Zakon o Prekrsajima

Z A K O N
O PREKRAJIMA
Deo prvi
MATERIJALNO-PRAVNE ODREDBE
Glava I
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se: pojam prekraja, uslovi za prekrajnu
odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekrajnih sankcija, sistem sankcija,
prekrajni postupak, izdavanje prekrajnog naloga, postupak izvrenja odluke,
registar sankcija i registar neplaenih novanih kazni i drugih novanih iznosa.
Pojam prekraja
lan 2.
Prekraj je protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadlenog
organa odreeno kao prekraj i za koje je propisana prekrajna sankcija.
Zakonitost u propisivanju prekraja i prekrajnih sankcija
lan 3.
Niko ne moe biti kanjen za prekraj, niti se prema njemu mogu primeniti
druge prekrajne sankcije, ako to delo pre nego to je bilo izvreno nije bilo
zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu predvieno kao prekraj i za koje
zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i
visinom sankcije uinilac prekraja moe biti kanjen.
Propisivanje prekraja
lan 4.
Prekraji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom
skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada i skuptine grada
Beograda.
Organi ovlaeni za donoenje propisa o prekrajima mogu propisivati samo
sankcije predviene ovim zakonom i u granicama koje odreuje ovaj zakon.
Organi ovlaeni za donoenje propisa iz stava 1. ovog lana mogu
propisivati prekrajne sankcije samo za povrede propisa koje oni donose u okviru
svoje nadlenosti utvrene ustavom i zakonom, pod uslovima odreenim ovim
zakonom.
Organ koji je ovlaen da propisuje prekrajne sankcije ne moe ovo pravo
preneti na druge organe.
- 2 -

Svrha prekrajnih sankcija
lan 5.
Za prekraj mogu biti izreene sankcije propisane ovim zakonom.
Svrha propisivanja, izricanja i primene prekrajnih sankcija je da graani
potuju pravni sistem i da se u budue ne ine prekraji.
Vremensko vaenje propisa
lan 6.
Na uinioca prekraja primenjuje se zakon, odnosno propis koji je vaio u
vreme izvrenja prekraja.
Ako je posle uinjenog prekraja jednom ili vie puta izmenjen propis,
primenjuje se propis koji je najblai za uinioca.
Prostorno vaenje propisa
lan 7.
Odredbe o prekrajima vae na teritoriji Republike Srbije kad su propisane
zakonom ili uredbom, odnosno na teritoriji jedinica teritorijalne autonomije i jedinica
lokalne samouprave, kad su propisane odlukom skuptine autonomne pokrajine,
skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda.
Za prekraj predvien propisima Republike Srbije kaznie se uinilac ako je
prekraj uinjen na teritoriji Republike Srbije ili ako je uinjen na domaem brodu ili
vazduhoplovu dok se nalazi van teritorije Republike Srbije.
Za prekraj uinjen u inostranstvu kaznie se uinilac prekraja samo ako je
to odreeno zakonom ili uredbom.
U sluaju iz stava 2. ovog lana moe se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti
gonjenje za prekraj stranoj dravi u kojoj uinilac prekraja koji je strani dravljanin
ima prebivalite.
Zabrana ponovnog suenja u istoj stvari
lan 8.
Nikome se ne moe ponovo suditi niti mu moe ponovo biti izreena
prekrajna sankcija za prekraj o kome je pravnosnano odlueno u skladu sa
zakonom.
Zabrana iz stava 1. ovog lana ne spreava ponavljanje prekrajnog
postupka u skladu sa ovim zakonom.
Protiv uinioca prekraja koji je u krivinom postupku pravnosnano oglaen
krivim za krivino delo koje obuhvata i obeleja prekraja ne moe se za taj prekraj
pokrenuti postupak, a ako je pokrenut ili je u toku, ne moe se nastaviti i dovriti.
Protiv uinioca prekraja koji je u postupku po privrednom prestupu
pravnosnano oglaen odgovornim za privredni prestup koji obuhvata i obeleja
prekraja ne moe se za taj prekraj pokrenuti postupak, a ako je pokrenut ili je u
toku, ne moe se nastaviti i dovriti.
- 3 -

Diplomatski imunitet
lan 9.
Prekrajni postupak nee se voditi niti e se izricati prekrajna sankcija protiv
lica koja uivaju diplomatski imunitet, u sluaju postojanja reciprociteta.
Glava II
IZVRENJE PREKRAJA
Radnja izvrenja prekraja
lan 10.
Prekraj moe biti izvren injenjem ili neinjenjem.
Prekraj je izvren neinjenjem kad je proputanje da se preduzme odreeno
injenje propisom predvieno kao prekraj.
Vreme izvrenja prekraja
lan 11.
Prekraj je izvren u vreme kada je uinilac radio ili bio duan da radi, bez
obzira kada je posledica nastupila.
Mesto izvrenja prekraja
lan 12.
Prekraj je izvren kako u mestu gde je uinilac radio ili bio duan da radi,
tako i u mestu gde je posledica nastupila.
Nuna odbrana
lan 13.
Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u nunoj
odbrani.
Nuna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od
svog dobra ili od dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad.
Uinilac koji je prekoraio granice nune odbrane, moe se blae kazniti. Ako
je to prekoraenje uinjeno pod naroito olakavajuim okolnostima, uinilac se
moe osloboditi od kazne.
Krajnja nuda
lan 14.
Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u krajnjoj
nudi.
Krajnja nuda postoji ako je prekraj uinjen da uinilac otkloni od svog dobra
ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla
otkloniti, i ako pri tome uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo.
- 4 -

Uinilac koji je prekoraio granice krajnje nude, moe se blae kazniti. Ako
je to prekoraenje uinjeno pod posebno olakavajuim okolnostima, uinilac se
moe osloboditi od kazne.
Sila i pretnja
lan 15.
Nema prekraja ako je uinilac postupao pod dejstvom neodoljive sile.
Uinilac koji je izvrio prekraj pod dejstvom sile kojoj se moglo odoleti ili pod
dejstvom pretnje moe se blae kazniti, ako se sila i pretnja ne mogu smatrati
neskrivljenom opasnou u smislu lana 14. ovog zakona.
Pokuaj
lan 16.
Za pokuaj prekraja uinilac e se kazniti samo ako je to posebno
propisano.
Glava III
ODGOVORNOST ZA PREKRAJ
Subjekti odgovornosti
lan 17.
Za prekraj mogu da odgovaraju fiziko lice, preduzetnik, pravno lice i
odgovorno lice u pravnom licu.
Republika Srbija, teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i
njihovi organi ne mogu biti odgovorni za prekraj, ali zakonom moe biti propisano da
za prekraj pod uslovima iz lana 18. stav 1. ovog zakona odgovara odgovorno lice u
dravnom oganu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne
samouprave.
Odgovornost fizikog lica
lan 18.
Fiziko lice odgovara za prekraj koji mu se moe pripisati u krivicu zato to
je bilo uraunljivo i uinilo prekraj sa umiljajem ili iz nehata, a bilo je svesno ili je
bilo duno i moglo biti svesno da je takav postupak zabranjen.
Ako ovim zakonom nije drugaije odreeno, odredba iz stava 1. ovog lana
primenjuje se i na preduzetnika, odgovorna lica u pravnom licu, dravnom organu,
organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave ili kod preduzetnika.
Neuraunljivost, skrivljena neuraunljivost i bitno smanjena
uraunljivost
lan 19.
Neuraunljiv uinilac nije odgovoran za prekraj.
Neuraunljiv je uinilac koji nije mogao da shvati znaaj svog postupka ili nije
mogao da upravlja svojim postupcima usled duevne bolesti, privremene duevne
poremeenosti, zaostalog duevnog razvoja ili druge tee duevne poremeenosti.
- 5 -

Uiniocu prekraja ija je sposobnost da shvati znaaj svog dela ili
sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz
stava 2. ovog lana (bitno smanjena uraunljivost) moe se ublaiti kazna.
Ne smatra se neuraunljivim uinilac prekraja koji upotrebom alkohola ili na
drugi nain dovede sebe u stanje u kome nije mogao shvatiti znaaj svog postupka ili
nije mogao upravljati svojim postupcima ako je u vreme kad se dovodio u takvo
stanje bio svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da u takvom stanju moe
uiniti prekraj.
Nehat i umiljaj
lan 20.
Za postojanje odgovornosti dovoljan je nehat uinioca ako propisom o
prekraju nije odreeno da e se kazniti samo ako je prekraj uinjen sa umiljajem.
Prekraj je uinjen iz nehata kad je uinilac bio svestan da usled njegovog
injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica, ali je olako drao da je
moe spreiti ili da ona nee nastupiti, ili kad nije bio svestan mogunosti nastupanja
zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim linim svojstvima bio
duan i mogao biti svestan te mogunosti.
Prekraj je uinjen sa umiljajem kad je uinilac bio svestan svog dela i hteo
njegovo izvrenje ili kad je bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe
nastupiti zabranjena posledica i pristao je na njeno nastupanje.
Stvarna zabluda
lan 21.
Nije odgovoran za prekraj uinilac koji je u vreme izvrenog prekraja bio u
neotklonjivoj stvarnoj zabludi.
Stvarna zabluda je neotklonjiva ako uinilac nije bio duan i nije mogao da
izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeleje
prekraja ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, inila
postupak uinioca dozvoljenim.
Pravna zabluda
lan 22.
Nije odgovoran za prekraj uinilac koji je u vreme izvrenog prekraja bio u
neotklonjivoj pravnoj zabludi.
Pravna zabluda je neotklonjiva ako uinilac nije bio duan i nije mogao da zna
da je takav postupak zabranjen.
Ako je zabluda bila otklonjiva, uinilac se za uinjeni prekraj moe blae
kazniti.
Saizvrilatvo
lan 23.
Ako vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja prekraja zajedniki uine
prekraj ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom bitno doprinesu izvrenju
prekraja, svako od njih kaznie se kaznom propisanom za taj prekraj.
- 6 -

Podstrekavanje
lan 24.
Ko drugog sa umiljajem podstrekne da uini prekraj kaznie se kao da ga je
sam uinio.
Pomaganje
lan 25.
Ko drugom sa umiljajem pomogne da izvri prekraj kaznie se kao da ga je
sam uinio.
Granice odgovornosti sauesnika
lan 26.
Podstreka i pomaga su odgovorni u granicama svog umiljaja, a saizvrilac
je odgovoran za prekraj u granicama svog umiljaja ili nehata.
S obzirom na prirodu prekraja, nain i okolnosti pod kojima je pomaganje
izvreno, pomaga se moe blae kazniti.
Odgovornost pravnog lica
lan 27.
Pravno lice je odgovorno za prekraj uinjen radnjom ili proputanjem dunog
nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme
izvrenja prekraja bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica.
Pravno lice je odgovorno za prekraj i kada:
1) organ upravljanja donese protivpravnu odluku ili nalog kojim je
omogueno izvrenje prekraja ili odgovorno lice naredi licu da izvri prekraj;
2) fiziko lice izvri prekraj usled proputanja odgovornog lica da nad njim
vri nadzor ili kontrolu.
Pod uslovima iz stava 2. ovog lana pravno lice moe da odgovara za
prekraj i kada:
1) je protiv odgovornog lica prekrajni postupak obustavljen ili je to lice
osloboeno od odgovornosti u skladu sa odredbama lana 250. ovog zakona;
2) postoje pravne ili stvarne smetnje za utvrivanje odgovornosti
odgovornog lica u pravnom licu ili se ne moe odrediti ko je odgovorno lice.
Odgovornost fizikog ili odgovornog lica u pravnom licu za uinjeni prekraj,
krivino delo ili privredni prestup ne iskljuuje odgovornost pravnog lica za prekraj.
lan 28.
Prestankom postojanja pravnog lica u toku prekrajnog postupka prestaje
njegova odgovornost za prekraj, osim u sluaju postojanja pravnog sledbenika,
kada za prekraj odgovara pravni sledbenik.
Ako je pravno lice prestalo da postoji nakon pravnosnano okonanog
prekrajnog postupka, izreena sankcija e se izvriti prema pravnom sledbeniku.
- 7 -

Pravno lice koje se nalazi u steaju moe da odgovara za prekraj uinjen pre
otvaranja ili u toku steajnog postupka, ali mu se ne moe izrei kazna, nego samo
zatitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi.
Odgovornost preduzetnika
lan 29.
Preduzetnik odgovara za prekraj koji uini pri vrenju svoje delatnosti.
Odgovornost odgovornog lica
lan 30.
Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome su u pravnom
licu povereni odreeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces
rada, kao i lice koje u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice
lokalne samouprave vri odreene dunosti.
Nije odgovorno za prekraj odgovorno lice koje je postupalo na osnovu
nareenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje
koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili akta bilo duno da preduzme da bi
spreilo izvrenje prekraja.
Odgovornost odgovornog lica ne prestaje zato to mu je prestao radni odnos
u pravnom licu, dravnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave niti zato to
je nastala nemogunost da se pravno lice oglasi odgovornim usled njegovog
prestanka.
Odgovornost stranih lica
lan 31.
Strano fiziko lice, strano pravno lice i odgovorno lice odgovaraju za prekraje
jednako kao i domae fiziko, pravno i odgovorno lice.
Strano pravno lice i odgovorno lice kaznie se za prekraj uinjen na teritoriji
Republike Srbije ako strano pravno lice ima poslovnu jedinicu ili predstavnitvo u
Republici Srbiji ili je prekraj uinjen njegovim prevoznim sredstvom, ako propisom
kojim je prekraj regulisan nije neto drugo predvieno.
Glava IV
PREKRAJNE SANKCIJE
lan 32.
Prekrajne sankcije su:
1) kazne;
2) kazneni poeni;
3) opomena;
4) zatitne mere;
5) vaspitne mere.
- 8 -

1. Kazne
lan 33.
Za prekraj se mogu propisati kazna zatvora, novana kazna i rad u javnom
interesu.
U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2.) svrha kanjavanja
je da se izrazi drutveni prekor uiniocu zbog izvrenog prekraja i da se utie na
njega i na sva ostala lica da ubudue ne ine prekraje.
Nain propisivanja kazni
lan 34.
Za jedan prekraj se moe propisati i kazna zatvora i novana kazna i obe se
mogu izrei zajedno.
Za prekraj pravnog lica moe se propisati samo novana kazna.
Nadlenost za propisivanje kazni
lan 35.
Kazna zatvora moe se propisati samo zakonom.
Novana kazna i rad u javnom interesu, mogu se propisati zakonom ili
uredbom, odnosno odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine,
skuptine grada ili skuptine grada Beograda.
Izricanje kazni
lan 36.
Kazna zatvora se moe izrei samo kao glavna kazna.
Novana kazna i rad u javnom interesu mogu se izrei kao glavna i kao
sporedna kazna.
Ako su novana kazna i kazna zatvora propisane alternativno, kazna zatvora
se izrie samo za prekraj kojim su bile prouzrokovane tee posledice. ili za
prekraje koji ukazuju na vei stepen krivice uinioca u skladu sa lanom 18. stav 1.
ovog zakona.
Kazna zatvora
lan 37.
Kazna zatvora se ne moe propisati u trajanju kraem od jednog ni duem od
ezdeset dana.
Kazna zatvora ne moe se izrei trudnoj eni, posle navrena tri meseca
trudnoe, ni majci dok dete ne navri jednu godinu ivota, a ako je dete mrtvo roeno
ili ako je umrlo posle poroaja dok ne proe est meseci od dana poroaja.
Rad u javnom interesu
lan 38.
Rad u javnom interesu je neplaeni rad u korist drutva koji se ne obavlja pod
prinudom, kojim se ne vrea ljudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit.
- 9 -

Rad u javnom interesu ne moe trajati krae od 20 asova ni due od 360
asova.
Prilikom izricanja rada u javnom interesu, sud e imati u vidu vrstu izvrenog
prekraja, uzrast, fiziku i radnu sposobnost, psihika svojstva, obrazovanje,
sklonosti i druge posebne okolnosti koje se odnose na linost uinioca.
Ako kanjeno lice ne obavi deo ili sve asove izreene kazne rada u javnom
interesu, sud e ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako to e za svakih zapoetih
osam asova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora.
Novana kazna
lan 39.
Zakonom ili uredbom novana kazna moe se propisati u rasponu:
1) od 5.000 do 150.000 dinara za fiziko lice ili odgovorno lice;
2) od 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice;
3) od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.
Odlukama skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine
grada ili skuptine grada Beograda, mogu se propisati novane kazne od minimalnog
iznosa do polovine najvieg iznosa propisanog raspona iz stava 1. ovog lana.
Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog lana, novana kazna moe se propisati
u fiksnom iznosu za fiziko lice i odgovorno lice od 1.000 do 10.000 dinara, za
preduzetnika od 5.000 do 50.000 dinara, a za pravno lice od 10.000 do 100.000
dinara.
Izuzetno od odredaba st. 1. do 3. ovog lana, za prekraje iz oblasti javnih
prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja,
ivotne sredine, prometa roba i usluga i prometa hartijama od vrednosti zakonom se
mogu propisati kazne u srazmeri sa visinom priinjene tete ili neizvrene obaveze,
vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekraja, ali ne vie od
dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti s tim da ne prelazi petostruki iznos najveih
novanih kazni koje se mogu izrei po odredbi stava 1. ovog lana.
Rok plaanja novane kazne
lan 40.
U presudi i prekrajnom nalogu se odreuje rok plaanja novane kazne, koji
ne moe biti dui od 15 dana od dana pravnosnanosti presude, a ukoliko je alba
izjavljena, od dana dostavljanja drugostepene presude, odnosno osam dana od dana
uruenja prekrajnog naloga.
Sud moe reenjem dozvoliti da se u opravdanim sluajevima novana kazna
isplati u ratama, pri emu odreuje nain i rok plaanja, koji ne moe biti dui od est
meseci, pod uslovom da su plaeni trokovi postupka.
Na reenje iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena alba.
Ako kanjeno lice kome je dozvoljeno da novanu kaznu isplauje u ratama
ne vri uredno uplate, sud moe reenjem opozvati svoju odluku o plaanju u
ratama.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana alba nije dozvoljena.
- 10 -

Zamena neplaene novane kazne
lan 41.
Novanu kaznu koju kanjeno fiziko lice, preduzetnik ili odgovorno lice u
pravnom licu ne plati (u celini ili delimino), sud moe zameniti kaznom zatvora tako
to se za svakih zapoetih 1.000 dinara odreuje jedan dan zatvora, s tim to kazna
zatvora ne moe trajati krae od jednog dana ni due od ezdeset dana.
Ako je pored novane kazne kanjenom licu bila izreena i kazna zatvora,
zatvor kojim se zamenjuje neplaena novana kazna i izreena kazna zatvora ne
mogu trajati due od devedeset dana.
Ako sud oceni opravdanim, s obzirom na teinu prekraja, visinu neplaene
novane kazne i imovinske mogunosti osuenog sud moe, umesto kazne zatvora,
odrediti da se neplaena novana kazna zameni radom u javnom interesu, s tim to
osam sati rada zamenjuje jedan dan zatvora, odnosno 1.000 dinara novane kazne,
a rad ne moe da traje due od 360 sati.
Deo neplaene novane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora
ili radom u javnom interesu, naplauje se prinudnim putem.
Ako posle odluke suda o zameni neplaene novane kazne kanjeno fiziko
lice isplati novanu kaznu, kazna zatvora ili rad u javnom interesu nee se izvriti.
Ako je izvrenje kazne zapoeto, a kanjeno lice isplati ostatak izreene novane
kazne, obustavie se izvrenje kazne zatvora i rada u javnom interesu.
Zamena neplaene novane kazne kaznom zatvora ne moe se odrediti za
novane kazne izreene prema maloletnicima i pravnim licima.
Neplaena novana kazna izreena prema maloletniku prinudno e se
naplatiti na imovini maloletnika, njegovog roditelja ili drugog lica zaduenog da se o
njemu stara.
Na zamenu neplaene novane kazne shodno se primenjuju odredbe zakona
koji propisuje izvrenje krivinih sankcija.
Odmeravanje kazne
lan 42.
Kazna za prekraje odmerava se u granicama koje su za taj prekraj
propisane, a pri tome se uzimaju u obzir sve okolnosti koje utiu da kazna bude vea
ili manja, a naroito: teina i posledice prekraja, okolnosti pod kojima je prekraj
uinjen, stepen odgovornosti uinioca, ranija osuivanost, line prilike uinioca i
dranje uinioca posle uinjenog prekraja.
Ne moe se uzeti u obzir kao oteavajua okolnost ranije izreena prekrajna
sankcija uiniocu ako je od dana pravnosnanosti odluke do dana donoenja nove
proteklo vie od etiri godine.
Pri odmeravanju visine novane kazne uzee se u obzir i imovno stanje
uinioca.
Ublaavanje kazne
lan 43.
Ako se prilikom odmeravanja kazne utvrdi da prekrajem nisu prouzrokovane
tee posledice, a postoje olakavajue okolnosti koje ukazuju da se i blaom kaznom
moe postii svrha kanjavanja, propisana kazna se moe ublaiti tako to se moe:
- 11 -

1) izrei kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za taj prekraj
ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne;
2) umesto propisane kazne zatvora izrei novana kazna ili rad u javnom
interesu, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne;
3) umesto propisane kazne zatvora i novane kazne izrei samo jedna od
tih kazni.
Oslobaanje od kazne
lan 44.
Sud moe uinioca prekraja oglasiti odgovornim i osloboditi od kazne pod
uslovima iz l. 13. i 14. ovog zakona.
Sud moe osloboditi od kazne i uinioca prekraja za koji je propisana
novana kazna ako posle izvrenog prekraja, a pre nego to je saznao da je
okrivljen otkloni posledice dela ili nadoknadi tetu prouzrokovanu prekrajem.
Sud moe osloboditi od kazne i uinioca prekraja uinjenog iz nehata kada
posledice dela tako teko pogaaju uinioca da izricanje kazne u takvom sluaju
oigledno ne bi odgovaralo svrsi kanjavanja.
Sticaj prekraja
lan 45.
Ako je uinilac jednom radnjom ili sa vie radnji uinio vie prekraja za koje
mu se istovremeno sudi, prethodno e se utvrditi kazna za svaki od tih prekraja, pa
e se za sve te prekraje izrei jedinstvena kazna.
Jedinstvena kazna izrei e se po sledeim pravilima:
1) ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, izrei e se
jedinstvena kazna zatvora, koja ne moe biti vea od devedeset dana;
2) ako je za sve prekraje u sticaju utvrena novana kazna, izrei e se
jedinstvena novana kazna koja predstavlja zbir utvrenih novanih kazni, s tim to
jedinstvena novana kazna ne moe biti vea od dvostrukog iznosa najvee novane
kazne predviene ovim zakonom;
3) ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna rada u javnom interesu,
izrei e se jedinstvena kazna rada u javnom interesu koja ne moe trajati due od
360 asova;
4) ako je za prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, a za druge
prekraje novana kazna, izrei e se jedinstvena kazna zatvora i jedinstvena
novana kazna na nain propisan u ta. 1) i 2) ovog stava.
Prekraj u produenom trajanju
lan 46.
Prekraj u produenom trajanju postoji ako uinilac sa jedinstvenim
umiljajem uini vie istih vremenski povezanih prekraja, koji ine jednu celinu zbog
najmanje dve od sledeih okolnosti: istovetnosti oteenog, istovrsnosti predmeta
prekraja, korienja iste situacije ili trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora
izvrenja prekraja.
Odredba stav 1. ovog lana moe se primeniti samo kod prekraja ija
priroda doputa spajanje u jednu celinu.
- 12 -

Prekraj kojim se nanosi teta nematerijalnim pravnim dobrima fizikog ili
pravnog lica moe biti uinjen u produenom trajanju samo ako je uinjen protiv istog
lica.
Prekraj koji nije obuhvaen prekrajem u produenom trajanju u
pravnosnanoj sudskoj odluci, predstavlja poseban prekraj, odnosno ulazi u sastav
posebnog prekraja u produenom trajanju.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana moe se izrei kazna tea od propisane, ali
ona ne sme prei dvostruku meru propisane kazne, niti najviu meru kazne
predviene lanom 45. stav 2. ovog zakona za odmeravanje kazni za prekraje
uinjene u sticaju.
Uraunavanje zadravanja u kaznu
lan 47.
Vreme za koje je uinilac prekraja zadran pre donoenja presude
uraunava se u izreenu kaznu.
Zadravanje koje je trajalo due od 12, a krae od 24 asa rauna se u jedan
dan zatvora, odnosno kao 1.000 dinara novane kazne, odnosno osam sati rada u
javnom interesu.
2. Kazneni poeni
lan 48.
Za prekraje protiv bezbednosti saobraaja na putevima zakonom se mogu
propisati kazneni poeni u rasponu od 1 do 25.
Sankcija iz stava 1. ovog lana izrie se uz kaznu ili opomenu pod uslovima
predvienim ovim zakonom ako drugim zakonom nije drugaije propisano.
Uz sankciju iz stava 1. ovog lana uiniocu mogu biti izreene dopunske
obaveze u cilju edukacije vozaa ili praenja njegovog ponaanja u saobraaju. Vrste
dopunskih obaveza i uslovi za njihovo izricanje propisuju se posebnim zakonom.
Kazneni poeni mogu se izrei vozau koji u vreme izvrenja prekraja
poseduje vozaku dozvolu izdatu u Republici Srbiji ili vozau kome je
pravnosnanom odlukom zabranjeno upravljanje motornim vozilom.
Sticaj kaznenih poena
lan 49.
Ako su za prekraje u sticaju utvreni kazneni poeni, izrei e se jedinstveni
kazneni poeni, koji odgovaraju zbiru svih pojedinano utvrenih kaznenih poena, a
koji ne moe biti vei od 25 poena.
3. Opomena
lan 50.
Umesto novane kazne za prekraj moe se izrei opomena ako postoje
okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost uinioca, tako da se moe
oekivati da e se ubudue kloniti vrenja prekraja i bez izricanja kazne.
Opomena se moe izrei i ako se prekraj ogleda u neispunjavanju propisane
obaveze ili je prekrajem nanesena teta, a uinilac je posle pokretanja postupka, a
- 13 -

pre donoenja presude ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio
nanesenu tetu.
4. Zatitne mere
Svrha i propisivanje
lan 51.
U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2), svrha primene
zatitne mere je da otkloni uslove koji omoguavaju ili podstiu uinioca na izvrenje
novog prekraja.
Zatitna mera moe se propisati zakonom i uredbom.
Vrste zatitnih mera
lan 52.
Za prekraje se mogu propisati sledee zatitne mere:
1) oduzimanje predmeta;
2) zabrana vrenja odreenih delatnosti;
3) zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti;
4) zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove;
5) zabrana upravljanja motornim vozilom;
6) obavezno leenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci;
7) obavezno psihijatrijsko leenje;
8) zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja;
9) zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama;
10) javno objavljivanje presude;
11) udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije;
12) oduzimanje ivotinja i zabrana dranja ivotinja.
Zatitne mere oduzimanja predmeta, obaveznog leenja zavisnika od
alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, obavezno psihijatrijsko leenje, zabrana
pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja i udaljenje stranaca sa
teritorije Republike Srbije mogu se izrei pod uslovima propisanim ovim zakonom i
kad nisu predviene propisom kojim je odreen prekraj.
Zatitne mere zabrane vrenja odreenih delatnosti i javno objavljivanje
presude ne mogu se izrei maloletniku.
Izricanje zatitnih mera
lan 53.
Kad postoje uslovi za izricanje zatitnih mera predvieni ovim ili drugim
zakonom, uiniocu prekraja moe biti izreena jedna ili vie zatitnih mera.
Zatitne mere se izriu uz izreenu kaznu, opomenu ili vaspitnu meru.
Izuzetno od stava 2. ovog lana zatitne mere mogu se izrei samostalno ako
je takva mogunost propisana.
- 14 -

Oduzimanje predmeta
lan 54.
Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje prekraja ili koji
su nastali izvrenjem prekraja mogu se oduzeti od uinioca prekraja.
Sud koji je doneo presudu odredie, u skladu sa posebnim propisima, da li e
se oduzeti predmeti unititi, prodati ili predati zainteresovanom organu, odnosno
organizaciji.
Ako je uinilac samovoljno otuio ili unitio predmete ili je na drugi nain
onemoguio njihovo oduzimanje, u presudi e se odrediti da plati novani iznos koji
odgovara vrednosti predmeta.
Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje
zatitne mere oduzimanja predmeta.
Predmeti iz stava 1. ovog lana mogu se oduzeti i kad se prekrajni postupak
ne zavri presudom kojom se okrivljeni oglaava odgovornim ako to zahtevaju
interesi opte bezbednosti ili razlozi morala kao i u drugim sluajevima odreenim
posebnim zakonom. O tome se donosi posebno reenje na koje okrivljeni ima pravo
albe.
Oduzimanjem predmeta ne dira se u pravo treih lica na naknadu tete od
uinioca.
Zabrana vrenja odreenih delatnosti
lan 55.
Zabrana vrenja odreenih delatnosti sastoji se u privremenoj zabrani
uiniocu prekraja da vri odreenu privrednu ili drugu delatnost za koju se izdaje
dozvola nadlenog organa ili koja se upisuje u odgovarajui registar.
Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za
izricanje zatitne mere iz stava 1. ovog lana, mera se moe izrei ako uinilac
prekraja delatnost zloupotrebi za izvrenje prekraja ili ako se opravdano moe
oekivati da bi dalje vrenje te delatnosti bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi ili druge
zakonom zatiene interese.
Zabrana vrenja odreene delatnosti moe se izrei u trajanju od est meseci
do tri godine, raunajui od dana izvrnosti presude.
Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje
izreene mere.
Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti
lan 56.
Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti sastoji se u zabrani
proizvodnje odreenih proizvoda ili vrenja odreenih poslova u oblasti prometa
robe, finansija i usluga, ili u zabrani vrenja drugih odreenih poslova.
izricanje zatitne mere, mera se moe izrei ako bi dalje vrenje odreene delatnosti
bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi, tetno za privredno ili finansijsko poslovanje
drugih pravnih lica ili za privredu u celini.
Zabrana pravnom licu da vri odreenu delatnost moe se izrei u trajanju od
est meseci do tri godine, raunajui od dana izvrnosti presude.
- 15 -

Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove
lan 57.
Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove sastoji se u zabrani
uiniocu prekraja da vri poslove koje je vrio u vreme izvrenja prekraja ili
rukovodeu dunost u privrednom ili finansijskom poslovanju ili odreenu vrstu
poslova, ili sve ili neke dunosti vezane za raspolaganje, korienje, upravljanje ili
rukovanje poverenom imovinom.
Ako propisom kojim se odreuje prekraj nije drugaije odreeno, zabrana
odgovornom licu da vri odreene poslove izrie se kad odgovorno lice zloupotrebi
dunost radi izvrenja prekraja.
Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove moe se izrei u trajanju
od est meseci do tri godine, raunajui od dana izvrnosti presude.
izreene mere.
Zabrana upravljanja motornim vozilom
lan 58.
Zabrana upravljanja motornim vozilom sastoji se u tome da se uiniocu
privremeno zabrani upravljanje motornim vozilom odreene vrste ili kategorije.
izricanje zatitne mere, mera se moe izrei uiniocu prekraja koji je uinio prekraj
protiv bezbednosti saobraaja kad postoji opasnost da e upravljajui motornim
vozilom ponovo uiniti prekraj ili zato to njegovo ranije krenje tih propisa pokazuje
da je opasno da upravlja motornim vozilom odreene vrste ili kategorije.
Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od 30 dana do
jedne godine.
mere.
Obavezno leenje zavisnika od alkohola i
psihoaktivnih supstanci
lan 59.
Obavezno leenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci moe se
izrei licu koje je uinilo prekraj usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili
psihoaktivnih supstanci i kod koga postoji opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje
da ini prekraje.
Pre izricanja mere iz stava 1. ovog lana sud e pribaviti miljenje vetaka,
odnosno nadlene zdravstvene organizacije.
Pri izricanju mere iz stava 1. ovog lana uiniocu prekraja naloie se
obavezno leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi.
Ako uinilac prekraja bez opravdanih razloga odbije leenje, mera e se izvriti
prinudnim putem.
Zatitna mera iz stava 1. ovog lana najdue moe trajati do jedne godine, a
izvrenje izreene mere obustavie se i pre isteka vremena odreenog u presudi ako
zdravstvena organizacija ustanovi da je leenje zavreno.
- 16 -

Obavezno psihijatrijsko leenje
lan 60.
Uiniocu prekraja koji je u stanju neuraunljivosti uinio prekraj, sud e
izrei obavezno psihijatrijsko leenje, ako utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da
uinilac ponovi prekraj, a radi otklanjanja opasnosti potrebno je njegovo
psihijatrijsko leenje.
Obavezno psihijatrijsko leenje je jedina prekrajna sankcija koja se
samostalno moe izrei neuraunljivom uiniocu prekraja.
Pod uslovima iz stava 1. ovog lana sud moe izrei obavezno psihijatrijsko
leenje uiniocu prekraja ija je uraunljivost bitno smanjena, ako mu je izreena
novana kazna, rad u javnom interesu, opomena ili je osloboen od kazne.
Obavezno psihijatrijsko leenje sprovodi se na slobodi i traje dok postoji
potreba leenja, ali ne due od jedne godine.
Radi uspenijeg leenja moe se odrediti da se povremeno leenje sprovede
u zdravstvenoj ustanovi s tim da neprekidno leenje u ustanovi ne moe trajati due
od 15 dana, a moe biti preduzeto najvie dva puta u toku godine.
Ako se u sluaju iz st. 1. i 3. ovog lana uinilac ne podvrgne leenju na
slobodi ili ga samovoljno napusti, sud moe odrediti da se zatitna mera sprovede u
zdravstvenoj ustanovi pod uslovima iz stava 4. ovog lana.
Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu
izvrenja prekraja
lan 61.
Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja izrie se
radi spreavanja uinioca da ponovi prekraj ili da nastavi da ugroava oteenog.
Mera iz stava 1. ovog lana izrie se na pismeni predlog podnosioca zahteva
za pokretanje prekrajnog postupka ili na usmeni zahtev oteenog istaknut pri
sasluanju u prekrajnom postupku.
Odluka suda kojom je izreena zabrana pristupa mora da sadri: vremenski
period u kom se izvrava, podatke o licima kojima uinilac ne sme pristupati,
naznaenje objekata kojima ne sme pristupiti i u koje vreme, mesta ili lokacija u
okviru kojih se uiniocu zabranjuje pristup.
Izreena mera zabrane pristupa oteenom ukljuuje i meru zabrane pristupa
zajednikom stanu ili domainstvu u periodu za koji vai zabrana.
Zatitna mera zabrane pristupa moe se izrei u trajanju do jedne godine,
raunajui od izvrnosti presude.
O odluci suda kojom se izrie zabrana pristupa obavetava se oteeni,
policijska uprava nadlena za izvrenje mere i nadlean organ starateljstva ukoliko
se mera odnosi na zabranu uiniocu pristupa deci, branom drugu ili lanovima
porodice.
Krenje zabrane pristupa oteenom, objektima ili mestu
izvrenja prekraja
lan 62.
Kanjenom kome je pravnosnanom presudom izreena mera zabrane
pristupa, a koji pristupi oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja tokom
- 17 -

trajanja mere ili ostvari kontakt sa oteenim na nedozvoljeni nain ili u nedozvoljeno
vreme izrei e se sankcija po propisu kojim je predvien prekraj za koji je izreena
ova mera.
Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama
lan 63.
Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama sastoji se u obavezi
uinioca prekraja da se neposredno pre poetka vremena odravanja odreenih
sportskih priredbi lino javi slubenom licu u podrunoj policijskoj upravi, odnosno
policijskoj stanici na podruju na kojem se uinilac prekraja zatekao i da boravi u
njihovim prostorijama za vreme odravanja sportske priredbe.
Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od jedne do
osam godina.
mere.
Kanjeni kome je pravnosnanom presudom izreena mera zabrane
prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, a koji ne izvri obavezu iz stava 1.
ovog lana, kaznie se zatvorom od trideset do ezdeset dana.
O izreenoj zatitnoj meri iz stava 1. ovog lana, sud je duan da obavesti
podrunu policijsku upravu prema mestu prebivalita kanjenog lica.
zatitne mere zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.
Javno objavljivanje presude
lan 64.
Zatitnu meru objavljivanja presude sud e izrei ako smatra da bi bilo
korisno da se javnost upozna sa presudom, a naroito ako bi objavljivanje presude
doprinelo da se otkloni opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili da se zatiti sigurnost
prometa roba i usluga ili privreda.
Prema znaaju prekraja sud odluuje da li e se presuda objaviti preko
tampe, radija ili televizije ili preko vie navedenih sredstava informisanja, kao i da li
e se obrazloenje presude objaviti u celini ili u izvodu, vodei pri tom rauna da
nain objavljivanja omogui obavetenost svih u ijem interesu presudu treba
objaviti.
Presuda se moe objaviti u roku od najdue 30 dana od dana
pravnosnanosti presude.
zatitne mere javnog objavljivanja presude.
Trokovi javnog objavljivanja presude padaju na teret kanjenog.
Udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije
lan 65.
Udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije moe se izrei strancu koji je
uinio prekraj zbog koga je nepoeljan njegov dalji boravak u zemlji.
Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od est meseci
do pet godina.
- 18 -

Trajanje izreene mere tee od dana pravnosnanosti presude, s tim to se
vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava u trajanje mere.
Posebnim zakonom mogu biti propisani uslovi pod kojima se moe na
odreeno vreme odloiti izvrenje zatitne mere iz stava 1. ovog lana.
Oduzimanje ivotinja i zabrana dranja ivotinja
lan 66.
Oduzimanje ivotinja od vlasnika ili draoca koji je oglaen odgovornim za
prekraj iz oblasti zatite dobrobiti ivotinja izrie se radi spreavanja uinioca
prekraja da ponovi prekraj, odnosno na drugi nain da nastavi da ugroava
dobrobit ivotinja.
Sud koji je doneo presudu odredie u skladu s posebnim propisima da li e se
oduzeta ivotinja predati nadlenom prihvatilitu za ivotinje ili zainteresovanoj
organizaciji.
zatitne mere oduzimanja ivotinja.
Zabrana dranja jedne, vie, odnosno svih vrsta ivotinja licu koje je oglaeno
odgovornim za prekraj iz oblasti zatite dobrobiti ivotinja izrie se radi spreavanja
uinioca da ponovi prekraj, odnosno na drugi nain da nastavi da ugroava dobrobit
ivotinja.
Ova mera moe se izrei u trajanju od jedne do tri godine raunajui od
izvrnosti presude.
Licu kome je pravnosnanom presudom izreena mera zabrane dranja
ivotinja, a koji postupi protivno zabrani iz stava 1. ovog lana izrei e se sankcija
po propisu kojim je predvien prekraj za koji je izreena ova mera.
zabrane dranja svih, odnosno pojedinih vrsta ivotinja kao trajne zatitne mere.
Sticaj zatitnih mera
lan 67.
Ako je jednom presudom za vie prekraja utvreno vie zatitnih mera iste
vrste za koje je propisano da e se izrei u odreenom trajanju, izrei e se
jedinstvena zatitna mera koja je jednaka zbiru trajanja pojedinano utvrenih
zatitnih mera, s tim da ona ne moe prei najviu zakonsku granicu trajanja te vrste
zatitne mere.
Glava V
ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI
PRIBAVLJENE PREKRAJEM
Osnov oduzimanja imovinske koristi
lan 68.
Niko ne moe zadrati imovinsku korist koja je pribavljena prekrajem.
Korist iz stava 1. ovog lana se oduzima presudom kojom su utvreni
prekraj i odgovornost za njega, pod uslovima koji su predvieni ovim zakonom.
- 19 -

Nain oduzimanja imovinske koristi
lan 69.
Od uinioca prekraja e se oduzeti novac, hartije od vrednosti, predmeti od
vrednosti i svaka druga imovinska korist koja je pribavljena izvrenjem prekraja. Ako
takvo oduzimanje nije mogue, uinilac e se obavezati da plati novani iznos koji
odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.
Ako okrivljeni u odreenom roku ne plati novani iznos iz stava 1. ovog lana,
naplata e se izvriti prinudnim putem.
Imovinska korist pribavljena izvrenjem prekraja moe se oduzeti od lica na
koje je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.
Zatita oteenog
lan 70.
Ako je oteenom u prekrajnom postupku dosuen imovinskopravni zahtev,
oduzimanje imovinske koristi izrei e se samo ukoliko ta korist prelazi dosueni
imovinskopravni zahtev oteenog.
Glava VI
ODREDBE O MALOLETNICIMA
Odgovornost maloletnika za prekraj
lan 71.
Prema maloletniku koji u vreme kada je uinio prekraj nije navrio etrnaest
godina (dete) ne moe se voditi prekrajni postupak.
Na maloletnika starosti od navrenih etrnaest do navrenih osamnaest
godina koji uini prekraj, primenjuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe ovog
zakona samo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama.
Odgovornost roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja deteta i
maloletnika
lan 72.
Kada je dete uinilo prekraj zbog proputanja dunog nadzora roditelja,
usvojitelja, staratelja, odnosno hranitelja, a ova lica su bila u mogunosti da takav
nadzor vre, roditelji, usvojitelj, staratelj odnosno hranitelj deteta kaznie se za
prekraj kao da su ga sami uinili.
Zakonom se moe propisati da e za prekraj koji je uinio maloletnik
odgovarati i roditelji, usvojitelj, staratelj, odnosno hranitelj maloletnika starog od
navrenih etrnaest do navrenih osamnaest godina ako je uinjeni prekraj
posledica proputanja dunog nadzora nad maloletnikom, a bili su u mogunosti da
takav nadzor vre.
Osim roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja, zakonom se moe propisati
da e za prekraj maloletnika odgovarati i druga lica za koja je propisana obaveza
vrenja nadzora nad maloletnikom koji je uinio prekraj.
- 20 -

Prekrajne sankcije prema maloletnicima
lan 73.
Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio etrnaest, a nije
navrio esnaest godina (mlai maloletnik) mogu se izrei samo vaspitne mere.
Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio esnaest godina, a nije
navrio osamnaest godina (stariji maloletnik) moe se izrei vaspitna mera, kazneni
poeni ili kazna.
Ako je zbog prirode prekraja to neophodno, zatitna mera se moe izrei
maloletniku uz vaspitnu meru ili kaznu.
Samo sud moe maloletniku izrei vaspitnu meru, novanu kaznu, kaznene
poene, kaznu maloletnikog zatvora i zatitnu meru.
Vrste vaspitnih mera
lan 74.
Maloletnicima se mogu izrei sledee vaspitne mere:
1) mere upozorenja i usmeravanja: ukor i posebne obaveze;
2) mere pojaanog nadzora.
Mere upozorenja i usmeravanja se izriu kad je takvim merama potrebno
uticati na linost maloletnika i njegovo ponaanje i kada su one dovoljne da se
postigne svrha ovih mera.
Mere pojaanog nadzora izriu se kad za vaspitavanje i razvoj maloletnika
treba preduzeti trajnije vaspitne mere uz odgovarajui struni nadzor i pomo.
Ukor
lan 75.
Ukor se izrie maloletniku prema kojem nije potrebno preduzeti trajnije
vaspitne mere, a naroito kad se iz njegovog odnosa prema uinjenom prekraju i
njegove spremnosti da ubudue ne ini prekraje moe zakljuiti da e izreenom
vaspitnom merom biti postignuta svrha ove mere.
Pri izricanju ukora maloletniku e se ukazati na drutvenu neprihvatljivost
njegovog postupka i ukoliko ponovo uini prekraj, mogunost izricanja i druge
vaspitne mere.
Posebne obaveze
lan 76.
Ukoliko sud oceni da je odgovarajuim zahtevima i zabranama potrebno
uticati na maloletnika i njegovo ponaanje, moe maloletniku odrediti jednu ili vie
posebnih obaveza i to:
1) da se izvini oteenom;
2) da u okviru svojih mogunosti, popravi ili nadoknadi tetu koju je
prouzrokovao;
3) da ne poseuje odreena mesta i izbegava drutvo odreenih lica koja
na njega negativno utiu;
- 21 -

4) da se podvrgne odvikavanju i leenju od zavisnosti od alkohola i drugih
psihoaktivnih supstanci;
5) da se radi uenja ili provere znanja saobraajnih propisa uputi u
nadlenu ustanovu za osposobljavanje vozaa;
6) da se, bez naknade, ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u poslove
ekolokog, socijalnog ili lokalnog znaaja;
7) da se ukljui u rad sportskih i drugih sekcija u koli uz pedagoki nadzor
nastavnika.
Obaveze iz stava 1. ta. 2) do 7) ovog lana, ne mogu trajati due od est
meseci i ne smeju ometati maloletnikovo kolovanje ili zaposlenje.
U okviru obaveze iz stava 1. taka 2) ovog lana sud e odrediti visinu, oblike
i nain popravljanja tete, pri emu lini rad maloletnika na popravljanju tete moe
trajati najvie do 20 asova u periodu od mesec dana i mora biti tako rasporeen da
ne smeta redovnom kolovanju ili zaposlenju maloletnika.
Sud e prilikom izricanja posebnih obaveza upozoriti maloletnika da se zbog
neispunjenja odreenih obaveza, one mogu zameniti drugom obavezom ili vaspitnom
merom.
Izvrenje posebnih obaveza sprovodi se uz nadzor organa nadlenog za
poslove starateljstva koji o izvravanju obaveza obavetava sud.
Mere pojaanog nadzora
lan 77.
Vaspitne mere pojaanog nadzora izriu se ako je potrebno da se prema
maloletniku izvri trajnija mera vaspitanja.
Meru pojaanog nadzora od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja, sud e
izrei ako su roditelji, usvojitelj ili staratelj propustili da vre potrebnu brigu i nadzor
nad maloletnikom, a u mogunosti su da ovakav nadzor vre i to se od njih s
osnovom moe oekivati.
Ako roditelji, usvojitelj ili staratelj ne mogu vriti pojaani nadzor nad
maloletnikom, maloletniku e se izrei pojaan nadzor organa starateljstva.
Mere pojaanog nadzora iz st. 2. i 3. ovog lana mogu trajati najmanje tri
meseca, a najdue jednu godinu.
Uslovi za izricanje vaspitnih mera
lan 78.
Pri izricanju vaspitnih mera uzimaju se u obzir starost maloletnika, stepen
njegovog duevnog razvoja, psihike karakteristike i motivi zbog kojih je uinio
prekraj, dosadanje vaspitanje, okolina i uslovi pod kojima je iveo, teina prekraja,
da li mu je ve pre toga bila izreena vaspitna mera, kao i sve ostale okolnosti koje
utiu na izbor vaspitne mere kojom e se najbolje postii svrha vaspitanja.
Radi utvrivanja okolnosti iz stava 1. ovog lana sud mora sasluati roditelje i
usvojitelja maloletnika, njegovog staratelja i druga lica koja mogu pruiti potrebne
podatke.
- 22 -

Obustava izvrenja i izmena odluke o vaspitnoj meri
lan 79.
Kad se posle donoenja odluke kojom je izreena vaspitna mera pojave
okolnosti kojih nije bilo u vreme donoenja odluke ili se za njih nije znalo, a one bi
bile od uticaja na donoenje odluke, izvrenje izreene mere moe se obustaviti ili se
izreena mera moe zameniti drugom vaspitnom merom.
Ponovno odluivanje o vaspitnim merama
lan 80.
Ako je od pravnosnanosti odluke kojom je izreena neka od vaspitnih mera
ili posebnih obaveza proteklo vie od est meseci, a izvrenje nije zapoeto, sud e
ponovo odluiti o potrebi da se izvri izreena mera ili posebna obaveza ili da se
zameni nekom drugom vaspitnom merom ili posebnom obavezom.
Sud je duan da vodi posebnu evidenciju za svakog maloletnika kome je
izreena vaspitna mera.
Kanjavanje starijih maloletnika
lan 81.
Starijem maloletniku moe se izrei kazna samo ako je u vreme kada je
uinio prekraj, prema svojoj duevnoj razvijenosti mogao shvatiti znaaj svoje
radnje i upravljati svojim postupcima i ako zbog teih posledica prekraja ili veeg
stepena krivice ne bi bilo opravdano primeniti vaspitnu meru.
Kazna maloletnikog zatvora starijem maloletniku moe se izrei izuzetno pri
emu se mora imati u vidu priroda prekraja, line osobine i ponaanje maloletnika.
Kazna maloletnikog zatvora koja se izrekne starijem maloletniku ne moe
biti dua od 30 dana.
Maloletnom uiniocu prekraja ne moe se izreena novana kazna zameniti
kaznom maloletnikog zatvora, ve e se naplatiti prinudnim putem, u skladu sa
zakonom.
Prekrajni sud je obavezan da organ starateljstva nadlean prema
prebivalitu maloletnika obavesti o izreenoj vaspitnoj meri ili kazni maloletnom
uiniocu prekraja.
Izricanje vaspitne mere ili kazne za prekraje u sticaju
lan 82.
Ako je maloletnik uinio vie prekraja u sticaju sud e pri izboru vaspitnih
mera jedinstveno ceniti sve prekraje i izrei samo jednu meru.
Ako sud za neki od prekraja utvrdi kaznu, a za druge prekraje vaspitne
mere, izrei e samo kaznu.
Na nain iz stava 2. ovog lana sud e postupiti ako se posle izreene
vaspitne mere, odnosno kazne utvrdi da je maloletnik pre ili posle njenog izricanja
uinio prekraj.
- 23 -

Dejstvo punoletnosti
lan 83.
Ako je maloletni uinilac prekraja pre ili u toku prekrajnog postupka postao
punoletan, primenjivae se odredbe o maloletnicima, osim odredaba o vaspitnim
merama.
Ako je maloletnik postao punoletan posle donoenja odluke kojom je izreena
vaspitna mera, obustavlja se izvrenje te mere.
Glava VII
ZASTARELOST
Zastarelost pokretanja i voenja prekrajnog postupka
lan 84.
Prekrajni postupak ne moe se pokrenuti niti voditi ako protekne jedna
godina od dana kada je prekraj uinjen.
Zastarevanje pokretanja i voenja prekrajnog postupka ne tee za vreme za
koje se pokretanje i voenje postupka ne moe preduzeti po zakonu.
Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog suda koja se
preduzima radi voenja prekrajnog postupka.
Posle svakog prekida zastarevanje poinje ponovo da tee.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, za prekraje iz oblasti carinskog,
spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, javnih nabavki,
prometa roba i usluga, ivotne sredine, spreavanja korupcije i vazdunog
saobraaja moe se posebnim zakonom propisati dui rok zastarelosti.
Rok iz stava 5. ovog lana ne moe biti dui od pet godina.
Pokretanje i voenje prekrajnog postupka zastareva u svakom sluaju kad
protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za zastarelost.
Odredbe st. 1. do 4. i stava 7. ovog lana shodno se primenjuju na
zastarelost pokretanja i voenja postupka za izdavanje prekrajnog naloga.
Zastarelost izvrenja kazne i zatitne mere
lan 85.
Izreena kazna i zatitna mera ne mogu se izvriti ako je od dana
pravnosnanosti presude protekla jedna godina.
Zastarevanje izvrenja kazne i zatitne mere poinje od dana
pravnosnanosti presude kojom je izreena kazna odnosno zatitna mera.
Zastarevanje izvrenja kazne i zatitne mere ne tee za vreme za koje se
izvrenje ne moe preduzeti po zakonu.
Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog organa koja
se preduzima radi izvrenja kazne, odnosno zatitne mere.
Posle svakog prekida zastarevanje poinje ponovo da tee.
- 24 -

Izvrenje kazne odnosno zatitne mere zastareva u svakom sluaju kad
protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za izvrenje kazne,
odnosno zatitne mere.
Deo drugi
PREKRAJNI POSTUPAK
Glava VIII
OSNOVNA NAELA POSTUPKA
Naelo zakonitosti
lan 86.
Ovaj zakon utvruje pravila kojima se osigurava da niko nevin ne bude
kanjen, a da se odgovornom uiniocu prekraja izrekne prekrajna sankcija pod
uslovima koje predvia ovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Zakonitost u izricanju prekrajnih sankcija
lan 87.
Prekrajnu sankciju moe izrei samo nadleni sud koji vodi prekrajni
postupak po ovom zakonu.
Izuzetno od stava 1. ovog lana novanu kaznu moe izrei:
1) Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki koja
vodi prvostepeni prekrajni postupak u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne
nabavke;
2) ovlaeni organ, odnosno ovlaeno lice prekrajnim nalogom u skladu
sa zakonom.
Optuno naelo
lan 88.
Prekrajni postupak pokree se i vodi na osnovu:
1) zahteva ovlaenog organa ili oteenog;
2) prekrajnog naloga, u skladu sa ovim zakonom.
Dokazivanje
lan 89.
Dokazi se prikupljaju i izvode u skladu sa ovim zakonom.
Teret dokazivanja obeleja prekraja i prekrajne odgovornosti je na
podnosiocu zahteva za pokretanje prekrajnog postupka.
Sud izvodi dokaze na predlog stranaka.
Stranka je duna da pribavi dokaze ije je izvoenje predloila.
Izuzetno, sud moe po slubenoj dunosti pribaviti dokaze ako okrivljeni nije
u stanju da to sam uini ili je to opravdano iz razloga celishodnosti i efikasnosti
voenja postupka.
- 25 -

Sud moe izvesti dopunske dokaze ako oceni da su izvedeni dokazi
protivureni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano
raspravio.
Pomo neukoj stranci
lan 90.
Sud je duan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na tetu
njihovih prava.
Ekonominost prekrajnog postupka
lan 91.
Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, ali tako da to ne
bude na tetu donoenja pravilne i zakonite odluke.
Slobodna ocena dokaza
lan 92.
Sud ocenjuje dokaze po svom slobodnom uverenju.
Koje e injenice uzeti kao dokazane, sud odluuje na osnovu savesne i
briljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata
celokupnog postupka.
Pravo na odbranu
lan 93.
Pre donoenja odluke, okrivljenom se mora dati mogunost da se izjasni o
injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve injenice i dokaze koji mu idu u
korist, osim u sluajevima predvienim zakonom.
U prekrajnom postupku okrivljeni mora ve na prvom sasluanju biti
obaveten o prekraju za koji se tereti i o osnovama optube, osim ako se postupak
na osnovu ovog zakona sprovodi bez sasluanja okrivljenog.
Ako uredno pozvani okrivljeni ne doe i ne opravda izostanak ili u odreenom
roku ne da pisanu odbranu, a njegovo sasluanje nije nuno za uvrivanje injenica
koje su od vanosti za donoenje zakonite odluke, odluka se moe doneti i bez
sasluanja okrivljenog. Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo
branioca koga sam izabere. Sud je duan da prilikom prvog sasluanja okrivljenog
poui o pravu na branioca.
Upotreba jezika u prekrajnom postupku
lan 94.
Sud vodi postupak na srpskom jeziku i u tom postupku koristi iriliko pismo,
a latiniko pismo u skladu sa zakonom.
Na podrujima na kojima je u skladu sa zakonom, u slubenoj upotrebi i jezik
odreene nacionalne manjine postupak se na zahtev stranke vodi i na jeziku i uz
upotrebu pisma te nacionalne manjine.
- 26 -

Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih uesnika u
postupku, koji su dravljani Republike Srbije, obezbedie im se preko prevodioca
prevoenje toka postupka na njihov jezik.
Stranke i drugi uesnici u postupku koji nisu dravljani Republike Srbije imaju
pravo da tok postupka prate preko prevodioca i da u tom postupku upotrebljavaju
svoj jezik.
O pravu na prevoenje i voenje postupka na svom jeziku ili jeziku koji
razume pouie se lice iz st. 2. do 4. ovoga lana, koje se moe odrei tog prava ako
razume jezik na kome se vodi prekrajni postupak. U zapisniku e se zabeleiti da je
data pouka i izjava uesnika.
Prevoenje obavlja prevodilac koga odredi sud koji vodi prekrajni postupak
sa liste sudskih prevodilaca, a ukoliko to nije mogue, prevoenje e izvriti drugo
lice uz pristanak stranke.
Dvostepenost prekrajnog postupka
lan 95.
Protiv odluka prekrajnog suda i odluka koje u prekrajnom postupku donosi
komisija iz lana 87. stav 2. taka 1) ovog zakona, moe se izjaviti alba
drugostepenom prekrajnom sudu, odnosno uloiti prigovor u skladu sa ovim
zakonom.
Odluka doneta u prekrajnom postupku postaje pravnosnana danom
donoenja presude drugostepenog prekrajnog suda, ako ovim zakonom nije
drugaije odreeno.
Protiv odluka drugostepenog prekrajnog suda nije dozvoljena alba.
Zabrana preinaenja na gore
lan 96.
Ako je alba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se u delu koji se
odnosi na izreenu sankciju ne moe izmeniti na njegovu tetu, niti se u ponovljenom
postupku moe doneti nepovoljnija presuda za okrivljenog.
Naknada tete neopravdano kanjenom i neosnovano zadranom
licu
lan 97.
Lice koje je neopravdano kanjeno za prekraj ili je neosnovano zadrano
ima pravo na naknadu tete koja mu je time priinjena, kao i druga prava utvrena
zakonom.
Po zahtevu lica iz stava 1. ovog lana, ministarstvo nadleno za poslove
pravosua, sprovodi postupak radi postizanja sporazuma o postojanju, vrsti i visini
naknade, a ako sporazum ne bude postignut u roku od tri meseca od podnoenja
zahteva, oteeni moe podneti tubu za naknadu tete nadlenom sudu.
Pravna pomo
lan 98.
Sudovi koji vode prekrajni postupak, duni su jedni drugima i drugim
sudovima pruati pravnu pomo u poslovima iz svoje nadlenosti.
- 27 -

Organi unutranjih poslova, drugi organi uprave i drugi organi i organizacije
duni su sudovima koji vode prekrajni postupak, pruati pravnu pomo i izvravati
njihove naloge u poslovima iz svoje nadlenosti.
Sudovi su duni da pruaju pravnu pomo dravnim i drugim organima
dostavljanjem spisa, isprava i drugih podataka, ako se time ne ometa tok prekrajnog
postupka.
Shodna primena Zakonika o krivinom postupku
lan 99.
Na prekrajni postupak shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivinom
postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.
Glava IX
ORGANI NADLENI ZA VOENJE POSTUPKA
Nadlenost
lan 100.
Prekrajni postupak u prvom stepenu vode prekrajni sudovi.
Izuzetno od stava 1. ovog lana prvostepeni prekrajni postupak za prekraje
iz oblasti javnih nabavki vodi Republika komisija za zatitu prava u postupcima
javnih nabavki.
U prekrajnom postupku iz stava 2. ovog lana shodno se primenjuju odredbe
ovog zakona, osim ako zakonom kojim se ureuju javne nabavke nije drugaije
propisano.
Prekrajni postupak po albama na odluke prekrajnih sudova i komisije iz
stava 2. ovog lana vodi drugostepeni prekrajni sud.
Drugostepeni prekrajni sud odluuje i o sukobu i prenoenju mesne
nadlenosti sudova i vri druge poslove odreene zakonom.
Drugostepeni prekrajni sud pregleda i prati rad sudova, pribavlja od sudova
podatke i izvetaje potrebne za praenje prekrajne prakse, primenu zakona i drugih
propisa, praenje i prouavanje drutvenih odnosa i pojava i podatke o drugim
pitanjima od interesa za ostvarivanje njihove funkcije.
Javnost rada
lan 101.
Javnost rada suda obezbeuje se: javnim odravanjem roita, objavljivanjem
odluka, davanjem obavetenja zainteresovanim licima o toku prekrajnog postupka,
upoznavanjem javnosti o svom radu putem sredstava javnog informisanja.
Radi ouvanja tajne, zatite morala, interesa maloletnika ili zatite drugih
posebnih interesa drutvene zajednice, moe se iskljuiti javnost rada suda u svim ili
samo u pojedinim fazama prekrajnog postupka.
Sastav suda
lan 102.
U prvostepenom prekrajnom postupku sudi i odluuje sudija pojedinac.
- 28 -

Drugostepeni prekrajni sud sudi i odluuje u veu sastavljenom od troje
sudija.
Opta mesna nadlenost
lan 103.
Za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean sud na
ijem podruju je prekraj uinjen ili pokuan.
Sud koji je mesno nadlean za voenje prekrajnog postupka protiv pravnog
lica nadlean je i za voenje prekrajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom
licu.
Ako je prekraj uinjen na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu, za
voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean sud na ijem se
podruju nalazi domaa luka ili vazduhoplovno pristanite u kome se zavrava
putovanje uinioca prekraja, a ako je uinilac prekraja lan posade, nadlean je
sud na ijem se podruju nalazi matina luka broda, odnosno matino pristanite
vazduhoplova.
Ako je prekraj izvren ili pokuan na podruju vie prekrajnih sudova,
nadlean je onaj sud koji je prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet,
sud kome je pre podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.
Supsidijarna mesna nadlenost
lan 104.
Ako nije poznato mesto izvrenja prekraja, mesno je nadlean sud na ijem
podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite okrivljenog pravnog
lica ukoliko se vanost propisa kojim je prekraj odreen prostire i na podruju na
kome se nalazi njegovo prebivalite ili boravite, odnosno sedite okrivljenog
pravnog lica.
Ako nisu poznati ni mesto izvrenja prekraja ni prebivalite ili boravite
okrivljenog, nadlean je sud na ijem se podruju okrivljeni pronae, odnosno uhvati
ili se sam prijavi.
Kumulacija mesne nadlenosti
lan 105.
Ako je isto lice okrivljeno za vie prekraja pa su za voenje prekrajnog
postupka nadlena dva ili vie sudova, nadlean je onaj sud koji je po zahtevu
ovlaenog organa prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet nadlean
je sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.
Spajanje i razdvajanje prekrajnog postupka
Spajanje
lan 106.
Sud moe na predlog stranaka ili po slubenoj dunosti, zbog celishodnosti ili
drugih razloga, sprovesti jedinstveni prekrajni postupak u sledeim sluajevima:
1) ako je isto lice okrivljeno za vie prekraja;
2) ako je vie lica okrivljeno za jedan prekraj;
- 29 -

3) prema sauesnicima;
4) ako je oteeni istovremeno uinio prekraj prema okrivljenom;
5) ako je vie lica okrivljeno za vie prekraja izmeu kojih postoji
meusobna veza.
Protiv reenja kojim je odreeno spajanje postupka ili kojim je odbijen predlog
za spajanje nije dozvoljena alba.
Razdvajanje
lan 107.
Sud moe na predlog stranaka ili po slubenoj dunosti, zbog celishodnosti ili
drugih vanih razloga, odluiti da se prekrajni postupak za pojedine prekraje ili
protiv pojedinih okrivljenih razdvoji i posebno dovri.
Protiv reenja kojim je odreeno razdvajanje prekrajnog postupka ili je
odbijen predlog za razdvajanje postupka alba nije dozvoljena.
Postupak protiv pravnog lica i odgovornog lica
lan 108.
Protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu vodi se jedinstven
prekrajni postupak, osim ako postoje zakonski razlozi da se vodi postupak protiv
jednog od njih.
Ako se protiv odgovornog lica u pravnom licu ne moe pokrenuti postupak,
postupak e se pokrenuti i sprovesti protiv pravnog lica.
Ako je pravno lice prestalo da postoji ili postoje druge pravne smetnje za
voenje postupka, postupak e se pokrenuti i sprovesti protiv odgovornog lica u
pravnom licu.
Ako je pre okonanja prekrajnog postupka pravno lice prestalo da postoji,
postupak e se nastaviti prema pravnom sledbeniku.
Prenoenje mesne nadlenosti
lan 109.
Kad je nadleni sud iz pravnih ili stvarnih razloga spreen da postupa u
odreenom predmetu, duan je da o tome izvesti drugostepeni prekrajni sud koji e
odrediti drugi stvarno nadlean sud.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena alba.
Postupanje u sluaju nenadlenosti
lan 110.
Sud je duan da po slubenoj dunosti pazi da li reavanje predmeta spada u
sudsku nadlenost i na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i im primeti da nije
nadlean, reenjem se oglaava nenadlenim i bez odlaganja dostavlja predmet
nadlenom sudu ili drugom nadlenom organu.
Ako sud kome je predmet dostavljen kao nadlenom smatra da je nadlean
sud koji mu je predmet dostavio, pokrenue postupak za reavanje sukoba
nadlenosti.
- 30 -

Reavanje sukoba nadlenosti
lan 111.
O sukobu nadlenosti izmeu sudova reava drugostepeni prekrajni sud.
Dok se ne rei sukob nadlenosti izmeu sudova, svaki od njih duan je da
preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.
Glava X
IZUZEE
Osnovi za izuzee
lan 112.
Sudija koji uestvuje u prekrajnom postupku bie izuzet:
1) ako je oteen prekrajem;
2) ako mu je okrivljeni, branilac okrivljenog, predstavnik okrivljenog pravnog
lica, podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, oteeni ili njegov
zakonski zastupnik odnosno punomonik, brani drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji
do bilo kog stepena srodstva, u pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po tazbinskom
srodstvu do drugog stepena;
3) ako je sa okrivljenim, predstavnikom okrivljenog pravnog lica, braniocem
okrivljenog, slubenim licem koje je u ime ovlaenog organa podnelo zahtev za
pokretanje prekrajnog postupka ili oteenim u odnosu staratelja, staranika,
usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika;
4) ako je u istom predmetu kao slubeno lice u ime ovlaenog organa
podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ili je uestvovao kao predstavnik
okrivljenog pravnog lica, branilac okrivljenog, zakonski zastupnik ili punomonik
oteenog, ili je sasluan kao svedok ili kao vetak;
5) ako je u istom predmetu uestvovao u donoenju prvostepene presude;
6) ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.
Dunost sudije kad postoje razlozi za izuzee
lan 113.
Sudija koji uestvuje u prekrajnom postupku, im sazna da postoji koji od
razloga za izuzee iz lana 112. stav 1. ta. 1) do 5) ovog zakona, duan je da
prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji e
odrediti drugog sudiju. Ako se radi o izuzeu predsednika suda, on e odrediti sebi
zamenika izmeu sudija tog suda.
Ako je predsednik suda istovremeno i jedini sudija u tom sudu ili ako iz drugih
razloga ne moe da sebi odredi zamenika iz istog suda zatraie od predsednika
drugostepenog prekrajnog suda da delegira drugog sudiju.
Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu
nepristrasnost (lan 112. stav 1. taka 6), obavestie o tome predsednika
- 31 -

prekrajnog suda, a ako se radi o sluaju iz stava 2. ovog lana, predsednika
drugostepenog prekrajnog suda, koji e odluiti o njegovom izuzimanju.
Podnoenje zahteva za izuzee
lan 114.
Izuzee sudije zbog postojanja nekog od razloga za izuzee iz lana 112.
ovog zakona mogu traiti okrivljeni i ovlaeni podnosilac zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka (u daljem tekstu: stranke).
Zahtev za izuzee sudije stranke mogu podneti do donoenja presude,
odnosno reenja.
Zahtev za izuzee predsednika i sudija drugostepenog prekrajnog suda
stranka moe podneti u albi na prvostepenu presudu.
Stranka moe traiti izuzee samo poimenino odreenog sudije koji u
predmetu postupa.
Stranka je duna da u zahtevu navede okolnosti zbog kojih smatra da postoji
neki od zakonskih osnova za izuzee.
Postupanje u sluaju podnetog zahteva za izuzee
lan 115.
Kad sudija koji je uestvovao u prekrajnom postupku sazna da je podnet
zahtev za njegovo izuzee, duan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a
ako se radi o izuzeu iz lana 112. stav 1. taka 6) ovog zakona, moe do donoenja
reenja o izuzeu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od
odlaganja.
Izuzee drugih uesnika u postupku
lan 116
Odredbe o izuzeu sudija shodno se primenjuju i na zapisniare, tumae i
vetake.
Odluivanje o zahtevu za izuzee
lan 117.
O zahtevu za izuzee sudije odluuje predsednik suda.
Ako se trai izuzee predsednika suda, reenje o izuzeu donosi predsednik
drugostepenog prekrajnog suda.
Ako se trai izuzee sudije drugostepenog prekrajnog suda, reenje o
izuzeu donosi predsednik istog suda.
Ako se trai izuzee predsednika drugostepenog prekrajnog suda, reenje o
izuzeu donosi predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
O izuzeu zapisniara, tumaa i vetaka odluuje sudija koji vodi prekrajni
postupak.
Pre donoenja reenja o izuzeu pribavie se izjava od lica ije se izuzee
trai, a po potrebi sprovee se i druge radnje.
- 32 -

Protiv reenja kojim se zahtev za izuzee usvaja nije dozvoljena alba, a
reenje kojim se zahtev za izuzee odbacuje ili odbija moe se pobijati samo albom
protiv presude.
Glava XI
OKRIVLJENI
Okrivljeni i njegova prava
lan 118.
Okrivljeni je lice protiv koga se vodi prekrajni postupak.
Okrivljeni ima pravo da podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna
sredstva predviena ovim zakonom.
Za okrivljenog koji nije poslovno sposoban radnje u postupku preduzima
zakonski zastupnik.
Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca.
Branilac okrivljenog
lan 119.
Okrivljeni moe uzeti za branioca advokata, a njega moe, u skladu sa
zakonom, zameniti advokatski pripravnik.
Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, brani drug,
srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj okrivljenog,
kao i lice sa kojim okrivljeni ivi u vanbranoj zajednici ili u drugoj trajnoj zajednici
ivota.
Branilac je ovlaen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe
preduzeti okrivljeni.
Branilac je duan da podnese pisano punomoje sudu.
Okrivljeni moe braniocu dati punomoje i usmeno na zapisnik kod suda.
Prava i dunosti branioca prestaju kada otkae punomoje ili kada okrivljeni
opozove punomoje.
Okrivljeno pravno lice
lan 120.
Za okrivljeno pravno lice u prekrajnom postupku uestvuje njegov
predstavnik, koji je ovlaen da preduzima sve radnje koje moe da preduzima
okrivljeni.
Predstavnik okrivljenog pravnog lica
lan 121.
Predstavnik okrivljenog pravnog lica je lice ovlaeno da to pravno lice
predstavlja ili zastupa na osnovu zakona ili drugog akta.
Predstavnik okrivljenog pravnog lica iz stava 1. ovog lana, osim zakonskog
zastupnika, mora da ima pisano ovlaenje organa koji ga je odredio za
predstavnika.
- 33 -

Predstavnik okrivljenog pravnog lica moe biti samo jedno lice.
Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica
lan 122.
Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja
predstavnitvom ili drugom poslovnom jedinicom tog pravnog lica u Republici Srbiji,
ako za predstavnika pravnog lica ne bude odreeno drugo lice.
Lica koja ne mogu biti predstavnici pravnog lica
lan 123.
Predstavnik pravnog lica ne moe biti lice koje je u istoj stvari svedok.
Predstavnik pravnog lica ne moe biti odgovorno lice protiv koga se vodi
prekrajni postupak za isti prekraj osim ako je to lice jedino ovlaeno za zastupanje
okrivljenog pravnog lica.
U sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana sud je duan da pozove pravno lice da
u roku od osam dana odredi drugog predstavnika.
Kanjavanje za neodreivanje predstavnika
lan 124.
Ako okrivljeno pravno lice na poziv suda ne odredi svog predstavnika ili u
roku iz lana 123. stav 3. ovog zakona ne odredi drugog predstavnika moe se
kazniti novanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara. Ako i posle izricanja te kazne
pravno lice ne odredi svog predstavnika, za svako dalje neodazivanje pozivu kaznie
se novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
alba protiv reenja iz stava 1. ovog lana ne odlae izvrenje reenja.
Pravo na branioca
lan 125.
Pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom licu koja imaju status okrivljenih u
istoj stvari mogu imati svaki svog branioca ili zajednikog branioca.
Branilac pravnog lica i odgovornog lica u tom pravnom licu ne moe biti lice
koje je u istom prekrajnom postupku imalo svojstvo predstavnika pravnog lica.
Glava XII
OTEENI
lan 126.
Oteeni, u smislu ovog zakona, je lice ije je kakvo lino ili imovinsko pravo
povreeno ili ugroeno prekrajem.
Oteeni koji je navrio esnaest godina moe sam podneti zahtev za
pokretanje prekrajnog postupka.
Oteeni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili
punomonika:
1) podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekrajnog postupka;
- 34 -

2) podnosi dokaze, stavlja predloge i istie imovinskopravni zahtev za
naknadu tete ili povraaj stvari;
3) izjavljuje albu na presudu, odnosno reenje doneto povodom njegovog
zahteva za pokretanje prekrajnog postupka;
4) podnosi dokaze na osnovu kojih sud moe odrediti okrivljenom da u toku
prekrajnog postupka ne sme prilaziti oteenom, objektima ili mestu izvrenja
prekraja.
Procesna mera zabrane pristupa iz stava 3. taka 4) ovog lana moe trajati
dok traju razlozi za njeno izricanje, a najdue do pravnosnanog okonanja
postupka.
alba na reenje kojim se izrie zabrana pristupa podnosi se u roku od tri
dana od dana dostavljanja i ne odlae izvrenje reenja.
Glava XIII
JAVNI TUILAC I DRUGI ORGANI OVLAENI ZA PODNOENJE
ZAHTEVA ZA POKRETANJE
PREKRAJNOG POSTUPKA
Javni tuilac kao stranka u postupku
lan 127.
Javni tuilac je stranka u prekrajnom postupku.
Javni tuilac:
1) preduzima mere radi otkrivanja, pronalaenja i pribavljanja potrebnih
dokaza za gonjenje uinilaca prekraja i uspeno voenje prekrajnog postupka pred
sudom;
2) podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, albu ili vanredna
pravna sredstva protiv odluka suda;
3) preduzima druge radnje na koje je ovlaen ovim zakonom i posebnim
propisima.
Javni tuilac je stvarno nadlean da postupa u prekrajnom postupku ukoliko
je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.
Ako je javni tuilac prvi podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka,
postupak e se voditi po njegovom zahtevu, a nastaviti po zahtevu oteenog ili
drugog organa nadlenog za podnoenje zahteva za pokretanje postupka ako javni
tuilac odustane od zahteva.
Ako odustane od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, javni tuilac je
duan da u roku od osam dana od dana odustajanja od zahteva, obavesti oteenog
ili drugo lice ovlaeno za pokretanje postupka da bi nastavili postupak.
Ako je oteeni ili drugi ovlaeni organ za pokretanje prekrajnog postupka
ve podneo zahtev za pokretanje postupka, postupak e se nastaviti po tom zahtevu.
- 35 -

Drugi organ ovlaen za podnoenje zahteva
lan 128.
Kada je za podnoenje zahteva za pokretanje prekrajnog postupka nadlean
drugi organ, on ima sva prava koja ima i javni tuilac kao stranka u postupku, osim
onih koja pripadaju javnom tuiocu, kao dravnom organu.
Nadleni organ iz stava 1. ovog lana e pisanim putem obavestiti oteenog
da li je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.
Ako nadleni organ iz stava 1. ovog lana podnese zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka za prekraj za koji je propisana kazna zatvora, duan je o tome
da obavesti nadlenog javnog tuioca koji e odluiti o preuzimanju gonjenja.
Nadleni javni tuilac e o odluci iz stava 3. ovog lana pisanim putem
obavestiti nadleni organ iz stava 1. ovog lana.
Glava XIV
PODNESCI I ZAPISNICI
Podnesci
lan 129.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge
izjave i saoptenja (u daljem tekstu: podnesci) podnose se u pisanom obliku ili se
daju usmeno na zapisnik.
Pisani podnesci se predaju neposredno ili se alju potom.
Kratka i hitna obavetenja mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom,
elektronskom potom ili na drugi odgovarajui nain o emu se sastavlja slubena
zabeleka i prilae u spis predmeta.
Podnesci iz stava 1. ovog lana moraju biti razumljivi i sadrati sve to je
potrebno da bi se po njima moglo postupiti.
Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po
njemu moglo postupiti, sudija koji vodi prekrajni postupak naloie podnosiocu
podneska da u odreenom roku, a najkasnije u roku od petnaest dana, podnesak
ispravi odnosno dopuni, a ako to ne uini, podnesak e se odbaciti kao neuredan.
Sastavljanje zapisnika
lan 130.
O svakoj radnji preduzetoj u toku prekrajnog postupka sastavie se zapisnik
istovremeno kad se radnja vri, a ako to nije mogue, neposredno posle toga.
Zapisnik vodi zapisniar.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, kad se pretresaju stan ili lice ili se radnja
preduzima van slubenih prostorija prekrajnog suda, a zapisniar se ne moe
obezbediti, zapisnik moe voditi lice koje preduzima radnju.
Kad zapisnik vodi zapisniar, zapisnik se sastavlja na taj nain to lice koje
preduzima radnju glasno govori zapisniaru ta e uneti u zapisnik.
Licu koje se sasluava, moe se dozvoliti da samo diktira odgovore u
zapisnik. U sluaju zloupotrebe, to pravo mu se moe uskratiti.
- 36 -

Sadrina zapisnika
lan 131.
U zapisnik se unose naziv suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad je
radnja zapoeta i zavrena, lina imena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju,
kao i naznaenje prekrajnog predmeta po kom se radnja preduzima.
Zapisnik treba da sadri bitne podatke o toku i sadrini preduzete radnje. U
zapisnik se unosi samo bitna sadrina datih iskaza i izjava. Pitanja se unose u
zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor.
Ako je potrebno, u zapisnik e se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i
odgovor koji je dat. Ako su prilikom preduzimanja radnje oduzeti predmeti ili spisi, to
e se naznaiti u zapisniku, a oduzete stvari e se prikljuiti zapisniku ili e se
navesti gde se nalaze.
U zapisnik e se uneti izjava okrivljenog da li ima predloga za izvoenje
drugih dokaza.
Prilikom preduzimanja radnji kao to su uviaj, pretresanje stana ili lica, ili
prepoznavanje lica ili predmeta, u zapisnik e se uneti i podaci koji su vani s
obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrivanje istovetnosti pojedinih predmeta
(opis mera i veliina predmeta ili tragova, stavljanje oznake na predmete i dr.), a ako
su napravljene skice, crtei, planovi, fotografije, filmski snimci i slino, to e se
navesti u zapisniku i prikljuiti zapisniku.
Urednost zapisnika
lan 132.
Zapisnik se mora voditi uredno. U njemu se ne sme nita izbrisati, dodati ili
menjati. Precrtana mesta moraju ostati itka.
Sva preinaenja, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i moraju ih
overiti lica koja potpisuju zapisnik.
itanje zapisnika
lan 133.
Sasluano lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u prekrajnom
postupku, kao i okrivljeni, branilac i oteeni ako su prisutni imaju pravo da proitaju
zapisnik ili da zahtevaju da im se proita. Na to je duan da ih upozori sudija koji
preduzima radnju, a u zapisniku e se naznaiti da li je upozorenje uinjeno i da li je
zapisnik proitan.
Zapisnik e se uvek proitati ako nije bilo zapisniara, i to e se naznaiti u
zapisniku.
Potpisivanje zapisnika
lan 134.
Zapisnik potpisuje sasluano lice. Ako se zapisnik sastoji od vie stranica,
sasluano lice potpisuje svaku stranicu.
Na kraju zapisnika potpisae se tuma ili prevodilac ako su bili prisutni, a pri
pretresanju i lice koje se pretresa ili iji se stan pretresa, kao i svedoci koji su
prisustvovali pretresanju.
- 37 -

Ako zapisniar ne pie zapisnik, zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radnji.
Ako takvih lica nema ili nisu u stanju da shvate sadrinu zapisnika, zapisnik potpisuju
dva svedoka.
Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kaiprsta desne ruke, a
zapisniar e ispod otiska potpisati njegovo ime i prezime. Ako se usled
nemogunosti da se stavi otisak kaiprsta desne ruke stavlja otisak nekog drugog
prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku e se naznaiti sa kojeg je prsta i sa koje
ruke uzet otisak.
Ako sasluano lice nema obe ruke proitae zapisnik, a ako je nepismeno
zapisnik e mu se proitati, i to e se zabeleiti u zapisniku.
Ako sasluano lice odbije da potpie zapisnik ili da stavi otisak prsta,
zabeleie se to u zapisnik i navee se razlog odbijanja.
Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku e se naznaiti dan i
as kad je nastao prekid, kao i dan i as kada se radnja nastavlja.
Ako je bilo prigovora na sadrinu zapisnika, navee se u zapisniku i ti
prigovori.
Zapisnik na kraju potpisuju sudija i zapisniar.
Zapisnik o veanju i glasanju
lan 135.
O veanju i glasanju pred drugostepenim prekrajnim sudom sastavlja se
poseban zapisnik.
Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i odluku koja je doneta.
Zapisnik potpisuju svi lanovi vea i zapisniar.
Odvojena miljenja prikljuie se zapisniku o veanju i glasanju ako nisu
unesena u sam zapisnik.
Zapisnik o veanju i glasanju zatvara se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe
razgledati samo vii sud kad reava o pravnom leku i u tom sluaju duan je da
zapisnik ponovo zatvori u poseban omot i da na omotu naznai da je razgledao
zapisnik.
Glava XV
ROKOVI I VRAANJE U PREANJE STANJE
Rokovi
lan 136.
Rokovi predvieni ovim zakonom ne mogu se produiti, osim kad je to
zakonom izriito dozvoljeno.
Kad je izjava vezana za rok, smatra se da je data u roku ako je pre nego to
rok istekne predata onom ko je ovlaen da je primi.
Kad je izjava upuena preko pote preporuenom poiljkom ili telegrafskim
putem, dan predaje poti smatra se danom predaje onome kome je upueno.
Okrivljeni koji se nalazi u zavodu za izvrenje kazne zatvora ili maloletnikog
zatvora moe izjavu koja je vezana za rok dati i na zapisnik ili predati upravi zavoda.
- 38 -

Dan kad je sastavljen takav zapisnik, odnosno kad je izjava predata upravi zavoda
smatra se danom predaje organu koji je nadlean da je primi.
Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznanja ili oigledne omake
podnosioca, predat ili upuen nenadlenom organu pre isteka roka, a stigne
nadlenom organu posle isteka roka, smatra se da je podnet na vreme.
Raunanje rokova
lan 137.
Rokovi se raunaju na asove, dane, mesece i godine.
as ili dan kada je dostavljanje ili saoptenje izvreno, odnosno u koji pada
dogaaj od kada treba raunati trajanje roka ne uraunava se u rok, ve se za
poetak roka uzima prvi naredni as, odnosno dan. U jedan dan rauna se 24 asa,
a mesec se rauna po kalendarskom vremenu.
Rokovi odreeni po mesecima, odnosno godinama zavravaju se protekom
onog dana poslednjeg meseca odnosno godine koji po svom broju odgovara danu
kada je rok otpoeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrava
poslednjeg dana tog meseca.
Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju ili u neki drugi
dan kada sud ne radi, rok istie protekom narednog radnog dana.
Rok za vraanje u preanje stanje
lan 138.
Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavljivanje albe na
odluku, sud, koji vodi prekrajni postupak, reenjem e dozvoliti vraanje u preanje
stanje radi izjavljivanja albe, ako u roku od osam dana od dana prestanka uzroka
zbog koga je proputen rok podnese molbu za vraanje u preanje stanje i ako
istovremeno s molbom preda albu.
Posle proteka mesec dana od dana proputenog roka ne moe se traiti
vraanje u preanje stanje.
Molba za vraanje u preanje stanje podnosi se prekrajnom sudu koji je
doneo prvostepenu odluku.
Molba za vraanje u preanje stanje ne zadrava izvrenje odluke, ali sud
kojem je predata molba moe, prema okolnostima, odluiti da se sa izvrenjem
zastane do donoenja odluke po molbi.
Odluivanje o vraanju u preanje stanje
lan 139.
O vraanju u preanje stanje odluuje prvostepeni prekrajni sud.
Kad sud dozvoli vraanje u preanje stanje zbog proputenog roka za albu,
albu sa spisima predmeta dostavie na reavanje drugostepenom prekrajnom
sudu.
Protiv reenja kojim se dozvoljava vraanje u preanje stanje nije dozvoljena
alba.
Sud iz stava 1. ovog lana albu protiv reenja kojim nije dozvoljeno vraanje
u preanje stanje, sa albom na odluku i ostalim spisima predmeta dostavie na
reavanje drugostepenom prekrajnom sudu.
- 39 -

Ako drugostepeni prekrajni sud dozvoli vraanje u preanje stanje zbog
proputenog roka za albu, istom presudom e odluiti o albi izjavljenoj protiv
prvostepene odluke.
Glava XVI
TROKOVI PREKRAJNOG POSTUPKA
ta obuhvataju trokovi
lan 140.
Trokovi prekrajnog postupka su izdaci uinjeni povodom prekrajnog
postupka od njegovog pokretanja do zavretka.
Trokovi prekrajnog postupka su:
1) trokovi za svedoke i vetake;
2) trokovi uviaja;
3) trokovi prevoza okrivljenog;
4) izdaci za dovoenje okrivljenog;
5) prevozni i putni trokovi slubenih lica;
6) nuni izdaci oteenog kao podnosioca zahteva, odnosno njegovog
zakonskog zastupnika i nagrada i nuni izdaci njegovog punomonika;
7) nagrada i nuni izdaci branioca;
8) trokovi prevoenja i tumaenja;
9) paualni iznos;
10) trokovi izvrenja.
Obaveza plaanja trokova
lan 141.
Trokovi prekrajnog postupka padaju na teret lica koje je oglaeno
odgovornim za prekraj.
Trokove postupka za prekraj za koji je postupak obustavljen ili je okrivljeni
osloboen odgovornosti snosi sud.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, ako je prekrajni postupak obustavljen zbog
odustanka oteenog od podnetog zahteva ili je okrivljeni osloboen odgovornosti
usled neosnovanog zahteva, trokove postupka snosi oteeni.
Izuzetno od stava 2. ovog lana sud nee snositi trokove prekrajnog
postupka ukoliko je postupak obustavljen usled voenja krivinog postupka za
krivino delo koje obuhvata obeleja prekraja u kome je okrivljeni oglaen krivim.
Zahtev za naknadu nagrade i nunih izdataka branioca podnosi se u roku od
tri meseca od dana kada mu je dostavljena pravnosnana odluka.
Ako je okrivljeni osloboen u krivinom postupku povodom koga je dolo do
obustave prekrajnog postupka rok iz stava 5. ovog lana tee od pravnosnanosti
oslobaajue presude u krivinom postupku.
- 40 -

Odluka o trokovima
lan 142.
U odluci o trokovima e se navesti ko snosi trokove prekrajnog postupka,
u kom iznosu i u kom roku je duan da ih plati.
Ako za utvrivanje visine trokova nema dovoljno podataka, o trokovima e
se odluiti kada se ti podaci pribave.
Kad u presudi ili reenju nije odlueno o trokovima postupka, odluie se o
tome naknadno, posebnim reenjem na koje je dozvoljena alba.
Rok iz stava 1. ovog lana ne moe biti krai od 15 ni dui od 30 dana od
dana pravnosnanosti odluke.
Solidarni trokovi
lan 143.
Lice protiv kojeg je voen jedinstveni prekrajni postupak za vie prekraja
nee snositi trokove za prekraj za koji je prekrajni postupak obustavljen ili je
osloboen odgovornosti, ako je mogue te trokove izdvojiti iz ukupnih trokova.
U presudi kojom je vie okrivljenih oglaeno odgovornima, sud e odrediti
koliki e deo trokova snositi svaki od njih, a ako to nije mogue, odluie da svi
okrivljeni solidarno snose trokove. Plaanje paualnog iznosa odredie se za
svakog okrivljenog posebno.
Trokovi otkrivanja uinioca
lan 144.
Kad je posebnim propisom odreeno da e trokove nastale povodom
otkrivanja prekraja snositi uinilac, na predlog podnosioca zahteva obavezae se
okrivljeni da plati te trokove.
Razlog za oslobaanje od dunosti naknade trokova
lan 145.
U odluci kojom se odluuje o trokovima sud moe osloboditi okrivljenog od
dunosti da u celosti ili delimino naknadi trokove prekrajnog postupka, ako bi
njihovim plaanjem bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili lica koja je on
duan da po zakonu izdrava.
Trokovi prevoenja i tumaenja
lan 146.
Trokovi prevoenja i tumaenja koji nastanu primenom odredaba ustava i
zakona kojim se ureuje slubena upotreba jezika i pisama, odnosno tumaenja
gluvima, slepima i nemima, padaju na teret suda koji vodi postupak.
Naknadna naplata trokova
lan 147.
Trokovi prekrajnog postupka iz lana 140. stav 2. ta. 1) i 2) ovog zakona
isplauju se unapred iz sredstava prekrajnog suda koji vodi prekrajni postupak, a
- 41 -

naplauju se docnije od lica koja su duna da ih naknade po odredbama ovog
zakona.
Shodna primena propisa o naknadi trokova u
krivinom postupku
lan 148.
Propisi o naknadi trokova svedocima, vetacima i tumaima kao i drugi
trokovi u krivinom postupku shodno e se primenjivati u prekrajnom postupku.
Glava XVII
IMOVINSKOPRAVNI ZAHTEV
Raspravljanje o imovinskopravnom zahtevu
lan 149.
O imovinskopravnom zahtevu odluuje sud.
Imovinskopravni zahtev koji je nastao usled izvrenja prekraja raspravie se
na zahtev oteenog ili drugog ovlaenog lica, po pravilu, u prekrajnom postupku
osim ako se time znaajnije ne odugovlai postupak.
Imovinskopravni zahtev moe se odnositi na naknadu tete i povraaj stvari.
Lica ovlaena na podnoenje zahteva
lan 150.
Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u prekrajnom postupku
moe podneti lice koje je ovlaeno da takav zahtev ostvaruje u parnici, najkasnije
do donoenja prvostepene presude.
Lice ovlaeno na podnoenje imovinskopravnog zahteva duno je da svoj
zahtev opredeli po osnovu i visini kao i da podnese dokaze.
Odluivanje o zahtevu
lan 151.
Ako dokazi izvedeni u prekrajnom postupku ne pruaju pouzdan osnov da
se imovinskopravni zahtev u celini ili delimino usvoji, sud e uputiti oteenog ili
drugo ovlaeno lice da imovinskopravni zahtev, odnosno viak tog zahteva moe da
ostvaruje u parnici.
Ako je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka reenjem odbaen ili je
prekrajni postupak obustavljen, ili je okrivljeni osloboen odgovornosti, oteeni ili
drugo ovlaeno lice e se uputiti da svoj imovinskopravni zahtev ostvari u parnici.
Ako je oteena imovina u javnoj svojini, o odluci iz st. 1. i 2. ovog lana
obavetava se nadleni javni pravobranilac.
Protiv odluke o imovinskopravnom zahtevu, oteeni ili drugo ovlaeno lice
koje je podnelo zahtev ima pravo albe.
- 42 -

Rok za naknadu tete
lan 152.
Ako sud delimino ili u celini usvoji imovinskopravni zahtev u presudi e se
odrediti rok u kome je okrivljeni duan da naknadi priinjenu tetu, odnosno da vrati
stvar.
Rok za naknadu tete i povraaj stvari ne moe biti dui od 15 dana od dana
pravnosnanosti presude.
Glava XVIII
DONOENJE I SAOPTAVANJE ODLUKA
Vrste odluka
lan 153.
U prekrajnom postupku sud donosi odluke u obliku: presude, reenja i
naredbe.
Saoptavanje odluka
lan 154.
Odluke se saoptavaju, po pravilu, odmah nakon donoenja.
Odluke se saoptavaju usmenim objavljivanjem prisutnim strankama,
oteenom i drugim licima koja imaju pravo albe na tu odluku (u daljem tekstu:
zainteresovana lica), a dostavljanjem overenog prepisa ako su odsutna.
Kad je odluka usmeno saoptena, to e se naznaiti u zapisniku ili u spisu, a
lice kome je odluka usmeno saoptena, potvrdie to svojim potpisom.
Na zahtev zainteresovanog lica izdae se overen prepis odluke koja mu je
bila usmeno saoptena.
Zainteresovana lica koja ne zahtevaju dostavljanje prepisa odluke pouie se
o pravu na albu i o roku za albu.
Pismeni otpravak odluke u sluaju iz stava 4. ovog lana izradie se
najkasnije u roku od osam dana od dana usmenog saoptenja, a pismeni otpravak
presude odmah ako se odreuje izvrenje presude pre pravnosnanosti.
Postupak odluivanja drugostepenog suda
lan 155.
Odluke drugostepenog prekrajnog suda donose se veanjem i glasanjem
nakon usmenog izlaganja sudije izvestioca o stanju stvari. Odluka je doneta kad je za
nju glasala veina lanova vea.
Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji. On je
duan da se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre.
Ako se u pogledu pojedinih pitanja glasovi podele na vie razliitih miljenja
tako da ni jedno od njih nema veinu, razdvojie se pitanje i glasanje e se ponavljati
dok se ne postigne veina. Ako se na taj nain ne postigne veina, odluka e se
doneti tako to e se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojiti glasovima
koji su od ovih manje nepovoljni, sve dok se ne postigne veina.
- 43 -

lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik
vea, ali lan vea koji je glasao da se prekrajni postupak obustavi i ostao u manjini
nije duan da glasa o kazni. Ako ne glasa, smatra se da je pristao na glas koji je za
okrivljenog najpovoljniji.
Veanje i glasanje vri se u nejavnoj sednici.
U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu biti prisutni samo lanovi vea i
zapisniar.
Glava XIX
DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA
Dostavljanje pismena
lan 156.
Pismena se dostavljaju preko pote, druge slube ovlaene za dostavu,
slubenog lica suda ili drugog organa, odnosno neposredno u prostorijama suda.
Dostavljanje moe da se vri i elektronskom putem, u skladu sa posebnim
propisima ako za to postoje uslovi.
Dostavljanje se vri svakog dana na radnom mestu ili u poslovnoj prostoriji u
radno vreme, ili u stanu od 7 do 22 sata ili u sudu kada se lice kome dostavljanje
treba da se izvri tamo zatekne ili kada ga sud zbog dostavljanja pozove.
Dostavljanje moe da se izvri i u drugo vreme i na drugom mestu na osnovu
posebne odluke suda koju je dostavlja, na zahtev lica kome se dostavljanje vri,
duan da pokae.
Poziv za usmeni pretres ili druge pozive sud moe i usmeno saoptiti licu koje
se pred njim nalazi, uz pouku o posledicama nedolaska. Takav usmeni poziv
zabeleie se u zapisniku koji e pozvano lice potpisati, osim ako je poziv zabeleen
u zapisniku o pretresu, ime se smatra da je izvrena dostava.
Obavezno lino dostavljanje
lan 157.
Poziv radi sasluanja okrivljenog, odnosno davanja pisane odbrane ili za
sasluanje svedoka, kao i sve odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu
dostavljaju se lino, osim kada je ovim zakonom drugaije propisano.
Na isti nain dostavljaju se i odluke oteenom, za koje od dana dostavljanja
tee rok za albu.
Dostavljanje na adresu stana
lan 158.
Pismeno za koje je u ovom zakonu odreeno da se lino dostavlja, predaje se
neposredno licu kome je upueno na adresu na kojoj je prijavljeno ili koju je saoptilo
nadlenom organu prilikom otkrivanja prekraja.
Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ne zatekne tamo gde se
dostavljanje ima izvriti, dostavlja e pismeno predati nekome od njegovih
punoletnih lanova domainstva, koji je duan da pismeno primi i time se smatra da
je dostavljanje izvreno.
- 44 -

Ako lice kome se pismeno mora lino dostaviti ili punoletni lan njegovog
domainstva odbije da primi pismeno, dostavlja e zabeleiti na dostavnici da je
prijem odbijen, ko je odbio prijem, kao i dan i sat kada je prijem odbijen, a pismeno
e ostaviti u stanu ili pribiti na vrata primaoca i time se smatra da je dostavljanje
izvreno.
Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ili punoletni lan njegovog
domainstva ne zateknu u stanu pismeno e se predati punoletnim licima koja se
zateknu u stanu ako oni na to pristanu i time se smatra da je dostavljanje izvreno.
Dostavljanje na radnom mestu
lan 159.
Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno ima lino
dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti predajom pismena
licu ovlaenom za prijem pote ili bilo kom drugom licu koje je zaposleno kod istog
poslodavca na istom mestu, a koja su duna da prime pismeno i time se smatra da je
dostavljanje izvreno.
Ako lice kome pismeno treba dostaviti lino odbije da primi pismeno ili to uini
lice iz stava 1. ovog lana, dostavlja e zabeleiti na dostavnici dan, sat i razlog
odbijanja prijema, a pismeno e ostaviti na radnom mestu i time se smatra da je
dostavljanje izvreno.
Dostavljanje odsutnom licu
lan 160.
Ako se na adresi gde se dostavljanje ima izvriti niko ne zatekne, ostavie se
u potanskom sanduetu ili pribiti na vrata obavetenje da lice kome je pismeno
upueno treba da ga preuzme u sudu u roku od 15 dana od dana pokuanog
dostavljanja.
Po proteku roka iz stava 1. ovog lana, pismeno e se istai na oglasnoj tabli
i internet stranici suda, ako za to postoje tehniki uslovi. Dostavljanje se smatra
izvrenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli i
internet stranici suda.
Obavetenje iz stava 1. ovog lana sadri: ime i prezime lica kome je
pokuano dostavljanje, svojstvo u postupku, datum i as kada je pokuano
dostavljanje, adresu na kojoj je pokuano dostavljanje, naznaku da pismeno treba da
preuzme u sudu i u kom roku uz upozorenje da e u sluaju ne preuzimanja kopija
pismena biti istaknuta na oglasnoj tabli i na internet stranici suda, kao i da e se u
tom sluaju po proteku roka od osam dana smatrati da je dostavljanje izvreno.
Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno ili da
privremeno boravi na drugoj adresi i da mu se zbog toga ne moe pismeno na vreme
predati, pismeno e se vratiti sudu uz naznaenje gde se odsutni nalazi, i kada i gde
e mu se moi izvriti dostavljanje pismena.
Ako se pri ponovljenom pokuaju pismeno ne moe dostaviti u vreme i u
mestu odreenom na nain iz stava 4. ovog lana, pismeno e se istai na oglasnoj
tabli i internet stranici suda ako za to postoje tehniki uslovi. Dostavljanje se smatra
izvrenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli i
internet stranici suda.
- 45 -

Dostavljanje braniocu, zastupniku i punomoniku
lan 161.
Ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu
dostavie se samo braniocu, a ako ih ima vie samo jednom od njih i time se
dostavljanje okrivljenom smatra izvrenim.
Ako oteeni ima zakonskog zastupnika ili punomonika, odluke iz stava 1.
ovog lana dostavie se njemu, a ako ih ima vie samo jednom od njih.
Potvrda o dostavljanju
lan 162.
Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu ili povratnicu) potpisuju
primalac i dostavlja.
Primalac e na dostavnici ili povratnici sam naznaiti datum prijema. Dan i
mesec prijema ispisuju se slovima i brojevima.
Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e
primaoca potpisati, naznaiti dan prijema i staviti napomenu zato ga je potpisao.
Ako primalac odbije da potpie dostavnicu ili povratnicu, dostavlja e to
zabeleiti na dostavnici i naznaiti dan predaje i time je dostavljanje izvreno.
Podaci u potvrdi o izvrenom dostavljanju moraju biti itko popunjeni.
Dostavljanje elektronskim putem se smatra izvrenim pod uslovom da je
takvim nainom dostavljanja mogue da se obezbedi povratni podatak da je lice
primilo pismeno.
Potvrda o prijemu pismena dostavljenog elektronskim putem predstavlja
odtampani elektronski zapis o danu i asu kada je ureaj za elektronski prenos
podataka zabeleio da je pismeno urueno primaocu, naziv poiljaoca i primaoca i
naziv pismena.
Dostavljanje pismena vojnim licima, pripadnicima policije i
drugim licima
lan 163.
Vojnim licima, pripadnicima policije, pripadnicima strae u zavodima za
izvrenje krivinih sankcija i zaposlenima u suvozemnom, renom, pomorskom i
vazdunom saobraaju dostavljanje poziva moe da se vri i preko njihove komande,
odnosno neposrednog stareine ili rukovodioca, a po potrebi moe da im se na taj
nain vri i dostavljanje ostalih pismena.
Licima lienim slobode dostavljanje se vri preko uprave ustanove u kojoj su
smetena.
Licima koja uivaju pravo imuniteta u Republici Srbiji, ako meunarodni
ugovori ta drugo ne odreuju, dostavljanje se vri preko organa nadlenog za
inostrane poslove.
- 46 -

Dostavljanje pismena dravnim organima, pravnim licima i
preduzetnicima
lan 164.
Dravnom organu odluke i druga pismena dostavljaju se predajom u pisarnici.
Kad se dostavljaju odluke kod kojih od dana dostavljanja tee rok, danom
dostavljanja smatra se dan predaje pisarnici.
Dostavljanje pravnim licima i preduzetnicima vri se predajom pismena licu
ovlaenom za primanje pismena, a ako to nije mogue, pismeno e se predati bilo
kom zaposlenom koji se zatekne u poslovnoj prostoriji primaoca i time se smatra da
je dostavljanje izvreno.
Ako lice iz stava 2. ovog lana odbije da primi pismeno, dostavlja e
zabeleiti na dostavnici da je prijem odbijen, ko je odbio prijem kao i dan i sat kada je
prijem odbijen, a pismeno e ostaviti u poslovnoj prostoriji primaoca i time se smatra
da je dostavljanje izvreno.
Ako dostavljanje preduzetniku nije mogue izvriti u smislu stava 2. ovog
lana dostavljanje e se izvriti na njegovu adresu stana ako je poznata na nain
propisan lanom 158. ovog zakona.
Ako je preduzetnik odsutan, a dostavljanje se ne moe izvriti na njegovu
adresu stana, dostavljanje e se izvriti na nain propisan lanom 160. ovog zakona.
Promena adrese i isticanje pismena na oglasnoj tabli
lan 165.
Kad okrivljeni ili njegov zakonski zastupnik i oteeni po saznanju za
postupak promene svoje prebivalite ili adresu stana, duni su da o tome odmah po
izvrenoj promeni obaveste sud kod koga se vodi postupak.
Ako to ne uine, sud e odrediti da se sva dalja dostavljanja u postupku za tu
stranku vre isticanjem pismena na oglasnoj tabli i internet stranici suda, izuzev ako
je re o dostavljanju presude kojom je izreena kazna zatvora.
Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku osam dana od dana isticanja
pismena na oglasnoj tabli i internet stranici suda.
Ako branilac okrivljenog ili punomonik oteenog kao podnosilac zahteva u
toku postupka promene svoju adresu, a ne obaveste o tome sud, dostavljanje e da
se izvri kao da okrivljeni nema branioca odnosno oteeni nema punomonika.
Razmatranje i prepisivanje spisa
lan 166.
Podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, okrivljeni, branilac
okrivljenog, predstavnik odnosno punomonik okrivljenog pravnog lica, oteeni i
njegov zakonski zastupnik, odnosno punomonik imaju pravo da razmatraju i
prepisuju spise predmeta.
Razmatranje i prepisivanje spisa moe se dozvoliti i drugim licima koja za to
imaju pravni interes u skladu sa zakonom.
Kad je prekrajni postupak u toku, razmatranje i prepisivanje spisa dozvoljava
sudija koji vodi prekrajni postupak, a kad je postupak zavren, razmatranje i
prepisivanje spisa dozvoljava predsednik suda ili slubeno lice koje on odredi.
- 47 -

Razmatranje i prepisivanje spisa, osim okrivljenom, njegovom braniocu i
predstavniku okrivljenog pravnog lica moe se uskratiti samo ako bi se time ometalo
pravilno voenje prekrajnog postupka ili ako se iskljui javnost u postupku.
Posle zavrenog dokaznog postupka odnosno zavrenog usmenog pretresa
licu koje ima opravdani interes ne moe se uskratiti razmatranje i prepisivanje spisa.
Protiv reenja o uskraivanju razmatranja i prepisivanja spisa predmeta
dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja.
Glava XX
POKRETANJE PREKRAJNOG POSTUPKA
lan 167.
Prekrajni postupak se pokree reenjem suda na osnovu:
1) zahteva za pokretanje prekrajnog postupka;
2) izdatog prekrajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko
odluivanje.
1. Prekrajni nalog
Uslovi za izdavanje prekrajnog naloga
lan 168.
Prekrajni nalog se izdaje kada je za prekraj zakonom ili drugim propisom od
prekrajnih sankcija predviena samo novana kazna u fiksnom iznosu.
Za prekraje iz stava 1. ovog lana ne moe se podneti zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka.
Za svakog uinioca prekraja izdaje se poseban prekrajni nalog.
Prekrajni nalog ne moe se izdati maloletniku.
Ako po ovom zakonu nema uslova za izdavanje prekrajnog naloga u odnosu
na pravno ili odgovorno lice, protiv oba lica bie podnet zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka.
Nain izdavanja prekrajnog naloga
lan 169.
Ovlaeni organ, odnosno ovlaeno lice e izdati prekrajni nalog ukoliko je
prekraj iz njegove nadlenosti otkrio na jedan od sledeih naina:
1) neposrednim opaanjem policijskog slubenika ili ovlaenog slubenog
lica prilikom kontrole, nadzora i pregleda, kao i uvidom u slubenu evidenciju
nadlenog organa;
2) uvidom u podatke koji su dobijeni uz pomo ureaja za nadzor ili
merenje;
3) prilikom inspekcijskog ili drugog nadzora pregledom dokumentacije,
prostorija i robe ili na drugi zakonom propisan nain.
- 48 -

Sadrina prekrajnog naloga
lan 170.
Prekrajni nalog se izdaje u pisanoj formi i sadri:
1) naziv: prekrajni nalog;
2) naziv ovlaenog organa koji ga je izdao;
3) identifikacioni broj prekrajnog naloga odreen od strane ovlaenog
organa;
4) lino ime i svojstvo slubenog lica koje ga je izdalo;
5) datum izdavanja i datum uruenja;
6) lino ime fizikog lica uinioca prekraja, njegovu adresu prebivalita,
odnosno boravita, jedinstveni matini broj, podatke o zaposlenju, za strance broj
pasoa, odnosno line karte, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju
obavlja u tom pravnom licu, a za preduzetnika i naziv i sedite radnje;
7) naziv i sedite pravnog lica protiv koga je izdat prekrajni nalog, kao i
njegov poreski identifikacioni broj i matini broj;
8) injenini opis radnje iz koje proizilazi pravno obeleje prekraja, kao i
vreme i mesto izvrenja prekraja;
9) pravnu kvalifikaciju prekraja;
10) izreenu novanu kaznu;
11) uputstvo o nainu plaanja novane kazne sa odgovarajuim raunom na
koji treba da se uplata izvri;
12) potpis slubenog lica i peat ovlaenog organa;
13) mesto za potpis, odnosno potpis i peat lica protiv koga je izdat
prekrajni nalog;
14) pouke i upozorenja licu protiv koga je izdat prekrajni nalog;
15) da li se povodom istog prekraja izdaje drugom licu prekrajni nalog;
16) mesto za zabeleke.
Ukoliko je prekraj uinjen motornim vozilom u saobraaju, prekrajni nalog
sadri, i:
1) registarski broj vozila i broj saobraajne dozvole;
2) broj vozake dozvole vozaa, ukoliko je poznat.
Pouke i upozorenja u prekrajnom nalogu
lan 171.
Prekrajni nalog sadri sledee pouke i upozorenja:
1) da se lice protiv koga je izdat prekrajni nalog ako prihvati odgovornost i
u roku od osam dana od dana prijema prekrajnog naloga plati polovinu izreene
kazne u skladu sa lanom 173. stav 1. ovog zakona oslobaa plaanja druge
polovine izreene novane kazne;
2) da lice protiv koga je izdat prekrajni nalog moe prihvatiti odgovornost
za prekraj i nakon isteka roka od osam dana od prijema prekrajnog naloga ako pre
- 49 -

postupka izvrenja dobrovoljno plati celokupan iznos izreene novane kazne u
skladu sa lanom 173. stav 4. ovog zakona;
3) da lice protiv koga je izdat prekrajni nalog koje ne prihvata odgovornost
za prekraj ima pravo da u roku od osam dana od prijema prekrajnog naloga
podnese zahtev za sudsko odluivanje tako to e lino ili preko pote predati
prekrajni nalog nadlenom prekrajnom sudu uz naznaenje suda kome se zahtev
podnosi u skladu sa lanom 174. stav 1. ovog zakona;
4) da e lice protiv koga je izdat prekrajni nalog biti duno da pored
plaanja novaane kazne utvrene prekrajnim nalogom nadoknadi sudske trokove
u sluaju da zatrai sudsko odluivanje a sud utvrdi da je odgovoran za prekraj u
skladu sa lanom 174 stav 7. ovog zakona;
5) da e prekrajni nalog postati konaan i izvran po proteku roka od osam
dana od dana prijema ako lice protiv koga je izdat prekrajni nalog u tom roku ne
plati novanu kaznu ili ne zahteva sudsko odluivanje o izdatom prekrajnom nalogu
u skladu sa lanom 173. stav 2. ovog zakona;
6) da e lice protiv koga je izdat prekrajni nalog u sluaju prinudnog
izvrenja izreene novane kazne, biti duno da nadoknadi trokove izvrenja
odreene reenjem o prinudnoj naplati u skladu sa lanom 318. stav 6. ovog zakona;
7) da e se fizikom licu, preduzetniku i odgovornom licu u pravnom licu
protiv koga je izdat prekrajni nalog neplaena novana kazna zameniti kaznom
zatvora ili radom u javnom interesu u skladu sa lanom 41. ovog zakona.
Odredbe stava 1. ta. 1) do 7) ovog lana sastavni su deo prekrajnog
naloga, kao pouke i upozorenja licu protiv koga je izdat prekrajni nalog, u smislu
lana 170. stav 1. taka 14) ovog zakona.
Ministar nadlean za poslove pravosua odreuje posebnim propisom
obrazac prekrajnog naloga.
Dostavljanje prekrajnog naloga
lan 172.
Prekrajni nalog se sastoji od originala i dve kopije. Original se uruuje licu
protiv koga se izdaje prekrajni nalog, a kopije zadrava organ koji izdaje prekrajni
nalog.
Prekrajni nalog se uruuje prisutnom licu za koga se smatra da je uinilo
prekraj u momentu otkrivanja prekraja. Lice protiv koga je izdat prekrajni nalog
svojim potpisom na odgovarajuem mestu u nalogu potvruje njegov prijem.
Ako je lice za koga se smatra da je uinilo prekraj odsutno i kada okolnosti
otkrivanja ili priroda prekraja to zahtevaju, dostavljanje prekrajnog naloga e se
izvriti putem pote ili dostavne slube ovlaenog organa, u skladu sa odredbama o
dostavljanju iz ovog zakona.
Ako prisutno lice protiv koga se izdaje prekrajni nalog odbije da primi nalog,
slubeno lice e ga upozoriti na posledice odbijanja prijema, uneti u nalog zabeleku
o odbijanju prijema, dan i as kada je prijem odbijen ime se smatra da je prekrajni
nalog uruen.
Ako lice protiv koga se izdaje prekrajni nalog izjavi da e zahtevati sudsko
odluivanje o nalogu, organ koji izdaje nalog moe u dogovoru sa nadlenim sudom,
prilikom izdavanja naloga odrediti datum pretresa.
Organ je duan da unese u nalog zabeleku o zakazanom pretresu i odmah,
a najkasnije prvog narednog radnog dana, o tome obavesti nadlean sud.
- 50 -

Smatrae se da je okrivljeni odustao od zahteva za sudsko odluivanje, u
smislu lana 175. ovog zakona, ako se ne pojavi na pretresu, a svoj izostanak ne
opravda.
Prihvatanje odgovornosti
lan 173.
Lice protiv koga je izdat prekrajni nalog prihvata odgovornost za prekraj
plaanjem polovine izreene kazne u roku od osam dana od dana prijema
prekrajnog naloga, ime se osloboa plaanja druge polovine izreene kazne.
Ako lice protiv koga je izdat prekrajni nalog u roku od osam dana od dana
prijema prekrajnog naloga ne plati izreenu kaznu ili ne podnese zahtev za sudsko
odluivanje o izdatom prekrajnom nalogu, smatrae se da je prihvatilo odgovornost
proputanjem, a prekrajni nalog e postati konaan i izvran.
Prekrajni nalog sa konstatacijom konanosti i zabelekom da novana kazna
nije plaena ovlaeni organ dostavlja nadlenom prekrajnom sudu da izreenu
novanu kaznu unese u registar i sprovede postupak izvrenja u skladu sa ovim
zakonom.
Lice protiv koga je izdat prekrajni nalog moe prihvatiti odgovornost za
prekraj i nakon isteka roka od osam dana od prijema prekrajnog naloga ako pre
postupka izvrenja dobrovoljno plati celokupan iznos izreene novane kazne.
Postupak po zahtevu za odluivanje od strane suda
lan 174.
Lice protiv koga je izdat prekrajni nalog ukoliko ne prihvata svoju
odgovornost moe nadlenom sudu u roku od osam dana od prijema prekrajnog
naloga, lino ili putem pote, da dostavi potpisan prekrajni nalog, koji pod ovim
uslovima predstavlja zahtev za sudsko odluivanje o prekrajnom nalogu (u daljem
tekstu: zahtev za sudsko odluivanje).
Lice protiv koga je izdat prekrajni nalog dostavljanjem zahteva za sudsko
odluivanje nadlenom sudu stie svojstvo okrivljenog u prekrajnom postupku (u
daljem tekstu: okrivljeni).
Ako okrivljeni sudu lino podnese zahtev za sudsko odluivanje, sud je
obavezan da odmah po prijemu zahteva zavede predmet, okrivljenom izda potvrdu o
prijemu zahteva, ispita zahtev i donese reenje o pokretanju postupka, a okrivljenog
saslua ili mu zakae pretres.
Ako okrivljeni sudu dostavi zahtev za sudsko odluivanje putem pote, uz
potpisan prekrajni nalog moe priloiti i svoju pisanu odbranu i dostaviti ili predloiti
dokaze.
Sud je obavezan da odmah nakon zavoenja predmeta ispita zahtev za
sudsko odluivanje, donese reenje o pokretanju postupka i pozove organ koji je
izdao prekrajni nalog da se u roku od osam dana izjasni i dostavi ili predloi dokaze
o uinjenom prekraju.
Kad sud donese reenje o pokretanju postupka, smatra se da odluka o
novanoj kazni iz prekrajnog naloga nije izreena, osim u sluaju iz lana 175. ovog
zakona.
Ako sud utvrdi da je okrivljeni koji je zahtevao sudsko odluivanje odgovoran
za prekraj, svojom odlukom e ga obavezati da novanu kaznu iz prekrajnog
naloga plati u punom iznosu kao i da nadoknadi sudske trokove.
- 51 -

Odustanak okrivljenog od zahteva za sudsko odluivanje
lan 175.
Okrivljeni koji je podneo zahtev za sudsko odluivanje moe od tog zahteva
odustati najkasnije na prvom roitu.
Smatrae se da je okrivljeni odustao od zahteva za sudskog odluivanja ako
uredno pozvani okrivljeni ne pristupi prvom roitu niti svoj izostanak opravda.
U sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana sud e reenjem utvrditi da je prekrajni
nalog konaan i izvran i okrivljenog obavezati da plati nastale trokove prekrajnog
postupka, a izreenu novanu kaznu unee u registar novanih kazni.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana okrivljeni ima pravo albe u roku od
osam dana. alba ne odlae izvrenje reenja.
Ispitivanje zahteva za sudsko odluivanje
lan 176.
Sud e reenjem odbaciti neblagovremen ili nepotpisan zahtev za sudsko
odluivanje.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana okrivljeni ima pravo albe u roku od
osam dana. alba ne odlae izvrenje reenja.
Reenjem kojim sud odbacuje zahtev za sudsko odluivanje zbog razloga iz
stava 1. ovog lana, prekrajni nalog postaje konaan i izvran, a izreenu novanu
kaznu sud e uneti u registar prekrajnih sankcija.
Ako je prekrajni nalog koji je okrivljeni podneo kao zahtev za sudsko
odluivanje, neitak ili ne sadri sve potrebne podatke za postupanje suda, a
posebno ako nije preciziran injenini opis radnje iz koje proizilazi pravno obeleje
prekraja, vreme i mesto izvrenja prekraja, sud e pre donoenja reenja o
pokretanju postupka zatraiti od organa koji je izdao prekrajni nalog da ga u roku od
osam dana uredi.
Ako ovlaeni organ u ostavljenom roku ne postupi po zahtevu suda i ne
otkloni nedostatke, sud e postupiti kao sa neurednim zahtevom za pokretanje
prekrajnog postupka iz lana 182. ovog zakona.
Pokretanje postupka na osnovu izdatog prekrajnog naloga
lan 177.
Ukoliko sud zahtev okrivljenog za sudsko odluivanje na osnovu izdatog
prekrajnog naloga ne odbaci, donee reenje o pokretanju prekrajnog postupka.
Prekrajni sud je duan da izdavaoca prekrajnog naloga obavesti da je
prekrajni postupak pokrenut, te da od istog trai da o uinjenom prekraju prui sve
dokaze kojima raspolae.
Lica koja nemaju prebivalite na teritoriji
Republike Srbije
lan 178.
Uiniocu prekraja koji ne moe da dokae svoj identitet ili nema prebivalite,
ili ne ivi na adresi na kojoj je prijavljen, ili ako ima prebivalite u inostranstvu ili ako
- 52 -

odlazi u inostranstvo radi boravka, a kome je izdat prekrajni nalog u radno vreme
banke ili pote, naloie se da izreenu kaznu uplati odmah preko banke ili pote.
Ukoliko je uiniocu prekraja izdat prekrajni nalog van radnog vremena
banke ili pote ili ako je prekraj uinjen van naseljenog mesta, novana kazna e
mu se naplatiti na licu mesta uz izdavanje potvrde u kojoj je naveden i iznos
potarine koji je uinilac prekraja duan da plati na licu mesta, a ovlaeni slubenik
e prvog narednog radnog dana uplatiti novac preko pote.
Ako uinilac prekraja ne plati novanu kaznu, smatrae se da je podneo
zahtev za sudsko odluivanje i odmah e se dovesti pred nadleni sud.
Ukoliko nije mogue uinioca prekraja odmah dovesti pred sud, tada
predstavnik ovlaenog organa moe preduzeti mere iz lana 199. stav 1. ovog
zakona.
2. Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka
lan 179.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi ovlaeni organ ili
oteeni (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Ovlaeni organi iz stava 1. ovog lana su organi uprave, ovlaeni
inspektori, javni tuilac i drugi organi i organizacije, koje vre javna ovlaenja u iju
nadlenost spada neposredno izvrenje ili nadzor nad izvrenjem propisa u kojima
su prekraji predvieni.
Oteeni kao podnosilac zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka
lan 180.
Oteeni je ovlaen da podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka
uvek osim ako zakonom nije odreeno da je za pokretanje prekrajnog postupka
iskljuivo ovlaen organ iz lana 179. stav 2. ovog zakona.
Oteeni koji je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ima
poloaj stranke u postupku.
Ako u sluaju iz stava 1. ovog lana ovlaeni organ ne podnese zahtev za
pokretanje prekrajnog postupka, oteeni moe u skladu sa odredbama ovog
zakona podneti takav zahtev.
Ako je zahtev za pokretanje postupka podneo ovlaeni organ pre nego to je
po zahtevu oteenog otpoeo postupak, postupae se po zahtevu za pokretanje
postupka nadlenog organa.
Prekrajna prijava oteenog podneta nadlenom organu pod uslovima iz
ovog zakona smatrae se zahtevom za pokretanje prekrajnog postupka ako
ovlaeni organ sam ne inicira pokretanje prekrajnog postupka.
U sluaju iz prethodnog stava, ovlaeni organ je duan da u roku od osam
dana od dana podnete prekrajne prijave, pismeno obavesti oteenog kako je
postupio sa prekrajnom prijavom.
Oteeni moe u toku postupka preuzeti gonjenje od javnog tuioca koji
odustane od zahteva za pokretanje postupka. Oteeni moe ostati pri ranijem
zahtevu ili ga promeniti.
- 53 -

Sadrina zahteva
lan 181.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi se pisanoj formi i sadri:
1) naziv i sedite podnosioca zahteva odnosno lino ime i adresu lica koje
podnosi zahtev;
2) naziv suda kome se podnosi zahtev;
3) osnovne podatke o fizikom licu, preduzetniku i odgovornom licu protiv
koga se zahtev podnosi: lino ime, jedinstveni matini broj graana, zanimanje,
mesto i adresu stanovanja, mesto i adresu zaposlenja i dravljanstvo odnosno naziv i
sedite pravnog lica, kao i poresko identifikacioni broj (u daljem tekstu: PIB) i matini
broj, a za preduzetnika i naziv i sedite radnje, a za odgovorno lice u pravnom licu i
funkciju koju obavlja u tom pravnom licu;
4) injenini opis radnje iz koje proizlazi pravno obeleje prekraja, vreme i
mesto izvrenja prekraja i druge okolnosti potrebne da se prekraj to tanije
odredi;
5) propis o prekraju koji treba primeniti;
6) predlog o dokazima koje treba izvesti, uz oznaenje linih imena i adresa
svedoka, spise koje treba proitati i predmete koji slue kao dokaz;
7) podatke o tome da li je pokrenut krivini postupak ili postupak za
privredni prestup za delo koje obuhvata obeleja prekraja koji je predmet zahteva;
8) potpis slubenog lica, odnosno oteenog kao podnosioca zahteva i
peat ovlaenog organa koji podnosi zahtev.
Ako su dostupni u zahtevu e se navesti i sledei podaci o licu protiv koga se
zahtev podnosi: mesto i datum roenja,broj telefona, e-mail adresu, broj telefona na
radnom mestu, brojevi poslovnih rauna pravnog lica i preduzetnika.
Zahtev iz stava 1. ovog lana moe da sadri i predlog za izricanje procesne
mere zabrane pristupa iz lana 126. stav 3. taka 4) ovog zakona.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi fiziko lice kao oteeni
ne mora sadrati propis o prekraju koji treba primeniti ni jedinstveni matini broj
graana lica protiv koga se zahtev podnosi.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka koji podnosi fiziko lice kao
oteeni protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu i preduzetnika, treba da
sadri naziv i sedite pravnog lica, ime, prezime i funkciju odgovornog lica u tom
pravnom licu odnosno ime i prezime, naziv i sedite radnje preduzetnika.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka koji podnosi fiziko lice kao
oteeni protiv odgovornog lica u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i
jedinici lokalne samouprave ili drugih imalaca javnih ovlaenja treba da sadri lino
ime okrivljenog, naziv i sedite organa i funkciju, odnosno poslove koje lice u organu
obavlja.
Fiziko lice u svojstvu oteenog moe podneti zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka nadlenom prekrajnom sudu i usmeno na zapisnik.
Podnosilac zahteva je duan, da odmah po saznanju, a do pravnosnanog
okonanja postupka obavesti prekrajni sud da se protiv okrivljenog povodom istog
dogaaja vodi krivini postupak ili postupak za privredni prestup.
- 54 -

Neuredan zahtev
lan 182.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi se u onoliko primeraka
koliko ima okrivljenih i jedan primerak za sud. Ako zahtev ne sadri sve podatke iz
lana 181. ovog zakona, zatraie se od podnosioca zahteva da ga u odreenom
roku dopuni.
Rok iz stava 1. ovog lana ne moe biti dui od 15 dana.
U sluaju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u odreenom roku,
smatrae se da je odustao od zahteva i zahtev e se reenjem odbaciti.
Ispitivanje uslova za pokretanje postupka
lan 183.
Kad nadleni sud primi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, ispitae
da li postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka i odluiti o daljem toku
postupka.
Kada zahtev sadri podatke o tome da je povodom istog dogaaja pokrenut
krivini postupak ili postupak za privredni prestup prekrajni sud e spise predmeta
dostaviti nadlenom sudu na dalje postupanje i o tome obavestiti podnosioca
zahteva.
Na nain iz stava 2. ovog lana sud e postupiti i kada u toku postupka sazna
da se povodom istog dogaaja vodi krivini postupak ili postupak za privredni
prestup.
Odbacivanje zahteva
lan 184.
Kad sud utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka,
zahtev za pokretanje postupka, odbacie reenjem.
Ne postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka:
1) kad radnja opisana u zahtevu nije prekraj;
2) kad sud nije stvarno nadlean za voenje prekrajnog postupka;
3) kad postoje osnovi koji iskljuuju odgovornost za prekraj okrivljenog;
4) kada je nastupila zastarelost za pokretanje prekrajnog postupka;
5) kad je zahtev podneo neovlaeni organ, odnosno neovlaeno lice;
6) kad postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne moe
pokrenuti.
Reenje iz stava 1. ovog lana dostavie se podnosiocu zahteva, a oteeni
e se pouiti da imovinskopravni zahtev moe ostvariti u parnici.
Protiv ovog reenja podnosilac zahteva za pokretanje postupka ima pravo
albe u roku od osam dana, od dana dostavljanja reenja.
- 55 -

Reenje o pokretanju prekrajnog postupka
lan 185.
Ako sud ne odbaci zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, donee
reenje o pokretanju prekrajnog postupka.
Reenje iz stava 1. ovog lana sadri oznaenje lica protiv koga se pokree
prekrajni postupak i pravnu kvalifikaciju prekraja.
Ako je zahtev podnesen protiv vie lica ili za vie prekraja, u reenju se
moraju naznaiti sva lica i pravna kvalifikacija za sve prekraje. Reenje o pokretanju
prekrajnog postupka ne dostavlja se podnosiocu zahteva ni okrivljenom.
Protiv reenja o pokretanju prekrajnog postupka nije dozvoljena alba.
Postupak se vodi samo u pogledu onog prekraja i protiv onog okrivljenog na
koji se odnosi reenje o pokretanju prekrajnog postupka osim u sluaju iz lana 247.
stav 4. ovog zakona.
Sud nije vezan za pravnu kvalifikaciju datu u zahtevu za pokretanje
prekrajnog postupka odnosno u reenju o pokretanju prekrajnog postupka.
Glava XXI
MERE ZA OBEZBEENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG
Vrste mera
lan 186.
Mere koje se mogu preduzeti za obezbeenje prisustva okrivljenog i za
uspeno voenje prekrajnog postupka su: poziv, dovoenje, jemstvo i zadravanje.
Prilikom odluivanja koju e od navedenih mera primeniti, sud e se
pridravati uslova odreenih za primenu pojedinih mera, vodei rauna da se ne
primenjuje tea mera ako se ista svrha moe postii blaom merom.
Pozivanje okrivljenog
lan 187.
Prisustvo okrivljenog pri izvoenju radnji u prekrajnom postupku obezbeuje
se njegovim pozivanjem. Poziv okrivljenom upuuje sud.
Okrivljeni koji treba lino da prisustvuje izvoenju radnji u prekrajnom
postupku, odnosno lino da uestvuje u njihovom izvoenju, poziva se pisanim
pozivom.
Pozivanje se vri dostavljanjem zatvorenog pisanog poziva koji sadri: naziv
suda, lino ime okrivljenog, pravnu kvalifikaciju prekraja koji mu se stavlja na teret,
mesto gde okrivljeni ima doi, dan i as kad se okrivljeni treba javiti, naznaenje da
se poziva u svojstvu okrivljenog, slubeni peat i potpis sudije. U pozivu kojim se
okrivljeni poziva naznaie se da li mora lino prisustvovati radi sasluanja ili svoju
odbranu moe dati i pisanim putem.
Kad se okrivljeni prvi put poziva, uz poziv mu se obavezno dostavlja primerak
zahteva za pokretanje prekrajnog postupka.
Kad se okrivljeni prvi put poziva, pouie se u pozivu o pravu da moe uzeti
branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom sasluanju.
- 56 -

Kad se okrivljeni poziva da lino pristupi jer je njegovo sasluanje neophodno,
u pozivu e se upozoriti da e u sluaju neodazivanja biti doveden.
Ako za utvrivanje injeninog stanja prisustvo okrivljenog nije neophodno, u
pozivu e se upozoriti da e u sluaju neodazivanja odluka biti doneta bez njegovog
sasluanja.
Odredbe ovog lana shodno e se primenjivati i na pozivanje predstavnika
okrivljenog pravnog lica.
Dovoenje okrivljenog
lan 188.
Ako se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu a svoj izostanak ne
opravda ili ako se nije moglo izvriti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti
oigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva, izuzetno sud e narediti
njegovo dovoenje ako se injenino stanje na drugi nain ne bi moglo potpuno i
pravilno utvrditi.
Dovoenje okrivljenog moe se narediti samo ako je u pozivu bilo naznaeno
da e biti prinudno doveden ako se ne odazove pozivu.
Ako se uredno pozvani predstavnik okrivljenog pravnog lica ne odazove
pozivu, a svoj izostanak ne opravda, naredie se njegovo dovoenje.
Naredba za dovoenje
lan 189.
Naredba za dovoenje izdaje se pisano. Naredba treba da sadri: naziv
organizacione jedinice policijske uprave kojoj se upuuje, line podatke neophodne
za identifikaciju okrivljenog koji se ima dovesti, razlog zbog ega se nareuje
dovoenje, slubeni peat i potpis sudije koji nareuje dovoenje.
Naredbu za dovoenje izvravaju ovlaeni policijski slubenici.
Lice kome je povereno izvrenje naredbe predaje naredbu okrivljenom
odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica i poziva ga da sa njim poe. Ako
pozvani to odbije, dovee ga prinudno.
Protiv pripadnika policije, profesionalnog vojnog lica, ili pripadnika strae
zavoda za izvrenje krivinih sankcija u kojem se izvrava kazna nee se izdavati
naredba za dovoenje, ve e se zatraiti od njihove komande, odnosno ustanove da
ih sprovede.
Trokove dovoenja snosi dovedeno lice.
Privoenje osumnjienog za izvrenje prekraja pre pokretanja
postupka
lan 190.
Ovlaeni policijski slubenici mogu i bez naredbe suda privesti lice zateeno
u vrenju prekraja:
1) ako se identitet tog lica ne moe utvrditi ili postoji potreba provere
identiteta;
2) ako nema prebivalite ili boravite;
- 57 -

3) ako odlaskom u inostranstvo moe izbei odgovornost za prekraj, a u
pitanju su prekraji za koje se ne moe izdati prekrajni nalog;
4) ako se dovoenjem spreava u nastavljanju izvrenja prekraja, odnosno
ako postoji opasnost da e neposredno nastaviti sa injenjem prekraja.
Privoenje osumnjienog u sluajevima iz stava 1. ovog lana mora se izvriti
bez odlaganja.
Ako je u sluajevima iz stava 1. ovog lana osumnjieni zateen u vrenju
prekraja i ne moe se odmah privesti u sud, a postoje osnovi sumnje da e pobei ili
opasnost da e neposredno nastaviti da vri prekraje, ovlaeni policijski slubenik
moe osumnjienog zadrati najdue 24 asa.
U sluaju iz stava 3. ovog lana, ovlaeni policijski slubenik duan je da
bez odlaganja o zadravanju obavesti lice po izboru zadranog lica, kao i
diplomatsko-konzularnog predstavnika drave iji je dravljanin zadran, odnosno
predstavnika odgovarajue meunarodne organizacije ako je zadrano lice izbeglica
ili lice bez dravljanstva.
Izuzetno od stava 1. ovog lana mera zadravanja se moe maloletniku izrei
samo naredbom suda.
Zadravanje okrivljenog
lan 191.
U prekrajnom postupku okrivljeni moe biti zadran sudskom naredbom u
sledeim sluajevima:
1) ako se ne mogu utvrditi njegov identitet ili prebivalite, odnosno
boravite, a postoji osnovana sumnja da e pobei;
2) ako odlaskom u inostranstvo moe izbei odgovornost za prekraj za koji
je predviena kazna zatvora;
3) ako je zateen u izvrenju prekraja, a zadravanje je potrebno da bi se
spreilo dalje vrenje prekraja.
Sudija e obavestiti lanove porodice zadranog lica ili druga lica zaduena
za staranje o maloletniku ako je prema njemu odreeno zadravanje.
Naredba o zadravanju
lan 192.
O zadravanju okrivljenog sud donosi naredbu u kojoj oznaava dan i sat kad
je nareeno zadravanje, kao i zakonski osnov zadravanja. Zadravanje ne moe
biti due od 24 asa.
Naredba o zadravanju saoptava se okrivljenom uz potpis.
Okrivljenom koji je zadran dopustie se bez odlaganja da o zadravanju
obavesti lice po njegovom izboru, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika
drave iji je dravljanin, odnosno predstavnika odgovarajue meunarodne
organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva ili branioca, ako
branilac nije bio prisutan prilikom njegovog sasluanja.
- 58 -

Zadravanje lica pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih
supstanci
lan 193.
Lice pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci zateeno u
vrenju prekraja moe se po naredbi suda ili na osnovu reenja ovlaenog
policijskog slubenika zadrati ako postoji opasnost da e i dalje vriti prekraje.
Zadravanje lica u sluaju iz stava 1. ovog lana moe trajati do otrenjenja,
a najdue 12 asova.
Ako je lice iz stava 1. ovog lana, voza motornog vozila i ima vie od 1,20
mg/ml alkohola u krvi ili je pod uticajem drugih omamljujuih sredstava, zadravanje
je obavezno.
Zadravanje je obavezno i kada lice iz stava 1. ovog lana odbije da se
podvrgne ispitivanju na prisustvo alkohola ili drugih omamljujuih sredstava.
Ako je to mogue, u sluaju iz stava 1. ovog lana sudija e obavestiti
lanove porodice zadranog lica ili druga lica zaduena za staranje o maloletniku ako
je prema njemu odreeno zadravanje.
Uslovi za jemstvo
lan 194.
Kad je prekrajni postupak pokrenut protiv okrivljenog koji nema stalno
prebivalite u Republici Srbiji ili koji privremeno boravi u inostranstvu, kao i u drugim
sluajevima kada postoji opasnost da bi bekstvom mogao izbei odgovornost za
prekraj, moe se zahtevati da on lino ili ko drugi za njega prui jemstvo da do kraja
prekrajnog postupka nee pobei, a da sam okrivljeni obea da se nee kriti i da
bez odobrenja nee napustiti svoje boravite.
Jemstvo se ne moe odrediti pre nego to okrivljeni bude sasluan niti bez
njegovog pristanka.
Kad odredi jemstvo, sud koji vodi prekrajni postupak zatraie od okrivljenog
da odredi svog punomonika ili punomonika za prijem pismena.
Sadrina i visina jemstva
lan 195.
Jemstvo uvek glasi na novani iznos.
Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti,
dragocenosti ili drugih pokretnih stvari vee vrednosti koje se lako mogu unoviti i
uvati, ili u linoj obavezi jednog ili vie graana da e u sluaju bekstva okrivljenog
platiti utvreni iznos jemstva.
Visina jemstva se odreuje u iznosu najvie novane kazne propisane za
prekraj za koji se vodi postupak, uvean za oekivane trokove prekrajnog
postupka.
Ako se protiv istog okrivljenog postupak vodi zbog vie prekraja, jemstvo e
se odrediti u visini kazne koja se moe izrei za prekraj u sticaju.
U sluajevima iz st. 3. i 4. ovog lana jemstvo moe biti uveano za iznos
istaknutog imovinskopravnog zahteva oteenog.
- 59 -

Visinu jemstva odreuje sudija koji vodi prekrajni postupak i to u skladu s
teinom prekraja, visinom priinjene tete, linim i porodinim prilikama i imovnim
stanjem okrivljenog.
Jemstvo za sluaj odlaska u inostranstvo
lan 196.
Ako je prekraj uinilo lice koje nema prebivalite u Republici Srbiji i eli
napustiti njenu teritoriju pre pravnosnanosti sudske odluke, na predlog okrivljenog
moe se odrediti jemstvo nezavisno od uslova iz lana 194. stav 1. ovog zakona pri
emu se visina jemstva odreuje u iznosu najvie novane kazne koja se moe izrei
za prekraj za koji se vodi postupak, uveana za iznos istaknutog imovinskopravnog
zahteva oteenog i oekivane trokove prekrajnog postupka.
Naputanje teritorije Republike Srbije i jemstvo
lan 197.
Ako okrivljeni pobegne ili napusti teritoriju Republike Srbije, reenjem e se
odrediti da se vrednost data kao jemstvo unese kao prihod budeta Republike Srbije.
Postupanje sa jemstvom
lan 198.
Jemstvo se zadrava, po pravilu, do donoenja pravnosnane presude.
Ako je donesena pravnosnana oslobaajua presuda ili odluka o obustavi
prekrajnog postupka, poloeno jemstvo se vraa.
Ako kanjeni po pravnosnanosti presude ne plati tetu ili trokove
prekrajnog postupka, utvreni iznos e se naplatiti iz poloenog jemstva, a ako
poloeni iznos nije dovoljan, iz njega e se prvenstveno nadoknaditi iznos tete.
Ako kanjeni ne plati novanu kaznu, odnosno utvreni iznos oduzete
imovinske koristi, po naplati tete i trokova prekrajnog postupka naplatie se
novana kazna u celosti, a za preostali iznos utvrena imovinska korist.
Ako kanjeni ne pristupi izdravanju kazne zatvora ili izvrenju zatitne mere,
ostatak jemstva e se u celosti zadrati i uplatiti kao prihod budeta Republike Srbije.
Zadravanje line isprave
lan 199.
Sud moe zadrati putnu ispravu ili drugi identifikacioni dokument okrivljenog
do izvrenja presude, ukoliko nae da bi kanjeno lice ije se mesto boravka nalazi u
inostranstvu moglo osujetiti izvrenje presude odlaskom sa teritorije Republike Srbije.
Zadravanje isprave sud odreuje na predlog podnosioca zahteva ili po
slubenoj dunosti.
O zadravanju isprave izdaje se potvrda.
- 60 -

Glava XXII
SASLUANJE OKRIVLJENOG
Nain sasluanja
lan 200.
Okrivljeni se sasluava po pravilu usmeno.
Okrivljeni moe biti sasluan u odsustvu branioca ako je branilac
neopravdano odsutan iako je obaveten o sasluanju ili ako za prvo sasluanje
okrivljeni nije obezbedio branioca i ako okrivljeni izjavi da e odbranu dati bez
branioca.
Izjave okrivljenog o razlozima odsustvovanja branioca unose se u zapisnik.
Na iskazu okrivljenog koji nije bio upozoren na pravo da uzme branioca po
svom izboru ili da bude sasluan u prisustvu branioca ne moe se zasnovati odluka.
Kad se okrivljeni prvi put sasluava, pitae se za lino ime, nadimak ako ga
ima, lino ime jednog od roditelja, mesto i datum roenja, jedinstveni matini broj
graana, iji je dravljanin, zanimanje, adresu stanovanja i zaposlenja, adresu
elektronske pote, porodine prilike, koji stepen strune spreme ima, kakvog je
imovnog stanja, broj dinarskog i deviznog rauna, da li je osuivan ili prekrajno
kanjavan i za ta, da li se protiv njega vodi krivini ili prekrajni postupak i za koje
delo, a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik.
Za davanje netanih i nepotpunih podataka iz stava 5. ovog lana sud moe
okrivljenog kazniti novanom kaznom do 50.000 dinara.
Ako posle odluke o kanjavanju iz stava 6. ovog lana okrivljeni da tane
podatke sudija moe opozvati odluku o kanjavanju.
Posle uzimanja linih podataka, okrivljenom e se saoptiti zato se okrivljuje
i pozvae se da navede sve to ima u svoju odbranu.
Prilikom sasluanja okrivljenom e se omoguiti da se u neometanom
izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve injenice koje mu
slue za odbranu.
Ako okrivljeni nee da odgovara ili nee da odgovori na postavljeno pitanje,
pouie se da time moe oteati prikupljanje dokaza za svoju odbranu.
Kad okrivljeni zavri iskaz, postavie mu se pitanje ukoliko je potrebno da se
popune praznine ili otklone protivrenosti i nejasnoe u njegovom izlaganju.
Odredbe o sasluanju okrivljenog shodno e se primenjivati pri sasluanju
odgovornog lica u pravnom licu i preduzetnika.
Sasluanje predstavnika okrivljenog pravnog lica
lan 201.
Kada se predstavnik okrivljenog pravnog lica prvi put sasluava, pitae se za
naziv i sedite okrivljenog pravnog lica, lino ime predstavnika i funkciju, odnosno
poslove koje obavlja u pravnom licu, brojeve poslovnih rauna pravnog lica, PIB i
matini broj pravnog lica, i da li je pravno lice osuivano za krivino delo, privredni
prestup ili prekraj.
Odredbe o sasluanju okrivljenog shodno e se primenjivati prilikom
sasluanja predstavnika okrivljenog pravnog lica.
- 61 -

Potovanje linosti okrivljenog
lan 202.
Okrivljeni se sasluava uz puno potovanje njegove linosti.
Prema okrivljenom se ne smeju upotrebiti sila, pretnja, obmana, obeanje,
iznuda, iznurivanje ili druga slina sredstva da bi se dolo do njegove izjave ili
priznanja ili nekog injenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz.
Pisana odbrana
lan 203.
Ako sud nae da neposredno usmeno sasluanje nije potrebno s obzirom na
znaaj prekraja i podatke kojima raspolae, moe u pozivu pouiti okrivljenog da
svoju odbranu da u pisanoj formi. U takvom sluaju okrivljeni moe svoju odbranu
dati u pisanoj formi ili se lino javiti da usmeno bude sasluan.
Pravna pomo
lan 204.
Kad okrivljeni ima prebivalite ili boravite van podruja suda pred kojim se
vodi postupak, na zahtev tog suda, moe se sasluati i pred sudom na ijem
podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite.
Suoenje
lan 205.
Okrivljeni moe biti suoen sa svedokom i sa drugim saokrivljenim ako se
njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica i ako se to neslaganje ne moe na
drugi nain otkloniti.
Suoeni e se postaviti jedan prema drugom i od njih zahtevati da jedan
drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti
onoga to su iskazali. Tok suoenja i izjave pri kojima su suoeni konano ostali, sud
e uneti u zapisnik.
Sasluanje preko tumaa i prevodioca
lan 206.
Ako je okrivljeni gluv, postavljae mu se pitanja pisanim putem, a ako je nem,
pozvae se da pisanim putem odgovori. Ako se sasluanje ne moe obaviti na takav
nain, pozvae se kao tuma lice koje se sa okrivljenim moe sporazumeti.
Ako okrivljeni ne razume jezik postupka, postavie mu se pitanja preko
prevodioca.
- 62 -

Glava XXIII
SASLUANJE SVEDOKA
Svojstvo svedoka
lan 207.
Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da e moi da daju
obavetenja o prekraju i uiniocu i o drugim vanim okolnostima.
Oteeni se moe sasluati kao svedok.
Dunost svedoenja
lan 208.
Svako lice koje se kao svedok poziva duno je da se odazove pozivu, a ako
ovim zakonom nije drukije odreeno, duno je i da svedoi.
Pozivanje svedoka
lan 209.
Svedoku se dostavlja pisani poziv, u kome se navode lino ime i zanimanje
pozvanog, vreme i mesto dolaska, prekrajni predmet po kome se poziva,
naznaenje da se poziva kao svedok i upozorenje o posledicama neopravdanog
izostanka.
Svedok se poziva preko stranke koja je predloila njegovo svedoenje, a ako
to nije mogue sud e ga neposredno pozvati.
Kad se oteeni poziva kao svedok, u pozivu e se to naznaiti.
Maloletno lice koje nije navrilo esnaest godina poziva se kao svedok preko
zakonskog zastupnika odnosno staratelja, osim ako to nije mogue zbog potrebe da
se hitno postupi ili zbog drugih okolnosti.
Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana ne mogu
odazvati pozivu mogu se sasluati u svom stanu.
Zabrana svedoenja
lan 210.
Ne moe se sasluati kao svedok:
1) lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja slubene ili vojne
tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti;
2) branilac okrivljenog o onome to mu je okrivljeni kao svom braniocu
poverio, osim ako to sam okrivljeni zahteva.
Osloboenje od dunosti svedoenja
lan 211.
Osloboeni su od dunosti svedoenja:
1) brani drug okrivljenog;
2) srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobonoj liniji do
treeg stepena zakljuno, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zakljuno;
- 63 -

3) usvojenik i usvojitelj okrivljenog;
4) verski ispovednik o onome to mu je okrivljeni ispovedio.
Sudija koji vodi prekrajni postupak duan je da lica iz stava 1. ovog lana pre
njihovog sasluanja ili im sazna za njihov odnos sa okrivljenim upozori da ne moraju
svedoiti. Upozorenje i odgovor se unose u zapisnik.
Maloletno lice koje s obzirom na uzrast i duevnu razvijenost nije sposobno
da shvati znaaj prava da ne mora svedoiti ne moe se sasluati kao svedok, osim
ako to sam okrivljeni zahteva.
Lice koje ima osnova da uskrati svedoenje prema jednom od okrivljenih
osloboeno je od dunosti svedoenja i prema ostalim okrivljenim ako se njegov
iskaz prema prirodi stvari ne moe ograniiti samo na ostale okrivljene.
Posledica povrede pravila o svedoenju
lan 212.
Ako je kao svedok sasluano lice koje se ne moe sasluati kao svedok (lan
210) ili lice koje je osloboeno dunosti svedoenja (lan 211), a nije na to
upozoreno ili se nije izriito odreklo tog prava, ili ako upozorenje ili odricanje nije
ubeleeno u zapisnik, ili ako je sasluan maloletnik koji ne moe shvatiti znaaj prava
da ne mora svedoiti, ili ako je iskaz svedoka iznuen silom, pretnjom ili drugim
zabranjenim sredstvima, na takvom iskazu svedoka ne moe se zasnivati odluka.
Uskraivanje odgovora na pojedina pitanja
lan 213.
Svedok nije duan da odgovara na pojedina pitanja ako je verovatno da bi
time izloio sebe ili svog bliskog srodnika tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili
krivinom gonjenju.
Nain sasluanja svedoka
lan 214.
Svedok se sasluava pred sudom koji vodi prekrajni postupak, a ako svedok
ima prebivalite odnosno boravite van njegovog podruja, moe se sasluati pred
sudom, na ijem podruju svedok ima prebivalite odnosno boravite.
Svedoci se sasluavaju pojedinano i bez prisustva ostalih svedoka.
Svedok je duan da iskaz i odgovore na postavljena pitanja daje usmeno.
Svedok e se prethodno opomenuti da je duan da govori istinu i da ne sme
nita preutati, a zatim e se upozoriti da davanje lanog iskaza predstavlja krivino
delo.
Svedok e se upozoriti i da nije duan da svedoi ako postoje okolnosti iz
lana 211. ovog zakona, a to upozorenje e se uneti u zapisnik.
Prilikom sasluanja svedok e se prvo pitati za lino ime, lino ime jednog od
roditelja, starost, mesto roenja, prebivalite, zanimanje i njegov odnos sa okrivljenim
i oteenim.
Posle optih pitanja svedok e se pozvati da iznese sve to mu je o predmetu
poznato, a zatim e mu se postavljati pitanja radi proveravanja, dopune i
razjanjenja.
- 64 -

Svedok e se uvek pitati otkud mu je poznato ono o emu svedoi.
Ako je svedok gluv ili nem, sasluae se na nain predvien u lanu 206.
ovog zakona.
Ako ne razume jezik na kome se vodi postupak, svedok se sasluava u
prisustvu i uz pomo prevodioca koji poznaje jezik koji govori svedok.
Suoenje svedoka
lan 215.
Svedoci se mogu suoiti ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih
injenica. Suoeni e se o svakoj okolnosti o kojoj se njihovi iskazi meusobno ne
slau pojedinano sasluati i njihov odgovor uneti u zapisnik.
Istovremeno se mogu suoiti samo dva svedoka.
Na suoenje svedoka primenjuju se odredbe lana 205. stav 2. ovog zakona.
Maloletno lice koje nije navrilo etrnaest godina, a koje se sasluava kao
svedok, ne moe se suoiti sa okrivljenim i drugim svedokom.
Maloletno lice starije od etrnaest, a mlae od osamnaest godina, koje se
sasluava kao svedok, ne moe se suoiti sa okrivljenim i drugim svedokom ukoliko
je usled prirode prekraja, posledica i drugih okolnosti ovo lice posebno osetljivo ili se
nalazi u posebno tekom duevnom stanju.
Nedolazak i odbijanje svedoenja
lan 216.
Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili se bez
odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan, moe
se narediti da se prinudno dovede, a moe se kazniti novano od 10.000 do 50.000
dinara.
Ako se slubeno lice ovlaenog organa koji je podneo zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka ne odazove pozivu suda da bude sasluan u svojstvu svedoka,
a svoj izostanak ne opravda, sud moe odustati od njegovog sasluanja.
Odredbe o dovoenju okrivljenog (lan 188) shodno se primenjuju i na
dovoenje svedoka.
Ako svedok posle upozorenja na posledice odbijanja davanja iskaza, nee
bez zakonskog razloga da svedoi, moe se kazniti novano do 10.000 dinara, a ako
i posle toga odbije da svedoi, moe se kazniti novano do 50.000 dinara.
Reenje o novanoj kazni svedoka unosi se u zapisnik.
alba na reenje o novanoj kazni ne zadrava izvrenje reenja.
Ako svedok pristane da svedoi neposredno poto mu je kazna izreena,
stavie se van snage kazna e se opozvati.
Ako su iz razloga iz st. 1. i 3. ovog lana prouzrokovani trokovi postupka,
svedok se moe obavezati da snosi te trokove.
U sluaju da kanjeno lice ne plati novanu kaznu i trokove postupka, oni e
se naplatiti prinudnim putem.
- 65 -

Glava XXIV
UVIAJ I VETAENJE
Uviaj
lan 217.
Ako je za utvrivanje ili razjanjenje kakve vane injenice potrebno lino i
neposredno opaanje sudije koji vodi prekrajni postupak, na predlog stranaka
izvrie se uviaj.
Izuzetno od stava 1. ovog lana sud moe po slubenoj dunosti izvriti
uviaj, pod uslovom iz lana 89. stav 5. ovog zakona.
Uviaj se moe obaviti uz prisustvo vetaka.
Sudija koji vodi prekrajni postupak odredie koja e se lica pozvati da
prisustvuju uviaju.
O uviaju se vodi zapisnik. U zapisnik se unosi naziv suda, odnosno organa
uprave koji sprovodi uviaj, podaci o prisutnim licima, rezultatima uviaja i drugim
vanim injenicama.
Vetaenje
lan 218.
Vetaenje se odreuje na predlog stranaka kada je za utvrivanje ili ocenu
neke vane injenice neophodno pribaviti nalaz i miljenje od lica koje raspolae
strunim znanjem, kojim sud ne raspolae.
Izuzetno od stava 1. ovog lana sud moe po slubenoj dunosti odrediti
vetaenje, pod uslovom iz lana 89. stav 5. ovog zakona.
Vetaenje odreuje pisanom naredbom sud, koji vodi prekrajni postupak. U
naredbi e se navesti u pogledu kojih injenica se obavlja vetaenje i kome se
poverava. Po pravilu se odreuje jedan vetak, a ako je vetaenje sloeno, dva ili
vie vetaka.
Vetaenje se moe poveriti odgovarajuoj strunoj ustanovi, dravnom
organu ili stru njaku, prvenstveno sa liste stalnih sudskih vetaka, a drugi organi ili
lice se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja, ako su stalni vetaci
spreeni ili ako to zahtevaju druge okolnosti.
Okrivljenom i oteenom saoptie se ime vetaka na njihov zahtev.
Lica koja ne mogu biti vetaci
lan 219.
Za vetaka se ne moe uzeti lice koje ne moe biti sasluano kao svedok
(lan 210) ili lice koje je osloboeno od dunosti svedoenja (lan 211), kao ni lice
koje je prekrajem oteeno, a ako je takvo lice uzeto za vetaka, na njegovom
nalazu i miljenju ne moe se zasnivati presuda.
Zahtev za izuzee vetaka
lan 220.
Stranke mogu zahtevati izuzee vetaka iz razloga propisanih u lanu 112.
ovog zakona.
- 66 -

Tok vetaenja
lan 221.
Pre poetka vetaenja pozvae se vetak da predmet vetaenja briljivo
razmotri, da tano navede sve to opazi i nae i da svoje miljenje iznese
nepristrasno i u skladu s pravilima nauke ili vetine. On e se posebno upozoriti da
davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo.
lan 222.
Vetaku se mogu davati dopunska razjanjenja, a po potrebi upoznae se sa
stanjem u spisima. Po osnovanom predlogu vetaka mogu se izvoditi novi dokazi da
bi se utvrdile okolnosti koje su vane za vetaenje.
Vetak pregleda predmete vetaenja u prisustvu sudije koji vodi prekrajni
postupak i zapisniara, osim ako su za vetaenje potrebna dua ispitivanja ili se
ispitivanja vre u ustanovama odnosno dravnom organu, ili ako to trae obziri
morala.
Ako se sumnja u uraunljivost okrivljenog, odredie se psihijatrijsko
vetaenje pregledom ili posmatranjem u zdravstvenoj ustanovi.
Nalaz i miljenje vetaka
lan 223.
Vetak daje svoj nalaz i miljenje, po pravilu, u pisanoj formi u roku koji odredi
sud.
Izuzetno, vetaku se moe odobriti da nalaz i miljenje da usmeno na
zapisnik. Nesaglasnost ili nejasnoe u nalazu i miljenju vetaka otklonie se
njegovim sasluanjem ili ponavljanjem vetaenja preko istog ili drugog vetaka.
Strankama u postupku dostavie se pisani nalaz i miljenje vetaka o kome
se mogu izjasniti u roku od 15 dana.
Kanjavanje vetaka
lan 224.
Lice koje se poziva kao vetak duno je da se odazove i da da svoj nalaz i
miljenje.
Ako vetak koji je uredno pozvan ne doe, a svoj izostanak ne opravda ili ako
neopravdano odbije da vetai, moe mu se naloiti da nadoknadi prouzrokovane
trokove, a moe se i kazniti novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Reenje o kanjavanju unosi se u zapisnik, a pismeno izraeno reenje o
kanjavanju dostavlja se i ministarstvu nadlenom za poslove pravosua.
alba protiv reenja o kanjavanju vetaka ne odlae izvrenje reenja.
U sluaju da vetak ne plati izreenu novanu kaznu, ona e se naplatiti
prinudnim putem.
lan 225.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na vetake primenjuju se shodno i na
tumae.
- 67 -

Glava XXV
PRETRESANJE PROSTORIJA I LICA
Osnovi pretresanja
lan 226.
Stan i druge prostorije, kao i lica mogu se pretresati ako je verovatno da e se
u stanu, drugim prostorijama, stvarima ili kod pojedinih lica nai predmet ili tragovi
koji bi mogli biti znaajni za prekrajni postupak, ili da e se pretresom stana i drugih
prostorija uhvatiti okrivljeni.
Pretresanje lica, prostorija i stvari koje pripadaju licima koja uivaju imunitet
po meunarodnom pravu nije doputeno.
Naredba za pretresanje
lan 227.
Pretresanje se odreuje pisanom naredbom suda.
Naredba o pretresanju predaje se, pre poetka pretresanja, licu kod koga e
se ili na kome e se pretresanje izvriti. Pre pretresanja pozvae se lice na koje se
naredba za pretresanje odnosi da dobrovoljno preda lice odnosno predmete koji se
trae.
Naredbu o pretresanju izvrava policija.
Nain pretresanja
lan 228.
Pretresanju prisustvuju dva punoletna graanina.
Dralac stana ili prostorije pozvae se da prisustvuje pretresanju, a ako je
odsutan, pozvae se da pretresanju prisustvuje jedan od odraslih lanova
domainstva ili sused.
Pretresanje u prostorijama pravnih lica moe se vriti samo u prisustvu
predstavnika tog pravnog lica.
Pretresanje lica obavlja i u svojstvu svedoka mu prisustvuju lica koja su istog
pola kao i lice koje se pretresa.
Zakljuane prostorije, nametaj ili druge stvari otvorie se silom samo ako
njihov dralac ili njegov punomonik nije prisutan ili nee dobrovoljno da ih otvori. Pri
tom e se izbegavati nepotrebna oteenja.
Zapisnik o pretresanju
lan 229.
O svakom pretresanju stana, odnosno prostorije ili lica sastavie se zapisnik
u kome e se navesti naredba na osnovu koje se vri pretresanje, opis prostorija
odnosno lica koje se pretresa i lica odnosno predmeta ili tragova koji su naeni.
Zapisnik potpisuje lice kod koga se ili koje se pretresa i lica ije je prisustvo
obavezno.
Licu kod koga je, odnosno koje je pretresano izdaje se prepis zapisnika.
- 68 -

Postupanje sa naenim predmetima
lan 230.
Ako se prilikom pretresanja nau predmeti koji su upotrebljeni za izvrenje
prekraja ili su pribavljeni prekrajem, ili su nastali izvrenjem prekraja, ili predmeti
koji mogu posluiti kao dokaz u prekrajnom postupku, ti predmeti e se privremeno
oduzeti.
Privremeno oduzimanje predmeta
lan 231.
Predmeti koji mogu biti oduzeti po ovom zakonu mogu se privremeno oduzeti
i pre donoenja presude.
Privremeno oduzimanje predmeta odreuje sud pisanom naredbom. Naredba
sadri izreku i kratko obrazloenje razloga za privremeno oduzimanje predmeta.
Zakonom se mogu ovlastiti i slubena lica inspekcijskih organa, slubenici
carinske slube i ovlaeni policijski slubenici da privremeno oduzmu predmete iz
stava 1. ovog lana kad u vrenju slubene dunosti saznaju za prekraj. Navedeni
organi duni su da sud neodlono izveste o privremenom oduzimanju predmeta i da
se staraju o uvanju tih predmeta, ukoliko zakonom nije drukije odreeno.
Licu od koga se oduzimaju predmeti uruuje se naredba i izdaje se potvrda
sa tanim oznaenjem oduzetih predmeta.
Ako se radi o predmetima koji su podloni kvaru ili ako njihovo uvanje
iziskuje nesrazmerne trokove, sud e odrediti da se takvi predmeti prodaju, a
dobijeni novac preda na uvanje banci ili drugoj finansijskoj organizaciji.
Postupanje sa privremeno oduzetim predmetima
lan 232.
Privremeno oduzeti predmeti, odnosno novac dobijen prodajom predmeta
vratie se vlasniku kad se prekrajni postupak ne zavri presudom kojom se
okrivljeni oglaava odgovornim, osim kad to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili
razlozi morala, o emu sud donosi posebno reenje.
Ako se ne zna vlasnik, pa se ni u roku od jedne godine od dana objavljivanja
oglasa niko ne javi za predmet, odnosno za novac dobijen prodajom predmeta,
donee se reenje da predmet postaje javna svojina, ili da se novac unese u budet
Republike Srbije. Ovom odlukom ne dira se u pravo vlasnika da u parnici ostvaruje
svojinska prava.
Glava XXVI
SPORAZUM O PRIZNANJU PREKRAJA
Zakljuivanje sporazuma
lan 233.
Kada se prekrajni postupak vodi za jedan prekraj ili za vie prekraja u
sticaju, ovlaeni podnosilac zahteva, usmeno ili pisano, moe predloiti okrivljenom
i njegovom braniocu zakljuenje sporazuma o priznanju prekraja (u daljem tekstu:
sporazum o priznanju), odnosno okrivljeni i njegov branilac mogu ovlaenom
podnosiocu zahteva predloiti zakljuenje takvog sporazuma.
- 69 -

Kada se uputi predlog iz stava 1. ovog lana, stranke i branilac mogu
pregovarati o uslovima priznanja prekraja koji se okrivljenom stavljaju na teret.
Sporazum o priznanju se podnosi sudiji do donoenja prvostepene odluke.
Sporazum o priznanju se ne moe zakljuiti u vezi sa prekrajem za koji se
izdaje prekrajni nalog.
Sadrina sporazuma
lan 234.
Sporazum o priznanju sadri:
1) opis prekraja koji se okrivljenom stavlja na teret;
2) priznanje okrivljenog da je uinio prekraj iz take 1. ovog stava;
3) sporazum o o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekrajnim
sankcijama koje e okrivljenom biti izreene;
4) izjavu ovlaenog podnosioca o odustajanju od prekrajnog gonjenja za
prekraje koji nisu obuhvaeni sporazumom o priznanju;
5) sporazum o trokovima prekrajnog postupka, o oduzimanju imovinske
koristi pribavljene prekrajem, o povraaju predmeta prekraja i o imovinskopravnom
zahtevu, ukoliko je podnet;
6) izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na albu protiv odluke
suda donesene na osnovu prihvatanja sporazuma o priznanju;
7) potpis stranaka i branioca.
U sporazumu o priznanju ovlaeni podnosilac zahteva i okrivljeni se mogu
saglasiti o izricanju okrivljenom kazne koja, po pravilu, ne moe biti ispod zakonskog
minimuma za prekraj koji se okrivljenom stavlja na teret.
Odluivanje o sporazumu
lan 235.
O sporazumu o priznanju odluuje sud, koji sporazum reenjem moe
odbaciti, usvojiti ili odbiti.
Sud e sporazum o priznanju odbaciti ako je podnet nakon donoenja
prvostepene odluke. Protiv reenja o odbacivanju sporazuma o priznanju alba nije
dozvoljena.
Sud o sporazumu o priznanju odluuje na roitu na koje se pozivaju
ovlaeni podnosilac zahteva, okrivljeni i branilac, a o roitu se obavetavaju
oteeni i njegov punomonik.
Roite iz stava 3. ovog lana se odrava bez prisustva javnosti.
Sud e reenjem odbaciti sporazum o priznanju ako na roite ne doe
uredno pozvani okrivljeni i ne opravda svoje odsustvo. Protiv reenja o odbacivanju
sporazuma o priznanju alba nije dozvoljena. Roite iz stava 3. ovog lana se moe
odrati i bez prisustva uredno pozvanog ovlaenog podnosioca zahteva.
Reenje o sporazumu o priznanju prekraja
lan 236.
Sud e reenjem usvojiti sporazum o priznanju ako utvrdi:
- 70 -

1) da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao prekraj, odnosno prekraje
koji su predmet zahteva i da je iskljuena mogunost priznanja okrivljenog u zabludi;
2) da je sporazum zakljuen u skladu sa odredbama lana 234. ovog
zakona;
3) da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zakljuenog sporazuma, a
posebno da u potpunosti razume da se sporazumom odrie prava na suenje i
ulaganje albe protiv presude suda donete na osnovu reenja o usvajanju
sporazuma;
4) da sporazumom o priznavanju nisu povreena prava oteenog ili da on
nije protivan razlozima pravinosti.
Kada nije ispunjen jedan ili vie uslova iz ovog lana, ili kada kazna, odnosno
druga prekrajna sankcija utvrena u sporazumu o priznanju oigledno ne odgovara
teini prekraja koji je okrivljeni priznao, sud e doneti reenje kojim se odbija
sporazum o priznanju. Priznanje okrivljenog dato u sporazumu koji od suda nije
prihvaen, ne moe biti dokaz u prekrajnom postupku.
Kada reenje iz prethodnog stava ovog lana postane pravnosnano,
sporazum i svi spisi koji su sa njim povezani izdvajaju se u posebne spise i
unitavaju se pred sudom, o emu se sastavlja slubena beleka u tom posebnom
predmetu.
Reenje suda o sporazumu o priznanju se dostavlja ovlaenom podnosiocu
zahteva, okrivljenom, braniocu, oteenom i njegovom punomoniku.
alba protiv reenja o sporazumu o priznanju prekraja
lan 237.
Protiv reenja suda o odbijanju sporazuma o priznanju, albu u roku od osam
dana od dana kada im je reenje dostavljeno mogu izjaviti ovlaeni podnosilac
zahteva, okrivljeni i njegov branilac.
Protiv reenja suda o usvajanju sporazuma o priznanju nije dozvoljena alba
okrivljenog, njegovog branioca i predstavnika podnosioca zahteva, a u roku iz stava
1. ovog lana, albu mogu izjaviti oteeni i njegov punomonik.
Blagovremenu i dozvoljenu albu sud e dostaviti drugostepeni prekrajnom
sudu u roku od tri dana od dana prijema albe.
O albi iz st. 1. i 2. ovog lana odluuje drugostepeni prekrajni sud reenjem
u roku od 15 dana od dana prijema albe.
Vee koje odluuje o albi protiv reenja o odbijanju sporazuma o priznanju
moe albu odbaciti ako je podneta po proteku roka iz stava 1. ovog lana, usvojiti je
i preinaiti reenje tako to e sporazum usvojiti ili odbiti albu kao neosnovanu i
potvrditi prvostepeno reenje.
Protiv reenja iz stava 4. ovog lana alba nije dozvoljena.
Presuda na osnovu reenja o usvajanju sporazuma o
priznanju prekraja
lan 238.
Kada reenje o usvajanju sporazuma postane pravnosnano, sud bez
odlaganja donosi presudu kojom okrivljenog oglaava odgovornim i izrie mu kaznu,
odnosno drugu prekrajnu sankciju i odluuje o ostalim pitanjima predvienim u
sporazumu o priznanju.
- 71 -

Presuda mora odgovarati sadraju sporazuma o priznanju i mora da sadri i
podatke iz lana 251. ovog zakona.
Presuda iz stava 1. ovog lana dostavlja se licima iz lana 256. ovog zakona.
Ako je sporazumom o priznanju predvieno odustajanje ovlaenog
podnosioca zahteva od prekrajnog gonjenja za prekraje koji nisu obuhvaeni
sporazumom o priznanju, sud u odnosu na te prekraje donosi presudu iz lana 253.
ovog zakona.
Glava XXVII
PRETRES
Odreivanje pretresa
lan 239.
Pretres se odreuje kada sud oceni da je to potrebno radi pravilnog i
potpunog utvrivanja injeninog stanja.
Na pretres se pozivaju okrivljeni i njegov branilac, oteeni, podnosilac
zahteva za pokretanje postupka i drugi uesnici postupka. Ako je okrivljeni pravno
lice na pretres se poziva predstavnik pravnog lica.
U pozivu na pretres okrivljeni e se upozoriti da e se u sluaju neodazivanja
pozivu narediti njegovo dovoenje.
Ako na pretres ne doe uredno pozvani okrivljeni i svoj izostanak ne opravda,
sud e odloiti pretres i izdati naredbu za dovoenje, ako ne postoje uslovi da se
pretres odri i bez prisustva okrivljenog.
Nedolazak okrivljenog
lan 240.
Sud moe odluiti da se pretres odri u odsustvu okrivljenog koji je uredno
pozvan ako je on sasluan, a nae da njegovo prisustvo nije neophodno za pravilno
utvrivanje injeninog stanja.
Pod istim uslovima pretres se moe odrati i u odsustvu uredno pozvanog
predstavnika odnosno branioca okrivljenog pravnog lica.
Pretres se moe odrati bez prisustva podnosioca zahteva.
Pretres e se odrati ako ne doe uredno pozvani branilac okrivljenog koji
nedolazak nije opravdao, a okrivljeni se sa tim saglasio.
Javnost
lan 241.
Pretres je javan.
Sud moe iskljuiti javnost za ceo pretres ili jedan njegov deo ako to
zahtevaju opti interesi ili razlozi morala.
Ako se postupak vodi protiv maloletnika, pretres e se odrati bez prisustva
javnosti.
- 72 -

U sluaju iz st. 2. i 3. ovog lana sud e upozoriti lica koja prisustvuju pretresu
na kome je javnost iskljuena da su duna da kao tajnu uvaju sve ono to su na
pretresu saznala i ukazae im se da odavanje tajne predstavlja krivino delo.
Tok pretresa
lan 242.
Sud prvo vri proveru prisustva pozvanih i utvruje njihov identitet.
Pretres poinje iznoenjem sadrine zahteva za pokretanje prekrajnog
postupka, nakon ega se pristupa sasluanju okrivljenog. Ako su okrivljeni pravno
lice i odgovorno lice u pravnom licu, prvo se sasluava predstavnik pravnog lica, a
posle njega odgovorno lice. Svedoci ne mogu prisustvovati sasluanju okrivljenog,
predstavnika pravnog lica i odgovornog lica. Po sasluavanju okrivljenog prelazi se
na izvoenje dokaza sasluanjem svedoka i vetaka i izvoenje drugih dokaza.
Sud o izvoenju dokaza sasluanjem svedoka, vetaka i drugih dokaza
odluuje reenjem.
Red izvoenja dokaza utvruje sud.
Sud u toku postupka moe opozvati doneto reenje o izvoenju pojedinog
dokaza.
O radu na pretresu vodi se zapisnik u koji se unosi ceo tok pretresa.
Zapisnik o pretresu potpisuju prisutne stranke, branilac, sudija, zapisniar.
Pravo stranaka na pretresu
lan 243.
Podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac, predstavnik i branilac pravnog
lica i oteeni imaju pravo da u toku pretresa predlau dokaze i daju druge predloge,
a po odobrenju sudije koji vodi postupak mogu da postavljaju pitanja licima koja se
sasluavaju.
Ovlaeni predstavnik podnosioca zahteva ima pravo da na pretresu izmeni
sadrinu zahteva u pogledu injeninog opisa prekraja.
U sluaju iz stava 2. ovog lana sud e reenjem odloiti pretres da bi se
okrivljeni upoznao sa izmenom zahteva i da bi pripremio odbranu.
Posle zavrenog dokaznog postupka stranke i branilac mogu dati zavrnu re
sa svojom ocenom o izvedenim dokazima. Poslednja re uvek pripada okrivljenom,
odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica.
Ako sud nae da pretres ne treba odlagati radi dopune postupka ili radi
pripreme odbrane okrivljenog po izmenjenom zahtevu, zakljuie pretres, a moe
doneti presudu i javno objaviti izreku presude uz kratko navoenje razloga.
Kada u sluaju iz stava 5. ovog lana, okrivljeni i podnosilac zahteva izjave da
ne trae da im se dostavi pismeno izraena presuda i da se nee aliti, okrivljenom
e se uruiti, a podnosiocu zahteva dostaviti, samo prepis izreke presude.
- 73 -

Glava XXVIII
ODRAVANJE REDA
Staranje o odravanju reda
lan 244.
Dunost sudije je da se stara o odravanju reda za vreme izvoenja radnji u
prekrajnom postupku.
Ako stranka u postupku odnosno drugo prisutno lice ometa red ili se ne
pokorava nareenjima za odravanje reda, sudija e ga opomenuti, a ako opomena
bude bezuspena, moe narediti da se to lice udalji, to e se konstatovati u
zapisniku.
Ako opomena bude bezuspena, lica iz stava 2. ovog lana mogu biti
kanjena novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Odluka suda koja se tie
odravanja reda unosi se u zapisnik.
Punomoniku ili braniocu koji posle kazne produi da naruava red reenjem
se moe uskratiti dalje zastupanje odnosno odbrana.
Ako kanjeno lice ne plati izreenu novanu kaznu u odreenom roku kazna
e se naplatiti prinudnim putem.
alba protiv reenja o kanjavanju iz st. 2. do 4. ovog lana ne zadrava
izvrenje reenja.
Glava XXIX
PREKID POSTUPKA
lan 245.
Sud e reenjem prekinuti postupak:
1) ako se ne zna boravite okrivljenog ili je on u bekstvu, ili inae nije
dostupan dravnim organima, ili se nalazi u inostranstvu na neodreeno vreme;
2) ako je kod okrivljenog nastupilo privremeno duevno oboljenje ili
privremena duevna poremeenost.
Pre nego to se postupak prekine, prikupie se svi dokazi o prekraju i
odgovornosti okrivljenog do kojih se moe doi.
Prekinuti postupak nastavie se kad prestanu smetnje koje su izazvale
prekid.
O prekidu i nastavljanju postupka obavestie se podnosilac zahteva, a u
prekrajnom postupku iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja i
oteeni.
- 74 -

Glava XXX
PRESUDA I DRUGE ODLUKE
Donoenje presude i drugih odluka
lan 246.
Prekrajni postupak zavrava se donoenjem osuujue ili oslobaajue
presude, reenja kojim se postupak obustavlja ili reenja kojim se maloletnom
uiniocu prekraja izrie vaspitna mera.
Pismeni otpravak presude, odnosno reenja izradie se u roku od osam dana
od dana okonanja svih radnji u prekrajnom postupku koje prethode donoenju
presude, odnosno reenja.
Presuda, odnosno reenje zasniva se na izvedenim dokazima i injenicama
koje su utvrene u postupku.
Objektivni i subjektivni identitet
lan 247.
Odluka u prekrajnom postupku odnosi se samo na lice koje se zahtevom za
pokretanje prekrajnog postupka tereti i samo na prekraj koji je predmet podnetog
zahteva.
Sud je duan da u celosti odlui o podnetom zahtevu.
Sud nije vezan za predloge i ocenu u pogledu pravne kvalifikacije prekraja.
Ako nakon pokretanja prekrajnog postupka pravno lice protiv koga se vodi
postupak, prestane da postoji, podnosilac zahteva za pokretanje postupka moe
usmeriti zahtev protiv njegovog pravnog sledbenika.
Reenje o obustavi prekrajnog postupka
lan 248.
Prekrajni postupak zavrava se reenjem o obustavi kad sud utvrdi:
1) da je prekrajni postupak voen bez zahteva, odnosno da podnosilac
zahteva za pokretanje prekrajnog postupka nije bio ovlaen za njegovo
podnoenje;
2) da sud nije stvarno nadlean za voenje prekrajnog postupka;
3) da je okrivljeni za istu radnju ve pravnosnano kanjen, osloboen
odgovornosti u prekrajnom postupku ili je prekrajni postupak pravnosnano
obustavljen, ali ne zbog nenadlenosti;
4) da je okrivljeni u krivinom postupku, odnosno u postupku po privrednom
prestupu pravnosnano osloboen ili oglaen krivim za istovetan dogaaj koje
obuhvata i obeleje prekraja;
5) da okrivljeni ima diplomatski imunitet;
6) da je nastupila zastarelost za voenje prekrajnog postupka;
7) da je okrivljeni u toku prekrajnog postupka umro, odnosno da je
okrivljeno pravno lice prestalo da postoji a nema pravnog sledbenika;
8) da je ovlaeni podnosilac odustao od zahteva za pokretanje prekrajnog
postupka pre pravnosnanosti odluke.
- 75 -

Prekrajni postupak e se obustaviti i u drugim zakonom odreenim
sluajevima.
U obrazloenju reenja ukratko se navode razlozi zbog kojih je postupak
obustavljen i propis na osnovu kog je to uinjeno.
Donoenje presude kojom se okrivljeni
oglaava odgovornim
lan 249.
Presuda kojom se okrivljeni oglaava odgovornim za prekraj donosi se kad
se u prekrajnom postupku utvrdi postojanje prekraja i odgovornost okrivljenog za
taj prekraj.
Donoenje presude kojom se okrivljeni
oslobaa odgovornosti
lan 250.
Presudu kojom se okrivljeni oslobaa odgovornosti sud e doneti:
1) ako delo za koje se tereti po propisu nije prekraj;
2) ako ima okolnosti koje iskljuuju prekrajnu odgovornost okrivljenog;
3) ako nije dokazano da je okrivljeni uinio prekraj za koji je protiv njega
podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.
Sadraj izreke presude kojom se okrivljeni oglaava odgovornim
za prekraj
lan 251.
Ako se okrivljeni oglasi odgovornim za prekraj, izreka presude sadri:
1) prekraj za koji se okrivljeni oglaava odgovornim uz naznaenje
injenica i okolnosti koje ine obeleja prekraja i od kojih zavisi primena odreenog
propisa o prekraju;
2) propise koji su primenjeni;
3) odluku o izreenim sankcijama;
4) odluku o oduzimanju imovinske koristi;
5) odluku o uraunavanju zadravanja u izreenu kaznu;
6) odluku o imovinskopravnom zahtevu;
7) odluku o trokovima prekrajnog postupka.
Ako je okrivljeni osuen na novanu kaznu, u presudi e se naznaiti rok
plaanja kazne.
Ako je izreena zatitna mera oduzimanja predmeta, u izreci presude e se
odrediti i kako e se postupiti sa oduzetim predmetima.
Kad izreenom merom oduzimanja predmeta nisu obuhvaeni predmeti
privremeno oduzeti po lanu 231. ovog zakona, u izreci presude e se odrediti da se
ti predmeti vrate vlasniku.
- 76 -

Objavljivanje presude
lan 252.
Presuda se objavljuje usmeno ako je okrivljeni prisutan, a pisano izraena
presuda sa obrazloenjem dostavie se okrivljenom i podnosiocu zahteva samo ako
to zahtevaju.
Ako se presuda objavljuje, u zapisnik se unosi samo izreka presude i
konstatuje da je presuda usmeno saoptena, da je dato kratko obrazloenje presude
i uputstvo o pravnom leku.
Ako okrivljeni zatrai da mu se dostavi pisano izraena presuda, sud je duan
da je dostavi u roku od osam dana od dana objavljivanja.
Prisutnom okrivljenom e se uruiti, a podnosiocu zahteva dostaviti samo
prepis izreke presude ukoliko:
1) okrivljeni izjavi da ne zahteva da mu se dostavi pisano izraena presuda;
2) kada se okrivljeni odrekne prava na albu.
Izjava o odricanju od prava na albu daje se na zapisnik i mora sadrati
potpise okrivljenog i sudije.
Sud je duan da na zahtev podnosioca zahteva izradi i dostavi pisani
otpravak presude sa obrazloenjem. Rok za albu podnosioca zahteva tee od
prijema pisanog otpravka presude sa obrazloenjem.
Presuda za vie prekraja
lan 253.
Ako se prekrajni postupak vodi zbog vie prekraja, u presudi e se navesti
za koje se prekraje okrivljeni oglaava odgovornim, a za koje se oslobaa
odgovornosti ili se postupak obustavlja.
Sadrina pisano izraene presude
lan 254.
Pisano izraena presuda iz lana 252. stav 6. ovog zakona sadri: uvod,
izreku, obrazloenje i uputstvo o pravu na albu, kao i broj, datum, potpis sudije i
slubeni peat.
Uvod presude sadri: naznaenje da se presuda donosi u ime naroda, naziv
suda koji je doneo presudu, lino ime sudije, lino ime okrivljenog, mesto prebivalita
okrivljenog odnosno naziv i sedite okrivljenog pravnog lica, pravnu kvalifikaciju
prekraja koja je predmet podnetog zahteva, dan donoenja presude i osnov po
kome je presuda doneta.
Izreka presude sadri osnovne podatke o okrivljenom iz lana 181. stav 1.
taka 3) odluku kojom se okrivljeni oglaava odgovornim ili oslobaa odgovornosti,
injenini opis i pravnu kvalifikaciju prekraja.
U obrazloenju presude ukratko e se izneti sadrina zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka, utvreno injenino stanje uz navoenje dokaza na osnovu
kojih su pojedine injenice dokazane, iz kojih razloga ih sud uzima kao dokazane ili
nedokazane, iz kojih razloga nije uvaio pojedine predloge stranaka, propisi na
kojima se zasniva presuda i razlozi za svaku taku presude.
- 77 -

U uputstvu o pravu na albu daje se pouka o tome kome se alba izjavljuje,
kome predaje, u kom roku, da se alba mora podneti u pisanoj formi, kao i da se
moe predati neposredno ili uputiti potom preporueno.
Ispravljanje presude i drugih odluka
lan 255.
Greke u pisanju imena i brojeva i druge oigledne greke u pisanju,
raunanju i prepisivanju u presudi i drugim odlukama ispravljaju se po slubenoj
dunosti ili na predlog stranaka ili oteenog.
Ispravke e se izvriti posebnim reenjem, koje postaje sastavni deo presude
ili druge odluke koja se ispravlja.
Ako izreka sudske odluke sadri greke iz stava 1. ovog lana, sud je duan
da ispravljeni prepis odluke dostavi licima koja imaju pravo albe. Rok za albu tee
od dana dostavljanja ispravljenog prepisa odluke.
Dostavljanje presude uesnicima u postupku
lan 256.
Pisano izraena presuda dostavlja se podnosiocu zahteva i okrivljenom po
odredbama o dostavljanju ovog zakona.
Presuda se dostavlja oteenom koji nije podnosilac zahteva ako je odlueno
o imovinskopravnom zahtevu, licu iji je predmet oduzet tom presudom, kao i licu
protiv koga je izreena mera oduzimanja imovinske koristi.
Dostavljanje usmeno saoptene presude okrivljenom
lan 257.
Ako okrivljeni zatrai da mu se dostavi otpravak presude, sudija je duan da
mu otpravak dostavi u roku od osam dana od dana izrade presude.
Zahtev okrivljenog u smislu stava 1. ovog lana unosi se u zapisnik uz njegov
potpis.
Glava XXXI
REDOVNI PRAVNI LEK
Izjavljivanje albe
lan 258.
Protiv presude i reenja prekrajnog suda moe se izjaviti alba
drugostepenom prekrajnom sudu. alba se predaje sudu koji je doneo prvostepenu
odluku.
alba se podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja presude ili
reenja.
Lica ovlaena za izjavljivanje albe
lan 259.
albu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva.
- 78 -

alba se moe izjaviti uvek na presudu a na reenja doneta u prekrajnom
postupku samo ako pravo na albu nije zakonom iskljueno.
U korist okrivljenog albu mogu izjaviti njegov brani drug, srodnik po krvi u
pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj i lice sa
kojim ivi u vanbranoj zajednici ili u drugoj trajnoj zajednici ivota.
Rok za albu tee od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude a
ako okrivljeni ima branioca od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.
U korist okrivljenog pravnog lica albu moe izjaviti zakonski zastupnik kao i
ovlaeni predstavnik pravnog lica.
Ako je izreena zatitna mera oduzimanja predmeta iji vlasnik nije okrivljeni,
vlasnik predmeta moe izjaviti albu samo u pogledu odluke o toj meri.
Suspenzivno dejstvo albe
lan 260.
Blagovremeno izjavljena alba odlae izvrenje odluke, osim u sluajevima
kad je ovim zakonom drugaije odreeno.
Odricanje i odustajanje od albe
lan 261.
Okrivljeni i podnosilac zahteva mogu se odrei prava na albu poto je odluka
saoptena, a od izjavljene albe mogu odustati do donoenja drugostepene presude.
Odricanje i odustajanje od prava na albu ne moe se opozvati.
Odricanje maloletnika od prava na albu nema pravno dejstvo.
Sadraj albe
lan 262.
alba treba da sadri:
1) oznaenje odluke protiv koje se alba izjavljuje;
2) navode u emu je podnosilac albe nezadovoljan odlukom;
3) potpis podnosioca albe.
U albi se mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi. Pozivajui se
na nove injenice podnosilac albe je duan da navede dokaze kojima se te injenice
dokazuju.
Ako podnosilac albe u albi iznosi nove dokaze, duan je navesti zato te
dokaze nije ranije izneo, kao i injenice koje tim dokazima dokazuje.
Osnovi zbog kojih se presuda i reenje moe pobijati
lan 263.
Presuda i reenje se mogu pobijati:
1) zbog bitne povrede odredaba prekrajnog postupka;
2) zbog povrede odredaba materijalnog prava;
3) zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja;
- 79 -

4) zbog odluke o prekrajnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi,
trokovima prekrajnog postupka i imovinskopravnom zahtevu.
Bitne povrede odredaba prekrajnog postupka
lan 264.
Bitna povreda odredaba prekrajnog postupka uvek postoji ako:
1) je prekrajni postupak vodio i presudu ili reenje doneo sudija, koji je
pravnosnanom odlukom izuzet od voenja postupka i odluivanja;
2) je prekrajni postupak vodio i odluku doneo sudija, koji se morao izuzeti
(lan 112. stav 1. ta. 1) do 5);
3) okrivljeni nije pouen o pravu na upotrebu jezika, ili je njemu ili njegovom
braniocu protivno njegovom zahtevu uskraeno pravo da na usmenom pretresu ili u
toku ostalih radnji u prekrajnom postupku upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku
prati tok usmenog pretresa odnosno postupka (lan 94);
4) je protivno zakonu bila iskljuena javnost na usmenom pretresu;
5) je sud odbacio zahtev za pokretanje prekrajnog postupka protivno
odredbama lana 184. ovog zakona;
6) je sud reenjem obustavio prekrajni postupak protivno odredbama lana
248. ovog zakona ili je doneo presudu kojom se okrivljeni oslobaa odgovornosti
protivno odredbama lana 250. ovog zakona;
7) je presudu ili reenje doneo sud koji zbog stvarne nenadlenosti nije
mogao suditi u toj stvari (lan 110);
8) usmeno saoptena presuda nije uneta u zapisnik (lan 252. stav 2);
9) sud nije u celosti odluio o zahtevu za pokretanje prekrajnog postupka
(lan 247. stav 2);
10) je sud odluio mimo zahteva za pokretanje prekrajnog postupka;
11) se presuda ili reenje zasniva na dokazu na kome se po odredbama
ovog zakona ne moe zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, oigledno
da bi i bez tog dokaza bila doneta ista odluka;
12) se presuda ili reenje zasniva na iskazu okrivljenog koji nije bio upozoren
na pravo da uzme branioca po svom izboru ili da bude sasluan u prisustvu branioca;
13) je povreena odredba lana 96. ovog zakona;
14) je izreka presude ili reenja nerazumljiva.
Bitna povreda odredaba prekrajnog postupka koja je uticala ili je mogla da
bude od uticaja na donoenje zakonite i pravilne presude ili reenja postoji i ako:
1) okrivljeni u prekrajnom postupku nije sasluan pre donoenja odluke
osim u sluajevima iz lana 93. stav 3. i lana 187. stav 7. ovog zakona;
2) je izreka protivrena razlozima presude ili reenja;
3) presuda ili reenje uopte nema razloga ili nisu navedeni razlozi o
odlunim injenicama, ili su ti razlozi potpuno nejasni, ili u znatnoj meri protivreni, ili
ako o odlunim injenicama postoji znatna protivrenost izmeu onog to se u
razlozima odluke navodi, o sadrini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku,
i samih tih isprava ili zapisnika, osim u sluaju iz lana 252. stav 4. ovog zakona;
- 80 -

4) sud u toku prekrajnog postupka ili prilikom donoenja odluke nije
primenio ili je pogreno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekrajnog
postupka povredio pravo odbrane.
Povreda materijalnog prava
lan 265.
Povreda materijalnog prekrajnog prava postoji ako sud nije primenio ili je
pogreno primenio odredbe kojima se odreuje:
1) da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekraj;
2) da li ima okolnosti koje iskljuuju odgovornost za prekraj;
3) da li ima okolnosti koje iskljuuju pokretanje i voenje prekrajnog
postupka, a naroito da li je nastupila zastarelost ili je stvar ve pravnosnano
presuena;
4) da li je u pogledu prekraja koji je predmet zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka primenjen zakon ili drugi propis koji se ne moe primeniti;
5) da li je odlukom o kazni, zatitnoj meri, drugoj prekrajnoj sankciji ili o
oduzimanju imovinske koristi prekoraeno ovlaenje koje sud ima po zakonu;
6) da li su povreene odredbe o uraunavanju zadravanja i izdrane
kazne.
Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje
lan 266.
Odluka se moe pobijati zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog
stanja kad je sud neku odlunu injenicu pogreno utvrdio ili je nije utvrdio.
Nepotpuno utvreno injenino stanje postoji i kad na to ukazuju nove
injenice ili novi dokazi.
Pobijanje presude i reenja zbog odluke o sankciji i
drugih razloga
lan 267.
Odluka se moe pobijati zbog odluke o prekrajnoj sankciji kad tom odlukom
nije prekoraeno zakonsko ovlaenje (lan 265. stav 1. taka 5) ali sud nije pravilno
odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiu da kazna bude vea ili manja.
Odluka o kazni moe se pobijati i zbog toga to je sud primenio ili nije
primenio odredbe o ublaavanju kazne, o osloboenju od kazne, ili to nije izrekao
opomenu iako su za to postojali zakonski uslovi.
Odluka o zatitnoj meri, drugoj prekrajnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske
koristi moe se pobijati ako ne postoji povreda iz lana 265. stav 1. taka 5) ovog
zakona, a sud je nepravilno doneo ovu odluku ili nije izrekao zatitnu meru odnosno
oduzimanje imovinske koristi iako su za to postojali zakonski uslovi.
Odluka o imovinskopravnom zahtevu kao i odluka o trokovima prekrajnog
postupka moe se pobijati kad je sud o tome doneo odluku protivno zakonu.
- 81 -

Postupak po albi
lan 268.
Neblagovremenu, nedozvoljenu ili od neovlaenog lica izjavljenu albu sud
e odbaciti reenjem.
Blagovremenu, dozvoljenu i od ovlaenog lica izjavljenu albu prekrajni sud
e sa spisima predmeta dostaviti drugostepenom prekrajnom sudu u roku od tri
dana.
Odluke drugostepenog prekrajnog suda
lan 269.
Drugostepeni prekrajni sud odluke donosi u formi presude ili reenja.
Presudom se potvruje ili preinauje presuda prvostepenog prekrajnog
suda.
Reenjem se odbacuje alba izjavljena na presudu ili reenje, odluuje po
albi na reenje ili ukida presuda prekrajnog suda.
Reenjem se preinauje presuda ili reenje iz razloga propisanih lanom 248.
ovog zakona.
Nain odluivanja po albi
lan 270.
Reavajui po albi na presudu ili reenje prekrajnog suda drugostepeni
prekrajni sud moe:
1) albu odbaciti;
2) albu odbiti kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku;
3) albu usvojiti, a prvostepenu odluku preinaiti ili ukinuti.
Odbacivanje albe od strane drugostepenog suda
lan 271.
Drugostepeni prekrajni sud odbacie albu reenjem kao neblagovremenu,
nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlaenog lica, ako utvrdi da je sud koji je
vodio postupak propustio da to uini.
Granice ispitivanja prvostepene odluke
lan 272.
Drugostepeni prekrajni sud ispituje prvostepenu odluku u onom delu u kojem
se pobija albom, ali mora uvek po slubenoj dunosti ispitati:
1) da li postoji bitna povreda odredaba prekrajnog postupka iz lana 264.
stav 1. taka 1) i ta. 6) do 14) ovog zakona;
2) da li je na tetu okrivljenog povreeno materijalno pravo (lan 265).
Ako alba izjavljena u korist okrivljenog ne sadri osnov za pobijanje odluke
(lan 263), drugostepeni prekrajni sud ograniie se na ispitivanje povreda iz stava
1. ovog lana, kao i na ispitivanje odluke o prekrajnoj sankciji i oduzimanju
imovinske koristi (lan 267).
- 82 -

Potvrivanje prvostepene odluke
lan 273.
Drugostepeni prekrajni sud e presudom odbiti albu kao neosnovanu i
potvrditi prvostepenu odluku kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se odluka
pobija niti povrede zakona iz lana 272. ovog zakona.
Preinaenje prvostepene odluke
lan 274.
Drugostepeni prekrajni sud e usvojiti albu i presudom preinaiti
prvostepenu odluku ako utvrdi da:
1) su odlune injenice u prvostepenom postupku pravilno utvrene i da s
obzirom na utvreno injenino stanje po pravilnoj primeni zakona treba doneti
drugaiju odluku;
2) postoje takve povrede zakona koje se mogu otkloniti preinaenjem
prvostepene odluke;
3) prilikom odmeravanja kazne odnosno izricanja zatitne mere nisu uzete u
obzir sve okolnosti koje utiu na pravilno odmeravanje kazne odnosno na zakonito
izricanje zatitne mere;
4) okolnosti koje su uzete u obzir nisu pravilno ocenjene;
5) je sud koji je vodio prekrajni postupak pogreno ocenio isprave i dokaze
koje nije sam izveo, a reenje ili presuda je zasnovana na tim dokazima.
Ukidanje prvostepene odluke
lan 275.
Drugostepeni prekrajni sud e albu usvojiti i reenjem ukinuti prvostepenu
odluku i predmet vratiti sudu na ponovni postupak:
1) ako postoji bitna povreda odredaba prekrajnog postupka koja je uticala
na zakonito odluivanje;
2) ako je sud protivno odredbama ovog zakona pogreno ili nepotpuno
utvrdio injenino stanje zbog ega treba dopuniti ili provesti novi postupak;
3) ako je prekrajni postupak obustavljen ili je doneta presuda kojom se
okrivljeni oslobaa odgovornosti zbog pogrene ocene dokaza ili pogrene primene
materijalnog prava.
Iz razloga iz stava 1. ovog lana moe se prvostepena odluka i delimino
ukinuti ako se pojedini delovi odluke mogu izdvojiti bez tete za pravilno
presuivanje.
Obrazloenje drugostepene odluke
lan 276.
U obrazloenju odluke drugostepeni prekrajni sud cenie albene navode i
ukazae na povrede zakona koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti.
Kad se prvostepena odluka ukida zbog povrede odredaba prekrajnog
postupka u obrazloenju e se navesti koje su odredbe povreene i u emu se
ogleda povreda.
- 83 -

Kad se prvostepena odluka ukida zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog
injeninog stanja navee se nedostaci, odnosno zato su novi dokazi i nove
injenice vane za donoenje pravilne odluke.
Kada se prvostepena odluka ukida u sluajevima iz st. 2. i 3. ovog lana,
drugostepeni sud e dati naloge o postupanju prekrajnog suda u ponovljenom
postupku.
Dejstvo albe u korist saokrivljenih
lan 277.
Kad drugostepeni prekrajni sud povodom ma ije albe izjavljene protiv
odluke utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo presudu ili reenje u korist okrivljenog
korisni i za kojeg od saokrivljenih koji nije izjavio albu ili nije izjavio u tom pravcu,
postupie po slubenoj dunosti kao da takva alba postoji.
Dostavljanje drugostepene odluke
lan 278.
Drugostepeni prekrajni sud e vratiti sve spise prvostepenom sudu sa
dovoljnim brojem overenih prepisa svoje presude i reenja radi dostavljanja
okrivljenom, podnosiocu zahteva i drugim zainteresovanim licima.
Obaveze prekrajnog suda
lan 279.
Prekrajni sud je duan da sprovede sve radnje i raspravi sva sporna pitanja
na koje je ukazao drugostepeni prekrajni sud u svojoj odluci kojom je ukinuta
prvostepena odluka.
Pri donoenju nove odluke sud je vezan zabranom propisanom u lanu 96.
ovog zakona.
Glava XXXII
VANREDNI PRAVNI LEKOVI
1. Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka
Razlozi za ponavljanje postupka
lan 280.
Prekrajni postupak zavren pravnosnanom odlukom moe se ponoviti ako:
1) se dokae da je odluka zasnovana na lanoj ispravi ili na lanom iskazu
svedoka ili vetaka;
2) se dokae da je odluka doneta usled krivinog dela sudije ili drugog
slubenog lica koje je uestvovalo u postupku;
3) se utvrdi da je lice koje je kanjeno za prekraj za istu radnju ve jednom
kanjeno za prekraj, privredni prestup ili krivino delo;
4) se iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi koji bi sami za sebe ili u
vezi sa ranijim dokazima doveli do drugaije odluke da su bili poznati u ranijem
postupku;
- 84 -

5) okrivljeni stekne mogunost da upotrebi odluku Evropskog Suda za
ljudska prava kojom je utvrena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od
uticaja na donoenje povoljnije odluke po okrivljenog;
6) je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj albi, utvrdio povredu ili
uskraivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemene ustavom u
prekrajnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donoenje povoljnije
odluke po okrivljenog.
injenice iz stava 1. ta. 1) do 3) ovog lana dokazuju se pravnosnanom
sudskom odlukom.
Ako se postupak protiv lica iz stava 1. ta. 1) do 3) ovog lana ne moe
sprovesti zato to su umrla ili postoje okolnosti koje iskljuuju krivino gonjenje,
injenice iz stava 1. ta. 1) i 2) ovog lana mogu se utvrditi i drugim dokazima.
Podnoenje zahteva za ponavljanje postupka
lan 281.
Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka moe podneti kanjeni. U korist
kanjenog lica, zahtev mogu podneti i lica iz lana 259. stav 3. ovog zakona.
Zahtev za ponavljanje postupka podnosi se u roku od 60 dana od dana kada
je stranka saznala za postojanje injenica i okolnosti iz lana 280. stav 1. take 1) do
6) ovog zakona.
Zahtev za ponavljanje postupka ne moe se podneti po proteku roka od dve
godine od dana kad je odluka povodom koje se trai ponavljanje postupka postala
pravnosnana.
Postupak po zahtevu
lan 282.
O zahtevu za ponavljanje prekrajnog postupka odluuje sud koji je doneo
prvostepenu odluku.
U zahtevu treba navesti po kojem se zakonskom osnovu trai ponavljanje
postupka i kojim se dokazima potkrepljuju injenice na kojima se zahtev zasniva.
Ako zahtev ne sadri te podatke, odbacie se reenjem.
Zahtev e se odbaciti i kad sud na osnovu zahteva i dokaza iz spisa
predmeta iz ranijeg postupka utvrdi da je zahtev podnelo neovlaeno lice ili da je
zahtev neblagovremeno podnesen ili da nema zakonskih uslova za ponavljanje
postupka ili da injenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva oigledno nisu podobni
da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje.
Protiv reenja kojim se odbacuje zahtev za ponavljanje postupka moe se
izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka u korist kanjenog moe se
podneti i nakon to je odluka izvrena.
Odluke povodom zahteva za ponavljanje postupka
lan 283.
Ako prekrajni sud ne odbaci zahtev za ponavljanje postupka, ponovie
postupak u obimu koji je neophodan da se utvrde injenice zbog kojih je zahtev
podnet.
- 85 -

Zavisno od rezultata ponovljenog postupka, zahtev e se reenjem odbiti ili
e se novom odlukom prethodna ukinuti u celosti ili delimino.
Protiv reenja kojim se odbija zahtev za ponavljanje postupka moe se izjaviti
alba u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Ako se dozvoli ponavljanje postupka, u ponovnom postupku sud je vezan
zabranom propisanom u lanu 96. ovog zakona.
Protiv reenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka nije dozvoljena
alba.
Odlaganje izvrenja odluke
lan 284.
Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka ne odlae izvrenje odluke ali
ako sud oceni da zahtev moe biti uvaen, moe odluiti da se odloi izvrenje dok
se ne odlui o zahtevu za ponavljanje postupka.
Reenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlae izvrenje odluke
protiv koje je ponavljanje dozvoljeno.
2. Zahtev za zatitu zakonitosti
Podnoenje zahteva za zatitu zakonitosti
lan 285.
Protiv pravnosnane presude moe se podneti zahtev za zatitu zakonitosti
ako je:
1) povreen zakon ili drugi propis o prekraju;
2) primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvreno da nije u
saglasnosti sa ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i
potvrenim meunarodnim ugovorima.
Zahtev za zatitu zakonitosti podie Republiki javni tuilac u roku od tri
meseca od dana dostavljanja presude.
Odluivanje po zahtevu
lan 286.
O zahtevu za zatitu zakonitosti odluuje Vrhovni kasacioni sud.
O sednici vea sud iz stava 1. ovog lana e obavestiti Republikog javnog
tuioca.
Pre nego to predmet bude iznesen na reavanje sudija odreen za
izvestioca moe po potrebi da pribavi obavetenje o istaknutim povredama zakona.
lan 287.
Pri reavanju o zahtevu za zatitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud e se
ograniiti samo na ispitivanje povrede propisa na koju se javni tuilac poziva u svom
zahtevu.
O zahtevu za zatitu zakonitosti koji je podnet zbog povrede zakona (lan
285. stav 1. taka 1) Vrhovni kasacioni sud odluuje samo ako smatra da je re o
pitanju od znaaja za pravilnu ili ujednaenu primenu prava.
- 86 -

Vrhovni kasacioni sud e presudom odbiti zahtev za zatitu zakonitosti kao
neosnovan ako utvrdi da ne postoji povreda propisa na koju se ukazuje u zahtevu.
Kad Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zatitu zakonitosti osnovan,
donee presudu kojom e, prema prirodi povrede, preinaiti pravnosnanu odluku ili
ukinuti u celosti ili delimino odluke prekrajnog suda i drugostepenog prekrajnog
suda i predmet vratiti na ponovno odluivanje prekrajnom sudu ili e se ograniiti
samo na to da utvrdi povredu propisa.
lan 288.
Ako je zahtev za zatitu zakonitosti podignut na tetu kanjenog, a Vrhovni
kasacioni sud nae da je osnovan, utvrdie samo da postoji povreda zakona, ne
dirajui u pravnosnanu odluku.
Ako Vrhovni kasacioni sud nae da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist
kanjenog postoje i za nekog od kanjenih saokrivljenih za kojeg nije podignut zahtev
za zatitu zakonitosti, postupie po slubenoj dunosti kao da takav zahtev postoji.
Ako je zahtev za zatitu zakonitosti podignut u korist kanjenog, Vrhovni
kasacioni sud je pri donoenju odluke vezan zabranom iz lana 96. ovog zakona.
Dostavljanje presude
lan 289.
Odluka Vrhovnog kasacionog suda u potrebnom broju primeraka dostavlja se
prekrajnom sudu preko drugostepenog prekrajnog suda.
lan 290.
Ako je pravnosnana presuda ukinuta i predmet vraen na ponovno voenje
prekrajnog postupka, za osnovu e se uzeti raniji zahtev za pokretanje prekrajnog
postupka.
Sud je duan da izvede sve procesne radnje i da raspravi pitanja na koja mu
je ukazao Vrhovni kasacioni sud.
U ponovnom postupku mogu se isticati nove injenice i podnositi novi dokazi.
Sud je prilikom donoenja nove odluke vezan zabranom iz lana 96. ovog
zakona.
Zahtev za zatitu zakonitosti ne odlae izvrenje presude, ali Vrhovni
kasacioni sud pri reavanju o zahtevu moe naloiti nadlenom sudu da odloi
odnosno prekine izvrenje presude dok ne odlui o podignutom zahtevu.
Glava XXXIII
POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA
Primena zakonskih odredbi
lan 291.
U prekrajnom postupku prema maloletniku primenjuju se odredbe ove glave,
a ostale odredbe prekrajnog postupka predviene ovim zakonom samo ako nisu u
suprotnosti sa ovim odredbama.
- 87 -

Ako drugaije nije propisano ovim zakonom, u prekrajnom postupku prema
maloletniku shodno se primenjuju odredbe Zakona o maloletnim uiniocima krivinih
dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica (Slubeni glasnik RS, broj 85/05).
Hitnost postupka
lan 292.
Prekrajni postupak prema maloletniku je hitan.
Pre izricanja vaspitne mere ili kazne maloletniku, pribavie se miljenje
nadlenog organa starateljstva, osim ako je u meuvremenu maloletnik postao
punoletan.
Ako nadleni organ starateljstva ne dostavi miljenje u roku od ezdeset
dana, sud moe maloletniku izrei ukor ili novanu kaznu i bez miljenja organa
starateljstva, vodei rauna o duevnoj razvijenosti, osetljivosti i linim svojstvima
maloletnika. Pri preduzimanju radnji prema maloletniku u njegovom prisustvu, a
naroito pri njegovom sasluanju, lica koja uestvuju u postupku duna su da
postupaju obazrivo, vodei rauna o duevnoj razvijenosti, osetljivosti i linim
svojstvima maloletnika.
Pozivanje maloletnika
lan 293.
Maloletnik se poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim
ako to nije mogue zbog potrebe da se hitno postupa ili iz drugih opravdanih razloga.
Ako se maloletnik ne poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika,
sud koji vodi prekrajni postupak e ih obavestiti o pokretanju postupka.
Maloletniku se ne mogu dostavljati pismena isticanjem na oglasnu tablu suda.
Obaveza svedoenja
lan 294.
Niko ne moe biti osloboen od dunosti da svedoi o okolnostima potrebnim
za ocenjivanje duevne razvijenosti maloletnika, upoznavanje njegove linosti i prilika
u kojima ivi.
Razdvajanje i spajanje postupka
lan 295.
Kad je maloletnik uestvovao u izvrenju prekraja zajedno sa punoletnim
licima, postupak prema njemu e se razdvojiti i sprovesti po odredbama ovog
zakona.
Postupak prema maloletniku moe se voditi zajedno sa postupkom protiv
punoletnih lica i sprovesti po optim odredbama ovog zakona samo ako je spajanje
postupka neophodno za svestrano razreenje stvari.
Reenje o razdvajanju, odnosno spajanju postupka donosi postupajui sudija.
Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.
- 88 -

Prava roditelja i staratelja
lan 296.
U postupku prema maloletnicima, organ starateljstva, roditelji, odnosno
zakonski zastupnik maloletnika imaju pravo da se upoznaju sa tokom postupka, da u
toku postupka stavljaju predloge i da ukazuju na injenice i dokaze koji su vani za
donoenje pravilne odluke.
Necelishodnost voenja postupka
lan 297.
Sud moe odluiti da se ne vodi prekrajni postupak prema maloletniku ako
smatra da ne bi bilo celishodno da se postupak vodi s obzirom na prirodu prekraja i
okolnosti pod kojima je prekraj uinjen, raniji ivot maloletnika i njegova lina
svojstva.
U sluaju iz stava 1. ovog lana sud e reenjem obustaviti prekrajni
postupak, a o uinjenom prekraju obavestie se roditelj, usvojitelj, staratelj, odnosno
hranitelj maloletnika i organ starateljstva radi preduzimanja mera u okviru njihovih
ovlaenja.
O izricanju vaspitne mere sud odluuje reenjem.
Pravo na podnoenje albe
lan 298.
Protiv odluke donete u postupku kojom je maloletniku izreena sankcija za
prekraj albu mogu izjaviti, pored lica iz lana 259. ovog zakona, i staratelj, brat,
sestra i hranitelj maloletnika.
Lica iz stava 1. ovog lana mogu izjaviti albu u korist maloletnika i protiv
njegove volje.
Postupanje prema detetu
lan 299.
Kad sud utvrdi da maloletnik u vreme izvrenja prekraja nije imao navrenih
etrnaest godina obustavie prekrajni postupak.
U sluaju iz stava 1. ovog lana sud e o prekraju koji je uinjen obavestiti
roditelja, usvojitelja i staratelja maloletnika, kao i organ starateljstva, a po potrebi
moe obavestiti i kolu odnosno organizaciju u kojoj je maloletnik smeten.
Iskljuenje javnosti
lan 300.
U postupku prema maloletniku uvek e se iskljuiti javnost.
- 89 -

Glava XXXIV
NAKNADA TETE I VRAANJE NOVANOG IZNOSA ZBOG
NEOPRAVDANOG KANJAVANJA
Pravo na naknadu tete zbog neopravdanog kanjavanja
lan 301.
Pravo na naknadu tete ima neopravdano kanjeno lice.
Neopravdano kanjenim se smatra lice kome je pravnosnanom presudom
bila izreena prekrajna kazna, zatitna mera ili vaspitna mera, a povodom
vanrednog pravnog leka je novi prekrajni postupak pravnosnano obustavljen ili je
okonan oslobaajuom presudom, osim u sledeim sluajevima:
1) ako je prekrajni postupak obustavljen zbog toga to je u novom
postupku povodom vanrednog pravnog leka oteeni kao podnosilac zahteva
odustao od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, a na osnovu sporazuma sa
kanjenim;
2) ako je novi prekrajni postupak obustavljen zbog zastarelosti pokretanja i
voenja postupka do koga je dolo zbog nedostupnosti kanjenog;
3) ako je kanjeni svojim lanim priznanjem ili na drugi nain namerno
prouzrokovao svoje kanjavanje, osim ako je na to bio prinuen.
Pravo na naknadu tete zbog neosnovanog lienja slobode ili
izvrenja prekrajne sankcije
lan 302.
Pravo na naknadu tete ima i lice:
1) prema kome je odreeno izvrenje prekrajne sankcije pre
pravosnanosti presude ako u albenom postupku doe do obustave prekrajnog
postupka ili do oslobaanja od odgovornosti;
2) koje je bilo zadrano a prekrajni postupak prema njemu nije pokrenut ili
je pokrenuti postupak kasnije obustavljen, ali ne iz razloga navedenih u lanu 301.
stav 2. ta. 2) i 3) ili je osloboeno od odgovornosti;
3) koje je izdralo kaznu zatvora pa mu je povodom vanrednog pravnog
leka ili povodom albe izjavljene protiv presude kojom je odreeno izvrenje presude
pre pravnosnanosti, izreena kazna zatvora kraa od kazne koju je izdralo, ili je
izreena prekrajna sankcija koja se ne sastoji u lienju slobode;
4) koje je neosnovano zadrano due nego to zakon dozvoljava.
Pravo na naknadu tete nema lice koje je svojim nedozvoljenim postupcima
prouzrokovalo vlastito lienje slobode.
Shodna primena Zakonika o krivinom postupku
lan 303.
Ako drugaije nije propisano ovim zakonom, na naknadu tete zbog
neopravdanog kanjavanja u prekrajnom postupku shodno se primenjuju odredbe
zakona kojim se ureuje krivini postupak.
- 90 -

Vraanje novanih iznosa
lan 304.
Lice kome je u prekrajnom postupku neopravdano izreena novana kazna,
mera oduzimanja imovinske koristi ili zatitna mera oduzimanje predmeta ima pravo
na vraanje plaene novane kazne, vraanje oduzete imovinske koristi, vraanje
predmeta ili novane vrednosti oduzetog predmeta (u daljem tekstu: vraanje
novanog iznosa).
Vraanje novanog iznosa ne moe zahtevati kanjeno lice koje je svojim
lanim priznanjem prouzrokovalo kanjavanje.
Zastarevanje prava
lan 305.
Pravo neopravdano kanjenog lica da trai naknadu tete, odnosno vraanje
novanog iznosa, zastareva za tri godine od izvrene kazne.
Zastarelost iz stava 1. ovog lana se prekida podnoenjem zahteva
ministarstvu nadlenom za poslove pravosua.
Ako je zahtev za naknadu tete, odnosno vraanje novanog iznosa podnelo
neopravdano kanjeno lice, posle njegove smrti njegovi naslednici mogu produiti
postupak za ostvarivanje zahteva u roku od tri meseca od dana smrti neopravdano
kanjenog lica, i to samo u odnosu na naknadu materijalne tete.
Ako se neopravdano kanjeno lice odreklo zahteva za naknadu tete,
odnosno vraanje novanog iznosa, posle njegove smrti zahtev se ne moe podneti.
Postupak ostvarivanja prava
lan 306.
Ovlaeno lice duno je da se pre podnoenja tube sudu sa svojim
zahtevom za naknadu tete obrati ministarstvu nadlenom za poslove pravosua radi
sporazuma o postojanju tete i visini naknade.
Ako do sporazuma ne doe u roku od dva meseca od dana prijema zahteva,
ovlaeno lice moe nadlenom sudu podneti tubu za naknadu tete protiv
Republike Srbije. Zahtev za vraanje novanog iznosa podnosi se ministarstvu
nadlenom za poslove finansija.
Ako nadleni organ odbije zahtev ili u roku od dva meseca ne donese reenje
po zahtevu, ovlaeno lice moe svoj zahtev ostvariti tubom za naknadu tete protiv
Republike Srbije.
Dok traje postupak kod nadlenog organa iz st. 1. do 3. ovog lana, ne tee
zastarelost predviena u lanu 305. ovog zakona.
Glava XXXV
IZVRENJE ODLUKA
Sticanje svojstva izvrnosti
lan 307.
Presuda, odnosno reenje (u daljem tekstu: odluka) stiu svojstvo
pravnosnanosti kada se vie ne mogu pobijati albom ili kad alba nije dozvoljena.
- 91 -

Odluka doneta u prekrajnom postupku izvrava se kad postane pravnosnana i kad
za izvrenje nema zakonskih smetnji, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Odluka kojom je pravnosnano izreena novana kazna ili je odlueno o
naknadi trokova postupka ili o imovinskopravnom zahtevu, ili je izreena mera
oduzimanja imovinske koristi, prinudno se izvrava kad istekne u odluci odreen rok
za plaanje kazne, trokova postupka, imovinske koristi, naknade tete ili za povraaj
stvari.
Prekrajni nalog stie svojstvo izvrnosti protekom roka od osam dana od
dana izdavanja.
Ako za pojedine sluajeve u zakonu nije drugaije odreeno, odluka se
izvrava kada protekne 15 dana od njene pravnosnanosti, a ako je protiv odluke bila
izjavljena alba, taj rok se rauna od dana dostavljanja drugostepene odluke.
Naredba se izvrava odmah ako sud koji je izdao naredbu ne odredi
drugaije.
Ako pravno lice prestane da postoji nakon pravnosnano okonanog
postupka u kome je utvrena odgovornost i izreena sankcija za prekraj, novana
kazna i odluivanje o imovinskoj koristi izvrie se prema pravnom licu koje je njegov
pravni sledbenik.
Izvrenje pre pravnosnanosti
lan 308.
Osuujua presuda se moe izvriti i pre njene pravnosnanosti u sledeim
sluajevima:
1) ako okrivljeni ne moe da dokae svoj identitet ili nema prebivalite, ili ne
ivi na adresi na kojoj je prijavljen, ili ako ima prebivalite u inostranstvu ili ako odlazi
u inostranstvo radi boravka, a sud nae da postoji osnovana sumnja da e okrivljeni
izbei izvrenje izreene sankcije;
2) ako je okrivljeni kanjen za tei prekraj iz oblasti javnog reda i mira,
bezbednosti javnog saobraaja ili tei prekraj kojim se ugroava ivot ili zdravlje
ljudi ili ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili sigurnosti robnog i finansijskog
prometa ili razlozi morala ili je kanjen za prekraj od kojeg mogu nastati tee
posledice, a postoji osnovana sumnja da e nastaviti sa vrenjem prekraja, ponoviti
prekraj ili da e izbei izvrenje izreene sankcije.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana sud e u presudi odrediti da okrivljeni i
pre pravnosnanosti presude pristupi njenom izvrenju.
Ako okrivljeni izjavi albu protiv presude kojom je odreeno izvrenje presude
pre njene pravnosnanosti, sud je duan da albu sa spisom predmeta dostavi
drugostepenom prekrajnom sudu u roku od 24 asa, raunajui od asa kada je
albu primio, a drugostepeni prekrajni sud duan je da o albi odlui i svoju presudu
dostavi sudu u roku od 48 asova raunajui od asa prijema spisa predmeta.
Na presudu iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva moe izjaviti albu u
roku od 48 asova raunajui od asa prijema presude.
- 92 -

Izvrenje novanih kazni, taksi i trokova postupka
lan 309.
Novane kazne, kazne izreene zbog nepotovanja suda, dosuene sudske
takse i trokovi postupka, odluke o imovinskopravnom zahtevu i o oduzimanju
imovinske koristi izvravaju se u skladu sa ovim zakonom.
Shodna primena zakona o izvrenju krivinih sankcija
lan 310.
Kazna zatvora, neplaena novana kazna zamenjena kaznom zatvora, rad u
javnom interesu, zatitne mere i vaspitne mere izvravaju se po zakonu kojim se
ureuje izvrenje krivinih sankcija, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Izvrenje zatitne mere oduzimanja predmeta
lan 311.
Zatitnu meru oduzimanja predmeta izvrava organ u iju nadlenost spada
izvrenje odnosno nadzor nad izvrenjem propisa po kojima je zatitna mera
izreena, ako zakonom nije drugaije odreeno.
Ako je presudom odreeno da e se oduzeti predmet predati odreenom
organu ili organizaciji, taj organ ili organizacija pozvae se da preuzme predmet.
Ako je uinilac samovoljno otuio ili unitio predmet prekraja ili na drugi
nain onemoguio izvrenje, posebnim reenjem suda obavezae se da plati novani
iznos koji odgovara trinoj vrednosti tog predmeta u trenutku donoenja reenja.
Ako je presudom odreeno da e se oduzeti predmet prodati, organ iz stava
1. ovog lana e izvriti prodaju u skladu sa zakonom.
Novani iznos dobijen prodajom oduzetog predmeta, je prihod budeta
Republike Srbije.
Obavetenje o izvrenju zatitne mere
lan 312.
Organi koji su po ovom zakonu obavezni da izvravaju zatitne mere duni su
da o izvrenju zatitne mere obaveste sud koji je meru izrekao.
Izvrenje mere oduzimanja imovinske koristi
lan 313.
Meru oduzimanja imovinske koristi izvrava sud koji je doneo presudu.
Iz nepokretnosti prinudno se moe naplaivati imovinska korist koja se nije
mogla naplatiti na drugi nain.
Prinudnu naplatu oduzimanja imovinske koristi iz nepokretnosti vri nadleni
sud po propisima izvrnog postupka.
Imovinska korist oduzeta presudom prihod je budeta Republike Srbije.
Izvrenje mere oduzimanja imovinske koristi izreene pravnom licu koje je
posle pravnosnanosti presude prestalo da postoji sprovee se protiv pravnog lica
koje je preuzelo njegovu imovinu do visine preuzete imovine.
- 93 -

Trokove izvrenja snosi kanjeno lice.
Izvrenje novane kazne i drugih novanih iznosa
lan 314.
Novanu kaznu izreenu za prekraj, trokove prekrajnog postupka kao i
druge novane iznose koji su dosueni po osnovu naknada tete, na osnovu
imovinskopravnog zahteva ili po osnovu oduzimanja imovinske koristi, izvrava
prekrajni sud, koji ih je izrekao, odnosno sud na ijem podruju je izdat prekrajni
nalog.
Novana kazna, trokovi prekrajnog postupka i drugi novani iznosi uplauju
se preko pote ili banke na posebnoj uplatnici koju popunjava nadleni sud, u roku
odreenom odlukom.
Ako je novana kazna izreena prekrajnim nalogom uplata se vri preko
broja rauna koji je naveden u nalogu (lan 170. stav 1. taka 11).
Ako kanjeno fiziko lice, preduzetnik ili odgovorno lice u odreenom roku ne
plati novanu kaznu sud e je zameniti kaznom zatvora ili radom u javnom interesu,
u skladu sa lanom 41. ovog zakona ili naplatiti prinudnim putem.
Ako kanjeno pravno lice u odreenom roku ne plati novanu kaznu, sud e
je naplatiti prinudnim putem.
Neplaene trokove postupka i druge novane iznose dosuene po osnovu
imovinskopravnog zahteva, naknade tete ili oduzimanja imovinske koristi sud e je
naplatiti prinudnim putem.
Reenje o izvrenju
lan 315.
Po proteku roka za dobrovoljno plaanje sud koji je doneo prvostepenu
odluku koja se izvrava, odnosno sud na ijem podruju je izdat prekrajni nalog koji
se izvrava donosi reenje o izvrenju.
Reenjem sud odreuje da li e se neplaena novana kazna zameniti u
kaznu zatvora ili u kaznu rada u javnom interesu ili naplatiti prinudnim putem.
Odluku na koji nain e izvriti neplaenu novanu kaznu sud donosi cenei
razloge celishodnosti i efikasnosti u svakom konkretnom sluaju.
Ako posle donoenja reenja suda o zameni neplaene novane kazne
kanjeno lice isplati novanu kaznu u celosti, reenje e se staviti van snage, a
kazna zatvora ili rad u javnom interesu nee se izvriti ili e se obustaviti dalje
izvrenje, ako je izvrenje neke od tih kazni zapoelo.
Ako kanjeno lice plati deo novane kazne, reenje e se preinaiti tako to
e se neplaeni deo novane kazne zameniti kaznom zatvora ili radom u javnom
interesu ili naplatiti prinudnim putem.
Ako kanjeno lice ne obavi rad u javnom interesu ili ni po izvrenoj kazni
zatvora od devedeset dana ne plati preostali deo novane kazne, novim reenjem e
se odrediti da se preostali deo novane kazne naplati prinudnim putem.
Sadrina reenja o izvrenju
lan 316.
Reenje o izvrenju sadri:
- 94 -

1) sud koji je doneo reenje;
2) lice kome je izreena novana kazna koja se izvrava;
3) izvrna odluka kojom je izreena novana kazna;
4) iznos izreene novane kazne;
5) sredstva i predmet izvrenja kao i drugi podaci potrebni za sprovoenje
prinudne naplate;
6) odluka o trokovima izvrenja;
7) pouka o pravnom leku.
Reenje o prinudnoj naplati dostavlja se kanjenom, njegovom braniocu kao i
organu nadlenom za sprovoenje reenja.
Ako se reenjem o izvrenju odreuje prinudna naplata neplaenih trokova
postupka i drugih novanih iznosa dosuenih po osnovu imovinskopravnog zahteva,
naknade tete ili oduzimanja imovinske koristi u reenju se to posebno navodi.
Prigovor na reenje o izvrenju
lan 317.
Protiv reenja o izvrenju kanjeno lice moe uloiti prigovor u roku od tri
dana od dana prijema reenja iz sledeih razloga:
1) ako je obaveza koja se ima prinudno izvriti ispunjena;
2) ako je odluka na osnovu koje je odreena zamena kazne ili prinudna
naplata ukinuta, preinaena, stavljena van snage, odnosno nema svojstvo izvrne
isprave;
3) ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze;
4) ako sud koji je doneo reenje o izvrenju nije nadlean;
5) ako nisu ispunjeni uslovi za zamenu novane kazne iz lana 41. ovog
zakona;
6) ako je prinudna naplata odreena na stvarima i pravima izuzetim od
izvrenja, odnosno na kojima je mogunost izvrenja ograniena;
7) na odluku o trokovima izvrenja.
Prigovor na reenje o prinudnoj naplati ne zadrava njegovo izvrenje.
Sudija protiv ijeg reenja o prinudnoj naplati je izjavljen prigovor moe i sam
staviti van snage svoje reenje ako nae da su razlozi iz prigovora osnovani, u
suprotnom, dostavie prigovor sa spisima predmeta nadlenom veu tog suda.
O prigovoru odluuje vee u sastavu od troje sudija. Sudija koji je doneo
reenje o prinudnoj naplati protiv koga je uloen prigovor ne moe kao lan vea
odluivati o tom prigovoru.
Sredstva i predmeti prinudne naplate
lan 318.
Sredstva kojima se vri prinudna naplata su:
1) izvrenje nad sredstvima sa rauna kanjenog lica;
2) izvrenje na linim primanjima kanjenog lica;
- 95 -

3) izvrenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti
u svojini kanjenog lica.
Predmeti na kojima se sprovodi prinudna naplata su stvari i prava na kojima
se moe sprovesti izvrenje po odredbama zakona kojim se ureuje izvrenje i
obezbeenje.
Sredstva kojima se vri prinudna naplata novanih kazni, trokova postupka i
ostalih novanih iznosa kao i predmete nad kojima se prinudna naplata ima sprovesti
odreuje sud reenjem o izvrenju iz lana 315. ovog zakona.
Ako se tokom sprovoenja reenja ustanovi da se prinudna naplata ne moe
sprovesti na sredstvima i predmetima izvrenja koji su odreeni u reenju, sud moe
preinaiti reenje i odrediti drugo sredstvo i predmet izvrenja.
U postupku prinudne naplate prvo se namiruju trokovi postupka i trokovi
izvrenja.
Trokove prinudne naplate i trokove izvrenja snosi kanjeno lice.
Posle smrti kanjenog fizikog lica, odgovornog lica ili preduzetnika prinudna
naplata novane kazne, trokova prekrajnog postupka i drugih novanih iznosa
nee se izvriti.
Sprovoenje prinudne naplate na sredstavima sa rauna
kanjenog lica
lan 319.
Po prijemu reenja o izvrenju prinudnu naplatu novanih kazni, trokova
postupka i ostalih novanih iznosa sa rauna kanjenih lica koji se vode kod
poslovnih banaka sprovodi organ za prinudnu naplatu u skladu sa odredbama
zakona kojim se ureuje platni promet.
Organ za prinudnu naplatu obavezan je da u roku od 30 dana od dana
prijema reenja o prinudnoj naplati izvesti nadleni prekrajni sud o izvrenoj naplati
ili o razlozima neizvrenja prinudne naplate.
Sprovoenje prinudne naplate na linim primanjima kanjenog
lica
lan 320.
Sud moe reenjem o izvrenju odrediti da se prinudna naplata sprovede
plenidbom na linim primanjima kanjenog lica.
Reenjem iz stava 1. ovog lana odreuje se zaplena na odreenom delu
linog primanja kanjenog i nalae isplatiocu ovih primanja da prilikom svake isplate
tih primanja, poev od prve naredne isplate od prijema odluke suda, pa sve do
potpune naplate, vri obustavu i uplati obustavljeni iznos na propisani uplatni raun.
Isplatilac linog primanja kanjenog je duan da odmah postupi po nalogu
suda kao i da nadleni sud obavesti o promenama od uticaja na sprovoenje
prinudne naplate najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene.
Ako isplatilac linog primanja kanjenog ne obustavi i ne uplati iznos linog
primanja na kome se sprovodi prinudna naplata, na propisani uplatni raun sud moe
doneti reenje da se prinudna naplata sprovede iz novanih sredstava sa rauna
isplatioca.
- 96 -

Ako ovim zakonom nije drukije propisano na prinudnu naplatu iz linog
primanja kanjenog lica shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje
izvrenje i obezbeenje.
Prinudna naplata na pokretnim i nepokretnim stvarima kanjenog
lica
lan 321.
U sluaju da nije mogue izvriti prinudnu naplatu na drugi nain, sud moe
doneti reenje da se prinudna naplata sprovede na pokretnim ili nepokretnim
stvarima kanjenog fizikog lica, preduzetnika ili odgovornog lica.
Prinudnu naplatu na pokretnim i nepokretnim stvarima kanjenog lica
sprovee stvarno i mesno nadlean sud u skladu sa odredbama zakona kojim se
ureuje izvrenje i obezbeenje.
Dunost obavetavanja o plaanju novane kazne
lan 322.
O izvrenoj uplati novane kazne, trokova postupka i drugih novanih
iznosa, nadleni organ za javna plaanja obavezan je da bez odlaganja izvesti sud,
odnosno organ uprave koji je doneo odluku dostavljanjem izvetaja o plaanju uz
izvod o dnevnim promenama na odgovarajuim raunima.
lan 323.
Izvrenje presude u pogledu naknade tete i povraaja stvari vri se po
zahtevu oteenog, odnosno sopstvenika stvari.
Pravnosnana presuda je izvrni naslov.
GLAVA XXXVI
JEDINSTVENI REGISTRI
1. Registar sankcija
lan 324.
U svrhu voenja jedinstvene evidencije izreenih prekrajnih sankcija vodi se
jedinstveni registar sankcija.
Registar sankcija je centralizovana elektronska baza podataka u kojoj se
uvaju i obrauju svi uneti podaci.
uvanje i rukovanje podacima u registru sankcija
lan 325.
Registar se uva na centralnom eletronskom nosau podataka pri
ministarstvu nadlenom za poslove pravosua koje je odgovorno za njegovo
odravanje i uvanje.
Ministarstvo nadleno za poslove pravosua je duno da preduzme tehnike,
kadrovske i organizacione mere zatite podataka, u skladu sa utvrenim standardima
i postupcima, koje su potrebne da bi se podaci zatitili od gubitka, unitenja,
nedoputenog pristupa, promene, objavljivanja i svake druge zloupotrebe, kao i da
utvrdi obavezu lica koja su zaposlena na obradi da uvaju tajnost podataka.
- 97 -

Rukovalac podataka u registru sankcija
lan 326.
Predsednik prekrajnog suda imenuje rukovaoca podataka u registru koji ima
sledea ovlaenja i obaveze :
1) da se stara o zakonitom, sistematinom i aurnom unosu, brisanju i
izmeni podataka u registru;
2) obezbeuje ovlaenim licima uvid u registar;
3) izdaje overene izvode iz registra i potvrde da lice nije upisano u registar;
4) obezbeuje uvanje i arhiviranje dokumentacije koja predstavlja osnov za
upis, brisanje ili izmene podataka u registru;
5) preduzima druge radnje neophodne za nesmetano i pravilno auriranje
podataka u registru, u skladu sa zakonom.
Podaci koji se upisuju u registar sankcija
lan 327.
U registar sankcija upisuju se sledei podaci:
1) ime i prezime i jedistveni matini broj kanjenog fizikog lica,
preduzetnika, odnosno odgovornog lica u pravnom licu, odnosno broj putne isprave
stranog fizikog lica, za preduzetnika i naziv i sedite radnje;
2) za kanjeno pravno lice naziv i sedite, PIB i matini broj;
3) pravnosnana, odnosno konana odluka kojom je izreena prekrajna
sankcija;
4) pravna kvalifikacija uinjenog prekraja;
5) vrsta i opis izreene prekrajne sankcije;
6) trajanje izreene zatitne mere;
7) prekrajni sud koji je doneo presudu, odnosno organ koji je izdao
prekrajni nalog;
8) prekrajni sud koji je izvrio upis;
9) datum upisa.
Unos podataka u registar sankcija
lan 328.
Unos podataka iz lana 327. ovog zakona vri sud koji je doneo pravosnanu
odnosno konanu odluku koja je osnov za unos, odnosno prvostepeni sud na ijem
podruiju je izdat prekrajni nalog koji je osnov za unos.
Unos podataka u registar sankcija vri se odmah po nastupanju
pravnosnanosti, odnosno konanosti odluke kojom je izreena prekrajna sankcija,
o emu nadlean sud vodi rauna po slubenoj dunosti.
Izdavalac prekrajnog naloga, u skladu sa lanom 173. stav 3. ovog zakona,
obavezan je da odmah po isteku roka iz lana 173. stav 2. ovog zakona dostavi
nadlenom sudu kopiju izdatog prekrajni naloga sa konstatacijom konanosti i
zabelekom da li je novana kazna plaena.
- 98 -

Brisanje podataka iz registra sankcija
lan 329.
Izreena sankcija pravnom, fizikom i odgovornom licu kao i preduzetniku
brie se iz evidencije po slubenoj dunosti ako kanjeno lice u roku od etiri godine
od dana pravosnanosti odluke kojom je izreena sankcija ne uini novi prekraj.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, izreena opomena brie se u roku od godinu
dana od pravosnanosti odluke kojom je izreena.
Maloletnom licu brisae se izreena kazna maloletnikog zatvora u roku od
dve godine od kada je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ako ne izvri novi
prekraj.
Zatitna mera se nee brisati iz prekrajne evidencije dok se ne izvri ili dok
ne istekne rok zastarelosti izvrenja zatitne mere.
Izdavanje podataka iz registra sankcija
lan 330.
Podaci o kanjenim licima iz registra sankcija mogu se dati samo drugom
sudu, nadlenom tuilatvu, policiji i organima inspekcije, u vezi sa krivinim
postupkom ili postupkom za prekraj koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo
kanjavano za prekraj, organima nadlenim za izvrenje sankcija za prekraje ili
nadlenim organima koji uestvuju u postupku brisanja kazne.
Na obrazloen zahtev organa iz prethodnog stava ovog lana mogu se dati
podaci iz registra sankcija za kanjeno lice ako jo traju odreene pravne posledice
kazne ili zatitne mere ili ako za to postoji opravdan interes zasnovan na zakonu.
Graanima i pravnim licima se na njihov zahtev moraju dati podaci o
njihovom kanjavanju za prekraje.
Od graana i pravnih lica se ne moe traiti da podnesu dokaze da nisu
kanjavani za prekraje osim ako je to izriito predvieno zakonom.
Uz zahtev za izdavanje podataka iz registra sankcija dostavlja se i dokaz o
uplati naknade za traenu uslugu. Naknade za izdavanje podataka iz registra
sankcija propisuje posebnim aktom ministar za poslove pravosua.
2. Registar neplaenih novanih kazni i drugih
novanih iznosa
lan 331.
U svrhu efikasne naplate izreenih novanih kazni, naknade trokova i
naplate drugih novanih iznosa dosuenih po osnovu naknade tete,
imovinskopravnog zahteva ili oduzimanja imovinske koristi, vodi se jedinstven
registar neplaenih novanih kazni i drugih novanih iznosa (u daljem tekstu: registar
novanih kazni).
Registar novanih kazni je centralizovana elektronska baza podataka u kojoj
se uvaju svi podaci uneti u registar.
Sve neplaene novane kazne, trokovi postupka i drugi novaani iznosi koji
su izreeni pravnosnanom i izvrnom odlukom suda ili putem konanog i izvrnog
prekrajnog naloga se upisuju u registar novanih kazni.
Na uvanje i rukovanje podacima u registru novanih kazni shodno se
primenjuju odredbe o registru sankcija iz lana l. 325. i 326. ovog zakona.
- 99 -

Podaci koji se unose u registar novanih kazni
lan 332.
U registar novanih kazni upisuju se sledei podaci:
1) ime i prezime i jedistveni matini broj kanjenog fizikog lica,
preduzetnika odnosno odgovornog lica u pravnom licu, odnosno broj putne isprave
stranog fizikog lica koji nije u propisanom roku u celosti platio novanu kaznu ili
druge dosuene novane iznose ili nije nadoknadio dosuene trokove postupka;
2) za kanjeno pravno lice naziv i sedite, PIB i matini broj, za
preduzetnika naziv i sedite radnje;
3) pravnosnana, odnosno konana odluka kojom je izreena novana
obaveza;
4) prekrajni sud koji je doneo odluku odnosno organ koji je izdao prekrajni
nalog;
5) dugovani iznos i osnov dugovanja;
6) datum dospea obaveze plaanja;
7) prekrajni sud koji je izvrio upis;
8) datum upisa.
Neplaene novane kazne i drugi dosueni novani iznosi evidentiraju se i
vode u registru novanih kazni.
Unos podataka u registar novanih kazni
lan 333.
Unos podataka iz lana 332. ovog zakona vri sud koji je doneo odluku koja
je osnov za unos, odnosno prvostepeni sud na ijem podruju je izdat prekrajni
nalog koji je osnov za unos.
Unos podataka u registar novanih kazni vri se po isteku roka za
dobrovoljno plaanje, o emu nadlean sud vodi rauna po slubenoj dunosti.
Na unos podataka u registar novanih kazni shodno se primenjuju odrebe
lana 328. stav 3, ovog zakona.
Brisanje i promena podataka u registru novanih kazni
lan 334.
Ako kanjeno lice delimino ili potpuno plati dugovani iznos ili se izreena
novana kazna potpuno ili delimino zameni izvrenom kaznom zatvora ili radom u
javnom interesu, nadlean sud je obavezan da odmah izvri brisanje podataka
odnosno upie odgovarajuu promenu u registar novanih kazni.
Ako kanjeno lice pre postupka izvrenja dobrovoljno delimino ili potpuno
plati novanu kaznu izreenu prekrajnim nalogom, izdavalac naloga je obavezen da
o tome odmah obavesti nadleni sud.
Novana kazna i trokovi postupka, podaci o kanjenom licu kao i svi ostali
podaci u vezi sa time briu se iz registra novanih kazni odmah nakon to kanjeni
plati celokupan dugovani iznos, odnosno po proteku roka od etiri godine od dana
kada su prekrajni nalog ili osuujua presuda postali pravnosnani.
- 100 -

Pristup podacima u registru i izdavanje izvoda i
podataka iz registra
lan 335.
Podaci iz registra novanih kazni dostupni su svim prekrajnim sudovima kao
i organima nadlenim za voenje postupaka iz lana 336. ovog zakona.
Na izdavanje podataka iz registra novanih kazni, shodno se primenjuju
odredbe l. 326. i 330. ovog zakona.
Zahtev za izdavanje podataka iz registra novanih kazni moe se podneti bilo
kom prekrajnom sudu.
Pristup podacima iz registra novanih kazni odobrava i blie ureuje
posebnim aktom ministar za poslove pravosua.
Posledice upisa u registar novanih kazni
lan 336.
U svrhu naplate izreene novane kazne, trokova postupka, i drugih
dosuenih novanih iznosa koji su evidentirani u registru novanih kazni, kanjenom
licu dok u potpunosti ne izmiri dugovani iznos nee se dozvoliti:
1) izdavanje dozvola ili uverenja za ije su izdavanje nadleni organi
uprave, osim onih koja se odnose na lini status;
2) povraaj oduzetih linih i drugih dokumenata koja su oduzeta po osnovu
lana 199. ovog zakona;
3) registracija, odnosno promena registracije pravnog lica ili registracija
preduzetnike delatnosti koje podrazumevaju promenu PIB.
Glava XXXVII
KOLIZIONE NORME I USTUPANJE PREDMETA NA IZVRENJE U
ODNOSIMA IZMEU SUDOVA U REPUBLICI SRBIJI
Ustupanje izvrenja
lan 337.
Sud koji je izrekao kaznu zatvora, vaspitnu meru ili zatitnu meru moe
zahtevati da se ta kazna, odnosno mera izvri na podruju drugog suda u Republici
Srbiji, na kome je prebivalite, odnosno boravite lica prema kome se izvrenje ima
sprovesti.
Obaveze suda po ustupanju izvrenja
lan 338.
Sud koji je sproveo izvrenje donosi reenje o trokovima koji su nastali pri
sprovoenju izvrenja.
Radi namirenja trokova izvrenja, sud koji je sproveo izvrenje zadrae
potrebnu sumu od naplaenog iznosa.
- 101 -

Glava XXXVIII
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 339.
Propisi o prekrajima koji nisu u skladu sa ovim zakonom uskladie se do
dana poetka primene ovog zakona.
lan 340.
Prekrajni postupci zapoeti do dana poetka primene ovog zakona
okonae se po odredbama Zakona o prekrajima (Slubeni glasnik RS, br. 101/05,
116/08 i 111/09).
Postupcima iz stava 1. ovog lana od dana poetka primene ovog zakona za
reavanje po albi na reenje organa uprave nadlean je drugostepeni prekrajni
sud.
Predmeti prekrajnih sudova u kojima do dana poetka primene ovog zakona
nije doneta odluka po albi na odluke organa uprave, ustupie se drugostepenom
prekrajnom sudu na nadlenost.
lan 341.
Podzakonski akti propisani ovim zakonom donee se u roku od est meseci
od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 342.
Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o prekrajima
(Slubeni glasnik RS, br. 101/05, 116/08 i 111/09).
lan 343.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije, a primenjuje se od 1. marta 2014. godine.

Zakon o Prekrsajima

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zakon o Prekrsajima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Z A K O N

You might also like