristalice savremenih uenja, atom je, naprotiv,
uvek i svuda isti. Staja to govorim? AK I U OKVI RU JEDNE TE ISTE
NAUKE NE POSTOJI SAGLASNOST OKO SVOJSTAVA ATOMA. S v a k o k o n -
struie atom po sopstvenoj uobrazilji, da bi objasnio neke posebne
pojave kojima se specijalno on bavi.^
Ovo j e f ot ograf ski tana sl i ka savremene nauke i f i zi ke. " Ta po-
trebna i gra ' naune i magi naci j e' ", koj u tako esto nal azi mo u rei -
t i m govor i ma p r o f Ti ndal a, zaista j e iva, kako pokazuj e Stalo i po
svojoj prot i vrenoj raznovrsnosti ostavlja dal eko i za sebe sve "fanta-
' Pojmovi savremene fizike, str. XI - XI I , Predgovor drugom izdanju.
Eksperimentalna istraivanja o odnosu izmeu otpora vazduha i njegove
temperature, str. 68.
576
Suvremeni fiziari tumaraju u mraku
zije" okultizma. Kako god bilo, ako se priznaje da su fizike teorije
"isto formalna, eksplanatoma, didaktika orua" i ako je "atomizam
samo si mbol i ki opisni sistem",^ onda se teko moe smatrati da
okultista pokazuje prevelike pretenzije ako naspram t i h orua i
"simbolikih sistema" savremene nauke postavlja simbole i orua
arhajskih uenja.
Iz kritika na Pojmove savremene fizike u asopisu Nature, vi di Stalov rad,
str. XVI Uvoda.
577
I I I
"AN L UMEN SIT CORPUS, NEC NON? "
Hipotetiki Etar Naune teorije o njegovoj konstituciji
Najodlunije nam se kae da Svetlost nije telo. Prirodne nauke
kau daje Svetlost Sila, vibracija, talasanje Etra. Ona je svojstvo i l i
osobina materije, pa ak i njeno dejstvo - ali nikako telo\
Ba tako. Otkrie - koliko god da ono vredi - da svetlost i to-
plota nisu kretanje materijalnih estica, nauka uglavnom, ako ne i
potpuno, duguje ser Viljemu Grouvu. On je bio prvi koj i je na preda-
vanju u Londonskom institutu 1842. godine pokazao da su "svetlost,
toplota i t d. ' deljstva same materije, a ne izdvojeni eterini 'nemer-
I j i vi ' fl ui di {sada stanje materije) koj i j e proima" ( vi di Meuodno-
G. R ober t Vor d {War), raspravl j aj ui o pi t anj i ma Topl ot e i Svet l ost i u
Journal of Science ( novembar, 1881.), pokazuje nam kol i ko uasno mal o nauka
zna o j ednoj od najpoznatijih injenica prirode - sunevoj topl oti . On kae:
Pitanje temperature Sunca bilo je predmet istraivanja mnogih naunika; Njutn, je-
dan od prvih istraivaa tog problema, pokuao je daje odredi, a nakon njega su svi
naunici koji su se bavili kalorimetrijom sledili njegov primer Svi su verovali da su
uspeli i formulisali su svoje rezultate sa velikim pouzdanjem. Slede temperature (u ste-
penima Celzijusa) koje su oni utvrdili - kronolokim redom njihovog objavljivanja:
Njutn 1.699.300C; Puje (Pouilef) 1.461C; Seki (Secchi) 5.344.840C; Tolner
(Tollner) 102.200C; Erikson (Ericson) 2.726.700C; Fizo (Fizeau) 7.500C; Voter-
ston {Waterstone) 9.000.000C; Speren (Spoeren) 27.000C; Devij (Deville) 9.500C;
ore (Soret) 5.801.846C; Viker (ricaire) 1.500C; Rozeti (Rosetti) 20.000C;. Ras-
pon je od 1.400C do 9.000.000C, nita manje nego 8.998.600C!! U nauci verovatno
ne postoji okantnija protivrenost od one koju otkrivaju te cifre. Pa ipak, nema sum-
nje da bi svaki od pomenute gospode, ako bi neki okultista trebalo da proceni tu tem-
peraturu, snano protestovao u ime "EGZAKTNE" nauke da bi odbacio njegov rezultat.
(Iz Teozofa)
578
"An lumen sit corpus, nec non!"
se fizikih sila, Predgovor). Pa ipak su, moda za neke fiziare - kao
stoje Ersted, veoma istaknuti nauni k- SI LA i SI LE preutno bile "Duh
(i odatle Duhovi) u Prirodi.'' Nekoliko prilino mistiki orijentisanih
naunika uilo je da svetlost, toplota, magnetizam, elektricitet i gravi-
tacija nisu krajnji uzroci vi dl j i vi h pojava, ukljuujui i kretanje plane-
ta, ve i sami predstavljaju sekundarne/o^/eJ/ce drugih Uzroka za
koje dananja nauka veoma malo mari, ali u koje okultisti veruju, jer
su pokazali dokaze ispravnosti svojih tvrdnji u svakom dobu. A u kom
dobu nije bi l o okultista i nije bi l o ADEPATA?
Ser Isak Nj utn drao se pitagorejske korpuskulame teorije* i ta-
kode je bi l o sklon da prizna i njene posledice, to je u j ednom tre-
nutku navelo grofa de Metra (Je Maistre) da se nada da e Nj ut n
konano vrat i t i nauku do priznanja injenice da su Sile i Nebeska
Te\apokretana i voena Inteligencijama {Soirees, t om I I ) . Al i , de
Metr je pravio raun bez krmara. Najdublje Njutnove mi sl i i ideje
bile su iskrivljene i od njegovog velikog matematikog uenja isko-
rienaje samo puka fizika ljutura. Daj e siroti ser Isak predvideo
u koj u e svrhu njegovi naslednici i sledbenici primeniti njegovu
"gravitaciju","^ taj poboni i religiozni ovek bi svakako utei pojeo
svoju jabuku i nikad ne bi izrekao ni re o bilo kakvim mehanikim
idejama povezanim sa njenim padom.
Vel i ki prezir se pokazuje prema metafizici uopte, a posebno pre-
ma ontolokoj metafizici. Al i , kad god okultisti postanu dovoljno sme-
li da podignu svoje poniene glave, mi vidimo daje materijalistika,
fizika nauka proeta metafizikom,^ da su njeni najosnovniji prin-
* Korpuskulama teorija svetlosti je u XX veku ponovo stekla nauni legiti-
mitet, ali talasna teorija time nije izgubila svoj, ve obe vae u podjednakoj
meri! (nap. ured.)
Po jednom od ateistikih idealista - dr Luinsu (Lewins) -
(. . .) kad je ser Isak 1687. godine (. . .) pokazao kako na masu i atom deluje (. . .)
inherentna aktivnost (. . .) on je efikasno uklonio Duh, Animu ih Boanstvenost, kao
suvine.
Navedeno Stalovo delo. Pojmovi suvremene fizike, knjiga koja je izazvala
najee proteste i kri t i ke, preporuujemo svima koj i su skl oni da u ovu
tvrdnju sumnjaju. On pie:
Suprotstavljenost nauke metafizici, o kojoj se propoveda, dovela je veinu naunih
specijalista da podrazumevaju kako su metodi i rezultati empirijskih istraivanja pot-
579
cipi, koj i su neraskidivo povezani sa transcendentalizmom, kako bi
se pokazalo daje savremena nauka raskinula sa takvim "matarija-
ma", potisnuti i esto ignorisani u lavirintu protivrenih teorija i hi -
poteza. Veoma dobra potvrda za ovu optubu lei u injenici da se
sama nauka osea prinuenom da prihvati "hipotetiki" Etar i da po-
kuava da ga objasni na materijalistikoj osnovi atomsko-mehanikih
zakona. Taj pokuaj je direktno vodio do najfatalnijih razilaenja iz-
meu pretpostavljene prirode Etra i njegovih f i zi ki h delovanja.*
Drugi dokaz lei u mnogim protivrenim tvrdnjama o atomu - naj-
metafizikijem objektu u itavoj tvorevini.
A sad, ta savremena fizika zna o Aitheru, prvoj zamisli koja ne-
sumnjivo pripada drevnim filozofima, poto su je Grci pozajmili od
Arijevaca,** i o tome dajEther potie, i predstavlja izoblienu pred-
puno nezavisni od uticaja zakona miljenja. Oni i l i utei ignoriu i l i otvoreno kude
najelementamije kanone logike, ukl j uuj ui i zakon neprotivrenosti i (. . .) veoma
estoko zameraj u svakoj pr i meni zakona doslednosti na nj i hove hipoteze i teorij e
( . . . ) i oni smatraju daj e nj ihovo preispitivanje ( . . . ) u svetlosti t i h zakona drsko me-
anje u a priori principe i metode u oblast empirijske nauke. Lj udi sa takvom vrstom
uma nemaju ni kakvi h tekoa da smatraju kako su atomi apsolutno inertni, a da isto-
vremeno tvrde da su ti i st i at omi savreno elastini, i l i da smatraju kako se f i zi ki
univerzum, u krajnjem rezultatu, svodi na " mr t v u" materiju i kretanje, pa ipak pori u
daj e sva fizika energija u stvarnosti kinetika, i l i da objavljuju kako sve pojavne
razlike u obj ekti vnom svetu u krajnjoj l i ni j i pot i u od razl i i t i h kretanja prostih ma-
terij al nih j edi ni ca, a ipak napadaju tvrdnj u da su te j edi ni ce jednake (. . .)
(str XIX)
Slepilo istaknutih fiziara za neke od najoglednijih posledica nj i hovi h sopstvenih
teorija je zapanjujue. ( . . . ) Kad profesor Tejt {Tait) govorei o pr of Stjuartu {Stewari)
objavljuje daje "materija naprosto pasivna" {Nevidljivi univerzum, odeljak 104), a po-
t om u vezi sa ser V. Tompsonom izjavljuje da "materija ima uroenu mo da se odu-
pre spoljanjim uti caj i ma" {Rasprava o prirodnoj filozofiji, t om I , odeljak 216), teko
da bi se mogl o smatrati drskou ako bi smo upi t al i kako se te izjave mogu pomi r i t i .
Kad prof. Di bua Rej mon {Du Bois Raymond) {. ..) insistira na neophodnosti da se svi
procesi svedu na kretanje supstancijalnog, neutralnog supstrata/jo/puno lienogsvih
osobina {O granicama prirodnih nauka, str. 5), izj avivi neposredno pre toga, u istom
predavanju, da bi "svoenje svi h promena u materij alnom svetu na kretanje atoma
izazvano njihovim konstantnim centralnim silama, bi l o upotpunjenje pri rodni h nau-
ka", dovedeni smo u nedoumicu iz koje treba da nas izbave.
(Predgovor, XL1II)
* Ovo je izuzetno lucidan, proroki uvid autorke, jer je Majkelson-Morijev
eksperiment iz 1899. godine upravo to i uinio, (nap. ured.)
** Mol i m itaoca da obrati panju na ovu suptilnu distinkciju. Videti napo-
menu urednika na str. 357 ovog dela, u okviru 2. fusnote, (nap. ured.)
580
stavu Akae? Za to izoblienje se t vrdi daj e izmena i profinjenje
Lukrecijeve ideje. Hajde onda da ispitamo savremenu zamisao iz
nekoliko naunih dela koja sadre priznanja samih naunika.
Postojanje Etra je prihvaeno u fizikoj astronomiji, u obinoj
fizici i hemij i. Astronomi, koj i su ga isprva smatrali izuzetno raz-
reenim i pokretlj ivim fluidom, koj i ne prua opipljiv otpor kreta-
nju nebeskih tela, nikad nisu razmiljali o njegovoj kontinualnosti
i l i diskontinualnosti. "Njegova glavna funkcija u savremenoj astro-
nomij i bila je da slui kao osnova za Mdrodinamiku teoriju gra-
vitacije. U fizici se taj fluid izvesno vreme javljao u ulogama koje
su povezane sa "nemerljivostima" - koje je tako okrutno osudio na
smrt ser Vilj em Grouv. Neki fiziari su ak poistoveivali Etar pro-
stora sa t i m "nemerlj ivim". Onda su dole njihove kinetike teorije,
a od nastanka dinamike teorije toplote, on je u optici postuliran kao
supstrat za vibratomo kretanje svetlosti. Potom, da bi objasnili dis-
perziju i polarizaciju svetlosti, fiziari su opet morali da pribegnu
svojoj "naunoj imaginaciji" i tako su obdarili Etar (a) atomskom i
molekularnom strukturom i (b) ogromnom elastinou, "tako daje
njegova otpornost na deformacije daleko nadmaila otpornost najkru-
ih elastinih tela" (Stalo). To je uinilo neophodnom teoriju sutin-
skog diskontinuiteta materije, pa dakle i Etra. Nakon to je prihvaen
taj diskontinuitet da bi se objasnile disperzija i polarizacija, otkrive-
ne su teorijske nemogunosti u pogledu takvih disperzija. Koijeva
(Cauchy) "nauna imaginacija" je u atomima videla "materijalne ta-
ke bez prostornosti" i da bi uklonio najvee prepreke talasnoj teori-
ji (a to su neke dobro poznate mehanike teoreme koje sujoj stajale
na putu), on je predloio da umesto da se etarski medijum u kome
se odvija irenje smatra kontinualnim, pretpostavi da se on sastoji
od estica odvojenih opazivim rastojanjima. Frenel je uinio istu us-
lugu teoriji polarizacije. E. B. Hant {Hunt)]Q uzdrmao obe te teorije
(Silliman s Journal, tom VI I , str. 364 i dalje). Danas postoje ljudi od
nauke koj i ih proglaavaju "lano materijalistikim", dok ih se dru-
gi - "atomisti-mehanicisti" - dre sa oajnikom tvrdoglavou. Pret-
postavku o atomskoj i l i molekularnoj strukturi etra uzdramala je, osim
toga, termodinamika, jer je Kl erk Maksvel pokazao da bi takav me-
dijum bio naprosto gas.* Hipoteza o "konanim intervalima" se tako
Vi di Klerk Maksvel: Rasprava o elektricitetu magnetizma i uporedi sa Ko-
ijevim Belekama o disperziji svetlosti.
581
pokazala beskorisnom kao dopuna talasnoj teorij i. Pored toga, po-
mraenja nisu pokazala nita od varijacija boja koje je predvideo Kosi
(pod pretpostavkom da se hromatski zraci ire razl i i ti m brzinama).
Astronomija je ukazala na prilian broj pojava koje su u apsolutnoj
suprotnosti sa tom doktrinom.
I tako, dok je u jednoj oblasti fizike prihvaena atomsko- mole-
kulama struktura etra da bi se objasnio jedan niz posebnih pojava,
u drugoj oblasti je otkriveno daj e takva struktura sasvim nesaglas-
na sa pri l i ni m brojem dobro poznatih injenica, pa su tako Hi move
optube opravdane (vi di u pretohodnom tekstu). Hernija je smatrala
da je nemogue da dopusti etru ogromnu elastinost a da ga ne l i i
drugih svojstava, od ijeg pretpostavljenog postojanja zavisi kon-
strukcija savremenih teorija o istom. To se zavrilo konanim preobra-
ajem etra. Nunost atomsko- mehanike teorije dovela je istaknute
matematiare i fiziare da pokuaju da tradicionalne atome materije
zamene posebnim obl i kom vrtlonog kretanja u "univerzalnim ho-
mogenim, nestiljivim i kontinualnim materijalnim medij umom",
i l i ^therom (vi di Staloa).
Autorka ovoga dela, koja ne t vrdi da ima veliko nauno obrazo-
vanje, ve j edino daje u prihvatljivoj meri upoznata sa savremenim
teorijama, a neto bolje sa okul tni m naukama, nalazi oruje za bor-
bu protiv klevetnika ezoterijskog uenja u arsenalu same savremene
nauke. Upadljive protivrenosti, hipoteze svetski poznatih naunika
koje ponitavaju jedna drugu, njihova uzajamna optuivanja, opanj-
kavanja i rasprave jasno pokazuju da okultne teorije, bi l o da su pri -
hvaene i l i ne, imaju isto tol i ko prava da budu sasluane kao i bi l o
koja od takozvanih uenih i akademskih hipoteza. Da li e sledbe-
ni ci Kralj evskog Drutva (naunog) odabrati da prihvate etar kao
kontinualan i l i diskontinualan fl ui d nije od nekog znaaja i nebitno
je za tekue svrhe. To jednostavno ukazuje na j ednu izvesnu stvar:
zvanina nauka do dana dananjeg ne zna nita o sastavu etra. Ne-
ka ga nauka naziva materijom ako eli; stvar je j edino u tome da se
ni kao akaa ni kao grki Mther on nee nai ni u j ednom stanju ma-
terije koje j e poznato savremenoj fi zi ci . On predstavlja M ATERI JU na
sasvim drugom nivou percepcije i postojanja i nikad ga ne moe ana-
lizirati nauni aparat, ni t i ga moe uvaiti, pa ak ni zamisliti "nauna
imaginacija", ukol i ko oni koj i je poseduju ne proue okultne nauke.
Naredni tekst dokazuje ovu tvrdnju.
582
U pogledu kljunih problema savremene fizike, Stalo je jasno po-
kazao [kao stoje to u antropologiji, biologiji i dr. pokazao de Kvatr-
fa (de Quatrefages)] kako u naporima da podre svoje individualne
hipoteze i sisteme veina istaknutih i uenih materijalista veoma e-
sto izriu najvee neistine. Uzmimo sledei sluaj. Najvei broj nj ih
odbacuje actio in distans* jedan od fiindamentalnih principa u pita-
nju ^Âera i l i Akae u okultizmu, dok, kako ispravno primeuje Stalo,
ne postoji nijedno fiziko delovanje "koje se pri detaljnijem ispiti-
vanju i samo ne svodi na actio in distans" - i on tu tvrdnju dokazuje.
A sada, metafiziki argumenti, prema profesoru Lodu (Nature,
tom XXVI I , str. 304) predstavljaju "nesvesno pozivanje na iskustvo."
I on dodaje da ako takvo jedno iskustvo nije pojmljivo, onda ono ne
postoji itd. , citiramo njegov iskaz:
(. . .) Ako neki visokorazvijeni um i l i grupa umova uvidi da je
neka doktrina o nekom relativno jednostavnom i bazinom pitanju
apsolutno nezamisliva, to je dokaz (. . .) da to nezamislivo stanje
stvari ne postoji (. . .) (itd.)
I na osnovu toga, pred kraj svog predavanja, profesor Lod ukazu-
je da objanjenje kohezije i gravitacije, "treba traiti u vrtlono-atom-
skoj teoriji ser Viljema Tompsona" (Stalo).
Nepotrebno je da se zaustavimo kako bismo ispitali da li u toj vr-
tlonoj teoriji takoe treba da traimo odgovor kako je prvi zametak
ivota pao na zemlju sa nekog meteora i l i komete u prolazu ( hi-
poteza ser V. Tompsona). Al i , moemo podsetiti g. Loda na mudru
kri t i ku na njegovo predavanje u pomenutoj knj izi "Pojmovi savre-
mene fizike". Razmatrajui navedenu izjavu tog londonskog profe-
sora, autor pita:
( ...) da li ( ...) su elementi vrtlone teorije/>oznate, pa ak i mogu-
e injenice iskustva? Jer ako mû, jasno je da ta teorija podlee
istoj kritici za koju je reeno da je diskvalifikovala pretpostavku
O ACTI O I N DI STANS.
(str XXIV)
A potom, ovaj sposobni kritiar jasno pokazuje ta Etar nije ni t i
ikad moe bi t i , uprkos svim oprenim naunim tvrdnjama. I tako on
* (Lat.) - "delovanje na daljinu" - Njutnov pojam. (nap. prev.)
583
iroko, makar i nesvesno, otvara vrata za ulaz naih okultnih uenja.
Jer, kako on kae:
"Taj medijum, u kome se j avlj a vrtlono kretanje, prema i zri i -
toj tvrdnj i samog profesora Loda {Nature, tom X V I I , str 305)
predstavlja "savreno homogeno, nestiljivo, kontinualno telo, ko-
je se ne moe razloiti na jednostavne elemente i l i atome; ono je,
zapravo, kontinualno, a ne molekularno". A nakon te tvrdnje, pro-
fesor Lod dodaje: "Nepostoji nijedno drugo telo za koje se to moe
tvrditi, pa zato svojstva etra moraju biti neto DRUGAI J A od svoj-
stava obine materije." Odatle proizlazi da itava teorija o vrtlonom
kretanju atoma, koja nam je ponuena kao zamena za "metafiziku
teorij u" actio in distans, poiva na hipotezi o postojanju materijal-
nog medijuma koj i je potpuno nepoznat iskustvu i ije su osobine
neto drugaije^ od osobina obine materije. Otud ta teorija, umesto
da predstavlja, kao to se tvrdi , svoenje neuobiajenih injenica
iskustva na bliske injenice, naprotiv, predstavlja svoenje inje-
nice koja je savreno poznata na injenicu koja ne samo da nije
bliska, nego je potpuno nepoznata, neopaena i neopaziva. tavie,
pripisano vrtlono kretanje eterikog medijuma, tanije, u eterikom
medijumu ( . . . ) je nemogue, j er "kretanje u savreno homogenom,
nestiljivom i zato kontinualnom fluidu nije opazivo kretanje." ( . . . )
Zato je oigledno da, ma gde nas vrtlona teorija atoma mogla od-
vesti, ona nas sigurno ne vodi ni u jednu oblast fizike i l i u oblast
verae causae. A ja mogu da dodam i to da, u onoj meri u kojoj taj
hipotetiki nediferencirani^ medijum, koj i se i ne moe diferenci-
Stalo uzvikuje:
Neto drugaije! Pravo znaenje tog "neto" je da medi j um o kome se radi uopte
nije materijalan ni u kom shvatljivom smislu, poto nema nikakve osobine materije.
Sva svojstva materije zasnivaju se na razlikama i promenama, a "hipoteti-
ki " etar koj i je ovde defmisan ne samo daje lien razlika, ve nije ni sposo-
ban za razlike i promene (u fizikom smislu, dodali bismo). To dokazuje, ako
je etar "materija", on je materija samo kao neto vidljivo, opipljivo i postojee
za duhovna ula; daje on zaista Bie - ali ne na naem nivou ~ Pater Aither
i l i Akaa.
Verae causae [(Lat.) - pravi uzroci (nap. prev)] za prirodnu nauku su ma-
javiki i l i iluzorni uzroci za okultiste, i obrnuto.
Ba naprotiv, veoma mnogo diferenciran od trenutka kad je izaao iz sta-
nja laje.
584
rati, predstavlja jasno postvarenje starog ontolokog koncepta istog
bia, teorija o kojoj raspravljamo ima sve osobine j ednog nevidlji-
vog metafizikog fantoma."
Zai sta, " f a nt oma " moe ui ni t i r a zuml j i vi m samo okul t i zam. Ta-
k v u naunu met afi zi ku od okul t i zma del i samo j edan korak. O ni fi zi -
ari k o j i i maj u u vi du daj e atomska st rukt ura mat eri j e u saglasnosti
sa nj enom propust l j i vou, ne treba mnogo da skrenu sa svog put a
kako bi b i l i u stanj u da objasne naj vei fenomen okul t i zma kome se
danas t ol i ko podsmevaj u fi zi ari i mat eri j al i st i . Koi j eve "mat eri j al -
ne t ake bez pr o s t o r no s t i " su L a j b ni cove monade, a i s t ovr emeno
mat eri j al pomou koga se " B o g o v i " i druge nevi dl j i ve mo i zaode-
vaj u t el i ma ( vi di u dal j em t ekst u "Bog, Monade i Atomi"). Dezi nt e-
gr aci j a i r ei nt egr aci j a " ma t e r i j a l ni h" est i ca bez pr os t or nos t i kao
gl avni fakt or poj avnog i spol j avanj a t rebal o bi da se veoma l ako na-
met ne kao jasna mogunost bar o ni m ma l ob r oj ni m nauni m umo vi -
ma k o j i pri hvat aj u pogl ede M . K oi j a. Jer, odbacuj ui ono svoj stvo
mat eri j e koj e oni nazi vaj u nepropst l j i vou t i me to e naprosto na
atome gl edat i kao "na mat eri j al ne take koj e j edna na dr ugu del uj u
pr i vl aenj em i l i odbi j anj em to vari ra u zavi snost i od rastoj anj a ko-
j e i h razdvaj a" - ovaj francuski teoreti ar obj anj ava:
Iz toga sledi da, ako se tvorcu prirode* samo ushte da naprosto
izmeni zakone u skladu sa koj ima atomi privlae i l i odbijaju j edni
druge, mogli bismo odmah da vidimo kako najvra tela prodiru
jedna u druga, da najmanje estice materije zauzimaju ogromne
prostore i l i da se najvee mase redukuju na najmanje zapremine,
da se itav univerzum, tako rei, saima u j ednu taku.
(Sedam predavanja o optoj fizici,
str. 38 i dalje, izdanje Moinjo)
U t oj t aki , ono stoje nevidljivo na naem nivou opaanja i ma-
terije sasvi m j e v i d l j i v o o k u adepta k o j i t o moe da pr a t i i v i d i na
o vo m i dr ugi m ni voi ma .
to se tie okultista, koj i kau daje tvorac prirode sama priroda, neto ne-
razlikovano i nerazdvojno od boanstva, proizlazi da oni koj i su upoznati sa
okultnim zakonima prirode i koj i znaju kako da izmene i izazovu nove okolno-
sti u etru, mogu ne da izmene zakone, ve da deluju i uine to isto u skladu sa
tim neizmenljivim zakonima.
585
I V
DA LI JE GRAVI TACI JA ZAKON?
Inteligencije ili Slepe Sile * Uzroci Privlaenja
Korpuskulama teorija je spontano ostavljena po strani, ali gravi-
tacija - princip da se sva tela madusobno privlae silom koja je di -
rektno srazmema nj ihovim masama, a obrnuto srazmema kvadratu
rastojanja meu njima - preivela je do dananjeg dana, te kao i ra-
nije suvereno vlada u navodnim eterinim talasima prostora. Kao hi -
potezi, pretila j oj je smrt zato to nije bila dovoljna da obuhvati sve
injenice koje su j oj predoene, kao fiziki zakon, ona je kralj pokoj-
nih, nekad svemonih "Nemerljivosti". "Gotovo daje svetogre ( . . . )
vreanje uspomene na velikog Njutna da se u nju sumnja ( . . . ) " , uz-
viknuo je jedan od amerikih redaktora Razotkrivene Izie. Dobro;
staje, na kraju, taj nevidljivi i neopipljivi Bog u koga treba slepo da
vemjemo? Astronomi koj i u gravitaciji vide lako reenje za mnoge
stvari i univerzalnu silu koja im doputa da na osnovu nje prorauna-
ju planetama kretanja, malo mare za Uzrok Privlaenja. Oni gravita-
ciju zovu zakonom, uzrokom po sebi. Mi sile koje pod t i m imenom
deluju nazivamo posledicama, i to veoma sekundarnim posledicama.
Jednog dana e se otkri ti da ta nauna hipoteza, na kraju, ne zado-
voljava i potom e ona poi za korpuskulamom teorijom svetlosti i
bi t i odloena da tokom mnogih naunih eona poiva u arhivi svih
zastarelih spekulacija. Zar sam Nj utn nije izrazio ozbiljnu sumnju u
prirodu Sile i telesnost "Agensa", kako su se oni zvali? I sti je sluaj
i sa Kivij eom, jo j ednim svetilom nauke koje ija u noi istraiva-
nja. On u svojoj knj i zi Revolution du Globe upozorava itaoca na
586
Da lije gravitacija zakon?
sumnj i vu pr i r odu takozvani h Sila, rekavi da "ni j e tako sigurno da l i ,
nakon svega, ti agensi ni su Duhovne Moi (des agents spirituels)".
Na poet ku s voj i h Principia, ser I sak Nj u t n se veoma pot r udi o da
u t u v i s voj i m sl edbeni ci ma da on re " pr i vl aenj e" ne kor i s t i u po-
gl edu uzaj amnog delovanj a tel a u fi zi kom smi sl u. Za njega j e ona
bi l a, kako kae, isto mat emat i ki koncept k o j i ne ukl j uuj e raz-
matranj e stvarni h i pr i mar ni h fizikih uzroka. U j e dnom od pasusa
s voj i h Principia {Defin. 8, B I , Prop. 69, Scholium) on nam j asno
kae da su, fi zi ki gledano, pr i vl anos t i pre impulsi. U odel j ku XI
(Uvod) on izraava mi l j enj e da "pos t oj i neki suptilni duh ijom su
silom i delovanjem determinisana sva kretanja materij e" [ v i di Mod.
Mater, od veleanog V. F. Vi l ki nsona {JVilkinson)}, a u svom treem
pi s mu Bent l i j u on kae:
Nezamislivo je da neiva gruba materija, bez posredovanja ne-
eg drugog to nije materijalno, deluje na i utie na drugu materiju
bez neposrednog kontakta, kao to bi to moralo da bude ako j oj je
gravitacija, u Epikurovom smislu, sutinska i uroena. (. . .) Daj e
ta gravitacija uroena, svojstvena i sutinska za materiju, tako da
tela mogu da deluju jedno na drugo kroz vakuum na daljinu, bez
posredovanja bilo ega drugog pomou ega bi se njihovo delova-
nje moglo prenositi sa jednog na drugo, za mene je tako velika bes-
mi sl i ca da verujem kako nijedan ovek koj i i ma sposobnost za
razmiljanje o fil ozofskim pitanjima, nikad u nju ne bi mogao da
poveruje. Gravitacija mora da je prouzrokovana nekim agensom
koj i neprekidno deluje u skladu sa odreenim zakonima, ali, da li
je taj agens materijalan ili nematerijalan, ostavljam moj i m itao-
cima da prosude.
Na to su se ak i Nj ut nov i savremeni ci prepal i - od oi gl ednog
povrat ka okultnih uzroka u oblast fizike. Laj bni c j e nazvao taj pr i n-
ci p pri vl aenj a "bestel esnom i neobj anj i vom mo i " . Pretpostavku
o sposobnosti pri vl aenj a i savrenoj jcrazn// Be mu l i j e okarakt eri -
sao kao "odbi j aj uu", j e r pr i nci p actio in distans nij e ni tada naiao
na bol j i pr i j em od ovog dananjeg. Oj l er j e, sa druge strane, mi s l i o
da delovanje gravitacije potie i l i od Duha, i l i od nekog suptil nog me-
di j uma. A i pak j e Nj ut n znao za, ako ga ni j e i pri hvat i o, Etar dr evni h
naroda. On j e smatrao prostor i zmeu nebeskih tela vakuumom. Zato
j e on, kao i mi , ver ovao da " s u p t i l ni d u h o v i " i Duhovi upr avl j aj u
587
takozvanim privlaenjem. Navedene reci ovog velikog oveka nisu
donele neki vel i ki rezultat. "Besmislica" o kojoj on govori je danas
postala dogma u filozofiji istog materijalizma, koji ponavlja:
Bez sile nema materije, bez materije nema sile; materija i sila
su nerazdvojne, vene i neunitive (tano); ne moe biti nezavisne
sile, poto su sve sile uroeno i nuno svojstvo materije {pogre-
no); shodno tome, ne postoji nematerijalna stvaralaka mo.
O, j adni ser Isak!
Ako, ostavljajui po strani sve druge istaknute ljude od nauke
koj i dele isto miljenje kao Ojler i Lajbnic, okul ti sti kao svoje au-
toritete i zagovornike navedu samo ser Isaka Njutna i Kivijea, prema
datim citatima iz njihovih dela, ne treba da se mnogo plae savreme-
ne nauke i mogu glasno da objave svoja verovanja. Al i , oklevanje i
sumnje dva pomenuta autoriteta, a takode i mnogih drugih koje bi -
smo mogli da navedemo, nisu nauno razmiljanje uinile nita oprez-
ni j i m u oblasti grube materije. Najpre je to bila materija i jedan
nemerljivi fluid razliit od nje, potom je doao nemerljivi fluid koj i
je Grouv tako mnogo kritikovao, i Etar, koj i je isprva bio diskonti-
nualan, a potom postao kontinualan; nakon ega su dole mehanike
Sile. Vie naunika stavlja primedbe na tako grube materijalistike
poglede. Al i , od vremena Platona, koj i je uporno molio svoje itaoce
da ne meaju bestelesne Elemente sa nj ihovim PRI NCI PI MA - trans-
cendentalnim i l i duhovnim Elementima, od vremena vel i ki h alhe-
miara, koj i su, poput Paracelzusa, pravi l i vel i ku razliku izmeu
fenomena i njegovog uzroka, i l i Noumena, i Grouva, koj i , iako "ne
vi di razlog da razdvoji univerzalno rasprenu materiju od funkcija
koje su zajednike sveukupnoj materiji", ipak koristi termin Sile ta-
mo gde njegovi kritiari "koj i toj reci ne pridaju nikakav smisao spe-
cifinog delovanjd' kau Sila - od tog vremena do danas nita se nije
pokazalo sposobnim da zaustavi pl i mu brutalnog materijalizma. Gra-
v'iiaci]a jeste jedini uzrok, delujui Bog, a materija je njegov prorok,
rekli su ljudi od nauke pre samo nekoliko godina.
Oni su od tada nekoliko puta promenili miljenje. Al i , razumeju
li ljudi od nauke najdublju misao Njutna, jednog od najduhovnijih
umova i najreligioznih lj udi svog vremena, ita bolje nego to su je
razumeli tada? U to svakako treba sumnjati. Njutnu se pripisuje da
588
Da li je gravitacija zakon?
je zadao smrtni udarac Dekartovim Elementalnim Vrtlozima (uzged
reeno, to je vaskrsnuta Anaksagorina ideja) iako se najmoderniji
"vrtloni atomi" ser V. Tompsona u stvari ne razlikuju mnogo od
njih. Svejedno, kad je njegov uenik Forbs napisao, u Predgovoru glav-
nom delu svog Uitelja, reenicu kojom izjavljuje da je "privlaenje
bilo uzrok Sistema", Nj utn je bio prvi koj i se ozbiljno tome usproti-
vio. Ono to se u umu velikog matematiara uobliilo u nejasnu, ali
vrsto ukorenjenu sliku Boga, kao noumena svega,^ stari (i savre-
meni) filozofi i okultisti su na filozofskij i nain zvali "Bogovi ", i l i
stvaralake uobliavajue Moi . Moda su ti naini izraavanja dru-
gaiji, a ideje koje je proklamovala i sveta i profana Ant i ka manje
i l i vie filozofske, ali je osnovna misao bila ista.^ Jer, Pitagorine Sile
Le Kut i r i j e (Coutirier), materijalista, pie:
Privlaenje je danas za javnost postalo ono to je bilo i za samog Njutna - naprosto
re, ideja.
(Panorama des Mondes)
Zato st oj e njen uzrok nepoznat. Herel prakti no kae to isto zapaajui da
kad god prouava kretanje nebeskih tela i pojave privlaenj a, u svakom trenu-
t ku osea da prodi re u i dej u "o postojanju uzroka koj i deluj u (za nas) pod ve-
l om, preruavajui svoje direktno delovanje" (Musee de Science, avgust 1856.).
Ak o nas pozi vaj u na odgovornost zato to veruj emo u delovanje " Bogova"
i " Duhova" , a odbacujemo/)er50a/K0g Boga, tei sti ma i monotei sti ma mi od-
govaramo: "Priznaj te daj e va Jehovajedan od Elohima i mi smo spremni da
ga pri znamo. Ui ni t e ga, kao to i ni t e. Beskraj ni m, J EDNI M i Venim Bogom
i u t om obl i ku ga ni kad neemo pr i hvat i t i . " Plemenskih bogova bi l o j e mnogo;
Jedno Uni verzal no Boanstvo j e pri nci p, apstraktna Korenska I deja koj a nema
ni kakve veze sa nei st i m del i ma konanog Obl i ka. Mi ne oboavamo Bogo-
ve, mi im samo ukazuj emo potovanje, kao bi i ma koj a su via od nas. U to-
me sluamo i zr i i t i Moj s i j ev nalog, dok hriani ne sluaju sopstvenu Bibliju
- mi si onari pre svega. "Ne klevei bogove ", kae j edan od nj i h (Jehova) {Izla-
zak, X X I I , 28), al i istovremeno u stihu 20 j e zapoveeno: " On i koj i prinose r-
t ve bilo kom Bogu os i m Gospodu, bi e pot puno uni t eni . " Sad, u izvornim
tekstovima ne stoj i " Bo g " ve Elohim - i mi se suprotstavljamo toj prot i vre-
nosti - a Jehova je j edan od El ohi ma, kao to pokazuj u njegove sopstvene re-
ci u Postanju, I I I , 22, kad - "Gospod Bog ree: Gl e ovek j e postao kao jedan
od nas", i t d. Otuda su i oni koj i oboavaju i prinose rtve Elohimu, anelima
i J ehovi i oni koj i kleveu bogove svoj i h bl i nj i h daleko vei prestupni ci nego
okul t i st i i l i bi l o koj i t eozof U meuvremenu, mnogi od ovi h posl ednj ih vie
vol e da veruj u u ovog i l i onog " Boga" i sasvim su sl obodni da tako i ine.
589
bile su Duhovni Entiteti, Bogovi koj i su vladari Zvezdanog Neba,
nezavisni od planeta i M aterije kako ih mi vi di mo i znamo na Zem-
l j i . Platon predstavlja planete kao da ih pokree unutranji Vladar,
koj i je jedno sa svojim prebivalitem, nalik na "kormilara u svom bro-
du. " Sto se tie Aristotela, on je te vladare zvao "nematerijalnim
supstancama",^ iako j e, poto nikad nije bio iniciran, odbacio bogo-
ve kao Entitete (vi di Vosija, tom I I , str 528). Al i , to ga nije spreilo
da prizna inj enidu kako zvezde i planete "ni su neive mase, ve
zaista delujua i iva t el a..." Kao da su "zvezdani duhovi boanski deo
njihovog fenomenalnog ispoljavanja, l a OeiOTspa TCOV (|)avsp(5v"
(De Caelo, I , 9)
Ako potraimo potvrdu u novi j i m i naunijim vremenima, vi di -
mo da Tiho Brahe prepoznaje u zvezdama trostruku silu, boansku,
duhovnu i vitalnu. Kepler j e, spajajui pitagorejsku sentencu, "Sun-
ce, uvar Jupitera", i Davidove stihove, "O n postavi svoj presto na
Suncu" i "Gospod je Sunce", rekao da savreno razume kako su pi -
tagorejci mogl i da veruju da su sve planete rasute u Prostoru racio-
nalne Inteligencije,yacM /toto rationativae, koje se okreu oko Sunca,
"u kome boravi isti Duh vatre; izvor opteg sklada" {De Motibus
planetarum harmonicis, str. 248).
Kad jedan okultista govori o Fohatu - energizirajuoj i vodeoj
inteligenciji u Univeralnom Elektrinom i l i Vitalnom Fl uidu - nje-
mu se podsmevaju, uprkos tome to, kako je pokazano, do dana da-
nanjeg nisu shvaene ni priroda elektriciteta, ni ivota, pa ak ni
Svetlosti. Okultista u ispoljavanju svih sila u Prirodi vi di delovanje
kvaliteta i l i posebne karakteristike nj ihovih noumena, a taj noumen
je izdvojena i inteligentna Individualnost sa druge strane ispaljenog
mehanikog Univerzuma. Sad, okultisti ne poriu - naprotiv, oni bi
podrali tu tvrdnj u - da su svetlost, toplota, elektricitet i tako dalje
sklonosti (a ne osobine i l i kvaliteti) materije. Da kaemo jasnije: ma-
terija je uslov - neophodna osnova ih nosilac, bez koga se ne moe,
za ispoljavanje t i h sila ih agenasa, na ovom planu.
Al i , da bi shvatili poentu, okultisti moraju da ispitaju verovanja
u zakon gravitacije, pre svega u "Gravitaciju, Kralja i Vladara M ate-
Rei da su "nematerijalne vrste" isto to i "drveni elik" i smejati se tome
to Spiler govori o njima kao o "bestelesnoj materiji" ne reava misteriju (vi-
di Pojmove Suvremene Fizike, str. 165 i dalje).
590
ri j e" u svim oblicima. Da bi se to efikasno uradilo, treba se prisetiti
te hipoteze u njenom najranijem obliku. Za poetak, da li ju je Nj utn
prvi otkrio? Athenaeum od 26. januara 1867. godine sadri neke i n-
teresantne informacije o toj temi. On kae:
(. . .) mogu se nai pozitivni dokazi daje Njutn sve svoje zna-
nje o gravitaciji i njenim zakonima crpio od Bemea, kod koga
je gravitacija ili PRIVLAENJE prvo svojstvo Prirode ( . . . ) (Jer,
kod njega) njegov (Bemeov) sistem nam pokazuje unutranjost
stvari, dok je savremena fizika zadovoljna gledanjem spolja. (I
dalje) (. . .) nauka o elektricitetu, koja jo nije postojala u vreme
kad je on (Beme) pisao, anticipirana je tu (u njegovim spisima);
i ne samo da Beme opisuje sve danas poznate fenomene te sile,
ve nam ak saoptava i poreklo, stvaranje i roenje samog elek-
triciteta (. . .) (itd.)
Zato Nj utn, i j i je duboki um lako mogao da ita izmeu redova
i uvi di duhovnu dubinu velikog Vidovnjaka u njegovom mistikom
tumaenju, duguje svoja velika otkria Jakobu Bemeu, mezimetu
genija (Nirmanakaja) koj i gaje uvao i vodio i o kome autor pome-
nutog lanka tako istinito primeuje da "svako novo nauno otkrie
dokazuje njegov duboki i intuitivni uvid u najtajnija delovanja pri-
rode.'' I nakon stoj e otkrio gravitaciju, da bi prikazao delovanje
privlaenja u prostoru moguim, Nj utn je, da tako kaemo, morao
da poniti sve fizike prepreke koje bi bile u stanju da ometu njego-
vo slobodno delovanje, izmeu ostalog i etar, iako je on vie nego
nasluivao njegovo postojanje. Zagovarajui korpuskulamu teoriju,
on je nainio apsolutni vakuum izmeu nebeskih tela. . . Kakva god
da su bila njegova nasluivanja i unutranja ubeenja o Etru, ma
kol i ko da je imao prijatelja kojima je mogao da se poveri - kao u
sluaju prepiske sa Bentlijem - njegova uenja nikad nisu pokazala
da je on verovao u tako neto. Ako je bio "ubeen da mo privla-
enja materije ne bi mogla da se ispolji kroz vakuum",'' kako to da
su se onda tek 1860. godine francuski astronomi ( Le Kutirije, na pri -
mer) suprotstavili ''katastrofalnim rezultatima teorije vekuuma koj u
je uspostavio taj vel i ki ovek"?^ Profesor Vinel pie:
** World-Life, prof Vinel (str. 49 i 50).
Danas vie nije mogue AA poput Njutna pretpostavimo kako se nebeska tela kreu
usred Offorane praznine prostora. (. . .) Od posledica teorije praznine koju je ustanovio
591
Ti pasusi (pisma Bentliju) pokazuju kakvi su bi l i njegovi po-
gledi to se tie prirode interplanetamog medijuma komunikacije.
Iako izjavljuje daje nebo "lieno opipljive materije" na drugom me-
stu je nainio izuzetak: "moda se neke veoma retke pare, struje i
isparenja diu iz atmosfere Zemlje, planeta i kometa, i otud izuze-
tno retki eteriki medijum koji smo na drugom mestu opisali".
(Njutn, Optika, III, pitanje 28, 1,704; citirano u World-Life)
Ovo jedino pokazuje da ak i takvi veliki ljudi kao stoje Njutn nisu
uvek imali hrabrost koj u su posedovali njihovi pogledi. Dr T. S. Hant
"je skrenuo panju na neke dugo zanemarivana pasuse u Nj utnovi m
delima, iz koj ih izgleda da se verovanje u takav univerzalni, interkos-
mi ki medijum postepeno ukorenilo u njegovom umu" {Ibi). Al i , na
te pasuse nikako nije obraana panja pre novembra 1881. godine, ka-
da je dr Hant proitao svoju Nebesku Herniju od Njutnovog vreme-
na. Le Kutirij e kae:
Do tada je vladalo opte miljenje, ak i meu ljudima od na-
uke, daje Njutn, zagovarajui korpuskulamu teoriju, propovedao
prazninu.
Da su ti pasusi bi l i "dugo zanemarivani", nema sumnje, jer su pro-
tivreili i sukobljavali se sa unapred zamiljenim teorijama mezimci-
ma, dok na kraju talasna teorija nije zapovedniki zatraila prisustvo
"eterikog medijuma" daje objasni. U tome je ela tajna.
U svakom sluaju, od Njutnove teorije univerzlne praznine - ko-
j oj je uio, ako nije i sam verovao u nju - poinje ogromni prezir
koj i savremeni fiziari pokazuju prema drevnim fiziarima. Drevni
mudraci su smatrali da se "priroda uasava vakuuma", a najvei ma-
tematiari na svetu (itaj: od Zapadnih rasa) otkri l i su tu drevnu "la"
i raskrinkali j e. A poto danas savremena nauka, makar i nezgrapno,
brani arhajsko znanje, a mora jo da odbrani i Njutnov karakter i mo
zapaanja, ovako kasno, poto vek i po nije obraala nikakvu panju
na te veoma vane pasuse - moda je bilo mudrije da se i ne skree
nikakva panja na njih. Al i , bolje ikad nego nikad.
taj veliki ovek, ostala je samo re "privlaenje " i mi vidimo dan kad e i ta poslednja
re nestati iz renika nauke.
(Panorama des mondes, str. 47 i 53)
592
Danas Oca ^thera iznova doekuju rairenih ruku i venavaju ga
sa gravitacijom; vezan je za nju i u dobru i u zl u, do dana kad e
ona, i l i oboje, bi t i zamenjeni neim drugim. Pre trista godina svuda
je hila punoa, potom je nastala jedna zlosrena praznina, jo ka-
snije, dna zvezdanih okeana, koje je isuila nauka, ponovo su zako-
trljala svoje eterine talase. Recede utprocedes* mora postati moto
egzaktne nauke - "egzaktne", uglavnom, po tome to otkriva sopstve-
nu neegzaktnost svake prestupne godine.
Al i , neemo se raspravljati sa vel i ki m ljudima. Oni moraju da sa-
mu osnovu i sr svojih korelacija i "naj novij ih" otkria potrae kod
najranijih "bogova Pitagore i starog Kanade", a to moe ul i t i dobru na-
du okultistima to se tie njihovih ni i h bogova. Jer, mi verujemo u
Le Kutuirijeovo proroanstvo o gravitaciji. Mi znamo da se pri bl i -
ava dan kada e sami naunici zatraiti apsolutnu reformu dana-
njih oblika nauke** - kao stoje uinio ser Viljem Grouv. Do tog dana
se ne moe uiniti nita. Jer ako gravitacija bude svrgnuta sa prestola
sutra i l i prekosutra bi naunici otkrili neki drugi oblik mehanikog kre-
tanja.* Teak i strm je put nauke, a njeni dani su puni muenja Duha.
* (Lat.) - Vrati se nazad da bi napredovao, (nap. prev.)
** Koliko je ova procena moguih pravaca u kretanju naunog razmiljanja
tana potvreno je u XX veku, posebno u fizici - i to kvantnoj: ona je odjed-
nom postala puna duhova, fantoma i sablasti. Fizika je sve vie zalazila u me-
tafiziku i mistiku. itava plejada najizvrsnijih umova na ovom polju, kao to
su M. Plank, N. Bor, D. Bom, V. Hajzenberg, redinger, P. Dirak, tragali su za
fundamentalnim naunim istinama vie kroz metafizika, nego fizika sagle-
davanja. S druge strane, opiti i nauna istraivanja u laboratorij ama postali su
identini sa magijskim i alhemijskim praksama! Videti po ovom pitanju odli-
nu knjigu: Jutro arobnjaka, Pauelsa i Berijea, objavljenu i kod nas, u izda-
nju BlGZ-a, 1998. godine, (nap. ured.)
Kad se na poten nain, bez predrasuda, itaju dela ser Isaka Njutna, ona
su uvek spremna da posvedoe koliko on mora da je oklevao izmeu gravi-
tacija i privlaenja, impulsa i nekog drugog nepoznatog uzroka da bi objasnio
pravilni tok planetarnog kretanja. Al i , pogledajte Raspravu o Boji (tom 111, pi -
tanje 31). Herel nam je rekao daje Njutn ostavio svojim naslednicima u zada-
tak da izvuku sve naune zakljuke iz njegovog otkria. Koliko je savremena
nauka zloupotrebila tu privilegiju da svoje najnovije teorije zasnuje na zakonu
gravitacije, moe se shvatiti kad se setimo koliko je taj veliki ovek bio dubo-
ko religiozan.
593
A l i , uprkos "hi l j adama" nj eni h pr ot i vr eni h hi poteza koj e objanja-
vaj u f i zi ke pojave, ni kad ni j edna ni j e bi l a nita drugo do "kret anj e"
- kol i ko god ga mat eri j al i zam paradoksalno t umai o. Kao to se mo-
e vi det i na p r v i m stranicama Knj i ge I , okul t i s t i si gurno nemaj u n i -
ta pr ot i v kretanja VELI KOG D A H A " NE Z NA NO G " g. Herberta Spensera.
A l i , poto veruj u daj e sve na ovoj Z e ml j i senka neega u prostoru
- oni veruj u u manje "Dahove", ive, inteligentne i nezavisne od sve-
ga os i m od Zakona, k o j i t ok om manvant ar i ki h peri oda di u u s vi m
pravci ma. To e nauka odbaci t i . A l i , ta god da zameni pri vl aenj e,
alias gravi t aci j u, rezultat e b i t i i s t i . Nauka e b i t i isto t ol i ko dal eko
od reenja s voj i h pr obl ema kao to j e i danas uk ol i k o ne doe do
nekog kompr omi s a sa okl ut i zmom, pa ak i sa al hemi j om - ova pret-
postavka e se smatrati drskou, al i ona svejedno ostaje injenica.^
Kao to kae Fej {Faye):
Geolozima nedostaje neto da bi izuavali geologiju Meseca, a
to je da budu astronomi. A iskreno reeno, astronomima takode ne-
dostaje neto da bi svoja prouavanja ui ni l i plodnim, a to je da bu-
du geolozi.
A l i , mi bi s mo mo g l i da dodamo, s a j o vie otri ne: " Ono to ne-
dostaje oboma j este i nt ui ci j a mi s t i ka. "
Setimo se mudr i h "zavrni h pr i me dbi " ser Vi l j ema Gr ouva o kraj -
nj oj st rukt uri materij e, i l i det al j i ma mol ekul ar ni h delovanj a, koj e,
mi s l i on, ovek ni kad nee znat i .
Ve je mnogo tete naneo pokuaj da se hipotetiki secira ma-
terija i raspravlja o oblicima, veliinama i broju atoma, i nj i hovi m
toplotnim, eterskim i l i elektrinim oktuenjima. (. . .) Bi l o da je
dopustivo i l i nedopustivo da na elektricitet, svetlost, magnetizam
i td. gledamo kao na jednostavno kretanje obine materije, sigurno
je da su sve prole teorije svodile i da sve postojee teorije svode
delovanje t i h sila na kretanje. Bi l o da mi , na osnovu nae fami l i -
^ Materijalistika predstava daje veno KRETANJE Kosmosa i u Kosmosu (sma-
tranog beskrajnim Prostorom) mata, zato to je u fizici stvarno i l i opazivo kre-
tanje namogue u istom prostoru i l i vakuumu - samo jo jednom pokazuje da
izrazi istonjake metafizike kao to su "isti prostor", "isto Bie", "Apsolut"
itd. na Zapadu nikad nisu bile shvaeni.
594
j amosti sa kretanjem, sve druge sklonosti oslanjamo na njega, kao
na j ezi k koj i se najlake prevodi i najsposobniji je da ih izrazi, i l i
da je to zaista j edi ni modalitet u kome su nai umovi kao suprotnost
ulima u stanju da zamisle materijalne agense, sigurno je to da su,
od vremena kada se mistiko opaanje duhovnih i l i natprirodnih
sila primenjivalo da objasni fizike pojave, sve hipoteze, uoblie-
ne da te sklonosti objasne, njih takode svodile na KRETANJE.
A pot om ovaj ueni gospodi n i znosi j edno isto okul t no naelo:
Termin veno kretanje, koj i sam neretko koristio na ovi m stra-
nicama, i sam je dvosmislen. Ako bi ovde najavljene doktrine treba-
lo da budu dobro zasnovane, sledi daje svako kretanje, u izvesnom
smislu, veno. U masama, ije je kretanje zaustavljeno meusob-
ni m sudarom, stvara se toplota i l i kretanje estica, pa se kretanje
nastavlja, tako da bismo, ako se usudimo da takvo rezonovanje pro-
tegnemo na ceo univerzum, pretpostavili istu kol iinu kretanja koja
veno deluje na istu kol i i nu materije.*
I tako, ako pretpostavimo da se gravitacij a i l i privlaenj e odbaci u
kori st hipoteze daj e Sunce ogromni magnet - to su neki f i zi ar i ve
pr i hv at i l i - magnet k o j i deluje na planete kao pri vl aenj e za koj e se
sada pretpostavl j a da vr i , da li e to astronome odvesti i centi metar
dalje nego to su sada? Ni centimetar. Kepl er j e doao do te "i nt ere-
santne hi poteze" pre skoro 300 godina. On nije ot kri o teori j u privlae-
nja i odbij anj a u Kos mos u, j e r j e ona bi l a poznata j o od Empedo-
kl ovog doba, koj i je te dve oprene sile zvao "mr nj a" i "l j ubav" - to
se svodi na isto, al i j e dao pr i l i no lep opis kos mi kog magneti zma.
Da t akav magnet i zam pos t oj i u p r i r o d i i sto j e t ako si gurno kao i
da gr avi t aci j a ne pos t oj i , bar ne u onom o b l i k u u kome o t ome go-
v o r i nauka, koj a ni kad ni j e uzel a u obzi r r azl i i t e modal i t et e u ko-
j i ma dvoj na Si l a - k o j u okul t i z a m zove pr i vl aenj e i odbi j anj e -
moe da deluje unut ar naeg sol amog sistema, Zeml j i ne atmosfere.
Meuodnosi fizikih sila, str. 173. Upravo to smatra i okultizam i to na os-
novu istog principa da "gde se jedna sila suprotstavlja drugoj i dovodi do sta-
tike ravnotee, poremeena je ravnotea prethodnog uravnoteenja {poinje
novo kretanje koje je ekvivalentno onom koje se povuklo u skriveno stanje."
Taj proces ima prekide u pralaji, ah je vean i neprekidan u obliku "Daha ", ak
i kad se ispoljeni Kosmos odmara.
595
i izvan nje u K os mos u. ' To j e dokazao sam Nj ut n, j er, postoj e mno-
ge poj ave u naem s ol amom si stemu za koj e j e on pri znao da ni j e u
stanju da i h obj asni zakonom gravitacij e. "U nj i h spadaju uni formnost
u pravci ma pl anet arni h kretanj a, got ovo k r uni ob l i ci orbi t a i nj i ho-
vo znaaj no podudaranj e sa j e dno m r a vni " (prof. Vi ne l ) . A ako po-
stoj i i j edan i zuzetak, onda nemamo prava da o zakonu gravi t aci j e
govor i mo kao o univerzalnom zakonu. " Ta podeavanj a", kae na m
se, " N j ut n u s vom opt em Scholiumu progl aava ' de l om j e dnog i n-
t el i gent nog i svemonog Bi a ' " . I nt el i gent no moe b i t i t o " Bi e " , al i
to se t i e " s ve moi " , svi su r azl ozi da u to sumnj amo. J adanj e taj
" B o g " k o j i bi r adi o na s i t ni m det al j i ma, a ono naj vani j e ost avi o
drugost epeni m si l ama! Slabost t og argumenta i l ogi ke u Nj ut no vo m
sluaj u nadmauj e j edi no Lapl as; on j e veoma i spravno tei o da N j u-
t novo "svemono Bi e " zameni kret anj em, a ne znaj ui pr avu pr i r o-
du t og venog kretanj a, vi deo ga j e u l epom f i zi k om zakonu. " Za r
ne bi t a podeavanj a mogl a b i t i posl edi ca zakona kret anj a?" pi t a on,
zaboravl j aj ui , ba kao i nai savremeni nauni ci , da su taj zakon i
to kretanj e zaarani kr ug sve dokpriroda i jednog i drugog ne bude
objanjena. Nj e gov uveni odgovor Napol eonu, "Bog je postao bes-
korisna hipoteza ", bi o bi i spravna t vrdnj a samo za nekog ko se dr i
fi l ozofi j e vedante. On postaje ista la ako i s kl j ui mo upl i t anj e del u-
j u i h, i nt el i gent ni h, moni h ( ni kad svemonih) Bi a, koj a se nazi -
vaj u " bogovi ma " .
A l i , upi t a l i bi s mo kri t i are srednj ovekovni h astronoma, zato b i -
smo Kepl era opt ui val i daj e nenauan kad nudi pot puno isto reenje
kao i Nj ut n - samo to se pokazao i skreni j i m, dosl ednij ira i l ogi ni j i m.
Veliki Humbolt pie:
M eduzvezdani prostor nij e dosad pokazao ni kakve fenomene analogne naem so-
l amom sistemu. Specifinost naeg sistema je da se u nj emu materija kondenzovala
u magl i nasti m prstenovima, ija se j ezgra kondenzuj u u zemlje i mesece. Opet ka-
em, dosad, nita slino nije zapaeno van naeg planetarnog sistema.
(Vidi Revue Germanigue od 31 . decembra 1 860. godine,
lanak Pisma i razgovori Aleksandra Humbolta)
Istina je, od 1860. godine, otkad se rodila teorija maglina i postala poznata,
pretpostavlja se da je nekoliko identinih pojava zapaeno van naeg solamog
sistema. Pa ipak je ovaj vel iki ovek sasvim u pravu i nikakve zemlje i meseci
se ne mogu nai - osim naizgled - izvan, i l i na istom nivou materije kakav na-
lazimo u naem sistemu. Takvo je okultno uenje.
596
Da lije gravitacija zakon?
U emu je razlika izmeu Njutnovog "svemonog Bi a" i Keplero-
vi h Vladara, njegovih zvezdanih i Kosmikih Sila i l i Anela? Kep-
lera kr i t i kuj u j o i zbog nj egovih "udni h hipoteza koje koriste
vrtlono kretanje unutar solamog sistema", zbog njegovih teorija uop-
te, zbog toga to istie Empedoklovu ideju o privlanosti i odboj-
nosti, a posebno zbog "Solarnog magnetizma". Pa ipak nekoliko
savremenih naunika, kao to emo pokazati - Hant (ako ne pomi-
njemo Metkalfa), dr Riardson itd. - veoma ozbiljno favorizuju tu
ideju. Meutim, Keplera delimino opravdavaju izjavom da "u Keple-
rovo vreme nije bila zasebno prepoznata nijedna interakcija izme-
u masa materije koja bi bila generiki drugaija od magnetizma"
{World Life). A da li je neka zasebno prepoznata danas? Da li pr of
Vinel tvrdi da nauka ima ma kakvo ozbiljno znanje bilo o prirodi
elektriciteta bilo magnetizma - osim to izgleda da su oba posledi-
ce nekog rezultata koji potie od nekog neodreenog uzroka.
Keplerove ideje, oiene od njihovih teolokih tendencija, isto
su okultne. On je video da:
( I ) Sunce je vel i ki Magnet.'" U to veruju neki istaknuti savreme-
ni naunici i okultisti.
( I I ) Suneva supstanca je nematerijalna" ( vidi Razotkrivenu Iziu,
tom I , str. 270 do 271).
( I I I ) Za neprekidno kretanje i obnovu Suneve energije on sma-
tra odgovornom neprestanu brigu duha, i l i duhova. ela antika vero-
vala je u tu ideju. Okultisti ne koriste re Duh, ve kau Stvaralake
Sile, kojima oni pripisuju inteligenciju. Al i , moemo ih takode zvati
i duhovima.
Ova teorija je postala tabu mnogo vie zbog "Duha" kome se u
njoj daje prostor, nego zbog bilo ega drugog. Herel, stariji, isto
tako je verovao u to, a veruje i nekoliko savremenih naunika. Ipak
profesor Vinel izjavljuje da " ni u drevno ni u savremeno doba nije
bila ponuena matovitija hipoteza koja bi bila manje u skladu sa za-
htevima fizikih principa."
Isto je nekad bi l o reeno i za univerzalni Etar, a danas ne samo
daje ta teorija silom pril ika prihvaena, nego se i zagovara kao jedi-
na mogua teorija koja objanjava odreene misterije.
Al i , vi di Dalambrovu Srednjovekovnu astronomiju.
Naravno, u smislu materije koja postoji u stanjima nepoznatim nauci.
597
Gr ouove ideje, kad i h j e p r v i put saoptio u Londonu oko 1840.
godi ne, nazvane su nenaunim kao i ove o koj i ma smo mal opre go-
v or i l i , pa i pak su njegovi pogl edi na meuodnose sila danas optepri-
hvaeni . Verovatno bi bi o potreban neko ko j e verzi rani j i u nauku od
autorke ovog dela da bi se bar sa ne ki m uspehom bor i o pr ot i v danas
pr eovl auj ui h idej a o gr avi t aci j i i dr ugi h s l i ni h "reenj a" Kos mi -
ki h Mi s t er i j a. A l i , pri set i mo se neki h pr i medbi koj e su pot ekl e od
pr i znat i h nauni ka, astronoma i emi nent ni h fi zi ara, k o j i su odbaci -
li t eor i j u rotacij e, kao i gravi taci j e. Tako u Francuskoj enciklopedi-
ji i t amo:
Nauka priznaje, uprkos svi m nj enim predstavnicima, daj e ne-
mogue objasnitiyz/A:o poreklo rotacionog kretanja solamog si-
stema.
Ak o se post avi pi tanj e: "Sta i zazi va rot aci j u?", odgovaraj u nam:
"Cent ri f ugal na Si l a. " "A ta pr oi zvodi t u s i l u?" " Si l a rot aci j e", gl asi
ozbi l j ni odgovor ( Godefroj , Kosmogonija Otkrivenja)}^ Mo da bi
bi l o dobro da i spi t amo obe t e teori j e, poto su di rekt no i l i i ndi r ekt no
povezane.
1 2
Pozvae nas na odgovornost zbog protivrenosti. Rei e da, dok porie-
mo Boga, mi doputamo Due i delujue Duhove, i citirati zatucane rimokato-
like pisce kao podrku raspravi sa nama. Na to odgovaramo: " Mi poriemo
antropomorfnog boga monoteista, ali ne i Boanski Princip u prirodi. Mi se
suprotstavljamo protestantima i rimokatolicima zbog odreenog broja dog-
matskih teolokih verovanja ljudskog i sektakog porekla. Mi se sa njima sla-
emo u njihovom verovanju u duhove i inteligentne delujue moi iako ne
oboavamo "Anele" kao rimokatolici.
598
TEORI JE O ROTACI JI U NAUCI
Suprotstavljene Hipoteze * Jo Hipoteza
Imajui u vidu daje "konani uzrok proglaen utvarom, a prvi Ve-
l i k i Uzrok prognan u sferu Nepoznatog", kako se jedan veleasni
gospodin opravdano ali, izuzetno vel i ki broj postavljenih hipoteza
je i sam poput jedne magline. Svetovni prouavalac je zbunjen i ne
zna u koju od teorija egzaktne nauke bi trebalo da veruje. Ovde ima-
mo dovoljno hipoteza za sve ukuse i modane kapacitete. Sve su one
citirane iz niza naunih dela.
VAEE HIPOTEZE O POREKLU ROTACIJE
Rotacija je nastala i l i -
{a) Sudarom maglinastih masa koje besciljno lutaju u prostoru, i l i
privlaenjem "u sluajevima gde se ne dogaa stvarni udar."
{b) "Tangencijalnim delovanjem tokova maglinaste materije (u slu-
aju amorfne magline) koj i se sputaju sa viih na nie nivoe,' /// na-
prosto delovanjem centralne gravitacije te mase."^
Na to prof. Vinel u ivotu Sveta primeuje:
Termini "vii" i "nii" su ovde samo relativni u odnosu na posmatraa u
Prostoru; svaka upotreba tih termina sa ciljem da ostave utisak kako oni znae
apstraktne realnosti neizbeno je lana.
Jacob Enis, Poreklo Zvezda, str. 221 i dalje.
599
Fundamentalni je princip u f i zi ci da se nikakva rotacija ne mo-
e stvoriti u takvoj masi delovanjem njenih sopstvenili delova, kao
to ne moe uspeti ni pokuaj da se promeni kurs parobroda vuku-
i ogradu palube.
HI POTEZE O POREKLU SEDAM PLANETA I KOMETA
(a) Roenje Planeta dugujemo (1) eksploziji Sunca - odvajanju
od njegove sredinje mase,^ i l i (2) nekoj vrsti prekida maglinastih
prstenova.
{b) "Komete su stranci za na planetarni sistem" (Laplas). " Ko-
mete su nesumnjivo stvorene u naem solamom sistemu" (Fej).
( c) Zvezde nekretnice su nepokretne", kae j edan autoritet. . .
"Sve se zvezde, zapravo, kreu", odgovara drugi autoritet. . . "Ne-
sumnjivo su sve zvezde u pokretu." [Volf (Wolf)]
(d) "Ve preko 350.000.000 godina sporo i velianstveno obrta-
nje Sunca oko njegove ose nije ni na trenutak prestalo" {Panorama
des mondes, Le Kutirij e).
(e) I "poto je centar Suneve orbite Al ki on u Plejadama, treba mu
180.000.000 godina za pun obrt [Medler {Maedler)]. I takode ~
(/) Da ''Sunce nije postojalo vie od 15.000.000 godina i nee emi-
tovati toplotu due od 10.000.000 godina"" (Predavanje ser V. Tomp-
sona "O latentnoj dinamikoj teoriji o verovatnom poreklu, ukupnoj
koliini toplote i trajanju Sunca", 1887. godine).
Pre nekoliko godina taj eminentni naunik je govorio svetu da
vreme koje je Zeml j i bilo potrebno da se ohladi od poetnog ovr-
avanja do dananjeg stanja nije moglo bi t i due od 80.000.000
godina'' (Tomson i Tejt, Prirodna filozofija). Ako je starost ovrsle
Zemlje samo 40 miliona godina, i l i polovina perioda koj i je dopu-
Ako je to sluaj, kako nauka objanjava relativno malu veliinu planeta
koje su najblie Suncu? Teorija slepljivanja meteora predstavlja jo jedan ko-
rak dalje od istine nego to je to koncepcija maglina, a nema ak ni njen kva-
litet - metafiziki element.
Pa ak se i u t i m ciframa Biof ne slae sa Tompsonom, i izraunava da bi
trebalo 350 miliona godina da se zemlja ohladi od temperature od 20.000 do
200 stepeni Celzijusa. To je takode i Helmholcovo miljenje.
600
Teorije o rotaciji u nauci
ten, a starost Sunca samo 15 miliona, treba li to da shvatimo kao da
je Zemlja nekad bila nezavisna od Sunca?
Poto su starost Sunca, planeta i Zemlje, prema tvrdnjama mno-
gih naunih hipoteza astronoma i fiziara date na drugom mestu (vi -
di u daljem tekstu), rekl i smo dovoljno da pokaemo neslaganje sa
slugama savremene nauke. Bi l o da prihvatimo deset mil iona godina
ser V. Tompsona, i l i milijardu godina g. Hakslija za rotacionu evo-
lucij u naeg solamog sistema, uvek e izai na ovo: prihvatajui sa-
mostvorenu rotaciju za nebeska tela, sastavljena od inertne materije,
a ipak pokretana njihovim sopstvenim unutranjim kretanjem, na mi -
lione godina, ta nauna uenja su ravna -
(a) Oiglednom poricanju osnovnog fizikog zakona koj i tvrdi da
"telo u kretanju stalno tei inerciji (tj . da nastavi stanje istog kreta-
nja i l i mirovanja), ukoliko nije podstaknuto na dalje delovanje supe-
riornom aktivnom silom."
(b) I zvornom impulsu, koj i kul mi ni ra u j ednom neizmenlj ivom
kretanju, unutar etra koji prua otpor, a koga j e NJ U TN proglasio ne-
spojivim sa tim kretanjem.
(c) Univerzalnoj gravitaciji koja, kako nas ue, uvek tei centru
u ortogonalnom silasku sto jedino predstavlja uzrok revolucije ita-
vog solamog sistema, koj i obavlja veito dvojno kruenje, svako te-
lo oko svoje ose i po svojoj orbiti. Druga povremena verzija je
{d) M agnet u Suncu, i l i , pomenuto obrtanje usled magnetske si-
le, koja deluje, kao to i ni i gravitacija, po pravoj l i ni j i - menjajui
se obrnuto kvadratu rastojanja (Kulonov zakon).
(e) Da celina deluje u skladu sa invarijantnim i nepromenljivim
zakonima, koj i se, svejedno, opet pokazuju promenlj ivim, kao to-
kom nekih dobro poznatih neregularnosti planeta i drugih tela, kao
i kad se Komete pribliavaju i l i udaljavaju od Sunca.
(/) Jednoj POKRETAKOJ S I L I koja j e uvek proporcionalna masi
to na nj u deluje, al i nezavisna od specifine prirode te mase ko-
j oj je proporcionalna. To je isto to i rei, kako kae Le Kut i ri j e,
da bi "bez te nezavisne Sile koja je sasvim drugaije prirode od po-
menute mase, ta masa, bi l o daj e vel i ka kao Satum i l i siuna kao
Cerera, uvek padala istom brzinom (Musee de Sciences, 15 avgust
1857. godine).
601
Zat o ni Lapl as ova zapaanja o s ol ar nom at mos f er s kom f l ui du,
k o j i bi s e prot egao van or bi t a pl aneta, ni Le Kut i r i j e ov el ekt r i ci -
tet, ni Fukoova t opl ot a {Panorama des Mondes, str. 55), ni j edne ni
druge ni na k o j i nai n ne mo g u pomo i b r o j n i m hi pot ezama o po-
r e k l u i permanentnosti rot aci j e da uma knu i z t og v r z i nog kol a,
kao ni samoj t e or i j i gr avi t aci j e. Ta mi s t er i j a j e Pr okr us t ova poste-
l j a pr i r odni h nauka. Ak o j e mat eri j a, kao to se danas ui , pasi vna,
ne moe se r ei d a j e i naj manj i pokr et suti nsko svoj st vo mate-
r i j e - ako j e ona samo i nert na masa. Ka k o se, onda, t ako k o mp l i -
kovano kretanj e, sl oeno i mnogos t r uko, skl adno i uravnot eeno,
koj e traje u venos t i ma mi l i one i mi l i one godi na, moe pr i pi s i -
v at i nj enoj sopstvenoj uroenoj Si l i ako t a si l a ni j e inteligencija!
Fizika volja j e neto novo - koncepci j a k o j u dr evni nar odi , zai -
sta, ni kad ne bi podr al i ! ^
Jedan ast ronom kae:
Mi govorimo o teini nebeskih tela, ali, poto je poznato da se
teina smanjuje proporcionalno udaljenosti od centra, postaje oi-
gledno da bi se, na odreenom rastojanju, ta teina morala nasilno
smanjiti do Nule? Kad bi postojalo bilo keksioprivlaenje, posta-
jala bi ravnotea. ( . . . ) A poto savremena kola ne priznaje ni ispod
ni iznad u univerzalnom prostoru, nije jasno ta bi prouzrokovalo
da Zemlja padne ako to nije ni gravitacija, ni privlaenje.
(Cosmographie)
i ni mi se da j e g r of de Me t r {de Maistr) bi o u pr avu reavajui
t o pi t anj e na sopst veni t eol o ki nai n. On preseca Gor di j ev vor
rekavi :
Vie od jednog vekabilaje uklonjena svaka razlika izmeu tela i sile. "Si-
la je svojstvo tela u kretanju", kau fiziari, a "ivot - svojstvo naih ivotinj-
skih organa - samo je rezultat njihovog molekularnog ureenja", odgovaraju
fiziolozi. Litre {Littre) ui:
U nedrima sklopa koji se naziva planetom, razvijene su sve sile imanentne materiji
(. ..) tj. ta materija poseduje u sebi ipomou sebe sile koje joj pripadaju ( . . . ) i koje su
primarne, ne sekundarne. Takve sile su svojstvo teine, svojstvo elektriciteta, zemalj-
skog magnetizma, svojstvo ivota (. . .) kao to, na primer. Zemlja, koja nije uvek
imala oveanstvo na sebi, danas nosi {proizvodi) ljude. ( . . .)
(Revue des Deux Mondes, 15. jul 1860.)
602
Planete rotiraju jer su nagnane da rotiraju {. . ) a savremeni
f i zi ki sistem univerzuma je jfrz/A:a nemogunost.
(Soirees)
A zar Herel ni j e rekao i st u stvar kad j e pr i met i o da j e potrebna
volja da bi se pokr enul o kr uno kretanje, a druga volja da bi se ono
zaustavilo {Discours, 165)? To pokazuj e i objanjava kako je zakas-
nela planeta dovol j no l ukava da tako dobro i zrauna svoje vreme
kako bi sti gl a na ci l j u tano odreeni mi nut . Jer, ako nauka pone-
kad s voj om v e l i k om dovi t l j i vo u uspeva da obj asni neke od t akvi h
zaustavljanja, retrogradni h kretanja, ispada i zvan orbite i t d. , pojava-
ma koj e pr oi s t i u i z razl i ke u nj i hov i m i naem kret anj u uzaj amni m
i odgovaraj ui m orbi tama, mi i dalje znamo da postoje druge "ve-
oma stvarne i znatne devi j aci j e", prema Herel u, "koj e se ne mog u
obj asni ti drugaij e do uzaj amni m i nepr avi l ni m del ovanj em t i h pl a-
neta i ometajuim ut i caj em Sunca. "
Me ut i m, mi znamo da pored t i h ma l i h i povr emeni h poremea-
j a postoje t raj ni poremeaj i , nazvani " s ekul ar ni m" ( usl ed toga to se
nepravi l nost veoma sporo uveava i ut i e na odnose el i pt i nog kre-
tanja), i da se ti poremeaj i mogu ispraviti. Od Nj ut na, k o j i j e uv i -
deo da bi za t o v e oma esto bi l e pot r ebne/ opr avf e, do R ej noa
(Reynaud), svi govore isto. U s vom del u Nebo i Zemlja (str. 28) on
govor i da su:
(. . .) Orbite koje opisuju planete daleko od toga da budu nepro-
menljive, "naprotiv, podlone su neprekidnim izmenama poloaja
i obl i ka" - to dokazuje da su gravitacija i zakoni kretanja isto
onol i ko nemarni, kol i ko su i hi t r i da isprave svoje greke. Kako
stvari stoje, prigovara se da "one ( orbite) se naizmenino ire i
skupljaju, njihova velika osa se produuje i skrauje, i l i istovre-
meno osciluje s desna na levo oko Sunca, sama ravan u kojoj su
smetene periodino se podie i sputa dok se obru oko same se-
be sa nekom vrstom podrhtavanja". (. . .)
Na t o de Mi r v i j , k o j i veruje u inteligentnog " r adni ka" k oj i nevi d-
l j i vo upravl j a s ol ami m si stemom - kao i mi - veoma duhovi t o pr i -
meuj e:*
Deuxieme memoire, Manifestations Historigues, str. 272.
603
I
(. . .) Evo zaista putovanja koje u sebi ima malo mehanike kru-
tosti i, u krajnjoj l i ni j i , moemo ga porediti sa parobrodom, koj i
se kl i ma tamo-amo, noen talasima, ubrzava i l i usporava, i svaka
od tih prepreka bi mogla neodreeno odloiti njegov dolazak da ne-
ma inteligencije kormilara i inenjera da nadoknade izgubljeno vre-
me i da poprave tete. . .
Me ut i m, zakon gravitacij e j e, izgleda, zastareo zakon na zvez-
danom nebu. U svakom sluaju, ti dugokosi zvezdani radikali zvani
komete izgleda da veoma slabo potuj u dostojanstvo t og zakona i da
ga veoma drsko naruavaju. Pa i ako predstavl j aj u u got ovo svakom
pogl edu "poj ave koje nisu jo potpuno shvaene', komet ama i me-
t eori ma se pri pi suj e da veruj u u savremenu nauku t vr dnj om da oni
sluaju iste zakone i sastoje se od iste materije "kao i Sunce, zvezde
i magl i ne", pa ak i "Zeml j a i nj eni stanovni ci " [Lengova (Laing) Sa-
vremena nauka i savremena misao].
To je ono to bi se mogl o nazvati prihvatanj em stvari na veru, avaj,
ak na lepu veru. A l i , egzaktna nauka se ne srne dovodi t i u pi tanj e
i na onog ko odbacuje hipoteze koj e su i z mi s l i l i nj eni prouavaoci -
na pri mer, gravi t aci j u - ona e gl edat i kao na budal u u neznanj u, pa
i pak nam upr avo c i t i r a ni aut or pr i a k o mi n u l egendu i z nauni h
anala:
Kometa iz 1811. godine imala je rep dug 120 miliona milja, a
prenik po irini 25 miliona milj a na najirem delu, dok je prenik
jezgra bio oko 127.000 milj a, deset puta vei od Zemlje.
On nam kae:
(. . .) da telo takve veliine, koje prolazi bl i zu Zemlje, ne bi uti-
calo na njeno kretanje i l i izmenilo duinu godine makar i za se-
kundu, supstanca tog tela morala bi bi t i nezamislivo retka. (. . .)
Zai sta bi moral a b i t i , pa i pak:
(. . .) Krajnju razreenost mase komete dokazuje takoe i pojava
njenog repa, koj i se, kako se ova primie Suncu, ponekad raspro-
stre i na duinu od devedeset miliona milj a za nekoliko asova. A
ono to j e izuzetno, TAJ REP JE I ZBAEN NASUPROT SILE PRI VLAE-
NJ A nekom odbojnom silom, verovatno elektrinom, tako da uvek
604
pokazuje suprotno od Sunca (! ! ! ). A opet, i onako tanak kao to
materija komete i mora da bude, ON SE POKORAVA OPTEM
ZAKONU GRAVITACIJE {! ?) i bilo da se kometa okree orbitom
koja je unutar orbite spoljanjih planeta, i l i da se prua u bezdane
Prostora i vraa tek nakon nekoliko stotina godina, njenu putanju,
u svakoj taki, regulie ona ista sila koja prouzrokuje da jabuka
padne na zemlju.
(Ibid.str 17)
Nauka je kao Cezarova ena i u nju se ne sme sumnjati - to je
oigledno. Al i , ipak se ona moe sa dunim potovanjem kritikova-
t i . Uprkos svemu, moemo je podsetiti daje "jabuka" opasan plod.
Po drugi put u istoriji oveanstva ona moe postati uzrok PADA -
ovog puta pada "egzaktne" nauke. Za kometu i j i se rep suprotstav-
lja zakonu gravitacije Suncu pred nosom teko se moe rei da se po-
korava tom zakonu.
U nizu naunih radova o astronomiji i teoriji maglina, napisanih
izmeu 1865. i 1866. godine, autorka ovog dela, siroti poetniku na-
uci, nabrojala je za nekoliko sati vie od trideset devet protivrenih
hipoteza ponuenih kao objanjenje samostvorenog prvobitnog ro-
tacionog kretanja nebeskih tela. Autorka nije astronom, nije mate-
matiar, nije naunik, ali je bila prisiljena da ispita te greke da bi
odbranila okultizam u celini, i to je jo vanije, da bi poduprla okult-
na uenja koja se tiu astronomije i kosmologije. Okultistima su pre-
t i l i tekim posledicama zato to dovode u pitanje naune istine. Al i ,
sada se oni oseaju hrabrije; nauka je manje sigurna u svom nepo-
kolebljivom stavu nego to su oni navedeni da oekuju i mnoga od
njenih uporita sagraena su na prilino ivom pesku.
Tako je ak i to jadno i nenauno ispitivanje bilo od koristi, a
svakako je bilo veoma pouno. Zapravo, nauili smo prilian broj
stvari, prouavajui sa posebnom panjim upravo one astronomske
podatke koj i bi najpre doli u sukob sa naim nepravovemim i "praz-
novemi m" uverenjima.
Tako, na primer, to se tie gravitacije, osnog i orbitalnog kreta-
nja, tu nalazimo da kad je jednom bilo prevazideno sinhronizovano
kretanje, u ranom stadijumu - to je bilo dovoljno da izazove rotaci-
ono kretanje do kraja Manvantare. Takoe smo saznali, meu svim
reenim kombinacijama mogunosti u pogledu poetne rotacije - kraj-
605
nje komplikovanim u svakom sluaju - za neke od uzroka koji su ih
moda izazvali, kao i za neke druge koj i bi trebalo da su i mora da
su ih izazvali, ali na ovaj i l i onaj nain, nisu. Izmeu ostalog, obave-
teni smo Aa']Qpoetna rotacija podjednako lako mogla bi t i izazva-
na u masi u stanju uarene fuzije, kao i u onoj koj u karakterie le-
dena prozranost {Nebo i Zemlja). Ta gravitacija je zakon kome
nita ne moe da odoli, ali kome se svejedno, i kad treba i kad ne tre-
ba, suprotstavljaju najobinija nebeska i l i zemaljska tela - repovi drs-
ki h kometa, na primer. Saznali smo i da na univerzum dugujemo
svetom stvaralakom Trojstvu, zvanom Inertna Materija, Nesvesna
Sila i Slepi Sluaj. O pravoj sutini i prirodi bilo ega od ta t r i nauka
ne zna nita, ali to je beznaajan detalj. Dakle, reeno nam je, kad
masa kosmike i l i maglinaste materije - ija priroda je nepoznata
(upravo tako) i koja moe da bude i l i u stanju fuzije (Laplas) i l i tam-
na i hladna (Tomson), jer "to uplitanje toplo te je samo po sebi ista
hipoteza' (Fej) - kad ta masa odlui da pokae svoju mehaniku ener-
giju u obliku rotacije, ona deluje na taj nain. Ona (ta masa) i l i se
spontano zapali, i l i ostaje inertna, tamna i hladna, a oba stanja su pod-
jednako sposobna daje upute, bez ikakvog odgovarajueg uzroka da
se obre kroz prostor milione godina. Njeno kretanje moe bi t i retro-
gradno i moe bi t i direktno, a oko sto raznih razloga ponueno je za
oba kretanja u isto tolikom broju hipoteza. U svakom sluaju, pridru-
ivi se mnotvu zvezda, ije je poreklo isto tako udesne i sponta-
ne vrste - j e r ''teorija maglina ne tvrdi da otkriva poreklo stvari, ve
samo jedan stadijum u materijalnoj i stori j i " ( Vinel: ivot sveta) -
ti mi l i oni sunaca, planeta i satelita, sastavljeni od inertne materije,
kovitlace se sa krajnje upeatljivom i velianstvenom simetrijom po
nebeskom svodu, pokretani i vodeni, uprkos svojoj inercij i, svojim
sopstvenim unutranjim kretanjem."
Zar emo se nakon ovoga uditi ako ueni mistici, poboni rimo-
katolici, pa ak i ueni astronomi kao to su bi l i obar (Chaubard)
i Godefroj {Godefroy)^ vie vole kabalu i drevne sisteme nego savre-
meni turobni i protivreni prikaz Univerzuma? U svakom sluaju.
ohar bar razlikuje hadasar ("Svetlosne Sile"), haoser ("Odra-
L'Universe expliquepar la Revelation i Cosmogonie de laRevelation. Al i ,
vi di Deuxieme memoire de Mirvija. Ba je taj autor, zakleti neprijatelj okul-
tizma, bio ovek koj i je napisao velike istine.
606
ene Svetlosti") i jednostavnu po/av spoljanjost njihovih duhov-
ni h tipova" ( vi di Kabala Denudata, 11, 67).
Moemo sada ostaviti po strani pitanje o gravitaciji i ispitati dru-
ge hipoteze. Jasno je da prirodna nauka ne zna nita o "Silama". Ovu
raspravu, meutim, moemo da zakljuimo pozivajui u pomo jo
jednog oveka od nauke - profesora omea (Jaumes), lana Medi-
cinske akadamije u Monpeljeu. Ovaj ueni ovek, govorei o Sila-
ma, kae:
Uzrok je ono to sutinski deluje u stvaranju fenomena, u sva-
kom proizvoenju i svakoj izmeni. Rekao sam da je ta aktivnost
( i l i Sila) nevidljiva. ( . . .) Pretpostaviti daje telesna i daje smete-
na u svojstvima materije bila bi proizvoljna hipoteza. (. . .) Svesti
sve uzroke na Boga (. . .) znailo bi zbunjivati ljude jednom hipo-
tezom koja se suprotstavlja mnogi m istinama. Al i , ne bi bilo nera-
zumno govoriti o mnotvu sila koje proizlaze iz Boanstva i poseduju
sopstvene uroene moi. ( . . . ) I ja sam spreman da dopustim poja-
ve koje izazivaju posredniki agensi zvani Sile i l i Sekundarni Agen-
si. Razlika meu Silama je princip podele na nauke; koliko stvarnih
i odvojenih sila, tol iko bazinih nauka. (. . .) Ne, Sile nisu pretpo-
stavke i apstrakcije, ve stvarnosti, i to jedine delujue stvarnosti
ije atribute moemo odrediti putem direktnog posmatranja i i n-
dukcije.
(O razlici medu silama, objavljeno u
Analima Akademije nauka u Monpeljeu,
tom II, fascikla I, 1854)
607
V I
MASKE NAUKE
ta su Sile? * Aspekt Okultista * Naune i Okultne teorije o
Toploti * Atomi Nauke
F I ZI K A I L I M ETAFI ZI KA?
Ako na Zeml j i uopte postoji napredak, nauka e jednog dana,
htela ne htela, morati da odustane od takvih udovinih ideja kao
to su njeni fi zi ki zakoni koj i same sebe vode - lieni due i Duha
- i potom se okrenuti okul tnim uenjima. Ona je to ve i uinila, ma
kol i ko da su izmenjene naslovne stranice i revidirana izdanja Nau-
nog Katehizma. Danas je prolo ve vie od pola veka otkad j e, pore-
dei savremenu sa drevnom milju, bilo otkriveno daje naa filozofija,
kol i ko god da izgleda drugaija od filozofije naih predaka, ipak sa-
stavljena samo dodavanjem i oduzimanjem od stare filozofije [pre-
noenjem kap po kap kroz filter prethodnika.
Ta injenica je bila dobro poznata Faradeju i drugim eminentnim
naunicima. At omi , Etar, sama evolucija - sve to dolazi savremenoj
nauci iz drevnih koncepcija i zasnovano je na zamislima arhajskih
naroda. "Zami sl i " za profane, u obl i ku alegorija; iste istine koj ima
su tokom inicijacije pouavani odabrani, istine koje su delimino raz-
glasili grki pisci i preneli ih nama. To ne znai daje okultizam ikad
na materiju, atome i etar imao iste poglede kao to su oni koje nala-
zimo u egzoterizmu klasinih grkih pisaca. Pa ipak, ako verujemo
g. Tindalu, ak je i Faradej bio aristotelovac, i vie agnostik nego
608
Maske nauke
materijalista. U svome delu Faradej kao pronalaza (str. 123) autor
pokazuje kako ovaj vel i ki fiziar koristi "stare Aristotelove mi s l i "
koje se "saete nalaze u nekim od njegovih dela." Meutim, Fara-
dej, Bokovi i svi drugi koj i u atomima i molekulima vide "centre
sila", a u odgovarajuoj elementarnoj sili ENTI TET PO SEBI, moda su
daleko blie i sti ni od onih koj i , igoui nj ih, istovremeno igou
"staru Pitagorinu korpuskulamu teoriju" (onu koja, uzgred reeno,
nikad nije dospela do potomstva onako kako ju je taj vel i ki filozof
zaista zamislio), zbog njegove "iluzije da se konceptualni elementi
materije mogu shvatiti kao odvojeni i stvarni entiteti."
Glavna i najsudbonosnija greka i la koj u je izrekla nauka, po
shvatanju okultista, lei u ideji da je u prirodi mogue tako neto kao
stoj e neorganska i l i mrtva materija. Okul t i zam pi ta: da l i j e ita
mrtvo i l i neorgansko sposobno za preobraaje i l i promene? A ima li
ieg pod suncem to ostaje neizmenljivo i l i neizmenjeno?
Ta neistina nigde nije bolje ilustrovana nego u naunom delu ne-
makog naunika, profesora Fi l i pa Spilera {Philip Spiller), (Der
JVeltaether als Kosmiche Kraft). U toj kosmolokoj raspravi, autor
pokuava da dokae da:
(. . .) nijedan materijalni konstituent nekog tela, nijedan atom nije
sam po sebi obdaren silom, ve je svaki takav atom apsolutno mr-
tav^ i bez ikakve moi da deluje na daljinu.
(str. 4)
Me ut i m, ta izj ava ne spreava Spi l era da igoe okul t ne dok-
t r i ne i pri nci pe. On ut vruj e nezavisnu supstancijalnost sile i poka-
zuje daj e ona "bestelesna t var " {unkoerperlicherstofj) i l i supstanca.
Sad, supstanca ni j e materija u met af i zi ci i, r adi rasprave, moe se
Neto mrtvo podrazumeva da je u nekom trenutku to bilo ivo. Kad, u kom
periodu kosmogonije? Okultizam kae daje materija, u svim sluajevima kad
izgleda kao inertna, krajnje aktivna. Svejedno, i defacto, njene estice su u ne-
prekidnom venom vibriranju koje je tako brzo da fizikom oku to telo izgle-
da kao da je bez ikakvog kretanja, a prostorni razmak izmeu t i h estica u
njihovom vibratomom kretanju je - gledano sa drugog nivoa bia i opaanja
- isto tako vel i ki kao onaj koj i odvaja snene pahuljice od kapi kie. Al i , za
prirodnu nauku e to bi ti besmisleno. [Naprotiv, i ovaj i onaj prethodni stav
su danas usvojene naune postavke, (nap. ured.)]
609
LI
i
TREBALO DA IMA NI ELJE NI PREDRASUDE. Nj EN JEDINI CILJ BI TRE-
BALO DA BUDE I S T I NA . "
A dotl e, u nae vreme, nauni ci su s amovol j ni j i i zatucani j i ak
i od svetenika. Jer oni slue, ako i ne oboavaj u " Si l u- Ma t e r i j u" ,
koj a j e nj i hov Neznani Bog. A u koj oj mer i j e on neznan moe se
zakl j ui t i i z mnog i h i spovesti naj emi nent ni j i h fi zi ara i bi ol oga sa
Faradej em na el u. On kae da ne samo da ni kad ni j e mogao da i z-
j a v i da l i j e Si l a svoj stvo i l i f unkci j a Mat eri j e, ve zapravo ni j e znao
ni ta se podrazumeva pod rej u materija.
Nekad j e, dodaje on, verovao da zna neto o mat er i j i . A l i , kako
j e vreme pr ol azi l o i to j u j e pal j i vi j e prouavao, t o j e ubeeni j i po-
stajao u svoje sopstveno neznanje o prirodi materije^ ( v i di Bakve-
l ov u Nauku o elektricitetu).
Okul tiste esto pogreno razumej u zato to u nedostatku bol j i h ter-
mi na oni na sutinu sile u nekim aspektima pr i menj uj u opi sni pr i dev
supstanca. Sad, i mena varijeteta "supstance" na r azni m ni voi ma per-
cepci j e i bi a su zaista legion. I s t onj aki okul t i z a m i ma poseban
nazi v za svaku vrst u, al i nauka - kao to j e, u seanjima j ednog du-
hovi t og Francuza, Engl eska bl agosl ovena sa trideset est rel i gi j a, a
samo j e d ni m r i b l j i m sosom - i ma samo j edno i me za sve nj i h, na-
i me "supstanca". tavie, i zgl eda da ni or t odoksni f i zi ar i ni nj i hov i
kr i t i ar i ni s u previe si gurni u svoje pretpostavke i isto tako l ako
br kaj u posledice sa uzroci ma. Net ano j e, na pri mer, kada se kae,
kao to i ni Stalo, da " mat er i j u isto t ol i ko moemo shvatati i l i zami -
l j ati kao puko prostorno pri sustvo k ol i k o i kao ovravanje s i l a"
i l i da "si l a ni j e nita bez mase, a masa ni j e nita bez s i l e" - j e r j edna
predstavlj a noumen, a druga fenomen. A opet, kad el i ng kae daj e
"i sta i l uzi j a mate da neto, ne znamo ta, ostaje kad neki obj ekat
l i i mo s vi h predi kat a k o j i mu pri padaj u"^ - t o se ni kad ne bi mogl o
Ovo kobno priznanje je, verujemo, saopteno na Naunom kongresu u Sven-
siju. Meutim, kako tvrdi Tindal, Faradej je imao slino miljenje: "ta mi zna-
mo o atomu/>o strani od njegove sile? Zamislite nukleus koji bi se mogao zvati
a, i okruite ga silama koje se mogu nazvati m; po meni, a i l i nukleus iezava
i supstanca se sastoji od moi m. I zaista, kakvu mi predstavu imamo o nukle-
usu nezavisnom od njegovih moi? Kakva misao ostaje, za koju se moemo
uhvatiti, o a nezavisnom od sila koje priznajemo?"
5 5
Seling, Ideje, itd., str. 18.
612
Maske nauke
pr i me ni t i na oblast transcendentalne met af i zi ke. I st i na j e da ista si-
la nije nita u svetu f i zi ke, ona je SVE U obl asti Duha. Stalo kae:
Ako masu na koj u deluje data sila, ma kol i ko bila mala, redu-
kujemo na njenu nultu granicu - i l i , matematiki reeno, dok ne
postane beskonano mala - posledica e bi t i da e brzina kretanja,
koja e usled toga nastati, bi t i beskonano velika i da ta "stvar"
( . . . ) u svakom trenutku nee bi t i ni ovde ni tamo, ve svuda - da
nee imati stvarno prisustvo; zato je nemogue sagraditi materiju
sintezom sila.
(str. 161)
To moe b i t i tano u poj avnom svetu, u onoj mer i u koj oj i l uzor-
ni odrdiz jedne stvarnosti nat ul nog sveta moe i zgl edat i i s t i ni t osa-
kaenoj percepci j i j ednog materi j al i ste. Aps ol ut no j e netano kad se
taj argument pr i meni na stvari koj e kabal i sti nazi vaj u nadmundani m
sferama. Takozvana inercij a "j e si l a" prema Nj ut nu {Princ. Def. I I I ) , a
za prouavaoce ezoteri ki h nauka najvea od svi h okul t ni h sila. Mo -
e se smatrati daj e neko tel o osloboeno svoj i h odnosa sa dr ugi m te-
l i ma - k oj i , prema pr i r odni m naukama i mehani ci stvaraju nj egove
atribute - arao pojmovno, samo na ov om ni vou i l uzi j e. Zapravo, ono
se ni kad ne moe t ako odvoj i t i : sama smrt ne moe da ga odvoj i od
nj egovi h odnosa sa Uni ver zal ni m silama, ij a j e j edna S I L A i l i I V O T
sinteza: ono naprosto nastavlja t e odnose na dr ugom ni vou. A l i , ako
j e Stalo u pravu, st aj e mi s l i o dr Dej ms Kr o l {James CrolT) kad u
l anku O preobraaju Gravitacija {Philosofical Magazine, t om I I , str
252) i znosi poglede koj e su zagovaral i Faradej, Voterston {JVater-
ston) i drugi ? Jer, on veoma j asno kae daj e gravi taci j a -
(. . .) sila koja proima Prostor koji je spoljanji za tela i da se me-
usobnim pribliavanjem tela ta sila ne poveava, kao to se obino
pretpostavlja, ve tela naprosto prelaze na mesto gde ta sila postoji
sa veim intenzitetom. {. . .)
Ni k o nee por ei da neka sil a ( bi l o daj e t o gravitacij a, el ekt r i ci -
tet, i l i bi l o koj a druga) koj a post oj i van tela u ot vor enom prost oru -
bi l o daj e t o etar i l i v a k uum - mor a b i t i neto, a ne puko nita, kad
se zami s l i odvoj eno od mase? I nae bi ona teko mogl a da post oj i
na j e dnom mestu sa veim, a na dr ugom sa smanj eni m "i nt enzi t e-
t o m" . G. A. Hi r n i zj avl j uj e i sto u Mehanikoj teoriji Univerzuma.
613
'11
nauni ka k o j i se ne slau sa t i m, kao i sa dr ugi m pr edmet i ma i i j u
evol uci j u i st onj aki okul t i st a, k o j i sledi tu naunu svau, gleda sa
kr aj nj om zbunj enou.
Da zavri mo s pr obl emom gravi taci j e. Ka ko nauka moe pretpo-
s t avi t i da o t ome zna b i l o ta si gurno? Ka k o moe da odr i s voj u
pozi ci j u i svoje hi poteze nasuprot hi potezama okul t i st a, k o j i u gra-
vi t aci j i vi de samo si mpat i j u i ant i pat i j u, i l i pri vl aenj e i odbij anj e,
koj e i zazi va f i zi ki pol ari t et na naem zemal j skom ni v ou i duhovni
uzr oci van sfere nj egovog uticaja? Ka k o mog u da se ne saglase sa
okul t i s t i ma pre nego to se saglase medu sobom? Zaista, tu uj emo
o odranj u energije, a u i st om dahu o potpunoj t vr doi i neelastino-
sti atoma, o ki net i koj t eor i j i gasova koj a j e i denti na sa t akozvanom
"pot enci j al nom energi j om", a i st ovremeno i o el ement arni m j e di ni -
cama mase koj e su apsolutno vrste i neelastine! Okul t i s t a otvara
nauno del o i i t a sledee:
Atomizam u fi zi ci sva kvalitativna svojstva materije pripisuje
oblicima kretaja atoma. Sami atomi kao elementi ostaju potpuno
lieni svojstava.
[Vunt (Wundt), Teorija materije, str. 381]
I dalje:
Hemija u svom krajnjem obl i ku mora biti atomska mehanika.
(Nazesman, Toplotna hemija, str 150)
A trenutak kasnije mu se kae da se:
Gasovi sastoje od atoma koj i se ponaaju kao vrsto telo, savr-
eno elastine sfere.
(Krenig, Klauzijus, Maksvel itd.,
Philosophical Magazine, tom XIX, str 18)
Konano, kao kr una svega, ot kr i vamo kako ser V. Tomps on i z-
j avl j uj e:
Da nam savremena teorija odranja energije ne dozvoljava da
pretpostavljamo neelastinost, ve jedino savrenu elastinost kraj-
nj i h molekula bi l o ultra mundane bi l o mundane materije. (! ! !)
(Philosophical Magazine, str. 321, loc. cit)
616
Maske nauke
Al i , ta ovek od istinske nauke kae na sve to? Pod "ovekom od
istinske nauke" podrazumevamo one kojima je isuvie mnogo stalo do
istine, a isuvie malo do svoje line tatine da bi dogmatizovaU bilo ta,
kao to veina ini. Medu njima postoji nekolicina - ukljuujui i one
koji se ne usuuju da objave svoje tajne zakljuke iz straha da e masa
zaurlati: "Kamenujte ga!" - nekolicina ija ih je intuicija osposobila da
premoste jaz koji zjapi izmeu zemaljskog aspekta materije i (za nas,
na naem nivou iluzije) subjektivne, tj . TRANSCENDENTALNO OBJEKTIV-
NE SUPSTANCE i navela ih da objave da ona postoji. Moramo se prisetiti
daje za okultiste Materija to\ahtQXpostojanja u Kosmosu koji potpada
pod bilo koj i mogui nivo percepcije. Isuvie smo dobro svesni da se
ortodoksne teorije zvuka, toplote i svetlosti protive okultnim dotrina-
ma. Al i , zar ljudima od nauke, i l i njihovim braniocima, nije dovoljno
da kau kako oni ne poriu dinamiku mo svetlosti i toplote i kao do-
kaz istaknu da im radiometar g. Kruksa nije poremetio koncepcije. Kad
bi poj mili krajnju prirodu tih Sila, morali bi najpre da priznaju njihovu
supstancijalnu prirodu, ma koliko da je ona natulna. A okultisti ne
poriu tanost teorije vibracija.'* Oni jedino ograniavaju njen domen
na nau Zemlju - izjavljujui da ona ne vai za druge planove osim
naeg, poto "Majstori" okultnih nauka opaaju UZROKE koj i proizvo-
de eterike vibracije. Da su sve to samo fantazije alhemiara, i l i sanja-
rije mistika, ljudi poput Paracelzusa, Filaleta, Van Helmonta i mnogih
drugih, na nj ih se ne bi moglo gledati kao na vizionare: oni bi posta-
li nametljivci i namemi mistifikatori.
Okultiste pozivaju na odgovornost zato to Uzroke svetlosti, top-
lote, zvuka, kohezije, magnetizma itd, mizb/a)u supstancom.^^ G. Klerk
Maksvel je utvrdio daje pritisak jake suneve svetlosti po kvadratnoj
mi l j i oko 1,68 kilograma. To je, kau nam, "energija milijardi talasa";
Govorei o Auri, j edan od Maj stora kae u Okultnom Svetu:
Kako moete postii da vas razumeju, zapravo da prime vau zapovest, te poluinte-
ligentne sile koje ne komuniciraju sa nama izgovorenim recima, ve zvukovima i boja-
ma ije vibracije stoje u nekom meuodnosu.
Ti "meuodnos i " su nepoznati savremenoj nauci , i ako su i h mnogo puta ob-
j as ni l i al hemi ari .
Me ut i m, "supstanca" okul ti sta je u odnosu prema najrazreenijoj sup-
stanci fiziara onol i ko suptil na kol i ko i zraea materija u odnosu na kou na
i zmama hemiara.
617
!^
tanij e sva njena okul t na svojstva, sve njene kombi naci j e i meuod-
nose sa dr ugi m silama, ment al ni m, ps i hi ki m i duhovni m.
Zat o, i ako j e moda u s vom znanj u kraj nj eg sastava materij e, i l i
u takozvanoj kraj nj oj anal i zi , u poreenj u sa pr i bl i nom anal i zom u
herni j i , manje upoznata sa ponaanjem sastavnih elemenata u r azni m
sluaj evima fi zi ki h meuodnosa, okul t na nauka j e, po s vom znanj u
kr aj nj i h s kr i veni h stanja i prave pri rode materij e, beskrajno vi a od
svi h savremeni h fiziara i hemi ara zajedno.
Sad, ako kaemo i s t i nu ot voreno i sa pot punom iskrenou, nai -
me da su dr evni i ni ci j at i znal i fiziku - kao nauku o Pr i r odi - dal eko
bol j e od svi h nai h Akademi j a Nauka zajedno, ta t vrdnj a e se sma-
t r at i drskou i besmi sl i com, zato to se smatra da su u nae vreme
prirodne nauke dostigle vrhunac savrenstva. Otuda, uznemiruj ue p i -
tanje: " Mo g u l i okul t i s t i na zadovol j avaj ui nai n odgovor i t i na dve
stvari, naime na (a) proizvoenj e toplote trenj em - pobui vanj em mo-
l ekul arnog kretanj a i (b) pretvaranj e t opl ot e u mehani ku s i l u ako
se dre stare ' odbaene' teorij e daj e t opl ot a supstanca i l i fl uid?"
Da bi s mo o d g o v o r i l i na t o pi t anj e, naj pre s e mor a p r i me t i t i da
okul t ne nauke ne smatraju ni el ektri ci tet, ni bi l o koj u dr ugu s i l u za
koj u se pretpostavl j a da on stvara, mat er i j om u bilo kom stanju po-
znatom prirodnim naukama; da se i zr azi mo j asni j e, ni j edna od t i h
t akozvani h " s i l a" ni j e ni vrsto tel o, ni gas, ni tenost. Ka d t o ne bi
bi l a sitniavost, okul t i s t i bi se buni l i ak i pr ot i v toga da se el ekt ri ci -
tet nazi va fluidom -poto on predstavlja posledicu, a ne uzrok. A l i ,
on bi rekao daj e nj egov noumen svesni uzrok. I sta je stvar i sa " Si -
l o m" i l i " At o mo m" . Haj de da v i di mo ta i st aknut i akademik, But l e-
rov, i ma da kae o te dve apstrakcije. Taj v e l i ki ovek od nauke pi t a:
ta je Sila? ta ona predstavlja iz strogo naune perspektive, i
kao neto to garantuje zakon odranja energije? U naim
predstavama se podrazumeva daje Sila ovaj i l i onaj i l i neki drugi
obl i k kretanja.
Zat o je Si l a naprosto prelazak jednog oblika kretanja u drugi ob-
lik kretanja: el ektri ci teta u t opl ot u i svetlost, t opl ot e u zvuk i l i neku
me ha ni ku r adnj u, i t ako dalje.^'' Ka d j e ovek p r v i put pr oi z v e o
Na nivou ispoljavanja i iluzorne materije moe biti tako; ne da to nije ni -
ta vie, ve je mnogo vie.
620
Maske nauke
elektricitet na Zemlj i, to je morao uiniti pomou trenja; otuda, kao
to je dobro poznato, toplota je ono to ga proizvodi time to uz-
nemirava njegovo stanje laje}^ a elektricitet na Zeml j i ne postoji/ô
sebi nita vie nego svetlost i l i toplota i l i neka drugi sila. Sve su to
meuodnosi, kako kae nauka.
Kad se data koliina toplote uz pomo parne maine pretvori u
mehaniki rad, mi govorimo o snazi pare ( i l i sili). Kad telo koje
pada, na svom putu udari u neku prepreku, stvarajui time toplotu
i zvuk - mi to zovemo mo sudara. Kad elektricitet razloi vodu
i l i zagreje platinsku icu, mi govorimo o moi elektrinog fluida.
Kad rezervoar termometra uhvati suneve zrake, a iva u njemu
se proiri, mi govorimo i toplotnoj energiji sunca. Ukratko, kad je-
dno stanje odreene koliine kretanja prestane, zauzima ga drugo
stanje kretanja ekvivalentno kol i i ni kretanja koje je prestalo, a re-
zultat takvog preobraaja i l i meuodnosa je - sila. U svim sluaje-
vima u koj ima do takvog preobraaja i l i prelaska j ednog oblika
kretanja u drugo ne dolazi, nije mogua nikakva sila. Dopustimo
na trenutak da postoji apsolutno homogeno stanje Univerzuma, i
na pojam o sili se svodi na nita.
Zato postaje oigledno da sila, koj u materijalizam smatra uzro-
kom raznolikosti koja nas okruuje, u stvari predstavlja samo po-
sledicu, rezultat te raznolikosti. Iz te perspektive, sila nije uzrok
kretanja, ve posledica, dok uzrok te sile i l i sila nije supstanca i l i
materija, ve samo kretanje. Zato se materija mora odloiti na stra-
nu, a sa njom i osnovni princip materijalizma, koj i je postao nepo-
treban, poto sila dovedena u stanje kretanja ne moe dati nikakvu
ideju o supstanci. Ako je sila rezultat kretanja, nije razumljivo zato
bi to kretanje trebalo da svedoi o materiji, a ne o Duhu i l i Duhov-
noj sutini. Istina, na razum ne moe da zamisli kretanje bez ne-
ega to se kree (i na razum je u pravu), ali priroda i l i bie tog
neeg to se kree ostaje potpuno nepoznata nauci, a spiritualisti,
u tom sluaju, imaju isto tako pravo da ga pripiu " Duhu" kao to
ga materijalisti pripisuju kreativnoj i svemonoj materiji. Jedan ma-
terijalista nema nikakvih posebnih privilegija u tom pogledu, ni t i
moe da polae pravo na njih. Tako izgleda da zakon odranja ener-
gije u ovom sluaju nije zakonit u svojim pretenzijama i tvrdnjama.
Ta "vel i ka dogma" - da bez materije nema sile i bez sile nema
Neutralnog, i l i nule.
621
i
u meuodnose? Svet sagraen od apsolutno neelastinih atoma, na-
l i k na mainu bez pare, osuen je na venu inercij u."' *
Prihvatimo objanjenja i uenja okultizma i lepa inercija prirod-
nih nauka bie zamenjena inteligentnim aktivnim Moima skrive-
ni m iza vela materije, a kretanje i inercija su t i m moima potinjeni.
itava nauka okultizma izgraena je na uenju daje materija iluzor-
ne prirode i da je atom beskonano deljiv.* Ona otvara neogranie-
ne horizonte supstance koju informie boanski dah njene due u svim
moguim stanjima gustine, stanjima o kojima jo uvek ne sanjaju ni
najduhovnije nastrojeni hemiari i fiziari.
Navedene ideje je objavio jedan akademik, najvei ruski hemiar
i priznati autoritet ak i u Evropi - pokojni profesor Butlerov. Istina,
on je branio spiritistike fenomene, takozvane materijalizacije, u
koje je verovao, kao i profesor Celner, Hejr, g. Valas, g. V. Kruks i
mnogi drugi lanovi Kraljevskog drutva, bilo otvoreno, bilo potaj-
no. Al i , njegovi argumenti u pogledu sutine onog to deluje u poza-
dini fizikih pojava svetlosti, toplote, elektriciteta i drugog, nisu zato
manje nauni i autoritativni i savreno su primenlj ivi na sluaj o ko-
me govorimo. Nauka nema prava da porie tvrdnje okultista da oni
dublje poznaju takozvane Sile, koje, kako oni kau, predstavljaju sa-
mo posledice uzroka koje su stvorile Moi , supstancijalne, mada nat-
ulne i drugaije od svake materije sa koj om su se oni ( naunici)
dosad upoznali. Najvie to nauka moe da uini je da zauzme stav
agnosticizma i da ga zadri. Tada ona moe da kae: "Za vae tvrd-
nje nema nita vie dokaza nago za nae, ali, mi priznajemo da za-
pravo ne znamo nita ni o Si l i ni o materiji, i l i onom to lei u osno-
vi takozvanog meuodnosa Sila. Zato jedino vreme moe pokazati
ko je u pravu, a ko grei. Hajde da strpljivo ekamo, a u meuvre-
menu budimo uljudni umesto da se gledamo popreko."
Al i , da bi se to uinilo, potrebna je bezgranina ljubav prema is-
t i ni i odustajanje od (lanog) imida nepogreivosti, koje su lj udi od
nauke stekli medu masama profanih, neznalakih i povrnih, uprkos
svojoj "kul t ur i ". Da bi se te dve nauke, arhajska i savremena, sto-
pile, neophodno je pre svega napustiti trenutne materijalistike preo-
kupacije. Za to je potrebna neka vrsta religioznog misticizma, pa
Butlerov, Nauna pisma.
* U nae vreme ovo je fundamentalna postavka nauke. (nap. ured.)
624
Maske nauke
ak i prouavanje drevne magije, ega se nai akademici nikad ne
bi poduhvatili. Lako je objasniti zastoje to neophodno. Ba kao to
je u delima starih alhemiara pravo znaenje supstanci i elemenata
o koj ima se govori sakriveno najsmenijim metaforama, tako je i
fizika, psihika i duhovna priroda Elemenata (recimo vatre) u Veda-
ma, a posebno u Puranama prikrivena alegorijama koje su razum-
l j i ve samo i ni ci j ati ma. Kad one ne bi imale to znaenje, onda bi
zaista sve te legende i alegorije o svetosti t ri vrste vatre i etrdeset de-
vet izvornih vatri - koje otelovljuju Sinovi Dakinih erki i Riija,
nj ihovih mueva, "koj i sa prvi m Brami ni m sinom i njegova t r i na-
slednika ine etrdeset devet vat ri " bile samo idiotsko trabunjanje i
nita drugo. Al i , nije tako. Svaka vatra ima posebnu funkciju i zna-
enje u svetovima fizikog i duhovnog. tavie, one u svojoj sutin-
skoj pri rodi sadre odgovarajue odnose prema nekim od ljudskih
psihikih ilinkcija, pored svojih precizno odreenih hemijskih i fi-
zikih moi kad dou u dodir sa zemaljski diferenciranom materijom.
Nauka ne nudi nikakve pretpostavke o vatri/o sebi; okutizam i drev-
na nauka nude. To se vi di ak i u oskudnoj i namemo zamagljenoj
frazeologiji Purana ge su, kao npr. u Vaju Purani, objanjene mnoge
osobine personifikovanih vatri. Tako, Pavaka je elektrina i l i Vai-
djuta vatra, Pavamana, vatra proizvedena trenjem ( i l i Nirmatja), a
Sui}Q solama ( i l i Saura) vatra'^ - a sve t r i su deca Abimanina, Ag-
nija (vatre), najstarijeg sina Brame i Svahe. Za Pavaku se, tavie,
kae daje roditelj Kavjavahana, vatre Pitrija, za Sui, daje roditelj
Havjavahana, vatre bogova, a za Pavamanu, daje roditelj Saharake,
vatre Asura. Sad, sve to pokazuje da su autori Purana bi l i savreno
upoznati sa "Silama" nauke i nj ihovim meuodnosima, tavie, i sa
raznim nj ihovim osobinama u delovanju na psihike i fizike feno-
mene koje im ne pripisuje i za koje ne zna dananja prirodna nauka.
Sasvim je prirodno da ih jedan orijentalista - posebno ako ima ma-
terijalistike sklonosti - kad proita da su to samo nazivi vatri koj i
se koriste u prizivima i ritualima, naziva "praznovericama i mistifi-
kacijama Tantrika" i on se vie brine da izbegne greke u izgovoru,
nego da obrati panju na skriveno znaenje koje je pridato personifi-
kacijama, i l i da trai njihovo objanjenje u fizikim meuodnosima
* Nazvani "ispijai vode" - solarna toplota koja prouzrokuje isparava-
nje vode.
625
sila, za koje se danas zna. Zaista, tako se malo veruje u znanje drev-
nih Arijevaca, da ak i takvi upadljivi pasusi kao u Vinu Purani ( knji-
ga I , poglavlje I I ) , prolaze potpuno neprimeeno. ta, meutim,
moe da znai sledea reenica?
Potom su Etar, vazduh, svetlost, voda i zemlja, viestruko uje-
dinjeni sa svojstvima zvuka i drugih kvaliteta, koji su postojali kao
razliiti u skladu sa svojim svojstvima, (. . .) ali poto poseduju
mnoge i raznolike energije i poto nisu povezani, oni ne bi mogli,
bez kombinovanja, stvarati iva bia, niti se stapati jedan sa drugim.
( ...) Poto su se kombinovali ( ...) putem uzajamnog udruivanja,
poprimili su karakter jedne potpuno jedinstvene mase, i bi l i usme-
ravani Duhom. (. . .) (itd.)
To, naravno, znai da su t i pisci bi l i savreno upoznati sa meu-
odnosima i dobro obaveteni o poreklu Kosmosa iz "indiskretnog
Principa" - Avjaktanugrahena, koj i se odnosi na Parabram i Mula-
prakriti zajedno, a ne na "Avjaktu, ili Prvi Uzrok, i l i materiju", kako
saoptava Vilson. Stari inicijati nisu znali za "udesno stvaranje", ve
su pouavali evoluciji atoma (na naem fizikom nivou) i njihovoj
prvoj diferencijaciji iz laje uprotiU kako je g. Kruks sugestivno na-
zvao materiju, i l i prvobitnu supstancu s onu stranu nulte take: - tu
gde mi postavljamo Mulaprakriti, "korenski Princip" supstance sve-
ta i svega u svetu.
To se lako moe pokazati. Uzmite, na primer, novoobjavljeni ka-
tehizam viitadvaita vedantina, ortodoksnog i egzoterikog sistema,
koj i je ipak potpuno objavljen i pouavan u XI veku (njegov osniva,
Ramanua, roenje 1.017. godine) u vreme kad je evropska nauka
jo uvek verovala u etvrtastu i ravnu Zemlju Kozme Indikoplova
iz VI veka. On ui daje Prakriti (Priroda), pre nego stoje evolucija
poela, bila u stanju laje i l i apsolutne homogenosti, postoje "mate-
rija postojala u dva stanja, sukma, skriveno i l i nediferencirano, i tu-
la i l i diferencirano stanje." Potom je ona postala anu, atomska. On
ui o Suda-tatvi - "supstanci koja ne poprima kvalitete materije, od
koje je sasvim drugaija" i dodaje da su od te supstance formirana
tela stanovnika Vaikuntaloke (Vinuovog neba), bogova. Da svaka
estica i l i atom Prakriti sadri Divu (boanski ivot) i da predstav-
lja asiru (telo) te Dive koj u sadri, dok je svaka diva zauzvrat
arira vrhunskog duha, poto "Parabram proima svaku Di vu, kao
626
Maske nauke
i svaku esticu mat eri j e. " Dual i s t i ka i ant ropomorf i st i ka, kakva
moe i zgl edat i f i l ozof i j a vi si tadvai ta kad se por edi sa filozofij om
advaita - nedualista - i pak j e po l og i c i i filozofij i vr huns ki vi a i od
kosmogoni j e koj u j e pr i hvat i l o rano hrianstvo i od one koj u j e pr i -
hvat i o nj egov v e l i ki pr ot i vni k, savremena nauka. Sledbenike j ednog
od naj vei h umova k oj i se i kad poj avi o na zeml j i , advaita vedan-
t i ne, nazi vaj u ateistima, j er na sve os i m Parabrama, onog osim ega
nema nieg drugog, i l i Apsol ut ne stvarnosti, gledaj u kao na i l uzi j u.
Pa i pak su naj mudr i j i i ni ci j at i do l i i z nj i hov i h redova, kao i naj vei
J ogi ni . Upaniade pokazuj u da su oni naj pouzdanij e znal i ne samo
staj e kauzalna supstanca uposledicama trenja, i da su nj i hov i preci
b i l i upoznat i ^2Lpretvaranjem toplote u mehaniku silu, ve da su b i -
li upoznati i sa noumenima svi h duhovni h i kos mi ki h fenomena.
Zaista, ml a di br ami n k o j i di pl omi r a na uni ver zi t et i ma i kol edi -
ma I ndi j e sa naj vi i m ocenama, k o j i u i vot u poi nj e kao magistar
i pr avni k, sa d u g i m ni z o m t i t ul a i za svog i mena i pr e z i r om pr ema
s voj i m naci onal ni m bogovi ma k o j i j e srazmeran t i t ul ama to j e ste-
kao za svoje obrazovanj e u pr i r odni m naukama, ui s t i nu, treba samo
da u s vet l os t i s ami h p r i r o d n i h nauka i sa panj om us mer enom na
meuodnose Sila, pr oi t a izvesne pasuse u nj egovi m Puranama, da
bi s hvat i o k o l i k o s u nj e g ov i pr e c i z na l i vi e nego to e on i k a d
znat i - uk ol i k o ne postane okul t i st a. Ne ka obr at i panj u na al egori j u
o Pururavama i nebeskim Gandarvama^^ koj e su ove prethodne snab-
dele pos udom punom nebeske vatre. Pr vobi t ni nai n dobi j anj a vatre
trenj em nauno je objanjen u Vedama i bremeni t je znaenj em za
onog ko ume da ita i zmeu redova. Tretagni (sveta trijada vatri ) koj a
^ Gandarva iz Veda je boanstvo koje zna i otkriva nebeske tajne i boanske
istine smrtnicima. Kosmiki - Gandarve su sjedinjene moi solame vatre, i sa-
injavaju njene Sile, psihiki - inteligencije koje borave u Suumni, Solamom
zraku, najviem od sedam zraka, mistiki - okultna sila u Somi (mesecu, i l i lu-
namoj biljci) i pie nainjeno od nje, fiziki - pojavno, i duhovno - noume-
nalni uzrok Zvuka i "Glasa Prirode". Otud, njih zovu "6.333 nebeska Pevaa",
i muziarima Indraloke koji otelovljuju (ak i po broju) raznovrsne i mnogo-
struke zvukove prirode i gore i dole. U pomenutoj alegoriji za njih se kae da
imaju muziku mo nad enama, i da su im drage. Ezoteriko znaenje je ja-
sno. Oni su jedan od oblika, ako ne i prototipovi, Enohovih anela, Sinova Bo-
j i h, koji videe da su erke ljudske lepe {Postanje, VI ) i koji su se oenili njima
i nauili erke Zemlje tajnama Neba.
611
se dobija trenjem tapova nainjenih od drveta^^^vato (Bo- drvo, M u-
drosti i Znanja) ~ tapova "onol i ko irina prstiju dugakih kol i ko
ima samoglasnika u gajatri", mora da ima skriveno znaenje, i l i pi -
sci Veda i Purana nisu bi l i sveti pisci, ve mistifikatori. Da takvo
znaenje postoji, induski okultisti imaju dokaz i j edino su oni u sta-
nju da prosvetle nauku u pogledu toga zato i kako je "vatru, koja
je prvobitno hi\a jedno, uinio trostrukom (treta) u naoj sadanjoj
M anvantari Sin I le (Vak), prvobitne ene nakon Potopa, ene i er-
ke Vaivasvata M anua". Ta alegorija je sugestivna, ma u kojoj Pura-
ni daj e itamo i prouavamo.
628
V I I
NAPAD J E DNOG NA U NI K A
NA NA U NU T E OR I J U SI L E
* Etar i Atomi *
Sada bi trebalo da navedemo mudre reci nekol i ci ne nauni ka ( en-
gl eski h) koj e svedoe u nau kori st . Do k i h manj i na boj kot uj e " i z
pr i nci pa" , vei na i m preutno odobrava. Da j edan od nj i h propove-
da got ovo okul t na uenja, u ne ki m sluaj evima i denti na, koj a su e-
sto ravna j a v nom pri znanj u naeg "Fohata i nj egovi h sedam Si nova"
- okul t nog Gandarve iz Veda - pri znae svaki okul ti sta, pa ak i ne-
ki pr of ani i t aoci .
Ak o oni otvore Popular Science Review, t o m V (str. 329-334), u
nj emu e nai lanak o Sunevoj Sili i Zemljinoj Sili dr V. B. Ri ar d-
sona, k o j i gl asi :
U ovom trenutku, kad teorija pukog kretanja kao izvora svih
varijeteta sile opet postaje preovladujua misao, bila je gotovo j e-
res iznova otpoeti debatu koja je, prema optoj saglasnosti, tokom
odreenog perioda izgledala praktino okonana; ali, ja preuzimam
ri zi k i zato u rei kakvi su tano bi l i pogledi besmrtnog jeretika,
ije sam ime apnuo itaocima (Samjuel Metkalf), koj i potuje
Sunevu Silu. Poevi sa tvrdnjom sa koj om se gotovo svi fiziari
slau, da u pri rodi postoje dva agensa - materija koja je merljiva,
vidl j iva i opipljiva i neto to je nemerljivo, nevidljivo i o emu
se moe suditi samo na osnovu njegovog dejstva na materiju - Met-
kal f smatra da taj nemerljivi i aktivni agens koj i on naziva "kalorik"
629
1
nije puki oblik kretanja, nije vibracija meu esticama merljive ma-
terije, ve je i sam materijalna supstanca koja tee od Sunca kroz
prostor, ispunjavajui praznine izmeu estica vrstih tela i pre-
nosei putem oseta svojstvo koje je nazvano toplota. On zasniva
prirodu kalorika, i l i Suneve Sile na sledeim osnovama:
( I ) Da se on moe dodati i l i oduzeti od drugih tela i meri ti sa
matematikom preciznou.
( I I ) Da on poveava zapreminu tela, koja se njegovim oduzima-
njem opet smanjuje.
( I I I ) Da on preoblikuje svojstva, osobine i stanje svih drugih tela.
(IV) Da on pomou zraenja prolazi kroz najsavreniji vakuum
koj i se moe stvoriti, u kome isto deluje na termometar kao i u
atmosferi.
( V) Da on ispoljava mehanike i hemijske sile koje nita ne mo-
e obuzdati, kao kod vulkana, ekspozija baruta i drugih zapaljivih
jedinjenja.
( VI ) Da on na opiplj iv nain deluje na nervni sistem, prouzro-
kujui j ak bol , a kad ga ima previe, razgradnju tkiva.
Kao proti vni k vibratovne teorije, Met kal f dalje primeuje: ako
je kalorik^MA:o svojstvo ili kvalitet, on ne bi mogao uveavati za-
premi nu drugi h tela, zato i on sam mora i mat i zapreminu, mora
zauzimati neki prostor i zato mora bi t i materijalni agens. Kad bi ka-
lorik bio samo posledica vibratornog kretanja meu esticama mer-
ljive materije, on ne bi mogao da zrai sa zagrejanih tela, a da se
sa nj i m istovremeno ne prenose i vibrirajue estice; ali, injenica
je da materijalna merljiva supstanca moe da zrai toplotu bez
gubitka mase te supstance. (. . .) I majui u vi du sve to to se tie
materijalne prirode suneve sile i sa vrsto ukorenjenim ubeenjem
"da se sve u Prirodi sastoji od dve vrste materije, jedne bazino ak-
tivne i eterine, druge pasivne i nepokretne,'' Met kal f je postavio
Ne samo "kroz prostor", ve ispunjava svaku taku u naem solamom si-
stemu, jer je to tako rei fiziki ostatak Etra, njegovo nalije na naem nivou,
poto Etar slui i drugim kosmikim i zemaljskim ciljevima, osim to je "agens "
za prenoenje svetlosti. To je astralni fluid i l i "Svetlost" kabalista, i "Sedam zra-
ka" Sunca-Vinua.
Kakve onda potrebe ima za etarskim talasima da bi se prenela svetlost,
toplota itd ako ta supstanca moe da se kree kroz vakuum?
Kako bi moglo bi ti drugaije? Gruba merljiva materija je telo, ljutura ma-
terije i l i Supstance, enski pasivni princip, a ta fohatika sila je drugi princip
630
Napad jednog naunika na naunu teoriju sile
hipotezu daj e Suneva sila, i l i kalorik, samodelatni princip. Pre-
ma svojim sopstvenim esticama on ispoljava odbijanje, prema
esticama sve marljive materije on ispoljava privlaenje, privlai
estice merljive materije silama koje se menjaju obrnuto srazmemo
kvadratu rastojanja. Na taj nain on AQ\\X]Q pomou merljive mate-
rije. Kad bi univerzalni prostor bio ispunjen samo kalorikom, sune-
vom silom (bez merljive materije), kalorik bi takoe bio neaktivan
i inio bi bezgranini okean nemonog i l i nepokretnog etra, j er ne
bi imao na ta da deluje, dok merljiva materija, ma kol i ko daje sa-
ma po sebi neaktivna, ima "izvesna svojstva pomou koj i h mo-
difikuj e i upravlja delovanjima kalorika, a i materija i kal ori k su
podloni delovanju neizmenljivih zakona i j i je izvor njihov uza-
j amni odnos i specifine osobine svakog od ovo dvoje."
I on postavlja zakon za koj i veruje daj e apsolutan, izraen na
sledei nain:
Kalorik svojom privlanou prema merljivoj materiji sjedi-
njuje i spaja sve stvari; svojom odbojnou prema samom sebi
on odvaja i iri sve stvari.
Ovo j e, naravno, gotovo okul t no objanjenje kohezij e. Dr Ri ard-
son nastavlja:
Kao to sam ve rekao, suvremena uenja su sklona da se osla-
njaju na hipotezu (. . .) daje toplota kretanje, moda bi bolje bi l o
rei, specifian obl i k kretanja.
Al i , tu hipotezu, ma kol i ko daje popularna, ne bi trebalo prihva-
t i t i na raun jednostavnijeg pogleda daje suneva sila materijalne
prirode i da utie na modifikovanje stanja materije. Mi ne znamo
dovoljno da bismo bili dogmatini.
- prana - muka i aktivna. Na naoj kugli je ta Supstanca drugi princip se-
dmostrukog Elementa - Zemlje, u atmosferi, princip vazduha, koji je grubo telo
kosmosa, na Suncu ona postaje Salamo telo i telo Sedam zraka, u meduzve-
zdanom prostoru ona odgovara nekom drugom principu i tako dalje. Celina je
homogeno Jedinstvo, svi delovi su diferencijacije.
I l i odjek, a to se tie zvuka, odraz na naem nivou onoga to predstavlja
veno kretanje te Supstance na viim nivoima. Na svet i ula neprekidnoêsM
rtve Maje.
Iskreno priznanje.
631
(. . .) Metkalfova hipoteza u pogledu suneve sile i zemljine sile
ne samo daje veoma jednostavna, ve krajnje fascinantna. ( . . . ) U
njoj postoje dva elementa u univerzumu, a jedan od nj ih je mer-
I jiva materija. (. . .) Drugi element je sveproimajui Etar, solama
vatra. On je bez teine, supstance, oblika ili boje; to je beskonano
deljiva materija, i njene estice se meusobno odbijaju, a njena
razreenost je tolika da nemamo drugi termin daje izrazimo osim
termina etar.^ Ona proima i ispunjava prostor, ali je sama isuvie
nepokretna - mrtva. Mi spajamo ta dva elementa, inertnu materi-
ju i samoodbijajui Etar (?) i tako mrtva (?) merljiva materija biva
oivljena; {Merljiva materija moe da bude inertna, ali nikad mr-
tva - to je okultni zakon. - H. P. B.) (. . .) kroz estice merljive
supstance prodire etar (drugi princip Etra - H. P. B.) \ tako pro-
di rui kombinuje se sa merl j i vi m esticama i dri ih na okupu, dr-
i ih povezane zajedno; one su rastvorene u Etru.
Tako rasporeena vrsta merljiva materija, po ovoj teoriji, se kroz
etar protee na sve to postoji u ovom trenutku. Etar je svepro-
imajui. I samo ljudsko telo je ispunjeno etrom {recimo astral-
nom svetlou - H. P. B.y,on dri na okupu njegove siune esti-
ce; isto je i sa biljkama, isto je i sa najvrom zemljom, stenom,
dijamantom, kristalima, metalom. Postoje, meutim, razlike u spo-
sobnosti raznih vrsta merljive materije da prime sunevu silu i od
nj i h zavise razna promenljiva stanja materije - vrsto, teno i ga-
sovito. vrsta tela privlae kalorik u veoj meri nego tena, otuda
njihova vrsta kohezija; kad se neka kol i i na rastopljenog cinka
prospe na pl ou vrstog cinka, rastopljeni cink postaje isto tako
vrst, j er kalorik iz tenog tela nagre u vrsto i kao posledica to-
ga, estice koje su ranije bile labave i l i tene, postaju vre spo-
jene. (. . .) Sam Metkalf, razmiljajui o pomenutim fenomenima,
Pa ipak to nije Etar, ve samo jedan od principa Aithera, poto je i on sam
jedan od principa Akae.
Tako 1 prana (Diva) proima elo telo ivog oveka, ali sama, bez atoma
na koje bi delovala, ona bi bila nepokretna - mrtva, tj , bila bi u laji i l i , kako
kae g. Kruks, "zakljuana u pretilu". Delovanje Fohata na sloena, pa ak i
na prosta tela proizvodi ivot. Kad telo umre, ono prelazi u isti polaritet koji
ima njegov muki agens i zato odbija aktivni agens, koj i se, prestajui da odr-
ava celinu, uvruje na esticama i l i molekulima i to delovanje se naziva
hemijskim. Vinu, Odravalac, se preobraava u Rudru-ivu, Unititelja - taj
meuodnos je oigledno nepoznat nauci.
632
i tumei ih jedinstvom principa delovanja, koj i je objanjen u pret-
hodnom tekstu, sumira svoje argumente na veoma jasan nain, ko-
mentariui razliitu gustinu raznih tela. "vrstina i mekoa", (kae
on), "vrsto i teno stanje nisu sutinske osobine tela, ve zavise
od rel ati vni h odnosa eterine i merljive materije od koj i h su ona
sainjena. Najelastiniji gas moe se svesti na teni obl i k oduzi-
manjem kalorika, a dalje pretvoriti u vrsto telo, ije e se estice
drati na okupu silom proporcionalnom njihovom uveanom pri -
vlanou prema kaloriku. Sa druge strane, kad najguim metali-
ma dodamo dovoljnu kol i i nu kalorika, njihova privlanost prema
njemu se smanjuje, a kad se pretvore u gasovito stanje i njihova
kohezija je unitena.
Poto j e na ovaj nai n opi rno ci t i rao drugaije poglede vel i kog
"j er et i ka" - poglede koj i ma j e tek ponegde potrebna mal a korekci j a
t ermi na, i st i i st aknut i nauni k - nesumnj i vo or i gi nal ni i sl obodni
mi s l i l ac - nastavlja da sumi ra te pogl ede:
Neu se suvie zadravati na tom jedinstvu suneve sile i zem-
lje koje podrazumeva pomenuta teorija. Al i , moe se dodati da iz
nje, i l i iz hipoteze o pukom kretanju kao si l i i o delovanju bez sup-
stance moemo, kao najpribliniji mogui pristup istini o tom naj-
komplikovanijem i najdubljem od svih predmeta, izvesti sledee
zakljuke:
(a) Prostor, meuzvezdani, meuplanetarni, unutarmaterijalni,
unutarorganski, nije vakuum, ve je ispunjen suptilnim fluidom i l i
gasom, koga u nedostatku boljeg izraza^ moemo nazvati, kao to
su to i ni l i drevni narodi, Ait-ur, Solama vatra, Mther. Taj f l ui d,
neizmenljiv po sastavu, neunitiv, nevidljiv,' proima sve i svu (mer-
Ijivu - H. P. B.) materiju; kameni u potoku, drvo koje se nad-
nosi nad nj i m, ovek koj i to gleda - svi su ispunjeni etrom u
Uistinu, ukoliko ne usvojimo okultne termine kabalista!
"Neizmenljiv" samo tokom manvantarikih perioda, nakon kojih se izno-
va utapa u Mulaprakriti; "nevidljiv" uvek, u svojoj sopstvenoj sutini, ali vidljiv
u svojim odraenim svetlucanjima, koje savremeni kabalisti nazivaju Astralna
svetlost. Ipak, svesna i velianstvena Bia odevena u istu tu Sutinu se kreu
u njemu.
' Treba dodati "merljiva" da bi se razlikovala od onog Etra koji je jo uvek
materija, iako je supstrat.
633

razliitoj meri: kameni manje od drveta, drvo manje od oveka.
Sve na ovoj planeti je ispunjeno na taj nain! Svet je sagraen na
eterinom fluidu i kree se kroz more tog fluida.
(b) Taj Etar, kakva god daje njegova priroda, potie sa Sunca i
sunaca:^ sunca ga stvaraju, ona ga skladite i ona ga raspruju.
(c) Bez etra ne bi bi l o kretanja; bez njega estice merljive ma-
terije ne bi mogle da klize jedna preko druge; bez njega ne bi bilo
impulsa da pobudi te estice na delovanje.
(d) Etar odreuje sastav tela. Da nema etra, ne bi moglo bi t i
promene u sastavu supstance; voda bi , na primer, mogla da postoji
samo kao supstanca, kompaktna i nerastvorljiva, van svake pred-
stave koj u moemo stvoriti o tome. Da nije etra, ona ne bi mogla
bi t i ak ni led, ni kristal, ni para.
(e) Etar povezuje sunce sa planetom, planetu sa planetom, o-
veka sa planetom, oveka sa ovekom. Bez etra ne bi moglo bi t i
komunikacije u Univerzumu, ni svetlosti, ni toplote, ni fenomena
kretanja.
Tako nal azi mo da su Etar i el asti ni at omi , u odgovaraj uoj me-
hanikoj koncepci j i Uni ver zuma Du h i Dua Kos mos a i da ta teo-
ri j a - kako god i u ma k o m preruenom obl i ku daj e izraena - uvek
ostavlja vei prostor l j udi ma od nauke da razmi l j aj u van okvi r a gra-
ni ce koj u j e postavi o savremeni mat eri j al i zam - tanij e bi bi l o da ga
nazovemo agnosticizmom^^ ^ nego to je to sluaj sa vei nom dr u-
Okultne nauke obru tu tvrdnju i kau da su Sunce i sva sunca nainjena
od toga to u osvit Manvantare emanira iz Centralnog Sunca.
1 2
Ovde se odluno razilazimo sa uenim gospodinom. Prisetimo se daje taj
Aither, bilo da se pod njim podrazumeva Akaa, bilo njen nii princip, Etar -
sedmostruk. Akaa je Adi ti u alegoriji, i majka Martande (Sunca), Deva-matri,
"Majka bogova". U Sunevom sistemu, Sunce je njen Budi i Vahan, nosilac,
otuda esti princip; u Kosmosu su sva sunca Kama rupa Akae, a tako je i sa
naim Suncem. Samo kad se posmatra kao individualni Entitet u svom Kra-
ljevstvu, Surja (sunce) predstavlja sedmi princip velikog tela materije.
Grubi ali iskreni materijalizam iskreniji je odjanusolikog agnosticizma na-
eg vremena. Monizam je Peksnif savremene filozofije, koji svoje farisejsko
lice okree psihologiji i idealizmu, a svoje prirodno lice rimskog augura, na-
duvavi svoje obraze jezikom - materijalizmu. Monisti su gori od materijalista,
jer, dok u univerzumu trae psiho-spiritualnog oveka iz iste negativne per-
spektive, oni svoj sluaj izlau mnogo manje uverljivo nego skeptici Tindalo-
634
gih. Atomi , Miher, i l i oboje, savremena razmiljanje ne mogu da iza-
u izvan kruga drevne misl i, a ona je bila proeta arhajskim okul-
tizmom. Talasna i l i korpuskulama teorija - jedno je te isto. To je
razmiljanje iz perspektive fenomena, ne iz perspektive poznavanja
sutinske prirode uzroka i uzroka. Kad je savremena nauka objasni-
la svojoj publici najnovija dostignua Bansina i Kirhofa i pokazala
sedam boja, "osnovne" boje zraka koj i je utvrenim redom razloila
na ekranu i opisala odgovarajue duine svetlosnih talasa, staje
time dokazala? Ona je opravdala svoju reputaciju tanosti u mate-
matikim postignuima, merei ak i duinu svetlosnog talasa - "ko-
ja varira od 760 mi l i oni ti h delova milimetra na crvenom kraju spektra
do 393 milionita dela milimetra na ljubiastom kraju." Al i , kad se radi
o egzaktnosti prorauna u pogledu efekta svetlosnog talasa, nauka
je prinuena da prizna da se veruje kako sila {koja je pretpostavljeni
uzrok) proizvodi "nezamislivo sitne modulacije" u nekom mediju-
mu - 'na koji se u celini gleda kao daje identian sa eterikim'^'^
- a i sam taj medijum je tek samo hipotetiki agens!"
Pesimizam Ogista Konta u pogledu nemogunosti da se jednog
dana utvrdi hemijski sastav Sunca, Ki r hof nije pobio trideset godina
kasnije, kako se t vrdi . Spektroskop nam je pomogao da vi di mo da
elementi, koj i su poznati savremenim hemiarima, sa punom vero-
vatnoom moraju biti prisutni u spoljanjim sunevim omotaima -
ne i u samom Suncu; a smatrajui da ti "omotai", solami kosmiki
veo, predstavljaju samo Sunce, fiziari su objavili da njegov sjaj
potie od sagorevanja i plamena i pomeali vitalni princip tog sve-
tila sa istom materijalnom stvari, i nazvali je "hromosfera".'* Dosad
imamo samo hipoteze i teorije, ne zakone - ni u kom sluaju.
ve, pa ak i Hakslijeve vrste. Herbert Spenser, Bejn i Luis opasniji su po uni-
verzalne istine od Bihnera.
Prof. A. Vinel, Geologija.
Da biste se upoznali sa pravim okultnim uenjem, vidite Pet godina teo-
zojije, lanci Poriu li adepti teoriju maglina? i Da lije Sunce masa koja se
hladi?
635
V I I I
I VOT, SILA I L I GRAVI TACI JA
Nervni Etar dr Riardsona * Oseaji i njihovo delovanje
Isuvie "ivota " moe da ubije
Nemerljivi fl uidi imali su svojih pet minuta; o "mehanikim Si-
lama" se manje govorilo; nauka je okrenula novi list u poslednjih
etvrt veka, ali, gravitacija je ostala, a svoj ivot duguje novim kom-
binacijama, nakon to su je stare gotovo ubile. Ona moda veoma
dobro odgovara naunim hipotezama, ali je pitanje da li isto tako od-
govora i istini i da li prikazuje injenice u prirodi. Privlaenje samo
po sebi nije dovoljno da objasni ak ni kretanje planeta, kako onda
moe da se smatra kako je u stanju da objasni rotaciona kretanja u
beskrajnosti Prostora? Samo privlaenje nikad nee popuni ti sve
praznine ukol i ko se ne prizna da svako nebesko telo ima poseban
impuls i ne pokae daje rotacija svake planete sa njenim satelitima
prouzrokovana7e(i/m uzrokom kombinovanim sa privlaenjem. Pa
ak i tada, kako kae jedan astronom {Philosophie Naturelle, lanak
142), nauka bi morala da imenuje taj uzrok.
Okultizam gaje imenovao vekovima, a takode i svi drevni filo-
zofi, ali su danas sva takva verovanja proglaena prevazienim praz-
novericama. "Vankosmiki" Bog je unitio svaku mogunost da se
veruje u intrakosmike inteligentne Sile; ipak, ko i l i Staje to to pro-
uzrokuje odbijanje u tom kretanju? Franker (Franceur) kae:
Kad saznamo uzrok, jedinstveni (posebni, koji odbija, biemo u
stanju da ga kombinujemo sa onim koji privlai.
(Astronomie, str. 342)
636
ivot, sila ili gravitacija
I opet:
Privlaenje izmeu nebeskih tela je zapravo odbijanje: Sunce je
ono to ih neprekidno pokree napred, inae bi njihovo kretanje
prestalo.
Ako ova teorija, da je Suneva Sila prvobitni uzrok kako sveg
ivota na Zemlj i tako i kretanja nebeskih tela, ikad bude prihvaena
i ako se daleko smelija Herelova hipoteza - o izvesnim organizmi-
ma na Suncu - prihvati makar kao provizorna hipoteza, naa uenja
e bi t i opravdana i pokazae se da je ezoterijska alegorija milionima
godina ispred savremene nauke, jer to su arhajska uenja. Martanda
(Sunce) posmatra svojih sedmoro brae, planete, i preti i m, ne napu-
tajui sredinji poloaj na koga gaje njegova Majka, Adi t i , prote-
rala; "on ih progoni, okreui se polako oko svoje ose ( . . . ) i sledi
ih iz daleka, kreui se u istom pravcu kao i oni, putanjom koja ok-
ruuje njihove kue" - i l i orbite ( vi di komentare na Stancu I V, Knj i -
ga I ). Sunevi fl uidi i l i Emanacije su ono to inicira svo kretanje i
budi sve u ivot u Sunevom sistemu. To je privlaenje i odbijanje,
ne onakvo kakvo se podrazumeva u savremenoj nauci prema zakonu
gravitacije, ali je zato u skladu sa. zakonima manvantarikog kreta-
nja, ustanovljenog od rane Sandje, Osvita ponovne izgradnje i obno-
ve tog Sistema na viem nivou. Ti zakoni su nepromenljivi, ali, putanje
svih tela koja se razliito kreu, to se menja sa svakom manjom Kal -
pom, reguliu Pokretai, Inteligencije unutar Kosmike Due. Da li
jako greimo to u to verujemo? Pa, evo jednog savremenog velikog
oveka od nauke koj i , govorei o vitalnom elektricitetu, koristi je-
zik daleko primereniji okultizmu nego savremenoj materijalistikoj
mi sl i . Upuujemo skeptinog itaoca na lanak o Izvoru Suneve
Toplote Roberta Hanta (u Popular Science Review, tom IV, str. 148),
koj i , govorei o sjajnom Sunevom omotau i njegovom "specifino
grumenastom izgledu", kae:
Arago je predloio da se taj omota nazove fotosfera, stoje da-
nas opteprihvaeno ime. Stariji naunik, Herel, poredio je povr-
inu te fotosfere sa sedefom. ( ...) Ona podsea na okean kad je dan
sunan i miran, a njegovu povrinu lagano nabira blagi povetarac.
(. . .) g. Nejsmit (Nasmyth) je otkrio neto izuzetnije od bilo ega
stoje ranije moglo da se pretpostavi ( . . .) objekte koji su posebno
637
soivastog oblika (. . .) nal i k na "vrbove listove" (. . .) razliite po
vel i i ni (. . .) ne ureene na bi l o koj i nain (. . .) koj i se ukrtaju
j edni sa drugima u svim pravcima ( . . . ) sa nepravilnim meusobnim
kretanjem. (. . .) Posmatrano je kako se meusobno pribliavaju i
udaljavaju, zauzimajui ponekad uzajamne poloaje pod takvi m
uglovima (. . .) da su poredeni sa gustim j atom riba, na koje, za-
ista, podseaju po obliku. (. . .) Veliina t i h objekata prua grandi-
oznu predstavu o gigantskoj skali u kojoj se odvijaju fizika (?)
delovanja na Suncu. Ti objekti ne mogu bi t i krai od 1.600 ki l o-
metara, ni ui od 320 do 480 kilometara. Najverovatnija pretpostav-
ka koja je ponuena o t i m listovima i l i soivastim objektima je da
fotosfera predstavlja ogromni okean gasovite materije (kakve vr-
ste "materije"?) ( . . . ) u stanju snane (oigledne) uarenosti i da oni
predstavljaju projekcije u perspektivi plamenik omotaa. (. . .)
Sol ami " pl a me nov i " vi eni kr oz teleskop su odrazi, kae okul t i -
zam. A l i , vi di t e ta okul t i s t i o t ome i maj u da kau u Kn j i z i I .
Sta god da oni predstavljaju ( t i plameni omotai), oigledno je
da su oni neposredni izvori solarne toplote i svetlosti. Tu mi ima-
mo omota fotogenine materije koja osciluje moni m energija-
ma i, prenosei svoje kretanje eterinom medijumu u zvezdanom
prostoru, proizvodi toplotu i svetlost u dalekim svetovima. Rekl i
smo da su ti obl i ci poredeni sa odreenim organizmima, a Herel
kae: "I ako bi bilo suvie smelo da govorimo o takvom sklopu kao
daposeduje ivot (zato ne?),^ mi ipak ne znamo da l i j e vitalno
dejstvo sposobno da razvije toplotu, svetlost i elektricitet". (. . .)
Da lije mogue da u toj suptilnoj misli ima istine? Moda je pul-
siranje ive materije u centralnom Suncu naeg sistema izvor sveg
ivota koji naseljava Zemlju, i nesumnjivo preplavljuje ostale pla-
nete, ije je Sunce moni upravitelj?
Okul t i zam na ova pitanj a odgovara pot vrdno, a i nauka e j ednog
dana ot kr i t i daj e tako.
A takode i sredinja masa, kao to e se videti, bolje reeno centar odraa-
vanja.
Ta "materija" je ba kao odraz u ogledalu plamena "fotogeninog" fitilja.
Vi di u Pet godina teozifije, str. 258, odgovor na ova Herelova razmi-
ljanja.
638
Dal j e, na str. 156, g. Hant pie:
Al i , to se tie ivota - Vitalne Sile - kao moi koja je daleko
uzvienija i od svetlosti i od toplote i od elektriciteta i koja je zai-
sta sposobna da ih sve kontrolie (ovo je apsolutno okultno) (. . .)
mi smo svakako raspoloeni da sa zadovoljstvom gledamo na ona
razmiljanja koja pretpostavljaju daj e fotosfera primarno sedite
vitalne moi i da sa poetskim zadovoljstvom gledamo na hipoteze
koje solarnu energiju pripisuju ivotu.
Tako i mamo znaaj nu naunu pot vr du j edne od nai h osnovni h
dogmi - nai me, daj e {a) Sunce skladite Vi t al ne Si l e, koj a predstav-
l j a Noumen El ekt ri ci t et a i (b) da iz nj egovi h taj anstvenih dubi na,
koj e ni kad nee b i t i dokuene, i s t i u i v ot ni t okov i k o j i trepere kr oz
Prostor, kao i kr oz organi zam svakog i vog bi a na Z e ml j i . Pogle-
dajte ta kae j edan dr ugi i st aknut i f i zi ar k o j i to (na i vot ni f l ui d)
nazi va " ne r v ni m Et r om" . I zmeni t e nekol i ko reenica u l anku k oj i
emo ci t i r at i i imaete j o j ednu nazoviokultnu raspravu o i vot noj
Si l i . Jo j e d no m, t o j e dr B. V. R i ar ds on k o j i u Popular Science
Review, t om X, str. 380-383, o " ner vnom Et r u " i znosi iste pogl ede
kakve i ma na "Sunevu Si l u" i " Z e ml j i nu Si l u" :
Ideja koju ovom teorijom nastojimo da prenesemo je da meu
molekulima materije, vrste i tene, od koje se sastoje organizmi
sa nervima i od koje su, zaista, sastavljeni svi organski delovi tela,
postoji razreeni suptilni medijum, isparljiv i l i gasovit, koj i mole-
kulima omoguuje da se relativno kreu jedan u odnosu na drugi
i da prave i preureuju oblik, medijum pomou koga i kroz koga se
prenose sva kretanja, pomou koga i kroz koga jedan organ u telu
ostaje u vezi sa drugim delovima, pomou koga i kroz koga spo-
Ijanji i vi svet komunicira sa i vi m ovekom, medijum ije pri -
sustvo omoguava fenomenu ivota da se ispolji, a ije odsustvo
ostavlja telo zaista mrt vi m. (. . .)
I itav Sunev sistem pada u Pralaju, mogao bi da doda autor. A l i ,
da uj emo dalje:
(. . .) Kor i s t i m re Etar u njegovom optem znaenju veoma la-
ke, isparljive i l i gasovite materije; koristim j e, ukratko, onako ka-
ko je koriste astronomi kad govore o Et ru Prostora, pod koj i m se
639
podrazumeva suptilni, ali materijalni medijum. ( . . . ) Kad govorim
o nervnom Etru, ja ne kaem da taj etar postoji samo u strukturi
nerava, ja uistinu verujem daj e on posebni deo nervne strukture;
ali, kao to nervi ulaze u sve strukture koje su sposobne za kre-
tanje i osetljivost, i nervni etar isto tako ulazi u te strukture, i po-
to je nervni etar, po mom miljenju, proizveden direktno iz krvi ,
moemo ga smatrati delom atmosfere krvi . (. . .) Dokaz u korist
postojanja elastinog medijuma koj i proima nervnu materiju i na
koga se moe uticati prostim pritiskom je veoma ubedljiv. ( . . . ) U
nervnoj strukturi nesumnjivo postoji pravi nervni f l ui d, kao to su
uili nai preci.* Taan hemi j ski (?)^ sastav tog f l ui da j o nije
poznat; njegov fiziki karakter je slabo prouen. Ne znamo da li
se on kree u strujanjima, ne znamo da li krui, ne znamo da li se
stvara u sreditima i iz nj i h prelazi u nerve, i l i se stvara svuda gde
krv ulazi u nerve. Zato ne znamo ni tane funkcije tog fluida. Me-
utim, meni izgleda da pravi f l ui d nervne materije sam od sebe nije
dovoljan da deluje kao suptilni medijum koj i povezuje spoljanji
sa unutranjim univerzumom oveka i ivotinje. Ja mi sl i m - i to
je izmena koj u predlaem starijoj teoriji - da mora postojati jo ne-
ki obl i k materije koj i j e prisutan tokom ivota, materije koja po-
stoji u obl i ku pare i l i gasa koj i proima itav nervni organizam,
okruujui ga kao atmosfera koja obavija svaki mol ekul nervne
strukture, i koj i predstavlja medijum za sva kretanja, koja se pre-
nose nervnim centrima i iz nj ih. (. . .) Kad se naem umu na pravi
nain predstavi da t okom ivota u ivotinjskom telu postoji fino
raspreni oblik materije, para koja ispunjava svaki deo - pa je ak
i uskladitena u nekim delovima, materija koj u vitalna hemija ne-
prekidno obnavlja, materija koj se isto tako lako odlae kao dah,
nakon stoje posluila svojoj svrsi - nova pl ima svetlosti preplav-
ljuje Inteligenciju. (. . .)
Ta nova pl i ma svetl osti j e si gurno pr epl avi l a mudrost drevnog i
srednj ovekovnog okul t i zma i nj egovi h pri stal i ca. Jer, Paracelzus j e
i st u stvar napisao pre vie od tri sta godi na, nai me u X V I veku:
Odnosi se na Paracelzusa, koji gaje zvao liquor vitae i l i Archeus.
' Prilino alkemijski - "sastav".
' Paracelzus u delu Paragranum kae:
Ta vitalna sila (. . .) ija oko oveka nalik na blistavu kuglu.
640
Sav mikrokosmos je potencijalno sadran u L/^Mor Vitae, nerv-
nom fluidu ( . . . ) u kome su sadrani priroda, kvalitet, karakter i
sutina bia (De Generatione Hominis). ( . . . ) Arheus i l i Liquor Vitae
je sutina koja je podjednako rasporeena u svim delovima ljud-
skog tela. (. . .) Spiritus Vitae vodi poreklo iz Spiritus Mundi. Po-
to predstavlja njegovu emanaciju, on sadri elemente svih kosmi-
ki h uticaja, i zato predstavlja uzrok koj i m se moe objasniti de-
lovanje zvezda (kosmikih sila) na nevidljivo ovekovo telo (njegovo
vitalno lingaarira).
(De Viribus Membrorum.
Vidi ivot Paracelzusa od dr Franca Hartmana)
Da j e dr Ri ardson pr oui o sva tajna Paracelzusova dela, on ne
bi bi o pr i mor an da t ako esto pri znaj e: " m i ne znamo" ( . . . ) "ni j e
nam poznat o" i t d. Ni t i b i i kad i zrekao sledeu reeni cu, odr i ui se
naj bol j eg dela svog nezavisnog/?owovog otkria (str. 384):
Mogl o bi se naglasiti da ovaj pravac miljenja ukljuuje vie te-
orija o postojanju etra (. . .) za koj i se pretpostavlja da proima
prostor. ( . . . ) Mogl o bi se rei da taj univerzalni etar proima itav
organizam ivotinjskog tela i spolja, i kao deo svih sklopova. Ta-
kvo gledite bi bi l o Panteizam otkri ven u f i zi kom svetu kad bi
bilo istinito ( ! ! ) . Ono ne moe bi t i istinito, j er bi unitilo individu-
alnost svakog individualnog oseaja. (. . .)
Na ma ne i zgl eda tako, i mi znamo da ni j e tako. Pantei zam moe
b i t i ''iznova otkriven u fizikom svet u". Pant ei zam se i spol j ava u
ogr omnom prostranstvu zvezdanog neba, u disanj u mor a i okeana i
treptaj u i vot a u naj si tni j oj vl at i trave. Fi l ozof i j a odbacuje j ednog
konanog i nesavrenog Boga uni verzuma, kako sl edbenici monote-
i zma pr i kazuj u svoje boanst vo. Pant ei zam, u i me Filo-Teo-Sofije
odbacuje grotesknu i dej u da Beskraj no, Apsolutno Boanstvo i ma,
tanij e moe da i ma bi l o kakav, di r ekt ni i l i i ndi r ekt ni , odnos prema
konani m i l uz or ni m evol uci j ama materij e, i zato ne moe da zami s l i
uni ver zum van t og Boanstva, n i t i pak daj e ono odsutno i z bi l o ko-
j e estice i ve i nei ve supstance.^ Zato bi Prost orni Etar i l i " ner vni
To ne znai daje svaki bun, drvo i l i kamen Bog i l i neki bog; ve samo da
svaka estica ispoljenog materijala u Kosmosu pripada Bogu i predstavlja sup-
641
Et ar " uni t i l i i ndi vi dual nost u svakom s mi s l u" i zgl eda nerazuml j i vo
onome ko j e upoznat s a pr a v om p r i r o d o m t og " ner vnog et r a" p o d
nj egovi m sanskritskim, tanije ezoteri j ski m i kabal i s t i ki m i menom.
Dr Ri ardson se slae:
Da mi individualno ne proizvodimo medijum za komunikaciju
izmeu sebe i spoljanjeg sveta, da j e on proizveden spolja i pri -
lagoen na samo jednu vrstu vibracije, trebalo bi manje ula nego
to ih mi imamo, jer, uzmimo samo dve ilustracije - etar i l i sve-
tlost nisu prilagoeni za zvuk, pa ipak mi ujemo isto tako dobro
kao to vi di mo; iako vazduh, sredina u kojoj se kree zvuk, nije
medijum i za svetlost, ipak mi vi di mo i ujemo.
Ni j e tako. Mi l j enj e da ''Fantdzam promauje istinu zato to bi
uni t i o i ndi vi dual nost svakog i ndi vi dual nog oseaja" pokazuje da su
s vi z a kl j u c i uenog l ekar a zas novani na s avr emeni m f i z i k i m
teori j ama i ako bi i h on rado reformi sao. A l i , on bi vi deo daj e t o ne-
mogue ukol i ko ne pri zna da postoje duhovna ula da postepeno za-
mene at rof i j u f i z i ki h. " M i v i di mo i uj emo", u skl adu ( naravno, po
mi l j enj u dr Riardsona) sa obj anj enj ima vi da i sluha iste one ma-
teri j al i sti ke nauke koj a post ul i ra da ne moemo da v i di mo i uje-
mo na dr ugi nai n. Okul t i s t i i mi s t i ci t o bol j e znaj u. Vedski Ar i j e v c i
su b i l i i sto t ako dobro upoznat i sa taj nama zvuka i boj e kao to su
dananji f i zi ol ozi na f i z i kom ni vou, al i su oni ovl adal i nj i hov i m taj-
nama i na ni v oi ma nedost upni m mat eri j al i st i ma. Oni znaj u za dvo-
s t r uki ni z ul a: duhov ni h i mat e r i j al ni h. K o d osobe koj a j e l i ena
j ednog i l i vie ula, ostala se bol j e r azvi j u; na pri mer, slepac e po-
vr at i t i v i d kr oz oseaj dodi ra, sluha i t d. , a gl uva osoba bi e u stanju
da uje gledaj ui, ujno videi reci koj e i zgovaraj u usne i usta govor-
ni ka. A l i , t o s u sluaj evi k oj i j o uvek pri padaj u svetu materi j e. Du -
hovna ula, ona koj a del uj u na vi em ni vou svesti, f i zi ol ogi j a apriori
odbacuje, j er ne poznaje svetu nauku. Ona ograniava delovanje etra
na vi braci j e i , odvaj aj ui ga od vazduha - i ako j e vazduh naprosto
stancu "Boga", ma koliko daje pala u svom ciklinom kruenju kroz Venost
neprekidnog postajanja, a takode i da je svaka takva estica individualno, a
Kosmos kolektivno, jedan aspekt i podsetnik na tu univerzalnu Jednu Duu, ko-
ju filozofija odbija da nazove Bog, da ne bi tako ograniila veni i sveprisutni
koren i sutinu.
642
i
diferencirafiti^loem etar, i n i da on pr euzme f unkci j e koj e se
ukl apaj u u posebne teorije f i zi ol oga. A l i , u uenju Upaniada, kad se
one i spravno razumej u, i ma vie prave nauke nego to su orij enta-
l i s t i , k o j i i h uopte ne razumej u, s pr emni da pr i znaj u. I mentalni i
fiziki meuodnosi svih sedam ula ( sedam na f i z i kom i sedam na
ment al ni m ni voi ma) j asno su defi ni sani i objanjeni u Vedama, a po-
sebno u Upaniadi po i menu Anugita:
Neunitivo i unitivo, takvo je dvojno ispoljavanje Sopstva. Od
nj ih je neunitivo ono to postoji (prava sutina i l i priroda Sop-
stva, pri nci pi koj i stoje u osnovi). Ispoljavanje kao individua ( i l i
entitet) se naziva unitivim.
Tako govor i A S KE T A U Anugiti, a takoe i :
Svi koj i su dvaput roeni ( inicirani) znaju da su ovakva uenja
drevnih. (. . .) Prostor je prvi entitet. (. . .) Sad, Prostor (Akaa, i l i
noumen Aitliera) ima j ednu osobinu ( . . . ) i to je j edino zvuk (. . .)
a kvaliteti zvuka su agda, Riaba, Gandara, Madjama, Panama,
a osim t i h pet Niada i Daivata" (induska lestvica - t i h sedam nota
u skali su pri nci pi zvuka).
(Anugita, poglavlje XXXVI)
Kv a l i t e t i svakog elementa, kao i svakog ul a su sedmost ruki , i
pr osui vat i o nj i ma i l i i h dogmat i zovat i na osnovu nj i hovog ispolj a-
vanj a ( koj e j e i samo sedmostruko) na mat er i j al nom i l i obj ekt i vnom
ni v ou predstavlj a puku proi zvol j nost . Jer, t ek kad se SOPSTVO oslo-
bodi od t i h ( sedam) uzroka i l uzi j e, ovek stie znanje ( taj nu mudrost)
osobina obj ekata ul a na nj i hov om dvos t r ukom ni v ou manifestacij e
- v i d l j i v o m i nevi dl j i vom. Zat o j e reeno:
Objasni tu udesnu misteriju. (. . .) uj iscrpno imenovanje uz-
roka. Nos, j ezik, oko, koa i uho kao peti ( ulni organ). Um i Ra-
zumevanje, treba da se shvati da su ti h sedam (ula) uzroci (znanje)
8
Podela fizikih ula na pet dolazi nam iz davne prolosti. Al i , usvajajui
taj broj, nijedan savremeni filozof se nije upitao kako ta ula mogu postojati,
to jest kako se mogu opaati i koristiti na samosvestan nain ukoliko ne po-
stoji esto ulo, mentalna percepcija da i h primeti i zabelei i (za metafiziare
i okultiste) SEDMO ulo, da ouva duhovne plodove i seanje na njih, kao u
643
kvaliteta. Mi r i s, ukus, boja, zvuk i dodir kao peti, objekat mental-
nog delovanja, i objekat Razumevanja (najvie duhovno ulo i l i per-
cepcija), tih sedam su uzroci delovanja. Onaj ko mirie, onaj ko
vi di , onaj ko govori, i kao peto onaj ko uje, onaj ko mi sl i i onaj
ko razume, na t i h sedam treba gledati kao na uzroke agensa. Oni
(agensi), poto su u posedu osobina (satva, radas, tamas), uivaju
u sopstvenim kvalitetima, prijatnim i neprijatnim.
(Anugita)
Potom u Bhagavad Giti itamo da Boanstvo i l i Krina kae:
(. . .) Samo me neki ui sti nu znaju. Zemlja, Voda, Vatra, Vazduh,
Prostor ( i l i Akaa, /Ether), Um, Razumevanje i Egoizam ( i l i per-
cepcija svega prethodnog na nivou iluzije). (. . .) To je nii obl i k
moje prirode. Znaj (da postoji) drugi ( oblik moje) prirode, i vi i
od toga, koj i je iv, o monoruki! i koj i podupire Univerzum. (. . . )
Sve ovo je nanizano na meni, kao niz bisera na ogrl i ci {Mandukja
Upaniada, str. 298) (. . .) Ja sam taj ukus u vodi, o Kunt i n sine!
Ja sam svetlost Sunca i Meseca. Ja sam (. . .) zvuk (tj okultna su-
Knj izi ivota koja pripada Karmi. Drevni narodi su delili ula na pet napro-
sto zato to su se njihovi uitelji ( inicijali) zaustavljali na sluhu, jer je to ulo
razvijeno na fizikom nivou (tanije, zakrljale, ogranieno na taj nivo) tek na
poetku Pete Rase (etvrta Rasa je ve poela da gubi svoje duhovno stanje,
tako izrazito razvijeno u Treoj Rasi).
Savremeni komentatori, koji ne uspevaju da shvate suptilni smisao iskaza
drevnih uenjaka, smatraju da reenica "uzroci agensa" znai "da moi mirisa
itd, kad se primene na Sopstvo, ine da se ono pojavi kao jedan agens, kao je-
dan aktivni princip" (!) Stoje potpuno proizvoljno. Tih "sedam" su shvaeni kao
uzroci agensa, zato to su "objekti uzroci, poto uivanje u njima prouzrokuje
utisak." Ezoteriki to znai da njih, tih sedam ula, prouzrokuju AGENSI , koji
su "boanstva", jer ta onda znai, i l i moe da znai, sledea reenica: "Zato
su", reeno je, "t i h sedam (ula) uzroci osloboenja" ( tj. kad se uine neefi-
kasnim). "A meu uenima (mudrim inicijatima) koji razumeju osobine koje
su u poloaju (tanije u prirodi) boanstava, svaka na svom mestu", znai pro-
sto da su "ueni" razumeli prirodu noumena raznih fenomena" i da ti "kvaliteti",
u tom sluaju, znae kvalitete visokih planetamih i l i Elementarnih bogova i l i
Inteligencija, koji vladaju elementima i njihovim proizvodima, a nikako "u-
lima" kako misli savremeni komentator. Jer "ueni ne pretpostavljaju da njiho-
va ula imaju neke veze sa njima, nita vie nego sa njihovim SOPSTVOM" ( vidi
str. 278 i 279 VI I toma Svetih knjiga Istoka; Anugita).
644
tina koja je u osnovi svih t i h i drugih osovina raznih pomenutih
stvari) u prostoru ( . . . ) mirisni dah u zemlji, sjaj u vatri. ( . . .) ( itd.)
Zaista, trebalo bi pr oui t i okul t nu fi l ozofi j u pre nego to ponemo
da ispituj emo i tragamo za mi steri j i j ama pri rode samo na njenoj povr-
ini, j er samo onaj " ko zna istinu o osobinama prirode, ko razume stva-
ranje svih entiteta ( . . .) osl oboenj e" od greaka. " U i t e l j " kae:
Tano razumevanja vel i kog drveta i j i j e izdanak nevi dl j i vo
( okultna priroda, koren svega) iz semena (Parabramam) koje se
sastoji od poimanja (Mahat, i l i univerzalna inteligentna Dua) kao
svog stabla, ije su grane vel i ki egoizam,'" u i j i m su upljinama
izdanci, naime ula, ij i su vel i ki ( okultni i l i nevidlj ivi) elementi
cvee, * grubi elementi (gruba objektivna materija) manje grane,
koje uvek imaju lie, uvek imaju cvee (. . .) koje je veno i ije
je seme Braman (boanstvo); i sekui ga t i m izvrsnim maem -
znanjem (tajnom mudrou) - ovek postie besmrtnost i osloba-
a se roenja i smrti.
To j e drvo i vot a, Avat a drvo, i j edi no nakon to ga posee, rob
i vot a i smr t i , OV E K, moe b i t i slobodan.
A l i , l j u d i od nauke ne znaj u ni t a, n i t i hoe da znaj u, o " Ma u
Znanj a" k oj i kori ste adepti i askete. Ot ud pot i u j ednostrane pr i med-
be, ak i od strane naj l i beral ni j i h medu nj i ma, zasnovane na nezaslu-
enom znaaju koj i j e pri dat pr oi zvol j ni m podelama i kl asi fi kaci j ama
pr i r odni h nauka. Okul t i z am i h mal o potuje, a pr i r oda j o manj e.
i t av opseg fizikih poj ava proi sti e iz Primarnosti Et r a - Akae,
poto Akaa koj a i ma dvoj nu pr i r odu, proi sti e i z nedi ferenci ranog,
t akozvanog Haosa, k o j i opet predstavlj a p r i ma mi aspekt Mul apr a-
k r i t i - korenske materi j e i prve apstraktne ideje koj a se moe stvo-
r i t i o Parabramamu. Savremena nauka moe svoj hi pot et i ki , zami -
lj eni etar da podel i na kol i ko god hoe naina, pravi Ai^ther Prostora
ostae u pot punost i takav kakav j este. On i ma sedam pr i nci pa, kao
i sva ostala pri roda, i da ni j e bi l o /Ethera, ne bi bilo zvuka, poto on
Ahamkara, pretpostavljam, to Jastvo ( i l i Ja-sam-stvo) koje je izvog svih
greaka.
Ti elementi su pet tanmatri zemlje, vode, vatre, vazduha i etra, koji pro-
izvode grublje elemente.
645
u svih svojih sedam diferencijacija predstavlja vibrirajui rezonator
u pri rodi . To je prva misterija koj u su drevni i ni ci j ati shvatili.
Naa dananja fizika ula su (iz nae dananje perspektive), u to
vreme spore i postepene evolucije koja silazi i pada u materiju, bila
paranormalna. I u to doba je sve ono to se u dananje vreme smatra
pojavama koje tol i ku zbunjuju fiziologe, a koj i su sada prisiljeni da
u nj ih poveruju - kao prenoenje misli, vidovitost, ujnovidost, itd. ;
ukratko, sve ono to se danas zove "udesnim i paranormalnim" -
sve to, i mnogo vie, spadalo je u ula i sposobnosti uobiajene za
itavo oveanstvo. Mi , meutim, kruimo unazad i kruimo unapred,
tj , poto smo u duhovnosti izgubili ono to smo u fizikom razvoju
stekli do samog kraja etvrte Rase, mi (oveanstvo) danas isto ta-
ko postepeno i neprimetno u fizikom pogledu gubimo ono to iz-
nova stiemo u duhovnoj ponovnoj evoluciji. Taj se proces mora
nastaviti do trenutka koj i e estu Rasu u duhovnom pogledu posta-
v i t i naporedo sa Drugom Rasom, davno nestalim oveanstvom.
Al i , danas se to jedva moe razumeti. Moramo se vratiti perspek-
tivnoj, iako donekle netanoj hipotezi dr Riardsona o "nervnom etru".
Upravo je pokazano daje zbunjujui prevod te reci kao "Prostor"
(Akaa), u drevnom hinduskom sistemu zapravo "provoroeni" od
Jednog, koj i ima samo jednog parnjaka - Z VUK ( koj i j e sedmostruk).
Ezoterijskim jezikom, taj "Jedan" je "Oinsko" Boanstvo, a "Zvuk"
je sinonim za Logos (Verbum, i l i Sina). Svesno i l i nesvesno, on to
mora bi ti , a dr Riardson, dok propoveda jednu okultnu doktrinu, bi -
ra najnii oblik sedmostruke prirode tog " Z VUKA" i razmilja o nje-
mu, dodajui:
Teorija koj u iznosim glasi da je nervni Etar ivotinjski proiz-
vod. Kod raznih vrsta ivotinja on se moe razlikovati po fizikim
osobinama da bi se prilagodio raznim posebnim potrebama ivoti-
nja, ali u sutinskim on igra istu ulogu u svim ivotinjama i u svi-
ma se proizvodi na isti nain. ( . . . )
Tu je sr greke koja vodi svim netanim pogledima to iz ovoga
proizlaze. Taj "Nervni Etar" je najnii princip Prvobitne Sutine ko-
ja predstavlja ivot. To je ivotinjski vital raspren u itavoj prirodi,
koj i deluje u skladu sa uslovima koje nalazi za svoje delovanje. On
nije "ivotinjski proizvod", ve su ive ivotinje, i vi cvetovi i l i bi l j -
646
ke njegovi pr oi zvodi . i vot i nj s ka t ki va ga samo upi j aj u u skl adu sa
s voj i m manje i l i vie bol es ni m i l i zdr avi m stanjem - isto kao i fizi-
ke materij e i strukture (u njihovom prvobitnom Stanju - obrati pa-
nju!) i od tada, od t renut ka roenj a nekog Enti teta, on ta t ki va regu-
lie, okrepl j uj e i hrani. On se u vel i koj k o l i i ni sputa na bi l j ni svet
u sunevom Suumna-zraku k oj i osvetlj ava i hrani Mesec i pomou
nj egovi h zraka on sipa svetlost na l j ude i i vot i nj e i pr odi r e u nj i h
vie t okom nj i hovog sna i poi nka nego kad su u punoj akt i vnost i .
Zat o dr Ri ardson opet grei kad i zj avl j uj e da:
Nervni etar, po meni, nije aktivan sam po sebi, niti pobuuje ivo-
tinjsko kretanje u smislu neke sile, ali, on je neophodan da stvori
uslove pomou kojih se kretanje ini moguim (upravo je obrnuto).
( . . . ) On je provodnik svih vibracija toplote, svetlosti, zvuka, elek-
trinog dejstva, mehanikog trenja.^^ On itav nervni sistem odr-
ava u savrenom tonusu, tokom ivota (tano). Vebanjem se on
rasporeuje (tanije, stvara) ( . . . ) i ako je potreba za nj i m vea od
koUine koja je na raspolaganju, na njegov nedostatak ukazuju nerv-
ni kolaps i l i iscrpljenost.^ On se nagomilava tokom sna u nervnim
centrima dovodei ih, ako tako mogu da kaem, u njihov ispravni to-
nus, osposobljavajui time miie za buenje i obnovljeni ivot. ( . . . )
Ba tako; to j e sasvim tano i isto tako r azuml j i vo. Zat o, "t el o
koj e j e u pot punost i nj i me osveeno, pokazuj e sposobnost za kreta-
nje, punou obl i ka, ivot. Telo koj e gaj e lieno pokazuj e nepokret-
nost, pr i zor zgrene smr t i , dokaz daje izgubilo neto jiziko stoje
u njemu bilo prisutno dok je ivelo. "
Savremena nauka pori e postojanje " vi t al nog pr i nci pa" . Ovaj ci -
tat jasno ukazuje daj e to vel i ka greka. A l i , to "f i zi ko neto", koj e na-
zi vamo i vot ni m fluidom, Paracelzusov Liguor Vitae, ne naputa telo,
kako mi s l i dr Ri ar dson. Ono samo menj a svoje stanje i z akt i vnog
Provodnik u smislu Upadhija - materijalne i l i fizike osnove, ali, kao dru-
gi princip univerzalne Due i Vitalne Sile u Prirodi, njega inteligentno vodi pe-
ti princip.
A ako ga u nervnom sistemu ima isuvie, to esto vodi bolesti i smrti. Da
ga stvara ivotinjski organizam, to svakako ne bi bio sluaj. Tako, pomenuta
opasnost pokazuje njegovu nezavisnost od organizma i povezanost sa Sune-
vom Silom, kao to su to objasnili Metkalf i profesor Hant.
647
1
u pasivno, i postaje latentno usled isuvie bolesnog stanja tkiva, nad
kojima vie ne vlada. Kad mrtvaka ukoenost postane potpuna, taj
"Liguor Vitae" e iznova zapoeti delovanje i poeti da na atome
deluje kemijski. Brama-Vinu - tvorac i Odravalac ivota - pre-
tvorie se u Sivu Unititelja.
Konano, on na str. 387 pie:
Nervni etar moe biti zatrovan; hou da kaem, on kroz sebe
moe da sprovede jednostavnom difuzijom gasa druge gasove i l i
pare koje dobije spolja; iznutra on moe da uvue proizvode une-
tih i stvorenih supstanci, i l i gasove nastale usled raspadanja prouz-
rokovanog boleu samog tela.
I na osnovu istog okultnog principa, ueni gospodin bi mogao da
doda: " Da ' nervni Etar' j edne osobe moe bi t i zatrovan ' nervni m
Etrom' druge osobe i l i emanacijama njene aure." Al i , pogledajte ta
je Paracelzus rekao o "Nervnom Etru":
Taj Arheus je magnetske prirode, i on privlai ili odbija druge
privlaee i l i odbijajue sile koje pripadaju istom nivou. Sto je
manja ovekova sposobnost da prui otpor astralnim uticajima, to
e on vie biti podloan takvim uticajima. Vitalna sila nije zatvo-
rena u oveku, ve zrai (iz) i oko njega nalik na blistavu sfera (aura)
i moe se nagnati da deluje na daljinu. (. . .) Ona moe zatrovati
sr ivota (krv) i izazvati bolest, i l i je moe proistiti ukoliko je ova
bila zatrovana i povratiti joj zdravlje.
(Paragranum; dr F. Hartman, ivot Paracelzusa)
Da su nj ih dva, Arheus i "nervni Etar" identini pokazao je taj en-
gleski naunik, koj i kae da njegov tonus u optem sluaju moe
bi t i i l i suvie visok i l i suvie nizak i da se to moe desiti "usled lo-
kalnih promena u nervnoj materiji koje on izaziva." (. . .) "Usled
snanog pobudenja, on moe da vibrira kao da se radi o oluji i na-
tera sve miie koj i su pod kontrolom mozga i l i kimene modine
na nekontrolisano kretanje ~ nesvesne konvulzije."
To se naziva nervnim uzbuenjem, ali niko osim okultista ne zna
razlog takvih nervnih uznemirenja ni t i objanjava njihov primarni
uzrok. "i vot ni princip" moe da ubije kad ga ima previe, kao i kad
ga ima premalo. Al i , taj princip na ispoljenom ( i l i naem) nivou pred-
648
stavlja samo posledicu i rezultat inteligentnog delovanja "Jata" - ko-
lektivno, Principa - ispoljavajueg I VOTA i SVETLOSTI . On sam j e
]3odreden i emanira iz nikad vidlj ivog, venog i Apsolutnog JEDNOG
I VOTA na silazeoj i nanovo uspinjuoj skali hijerarhijskih stupnje-
va - istinskoj sedmostrukoj lestvici, sa Z VUKOM ( i l i Logosom) na
gornjem, a Vidjadarama" ( niim Pitrijima) na donjem kraju.
Naravno, okultisti su potpuno svesni inenice da "neistinu" vita-
lista, kojoj su se tako posmevali Fogt i Haksli, i dalje podravaju u
veoma visokim naunim krugovima, pa su zato sreni to oseaju
da nisu sami. Tako, profesor de Kvatrfa {de Quatrefages) pie:
U jednom skoranjem radu o simbolici u budizmu i hrianstvu (tanije
u budizmu i rimokatolianstvu, poto su mnogi od kasnijih rituala i dogmi u se-
vemom budizmu u njegovom narodnom egzoterikom obliku isti kao i u katoli-
cizmu) mogu se nai mnoge zanimljive injenice. Autor tog dela, koji ima vie
pretenzija nego uenosti, bez razlikovanja je u svoje delo strpao drevna i savre-
mena budistika uenja i alosno pobrkao lamaizam sa budizmom. Na 404.
strani svog dela, nazvanog Budizam u iirianstvu, ili Isus Esen, na pseudo-
orijentalista se posveuje kritikovanju "Sedam Principa" ezoterijskih budista
i pokuava da ih ismeje. Na strani 405, poslednjoj strani, on sa entuzijasmom
govori o Vidjadarama, "sedam velikih legiona preminulih koj i su postali mu-
dri . " Sad, te "Vidjadare", koje neki orijentalisti zovu polubogovima, su zapra-
vo neka vrsta Sidija, "koje obiluju posveenou", i ezoterijski su oni isto to i
sedam klasa Pitrija, ija je jedna klasa, inkamirajui se u ljudskim ljuturama,
obdarila oveka Tree Rase Samosveu. "Himna Suncu" na kraju tog komi-
nog dela koje budizmu pripisuje personalnog boga (! !) predstavlja alostan
udarac samim dokazima koje je tako opirno nakupio ovaj nesreni pisac.
Teozofi su potpuno svesni daje g. Rajs Dejvis izrazio isto miljenje o nji-
hovim verovanjima. On je rekao da teorije koje propoveda autor Ezoterijskog
Budizma "nisu ni ezoterike, ni budistike". Ta primedba je rezultat (a) nesre-
ne greke stoje napisano "Buddhism" umesto "Budhaism", i l i Budhism, tj . , to
taj sistem povezuje sa Gotaminom religijom umesto sa Tajnom Mudrou ko-
j oj su pouavali Krina, Sankaraarja i mnogi drugi, kao i sam Buda i (b) toga
to nije bilo mogue da g. Rajs Dejvis sazna bilo ta o pravim ezoterijskim
uenjima. Al i on je, uprkos svemu, najvei savremeni strunjak za pali i bu-
dizam i sve to on kae zasluuje da se sa potovanjem saslua. Meutim, kad
neko ko o egzoterijskom budizmu u naunom i materijalistikom pogledu ne
zna nita vie nego to zna o ezoterijskoj filozofiji klevee one koje udosto-
java svog prezira, i kae da su teozofi umiljeni uenjaci, ovek moe samo
da se osmehne - i od srca mu se nasmeje.
649
Potpuno je tano da mi ne znamo ta ivot jeste, al i , nita vie
od toga ne znamo ni Staje sila koja pokree zvezde. (. . .) i va bi -
a imaju teinu, i zato su podlona gravitaciji; ona su sedite broj -
ni h i raznovrsnih fiziko- hemijskih fenomena koj i su neophodni za
njihovo postojanje i koj i se moraju pripisati dinamici etra (elektri-
citet, toplota itd.). Al i , te pojave se ovde ispoljavaju/?ofi? uticajem
druge jedne sile. ( . . . ) i vot nije suprotstavljen neivim silama, ve
on vlada i upravlja nj i hovi m delovanjem putem svojih zakona.^
15
Ljudske vrste, str. 11.
650
I X
SOLARNA TEORI JA
Primordijalni Element * Elementi i Meta-elementi * Drvo
ivota i Postojanja * Prof. Kruks o Elementima
K R ATK A ANAL I ZA JEDINJENJA I ELEM ENATA NAUKE NASPRAM OKULTNOG
UENJA. K O L I K O JE OPTEPRIHVAENA TEORIJA ZAPRAVO NAUNA.
U s vom odgovor u na napad dr Gal a {Guli) na t e or i j u vi t a l i t e t a
(neraski di vo povezanu sa E l ement i ma dr evni h naroda u okul t noj f i -
l ozofi j i ), profesor B i l {Beale), ve l i k i fi zi ol og, rekao j e ne kol i ko reci ,
k o l i k o l epi h, t ol i k o i sugest i vni h:
U ivotu postoji misterija - misterija koja nikad nije bi l a doku-
ena i koja izgleda sve dublja to dublje prouavamo i to vie kon-
templiramo o pojavi ivota. U i vi m centrima - koj i su daleko vie
u sreditu od onih centara koj i se mogu vi deti najsnanijim mi kro-
skopima, u centrima ive materije gde oko ne moe da prodre, al i
prema koj ima razumevanje tei - odvijaju se promene u pri rodi za
koje ni najvei fiziari ni hemiari ne mogu da stvore teoriju: a ne-
ma ni najmanjeg razloga da mislimo da e prirodu tih pramena ikad
utvrditi fiziko prouavanje, poto su one svakako/o/parao druga-
ijeg reda ili drugaije prirode od bilo kakve koj u bismo mogl i pri -
pisati bi l o kom drugom fenomenu koj i nam j e poznat.
T u " mi s t e r i j u" i l i i zvor I V O T N E S UTI NE okul t i za m smeta u i s t i
centar kao i j ezgr o prvobitne materije naeg S ol amog sistema (j er
o ni su i st o).
651
"Sunce je srce Solarnog Sveta (Sistema) i njegov mozak je sa-
kriven iza (vidljivog) Sunca. Odatle, oseti zrae u sve nervne centre
velikog tela i talasi ivotne sutine teku u svaku arteriju i venu.
(. . .) Planete su njegovi udovi i njegov puls. (. . .) "
(Komentar)
Na drugom j ednom mestu ( u Teozofu) reeno je da okul ti zam
porie daje Sunce uarena kugla, ve ga naprosto definie kao jedan
svet, svetleu kuglu, poto je ;7ravo Sunce skriveno iza, a vidljivo je
samo njegov odraz, njegova ljutura. Nejsmitovi vrbini listovi, koje
je ser D. Herel pobrkao sa "Sunevim stanovnicima" predstavlja-
ju rezervoare Suneve vitalne energije, "vi tal ni elektricitet koj i hrani
itav sistem. ( . . . ) Skriveno Sunce je zato magacin naeg malog Kos-
mosa, koj i sam stvara svoj vitalni fluid i uvek prima isto onoliko ko-
liko daje", a vidljivo Sunce je samo prozor koji gleda upravu Solamu
palatu i pojava koja, meutim, vemo odraava unutranji rad.
Zato postoji redovna cirkulacija vitalnog fluida kroz na sistem,
ije je srce Sunce - isto kao i cirkulacija krvi u ljudskom telu - to-
kom manvantarikog Sunevog perioda i l i ivota; Sunce se ri t mi ki
skuplja pr i l i kom svakog svog povratka, kao i ljudsko srce. Samo,
umesto da taj ciklus okona za sekundu i l i slino vreme, solarnoj
kr vi je za to potrebno deset njenih godina, a potrebna j oj je itava
godina da proe kroz komore i zaliske pre nego to zapljusne//MC
i tu pree u velike vene i arterije sistema.
Nauka to nee porei, poto astronomija zna za ustaljeni ciklus
od jedanaest godina u kome se broj sunevih pega poveava,* to se
deava usled kontrakcija Solarnog SRCA. Univerzum ( u ovom slua-
ju na svet) die, ba kao to i ovek i sva iva bia, biljke, pa ak i
minerali, diu na Zemlj i; kao to i sama naa kugla die svakih dva-
deset i etiri asa. Tamna oblast ne potie od "apsorpcije koja nastaje
Ona ne samo da ne porie tu pojavu, iako je kao i uvek pripisuje pogre-
nom uzroku, naime, da te pege zavise od nagomilavanja isparenja hladnijih od
fotosfere (?) na povrini itd., itd. (gde su sve teorije o tome meusobno pro-
tivrene {vidi teorije Sekija, Feja i Janga), ve ima naunika koji ak stvaraju
astroloke teorije o tim pegama. Profesor Dejvons pripisuje periodine ekonom-
ske krize uticaju Sunevih pega svake jedanaeste godine ciklusa ( vidi njego-
va Istraivanja o valutama i finansijama). To je svakako vredno panje i
ohrabrenja.
652
Solarna teorija
kad se pare izdignu iz dubina sunca i postave se izmeu posmatraa
i fotosfere", kao to kae otac Seki {Le Soleil, I I , 184), ni t i su pege
"formirane od materije (ugrejane gasovite materije), koj u erupcije
izbacuju na povrinu solamog diska" (Ibid). To je nalik na pravilno i
zdravo pulsiranje srca, dok ivotni fluid prolazi kroz uplji mii.
Kad bi se ljudsko srce moglo nai ni ti sjajnim i kad bismo mogl i
posmatrati taj i vi i pulsirajui organ, kao daje projektovan na ekran
kakav koriste astronomi za svoja predavanja - na primer o Mesecu
- svi bismo videli kako se fenomen Sunevih pega ponavlja svake
sekunde, usled kontrakcije srca i navale krvi .
U jednoj knj izi o geologiji je reeno da je san nauke da jednog
dana otkrije "kako su svi poznati hemijski elementi samo modifika-
cije jednog materijalnog elementa' {ivot sveta, str. 48).
Okultna filozofije je tome pouavala otkad postoji ljudski govor
i jezik, dodajui jedino, na osnovu neizmenjivog zakona analogije
- "kako je gore, tako je i dole" - j o jedan aksiom, da u stvarnosti
nema ni Duha ni materije, ve postoje samo bezbrojni aspekti Jednog
veno skrivenog JESTE ( i l i Sat). Homogeni prvobitni Element je/?ro^/
ijedan samo na zemaljskom planu svesti i oseta, poto materija, na
kraju krajeva, i nije nita drugo do sled naih sopstvenih stanja sve-
sti, a Duh ideja psihike intuicije. ak i na narednom, viem planu,
taj jedan element koj i je na naoj zemlji nauka definisala kao krajnji
nedeljivi sastojak neke vrste materije, u svetu vie duhovne percep-
cije uistinu bi bio smatran neim veoma sloenim. Otkrilo bi se da
naa najistija voda sadri, umesto samo dwaprosta elementa, kiseo-
nika i vodonika, mnoge druge sastojke, o koj ima naa savremena
zemaljska hemija i ne sanja. Kako u oblasti materije, tako i u oblasti
Duha, senka onoga to se spoznaje na objektivnom planu postoji na
planu iste subjektivnosti. Na esticu savreno homogene supstan-
ce, protoplazme Hekelove monere, sad se gleda kao na praivot ze-
maljskog postojanja ("protoplazma" g. Hakslija);^ i Bathybius Heckelii
treba traiti u njenom/?re-zemaljskom praivotu. To su najpre opa-
zi l i astronomi u njenom treem stadijumu evolucije, i u takozvanom
Na nesreu, nakon to su napisane sve te stranice, ispostavilo se, pri neto
stroijoj hemijskoj analizi, daje ''praivot zemaljskog postojanja" prosti talog
krenjaka - to iz naune perspektive nije ak ni organska supstanca!!! Sic
transit gloria mundi!
653
"drugom stvaranju". Al i , prouavaoci ezoterijske filozofije isuvie
dobro razumeju tajno znaenje stance: "Brama u sutini poseduje
aspekt prakriti, i evoluirani i neevoluirani (. . .) Duh, o dvoroeni
( inicijat), predstavlja vodei aspekt Brame. Naredni je dvostruki as-
pekt - Prakriti i Purue, i evoluiran i neevoluiran, a vreme je posled-
nj i ! Anu je j edno od imena Brame (kao razl i i tog od neutralnog
Brame), i ono znai ' atom' : Aniyamsam aniyasam 'najatomskiji od
atomskog', 'neizmenljivi i neprolazni (ajuta) Puruotama'."
Tada, svakako, elementi koj i su nam danas poznati - kol i ko god
da ih ima - kako ih danas razumeju i definiu, nisu prvobitni ele-
menti, ni t i to mogu bi ti . Oni su formirani od "grumenova hladne sjaj-
ne materije" i ''vatrenog semena vrelog Oca", koj i 'je jedno", i l i ,
da izrazimo to jasnijim j ezikom, ti elementi su nastali u dubinama
prvobitne vatrene magle - mase uarene pare nerazloive magline,
jer, kako pokazuje profesor Njukomb (u njegovoj Popularnoj astro-
nomiji, str. 444), razloiva maglina ne spada u prave magline.
Vie od polovine objekata koj i su isprva pobrkani sa maglinama
- mi s l i on - predstavljaju ono to on zove "grozdovima zvezda".
Elementi kakve poznajemo danas postigli su svoje stabilno stanje u
ovom etvrtom Krugu i Petoj Rasi. Oni imaju kratak period odmora
pre nego to iznova budu nagnani na uzlaznu duhovnu evoluciju,
kad "iva Orkusova vatra" bude razloila i ono to je najnerazloi-
vije i iznova ga rasula u prvobitno JEDNO.
U meuvremenu, okultisti idu dalje, kao stoje pokazano u komen-
tarima na Sedam Stanci. Zato se oni teko mogu nadati ikakvoj po-
moi i l i priznanju od strane nauke, koja odbacuje i njihov "aniyamsam
aniyasam" (apsolutno duhovni atom) i njihov Manasaputras ~ "o-
veka roenog iz uma". Razlaui "jedan materijalni element" na ap-
solutno nerazloivi element - Duh, i l i "Korensku materiju", ime ga
smesta izvode van domena filozofije prirodnih nauka - oni, naravno,
imaju malo zajednikog sa ortodoksnim ljudima od nauke. Oni sma-
traju da su Duh i Materija dva LI CA neznanog JEDINSTVA, ij i oigle-
dno suprotstavljeni aspekti zavise od (a) raznih stepena diferenci-
jacije pomenutog jedinstva i (b) nivoa svesti koje je dostigao sam
ovek. Meutim, to je metafizika, i ona ima malo zajednikog sa
fizikom - kol i ko god daj e filozofija^z/ê velika u svojim zemalj-
skim ogranienjima.
654
Solarna teorija
Meutim, kad nauka dopusti, ako ne stvarno postojanje, onda u
najmanju mku mogunost daje bie Univerzuma sa njegovim bez-
brojnim oblicima, stanjima i aspektima izgraeno od "jedne supstan-
ce",^ ona mora da poe dalje. Ukol i ko ne dopusti mogunost Jednog
Elementa, i l i JEDNOG IVOTA okultista, ona e morati da tu "jednu sup-
stancu", posebno ako je ograniena samo na solame magline, ostavi
da visi u vazduhu, kao Muhamedov koveg, samo bez magneta koj i
taj koveg dri. Na sreu po spekulativne fiziare, ako nisu u stanju
da ni sa kakvom pouzdanou tvrde ta ta teorija maglinapodrazu-
meva, zahvaljujui profesoru Vinelu i nekolicini astronoma koj i se
sa nj om ne slau, oni su mogl i da uvide ta ona nepodrazumeva*
( vi di napred).
U ivotu sveta, str. 48, u dodatni m fusnotama, profesor Vi nel kae:
Opte je prihvaeno da na izuzetno visokim temperaturama materija postoji u diso-
ciranom stanju - to jest, ne mogu postojati nikakve hemijske kombinacije.
Da bi dokazao j edi nst vo materije, on se pozi va na spektar, koj i e u svi m slu-
ajevima homogenosti pokazati Jednu svetlu l i ni j u, dok u sluajevima razni h
mogui h mol ekul ar ni h skl opova - u magl i nama, reci mo, i l i zvezdama - "spe-
ktar treba da se sastoji od dve i l i t r i svetle l i ni j e ! " To ni kako nij e dokaz za
fiziara-okultistu, koj i smatra da i zvan odreene granice vidljive materije nika-
kav spektrometar, ni teleskop, ni mi kroskop, ni su ni od kakve kori st i . To j edi n-
stvo materije, onog stoj e za alhemiare prava kosmi ka materija, i l i "Adamova
Zeml j a", kako j e zovu kabalisti, teko mogu da dokau i l i opovrgnu ak i fran-
cuski naunik Dima, koj i zagovara "sl oenu pr i r odu ' elemenata' u odreeni m
odnosi ma at oms ki h t ei na", pa ak i g. Kr uks sa s voj om "s vet l eom mate-
r i j o m" , i ako i zgl eda da se nj egovi eks per i ment i "naj bol j e mog u s hvat i t i na
osnovu hipoteze o homogenosti elemenata materije i konti nual nosti stanja ma-
teri j e. " Jer, sve to, pa ak i ono to pokazuje spektromer, to savremeno " oko
Si ve" f i zi ki h eksperimenata, ne i zl azi i zvan okvi r a MATER I J ALNE materije, da
se tako i zrazi mo. Tvrdnj a H. Sen Kl er Devi j a {St. Claire Deville) da " kad se
tela, za koj a se smatra da su prosta, kombi nuj u j edna sa drugi m, ona nestaju,
ona su individualno ponitena", vai samo za tu materi j u, naprosto zato to on
ne moe da prati ta tela u nj i hovi m dal j i m preobraajima u svetu duhovne ko-
smike materije. Ui s t i nu, savremena nauka nee ni kad bi t i u stanju da dovol j -
no duboko prodre u kosmol oke sklopove da bi ot kr i l a koren supstance sveta
i l i materije, ukol i ko ne bude radi l a u onom pravcu u kome su r adi l i srednjove-
kovni al hemi ari .
ivot sveta, i bi d.
655
Na nesreu, to teko da razjanjava ak i najjednostavnije pro-
bleme koj i su uznemiravali, a uznemiravaju i dalje uene ljude u
njihovoj potrazi za istinom. Mi moramo da nastavimo sa naim is-
traivanjima, poev od najranijih hipoteza savremene nauke, ako eli-
mo da otkrijemo gde i zato ona grei. Moda bismo ot kr i l i daje,
nakon svega, Stalo u pravu: da sve zablude, protivrenosti i neistine
koje su stvorili najistaknutiji uenjaci potiu naprosto od njihovog
nenormalnog stava. Oni jesu i ele da ostanu materijalisti po svaku
cenu, a ipak su "opti principi atomsko-mehanike teorije - osnove
savremene fizike - u sutini identini sa klj unim doktrinama on-
toloke matafizike" {Uvod, str. V I , Pojmovi savremene fizike). Nauka
je oarana metafizikim koncepcijama, ali to naunici nikad ne bi
priznali i oni se oajniki trude da stave atomsko-mehanike maske
na isto bestelesne i duhovne zakone u prirodi, na naem nivou, ne
priznajui njihovu supstancijalnost ak ni na drugim nivoima, ije i
samo postojanje apriori negiraju.
Meutim, lako je da se pokae kako su naunici, drei se svojih
materijalistikih pogleda, jo od Njutnovog doba nastojali da stave
lane maske na injenice i istine. Al i , svake godine njihov zadatak
postaje sve tei, a hernija se, najvie od svih nauka, svake godine
sve blie i blie primie oblasti okultnog u prirodi. Ona usvaja ba
one istine kojima je okultna nauka vekovima poduavala, a kojima
se do danas estoko izruguju. "Materija je vena", kae ezoterijska
doktrina. Al i , materija okultista, shvaena u njenom laja i l i nultom
stanju, nije isto to i materija savremene nauke, ak ni u njenom naj-
razreenijem gasovitom stanju. "Svetlea materija" g. Kruksa bi u
oblasti poetaka bila najgrublja materija, a postala bi isti duh pre
nego to se vrati ak i samo do poetne take diferencijacije. Zato,
kad adepti i l i alhemiari dodaju da se, iako je materija vena, poto
predstavlja PRAANU, atomi raaju sa svakom novom manvanta-
rom, i l i rekonstrukcijom univerzuma, to ne predstavlja takvu pro-
tivrenost kakvom je smatraju materijalisti koj i ne veruju ni u ta
izvan atoma. Postoji razlika izmeu ispoljene i neispoljene materi-
j e, izmeu pradane, bespoetnog i beskrajnog uzroka i prakriti i l i
ispoljene posledice. Stih glasi:
Ono to predstavlja neevoluirani uzrok, najistaknutiji mudraci iz-
riito mziVdi]Vi pradanom, izvornom osnovom, koja predstavlja sup-
656
Solarna teorija
tilnu prakriti, odnosno ono to je veno, koje istovremeno jeste i
nije, isti proces.^
Ono o emu se u savremenoj frazeologiji govori kao o Duhu i
Materiji, u venosti j e JEDNO kao veni uzrok i to nije ni Duh ni ma-
terija, ve TO - to na sanskritu glasi TAT ( "to") - sve to jeste, bi l o
je i l i e bi t i , sve to je ovekova mata u stanju da poj mi. ak je i
egzoteriki hinduski panteizam prevodi kako monoteistika filozofi-
ja nikad ne bi , jer njena kosmogonija, sroena vrhunskim izrazima,
poinje dobro poznatim recima:
Nije bilo ni dana ni noi, ni neba ni zemlje, ni tame ni svedosti.
I nije bilo nieg drugog to bi mogla da razumeju ula i l i mentalne
sposobnosti. Tada je postojao samo jedan Brama, u sutini prakriti
(Priroda) i Duh. Jer, ta dva aspekta Vinua koji su razliiti od nje-
govog vrhunskog sutinskog aspekta jesu prakriti i Duh, i Braman.
Kad ta njegova dva ASPEKTA vie ne postoje, nego se razloe, onda
se taj aspekt koji se formira i ostatak, tj. tvorevina, koja poinje iz-
nova, naziva vreme, o dvoroeni.
Ono stoje razloeno, i l i iluzorni dualni aspekt TOGA, ija j e suti-
na veno JEDNO, mi zovemo venom materijom i l i Supstancom ( vi di
Deo I I , "Prvobitna Supstanca i Boanska Misao "), bezoblinom, bes-
polnom, nepojmljivom ak i naem estom ulu i l i umu,^ pa prema
tome odbijamo da u njoj vidimo ono to monoteisti zowxpersonal-
nim, antropomorfnim Bogom.
Kako na te tvrdnje "daj e materija vena" i "daj e atom periodi-
an, a nije vean", gleda savremena nauka? Materijalistiki orijenti-
sani fiziari e ih kri t i kovat i i smejati im se do prezira. Meut i m,
slobodoumni i napredni ljudi od nauke, istinski i revnosni nauni tra-
gaoci za istinom - npr. istaknuti hemiar g. Kruks, potvrdie verovat-
nost te dve tvrdnje. Jer, tek to je zamro eho njegovog predavanja
O stvaranju elemenata - predavanja koje je on odrao u Odeljenju za
hemiju Britanskog udruenja, na poslednjem sastanku u Birminge-
mu, koje je toliko zaprepastilo sve evolucioniste koj i su ga uli i l i
Vinu Purana, knjiga I , poglavlje I I , prevod Ficedvard Hol .
Vi di u prethodnom odeljku, "ivot, Sila i Gravitacija", citate iz Anugite.
657
pr o i t a l i - do l o j e j o j e dno, u mar t u 1888. godi ne. Jo j e d n o m
predsednik Udruenj a hemiara i znosi pred nauni svet i j avnost pl o-
dove neki h nov i h ot kr i a u obl ast i atoma, a ta ot kr i a opravdavaj u
okul t na uenja u svakom pogl edu. Ona zaprepauju vie ak i od
izj ava koj e j e dao u pr o l om predavanj u ( koj e emo kasnije navesti)
i vredna su panje svakog okul t i st e, teozofa i metafi zi ara. R adi se
o onome to on kae u s voj i m Elementima i meta-elementima, oprav-
davajui tako Stalove optube i predvianj a sa neustraivim nauni m
u mo m k oj i v o l i nauku zarad istine, bez obzi ra na posledice po nje-
govu sopstvenu slavu i ugl ed.
Ci t i r amo nj egove r eci :
Dopustite mi , gospodo, da vam na trenutak skrenem panju na
jedan predmet koj i se tie fundamentalnih principa hemije, pred-
met koj i nas moe dovesti dotle da dopustimo postojanje tela koja,
iako nisu ni jedinjenja ni meavine, ne predstavljaju elemente u
najstroijem smislu te reci - tela koja bi h se usudio da nazovem
"meta-elementima". Da bi h objasnio ta pod t i m podrazumevam,
neophodno je da se vrati m na nau koncepciju elementa. Kakvi su
kriterijumi da neto bude element? Gde da postavimo granicu izme-
u odvojenog postojanja i identinosti? Ni ko ne sumnja da su kise-
onik, natrijum, hlor, sumpor, odvojeni elementi; i kad naiemo na
takvu grupu kao to su hlor, brom, j od, itd. , i dalje ne sumnjamo,
mada, ako dopustimo da postoje stupnjevi "elementamosti" - a do
toga emo na kraju morati da doemo - moglo bi se dopustiti da
je hlor mnogo bl i i hromu nego kiseoniku, natrijumu i l i sumporu.
A opet, ni kl i kobalt su blizu jedan drugog, veoma blizu, iako niko
ne dovodi u pitanje njihovo rangiranje kao odvojenih elemenata.
Ipak, ne mogu da oolim a da na upitam ta bi hemiari mi sl i l i ako
bi odgovarajui rastvori t i h tela i nj ihovih jedinjenja davali identi-
ne boje, umesto boja koje su, aproksimativno uzevi, meusobno
komplementarne. Da li bi njihova razliita priroda bila prepoznata
ak i tada? Kad poemo dalje i doemo do takozvanih retkih zema-
lja, tlo pod nogama nam je manje sigurno. Moda moemo dopus-
t i t i da su skandijum, iterbij um i drugi nj ima sl ini rangirani kao
elementi, ali, ta da kaemo u sluaju prezeodimijuma i neodimi-
j uma, za koje moemo rei da meu njima ne postoji dovoljno do-
bro razgraniena hemijska razlika, postoje glavni razlog da se oni
razdvajaju mala razlika u baznosti i sposobnosti kristalizacije ia-
658
Solarna teorija
ko su njihove fizike razlike, kao to pokazuje spektroskopija, vi -
dno izraene? ak i tu moemo da zamislimo da bi raspoloenje
veine hemiara naginjalo popustljivosti, tako da bi oni dopustili
ta dva tela unutar zaaranog kruga. Otvoreno je pitanje da li bi oni
pr i tom mogl i da se pozovu na bi l o koj i iri princip. Ako propu-
stimo te kandidate, kakvo pravo imamo da iskljuujemo nizove ele-
mentalnih tela i l i metaelemenata sa koj ima su nas upoznali Kri s i
Nilson? Tu su spektralne razlike jasno izraene, dok moja ispiti-
vanja didimijuma takode pokazuju neznatnu razliku u baznosti bar
izmeu nekih od t i h spornih tela. U istu kategoriju se moraju svrsta-
ti brojna odvojena tela u koju su svrstavani i svrstavaju se i tri j um,
erbijum, samarijum i ostali takozvani "elementi". Gde onda da po-
stavimo granicu? Razliite grupe se tako neprimetno pretapaju jedna
u drugu daje nemogue postaviti odreenu granicu izmeu bilo ko-
ja dva susedna tela i rei daje telo sa jedne strane crte element, dok
ono sa druge strane nije element, i l i je jednostavno neto to napro-
sto oponaa element i l i je blisko tome. Gde god da povuemo pr i -
vidno loginu crtu, bez sumnje bi bi l o lako da odmah postavimo
najvei broj tela na njihovo pravo mesto, ali kao i u svim sluaje-
vima klasifikacija, prava tekoa se j avlj a kad se primaknemo gra-
ninoj l i ni j i . Neznatne hemijske razlike su, naravno, doputene i,
do izvesne granice, to vai i za dobro izraene fizike razlike. Me-
utim, ta da kaemo kad je jedina hemijska razlika gotovo nepri-
metna sklonost jednog tela - i l i para i l i grupe - da se bre taloe
od drugih? A opet, ima sluajeva u kojima se hemijska razlika go-
tovo gubi iako i dalje ostaju jasno izraene fizike razlike. Ovde
nailazimo na novu tekou: u toj neodreenosti, staje hemijsko, a
staje fiziko? Zar nemamo pravo da slabu sklonost nastalog amorf-
nog taloga da pada na dno pre nekog drugog nazovemo "f i zi kom
razlikom"? A zar ne bismo mogl i da reakciju bojenja, koja zavisi
od varijacije odreene prisutne kiseline, u zavisnosti od koncen-
tracije rastvora i upotrebljenog rastvaraa, nazovemo "hemijskom
razlikom"? Ne vi di m kako moemo da poriemo status elemenata
telima koja se od drugih razlikuju jasno izraenom bojom, i l i spe-
kral nom reakcij om ako j e priznajemo drugom tel u ije j e j edi no
svojstvo veoma sitna razlika u baznim svojstvima. Kad smo j e-
dnom otvorih vrata dovoljno iroko da dopustimo odreene spektral-
ne razlike, zar ne moramo da ispitamo kol i ko je sitna razlika koja
kandidatu doputa da proe? Naveu primere iz mog sopstvenog
iskustva o nekim od t i h spornih kandidata.
659
I ovde v e l i ki hemi ar izlae nekol i ko sluajeva veoma neobi nog
ponaanja mol ekul a i spojeva, oi gl edno i dent i ni h, a k o j i ipak, kad
se veoma detaljno proue, pokazuj u razlike koje, ma kol i ko bi l e nepri -
metne, i pak ukazuj u da ni j edan od nj i h nije prosto tel o, i da 60 i l i 70
elemenata koj e hemi j a priznaj e ne mog u vie da popune prazni nu.
Nj i h o v o i me j e, oi gl edno, l egi on, al i poto t akozvani " pe r i odi ni
sistem" stoji na put u neogranienom umnoavanju elemenata, g. Kr uks
j e pr i s i l j en da nade neke naine da p o mi r i to novo ot kr i e sa starom
t eor i j om. On kae:
Ta teorija je toliko obilato potvrena da ne moemo lako prihva-
t i t i nijedno tumaenje fenomena koje se ne slae sa njom. Al i , ako
pretpostavimo daje elementima pridruen vel i ki broj tela koja se
po svojim svojstvima malo razlikuju jedna od drugih i stvaraju,
ako mogu da upotrebim taj izraz, maglinastu masu tamo gde smo
prethodno vi del i , i l i verovali da vidimo, odvojene zvezde, period-
ino ureenje se ne moe definitivno poj mi ti . To jest, ne ukol iko
zadrimo nau uobiajenu koncepciju elementa. Hajde, onda, a tu
koncepciju izmenimo. Umesto "element" itajte "elementarna gru-
pa" - pri emu te elementarne grupe zauzimaju mesto starih eleme-
nata u periodnom sistemu - i problem nestaje. U defmisanju elementa,
uzmimo ne spoljanju granicu, ve unutranji tip. Recimo, na primer,
daje najmanja merljiva koliina itrijuma skup krajnjih atoma koj i
su beskrajno sliniji j edni drugima nego atomima bilo kog drugog
priblinog elementa. Iz toga ne sledi neizbeno da e ti atomi me-
usobno bi t i apsolutno identini. Zato atomska teina koj u pri pi -
sujemo itrij umu naprosto predstavlja srednju vrednost u odnosu na
koj u stvarne teine individualnih atoma tog "elementa" variraju u
odreenim granicama. Al i , ako je moja pretpostavka odriva, ako
bismo mogl i da odvojimo atom od atoma, videl i bismo a oni unu-
tar uskog opsega variraju u odnosu na srednju vrednost. Sam proces
frakcionisanja porazumeva postojanje takvi h razlika u odree-
ni m telima.
Ta i nj eni ca i ta i sti na j o j e dnom su pri t i sl e egzaktnu nauku i
pr i s i l i l e j e da pr o i r i svoje pogl ede i i z me ni svoj e t er mi ne k o j i su,
maski raj ui mnot vo, to mnot vo svodi l e na j edno tel o ~ kao to su
Sedmostrukog El ohi ma i nj i hova j at a mat er i j al i s t i ki t eol ozi preo-
br azi l i u j ednog Jehovu. Zamenite hemijske izraze " mol ekul " , " at om" ,
660
Solarna teorija
"estica" itd. recima "Jata", "Monade", "Deve" itd., i ovek moe po-
mi sl i t i daje tu opisano stvaranje bogova, prvobitna evolucija man-
vantarikih inteligentnih Sila. Al i , ueni predava svojim opisnim
primedbama dodaje neto jo sugestivnije, svesno i l i nesvesno, ko
hi tn znan? Ter nn ka7fi sl edere-
bi to znao? Jer, on kae sledee:
Do nedavno su takva tela zadovoljavala kao elementi. Ona su
imala odreena svojstva, hemijska i fizika; imala su priznate atom-
ske teine. Ako uzmemo ist razreen rastvor takvog jednog tela,
na primer itrijuma, i dodamo mu snaan amonijak, dobijamo talog
koj i izgleda savreno homogen. Al i , ako umesto toga dodamo veo-
ma razreen amonijak u kol i i ni koja je dovoljna da staloi samo
polovinu prisutne baze, ne dobijamo talog odmah. Ako ga dobro pro-
meamo kako bismo obezbeili da se rastvor i amonijak uniformno
izmeaju i ostavimo posudu da stoji jedan sat, paljivo zatienu
od praine, i dalje moemo da vi di mo daje tenost providna i sve-
tla, bez ikakvog traga zamuenosti. Nakon t r i i l i etiri sata, poja-
vie se svetlucanje, a narednog j utra e se pojaviti talog. Sad se
upitajmo sledee: ta ovaj fenomen moe da znai? Kol i i na sup-
stance koja izaziva taloenje nije mogla da staloi vie od pol ovi-
ne prisutnog i tri j uma, pa se zato t okom nekol i ko asova odvijao
proces slian selekciji. To taloenje se oigledno nije odigralo slu-
ajno, poto su razloeni oni molekuli baze koj i su doli u dodir sa
odgovarajuim molekulima amonijaka, j er mi smo se pobrinuli da
se tenosti uniformno izmeaju, tako da nijedan molekul prvobit-
ne soli ne bude izloen razlaganju vie od drugih. Dalje, ako uzme-
mo u obzir vreme koje je prolo do pojave taloga, ne moemo da
izbegnemo zakljuak daje delovanje koje se odvijalo prvih nekoli-
ko asova bilo selektivnog karaktera. Problem nije samo u tome
zato se stvorio talog, ve ta odreuje i l i upravlja da neki atomi
padnu dole, a drugi ostanu u rastvoru. Od mnotva prisutnih atoma,
kakva to mo upuuje svaki atom da odabere ispravan put? Moemo
sebi da predstavimo neku upravljaku silu koja prolazi od jednog
do drugog atoma kao na smotri, odabirajui jedan za taloenje, a
drugi za rastvaranje, sve dok sve ne bude potpuno podeeno.
I t a l i c i u o v o m ci t at u s u nai . Dob r o j e da ovek od nauke sebi
moe pos t avi t i pi t anj e " Ka k v a j e t o mo koj a upr avl j a s vaki m ato-
mo m" , i st aj e t o i j i b i karakt er t rebal o daj e selektivan! Tei s t i b i
resi l i probl em odgovarajui " Bog " , al i to, f i l ozof ski , nita ne bi resilo.
661
Okultizam odgovara na svojim sopstvenim panteistikim osnovama
i upuuje itaoca na naredni odeljak "Bogovi, Monade i Atomi".
Ueni predava u tome vi di ono to ga najvie zaokuplja: putokaze
i tragove puta koj i mogu vodi ti otkriu i punoj i kompletnoj demon-
straciji jednog homogenog elementa u prirodi.
On primeuje:
Da bi se takva selekcija mogla obaviti, oigledno moraju po-
stojati neke male razlike izmeu stvari na osnovu kojih je mogue
nainiti izbor, a ta se razlika gotovo sigurno mora sastojati u ste-
penu baznosti, tako neznatna da je ne moe odrediti nijedan danas
poznat test, ali sposobna da se odgaji i dovede na nivo na kome
razliku mogu da opaze uobiajeni testovi.
Okultizmu, koj i zna za postojanje i prisustvo u Prirodi jednog ve-
nog elementa ijom su prvom diferencijacijom povremeno pogo-
eni korenovi drveta ivota, nije potreban nauni dokaz. On kae:
Drevna Mudrost je odavno resila taj problem. Avaj, revnosni, ali i
podsmeljivi italac, nauka, polako ali sigurno se pribliava naoj
oblasti okultnog. Ona je svojim sopstvenim otkriima prisiljena da,
htela ne htela, prihvati nau frazeologiju i simbole. Hemija je danas
prisiljena, logikom samih zbivanja, da prihvati ak i nau ilustraciju
evolucije bogova i atoma, koja je tako sugestivno predstavljena u
kaduceju Merkura, Boga Mudrosti, i u alegorijskom j ezi ku Arhaj-
skih Mudraca. Komentar u ezoterijskoj doktrini kae:
(. . .) Deblo AVATE (drveta ivora i bia, PALICE kaduceja) ra-
ste i silazi na svakom Poetku (svakoj novoj manvantari) sa dva
tamna krila Labuda (HANSA) ivota. Dve zmije, veno ivue i nje-
gova iluzija (Duh i materija) ije dve glave rastu iz jedne glave iz-
meu dva krila, silaze niz stablo, isprepletane u bliskom zagrljaju.
Dva repa se na Zemlji (ispoljenom univerzumu) spajaju ujedan, i
to je velika iluzija, o Lanu!
Svi znaju staje kaducej, koj i su Grci ve i zmeni l i . I zvorni simbol
- sa trostrukom glavom zmije - izmenjen je u palicu sa kuglom, a
dve nie glave su razdvojene, to donekle iskrivljuje izvorno zna-
enje. Pa ipak je on u ovoj pri l i ci dobar kao ilustracija, ta palica laje
obuhvaena dvema zmijama. Zaista su svi drevni pesnici pevali o
662
Solarna teorija
magi ni m moi ma kaduceja i to sa veoma dobr i m r azl ogom za one
k o j i znaj u tajno znaenje.
A sad, ta kae ue ni pr eds edni k Br i t ans kog drutva hemi ara,
u i s t om predavanj u, u odnosu na maloas pomenut u dokt ri nu? Ve-
oma mal o; samo ovo -- i nita drugo:
U birmingemskom obraanju, koje sam ve pomenuo, zamolio
sam sluaoce da sebi predstave delovanje dve sile na izvorni prot i l
-j edna sila je vreme, praena sniavanjem temperature, druga, ko-
ja se osciluje tamo-amo nal i k na mono klatno, i ima periodine
cikluse oseke i plime, odmora i aktivnosti, postoje blisko poveza-
na sa nemerljivom materijom, sutinom i l i izvorom energije koj u
zovemo elektricitet. Sad, ovakvo poreenje ispunjava svoju ulogu
ako ono u umu uvruje ba tu injenicu koj u namerava da na-
glasi, ali ne sme se oekivati da ona bez izuzetka bude u skladu sa
svim injenicama. Pored sniavanja temperature uz periodina oti-
canja i priticanja elektriciteta, pozitivnog i negativnog, potrebnih
da novoroenim elementima da njihovu specifinu atomsku stru-
kturu, oigledno je da se u obzir mora uzeti i trei faktor. Priroda
ne deluje u ravni; njoj je potreban prostor za njeno kosmogonijsko
delovanje i ako uvedemo prostor kao trei faktor, sve izgleda ja-
sno. Umesto klatna koje je, iako u izvesnoj meri predstavlja dobru
663
m
ilustraciju, kao injenica nemogue, potraimo bol j i nain da pred-
stavimo ono to zamiljam da se moglo dogoditi. Pretpostavimo
cik-cak dijagram koj i nije nacrtan u ravni, ve projektovan u pro-
stor sa t r i dimenzije. Koj a figura bi najvie odgovarala da ispuni
sve navedene uslove? Mnoge od injenica se mogu dobro obja-
sniti ako pretpostavimo daj e projekcija cik-cak kri ve profesora
Emersona Rejnoldsa u prostoru - spirala. Ta figura j e, meutim,
nedopustiva, ukol i ko ta kr i va mora da dvaput u svakom ci kl usu
proe kroz taku koja je neutralna i u odnosu na elektricitet i he-
mij sku energiju. Moramo, zato, usvoj i ti neku drugu figuru. Cifra
osam (8), i l i pletenica, uklopie se u cik-cak isto tako dobro kao i
spirala i ona ispunjava sve zahteve problema.
Jedna pletenica za evol uci j u nanie, od Duha u mat eri j u; moda
neki dr ugi obl i k spirale u njenom ponovnom involucionom put u na-
vie, od materij e ka Du hu i neophodno, postepeno i konano, ponov-
no apsorbovanje u stanje laje, ono koj e sama nauka na svoj sopstveni
nai n nazi va "neut r al nom t akom u odnosu na el ekt r i ci t et " i t d. , i l i
nulta taka. Takve su okul t ne i nj eni ce i t vrdnj e. Sa v e l i k om sigur-
nou i poverenj em one se mog u ost avi t i da i h j ednog dana pot vr di
nauka. Me u t i m, haj de da uj emo vi e o t o m p r v o b i t n o m genet i -
kom t i pu s i mbol i nog kaduceja.
Takva figura e proistei iz t r i veoma jednostavna istovremena
kretanja. Prvo, jednostavno oscilovanje napred i nazad (recimo is-
tok i zapad); drugo, jednostavno oscilovanje pod pravim uglom u
odnosu na prethodno (pretpostavimo sever i j ug) sa duplo manjim
periodom - t j . duplo bre. I tree, kretanje normalno u odnosu na
prethodna dva (recimo nanie) koje bi , u svom najjednostavnijem
obliku bilo sa nepromenljivom brzinom. Ako projektujemo tu figu-
ru u prostor, pr i ispitivanju mi vi di mo da one take krive u kojima
su stvoreni hlor, brom i j od, dolaze blizu jedna ispod druge; isto je
i sa sumporom, selenom i telurijumom; dalje, fosfor, arsenik i an-
timon i, na isti nain, drugi ni zovi analognih tela. Mogl o bi se pita-
ti da li ta shema objanjava kako se i zato elementi pojavljuju t i m
redom? Zami sl i mo ci kl i ko translatomo kretanje u prostoru, gde
svaka evolucija svedoi o nastanku one grupe elemenata koje sam
prethodno predstavio kao da su proizvedeni tokom jedne potpune
vibracije klatna. Pretpostavimo da je jedan ciklus upravo zavren,
daje centar nepoznate stvaralake sile na svom monom kretanju
664
Solarna teorija
kroz prostor razbacao du svog puta prvobitne atome - semena,
ako mogu da upotrebim taj izraz - koj i sada treba da se spoje i raz-
vi j u u grupe danas poznata kao l i t i j um, berilijum, boron, ugljenik,
azot, kiseonik, fluor, natrijum, magnezijum, aluminijum, silicijum,
fosfor, sumpor i hlor. Koj i je najverovatniji oblik putanje koj u sad
pratimo? Ako bi bi l a strogo ograniena na isti nivo temperature i
vremena, naredna grupa elemenata koja bi se pojavila bila bi gru-
pa litijuma, a poetni ciklus bi se veno ponavljao, proizvodei stal-
no iznova istih 14 elemenata. Uslovi, meutim, nisu ba sasvim isti.
Prostor i elektricitet su kao u poetku, ali se temperatura prome-
nil a i zato, umesto da se atomi litijuma snabdeju atomima koj i su
im u svakom pogledu analogni, atomska grupa koja nastaje u dru-
gom ciklusu poinje ne sa l itij umom, ve njegovim linearnim po-
tomkom, natrijumom. Pretpostavimo, dakle, vis generatrix koja ide
napred-nazad u ciklusima du putanje pletenice, kao to je sugeri-
sano, dok istovremeno temperatura pada i vreme protie - varija-
cije koje sam nastojao da predstavim tonjenjem nanie - svaka
kri vi na pletenice see istu vertikalnu l i ni j u na sve ni i m i ni i m
takama. Projektovana u prostor, ta kriva pokazuje sredinju l i ni j u
koja je neutralna to se tie elektriciteta i neutralna po hemijskim
svojstvima - pozitivni elektricitet je na severu, negativni na j ugu.
Dominantnom atomskom strukturom vladaju udaljeni istok i zapad
sa neutralne centralne linija, monoatomski elementi su na jedan ko-
rak od nje, diatomski dva, i tako dalje. Pri svakom narednom za-
okretu vlada isti zakon.
I kao da dokazuje postulate okul tne nauke i induske fi l ozofi j e, da
u t r enut ku Pralaje dva aspekta neznanog boanstva, "Labuda u ta-
m i " - Pr akr i t i i Purua, pr i r oda i l i materi j a u s vi m s voj i m obl i ci ma
i Du h - ne postoje vie, ve su "(apsolutno) rastvoreni ", sluamo za-
vrno nauno mi l j enj e ovog vel i kog engleskog hemiara, k o j i kr u-
nie svoje dokaze reci ma:
Ovde smo nali poreklo formiranja hemijskih elemenata od vo-
rova i praznine u prvobitnom, bezoblinom fluidu. Pokazali smo
mogunost, ne, verovatnou da atomi po svom postojanju nisu ve-
ni, ve da kao i sva ostala stvorena bia podleu raspadanju i smrti.
Okul t i z am na to kae amin, poto su nauna "mogunos t " i "ve-
rovatnoa" za njega injenice koje se ispoljavaju bez potrebe za dal j i m
665
dokazivanjem i l i bilo kakvim spoljanjim fizikim dokazom. Meu-
t i m, ona sa istim uverenjem kao i ranije ponavlja: " MATER I J A JE VE-
NA, ona postaje atomska (to je njen aspekt) tek periodino." To je
isto tako sigurno kao stoje sigurno daje sasvim pogrena ona druga
pretpostavka, koju gotovo jednoglasno prihvataju astronomi i fizia-
r i , naime, da se neprekidno odvija troenje i zamor tela Univerzuma
i da e na kraju to dovesti do gaenja solamih vatri i unitenja Univer-
zuma, onako kako to objanjavaju l j udi od nauke. Bie, kao stoj e
uvek i bi l o u vremenu i venosti, periodinih razlaganja ispolje-
nog Univerzuma, ali (a) del i mi ni h pralaja nakon svakog "Dana
Brame" i (b) sveoptih pralaja ~ MAHA- PR ALAJ A - tek po isteku
svakog Braminog doba. Al i , nauni uzroci za takvo razlaganje, ka-
ko ih iznosi egzaktna nauka, nemaju nikakve veze sa stvarnim uz-
rocima. Kako god bi l o, naukajo j ednom potvruje okultizam, j er
g. Kruks kae:
Pokazali smo, na osnovu argumenata dobij enih u hemijskoj la-
boratoriji, da u materiji, koja se na svakom testu pokazala kao ele-
ment, postoje tanane nijanse razlike koje mogu dopustiti selekciju.
Vi del i smo da staro razlikovanje koje je utvreno meu elemen-
tima i jedinjenjima ne dri vie korak sa razvojem hernije, ve se
mora izmeniti da bi uklj uilo irok dijapazon posrednikih tela -
"meta-elemenata". Pokazali smo kako se moemo suprotstaviti pri -
medbama Klerka i Maksvela, mada one imaju teinu i, na kraju,
izneli smo razloge za verovanje daje ta prvobitna materija formi-
rana delovanjem stvaralake sile, koja u odgovarajuim vremenskim
intervalima izbacuje atome u koj i ma kol i i na prvobitnog obl ika
energije varira. Ako bismo se mogl i usuditi da donesemo bilo ka-
kav zakljuak u pogledu energije koja je ugraena u hemijski atom,
mi s l i m da moemo pretpostaviti da se toplotna zraenja koja se
spolja ire kroz etar od merljive materije univerzuma, nekim prirod-
ni m procesom koj i nam jo nije poznat, u granicama univerzuma
preobraavaju u primarna - sutinska - kretanja hemijskih atoma,
koja, i m budu stvorena, gravitiraju ka unutra i tako u univerzumu
obnavljaju energiju koja bi inae bila izgubljena njegovim toplot-
ni m zraenjem. Ako se pokae daje ova pretpostavka tana, alar-
mantno predvianje ser Viljema Tompsona o konanom starenju
niverzuma kroz njegovo rasipanje energije pada u vodu. Na taj na-
in, gospodo, izgleda mi daje pitanje elemenata zasad razmotreno.
666
Solarna teorija
Nae oskudno znanje o t i m prvi m misterijama se proiruje posto-
jano, sigurno, iako sporo.
AU, na osnovu udne i snane podudarnosti , i zgl eda da ak i na-
a "sedmost ruka" dokt r i na v odi r uku nauke. Ak o ispravno razume-
mo, hemi j a govor i o etrnaest grupisanja pr vobi t ni h atoma - l i t i j um,
ber i l i j um, bor, ugl j eni k, azot, ki seoni k, fluor, azot, magenzi j um, alu-
mi ni j um, s i l i ci j um, fosfor, sumpor i hl or, a g. Kr uks , govorei o "do-
mi na nt ni m at oms ki m st rukt urama" i menuj e sedam t akvi h grupa, j e r
on kae:
Dok mona ia kreativne sile ide unaokolo, mi vidimo kako u
uzastopnim ciklusima ona u j ednom odeljku prostora seje semena
litijuma, natrijuma, rubidijuma i cezijuma, u drugom odeljku, hlo-
ra, broma i joda, u treem, azota, bakra, srebra i zlata, u etvrtom,
sumpora, selena i telurijuma, u petom, berilijuma, kalcijuma, stron-
cijuma i barijuma, u estom, magenzijuma, cinka, kadmijuma i i-
ve; u sedmom, fosfora, arsena, antimona i buzmuta" - to ini sedam
grupa sa jedne strane. Apot om pokazuje "u drugim odeljcima dru-
ge elemente - naime, aluminijum, galijum indij um i talijum, sili-
cijum, germanijum i kalaj, ugljenik, titanijum i cirkonijum.
On dodaje:
A u bl i zi ni neutralne ose nalazimo mesto za one t r i grupe ele-
menata koje je profesor Mendeljejev prognao u neku vrstu bolnice
za neizleive - njegovu osmu porodica.
Mo da bi bi l o interesantno da t i h "sedam i z osme porodi ce ' neiz-
l e i v i h ' " uporedi mo sa alegorij ama koj e se odnose na sedam pr vobi -
t ni h si nova " Maj ke, Beskraj nog Prostora", i l i Ad i t i , i osmim s i nom
koga j e ona odbaci l a. Mnog e udne podudarnost i se mog u nai
i zmeu " t i h posr edni ki h kar i ka ( . . . ) nai me "metaelemenata i l i ele-
ment oi da i oni h koj e okul t na nauka nazi va nj i hov i m noumenima",
i nt el i gent ni m umovi ma i vl adari ma t i h grupa Monada i At oma. A l i , to
bi nas odvelo suvie daleko. Zadovol j i mo se t i me to nalazimo prizna-
nje i nj eni ci daj e " t o odstupanje od apsolutne homogenost i odl i ka
sastava t i h mol e kul a i l i s kl opova mat er i j e koj e nazi vamo el emen-
t i ma i moda e b i t i j asni j e ako se u ma t i v r a t i mo u praskozorj e
667
naeg materijalnog univerzuma i oi u oi sa Velikom Tajnom po-
kuamo da razmotrimo proces evolucije elemenata." Tako, na kraju,
nauka, u l i ku svog najvieg predstavnika, da bi postala razumljivija
neupuenima, usvaja frazeologiju takvih adepata iz prolosti kakav
je bio Roder Bekon, i vraa se "proti l u". At o je obeavajue i suge-
stivno kao "znak vremena".
Zaista, ti h "znakova" ima mnogo i svakodnevno se umnoavaju,
ali nijedan nije vaniji od ovog koj i smo upravo naveli. Jer, sada je
potpuno premoen jaz izmeu "okultnih, praznovemih i nenaunih"
uenja i "egzaktne" nauke i bar je jedan od nekolicine istaknutih he-
miara dananjice uao u oblast beskrajnih mogunosti okultizma.
Svaki novi korak koj i preduzme vodice ga sve blie i blie onom
tajanstvenom centru iz koga zrae svi bezbrojni putevi koj i Duh vo-
de dole u materiju i koj i preobraavaju bogove i ive monade u o-
veka i osetnu prirodu.
Al i , neto vie o tom predmetu imamo da kaemo u narednom
odeljku.
668
X
SILA KOJA DOL AZI
Gospodin Kili, Nesvesni Okultista * Meuetarski Talasi
Tajne Zvuka i Mirisa
NJ ENE MOGUNOSTI I NEMOGUNOSTI
Da li emo rei daje sila "materija koja se kree" i l i "materija u
kretanju" i ispoljavanje energije, i l i da su materija i sila pojavni di -
ferencirani aspekti primame, nediferencirane kosmike Supstance?
Ovo pitanje se postavlja imajui u vidu onu Stancu koja govori
o FoHATU i njegovih "Sedmoro brae i l i Sinova \ drugim recima, o
uzroku i posledicama Kosmikog Elektriciteta, koj i se okultnom ter-
minologijom nazivaju sedam primarnih sila Elektriciteta ije su i-
sto pojavne i otuda najgrublje posledice jedine poznate fiziarima na
kosmikom, a posebno na zemaljskom planu. Izmeu ostalog, u njih
spadaju Zvuk, Svetlost, Boja itd., itd. Sad, ta nam prirodne nauke
kau o t i m "Silama"? Z VUK, kau one, jeste oset koj i j e prozveo pri -
tisak atmosferskih molekula na membranu, koja, stvarajui tanano tre-
perenje u slunom aparatu, to prenosi mozgu. Svetlost ]Q oset koj i j e
izazvao pritisak nepojmljivo sitnih vibracija etra na mrenjau oka.
Isto to kaemo i mi . Al i , to je naprosto posledica nastala u naoj
atmosferi i njenom neposrednom okruenju, to sve, zapravo, spada
u domen nae zemaljske svesti. Jupiter Pluvius poslao je svoj sim-
bol u kinim kapima od vode sastavljene, kako se verovalo, od dva
"elementa" koje hemija razlae i rekombinuje. Sloeni molekuli su
669
u njenoj vlasti, ali atomi jo uvek izmiu njenom zahvatu. Okulti-
zam u svim t i m Silama i ispoljavanjima vi di lestvicu ije nie pre-
ke pripadaju egzoterijskoj fizici, a vie potiu od ive, inteligentne,
nevidljive Moi , koja je, po pravilu, nezainteresovani, a samo izu-
zetno svesni uzrok pojava roenih iz ula koje se opisuju kao ovaj
i l i onaj prirodni zakon.
Mi kaemo i smatramo daje Z VUK, pre svega, ogromna okultna
mo, da on ima ogromnu silu ijem se najmanjem potencijalu, kad
se njime upravlja okultnim znanjem, ne bi mogao suprotstaviti ni elek-
tricitet koj i stvaraju mi l i oni Nijagara. Moe se proizvesti zvuk takve
prirode da se Keopsova piramida podigne u vazduh, i l i da se ovek
na umoru, ak dok izdie poslednji dah, oivi i ispuniti novom ener-
gijom i ivotnou.
Jer, Zvuk stvara, tanije meusobno privlai, elemente koj i proiz-
vode ozon, ija proizvodnja prevazilazi hemiju, ali spada u domen
alhemije. On ak moe da vaskrsne oveka i l i ivotinju ije se as-
tralno "vitalno telo" nije nepopravljivo odvojilo od fizikog tela pre-
secanjem magnetske i l i odike ice. Kao nekom koga su tri puta spasli
od smrti pomou te moi, autorki ove knjige trebalo bi verovati da
zna neto o tome.
A ako sve ovo izgleda isuvie nenauno da se na njega uopte
obrati panja, neka nauka objasni "koj i m se mehanikim i l i fizikim
zakonima to su j oj poznati objanjava nedavno proizvedeni feno-
men takozvanog "Ki l i j evog motora?" ta je to to deluje kao u-
desni generator nevidljive, ali strahovite sile, takve moi koja je ne
samo u stanju da pokree motor od 25 konjskih snaga, ve je ak
bi l a upotrebljena i da f i zi ki podigne tu maineriju? Pa ipak je to
uinjeno naprosto prevlaenjem gudala preko zvune viljuke, kao
stoje vie puta iznova pokazivano. Jer ta etarska sila, koju je otkrio
poznati ( u Americi, a sada i u Evropi) Don Vorel Ki l i iz Filadelfije
nije halucinacija. Uprkos njegovom neuspehu daje upotrebi, neus-
pehu koj i su od poetka predvideli i u njega bi l i ubeeni neki okulti-
sti, pojava koj u je njen pronalaza prikazivao poslednjih nekoliko
godina bila je sjajna, gotovo udesna, ne u smislu natprirodnog^ ve
Re "natprirodan" podrazumeva daje neto iznad ili izvan prirode. Priroda
i Prostor su jedno. Sad, za metafiziare prostor postoji van svakog ina ulne
670
Sila koja dolazi
nadljudskog. Daj e Ki l i j u bilo dozvoljeno da uspe, on bi mogao i-
tavu armiju za nekoliko sekundi da pretvori u atome, isto kao stoje
to uinio sa mrt vi m volom.
itaoca sada mol i mo da ozbiljnu panju ukae ovojo novoot-
krivenoj moi koj u je njen pronalaza nazvao "Meduetarska Sila
i Sile".
Po skromnom miljenju okultista, kao i njegovih bliskih prijate-
lja, g. Ki l i iz Filadelfije j e bio, i j o uvek jeste, na pragu nekih od
najveih tajni Univerzuma, uglavnom onoga na emu je izgraena
itava misterija fizikih sila i ezoterijsko znaenje simbolike "Jajeta
Sveta". Okultna filozofija, koja na ispoljeni i neispoljeni Kosmos
gleda kao na J EDI NSTVO, simbolie njegovu idealnu predstavu t i m
"Zl at ni m Jajetom" sa dva pola na sebi. Pozitivan pol j e onaj koj i de-
luje u ispoljenom svetu materije, dok je negativni pol izgubljen u ne-
spoznatljivoj apsolutnosti SAT - "Bivstvovanja ". Da li se ovo slae
sa filozofijom g. Ki l i j a i l i ne, ne moemo da kaemo, ni t i to zaista
ima nekog velikog znaaja. Meutim, njegove ideje o etarsko-ma-
terijalnom sklopu Univerzuma izgledaju neobino isto kao i nae,
poto su u tom pogledu gotovo identine. Evo njegovih rei koje su
navedene u j ednom dobrom pamfletu koj i je sastavila ga Bl um-
f i l d-Mur, jedna bogata i uticajna amerika gospoda, ije neprekidne
napore u traganju za istinom nikad ne moemo dovoljno ceniti:
percepcije i predstavlja isto subj ekti vnu predstavu; mat eri j al i zam b i , uprkos
tome, hteo da ga na si l u povee sa ovom i l i onom i nj eni com ul nog opaa-
nja. Za naa ula, on je prilino subjektivan kad ne zavisi ni od ega stoj e unu-
tar njega. Kako onda moe bi l o koj a pojava i l i bi l o ta drugo iskoraiti izvan
ili biti izvedena van neeg to nema granica? A l i , kad prostorno pruanje po-
stane isto konceptualno i kad se o nj emu mi s l i u predstavama povezani m sa
neki m delovanjem, kao st oj e sluaj kod materij alista i fiziara, ipak, teko da
oni i maj u prava da def i ni u i prisvaj aj u ono to mogu i l i ne mogu proi zvest i
Sile stvorene makar i unutar ogranienih prostora, poto nemaju ak ni pri bl i -
nu i dej u o tome ta te sile predstavljaju.
Nije ispravno, kad se govori o idealizmu, pokazivati da je on zasnovan na starim
ontolokim pretpostavkama da stvari i l i entiteti postoje nezavisno jedni od drugih i
drugaije nego kao stanja meuodnosa".
(Stalo)
U svakom sluaju, netano je da se to kae o i del i zmu u I stonoj f i l ozof i j i i
njenoj spoznaju, j er j e upravo obratno.
671
I
G. Ki l i , objanjavajui rad svog motora, kae: " U zamisli bi l o
koje maine koja je do danas konstruisana, ni kad nije bio naen
medijum da se indukuje neutralni centar. Daj e naen, problemi tra-
gaa za perpetuum mobilom bi bi l i okonani i taj problem bi po-
stao utvrena i delatna injenica. Takvoj spravi bi bio potreban samo
poetni impuls od nekoliko funti da bi je naterao da radi vekovi-
ma. U zamisli mog vibratomog motora nisam teio da postignem
neprekidno kretanje, ali, stvoreno je kolo koje zapravo ivaa jedan
neutralni centar koj i se moe oiveti moj i m vibratomim etrom i
pod delovanjem pomenute supstance zaista predstavlja mainu
koja je realno nezavisna od mase ( i l i kugle),'' a takvom je ini u-
desna brzina vibratomog kola. Ipak, uz svu njenu savrenost, ona
se mora hraniti vibratomim etrom da bi se od nje nainio nezavi-
san motor (. . .)
Sve stmkture moraju bi t i zasnovane na snazi to odgovara tei-
ni koj u moraju da nose, ali osnove univerzuma poivaju na praznoj
taki daleko sitnijoj od molekula; zapravo, da ispravno izrazimo tu
istinu, na interetarskoj taki za koj u je potreban beskonaan um
da bi se razumela. Zagledati se u dubine jednog etarskog centra
potpuno je isto kao i u ogromnom prostom nebeskog etra traiti
njegov kraj, sa ovom razlikom: to je jedan od nj ih pozitivno po-
lje, a mgi je negativno. (. . . ) "
Ovo j e, kao to se l ako da vi det i , upravo istonjaka doktri na. Nj e-
gova interetarska taka je upravo laja-taka okultista, koja, meut i m,
ne zahteva "beskonani um da b i j e razumeo", ve j edi no speci fi nu
i nt ui ci j u i sposobnost da nae njeno skrovite u ov om svetu materij e.
Naravno, laja centar se ne moe proi zvest i , al i interetarski vakuum
moe - kao to se pokazal o p r i l i k o m pr oi zvoenj a zvuka zvona u
prostoru. Gospodi n K i l i , meut i m, govor i kao nesvesni okul t i st a kad
komentari e svoj u t eori j u pl anetarnog zaostajanja: -
to se tie zapremine planeta, pi tal i bismo, iz naune perspek-
tive, kako moe da postoji tako ogromna razlika u zapremini plane-
ta, a da ne narai harmonino dejstvo koje ih je uvek karakterisalo?
Na ovo pitanje mogu ispravno da odgovorim jedino ako uem u
progresivnu analizu, poev od rotirajuih etarskih centara, koje je
Nezavisan, u odreenom smislu, ali ne i nepovezan sa njom.
672
Sila koja dolazi
fiksirao Tvorac, sa njihovom privlanom i l i akumulativnom moi.
Ako pitate kakva je to mo koja svakom atomu etra daje njegovu
nepojmljivu brzinu rotacije ( i l i poetni impuls), moram da odgo-
vori m da nijedan konani um nikad nee bi t i u stanju da shvati ta
je ona. Filozofija akumulacije je j edi ni dokaz daj e takva mo da-
ta. Oblast, ako se moe tako rei, jednog atoma, predstavlja, za
privlanu i l i magnetsku, selektivnu i l i pokretaku, sve privlane i
sve odbojne sile koje su karakteristine za najvee postojee pla-
nete. Kada se taj atomski neutralni centar pomeri, planeta mora
poi za nj im. Neutralni centar od poetka nosi sav teret nagomila-
vanja ostajui isti, zauvek uravnoteen u venom prostoru.
G . K i l i i l us t r uj e s voj u i de j u o " ne ut r a l nom c e nt r u" na sl edei
nai n:
Zamisl iemo da, nakon akumulacije neke planete bi l o kog
prenika, recimo 20.000 milja, manje i l i vie (jer veliina ne utie
na taj problem) doe do istiskivanja celokupnog materijala, sa izu-
zetkom kore koja je debela 5.000 milj a, i koje ostavlja prazninu
izmeu te kore i centra veliine loptice za bilijar; za pomeranje te
male centralne mase bi onda bila j)0trebna ista sila kao i za po-
meranje kore debele 5.000 milj a. Stavie, ta mala centralna masa
bi zauvek nosila teret te kore, odravajui je na istoj razdaljini i
nikakva suprotstavljena mo, ma kol i ko velika, ne bi mogla da ih
spoji. Mata posre kad pomisli na ogromni teret koj i se oslanja
na tu centralnu taku u kojoj teina prestaje. (. . .) To je ono to
podrazumevamo pod neutralnim centrom.
I ono to okul t i s t i podrazumevaj u pod "l aj a cent r om".
Ov o s u mn o g i pr og l a s i l i nenauni m. A l i , t akvo j e sve to ni j e
odobri l a i u tano odreenom pravcu usmeri l a f i zi ka. Uk o l i k o se pr i -
hvat i objanjenje samog pronalazaa - a njegova objanjenja koj a su,
kako smo pr i met i l i , pr i l i no ortodoksna iz duhovne i okul tne perspek-
t i ve, ako ne i iz materij al istike spekulativne nauke ( zvane egzaktna),
u t o m pogl edu su takode i naa - ta nauka moe da odgovor i na ve
vi ene injenice koj e ni ko vie ne moe da pori e? Okul t na filozo-
fi j a ot kr i va nekol i ko svoj i h naj vani j i h v i t a l ni h t aj ni . Ona i h baca
"Pre Fohat", odgovorio bi okultista.
673
kao dragocene bisere, jednu po jednu, daleko napred i u irinu, sa-
mo kad je pl i mski m talasom evolucije, koj i oveanstvo polako, t i -
ho i sigurno nosi ka osvitu este Rase, primora da to uini. Jer, kad
jednom izau van sigurnog nadzora svojih zakonitih naslednika i
uvara, te tajne prestaju da budu okultne: one ulaze u oblast javnosti
i moraju da se izloe ri zi ku da u rukama sebinih - Kaina ljudske
rase - postanu prokletstvo pre nego blagoslov. Ipak, kad god se rode
takvi pojedinci kao stoje pronalaza Etarske Sile - Don Vorel Ki l i
- lj udi sa posebnim psihikim i mentalnim sposobnostima,^ njima,
uopte uzevi, ee pomau nego to ih ostavljaju da idu sami; ako
ih ostave da se oslanjaju na sopstvene snage, oni posru na svom
putu, postajui veoma esto muenici i podleui beskrupuloznim
manipulatorima. Samo, njima pomau pof uslovom da ni svesno ni
nesvesno ne postanu dodatna pretnja svom vremenu: opasnost za
siromane koja se danas opaa u svakonevnom istrebljenju siro-
manih od strane bogatijih.* Ovome je potrebna kratka digresija i
objanjenje.
Pre nekih dvanaest godina, tokom stogodinjice Izlobe u Fila-
delfij i, pisac ove knjige j e, odgovarajui na usrdna pitanja j ednog
teozofa, jednog od najranijih potovalaca g. Ki l i j a, ponovila ono to
je ula u krugovima u ije informacije nikad nije mogla da sumnja.
Reeno je daje pronalaza "Samo-Motora" ono to se u argonu
kabalista naziva "prirodno roeni mag". Daj e bio i ostae nesvestan
punog obima svojih moi i da e ispoljiti samo one koje je otkrio i
Uzr ok t akvi h ps i hi ki h sposobnosti se saoptava u dal j em tekstu.
Ovo je napisano pre dve godine, u vreme kad su nade u uspeh " Ki l i j e v og
mot or a" bi l e na vrhuncu. Ono st oj e autorka rekl a pokazalo se t ani m, doslov-
no, i sada je tome dodato samo nekol i ko pr i medbi u pogl edu neuspeha njego-
v i h oekivanja koj e je sada pri znao i sam pronalaza. Me ut i m, re neuspeh
koj a je ovde upotrebljena italac treba da razume u r el at i vnom smislu, j er,
kako objanjava ga Bl umf i l d- Mur :
Ono to g. Ki l i doputa je to daje, postoje bio ometen u primeni vibratome sile u me-
hanici, u prvom i drugom pravcu svojih istraivanja, bio prisiljen da prizna komerci-
jalni neuspeh, i l i da pokua tree udaljavanje od svoje osnove i l i principa, traei
uspeh kroz neki drugi kanal.
. . . A taj " kanal " j e na f i zi kom pl anu.
674
Sila koja dolazi
potvrdio u svojoj sopstvenoj prirodi - prvo, zato to ih nikad ne bi
mogao pustiti da se potpuno razmahnu, j er ih pripisuje pogrenom
uzroku i cfrugo, j er je iznad njegovih moi da drugima preda ono to
predstavlja sposobnost uroenu njegovoj posebnoj prirodi. Otud se
itava tajna ne bi ni kom trajno mogla dati na upotrebu u pra-
ktine svrhe7
Pojedinci roeni sa takvim sposobnostima msn previe retki. To
to se za nj ih ne uje ee rezultat je injenice da oni ive i umi ru
u potpunom neznanju da njima vladaju bilo kakve abnormalne moi.
G. Ki l i poseduje moi koje se zovu "abnormalnima" samo zato to
se o njima danas isto tako malo zna kao to se znalo o cirkulaciji
krvi u Harvejevo vreme. Kr v je postojala i ponaala se kao i danas
u prvom oveku roenom od ene, a isti je sluaj i sa onim prin-
cipom u oveku koji moe da kontrolie i vodi eteriku vibratomu silu.
U svakom sluaju, ona postoji u svim smrtnicima ija su unutranja
sopstva usled direktnog naslea povezana sa onom grupom an Ko-
hana koja se zove "prvorodeni odEtra". Coveanstvo, fiziki gle-
dano, podeljeno je na razliite grupe, od koj i h je svaka povezana sa
jednom od anikih grupa koje su prve iovm\rdXQ psihikog oveka
( vi di odeljke I , I I , I I I , I V, V u komentarima na Stancu VI I ) . G. Ki l i
je u tom pogledu veoma povlaen i tavie, poto je pored svog psi-
hikog temperamenta jo i intelektualni genije za mehaniku, moe
zato da postie najudesnije rezultate. Neke je ve postigao - vie
nego stoje bilo koj i drugi smrtnik, koji nije iniciran u krajnje miste-
rije, u ovom dobu, postigao do danas. Ono stoje on uradio svakako
je sasvim dovoljno "da ekiem nauke uniti idole nauke" - idole
od materije na glinenim nogama - kao to njegovi prijatelji ispravno
predviaju i govore o njemu. A ni autorka ovog dela ne bi se ni na
trenutak usprotivila gospoi Bl umf i l d-Mur, kad ona u svom lanku
O Psihikoji sili i Eterikoj sili izjavljuje da je g. Ki l i kao filozof
"dovoljno veliki u dui, dovoljno mudar u umu i dovoljno uzvien po
smelosti da bi prevaziao sve tekoe i da bi se na kraju predstavio
javnosti kao najvei pronalaza i izumitelj na svetu."
Dalje ona pie:
Saznali smo da se ove primedbe ne odnose na najnovije otkrie g. Kilija;
samo vreme moe da pokae tanu granicu njegovih dostignua.
675
\
Neka K i l i i ne ui ni vie od toga da izvede naunike iz sumra-
ni h predela u otvoreno polje elementalne sile, gde su gravitacija i
kohezija izmetene iz svojih domova i izmenjenog delovanja, gde
iz jedinstva porekla emanira beskrajna energija u raznol i ki m obl i -
cima, pa e stei besmrtnu slavu. Neka pokae, na propast materi-
j al izma, da univerzum oivljava tajanstveni princip kome je mate-
rija, ma kol i ko savreno bila organizovana, apsolutno potinjena,
on e doneti veu duhovnu dobrobit naoj rasi od bi l o koje to je
savremeni svet video. Neka bude u stanju da u teenju bolesti fini-
j i m pri rodni m silama zameni grube materijalne agense koj i su po-
slali vie lj udskih bia u grob nego rat, poasti i glad zajedno, bie
zasluan i oveanstvo e mu bi t i zahvalno. Sve to i vie od toga e
uiniti samo ako on i drugi, koj i godinama posmatraju njegov na-
predak dan za danom, ne budu isuvie vatreni u svoj im oekiva-
njima.
Pi ui u T. P. S (Theoso/ical Publication Society) seri j i (br. 9), is-
ta gospoda, u s vom pamf l et u Kilijeve Tajne, i st i e pasus iz j e dnog
l anka k o j i j e pre ni za godi na napi sal a aut orka ove knj i ge, u s vom
asopisu, Teozofu:
Aut or pamfleta br. 5 koje je izdalo Theosophical Publication
Society, Staje materija i staje sila, o nj ima kae: "Nauni ci su
upravo ot kr i l i "etvrto stanje materije", dok su okultisti pre mno-
go godina prodrl i u esto i zato ne da pretpostavljaju, ve znaju za
postojanje sedmog, poslednjeg. To znanje sadri j ednu od tajni tako-
zvane Ki l i j eve "sloene tajne". M nogima je ve poznato da njegova
tajna ukljuuje "uveanje energije", izolovanje etra i prilagodava-
nje dinasferike sile maineriji.
Ba zat o to bi K i l i j e v o ot kr i e dove l o do saznanj a o j e dnoj od
naj okul t ni j i h t aj ni , t aj ni koj oj se ni ka d ne moe dozvol i t i da padne u
ruke masa, nj egov neuspeh da svoj a ot kri a pri vede nj i hovom l ogi -
k o m kraj u okul t i st i ma izgleda izvestan. A l i , vie o t ome mal o kasnije.
ak i u s voj i m ograni enj i ma, to ot kr i e se moe pokazat i veoma
kor i s ni m. Jer: -
Korak po korak, sa strplj ivom istrajnou kojoj e svet j ednog
dana odati potovanje, ovaj genijalni ovek obavio je svoja istra-
ivanja, prevazilazei ogromne tekoe koje su se stalno iznova
676
Sila koja dolazi
pojavljivale na njegovom putu i koje su, svima osim njemu, izgle-
dale kao nesavladive prepreke daljem napretku, al i , nikad kaiprst
oveanstva nije tako jasno ukazao na as kad se sve sprema za do-
lazak novog oblika sile koj u ono eka. Priroda, koja uvek nevoljno
odaje svoje tajne, slua zahteve koje j oj je postavio njen gospodar,
neophodnost. Svetski rudnici uglja ne mogu vie da odgovore ne-
prekidnoj eksploataciji. Para je dostigla svoj najvei domet i ne is-
punjava zahteve ovog doba. Ona zna da su j oj dani odbroj ani .
Elektricitet se povlai, suspregnutog daha, zavisan od pribliava-
nja svoje sestre- sadruga. Vazduni brodovi lebde na sidra, tako re-
i , ekajui na silu koja e plovidbu vazduhom ui ni ti realnom. Isto
kao to l j udi iz kancelarija razgovaraju telefonom sa svoj im uku-
anima, tako e i stanovnici raznih kontinenata razgovarati preko
okeana. M ata zastaje kad pokua da predvidi velike rezultate tog
udesnog otkria poto se primeni na zanatstvo i mehaniku. Preu-
zimajui presto sa koga e para bi t i prisiljena da abdicira, dinasfe-
rika sila e vladati svetom snagom koja e tako mono uticati na
civilizacijske interese da nijedan konani um ne moe predvideti
rezultat. Lorens Olifant, u svom predgovora za Naunu religiju, ka-
e: "Nova etika budunost svie za ljudsku rasu - svakako, ona
koja j oj j e veoma potrebna." Ni na koj i nain ne bi ta nova etika
budunost tako iroko, tako univerzalno zapoela, kao kad bi se di -
nasferika sila upotrebila u korisne svrhe u ivotu. (. . .)
I okul t i s t i su spremni da pri znaj u sve to s t oj e napisao ovaj r e i t i
autor. M ol e k ul a ma vi braci j a j e , nesumnj i vo, "l egi t i mna K i l i j e va ob-
last i st rai vanj a", a ot kr i a koj a j e on nai ni o pokazae se udesni m
~ i pak samo u njegovim rukama i pomou njega samog. Svet e za-
sad dobi t i samo ono to mu se moe bezbedno pove r i t i . I st i na ove
t vrdnj e, moda, j o uvek ni j e osvanul a i samom pronal azau, j e r on
pie da j e apsol utno si guran da e post i i sve s t oj e obeao i pot om
to dat i svetu, al i , i on e mor at i da shvati ovo to smo r e kl i , i to ne u
previ e dal ekoj budunost i . A ono to kae u vezi svog rada pred-
stavlj a dobar dokaz za t o:
U razmatranju rada moje maine, da bi stekao makar i pri bl i nu
predstavu o njenom nainu rada, posetilac mora da odbaci sve mi-
sli o mainama koje rade na principu pritiska i isparavanja, irenja
pare ili drugih analognih gasova koji pritiskaju neki podupira, kao
stoje to klip parne maine. M oj a maina nema ni kl i p ni ekscentre,
677
ni t i se vri ni promi l pritiska na mainu, ma kolike da su njene di -
menzije i l i kapaciteti.
Moj sistem je u svakom delu i detalju, podjednako i u razvoju
moje moi kao i u svakom ogranku njenog korienja, zasnovan i
utemeljen na rezonantnoj vibraciji. Ni na koj i drugi nain ne bi bi -
lo mogue pobuditi i l i razviti moj u silu, a podjednako bi nemogu-
e bilo i da moja maina radi na bilo kom drugom principu. (. . .)
Ona j e, meuti m, pravi sistem i zato e sve moje operacije bi t i
vodene na taj nain - to e rei, moja snaga e se stvarati, moj a
maina raditi, moj top delovati pomou ice.
Tek posle mnogo godina neprekidnog rada, i gotovo bezbrojnih
eksperimenata, u koje spada ne samo konstruisanje velikog broja
krajnje specifinih mehanikih struktura i najdetaljnijih istraiva-
nja i prouavanja pojavnih osobina supstance "etra" po sebi, bio
sam u stanju da stvorim komplikovani mehanizam i da steknem,
kako tvrdi m, vladanje nad tom suptilnom i udnom silom sa ko-
jom radim.
Pasusi koj e smo mi podv ukl i odnose se di rekt no na okul t nu stra-
nu pri mene vi br at ome sile, i l i onog to g. K i l i zove "rezonantna v i -
br aci j a". " i c a " j e ve kor a k ni e i l i si l azak s a et er i kog ni voa na
zemal j ski . Pronalaza j e i ni o uda - re " udo" nij e preterana - kad
j e del ovao samo pomou meduetarske sile, petog i estog pr i nci pa
Akae. Od generatora " dugog est st opa" on doao do " j ednog ne
veeg od starinskog srebrnog sata"; i to j e samo po sebi udo genij a
za mehaniku ( al i ne duhovnog genija). A l i , kao st oj e to dobro i zrazi -
l a nj egova vel i ka pokr ovi t el j ka ga Bl u mf i l d - Mu r , "dva obl i ka sile
sa koj i ma j e eksperimentisao i poj ava koj a i h j e prat i l a, predstav-
l j aj u antiteze j edana dr ugoj . " J ednu stvara i na nj u deluje samo on.
Ni k o ko bi ponovi o stvar koj u j e on ui ni o ne bi proizveo iste rezul-
tate. " Ki l i j e v etar" j e zaista del ovao, dok "etar Smi t a i Br auna" n i -
kad ne bi dao rezul t at e. Jer, Ki l i j e v a dosadanja tekoa j e bi l a da
proi zvede mai nu koj a bi r azvi l a i regul i sal a t u " s i l u " bez i nterven-
cije bi l o koj e "snage vol j e", i l i l i nog uti caj a rukovaoca, svesnog i l i
nesvesnog. U t ome je pogrei o to se ti e dr ugi h, j e r niko osim nje-
ga ne bi bi o u stanju da rukuj e t a kv i m mai nama. Okul t no gledano,
t o j e bi l o dal eko naprednij e dostignue nego "uspeh" k o j i on pred-
vi a za svoj u " i c u" , al i se rezul t at i ma k o j i se dobi j aj u sa petog i
estog plana etarske ( i l i astralne sile) nikad nee dopustiti da slue
678
Sila koja dolazi
u svrhe trgovine i saobraaja. Sledea tvrdnja oveka koj i blisko po-
znaje velikog pronalazaa dokazuje daje Ki l i j ev organizam direkt-
no povezan sa dobijanjem udesnih rezultata.
U jednom trenutku, suvlasnici " Ki l i Motor kompanije" ubacili su
u njegovu radionicu oveka sa i zri i ti m ciljem da otkrije njegovu taj-
nu. Nakon est meseci posmatranja izbliza, jednog dana on ree Ki -
l i j u: "Sad znam kako se to radi." Oni su zajedno postavljali mainu,
a Ki l i je rukovao ruicom koja je ukljuivala i iskljuivala silu. "On-
da pokuaj", glasio je odgovor. ovek je okrenuo ruicu i nita se
nije desilo. "Hajde da jo jednom vi di m kako to radi", ree ovek
Ki l i j u. On se sloi, i maina smesta proradi. Onaj drugi j e opet pro-
bao, ali bez uspeha. Ki l i mu stavi ruku na rame i ree mu da proba
jo jednom. On to uini, i istog trenutka potee struja. Ova injeni-
ca, ako je tana, objanjava stvar.
Reeno nam j e da g. Ki l i definie elektricitet "kao odreenu vrstu
atomskih vibracija". U tome je sasvim u pravu, ali, to je elektricitet
na zemaljskom planu, i u zemaljskim relacijama. On procenjuje: -
Molekularne vibracije na
Intermolekulame vibracije na
Atomske vibracije na
Interatomske vibracije na
Etarske vibracije na
Meuetarske vibracije na
100.000.000 u sekundi
300.000.000 u sekundi
900.000.000 u sekundi
2.700.000.000 u sekundi
8.100.000.000 u sekundi
24.300.000.000 u sekundi
Ovo dokazuje ono to tvrdimo. To nisu vibracije koje bi se mo-
gle izraunati pa ak ni priblino proceniti izvan "domena etvrtog
Fohatovog sind\ da upotrebimo okultni izraz, i l i onog kretanja ko-
je odgovora formiranju svetlee materije g. Kruksa, i l i pre nekoliko
godina olako nazvanog, "etvrtog stanja materije" - na ovom naem
nivou.
Ako se postavi pitanje zato g. Ki l i j u nije bilo doputeno da pre-
de odreenu granicu, odgovor je lak: zato to je to to je on nesve-
sno otkrio stravina zvezdana Sila, koju su Atlantidani poznavali i
zvali j e MA-MAK, a arijevski Riij i u svojoj Atar Vidji imenom ko-
je ne bismo eleli da kaemo. To je vril Bulver Litonove "Nastupa-
679
I
TAJNA DOKTRI NA K O S M O GENEZA
jue Rase"* a i buduih rasa naeg oveanstva. M oda je termin
" v r i l " fantazija, ali, sama Sila je injenica u koj u se u I ndi j i isto tako
malo sumnja kao i u samo postojanje nj ihovih Riija, poto se ona
pominje u svim tajnim spisima.
To je ona vibratoma sila koja j e, kad je sa Agni Rata, uvrenog
na leteoj maini, balonu, prema instrukcijama iz Atar Vidje, usme-
rena na j ednu armiju, pretvorila u pepeo 100.000 lj udi i slonova, isto
tako lako kao to bi to uinila sa mrt vi m pacovom. Ona se alegorij-
ski pominje u Vinu Purani, u Ramajani i drugim delima, u bajki o
mudracu K api l i i j i je/og/eJ pretvorio 60.000 sinova kralja Sagara
u brdo pepela i koja se objanjava u ezoterijskim delima u koj ima
se o njoj govori kao o Kapilaka - "Kapi l i nom Oku".
I zar naoj generaciji treba dopustiti da tu satansku silu doda svom
arsenalu anarhistikih igraaka, poznatih pod nazivima melenit, dina-
mi t, paklene maine, eksplozivne pomorande, "korpe sa cveem"
i slinim nedunim imenima? Zar taj destruktivni agens, koj i bi , kad
se j ednom nade u rukama nekog savremenog At i l e, t j . krvoednog
anarhiste, za nekoliko dana doveo Evropu u njeno prvobitno haoti-
no stanje bez preivelih da ispriaju ta se desilo - zar ta sila treba
da postane zajednika svojina svih ljudi?
Ono stoj e g. K i l i ve uinio krajnje j e velianstveno i arobno;
pred nj i m stoji dovoljno rada na demonstraciji svog novog sistema
da "srui ponos materijalistiki orijentisanih naunika, otkrivajui
misterije koje lee van domena sveta materije", ne otkrivajui je ne-
hotice svima. Jer, svakako da bi psihici i spiritualisti - koj i h ima pri -
lian broj u evropskim armijama - prvi lino iskusili plodove takvih
otkrivenih misterija. Hiljade nj i h (a verovatno bi im pravi l i drutvo
i narodi itavih zemalja) brzo bi se nale u plavom Etru, ako bi ta-
kva sila bi l a ak samo delimino otkrivena, a da i ne govorimo o
tome da postane poznata javnosti. Otkrie te sile u njenoj potpuno-
sti je nekoliko hiljada - i l i da kaemo sto hiljada? - godina preu-
ranjeno. Pravo mesto i vreme za nju e doi tek kad se vel i ki ri ui
potop gladi, bede i mizerno plaenog rada ponovo ukl oni - kao to
e se to desiti kad se najzad udovolj i pravednim zahtevima mnogih,
* Novela Vril, Mo nastupajue rase objavljena je na srpskom jeziku, u iz-
danju "M etaphysica", Beograd, 2006. godine, u prevodu Aleksandra Drami-
anina. (nap. ured.)
680
Sila koja dolazi
kad prol etari j at bude postoj ao samo po i menu i kad zamre al osni
vapaj za hl ebom, k o j i odzvanj a i t avi m svetom bez odgovora.
To se moe ubr zat i irenj em uenosti i n o v i m mogunos t i ma za
r ad i i sel j avanj e, sa b o l j i m per s pekt i vama od oni h koj e danas po-
stoje, / na nekom novom kontinentu koji bi mogao da se pojavi. Tek
tada bi " Ki l i j e v Mo t o r i Si l a", kako i h j e izvorno zamislio on sam i
nj egovi pr i j at el j i , do l i u obzir, j er bi vie bili potrebni siromanima
nego bogatima.
U meuvremenu, sila koj u j e on ot kr i o delovae kr oz ice i ako
on u t ome uspe, to e b i t i sasvi m dovol j no da ga dananja genera-
cij a progl asi naj vei m pronal azaem ovog doba.
Ono to g. K i l i kae o Zvuku i Boji takode j e i spravno i z okul t ne
per s pekt i ve. uj mo ga kako g ov or i , kao da s u ga d o j i l i " Bo g o v i -
- ot kr i v a t e l j i " i kao da j e i t avog svog i vot a gl edao u dubi ne Oca-
-Maj ke Aithera.
Poredei gust i nu atmosfere sa gus t i nom etarskih t okova, koj e j e
on dobi o u s voj i m eksperi ment i ma da bi vi braci j ama razbi o mol e-
kul e vazduha. K i l i kae da: -
( . . .) je ona kao gustina platine prema vodoni ku. Razdvajanje
molekula vazduha dovodi nas samo do prve podgrupe, intermole-
kulamo do druge, atomsko do tree, interatomsko do etvrte, etarsko
do pete i meuetarsko do este podgrupe, i l i pozitivnog spajanja
sa sjajnim etrom. U mojoj uvodnoj raspravi sam izneo tvrdnju da
je to vi bratorni omota svih atoma. U mojoj def i ni ci j i atoma ne
ograniavam se na estu podgrupu gde se sjajni etar razvija u svom
grubom obliku, kako to moja istraivanja pokazuju.' Mi s l i m da e
dananji fiziari ovu ideju proglasiti nedonoetom fantazije. Mo-
gue je da e vremenom na tu teoriju pasti svetlost koja e njenu
jednostavnost izneti u prvi plan kako bi bila nauno ispitana. Za-
sad mogu jedino daje poredim sa nekom planetom u tamnom sve-
mi ru, gde sunce nauke j o nije doprlo. (. . .)
Pretpostavljam daje zvuk, kao i miris, stvarna supstanca nepo-
znate i udesne razreenosti, koj i emanira iz tela u kome je induko-
van udarcem i da izbacuje apsolutne estice materije, interatomske
Ovo odgovara okultistikoj podeli, pod drugim nazivima
Ba tako, poto izvan toga postoji sedma, koja zapoinje isto nabrajanje od
prvog do poslednjeg, na drugom i viem nivou.
681
estice, brzinom od 1.120 stopa u sekundi, a 20.000 u vakuumu. Sup-
stanca koja se tako rasejava je nerazdvojni deo pobuene mase i
ako bi se u tom pobudenju drala stalno, nakon odreenog perioda
vremena bi je potpuno upila atmosfera, tanije, ona bi kroz atmo-
sferu prola u visinu ija razredenost odgovara stanju one podgru-
pe koja upravlja njenim oslobaanjem od roditeljskog tela. (. . .)
Zvui zvune viljuke, podeeni tako da proizvode etarske akor-
de, dok ire svoje tonove (sastavke) potpuno proimaju sve supstan-
ce koje se nalaze u domenu nj ihovog atomskog bombardovanja.
Zvonjava zvona u vakuumu oslobaa te atome sa istom brzinom i
zapreminom kao i u vazduhu; i kad bi pobudenje zvona potrajalo
neprekidno tokom nekoliko miliona vekova, zvono bi se potpuno
vratilo svom prvobitnom elementu; i kad bi komora bila hermeti-
ki zatvorena i dovoljno vrsta, zapremina vakuuma koja okruu-
je zvono bila bi podvrgnuta pritisku od vie hiljada kilograma po
kvadratnom centimetru, koj i bi vrila razvijena razredena supstan-
ca. Po mojoj proceni, ispravna definicija zvuka je poremeaj atom-
ske ravnotee, koj i probija stvarne atomske estice, i supstanca koja
se na taj nain oslobaa svakako mora bi t i neka vrsta etarskog to-
ka. Zar je nerazumno da se, pod t i m uslovima, pretpostavi kako bi
telo, ako bi se taj tok odrao i ono tako liilo svog elementa, to-
kom vremena potpuno nestalo? Sva tela su prvobitno formirana
od tog visokorazredenog etra, ivotinjska, biljna i mineralna, i ona
se samo vraaju svom gasovitom stanju kad se dovedu u stanje
drugaije ravnotee. (. . .)
Sto se tie mirisa, neku odreenu predstavu o njegovoj krajnjoj
i neverovatnoj razredenosti moemo da steknemo ako uzmemo u
obzir da jedno zrno mousa moe dugi niz godina da proima ve-
l i ku oblast atmosfere; i ako se on izmeri nakon tog dugog perioda,
videe se da se nije znaajno smanjio. Vel i ki paradoks koj i se tie
toka mirisnih estica je da se one mogu drati zarobljene u sta-
klenoj posudi! Tu je supstanca znatno razreenija od stakla koje
je sadri, pa ipak ne moe da umakne. To je kao da sito, sa dovolj-
no vel i ki m rupama da kroz nj i h mogu da prou kl i keri , dri f mi
pesak koj i kroz njega ne moe da proe; zapravo, molekulama po-
suda dri atomsku supstancu. To je problem koj i bi blokirao one
koj i prestanu da ga priznaju kao problem. Al i , iako je miris beskraj-
no razreden, on stoji u veoma grubom odnosu prema supstanci one
podgrupe koja vlada magnetskim tokom ( tokom privlaenja, ako
vam je volja da ga tako nazovete). Ta podgrupa je odmah do zvu-
682
Sila koja dolazi
ka, ali je iznad zvuka. Delovanje toka magneta donekle se poklapa
sa primajuom i raspodeljujuom funkcijom ljudskog mozga, koj i
uvek daje neznatni deo od onog to prima. To je sjajan primer vla-
danja uma nad materijom, uma koj i postepeno razgrauje mate-
ri j u dok ne doe do rastvaranja. Magnet koj i bi radio u istom tom
odnosu postepeno bi izgubio snagu i postao inertan. Ako bi se od-
nos koj i postoji izmeu uma i materije mogao ujednaiti i odrati
takvim, mi bismo veno i vel i u naem fizikom obliku, j er ne bi
bi l o fizikog razgraivanja. Al i , to fiziko razgraivanje u svom
ishodu vodi izvoru daleko vie razvijenosti - odnosno osloboe-
nju istog etra od grube molekularne strukture, to je, po mojoj
proceni, veoma poeljno.
(Iz lanica ge Blumjild-Mur, Nova filozofija)
Mo g l o bi se pr i me t i t i da, os i m neki h s i t ni h razl i ka, ni j edan adept
ni alhemiar, ma k ol i k o da se oni pr ot i ve n o v i m pogl edi ma, ne bi t o
mogao bolje objasniti u svetlu savremene nauke. Ov o j e, u s v oj i m
f undament al ni m pr i nci pi ma, ako ne i u detal j i ma, ist i jednostavan
okultizam, a i sto t ako, upr kos t ome, t akode i savremena filozofija
prirode.
Ta " Nov a Si l a", i l i kako bi j e ve savremena nauka mogl a na-
zvat i , i j i su ef ekt i neporeci vi - koj u j e pri znal o vie pri rodnj aka i
f i zi ara k o j i su pos et i l i Ki l i j e v u l aborat ori j u i l i no se uv e r i l i u nje-
ne strahovite efekte ~ staj e ona? Da l i j e ona " nai n kretanj a", tako-
de, "u vakuumu ", poto nema materij e da ga st vori i zuzev Zvuka ~
k o j i j e, nesumnj i vo, samo j o j edan obl i k kretanja, oset k oj i , kao i
boj u, proi zvode vi braci j e? I sto tako kao to pot puno veruj emo u te
vi braci j e kao naj bl i i - neposredni - uzr ok t akvi h oseta, mi pot puno
odbacuj emo j ednos t r anu naunu t e or i j u da ne postoji inilac k o j i
bi s mo s mat r al i s pol j a nj i m za nas, os i m et ar ski h i l i at mos f er s ki h
vibracij a.*"
U tom pogledu ameriki "supstancijalisti" ne gree (iako su u svojim po-
gledima isuvie antropomorfistiki i materijalistiki da bi ih okultisti mogli
prihvatiti), kad preko ge M. S. Organ, lekarke, izjavljuju da -
(. . .) mora da postoje pozitivna entitetska svojstva objekata koja su u stalnom odno-
su prema nervima ivotinjskih oseta, inae ne bi moglo biti percepcije. Nikakav
utisak bilo koje vrste ne moe se utisnuti u mozak, nerve i l i um - nijedan stimulus
niti dejstvo - ukoliko ne postoji stvarno i direktno optenje sa supstancijalnom silom.
683
TAJNA D O K T R I N A * KosMOGENEZA
Postoji transcendentalni niz uzroka koj i su pokrenuti - da tako
kaemo - pri hkom javljanja t i h fenomena, ij i izvor i prirodu,/?05to
nisu u vezi sa naim uskim opsegom spoznaje mogu da otkriju i ra-
zumeju jedino duhovne sposobnosti jednog adepta. One su, kao to
to Asklepije kae kralju, "bestelesne telesnosti" - kao to je to "od-
raz u ogledalu" i "apstraktni obl i ci " koje mi vidimo, ujemo i mirie-
mo u naim snovima i vizijama. Kakve veze sa t i m imaju "nai ni
kretanja", svetlost i etar? Pa opet mi ih vidimo, ujemo, miriemo i
dodirujemo, dakle, oni su za nas sa isto toliko stvarnosti u naim sno-
vima kao i bilo koja druga stvar na ovom nivou Maje.
"Supstancijalnom" ut ol i ko ukol i ko se ona pojavljuje u uobiajenom smislu te reci u
ovom univerzumu iluzije i MAJ E, naravno, ne u stvarnosti. Ta sila moe bi t i krajnje
razreen i sublimiran nematerijalni Entitet ( ?). Pa ipak, ona mora da postoji, j er ni -
jedno ulo i l i sposobnost ljudskog bia ne bi mogl o i mati percepciju i l i bi t i pokrenuto
na delovanje bez neke supstancijalne sile koja dolazi u kontakt sa nj i m. To je osnovni
zakon koj i vai za itav organski i mentalni svet. U pravom filozofskom smislu, ne
postoji tako neto kao stoj e nezavisno delovanje, j er je svaka sila i l i supstanca u me-
uodnosu sa nekom drugom si l om i l i supstancom. Moemo sa isto t ol i ko istinitosti i
razloga da t vrdi mo kako nijedna supstanca ne poseduje bi l o kakvo uroeno svojstvo
ukusa i l i mirisa - ukus i mi ri s su naprosto oseti koje su izazvale vibracije i otuda puka
iluzij a o i voti nj ski m percepcijama. (. . .)
684
X I
O E L E ME NT I MA I A T OMI MA
Metafizika Hernija * ta su Sedam Planeta? * Ciklini Pad
Bogova
I z PERSPEKTIVE NAUKE I OKULTI ZMA
Kad jedan okultista govori o "Elementima" i ljudskim Biima ko-
ja su ivela u onim geolokim dobima za ije se trajanje smatra, po
miljenju jednog od najboljih engleskih geologa,' da gaje isto tako
nemogue odrediti ba kao i prirodu materije, to je zato to on zna
ta govori. Kad kae "ovek" i Elementi, on ni t i mi sl i na "oveka"
u njegovom dananjem fiziolokom i antropolokom obliku, ni t i na
elementalne atome, te hipotetike koncepcije, entitetske apstrakcije
materije u njenom visokorazreenom stanju, kakve danas postoje u
naunim umovima, ni ti , opet, na sloene Elemente iz starine. U okul-
tizmu re Element znai "rudiment" u svakom smislu. Kad kaemo
"Elementarni ovek", mi mislimo i l i na uvodni, poetni nacrt ove-
ka, u njegovom nedovrenom i nerazvijenom stanju, dakle u onom
obl i ku koj i se nalazi skriven u fizikom oveku tokom njegovog i -
vota, i l i onom obliku koj i na neko vreme nadivljava materijalno telo
U odgovor jednom svom prijatelju, taj istaknuti geolog pie:
( . . . ) Jedino mogu da kaem, u odgovor na tvoje pismo, daje zasad, a moda e i
uvek biti tako, NEMOGUE, ak ni priblino, svesti geoloko vreme na godine, pa ak
i na milenijume.
potpis Viljem Pengeli (fVilliam Pengelly), F.R.S.
685
i koj i je bolje poznat kao "Elementarni".^ Sto se tie "Elementa", kad
se taj termin koristi metafiziki, on znai, za razliku od onog smrt-
nog, poetnog boanskog oveka, u njegovoj fizikoj upotrebi, tek
razvijenu materiju u njenom prvom nediferenciranom stanju, i l i u sta-
nju laje, koje je veno i normalno stanje supstance, koja se diferen-
cira samo periodino i tokom te diferencijacije se nalazi u nenormal-
nom stanju - drugim recima, u prolaznoj i l uzi j i ula.
to se tie takozvanih "elementalnih atoma", okultisti ih zovu t i m
imenom u znaenju koje je analogno onome koje Indusi daju Brami
kada ga zovu ANU, "At om". Svaki elementaM atom, u potrazi za ko-
j i m je vie hemiara sledilo put koj i su obeleili alhemiari, po njiho-
vom vrstom uverenju (kada ono nije znanje) predstavlja jednu DUU,
ne obavezno bestelesnu duu, ve DI VU, kako j e zovu Indusi, centar
potencijalne vitalnosti, sa skrivenom inteligencijom u sebi, a u sluaju
sloenih Dua - inteligentno aktivno POSTOJANJE, od najvieg do naj-
nieg reda, oblik sastavljen od vie i l i manje diferencijacija. Treba bi t i
metafiziar - i to istonjaki metafiziar - da bi se razumelo to pod
t i m podrazumevamo. Svi t i atomi-Due su diferencijacije JEDNOG i
stoje u istom odnosu prema njemu kao i boanska dua - Budi - pre-
ma svom informiuem i neodvojivom Duhu i l i Atmanu.
Savremeni fiziari, dok od drevnih naroda pozajmljuju njiho-
vu atomsku teoriju, zaboravljaju j ednu stvar, najvaniju u toj dok-
t ri ni , i zato dobijaju samo ljuture i nikad nee bi t i u stanju da dopru
do jezgra. Usvajajui fizike atome, oni ostavljaju po strani suge-
stivnu injenicu da su od Anaksagore pa do Epikura, rimskog Lukre-
cija i na kraju ak do Galileja, svi ti filozofi manje i l i vie verovali
u ive atome, a ne u nevidljive estice takozvane "grube" materi-
j e. Po nj ihovom miljenju, rotaciono kretanje su stvori l i vei ( i -
taj: boanskiji i istiji) atomi koj i su potisnuli nanie druge atome;
oni laki su istovremeno povueni navie. Ezoteriko znaenje to-
ga je neprekidna ci kl i ka kri va diferenciranih elemenata, koja os-
ciluje nanie i navie kroz interciklike faze postojanja, dok svaki
od nj i h ponovo ne dosegne poetnu taku svog roenja. Ta ideja
je bi l a isto tol i ko metafizika kol i ko i fizika; skriveno tumaenje
obuhvata "bogove" i l i due u obl i ku atoma, kao uzroke svih po-
Platon govori o iracionalnim, vrtlonim Elementima "sastavljenim od va-
tre, vazduha, vode i zemlje", znai o Elementarnim Demonima ( vidi Timej).
686
O elementima i atomima
sledica proizvedenih na zemlj i luenjima iz t i h boanskih tela.^
Nijedan drevni filozof, ak ni j evrej ski kabalista, nikad nisu raz-
dvajali duh od materije i obrnuto. Sve vodi poreklo iz JEDNOG i
poto potie iz jednog, na kraju se mora vrati ti Jednom. "Svetlost
postaje toplota i ovrava u vatrene estice, koje od tog arenja
postaju hladne, vrste estice, okrugle i glatke. I to se naziva Du-
om, zarobljenom u svojim haljinama materije".'' Atomi i Due su
na j ezi ku inicijata sinonimi. "Vrtlone due", Gilgulem, doktrina
u koj u je verovalo tako mnogo uenih Jevreja ( vi di Mekenzijevu
Kraljevsku masonsku enciklopediju), nema drugog ezoterikog
znaenja. Ueni jevrejski inicij ati pod "Obeanom zemlj om" nikad
nisu mi s l i l i samo na Palestinu, ve na istu onu Nirvanu na koj u mi -
sle ueni budisti i bramini - nedra VENOG, koje simbolizuju Av-
ramova nedra i Palestina kao njihov supstitut na Zemlji.^ Prolazak
DUE- ATOMA "kroz Sedam Planetarnih Soba" ima isto metafizi-
ko, a takode i fiziko znaenje. Ovo poslednje ima kada se kae
da se rastvorila u Etru ( vidi Razotkrivenu Iziu, tom I, str. 297). ak
i Epikur, ateista zaprimer i materijalista, znao je za drevnu Mudrost
i toliko verovao u nju daje uio kako je Dua (potpuno razliita od
besmrtnog Duha kad je on skriven u njoj, kao i u svakoj atomskoj e-
stici) sastavljena od fine, nene sutine, formirane od najglatkijih,
najokruglijih i najfinijih atoma.
Platon koristi re "luenja " i l i vrtloni Elementi (TimeJ).
Valentinova Ezoteriica rasprava: Doktrina o Gilgulu.
Svakako da nijedan obrazovani Jevrejin nikad ne bi verovao u bukvalni smi-
sao te alegorije - naime, da "tela Jevreja sahranjena u stranim zemljama sadr-
e u sebi princip Due koji ne moe da se smiri dok procesom, koji se naziva
"vrtloenjem due", besmrtna estica opet ne stigne do svetog Tla "Obeane ze-
mlje". Jednom okultisti je smisao toga oigledan. Pretpostavlja se da se taj proces
postie nekom vrstom metempsihoze, tako to se psihika iskra prenosi kroz pti-
cu, ribu, zver i najsiunijeg insekta ( vidi Kraljevsku masonsku enciklopediju
Makenzija). Ta alegorija se odnosi na atome tela, od kojih svaki mora da proe
kroz sve oblike, dok ne dosegne krajnje stanje, koje predstavlja poetnu taku
putovanja svakog atoma - njegovo prvobitno laja stanje. Al i , prvobitno znaenje
Gilgulema i l i "Vrtloenja Dua", bila je ideja o reinkarnaciji Dua i l i Ega. "Sve
Due idu u gilgulah" u ciklusu i l i procesu kruenja, tj. sve one prolaze kroz ci-
kliku putanju reinkamacija. Neki kabalisti tumae tu doktrinu kao da ona znai
samo neku vrstu istilita za due onih iskvarenih. Al i , nije tako.
687
I to pokazuje da su drevni inicijati, koje je manje i l i vie vemo
sledila itava profana antika, pod terminom " ATOM" podrazumevali
Duu, Genija i l i Anela, prvorodenog od veno skrivenog UZROKA
svih uzroka, i u tom smislu njihovo uenje postaje razumljivo. Oni
su t vrdi l i , kao i njihovi naslednici, da postojanje Bogova i Genija,
anela i l i "demona" nije spolja, i l i nezavisno od Univerzalnog Ple-
numa, ve da je unutar njega. Jedino je taj Plenum tokom ivotnih
ciklusa beskonaan. Oni su priznavali i ui l i dobar deo onoga emu
ui i savremena nauka danas - naime, postojanju prvobitne "Sup-
stance Sveta i l i Kosmike Supstance", od koje su formirani svetovi,
uvek i veno homogeni, osim tokom njihovog periodinog postoja-
nja, kad ona diferencira svoju univerzalnu rasprostranjenost u beskraj-
nom prostoru - i postepenom formiranju nebeskih tela iz nje. Oni
su pouavali o revoluciji Neba, rotaciji Zemlje, heliocentrinom si-
stemu i atomskim vrtlozima - Atomima - u stvarnosti. Duama i
inteligencijama. Al i , ti "atomisti" su bi l i duhovni, krajnje transcen-
dentalni i filozofski panteisti. Oni nikad ne bi zaeli, ni t i bi o tome
i sanjali, udovino opreno potomstvo, komar nae savremene ci-
vilizovane Rase, naime - neivu materiju, atome koj i sami sebe vo-
de, a sa druge strane vankosmikog Boga.
Moda bi bilo korisno da se pokae staje u uenjima drevnih i ni -
cijata bila Monada i kakvo je njeno poreklo.
Savremena egzaktna nauka, i m je poela da izlazi iz puberteta,
opazila je vel i ki i do danas egzoteriki aksiom da nita - bilo u du-
hovnom, psihikom i l i fizikom domenu bia - ne bi moglo da pro-
izae iz niega. Ne postoji uzrok u ispoljenom univerzumu koj i nema
odgovarajue posledice, bi l o u prostoru, bi l o u vremenu, ni t i moe
postojati bilo kakva posledica bez svog prvobitnog uzroka, koj i i sam
svoje postojanje duguje nekom viem - a krajnji i apsolutni uzrok za
oveka mora zauvek da ostane neshvatljivi BEZUZRONI UZR OK. Al i ,
ak ni to nije reenje i na njega se mora gledati, ako ga uopte raz-
matramo, iz najvie filozofske i metafizike perspektive, inae je naj-
bolje da tom problemu i ne prilazimo. On predstavlja apstrakciju,
na ijem pragu ljudski razum - koliko god da je uveban u metafi-
zi ki m tananostima - drhti, pretei da e kolabirati. Ovo se moe
pokazati bilo kom Evropljaninu koj i bi se poduhvatio da resi pro-
blem postojanja, na primer, na osnovu lanaka o veri nekog pravog
688
vedantina. Neka italac proita i proui uzviena Sankaraarijina
uenja koja se odnose na Duu i Duh (Viveka udamanif i shvatie
ta hoemo da kaemo.
Dok hriane ue daje ljudska dua Boj i dah - koj u je on stvo-
rio za poluveno postojanje, t j . ona ima poetak, ali nema kraj (i za-
to se nikad ne moe zvati venom) - okultno uenje kae: "Nita
nije stvoreno, ve je samo preobraeno. Nita se ne moe ispoljiti u
ovom univerzumu - od planete do rasplinute, brze mi sl i - ega ve
nije bi l o u njemu; sve na ovom subjektivnom nivou predstavlja j e-
dno veito JESTE; kao stoje i sve na objektivnom nivou veno posta-
jue - zato to je prolazno."
Monada - zaista "nedeljiva stvar" - kako ju je defmisao Gud
(Good), koj i je ne shvata u smislu u kome je mi shvatamo sada - ov-
de je prevedana kao Atma u svezi sa Budijem i vi i m Manasom. To
trojstvo je jedno i veno, j er se ono poslednje apsorbuje u ono prvo
na zavretku celokupnog uslovljenog i iluzornog ivota. Monada se,
otud, moe pratiti tokom njenog hodoaa, a promena njenih pro-
laznih nosilaca jedino poev od inicijalnog stanja ispoljenog Uni -
verzuma. U Pralaji, i l i meuperiodima izmeu dve manvantare, ona
gubi svoje ime, kao to ga gubi kad se STVARNO ovekovo sopstvo
utopi u Bram u sluajevima visokog Samadija (stanje Turije) i l i kraj-
nje Nirvane, kad, po recima Sankare:
(. . .) uenik, postoje dostigao tu prvobitnu svest, apsolutno bla-
enstvo, ija je priroda istina, koje je bez oblika i delovanja, napu-
ta iluzorno telo koje je atma uzela ba kao to glumac (ostavlja)
kostim (koji je obukao).
Jer Budi {Anandamaja omota) je samo ogledalo koje odraava
apsolutno blaenstvo i, tavie, sam taj odraz jo uvek nije slobo-
dan od neznanja i nije Vrhunski Duh, poto je podloan uslovljeno-
stima, budui da predstavlja duhovnu modifikaciju Prakriti, kao i
njenu posledicu; jedino je Atma jedan realni i veni supstrat svega
- sutina apsolutnog znanja - Ketrana.^ U ezoterijskoj filozofij i
Preveo za Teozo/Mohini M. ateri, kao Krunski Dragulj Mudrosti (vidi
Teozof, brojevi za j ul i avgust 1886. godine).
Danas, kad je objavljena revidirana verzija Jevandelja i ispravljene najupa-
dljivije prevodilake greke u starim verzijama, mogu se bolje razumeti reci
689
ona se zove "Svedok" i, dok poiva u Devahanu, o njoj se govori kao
o " Tr i Svedoka Karme".
Poto je Atma (na sedmi princip) identina sa univerzalnim Du-
hom, a ovek je jedno sa nj om u svojoj sutini, staje onda prava
Monada? Ona je ta homogena iskra koja zrai milionima zraka iz
prvobitnih "Sedam"; - o njima kasnije. To j e ona EMANIRAJUA iskra
iz NESTVORENOG Zraka - misterija. U ezoterikom, pa ak i u egzo-
terikom budizmu Severa, Adi Buda (Chagi dangpoi sangye), Jedan
neznani, bez poetka i kraja, identian sa Parabramom i Ain-Sofom,
emituje sjajni zrak iz svoje tame.
To je taj Logos ( prvi) i l i Vadradara, Svevinji Buda ( zvani ta-
kode i Doreang). Kao Gospodar svih Misterija, on ne moe da
ispoljava, ve alje u svet ispoljavanja svoje srce - "dijamantsko
srce", Vadrasatvu (Dordesempa). To je drugi logos kreacije, iz
koga emanira sedam (u egzoterikom paravanu pet) Dani Buda,
zvanih Anupadaka, "bez roditelja". Te Bude su prvobitne monade
iz sveta bestelesnog bia, sveta Arupa, dok Inteligencije (samo
na tom nivou) u egzoterikom sistemu nemaju ni obl i k ni ime, ali
u ezoterikoj filozofiji imaju svojih sedam razliitih imena. Te Dani
Bude emaniraju, i l i stvaraju iz sebe samih, pomou Dana, nebe-
skih Sopstava - a(iljudske Bodisatve. Oni, inkamirajui se na ze-
ml j i kao smrt ni ci na poetku svakog lj udskog ciklusa, postaju
povremeno, zahvaljujui svojoj linoj zasluzi, Bodisatve medu Si-
novi ma oveanstva, nakon ega se mogu ponovo poj avi t i kao
Manui (ljudske) Bude. Anupadaka ( i l i Dani Bude) su zato iden-
svetog Jovana V, VI i VI I : "Duh je taj koji svedoi']er Duh je istina". Reci, koje
u pogreno prevedenim verzijama slede iza toga i odnose se na "t r i svedoka" -
za koje se dosad pretpostavljalo da znae "Oca, Re i Svetog Duha" - veoma
jasno pokazuju ta je pisac (sv. Jovan) hteo da kae, to jo vie, u tom po-
gledu, poistoveuje njegovo uenje sa ankaraarjinim. Jer, ta bi ta reenica -
"ima trojica koji svedoe: Duh i Voda i Krv - mogla da znai, ako oni nemaju
nikakve veze sa, u veoj meri, filozofskom izjavom velikog uitelja vedante,
koj i , govorei o omotaima {principim u oveku), Diva, Vinanamaja i td. ,
kojij'esM, u svojim fizikom ispoljavanju, voda i Arv ivota, dodaje daje atma
(duh) jedino to preostaje nakon oduzimanja omotaa i da je ona JEDINI sve-
doli, i l i sintetizovano jedinstvo. Ta manje duhovna i filozofska kola nainila
je od "jednog" t ri svedoka, imajui u vidu iskljuivo trojstvo, spajajui ga ta-
ko vie sa zemljom nego sa nebom.
690
t i ni s a b r a ma ni k i m Manasaputra, " i z uma r oe ni m s i nov i ma "
- bi l o da su Br a mi ni , i l i od druga dva l ana Troj st va, i zato su oni
takoe i dent i ni sa R i i j i ma i Pradapat i j i ma. Ot uda pasus iz Anu-
gite koj i , kad se ezoteri j ski proi t a, j asno, mada u dr ugai j i m sl i ka-
ma, pokazuj e i st u i dej u i sistem. Tu st oj i :
Kakvi god entiteti da postoje u ovom svetu, pokretni i l i nepo-
kretni, oni e se prvi razloiti (u pralaji), naredni e bi t i sklopovi
razvijeni iz elemenata ( od koj i h je oblikovan vi dl j i vi Univerzum);
a nakon t i h sklopova ( evoluiranih entiteta), svi elementi. Takva je
via gradacija medu entitetima. Bogovi, Lj udi , Gandarve, Pisae,
Asure, Rakasi - sve nj i h je stvorila Svabhava ( Prakriti, i l i obliko-
tvorna priroda) ne delima, ni t i uzrokom ( t j . ne pomou bi l o ka-
kvog fizikog uzroka). (. . .)
Te Bramane ( Rii, Pradapatiji), stvaraoci sveta, raaju su stal-
no iznova ovde (na Zeml j i). Sta god daje proizvedeno od nj i h ras-
tvara se kad doe vreme ba u t i h vel i ki h pet elemenata (pet, tanije
sedam Dani Buda, zvanih takode i "El ementi ma" oveanstva),
kao talasi u okeanu. Ti veliki elementi su na svaki nain van onih ele-
menata koj i grade svet ( grubih elemenata). A onaj ko je osloboen
ak i od t i h pet elemenata (tanmatre)^ odlazi najviem ci l j u. (. . .)
Gospod Pradapati (Brama) stvorio je sve to samo umom [t j . Da-
nom i l i apstraktnom medi taci j om i mi s t i ki m moi ma nal i k na
Dani Bude ( vi di napred)].
Oi gl edno j e onda da su te " Br a ma ne " i sto to i Bodi sat ve ( ze-
mal j ske) nebeski h Da ni Buda. Oboj e su, kao pr vobi t ni , i nt el i gent ni
" El e me nt i " , post al i tvorci i l i oni koji emaniraju monade koj i ma j e
sueno da u t o m ci kl us u postanu lj udske, nakon ega se razvi j aj u
i l i , da tako kaemo, proi ruj u u nj i hova l i na sopstva kao Bodi satve
i l i Br amane na nebu i z e ml j i , da bi na kr aj u pos t al i obi ni l j udi -
" t v or c i sveta se stalno i znova raaj u ovde, na Z e ml j i " - ui s t i nu. U
sistemu sevemog budi zma, i l i popul arnoj egzoteri koj r el i gi j i , ui
se da se svaki Buda, dok propoveda dobr i zakon na Z e ml j i , istovre-
meno ispol j ava u t r i sveta: u bezobl i nom, kao Da ni Buda, u Svetu
^ Tanmatre su bukvalno tipovi i l i rudimentarni oblici elemenata lieni oso-
bina, ali, ezoterijski oni predstavljaju prvobitne noumene onoga to nastaje to-
kom evolucije jednog kosmikog elementa u smislu u kom su se oni shvatali u
stara vremena, ne u fizici. Oni si logoi, sedam emanacija zrakova logosa.
691
oblika kao Bodisatva i u svetu elje, najniem ( i l i naem svetu) kao
ovek. Ezoteriki se to uenje razlikuje: Boanska, isto Adi-Budi-
ka monada ispoljava se kao univerzalni Budi (Mahabudi i l i Mahat
induskih filozofa), duhovni, sveznajui i svemogui koren boanske
inteligencije, najvie anime mundi i l i Logosa. To silazi "kao plamen
koj i se iri iz vene Vatre, nepokretne, bez poveanja i smanjenja,
uvek iste do kraja" ciklusa postojanja i postaje univerzalni ivot na
Zemaljskom Ni vou. Sa tog nivoa svesnog ivota izbijaju, nalik na
sedam vatrenih jezika. Sinovi Svetlosti {logosi ivota), potom kao
Dani Bude kontemplacije: konkretni oblici njihovog bezoblinog Oca
- Sedam Sinova Svetlosti, 7o>y uvek oni sami, na koje se moe pri -
meniti mistika fraza iz Bramana: " Ti si ' TO' - Brahm" I z t i h Dani
Buda emaniraju njihove haje (Senke), Bodisatve zemaljskog do-
mena, prototipovi a(3?zemaljskih Bodisatvi i zemaljskih Buda, i na
kraju lj udi: "Sedam Sinova Svetlosti" se takode zovu "Zvezde"
Zvezda pod kojom je roen neki ljudski Entitet, kae okultno ue-
nje, zauvek e ostati njegova zvezda, kroz itav ciklus njegovih inkar-
nacija u jednoj Manvantari. Al i , to nije njegova astroloka zvezda.
Astroloka zvezda se odnosi na linost i povezana je sa njom, dok
se ona prethodna odnosi na I NDI VI DUALNOST. "Aneo" te Zvezde, i l i
Dani Buda, bie, da se tako izrazimo, i l i vodei i l i naprosto vlada-
j ui "Aneo" pri svakom novom roenju te monade, koji je deo nje-
ne sopstvene sutine, iako nosilac monade, ovek, moe da nikad ne
sazna za tu injenicu. Svaki adept ima svog Dani-Budu, svoju sta-
r i j u "Duu bl i znaki nj u" i oni to znaju i nazivaju je "Otac-Dua" i
"Otac-Vatra", Meutim, tek u svojoj poslednjoj i najvioj inicijaciji
oni je spoznaju, kad se nau licem u lice sa sjajnom "Sl i kom". Kol i -
ko je Bulver Li t on znao o toj mistikoj injenici kad je u jednom od
svojih najviih trenutaka inspiracije opisivao kako se Zanoni suoa-
va sa svojim Augeoidom ?
Indusi Logos, i l i i neispoljenu i ispoljenu RE, zovu Ivara, "Gos-
pod", iako je okultisti zovu drugaije. Ivara, kau vedantini, pred-
stavlja najviu svest u prirodi. "Najvia svest", odgovaraju okultisti,
"predstavlja samo sintetiku jedinicu u svetu ispoljenog Logosa -
i l i na nivou iluzije, jer to je ukupni zbir Dan-kohanike svesti.'' "O,
mudri ovee, ukloni to poimanje daje ne-Duh isto Sto i Duh", kae
ankaraarja. Atma je ne-Duh u svom zavrnom Parabramikom sta-
nju, Ivara i l i Zogô^ jeste Duh, i l i , kako to objanjava okultizam, on
692
predstavlja sloenu celinu ispoljenih i vi h Duhova, roditelja-izvor i
odgajalite svih mundanih i zemaljskih monada, plus njihovih bo-
anskih odraza, koje emaniraju iz LOGOSA i vraaju se u njega, svaka
kad j oj doe vreme. Postoji sedam osnovnih grupa takvih an Ko-
hana, a te grupe se mogu nai i prepoznati u svakoj religij i, jer one
predstavljaju prvobitnih SEDAM Zraka. oveanstvo je, ui nas okul-
tizam, mentalno, duhovno i fiziki podeljeno na sedam razliitih gru-
pa i njihovih podgrupa.' Monada, na koj u se gleda kao na JEDNO,
stoji iznad sedmog principa (u Kosmosu i oveku), a kao trijada, ona
predstavlja direktno sjajno potomstvo pomenute sloene CELINE, a ne
dah " Bo j i " (posebno ne "Boj e" stvaranje iz niega), kako se ta
celina naziva; jer, takva jedna ideja je sasvim nefilozofska i degradi-
ra Boanstvo, srozavajui ga na konane, osobinske uslovljenosti. Kao
to je lepo rekao prevodilac "Vrhunskog Dragulja Mudrosti" - iako
je Ivara "Bog" "neizmenjen u najdubljim dubinamapralaja i u naj-
intenzivnijim aktivnostima manvantara" ( . . . ) ipak "s onu stranu (nje-
ga) j e ' At ma' , oko ijeg j e boravita tama veite MAJ E" . "* "Trijade"
koje su roene pod istom planetom-Roditeljem, tanije zraenja
Otuda sedam glavnih planeta, sfera koje naseljavaju sedam duhova, pod
kojima se raaju ljudske grupe koje onda oni vode i utiu na njih. Postoji samo
sedam planeta {posebno povezanih sa zemljom) i dvanaest kua, ali su mogu-
e kombinacije njihovih aspekata bezbrojne. Poto svaka planeta moe sa ne-
kom drugom da stoji u jednom od dvanaest aspekata, njihove kombinacije su
zato gotovo bezbrojne; zapravo, isto onoliko bezbrojne koliko i duhovne, psi-
hike, mentalne i fizike sposobnosti u bezbrojnim varijetetima ljudskog roda,
a svaki od tih varijeteta se rada pod jednom od sedam planeta i jednom od po-
menutih bezbrojnih planetarnih kombinacija ( vidi Teozof, avgust 1886.).
Danas, opte rasprostranjena greka da se drevnim narodima pripisuje da
su znali samo za sedam planeta jedino zato to ostale nisu pominjali zasno-
vana je na optem nepoznavanju njihovih okultnih uenja. Stvar nije u tome da
li su oni bi l i , i l i nisu, svesni postojanja kasnije otkrivenih planeta, ve u tome
da l i j e za potovanje koje su ukazivali etvorima egzoterikim i trima skrive-
nim bogovima - anelima zvezda - postojao neki poseban razlog. Pisac se usu-
uje da kae daje takav razlog postojao, a on je sledei. I da su oni znali za ono-
liko planeta za koliko znamo mi (a pitanje da li je tako i l i nije zasad se teko
moe resiti) oni bi i dalje sa svojim religioznim obredima povezivali samo se-
dam njih, jer su tih sedam direktno i posebno povezane sa naom Zemljom,
i l i , da upotrebimo ezoteriku frazeologiju, sa naim sedmostrukim prstenom
sfera ( vidi napred).
693
j ednog te i stog Planetarnog Duha ( ani Bude) u s vi m s voj i m za-
gr obni m i vot i ma i reinkarnacij ama predstavljaju njene sestre i l i " du-
iQ-bliznakinje" na ovoj Z e ml j i . "
To je bi l o poznato svakom vi sokom inicij atu u svi m dobima i u svi m
zemlj ama: "Ja i moj Otac smo j edno" , rekao j e Isus (Jovan, X, 30).' ^
Ka d On na dr ugom mest u kae (Ibid, X X , 17): " Uz d i e m se k Ocu
svome i Ocu vaemu", to znai upravo ono st oj e mal opre reeno. To
j e j ednostavno trebal o da pokae da grupa ueni ka i sledbenika koj e
j e On pr i vukao pri pada i s t om ani Budi , " Z v e z di " i l i " Oc u" , i stog
pl anetarnog ni voa i podele kome pri pada i on. Znanje o t oj okul t noj
dokt r i ni nalo je svoj izraz u revi j i Idila Belog Lotosa u koj oj je g. T.
Suba R o u napisao:
Svaki Buda u svojoj poslednj oj i ni ci j aci j i sree sve vel i ka
adepte koj i su dostigli Budastvo tokom prethodnih doba (. . .)
svaka klasa adepata ima svoju sopstvenu ni t duhovnog zajedni-
tva koja ih spaja. (. . .) Jedini mogui i efikasan nain da se ue
u takvo bratstvo (. . .) jeste da ovek sebe i zl oi uticaju Duhov-
ne Svetlosti koja zrai iz njegovog sopstvenog Logosa. Dalje ov-
de mogu da ukazem (. . .) daje takvo zajednitvo mogue izmeu
osoba ije due crpu svoj ivot i hranu iz istog boanskog ZRA-
KA i da su, ba kao to iz "Sredinjeg Sunca" zrai sedam razl i-
i t i h zrakova, svi adepti i an Kohani deljivi na sedam klasa,
od koj i h svaku vodi , kontrolie i natkriljujejet/a od sedam obli-
ka ispoljavanja boanske Mudrost i .
(Teozof, Avgust 1886.)
Dakl e, pr ema ok ul t nom uenj u, t i h "Sedam Si nova Svet l os t i " -
nazvani h po n j i h o v i m pl anet ama i esto poi s t ovei vani h sa nj i ma
To je ista, samo jo vie metafizika ideja, kao i ideja hrianskog Troj-
stva - " Tr i u Jednom" - tj . Univerzalni "nad-Duh", koji se ispoljava najednom
od dva via nivoa, nivoima Budija i Mahata, a oni predstavljaju tri otelovlje-
nja: metafizika, ali nikako personalna.
1 2
Identinost i istovremenu iluzornu diferencijaciju Anela-Monada i LJudi-
-Monada pokazuju sledee reenice: "Moj Otac je vei nego ja." (Jovan, XI V 26);
"Slavite vaeg Oca koji je na Nebu." (Matej, V, 16); "Pravedni e sijati u car-
stvu njihovog Oca (ne naeg Oca)." (Matej, XI I , 43); "Zar ne znate da ste vi
hram Boiji i da Duh Boiji boravi u vama? (I Korinanima, I I I , 16); "Ja se us-
pinjem mome Ocu." itd.
694
( kod rabina) - naime, Satum, Jupiter, Merkur, Mars, Venera i -po
svoj prilici, za savremene kritiare, koj i ne i du dalje od povrine
starih r el i gi j a" - Sunce i Mesec, predstavljaju nae nebeske Ro-
ditelje, i l i sintetiki, "Oca". Otuda je, kao stoje ve reeno, polite-
izam zaista u veoj meri filozofski i korektan, u pogledu injenica
i prirode, nego antropomorfi sti ki monoteizam. Saturn, Jupiter,
Merkur i Venera, etiri egzoterike planete i t r i druge, koje se ne
smeju imenovati, predstavljale su nebeska tela koja su bi l a u di -
rektnoj komuni kaci j i sa Zeml j om, njene Vodie i Nadzornike ~
moralno i fiziki; vidjive planete snabdevaju nae oveanstvo svo-
j i m spoljanjim i unutranjim karakteristikama, a nj ihovi "Regenti"
i l i Rektori naim Monadama i duhovnim sposobnostima. Da bi se
izbeglo stvaranje novi h pogrenih predstava, rei emo da u ta t r i
tajna nebeska tela ( i l i zvezde-andela) ne spadaju ni Uran ni Nep-
tun; ne samo zato to oni nisu bi l i poznati drevnim mudracima pod
t i m imenima, ve zato to su oni, kao i sve druge planete, koliko god
ih ima, bogovi i uvari drugih sedmostrukih lanaca planeta unutar
naih sistema.
A ove dve velike planete koje su poslednje otkrivene ne zavise
u potpunosti od Sunca kao ostale. Inae, kako da objasnimo inje-
nicu da Neptun dobij a 900 puta manje svetlosti od nae Zemlje, a
Uran 390 puta manje, a da nj i hovi sateliti imaju specifinu osobi-
nu obrnute rotacija koje nema ni kod jedne druge planete Sune-
vog Sistema. U najmanju ruku, ovo to smo rekli odnosi se na Uran,
iako u poslednje vreme ove injenice opet poinju da se podvrga-
vaju raspravi.
To su planete koje su prihvaene jedino u svrhu kritike astrologije. Astro-
teogonijska podela se razlikuje od ove. Poto je Sunce sredinja zvezda, a ne
planeta, ono stoji u okultnijem i tajanstvenijem odnosu sa svojih sedam plane-
ta nae kugle (planete) to je nairoko poznato. Sunce je zato smatrano ve-
l i ki m Ocem svih Sedam "Otaca", to objanjava varijacije koje postoje meu
sedam i osam velikih bogova Haldeje i drugih zemalja. A ni Zemlja ni Mesec
- njen satelit - ni ti druge zvezde, iz drugaijih razloga - nisu bile nita drugo
do supstituti u ezoterijsice svrhe. Ipak, ak i kad se Sunce i Mesec izbace iz
kalkulacije, izgleda da su drevni narodi znali za sedam planeta. Koliko vie ih
mi znamo, ako izostavimo Zemlju i Mesec? Sedam, i ne vie. Sedam primar-
nih i l i glavnih planeta, ostalo su planetoidi pre nego planete.
695
Taj pr edmet e, naravno, s vi oni k o j i br kaj u uni ver z al ni pore-
dak stvari sa sopstveni m si stemi ma kl asi f i kaci j e smatrati pr oi zvol j -
n i m Ovde se, me ut i m, naprost o navode j ednost avne i nj eni ce i z
okul t nog uenj a, da bi s e pr i hvat i l e i l i odbaci l e, kako god b i l o. Po-
stoje det al j i u koj e se, usl ed nj i hove vel i ke met af i zi ke apstraktno-
sti , ne moe ul a z i t i . I t ako, mi naprost o t v r d i mo da su samo sedam
pl anet a bl i s ko povezane sa naom pl anet om, kao to j e to i Sunce
s a s v i m t e l i ma u o v o m si st emu koj a s u mu podreena. Od t i h tel a,
mi z e r ni br oj primarnih i sekundarnih pl aneta, k o j i j e poznat astro-
n o mi j i , u i s t i nu i zgl eda j a d no . ' " Z at o j e l og i no da pos t oj i v e l i k i
br oj pl anet a, ma l i h i v e l i k i h , koj e j o ni s u ot kr i vene, a l i i j eg s u
post oj anj a dr e v ni as t r onomi - k o j i su b i l i i ni c i r a ni adept i - sva-
kako mor al i b i t i svesni. A h , pos t oj e nj i hov odnos prema bogovi ma
bi o svet, to j e mor al o da ostane tajna, ba kao i i mena r azni h dr ugi h
planeta i zvezda.
Pored toga, ak i r i moka t ol i ka t eol ogi j a g ov or i o "sedamdeset
planeta koj e vl adaj u sudbi nama naroda ove pl anete", i ako zanema-
r i mo nj egovu pogrenu pr i menu, i ma vie istine u t o m predanj u ne-
go u savremenoj as t r onomi j i . Sedamdeset pl anet a j e povezano sa
sedamdeset s t ar i j i h naroda I zrael a {Brojevi, 11, 16) j e r se mi s l i na
regente t i h planeta, ne na same kugl e, a re sedamdeset predstavlj a
i gr u {paravan za 7 x 7 podgrupa. Svi narodj i nacij e, kao s t oj e ve
reeno, i maj u svog direktnog Nadzor ni ka, uvara i Oca na Ne b u -
Pl anetarni Du h . Mi emo drage vol j e ost avi t i nj i hovog naci onal nog
Boga, J ehovu, pot omc i ma I zr ai l j a, oboavaoci ma Savaota i l i S A-
TURNA, j er, zaista, monade t og naroda k o j i j e on izabrao su nj egove
i Biblija to ni kad ni j e kr i l a. J edino to se tekst engleske ( protestant-
ske) Biblije kao i obi no ne slae sa Septuagintom i Vulgatom. Zat o,
dok u onoj drugoj nal azi mo {Ponovljeni zakoni, X X X I I , 8 i 9): " Ka d
Kad se prisetimo daje na monom teleskopu ser Viljema Herela, tog is-
taknutog astronoma, koji je obuhvatao onaj deo neba u ekvatorijalnoj ravni u
ijem se centru, priblino, nalazi naa Zemlja, vien prolazak 16.000 zvezda za
etvrt sata, i kad se ta kalkulacija primeni na celinu "Mlenog Puta", on je na-
ao da u njemu ima ne manje od 18 (osamnaest) miliona sunaca - ovek se ne
udi to je Laplas, u razgovoru sa Napoleonom I , nazvao Boga HIPOTEZOM -
u najmanju ruku, savreno beskorisnom za razmiljanja egzaktne prirodne na-
uke. Okultna metafizika i transcendentalna filozofija e jedine biti u stanju da
podignu bar krajiak neprozirnog vela u tom pravcu.
696
{
je najvii (ne Jehova) podelio narodima njihovo naslede ( . . . ) on po-
stavi granice naroda u skladu sa brojem dece Izrailja", u Septuaginti
stoji "u skladu sa brojem Anela" (Planeta-Andela), to se vie sla-
e sa istinom i injenicama. Stavie, svi tekstovi se slau da "je deo
Gospoda (Jehove) njegov narod; Jakov je udeo njegovog nasleda"
{Ponovljeni zakoni, XXXI I , 9); i to reava pitanje. "Gospod" Jeho-
va je kao svoj deo uzeo Izrael - kakve veze imaju drugi narodi sa
t i m posebnim nacionalnim Boanstvom? Neka, onda, "aneo Ga-
bri j el " bdi nad Iranom, a "Mihail-Jehova" nad Jevrejima. Oni nisu
bogovi drugih naroda i teko je shvatiti zato su hriani izabrali bo-
ga protiv ij ih se zapovesti prvi pobunio upravo Isus.
O Planetarnom poreklu Monade (Due) i njenih sposobnosti ui-
li su gnostici. Na svom putu na Zemlju i po povratku sa Zemlje, sva-
ka dua koja se rada u i od "Bezgranine Svetlosti"^^ mora u oba
pravca da proe kroz sedam planetarnih oblasti. isti Dani i Deve
najstarijih religija su tokom vremena postali kod zoroastrijanaca Se-
dam Devasa, Ahrimanovih sluitelja, "svaki vezan za svoju planetu"
{vidi Origenovu kopiju Mape); kod Bramina, Asure i neki od njiho-
vi h Riija - dobrih, loih i ravnodunih, a kod egipatskih gnostika
Tot ( i l i Hermes) je bio poglavar onih sedam ija su imena, prema
Origenu, Adonai, genij Sunca, Tao, Meseca, Eloi, Jupitera, Sabao,
Marsa, Orai, Venere, Astafai, Merkura i Uda Baot (Jehova), Satuma.
Na kraju, Pistis Sofija, koja po verovanju najveeg savremenog au-
toriteta za egzoteriki gnosticizam, pokojnog g. K. V. Kinga, pred-
stavlja "dragoceni spomenik gnisticizma" - taj stari tekst ponavlja,
iskrivljavajui ih pri tom u sektake svrhe, arhajska verovanja veko-
va. Astralni Vladari Sfera (planeta) stvaraju monade (Due) od sop-
stvene supstance, od suza svojih oiju i znoja svojih muka, dariva-
j ui monade iskrom Boanske Svetlosti koja je njihova supstanca.
U Knj i zi II emo pokazati zastoje sektaka teologija te "Gospodare
Zodijaka i Sfera" preobrazila u buntovne anele hriana, koj i su ih
preuzeli od Sedam Devasa magija, ne shvatajui znaenje te alego-
rije ( vidi Deo I I , "O Sedam Dua " i odeljak XV u ovom delu, "Bog,
Monade i Atomi").
K. V. King ga poistoveuje sa "onim vrhuncem istonjake tenje, budi-
stilcom Nirvanom", savrenim poinkom, epikurejska Indolentia, to je prili-
no neumesna formulacija, mada ne sasvim netana.
697
Kao i obino, ono to jeste i to7'e bilo od samog svog poetka bo-
ansko, isto i duhovno u svom najranijem jedinstvu, postalo je, us-
led diferencijacije u iskrivljenom objektivu ljudskih zamisli, ljudsko
i neisto, kao da odraava ovekovu sopstvenu grenu prirodu. Ta-
ko su vremenom planetu Saturn poeli da grde oboavaoci drugih
"bogova". Narodi roeni pod Satumom ~ na primer, Jevreji - kod ko-
j i h je on postao Jehova, nakon to su ga ofiti, kao iJaerova knjiga,*
smatrali Satumovim sinom, i l i Uda Baotom - neprekidno su ratovali
sa narodima roenim pod Jupiterom, Merkurom i l i bilo kojom dru-
gom planetom izuzev Saturn-Jehove; uprkos genealogiji i proroan-
stvima, Isus inicijat ( i l i Jehoua) - tip koj i je posluio kao predloak
za "istorijskog" Isusa - nije bio isto jevrejske krvi i zato ga nije pri -
znao Jehova; ni t i j e on oboavao bilo kog boga osim svog "Oca" ko-
ga je on znao i sa koj i m je komunicirao kao to svaki visoki inicijat
ini, "Duh sa Duhom i Dua sa Duom". To se teko moe odbaciti
ukoliko kritiari ne objasne, tako da moe zadovoljiti sve udne re-
enice koje Isusu u usta stavlja autor etvrtog Jevanelja (poglav-
lje VI I I ) tokom njegove rasprave sa farisejima.
Znam da ste vi seme Avramovo (. . .) Ja govorim stvari koje
sam video sa mojim Ocem; a vi stvari koje ste uli od vaeg Oca.
( ...) Vi obavljate poslove svog Oca. ( ...) Vi ste od vaeg Oca, a-
vola. (. . .) On bese ubojica od poetka, i ne stajae u istini, jer ne-
ma istine u njemu. Kad neko lae, on govori la od svoje volje; jer
njegov otac je takoe laov, a i njegov otac (. . .) (itd.)
Taj "Otac" fariseja bio je Jehova, zato to je on isto to i Kain,
Saturn, Vulkan i t d - planeta pod kojom su oni roeni i koju su obo-
avali. Oigledno da mora postojati neko okultno znaenje u t i m re-
cima i molbama, ma kako da su one loe prevedene, poto nj i h
izgovara onaj ko je pretio vatrom paklenom svakom ko svom bratu
* Jaerova knjiga i l i Sefer Hai-Jaar {Sepher Hay-Yashar) je knjiga o Pra-
vednom i l i Uzvienom, poetska zbirka jevrejskih pria i bajki koje oslikavaju
religijska verovanja premojsijevskog vremena, jei", smatra se da je ova knjiga
starija od Mojsijevog Petolmjija i da je posluila kao osnov za nastajanje ka-
ko Starog tako i Novog Zaveta. (nap. prev.)
Avram i Saturn su u astrosimbologiji identini i on je predak jehovistikih
Jevreja.
698
kae makar i raka (budalo) (Matej, V, 22). I oigledno j e, opet, da
planete nisu naprosto kugle koje trepere u svemiru i sijaju bez ika-
kve svrhe, ve da predstavljaju oblasti razliitih bia sa koj ima pro-
fani nisu upoznati; svejedno, ona imaj u tajanstvenu, neprekidnu i
monu vezu sa ljudima i planetama. Svako nebesko telo je hram ne-
kog boga, a t i bogovi su i sami hramovi BOGA, Neznanog, "Ne-Duha ".
Nema nieg profanog u univerzumu. itava priroda je posveeno me-
sto, kao to kae Jang:
Svaka od tih Zvezda je poboni dom. (. . .)
Tako se moe pokazati da su sve egzoterijske religije falsifikova-
ne kopije ezoterijskog uenja. Svetenstvo treba smatrati odgovornim
za dananju reakciju u korist materijalizma. Oboavanjem ljutura
paganskih ideala - personifikovanih zarad alegorije - i prisiljava-
njem masa da ih i one oboavaju - najnovije egzoterijske religije su
od zapadnih zemalja nainile Pandemonijum, u kome vie klase obo-
avaju zlatno tele, a nie i neuke mase su navedene da oboavaju ido-
la nainjenog od ilovae.
699
X I I
DREVNA MI SAO U NOVOM ODELU
Svepotencijalno Jedinstvo # "Sedmi" u Herniji
SAVREMENA NAUKA JE I SKRI VLJ ENA DREVNA MI SAO i nita vie. Mi
smo, meutim, videli TA MI SLE I NTUI TI VNI NAUNI CI i ime se bave,
a sada itaocu moemo dati jo nekoliko dokaza za injenicu da se
mnogi akademici nesvesno pribliavaju ismevanim Tajnim naukama.
to se tie kosmogonije i prvobitne materije, nauna razmilja-
nja nesumnjivo predstavljaju drevnu misao, koj u su poboljale pro-
tivrene teorije novijeg porekla. Al i , itava osnova koja spada u
grku i indijsku arhajsku astronomiju i fiziku u to vreme se uvek na-
zivala filozofijom. U svim arijevskim i grkim razmiljanjima, sre-
emo se sa koncepcijom o sveproimajuoj, neureenoj i homogenoj
materiji, i l i Haosu, kome je savremena nauka promenila ime u "ma-
glinasto stanje supstance univerzuma". Ono to je Anaksagora u svojoj
Homoiomeriji nazvao "Haos", sada ser V. Tompson zove "prvobitni
fluid". I ndi j ski i grki atomisti - Kanada, Leuki p, Demokrit, Epi-
kur, Lukrecije itd., itd., danas su odslikani, kao u istom ogledalu, u
zagovomicima nae savremene atomske teorije, poev od Lajbnico-
Vih Monada, pa do "Vrtlonih atoma" ser V. Tompsona.' Istina, stara
korpuskulama teorija je odbaena, a njeno mesto je zauzala vibratoma
teorija.* Al i , pitanje je da lije ona tako pouzdano ustanovljena da
Elementalni Vrtlozi koje je uspostavio Um nisu se popravili u svom savre-
menom tumaenju.
* Vidi napomenu urednika na str. 577.
70 0
Drevna misao u novom odelu
ne moe biti podlona svrgavanju, kao to se to desilo sa njenom
prethodnicom?
O svetl osti u nj enom met af i zi kom aspektu u punoj mer i se go-
v or i l o u Razotkrivenoj Izidi:
Svetlost je prvorodena i prva emanacija Svevinjeg, i Svetlost
je i vot , kau j evanelisti i kabalisti. I j edno i drugo je elektri-
citet - i vot ni pri nci p, anima mundi, koja proima univerzum,
elektrini oivljiva svih stvari. Svetlost je velika protejska aro-
bnica i vodena je boanskom volj om arhitekte,^ tanije arhitekata,
"Graditelja" ( koj i se skupno nazivaju Jet/H/m) njeni mnogostruki,
svemoni talasi raaju svaki obl i k kao i svako ivo bie. Iz nje-
ni h nabreklih el ektri ni h nedara i zvi r u materija i duh. U njenim
zracima je poetak svakog fizikog i hemijskog dejstva i svih ko-
smi ki h i duhovnih pojava; ona vitalizuj e i razgrauje, ona daje
ivot i izaziva smrt i iz njene primordij alne take postepeno su
i zr oni l i u postojanje milijarde svetova, vi dl j i vi h i nevi dl j i vi h ne-
beskih tela. Ona je bila zrak te Prve majke, jedne u t r i , tog "Boga",
koj i j e , prema Platonu, upalio vatru koj u danas nazivamo Sun-
cem koje nije uzrok ni svetlosti ni toplote, ve naprosto ia,
i l i , mogl i bismo rei, soivo pomou koga se materijalizuju zra-
ci prvobitne svetlosti, koncentiu se na na Solami sistem i stva-
raju sve meuodnose sila.
To j e taj Etar, ba kako j e objanjen u Me t k a l f ov i m pogl edi ma,
koj e ponavl j a dr Ri ardson, os i m to se ovaj pr v i u ne k i m det al j i ma
podredi o savremenoj talasnoj t eor i j i . Mi ne kaemo da por i emo t u
t eori j u, ve j edi no t vr di mo da ona zahteva upotpunj enj e i preuree-
nje. A l i , okul t i st i nipoto ni su j edi ni j er er i c; u t om pogl edu, j er, g. Ro-
bert Hant pr i meuj e, u s v oj i m Istraivanjima o svetlosti u njenim
hemijskim relacijama, da:
(. . .) talasna teorija ne objanjava rezultate svojih eksperimena-
ta. Ser Dej vid Bruster, u svojoj Raspravi o optici, pokazujui da se
1 ^
Cesto su me pozivali na odgovornost to koristim izraz Izida koji oznaa-
va verovanje u personalnog i antropomorfnog Boga. To nije moja ideja. Go-
vorei kabalistiki, "Arhitekt" je rodno ime za Sejirot, Graditelje Univerzuma,
kao to "Univerzalni Um" predstavlja skupnost an-kohanikih Umova.
Timej.
701
"boje biljnog sveta javljaju ( . . . ) usled specifine privlanosti koje
estice t i h tela imaju na razliito obojene zrake svetlosti" i da "se
pomou suneve svetlosti stvaraju obojeni bi l j ni sokovi i menjaju
boje tela i t d. " (. . .) primeuje da nije lako dopustiti "da se takve
posledice mogu dobiti samo pukim vibracijama etarskog mediju-
ma." I on }Q prisiljen, kako kae, "t om klasom injenica, da razmi-
lja kao da je svetlost materijalna" (?). Profesor Dosija H. Kuk
(Josiah C. Cooke) sa Harvarda kae "da on ne moe da se sloi sa
onima koj i smatraju daje talasna teorija svetlosti ustanovljeni na-
uni princip."' ' Herelovo uenje, daje intenzitet svetlosti, zapravo
svakog talasa, "obrnuto srazmeran kvadratu rastojanja od svetleeg
tela", ako je tano, u velikoj meri opovrgava, ako i ne obara potpu-
no talasnu teoriju. Daj e on u pravu, bilo je dokazano vie puta eks-
perimentima sa fotometrima; pa iako se u nju ve prilino sumnja,
talasna teorija jo uvek i vi .
Na t u pr i me dbu ser V. Br us t er a - " pr i s i l j e n da r azmi l j a kao da
j e svetlost mat er i j al na" - i ma da se kae dosta toga. Svetl ost j e, u
j e dnom pogl edu, svakako materi j al na, kao i sam el ekt ri ci t et . A ako
el ekt r i ci t et nije mat eri j al an, ako j e on samo " o b l i k kret anj a", kako
to da se on moe uskladititi u For eovi m akumul at ori ma? Hel mhol c
kae da el ekt r i ci t et mor a b i t i i st o t ako at oms ki kao i mat eri j a, a
g. Kr uks j e podrao nj egove pogl ede u s vom obraanj u Ogr anku za
he mi j u Br i t ans kog udruenj a, i j i j e on pr edsedni k ( u Bi r mi ng e -
mu, 1886. godi ne). Evo ta kae Hel mhol c ( u s voj i m Predavanjima
o Faradeju, 1881. godi ne):
Ako prihvatimo hipotezu da su elementame supstance sastavlje-
ne od atoma, ne moemo da izbegnemo zakljuak daje i elektricitet
takode, i pozitivan i negativan, podeljen u odreene elementame
delove, koj i se ponaaju kao atomi elektriciteta.
Ovde mor amo da ponovi mo ono to j e ve reeno u odel j ku I X :
post oj i samo j edna nauka koj a odsad moe da usmeri savremena is-
traivanj a na j edan put k o j i e v odi t i ot kr i u cel i ne, dosad okul t ne,
a ona je naj ml aa od svi h - hernija, u dananjem r ef or mi sanom ob-
Savremena hernija.
70 2
l i ku. Nijedna druga nauka, pa ak ni astronomija, ne moe tako ne-
pogreivo da vodi naunu i nt i uci j u kao hernija. Dva dokaza za to
mogu se nai u svetu nauke - dva vel i ka hemiara, obojica medu
najveima u svojoj domovini, a to su g. Kruks i pokojni profesor Bu-
tlerov: jedan je u potpunosti verovao u paranormalne pojave, a drugi
je bio isto tako vatren kao spiritualista, kol i ko je bio vel i ki u prirod-
ni m naukama. Postaje oigledno da, dok se udubljuje u krajnju de-
Ijivost materije, u dosadna/ovo/' potrazi za elementom sa negativnom
atomskom teinom, nauno trenirani um hemiara se mora osetiti
neodoljivo privuen prema t i m veno zakriljenim svetovima, prema
tajanstvenom onostranom, ije neizmeme dubine izgleda kao da se
zatvaraju pristupu isuvie materijalistike ruke koja bi rado strgnula
njegov veo. "To je nepoznato i veno nespoznatljivo", upozorava
monista- agnostik. Nij e tako; istrajni hemiar odgovara: " M i smo na
tragu, nismo uplaeni i rado bismo uli u tajanstvenu oblast koju ne-
znanje proglaava neznanom." ^
Nekol i ko reenica na samom kraj u Kruksovog predavanja O
Stvaranju Elemenata - dve i l i t r i reenice - pokazale su da je taj
istaknuti naunik na kralj evskom putu do najveih otkria. On se
neko vreme zalagao za "i zvor ni pro?f/" i doao do zakljuka da e
"onom ko se domogne klj ua bi t i doputeno da otklj ua neke od
najdubljih misterija stvaranja". Ta} protil je, kako objanjava taj ve-
l i k i hemiar:
(. . .) re analogna protopl azmi , da bi izrazila idej u o i zvornoj
prvobitnoj materi j i koja j e postojala pre razvoja hemi j ski h ele-
menata. Re koj u sam se usudio da upotrebi m za to sastavljena
je od 7ip6 (ranije od) i 6A,ri (supstanca od koje su sainjene stva-
r i ) . Ta re teko daj e novoskovana, j er j e pre neki h 600 godina
Roder Bekon napisao u svojoj Arte Chymiae: "El ement i su sa-
inj eni od ukr] i svaki element se preobraava u pri rodu nekog
drugog elementa."
"Predsedniko obraanje" g. Kruksa u Birmingemu.
Postoji samo jedna nepoznanica - krajnji supstrat Duha (Prostor). Ono to nije Ap-
solut i Jedno, zahvaljujui samoj toj diferencijaciji, ma koliko daje ona udaljena od
fizikih ula, uvek je dostupno duhovnom ljudskom umu, koji predstavlja svetlucanje
nerazdeljive Celovitosti.
(Praktina predavanja o okultnom)
703
Znanje Rodera Bekona ni j e t o m udesnom starom arobnj aku*
do l o s neba, ve zat o to j e pr ouavao dr evne spise o ma g i j i i
al hemi j i , poseduj ui kl j u za pr avo znaenje nj i ho v i h r eci . A l i , da
v i di mo ta g. Kr uks kae o profilu, bl i s kom susedu nesvesne Mula-
prakriti okul t i st a:
(. . .) Ponimo od trenutka kad je nastao prvi element. Pre toga,
materija kakvu mi znamo nije postojala. Podjednako je nemogue
zamisliti materiju bez energije kao i energiju bez materije; iz je-
dne perspektive, one prelaze jedna u drugu. Pre roenja atoma, svi
ti obl i ci energije koj i postaju oigledni kad materija deluje na ma-
teriju nisu mogl i da postoje ^ - oni su b i l i zakljuani uprotilu j edi -
no kao skriveni potencijali. Uporedo sa stvaranjem atoma, sve te
osobine i svojstva koja omoguavaju da razlikujemo jedan hemij-
ski element od drugog poeli su da postoje u punoj meri snabde-
veni energijom.
(Predsedniko obraanje, str. 16)
Uz svo duno potovanje v e l i k om znanj u predavaa, okul t i s t i bi
t o drugaij e r ekl i . On i bi r e kl i da ni j edan at om ni kad ni j e "st voren",
j er su at omi veni u nedri ma Jednog Atoma - "at oma svi h at oma" -
na k o j i se t ok om Manvant are gleda kao na agat Joni, materijalnu
uzr onu mat er i cu sveta. Praana ( nemodi f i kovana materi j a), ona
koj a predstavlja pr v i obl i k Prakriti, odnosno materij alne vi dl j i ve kao
I tako je ono to je autorka oyog dela pre deset godina rekla u Razotkrive-
noj Izidi izgleda bilo proroanske. Evo tih reci:
Mnogi od tih mistika, koji su sledili ono emu su ih nauile odreene rasprave, tajno
predavane sa generacije na generaciju, doli su do otkria koje ne bi odbacila ak ni
egzaktna nauka naeg suvremenog doba. Fratru Roderu Bekonu su se podsmevali
kao arlatanu i danas se on ubraja u one koji su "zamiljali" da vladaju vetinom ma-
gije; ali, njegova otkria su svejedno prihvaena i danas ih koriste oni koji mu se naj-
vie podsmevaju. Roder Bekon je po pravu, ako ne i injenino, pripadao onom
Bratstvu koje ukljuuje sve koji prouavaju okultne nauke. Poto je iveo u XI I I veku
i tako bio gotovo savremenik Albertusa Magnusa i Tome Akvinskog, njegova otkria
- kao to je barut i optika soiva i njegova mehanika dostignua - svi su smatrali
udima. On je optuen daje imao kontakt sa Neastivim.
Ba tako; " t i obl i ci energije ( . . . ) koji postaju oigledni ( . . . ) " u l aboratori j i
hemiara i fiziara, al i , postoje drugi oblici energije vezani za druge oblike ma-
terije, koji su natulni, pa i pak poznati adeptima.
70 4
i nevidljive prirode, i Purua, duh, veito su jedno, i oni su Nirupadi
(bez prigodnih osobina ih atributa) jedino tokom Pralaje i kad su s
onu stranu nivoa svesti postojanja. Atom, kakav je poznat savreme-
noj nauci, nerazdvojan je od Purue, koja je duh, ali se danas u na-
uci naziva "Energija". Atom profila nije bio smrvljen ni t i razreen;
on je naprosto preao na onaj plan koj i nije plan, ve veno stanje
svega van domena iluzije. I Purua i Praana su neizmenljivi i ne-
potroivi, i l i Aparinamin i Avjaja, u venosti, a o oboma se tokom
majavikih perioda moe govoriti kao o Vjaja i Parinamin, i l i onom
to se moe iriti, prolaziti, nestajati i bi t i "promenljivo". U tom smi-
slu Purua, naravno, mora da se u naim koncepcijama razlikuje od
Parabramama. Svejedno, ono to se naziva "energijom" i l i "si l om"
u nauci i stoje Metkal f objasnio kao dvojnu silu, nikad nije, ni t i za-
pravo i moe bi t i jedino energija, j er to je supstanca sveta, "Sarva-
ga", kô']a.proima sve u sprezi sa Kalom, "vremenom". Nj i h t r i su
trojstvo u jednom, tokom Manvantare, svemonog Jedinstva, koje
na nivou iluzije (Maje) deluje kao t r i odvojene stvari. U orfikoj f i -
lozofiji Grka one su nazivane Fanes, Haos i Hronos - stoje trijada
okultnih filozofa tog vremena.
Al i , pogledajmo koliko se bl i zu g Kruks primie "Nespoznatlji-
vom" i kakve "mogunosti" za prihvatanje okultnih istina lee u nje-
govim otkriima. Govorei o evoluciji atoma, on nastavlja:
(. . .) Zastanimo na kraju prve potpune vibracije i ispitajmo re-
zultat. Ve smo nali elemente vode, amonijaka, ugljene kiseline,
atmosferu, biljni i ivotinjski ivot, fosfor za mozak, so za more,
glinu za vrstu zemlju. (. . .) fosfate i silikate dovoljne za jedan
svet i njegove stanovnike koji nisu mnogo razliiti od onih kakve
znamo danas. Istina je da bi ljudski stanovnici morali da ive u us-
lovima vie nego arkadijske jednostavnosti i odsustvo kalcijum
fosfata bi bilo nezgodno to se tie kostiju^ (. . .) Na niem kraju
nae krive (. . .) vidimo veliki jaz. (. . .) Ta oaza i beline koje joj
prethode i slede za njom, mogu se sa velikom verovatnoom po-
vezati sa posebnim nainom na koji se naa Zemlja razvila u lana
Okultisti upravo tvrde da postoje takvi svetova na drugim nivoima svesti.
Tajna nauka ui da su prvobitne rase bile bez kostiju ( vidi Knjigu I I ) , i da po-
stoje za nas nevidljivi svetovi, naseljeni kao i ovaj na, porei populacije an
Kohana.
705
naeg solamog sistema. Ako je tako, onda se moda te beline jav-
ljaju jedino na Zemlji, a ne i uopte irom univerzuma.
Ovo potvruje nekoliko tvrdnji iz okultnih dela.
Prvo, "da se ne moe rei ni da se zvezde ni Sunce sastoje od onih
zemaljskih elemenata koj i su poznati hemiarima, iako su oni svi
prisutni u Sunevim spoljanjim omotaima - a uz to jo i gomila
elemenata do danas nepoznatih nauci."
Drugo, da naa planeta ima svoju sopstvenu, posebnu laboratoriju
na dalekoj periferiji svoje atmosfere i svaki atom i molekul se pr i l i -
kom prolaska kroz nju menja i diferencira iz svoje prvobitne prirode.
I tree, da iako nije mogue da se utvrdi kako bilo koj i od eleme-
nata na naoj Zemlj i ne postoji i na Suncu, postoje mnogi drugi do
koj i h se jo nije stiglo i l i jo nisu bi l i otkriveni na naoj planeti.
Neki moda nedostaju u odreenim zvezdama i nebeskim teli-
ma u procesu formiranja. I l i , iako su prisutni, ti elementi, zahvalju-
jui njihovom dananjem stanju, moda ne reaguju na uobiajene
naune testove.
G. Kruks govori o jednom elementu koj i ima jo manju atomsku
teinu od vodonika, elementu isto hipotetikom kad je u pitanju na-
a Zemlja ( . . .) iako on u obilju postoji u hromosferi Sunca - heliju-
mu. Okultna nauka dodaje da nijedan od elemenata koje hernija smatra
elementima ne zasluuje zaista to ime.
Opet, mi nalazimo da g. Kruks sa odobravanjem govori o "vred-
nom eksperimentu dr Kamelija u korist sloene prirode takozvanih
elemenata iz analogije sa sloenim radikalima! " Dosad je jedino al-
hemija u istorijskim periodu i u takozvanim civilizovanim zemlja-
ma uspela da dobije stvarni element, i l i esticu homogene materije,
Paracalzusovu Mysterium Magnum. Al i , to je onda bi l o pre vreme-
na lorda Bekona.^*
Pet godina Teozofije, str. 258 i dalje.
U istom obraanju g. Kruks kae:
Prva zagonetka koju sreemo u herniji je: "ta su to elementi?" Od pokuaja koji
su dosad nainjeni da se efinie i l i objasni jedan element, nijedan ne zadovoljava za-
hteve ljudskog intelekta. Udbenici nam kau daje element telo "koje nije razloeno",
daje on "neto emu moemo da dodamo, ali od ega ne moemo nita da oduzme-
706
(. . .) Okr eni mo se sada gornj em del u sheme. Sa vodoni kom
atomske teine 1, ima malo mesta za druge elemente, osim, mo-
da, za hipotetiki Helijum. Al i , ta ako "prodemo kroz ogledalo" i
preemo nultu taku u potrazi za novi m principima - ta emo na-
i sa druge strane nule? Dr Kamel i {Carnelly) trai element sa ne-
gativnom atomskom teinom; tu ima obilj e prostora i dovolj no
horizonta za senoviti niz takvih nesupstancijalnosti. Helmholc ka-
e da je elektricitet verovatno isto tako atomski kao i materija; da li
je elektricitet jedan od negativnih elemenata, a svetlei etar drugi?
Materija, onakva kakvu je mi znamo, tu ne postoji; obl i ci energije
koj i su u kretanjima materije oigledni tu su zasad samo skrivene
mogunosti. Supstanca sa negativnom teinom nije nepojmljiva.
Al i , moemo li stvoriti jasnu predstavu o telu koje se kombinuje
sa drugim telima u proporcijama koje se mogu izraziti negativnim
kvalitetima?'^
Stvaranje elemenata kakvo je ovde opisano ne bi bi l o ogranie-
no na na mal i solami sistem, ve bi verovatno sledilo isti opti niz
dogaaja u svakom centru energije koj i je danas vi dl j i v kao zvezda.
Pre roenja atoma koj i privlae jedan drugi, ne moe se izvriti
nikakav pritisak, ali, na periferiji sfere vatrene magle, u kojoj je
sve protil - na ijoj su ljuturi ogromne sile ukljuene u raanje ele-
menata u punom zamahu - estoka vrelina bila bi praena gravi-
tacijom dovoljnom da zadri novoroene elemente da se ne raspu
u prostoru. Kako se temperatura poveava, poveava se irenje i
kretanje molekula, molekuli tee da se razlete i njihova hemijska
privlanost se umrtvljuje, al i , ogroman pritisak gravitacije mase
atomske materije, i j u spoljanjost radi kratkoe mogu da nazo-
vem koljkom roenja, suprotstavio bi se delovanju toplote.
mo" i l i "telo koje poveava svoju teinu sa svakom hemijskom reakcijom". Takve de-
finicije su dvostruko nezadovoljavajue: one su proizvoljne i sutra se moe desiti da
se ne mogu primeniti ni na koji dati sluaj. One svoj stav ne zasnivaju ni najednom
svojstvu stvari koje treba da se defmiu, ve na ogranienjima ljudske moi: one su
priznanja intelektualne nemoi.
I predava ci t i ra ser Dorda Aj r i j a {George Airy) k oj i kae ( u Farade-
jevom ivotu i pismima, t om I I , str. 354):
Lako mogu da zamislim da oko nas ima mnogo tela koja nisu podvrgnuta uzajam-
nom dejstvu, pa stoga nisu podlona zakonu gravitacije.
1 2
Vedantinska f i l ozof i j a to tako shvata, al i to onda nij e fizika, ve metafi zi -
ka, koj u g. Ti ndal naziva "poezi j om" i "ma t om".
70 7
Izvan koljke roenja nalazio bi se prostor u kome se ne bi mo-
gla odigrati nikakva kemijska reakcija, zato stoje temperatura tamo
iznad take koja se naziva takom razlaganja sastojaka. U tom pro-
storu bi lav i jagnje spavali zajedno, fosfor i kiseonik bi se meali
bez jedinjenja, vodonik i hlor ne bi pokazivali sklonost da se vr-
e veu, pa ak i fluor, taj energetski gas koj i su kemiari izolovali
tek u poslednjih mesec-dva, tekao bi slobodan i nesjedinjen.
I zvan tog prostora slobone atomske materije bi l a bi j o jedna
ljutura u kojoj bi se formirani kemijski elementi hl adi l i do take
jedinjenja i odigrao bi se niz dogaaja koje je g Metj u Viljems ta-
ko sl ikovito opisao u Sunevom gorivu, niz koj i kul mi ni ra u vr-
stoj zemlji i poetku geolokog vremena.
(str. 19)
To j e, strogo naunim, al i d i v ni m j e z i kom, opisana evol uci j a di -
ferenci ranog Uni ver zuma u t aj ni m uenj i ma. U e ni gospodi n zavr-
ava svoje obraanje govor om ij a je svaka reenica kao blesak munj e
i zvan t amnog vel a materij alnosti, koj i j e dosad pokri vao egzaktne na-
uke i kor ak prema Sanctum Sanctorum okul t nog ( v i d i odel j ak XV,
"Bog, Monade i Atomi"). Tako on kae:
Obazreli smo se na tekou da se defmie element, zapazili
smo, takode, pobunu mnogih vodeih fiziara i kemiara protiv uo-
biajenog shvatanja pojma element i i zmer i l i smo nemogunost
njihovog venog postojanja i l i njihovog sluajnog nastanka. Kao
preostalu alternativu, predl oi l i smo teori j u da su oni nastali u
procesu evolucije nalik na evoluciju nebeskih tela prema Laplasu
i biljaka i ivotinja na naoj planeti prema Lamarku, Darvinu i Va-
l asu. " U optem poretku elemenata koj i su nam poznati vi del i smo
izrazitu podudarnost sa organskim svetom. Zbog nedostatka direkt-
nog dokaza o razlaganju bi l o kog elementa, potraili smo i nali
indirektni dokaz. (. . .) Zati m smo se osvrnuli na pitanje stvaranja
elemenata i, na kraju, pregledali smo shemu njihovog porekla koju
sugerie metod ilustracije periodnog sistema profesora Rejnoldsa.^*
1 3
1 4
U obliku u kome su sada, mislimo?
A i Kapi l i i Manuu - posebno i izvorno.
'^ To je nauni dokaz o venom zakonu korespondencija i analogija.
Taj metod ilustracije u klasifikaciji elemenata je, po recima g. Kruksa, po-
nudio profesor Emerson Rejnolds sa Unvierziteta u Dablinu, koji -
708
( . . .) Sumi r aj ui sve navedeno, zaista ne moemo da se us udi mo
da i zr i i t o t v r di mo (da su nai takozvani elementi evoluirali od
( . . . ) ukazuje da se u svakom periodu opta svojstva elemenata razlikuju od jednog do
drugog, sa priblinom pravilnou dok ne doemo do sedmog lana koji je u manje
i l i vie izrazitom kontrastu sa prvim elementom istog perioda, kao i sa prvim nared-
nog. Tako se hlor, sedmi lan Mendeljejevljeve tree periode, otro razlikuje i od na-
trijuma, prvog lana istog niza, i od azota, prvog lana narednog niza, dok su, sa druge
strane, natrijum i azot blisko analogni. est elemenata, ije atomske teine se nalaze
izmeu natrijuma i azota, variraju po osobinama korak po korak, dok se ne stigne do
hlora, suprotnosti natrijumu. Al i , od hlora do azota, natrijumovog analogona, dolazi
do skokovite promene osobina. (. . .) Ako, dakle, priznajemo suprotnost u svojstvima
- manje i l i vie odluno - izmeu prvog i poslednjeg lana svakog niza, teko da mo-
emo dopustiti postojanje take srednje razliitosti unutar svakog sistema. Uopte,
etvrti element svakog niza poseduje svojstvo koje moemo oekivati da ga ispolji
prelazni element. (. . .)
Zato, radi grafi kog prikaza, profesor Rejnolds smatra da etvrti lan j ednog
peri oda - na pri mer, s i l i ci j um, moe da se postavi na vr h simetrine kr i ve koj a
e predstavlj ati za taj odreeni peri od pravac u kome osobine ni za vari raj u sa
poveanj em atomski h teina.
Sad, autorka ovog dela skromno priznaje potpuno nepoznavanje savremene
hemije i nj enih misterija. A l i , ona j e pr i l i no dobro upoznata sa okul t nom dok-
t r i nom u pogl edu korespondencije tipova i antitipova u pr i r odi i sa savrenom
anal ogi j om kao osnovni m zakonom okul t i zma. Zato se ona usuuje da pr i met i
neto to e pogodi t i svakog okul t i st u, ma kol i ko se tome smejala ortodoksna
nauka. Taj met od ilustracij e peri odi nog zakona u ponaanju elemenata, bi l o
daj e on danas hipoteza u hemi j i i l i ne, u okultnim naukama predstavlja zakon.
Svaki nai tani okul ti sta zna da sedmi i etvrti l an - bi l o u sedmostrukom lan-
cu svetova, sedmostrukoj hi j erarhi j i anela i l i u skl opu oveka, i voti nj e, bi l j -
ke i l i mi neral nog atoma - da sedmi i etvrti lan, kaemo mi , u geometrij ski i
matematiki uni f or mni m delovanjima nei zmenl j i vi h zakona prirode, uvek igra-
j u i zrazi t u i posebnu ul ogu u sedmostrukom sistemu. Od zvezda koj e trepere
na nebu do i s kr i koj e lete i z grube vatre koj u j e zapalio di vl j ak u svojoj umi ,
od hij erarhij a i osnovnog sklopa an Kohana - organizovanog za boanskije
razumevanje i uzvi eni j i opseg percepcije nego to bi bi l o koj i zapadnjaki psi-
hol og i kad mogao i da sanja, pa sve do atoma, sve u uni verzumu, od vel i kog do
mal og, napreduje u svojoj duhovnoj i f i zi koj evol uci j i ci kl i ki i sedmostruko,
pokazuj ui da se nj i hov sedmi i etvrti l an ( ovaj poslednj i predstavlja prekre-
t nu taku) ponaa na i st i nai n kao to j e pokazano u t om per i odi nom zakonu
atoma. Priroda ni kad ne napreduje u skokovi ma. Zato, kad g. Kr uks na to pr i -
meuje da on ne el i "da zakl j ui kako j azovi u Mendeljejevljevoj tabeli i u t om
nj enom graf i kom predstavljanju ( dij agram koj i pokazuje evol uci j u atoma) ne-
mi novno znae da zaista i postoje elementi koj i popunjavaju te j azove, ti j azovi
709
jedne prvobitne materije, ali, moemo se sloiti da terazije doka-
za, kako ja mislim, prilino preteu na stranu te teorije.
I tako induktivna nauka, dok u svojim granama astronomije, fizi-
ke i hemije bojaljivo napreduje ka osvajanju krajnjih tajni Prirode
na naem zemaljskom nivou, u svojim otkriima {a) o poreklu naeg
pojavnog sveta i {h) nainima formiranja tela koja sainjavaju uni-
verzum vraa se vremenu Anaksagore i Haldejaca. I poto u svojim
hipotezama o kosmogoniji mora da se vrati verovanjima najstarijih
filozofa i nj ihovim sistemima - sistemima koj i su bi l i zasnovani na
uenjima univerzalne tajne doktrine u pogledu prvobitne materije i
njenih svojstava, funkcija i zakonitosti - zar nemamo prava da se na-
damo da nije dalek trenutak kad e nauka pokazati vie uvaavanja
prema mudrosti drevnih naroda nego to je to dosad inila?
Nema sumnje da bi okultna filozofija mogla mnogo da naui od eg-
zaktne savremene nauke, ali bi nauka, sa druge strane, mogla od drev-
ni h uenja da ima koristi na vie naina, a posebno u kosmogoniji.
Na primer, u pogledu mistikog znaenja, alhemijskog i transcenden-
talnog, mnogih nemerljivih supstanci koje ispunjavaju meuplanetarni
prostor i koje, proimajui ih na svom niem kraju, predstavljaju di -
rektni uzrok nastanka prirodnih pojava koje se ispoljavaju kroz vi-
bracije (takozvane). Ukratko reeno, j edino znanje o stvarnoj (ne
hipotetikoj) prirodi ^thera, tanije Akae, i drugih tajni, moe dove-
sti do znanja o Silama. To je upravo ona supstanca protiv koje se
materijalistike kole fiziara bune sa takvom estinom, posebno u
Francuskoj," a koj u egzaktna nauka uprkos tome mora da zagova-
ra. Oni je se ne mogu otarasiti a da ne ri zi kuj u, poput savremenih
Samsona, da srue stubove Hrama Nauke i ostanu sahranjeni pod
njegovim ruevinama.
mogu jedino da znae kako je prilikom raanja elemenata postojala mogunost
formiranja nekog elementa koji bi spadao na ta mesta" - j edan okultista bi sa
potovanjem primetio da se ta hipoteza moe smatrati ispravnom jedino ako ne
kvari sedmostruko ureenje atoma. To je taj jedan zakon i nepogreivi metod
koji uvek mora dovesti do uspeha onoga ko ga sledi.
1 7
Jedna grupa elektriara se upravo pobunila protiv nove teorije Klauziju-
sa, uvenog bonskog profesora. Karakter tog protesta pokazuje potpis, koj i
kae: " i l Burden, u ime grupe elektriara, koj i je imao prilike da se upozna sa
profesorom Klauzijusom 1881. godine, i iji je ratni pokli (eri de ralliemeni)
A bas l'Ether" - dole Etar; kao to vidite, oni ele Sveoptu Prazninu]
710
Teorij e koj e su izgraene na odbaci vanj u spoljanje Sile, nezavi-
sne od iste i jednostavne Materije, sve su se pokazale kao pogre-
ne. One ne objanjavaju i ne mog u da objasne, pa su se mnoge od
nauni h i nj eni ca tako pokazale nenaunim. "Akaa {jEthef) proi z-
v odi zvuk", kae se u Puranama i t oj t vr dnj i se podsmevaj u. To su
vi braci j e u vazduhu, i spravl j aj u nas. A ta j e vazduh? Da l i bi on
mogao da post oj i kad u Prostoru ne bi postoj ao etarski medi j um da
i zbaci na povr i nu nj egove mol ekul e? Stvar upravo t ako stoj i . Ma -
t er i j al i zam ne moe da dopusti postojanje niega izvan materij e, j er
sa pri hvat anj em j edne nemerl j i ve Sile - i zvor a i pr edvodni ka svi h
f i z i ki h sila f i zi ke - prakt i no bi se moral e pr i znat i druge inteli-
gentne Sile, a to bi nauku odvel o veoma dal eko. Jer, ona bi mor al a
da kao posl edi cu toga pr i hvat i postojanje j o spi ri t ual ni j e sile u
oveku - ovog puta pot puno nezavisne od bi l o koj e vrste materij e
o koj oj f i zi ar i bi l o ta znaj u. Otuda, po strani od hi pot et i kog etra
Prostora i gr ubi h fizikih tela, i tav Zvezdani i ne v i dl j i v i prostor j e,
po mi l j enj u materi j al i sta, j edna beskrajna praznina u prost oru -
lepa, nei ntel i gentna, beskorisna.*
A sada, sledee pi tanj e j e: staj e ta Kos mi ka Supstanca i kol i ko
dal eko ovek moe da i de u sumnj ama u nj enu pr i r odu, i l i u ot i ma-
nj u nj eni h t aj ni , oseajui se tako opr avdani m da j o j daje I ME ? Ko -
l i ko j e daleko posebno savremena nauka stigla u pogl edu t i h t aj ni i
* Sva beda nauke i njena nemo, koje je autorka sagledala jo u XI X veku,
da resi ijedan fundamentalni problem postojanja, danas, poetkom XXI veka,
oigledan je i laiku. Umesto pruanja temeljnih odgovora na sutinska pitanja
o prirodi realnosti, ona podmee jeftine trikove u stilu hokus-pokus-preparan-
dus znanja (ogledalca i biuterije za neuke) kako bi opravdala svoje dalje po-
stojanje. Nobelove nagrade se i dalje dodeljuju, erlovi i serovi nauke se i dalje
proizvode, sve u duhu dobrog starog licememog poretka, koji je tako svojstven
zapadnoj civilizaciji, dok mislee bie, ovek, zuri u zjapei ambis beznaa u
koji ga ta ista nauka gura.
Da li je nastupilo vreme kada e ovek morati da se opredeli i l i e odluno
okonati dalje tlaenje nauke i, umesto dosadanjeg intelektualnog tipa ove-
ka, kao reprezentativnog nosioca te kvazi duhovne discipline, obrazovati alter-
nativni tip koji e u sebi objediniti svojstva mistika, mudraca i askete, dete du-
ha i bojeg sadruga, kao pokuaj izlaska iz ove sveopte spiritualne bede, i l i
e joj dopustiti dalju monstruizaciju Boje tvorevine, koja itav svet vodi u prav-
cu neumitne atlantidanske sudbine, (nap. ured.)
711
TAJNADOKTRINA * KOSM OGENEZA
ta i ni da ih razrei. Naj novij i hobi nauke, "teorija maglina", moe
da nam prui neke odgovore na to pitanje. Pogledajmo, dakle, pre-
poruke TEORIJE M AGLINA.
712
X I I I
NAUNI I EZOTERI JSKI DOK AZI ZA
I PRI MEDBE NA SAVREMENU TEORI JU MAGL I NA
Sile i Emanacije * Staje Maglina?
Od nedavno, utvara ove teorije i hipoteza koje iz nje proizlaze
esto se suprotstavlja ezoterijskoj kosmogoniji. "Mogu li vai adep-
ti da poreknu ovu krajnje naunu teoriju?" postavlja se pitanje. "Ne
potpuno", glasi odgovor, "al i je priznanja samih ljudi od nauke uni-
tavaju i adeptima ne ostaje ta da poriu."
Da bi se od nauke nainila jedna integralna celina, zaista je neop-
hodno prouavanje duhovne, fizike, kao i psihike prirode. Inae bi
ona uvek bila nalik na anatomiju oveka, o kojoj profani od davnina
diskutuju iz perspektive njene spoljanjosti, ne poznajui unutranji
rad. ak je i Platon, najvei filozof svoje zemlje, pre svoje inicija-
cije bio odgovoran za takve tvrdnje kao to je, na primer, da tenosti
ulaze u stomak kroz plua. Istinska nauka je nedopustiva bez meta-
fizike, kako kae g. H. D. Slejk (Slake).
Magline postoje, pa ipak teorija maglina grei. Jedna maglina po-
stoji u stanju potpune razgradnje elemenata. Ona jeste gasovita, ali je
i jo neto pored toga, to se teko moe povezati sa gasovima kakve
poznaju prirodne neuke; i ona jeste svetlea. Al i , to je sve. ezdeset
dve "koincidencije" koje nabraja profesor Stiven Aleksander (Stephen
Alexander),^ koje potvruju teoriju maglina, sve moe da objasni
ezoterijska nauka; mada, poto ovo nije astronomsko delo, za sada
Smithsonian Contributions, XXI , lanak 1, str. 79-97.
713
ne pokuavamo daj e odbaci mo. Lapl as i Faj su se vie od s vi h dr u-
gi h pr i ma kh ispravnoj t eor i j i , al i , u dananjoj t eor i j i ostalo j e mal o
od Lapl asovi h razmilj anj a, os i m nj eni h opti h crta. Svejedno, D on
Stjuart M i l kae:
( . . . ) U Laplasovoj teoriji nema nieg hipotetikog; ona predstavlja
primer ispravnog razmiljanja od sadanje posledice ka njenom
prolom uzroku; ona ne pretpostavlja nita vie osim objekata koj i
zaista postoje i koj i se pokoravaju zakonima za koje se zna da im
se pokoravaju svi zemaljski objekti koj i na nj ih podseaju.
(Sistem logike, str. 229)
Od j ednog tako i staknutog l ogi ara, kao to j e t o Mi l , ovo bi bi l o
dragoceno, samo kad bi se mogl o dokazati da "zemal j ski objekti/7oJ -
seaju ( . . . ) " na nebeske objekte na t akv i m rastoj anj ima na ka kv i m
su magl i ne -podseaju na te objekte zaista, a ne samo naizgled.
I z okul t ne perspektive gledano, j o j edna od netanosti koj e su
ugraene u savremenu t eor i j u kakva j e ona danas, j este pretpostav-
ka da su se sve planete odvoj i l e od Sunca, da su one kost nj egove
kost i , meso nj egovog mesa, dok su zapravo Sunce i planete samo
braa i z iste utrobe, koj a su i mal a isto por ekl o i z magl i ne, samo na
r azl i i t nai n od onog k o j i ut vruj e savremena astronomij a.
Mnog e pri medbe, koj e su neki pr ot i v ni ci teorij e magl i na st avi l i
na raun homogenost i i zvorne difuzne materij e, koj a ul azi u sastav
zvezda nekretni ca uopte ne dovode u pitanj e tu homogenost, ve
j edi no pomenut u t eori j u. Naa suneva magl i na moe da ne bude
pot puno homogena, tanij e, ona se moda ne ot kr i va kao takva as-
t r onomi ma, a da i pak defacto bude homogena. Zvezde se r azl i kuj u
po s vom sastavu, pa ak pokazuj u i elemente pot puno nepoznate na
Z e ml j i ; svejedno to ne ut i e na zakl j uak daj e pr vobi t na materi j a -
t j . onakva kakva se pojavila jo u svojoj prvoj di f erenci j aci j i iz sta-
nja laje^ - do dana dananjeg homogena, na og r omni m rastoj anj i ma
u dubi nama beskraja, a na neki m mesti ma ona nij e mnogo dalja od
periferij e naeg sunevog sistema.
Na kraj u, ne post oj i ni j edna i nj eni ca koj u su ueni pr i govar ai
i znel i pr ot i v "t eori j e magl i na" ( lane takva kakva j e, pa i pak dovolj-
S onu stranu nulte take delovanja.
714
Nauni i ezoterijski dokazi za iprimedbe na suvremenu Teoriju maglina
no alogine, kobne po hipotezu o homogenosti materije) koja moe
da se suprotstavi kri t i ci . Jedna greka vodi u drugu. Lana pretpo-
stavka e prirodno voditi do lanog zakljuka, iako nedopustivi zaklju-
ak ne mora neizostavno da utie na valjanost osnovne pretpostavke
silogizma. Zato se mogu ostaviti sva sporedna pitanja i zakljuci do-
neti na osnovu spektralnih linija, kao zasad proizvoljni, i prepustiti
sve detalje fizici. Dunost okultiste je u okviru Due i Duha Kosmi-
kog Prostora, ne naprosto u okviru njihovih iluzornih pojavljivanja
i ponaanja. A po miljenju materijalizma, zvanina dunost prirod-
ni h nauka je da analiziraju i prouavaju njenu ljuturu - krajnju pe-
riferiju univerzuma i oveka.
Sa takvi m materij alizmom okul tizam nema nita. Okultna ko-
smogonija moe da raspravlja jedino sa teorijama tako uenih lj udi
kao to su Kepler, Kant, Ersted i ser Vilj em Herel, koj i su verovali
u duhovni svet, i da pokua da se sa njima na zadovoljavajui na-
i n sporazume. Al i , gledita t i h fiziara su se veoma razlikovala od
najnovijih savremenih spekulacija. Kant i Herel su i mal i na umu
razmiljanja o poreklu i krajnjoj sudbini, kao i sadanjem aspektu Uni -
verzuma, perspektive koja je bila daleko vie filozofska i psihika,
dok savremena kosmologija i astronomija iz sve snage kude slina
istraivanja misterija postojanja. Rezultat je ono to bi se moglo i
oekivati: potpuni neuspeh i nerazreive protivrenosti u hiljadu i je-
dnoj varijanti takozvanih naunih teorija, i to kako u ovoj teoriji ta-
ko i u svim drugim.*
Hipoteza o maglinama, koja ukljuuje teoriju o postojanju prvo-
bitne materije, rasute u stanju magline, kao to svi znaju, nije savre-
menog porekla u astronomiji. Anaksimen iz Jonske kole je ve uio
da su nebeska tela formirana postepenim kondenzovanjem prvobit-
ne materije pre stvaranja, koja je imala gotovo negativnu teinu i
bila rasprostranjena u Svemiru u izuzetno sublimiranom stanju.
Tiho Brahe, koj i je Ml eni Put smatrao eterikom supstancom,
iako je nova zvezda koja se pojavila u sazvedu Kasiopeje 1572. go-
dine bila formirana od te materije {Progymnasmata, str. 795). Kepler
je verovao daje zvezda iz 1606. godine takoe formirana od eterine
supstance koja ispunjava univerzum (De stella nova in pede Ser-
pentarii, str. 115). On je istom etru pripisao pojavu sjajnog prstena
* Vidi napomenu urednika na strani 711.
715
oko Meseca, tokom potpunog pomraenja Sunca koje je opaeno u
Napulju 1605. godine {Hypotheses Cosmogonigue, C. Wolf}. Jo ka-
snije, 1714. godine - Halej je priznao postojanje svetlee materije
{Philosophical transactions). Na kraju, istoimeni asopis je 1811. go-
dine objavio uvenu hipotezu slavnog astronoma, ser Viljema Her-
ela, 0 preobraaju magline u zvezde ( vidi Philosophical transactions
iz 1811. godine, str. 269 i dalje), nakon ega je Kraljevska akademi-
ja prihvatila teoriju maglina.
U Pet godina teozofije, na str. 245, moe se nai lanak pod na-
slovom Poriu li adepti teoriju maglina? Sledi odgovor koj i se tamo
daje:
Ne, oni (adepti) ne poriu njene opte pretpostavke, niti pri-
blinu istinu naunih hipoteza. Oni jedino poriu potpunost dana-
nje, kao i sve greke mnogih takozvanih "odbaenih" starih teorija,
koje su tokom prolog veka brzo nastajale jedna za drugom.
U to vreme, to je proglaeno za "okol i ni odgovor". Takvo ne-
potovanje prema zvaninoj nauci, reeno j e, mora bi t i opravdano
demonstracijom jedne teorije koja je potpunija, koja bi zamenila
ortodoksna razmiljanja i stajala na vrem tl u. Na to ima samo
jedan odgovor; beskorisno je davati izolovane teorije koje se ti u
stvari otelovljenih u celovitom i sukcesivno ureenom sistemu, ko-
je bi , kad se odvoje od glavnog tela tog uenja, neizbeno izgubile
svoju ivotnu usklaenost i tako ne bi bile od koristi kad se proua-
vaju nezavisno. Da bismo bi l i u stanju da cenimo i prihvatimo okult-
ne poglede na teoriju maglina, moramo da prouimo ceo ezoterijski
sistem kosmogonije. Ateko daje dolo vreme da od astronoma tra-
imo da prihvate Fohat i boanske Graditelje. ak i nesumnjivo ko-
rektna nagaanja ser Viljema Herela, koja u sebi nisu imala nieg
"natprirodnog", o Suncu koje se moda metaforiki naziva "vatrenom
loptom ", i njegova rana razmiljanja o prirodi onog to se danas na-
ziva Nejsmitovom "teorijom vrbinog lista" - izazvala su podsmehe
njegovih drugih, daleko manje istaknutih kolega, koj i su u njegovim
idejama videli, kao to i danas vide, samo "imaginarne i matovite
teorije." Pre nego to se moe saoptiti itav ezoterijski sistem i pre
nego to mogu da ga uvae astronomi, trebalo bi da se oni vrate ne-
ki m od t i h "zastarelih ideja", ne samo Herelovih, ve i snovima naj-
716
starijih induskih astronoma, a da napuste sopstvene teorije, koje nisu
nita manje "matovite" zato to su se u j ednom sluaju pojavile
osamdeset, a u drugom sluaju mnogo hiljada godina kasnije. Pre
svega oni treba da odbace ideje o Sunevoj vrstini i uarenosti; Sun-
ce neporecivo "ija", ali ne "gori ". Potom, u pogledima ser V. Her-
ela na te "objekte", kako je on nazivao "vrbine listove", tvrdi se da
su oni neposredni izvor suneve svetlosti i toplote. Pa iako ezoterij-
ski sistem ne gleda na nj ih onako kako je on gledao - naime, kao na
organizme koj i daju ivot, poto bi se solama "Bi a" teko smestila
u iu teleskopa - ipak ona tvrdi daje itav univerzum pun takvih
"organizama", svesnih i aktivnih u skladu sa blizinom i l i udaljeno-
u njihovog nivoa od naeg nivoa svesti, i da je, na kraju, vel i ki as-
tronom bio u pravu kad je rekao, razmiljajui o t i m organizmima,
da " mi ne znamo daje vitalno delovanje u stanju da istovremeno raz-
vije toplotu, svetlost i elektricitet". Jer, po cenu da im se podsmeva
ceo svet fiziara, okultisti smatraju da sve "Si l e" naunika potiu iz
Vitalnog Principa, skupno JEDNOG I VOTA naeg Sunevog sistema
" poto je taj ivot deo, tanije jedan od aspekata Jednog Univer-
zalnog IVOTA.
Moemo, dakle, kao i u lanku o kome govorimo, gde se na os-
novu autoriteta adepata tvrdi daje "dovoljno da se naini rezime ono-
ga to solami fiziari ne znaju" - moemo, smatramo, da na poloaj
u odnosu na savremenu teoriju maglina i njene oigledne nekorekt-
nosti definiemo jednostavno ukazujui na injenice koje j oj direktno
protivree, u njenom dananjem obliku. Za poetak, emu ona ui?
Sumirajui hipoteze o kojima smo govorili, postaje jasno daje La-
plasova teorija - koja je, tavie, danas uinjena neprepoznatljivom
- bila nesrena. On postulira na prvom mestu Kosmiku materiju
koja postoji u stanju difiizne maglovitosti "tako finu da bi se jedva
moglo posumnjati u njeno prisustvo." On nije uinio nijedan poku-
aj da prodre u misteriju bia, osim u pogledu neposredne evolucije
naeg malog solamog sistema.
Shodno tome, bilo da prihvatamo i l i odbacujemo njegovu teoriju
u njenim posledicama po neposredne kosmoloke probleme koj i se
postavljaju da bi bi l i reeni, moe se jedino rei daje on naprosto taj-
nu odgurnuo malo dalje. Na veito pitanje - "Odakle sama materija;
odakle impuls evolucije koj i odreuje njena ciklina nagomilavanja
717
i razgradnju; odakle izuzetna simetrija i poredak u koj i stupaju i gru-
piu se prvobitni atomi?" - Laplas nije ni pokuao da odgovori. Je-
dino sa ime se suoavamo jeste skica verovatnih irih principa na
koj ima se pretpostavlja daj e zasnovan stvarni proces. I na emu se
onda zasnivaju dananji hvalospevi pomenutom procesu? Staje on
saoptio tako novo i originalno da bi , u najmanju ruku njegovo ba-
zino delo, trebalo da poslui kao osnov za savremenu teoriju ma-
glina? Te stvari se mogu sakupiti iz raznih astronomskih dela.
Laplas je mislio daje, kao posledica kondenzacije atoma prvobit-
ne magline, u skladu sa "zakonom" gravitacije, sada gasovita, i l i mo-
da delimino tena masa, stekla rotaciono kretanje. Kako se brzina
tog kretanja poveavala, ona je sticala obl ik tankog diska; na kraju,
centrifugalna sila je nadvladala koheziju, ogromni prstenovi su se
odvoj i l i od ivice uarenih kovitlaj uih masa, a gravitacija ih je neiz-
beno (kako je prihvaeno) saela u sferoidna tela, koja, opet, neizbe-
no tee da zauzmu istu orbitu koju je prethodno zauzimala spoljanja
zona od koje su se odvoj i l i .
Laplas je mislio da e spoljanje i unutranje zone tog prstena
rotirati istom ugaonom brzinom, to bi bio sluaj kod vrstog pr-
stena, ali princip podjednakih povrina zahteva da unutranje zo-
ne rotiraju bre od spoljanjih.
Brzi na spoljanje ivice svake planete u nastajanju, rekao je on,
koja premaa unutranju, dovela je do rotacije oko svoje ose. Gua
tela bie odbaena kasnije i, na kraju, tokom uvodnog stadijuma nj i -
hovog formiranja, novorazdvojena nebeska tela e sa svoje strane
izbaciti jedan i l i vie satelita. .. Formuliui istoriju kidanja i plane-
tarizovanja tog prstena, Laplas kae:
Gotovo uvek se svaki prsten gasa mora razbiti na brojne mase,
koje, kreui se gotovo uniformnom brzinom, moraju nastaviti da
krue na istoj udaljenosti od Sunca. Te mase moraju uzeti sferoid-
ni oblik u skladu sa rotacionim kretanjem u pravcu svoje revolu-
cije, poto bi unutranji molekuli (oni blii Suncu) zapravo imali
brzinu manju od spoljanjih. Oni mora da su tada formirali isto to-
ivot sveta. Prof. Vinel ukazuje na dobar broj Laplasovih greaka, ali,
kao geolog, ni on sam nije nepogreiv u svojim "astronomskim razmiljanjima".
718
l i ko planeta u gasovitom stanju. Al i , ako je jedna od nj ih bila do-
voljno mona da uspeno svojim privlaenjem ujedini ostale oko
svog centra, gasoviti prsten mora da se tada preobrazio u jedinstve-
nu sferoidnu masu gasova koj i rotiraju u pravcu svoje revolucije.
Ovaj poslednji sluaj mora daj e bio uobiajeniji, ali na Sunev
sistem predstavlja prvi sluaj, u etiri male planete, koje se kreu
izmeu Jupitera i Marsa.
Do k e se nai veoma mal o oni h k o j i bi b i l i radi da por eknu "ve-
l i anstvenu smelost te hi pot eze", nemogue je da se ne pri znaj u ne-
savladive tekoe koj i ma j e ona praena. Zato, na pri mer, nal azi mo
da se Nept unovi i Ur a nov i satel i ti kr eu retrogradno, a daj e, uprkos
svojoj bl i z i ni Suncu, Venera reda od Zeml j e? Sl i no, udal j eni j i Ur an
j e gui od Satuma? Ka k o to da i ma tako mnogo vari j aci j a u nagi -
bi ma ni hovi h osa i orbita u odnosu na pretpostavljeno porekl o od cen-
t r al nog tela, da su pri met ne takve zapanjujue vari j aci j e u v e l i i ni
planeta, da su J upi t erovi sateliti 288 puta gui od svoje mati ne pla-
nete i da se i dalje ne uzi maj u u obzi r poj ave met eorski h i komet s ki h
sistema? Da ci t i r amo r eci j ednog Ui t el j a:
Oni ( okultisti) nalaze da centrifugalna teorija zapadnog porekla
ne moe sve da pokrij e. Da, bez pomoi , ne moe ni da objasni
svaki spljoteni sferoid ni da objasni takve oigledne tekoe ka-
kve predstavljaju odnosi gustina nekih planeta. Kako, zaista, bilo
koj i proraun centrifugalne sile moe da nam, na primer, objasni
zato Merkur, ija je rotacija, kau nam, samo oko jedne treine
Zemljine, a njegova gustina za j ednu etvrtinu vea od Zemljine,
ima spljotenje na polovima deset i vie puta vee od nje? I opet,
zato Jupiter, za iju se ekvatorijalnu rotaciju kae daje "dvadeset
sedam puta bra, a njegova gustina iznosi samo petinu Zemlj ine"
ima polarno saimanje sedamnaest puta vee od Zemljinog? I l i za-
to Saturn, ija je ekvatorijalna brzina pedeset pet puta vea od
Merkurove, kao odgovor na nj u ima polarno saimanje samo tri
puta vee od Merkurovog? Kao kruna navedenih protivrenosti, od
nas trae da vemjemo u Centralne Sile, kako o njima ui savreme-
na nauka, ak i kad nam se kae da ekvatorijalna materija Sunca,
sa vie od etiri puta veom centrifugalnom brzinom od povrine
na ekvatoru Zemlje, nije pokazala nikakvu sklonost da bubri na Sun-
evom ekvatoru, ni t i i najmanje spljotenje na polovima Suneve
ose. Drugi m recima i jasnije reeno, Sunce, koje je etiri puta rede
719
od Zemlje, a na njega deluje vea centrifugalna sila, uopte nije
spljoteno na polovima! Videli smo daje tu primedbu stavilo vie
astronoma, pa ipak, ona dosad nije zadovoljavajue objanjena, bar
koliko "adepti" znaju.
Zato oni (adepti) kau da su veliki ljudi od nauke na Zapadu, ko-
ji ne znaju (. . .) gotovo nita o materiji kometa, centrifugalnoj i
centripetalnoj sili, prirodi maglina i l i fizikom sastavu Sunca, zve-
zda, pa ak ni Meseca, dovoljno nemudri da sa tolikim pouzdanjem
govore o "centralnoj masi Sunca" koje izbacuje u prostor planete,
komete i ta jo sve ne. (. . .)
Mi smatramo da ono (Sunce) u naem solamom sistemu razvija
samo ivotni princip, duu tih tela, dajui je i uzimajui nazad, kao
"Sveopti Davalac ivota" ( ...) u beskrajnosti i Venosti, daje Sun-
ev sistem isto toliko mikrokosmos JEDNOG Makrokosmosa kao to
je to i ovek kad se uporedi sa svojim sopstvenim malim Solamim
Kosmosom.''
Sutinska sposobnost koju imaju svi kosmiki i zemaljski elemen-
t i , da unutar sebe proizvode pravi l ni i skladni niz rezultata, lanac
uzroka i posledica, predstavlja neoborivi dokaz da nj ih i l i oivljava
spoljanja i l i unutranja INTELIGENCIJA, i l i daj e oni kri j u unutar i l i
ispod pojavnog vela. Okultizam ne porie tanost mehanikog po-
rekla univerzuma, on jedino tvrdi da u pozadini ( i l i unutar) t i h ele-
menata apsolutno mora postojati neka vrsta mehaniara - to je za
nas dogma. Ni su sluajne kombinacije Lukrecijevih atoma ( koj i je
sam vie znao o tome), ono to je izgradilo kosmos. Sama Priroda se
suprotstavlja takvoj teoriji. Ne moe se pozivati na nebeski prostor,
koj i sadri veoma razreenu materiju kao Etar, bez i l i sa privlaenjem,
da bi se objasnilo zajedniko kretanje nebeskih jata. Iako savreni
sklad njihovog uzajamnog kruenja jasno ukazuje na prisustvo me-
hanikog uzroka u Pri rodi , Nj ut n, koj i od svih zasluuje najvie
prava da verujemo u njegova obanjenja i poglede, svejedno je bio
prisiljen da napusti ideju o veitom objanjenju izvornog impulsa
datog mi l i oni ma nebeskih tela pomou z&hona poznate Prirode i
njenih materijalnih sila. On je potpuno uvaavao granice koje od-
vajaju delovanje prirodnih Sila od INTELIGENCIJA koje su ustanovile
poredak i delovanje neizmenl j ivih zakona. A ako se Nj ut n morao
Pet godina teozojije, str. 249-250; lanak: Poriu li adepti teoriju maglina?
72 0
Nauni i ezoterijski dokazi za iprimedbe na savremenu Teoriju maglina
odrei te nade, ko od savremenih materijalistikih pigmeja ima pra-
vo da kae: "Ja znam bolje?"
Da bi postala potpuna i razumljiva, kosmoloka teorija mora da
krene od prvobitne Supstance, rasute u bezgraninom Prostoru, koja
je po prirodi intelektualna i boanska. Ta supstanca mora bi t i Dua
i Duh, sinteza i Sedmi Princip ispoljenog Kosmosa, a da bi j oj po-
sluio kao duhovni Upadhi, mora postojati esti, njen nosilac -pr-
vobitna fizika materija, daj e tako nazovemo, iako njena priroda
neizbeno uvek izmie naim ogranienim normalnim ulima. Astro-
nomu je lako, ukol i ko je obdaren sposobnou imaginacije, da iz-
gradi teorij u o poj avi univerzuma iz haosa, naprosto primenj uj ui
principe mehanike na njega. Al i , takav univerzum e uvek ispasti, u
pogledu njegovog naunog ljudskog tvorca, Frankentajnovo udo-
vite; on e ga vodi t i u beskrajne kompl i kaci j e. Primena j edi no
mehanikih zakona mislioca nikad ne moe izvesti izvan objektiv-
nog sveta, ni t i e oveku ot kri t i poreklo i krajnju sudbinu Kosmosa.
Tamo je teorija maglina odvela nauku. Zapravo, ta teorija je sestra
bliznakinja teorije o Etru, a obe su izdanci nunosti; jedna je neza-
menljiva da bi se objasnilo prenoenje svetlosti, a druga da se objasni
poreklo solamih sistema. Pitanje u obemaje, kako bi ista homogena
materija,^ koja sledi Njutnove zakone, mogla da rodi tela - sunce,
planete i njihove satelite - koj i su podloni identinom kretanju i for-
mi rani od tako raznorodnih elemenata.
Da li je teorija maglina pomogla da se resi problem, ak i ako je
primenjena samo na tela sastavljena od neivog materijala? Naj -
odlunije kaemo: Ne! K ol i ko je ona napredovala od 1811. godine,
kad je dokument ser V. Herela, u koj em su prvi put, na osnovu po-
smatranja, prikazane injenice o postojanju materije maglina, naveo
"sinove" Kraljevskog drutva da "kl i u od radosti"? Od tada je j o
vee otkrie, zahvaljujui spektralnoj analizi, dozvol i l o proveru i
Da su se astronomi, na njihovom dananjem nivou znanja, naprosto drali
Laplasove hipoteze, koja se odnosila jednostavno na formiranje planetarnog
sistema, to bi tokom vremena moglo dovesti do neeg nalik na priblinu isti-
nu. Ali, dva dela opteg problema, problem nastanka univerzuma i l i formiranja
sunaca i zvezda od prvobitne materije, a potom razvoj planeta oko njihovog
sunca, poivaju na sasvim razliitim injenicama prirode, to danas smatra ak
i sama nauka. To su dva suprotna pola bia.
721
potvrdu zakljuka ser V. Herela. Laplas je zahtevao postojanje ne-
ke vrste prvobitne "supstance sveta" da bi dokazao ideju o postupnoj
evoluciji i rastu sveta. Evo te supstance, kako je reeno hiljadama go-
dina pre nas.
"Supstanca sveta", danas maglina, bila je poznata od najdrevnije
prolosti. Anaksagora je uio daj e odgovarajua meavina hetero-
genih supstanci ostala nepokretna i neureena dok na kraju " Um" -
mi kaemo, skup an Kohana - nije poeo da radi na njoj i predaje
j oj kretanje i poredak (Aristotelova Fizika, V I I I , 1.) Od te teorije j e
danas uzet samo prvi deo, a odbaeno je da se uopte meao ikakav
" Um" . Spektralna analiza pokazuje postojanje maglina koje su u
potpunosti formirane od gasova i svetleih isparenja. Je li to prvo-
bitna materija maglina? Spektar, kae se, otkriva fiziko stanje ma-
terije koja emituje kosmi ku svetlost. Pokazano je da su spektri
razgradi] i vi h i nerazgradljivih maglina potpuno razliiti, gde spek-
tar ovih poslednjih pokazuje da se one nalaze u stanju svetleeg gasa
i l i pare. Svetle linije jedne magline pokazuju postojanje vodonika u
njoj, kao i drugih poznatih i nepoznatih materijalnih supstanci. Isto
je i sa atmosferom Sunca i zvezda. To vodi direktnom zakljuku da
se jedna zvezda formira kondenzacijom magline; otuda su ak i sa-
mi metali na Zemlji formirani zahvaljujui kondenzaciji vodonika i l i
neke druge primitivne materije, nekog pretka "helijuma", moda, i l i
neke jo uvek nepoznate supstance? To se ne sukobljava sa okultnim
uenjem. I to je problem koj i hemija pokuava da resi; a ona pre i l i
kasnije u tome mora uspeti, i htela ne htela, kad za to doe vreme,
prihvatie ezoterijsko uenje. Al i , kad se to dogodi, to e unititi te-
oriju maglina u njenom dananjem obliku.
U meuvremenu, astronomija ni na koj i nain ne moe da prihva-
t i , ako eli da se na nju gleda kao na egzaktnu nauku, postojeu teo-
ri j u o srodnosti zvezda - ak i ako okultizam to i ni na sopstveni
nain, poto tu srodnost drugaije objanjava - j e r astronomija nema
nijednu jedinu fiziku injenicu koja to pokazuje. Astronomija bi
mogla prethoditi hemiji u dokazivanju te injenice, kad bi mogla da
pokae neku planetarnu maglinu sa spektrom od t r i i l i etiri svetle
linije, koja se postepeno kondenzuje i preobraava u zvezdu, i j i je
spektar sav prekriven nizom tamnih linija. Al i , "pitanje promenjivo-
sti maglina, ak i u pogledu njihovog oblika, jo uvek je jedna od
72 2
misterija astronomije. Podaci koj i su dosad dobijeni posmatranjem
suvie su skorog porekla i suvie neizvesni da bi nam dopustili da
tvrdimo bilo ta" (Volfova kosmogonijska hipoteza).
Od otkria spektroskopa, njegova magina mo je njegovim adep-
tima otkrila samo jedan preobraaj zvezda te vrste; pa ak i on je po-
kazao upravo obrnuto od onog to bi bilo potrebno kao dokaz u korist
teorije maglina; naime -zvezdu koja se preobraava u planetarnu
maglinu. Kao to je reeno u asopisu The Observatory ( tom I, str.
185), privremena zvezda koja se pojavila u sazvedu Labuda, u no-
vembru 1876. godine, i koju je otkrio J. F. J. mit (Schmidi) pokazala
je spektar ispresecan veoma svetlim linijama. Postepeno je kontinu-
alni spektar i najvei broj linija nestao, ostavljajui na kraju samo
jednu jedinu svetlu linij u, za koju je ispalo da se poklapa sa zelenom
l inij om magline.
I ako ovaj preobraaj nije nepomi rl j i v sa hipotezom o porekl u
zvezda od maglina, ipak se ovaj pojedinani sluaj ne zasniva ni na
kakvim posmatranjima, da i ne govorimo o direktnom posmatranju.
Ova pojava se mogla dogoditi usled nekoliko drugih uzroka. Poto
su astronomi skloni da misle kako nae planete tee da se survaju na
Sunce, zato zvezde ne bi mogle zaplamsati usled sudara sa takvom
jednom strmoglavljenom planetom, i l i , kao to mnogi sugeriu, us-
led udara komete? U svakom sluaju, j edi ni sluaj preobraaja neke
zvezde koj i je poznat od 1811. godine ne govori u korist teorije mag-
lina. tavie, po pitanju te teorije, kao i svih drugih, astronomi se ne
slau.
U naem dobu, Bi f on je, veoma zapanjen identinou planetar-
nog kretanja, pre nego to je Laplas ak i pomislio na tako neto,
bio prvi koj i je predloio hipotezu da planete i njihovi sateliti potiu
iz dubina Sunca. Zato, i u tu svrhu, izmislio je posebnu kometu, za
koju je pretpostavio daje monim udarcem pljotimice otkinula kol i -
inu materije neophodnu za njihovo formiranje. Laplas spominje tu
kometu u svom Izlaganju sistema sveta (napomena VI I ) . Al i , tu ideju
je uzela, pa ak i "poboljala" koncepcija o naizmeninom razvoju
iz Suneve mase planeta koje su oigledno bez teine i l i uticaja na
kretanje vi dl j i vi h planeta - i koje oigledno nisu nita stvarnije od
pojave Moj ija na Mesecu.
Meutim, savremena teorija je takode jedna varijanta sistema
koji su razradili Kant i Laplas. Ideja obojice se sastojala u tome daje na
723
poet ku svi h stvari sva materi j a koj a danas post oj i u sastavu plane-
t arni h tela bi l a rasprostranjena svuda u prostoru koj i obuhvata sol ami
sistem - pa ak i i zvan njega. Bi l a j e to magl i na i zuzetno mal e gus-
tine, ije je zgunjavanje postepeno rodi l o, mehani zmom koj i do danas
ni j e objanjen, razna tela naeg sistema. To j e i zvor na teori j a magl i -
na, nepotpuno, a i pak vemo ponavljanje - krat ko pogl avl j e iz obi mnog
t oma uni verzal ne ezoterijske kosmogoni j e - uenja Tajne Dokt r i ne.
I oba sistema, Kant ov i Laplasov, veoma se r azl i kuj u od savremene
teorij e, j e r su liena ^roiivKcmh. podteorija i ma t ovi t i h hipoteza.
U i t e l j i kau:
Sutina materije kometa i one od koje se sastoje zvezde potpuno
je drugaija od svih kemijskih i fizikih karakteristika sa kojima
je zapadnjaka nauka danas upoznata. Dok je spektroskop (usled
kemijskog delovanja zemaljske svetlosti na presretnute zrake) po-
kazao verovatnu slinost zemaljske i zvezdane supstance, hemijski
atomi, specifini za razliito uznapredovala nebeska tela u svemi-
ru, nisu detektovani, ni t i se pokazalo da su identini sa onima koj i
su opaeni na naoj planeti.
(op. cit.)
G. Kr uks kae got ovo i st u stvar u odl omku i z nj egovog preda-
vanj a Elementi i metaelementi k oj i navodi mo.
"Najvie to j e", primeuje K. Volf, "hipoteza o maglinama
mogl a da, u skladu sa V. Herelom, pokae u svoju kori st jeste
postojanje planetarnih maglina na razliitim stupnjevima konden-
zacije, i spiralne magline, sa centrima kondenzacija na granama i
u centru. Al i , zapravo, znanje o kari ki koja povezuje magline sa
zvezdama mi j o uvek nemamo, i poto nam nedostaje direktno
posmatranje, ne moemo to da ustanovimo ak ni na osnovu he-
mijskog sastava."
Oi gl edno j e da ak i ako l j udi od nauke, ostavl j aj ui po strani
tekoe koj e za nj i h predstavlj a ta neporeci va raznovrsnost i hetero-
6 A^
' lan Instituta, astronom parike Opservatorije, "kosmogonijska hipoteza"
Al i , spektar tih maglina nikad dosad nije bio utvren. Kad se u njemu nau
svetle linije, tek onda se moemo na to pozvati.
72 4
genost materije u sastavu maglina, dopuste, kao i drevni narodi, da
se poreklo svih vi dl j i vi h i nevi dl j i vi h nebeskih tela mora trai ti u
jednoj prvobitnoj, homogenoj supstanci sveta, u nekoj vrsti PRE-pro-
tila^ - oigledno je da to nee okonati njihovu zbunjenost. Ukol i ko
oni takoe ne priznaju daje ovaj na vi dl j i vi Univerzum samo Stu-
la-Sarira, grubo telo sedmostrukog Kosmosa, oni e morati da se
suoe sa jo j edni m problemom; posebno ako se uputaju u ri zi k da
smatraju kako su njegova sada vidlj iva tela rezultat kondenzacije te
jedne i jedine prvobitne materije, jer, obino posmatranje im poka-
zuje da su dejstva koja proizvodi vi dl j i vi Univerzum daleko sloe-
nija od onog to bi ta teorija ikad mogla da obuhvati.
Pre svega, postoje dve razliite klase nerazgradivih maglina -
kako ui sama nauka.
Teleskop ne moe da ih razlikuje, ali spektroskop moe, pa zato
uoava sutinsku razliku u njihovom fizikom sastavu.'
Vol f nas pouava:
Na " Pr o t i l " g. Kruksa ne sme se gledati kao na primarnu supstancu, iz ko-
j e su an Kohani , po nei zmenl j i vi m zakoni ma prirode, i stkal i na Sunev sis-
t em, la.] protil ne moe b i t i ak ni Kant ova/ r i ma materia, za k o j u j e ovaj
v e l i ki um vi deo daj e upotrebljena u f ormi ranj u svetova, pa zato vie ne posto-
j i u svom di f uznom stanju. On predstavlja POSREDNU fazu u postupnom dife-
renciranj u kosmi ke supstance iz nj enog normal nog nediferenciranog stanja.
Protil onda predstavlja onaj v i d koj i j e materij a uzela na sredini svog prelaska
u punu obj ektivnost.
9
Pitanje o razgradljivosti magline esto se predstavljalo u isuvie afirmativnom ma-
niru i sasvim opreno idejama koje je izneo sjajni eksperimentator sa spektrom tih
sazveda - g. Hagins. Svaka maglina iji spektar sadri samo sjajne linije je gasovita,
kae se, i zato je nerazgradljiva; svaka maglina sa kontinualnim spektrom mora se
okonati razgradnjom na zvezde, pod uslovom da instrument ima dovoljne moi. Ta
pretpostavka se smesta suprotstavlja dobijenim rezultatim i spektroskopskoj teoriji.
Maglina Lire, maglina Buice, sredinja oblast magline Oriona izgledaju nerazgrad-
Ijive i pokazuju spektar sjajnih linija; maglina Canis Venatici nije razgradljiva i daje
kontinualni spektar Jer, spektroskop nas zaista obavetava o fizikoj strani materije
od koje se sastoje zvezde, ali nam ne govori o nainima njihovog grupisanja. Jedna
maglina formirana od gasovitih kugli ( i l i samo od jezgara, slabo svetlih, okruena mo-
nom atmosferom) dala bi spektar sa linijama, a ipak bila razgradljiva. Izgleda daje
takvo stanje Haginsove oblasti u maglini Oriona. Maglina sainjena od vrstih i l i flu-
idnih estica u usijanom stanju, pravi oblak, dala bi kontinualni spektar, ali bi bila ne-
razgradljiva.
(K. Volf, Kosmogonijska hipoteza)
725
Neke od nj ih imaju spektar od t r i i l i etiri sjajne linije, a ostale
kontinualan spektar. Prve su gasovite, a druge sainjene od raspr-
ene materije. One prve neizbeno sainjavaju pravu atmosfera; u
nj i h spada Laplasova solama maglina. One drage ine skup es-
tica koje se mogu smatrati nezavisnim, ija rotacija podlee zako-
nima unutranje teine; takve su magline koje su usvoj il i Kant i
Fej. Jedino nam posmatranje omoguava da prvu i l i drugu vrstu
stavimo na sam poetak planetarnog sveta. Al i , kad pokuamo da
idemo dalje i da uemo u prvobitni haos koj i je proizveo sveukup-
nost nebeskih tela, najpre moramo da objasnimo postojanje te dve
vrste maglina. Ako je prvobitni haos bio hladni svetlei gas^^ mo-
e se razumeti kako gaje saimanje do koga je dolo usled privla-
enja moglo zagrejati i ui ni ti sjajnim. Mi moramo da objasnimo
kondenzaciju tog gasa u stanje uarenih estica, ije nam prisus-
tvo spektar otkriva u neki m maglinama. Ako je prvobitni haos bio
sastavljen od takvih estica, kako je jedan njihov deo mogao prei
u gasovito stanje, dok je dragi ouvao svoje izvomo stanje? (. . .)
To j e saetak pr i medbi i tekoa za prihvatanj e teorij e magl i na ko-
j u j e izneo f rancuski uenjak, i k o j i svoje zani ml j i vo izlaganje zavr-
ava i zj avl j uj ui da: -
Prvi deo kosmogonijskog problema staje prvobitna materija
do dana dna- haosa i kako je ta materija rodila sunce i zvezde
njeg ostaje u DOMENU FI KCI J E I PUKE FANTAZI J E. "
Ak o j e t o poslednj a re nauke o t o m pi t anj u, gde onda ovek da
se okrene da bi shvatio emu bi trebal o da ui teori j a magl i na? ta
j e, zapravo, ta teorija? ta oâa. jeste i zgl eda da ni ko ne zna zasigur-
no. ta ona nije - u i mo od uenog autora ivota Sveta. On nam
kae da: -
( I ) Ona "nije teorija o evoluciji Univerzuma (. . .) ve jedino i
prevashodno objanjenje nastanka fenomena solamog sistema kao
Vi di Stancu I I I o "Svetlosti, i l i hladnom Plamenu", i komentar br. 8, u ko-
me je objanjeno daje "majka" (Haos) hladna Vatra, svezi Sjaj, bezbojna, bez-
oblina, liena svih osobina. "Kretanje je Jedno \zt\to jeste i potencijalno sadri
sve osobine Manvantarikih Svetova", kae se.
K. Volf, Kosmogonijska hipoteza, 1886.
726
i pomono objanjenje, koordinacija osnovnih pojava na zvezda-
nom i maglinastom svodu, do one granice do koje je ljudska vizija
bila i stanju da prodre^
( I I ) "Da ona ne smatra da su Komete umeane u tu posebnu evo-
l uci j u koja je proizvela na solarni sistem" {smatra Ezoterijska
doktrina).
(Ona to i ni zato to prepoznaje komete kao oblike kosmikog
postojanja usklaene sa ranijim fazama evolucije maglina; i ona
zapravo/revas/zo^MO njima pripisuje nastanak svih svetova.)
( I I I ) "Da ona ne porie predanji istorijat svetlee vatrene ma-
gle" - (sekundarni stadijum evolucije u Tajnoj Doktri ni ) ( . . .) "i
ne tvrdi da je dosegnula apsolutni poetak. Ona ak doputa i da
je "vatrena magla ranije postojala u hladnom, ne-svetleem i ne-
vidljivom stanju. (. . .)
( I V) " I da konano: ona ne propoveda daje otkrila POREKLO stva-
r i , ve samo jednu fazu u materijalnoj istoriji ( . . . ) ostavljajui " f i -
lozofe i teologe slobodne kao to su i dosad b i l i da tragaju za
poreklom modaliteta postojanja."'^
A l i , t o ni j e sve. ak i naj vei engl eski f i l o z o f - g. Herbert Spen-
ser - ustao je pr ot i v te fantastine teorij e rekavi {a) da ona "ni j e re-
s i l a p r o b l e m pos t oj anj a", {b) da hi pot eza o ma g l i na ma " ne baca
svetlost na porekl o difUzne mat eri j e" i ( c) da "t eori j a o magl i nama
( u nj enom dananjem obl i ku) podrazumeva Pr v i Uz r o k . " "
Ovo poslednje j e, boj i mo se, vie nego to bi nai savremeni f i z i -
ari b i l i spremni da plate. Tako, izgleda da ta sirota "hipoteza" teko mo-
e oeki vat i da e nai pomo i pot vr du ak i u svetu metafi zi ara.
Uz i maj ui sve ovo u obzi r, okul t i s t i ver uj u kako i maj u prava da
predstave njihovu filozofiju, ma kol i ko daj e ona danas pogreno shva-
ena i osuivana. I oni smatraju daj e ovaj neuspeh nauni ka da ot kr i -
j u i s t i nu u pot punost i i zazvan nj i hov i m mat er i j al i zmom i pr ezi r om
prema transcendental ni m naukama. Pa i pak, i ako su nauni u mo v i
u naem veku isto t ol i ko daleko od i s t i ni t og i i spravnog Uenj a kao
to su oduvek i b i l i , moda j e ostala neka nada za budunost, j er na-
l a z i mo da n a m d r u g i j e d a n v e l i k i na u ni k daje neke nj ene slabe
bl j eskove.
ivot sveta, str. 196.
JVestminster Review, XX, 27. j ul 1868. godine.
72 7
U jednom lanku u Reviji popularne nauke ( tom XI V, str. 252) o
Skoranjim istraivanjima o mikroskopskom ivotu, nalazimo da g.
H. D. Slejk kae:
Postoji oigledna konvergencija svih nauka, od fizike do herni-
je i fiziologije, prema istoj doktrini o evoluciji i razvoju, iji tQ je-
dan deo sainjavati darvinizam. Ah kakav e oblik ta doktrina uzeti,
on ima malo, ako uopte i ima dokaza, da pokae, i moda je ljudski
um nee izotriti dok kako metafizika, tako i fizika istraivanja
ne uznapredujujo mnogo vie.
Ovo j e zaista sreno predvianje. Tada, moe doi dan kad e "pri -
rodna selekcija", onakva kakvoj su pouavali g. Darvin i g. Herbert
Spenser i ni t i savao jedan deo nae istonjake doktrine, u njenoj
krajnjoj modifikaciji, koja e predstavljati ezoterijski objanjenog
Manua i Kapi l u.
728
XI V
SI LE - OB L I CI KRETANJA I L I I NTELI GENCI JE?
Vitalni Princip * Okultna i Fizika nauka
Ovo je, dakle, poslednja re fizike do ove - 1888. godine. Meha-
ni ki zakoni nikad nee moi da dokau homogenost prvobitne ma-
terije, osim posredno, putem zakljuivanja i usled oajnike potrebe
kad drugo reenje ne preostane - kao u sluaju Etra. Savremena
nauka je sigurna jedino u svom sopstvenom domenu i oblasti, unu-
tar fizikih granica naeg solamog sistema izvan koj i h je sve, svaka
estica materije, drugaija od materije kakvu ona poznaje, i mate-
rija postoji u stanjima o kojima nauka ne moe da stvori predstavu.
Ta materija, koja je istinski homogena, nadmauje ljudska opaanja,
ukoliko su ta opaanja vezana jedino za pet ula. Njene posledice
mi oseamo kroz one INTELIGENCIJE koje predstavljaju rezultate nje-
ne prvobitne diferencijacije, koje nazivamo an Kohanima; u her-
met i ki m delima se oni zovu "Sedam Vladalaca", oni h o koj i ma
Pimander, "Boanska Misao" govori kao o Graditeljskim Moima,
a koje Asklepije zove "Natpri rodni m Bogovima". U tu materiju -
pravu prvobitnu supstancu, noumen sve "materije" za koj u mi zna-
mo - bi l i su navedeni da poveruju ak i neki astronomi, u oajanju
da nikad nee bi t i u stanju da objasne rotaciju, gravitaciju i poreklo
bilo kog mehanikog zakona fizike - ukoliko nauka ne prizna te
Inteligencije. U navedenom delu o astronomiji od Volfa,' autor u
Les Hypotheses Cosmogonigues (Kosmogonijske hipoteze), "Ispitivanje
savremenih naunih teorija o poreklu svetova, na osnovu prevoda Kantove
teorije neba."
729
I
I!
potpunosti usvaja Kantovu teoriju, a ona, ako ne u svojim optim as-
pektima, u svakom sluaju u nekim svojim crtama snano podsea
na izvesna ezoterijska uenja. U njoj mi imamo sistem sveta koj i se
iznova raa iz svog pepela pomou magline, emanacije sa tela, mrt-
vi h i rastvorenih u prostoru - posledice uarenosti solamog centra
koga je oivela zapaljiva materija planeta. U toj teoriji, koju je stvo-
rio i razvio um mladog oveka od jedva dvadeset i pet godina, koj i
nikad nigde nije iao iz svog rodnog mesta, malog grada u Sevemoj
Pruskoj ( Kenigsberga), teko moemo a da ne prepoznamo neku
spoljanju nadahnjujuu mo, i l i reinkarnaciju koj u okultisti vide u
njoj. Ona popunjava jaz koj i Nj utn, sa svom svojom genijalnou,
nije uspeo da premosti. A sigurno daje Kant imao u vidu nau prvo-
bitnu materiju, Akau, kad je predlagao da se Nj utnovi problemi i
njegov neuspeh da pomou prirodnih sila objasni prvobitni impuls
koj i je dat planetama, rese postuliranjem prvobitne supstance koja
proima sve. Jer, kao to on primeuje u poglavlju VI I I , ako se jed-
nom dopusti da savreni sklad zvezda i planeta i slaganje njihovih
orbitalnih ravni dokazuje postojanje prirodnog uzroka, koj i bi tada
predstavljao prvobitni uzrok, "taj uzrok ne moe uistinu biti materi-
ja koja ispunjava dananja nebeska prostranstva." To mora bi t i ono
to je izvorno ispunjavalo prostor - to je izvorno bilo taj prostor -
i ije je kretanje u diferenciranoj materiji bilo izvor stvarnog kreta-
nja nebeskih tela, i stoje "kondenzujui se u sama ta tela na taj nain
napustilo prostor za koj i danas nalazimo daje prazan." Drugi m re-
cima, to je ista materija od koje su danas sainjene planete, komete
i samo Sunce, koja je, uobliavajui se u poetku u ta tela, sauvala
svoj uroeni kvalitet kretanja, kvalitet koj i , sad usredsreen u njiho-
vom jezgru, upravlja svim kretanjem. Potrebno je samo malo izmeniti
formulaciju i dodati poneto da bi se od toga nainila Ezoterijska
Doktrina.
Ona nas ui da je ta izvorna, prvobitnapnma materia, boanska
i inteligentna, diretkna emanacija Univerzalnog Uma - Daiviprakri-
ti (boanska svetlost koja emanira iz Logosa^) - formirala nukleuse
svih "samokreuih" tela u Kosmosu. To je informiua, veno pri -
sutna pokretaka mo i ivotni princip, vitalna dua sunaca, mese-
"Svetlost" koju mi nazivamo Fohat.
730
Sile oblici kretanja ili inteligencije?
ca, planeta, pa ak i nae Zemlje. i votni ptincip je skriven - vitalna
Dua je aktivna - nevi dl j i vi Vladar i vodi grubog tela pr i dodat i
povezan sa njenom Duom, koja je na kraju krajeva, duhovna ema-
nacija t i h odreenih planetarnih Duhova.
Kantova teorija da je materija od koje su sainjeni stanovnici i
ivotinje sa drugih planeta lake i suptilnije prirode i u savrenijem
skladu sa njihovom udaljenou od Sunca, jo jedna je sasvim okult-
na doktrina. Ovo poslednje je isuvie puno Vitalnog Elektriciteta,
fizikog, ivotodajnog principa. Zato su ljudi sa Marsa eteriniji od
nas, dok su oni sa Venere grublji, iako su daleko inteligentiji, mada
manje duhovni.
Ova poslednja doktrina nije sasvim naa - pa ipak su te kantov-
ske teorije isto tako metafizike i isto tako transcendentalne kao
bilo koja okultna doktrina; i ne jedan naunik bi i h, kad bi se samo
usudio da kae ta misl i, prihvatio kao i Volf. Taj kantovski um i du-
u Sunaca i Zvezda od MAHAT (uma) i Prakriti iz Purana deli samo
jedan korak. Nakon svega, ako bi to nauka priznala, bi l o bi to samo
priznanje jednog prirodnog uzroka, bez obzira da li bi ono uzdiglo
i l i ne njena verovanja do takvih metafizikih visina. Al i , tada je Ma-
hat, UM, "Bog", a fiziologija doputa daj e " um" samo privremena
funkcija materijalnog mozga, nita vie.
Satana Materijalizma se danas podsmeva svemu slinom i porie
vidlj ivo isto kao i nevidljivo. Videi u svetlosti, toploti, elektricite-
tu, pa ak i u fenomenu ivota samo osobine svojstvene materiji, on
se smeje kad god se ivot naziva VI TALNI M PRINCIPOM i podsmeva se
ideji da je on nezavisan i odvojen od organizma.
Al i , ovde se opet nauna miljenja razlikuju, kao i u svemu drugom,
pa ima nekoliko ljudi od nauke koj i prihvataju poglede koj i su slini
naim. Uzmite, na primer, ono to dr Riardson (opirno citiran u pret-
hodnom tekstu) kae o tom "Vitalnom principu", koj i on zove "nerv-
ni etar" {Revija popularne nauke, tom 10):
Ja govorim samo o istinskom materijalnom agensu, koji je mo-
da rasprostranjen posvuda, ali stvaran i supstancijalan: agens koji
ima osobinu teine i zapremine, agens podloan hemijskim kombi-
nacijama, pa zato i promenama fizikog stanja i uslova, agens pasi-
van u svojim delovanjima, uvek pokretan, tako rei, uticajima po
731
strani od samog sebe,'' koj i slua druge uticaje, agens koj i nema
snagu inicijative, vis ili energia naturae, pa ipak igra krajnje va-
nu, ako ne i glavnu ulogu u nastanku fenomena koj i proistiu iz de-
lovanja energije na vi dl j i vu materiju.
(str. 379)
Poto bi ol ogi j a i f i zi ol ogi j a danas u celini por i u postojanje " vi t al -
nog pr i nci pa" , taj pasus, zajedno sa de Kvat r f aovi m pri znanj i ma,
predstavlj a j as nu pot vr du da postoje l j udi od nauke k oj i i maj u iste
poglede o " s kr i v e ni m st var i ma" kao i t eozof i i okul t i s t i . Oni pri zna-
j u odvoj eni v i t a l n i pr i nc i p nezavi san od or gani zma - mat er i j al ni ,
naravno, j e r se fizika sila ne moe razdvojiti od materije, al i sai-
njen od supstance koj a postoj i u stanju nepoznatom nauci . ivot je za
njih neto vie od puke interakcije molekula i atoma. Post oj i v i t a l ni
pr i nci p bez koga nijedna mol ekul ama kombi naci j a ni kad ne bi mogl a
proi zvest i i v i organizam, a ponajmanje bi t o mogl a u i ni t i takozva-
na "neorganska" materi j a na naem ni v ou svesti.
Pod "kombi naci j om mol ekul a" se, naravno, podrazumevaj u mol e-
k u l i materij e nae trenutne i l uzome percepcije, koj e materi j a snab-
deva energi j om samo na ovom, naem ni vou. I to j e gl avna poenta
u ov om pitanj u.^
To je greka, koja podrazumeva materijalni agens, razliit od uticaja koj i
ga pokreu, t j . lepu materiju i moda opet "Boga", dok je ovaj JEDAN ivot
sam Bog i Bogovi "Li no".
Ista greka
"Da li Diva predstavlja mit, kako kae nauka, i l i ne?", pitaju neki teozofi,
kolebajui se izmeu materijalistike i idealistike nauke. Tekoa u istinskom
shvatanju ezoterijskih problema koji se tiu "krajnjih stanja materije" predstav-
lja opet stari problem objektivnog i subjektivnog. Staje materija? Predstavlja
l i materija nae trenutne objektivne svesti ita osim naih OSETA? Istina, te ose-
te mi dobijamo spolja, ali moemo li zaista (osim u terminima pojava) govo-
ri t i o "gruboj materiji" na ovom planu kao o entitetu odvojenom i nezavisnom
od nas? Na sve te argumente okultizam odgovara: istina, u stvarnosti materija
nije nezavisna niti postoji van naih opaanja. ovek je iluzija: tano. Al i , ni
vedantinska doktrina, pa ak ni kantovski idealizam, ne potkopavaju, ve pre
osnauju tvrdnju o postojanju i stvarnosti drugih, jo iluzomijih entiteta nego
to smo mi , ali ne manje stvarnih.
732
Sile - oblici kretanja ili inteligencije?
Zato okultisti nisu sami u svojim verovanjima. A na kraju, nisu
ni tol i ko budalasti da odbace ak i "gravitacij u" savremene nauke
zajedno sa svim ostd\m\ fizikim zakonima, a da umesto nje usvoje
privlaenje i odbijanje. Oni, tavie, u te dve oprene sile vide samo
dva aspekta univerzalne jedinice, koja se naziva "ISPOLJAVAJUI U M " ;
aspekta u kojima okultizam, kroz svoje velike vidovnjake, opaa ne-
izbrojivo mnotvo delujuih bia: kosmikih an Kohana, Entiteta
ija sutina, u svojoj dvojnoj prirodi, predstavlja uzrok svih zemaljskih
fenomena. Jer, ta sutina se sastoji od iste supstance kao i univer-
zalni Elektrini Okean, koj i j e I VOT, a poto j e dvojan, kao to j e
reeno - pozitivan i negativan - on predstavlja emanaciju one dvoj-
nosti koja danas deluje pod nazivom "obl i ci kretanja"; danas se ak
prigovara i terminu sila, iz straha da bi to nekog moglo dovesti, ma-
kar i u mislima, dotle daje odvoji od materije! Ona predstavlja, ka-
ko kae okultizam, dvojneposledice te dvojne sutine, koje se sada
nazivaju centripetalnom i centrifugalnom silom, negativnim i pozi-
t i vni m polom i l i polamou, toplotom i hladnoom, svetlou i ta-
mom i td, i td.
A okultizam smatra da su ak i pravoslavci i rimokatolici, zato
to veruju - ak i ako ih slepo povezuju sa antropomorfnim bogom
i trae izvor svih nj ih u njemu - u Anele, Arhandele, Arhonte, Se-
rafime i Jutarnje Zvezde: kratko reeno, u sve te teoloke Deliciae
humani generis koje vladaju kosmikim elementima, mudrij i od na-
uke koja ne veruje ni u ta od toga i zagovara svoje mehanike sile.
Jer, one veoma esto deluju sa vie nego ljudskom inteligencijom i
primerenou. Ipak se ta inteligencija porie i pripisuje lepom slu-
aju. Al i , kao stoje De Metr bio u pravu stoje zakon gravitacija na-
zvao pukom reju koja je zamenila "stvar neznanu" ("Soirees"), tako
smo i mi u pravu kad istu primedbu primenimo na sve druge sile na-
uke. A ako neko pri govori daje grof De Met r bio vatreni rimoka-
t ol i k, onda moemo da citiramo Le Kutirij ea, isto tako vatrenog
materijalistu, koj i je rekao istu stvar, kao i Herel i mnogi drugi ( vi -
di Musee de Sciences, avgust 1856.).
Od Bogova do oveka, od Svetova do atoma, od zvezde do kan-
dila, od Sunca do vitalne toplote najniih organskih bia - svet Ob-
lika i Postojanja je jedan ogromni lanac, ije su sve karike povezane.
Zakon Analogije je prevashodni klju za svetski problem i te karike
733
treba da se prouavaju usklaene u svojim meusobnim okul tni m
odnosima.
Zato, kad Tajna Doktrina - koja postulira da uslovljeni i l i ogra-
nieni prostor (lokacija) nema stvarnog postojanja osim u ovom sve-
tu iluzije, i l i , drugim recima, u naim sposobnostima opaanja - ui
da su svi vi i kao i ni i svetovi prepleteni sa naim objektivnim sve-
tom, da su mi l i oni stvari i bia, to se tie njihove lokacije, oko nas
i u nama, kao to smo i mi oko njih, sa njima i u njima, to nije me-
tafizika stilska figura, ve realna injenica Prirode, ma koliko daje
naim ulima nerazumljiva.
Al i , pre nego to pone da kritikuje ono to ona tvrdi, ovek mo-
ra da razume frazeologiju okultizma. Na primer. Doktrina odbija (kao
i nauka, u odreenom smislu) da koristi reci "iznad" i "ispod", "vie"
i "ni e" u odnosu na nevidljive sfere, poto one tu nemaju znaenja.
ak su i izrazi "istok" i "zapad" isto konvencionalni, neophodni je-
dino da pomognu naim ljudskim percepcijama. Jer, iako Zemlja ima
svoje dve fiksne take na polovima, Sevemom i Junom, ipak se i
istok i zapad pomeraju relativno u odnosu na na poloaj na povri-
ni Zemlje i kao posledica njene rotacije od zapada ka istoku. Otuda,
kada se pominju ''drugi svetovi" - bilo da su bol j i i l i gori, duhovniji
i l i jo materijalniji, iako su i j edni i drugi nevi dl j i vi - okultisti ne
smetaju te sfere ni izvan ni unutar nae Zemlje, kao to to ine teo-
l ozi i pesnici: j er one nisu smetene nigde u prostoru poznatom i
shvatljivom profanima. Oni su, takorei, izmeani sa naim svetom,
proimaju ga, kao to i on proima nj ih. Postoje mi l i oni i mi l i oni
svetova i svodova koj i su nam vi dl j i vi , j o vie ih i ma izvan oni h
koj i su vi dl j i vi teleskopima, a mnogi od nj ih ne pripadaju naoj ob-
jektivnoj sferi postojanja. Iako su isto tako nevidl j ivi kao da su mi -
lionima milja van naeg Sunevog sistema, oni su ipak sa nama, bl i zu
nas, unutar naeg sopstvenog sveta, isto tako objektivni i materijal-
ni za njihove stanovnike kao to je na svet za nas. Al i , opet, odnos
t i h svetova prema naem nije kao niz jajastih kutija koje su smete-
ne jedna u drugu, nalik na igrake koje Rusi zovu "matuke"; svaki
od nj ih je potpuno podloan sopstvenim posebnim zakonima i okol-
nostima, koj i ne stoje u direktnom odnosu sa naom sferom. Stanov-
ni ci t i h svetova mogu, kao to je ve reeno, po svemu to znamo i
oseamo, da prolaze kroz nas i oko nas kao kroz prazan prostor, dok
734
su njihova obitavalita i zemlje smeane sa naom, a da ipak ne uz-
nemire na pogled, jer mi jo uvek nemamo sposobnosti neophodne
da ih uoimo. Pa opet, duhovna vizija adepata, pa ak i nekih vidov-
njaka i senzibilnih osoba uvek moe da uoi, u veoj i l i manjoj me-
r i , prisustvo i blizinu ti h Bia koja pripadaju drugim sferama ivota.
Bia iz (duhovno) viih svetova komuniciraju samo sa onim zemalj-
skim smrtnicima koj i se uspnu k njima, svojim individualnim napo-
rima, do vieg nivoa koj i ona zauzimaju. . .
SINOVI Bhumi (ZEMLJE) GLEDAJU NA SINOVE Deva-loka (ANE-
OSKIH SFERA) KAO NA SVOJE BOGOVE; A SENFOVI NI I H CARSTAVA GLE-
DAJU NA LJUDE Bhumi KAO NA NJIHOVE deve (BOGOVE); U SVOM SLEPILU
LJUDI OSTAJU NESVESNI TOGA. ( ...) ONI {ljudi) DRHTE PRED NJEVIA DOK
I H KORISTE (M magijske svrhe). ( ...) PRVA RASA LJUDI BILI SU "IZ uma
roeni sinovi" ONIH PRVIH. ONI (pitriji i deve) su NAI PRECI. (. . .)
(Knjiga II Komentara na Knjigu AN)
Takozvani "obrazovani l j udi " podsmevaju se ideji o silfima, sala-
manderima, undinama i gnomima; ljudi od nauke smatraju uvredom
svako pominjanje takvih praznoverica i, prezirui logiku i normalan
zdrav razum, oni doputaju onima koje su duni da poue da deluju
u besmislenom uverenju kako u itavom Kosmosu, i l i u najmanju
ruku u naoj atmosferi, nema drugih svesnih, inteligentnih bia osim
nas.*" Bi l o koje drugo oveanstvo (sastavljeno od odvojenih ljudskih
bia) koje ne bi bilo kao nae oveanstvo sa dve noge, dve ruke i
glavom sa ljudskim crtama, oni ne bi nazvali ljudskim iako etimolo-
gija te reci, kako izgleda, ima malo veze sa optim izgledom nekog
stvorenja. Zato, dok nauka tvrdoglavo odbacuje ak i mogunost da
postoje takva (za nas, u celini) nevidljiva stvorenja, drutvo je na-
vedeno da se toj ideji otvoreno podsmeva, dokpotajno veruje u nju.
Ona ovenava lovorima takva dela kao to je "Gr of de Gabalis", a
ne uspeva da shvati da je otvorena satira najbezbednija maska.
Ipak, ti nevidlj ivi svetovi zaista postoje. Naseljeni isto tako gu-
sto kao i na, oni su razbacani u vi dl j i vom Prostoru u ogromnom
broju; neki daleko materijalniji od ovog naeg sveta, drugi koj i se
ak je i pitanje o mnoini svetova koje naseljavaju osetna stvorenja odba-
eno, i l i mu se pristupa sa najveim oprezom! Ipak, pogledajte ta veliki astro-
nom, Flamarion, kae u Mnotvu svetova.
735
postepeno eterizuju dok ne postanu bezoblini i egzistiraju kao "Da-
hovi". To to ih nae fizike oi ne vide nije razlog da u njih ne veru-
jemo. Fiziari ne mogu da vide ni njihov etar, ni atome, ni "oblike
kretanja" i l i sile, pa ipak ih prihvataju i o njima pouavaju druge.
Poto ak i u prirodnom svetu, sa koj i m smo upoznati, nalazimo
materiju koja prua deliminu analogiju sa tom tekom idejom o ne-
vidljivim svetovima, ne izgleda teko da priznamo mogunost takvog
prisustva. Rep komete koj i , iako privlai na pogled zahvaljujui
svom sjaju, ipak ne ometa ni t i spreava da vidimo druge objekte,
koje opaamo kroz i izvan njega, prua nam prvo uporite da to do-
kaemo. Rep komete prelazi brzo preko naeg horizonta i mi ni ti ose-
amo ni t i znamo za njegov prolazak, osim po blistavim iskrenjima,
koje opaa samo nekolicina koj u ta pojava interesue, dok svi drugi
i ne znaju za njegov prolazak kroz i l i preko nekog dela nae planete.
Taj rep moe, i l i ne mora, da bude integralni deo bia komete, ali
njegova razreenost slui nam kao ilustracija. Zaista, ne radi se o
praznoverici, ve naprosto o rezultatu transcendentalne nauke, a jo
vie logike, da dopustimo postojanje svetova koj i su sainjeni od jo
razredenije materije nego to je rep komete. Poriui takvu mogu-
nost, nauka tokom poslednjeg veka nije radila ni u korist filozofije
ni istinske religije, ve u korist obine teologije. Da bi mogao bolje
da raspravlja o mnotvenosti ak i materijalnih svetova, to je vero-
vanje za koje mnogi svetenici misle daje nespojivo sa uenjima i
doktrinom Biblije,^ Maksvel je morao da oklevee uspomenu na
Njutna i da pokua da ubedi svoju publiku da su principi sadrani u
njutnovskoj filozofiji "pri nci pi koj i lee u osnovi svih ateistikih si-
stema" ( vi di Tom I I , "Mnotvo svetova " ) .
Pr of Vinel pie:^
Doktor Vjuel {Wheweir) je raspravljao o mnotvenosti svetova
pozivajui se na naune dokaze.
Ipak, svedoenje same Biblije i takvih uzornih hrianskih teologa kakav
je kardinal Vizeman (JViseman) da se o toj mnotvenosti ui i u Starom i u No-
vom Zavetu.
Vi di "Mnotvo svetova ", gde su navedeni mnogi ljudi od nauke koji su pi -
sali da bi dokazali tu teoriju.
736
A ako je ak i naseljivost fizikih svetova, planeta i dalekih zve-
zda, i j i nebrojeni rojevi sijaju iznad naih glava, podlona t ol i ki m
diskusijama, kako je mala ansa da se prihvate nevidlj ivi svetovi
unutar naeg sopstvenog prividno prozranog prostora!
Al i , ako moemo da zamislimo jedan svet sastavljen (za naa u-
la) od materije koja je jo razreenija nego rep komete i ij i su sta-
novnici zato u poredenju sa njihovom planetom isto tako eterini kao
to smo to mi spram nae stenovite zemlje sa vrstom korom, nije
nikakvo udo to ih ne opaamo, ni t i oseamo njihovo prisustvo, pa
ak ni postojanje. Samo, ega suprotnog nauci ima u toj ideji? Zato
ne bi ti ljudi i ivotinje, biljke i stene, bi l i snabdeveni sistemom ula
sasvim drugaijih od onih koje mi posedujemo? Zar se njihovi orga-
nizmi ne bi mogl i rodi ti , razviti i postojati pod drugaijim zakoni-
tostima nego to su to ove koje vladaju naim mal i m svetom? Da
l i j e apsolutno neophodno da svako telesno bie bude obueno u "ka-
pute od koe" nalik na one kojima su bi l i snabdeveni Adam i Eva u
legendi u Postanju! Meuti m, vie naunika nam kae da telesnost
"moe da postoji u veoma divergentnim uslovima".' Zar ne znamo,
Profesor A. Vi nel - raspravlj aj ui o mnotvenosti svetova - primeuj e
sledee:
Uopte nije nemogue da supstance refraktivne prirode mogu biti tolilco izmeane sa
drugim supstancama, poznatim i l i nepoznatim nama, da budu sposobne da podnesu da-
leko vee raspone toplote i hladnoe nego to su to u stanju zemaljski organizmi. Tki-
va zemaljskih organizama naprosto odgovaraju zemaljskim okolnostima. Pa ipak, ovde
mi nalazimo razliite tipove i vrste ivotinja koje su se prilagodile nedaama potpuno
drugaijih okolnosti. ( . . . ) Da li e neka ivotinja biti etvoronoac i l i dvonoac ne za-
visi od neophodnosti organizma, instinkta, i l i inteligencije. Nije uslovljeno jedino ul-
nim postojanjem da li e neka ivotinja posedovati samo pet ula. Na Zemlji mogu
postojati ivotinje koje niti miriu niti oseaju ukus. Mogu postojati bia na drugim
svetovima, pa ak i na ovom, koja imaju vei broj ula nego mi. Mogunost za to je
oigledna kad uzmemo u obzir visoku verovatnou da se druga svojstva i drugi naini
postojanja nalaze u resursima Kosmosa, pa ak i zemaljske materije. Ima ivotinja ko-
je preivljavaju tamo gde bi razumni ovek umro - na zemlji, u rekama i moru ( .. .) (a
ako je ve tako, zato ne bi bilo i ljudskih bia sa drugaijim organizmom?) ( . . . ) A
telesno, razumno postojanje nije uslovljeno ni toplokrvnou, niti bilo kojom tempe-
raturom koja ne menja oblik materije od koje moe biti sainjen organizam. Mogu
postojati otelovljene inteligencije po nekom principu koji ne ukljuuje proces ubrizga-
vanja, asimilacije i razmnoavanja. Takvim telima ne treba svakodnevna hrana i toplo-
ta. Ona mogu biti izgubljena u dubinama okeana, i l i mogu da lee na vetrom ibanim
stenama tokom oluja arktikih zima, i l i mogu biti zaronjena u vulkan stotinama godina,
a da ipak zadre svesnost i miljenje. To je pojmljivo. Zato ne bi psihike prirode bile
737
TAJNA D O K T R I N A * KosMOGENEZA
upravo zahvaljujui otkri i ma te iste sveporiue nauke, da smo
okrueni milijardama nevidlj ivih ivota? Ako su ti mikrobi, bakteri-
je i svi ti beskrajno mali organizmi nevidlj ivi za nas zbog svoje ve-
liine, zar ne bi moglo bi t i , na drugom kraju te skale, bia koja su
nam nevidljiva zbog osobina njihovog sklopa i l i materije - zapra-
vo, njihove razredenosti? Obrnuto, u pogledu efekata materije ko-
meta, zar nemamo jo jedan primer napola vidlj ivog oblika ivota i
materije? Sunev zrak koj i ulazi u na stan otkriva na svom putu mi -
lijarde siunih bia koja ive svoj mal i ivot i prestaju da postoje,
nezavisno i bez obzira da li ih je opazila naa grublja materijalnost.
A isto je tako i sa mikroorganizmima i bakterijama i slinim nevidlji-
vi m biima u drugim elementima. Mi smo ih prenebregavali, tokom
dugih vekova turobnog neznanja, nakon stoje svetiljka paganskih i
visokofilozofskih sistema prestala da baca svoju sjajnu svetlost na
vekove netrpeljivosti i zatucanosti tokom ranog hrianstva; i mi bi -
smo ih rado prenebregli i danas.
Pa ipak su nas ti ivoti okruivali i tada kao to nas okruuju i
danas. Oni su delovah, sluajui sopstvene zakonitosti, i tek kad je
nauka poela da ih postepeno otkriva, mi smo poeli da saznajemo
za njih, kao i za posledice koje su proizveli.
Kol i ko je trebalo svetu, ovakvom kakav je danas, da postane to
to jeste? Ako se o kosmikoj praini moe rei da jedan njen deo
"koji nikad ranije nije pripadao Zemlji" (ivot sveta) do nas dolazi
danas, koliko bi loginije bilo da verujemo - kao to je sluaj sa
okultistima - da su se tokom bezbrojnih doba i miliona godina koj i
su proli otkad se ta praina nagomilala i formirala planetu na kojoj
mi ivimo, oko s\og jezgra inteligentne prvobitne supstance, mnoga
smetene u neunitivom kremenu i l i platini? Te supstance nisu nita dalje od prirode
inteligencije nego to su to ugljenik, vodonik, kiseonik i krenjak. Al i , da ne idemo u
takve krajnosti (?), zar ne bi visoke inteligencije mogle biti otelovljene u sklopovima
koji su tako indiferentni prema spoljanjim uslovima kao stoje to alfija zapadnih rav-
nica, i l i labradorski liajevi, rotiferije koje ostaju suve godinama i l i spore bakterija
koje prolaze ive kroz kljualu vodu. (. . .) Te sugestije dajemo naprosto da bismo
podsetili itaoca koliko se malo mogu dovoditi u pitanje neophodni uslovi za postoja-
nje inteligencije, organizovane egzistencije, na osnovu merila za telesnu inteligenci-
ju kakvu nalazimo na Zemlji. Inteligencija je, po svojoj prirodi, isto tako univerzalna
i isto tako uniformna kao to su to i zakoni Univerzuma. Tela su samo lokalna prila-
godavanja inteligencije na odreene modifikacije univerzalne materije i l i Sile.
(ivot sveta, ili komparativna geologija, str. 496-498 i dalje)
738
oveanstva koj a se od naeg dananjeg r azl i kuj u kao to e se ona
koj a se r azvi j u kr oz mi l i one godi na od danas r azl i kovat i od nai h
rasa, poj avi l a samo da bi nestala sa l i ca Zeml j e, kao to e se
dogodi t i i sa nai m. Ta pr i mi t i v na i daleka oveanstva koj a ni su
ostavil a, kako mi s l e geol ozi , svoje opi pl j i ve ostatke, l j udi por i u.
Svi nj i hov i t r agovi su zbri sani , pa zato ona ni kad ni s u postojala. Pa
ipak, nj i hovi ostaci - ui st i nu, veoma mal o nj i h - bie ot kr i veni , a nj i h
e nemi novno ot kr i t i geoloka istraivanja. Mada, ak i ako se ni kad
ne sretnemo sa nj i ma, nema razl oga da kaemo da ni kakav ovek
ni j e mogao da i v i u o ni m geol o ki m ver meni ma koj i ma se pr i pi s u-
j e nj i hovo prisustvo na Z e ml j i . Jer, nj i hov i m organi zmi ma nije bi l a
potrebna topl a krv, ni atmosfera, ni hrana; autor ivota Sveta ]Q U pra-
vu kada kae da i ni j e krajnje ekstremno verovat i , poput nas sami h,
da, kao to na osnovu nauni h hipoteza, danas mogu postoj ati "ps i hi -
ke pri rode smetene u neuni t i vom kremenu i pl at i ni " , tako su ranije
postojale psi hi ke pri rode smetene u obl i ke podj ednako neunitive
pr vobi t ne materi j e - a to su pr avi pr eci nae pete rase.
Zat o, kad govor i mo, kao u Kn j i z i I I , o l j udi ma k o j i s u naselj avali
nau pl anetu pre 18.000.000 godi na, mi ne mi s l i mo ni na l j ude nae
dananje rase, n i t i na dananje atmosferske zakone, temperaturne u-
lo ve i t d. Zeml j a i oveanstvo, kao i Sunce, Mesec i planete, i maj u
svoj rast, promene, razvoj i postepenu evol uci j u u s voj i m i v ot ni m
per i odi ma; oni se raaju, postaj u bebe, pot om deca, t i nej deri , odra-
sl i , zat i m stare i na kr aj u umi r u. Zato ne bi i oveanstvo podl e-
gal o t om uni ver zal nom zakonu? Ur i j e l * kae Enohu:
Gle pokazao sam ti sve stvari. Video si Sunce, Mesec i one koj i
predvode zvezde nebeske, koji su uzrok sveg njihovog delovanja,
doba i dolazaka na povratnike. (. . .) U danima grenika godine e
se skratiti (. . .) sve to se i ni na Zeml j i bie pokvareno ( . . .) Me-
sec e izmeniti svoje zakone (. . .) ( itd.)
(Poglavlje LXXIX)
* Urijel - 'Uri'el (hebrej.), vatra i l i svetlost boanstva. Jedan od etiri, se-
dam i l i deset anela postavljenih oko boanskog prestola, kako to veruju stari
Jevreji. U posebnom smislu, Urijel je aneo i l i boanstvo svetla - ne samo
fizike vrste, ve njegove najuhovnije prirode, koje daje intelektualno pro-
svetljenje. Otud on u ovom fragmenm poduava Enoha, to jest prosvetljuje ga
da vi di skrivene istine, (nap. ured.)
739
Izraz "dani grenika" znai dane kad e materija bi t i u punom za-
mahu na Zeml j i i kad e lj udi dostii vrhunac fizikog razvoja po ra-
stu i animalnosti. To se dogodilo tokom perioda Atlantidana, otprilike
na sredinjoj taki njihove Rase (etvrte), koja j e, kako je Urij el pro-
rekao, bila potopljena. Od tada je ovek poeo da smanjuje fiziki
rast, snagu i ivotni vek, kao to e bi t i pokazano u Knj i zi I I . Al i , po-
to smo mi na sredini nae pod-rase Pete Korenske Rase ~ u obema
na vrhuncu materijalnosti - ivotinjske osobine, mada profinjenije,
nisu zbog toga manje razvijene; i takve su uglavnom u civilizova-
ni m zemljama.
i
I
I
74 0
XV
BOGOVI , MONADE I ATOMI
Bogovi Starih - Monade * Monada i Dijada * Postanje Ele-
menata * Hermes i Haksli * Lajbnicovo uenje * Monade po
shvatanju Okultista
Pre nekoliko godina smo pr i met i l i ' "da se ezoterijska doktrina
takode moe nazvati i "nit-doktrina", jer se kao i Sutratman u vedan-
ta filozofij i^ i ona provlai kroz sve drevne filozofske i religiozne
sisteme, povezuje u celinu, pomiruje i sve objanjava." Danas kae-
mo da ona i ni i vie. Ona ne samo da povezuje razne i pri vi dno
suprotstavljene sisteme, ve verifikuje i otkria savremene egzakt-
ne nauke i pokazuje da neka od nj ih neizbeno moraju bi t i tana, jer
su za njih naene potvrde u drevnim zapisima. Na sve ovo e se, bez
sumnje, gledati kao na uasnu drskost i nepotovanje, pravi zloin
protiv nauke; ipak, to je injenica.
Nauka je u nae vreme nesumnjivo ultramaterijalistika, ali, u od-
reenom smislu, za to ima opravdanja. Poto se priroda na delu uvek
ponaa ezoterijski, i postoje, kako kau kabalisti, ona u skrivenom
stanju, profani o njoj mogu da sude samo po njenoj pojavnosti a ta
pojavnost je uvek varljiva na fizikom nivou. Sa druge strane, natu-
ralisti odbijaju da meaju fiziku sa metafizikom, telo sa njegovom
Princip sedmostrukosti, Pet godina teozojije, str. 197.
^ Atman i l i Duh (duhovno SOPSTVO) koji se kao nit provlai kroz pet sup-
tilnih tela ( i l i principa. Koa) naziva se "nit-dua", i l i Sutratman u vedantin-
skoj filozofiji.
741
1
informiuom duom i duhom, koj i vie vole da prenebregnu. To je
stvar izbora kod nekih, dok manjina vrlo razumno tei da proiri ob-
last prirodnih nauka, zalazei na zabranjeno tlo metafizike, koja je
nekim materijalistima veoma bljutava. Ta manjina je mudra za svo-
je doba. Jer, sva njihova udesna otkria ne bi sluila niemu i osta-
la bi zauvek tela bez glave kad ne bi podigli veo materije i napreg-
nul i pogled da vide onostrano. Sad, kad su proui l i prirodu u svim
dimenzijama njenog fizikog okvira, vreme je da kostur sklone u po-
zadinu i da u neznanim dubinama potrae i vi i stvarni entitet, njenu
sUB-stancu - noumen prolazne materije.
Jedino delovanjem u tom pravcu se za neke istine, koje se danas
nazivaju "otrcanim praznovericama", moe zaista utvrditi da su inje-
nice i ostaci drevnog znanja i mudrosti.
Jedno od takvih "degradiranih" verovanja - po miljenju skepti-
ka koj i sve poriu - predstavlja ideja da je Kosmos, pored svojih
objektivnih stanovnika koj i naseljavaju planete, svojih oveansta-
va i drugih naseljenih svetova, pun nevidljivih, inteligentnih Bia.
Takozvani Arhandeli, Anel i i Duhovi na Zapadu, kopije njihovih
predloaka, an Kohana, Deva i Pitrija na Istoku, nisu prava bia,
ve tvorevine mate. U tom pogledu, materijalistika nauka je neu-
moljiva. Da bi podrala svoj stav, ona remeti sopstveni aksiomatski
zakon uniformnosti zakona prirode, zakon kontinuiteta i itav logiki
sled analogija u evoluciji bia. Od gomile profanih se trai i navede-
na je da veruje u to kako je masa istorij skih svedoanstava, koja
pokazuju da su ak i antiki ateisti - kao Epikur i Demokrit - vero-
vali u bogove, lana, i da su Sokrat i Platon, koj i su potvrivali njiho-
vo postojanje, bi l i zaluenici i budale. Ako svoje miljenje zasnivamo
samo na istorijskim osnovama, na autoritetu mnogih najistaknutih
mudraca, naoplatonista, mistika svih vremena, od Pitagore pa sve do
istaknutih naunika i profesora naeg doba, koj i , ako i odbacuju "bo-
gove", veruju u "duhove", zar emo takve autoritete smatrati slabo-
umni m i budalastim poput seljaka rimokatolika koj i veruju u svog
nekad ljudskog Sveca, i l i Arhanela, svetog Mihaila, i mole mu se?
Al i , ima li razlike izmeu verovanja tog seljaka i zapadnih nasled-
nika rozenkrojcerovaca i alhemiara? Da li su Van Helmont, Khun-
rat, Paracelzus, Agripa i drugi, od Rodera Bekona pa do Sen Zermena
bi l i samo slepi zaluenici, histerici i l i varalice, i l i je problem u a-
742
Bogovi, monade i atomi
ii savremenih skeptika - "misaonih voda" - koje je zahvatilo sle-
pilo negiranja? Mislimo daje stvar u ovom drugom. Zaista bi bilo u-
do, sasvim nenormalna injenica u domenu verovatnoe i logike da
aica onih koj i poriu budu j edi ni uvari istine, dok milionske go-
mile onih koj i veruju u bogove, anele i duhove - i to ako raunamo
samo Evropu i Ameriku - naime, katolici i pravoslavci, teozofi, spi-
ritualisti, mistici itd. , itd., nisu nita bol j i od zaslepljenih fanatika i
halucinantnih medijuma i esto predstavljaju samo rtve obmanjivaa
i nametljivaca! Ma koliko da se razlikuju u svom spoljanjem izra-
zu i dogmi, verovanja u jata nevidlj ivih Inteligencija raznih nivoa
sva imaju isti osnov. U svima je pomeana istina sa zabludom. Ta-
na mera, dubina, irina i duina misterija prirode moe se nai sa-
mo u istonjakim ezoterijskim doktrinama. One su tako obimne i
tako duboke daje tek mali, veoma mali broj najviih inicijata - onih
za ije postojanje zna samo mali broj adepata u stanju da usvoji
njihovo znanje. Pa ipak je u njima sadrano sve i jednoj po jednoj
injenici i procesu iz radionica Prirode se doputa da se probiju u
egzaktne nauke, dok je ret ki m pojedincima pruena misteriozna
pomo u otkrivanju njenih tajni. Obino se takve stvari deavaju na
zavrecima vel i ki h Ciklusa, povezanih sa razvojem rasa. Mi smo na
samom kraju ciklusa od 5.000 godina dananje arijevske Kal i Juge,
a od danas do 1897. godine nainie se vel i ki prorez na Velu Priro-
de i materijalistikoj nauci bie zadat smrtni udarac.
Prisiljeni smo da bez ikakvog diskreditovanja starih verovanja, u
bilo kom pogledu, povuemo crtu izmeu slepe vere koj u su razvili
teolozi i znanja koje potie od nezavisnih istraivanja generacija ade-
pata; ukratko, izmeu vere i filozofije. U svim vremenima je bi l o
nesumnjivo uenih i dobrih ljudi koj i su, unazaeni sektakim vero-
vanjima, umrl i sa svojim okamenjenim uverenjima. Za protestante,
Edenski Vrt je polazna taka u drami oveanstva, a velianstvena
tragedija sa vrhuncem na Kalvariji uvod u Mil enij um kome se nada-
j u. Za rimokatolike, Satana lei u temeljima Kosmosa, Hrist u nje-
govom centru, a Antihrist na njegovom vrhu. I za jedne i za druge
Hijerarhija Bia poinje i zavrava se unutar uskog okvira njihovih
teologija: jednog samostvorenog personalnog Boga i nebeske zvo-
njave sa poklicima "Al el uj a" stvorenih anela; ostatak su lani bo-
govi, Satana i njegovi prijatelji.
743
Teofilozofija ima ire poglede. Od samog poetka Eona - u vre-
menu i prostoru naeg Kruga i na naoj Kugl i - uenici istih onih
danas nevidlj ivih "nebeskih l j udi " geometrijskim figurama i simbo-
lima beleili su Misterije Prirode (u najmenju ruku one za koje naa
rasa sme da zna). Ti kljuevi su od tada predavani sa jedne genera-
cije "mudri h l j udi " na drugu. Neke od t i h simbola, koj i su sa Istoka
preli na Zapad, odande je doneo Pitagora, koj i nije bio pronalaza
svog uvenog "trougla". Ta figura, zajedno sa kvadratom i krugom,
predstavlja reitije i naunije objanjenje poretka evolucije Univer-
zuma, duhovne i psihike, nego tomovi i tomovi opisnih kosmogo-
nija i obelodanjeno Postanje. Deset taaka upisanih u taj "pitago-
rejski trougao" vrede koliko sve teogonije i anelologije koje su ikad
izale iz teolokog uma. Jer, onaj ko ih tumai - na osnovu samog
njihovog izgleda i datim redom - u tih sedamnaest taaka (sedam ma-
tematikih taaka su skrivene) nai e neprekinut niz genealogija od
prvog Nebeskog do zemaljskog oveka, I isto tako kao to daju pore-
dak Bia, one otkrivaju i red koj i m je evoluirao kosmos, naa Zemlja
i prvobitni elementi koje je ona stvorila. Onaj ko ovlada misterija-
ma nae Zemlje, zaete u nevidljivim Dubinama i utrobi iste "Maj ke"
kao i ostale planete - ovladae i misterij ama svih drugih.
Kol i ko god da neznanje, nadmenost i l i fanatizam ukazuju na su-
protno, moe se pokazati daje ezoterijska kosmogonija neraskidivo
povezana i sa filozofijom i sa savremenom naukom. Bogovi drev-
nih naroda, monade - od Pitagore do Lajbnica - i atomi savremenih
materijalistikih kola (kako su ih oni pozajmili iz teorija starih gr-
kih astronoma) predstavljaju samo sloenu celinu, i l i graduiranu je-
dinicu kao to je to ljudski sklop, koj i poinje od tela, a zavrava u
duhu. U okultnim naukama oni se mogu prouavati odvojeno, ali se
njima ne moe ovladati ukoliko se ne posmatraju u nj ihovim uza-
j amni m odnosima tokom ivotnog ciklusa, a kao Univerzalna Jedi-
nica tokom Pralaja.
La Pli {La Pluche) pokazuje iskrenost, ali i svoju slabu filozof-
sku sposobnost kad iskazuje svoja lina gledanja na Monadu i l i ma-
tematiku taku. On kae:
Taka je dovoljna da spali sve kole sveta. Al i , kakve potrebe
ovek ima da zna tu taku, budui daje stvaranje tako malog bia
van njegovih moi? Unapred, filozofija se suprotstavlja verova-
744
tnoi kad iz te take, koja upija i uznemirava sve njene meditacije,
pokuava da pree na stvaranje sveta. (. . .)
Filozofija, meutim, nikad ne bi mogla da stvori svoje predstave
o logikom, univerzalnom i apsolutnom Boanstvu da nije imala ma-
tematiku taku u Krugu da na njoj zasnuje svoja razmiljanja. Je-
dino je ispoljena taka, za naa ula izgubljena nakon njene pojave
pre stvaranja u beskrajnosti i neprepoznatljivosti Kruga, uinila mo-
guom pomirenje izmeu filozofije i teologije - pod uslovom da ova
poslednja napusti svoje grube materijalistike dogme. I upravo zato
to je tako glupo odbacila pitagorejsku monadu i geometrijske figu-
re, hrianska teologija je razvila svog proizvoljnog ljudskog i linog
Boga, udovinu Glavu iz koje u dve bujice teku dogme Spasenja i
Prokletstva. To je u toj meri tano da su ak i oni svetenici koj i bi
eleli da budu filozofi, i koj i su bi l i masoni, u svojim proizvoljnim
tumaenjima pripisali drevnim mudracima nastranu ideju da " Mo-
nada predstavlja ( kod niih) presto Svemogueg Boanstva, postav-
ljen u centru Empireja da bi ukazao na V. A. U. " ' ' - itaj "Velikog
Arhitektu Univerzuma". udno je to objanjenje, vie masonsko ne-
go strogo pitagorejsko.
A n i "hijerogram unutar kruga, i l i jednakostranini Trougao" ni -
kad nij e znaio "prikaz j ednosti boanske Sutine", j er j e ona prika-
zana pomou ravni beskonanog Kruga. Njegovo stvarno znaenje
bila je trojedna uzajamno jednaka priroda prve diferencirane Sup-
stance, i l i nesupstancijalnost (ispoljenog) Duha, materije i Univer-
zuma - njihovog "Sina", koji je doao iz Take (stvarnog, ezoterijskog
LOGOSA) i l i pitagorejske MONADE. Jer, grka re Monas oznaava
"Jedinstvo" u njegovom primamom smislu. Oni koj i nisu u stanju da
shvate razliku izmeu monade - Univerzalne Jedinice - i Monade
i l i ispoljene Jedinice, kao i izmeu veno skrivenog i otkrivenog
LOGOSA i l i Reci, ne bi nikako trebali da se petljaju u filozofiju, a
kamo li u ezoterijske nauke. Obrazovanog itaoca je suvino i podse-
ati na Kantovu Tezu koja demonstrira njegovu drugu Antinomiju.'^
Oni koj i su je itali i razumeli jasno e videti crtu koja je povuena
Nauka brojeva od veleasnog G. Olivera (str. 36).
Vi di Kantovu Kritiku istog uma (Barnijev prevod na engleski, tom I I ,
str. 54).
745
i zmeu apsolutno idealnog Uni ver zuma i nevi dl j i vog, i ako ispolj e-
nog Kosmosa. Nai Bogovi i Monade ni su El ementi samog prostora
ve el ementi nevi dl j i ve stvarnosti koj a j e osnova ispol j enog Kos mo-
sa. Ni ezoterijska f i l ozof i j a, ni Kant , ni Laj bni c, ni kad ne bi dopusti -
l i da se prostornost moe sastojati od prost i h i l i neprost omi h delova.
A l i , t eol ozi -f i l ozof i to ne shvataju. Kr u g i Taka, u koj e se ona povl a-
i i sa koj i ma se stapa nakon to je emaniral a prve t r i take i spoj i l a
i h l i ni j ama i na taj nai n f or mi r al a pr vu noumenalnu osnovu Dr u-
gog Tr ougl a u I spol j enom Svetu, uvek su b i l i nepremosti va prepre-
ka za let teologa u dogmat ski Empi r ej . Na osnovu arhaj skih si mbol a,
muko, l i ni bog, Tvorac i Otac svega, predstavlja treestepenu ema-
naci j u, Sefirot k oj i j e etvrta generacija, na levoj r uci Ai n-Sof a ( v i di
kabalistiko Drvo ivota). I tako je Monada degradirana u Nos i oca
- "prest o"!
Monada - samo emanacija i odraz Take ( Logosa) u poj avnom
svetu-postaj e, kao vrh ispoljenog j ednakostraninog trougla, "Ot ac".
Leva strana i l i l i ni j a j e Dijada, " Ma j ka " , na koj u se gleda kao na zl o,
suprot st avl j aj ui pr i nc i p ( Pl ut ar h, De Placitis Placitorum); desna
strana predstavlja Sina, "mua svoje Ma j k e " u svim kosmogoni j ama,
kao s t oj e sluaj i sa vr hom) ; na osnovi j e Uni ver zal ni pl an produk-
t i vne Pri rode, k o j i na poj avnom pl anu uj edinj uj e Oca-Maj ku-Si na,
kao to su oni b i l i uj edi nj eni na vrhu, u nat ul nom svetu.^ Mi s t i k om
transmutaci j om oni postaju etvorstvo - trougao postaje TETR AKTI S.
Tu transcendentalna pri mena geometrij e na kos mi ku i boansku
t eogoni j u - Al f u i Omegu mi s t i ke zami s l i - nakon Pitagore j e de-
gradirao Ar i s t ot el . I zostavl j aj ui t aku i kr ug i ne uzi maj ui u obzi r
vr h, on j e umanj i o met af i zi ku vrednost te ideje i tako ograni i o op-
senu dokt r i nu na prost u TR I J ADU - liniju, povrinu i telo. Nj egovi
savremeni nasl edni ci , k oj i i graj u na i deal i zam, t e t r i geometrij ske
fi gure su pr ot umai l i kao Prostor, Si l u i Mat er i j u - " mo i J ednosti
U pravoslavnoj i katolikoj crkvi - u pogledu braka kao jednog od svetih
stvari - svetenik koji slui tokom ceremonije venanja predstavlja vrh trougla;
nevesta je leva enska strana, a mladoenja desna, dok horizontalnu liniju sim-
bolizuje red svedoka, deverua i kum? Al i , iza svetenika se nalazi oltar sa
svojim tajanstvenim sadrajem i simbolikim znaenjem i u njega ne moe da
ue niko osim posveenih svetenika. Danas su, meutim, ak i crkve zabora-
vile pravi smisao te simbolike.
746
koj a interreaguj e. "* Mat er i j al i s t i ka nauka, koj a opaa samo osno-
vu ispaljenog " t r ougl a" - ni vo materij e - to prakt i no pr evodi kao
(Otac)-MATERijA, (Majka)-MATERUA i (Sin)-MATERiJA, a teori j ski kao
Mat er i j u, Si l u i Meuodnos.
A l i , za prosenog fi zi ara, kao to j e pr i met i o j edan kabal i st:
"Prostor, Sila i Materija jesu ono to su za matematiara alge-
barski znaci, isto konvencionalni si mbol i ", i l i "Si l a kao sila i
Materija kao materija isto su tako apsolutno nespoznatljive kao i
pretpostavljeni prazan prostor u kome se smetaju da bi interrea-
govale." Poto simboli predstavljaju apstrakcije, "fiziar zasniva
logike hipoteze o poreklu stvari ( . . . ) i vi di da postoje t r i potrebe
za oni m to naziva stvaranjem: (a) mesto na kome e se stvarati,
{b) medijum pomou koga se stvara i (c) materijalni obl i k koj i tre-
ba stvoriti. ( . . . ) ! dajui l ogiki izraz toj hipotezi pomou termina
prostor, sila, materija, on veruje daj e dokazao postojanje onoga
to to troje predstavlja onako kako on zamilja da jeste"
Fi zi ar k oj i na Prostor gleda naprosto kao na predstavu naeg
uma, i l i na prosti ranj e koj e ni j e u vezi sa st vari ma to su u nj emu, a
k o j i j e Lo k deflnisao kao nesposoban za ot por i za kretanje - para-
doksal ni materij al ist bi sa kr aj nj i m gnuanjem odbaci l i pretpostavku
daj e "Prostor supstancij alni i ako ( oi t o) apsolutno nespoznatl j i vi i -
vi Ent i t et " {Novi aspekti, str. 9). Takvo j e, meut i m, kabal i st i ko
uenje i t akvo j e uenje arhajske f i l ozof i j e. Prostor j e stvarni svet,
dok j e na svet vetaki . On j e Jedna J edinica kr oz svoj u beskraj-
nost; kako u s voj i m bezdani m dubi nama tako i na svojoj i l uzor noj
povr i ni - povr i ni posutoj bezbr oj ni m poj avni m Uni ver zumi ma,
si stemi ma i f ant oms ki m svetovi ma. Me ut i m, za i stonj akog okul -
t i st u, k o j i j e idealista, na dnu, u stvarnom svetu k o j i predstavlj a Je-
di nst vo Sila, post oj i "povezanost sve materi j e ^x plenumu', kako bi
rekao Laj bni c. To j e si mbol i zovano pi t agor ej ski m t r ougl om.
On se sastoj i od deset taaka koj e su upi sane u nj ega u o b l i k u
pi r ami de ( od j edne do pos l ednj i h et i r i ), i ona s i mbol i zuj e Uni ver -
z u m u f amoznoj pi ragorej skoj De ka di . Gor nj a t aka j e Mona da i
Vi di dela Fon Hartmana i Herberta Spensera.
Dr Henri Prat, Novi aspekti ivota.
IM
predstavlja Taku Jedinstva, koj a prikazuj e ono Jedinstvo iz koga sve
pr oi zl azi , i sve i ma i st u sutinu kao i ono, dok deset taaka unutar
t rougl a predstavl j aj u poj avni svet, t r i strane j ednakost rani nog t r o-
ugl a koj e obuhvataj u pi r ami du taaka i opi suj u barij ere noumenalne
Mat er i j e, i l i Supstance, koj e j e odvaj aj u od sveta Mi s l i .
Pitagora je smatrao da taka po dimenzijama odgovara j edi ni ci ;
linija dvojci, povrine trojci, geometrijsko telo etvorci i on je de-
fmisao taku kao Monadu koja ima poloaj, i koja je poetak svih
stvari; za l i ni j u je mislio da odgovara dvojnosti, j er je proizvedena
prvi m kretanjem iz nedeljive prirode pr i emu je formirala presek
dve take. Povrine su poredene sa brojem t r i zato to je on prvi
od uzroka koj i se nalaze u figurama, j er krug, koj i je glavni izmeu
svih oblih figura, obuhvata trijadu u centru - prostoru - krunice.
Al i , trougao koj i je glavni izmeu svih pravolinijskih figura, uk-
ljuen je u etvorstvo i dobija obl i k u skladu sa t i m brojem, a Pi-
tagora je smatrao da je on tvorac svih sublunamih stvari. etiri
take u osnovi pitagorejskog trougla odgovaraju telu i l i kocki,
koja kombinuje principe duine, irine i dubine, j er nijedno geo-
metrijsko telo ne moe imati manje od etiri granine take.
(Pitagorejski trougao, str. 19)
Pri govoreno j e da " l j uds ki um ne moe da shvati nedel j i vu j e di -
ni c u os i m ako t u i dej u ne poni t i nj eni m pr edmet om. " To j e greka,
kao to su pi tagorej ci dokazal i , a i dosta vi dovnj aka pre nj i h, i ako je
za to potrebna posebna obuka i uprkos t ome to j e pr of ani um teko
moe shvati ti . A l i , postoje stvari kao to su metamatematika i meta-
geometrija. ak i i sta i j ednos t avna mat emat i ka i de od opteg ka
posebnom, od matemati ke, ot ud nedeljive take, do geomet ri j ski h
tela. To uenje j e pot ekl o i z I ndi j e a u Ev r opi gaj e propovedao Pi ta-
gora, k o j i j e - pr ekr i v i v e l om Kr u g i Taku - koj e ni j edan i v i o-
vek ne moe da definie os i m kao neshvatlj ive apstrakcije - postavio
i zvor diferencirane kos mi ke Mat er i j e u osnovu i l i hor i zont al nu l i -
ni j u trougl a. Tako j e on postao naj ranij a geometri j ska fi gura. Pisac
"Novih aspekata ivota " i kabal i s t i ki h mi steri j a, da t ako kaemo,
pri govara obj ekt i vi zaci j i pitagorej ske koncepcij e i upot rebi j ednako-
straninog trougl a i naziva ihpogrenim terminima. Nj egov argument
da j ednakostrani no geometrij sko tel o, "ono ij a osnova i sve njego-
ve strane f or mi r aj u podudarne t rougl ove - mor a i ma t i et i r i j ednake
748
strane i l i povrine, dok e trougaona ravan neizbeno posedovati
pet", ba naprotiv pokazuje vel i i nu te koncepcije u svim njenim
ezoterijskim primenama na idQ]\xprestvaranja i stvaranja Kosmo-
sa. Istina je da idealni trougao, opisan matematikim, imaginarnim
linijama, "ne moe uopte da ima strane, poto predstavlja samo
utvaru uma (ako mu se dodaju strane, to moraju bi t i strane nekog
objekta koga on u konstruktivnom smislu predstavlja.)". Al i , u
tom pogledu ni najvei broj naunih hipoteza nisu nita bolje od
"utvara uma"; one su neproverljive, osim putem zakljuivanja i
usvojene su samo da bi odgovorile preki m potrebama nauke. Da-
lje, idealni trougao - "kao apstraktna ideja trouglastog tela i otuda
kao ti p jedne apstraktne ideje - postigao je i doveo do savren-
stva planiranu dvostruku simboliku. Kao amblem primenlj iv na
objektivnu ideju, trougao postaje geometrijsko telo. Ponovljen u
kamenu na etiri kardinalne take, on uzima obl i k piramide -
simbola pojavnog koje se utapa u noumenalni univerzum mi s l i -
na vrhu etiri trougla i kao "imaginarna figura konstruisana od t r i
matematike l i ni j e", on je simbolizovao subjektivne sfere, poto
te linije "obuhvataju jedan matematiki prost or- to je jednako ni -
emu koje obuhvata nita." Jer, za ula i neuvebanu svest profa-
ni h l j udi i naunika, sve van granice diferencirane materije - t j . iz-
van i s onu stranu ak i najduhovnije supstance - zauvek mora ostati
ravno niemu. To j e AI N- SOF - Aê-STVAR.*
Pa ipak, te "utvare uma" zapravo nisu vee apstrakcije od apstrakt-
nih ideja uopte koje se odnose na evoluciju i fiziki razvoj, na koj i-
ma je zasnovana egzaktna nauka - npr. gravitacija, materija, sila itd.
Nai najistaknutiji hemiari i fiziari revnosno prate ne beznadeni
napor da seprotil konano pronae u njegovom skrovitu, i l i osnovi
pitagorejskog trougla. A on je, kako se kae, najgrandioznija mogua
zamisao, poto simbolizuje i idealni i vi dl j i vi univerzum.* Jer, kako je
potencijalna jedinica samo mogunost stvarnosti u prirodi, kao indi-
vidua bilo koje vrste," i kako je svaki pojedinani prirodni objekat spo-
soban za podelu, a deobom gubi svoju jedininost, ili prestaje da bude
* Igra reci: (engl.) nothing = nita; no-thing = ne-stvar. (nap. prev.)
Simbolizam je u svetu Oblika naao izraz u piramidama i u njima on ima
trougao i kvadrat, sa njihova etiri jednaka trougla i l i povrine, etiri osnovne
take i petom - vrhom.
749
jedinica^ to je sluaj samo u domenu egzaktnih nauka, u svetu koj i
je varljiv isto koliko je i iluzoran. U oblasti ezoterijskih nauka jedinica
koja se deli do u beskonanost, umesto da gubi svoju jedininost, sa
svakom deobom se pribliava nivou jedine vene STVARNOSTI. Oko
VI DOVNJ AKA moe daje sledi i vi di u svoj njenoj slavi pre stvaranja.
Istu ideju o stvarnosti subjektivnog i nestvamosti objektivnog univer-
zuma nalazimo u osnovi pitagorejskog i platonikog uenja - ograni-
enih samo na Odabrane, j er Porfirije, govorei o Monadi i Dijadi
kae da se samo misli daje Monada supstancijalna i stvarna, "to naj-
jednostavnije Bie, uzrok sveg jedinstva i mera svih stvari. "
Al i , Dijada, iako predstavlja izvor Zla, i l i Materije - pa je zato u
filozofiji nestvarna - ipak predstavlja Supstancu tokom Manvanta-
re i esto se u okultizmu naziva treom monadom i l inij om koja spa-
ja dve take . . . i l i Brojevima koj i su proistekli iz TOGA "to je bilo
pre svih brojeva", kao to kae rabi Barahiel. A iz te Dijade proizla-
ze sve Iskre tri gornja i etiri donja sveta i l i plana - koja su u stalnom
meusobnom delovanju i saglasju. To je jedno uenje koje je zaje-
dniko kako za kabalu tako i za istonjaki okultizam. Jer, u okult-
noj filozofiji postoji " J EDAN Uzrok" i "Primarni uzrok", koj i m ovaj
prvi tako, paradoksalno, postaje drugi, kao to je jasno izrekao autor
"Kabale iz filozofskih spisa Ibn Gebirola " - "razmatrajui Prvobit-
ni Uzrok, moraju se uzeti u obzir dve stvari. Primami Uzrok/>er se
i odnos i veza Primarnog Uzroka sa vi dl j i vi m i nevidlj ivim univer-
zumom." Time on pokazuje da rani Jevreji idu stopama orijentalne
filozofije - haldejske, persijske, induske, arapske i td. Nj ihov Pimar-
ni Uzrok je isprva bio oznaen "trij adikim Sadai, (trojednim) Sve-
monim, shodno tome Tetragramatonom, YHVH, simbolom Prolosti,
Sadanjosti i Budunosti" i , dodajmo, veitog JESTE i l i J A J ESAM.
tavie, u kabali ime YHVH ( i l i Jehova) izraava - On i Ona, muko
i ensko, dva u jednom i l i Hohmah i Binah, i njegovu, tanije njiho-
vu, Sekinu, i l i sintetiui duh (milost), koj i opet od Dijade stvara Tri -
j adu. To se pokazuje u jevrejskoj Pentakostnoj Li t ur gi j i u mol i t vi :
"U ime Jedinstva, Svetog i Blagoslovnog Hu (He) i Njegove eki-
ne, Skrivenog i Zaklonjenog Hu, neka bude blagosloveno Y HV H
(etvorstvo) zauvek." "Za Hu se kae daje muko, a YAH ensko,
zajedno oni ine I H N mi T' t j . , jedno YHVH. Jedno, ali muko-en-
Novi aspelcti ivota.
750
ske pri rode. eki na se u kabal i uvek smatra enskom " (str. 175). A
t a kvom se smatra i u egzot eri j ski m Puranama, j e r eki na ni j e ni ta
drugo do Sakti - enski dvoj ni k i l i nal i j e b i l o kog boga, u t o m sl u-
aj u. I sto j e bi l o i k o d r ani h hriana i j i j e sveti duh bi o enski , kao
to j e Sofij a bi l a k o d gnost i ka. A l i , u transcendental noj hal dej skoj
Kabali i l i Knjizi Brojeva, "eki na" je bespolna i predstavlja istu ap-
st rakci j u, stanje, na l i k na Ni r va nu, ni subj ekat ni obj ekat ni b i l o ta
drugo do j edno apsol utno P R I S U S T V O .
Zat o j e samo u antroj ômorfni m si stemi ma (kakva j e kabala danas
u ve l i koj me r i postala) Seki na- akti enska. K a o takva, ona postaje
Dijada pi tagorej aca, dve prave l i ni j e si mbol a koj e se ni ka d ne mogu
sresti i koj e zato ne stvaraj u ni k a k vu geomet ri j sku figuru, ve pred-
stavl j aj u si mbol e mat eri j e. I z te Di j ade, ka d se uj edi ni u osnovu t ro-
ugl a na ni e m pl a nu ( gor nj i Trougao Dr ve t a S efi rot ), poj avl j uj e se
E l o hi m i l i Boanst vo u Kosmikoj P r i r odi , k o d pr a vi h kabal i sta naj-
nii t e r mi n, preveden u Bibliji sa " B o g " ( v i d i i sto del o i stranicu).^"
I z nj i h i zl aze Iskre.
Iskre su "Due", a te due se poj avl j uj u u t r os t r ukom o b l i k u M o -
nada (j edi ni ca), at oma i bogova - po naem uenj u.
Svaki atom postaje vi dl j i va sloena j edinica (molekul), a kad se
j ednom privue u sferu zemaljske aktivnosti, M onadika Sutina,
prolazei kroz mineralno, biljno i ivotinjsko carstvo, postaje ovek.
(Ezoterijski katekizam)
A opet, " Bog, M onade i At o mi odgovaraj u Duhu, U mu i Tel u (At-
ma, Manas i tula arira) u oveku. " U t o m sedmost rukom skl opu
oni su "Nebes ki ove k " (za ovaj i zraz, v i d i Kabalu); zato j e zemal j -
ski ovek pr i vr e me ni odraz Nebeskog. . .
Skorija takva dela, Kabala g. Isaka M ajera i Kabala g. S. L. M ekgregora
M etersa, u potpunosti opravdavaju na stav prema jehovistikom boanstvu. M i
se ne suprostavljamo transcendentalnoj, filozofskoj i visokometafizikoj ap-
strakciji izvome kabalistike misli - Ain- Sof- ekinah- Adam- Kadmon i svemu
to iz toga sledi - ve kristalizaciji svega toga u izrazito nefilozofskog, odboj-
nog i antropomorfhog Jehovu, androgino i konano boanstvo kome se pripisu-
j u venost, svemo i sveznanje. M i se ne borimo protiv I DEALNE STVARNOSTI,
ve protiv njene odvratne teoloke Senke.
751
Monade (Dive) su due Atoma, i oboje predstavljaju tkanje u ko-
je se Kohani (Dani, bogovi) oblae kad je potreban oblik.
(Ezoterijski katekizam)
To se odnosi na kosmike i subplanetame Monade, a ne na nad-
-Kosmiki Monas (pitagorejsku Monadu), kako je u njenom sinteti-
kom karakteru nazivaju panteistiki peripatetiari. Monade se u ovoj
knj izi tretiraju iz parspektive njihove individualnosti, kao atomske
Due, pre nego to ti atomi siu u isto zemaljski oblik. Jer, taj sila-
zak u vrstu materiju oznaava sredinju taku njihovog sopstvenog
pojedinanog hodoaa. Tu, gubei u mineralnom carstvu svoju indi-
vidualnost, one poinju da se penju kroz sedam stanja zemaljske evo-
lucije do one take na kojoj je vrsto uspostavljena saglasnost izmeu
ljudske i Deva (boanske) svesti. Meutim, zasada se mi ne bavimo
njihovim zemaljskim preobraajima i nevoljama, ve njihovim ivo-
tom i ponaanjem u Prostoru, na nivoima gde oko i najintuitivnijih
hemiara i fiziara ne moe da ih dosege - ukoliko, zaista, oni u se-
bi ne razviju visokoproroke sposobnosti.
Dobro je poznato daje Lajbnic nekoliko puta doao veoma blizu
istine, ali je netano definisao monadiku evoluciju, emu se ne tre-
ba uditi, poto on nije bio Inicijat, pa ak ni mistik, ve samo veo-
ma intuitivni filozof Pa ipak se nijedan psiho-fiziar nije vie od njega
pribliio optem ezoterijskom nactu evolucije. Zato se moe rei da
ta evolucija - kad se na nju pogleda iz njenih raznih taaka - t j . , kao
univerzalnu i Individualizovanu Monadu, i glavne aspekte Evolui-
rajue Energije nakon diferencijacije - isto Duhovne, Intelektalne,
Psihike i Fizike - predstavlja neizmenljivi zakon: silazak Duha u
Materiju ekvivalentan usponu u fizikoj evoluciji, ponovni uspon iz
dubina materije prema svompredanjem stanju, uz odgovarajue ra-
sipanje vrstog oblika i supstance sve do LAJ A stanja, i l i onog to
nauka zove "nulta taka" i izvan nje.
Ta stanja - kad se jednom shvati duh ezoterijske filozofije - posta-
ju apsolutno neophodna na osnovu isto logikih i analognih razma-
tranja. Prirodna nauka koja je danas, preko svoje grane, hemije, utvrdila
taj neizmenjivi zakon evolucije atoma - od njihovog "protilskog" sta-
nja do fizike, a potom i hemijske estice ( i l i molekula) - ne moe da
odbaci injenicu da to predstavlja opti zakon. A kad je njeni neprija-
752
telji - metafizika i psihologija" - isteraju iz njenih navodno neoborivih
uporita, bie j oj jo tee nego danas da u prostorima PROSTORA po-
rekne mesto planetarnim duhovima (bogovima), Elementalima, pa ak
i Elementalnim utvarama i l i sablastima i drugim. Ve su Figije i Pol
d'Asije, dvojica pozitivista i materijalista, poklekli pred tom logikom
neophodnou. I drugi, jo vei naunici sledie ih u tom "intelektual-
nom PADU" . Nj i h e iz njihovih utvrenja izbaciti ne neki duhovni,
teozofski i l i bi l o koj i drugi psi hi ki i l i ak mentalni fenomen, ve
naprosto ogromnijazovi {provalije koje se svakodnevno otvaraju i
otvarae se pred njima kako otkria slede jedno za drugim, dok ih
najzad ne nokautira nalet jednostavnog zdravog razuma.
Evo jednog primera: najnovije otkrie profesora Kruksa o onome
stoje on nazvao protilom. U Napomenama na Bhagavad Gitu, koje je
napisao jedan od najvrsnijih metafiziara i vedantinskih uenjaka u
Indiji,*^ obazrivo govorei o "okul tni m stvarima" u tom velikom in-
dijskom ezoterijskom spisu, autor daje opasku kol i ko sugestivnu to-
l i ko i besprekomo tanu. On kae:
(. . .) Nije mi neophodno da zalazim u detalje evolucije samog
solamog sistema. Neku ideju o nainu na koj i razni elementi dola-
ze u postojanje iz ta TRI principa u koja se MULAPR AKR I TI diferen-
cirala (pitagorejski trougao), moete stei ako prouite predavanje
koje je pre kratkog vremena odrao profesor Kruks o takozvanim
elementima u savremenoj hemij i. To predavanje e vam dati odre-
enu predstavu o nainu na koj i elementi izbijaju iz Vivanare^
najobjektivnijeg od ta t r i principa, koj i se, u tom predavanju, izgle-
da naziva profil. Osim u nekim detaljima, i ni se da to predavanje
ocrtava teoriju fizike evolucije na planu Vivanare i predstavlja,
kol i ko j a znam, najvee pribliavanje PRAVOJ OKULTNOJ TEORIJI O
tom predmetu od strane savremenih teoretiara.
Neka re "psihologija" ne zavede itaoca daje asocijativno povee sa ta-
kozvanim savremenim "psiholozima", ij i idealizam predstavlja samo drugo
ime za beskompromisni materijalizam i iji je lani monizam predstavlja sa-
mo masku da se sakrije praznina krajnjeg ponitenja - ak i svesti. Ovde se
misli na duhovnu psihologiju.
T. Suba Rou; vi di Teozof od februara 1887.
"Vivanara nije naprosto ispoljeni objektivni svet, ve jedna fizika osno-
va (horizontalna crta trougla) od koje itav objektivni svet dolazi u postojanje."
I to je kosmika Dijada, androgina Supstanca. Pravi Protil je samo van toga.
753
Ove reci e ponoviti i potvrditi svaki istonjaki okultista. Veliki deo
iz predavanja g. Kruksa je ve citiran u odeljku X I I ovog dodatka.
Od tada, odrano je jo jedno predavanje, isto tako izuzetno kao i ono
prvo, o Stvaranju elemenata, * a pored toga i jo jedno. Tu gotovo da
imamo potvrdu uenja ezoterijske filozofije u pogledu oblika prvo-
bitne evolucije. Tu je, zaista, ovaj vel i ki uenjak i specijalista za he-
miju' ^ priao Tajnoj Doktri ni onoliko blizu kol i ko je to mogue, po
strani od primene monada i atoma na dogme isto transcendentalne
metafizike i njihove veze i odnosa sa "Bogovima i inteligentnim
Svesnim Monadama." Al i , hemija je danas u usponu zahvaljujui
jednom od svojih najveih evropskih predstavnika. Nj oj nije mo-
gue da se vraa u ono vreme kad je materijalizam gledao na njene
5'MZ)-elemente kao na apsolutno prosta i homogena tela, koje je u
svom slepilu uzdigao u rang elemenata. Tu masku je strgnula isu-
vie vesta ruka da bismo se morali plaiti bilo kakvog novog pre-
ruavanja. I nakon decenija pseudologije molekula-kopiladi koj i su
paradirali pod imenom elemenata iza i izvan onoga u emu moe
postojati samo praznina, vel i ki profesor hemije jo jednom pita:
ta su ti elementi, odakle dolaze, kakav je njihov znaaj? (. . .)
Ti elementi nas zbunjuju u naim istraivanjima, ometaju nas u na-
im razmiljanjima i progone nas i u naim snovima. Oni se prosti-
ru pred nama kao nepoznato more - podsmevajui se, mistifikujui
i apuui udna otkrivenja i mogunosti.
(Stvaranje elemenata, str. 1)
Naslednici prvobitnih otkrivenja pouavali su takvim "moguno-
stima" u svim razdobljima, ali njih nikada nisu dobro uli. Istine ko-
j i ma su bi l i nadahnuti Kepler, Lajbnic, Gasendi, Svedenborg i drugi,
uvek su bile pomeane sa njihovim sopstvenim razmiljanjima u ovom
i l i onom unapred odreenom pravcu i time iskrivljene. Al i , danas je
jedna od vel ikih istina osvanula jednom istaknutom profesoru savre-
Predavanje V. Kruksa, odrano na Kraljevskom institutu u Londonu, 18. fe-
bruara 1887. godine.
Koliko je to istinito, pokazae se onog dana kad njegovo otkrie svetlee
materije dovede do daljeg razjanjenja u pogledu pravog izvora svetlosti i revo-
lucionie sva dananja razmiljanja. Dalje upoznavanje sa sevemim istoni-
cima aurore borealis moe pomoi da se prepozna ta istina.
754
mene egzaktne nauke i on neustraivo kao osnovni aksi om objavljuje
da se nauka dosad ni j e upoznal a sa pravim pr os t i m el ement i ma. Jer,
p r o f Kr uks kae s voj i m sluaocima:
Ako se usudim da kaem kaico nai elementi, kakve uobiajeno
podrazumevamo, NI SU prosti i prvobitni, da nisu nastali sluajno,
odnosno da nisu stvoreni nesuvislo i na mehaniki nain, ve su
evoluirali iz jednostavnijih materija - i l i moda, uistinu, iz jedne
jedine vrste materije - ja samo dajem formalni obl i k jednoj ideji
koja j e, da tako kaemo, neko vreme u nauci "visila u vazduhu".
Kemiari, fiziari i filozofi najvieg ranga otvoreno izraavaju svo-
je uverenje da sedamdeset ( i l i otprilike toliko) elemenata iz naih
udbenika nisu Herkul ovi stubovi pored koj i h nema nade da emo
ikad proi. (. . .) Filozofi danas, kao i u prolosti - lj udi koj i sva-
kako nisu radi l i u laboratoriji - doli su do istih pogleda sa druge
strane. Tako g. Herbert Spenser belei svoje ubeenje da su "he-
mi j ski atomi proizvedeni od pravih i l i fi zi ki h atoma procesom
evolucije u uslovima kakve hemija jo uvek nije u stanju da proiz-
vede." ( . . . ) A pesnik je najavio filozofa. Kod Mi l t ona {Izgubljeni
Raj, knj iga V) , Arhanel Rafael kae Adamu, proetom idejom
evolucije, daj e Svemogui stvorio -
. . . "Jednu, prvu, materiju, svu
Obdarenu raznim oblicima, raznim stepenima
Supstance."
Meut i m, ta ideja bi ostala kristalizovana u "vazduhu nauke" i mo-
da se ni kad ne bi spustila u gustu atmosferu materi j al i zma i prof ani h
smr t ni ka u nar edni m godi nama daj e profesor Kr uks ni j e odvano i
neustraivo redukovao na njene j ednostavne elemente i t ako i h j a-
vno izneo pred oi nauke. Pl ut arh kae:
Ideja je bestelesno bie, koje nema vlastitu supstancu, ve daje
l i k i oblik bezoblinoj materiji, {postaje uzrok ispoljavanja.
(De Placit. Philos)
Revol uci j a koj u j e u staroj he mi j i izazvao Avogadro bi l a j e prva
stranica u knj i z i Nove Hemije. G. Kr uks je sada okrenuo dr ugu stra-
ni cu i smelo ukazuj e na onu koja bi mogla biti poslednja. Jer, kad se
protil pr i hvat i i pri zna - kao stoje to bio sluaj sa nevidljivim Etrom,
755
a oba predstavljaju logike i naune neophodnosti - hemija e pra-
ktino prestati da i vi : ona e se pojaviti iznova, u svojoj novoj re-
inkarnaciji, kao nova alhemija, i l i METAHEMI J A. Pronalaza svetlee
materije vremenom e osvetlati obraz arhajskim arijevskim spisima
o okultizmu, pa ak i Vedama i Puranama. Jer, ta su ispoljena "Maj -
ka", "Otac-Sin-Mu" ( Adi t i i Daka, oblici Brame, kao Tvorci) i "Si n"
- ta t ri "Prvorodena" - osim naprosto Vodonik, Kiseonik i ono to se
u njegovom zemaljskom ispoljavanju naziva Azot. ak i egzoteriki
opisi "Prvorodene" trijade saoptavaju sve karakteristike ta t r i gasa.
Pristli je "ot kri o" kiseonik, i l i ono stoje bilo poznato ve u najdub-
ljoj starini!
Pa ipak su svi drevni, srednjovekovni i savremeni pesnici i filo-
zofi bi l i anticipirani jo u egzoterikim induskim knjigama. Dekartov
plenum materije diferenciran na estice, Lajbnicov "Eteriki Fluid"
i Kantov "prvobitni fluid" razgraen na svoje elemente, Keplerov
Sunev Vrtlog i Sistemske Vrtloge, ukratko, od Elementalnih Vrtloga
koje je ustanovio univerzalni um - preko Anaksagore, do Galileja, To-
rielija i Svedenborga, a posle njih do najnovijih razmiljanja evrop-
skih mistika - sve to se nalazi u induskim himnama i mantrama
"Bogovi ma, Monadama i At omi ma" u njihovoj punoi, j er oni su
nerazdvojni. U ezoterijskim uenjima, najtranscendentalnije koncep-
cije univerzuma i njegovih misterija pomirene su sa (naizgled) naj-
vie materij alistikim razmiljanjima, j er ta nauka obuhvata itav
spektar evolucije od Duha do materije. Kako je izjavio jedan ame-
ri ki teozof:
(Lajbnicove) Monade se mogu iz jedne perspektive nazvati sila,
a iz drage materija. Za okultnu nauku, sila i materija su samo dve
strane iste SUPSTANCE.
(Staza, br 10, str 297)
Neka se italac priseti ti h Lajbnicovih "Monada", od kojih je sva-
ka ivo ogledalo univerzuma i svaka odraava sve druge, i uporedi to
gledite i definiciju sa odredanim sanskritskim stancama (slokama)
koje je preveo ser Viljem Dons, u kojima se kae daje kreativni iz-
vor Boanskog Uma -
( ...) skriven u velu guste tame, formirao ogledala od atoma sveta,
i baca odraz sopstvenog lica na svaki atom. (. . .)
756
Zato, kad profesor Kr uks izjavljuje da "ako uspemo da pokaemo
kako su mog l i nastati takozvani hemi j ski elementi, bi emo u stanju da
i spuni mo vel i ku pukot i nu u naem poznavanju uni verzuma", odgovor
je spreman. Teorijsko znanje je sadrano u ezoterijskom znaenju sva-
ke induske kosmogonij e u Puranama. Nj egova praktina demonstra-
cija j e u rukama oni h koj i nee bi t i pri znat i u ovom veku, sa i zuzet kom
veoma mal og broja. Naune mogunosti razni h otkria, koje egzaktnu
nauku neizbeno moraj u dovesti do prihvatanja pogleda istonjakog
okul t i zma, to sadri sav pot rebni mat eri j al da se popune te " pukot i -
ne", za sada su ostavljene na mi l ost i nemil ost savremenog materij al i-
zma. Jedino radom u pravcu u kome je krenuo profesor Kr uks moe-
mo se nadati nekakvom pri znanj u dosadanjih okul t ni h i sti na.
U meuvremenu, za one k oj i gore od elje da zavire u pr akt i ni
di j agr am evol uci j e pr vobi t ne mat er i j e, koj a se, r azdvaj aj ui i d i -
f er enci r aj ui podst aknut a c i k l i n i m zakonom, del i u sedmost ruku
gradaci j u SUPSTANCE( ( opte uzevi ), nema bol j eg reenja nego da
pogl edaj u tabl i ce koj e su pri dodate predavanj u g. Kr uks a Stvaranje
elemenata i dobro se zadube u neke pasuse t og teksta. Na j e dnom
mestu (str. 11) on kae:
(. . .) Na poj am hemijskog elementa se proirio. Dosad se mo-
l ekul smatrao agregatom dva i l i vie atoma, a nije se uzimala u
obzir arhitektonska struktura koj om su se ta dva atoma udruila.
Moemo rei daj e struktura j ednog hemijskog elementa daleko
sloenija nego to se dosad pretpostavljalo. Izmeu molekula sa
kojima smo navikli da se suoavamo u hemijskim reakcijama i kraj-
nj i h atoma kao prvostvorenih, dolaze manji molekuli i l i agregati
fizikih atoma; tada se sub-molekuli meusobno razlikuju u zavis-
nosti od poloaja koj i zauzimaju u zdanju itrijuma.
Moda se ova hipoteza moe pojednostaviti ako zamislimo da
je itrij um predstavljen noviem od pet ilinga. Hemijskim frakcio-
nisanjem ja sam ga podelio na pet odvojenih ilinga i otkrio da ti
i l i nzi nisu parnjaci, ve kao atomi ugljenika u prstenu benzola
imaju na sebi, kao ig, otisak njihove pozicije 1,2, 3,4, 5. ( . . . ) Ako
bacim moje ilinge u lonac za topljenje i l i ih rastvorim hemijski,
njihov ig nestaje i svi oni postaju srebro. (. . .)
Tako e se desiti i sa s vi m at omi ma i mol ekul i ma kad se odvoje od
svoj i h sl oeni h obl i ka i tela - kad zavlada/?ra/a/'fl. Obmi t e si tuaci j u
757
i zami sl i te osvi t nove manvantare. i sto "srebro" apsorbovanog ma-
terij ala e se opet podel i t i na " SUPSTANCU, koj a e st vor i t i "Boanske
Suti ne" i j i s u " p r i nc i p i " ' * p r i ma mi el ementi , sub-elementi, f i zi ke
energije i subj ekti vna i obj ekt i vna materi j a; i l i , kako su nazvani -
B OG OV I , MONA DE I ATOMI . Ak o se na momenat, naputaj ui met af i -
zi ku i l i transcendentalnu stranu ovog pitanj a - i zostavl j aj ui i z tre-
nut nog razmatranj a natul na i i nt el i gent na bi a i entitete u koj e
veruj u hri ani i kabal i st i - okrenemo atomskoj t eor i j i evol uci j e,
egzaktna nauka i njena pri znanj a e i dalje pot vr i vat i okul t na
uenja, bar to se ti e pretpostavl j eni h " pr os t i h" elemenata, k oj i su
se danas iznenada degradi ral i u j adne i daleke roake - k o j i ni su sa
nj i ma ak ni u dr ugom kol enu. Jer, profesor Kr uks nam kae:
Dosad se smatralo da, ako je naeno daj e atomska teina me-
tala, koj u su odredili razni posmatrai i koj i je izvaen iz raznih je-
dinjenja, konstantna ( . . . ) da takav metal s pravom treba da se svrsta
u prosta i l i elementarna tela. Mi uimo (. . .) da to vie nije sluaj.
A opet, ovde imamo zamreni splet okolnosti. Gadolinijum nije ele-
ment ve jedinjenje. (. . .) Pokazali smo daje i tri j um kompleks pet
i l i vie novi h konstituenata. I ko e se usuditi da izjavi da svaki od
t i h elemenata, ako se napadne na neki drugi nain i ako se rezul-
tati podvrgnu jo finijem testiranju i potrazi nego stoje to test sve-
tlee materije, nee i dalje bi t i deljivi? Gde j e, onda, pravi krajnji
element? Kako napredujemo, on se izmie nalik na muiteljska,
fatamorganska jezera i vrtove koje vi di umorni i edni putnik kroz
pustinju. Hoemo li bi t i tako obmanuti i razoarani u naoj potra-
zi? Sama ideja elementa kao neeg primarnog i krajnjeg izgleda
da postaje sve manje i manje jasna. (. . .)
(str. 16)
Na strani 429 Razotkrivene Izie, t om I , r e kl i smo da j e
(. . .) misterija prvog stvaranja, koja je uvek bila mora nauke, ne-
pojmljiva ukoliko naunici ne prihvate Hermesovu doktrinu. Oni e
morati da podu stopama hermetista.
16
Koj i u kosmikim razmerama odgovaraju Duhu, Dui-umu, ivotu i t ri -
ma Nosiocima - astralnim, majavikim i fizikim telima (oveanstva) ma o
kojoj podeli se radi.
758
Nae proroanstvo poinje da se ispunjava.
Al i , izmeu Hermesa i Hakslija postoji srednji put i srednja vre-
dnost. Neka ljudi od nauke izgrade most samo do pola i ozbiljno se
zamisle nad Lajbnicovim teorijama. Mi smo pokazali kako se nae
teorije u pogledu atomske evolucije - postoje njihovo poslednje for-
miranje u sloene hemijske molekule izvedeno u naim zemaljskim
radionicama, u atmosferi Zemlje, i nigde vie - na udan nain slau
sa evolucijom atoma kakva je prikazana u tablicama g. Kruksa. Ve
nekoliko puta u ovom tomu je reeno da se Martanda (Sunce) razvio
i narastao, zajedno sa sedmoricom svoje manje brae iz nedara svoje
Majke ( Adi ti ), a ta nedra su prima MATER-ija - prvohimi protil na-
eg hemiara. Ezoterijska doktrina ui o postojanju "predakog ob-
lika energije koj i ima periodine cikluse splanjavanja i nadimanja,
poinka i aktivnosti" (str. 21) - i gle kako danas taj vel i ki uenjak
u nauci trai da svet to prihvati kao jedan od postulata. Pokazali smo
da "Maj ka", plamena i vrela, postepeno postaje hladna i sjajna, a isti
taj naunik to postavlja kao svoj drugi postulat, naunu neophod-
nost kako izgleda - "unutranje delovanje slino hlaenju, koje pola-
ko deluje u proti l u. " Okultna nauka ui da "Maj ka" lei protegnuta
u beskonanosti (tokom Pralaje) kao velika Dubina, ''suve Vode Pro-
stora", kako to na neobian nain iskazuje Katekizam i postaje mokra
tek nakon razdvajanja i poto preko njenog lica pree Narajana, "Duh
koj i je nevidlj ivi Plamen, koj i nikad ne gori, ve pali sve to dodirne
i daje mu ivot i raanje."'^ A sada nam nauka kae da bi "prvoroe-
ni element ( . . . ) najsliniji protil u (. . . ) bio VOJOM/A: koj i j e neko vre-
me bio j edi ni oblik postojanja materije" u Univerzumu. Sta kae
Stara nauka? Ona odgovara: Ba tako, ali, mi bismo vodonikom i
kiseonikom ( koj i inkubacijom pale vatru ivota u "Maj ci ") u stanju
pre stvaranja pa ak i u pregeolokim dobima - Duh, noumen ono-
ga to je u svom najgrubljem obl i ku postalo kiseonik, vodonik i
azot na Zemlj i ~ poto azot nije boanskog porekla, ve je naprosto
lepak stvoren na zemlji da povezuje druge gasove i tenosti, i slui
kao suner da u sebi nosi dah I VOTA - zvani isti vazduh.'* Pre ne-
go to t i gasovi i fl uidi postanu ono to su u naoj atmosferi, oni su
"Gospod je prodima vatra' (. . .) "U njemu je bio ivot i taj ivot je bio
svetlost ovekova."
'^ to bi, ako se ALKEMIJSKI razdvoji, dalo Duh ivota i njegov Eliksir.
759
meuzvezdani etar, jo ranije i na dubljem nivou - neto drugo i tako
dalje, do beskonanosti. Uvaeni i ueni gospodin mora oprostiti je-
dnom okultisti to ga tako nairoko citira, ali, to je kazna za jednog
lana Kraljevskog Drutva koj i se toliko pribliio oblasti Svetih Vrat-
nica okultnih misterija daje praktino prekoraio zabranjene granice.
Al i , vreme je da ostavimo savremenu/rfrac/ nauku i okrene-
mo se psiholokoj i metafizikoj strani tog pitanja. Jedino bismo
dodali da se dvama "veoma razumnim postulatima", koje zahteva is-
taknuti predava, "da bi se zavirili u nekoliko tajni koje su u tako du-
bokom mraku" iza "vrata nepoznatog", treba dodati i t r ei " - kako
niko ne bi uspeo da ih okalja: postulat daje Lajbnic, u svojim razmi-
ljanjima, stajao na vrstom tl u injenica i istine. Izuzetni i promiljeni
sinopsis t i h razmiljanja, kako gaje izneo Don Teodor Merc {Merz)
u svojoj knjizi Lajbnic pokazuje koliko se on primakao skrivenim
taj ama ezoterijske teogonije u svojoj Monadologiji. Pa ipak se taj
f i l ozof u svojim razmiljanjima jedva izdigao iznad prvih nivoa, ni -
i h principa Kosmi kog Vel i kog Tela. Njegova teorije ne dostie
uzvienije domene od ispaljenog ivota, samosvesnog i inteligent-
nog, i ostavlja netaknute regione ranijih post-genetikih misterija,
postoje njegov eteriki fluid postplanetami.
Al i , njegov trei postulat bi teko prihvatili savremeni ljudi od na-
uke, i, poput Dekarta, oni vie vole da se dre osobina spoljanjih
stvari (koje, budui da su prostome, nisu u stanju da objasne pojave
kretanja), nego da prihvate kretanje kao nezavisnu Silu. U ovom vre-
menu oni nikad nee postati antikartezijanci, ni t i e priznati da "to
svojstvo inercije nije isto geometrijsko svojstvo, da ono ukazuje na
postojanje neeg u spoljanjim telima to nije puka prostornost." To
je Lajbnicova ideja, kako je analizira Merc, koj i dodaje daje on to
neto zvao Sila i smatrao da su spoljanje stvari obdarene Silom i,
da bi bile nosioci te sile, one moraju imati supstancu, j er one nisu
beivotne i inertne mase, ve centri i nosioci oblika, stoje isto eg-
zoterijska tvrdnja, poto je sila kod Lajbnica bila aktivni princip, i -
me nestaje podela izmeu uma i materije. Al i : -
19
Pre svega, postulat da u Prirodi ne postoje neorganske supstance i l i tela.
Kamenje, minerali, stene, pa ak i hemijski "atomi" su naprosto organske je-
dinice u dubokoj letargiji. Njihova koma ima svoj kraj i njihova inercija se
pretvara u aktivnost.
760
Lajbnicova matematika i dinamika istraivanja ne bi vodila is-
t om rezultatu u umu isto naunog istraivaa. Meutim, Lajbnic
nije bio naunik u savremenom smilsu te reci. Daj e to bio, moda
bi razvio koncept energije, definisao matematiki ideje sile i meha-
nikog rada i doao do zakljuka da je ak i u isto naune svrhe
poeljno da se na silu ne gleda kao na primarnu veliinu, ve kao
na veliinu koja je izvedena iz neke druge vrednosti.
A l i , sreom po i s t i nu: -
Lajbnic je bio f i l ozof i kao takav je imao izvesne primame prin-
cipe koj i su ga usmeravali u korist odreenih zakljuaka, a njegovo
otkrie da su spoljanje stvari supstanca obdarena silom je smesta
uporebljeno da bi te principe primenio. Jedan od t i h principa je bio
zakon kontinuiteta, uverenje daje itav svet povezan, da nema pro-
cepa i l i jazova koj i se ne mogu premostiti. Kontrast prostornih misle-
ih supstanci za njega je bio nepodnoljiv. Definicija proirenih
supstancije ve postala neodriva: prirodno je daje slino preispiti-
vanje nainio i u definicij i uma, mislee supstance. (. . .)
Podela koj u j e nai ni o Laj bni c, ma k ol i k o daj e nepotpuna i neta-
na i z perspekti ve okul t i zma, pokazuj e duh met af i zi ke i nt ui ci j e
kakvu ni j edan ovek od nauke, ni Dekar t - pa ak ni Ka nt - ni j e do-
sad dostigao. Ko d njega j e postoj ala ak i beskrajna gradacija mi s l i .
Samo se ma l i deo sadraja nai h mi s l i , kae on, die do istote aper-
cepcije, "u svetlost savrene svesti." Mnog e ostaju u pomet enom i l i
t amnom stanju, u stanju "percepci j e", al i one su ovde. . . Dekar t j e
porekao duu i vot i nj ama, Laj bni c j e, kao i okul t i s t i , obdari o "i t a-
vu t vor evi nu ment al ni m i vot om, koj i j e, po nj emu, sposoban za bes-
konanu gradaci j u. " A to j e, kako i spravno pri meuj e Mer c ^
(. . .) smesta proirilo oblast mentalnog ivota, unitivi kontrast
izmeu ive i neive materije, a uinilo je jo i vie - suprotstavilo
se koncepciji materije, prostome supstance. Jer, postalo je oigle-
dno da spoljanje ih materijalne stvari predstavljaju osobinu prostor-
nosti samo za naa ula, ne za nae sposobnosti miljenja. Mate-
matiar je, da bi izraunao geometrijske figure, bio primoran da ih
podeli na beskrajni broj beskrajno malih delova, a fiziar nije video
granicu deljivosti materije na atome. Telo koj i m spoljanje stvari
izgleda da popunjavaju prostor predstavlja osobinu koju su one ste-
761
kle samo zahvaljujui grubosti naih ula. (. . .) Lajbnic je sledio
te argumente do izvesne granice, al i nije mogao da ostane zadovo-
ljan pretpostavkom da se materija sastoji od konanog broja veoma
mal i h delova. Njegov matematiki um ga je pri si l i l o da te argu-
mente izvede do u beskraj. I staje tada postalo od atoma? Oni su
izgubili svoju prostornost i zadrali samo svojstvo otpora: postali
su centri sile. Bi l i su smanjeni na matematiku take ( . . . ) ali ako je
njihovo pruanje u prostom bilo ravno nul i , timjepuniji bio njihov
unutranji ivot. Pretpostavljajui da unutranje postojanje, na primer
postojanje ljudskog uma, predstavlja novu dimenziju, ne geometrij-
sku, ve metafiziku dimenziju ( . . . ) i postoje geometrijsko prua-
nje atoma sveo na nita, Lajbnic ih je obdario beskrajnim pruanjem
u pravcu njihove metafizike dimenzije. Poto ih je izgulsio iz vida
u svetu prostora, umj e, tako rei, morao da zaroni u metafiziki svet
da bi otkrio i shvatio pravu sutinu onoga to u prostoru izgleda na-
prosto kao matematika taka. (. . .) Kao to kupa stoji na svojoj
taki, i l i kao to normalna prava linija see horizontalnu ravan sa-
mo u jednoj matematikoj taki, ali se moe beskonano produ-
avati u visinu i dubinu, tako i sutine stvarnih stvari imaju samo
takasto postojanje u fizikom svetu prostora, al i imaju beskrajnu
dubinu unutranjeg ivota u metafizikom svetu mi sl i . (. . .)
(str 144)
To j e taj duh, sam kor en okul t ne dokt ri ne i mi s l i . " Duh- Mat e-
r i j a " i " Ma t e r i j a - Duh" pr oduuj u se beskrajno u dubinu i nal i k na
Laj bni covu "sut i nu s t var i " naa sutina stvari )Q na sedmoj dubini,
dok je nestvarna i gruba materi j a nauke i spoljanjeg svet na naj ni -
em kr aj u nai h ul a opaanja. Okul t i s t i znaj u nj i hovu vrednost i l i
bezvrednost.
Prouavaocu se sada mor a pokazat i sutinska razl i ka i zmeu Laj -
bni covog^" sistema i sistema okul t ne f i l ozof i j e po pi t anj u Monada,
a to se moe u i ni t i ako pr ed sebe st avi mo nj egovu Monadologiju.
Bez straha se moe rei da kad bi se p o mi r i l i Laj bni cov i Spi nozi n
sistem, poj avi l e bi se sutina i duh ezoterijske filozofije. I z sudara
ta dva - kao suprotstavl j eni h kart ezi j anskom si stemu - izranj a is-
t i na arhajske dokt ri ne. Oba su suprotna Dekart ovoj met af i zi ci . Nj e -
20 .
Tano pisanje njegovog imena - kako gaje sam pisao, glasi Leibniz. lako
je roen u Nemakoj, bio je slovenskog porekla.
762
I
gova ideja o kontrastu dve supstance - Protenosti i Mi s l i - koje se
sutinski razlikuju jedna od druge i meusobno su nesvodljive, za
nj ih je bila suvie proizvoljna i suvie nefilozofska. Tako je Lajbnic
od te dve kartezijanske supstance nainio dva atributa jednog univer-
zalnog jedinstva, u kome je video Boga. Spinozaje priznao samo jednu
univerzalnu, nedeljivu supstancu i apsolutno SVE, nalik na Parabra-
mam. Lajbnic j e, nasuprot tome, opazio postojanje raznolikosti sup-
stance. Za Spinozu j e postojalo samo JEDNO; za Lajbnica, beskrajno
mnotvo Bia od i u Jednom. Otuda, iako su obojica doputala sa-
mo jedan stvarni Entitet, dok gaje Spinoza uinio impersonalnim i
nedeljivim, Lajbnic je podelio swo]epersonalno Boanstvo na odre-
eni broj boanskih i poluboanskih Bia. Spinozaje bio subjektiv-
ni, a Lajbnic objektivni panteista, pa opet su obojica bi l i veliki filozofi
u svojim i ntui ti vni m opaanjima.
Sad, kad bi se ta dva uenja stopila, i kad bi ispravila jedno dru-
go - a pre svega Jednu Stvarnost l i i l a njene personalnosti - kao
konani rezultat u njima bi ostao istinski duh ezoterijske filozofi-
j e: bezlina, bez atributa, apsolutna boanska sutina koja je ne
"Bi e", ve koren sveg bia. Postavite u svojim mislima jasnu gra-
ni cu izmeu te veno nespoznatljive sutine i mada nevidlj ivog,
ipak razumljivog Prisustva {Mulaprakriti) i l i ekine, izvan i kroz
koju vi bri ra Zvuk Verbuma i iz koje se razvija bezbrojna hijerar-
hija inteligentnih Ega, svesnih i polusvesnih, bia sa percepcijom
i aperceptivnih Bia, ija je sutina duhovna sila, ija Supstanca
su Elementi i ija Tela ( kad su potrebna) jesu atomi - i eto nae
doktrine. Jer, Lajbnic kae:
(. . .) postoje prvobitni Element svakog materijalnog tela Sila,
koja nema karakteristika {objektivne) materije - ona se moe poj-
miti, ali nikad ne moe biti predmet nikakvog imaginarog predstav-
ljanja.
Za njega, dakle, prvobitni i krajnji element u svakom telu i objek-
tu nisu bi l i materijalni atomi, i l i molekuli, koj i neizbeno imaju ma-
nj u i l i veu protenost, kao kod Epi kura i Gasendija, ve, kako
pokazuje Merc, nematerijalni i metafiziki atomi, "matematike ta-
ke" ili prave due ~ kako j e objasnio njegov francuski biograf, Anr i
Laelije (Henry Lachelier).
763
Ono to postoji izvan nas na apsolutni nain jesu Due, ija je
sutina sila.
(Monadologija, uvod)
Zato je stvarnost u ispoljenom svetu sastavljena oA jedinstva jedi-
nica, tako rei, nematerijalnih (iz nae perspektive) i beskonanih.
To Lajbnic naziva "Monadama", istonjaka filozofija "divama" -
a okultisti i h, kao i kabalisti i hriani, nazivaju razliitim imenima.
One su kod nas, kao i kod Lajbnica - "izrazi univerzuma"'^' i svaka
fizika taka samo je pojavni izraz noumenalne, metafizike take.
Njegovo razlikovanje izmeu percepcije i apercepcije predstavlja
filozofski, iako nejasni, izraz ezoterijskih uenja. Njegovi "reduko-
vani univerzumi" koj ih ima "isto koliko i Monada" - predstavljaju
haotinu predstavu naeg Sedmostrukog Sistema sa njegovim pode-
lama i potpodelama.
to se tie odnosa koj i njegove Monade imaju prema naim an
Kohanima, Kosmikim Duhovima, Devama i Elementalima, moe-
mo ukratko da ponovimo miljenje uenog i promiljenog teozofa,
g. H. A. Bjeregarda (Bjerregaard) o tom predmetu. U izvrsnom lan-
ku O elementalima, Elementarnim Duhovima i odnosu izmeu njih
i ljudskih bia, koj i je proitao pred "Nj uj orkim arijevskim teo-
zofskim drutvom" ( vidi Staza, brojevi 10 i 11 od januara i februa-
ra 1887. godine), g. Bjeregard formulie svoje izriito miljenje:
(. . .) Za Spinozu, supstanca je mrtva i neaktivna, ali za Lajbnicov
prodormi um sve je iva aktivnost i aktivna energija. Sa takvim sta-
vom, on se beskrajno vie pribliava Orijentu odbilo kog mislioca,
bilo njegovog doba, bilo nakon toga. Njegovo otkrie da aktivna
energija formira sutinu Supstance predstavlja princip koji ga do-
vodi u direktnu vezu sa vidovnjacima Istoka.
I predava nastavlja da pokazuje da su za Lajbnica atomi i elemen-
ti centri sile, tanije "duhovna bia u ijoj je samoj prirodi da deluju",
jer elementarne estice ne deluju mehaniki, ve iz jednog unutra-
2 1
Profesor Laeiije kae:
Lajbnicov Dinamizam ne bi pravio velike telcoe kad bi kod njega Monada ostala
puki atom i l i lepa sila. Al i (. . .) savreno su razumljive komplikacije modernog ma-
terijalizma!
764
njeg principa. Oni su bestelesne duhovne jedinice ("supstancijalne",
ali ne nematerijalne u naem smislu) na koje ne utie nikakva pro-
mena spolja i koje ne moe unititi nikakva spoljna sila. Lajbnicove
monade, dodaje predava -
(. . .) razlikuju se od atoma u sledeim detaljima, koje nam je ve-
oma vano da zapamtimo, j er inae neemo bi t i u stanju da vi -
dimo razliku izmeu elementala i puke materije. (. . . ) At omi se ne
razlikuju meusobno ~ oni su kvalitativno slini. Monada se, me-
utim, kvalitativno razlikuje od svih drugih monada; svaka od njih
predstavlja specifian svet za sebe. Sa atomima nije takav sluaj:
oni su kvantitativno i kvalitativno meusobno apsolutno sl ini i
nemaju sopstvenu individualnost. A opet, atomi (tanije, mole-
kul i ) materijalistike filozofije mogu se smatrati prostornim i de-
I j i vi m, dok su, nasuprot tome, monade iste matematike take i
nedeljive. Na kraju, i to je mesto gde Lajbnicove monade blisko
podseaju na elementale iz mistike filozofij e - te monade su
reprezentativna Bia. Svaka monada odraava sve druge. Svaka
monada je u svojoj sopstvenoj sferi ivo ogledalo Univerzuma. I
to morate zapamtiti, j er od toga zavisi mo koj u te monade pose-
duju i od toga zavisi posao koj i mogu za nas da obave: odraa-
vajui svet, monade nisu samo pasivni odraavajui agensi, ve
su one spontano aktivne iz sebe samih; one spontano proizvode te
slike, kao to dua i ni u snu. Zato adept u svakoj monadi moe
da proita sve, pa ak i budunost. Svaka monada i l i Elementa!
je ogledalo koje ume da govori. (. . .)
Lajbnic je bio apsolutni idealista po svom stavu da su "materijalni ato-
mi suprotni razumu" (Systeme nouveaux, Erdman, str. 126, stubac 2). Za nje-
ga je materija bila naprosto predstavnik monade, bilo ljudske i l i atomske.
Monade su svuda, mislio je on (kao i mi ). Zato je ljudska dua monada, a
svaka elija u ljudskom telu ima svoju monadu, kao i svaka elija ivotinje,
biljke, pa ak i (takozvanih) neorganskih tela. Njegovi atomi su molekuli
savremene nauke, a njegove monade oni prosti atomi koje materijalistika
nauka uzima na veru, iako nikad nee uspeti da ih susretne - osim u mati.
Al i , Lajbnic je prilino protivrean u svojim pogledima na Monade. On go-
vori o svojim Metafizikim takama i Formalnim Atomima jednom kao o
realnostima koje zauzimaju prostor, a na drugom mestu kao o istim Duhov-
ni m idejama; potom im opet pripisuje objektivnost i spajanje i poloaj u nj i-
hovim meusobnim odnosima.
765
U toj t aki se Laj bni cova filozofij a slama. Ni j e nainjena ni kakva
odredni ca ni t i j e uspostavljena bi l o kakva r azl i ka i zmeu "El emen-
t al ne" monade i monade Pl anetarnog Duha, pa ak ni lj udske mona-
de i l i Du e. On ak i de dot l e da povr emeno sumnj a da l i j e " Bo g
uopte nai ni o bi l o ta drugo os i m Monada i l i supstanci bez prostor-
nos t i " (Examen des Principles du P. Malebranche). On ocrtava ra-
z l i k u i zmeu Monada i Atoma,^^ j er, kako vie put a ponavl j a:
(. . .) tela sa svim nj ihovim kvalitetima su samo pojavna, poput
duge. ( . . . ) Corpora omnia cum omnibus gualitatibus suis non sunt
aliud guam phenomena bene fundata ut Iris.
(Pismo ocu Deboseu, Prepiska, pismo XVIII)
A l i , ubrzo pot om on ot kr i va odredni cu za t o u supstancijalnoj ko-
respondenci j i , i zvesnu met af i zi ku vezu meu monadama - vinicu-
lum substantiale. Ezoteri j ska filozofija, koj a pouava objektivnom
i deal i zmu - i ako na obj ekt i vni Uni ver zum i sve u nj emu gleda kao na
Maju, pr i vr emenu i l uz i j u - pr avi pr akt i nu r azl i ku i zmeu kol ekt i v-
ne i l uzi j e, Mahamaje iz isto met af i zi ke perspekti ve i obj ekt i vni h
odnosa u nj oj i zmeu r azni h svesnih Ega sve dok ta i l uzi j a traje.
Zat o, adept moe da pr oi t a budunost u j ednoj El ement al noj Mo -
nadi , al i r adi toga mor a da pr i vue v e l i k i broj i s t i h, poto svaka mo-
nada predstavlj a samo deo Carstva kome pri pada.
Monade nisu ograniene u objektu, ve u modifikacij i spoznaje
objekta. One sve zbrkano i du ka beskonanosti, ka svemu, ali su
ograniene i istaknute stepenima jasne percepcije.
(Monadologija, odeljak LX)
24
I kako Laj bni c objanjava, " s v i del ovi Uni ver zuma su odvoj eno
predstavljani u Monadama, ali su neki odraeni u jednoj monadi, dru-
Lajbnicovi atomi uistinu nemaju nieg zajednikog osim imena sa atomi-
ma grkih materijahsta, pa ak ni sa molekulima savremene nauke. On ih naziva
formalnim atomima i poredi ih sa Aristotelovim supstancijalnim formama ( vi-
di Systeme Nouveau, odeljak I I I ) .
Lajbnic, kao i Aristotel, zove stvorene ih emanirane monade (Elementale
koji su potekli od Kosmikih Duhova ih Bogova) Entelehije - i "bestelesnim
automatima {Monadologija, odeljak XXVI I I ) .
766
gi u nekoj drugojT ipak, odreeni broj monada bi mogao istovre-
meno da predstavlja mi sl i dva miliona stanovnika Pariza.
Al i , ta okultne nauke kau na to i ta dodaju?
One kau da ono to Lajbnic kolektivno naziva Monadama - gru-
bo uzevi i ostavljajui zasad sve podgrupe po strani^^ - moe da se
podeli na tri razliita jata, a to su, poev od viih planova, najpre "bo-
govi ", i l i svesna, duhovna Ega, inteligentni arhitekti, koj i rade po
planu Boanskog Uma. Potom dolaze Elementali i l i Monade koj i for-
miraju, kolektivno i nesvesno, velika Univerzalna Ogledala svega to
je povezano sa njihovim odgovarajuim domenima. Na kraju, atomi,
i l i materijalni molekuli, koje za uzvrat informiu njihove apercep-
tivne monade, ba kao to je informisana i svaka elija u ljudskom
telu ( vi di zavrne stranice Knjige I . ). Postoje mnotva takvih infor-
misanih atoma koj i sa svoje strane informiu molekule; nebrojeno
mnotvo monada, i l i istih Elementala i bezbrojne duhovne Sile - bez
monada, jer one predstavljaju iste bestelesnosti,'^* osim usled odre-
enih zakonitosti kad one uzimaju oblik, ne obavezno ljudski. Odakle
dolazi supstanca koja ih odeva - oigledne organizme koje razvijaju
oko svog centra? Bezoblina ( "Arupa") Zraenja, koja postoje u
skladu sa Univerzalnom Voljom i bia koja nazivamo kolektivnima,
i l i agregatima Kosmike Volje na planu subjektivnog Univerzuma,
Te tri "grube podele" odgovaraju duhu, umu ( ili dui) i telu, u ljudskom
sklopu.
Brat C. H. A. Bjeregard u svom predavanju (koje smo pomenuli) upozorava
svoje sluaoce da ne gledaju na Sejirot kao na isuvie individualne, ali da isto-
vremeno izbegnu da u njima vide apstrakcije. On kae:
Ni kad neemo doi do istine, a j o manje do moi da se druimo sa tim nebesnicima,
ukol i ko se ne vrati mo jednostavnosti i neustraivosti prvobi tni h doba, kad su se l j udi
slobodno drui l i sa bogovima, a bogovi si l azi l i meu ljude i vodi l i ih u istini i svetosti.
(Path, br. 10)
(. . .) I ma nekoliko naziva za "anele" u Bibliji, koj i jasno pokazuju da su bia poput
Elementala iz Kabale i Laj bni covi h monada pre moraju razumeti u svetlu t i h termina
nego onako kako se uobiajeno razumeju. Oni se nazivaju "jutarnje zvezde", "pl am-
tea vatre", "moni ", a sveti Pavle ih u svoj im kosmogonijskim vizijama vi di kao "Vl a-
daoce i Mo i . " Nazi vi kao to su ovi unapred iskljuuju ideju personalnosti i mi smo
prisilj eni da o njima mi sl i mo kao o impersonalnim Bi i ma (. . . ) kao o uticaju, duhov-
noj supstanci, i l i svesnoj Sili.
(Path, br. 11, str 322)
767
sjedinjuju bezbroj monada ~ od kojih je svaka ogledalo svog sopstve-
nog Univerzuma - i tako privremeno individualizuju jedan nezavisni
um, sveznajui i univerzalan, a istim procesom magnetskog nagomi-
lavanja oni od interstelamih atoma stvaraju za sebe objektivna, vi d-
ljiva tela. Jer, atomi i Monade, spojeni i l i razdvojeni, jednostavni i l i
kompleksni, od trenutka prve diferencijacije predstavljaju samo te-
lesne, psihike i Duhovne principe "Bogova" koj i su i sami Zraenja
prvobitne prirode. Tako se oku vidovnjaka vie Planetarne Moi jav-
ljaju u dva aspekta: subjektivnom - kao uticaj i objektivnom - kao
mistiki OBLI CI , koj i , podvrgnuti karmikom zakonu, postaju Prisus-
tvo, poto su Duh i Materija Jedno, kao stoje vie puta reeno. Duh
je materija na sedmom planu, materija je Duh - na najnioj taki nje-
gove ciklike aktivnosti: a oboje su - MAJ A.
At omi se u okultizmu nazivaju "Vibracijama", a takode i "Zvuk"
- skupno. To ne smeta naunim otkriima g. Tindala. On je na nioj
lestvici monadikih bia pratio itav niz atmosferskih vibracija - a
to sainjava objektivni deo procesa u prirodi. On je pratio i snimio
brzinu njihovog kretanja i prenoenja, silu njihovog udara, vibracije
koje pokreu u timpanima i njihovo prenoenje na koice itd. , itd.,
dok ne pone vibracija auditivnog nerva - a tada se odigrava nova
pojava: subjektivna strana procesa oseta Zvuka. Da li ga on opaa i l i
vidi? Ne, jer njegova specijalnost je da otkrije ponaanje materije. Al i ,
zastoje ne bi video ekstrasens, duhovni vidovnjak, ije je unutra-
nje Oko otvoreno i koj i moe da vi di kroz veo materije? Sve talase
i vibracije nauke proizvode atomi koj i svoje molekule iznutra teraju
na aktivnost. Atomi ispunjavaju ogromnost Prostora i njihova nepre-
stana vibracijaje^te to KRETANJE koje odrava tokove ivota u nepre-
kidnom pokretu. Taj unutranji rad je ono to stvara prirodne fenomene
zvane meuodnosima Sila. Jedino to na izvoru svake takve "sile" sto-
ji njen svesni vodei noumen - Aneo i l i Bog, Duh i l i Demon - vla-
dajue moi, pa opet iste.
Kako su ih opisali Vidovnjaci - oni koji mogu da vide kretanje me-
duzvezdanih mnotava i prate njihovu evoluciju svojom jasnovido-
u - oni su svetlucavi, nalik na snenu prainu na blistavoj sunevoj
svetlosti. Brzina im je vea od misli, vea nego to bi bilo koje smrt-
no fiziko oko moglo da prati i, kako se moe prosuditi na osnovu
ogromne brzine njihovog kursa, to kretanje je kr uno. . . Kad se sta-
ne ne otvorenu ravan, posebno na planinski vrh, i gleda u ogromni
768
svod iznad glave i okolni beskrajni prostor, izgleda kao da itava at-
mosfera plamti od njih, daje vazduh sav natopljen t i m zaslepljujuim
iskrama. Povremeno, intenzitet njihovog kretanja proizvodi bljesko-
ve nalik na polarnu svetlost tokom Aurore Borealis. Taj prizor je to-
l i ko udesan daje Vidovnjak, dok gleda u taj unutranji svet i osea
kako svetlucave take izbijaju oko njega, ispunjen strahopotova-
njem i mi sl i na druge, jo vee misterije koje lee izvan i unutar tog
blistavog okeana. . . Ma koliko da je nesavreno i nepotpuno ovo
objanjenje o "Bogovima, Monadama i Atomi ma", postoji nada da
e bar neki prouavaoci i teozofi osetiti da moda zaista postoji bl i -
ska veza izmeu materijalistike nauke i okultizma, koj i predstavlja
komplementarnu duu koja nauci nedostaje.*
* Ve krajem XI X i poetkom XX veka, posle Plankovog otkria paketia
kvanta, plejada sjajnih umova na polju fizike krenula je u tom pravcu i u is-
tonjakoj metafizici i okultizmu traila i nalazila reenja za mnoge probleme
savremene nauke; traila i nalazila upravo tu komplementarnu duu koja je ne-
dostajala nauci. Naveemo samo neke od ti h umova: Nils Bor, Vomer Haj-
zenberg, Maks Bom i dr. Moda ta 1897. godina, ta taka preokreta koju gda
Blavacka istie, ima veze ne samo sa Plankovim kvantom ( koji je doao 1900.
godine) ve i sa Teslinim otkriima tokom eksperimenata u Kolorado Springsu.
(nap. ured.)
769
X V I
CI K L I K A EVOLUCI JA I K ARMA
Karmiki Ciklusi i Univerzalna Etika Sudbina i Karma
Karma - Nemezis
Duhovna evolucija unutranjeg, besmrtnog oveka je ono to ini
osnovno naelo okultnih nauka. Da bi makar i u maloj meri shvatio
taj proces, prouavalac mora da veruje u {a) jedan UNI VER Z ALNI I -
VOT, nezavisan od materije ( i l i onog to nauka smatra materijom) i
{b) u individualne inteligencije koje oivljavaju razna ispoljavanja
tog Principa. G. Haksli ne veruje u "Vitalnu Silu", dok drugi veruju.
Rad dr D. H. Hainson Sterlinga {Hutchinson Sterling) O proto-
plazmi napravio je ne mali problem toj dogmatskoj negaciji. Odluka
profesora Bil a (Beala) takoe je u vezi Vitalnog Principa, a predava-
nje dr B. V. Riardsona o Nervnom etru smo ve dovoljno citirali. I
tako su miljenja podeljena.
JEDAN I VOT j e u bhskom odnosu ^rcma jednom zakonu koj i vlada
Svetom Bia - KAR MI . Egzoteriki, to j e naprosto i bukvalno "akci-
j a", tanije "uzrok koj i proizvodi posledice". Ezoteriki je to sasvim
druga stvar u smislu njenih dalekosenih etikih posledica. To je ne-
pogreivi Z AKON KAZ NE. Rei onima koj i nisu svesni stvarnog znaa-
ja, odlika i strahovite vanosti tog venog i neizmenljivog zakona, da
nikakva teoloka definicija nekog personalnog boanstva ne moe da
prui predstavu o ovom impersonalnom, a ipak uvek prisutnom i
aktivnom Principu, znai govoriti uzalud. On se ne moe nazvati ni
Provienjem. Jer, Provienje kod teista (u svakom sluaju kod hrian-
skih protestanata) ima muki personalni oblik, a kod rimokatolika
770
Ciklika evolucija i karma
ensku mo. "Boansko Provienje tempira svoje blagoslove kako
bi osiguralo da imaju bolje posledice", kae nam Vogan (JVogan).
Zaista, " On" ih tempira, to Karma - bespolni princip - ne ini.
U prva dva dela je pokazano da na prvi pokret ivota koj i se po-
novo rada, Svabhavat, "promenljivo zraenje Neizmenljive Tame, ne-
svestan u Venosti", prelazi, sa svakim novi m raanjem Kosmosa,
iz neaktivnog stanja u stanje intenzivne aktivnosti; da se on diferen-
cira i potom poinje da deluje kroz tu diferencijaciju. Taj rad j e KARMA.
Ciklusi su takode podreeni posledicama koje proizvodi ta aktiv-
nost. "Jedan kosmiki atom postaje sedam atoma na planu materije
i svaki se pretvara u centar energije; isti taj atom postaje sedam zra-
ka na planu duha i sedam stvaralakih sila prirode, koje zrae iz
korenske sutine ( . . . ) sledei jedna desni, druga levi put, razdvajaju
se do kraja Kalpe, pa ipak su u bliskom zagrljaju. ta ih sjedinjuje?
KA R MA . " At omi koj i su emanirali iz sredinje take sa svoje strane
emaniraju nove centre energije, koj i pod monim dahom Fohata po-
inju svoje delovanje iznutra i spolja i umnoavaju druge manje centre.
Oni, tokom involucije i evolucije, sa svoje strane formiraju koreno-
ve i l i razvijaju uzroke novih posledica, od svetova i planeta "koje no-
se oveka" do rodova, klasa i vrsta svih sedam carstava' ( od koj i h
mi znamo samo etiri). Jer, "blagosloveni radnici su dobili Tjan-kam
u venosti" ( Knjiga Aforizmi Conkape).
"Tjan-kam" je mo znanja da se impulsi kosmike energije usme-
re u ispravnom pravcu.
Pravi budisti, koj i ne priznaju "personalnog boga" ni t i bi l o kog
"Oca" i "'Tvorca Neba i Zemlje", ipak veruju u jednu apsolutnu svest,
"Adi -Budi ", a budistiki filozofi znaju da postoje Planetarni Duhovi,
an Kohani". Al i , iako oni priznaju "duhovne ivote", ipak su ak
i oni , poto su privremeni u venosti, po njihovoj filozofiji, ''maja
dana", iluzija "dana Brame, kratke manvantare od 4.320.000.000 go-
dina. "Jin-Sin" nije za ljudska razmiljanja, j er je Gospod Buda za-
branio sva slina ispitivanja. Ako su an Kohani nevidljiva Bia -
Sedam Centara i njihove direktne Emanacije, sporedni centri ener-
gije - direktni odraz Jedne Svetlosti, ipak su ljudi veoma daleko od
nj i h, poto se itav vidljivi Kosmos sastoji od "bia koja su sama
^ Vi di Stancu VI (Knjiga I komentara).
771
sebe proizvela, koja su proizvodi Karme". I tako, smatrajui perso-
nalnog Boga "samo divovskom senkom koju je na prazninu pro-
stora bacila fantazija neukih l j udi ' V oni ue da su "samo dve stvari
( objektivno) vene, naime Akaa i Nirvana" i da su one u stvarno-
sti JEDNO, a kad se podele, obe su maja.
Budisti poriu stvaranje i ne mogu da zamisleTvorca. (. . .) Sve
dolazi iz Akae ( i l i Svabhavata na naoj Zemlji), sluajui zakon
kretanja koji mu je uroen i nakon odreenog postojanja odlazi.
Nita nije dolo iz niega.
(Budistiki katekizam)
Ako je vedantinski bramin iz sekte advaita, kad ga pitaju da li ye-
ruje u postojanje Boga, sklon da odgovori, kao to je odgovorio a-
kolio iJacolliot): "Ja sam sam ' Bog' ", Budista (posebno Singalez) e
se samo nasmejati i rei: "Ne postoji Bog; ne postoji Tvorevina." Ipak,
koreni kako advaita tako i filozofije budisitikih uenjaka su iden-
tini i oboje isto potuju ivotinjski ivot, jer oboje veruju daje sva-
ko stvorenje na zemlji, koliko god malo i skromno bilo, "besmrtni
deo besmrtne materije" - j e r materija za njih ima drugaije znae-
nje nego to ga ima i za hriane i za materijaliste - i da je svako
stvorenje podlono Karmi .
Braminov odgovor je onaj koj i bi se preporuio svim drevnim f i -
lozofima, kabalistima i ranim gnosticima. On sadri sam duh delfij-
skih i kabalistikih zapovesti, jer je ezoterijska filozofija, pre mnogo
eona, resila problem toga staje ovek bio, jeste i ta e biti; o ove-
kovom izvornom ivotnom ciklusu - bez kraja i konca u svojim tra-
janjima sukcesivnih inkarnacija i l i ponovnih roenja ~ i konano o
njegovom utapanju u izvor iz koga je potekao.
Al i , ne moemo uopte traiti od prirodnih nauka da nam protu-
mae oveka kao zagonetku Prolosti i l i Budunosti, poto nijedan
filozof nije u stanju ak ni da nam kae ta je ovek onakav kakav
je poznat fiziologiji i psihologiji. U sumnji da l i j e "bog i l i ivotinja",
ovek je povezan sa ivotinjom i izveden od ivotinje. Nema sum-
nje o tome da se analiziranje i klasifikacija ljudskog bia kao ze-
maljske ivotinje moe prepustiti nauci, na koj u okul ti sti , od svih
^ Budistiki Icatehizam od H. S. Olkota, predsednika Teozofskog drutva.
772
ljudi, gledaju sa najvie uvaavanja i potovanja. Oni prepoznaju nje-
ne osnove i izuzetni posao koj i je obavila, napredak postignut u fizio-
l ogi j i , pa ak - u izvesnom stepenu - i u bi ol ogi j i . Al i , ovekova
unutranja, duhovna, psihika, pa ak i moralna priroda, ne moe se
ostaviti na milost i nemilost beskrupuloznom materijalizmu, j er ak
ni najvia psiholoka filozofija Zapada u svojoj dananjoj nepotpu-
nosti i sklonosti prema izriitom agnosticizmu, nije u stanju da isprav-
no proceni one unutranje, a posebno vie sposobnosti, percepcije i
ona stanja svesti na putu do koj ih su i takvi autoriteti, kao stoje Mi l ,
povukli crtu rekavi: "Dotle e i i , dalje ne."
Nijedan okultista ne porie daje ovek - nita manje nego slon
i mikrob, krokodil i guter, vlat trave i l i kristal - po svojoj fizikoj
grai naprosto proizvod evolucionih sila prirode preko bezbrojnog
niza preobraaja; ali, on drugaije postavlja stvari.
Svi mistici i oni koj i veruju u boansku duu iznutra se bune ne
protiv zoolokih i antropolokih otkria, zasnovanih na fosilima lju-
di i ivotinja, ve samo protiv nepozvanih zakljuaka sagraenih na
unapred stvorenim teorijama, nainjenih tako da se uklope u odre-
ene predrasude. Njihove pretpostavke mogu i ne moraju uvek bi t i
istinite, a poto neke od t i h teorija imaju veoma kratak ivot, zak-
l j uci koj i se iz nj i h izvode uvek moraju bi t i jednostrani u korist
materijalistikih evolucionista. Pa ipak, zahvaljujui takvom, veoma
klimavom autoritetu, najvei broj ljudi od nauke dobij a nezaslue-
ne poasti tamo gde ih najmanje zasluuje.^
One koj i na ovu t vr dnj u gledaju kao na drskost i l i nepotovanje prema pr i -
hvaenoj nauci, upuuj emo na rad g. Dej msa Hainsona Sterlinga koj i govo-
ri o "Pr ot opl azmi ", i koj i brani vitalni princip protiv mol ekul ari sta - Haksl i j a,
Tindal a, Fogta i druine - i trai od nj i h da se upi taj u da li j e ispravno i l i ne
ako se kae da naune pretpostavke ne moraj u uvek bi t i ispravne, al i da se sve-
j edno pri hvataj u kako bi popuni l e procep i l i r upu u nekom omi l j enom mate-
r i j a l i s t i kom hobi j u. Govor ei o pr ot opl azmi i l j uds ki m or gani ma " kako i h
v i d i g. Haks l i " , autor kae:
Moda smo onda, to se tie kontinuiteta moi, oblilca i l i supstance, u protoplazmi
videli dovoljno praznina. Ne, i sam g. Haksli se moe dodati kao dokaz sa iste strane.
Ne retko u njegovim esejima nalazimo priznanja o VEROVATNOSTI tamo gde bi jedino
IZVESNOST bila umesna. On, na primer, kae: "Vie je nego verovatno da emo otkriti,
kad se biljni svet potpuno proui, da su sve biljke posednute istim moima. Kad se
zakljuak ve izriito objavi prilino je razoaravajue da nam se kae, kao u ovom
773
T AJNA D O KT R I N A * KosMOGENEZA
Da bismo prouavaocu, kad stigne do porekla i evolucije oveka,
ui ni l i delovanje Karme oiglednij im i shvatljivijim, potrebno je da
on sada zajedno sa nama ispita ezoterike posledice K a r mi ki h
Ciklusa na Univerzalni M oral . Pitanje je da li te tajanstvene podele
vremena, koje I ndusi zovu Juge i Kalpe, a Grci veoma slikovito -
JJKkx; - "ciklus", prsten i l i krug, imaju ikakvog uticaja i l i direktne
veze sa ljudskim ivotom? ak i egzoterijska filozofija objanjava
da se ti veni ciklusi vremena uvek vraaju na sebe same, periodi-
no i inteligentno u Prostoru i Venosti. Postoje "Ci kl usi materije"'*
i postoje "Ci kl usi Duhovne evolucije". Rasni, nacionalni i individu-
alni ciklusi. Zar nam ezoterijska razmiljanja nee pruiti jo dublji
uvi d u njihovo delovanje?
Ova ideja je divno izraena u jednom veoma visprenom naunom
radu:
Mogunost da se uzdignemo do razumevanja sistema usklai-
vanja, koji u prostoru i vremenu daleko premauje domete svih ljud-
skih posmatranja, predstavlja priliku koja ukazuje na ovekovu mo
da prevazie ogranienja promenljive i nepostojane materije i potvr-
di svoju superiornost nad svim nestabilnim i prolaznim oblicima
postojanja. Postoji sistem u sukcesiji dogaaja i u odnosima stvari
koje istovremeno bitiu, koji ovekov um uspeva da obuhvati i, ko-
ristei ga kao oslonac, on se kree unazad i l i unapred kroz eone ma-
terijalne istorije koje ljudsko iskustvo nikad ne moe da verifrikuje.
sluaju, da potvrde tek treba prikupiti. (1 !) ( . . . ) Opet, tu je pasus u kome se v i di da on
sam see granu na kojoj sedi. Poto nam je rekao da se svi obl i ci protoplazme sastoje
od ugljenika, vodonika, kiseonika i azota, "u veoma sloenim jedinjenjima", on nastav-
lja: "Toj sloenoj kombi naci j i , ija priroda nikad nije bila tano odreena (! !), dato
je ime protein. Ovo j e, od strane g Hakslija, jasno poistoveenje protoplazme sa pro-
teinom; i kad se neto kae zajedno od nj i h, to neibeno mora vai ti i za drugo, sledi
da on priznaje kako priroda protoplazme ni kad nije bi l a tano odreena, te daj e za
njega parnica isto to i presuda. To priznanje pojaavaju i njegove reci : " Ak o upo-
trebimo taj izraz -protein - sa oni m oprezom koj i bi mogao da proizae iz relativnog
neznanja o tome ta on znai. (. . .) ( i t d. )
(str 33 i 34 u odgovoru g. Hakiliju u "Kvascu ")
To je poznati Haksli, kralj fiziologije i biologije, za koga se pokazalo da pi-
pa naslepo u Ô^^Mpretpostavki i injenica. ta tek nakon ovoga moe da ui-
ni neka "sitna riba" u nauci!
Ciklusi Materije, naziv jednog eseja profesora Vinela, napisanog 1860.
godine.
774
Dogaaji klijaju i rascvetavaju se. Oni imaju prolost koja je po-
vezana sa nj i hovom sadanjou i mi oseamo dobro zasnovano
pouzdanje daje najavljena i budunost koja e na slian nain bi t i
povezana sa sadanjou i prolou. Kontinuitet i jednistvo isto-
rije ponavlja se pred naim oima u svim zamislivim stadijumima
napretka. Pojave nam daju osnovu za uoptavanje dva zakona koj i
zdasia predstavljaju principe naunog proricanja i oni su j edi ni po-
mou koj i h ljudski um moe da prodre u zapeaene zapise pro-
losti i neotvorene stranice budunosti. Prvi od njih je zakon evolucije,
i l i , da se izrazimo na nain koj i slui naem cilju, zakon povezanog
sleda ili organizovane istorije u pojedincu, ilustrovan promenljivim
izrazima svakog pojedinanog sistema rezultata u sazrevanju. ( . . . )
Te mi sl i prizivaju u neposredno prisustvo neizmemu prolost i ne-
izmemu budunost materijalne istorije. Izgleda kao da one malte
ne otvaraju vidike kroz beskonanost i snabdevaju ljudski intelekt
postojanjem i vi zi j om slobodnom od ogranienja prostora, vreme-
na i konane uzronosti i uzdiu ga prema uzvienom poimanju Vr-
hunske Inteligencije ije je boravite Venost.
(ivot sveta, str 535 i 548)
Prema uenj i ma, Maj a i l i i l uzor na predstava o t obonj em vl ada-
nj u dogaaj ima i del ovanj i ma na ovoj zeml j i , menja se od naroda do
naroda i od mesta do mesta. A l i , glavne crte ovekovog i vot a su
uvek u skl adu sa "Sazvedem" pod k o j i m j e neko roen, i l i , trebal o
bi da kaemo, sa karakt eri st i kama nj egovog oi vl j uj ueg pr i nci pa
i l i boanstva koj e nj i me vlada, bi l o da ga zovemo an Kohan, kao u
Az i j i , i l i Arhandeo, kao to j e t o u pravosl avnoj i kat ol i koj cr kvi .
U drevnoj si mbol i ci , uvek j e SUNCE ( pod k oj i m se podrazumevalo Du -
hovno, a ne v i dl j i v o Sunce) bi l o to koj e j e trebalo da poalje glavne
Spasioce i Avatare. Eto kar i ke koj a povezuj e Bude, Avatare i mnogo
dr ugi h i nkarnaci j a naj vi i h S E DA M. to b l i i pri st up s vom Prototipu
" na Ne b u " i ma, t o bol j e po smrt ni ka i j u j e l i nost odabralo njego-
vo sopstveno lino boanstvo ( sedmi pr i nci p) kao svoje zemal j sko
boravite. Jer, sa svaki m naporom da se ovek proi st i i sj edini sa t i m
"Sopst vom-bogom", ki da se j edan od ni i h zraka i ovekov duevni
entitet se die sve vie i vie ka zr aku k o j i sledi za o ni m pr v i m, sve
dok, od zraka do zraka, unutranj i ovek ne bude pr i vuen u naj vi i
zrak Roditelj a-SuNCA. Zat o se "zbi vanj a sa oveanst vom odvija-
ju u skl adu sa br oj ni m obl i ci ma" , poto j edna j edi ni ca oveanstva
775
proizlazi iz jednog te istog izvora - centralnog SUNCA i njegove sen-
ke, vidljivog SUNCA. Jer, ekvinociji i solsticiji, periodi i razne faze so-
lamog kretanja, izraeni astronomski i numeriki, predstavljaju samo
konkretne simbole veno ive istinitosti, iako neiniciranim smrtni-
cima one izgledaju kao apstraktne ideje. A to objanjava izuzetne
numerike koincidencije sa geometrijskim odnosima, kao to poka-
zuje nekoliko autora.
Da, "naa sudbina je zapisana u zvezdama!" Samo, stoj e bl i i
odnos izmeu smrtnog odraza OVEKA i njegovog nebeskog PROTO-
TIPA, manje su opasne spoljanje okolnosti i uzastopne reinkarnacije
- koje ni Bude ni Mesije ne mogu da izbegnu. To nije praznoverica,
a jo manie fatalizam. On bi podrazumevao slepi pravac neke j o
slepije sile, a ovek je tokom svog boravka na Zemlji slobodni agens.
On ne moe da izbegne svoju vladajuu Sudbinu, al i moe da iza-
bere izmeu dva puta koj i ga vode u tom pravcu i moe da postigne
ci l j - patnju - ako mu je ona dosuena - i l i u snenobeloj odori
Mueni ka, i l i u uprlj anoj odei dobrovol j ca koj i sledi niz neis-
pravni h delovanja; j er postoje spoljanje i unutranje okolnosti
koje uti u na reenost nae volje da deluje na nae akcije, a u na-
oj je moi da izaberemo jedno od to dvoje. Oni koj i veruju u Kar-
mu moraju da veruju u sudbinu, koj u svaki ovek, od roenja do
smrti, tka nit po nit, kao to pauk tka svoju mreu, a tu sudbinu vo-
di i l i nebeski glas nevidljivog/rotoZ^/pa izvan nas, i l i na bl i i astral-
ni i l i unutranji ovek, koj i se, na alost, isuve esto pokazuje kao
zl i genije otelovljenog entiteta zvanog ovek. Oboje nj ih vode spo-
Ijanjeg oveka, ali jedan od nj i h mora prevagnuti; i od samog po-
etka nevidl j ive bitke zl okobni i nei zmenl j i vi zakon nadoknade
stupa na scenu i poprima pravac, vemo pratei svako kolebanje. Kad
je poslednje vlakno istkano i ovek se naao naizgled umotan u
mreu sopstvenog delovanja, on otkriva da je u potpunoj vlasti te
sudbine koju je sam nainio. Ona ga tada i l i paralie kao nepomi-
nu koljku na stamenoj steni, i l i ga odnosi kao pero noeno vr-
tlogom koj i su stvorila sama njegova dela: i to j e KAR MA.
Jedan materijalista, koj i raspravlja o periodinim stvaranjima na
naoj planeti, izrazio je to u jednoj reenici.
itaNUprolost Zemlje samo je jo nerazvijena sadanjost.
%
776
Bi o je to Bihner, koj i nije ni slutio da time ponavlja jedan aksiom
okultizma. Takoe je sasvim tano, kao to primeuje Burmajster
(citiran u Sili i materiji), da su "istorijska istraivanja razvoja Zemlje
dokazala da sada i ovde poiva na istoj osnovi i da se prolost ra-
zvila na isti nain na koj i se sada odvija sadanjost, kao i da su sile
koje deluju uvek ostale iste."
Naravno da su te "Sil e" - tanije, njihovi noumeni - iste; zato i
pojavne sile takode moraju bi t i iste. Al i , kako bi l o ko moe sa ta-
kvom sigurnou da osea kako se atributi materije nisu izmenili pod
rukom Protejske Evolucije? Kako bilo koj i materijalista moe sa ta-
kvom sigurnou da tvrdi, kao to to ini Rosmasler {Rossmassler), da
"ta vena podudarnost u sutini pojava ini izvesnim da su vatra i
voda uvek posedovale iste moi i da e ih uvek posedovati"? Ko su
oni, taj "mrani savet sa recima bez znanja" i gde su bi l i Hakslij i i
Bihneri kad je vel i ki Zakon polagao osnove Zemlje? Ista ta homo-
genost materije i neizmenljivost prirodnih zakona, na kojima toliko
insistira materijalizam, predstavlja fundamentalni princip okultne f i -
lozofije, ali, to jedinstvo poiva na nerazdvojivosti Duha od mate-
rije i ako bi se te dve sile ikad razdvojile, ceo Kosmos bi se vratio u
haos i nebie. Zato je potpuno neistinito i predstavlja samo dodatni
izraz velike obmane naeg vremena to to se tvrdi (kako ine ljudi od
nauke) da su sve te velike geoloke promene i strahovite konvulzije
izazvale obine i poznate fizike sile. Jer, te sile, koje deluju perio-
dino i naizgled mehaniki, pomou unutranjeg impulsa koj i je po-
mean sa nj i hovom materijalnom pri rodom, al i je van nje, bil e su
samo orua i finalna sredstva da se postignu odreeni ciljevi. Posto-
ji svrha u svakom vanom inu Prirode, ija su dela ciklina i perio-
dina. Al i , poto se duhovne sile uglavnom brkaju sa isto fizikim,
nauka ove duhovne porie i one j oj moraju ostati nepoznate, j er os-
taju neispitane.'^
Lj udi od nauke e rei: mi to poriemo, j er nita slino nikad nije ulo
u opseg naeg iskustva. Al i , kako primeuje Sari Rie (Charles Richet), f i -
ziolog:
Neka bude tako, al i , da li ste i kad makar pokazali suprotno? (. . .) Bar nemojte da
poriete apriori. Nauka kakva je danas nije dovoljno uznapredovala da bi vam dala
takvo pravo.
(Mentalna sugestija i proraun njene verovatnoe)
111
"Istorija sveta poinje njegovim optim ciljem", kae Hegel; "os-
tvarenje Ideje Duha - samo u implicitnom obliku {an sich*), to jest,
kao Prirode; skriveni, najdublje skriveni nesvesni instinkt i itav pro-
ces Istorije ( . . . ) usmeren je da taj nesvesni impuls pretoi u svesni.
I zato, pojavljujui se u obliku isto prirodnog postojanja, prirodna
volja - ona koja se naziva subjektivnom stranom - fizike udnje,
instinkt, strasti, lini interesi, a takode i miljenje i subjektivne zami-
sli - spontano se predstavlja na samom poetku. Te ogromne mase
htenja, interesa i aktivnosti ine instrumente i sredstva SVETSKOG DU-
HA za postizanje njegovog cilja, dovodei ga u svest i ostvarujui ga.
A taj cilj nije nita drugo do nalaenje sebe - dolaenje sebi - i kon-
templiranje sebe u konkretnoj stvarnosti. Al i , moe se dovesti u pi -
tanje da li su ta ispoljavanja vitalnosti od strane pojedinaca i naroda
istovremeno sredstva i instrumenti vie moi, vie i obuhvatnije svrhe
o kojoj oni ne znaju nita - da me ne bi preispitivali ( . . . ) u toj taki,
ja sam iskazao svoje gledite na samom poetku i potvrdio nau
pretpostavku ( . . . ) i nae verovanje da Razum vlada Svetom i daje
shodno tome upravljao njegovom istorijom. U odnosu na to nezavi-
sno univerzalno i supstancijalno postojanje - sva ostala su podree-
na, potinjena njemu, i predstavljaju sredstva za njegov razvoj.
Ni j edan metafi zi ar ni t eozof ne bi mogao da sumnja u te istine,
koj e su ugraene u ezoterijska uenja. Postoji predodredenost u geo-
l o kom i vot u nae planete, kao i u i s t or i j i , prol oj i buduoj , rasa i
naroda. Ona j e bl i s ko povezana sa oni m to mi zovemo Karma, a za-
padnj aki panteisti " Nemezi s " i " Ci k l us i " . Zakon evol uci j e nas sada
nosi du uzl aznog l uka naeg cikl usa, kad e se posledice jo jednom
stopiti sa uzr oci ma i i znova postati ti i st i (sada neutralisani) uzr oci ,
i sve stvari na koj e su oni vr i l i uticaj ponovo e povr at i t i svoj i zvor ni
sklad. To e bi t i ci kl us naeg posebnog " Kr uga" , j edan trenutak u tra-
j anj u vel i kog ci kl usa, i l i Mahajuge.
Hegel ove istanane filozofske opaske nal azi mo primenj ene u ue-
nj i ma okul t ne nauke, koj a pokazuj e da pr i r oda uvek deluje sa dat i m
ci l j em, i j i su rezul tati uvek dual ni . To j e reeno u naoj prvoj okul t -
noj knj i z i . Razotkrivenoj Izidi, str. 268, t o m I I :
* (Nem.) - po sebi. (nap. prev.)
' "O Svetskoj I storij i" u Filozofijilstorije, str 26 (iz Sibrijevog prevoda na
engleski jezik).
778
Kao to se naa planeta svake godine jedanput obrne oko Sun-
ca, a jedanput oko svoje ose za dvadeset etiri sata, dovravajui
tako manji ciklus unutar veeg, tako se i rad naih manjih ci kl i ki h
perioda dovrava i iznova poinje unutar Velikog Sarosa.
Obrtanje fizikog sveta, prema drevnom uenju, praeno je sli-
nim obrtanjem u svetu intelekta - duhovna evolucija sveta odvija
se u ciklusima, isto kao i fizika.
Zato mi u istoriji vidimo redovnu smenu nadolaenja i povla-
enja ljudskog napretka. Velika kraljevstva i imperije, nakon to
dostignu vrhunac svoje veliine, ponovo opadaju, sledei zakon po
kome su se i uspeli, sve dok se oveanstvo, ne dostigavi najniu
taku, ponovo ne potvrdi i jo jedanput uspne, a visina njegovog
novog dostignua j e, u skladu sa t i m zakonom napredovanja u ci -
klusima, neto vea nego to je bila taka sa koje je prethodno silo.
A l i ti ci kl us i - zamreni splet okol nos t i , koj e tako saeto i doset-
I j i vo s i mbol i zuj u razni Ma nu i i R i i j i u I ndi j i , a Ka b i r i na Zapadu^
- ne deluje na itavo oveanstvo istovremeno - kao to je objanje-
no u Rasnojpodeli Ciklusa ( v i d i pododel j ak 6). Ot uda, kao to v i -
di mo, pot i e tekoa da i h razumemo i razl i kuj emo u nj i hov i m f i -
z i k i m i duhov ni m posl edi cama, u k o l i k o ni s mo pot puno r azumel i
nj i hove odnose i delovanja na odgovarajua stanja naroda i rasa u nj i -
hovoj sudbi ni i evol uci j i .
Taj sistem se ne moe razumet i ako se duhovno delovanj e t i h pe-
ri oda -predodreeno, takorei , Ka r mi k i m zakonom - odvoj i od nj i -
hovog f i zi kog t oka. Prorauni naj bol j i h astrologa e b i t i netani ,
i l i u naj manj u r uku nesavreni, ukol i ko se to dvoj no delovanje ne uz-
me u obzi r i pr or auni ne vre u ta dva pomenut a pravca. A t i me se
moe ovl adat i j edi no I NI CI J ACI J OM.
Ta simbolika ne znai da te danas naizgled mitske linosti nisu nekad vla-
dale zemljom u ljudskom obliku stvarno ivih, iako uistinu boanskih i bogo-
l i ki h ljudi. Miljenje pukovnika Valensija {Vallancey) (a takoe i grofa Gobhna)
da su "imena Kabira izgleda alegorijslca, i da nisu znaila nita vie do kalen-
dar smene godinjih doba (?) napravljen radi poljoprivrednih radova" {Collect.
de Reb. Hibern., br. 13, predgovor, odeljak 5), apsurdno je kao i njegova tvrd-
nja da su Eon, Hronos i Dagon jedno te isto, naime "patrijarh Adam." Kabiri
su uili ljude zemljoradnji, jer su oni bi l i vladaoci godinjih doba i kosmikih
ciklusa. Zato su oni bi l i ti koji su regulisali, u obliku planetarnih Duhova i l i "An-
ela" (glasnika) misterije poljoprivredne vetine.
779
Vel iki Ciklus ukljuuje napredak oveanstva od pojave prvo-
bitnog oveka u eterinom obliku. On tee kroz unutranje cikluse
njegove (ovekove) postepene evolucije od eterinog, preko polue-
terinog i isto fizikog: sve do spasenja oveka od njegove odede
od koe i materije nakon koje nastavlja svoj pravac nanie, a potom
opet navie, da bi doao do vrhunca Kruga kad "manvantarika zmi-
ja proguta svoj rep" i proe sedam manjih ciklusa. To su vel i ki Ras-
ni Ciklusi koj i podjednako utiu na sve narode i plemena ukljuene
u tu odreenu rasu; ali, unutar nj ih postoje manji, nacionalni kao i
plemenski ciklusi, koj i se odvijaju nezavisno j edni od drugih. U is-
tonjakom ezoterizmu oni se nazivaju karmikim ciklusima. Na Za-
padu, otkad je proglaeno da su Pagansku Mudrost razvile mrane
moi za koje se smatra da su u stalnom ratu i sukobu sa malenim
plemenskim Jehovom i da je izrasla iz njih - puno i zastraujue zna-
enje grke NEMEZI S ( i l i Karme) j e potpuno zaboravljeno. Inae bi
hriani bolje razumeli duboku istinu daje Nemezis bez atributa; i
dok je ta zastraujua boginja apsolutna i neizmenljiva kao princip,
mi sami - narodi i pojedinci - smo oni koj i je navodimo na delova-
nje i dajemo podsticaj njenom pravcu. KAR MA- NEMEZ I S j e tvorac na-
roda i smrtnika, ali kad su jednom stvoreni, oni su ti koj i od nje ine
i l i razbesnelog i l i dareljivog Anela. Da, kao to hor govori Pro-
meteju:
Mudri su oni koji oboavaju Nemezis.*
A isto tako su nemudri oni koj i veruju da se ta boginja moe umi -
lostiviti bilo kakvim rtvama i molitvama i l i da njen toak moe skre-
nuti sa puta koj i m je j ednom krenuo. "Troobl i na Sudbina i uvek
budne Furije" su njeni atributi jedino na Zemlji i mi sami smo ih stvo-
r i l i . Nema povratka sa puteva kojima ona krui, pa ipak smo te pute-
ve mi sami nainili, jer ih mi , pojedinano i kolektivno, pripremamo.
Karma-Nemezis je sinonim za Provienje, ali hsz plana, dobrote i
bilo kog drugog konanog atributa i odreenja koj i j oj se tako nefi-
lozofski pripisuju. Jedan okultista i l i filozof nee govoriti o dobroti
i l i okrutnosti Provienja, ali, poistoveujui ga sa Karmom-Neme-
zis, on e pouavati da ona ipak uva dobre i bdi nad njima u ovom.
Bolje bi bilo "oni koji se plae karme-Nemezis".
780
kao i u buduim ivotima i da ona kanjava zloinitelja - avaj, i do
njegove sedme reinkarnacije. Ukratko, sve dotle dok se posledice
njegovog uznemirenja i najmanjeg atoma u Beskrajnom Svetu skla-
da konano ne uravnotee. Jer, jedina naredba Karme - vena i neiz-
menljiva naredba - j e apsolutni Sklad u svetu materije kao i u svetu
duha. Zato nije Karma ta koja nagrauje i l i kanjava, ve smo mi ti
koj i nagraujemo i l i kanjavamo sami sebe u skladu sa t i m da l i de-
lujemo sa, kroz i zajedno sa prirodom, pokoravajui se zakonima na
kojima se taj Sklad zasniva - i l i ih krimo.
Zakoni Karme ne bi bi l i neizmenlj ivi kad bi l j udi delovali u
j edinstvu i skladu, umesto u razjedinjenosti i sukobima. Jer, nae
neznanje o t i m putevima - koje jedan deo oveanstva naziva pu-
tevima Provienja, mranim i zamrenim, dok drugi u njima vide
delovanje slepog fatalizma, a trei, naprosto sluaj koj i ne vode
ni bogovi ni avoli ~ sigurno bi nestalo ako bismo sve to pripisali
njegovom pravom uzroku. Sa pravi m znanjem, u najmanju ruku
sa pouzdanim uverenjem da nai susedi nee raditi na tome da nas
povrede vie nego to mi mi sl i mo da povredimo nj i h, dve treine
svetskog zla bi isparilo za tren oka. Kad l j udi ne bi povreivali
svoju brau, Karma-Nemezis ne bi imala ni razloge da deluje, ni -
ti orua kroz koja bi delovala. Glavni uzrok "puteva Provienja"
je stalno prisustvo meu nama svih mogui h elemenata sukoba,
protivljenja i podela rasa, nacija, plemena, drutava i individuala-
ca na Kaine i Avelje, vukove i jagnjad. Mi te brojne zaokrete u na-
im sudbinama kleemo svakodnevno naim sopstvenim rukama
dok zamiljamo da sledimo pravac kraljevski uzvienog puta ugle-
da i dunosti, a onda se alimo da su ti putevi tako zamreni i ta-
ko mrani. Ostajemo zbunjeni pred misterijom koj u smo mi sami
stvori l i i zagonetkama ivota koje neemo resiti, a onda optuuje-
mo vel i ku Sfingu da nas prodire. Al i , zaista nema nijedne nezgo-
de u naem ivotu, ni t i baksuznog dana, ni t i nesree, ij i se izvor ne
bi mogao nai u naim sopstvenim delima u ovom i prol i m ivo-
tima. Ako ovek kri zakone Sklada, i l i kako se izrazio jedan teo-
zofski pisac, "zakone ivota", on mora bi t i spreman da upadne u
haos koj i je sam proizveo. Jer, prema istom piscu, "j edi ni zaklju-
ak do koga ovek moe da doe je da su ti zakoni ivota svoji sop-
stveni osvetnici i, shodno tome, da svaki je Aneo-osvetnik samo
tipska predstava njihove reakcije."
781
Zato, ako je neko bespomoan pred t i m neizmenljivim zakoni-
ma, to nismo mi , oblikovaoci naih sudbina, ve pre ti aneli, uvari
sklada. Karma-Nemezis je samo (duhovna) dinamika posledica efe-
kata koje su proizvela i sila koje su navela na delovanje naa sop-
stvena dela. Zakon okultnog dinamizma je da "data koliina energije
koja je potroena na duhovnom i l i astralnom nivou daje daleko vee
rezultate nego ista koliina potroena na fizikom, objektivnom ni -
vou postojanja."
To stanje e potrajati dok se ljudske duhovne intuicije u potpuno-
sti ne otvore, to se nee desiti pre nego to lepo ne odbacimo nae
debele materijalne ogrtae, dok ne budemo pokretani iznutra umesto
da uvek sledimo impulse spolja, odnosno one koje su proizvela naa
fizika ula i grubo sebino telo. Dotle su jedinstvo i sklad jedine pre-
ventive protiv zla ivota - Bratstvo NA DELU i altruizam, ali ne samo
na recima. Uklanjanje jednog jedinog loeg uzroka e ukloniti ne je-
dan, ve gomilu loih posledica. A ako Bratstvo, pa ak i niz Bratsta-
va ne budu u stanju da spree narode da se povremeno meusobno
kolju - ipak e jedinstvo u misli i delu, kao i filozofsko istraivanje
misterija bia uvek spreiti neke, dok pokuavaju da razumeju ono
to im je do tada bila zagonetka, da stvaraju dodatne uzroke u svetu
koj i je ve pun jada i zla. Poznavanje Karme prua ubedenje da ako -
". . . vrlina u nevolji, a porok u trijumfu
Od oveanstva ine ateiste.
" 9
- to je samo zato to oveanstvo uvek zatvara oi za veliku istinu
daje sam ovek sopstveni spasilac i sopstveni unititelj, kao i da ne
treba da optuuje Nebo i bogove. Sudbinu i Provienje za oiglednu
nepravdu koja vlada medu ljudima. Bolje neka se priseti i ponovi
ovu mrvu grke mudrosti, koja upozorava oveka da se uzdri od op-
tuivanja Toga to -
"Pravedno, iako tajanstveno vodi nas nepogreivo
Neobeleenim putevima od krivice do kazne. . ."
- a to su putevi koj i m se danas kreu vel i ki evropski narodi. Za-
padni Arij evci, svaki narod i pleme, imali su, nalik na svoju istonu
Drajden.
782
brau Pete Rase, svoja Zlatna i svoja Gvozdena doba, svoj period re-
lativne nedunosti i l i Satja doba istote, dok je sada nekolicina njih
dosegla svoje Gvozdeno Doba, Kali Jugu, doba CRNO OD UASA. . .
Istina je, sa druge strane, da se ezoteriki ciklusi svih naroda iz-
vode i zavise od zvezdanog kretanja. Ono je nerazdvojno povezano
sa sudbinama naroda i lj udi. Al i , u isto fizikom smislu, Evropa ne
zna za druge cikluse osim astronomskih i u skladu sa njima pravi
svoje proraune. Ona eli da uje samo za imaginarne krugove i l i
kruenja na zvezdanim nebesima koja ih ukraavaju -
"Centrinim i ekscentrinim iaran
Ciklusima i epiciklusima, krugovima u krugu. . ."
Al i , kod pagana, kod koj ih je, kako kae Kolrid, " ( . . .) Vreme,
cikliko vreme, bilo njihova apstrakcija Boanstva (. . . ) " , to "Bo-
anstvo", koje se ispoljava usklaeno sa Karmom i jedino kroz Kar-
mu i koje j e sama ta KAR MA- NEMEZ I S, ciklus j e znaio neto vie od
pukog sleda dogaaja, i l i periodinog vremenskog razmaka manjeg
i l i veeg trajanja. Jer, oni su bi l i oznaeni vraanjima raznovrsnijeg
i intelektualnijeg karaktera nego stoje izraen u periodinom vraa-
nju godinjih doba i l i odreenih sazvea. Savremena mudrost je
zadovoljna astronomskim proraunima i predvianjima koja se za-
snivaju na nei zmenl j i vi m matematikim zakonima. Drevna Mu -
drost je hladnoj koljci astronomije dodala oivljavajui element
njene due i duha - ASTROLOGIJU. I kao to kretanje zvezda zaista
regulie i odreuje druge dogaaje na Zemlj i, osim krompira i pe-
ri odi ni h oboljenja tog korisnog povra - ( tvrdnja koja j e, poto
nije bila pogodna za nauna objanjenja, bila naprosto ismevana, a
opet pihvaena) - trebalo bi dopustiti da se otkrije kako su ti ele-
menti predodreeni ak i jednostavnim astronomskim proraunima.
Onaj ko veruje u astrologiju razumee ta hoemo da kaemo, dok
e se skeptici smejati tom verovanju i izrugivati toj ideji. Tako oni,
kao ostriga, zatvaraju oi za sopstvenu sudbinu. . .*"
Razlog za to je to im njihov mali, takozvani istorijski period ne
daje prostora za poreenje. Zvezdano nebo je iznad njih, pa iako je
1 0,
Meutim, ne svi, jer ima ljudi od nauke koji su se probudili za istinu. Evo
ta itamo:
783
njihov duhovni vi d jo neotvoren, a atmosferska praina zemaljskog
porekla im pomrauje perepektivu i okiva ih za ogranienja fizikih
sistema, oni ipak primeuju kretanje i opaaju ponaanje meteora i
kometa. Oni belee periodine dolaske t i h "plamenih glasnika" i kao
posledicu toga proriu zemljotrese, meteorske kie, pojavu odree-
ni h zvezda, kometa i td. Da li ih neko zato ubraja u gatare? Ne, oni
su ueni astronomi.
Zato se onda ne bi verovalo isto tako uenim okultistima i astro-
lozima kad predviaju povratak odreenog ciklikog zbivanja po is-
t i m matematikim principima? Zato bi se podsmevali njihovoj tvrdnji
da znaju'? Poto su njihovi preci i prethodnici zabeleili ponavljanje
takvi h zbivanja u svoje vreme, t okom perioda od stotina i hiljada
godina, konjunkcija istih sazveda neizbeno mora dovesti ako ne do
sasvim istih, a ono bar slinih posledica. Da li se t i m predvianjima
podsmeva zato to tvrde da se zasnivaju na stotinama i hiljadama
godina posmatranja i na mi l i oni ma godina lj udskih rasa? Sa svoje
strane, oni koj i se dre biblijske hronologije smeju se savremenoj
nauci zbog njenih daleko skromnijih geolokih i antropolokih kalku-
lacija. Tako Karma usklauje ak i uzajamno podsmevanje izmeu
pripadnika raznih sekti, uenih drutava i pojedinaca. Pa ipak, u pred-
vianje takvih buduih dogaaja, u najmanju ruku, koj i su predvieni
na osnovu ci kl i ki h ponavljanja, nisu ukljuene psihike pojave. To
Kud god okrenemo pogled, nailazimo na misteriju (. . .) sve to Priroda za nas ima
je nepoznato. (. . .) Pa ipak su brojni ti povrni umovi za koje prirodne sile ne mogu
da proizvedu nita drugo osim injenica koje su ve davno zapaene, sakupljene u knji-
gama i vetije i l i manje vesto grupisane uz pomo teorija ije bi kratko trajanje dosad
ve trebalo da dokae njihovu nedovoljnost. (. , .) Ja ne zamiljam da se zalaem za
mogunost postojanja nevidljivih Bia ija je priroda drugaija od nae i koja su spo-
sobna da pokreu materiju da deluje. Duboki filozofi svih epoha su to ve priznali kao
posledicu velikog zakona kontinuiteta koji vlada Univerzumom. Taj intelektualni i-
vot, za koji mi vidimo da na neki nain zapoinje iz nebia (neant) i postepeno stie
do oveka, zar se on moe naglo zaustaviti kod oveka da bi se ponovo pojavio tek u
beskonanom i vrhovnom vladaocu sveta? To je malo verovatno. (Zato) (. . .) Ja ne
poriem postojanje Duhova vie nego to poriem duu dok pokuavam da objasnim
odreene injenice bez te pretpostavke. (. . .)
(Nedefinisane Sile, istorijska i eksperimentalna istraivanja, str 3)
Ovo je napisao A. de Rosa, u Francuskoj dobro poznati ovek od nauke, i
njegovo delo je jedan od znakova vremena {Pari, Masson, Bulevard St. Ger-
main, 1887.)
784
nije m predvianje ni proroanstvo, nita vie nego stoje to najava
neke komete i l i zvezde nekoliko godina pre nego to se ona pojavi.
Jednostavno znanje i matematiki tana izraunavanja su ono to
omoguuje MUDR I M LJ UDI MA I STOKA da predskau, na primer, daje
Engleska na i vi ci te i l i neke druge katastrofe, da se Francuska bl i i
toj taki u svom ciklusu, a Evropi u celini preti, tanije, nalazi se pred
samom kataklizmom do koje ju je doveo njen sopstveni ciklus rasne
Karme. Pouzdanost takvih informacija, naravno, zavisi od prihva-
tanja i l i odbacivanja tvrdnje o ogromnom vremenskom rasponu isto-
rijskih posmatranja. Istonjaki inicijati smatraju da su sauvali zapise
o razvoju rasa i o dogaajima od sveopteg znaaja jo od poetka
etvrte Rase - pre nego to su oni preli u predanje. Stavie, onima
koj i veruju u vidovnjatvo i okultne moi nee bi t i problem da ve-
ruju bar u optu tanost date informacije, ak i ako je ona predanje,
kad se proveri jasnovidou i ezoterikim znanjem. Al i , u ovom slu-
aju, mi se ne oslanjamo prevashodno na takvo metafiziko verova-
nje, ve kao dokaz uzimamo ono stoje, za svakog okultistu, nauna
injenica - zapisi sauvani u Zodijaku kroz neizmeme eone.
Do danas je u obilnoj meri dokazano da ak ni horoskopi i pre-
diktivna astrologija nisu zasnovani samo na fantaziji i da shodno
tome sazveda imaju okultno i tajanstveno dejstvo i povezanost sa
pojedincima. A ako je tako, zato to onda ne bi bio sluaj i sa naro-
dima, rasama i oveanstvom u celini? To je, opet, tvrdnja izreena
na osnovu zodijakih zapisa. Ako dopustite, ispitaemo onda u kojoj
meri je Zodijak bio poznat drevnim narodima i u kojoj meri su ga sa-
vremeni zaboravili.
785
X V I I
" Z ODI JAK I NJEGOVA DREVNOST"
Jevrejski Patrijarsi i Znakovi Zodijaka
Induska Astronomija
Zodijaki Ciklusi
"Svi l j udi su skloni da visoko uvaavaju sopstvena shvatanja i da
se vrsto dre miljenja koje propovedaju", kae Dordan, dodajui
s razlogom da "ipak sve ljude vode shvatanja drugih, a ne njihova
sopstvena; i pre se moe rei da usvajaju svoje miljenje nego da sa-
mi dolaze do njega."
To je jo tanije kad se radi o naunim miljenjima povodom hipo-
teza koje se nude na razmatranje - predrasudama i unapred stvorenim
stavovima takozvanih "autoriteta" koja esto odluuju o pitanjima
od najvitalnijeg istorijskog znaaja. I ma nekoliko takvih unapred
stvorenih miljenja medu naim uenim orijentalistima, pa ipak, ma-
lo je onih koja su nepravednija i l i neloginija od opte pogrenog
miljenja u pogledu starosti Zodijaka. Zahvaljujui hobiju nekih ne-
makih orijentalista, engleski i ameriki sanskritolozi su usvojili mi-
ljenje profesora Vebera da narod Indije nije imao pojma o Zodijaku
pre makedonskih osvajanja i da su ga drevni I ndusi dobi l i od Grka.
Nekol i ko drugih "autoriteta" nam dalje kau da nijedan istoni na-
rod nije znao za Zodi j ak pre nego to su Hel eni ljubazno upoznali
svoje susede sa t i m svojim otkriem. I to uprkos Knjizi o Jovu, za ko-
ju ak i oni izjavljuju daje najstarija jevrejska kanonska knjiga, sva-
kako starija od M ojsija, a koja govori o stvaranju "M edveda, Oriona
i Plejada {As, Kesil i Cimah) i o polj ima Juga" (I X , 9), o korpionu
i Mazarotima ~ DVANAEST ZNAKOVA ( X X X V I I I , 31, 32), a te reci, ako
786
"Zodijak i njegova drevnost"
ita znae, podrazumevaju da su ak i nomadska arapska plemena
poznavala Zodijak. Knjiga o Jovu, kau oni, nastala je najmanje hi -
ljadu godina pre Homera i Hesioda - a ta dva grka pesnika su svoj
procvat doivela osam stolea pre nove ere. (! !) Oni koj i , uprkos to-
me, radije veruju Platonu, koj i pokazuje daje Homer stvarao daleko
ranije, mogl i bi da ukazu na odreeni broj znakova Zodijaka koj i se
pominju u Ilijadi i Odiseji, u orfikim pesmama i na drugim mesti-
ma. Al i , poto bezvezne hipoteze nekih savremenih kritiara idu ak
dotle da tvrde kako ni Orfej, ni Homer, pa ni Hesiod nikad nisu po-
stojali, izgleda kao gubljenje vremena da uopte i pominjemo te ar-
hajske autore. Arapski "Jov" e bi t i dovoljan ukoliko, doista, njegova
knjiga alopojki, zajedno sa pesmama pomenutih Grka, a uz to i L i -
nusova, danas takode ne bude proglaena patriotskim falsifikatom
Jevrejina Aristobula. Al i , ako je Zodijak bio poznat u vreme Jova,
kako je mogue da civilizovani i filozofski Indusi ne budu upoznati
sa njim?
Uz rizik da bude obasut strelama modeme kritike - prilino otuplje-
ni m zloupotrebom - italac se moe upoznati sa Bej lij evim uenim
miljenjem o tom predmetu. Razmiljanja na osnovu zakljuivanja
mogu se pokazati kao pogrena. Matematiki prorauni stoje na vr-
em t l u. Bej l i j e, uzevi kao polaznu taku nekoliko astronomskih
detalja iz Jova, naao veoma dovitljiv nain da pokae da su nauku
o Zodij aku zasnovali prepotopski, prvobi tni l j udi . injenica da bi
on eleo da u Totu, Setu i kineskom Fohiju vi di neke od biblijskih
patrijarha ne smeta valjanosti njegovog dokaza o drevnosti Zo-
dijaka.* ak i ako, radi diskusije, prihvatimo njegovo oprezno datiranje
te nauke u 3.700. godinu pre Hrista, taj datum na neoboriv nain do-
kazuje da nisu Grci i zmi sl i l i Zodijak, naprosto zato to kao narod jo
nisu postojali 37 vekova pre Hrista - u najmanju ruku, ne kao isto-
rijska rasa koju priznaju kritiari. Bej l i je potom izraunao period u
kome su sazveda ispolj ila atmosferski uticaj koj i je Jov nazvao
"slatkim uticajem Plejada"^ (na hebrejskom Himah; vi di Knjiga a
Jovu, XXXVI I I , 31), Cesila (Oriona) \ pustinjskih kia koje se ti u
Antika astronomija.
Plejade, kao to svi znamo, jesu sedam zvezda iza Bika, koje se pojavljuju
na poetku prolea. One imaju veoma okultno znaenje u indijskoj ezoterijskoj
filozofiji i povezane su sa zvukom i drugim mistikim principima u Prirodi.
787
korpiona, osmog sazvea, i otkrio venu saglasnost ti h podela Zo-
dijaka i imena planeta primenjenih istim redom svuda i uvek; i us-
led nemogunost da se sve to pripie sluaju i koincidenciji "koj a
nikad ne stvara takve slinosti", zaista je morao priznati daje Zodi-
j ak izuzetno drevan.
I jo, ako bi Biblija trebalo da bude autoritet u bi l o kom po-
gledu (a ima nekih koj i jo uvek u to veruju, bi l o u hrianskom
i l i kabalistikom smislu), onda se Zodijak jasno pominje u Dru-
goj knjizi Kraljeva ( XXI I I , 5). Pre nego stoje Hi l ki j a, vi soki sve-
tenik, "naao" "knj i gu zakona", bi l i su poznati i oboavani znaci
Zodijaka. Nj i h su oboavali isto kao i Sunce i Mesec, poto su "sve-
tenici, kojima su kraljevi Jevreja naredili da pale tamjan (. . .) Ba-
alu. Suncu, Mesecu, planetarna i svim nebeskim sazveima", i l i
dvanaest znakova i l i sazvea, kao to objanjava fusnota u engle-
skoj Bibliji ( vi di Drugu knjigu Kraljeva, X X I I I , 5) stoleima sle-
di l i to uputstvo. Nj i hovu idolatrij u je prekinuo kralj Josija, 624.
godine pre nove ere.
Stari Zavetjc pun aluzija na dvanaest znakova Zodijaka i na nj i -
ma je izgraena itava shema junaka, linosti i dogaaja. Tako se
Zodijak pominje u Josifovom snu, u kome on vi di jedanaest "zvez-
da" to se klanjaju dvanaestoj, koja je bi l a njegova "zvezda". R i -
mokatolici su, tavie, u tome ot kri l i proroanstvo o Hristu, koj i je,
kau oni, ta dvanaesta zvezda, i o jedanaest apostola; odsustvo dva-
naestog se takode smatralo prorokom aluzijom na Judino izdajstvo.
I dvanaest Jakovljevih sinova su, opet, pozivanje na istu stvar, kao
to je opravdano ukazao Vijapandi (Villapandus) (Jerusalimski hram,
tom I I , deo 2 poglavlje XXX) . Ser Dejms Mal kol m {Malcolm), u
svojoj Istoriji Persije, pokazuje da Dabistan ponavlja sva ta preda-
nja o Zodijaku. On njegov nastanak smeta u blistave dane zlatnog
doba Irana, primeujui da jedno od ti h predanja smatra kako su ge-
ni j i planeta prikazani u istom obliku i pri l i ci koj u su uzeli kad su se
pokazali nekolicini svetih proroka, pa su tako doveli do uvoenja r i -
tuala zasnovanih na Zodijaku.
Pitagora, a posle njega Filon Judejski, smatrali su broj 12 veoma
svetim. "Dodekaedar j e SAVREN broj . " To j e jedan od znakova Zo-
dijaka, dodaje Filon, koj i Sunce poseuje jednom u dvanaest meseci,
i u ast tog znaka je Mojsije podelio svoj narod na dvanaest plemena.
788
ustanovio dvanaest kol aa dvanaestohleblja* i postavio dvanaest dra-
gi h kamenova oko stolice vr hovnog svetenika ( vi di De Profugis).
Po Seneki, Beroz je ui o kako da se sva budua zbi vanj a i kata-
kl i zme pr or i u pomou Zodi j aka, a ustanovlj eno j e da vreme koj e j e
on odredio za unitenje sveta (pralaju) odgovara onom koj e j e zapi -
sano u dr evni m egi pat s ki m papi rusi ma. Ono dol azi p r i s vakom po-
nov nom poet ku ci kl usa zvezdane godi ne od 25.868 godina. I mena
akadskih meseci su data prema i izvedena iz imena znakova Zodi j aka,
a sami Akadani su dal eko stari j i od Haldej aca. G. Proktor, u s voj i m
Mitovima i udesima astronomije, pokazuj e da su dr evni ast ronomi
ovl adal i si stemom krajnje precizne astronomij e 2.400 godi na pre no-
ve ere, da I ndusi dati raj u svoj u Ka l i J ugu od vel i ke peri odi ke ko-
nj unkci j e planeta u X X X I veku pre nove ere, a da su, uprkos t ome.
Gr c i , uesni ci pohoda Al eksandra Vel i kog, naui l i arijevske I nduse
ast r onomi j i !
Bi l o daj e por ekl o Zodi j aka arij evsko i l i egipatsko, i pak j e njego-
va drevnost ogromna. Si mpl i ci j e ( V I vek) pie daj e stalno sluao ka-
ko su Egi pani vr i l i astronomska osmatranja i zapisival i to poslednj ih
630. 000 godi na. I zgl eda da t a t vr dnj a pl a i g. D . Mej s i j a, k o j i u
swora Prirodnom postanju ( str. 318) to kome nt ar i e - " a k o taj
broj godi na i t amo kao mesece, j er Izlazak kae da j e k od Egi pana
" godi na" znai l a "mesec", t o bi i dalje odgovaral o dui ni dva c i kl u-
s a precesij e ( i l i 51. 736 godi na) . " Di o g e n Laer t i j e dat i ra egi patske
ast ronomske proraune na 48. 836 godi na pre Al eks andr a Ve l i k og
(Proem, 2). Mar ci j an Kapel a to pot vruj e saoptavajui pot oms t vu
da su Egi pani potaj no prouaval i ast ronomi j u preko 40. 000 godi na
pre nego to su svoje znanje prenel i svetu ( Lui s , Astronomija drev-
nih naroda, str. 264).
U Prirodnom postanju post oj i nekol i ko vr edni h citata, uzet i h sa
ci l j em da podre teorij e autora te knj i ge, al i oni daleko vie pot vr u-
j u uenja Tajne Doktrine. Na pri mer, ci t i r a se Pl ut arh, i z nj egovog
ivota Sule, gde st oj i :
Jednog dana kad je nebo bilo vedro (. . .) zvuk trube se zauo na
njemu (. . .) tako glasan, prodoran i alostiv, (. . .) daje prestraio
svet. Tuskanski mudraci rekoe da je on najavio novu rasu ljudi i
* Dvanaest komada hleba koj i se u svetilitu rtvuju Jehovi. (nap. prev.)
789
obnovu sveta; jer oni potvrdie daje bilo osam raznih vrsta ljudi,
koj i su se razl i koval i po ivotu i postupcima i daj e Nebo svakoj
dodelilo njeno vreme, koje je ogranieno krugom velike godine
(25.868 godina).
"ivo- To nas veoma podsea na naih sedam rasa ljudi i osmu
tinjskog oveka" - koja je nastala od kasne Tree Rase, a takoe i na
sukcesivna tonjenja i unitenja kontinenata koja su dokrajila goto-
vo itavu tu rasu.
Jamblih kae:
Asirci ne samo da su sauvali seanje na sedam i dvadeset miri-
jada godina (270.000 godina), kao to Hiparh za njih kae, ve i na
itav ciklus i period sedam vladalaca sveta.
(Prokle u Timeju, b. 1)
To je procena Ezoterijske Doktrine, onoliko priblina koliko je to
mogue. Jer, naoj dananjoj Korenskoj rasi (Petoj) je dato 1.000.000
godina, a prolo je oko 850.000 godina od potapanja poslednjeg ve-
likog ostrva Rute (dela kontinenta), etvrte Rase i l i Atlantiana, dok
je Daitja, malo ostrvo nastanjeno meanom rasom, uniteno pre oko
270.000 godina, tokom ledenog doba i l i tu negde ( vidi Knj igu I I ) . Al i ,
Sedam Vladara i l i sedam vel ikih Dinastija boanskih kraljeva pripa-
daju predanju svih vel i ki h naroda antike. Gde god se pominje dva-
naest, oni su bez razlike povezani sa dvanaest znakova Zodijaka.
Toliko je oigledna injenica da su se rimokatoliki pisci - pose-
bno francuski papisti - preutno sloili da povezu dvanaest jevrejskih
patrijarha sa znac/ma Zodijaka. To je uinjeno na odreeni proroko-
-mistiki nain, koj i bi pobonim i neznalakim uima zvuao kao
proroanski znak, jedno preutno priznanje "odabranog Naroda Bo-
j eg" i j i je prst namemo od poetka stvaranja na nebu zacrtao broj
t i h patrijarha. Na primer, ti pisci (izmeu ostalih, de Mi r vi j ) za div-
no udo prepoznaju sve karakteristike 12 znakova Zodijaka u recima
koje Jakov na samrti upuuje svojim sinovima i u njegovom odree-
nju budunosti svakog Plemena ( vi di Postanje, poglavlje XLI X) .
tavie, tvrdi se da su odgovarajue zastave t i h istih plemena na se-
bi nosile simbole i imena kao i znaci, ponovljeni u 12 kamenova
Urima i Tumima i na 12 kr i l a heruvima. Ostavljajui pomenutim
790
misticima da dokau tanost navedene korespondencije, ona glasi
ovako: ovek, iliVodolija je u sferi Reubena, za koga se kae daje
"nestabilan kao voda" (u Vulgati stoji "kulja kao voda"); Blizanci u
snanoj bratskoj povezanosti Simeona i Levija; Lav u Judi, "snanom
Lavu" svog plemena, "lavovskog poroda"; Ribe u Zabulonu, koj i e
"boraviti u luci mora"; Bik u Isaaharu, jer je on "snani magarac ko-
ji se uurio", itd. , pa je zato povezan sa stajama; Devica-Skorpija
u Danu, koj i je opisan kao "zmija, guja na drumu koja ujeda", itd. ;
Jarac u Naftali, koj i je "putena kouta (jelen)"; Rak u Venjaminu,
j er je on "grabeljiv"; Vaga, "Terazije" u Aeru, ij i e "hleb bi t i de-
beo"; Strelac u Josifii, jer "njegov luk boravi u snazi." Da nadokna-
di dvanaesti znak, Devicu, nezavisno od korpije, tu je Dina, jedina
Jakovljeva erka ( vi di Postanje, XLI X) . Predanje pokazuje da od-
govarajua plemena nose 12 znakova na svojim zastavama. Al i , po-
red toga. Biblija]Q puna teokosmogomjskih i astronomskih simbola
i personifikacija.
Ostaje da se pitamo i istraimo - ako je sudbina stvarnih, i vi h
Patrijarha bila tako neraskidivo prepletena sa Zodijakom - kako to
da posle gubitka deset plemena, deset od dvanaest znakova takode
nisu na udesan nain nestali sa zvezdanih polja? Al i , to nije tako
vano. Bolje se pozabavimo istorijom samog Zodijaka.
Sad moemo podsetiti itaoca na neka miljenja o tom pitanju
koja su izrazili neki od najviih autoriteta u nauci.
Nj utn je verovao da se otkrie Zodijaka dogodilo u vreme ekspe-
dicije Argonauta, a Di l or (Dulaure) smeta njegovo poreklo u 6.500.
godinu pre Hrista, tano 2.496 godina pre stvaranja sveta prema bi -
blijskoj hronologiji.
Kroj cer (Kreuzer) veruje da je veoma lako da se pokae kako je
veina teogonija blisko povezana sa religioznim kalendarima i uka-
zuje na Zodijak kao njihov izvor - ako ne identian Zodijaku kakav
danas znamo, onda neto veoma slino. On je siguran da su Zodijak
i njegovi mistiki odnosi u osnovi svih mitologija, u ovom i l i onom
obliku i daje on u starom obliku postojao vekovima unazad; zahva-
ljujui nekom pojedinanom usklaivanju dogaaja, do nas je do-
speo u njegovoj dananjoj astronomski definisanoj odedi {Krojcer,
knjiga I I I , str. 930).
Bi l o da su se "geni j i planeta" (nai Dan Kohani supramunda-
ni h sfera) pokazali "sveti m proroci ma" i l i ne, kao to se t vr di u
791
I
Dabistanu, i zgl eda da su v e l i k i svet ovnj aci i r a t ni c i b i l i poastvo-
v a ni na i s t i nai n u dr e v ni m dani ma, kad su astrol oka magija i
bogojavljenje i l i r u k u pod r u k u u Hal de j i . Jer, Ks enof on, k o j i n i -
j e obi an ovek, pi ui o K i m , pr i a da se u t r enut ku nj egove smr-
ti taj kr al j usrdno zahval j i vao bog ov i ma i her oj i ma to su ga tako
esto lino pouavali znacima na nebu, ev o u p a v i o i q ar mei oi t ;
(Cyropedie, Starost Zodijaka).
Uk o l i k o se ne pretpostavi da nauka o Z odi j aku pot i e iz naj dub-
lje starine i da j e bi l a sveopte rasprostranjena, kako da obj asni mo
da se ti znaci nalaze u naj st ari j i m teogonij ama? Reeno j e daj e La-
plas bi o zaprepaen na pomi sao da su dani Me r kur a ( sreda), Ve-
nere ( petak), J upitera ( ut orak), Satuma ( subota) i d mg i povezani sa
dani ma u sedmi ci i s t i m r edom i sa i s t i m i meni ma kako u I ndi j i tako
i u Sevemoj Evr opi .
Pokuajte, ako moete, da dananjim sistemom autohtonih ci vi -
lizacija, koj i je toliko u modi u nae vreme, objasnite kako su naro-
di koj i nemaju zajednike pretke, ni predanja, ni postojbinu uspeli
da izmisle tu vrstu nebeske fantazmagorije, pravi bukuri nebes-
ki h naziva, bez reda i l i predmeta, koja nemaju slikovne veze sa sa-
zveima koja predstavljaju, a naizgled jo manje sa fazama naeg
zemaljskog ivota koje bi trebalo da predstavljaju (. . .) da u ko-
renu svega toga nije postojao opti plan i univerzalni uzrok i ve-
rovanje;
(Pneumatologie, tom IV, str 61)
I Di pua {Dupuis) j e naj iskrenij e pot vr di o to isto. On kae:
Nemogue je ot kri t i i najmanji trag slinosti izmeu delova ne-
ba i figura koje su astronomi tamo proizvoljno smestili, i druge stra-
ne; sluajnost je nemogua.
(Poreklo kultova, Zodijak)
Svakako daj e sluajnost "nemogua". Nema "sl uaj nost i " u Pr i -
r odi , u koj oj j e sve mat emat i ki koor di ni r ano i uzaj amno usaglae-
no u s v oj i m del ovi ma. "Sl uaj j e " , kae Ko l r i d , "samo Bo j i ( i l i
Pr i r odi n) pseudoni m za one posebne sluajeve koj e On ni j e odabrao
da ih otvoreno Svoj emno potpie." Zamenite re " Bo g " rej u Karma
i to e postati i stonj aki aksi om. Zat o, zvezdana "proroanst va" Z o-
792
dijaka, kako ih zovu hrianski mistici, nikad ne ukazuju na bilo koj i
posebni dogaaj, ma koliko daje on svean i svet za neki deo ove-
anstva, ve na veno ponavljajue, periodine zakone u prirodi, ko-
je razumeju jedino inicijati samih zvezdanih bogova.
Nijedan okultista, nijedan astrolog roen na Istoku nikad se ne bi
sloio sa hrianskim misticima, pa ak ni sa Keplerovom mistikom
astronomijom, uprkos njegovoj velikoj naunosti i erudiciji, napro-
sto zato to, ako su njegove pretpostavke i sasvim tane, njegovo
zakljuivanje na osnovu njih je jednostrano i hrianski pristasno.
Tamo gde on nalazi proroanstvo koje direktno ukazuje na Spasite-
lja, drugi narodi vide simbol venog zakona koj i je propisan za datu
manvantaru. Zato u Ribama gledati direktno ukazivanje na Hrista
-j ednog od nekoliko reformatora sveta. Spasioca samo za svoje di -
rektne sledbenike, ali za sve ostale samo velikog i slavnog inicijata
- kad to sazvee ija kao simbol svih prolih, sadanjih i buduih
Spasitelja koj i ire svetlost i razgone mentalnu tamu? Hrianski
simbolozi su pokuali da dokau daje zbog Efraima (Josifovog si-
na), Jakovljevog izabranika, moralo da se desi daje u trenutku kad
Sunce ulazi u znak Ribe "izabrani Mesija, 1x9^'^ prvih hriana, mo-
rao da se rodi. Al i , ako je Isus iz Nazareta bio taj Mesija - da li se on
zaista rodio u tom "trenutku", i l i su, da se on tada rodi, to uinile pre-
pravke teologa, koj i su jedino nastojali da svoje unapred stvorene
ideje uklope u zvezdane injenice i narodna verovanja? Svi znaju
daje pravo vreme i godina Isusovog roenja potpuno nepoznata. A
Jevreji, ij i su preci odredili da re Dag znai i "ri ba" i Mesija", to-
kom usiljenog razvoja svog rabinskog jezika, prvi su koj i e porei
tu hriansku tvrdnju. A staje sa injenicom da bramini takode po-
vezuju svog Mesiju, venog Avatara Vinua, sa ribom i Potopom, i
da su Vavilonjani takode od svog Dag-on-a podjednako ui ni l i i r i -
bu i Mesiju, Coveka-Ribu i Proroka?
Ueni ikonoklasti medu egiptolozima su ti koj i kau da -
(. ..) kad su fariseji traili "znak sa neba", Isus im je rekao: "Nee
biti dat drugi znak osim znaka Jone. " {Matej, XVI , 4) (. . .) Znak
Jone je Oan i l i ribar iz Ninive. (. . .) Svakako da nije bilo drugog
znaka osim toga to se Sunce ponovo raa u Ribama. Glas Tajne
Mudrosti kae da oni koji tragaju za znacima ne mogu nai nika-
kav drugi znak osim znaka povratnika oveka-ribe, Ihtisa, Oanesa
i l i Jone - koji se ne bi mogao oteloviti.
793
I spalo bi da j e Kepl er smatrao pozi t i vnom injenicom to da su u
t r enut ku "i nkar naci j e" sve planete bi l e u konj unkci j i u znaku Riba,
k o j i J evrej i ( kabal i st i ) zovu "sazveem Mes i j e". " U t om sazve-
du" , pot vr di o j e on, " bi l a j e smetena zvezda Maga." Ta izj ava, ko-
j u j e naveo dr Sep (Sepp) (ivot naeg Gospoda Isusa Hrista, t om I ,
str. 9) ohrabri l a ga j e da pr i met i kako "sva j evrej ska predanja na-
j avl j uj u tu zvezdu, koj u su mnogi narodi v i d e l i " ( ! ),* dodavi da " b i
ona potamnel a t i h sedamdeset planeta koj e vl adaj u sudbi nom razni h
naroda na ovoj zeml j i . " ^ Dr Sep objanjava:
Zbog t i h prirodnih proroanstava, u zvezdama nebeskog svoda
bi l o je zapisano da bi Mesija trebalo da se rodi u lunaroj godi ni
4320., u toj nezaboravnoj godini u kojoj bi itav hor planeta slavio
njegov j ubi l ej .
Na poetku ovog veka zaista j e dolo do pomame da se od I ndusa
t rai da vrate toboe od Jevreja ukradene "bogove", patrij arhe i hro-
nol ogi j u. Vi l f or d j e bi o taj k o j i j e prepoznao Noj a u Pr i t i i Satjavati,
Enosa u Dr u v i , pa ak i As ur u I vari . I pak, nakon to su t ol i ko dugo
bor avi l i u I ndi j i , neki ori j ent al i st i bi u naj manj u r uku trebal o da zna-
j u da ni su I ndus i j e di ni k o j i i maj u t e l i kove, i l i j e di ni k o j i s u svoje
vel i ko doba podel i l i na et i r i manja doba. Svejedno, pisci u Azijskim
istraivanjima su se upus t i l i u kraj nj e ekstravagantna razmilj anj a.
S. A. Mekej (Mackey), nor vi ki "f i l ozof , astronom i obuar", ve-
oma smelo se uputa u raspravu:
Hrianski teolozi misle daje njihova dunost da piu protiv du-
gih perioda induske hronologije. Al i , kad uen ovek raspinje na
krstu imena i cifre drevnih naroda i umotava ih i iskrivljuje u ob-
Bilo da su mnogi narodi videli tu istu zvezdu i l i ne, svi mi znamo da gro-
bove "ta tri Maga", koji se die prilino tevtonskim imenima Kaspar i Mel-
hior, gde je Valtazar Jedini izuzetak, a druga dva imaju malo haldejskog pri-
zvuka u sebi, prokazuju svetenici u uvenoj Kelnskoj katedrali, za koju se ne
samo pretpostavlja, ve vrsto veruje da su tela tri Maga sahranjena u njoj.
To predanje o sedamdeset planeta koje vladaju sudbinama naroda zas-
novano je na okultnim kosmogonijskim uenjima da osim naeg sedmostm-
kog planetarnog lanca svetova-planeta u Sunevom sistemu postoje jo mnogi
drugi.
794
like koj i znae neto potpuno strano izvornoj nameri drevnih auto-
ra, al i koj i se, tako osakaeni, uklapaju u roenje nekog crva koj i
je prethodno stvoren u njegovom sopstvenom mozgu sa tol i ko eg-
zaktnosti da se taj uenjak pretvara daje zapanjen t i m otkriem,
ne mogu da mu tako lako oprostim.
(Klju Uranije)
To j e bi l o namenj eno kapetanu ( kasnij e pukovni ku) Vi l f or du, al i
se te reci odnose na mnoge nae savremene ori j ental i ste. Vi l f o r d j e
bi o pr v i k o j i j e svoja nesrena razmi l j anj a o i nduskoj hr onol ogi j i i
Puranama kruni sao povezi vanj em 4.320.000 godi na sa bi bl i j s kom
hronol ogi j om, naprosto mi ni j at uri zuj ui taj broj na 4.320 godina (pret-
postavlj ena l unama godi na roenj a Hr i s t a), a dr Sep j e naprosto pl a-
gi rao t u i dej u od ovog gal antnog of i ci ra. Stavie, on j e istrajavao da
u nj i ma v i d i j evr ej s ku svoj i nu, kao i hriansko proroanstvo, opt u-
uj ui tako Ar i j evce da su se pos l ui l i s emi t s ki m ot kr i venj em, dok
j e zapravo bi l o obrnuto. Jevreje, tavie, ne treba opt ui vat i da su op-
l j akal i I nduse, o i j i m broj evi me Ezra verovatno nije nita znao. Oni
su i h oi gl edno i neporeci vo pozaj mi l i od Haldej aca, zajedno sa nj i -
h o v i m bogovi ma. Od 432.000 godi na hal dej ski h boanski h Di nas t i -
j a,^ o n i s u na i ni l i 4. 320 godi na od stvaranj a sveta do hri anske
Svaki uenjak je, naravno, svestan da Haldejci za svoje boanske dinastije
uzimaju iste cifre (432) i l i (432.000) kao i indusi za svoju Mahajugu, naime
4.320.000. Zato je dr Sep iz Minhena preduzeo da podri Keplera i Vilforda
u njihovoj optubi da su ih Indijci pozajmili od hriana, a Haldejci od Jevre-
j a, koj i su, kako se tvrdi, oekivali svog Mesiju u lunarnoj godini 4.320. ! ! !
Poto je te brojke, prema drevnim piscima, Beroz zasnovao na 120 Sarosa -
svaka od ti h jedinica znai est nerosa od po 600 godina, to ukupno ini
432.000 godina - one ne izgledaju dogmatino. AH, poboni profesor iz Mi n-
hena se poduhvatio da ih objasni na ispravan nain. On izjavljuje daje resio
zagonetku pokazavi da se "saros, prema Phniju, sastoji od 222 sinodijalna me-
seca, to ini 18 i 6/io godina", izraunavalac se prirodno vratio na cifre koje
j e "saoptio Suidas", koj i j e potvrdio da su 120 sarosa sainjavali 2.222 sve-
tene i l i ciklike godine, to odgovara 1.656 solamih godina" {ivot Gospoda
naeg Isusa Hrista, tom I I , str. 417).
Suidas nije rekao nita slino, a i da jeste, time bi dokazao malo i l i nita. Ne-
rosi i sarosi bi l i su isti trn u mesu neiniciranih starih pisaca, kao stoje apoka-
liptikih 666 "velike Zveri" kod savremenih, i oni su nali svoje nesrene Njut-
ne, kakve imaju ovi poslednji.
795
ere; to se tie vavilonskih i egipatskih bogova, isto tako skromno i
tiho, oni su ih pretvorili u Patrijarhe. Svi narodi su manje i l i vie kri -
vi za takva preoblikovanja i prepravke Panteona (nekad zajednikog
svima), od univerzalnih u nacionalne i plemenske bogove i heroje.
Bi l a je to njihova svojina u svojoj novoj odedi Petoknjija, i niko
od izraeliana je nikad nije nametao nijednom drugom narodu - a
ponajmanje Evropljanima.
Bez elje da istiemo kako nam ta veoma nenauna hronologija
bode oi, moemo pri meti ti nekoliko stvari koje mogu ot kri t i smi-
sao. Ta brojka od 4.320 lunarnih godina sveta (u Bibliji se koriste
solarne godine) kao takva nije izmiljotina, ak i ako je njena prime-
na sasvim pogrena, jer to je samo iskrivljeni odjek prvobitne ezo-
terijske, a kasnije bramanike doktrine koja se odnosi na Juge. "Dan"
Brame ima 4.320.000.000 godina, a isto toliko ima i no Brame, to
jest toliko traje Pralaja, nakon koje se novo Sunce trijumfalno rada
nad novom manvantarom, radi sedmostrukog lanca koj i osvetljava.
To uenje je prodrlo u Palestinu i Evropu vekovima pre hrianske
ere ( vi di Razotkrivenu Iziu, I I , 132) i bi l o je prisutno u umovima
mojsijevskih Jevreja koj i su na tome zasnovali njihov mal i ciklus,
iako je on naao svoj pun izraz tek preko hriansko-biblijskih ra-
unalaca vremena, koj i su ga usvojili, jednako kao i 25. decembar:
datum za koj i se govori da se na njega inkamiraju svi solarni bogo-
vi . Kakvo je onda udo stoje natimano da se Mesija rodi u "4.320.
lunarnoj godini sveta"? "Sin Pravednosti i Spasenja" se jo jednom
uzdigao i razvejao pralajiku tamu haosa i nebia na nivou nae ob-
jektivne male planete i lanca. Kad je jednom utvren predmet obo-
avanja, lako je bilo da se pretpostavljeni datumi njegovog roenja,
ivota i smrti uklope kako u zahteve Zodijaka tako i u stara preda-
nja, iako su ona za tu pri l i ku morala bi t i donekle prepravljena.
Zato postaje jasno ono stoje rekao Kepler, slavni astronom. On
je prepoznao vel i ki i univerzalni znaaj svih takvih planetarnih ko-
njunkcija "od kojih je svaka" - kao stoje dobro rekao - "opasna go-
dina za Coveanstvo."'* Retke kojunkcije Satuma, Jupitera i Marsa
italac treba da ima na umu da izraz "opasna godina" ima znaenje koje
prevazilazi uobiajeno kad ga koriste okultisti i mistici. To ne samo daje kriti-
an period, tokom koga se periodino oekuje neka velika promena, bilo u ljud-
skom i l i kosmikom sklopu, ve se ona takode odnosi i na sveopte duhovne
796
imaju znaaj koj i proistie iz njihovih odreenih velikih posledica
- za mistike kako u I ndi j i i Ki ni , tako i za one u Evropi. A svakako
je samo puka hipoteza i miljenje daje priroda imala u vi du jedino
Hrista kad je stvarala svoja (za profane) matovita i besmislena sa-
zveda. Ako se tvrdi kako nije bilo mogue daje puki sluaj naveo
arhajske gradioce Zodijaka da pre nekoliko hiljada godina oznae
asteriskom {a) figuru Bika, sa ne mnogo bolj im i l i valjanijim doka-
zom daje to proreklo Re i l i Hrista nego stoje takode injenica da
a/e/Bika znai J EDNOG i PRVOG, a daj e Hri st takode bi o alfa i l i
JEDAN, onda se taj "dokaz" moe pokazati prilino obezvreenim,
na vie naina. Za poetak, nesumnjivo daje Zodijak postojao pre
hrianske ere; dalje, svi Sunevi bogovi su bi l i mistiki povezani
sa t i m sazvedem ( Bika) - na primer, Oziris - i sve njih su njihovi
sledbenici zvali "Prvima". Potom, sakupljai mistikih epiteta, koj i
su dati hrianskom Spasitelju, svi su, manje i l i vie, bi l i upoznati sa
znaajem znakova Zodijaka i lake je pretpostaviti kako su oni svo-
je tvrdnje podesili tako da odgovaraju mistikim znacima, nego da su
ovima bi l i potrebni mi l i oni godina sijanja u vidu proroanstva koje
vai za jedan deo oveanstva, ne obraajui panju na bezbrojne ge-
neracije koje su prole pre toga i one koje e se roditi kasnije.
Nama se kae:
Nije puki sluaj, koji je u odreenim sferama, na presto posta-
vio glavu tog bika (Taurus), to pokuava egipatskim krstom na
svojim rogovima da odgura Zmaja; tim vie to se to sazvede Bika
nazivalo velikim gradom Bojim i majkom otkrivenja, a takode i tu-
maem boanskog glasa, MQxn\out\?,ov Apispacis u Egiptu, koji je
(kao to h\ patristiki oci hteli da ubede svet) vie voleo proroan-
stva to se odnose na roenje Spasitelja.
(Pneumatologie, IV, 71)
Na tu teoloku pretpostavku ima nekoliko odgovora. Prvo, egipatki
krst, i l i tau, i l i dainski krst, i l i svastika, i hrianski krst imaju isto
promene. Evropljani su svaku 63. godinu zvali "velika opasna godina" i moda
su ispravno pretpostavljali da su opasne godine i one koje se dobijaju mno-
enjem broja 7 neparnim brojevima 3, 5, 7 i 9. Al i , sedam je prava mera priro-
de u okultizmu, i 7 mora da se pomnoi na sasvim drugaiji nain i po sasvim
drugaijem metodu koji je jo nepoznat evropskim narodima.
797
znaenje. Drugo, nijedan narod i l i nacija izuzev hriana nije Zmaju
dao to znaenje koje mu j e dato danas. Zmija j e bila simbol MUDR O-
STI, a Bi k (Taurus) simbol fizikog i l i zemaljskog razmnoavanja. Za-
to bi taj bik koj i odguruje Zmaja, i l i duhovnu. Boansku Mudrost,
svojim tau i l i Krstom - koj i ezoteriki predstavlja osnov i okvir svih
graevina" - imao sasvrnifaliko, fizioloko znaenje, da nema jo je-
dno znaenje nepoznato naim biblijskim uenjacima i simbolozima.
U svakom sluaju, on nema nekog posebnog odnosa prema Reci sve-
tog Jovana, osim moda u optem smislu. Taurus ( koj i, uzgred, nije
jagnje, ve bik) bio je svet u svim kosmogonijama, kako kod Indusa
tako i kod zoroastrijanaca, kako kod Haldejaca tako i kod Egipana.
Toliko zna svaki kolarac.
Moda e se pamenje naih teozofa osveiti ako ih podsetimo
staje u Izidi reeno o odnosu Device i Zmaja i o univerzalnosti pe-
riodinih roenja i reinkarnacija Spasitelja Sveta - solamih bogova
( I I tom, str. 490), uz pozivanje na odreene pasuse iz Otkrivenja.
Godine 1853. jedan uenjak, poznat kao Erar-Molien (Erard-Mo-
llien)]Q u Francuskom institutu proitao rad koj i nastoji da dokae
starinu indijskog Zodijaka, na osnovu znakova koj i se nalaze u os-
novi i f i l ozof i j i svih najvanijih rel igioznih proslava u toj zemlj i,
proslava ije se poreklo gubi u tami vremena najmanje 3.000 godina
pre nove ere, kako je ovaj ueni predava pokuao da pokae. I n-
dijski Zodijak, mi sl i on, daleko prethodi grkom Zodijaku i od nje-
ga se znatno razlikuje u odreenim detaljima. U njemu vidimo Zmaja
na drvetu, u ijem je podnoju "Devica", Kanja-Durga, jedna od naj-
drevnijih boginja, posaena na lava koj i za sobom vue solarna kola.
On dodaje:
Iz tog razloga ta Devica Durga nije naprosto podseanje na je-
dnu astronomsku injenicu, ve je zaista najdrevnije boanstvo
indijskog Olimpa. Ona je oigledno ista ta o kojoj govore sve sibi-
linske knjige, dela koja su bila Vergilijeva inspiracija; devica iji je
povratak proreen kao znak sveopte obnove. ( . . . ) I zato bi, kad
do dananjeg dana vidimo da meseci nose imena po imenima bo-
anstava solamog Zodijaka, to im je dao narod june Indije koji
govori malajalim jezikom, taj narod napustio Zodijak svojih preda-
ka da bi se opteretio onim grkim? Naprodv, sve govori da su te zo-
dijake figure Grcima preneli Haldejci, koji su ih dobili od bramina.
(Vidi Receuil de l'Academie des Inscriptions, 1853.)
798
Al i , sve je to veoma turo svedoenje. Setimo se, meutim, onoga
to su rekli i prihvatili savremenici Volnija {Volney), koj i u svojim
Ruevinama Carstava, str. 360, primeuje da poto je Ovan \A47.
godine pre nove ere bio na svom 15. stepenu, sledi da se prvi stepen
"Vage" nije mogao pokl opiti sa prolenom ravnodnevnicom ranije
od 15.194. godine pre nove ere, a ako tome dodate 1.790 godina od
Hrista, ispada daj e od nastanka Zodijaka prolo 16.984 godine.
Stavie, dr legel (Schlegel) u svojoj Kineskoj uranografiji pri-
pisuje kineskoj astronomskoj kugl i starost od 18.000 godina ( vi di
str. 54, 196 i dalje)
Svejedno, postoje mala korist od miljenja koja se navode bez od-
govarajuih dokaza, korisnije bi bi l o da se okrenemo naunim sve-
doanstvima. G. Baji, uveni irancuski astronom iz proog veka, lan
Akademije itd. , potvruje da je indijski sistem astronomije daleko
najstariji i da su iz njega egipatski, grki, rimski, pa ak i jevrejski
sistem dobili svoje znanje. Kao potporu t i m stavovima, on kae:
Astronomi koj i su prethodili epohi iz 1.491. godine bi l i su, prvo,
aleksandrijski Grci : Hiparh, koj i je iveo 125 godina pre nove ere
i Ptolomej, 250 godina posle Hiparha. Nakon nj ih dolaze Arapi,
koj i su oiveli prouavanje astronomije u IX veku. Za njima dola-
ze Persijanci i Tatari, koj ima dugujemo Masiredinove tablice iz
1.269. godine, i Ulug-begove iz 1.437. godine. Takav je sled doga-
aja koj i je poznat pre indijskog perioda 1.491. godine. ta onda
i ni tu prekretnicu? To je posmatranje longitude neke zvezde u
datom trenutku, mesta na nebu gde je ona viena, koje slui kao
referentna taka, poetna taka da se izrauna i prethodni i budui
poloaj te zvezde na osnovu njenog zapaenog kretanja. Al i , ta
astronomska epoha je beskorisna ukoliko se ne odredi kretanje zve-
zde. Narod koj i je nov u nauci i koj i je prisiljen da pozajmi stranu
astronomiju, nema problema da utvrdi tu epohu, poto je jedino po-
smatranje koje je potrebno ono koje se moe obaviti u bilo kom
trenutku. Al i , ono stoj e potrebno iznad svega i to se mora pozaj-
mi t i , jesu oni elementi koj i zavise od tanog odreenja i zahtevaju
neprekidno posmatranje; iznad svega, ona kretanja koja zavise od
vremena i koj a se mogu tano odredi t i j edi no kroz vekove po-
smatranja. Ta kretanja se onda moraju pozajmiti od naroda koj i su
vri l i takva posmatranja i za sobom imaju vievekovni rad. Zato
zakljuujemo da novi narodi ne bi pozajmili epohe od starih, a da
799
uz njih, takode, ne pozajme i "prosena kretanja". Polazei od tog
principa, otkriemo da indijske epohe 1.491. i 3.102. godine nisu
mogle biti pozajmljene niti od Ptolomeja niti od Ulug-bega.
Ostaje jo mogunost da su I ndij ci, poredei svoja osmatranja iz
1.491. godine sa prethodnim posmatranjima Ulug-bega i Ptolemeja
iskoristili interval izmeu t i h posmatranja kako bi odredili "prose-
no kretanje". Ulug-begovo vreme je isuvie blisko da bi se to odre-
dilo, dok je period Ptolemeja i Hiparha jedva dovoljno udaljen. Al i ,
ako je indusko kretanje bilo odreeno iz t i h poredenja, epohe bi bile
povezane. Poevi od epohe Ulug-bega i Ptolemeja, stigli bismo do
indijske. To, meutim, nije sluaj. Zato su strane epohe Indijcima
bile i l i nepoznate i l i beskorisne.*
Ovome moemo dodati j o jedan vaan argument. Kad je neki
narod prisiljen da od svojih suseda pozajmi te metode, i l i proseno
kretanje iz astronomskih tablica, pored toga, j o neophodnije mu
je da pozajmi i znanje o neuniformnnosti kretanja nebeskih tela, o
apogeju, o vorovima i nagibu ekliptike; ukratko, sve one elemen-
te ije odreenje zahteva vetinu posmatranja, odreene instrumente
i vel i ku industriju. Svi ti astronomski elementi koj i se manje i l i
vie razlikuju kod aleksandrijskih Grka, Arapa, Persijanaca i Tata-
ra, uopte ne lie na indijske. Zato oni nisu nita pozaj mili od svo-
j i h suseda.
Kada se Baijeve opaske samu, zakljuci do koj i h je doao su
sledei:
Ako I ndij ci nisu pozajmili ovu epohu, mora da su i mal i svoju iz-
vornu, zasnovanu na nj ihovim posmatranjima; i to je morala bi t i i l i
epoha 1.491. godine, i l i epoha 3.012. godine pre nove ere, poto ona
prethodi epohi iz 1.491. godine za 4.592 godine. Moramo da izabe-
remo izmeu te dve epohe i odluimo koja je od nj ih zasnovana na
posmatranju. Al i , pre nego to iznesemo argument koj i moe i mora
da resi to pitanje, neka nam itaoci dopuste da iznesemo nekoliko
primedbi na raun onih koj i bi mogl i bi t i skloni da veruju kako su
savremena posmatranja i kalkulacije omoguile Indijcima da odre-
de prethodni poloaj nebeskih tela. Uopte nije lako da se nebeska
Radi detaljnog naunog dokaza tog zakljuka vi di str. 121 Baijevog dela,
gde se o tom predmetu raspravlja sa tehnike strane.
800
kretanja odrede sa dovoljnom preciznou u pogledu uspinjanja ka
zenitu u periodu od 4.592 godine i da se opiu pojave koje mora da
su se desile u tom periodu.
Mi danas imamo savrene instrumente. Tokom prethodna dva i l i
t r i veka izvrena su egzaktna posmatranja koja nam ve doputaju
da sa pril inom tanou izraunamo proseno kretanje planeta;
mi imamo posmatranja Haldejaca, Hiparha i Ptolemeja koja nam,
zahvaljujui tome to su vremenski udaljena od naeg perioda, do-
putaju da sa velikom preciznou utvrdimo ta kretanja. Pa ipak,
nismo u stanju da sa nepogreivom tanou predstavimo posma-
tranja tokom dugog perioda koj i je protekao od Haldejaca do danas,
a jo manje smo u stanju da tano odredimo zbivanja koja su se odi-
grala pre 4.592 godine. Kasini (Cassini) i Majer (Maier) su odredili
sekularno kretanje Meseca i njihovi prorauni se razlikuju za 3 mi -
nuta i 43 sekunde. Ta razlika bi za 46 vekova dovela do neodree-
nosti od gotovo 3 stepena u poloaju Meseca. Nesumnjivo je jedno
od ti h posmatranja tanije od drugog, a jedino posmatranja iz veo-
ma drevnog perioda mogu da odrede koje. Al i , u veoma dalekim pe-
ri odi ma, za koje nam nedostaju posmatranja, mi nismo sigurni u
pogledu astronomskih pojava. Kako su onda I ndi j ci mogl i da od
1.491. godine nae ere izvre proraune unazad do 3.012. godine
pre nove ere ako su se tek nedavno nauili astronomiji?
Istonjaci nikad nisu bi l i ovakvi kao mi . Ma kol i ko visoko mi-
ljenje o njihovom znanju moemo stei ispitivanjem njihove astro-
nomije, mi ne moemo da pretpostavimo kako su oni ikad imali takvo
mnotvo raznovrsnih instrumenata kojima se die savremene opserva-
torije, koj i predstavljaju proizvod istovremenog napretka u raznim
vetinama, ni t i su oni mogl i imati takvu pronalazaku genijalnost za
koj u danas izgleda da pripada iskljuivo Evropi, koja, nadometa-
j ui ulogu vremena, dovodi do brzog napretka nauke i ljudske inteli-
gencije. Ako su Azij ati ikad bi l i moni, ueni i mudri, mo i vreme
su ono stoje dovelo do njihovih zasluga i svakovrsnih uspeha. Mo
je osnivala i unitavala njihova carstva; ona je as podizala zdanja
koja je nametala njihova veliina, as ih svodila na ruevine dostoj-
ne potovanja; i dok su promene smenjivale jedna drugu, strpljenje
je nagomilavalo znanje, a produeno iskustvo je rodilo mudrost. Sta-
rina istonih naroda je ono to je uzdiglo njihovu naunu slavu.
801
Ako su I ndijci 1.491. godine posedovali poznavanje nebeskog kre-
tanja dovoljno tano da im omogui da izvre proraune 4.592 godi-
ne unazad, to znai da su oni takvo znanje mogli stei samo iz veoma
drevnih osmatranja. Priznati im takvo znanje, a porei osmatranja iz
koj ih je ono steeno, znailo bi tvrdi ti nemoguu stvar; to bi bilo kao
da pretpostavljamo da su na poetku svoje karijere oni ve ponjeli
plodove vremena i iskustva. Sa druge strane, ako se pretpostavi da
je njihova epoha iz 3.102. godine tana, sledilo bi da su I ndij ci napro-
sto drali tempo tokom smenjivanja vekova sve do 1.491. godine na-
e ere. Tako je samo vreme bi l o njihov uitelj; oni su znali kretanja
nebeskih tela u t i m periodima j er su ih vi del i , a starost indijskog na-
roda na zemlj i je uzrok pouzdanosti nj ihovih zapisa i tanosti njiho-
vi h prorauna.
Izgleda da bi problem koja je od dve epohe, ona iz 3.102. i l i ona
iz 1.491. godine, nastala stvarnim posmatranjem, trebalo da resi j e-
dna primedba, a to je da su drevni narodi uopte, a posebno I ndi j ci ,
raunali, pa zato i osmatrali, j edino pomraenja. Baj i kae:
Sad, u trenutku epohe 1.492. dolo je do pomraenja Sunca, a 14
dana pre i posle tog perioda nije bilo pomraenja M eseca. Zato epo-
ha iz 1.491. nije zasnovana na posmatranju. Sto se tie epohe 3.102.
bramini iz Tiruvalura je smetaju u suton 18. februara. Sunce je ta-
da bilo u poetnoj taki Zodijaka, prema svojoj pravoj longitudi.
Druge tablice pokazuju daje prethodne noi u pono M esec bio na
istom mestu, ali prema svojoj prosenoj longitudi. Bramini nam ta-
kode kau daje ta poetna taka, izvor njihovog Zodijaka, u godi-
ni 3.102. pre nove ere bila 54 stepena iza ravnodnevice. Iz toga sledi
daje izvor - poetak njihovog Zodijaka - bio u estom stepenu Vage.
Zato se u to vreme i na tom mestu odigrala prosena konjunkci-
j a; "i zaista, ta konjunkcija j e oznaena u naim najboljim tablicama
- La Kej evim (La Caille) za Sunce i M aj erovim za M esec." Ni j e bi -
lo pomraenja Sunca, postoje M esec bio suvie daleko od njegovog
vora, ali, nakon etrnaest dana, poto se M esec pri bl i i o tom vo-
ru, mora daj e bio pomraen. M ajerove tablice, uzete bez korekcija
i l i ubrzanja, daju to pomraenje, ali ga one smetaju u period obda-
nice, kad nije mogl o b i t i zapaeno u I ndi j i . Kasinij eve tablice ga
smetaju u pono, to pokazuje da su M ajerova kretanja suvie brza
za daleke vekove kad se ne urauna ubrzanje; a to takode dokazuje
80 2
da uprkos usavravanju naeg znanja mi jo uvek ne moemo bi t i si-
gurni u pogledu tanih aspekata na nebu u prolosti.
Zato verujemo daj e od dve indijske epohe stvarnim posmatra-
njem dobij ena ona iz 3.102. godine, j er ju je pratilo pomraenje ko-
je se moglo posmatrati i koje je sigurno posluilo da se ono odredi.
To je prvi dokaz tanosti longitude koj u su Indusi pripisali Suncu i
Mesecu u tom trenutku i taj dokaz bi moda bio i dovoljan kad to
drevno odreenje ne bi imalo najvei znaaj za proveru kretanja t i h
tela, pa se zato njegova autentinost mora potkrepiti svim moguim
dokazima.
Prvo. Primeujemo da su Indijci izgleda spojili zajedno dve epohe
u 3.102. godini. Bramini iz Tiruvalora raunaju uglavnom od prvog
trenutka Ka l i Juge, al i , oni imaju drugu epohu koja je smetena 2
dana, 3 asa, 32 minuta i 30 sekundi kasnije. Ova poslednja je prava
astronomska epoha, dok je ona prva izgleda istorijska era. Al i , da ta
epoha Kal i Juge nije zasnovana na stvarnom posmatranju, i daje bi -
la samo rezultat prorauna, zato bi bila tako podeljena? Nj ihova iz-
raunata astronomska epoha postala bi epoha Kal i Juge, koja bi bila
smetena na konjunkciju Sunca i Meseca, kao to je sluaj sa epo-
hom iz ostale t ri tablice. Oni mora da su imali neke razloge da ih raz-
likuju, a taj razlog moe poticati jedino od okolnosti u vreme te epohe,
koja zato ne moe bi ti rezultat prorauna. To nije sve; poev od solar-
ne epohe koju je odredilo raanje sunca 18. februara 3102. godine
pre nove ere i praenjem dogaaja unazad 2 dana, 3 asa, 32 minuta
i 30 sekundi, dolazimo do 2 sata 27 minuta i 30 sekundi ujutru 16.
februara, to je trenutak poetka Kal i Juge. udno je da to doba nije
smeteno u neki od eti ri glavna perioda dana. Mogl o bi se pret-
postaviti daje epoha trebalo da bude pono, a da je 2 sata 27 minuta
i 30 sekundi meridijanska korekcija. Al i , ma kakav daje razlog to
je utvren taj trenutak, jasno je da, ako je ta epoha bila rezultat izra-
unavanja, isto bi tako lako bilo vratiti je do ponoi, da bi se dovela
do podudarnosti sa j ednom od glavnih perioda dana, umesto da se
smeta u trenutak nekog odeljka dana.
Drugo. Indusi tvrde da se u prvom trenutku Kali-Juge odigrala
konjunkcija svih planeta i njihove tablice pokazuju tu konjunkciju,
dok nae ukazuju daje bilo mogue da se ona odigra. Jupiter i Mer-
kur su bi l i na istom stepenu ekliptike, Mars je bio 8 stepeni, a Sa-
t um 17 stepeni udaljen. Sledi da su, otprilike u to vreme, i l i nekih
803
14 dana nakon poetka Kal i Juge, I ndij ci videli kako se etiri pla-
nete, jedna za drugom, pojavljuju iz Sunevih zraka: najpre Satum,
potom Mars, zatim Jupiter i Merkur, i te planete su izgledale spo-
jene u prilino malom prostoru. Iako Venera nije bila medu njima,
oseaj udesnosti je doveo dotle da se to nazove konjunkcijom svih
planeta. Svedoenja bramina se tu slau sa naim tablicama, a ta
oiglednost, posledica predanja, mora daje bila zasnovan na stvar-
nom posmatranju.
Tree. Mogl i bismo da primetimo daje taj fenomen bio vidlj iv ot-
prilike dve nedelja nakon epohe i to tano u trenutku kad je moralo
bi t i opaeno pomraenje Meseca, koje je posluilo da se utvrdi epo-
ha. Ta dva posmatranja se uzajamno potvruju i ko god daje oba-
vio jedno, mora daje obavio i drugo.
etvrto. Mogl i bismo takoe da verujemo da su I ndij ci istovre-
meno i odredili mesto Meseevog vora; izgleda kako na to ukazuje
njihov proraun. Oni daju longitudu te take luname orbite za vreme
svoje epohe i tome dodaju kao konstantu 40 minuta, to je kretanje
vora za 12 dana i 14 sati. To je kao da su rekl i da je to odreenje
nainjeno 13 dana nakon njihove epohe i da bismo ui ni l i da ono
odgovara toj epohi, moramo dodati 40 minuta za koje se vor retro-
gradno kretao u tom intervalu.
To osmatranje je zato istog datuma kao i osmatranja pomraenja
Meseca, dajui tako t r i osmatranja, koja se uzajamno potvruju.
Peto. Iz opisa indijskog Zodijaka, koj i daje M. C. Dentil, proiz-
lazi da se na njemu po poziciji zvezda nazvanih "Oko Bi ka" i "De-
vicina belorepka" moe odrediti poetak Kal i Juge.
Sad, poredei ta mesta sa stvarnim poloajima, umanjenim za
nau precesiju ravnodnevica u pomenutom momentu, mi vidimo da
taka izvora indijskog Zodijaka mora daj e leala izmeu petog i
estog stepena Vage. Bramini su, zato, bi l i u pravu kad su ga smes-
t i l i na esti stepen tog znaka, t i m vie to ta mala razlika moe po-
ticati od regularnog kretanja zvezda koje je nama nepoznato.
Tako je to bi l o j o j edno posmatranje koje je vodi l o Induse u
tom pri l i no preciznom odreenju prve take njihovog pokretnog
Zodijaka.
Izgleda da nije mogue sumnjati u starinu posmatranja te inje-
nice. Persijanci kau da se etiri prekrasne zvezde bile postavljene
80 4
\
1
I
i
kao uvari na etiri kraja sveta. Sad ispada da su na poetku Kal i Ju-
ge, 3.000 i l i 3.100 godina pre nove ere, "Oko Bi ka" i "Srce korpi-
j e" bile tano u ekvinocijalnim takama, dok su "Srce Lava" i "Juna
Riba" bi l i prilino blizu taaka solsticija. Opaanje dizanja Plejada
uvee, sedam dana pre jesenje ravnodnevice, takode spada u 3.000.
godinu pre nove ere. To, i slina posmatranja, sakupljena u Ptoleme-
j evom kalendaru, iako on ne pominje njihove autore, ta zapaanja,
koja su starija od Haldejskih, lako mogu bi t i delo Indijaca. Oni su
bi l i dobro upoznati sa sazvedem Plejada, i dok ga mi vulgarno zo-
vemo "Kvoka", oni ga nazb/aju Pillalu-kodi - "Kokoka i pi l i i . " To
ime je tako prelazilo sa naroda na narod i nama dolazi od najdrev-
ni j i h azijskih naroda. Mi vidimo da I ndij ci mora da su posmatrali
dizanje Plejada i uptrebili ga da reguliu svoje godine i mesece, j er
to sazvede se takode zove i Kri ti ka. Danas oni imaju istoimeni me-
sec, a ta podudarnost jedino moe poticati od injenice daje taj me-
sec bio najavljen izlaskom i l i zalaskom sazvea o kome govorimo.
Al i , ono to jo neporecivije pokazuje da su Indusi posmatrali zvez-
de na isti nain kao to i mi to radimo, oznaavajui njihov poloaj
njihovom longitudom, jeste injenica koj u pominje Avgustin Rikije,
da su prema osmatranjima koja se pripisuju Hermesu, i nainjena su
1.985 godina pre Ptolemeja, sjajne zvezde u Li r i i Srcu Hidre obe
bile sedam stepeni ispred svojih poloaja kako ih je odredio Ptolemej.
To odreenje izgleda veoma neobino. Zvezde napreduju ravno-
memo u odnosu na ravnodnevnicu, a Ptolemej mora daje naao kako
su longitude za 28 stepeni premaile svoj poloaj od 1.985 godina pre
njegovog vremena. Pored toga, ta injenica je sasvim specifina, jer
se ista greka u razlici nalazi u poloaju obe zvezde; zato je ta gre-
ka nastala usled nekog uzroka koj i je podjednako uticao na obe te
zvezde. Da bi objasnio tu posebnost, Arapin Tebit (Thebith) je za-
mislio da zvezde imaju oscilatomo kretanje, koje i ni da naizmence
napreduju i nazaduju.
Ta hipoteza je lako opovrgnuta. Al i , posmatranja koja se pri pi -
suju Hermesu ostaju neobjanjena. Objanjenje za nj ih, meutim,
nalazimo u indijskoj astronomiji. U trenutku koj i je odreen za ta po-
smatranja, 1.985 godina pre Ptolemeja, prva taka indijskog Zodi-
j aka je raunata 35 stepeni napred u odnosu na ravnodnevicu. Al i ,
nakon perioda od 1.985 godina, zvezde bi napredovale 28 stepeni, i
805
ostala bi razlika od samo 7 stepeni izmeu Hermesovih i Ptoleme-
j evi h longituda, a ta razlika bi bila ista za obe zvezde, poto potie
od razlike izmeu poetne take induskog Zodijaka i Ptolemejeve,
jer je on raunao od ravnodnevice. To objanjenje je toliko jednostav-
no i prirodno da mora bi t i i sti ni to. Mi ne vi di mo da li j e Hermes,
koga su u antiko vreme tol i ko slavili, bio Indus, ali vi di mo daj e
osmatranja koja mu se pripisuju proraunavao na indijski nain, pa
zakljuujemo daje te proraune zapravo i izvrio neki Indus koj i je
zato mogao da obavi sva posmatranja koja smo nabrojali i za koja
vidimo da su zabeleena u indijskim tablicama.
esto. Osmatranje iz 3.012. godine, koje je izgleda i utvrdilo nj i-
hovu epohu, nije bilo teko. Vidimo da su Indusi, poto su jednom
odredili dnevno kretanje Meseca od 13 stepeni, 10 minuta i 35 sekun-
di to upotrebili da podele Zodijak na 27 sazveda, koja su u skladu
sa Meseevim periodom rotacije, koj i traje oko 27 dana.
Ti m metodom su oni odredili poloaje zvezda u svom Zodijaku;
tako su utvrdi l i daje odreena zvezda u sazvedu Lire bila na 8 sati
i 24 minuta. Srce Hidre na 4 dana i 7 sati, a to su longitude koje se
pripisuju Hermesu - meutim, one su izraunate prema indijskom
Zodijaku. Slino tome, oni su ot kri l i da "Deviina belorepka" ini
poetak petnaestog sazveda, a "Oko Bi ka" kraj etvrtog, budui da
je jedna od ti h zvezda na 6 dana, 6 sati i 40 minuta, a druga na 1 dan,
24 sata i 20 minuta indijskog Zodijaka. Postoje tako, pomraenje
Meseca koje se odigralo 14 dana nakon epohe Kal i Juge, odigralo
se u taki izmeu "Deviine belorepke" i zvezde 9 istog sazveda.
Te dve zvezde su odvojene priblino itavim sazveem, postoj e
jedna na poetku petnaestog, a druga na poetku esnaestog. Zato
ne bi bilo teko da se odredi mesto Meseca merenjem njegovog ra-
stojanja u odnosu na jednu od tih zvezda; iz toga su oni izveli poloaj
Sunca, koje je suprotno Mesecu, a potom, poto su znali prosena
kretanja, izraunali su prema njegovoj prosenoj longitudi daje Me-
sec bio u prvoj taki Zodijaka 17-18. februara 3.012. godine pre no-
ve ere, a daj e Sunce, prema njegovoj pravoj longitudi, zauzimalo
isto mesto 6 sati kasnije, a to je dogaaj koj i odreuje poetak indu-
ske godine.
Sedmo. Indusi tvrde da se 24.000 godina pre doba Kal i Juge prva
taka njihovog Zodijaka poklopila sa prolenom ravnodnevicom i
806
da su tada Sunce i Mesec bi l i u konjunkciji. Ta epoha je oigledno
fiktivna,* ali, poavi od toga, moemo da ispitamo iz koje epohe su
se Indusi upustili u to daje utvrde. Uzimajui induske vrednosti za
revoluciju Sunca i Meseca, odnosno 365 dana, 6 sati, 12 minuta i 30 se-
kundi i 27 dana, 7 sati, 43 minuta i 13 sekundi imamo:
20.400 obrtaja Sunca = 7.451.277 dana, 2 sata
272.724 obrtaja Meseca = 7.451.277 dana, 7 sati
Takav se rezultat dobija ako poemo od eophe Kal i Juge, a tvrd-
nja Indusa da se u dato vreme odigrala konjunkcija, nalazi se u njiho-
vi m tablicama; ali ako, koristei iste elemente poemo od ere 1.491.
godine, ih od druge koja je postavljena u 1.282. godinu, o kojoj emo
govoriti kasnije, uvek e doi do razlike od gotovo dva dana. Prave-
dno je i prirodno da, kad proraunavamo kalkulacije Indusa, uzmemo
one njihove elemente koj i daju iste rezultate do koj i h su i oni sami
doli, i da krenemo od one njihove epohe koja nam omoguava da
doemo do fiktivne epohe koju smo pomenuli. Otuda, poto su oni,
da bi to izraunali, moral i poi od svoje stvarne epohe, one epohe
koja je zasnovana na posmatranju, a ne neke od onih koje su do-
bijene proraunima od nje, sledi daje njihova stvarna epoha ona iz
3.012. godine pre nove ere.
Osmo. Bramini iz Tiruvalora daju Meseevo kretanje kao 7 dana,
2 sata i 8 minuta na pokretnom Zodijaku, a kao 9 dana, 7 sati, 45 mi -
nuta i 1 sekundu, kad se govori o ravnodnevici u velikom periodu od
1.600.984 dana i l i 4.386 godina i 94 dana. Verujemo daje to kreta-
nje bi l o odreeno posmatranjem i moramo da kaemo daje u kraj-
njem ishodu taj period produen toliko da ga ini slabo pogodnim
za izraunavenje manjih kretanja.
U svojim astronomskim proraunima, Indusi koriste periode od
248, 3.031 i 12.372 dana; ali, po strani od injenice da ti periodi, ia-
ko suvie kratki, ne dovode do problema kao prethodni, oni sadre
taan broj revolucija Meseca koj i se odnose na njegov apogej. Oni
su u stvarnosti manja kretanja. Vel iki period od 1.600.984 nije zbir
nagomilanih revolucija; nema razloga da on sadri 1.600.984 ume-
sto 1.600.985 dana. Izgleda da je jedino osmatranje moralo da utvr-
di taj broj dana i oznai poetak i kraj perioda. Taj period se zavrava
6
Zato je ona "fiktivna", evropski naunici nikad ne bi mogli da objasne.
807
21. maja 1282. godine nae ere, u 5 sati, 15 minuta i 30 sekundi u Be-
naresu. Mesec je tada, po Indusima, bio u apogeju, i njegova longi-
tuda je bila 7 dana 13 h 45 mi n. i 1 sec.
Kod Majeraje ta longituda 7 dana 13 h 53 mi n. i 48 sec.
a on apogej postavlja u 7 dana 14 h 6 mi n. i 54 sec.
Tako se braminsko odreenje mesta Meseca razlikuje od naeg
za samo 9 minuta, a njihov apogej od naeg za 22 minuta i sasvim
je oigledno da su jedino osmatranjem oni uspeli da postignu to sla-
ganje sa naim najboljim astronomskim tablicama. Ako j e, dakle,
osmatranje odredilo kraj toga perioda, imamo sve razloge da veruje-
mo kako je osmatranje odredilo i njegov poetak. Al i , tada bi to kre-
tanje, odreeno direktno, i iz prirode, moralo neizostavno da bude
dosta saglasno sa stvarnim kretanjem nebeskih tela.
I zapravo se to indusko kretanje t okom tog dugog perioda od
4.883 godine samo za minut razlikuje od Kasinijevog, a isto tako se
slae i sa Majerovim. Ta dva naroda, Indusi i Evropljani, smetena na
dva razliita kraja sveta, a istu t ol i ku distancu meu njima moda
stvara i njihovo drutveno ureenje, dobila su potpuno iste rezultate
u pogledu Meseevog kretanja, a to slaganje ne bi bilo mogue da ni -
je bilo zasnovano na posmatranju i imitiranju prirode u oba sluaja.
Moramo da primetimo da su etiri tabele Indusa sve kopije jedne is-
te astronomije. Ne moe se porei da su sijamske tablice postojale
1.687. godine, a tamo ih je iz Indije doneo g. de la Lubere (Loubere).
U to vreme Kasinijeve i Majerove tablice nisu postojale, to znai
da su Indusi ve znali za tano kretanje koje sadre te tablice, u vre-
me kad ih mi jo nismo imali.^ Mora se zato priznati daje tanost
Sledi odgovor onim ljudima od nauke koji bi mogli da posumnjaju kako
su misionari doneli nau astronomiju u Indiju i preneli je Indusima. 1.) Indijska
astronomija ima svoje posebne oblike koje karakterie njihovu originalnost;
da je to samo prevod nae astronomije bila bi potrebna velika vetina i znanje
da se ukradeno prerui. 2.) Da su usvojili manje kretanje Meseca, oni bi takode
usvojili i nagib ekliptike, jednainu Sunevog centra, duinu godine; ti se ele-
menti potpuno razlikuju od naih i izuzetno su tani kad se primene na epohu
3.102. godine pre nove ere; a bi l i bi prilino pogreni da su izraunati za pro-
lo stolee. 3. na kraju, nai misionari nisu mogli preneti Indusima Kasinijeve
tablice iz 1.687. godine, jer one tada nisu postojale; oni su mogli znati samo
manja kretanja Tiha (Brahea), Riiolija, Kopemika, Bujana, Keplera, Longo-
808
i ndi j s ki h tabl i ca stvar posmatranja. Ono j e tano za peri od od
4.383 godine, zato stoj e uzeto sa samog neba; i ako je osmatranje
odredilo kraj tog kretanja, ono je takode odredilo i njegov poe-
tak. To je najdui period t okom koga je vreno osmatranje i o ko-
me je sauvano seanje u analima astronomije. Ono je poelo u
epohi godine 3.102. pre nove ere i predstavlja oigledni dokaz re-
alnosti te epohe.
Baji se pozivao na to tako opirno zato stoj e on jedan od neko-
l i ci ne naunika koje je pokuao da bude potpuno pravedan prema
arij evskoj ast ronomi j i . Od Dona Bet l i j a pa sve do Bardisove
"Surja- Sidhanta" nijedan astronom nije bio dovoljno fer prema ue-
ni m ljudima antike. M a kol i ko daje indijska simbolika iskrivljena i
pogreno shvaena, nijedan okultista ne moe a da je ispravno ne poj-
mi kad jednom sazna neto o Tajnim Naukama; a nee okrenuti glavu
ni od njihovog metafizikog i mistikog tumaenja Zodijaka, ak i
ako se itava plejada kraljevskih astronomskih drutava digne na oru-
je protiv nj ihovih matematikih prorauna. Silazak i ponovni uspon
M onade i l i Due ne moe se odvoj iti od znakova Zodijaka i izgleda
montanusa i ona iz Alfonsovih tablica. Evo tabelarnog pregleda ti h manjih kre-
tanja za 4.383 godine i 94 dana:
Tabela
Alfonso
Kopemik
Tiho
Kepler
Longomontanus
Bujan
Ri i ol i
Kasini
Indijsko
M anje kretanje
D.
9
9
9
9
9
9
9
9
9
S. M. S.
7 2 47
6 2 13
7 2 13
6 57 35
7 2 13
6 48 8
7 53 57
7 44 U
7 45 1
Razlika od Indijaca
S. M. S.
- 0 42 14
- 1 42 48
+ 0 9 39
- 0 47 26
- 0 42 48
- 0 58 53
+ 0 58 53
^ 0 0 50
Nijedno od tih manjih kretanja, osim Kasinijevih, se ne slae sa indijskim,
pa oni zato nisu pozajmili svoja manja kretanja, jer se njihove cifre slau j edi-
no sa Kasinijevim, ije tablice nisu postojale 1.687. godine. Ta manja kretanja
M eseca zato pripadaju Indusima, koj i su do njih jedino mogli doi posmatra-
njem. - Bajieva Rasprava o indijskoj i istonoj astronomiji.
809
prirodnije, u smislu uklapanja u stvari, da se veruje u tajanstvenu sim-
patiju izmeu metafizike due i sjajnih sazveda, i u njihov uticaj na
duu, nego u besmislenu tvrdnju da su tvorci neba i Zemlje postavili
na nebo prototipove dvanaest poronih Jevreja. A ako je cilj gnosti-
ke kole i kasnijih platonista, kako tvrdi pisac knjige Gnostici, "bio
da prilagode staru veru uticaju budistike teozofije, ija je sama su-
tina tvrdnja da su bezbrojni bogovi indijske mitologije samo imena
za ENERGIJE Prve Trijade u njenim sukcesivnim AVATARIMA i l i ispo-
Ijavanjima u oveka", kuda se moemo okrenuti da potraimo same
korene t i h teozofskih ideja, ako ne u samoj staroj indijskoj mudro-
sti? Opet ponavljamo: arhajski okultisti bi ostali potpuno nerazum-
l j i vi da nisu primlj eni kroz bliskije kanale budizma i hinduizma. Jer,
budizam je emanacija hinduizma; i nj ih dvoje su deca jedne majke
- drevne Lemuro-Atlantidanske Mudrosti.
810
X V I I I
REZI ME MEUSOBNOG ODNOSA
Nauka priznaje svoje Neznanje * Materijalizam vodi Evropu
prema katastrofi
itaocu je predstavljen itav sluaj iz obe perspektive i na njemu
je da odlui da l i j e ovaj rezime u nau korist i l i ne. Kad bi postojalo
tako neto kao to je praznina, vakuum u Prirodi, najpre bi se ona,
prema fizikim zakonima, nala u umovima onih bespomonih obo-
avalaca "svetlosti" nauke, koj i provode vreme unitavajui uenja
j edni drugima. Ako se igde moe primeniti teorija da "dve svetlosti
ine tamu" onda je to ovde, gde jedna polovina "svetlosti" ostavlja svo-
je "sile" i "naine kretanja" na poverenje vemicima, a druga polovi-
na porie samo njihovo postojanje. "Etar, Materija, Energija" - sveto
uzvieno trojstvo, t ri principa istinski neznanog boga Nauke, oni zo-
vu FI Z I KOM PRI RODOM!
Teologija se poziva na odgovornost i podsmeva j oj se zato to ve-
ruje u jedinstvo t r i linosti u jednom Boanstvu -j ednom Bogu kao
supstanci, t r i osobe kao individualnosti, a nama se smeju zato to
verujemo u nedokazana i nedokaziva uenja, u Anele i avole, Bo-
gove i Duhove. I uistinu, ono stoj e ui ni l o da naunici danas pre-
vagnu nad teolozima u velikom "sukobu izmeu religije i nauke" bio
je upravo argument da se ni identitet supstance, ni t i trostruka i ndi vi -
dualnost koja je zaeta, izmiljena i razraena u dubinama teoloke
svesti ne mogu dokazati nikakvim naunim induktivnim procesom
razmiljanja, a jo manje svedoenjem naih ula. Religija mora da
iezne, kae se, j er ona pouava misterijama. Misterija je poricanje
811
zdravog razuma i nauka to odbi j a. Prema g. T i nda l u, met af i zi ka j e
mata, poput poezij e. Covek od nauke ne uzima nita na veru, on od-
bacuj e sve to mu se ne dokae, dok t eol og sve pri hvat a sa lepom
verom. Teozofe i okul t i st e, k o j i ne pri hvat aj u ni ta na veru, pa ak ni
egzaktnu nauku, spi ri t ual i st e k o j i por i u dogmu, a l i ver uj u u Duho-
ve i nevidljive, ali mone uticaje, oni sve podj ednako prezi ru. V r l o
dobro. Onda, ono to sad treba da ui ni mo j este da posl ednj i put is-
pi t amo da l i se moda egzaktna nauka ne ponaa na i st i nai n kao
teozofi j a, spi r i t ual i zam i t eol ogi j a.
U j e dno m del u g. S. Lenga (Laing), koj e se smatra st andardnom
k n j i g o m o na uci , Savremena nauka i savremena misao, taj pi sac,
k o j i , kako pi e u sl avl j eni kom pr i ka zu i z Tajmsa, " mono i del o-
t vomo izlae ogromna ot kri a nauke i njene broj ne pobede nad sta-
r i m shvatanj ima, gde god O N A I M A J U S M E L O S T I DA SE SUPROTSTAVE
NJENIM ZA K L J U C I M A " , U pogl avl j u I I I , O materiji, i t amo:
O D EGA JE SAINJEN OVAJ M ATER I J ALNI UNI VER ZUM ? Od ETRA,
M ATERI J E, ENERGI JE (. . .) glasi odgovor.
Zaustavl j amo se da upi t amo: "S t aj e Et ar?" A g. L eng odgovara u
i me nauke:
Etar nam zapravo nije poznat NI PO KAKVOM TESTU KOJI M OGU
PERCIPIRATI ULA, vepredstavlja neku vrstu matematike supstan-
ce koju smo PRISILJENI DA PRETPOSTAVIM O da bismo objasnili feno-
mene svetlosti i toplote.
A staj e materi j a? Znat e l i o nj oj vi e nego o t o m " hi po t e t i k o m"
agensu, Etru?
Krajnje striktno govorei, istina je da nam kemijska ispitivanja
ne mogu rei (. . .) NITA DI REKTNO O sastavu ive materije i (. . .)
striktno govorei, takodeje istina DA NE ZNAM O NITA O sastavu B I -
L O KOG {materijalnog) TELA K AK VO GOD DA JE.
(predavanje g. Hakslija o protoplazmi)
A Energij a? Svakako moet e defi ni sat i t reu osobu Troj st va va-
eg M at er i j al nog uni verzuma?
812
Rezime meusobnog odnosa
ENERGI J A JE ONO TO NAM JE POZNATO JEDINO PO SVOJ I M POSLE-
DICAMA.
(Knjige o fizici)
Mo l i m vas, objasnite, j er j e ovo pr i l i no nejasno.
U MEHANI CI POSTOJI STVARNA I POTENCI J ALNA ENERGIJA: RAD ico-
j i J E Z AI STA OBAVLJ EN I SPOSOBNOST DA SE ON OBAVI . TO SE TI E PR I -
R ODE MOLEKULARNE ENERGIJE I LI SiLA, RAZNI FENOMENI KOJE TELA
PRIKAZUJU, POKAZUJU DA SU NJIHOVI MOLEKULI POD UTICAJEM DVAJU
SUPROTNIH SILA - JEDNE KOJA TEI DA IH SPOJI, DRUGE KOJA TEI DA
I H RAZDVOJI. ( . . .) O N A PRVA J E MO L E K UL A R NO PRIVLAENJE, DRUGA
SILA POTIE OD vis viva, I LI SILE KRETANJA. (. . .)
(Ganoova Fizika)
Ba t ako: upravo je pr i r oda te sile kretanja, vis viva, ono to el i -
mo da znamo. St aj e to?
" N E Z N A MO ! " , GLASE SVI ODG OVOR I . " T O J E PR AZ NA SENKA MO-
J E I MAG I NAC I J E " , objanjava g. Ha ks l i u s voj i m Fizikim osnovima
ivota.
Tako j e itava struktura savremene nauke sagraena na nekoj vr st i
"matemati ke apstrakcije", na protejskoj "supstanci koj a i zmi e ul i -
ma " ( di Boa Rej mon), i naposledicama, senovi t i m i i l uz or ni m vatra-
ma-l ut al i cama neeg pot puno nepoznatog nauci , to j e van nj enog
domena, "at oma k o j i sami sebe pokreu'\ Sunce, planete i zvezde
k oj i sami sebepokreul A l i , ko su, i l i ta su onda oni kad su tako ob-
dareni ur oeni m kretanj em? Zato biste se onda v i , f i zi ar i , smej al i
i i zr ugi val i naem ARHEUSU koji sam sebe pokree? Nauka je od-
baci l a i prezrela mi st er i j u, a "MISTERIJA je kob nauke \ kao s t oj e
i s t i ni t o rekao otac Fel i ks : " Nauka ne moe pobei od nj e! " J ezik t og
f rancuskog pr opovedni ka j e na i mi ga ci t i r amo u Razotkrivenoj
Izidi ( v i d i Tom I , 338-339). Ko j e - pi t amo mi - k o j e od vas, l j udi
od nauke:
(. . .) bio u stanju da prodre u tajnu formiranja jednog tela, raa-
nja pojedinanog atoma? ta se nalazi, ne kaem u sreditu Sunca,
ve u sreditu atoma? Nauka je, gospodo, prouavala zrno peska
etiri hiljade godina, okretala gaje i prevrtala; ona ga deli i pono-
vo deli te podele, mui ga svojim eksperimentima, uznemirava ga
813
svojim pitanjima da bi od njega ugrabila poslednju re u pogledu
njegovog sastava, ona ga pita, sa nezasitom radoznalou: " Da li
da te beskrajno delim?" Potom, lebdei nad tom provalijom, nau-
ka okleva, ona se spotie, osea se zbunjenom, vr t i j oj se u glavi
i u oajanju kae: NE ZNAM.
Al i , ako tako katastrofalno nemate pojma o stvaranju i skrive-
noj prirodi zrna peska, kako biste mogl i da naslutite neto o stva-
ranju ijednog ivog bia? Odakle u iva bia dolazi ivot? Gde on
poinje? Staje ivotni princip?^
Por i u l i l j udi od nauke sve t e optube? Ni po t o, j e r evo Ti nda-
l ovog pri znanj a, koj e pokazuj e k o l i k o nauka nema mo i , ak ni nad
svetom materi j e.
Istinsko ovladavanje atomima, od koj i h zavisi svo posledino
delovanje, suprotstavlja se izotrenijoj moi nego to je mo mi -
kroskopa. Usled prevelike sloenosti, ak i pre nego to posma-
tranje moe da doe do bilo kog glasa materije, najizvebaniji i n-
telekt, najprefmjenija i najdisciplinovanija imaginacija se sa zbu-
njenou povlae od kontemplacije nad tim problemom. Potpuno
smo zanemeli od zaprepaenja koje nijedan mikroskop ne moe
da ublai, sumnjajui ne samo u mo tog instrumenta, ve ak i u
to da li mi sami uopte imamo intelektualne elementa koj i e nam
dopustiti da se bilo kad ozbiljno upustimo u krajnje strukture ener-
gija prirode.
U to kol i ko se, zaista, mal o zna o mat eri j al nom uni verzumu, sum-
nja se ve godi nama, prema pr i znanj i ma sami h t i h l j udi od nauke.
A danas i ma neki h materi j al i sta k o j i bi ht el i da se otarase ak i Et ra
- i l i bi l o ega to nauka naziva beskraj nom Supstancom, i j i noumen
budi st i zovu Svabhavat - kao i atoma k oj i su isuvie opasni zbog nj i -
hov i h dr evni h filozofskih i savremenih hri anski h i t eol oki h asoci-
j aci j a. Od naj rani j i h f i l ozof a i j i su spisi dospel i do potomstva, pa
sve do naeg doba, koj e, ako i pori e "nevi dl j i va Bi a " u prostoru, ni -
kad ne moe b i t i t ol i ko nerazumno da porekne neku vr st u plenuma
-punoa uni verzuma je prihvaeno verovanje. A ta ona, kako se ka-
Misterija i nauka, Conferences, otac Feliks Notrdamski. O Muzou: Hautes
Phen. Magigue.
814
e, sadri, ui mo od Hermesa Trismegistosa ( u vr s nom pr evodu gos-
poe Ki ngs f or d), k oj i kae:
to se tie praznine (. . .) moj sud je da ona ne postoji, nikad ni -
je postojala ni t i e ikad postojati, j er su svi razni delovi univerzu-
ma ispunjeni, kao to je i Zemlja potpuna i ispunjena telima, koja
se razlikuju po kvalitetu i obliku, koja imaju svoje vrste i svoje ras-
pone, jedno je vee, drugo manje, jedno vrsto, drugo razredeno.
Ona vea (. . .) se lako opaaju; ona manja (. . .) i l i ona potpuno
nevidljiva teko je poj mi ti . Mi za njihovo postojanje znamo po
osetu i l i oseanju, gde mnosiporiu da su takvi entiteti tela, i sma-
traju ih istim prostorima, ali je nemogue da takvi prostori po-
stoje. Jer, zaista, ako ima ieg izvan ovog univerzuma (. . .), onda
je to prostor to zauzimaju inteligentna bia koja su analogna nje-
govoj boanstvenosti (boanstvenosti univerzuma). (. . .) Govorim
o genijima, j er ja smatram da oni borave sa nama, i o herojima,
koj i borave iznad nas, izmeu zemlje i najviih sfera, gde nema ni
oblaka ni t i bi l o kakve oluje.
(str. 84)
I mi "s mat r amo" isto t o. Jedino, kao to smo ve r ekl i , ni j edan is-
t onj aki i ni ci j at ne bi govor i o o sferama "iznad nas, i zmeu zemlj e
i vazduha", ak i naj viih, j er u okultnom govor u ne postoje takve po-
dele i l i mere, nema "gore " kao to nema ni "dole ", ve j edno veno
"unut ar", unutar dva druga unutar, i l i ni v oi subj ekti vnosti k oj i se
postupno utapaj u u ni vo zemalj ske obj ekt i vnost i - a to je za oveka
posl ednj i , nj egov sopstveni ni vo. Ovo neophodno objanjenje se ov-
de moe pr i bl i i t i tako to emo, Her mes ovi m reci ma, saoptiti ve-
rovanj e i t avog sveta mi s t i ka o t om pi t anj u: -
Postoje mnogi redovi bogova; i u svemu postoji inteligentni deo.
Ne treba mi sl i t i da oni ne dolaze nadohvat naih ula; naprotiv, mi
Eto dela o Ciklusima i periodinim vraanjima! Oni koji su porekli da su
takvi "Entiteti" (Sile) tela, i nazivaju ih "Prostorima", bi l i su pretee nae savre-
mene "naukom zadivljene" publike i njenih zvaninih uitelja, koj i govore o
silama prirode kao o nepojmljivim energijama materije i oblicima kretanja, pa
ipak smatraju daje (na primer) elektricitet isto tako atomski kao i sama mate-
rija (Helmholc). Nedoslednost i protivrenost vladaju kako u ortodoksnoj ta-
ko i u alternativnoj nauci.
815
ih opaamo, ak bolje od onog to nazivamo vi dl j i vi m. ( . . . ) Potom
postoje bogovi, vi i od svih pojava, potom dolaze bogovi i j i j e
princip duhovni, poto su ti bogovi osetilni zbog svog dvostrukog
porekla: oni ispoljavaju sve stvari osetnom prirodom, i svaki od njih
prosvetljuje delovanje onih drugih. Vrhunsko Bie Neba, i l i sve
to se podrazumeva pod t i m imenom, je Zevs, j er pomou Neba
Zevs daje ivot svim stvarima, Vrhunsko Bie sunca je Svet los t,
j er pomou Sunevog diska mi dobijamo dobrobit svetlosti. Tride-
set est horoskopa zvezda nekretnica za svoje Vrhunsko Bie i l i
Princa imaju onog ije je ime Pantomorfos, odnosno onaj koj i ima
sve oblike, j er on daje boanske oblike razliitim tipovima. Sedam
planeta, i l i lutajuih sfera, imaju za svoje vrhunske duhove Sreu
i Sudbinu, koje odravaju venu stabilnost zakona prirode pomou
neprekidnih preobraaja i venog pobuivanja. Etar je instrument
i l i medijum pomou koga se sve ovo izvodi.
To je sasvi m f i l ozof s ki i u skl adu sa duhom i stonj akog ezo-
teri zma, j er sve te sile, kao to su Svetlost, Topl ota, El ekt ri ci t et , i t d.
- ezoteri j ski se zovu " Bog ov i ma " .
Mo r a b i t i tako, poto su ezoterij ska uenja I ndi j e i Egi pt a i den-
ti na. I zato je personi f i kaci j a Fohat, koj a sintetizuj e sve te ispolj a-
vajue sile u pr i r odi , zakonit rezultat. Stavie, kao to e bi t i pokazano
u podel i koj a sledi za ovom, tek sad poi nj e da se saznaje za prave
i okultne sile u pr i r odi - u ov om sluaju, to i ni al ternati vna, a ne
ortodoksna nauka ( v i di takode odel j ak X, "Sila koja dolazi") i ako
nj i hovo postojanje, bar to se ti e j edne od nj i h, pot vr uj u i o nj emu
svedoe bezbroj ni obrazovani l j udi , pa ak i neki nauni zvani ni ci .
Stavie, sledea reenica u stanci VI i zgl eda dovol j no ortodoks-
no i nauno:
Fohat stavlja u pokret prvobitne zametke Sveta, i l i nagomilava-
nja kosmikih atoma i materije, neke na jedan nain, druge na dru-
gi , u suprotnom pravcu.
Ga A. Kingsford u fusnoti primeuje:
Hermes ovde ukljuuje bogove osetne sile Prirode, elemente i fenomene Univerzuma.
Ovo je veoma korektno objanjenje. Takvo je i objanjenje istonjake filo-
zofije.
816
Jer, po svemu sudei, postoji jedna injenica to podrava tu po-
ziciju koju nauka potpuno priznaje, a to je sledea: meteorski pljusko-
vi ( koj i se periodino ponavljaju u novembru i avgustu) pripadaju
sistemu koj i se kree eliptinom orbitom oko Sunca. Najvea udalje-
nost tog prstena od Sunca (afelion) iznosi 1.732 mi l i ona mil j a van
Neptunove orbite, i njena ravan je nagnuta prema orbiti Zemlje 64
stepena i 3 minuta, a pravac meteorskog jata koje se kree svojom
orbitom je suprotan pravcu revolucije Zemlje.
Ta injenica, koja je priznata tek 1833. godine, pokazuje se kao
savremeno ponovno otkrie neeg to se zna od pradavnih vremena.
Fohat sa svoje dve ruke okree u suprotnim pravcima "seme" i l i
"grumenje" i l i Kosmiku materiju; jasnije reeno, on okree estice
i magline u krajnje razredenom stanju.
Van granica solamog sistema, druga sunca, a posebno tajanstve-
no "centralno sunce" ("Boravite nevidljivog boanstva") su ono to
odreuje kretanje tela i njihov pravac. To kretanje takoe slui da di -
ferencira homogenu materiju oko i izmeu razliitih tela u elemente
i podelemente nepoznate naoj Zemlj i, na koje savremena nauka gle-
da kao na razliite individualne elemente, dok oni predstavljaju samo
isto privremene pojave koje se menjaju sa svakim mal i m ciklusom
u okviru Manvantare, a koje neka ezoterijska dela nazivaju "Kal pi -
ki m Maskama".
Fohat je klju u okultizmu koj i otvara i odgoneta mnogostruke
simbole i odgovarajue alegorije takozvanih mitologija svih naroda,
demonstrirajui udesnu filozofiju i duboki uvid u misterije prirode,
u egipatskim i haldejskim, kao i u arijevskim oblastima. Fohat, pri -
kazan u svom pravom karakteru, pokazuje koliko su duboko svi ti
praistorijski narodi bi l i upueni u sve nauke o prirodi, koje se sada
nazivaju fizikom i hernijom - granama prirodnih nauka. U I ndi j i je
Fohat nauni aspekt i Vinua i I ndre, od koj i h je ovaj poslednji
stariji i znaajniji u Rig Vedi nego njegov sektaki naslednik, dok je
u Egiptu Fohat poznat kao Toum koj i je proizaao od Nut," i l i Oziris
u svom karakteru prvobitnog boga, tvorac neba i bia ( vi di Knjiga
4
O Toume, Toume! proizaavi iz velikog (enskog) koje je u nedrima voda (velika
Dubina i l i Prostor) (. . .) Ti, koji sija kroz dva Lava (dvojna Sila i l i mo dva solarna
oka, i l i elektropozitivne i elektronegativne sile.
Vi d i Knjigu mrtvili, I I I , "Egi pat ski Panteon", pogl avl j e I I .
817
mrtvih, pogl avl j e X V I I ) . Jer, o Toum se govor i kao oprotejskom bo-
gu k o j i stvara ostale bogove i sebi daje obl i k kakav god el i , "gos-
podaru i vot a" " k o j i daje bogovi ma nj i hovu vi t al nos t " ( pogl avl j e
L X X X I X ) . On j e nadglednik bogova i onaj " k o j i stvara duhove i
daje im obl i k i i vot " , on j e ''severni vetar i duh zapada" i, kona-
no, on j e "Zalazee Sunce i v ot a " , i l i vi t al na el ektri na sila koj a
naputa telo u trenutku smrti, zbog ega se preminuli mol i da mu Toum
da dah iz svoje desne nozdrve ( pozi t i vni el ekt ri ci t et ) da bi mogao
da i v i u s vom drugom obl i ku. I hi j er ogl i f i i tekst pogl avl j a L X I I u
Knjizi mrtvih pokazuj u daj e Toum isto to i Fohat. Ovaj pr v i pred-
stavlja oveka k o j i stoj i uspravno sa hijeroglifom dahova u s voj i m
rukama. On kae:
Ja otvaram vladaru Ana ( Heliopolisa), ja sam Toum. Ja prela-
zi m vodu koj u je prolio Tot-Hapi, gospod horizonta, i ja sam de-
lilac Zemlje" (Fohat deli Prostor i, sa svojim Sinovima, Zemlj u na
sedam zona).
(. . .) Ja prelazim nebesa, i ja sam dva Lava. Ja sam Ra, ja sam
Aam, ja sam pojeo mog naslednika.^ ( . . .) Ja k l i z i m t l om polj a
Aanro,^ koje mi j e dao moj gospodar bezgranine venosti. Ja sam
zametak venosti. Ja sam Toum, kome je data venost. (. . .)
I ste t e r eci kor i s t i Fohat u knj i z i XI i date su mu t e iste t i t ul e. U
egi pat ski m papi rusi ma se u i zol ovani m reenicama nal azi razbaca-
na i tava Kos mogoni j a Tajne Dokt r i ne, a takode i u Knjizi mrtvih.
Slika koja izraava sukcesivnost boanskih funkcija, prelazak jedne u dru-
gu, i l i meuodnose sila. Aam je elektropozitivna sila, koja prodire sve ostale
kao stoje Satum prodrao svoje potomstvo.
Aanro je oblast Ozirisa, polje podeljeno na etrnaest odeljaka "okrueno
gvozdenom ogradom, na kome raste kukuruz ivota sedam lakata visok", egi-
patska Kama-loka. Samo oni mrtvi koji znaju imena vratara "sedam dvorana"
bie zauvek puteni u Amenti, to jest, oni koji su proli kroz sedam rasa svih
krugova - inae e poivati u niim poljima, "i ono takode predstavlja sedam
uzastopnih Devahana, i l i loka. U Amentiju, ovek postaje isti duh za venost"
( XXX, 4) dok u Aanrou "duu duha", i l i preminulog, svaki put prodire Ureus
- Zmija. Sin Zemlje (u drugom smislu prvobitni vitalni princip u Suncu), tj .
astralno telo preminulog , i l i "elementarno", bledi i nestaje u "Sinu zemlje", na
ogranieno vreme. Dua naputa polja Aanro i odlazi na Zemlju u bilo kom
obliku koji eli da uzme ( vidi Knjigu Mrtvih, poglavlje XCI C).
81 8
Tu se isto toliko insistira i naglaava broj 7 kao i u Knjizi an. "Za
Veliku Vodu (Dubina i l i Haos) kae se da je duboka sedam lakata"
- "l akat " ovde, naravno, znai podele, zone i principe. Tamo, "u
velikoj majci, roeni su svi Bogovi i sedam velikih" ( vi di poglavlje
C VI I I , 4, Knjige mrtvih i Egipatskog Panteona). I Fohatu i Toumu
se obraa kao "Vel ikom sa Sedam Maginih Sila", koj i "pobeduju
Zmi j u Apep" i l i Materiju.
Nijednog prouavaoca okultizma, meutim, uobiajena frazeolo-
gija koja se koristi u prevodima hermetikih spisa, ne bi trebalo da
zavede da veruje kako su drevni Egipani i l i Grci govorili i l i mi sl i l i ,
u svakom tmutku razgovora, kao to to ine monasi, na Vrhunsko Bi -
e, Boga, "Jednog Oca i Tvorca svega ovoga", itd., kao to nalazimo
na svakoj stranici takvih prevoda. Takve stvari zaista nema, j er ti
tekstovi nisu izvorni egipatski tekstovi. Oni predstavljaju grke zbor-
nike, od koj ih najstariji nije stariji od ranog perioda neoplatonizma.
Ni j edno hermetiko delo koje su napisali Egipani ( v i di Knjigu
mrtvih) ne bi govorilo o jednom univerzalnom Bogu monoteistikih
sistema; jedog Apsolutnog u umu drevnog egipatskog filozofa bilo
je isto tako nemogue imenovati i izgovoriti kao to je to sluaj sa
zauvek Nespoznatljivim gospodina Herberta Spensera. to se tie
Egipana uopte, kao to dobro primeuje g. Maspero, "kad god oni
stignu do pojma boanskog Jedinstva, takav Bog nikad nije bio na-
prosto ' Bog' ". A Lepa Renuf je veoma opravdano primetio da re
Nouter, nouti "bog", nikad nije prestala da za Egipane bude zajed-
nika imenica, ni t i je ikad postala lina zamenica. Svaki Bog bio je
za nj i h "jedan i vi i jedinstveni Bog". Nj i hov "monoteizam je bio
isto geografski. Ako su Egipani iz Memfisa proglaavali j edin-
stvo Ptaha do iskljuenja Amona, Egipani iz Tebe su proglaavali
jedinstvo Amona do iskljuenja Ptaha", kao to danas vidimo da se
deava u I ndi j i u sluaju aivista i vainaiva.
Ra, "Jedan Bog" u Heliopolisu nije isti kao Oziris, "Jedan Bog"
u Abidosu, i moe se oboavati naporedo sa njim, a da ga ne ap-
sorbuje njegov sused. Jedan bog je samo bog roda i l i grada, noutir,
noutti, i ne iskljuuje postojanje jednog boga tog grada i l i susedne
oblasti? Ukratko, kad god govorimo o egipatskom monoteizmu, tre-
ba da govorimo o "Jednim " Bogovima Egipta, a ne o jednom bogu.
(Maspero, u Vodiu kroz Bulak muzej)
819
Ba tom crtom, prevashodno egipatskom, treba proveravati razne
takozvane Hermetike knjige; nje uopte nema u grkim fragmentima
koj i su pod t i m imenom poznati. To dokazuje da grka neoplatoni-
arska, i l i ak i hrianska ruka, nisu imale ba mali udeo u ureivanju
takvih dela. Naravno, osnovna filozofija je tu, kao i na mnogim me-
stima, netaknuta. Al i , stil je bio izmenjen i uglaan u monoteisti-
kom pravcu, ako ne vie, onda isto koliko i jevrejsko Postanje u
njegovim grkim i latinskim prevodima. To moda jesu hermetika
dela - ali ne i dela koje je pisao jedan od dva Hermesa - tanije, Tot
(Hermes), upravljajua inteligencija Univerzuma ( vi di poglavlje
XC I V Knjige mrtvih), i l i Tot, njegova zemaljska inkarnacija zvana
Trismegistos sa kamena iz Rozete.
No, sve je sumnja, ikonoklastika i gruba ravnodunost u naem
dobu stotina "izama", ali bez religije. Svi i dol i su srueni, osim Zla-
tnog Teleta.
Na nereu, nijedan narod ne moe da izbegne svoju sudbinu, ba
kao ni grupe ni pojedinci. Takozvani istoriari postupaju sa samom is-
torijom isto tako beskrupulozno kao i sa legendarnim svetim znanjem.
U tome je Ogistin Tijeri (Augustine Thierry) asni izuzetak ako je ve-
rovati njegovim biografima. On je pokudio taj pogreni princip koje
je sve nj ih (nazovi istoriografe) naveo da se izgube i okrenuo se is-
pravnom predanju "tom glasu naroda koj i je devet od deset puta glas
Boji, te na krajnje priznao da jedino u legendama poiva prava is-
torija; j er "legenda", dodaje on, "jeste ivo predanje i u t r i etvrtine
sluajeva je ona istinitija od onoga to mi nazivamo i st ori j om. "'
Dok materijalisti poriu sve u univerzumu osim materije, arhe-
olozi nastoje da unize drevnu prolost i pokuavaju da unite svaku
tvrdnju o drevnoj Mudrosti guei je hronologijom. Nai dananji
orijentalistiki i istoriografski pisci su za istoriju ono to su termiti
za graevine u I ndi j i . Savremeni arheolozi, jo opasniji ak i od ti h
termita - budui "autoriteti" za pitanja opte istorije - pripremaju is-
tori j i nestalih naroda sudbinu koj u su doivela neka zdanja u trop-
ski m oblastima. Misle (Michelet) kae:
Istorija e se u krilu dvadesetog veka spotai i razbiti u parie,
jer e je do temelja pojesti njeni analitiari.
"^ Revue des Deux Mondes, 1865., str. 157 i 158.
82 0
r
Zaista, veoma brzo, izloena nj ihovim udruenim naporima, ona
e doiveti sudbinu onih unitenih gradova u obe Amerike koj i lee
duboko sahranjeni u neprohodnim kinim umama. Istorijske inje-
nice e ostati skrivene od pogleda neprozirnim dunglama savreme-
nih hipoteza, poricanja i skepticizma. Al i , sreom, stvarna Istorija
se ponavlja, jer se ona, kao i sve drugo, odvija u ciklusima; i mrtvi
dogaaji i injenice koj i su namemo potopljeni pod morem savre-
menog skepticizma izronie jo jednom i ponovo se pojaviti na nje-
govoj povrini. . .
U naoj drugoj knj izi, sama injenica da jedno delo, koje ima
pretenziju da bude filozofsko i koje predstavlja uvod u najzatam-
njenije probleme, mora da se pone time to e izvor evolucije o-
veanstva traiti u onome na ta se gleda kao na natprirodna bia -
Duhove - i izazvae najnedobronamemiju kri ti ku. Oni koj i veruju i
oni koj i brane Tajnu Doktrinu, meutim, morae da podnesu te op-
tube mahnitosti i jo gore stvari isto tako filozofski kao to autorka
ovog dela to ini ve godinama. Kad god nekog teozofa optue da je
lud, on treba da odgovori citirajui yion\.Q^k]Qo\2i Persijska pisma:
Otvarajui tako slobodno svoje ludnice za pretpostavljene lua-
ke, l j udi tee j edino tome da uvere j edni druge kako oni sami nisu
l udi .
821
BELESKA O PI SCU
HELENA PETROVNA BLAVACKA,
neuporedivi mi st i k X I X veka,
roena je u Rusiji, u gradu Je-
katerinoslavu, negde oko ponoi
izmeu 11. i 12. avgusta 1831.
godi ne. Mereno po uvaeni m
standardima, bi l a j e pl emi kog
roda; njen otac bio je direktni po-
tomak grofa Hahna od Meklen-
burga, a mati j oj je poticala od
Andreja Fadejeva, prvog savetni-
ka na carskom dvoru, i princeze
Helene Dolgorukove; istraujui
njen rodoslov do tanina, saznajemo daje Blavacka bila i potomak
velikog vojvode Rurika, prvog zvanimog vladara Rusije.
U skladu sa svojim stalekim poloajem, Helena Petrovna je do-
bila temeljito i svestrano obrazovanje, ali je, isto tako, ve u ranoj do-
bi ispoljila talente za mnoge stvari. Izmeu ostalog, bila je tol i ko
muziki nadarena daje gotovo virtuozno svirala klavir jo od malih
nogu. Imala je koncertne nastupe irom Evrope i svi su j oj predvi-
ali veliku muziku karijeru. Meutim, zvezde su j oj namenile dru-
gu sudbinu.
Po udaji, 1849. godine, za N. V. Blavackog, dravnog savetnika
i viceguvemera Jerevana, Helena Petrovna krenula je na putovanja
po Turskoj, Egiptu, Grkoj, Francuskoj i drugim zemljama. Godine
822
Beleka o piscu
1850. srela je j ednog koptskog adepta i tad se neto pokrenulo u
njenom duhovnom svetu. Zatim, otprilike 1851. godine, u Londonu
je susrela Mahatmu Morij a, docnije nadaleko poznatog kao Uitelj
M. Ovaj znaajan susret bio je prelomni trenutak u ivotu Madam
Blavacke, j er j e Uitelj M. uoio kod nje vel i ki duhovni potencijal
i uspeo da ga, takorei, ustroji i da mu pravac delovanja. Sve ostalo
to se potom deavalo u ivotu Madam Blavacke, a to su danas zna-
meniti dogaaji u duhovnoj istoriji sveta, temelji se na ovom susretu.
Blavacka je, posle toga, nastavila sa putovanjima, tako da je, u
periodu od 1851. do 1858. godine, proputovala Kanadu, SAD, Mek-
siko, Junu Ameriku, Javu, I ndiju, Tibet i druge zemlje, gde je bila
inicirana u razna tajna drutva i duhovne zajednice. Isto se deavalo
i u periodu od 1863. do 1866. godine, kada je putovala Kavkazom,
obalom Crnog Mora, zatim I talijom i - kakvog li kurioziteta! - ubo-
gom kneevinom Srbijom, koja je u to vreme bila, kao stoje i danas,
minoran pol i ti ki faktor i jedva neto vie od puke etnike zajedni-
ce, ali zato prebogata zaboravljenim duhovnim predanjima i magij-
skim praksama.
Moda najznaajnije putovanje koje je Helena Petrovna preduze-
la bio je ponovni put na Tibet, 1868. godine, na koj i je ila zajedno
sa Uiteljom M-om. Tada je dobila kljueve tajnog znanja.
U Kairu, 1871. godine, Madam Blavacka je pokuala da osnuje
spiritistike drutvo, ali taj poduhvat nije uspeo.
Oktobra meseca 1874. godine, u Vermontu, upoznala je pukov-
nika Henrija S. Olkota, a nedugo iza toga i Viljema K. Dada. Na-
redne godine, 1875., Madam Blavacka i pukovnik Olkot osnivaju
Teozofsko drutvo, ne kao novu religiju, ve kao poseban nain po-
smatranja Boga i sveta, a osnovni moto Drutva j e: "Nema religije
iznad istine."
Godine 1876. pojavljuje se prvo znaajno delo Madam Blavacke
- Razotkrivena Izida, a zatim, neto vie od decenije kasnije, izlaze,
po ocenama znalaca, t r i njena najznaajnija spisa - na prvom mestu
Tajna doktrina (1888), a zatim Glas tiine i Klju teozofije (1889).
823
\
S ADR AJ
PREDGOVOR
UVOD
PROEM - STRANI CE I Z PRAISTORIJSKOG PERIODA
Najstariji manuskript na svetu i njegov simbolizam * Jedan ivot,
Aktivan i Pasivan Tajna Doktrina - Panteizam -Ateizam "Pro-
stor" u svim religijama i u okultizmu * Sedam kosmikih eleme-
nata - Sedam rasa Coveanstva Tri Postulata Tajne Doktrine *
Opis stanci iz Knjige Dan
7
13
45
KNJ I GA I , DEO I - KOSMI KA EVOLUCIJA
U SEDAM STANCI PREVEDENIH I Z KNJ I GE A N 71
STANCA I 73
STANCA I I 74
STANCA I I I 74
STANCA I V 76
STANCA V 77
STANCA VI 78
STANCA V I I 79
KOMENTAR I - NA SEDAM STANCI I NJIHOVE TERMI NE,
PO NUMERACI J I U STANCAMA I STI HOVI MA 81
Stanca I - No UNI VER Z UMA 81
Sedam Venosti Vreme Tajna Doktrina - Panteizam Ateizam
* Univerzalni Um i an Kohani Nidana i Maja: uzroci nesree
* Veliki Dah * Bie i Ne-bie Oko Dangme * Alaja, Univerzal-
na Dua
82 4
Stanca I I - I DEJ A DIFERENCIJACIJE 100
Apsolut sebe ne poznaje * Jo nema klice ivota * Univerzum je
jo uvek krije u Boanskoj Misli
Stanca I I I - BUENJ E KOSMOSA 110
Velika Vibracija Simboli Prirode * Snaga brojeva * Logosi i Zmaj
* Astralno Svetio * Prvobitno Zraenje iz Jedinstva * Mrea Bia
Elektricitet Svesti: Fohat
Stanca I V - SEDMOSTRUKE HIJERARHIJE 135
Sinovi Vatre * Vozilo Univerzuma - an Kohani * Armija Glasa * Go-
vor i Um * Ogdoad i Heptoad Zvezdani "Sinovi Svetlosti"
Stanca V - FOHAT: DETE SEDMOSTRUKI H HI J ERARHI J A 155
Vatreni Kovitlac i Prvobitnih Sedam Oni stvaraju Fohat * Evolu-
cija "Osnova " Prirode * Tajna Vatre * Tajna Elemenata Kvadrat
Hostije * Planetarni Duhovi i Lipike * Prsten zvani "Neprolazi"
Zvezdana Knjiga ivota * Hodoae Due i njen "Odmor "
Stanca V I - NA SVET, NJEGOV RAST I RAZVOJ 186
Logos * Tajna enskog Logosa * Sedam Laju Centara "Elemen-
tarni Zameci" * Evolucija Elemenata Graenje Svetova * Neu-
tralni Centar * "Mrtve"planete - Mesec
- NEKOLI KO RAZNI H TEOZOFSKIH ZABLUDA U POGLEDU
PLANETA, KRUGOVA I OVEKA 202
Planetarna Podela i Ljudski Principi Mesec * Sedam Laju Cen-
tara * Transmigracija Ega * Sedmostruki Lanac Odnos ostalih
Planeta prema Zemlji
- DODATNE INJENICE I OBJANJENJA U POGLEDU
KUG L I I MONA DA 221
Meseev Lanac i Zemljin Lanac * Zemlja, Meseevo Dete * Klasi-
fikacija Monada * Definisane Monade * Luname Monade - Pi-
triji * Trostruka evolucija u Prirodi
- Stanca V I - NASTAVAK 242
"Stvaranje" u etvrtom Krugu * "Kletva", "Greh" i "Rat" * Borba
za ivot i Roenje Svetova * Adepti i Sveta Ostrva
Stanca V I I - RODI TELJ I LJ UDI NA Z EMLJ I 264
Podele i Hijerarhije Korelacije Bia * ta se inkarnira u Animal-
nog Coveka Formacija oveka: Mislilac * Okultna i kabalisti-
ka Pneumatika * Akaa iEtar Nevidljivi "ivoti" * Okultna vi-
825
talna Hemija i Bakteriologija * Posmatra i njegova senka * Zem-
lja naseljena Senkama Bogova
R EZ I ME 321
Sr i Sutina Tajne Doktrine * Hermes u hrianskom ruhu * Neki
oklutni aforizmi * Sedam prirodnih Sila
KNJ I GA I , DEO I I - EVOLUCI J A SI MBOLI KE
ODGOVARAJUI M REDOM - OBJANJENJA 343
Poglavlje I - SI MBOLI KA I I DEOGRAMI 355
Razlikovanje Amblema i Simbola Magini Potencijal Zvuka * Taj-
ni Jezik
Poglavlje I I - TAJ NI JEZIK I NJEGOVI KLJUEVI 364
Mnotvo egipatskih Religija * Jevreji i njihov Sistem * Mojsijeje
kopirao od Sargona Identitet antikih Simbola
Poglavlje I I I - PRVOBI TNA SUPSTANCA I BOANSKA MI SAO 383
Boanska Misao ili Pepeljasta Materija * Etar i Inteligencija * Se-
dam Prakriti Mistika Vatra * Drvo Znanja
Poglavlje I V - HAOS - TEOS - KOSMOS 404
Jedinstvo Haosa i duha * Roenje Uma
Poglavlje V - O SKRI VENOM BOANSTVU,
NJEGOVIM SIMBOLIMA I ZNACIMA 414
Gnostika Ideja * Meunarodna korelacija Bogova
Poglavlje V I - JAJE SVETA 426
Logosi roeni iz Jajeta Krilata Kugla
Poglavlje V I I - D A N I I NOI BR AME 437
Ljudski Bogovi i Boanski Covek Ponovno roenje Bogova * Pro-
roanstvo Purana
Poglavlje V I I I - LOTOS KAO UNI VERZALNI SIMBOL 450
Egzoterijski i Ezoterijski * Cistota ranog Falicizma * Egipatski
Logos
826
Poglavlje I X - MESEC, DEUS LUNUS, FEBA 459
Osvrti na Lunarni Mit* Kljuna napomena o Mesecu * Kopije i
originali * Biseksualni Mesec
Poglavlje X - DRVO, ZMI J A I OBOAVANJE KROKODI LA 480
Degeneracija Simbola * Sedmoglavi Zmajevi Zmaj i Krokodil
Poglavlj e X I - DEMON EST DEUS INVERSUS 490
Smrt je ivot Pad Anela Transformacija Legende
Poglavlje X I I - TEOGONI JA STVARALAKI H BOGOVA 505
Taka unutar Kruga Logos ili Verbum * inioci Stvaranja * Iden-
titet Hijerarhija u svim Religijama * Razlika izmeu arijevskog i se-
mitskog sistema
Poglavlje X I I I - SEDAM STVARANJA 531
Gnostika i hinduistika verzija * Sedam puranikih stvaranja
Poglavlje XI V - ETI RI ELEMENTA 550
"Bogovi" i "Elementi" Jezik Elemenata * Pagansko i hriansko
oboavanje Elemenata
Poglavlje XV - O KVAN- I - J I NU I KVAN- J I NU 563
Kvan-i-Jin i Falicizam Stvarno znaenje
KNJ I GA I , DEO I I I - DODATAK
NAUKA U POREENA SA TAJ NOM DOKTR I NOM 567
Poglavlje I ~ R AZ LOZ I ZA OVAJ DODATAK 569
Oklutizam versus Materijalizam * Sabat Mistika
Poglavlje I I - SAVREMENI FI ZI ARI TUMARAJ U U MR AKU 575
Poglavlje I I I - "ANLUMEN SIT CORPUS, NES NON? " 578
Hipotetiki Etar * Naune teorije o njegovoj konstituciji
Poglavlje I V - D A L I JE GRAVITACIJA ZAKON? 586
Inteligentne ili Slepe Sile * Uzroci Privlaenja
Poglavlje V - TEORIJE O ROTACIJI U NAUCI 599
Suprotstavljene Hipoteze * Jo Hipoteza
827
Poglavlje V I - M AS K E NAUK E 608
ta su Sile? * Aspekt Okultista Naune i Okultne teorije o To-
ploti * Atomi Nauke
Poglavlje V I I - NAP AD JEDNOG NAUNI KA NA
NAUNU TEORIJU SILE 629
Etar i Atomi
Poglavlje V I I I - I VO T, SI LA I L I GRAVITACIJA 636
Nervni Etar dr Riardsona * Oseaji i njihovo delovanje Isuvie
"ivota " moe da ubije
Poglavlje I X - SOLARNA TEORIJA 651
Primordijalni Element Elementi i Meta-elementi * Drvo ivota
i Postojanja Prof. Kruks o Elementima
Poglavlje X - S I LA KOJA DO LAZI 669
Gospodin Kili, Nesvesni Okultista * Intereteriki Talasi * Tajne Zvu-
ka i Mirisa
Poglavlje X I - O ELEM ENTI M A I ATO M I M A 685
Metafizika Hernija * ta su Sedam Planeta? Ciklini Pad Bo-
gova
Poglavlje X I I - DR E V NA M I SAO U NO VO M ODELU 700
Sve-Potencijalno Jedinstvo "Sedmi" u Hemiji
Poglavlje X I I I - N AU N I I EZOTERIJSKI DOKAZI ZA I PRIM EDBE
NA S AV R E M E NU T E O R I J U M A G L I N A 713
Sile i Emanacije * Staje Maglina
Poglavlje X I V - S I LE - OBLI CI KRETANJA I L I INTELIGENCIJE? 729
Vitalni Princip Okultna i Fizika nauka
Poglavlje X V - BO GO VI , M ONADE I ATO M I 741
Bogovi Starih - Monade * Monada i Dijada * Postanje Eleme-
nata * Hermes i Haksli * Lajbnicovo uenje * Monade po shva-
tanju Okultista
1 1 0 Poglavlje X V I - C I K L I K A EVOLUCI JA I K AR M A
Karmiki Ciklusi i Univerzalna Etika * Sudbina i Karma
ma - Nemeza
Kar-
82 8
Poglavlje XV I I - " Z ODI J AK I NJEGOVA DREVNOST" 786
Jevrejski Patrijarsi i Znakovi Zodijaka * Zodijaki Ciklusi * In-
duska Astrologija
Poglavlje XV I I I - R EZ I ME MEUSOBNOG ODNOSA 811
Nauka priznaje svoje Neznanje * Materijalizam vodi Evropu pre-
ma Katastrofi
BELEKA O PISCU 822
NAPOMENA:
Indeks pojmova za oba toma nalazi se na kraju Drugog toma!
829
Biblioteka
JAgarta--
LH\ 1 \ 'BCavacka
TAJNA
DOKTRINA
Tom II
Slntropocjeneza
M fllM 'HVSiCA
M ETAPHYSI CA
Izdavako knjiarsko preduzece
Ulica Solunska br. 10, 11000 Beograd
Tel: 011/292 0062; 064/307 3668
r
!
1
^
Helena Petrovna Blavacka
TAJNA D O KT R I N A
S I N T E ZA N A U K E , R E L I G I J E I F I L O ZO F I J E
Tom I : KOSM OGENEZA
Izdava:
M ETAP HVS I CA
Beograd
Za izdavaa:
Slog, prelom i likovno reenje korica:
M ari o Lampi
marlama@eunet.yu
Redakcija prevoda, objanjenja i komentari:
tampa:
M ladost grup
Loznica
Tira:
1.000 primeraka
I S BN 86- 7884- 011- 0
Prvo izdanje
Beograd,
23. septembar 2006. 04:04

\

Blavatsky - Tajna Doktrina 1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Blavatsky - Tajna Doktrina 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biblioteka

You might also like