SPECIJALNI ZADATAK BALKAN

Nasl ov originala: Hermann Neubacher, Sonderauftrag Sdost 1940-

1945. Herman Noj baher, Specijalni zadatak Balkan (u originalu Specijalni
zadatak Jugoistok 1940-1945).
Izdava: Must erschmi dt ", Gttingen (Mustersmit", Getingen), dru-
go, popravl j eno izdanje, 1957.
HERMAN NOJBAHER
SPECIJALNI
ZADATAK
BALKAN
BEOGRAD 2004
SPECIJALNI ZADATAK BALKAN
Autor
HERMAN NOJBAHER
Priredio i preveo
Nikola I VKOVI
Recenzent
Dr Kota NIKOLI
Za izdavaa
Lazar RAENOVI
Zamenik glavnog i odgovornog urednika
Zoran I VKOVI
Urednik izdanja
Danica SMILJANI
Izdava
Javno preduzee Slubeni list SCG
Beograd, Jovana Ristia 1
Ovu knjigu seanja poveujem mojoj eni Karli,
koja je uporno ekala i nepokolebljivo verovala u
moj povratak, ak i onda kada su joj javili da sam
verovatno poginuo.
PREDGOVOR
HERMAN NOJBAHER O DRUGOM SVETSKOM RATU
U JUGOSLAVIJI
Herman Noj baher je roden 24. j una 1893. u mestu Vels, u Gornj oj
Austriji. Umr o je 1. j ul a 1960. u Beu. Izmeu ova dva datuma smeten je
buran ivot ekonomskog eksperta i politiara. lan Nacistike stranke
(NSDAP) postao je 1933. Za gradonaelnika Bea izabran je odmah posle
Anlusa, 13. marta 1938. Od j anuara 1940. godine bio je nemaki poslanik u
Bukuretu sa zadatkom da obezbedi nesmetani transport rumunske nafte do
Nemake. Godi nu dana kasnije sklopio je tajni sporazum sa bugarskim vla-
stima koji se odnosio na snabdevanje hranom nemakih armi j a pod koman-
dom generala Lista. Od oktobra 1942. godine bio je specijalni izaslanik
Treeg rajha za privredna i finansijska pitanja u Grkoj .
Noj baher je za srpsku istoriju postao veoma bitan kraj em leta i poet-
kom j eseni 1943. godine, kada je po linom nalogu Adol fa Hitlera postao
specijalni opunomoeni k Ministarstva inostranih posl ova Treeg rajha za Ju-
goistonu Evropu, sa seditem u Beogradu. U dornen nj egovog rada spadala
su spoljnopolitika pitanja u vezi sa Srbijom, Cr nom Gorom, Al bani j om i
Grkom. Osi m ove dunosti dobio je i zadatak da, nakon kapitulacije Italije,
podri stvaranje nezavisne Albanije.
Od decembra 1944. godine vodio je Slubu Ministarstva spoljnih po-
slova za ove zemlje, ali sa seditem u Beu. Neposredno pre ulaska Crvene
armi j e u ovaj grad povukao se u Kicbil. Odatle je trebalo da brine za emi-
grante iz balkanskih zemalja. Od vlade admirala Denica primio je poslednje
zaduenj e - spoljnopolitiki savetnik general-feldmarala Keserlinga u vezi s
pitanjem kapitulacije armi j e koj om je on komandovao. Ta kapitulacija usle-
dila je 6. maj a 1945. dva dana pre opte kapitulacije.
7
Zatim su ga 12. maj a 1945. vojne vlasti SAD pozvale na razgovor i in-
ternirale u ameriki logor u gradu Kufst aj nu. Od marta do aprila 1946. sve-
doio je na Ni rnberkom procesu, a 29. j una 1946. amerike vlasti poslale su
ga u Beograd, kao svedoka na procesu generalu Dragoljubu Mihailoviu,
koji je upravo bio u toku! To je, naravno, bio samo dobar izgovor da bude iz-
ruen novi m j ugosl ovenski m vlastima. Odmah po dolasku u Beograd sa-
sluan je u vezi s generalom Mihailoviem, u Odel j enj u za ratne zloince.
Ve u 10 sati uvee zavrio je u Centralnom zatvoru. Sredinom j ul a reeno
mu je da e se veoma brzo vratiti kui. Narednih est i po godina provee u
zatvoru u Sremskoj Mitrovici, a tek 16. maj a 1951. Beogradski vojni sud
pot vrdi o je presudu na 20 godina prisilnog rada. Kao osnova nj egove krivice
navedeno je da je, kao privrednik i diplomata ojaao ratni potencijal Treeg
rajha i da je pomagao nemaku armiju u borbi protiv NOVJ. U optunici je,
izmeu ostalog, stajalo: Noj baher je bio specijalni izaslanik ministarstva
spoljnih poslova faistike Nemake. Kao specijalni opunomoenik Hitlera,
najveeg ratnog zloinca u istoriji, Nojbaher se sloio sa svim planovima po-
menutog zloinca u odnosu na porobljavanje Jugoslavije i na unitavanje i
iskorenjivanje njenih naroda. Nojbaher je te planove i ostvario".
Osloboden je zbog bolesti i 21. novembra 1952. vratio se u Austriju.
Zatim je radio kao graevinski preduzetnik u Salcburgu, a od 1954. do 1956.
godine radio je u Etiopiji u slubi cara Haile Selasija kao savetnik pri stva-
ranju moderne dravne uprave.
Imao je funkci j u savetnika i komesara u gradskoj upravi Adis Abebe a
ironija istorije dovela g a j e u kontakt sa oni ma koji su ga drali zatvorenog u
Jugoslaviji: Bilo je to 14. decembra 1955. u Adis Abebi. Raskoan prijem u
sali carske palate. Prisutni su: prinevi, najvii dostojanstvenici Etiopije,
ambasadori stranih zemalja, visoki strani savetnici, mnogi nose bogate me-
dalje i sjajne uniforme, elegancija na najviem nivou etiopskih i evropskih
dama, bogato ukraeni lusteri. Jedino nedostaju predstavnici crkve. Vode se
tihi, intimni razgovori. Odjednom je nastao tajac. Najvii dostojanstvenici
krenuli su u sveanu salu kroz palir etiopskih i inostranih predstavnika. Pro-
lazei, ljudi iz palira duboko se klanjaju etiopskom caru i njegovom gostu, u
iju ast je i prireen ovaj velianstveni prijem. Kad sam gostu bolje pogle-
dao lice, zapljusnuo me je odjednom talas seanja. Taj gost je bio maral Ju-
goslavije Tito. Poslednji put sam ga video pred mostom koji vodi iz Zemuna u
Beograd. To je bilo 2. jula 1942, kada sam krenuo na svoje dugo zatoe-
nitvo. Pobednik je nosio raskonu uniformu i proao pored mene, poraenog
u ratu ija odea je nosila jasne tragove amerike internacije u kojoj sam
proveo preko godinu dana. Ovog puta je moja odea odgovarala sveanom
trenutku i bila je besprekorna. udni susreti! Najvei pesnik jeste ivot sam,
a ivot poinje - sutra ".
8
Noj baher je memoare napisao t okom kiovitih letnjih meseci" 1953.
godine, u svom rodnom kraju Gmundenu, kao i u Insbruku. Prvi put ih je ob-
j avi o 1956. godine. Motive za njihovo pisanje obrazloio je sledeim recima:
Bio je to dug i teak put. Sto sam ga tako dobro premostio i savladao zah-
valjujem svojoj spremnosti da preuzmem dobrovoljno na sebe teret odgovor-
nosti za veliko zlo. Zbog toga nisam nepotrebno patio i krvario. Danas vidim
jo veu dobit iz tog lutanja kroz dolinu potiskivanja i muka. Nikog ne mrzim.
ivot uvek poinje ujutro ".
1.
Posle staljingradskog sloma i uestalih poraza nemakih armi j a na Is-
t onom frontu, kada je postalo j asno da se rat pretvorio u rat koji Nemaka
mora izgubiti, nacistika doktrina o vl adaj uoj rasi doivljava evoluciju.
Koncept novog poretka menj a svoje znaenj e: on vie ne moe da donese raj
na zemlji, ve mora da se primeni kako bi Nemakoj olakao muke koje ima
u neposrednoj sadanjosti i sada slui za predvi anj e komunistikih uasa
koji e doi.
1
Propaganda je pokuala da snanijim naglaavanjem evropske
misije u borbi protiv boljevizma, promeni raspoloenje naroda na okupira-
nim teritorijama.
Karakteristino za ovu poststaljingradsku fazu j est e to da se ona os-
lanjala na stavove Hitlerove proklamacije od 30. j anuara 1943. o znaaju na-
cionalsocijalistike borbe za Nemaku i celu Evropu. Tako je Jozef Gebels
15. februara iste godine doneo uputstva za dal j e voenj e propagande, u ko-
j i ma je posebno skretao panju na znaaj pridobijanja za optu evropsku
borbu protiv boljevizma i stvar nove Evr ope" upravo onih naroda prema
koj i ma je, i propagandno i stvarno, do tada post upano kao sa niim biima.
Gebels je zahtevao da se iz propagandnog arsenala izbaci predstava o bu-
duem novom poretku, na osnovu koj e bi pripadnici stranih naroda mogli
da steknu utisak kao da nemako vodstvo ima nameru da ih dovede u odnos
trajne podjarmljenosti"? Tako je propaganda poruivala srpskom narodu da
je cela Evropa uj edi nj ena na ivot i smrt u borbi protiv bol j evi zma" i da on
treba da se obrauna sa komunistikim izrodima", a Srbima e tada biti
omogueno prilaenje novoj evropskoj zajednici koja e doneti pozitivno
stvaranje, sreu i blagostanje, pravo svakog pojedinca na rad i pravednu na-
gradu ".
3
Dvogodi nj i ca napada na Sovjetski Savez obeleena je kao evropski
nacionalni praznik". Nemaka je tada povela rat za osl oboenj e malih naroda
1
Kalvokorezi, Gaj Vint, Totalni rat, Beograd, 1987, strana 181.
2
Ristovi, Milan, Nemaki novi poredak i jugoistona Evropa 1940-1945, Beograd,
1991, strana 65.
3
Plakat: Evropski nacionalni praznik. Arhiv Srbije, Zbirka plakata, Inv. broj 100.
kako bi osigurala njihovu nacionalnu egzistenciju i nacionalnu kulturu".
Zbog toga je 22. juni 1941. postao najkrupniji datum u naj novi j oj istoriji
Evrope 20. veka, u istoriji svakog evropskog naroda, pa i srpskog naroda".
Zato je poetak rata protiv Sovjetskog Saveza trebalo slaviti kao praznik
zahvalnosti Nemakoj kao prvoborcu nove Evrope. "
4
Popravljanju slike o pravoj sadrini novog poretka, trebalo je da
doprinese niz promena na Jugoistoku pa je predl agano da Srbija i Grka do-
biju dravnu nezavisnost, pre svega, zbog kapitulacije Italije i mogue inva-
zije na Balkan. Naravno, osnova za novo politiko okupl j anj e i dalje bi bila
vodea uloga Nemake u borbi protiv plutokratije i boljevizma.
5
S ci l j em
razrade ovog novog pristupa, za specijalnog opunomoeni ka Ministarstva
inostranih poslova za Jugoistok, naimenovan je 24. avgusta 1943. Herman
Nojbaher. Nj egov osnovni zadatak bio je da okupi sve raznorodne i
meusobno suprotstavljene vojne i politike antikomunistike snage, radi
f or mi r anj nj a snanog fronta pod nemakom komandom.
6
Nova nemaka politika na Jugoistoku, dodatno je upotpunjena na-
reenj i ma Vrhovne komande Vermahta i Komande Jugoistoka. Ona nije bila
tek trenutno prest roj avanj e. Jo od sredine 1942. godine mnogi nemaki ge-
nerali verovali su u to da se Balkan ne moe pacifikovati samo vojnopolicij-
skim merama. Trebalo je primeniti politika sredstva i podrati nacionalizme
balkanskih naroda na antikomunistikoj osnovi.
7
Sam Noj baher je o cilje-
vima svoj e misije napisao: Srbija je bila jedna od najslabijih taaka bal-
kanskog komunizma. Usled preteno agrarnog karaktera ove zemlje (preko
80% seoskog stanovnitva) komunizam je bio ogranien na usku industrijsku
oblast i na Beograd, gde je Univerzitet bio glavno uporite Komunistike
partije. Ja sam u srpskom seljatvu video jednu od najjaih pozicija protiv
boljeviziranja Balkana i kao osnovu za svoje budue politike planove uzeo
sam to da treba uiniti kraj dotadanjoj nemakoj politici sprovodenjem os-
vete nad Srbijom. Valjalo je uvaiti da Srbi imaju kljuni poloaj na Balkanu
i da se zbog toga mora izvriti dalekosena revizija nemake politike u jugo-
istonom prostoru",
8
Nemaki diplomata smatrao je da je, pre svega, trebalo podii ugled
Mi l ana Nedia, kako bi se srpski nacionalisti odvojili od Mihailovia, pa je
4
Isto.
5
Ristovi, M-, Nemaki novi poredak, strana 67.
6
Kada je Nojbaher preuzimao dunost. Hitler mu je rekao: Kad sprovodite ovaj zada-
tak, setite se da ste vi Austrijanac! Sto se vie bavim politikom bekih careva, to im se sve vie
divim. Habzburgovci su imali potpuno pravo kada su sprovodili svoju politiku dinastijskog prava
i sile. Samo su tako mogli da izau na kraj sa nemakim vojvodama i knezovima".
1
Tomaevi, Jozo, etnici u Drugom svjetskom ratu, Zagreb, 1979, strana 285.
8
Neubacher, Hermann, Sonder Auftrag Sudost 1940-1945. Gotingen-Berlin-Frankfurt,
1956, strana 136.
10
prvi Noj baherov potez bilo organi zovanj e posete predsednika srpske vlade
Berlinu, septembra 1943. godine. O tome je napisao: Nedi je krenuo u po-
setu na koju je ekao jo od 1941. godine, pun velikih nada u reviziju ne-
make politike prema Srbiji. U ovim se nadama razoarao. Kibentrop je poz-
vao mene i Bender da prisustvujemo njegovom razgovoru sa Nediem, tek
onda kada su razgovori dospeli na siepi kolosek. Nedi je na hrabar i dosto-
janstven nain pokuao da govori o nepravdi koja je uinjena Srbima. Posta-
vio je itav niz zahteva da se ove nepravde isprave, kako bi se poboljao po-
loaj Srba, a time da se ojaa njegov poloaj kao predsednika vlade.
Nedieve albe Ribentrop nije primio previe prijateljski i sa simpatijama.
Nedi je oseao da ga Nemci zloupotrebljavaju. Kada je traio reviziju priv-
remenih granica Srbije - isto srpski srezovi pripali su, povremeno ak pov-
reujui prirodne granice Hrvatskoj, a junako groblje Srba, istorijsko
poprite Kosovske bitke, pripalo je novoj Velikoj Albaniji - reakcija Ri-
bentropa bila je ustra i on se razbesneo: 'Ni Francuska u ovom trenutku
nee uspeti u zahtevu za reviziju privremenih granica! Zato se o takvom srp-
skom zahtevu za vreme rata ne moe diskutovati'. Duboko uvreen, Nedi je
posle toga odbio da potpie tekst predloenog kominikea. Nije vie bilo mo-
gue da se razgovor nastavi. Neuspeh ovog susreta bio je potpun, kako sa
politikog gledita, tako i sa ljudskog aspekta"?
Noj baher je zamolio Ri bent ropa za razgovor. Rekao mu je da je ova-
kav ishod razgovora za Srbiju pot puno neprihvatljiv i traio je da Nedia od-
mah primi Hitler, kako bi ova poseta imala bilo kakav pozitivan efekt. Tako
se i desilo. I sam Nedi je prijem kod Hitlera video kao uspeh, j er je time nje-
gov poljuljani presti donekle popravljen. Voda Raj ha pruio je predsedniku
srpske vlade opta uveravanj a koja ga, pak, niim nisu obvezivala, a imala su
cilj da daju podrku tekoj misiji srpskog predsednika vlade". Konkret ne
nemake koncesije bile su sasvim neznatne. Nedi je dobio samo pravo da
osnuj e dravnu strau" (andarmeriju).
Za Ribentropa je, meutim, Balkan predstavljao pusti konglomerat
zavera, banditizma i korupcije". Noj baherova ovlaenja precizirana su u
Hi t l erovoj direktivi od 29. oktobra 1943. koj a je nosila naziv Jedinstveno
voenje borbe protiv komunista na Jugoistoku. U ovoj direktivi je ocenj eno
da komunistika opasnost" zahteva j edi nst venu protivakciju: politiko or-
9
Isto, str. 140-141.
Nedievu posetu Berlinu, Centralni nacionalni komitet Ravnogorskog pokreta proko-
mentarisao je sledeim recima: Nedi je bio kod Hitlera. Hitler Nediu i Nedi Hitleru dali su
velika obeanja, ali su pravili raun bez krmara. Ne treba nam nikakva nezavisnost iz vapskih
ruku. Setimo se da su nam pre rata garantovali granice Jugoslavije, pa su nas napali sramnom
izdajom. Paveli i Nedi obeavaju mnogo, ali nee postii nita ". (AVII, A, 14-3-46)
11
gani zovanj e nacionalnih antikomunistikih snaga. Nojbaher je ovlaen da
odobri ili odbije pregovore sa vodama ovih bandi ".
10
Nojbaher, meutim, nije odustajao. Isticao je to kako su Srbi kao naj-
snaniji narod i najjae tkivo na Balkanu najgore proli, da su njihove terito-
rije rascepkane i unakaene", a da su u Srbiji komunisti imali najslabije po-
zicije i naj manj e pristalica. Zato je ministru spoljnih poslova Raj ha izloio
sledei plan: 1) stvaranje srpske federacije - Srbija, Crna Gora i Sandak; 2)
predsednik federacije bio bi Milan Nedi; 3) takva drava bila bi privredna i
val ut ama Celina, a oblasti bi bile autonomne; 4) federalna vlada imala bi up-
ravni aparat, andarmeri j u i dobrovol j ake vojne odrede; 5) ponovo bi se ot-
vorio Univerzitet u Beogradu i prestala bi kontrola nad kulturnim instituci-
j ama. Noj baher je predloio i da se oslobode patrijarh Srpske pravoslavne
crkve Gavrilo Doi i episkop Ni kol aj Velimirovi. U kasnijoj fazi, trebalo je
da se sprei progon Srba u NDH i izvri revizija granica.
11
Ist ovremeno je, u dogovoru sa Mi l anom Nediem, zatraio da se oslo-
bode patrijarh Gavrilo i episkop Ni kol aj Velimirovi: Ja sam se nadao da
e od ove moje nove politike Nemaka imati koristi, a to znai da bi se srpski
etniki prostor umirio, odnosno, da bi na toj teritoriji gotovo u potpunosti
prestale aktivnosti neregularnih vojnih snaga. Takoe sam sa ovom novom
politikom oekivao da u iz Crne Gore moi da istisnem Titove partizane i to
uglavnom uz pomo nacionalistikih, etnikih jedinica i tako bih mogao da
stvorim antikomunistiki blok koji bi se sastojao od Velikosrpske federacije i
Albanije. Time bih mogao da izolujem komuniste koji deluju u NDH i Grkoj
i prekinem njihovu povezanost. Na ovaj nain razbio bih strategiju balkans-
kih partizana koji su planirali da povezu ceo prostor, od Slovenije do Pelopo-
neza".
12
Noj baherova ovlaenja sudarala su se, meutim, sa konkret nom situ-
acijom u Srbiji. On nije imao uticaja na formi ranj e nove ekonomske politike
koja bi smanjila eksploataciju srpske privrede, a pregovori sa bandama" bili
su pod kontrolom Komande Jugoistoka. Sve Noj baherove predloge o proi-
renj u Nedievih ovlaenja, Hitler je konano odbacio decembra 1943. go-
dine: Mi nikad ne smemo da dopustimo da na Balkanu jedan narod postane
suvie moan, narod koji ima oseaj politike misije i istorijske uloge. Up-
ravo Srbi su taj narod. Oni su dokazali da imaju veliku dravotvornu snagu,
a i velike, ambiciozne ciljeve koji ak idu do Egejskog mora. Imam ozbiljne
primedbe na to da takav narod u njihovim nastojanjima i ambicijama ja jo
posebno ohrabrim i podrim".
13
10
Tomaevi, J., etnici, u Drugom svjetskom ratu, Zagreb, 1977, strana 286.
11
Neubacher, H.. Sonder Auftrag Sudost 1940-1945, Gotingen-Berlin-Frankfurt, stra-
na 164.
12
Isto, strana 166.
13
Isto, str. 169-170.
12
Poseban deo Noj baherovi h aktivnosti u Srbiji bio je posveen uki-
danj u mera odmazde prema civilnom stanovnitvu. Uspeo je samo da ublai
politiku represalija. Uki nuo je surovu formul u 100:1 i 50:1 - broj streljanih
za odmazdu nije vie bio preciziran. Tako su masovna streljanja talaca posle
decembra 1943. godine postala retkost: Naelo kolektivne odgovornosti nije
ni nemaki izum, niti je bio nemaki monopol u ratnoj praksi. Svaka za-
raena sila uvek e biti stavljena pred zadatak da na okupiranom podruju
zatiti sigurnost svojih oruanih snaga od atentata, prepada, sabotaa i ge-
rilskih bandi. Ali, i najstroe kaznene mere za uinjena dela i njihove saues-
nike u zabranjenim zonama, lake se mogu opravdati negoli ubijanje nekog
ko u njima nije uestvovao. Sa general-feldmaralom Fon Vajksom lako sam
se sporazumeo da je dotadanji sistem represalija neodriv i da se iz nove na-
redbe Grupe armija moraju izostaviti dve najopasnije odredbe: tzv. kvota od-
mazde i obavezni karakter mere odmazde. Obe ove mere, koje nisu ostavljale
nikakvu slobodu inicijative odgovornog vojnog organa, izostavljene su u na-
redbi o odmazdama koju mi je 23. decembra 1943. pokazao naelnik taba
grupe armi j a F".
14
Re je o naredbi generala Felbera od 22. decembra 1943. koja je zna-
tno umanj i l a drastinost mera odmazde. Izbaena je kvota za streljanje:
Kvote za odmazdu nisu odreene; do sada o tome izdate naredbe povui".
Omazde su se primenjivale ako poinioci atentata, sabotaa ili diverzija ne
budu uhvaeni u roku od 48 asova, a gubitke koji su nastali u borbi u os-
novi ne svetiti". Cilj ove naredbe bio je da se sauva poverenj e u pravinost
okupacione sile i da se odmazde ne pri menj uj u prema mi rnom stanovnitvu:
Takva forma sprovoenja mera odmazde zabranjuje j e" .
1 5
To je sve to je
Herman Noj baher uspeo da sprovede u svojoj misiji u Srbiji. Za mnoge Srbe
i to je bilo vie nego dovoljno.
2.
Novi kurs Hermana Noj bahera i j o vie najava povlaenja britanskih
misija iz Srbije, to je vie nego direktno ukazivalo na to da je Velika Brita-
nija otpisala srpske rojaliste, naveli su pojedine komandant e J VUO da
ponu, nezavisno od Mihailovia, sa voenj em sopstvene diplomatije, kako
bi se pred konani rasplet ostvarila to bolja pozicija. U pitanju su bili pred-
loi o sklapanju sporazuma o nenapadanju, upuivani nemakom zapoved-
niku u Srbiji. Formal na osnova za to bila je direktiva feldmarala Maksimili-
j ana fon Vajksa, komandanta Jugoistoka, od 21. novembra 1943. Direktiva je
14
too, str. 146-147.
15
Glii, Venceslav, Teror i zloini nacistike Nemake u okupiranoj Srbiji 1941-1944,
Beograd, 1970, str. 256-257.
13
odredila principe za takve ugovore. Osnovni uslov bio je to da J VUO obus-
tavi sve borbene i sabotane operacije protiv nemakih snaga, njihovih sa-
veznika i srpskih snaga koj e saraduju sa njima, kao i protiv j edi ni ca musli-
manske milicije.
16
U sluaju zajednikih akcija protiv komunista, odredi
JVUO bili bi pod nemakom komandom; traio se i prekid veza sa zeml j ama
koj e su u ratu sa Nemakom, kao i izruenje britanskih oficira za vezu u Sr-
biji, to se nee dogoditi ni u j ednom sluaju.
Komandant Jugoistoka ocenjivao je d a j e Mihailoviev pokret u krizi
zbog nadolazee komuni st i ke opasnosti koj oj nije mogao da se adekvatno
suprotstavi usled nedostatka naoruanja. Zato su pojedini Mihailovievi ljudi
traili vezu sa nemaki m komandama. Vajks je upozoravao na to da nemaki
cilj u tim kontaktima mora u prvom redu da bude da se Mihailovi odvrati od
borbi protiv nemakih trupa. Zakljuio je da su nacionalne snage u opadanj u
u celoj Jugoslaviji, a komunistiki pokret u usponu. Nemaki m oficirima u
Srbiji posebno je skrenuta panj a na to da je postojea zabrana saradnj e sa
pojedinim etnikim grupama donesena zbog jasne odluke vrhovnog et-
nikog voe Drae Mihailovia da nastavi borbu protiv Nemake i njenih sa-
veznika, odluke od koje on nije do sada odustao". Nemaki komandanti su
upozoreni i da se lojalno ponaanj e nekih etnikih j edi ni ca ne moe genera-
lizovati jer i danas j o etnike bande vre neke napade i akte sabotae".
Zabranj eno je i samostalno voenje pregovora.
17
U pitanju je bila oigledna taktika nagodba uslovljena daljim us-
l onj avanj em vojne situacije na Balkanu. Re je bila, uostalom, o pregovo-
rima o primirju: prvi stav svakog ugovora glasio je da se dot adanj a neprija-
teljstva obustavljaju. Oi gl edno je i da general Mihailovi nije bio upoznat sa
tim pregovori ma, naravno, ne zbog toga, kako pie J. Tomaevi, jer su ne-
make vlasti elele da sauvaju njegov ugled u narodu",
18
to je tvrdnja
besmislena sama po sebi, ve zbog toga jer bi on takve pregovore zabranio.
To se j asno vidi iz naredbe od 16. novembra 1943. da se ne uspostavljaju
kontakti sa pojedinim nemaki m komandantima i da se odbije svaka njihova
eventualna ponuda u tom smislu: Kome se dosadi, neka ih najuri tamo gde
treba. Kome je zgodnije, neka ih 'forta' daje nadu, ali do sastanka ne sme
doi. Ovo drati u tajnosti".
19
Da j e to bio ogranien savez u kome e J VUO biti gubitnik, ukazuj e i
sam Nojbaher: Razume se da smo morali raunati sa time da bi etnici
svoje oruje u kasnijoj fazi mogli okrenuti protiv nas. Stoga je sa nemake
16
Tomaevi, J., etnici.... strana 288.
17
Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilakom ratu naroda i narodnosti
Jugoslavije, Beograd, 1983, NOR-a, XIV-3, str. 931-932.
18
Tomaevi, J., etnici..., strana 289.
19
Arhiv Vojno-istorijskog instituta. etnika arhiva (dalje. AVII, A) 22-2-8.
strane pomo u naoruanju (uglavnom municija i sanitetski materijal) da-
vana veoma obazrivo, u onim razmerama koje su bile potrebne za ogra-
niene lokalne zajednike poduhvate. Nemaki glavni stan, a naroito Hitler
i njegova Vrhovna komanda oruanih snaga, gledali su na to sa neraspo-
loenjem i nepoverenjem".
O Mihailovievom dranju Noj baher pie: On je ostao protivnik
okupatora i jednim radiogramom osudio je svoje potinjene koji su se upu-
tali u pregovore, igoui ih kao izdajnike. Ali, ja nisam sumnjao u to da se
nadao da e pomou tih 'izdajnika ' biti u mogunosti da nemakim oruanim
snagama izvue to vie oruja. Nije bilo teko razumeti politiku D. Mihailo-
via. On je sa sigurnou raunao na to da Nemaka mora izgubiti ovaj rat.
Naputen od saveznika, pokuao je da od svog neprijatelja broj dva, u ije je
skoro povlaenje bio siguran, izvue to vie vojne opreme i da svoje odnose
podesi tako da bi, kad pone nae povlaenje, bez borbe mogao zauzeti ne-
make kljune pozicije. On se pripremao za konanu borbu sa Titom koju je
trebalo voditi na ivot i smrt za budunost Jugoslavije ".
20
Od sredine novembra pa do kraja decembra 1943. godine, zakljuena
su etiri kratkorona ugovora izmeu odreda JVUO u Srbiji i Nemaca. Prvi
sporazum sklopio je maj or Vojislav Lukaevi: zakljuen je 13. a potpisan
19. novembra sa opunomoeni ci ma Vie komande Jugoistoka. Sporazumom
je uspostavljeno primirje na teritoriji: Bajina Bata - Drina - Tara - Bijelo
Polje - Roaj - Kosovska Mitrovica - Ibar - Kraljevo - aak - Uice. Svrha
primirja bila je zaj edni ka borba protiv komunista". Lukaevi se obavezao
da nijedan pripadnik nj emu potinjenih jedinica nee delovati na strani sila
koje su u ratu sa Nemakom". Osi m toga, komandant Starog Rasa nije smeo
da napada ni musl i mane uz obavezu nemake strane da spreava musli-
manske postupke protiv srpskog stanovnitva".
Drugi sporazum sklopili su 27. novembra pukovnik Jevrem Simi i
Nikola Kalabi. I ovaj sporazum je definisao obustavu neprijateljstava na te-
ritoriji: Umka - Vraar - Grocka i u Podunavskom, Kosmaj skom, Mlade-
novakom, Lepenikom, Kraguj evakom, Gruanskom, Kaerskom, Ople-
nakom, Arandel ovakom i Kol ubarskom srezu: etnici se obavezuju da ne
vre sudsku vlast samovoljno prema Nemcima i pripadnicima nemake na-
rodne grupe". Trei sporazum sklopio je samoinicijativno kapetan Mi hai l o
ai, komandant Ravanike brigade JVUO, 14. decembra 1943. u oblasti
Parain - uprija - Despotovac. Trebalo je obustaviti sve borbe i sabotae
protiv nemake vojske, njenih saveznika i domaih jedinica koje se sa
ovima bore". Kapetan ai se obavezao da nee napadati rudnike i most ove
na tom prostoru, a nemaka vojska e se uzdravati od akcija protiv etni-
20
Neubacher. H., Sonder Auftrag Sudost..., str. 80-181.
15
kih jedinica" i nee hapsiti pristalice Pokreta, kao i da nee vriti njihova
streljanja. Sporazum je bio ogranien do 15. januara 1944. etvrti ugovor
potpisao je potpukovnik Lj. Jovanovi, komandant Ti mokog korpusa, 25.
decembra 1943. u Zajearu: uspostavljeno je primirje u srezovi ma j uno od
Jabukovca, Negotina, Salaa. Bora, Zajeara, Boljevca, Andri j evca i Knjae-
vca: etnici se obavezuju da prestanu sa samovoljnim postupcima prema
Nemcima i folksdojerima". Jovanovi je trebalo i da obustavi antinemaku
propagandu i zatvori svoje obavetajne kanale. Ugovor je vaio do 31. ja-
nuara 1944.
21
Svaki od ovih ugovora imao je izmeu 10 i 12, taaka koj e je trebalo
da budu na snazi od pet do est nedelja. Nemaka strana oekivala je da su
ovi ugovori radosno pozdravljani u narodu, moda sa neizraenim el j ama
da ovo teko vreme prode bez odmazdi".
22
Ugovori su, meutim, bili izraz
nude, a ne prijateljstva. Ve 25. decembra Via komanda Jugoistoka odbila
je da produi vanost ugovora sa Kalabiem, konstatujui da njegovi etnici
uestalo kre potpisane odredbe.
23
Ugovor je jedino produio pukovnik J. Si-
mi 17. januara 1944, uz znatno stroe odredbe i detaljno preciziranje svih
obaveza. Nemaka obaveza bila je pomaganj e jedinica JVUO u borbi protiv
partizana samo ukoliko snage etnika DM nisu dovol j ne"
24
Najvei protivnik ugovora sa etnicima bio je SS general Maj sner.
25
On se protivio i Noj baherovoj politici poputanja okupacionih lanaca. O
tome Nojbaher pie: Bio je iskreno uveren da moja politika mora dovesti do
hrabrenja zloinake delatnosti i da zato dovodi u opasnost nau sigurnost
na srpskom okupacionom podruju. Poetkom 1944. godine vodili smo teku
i ozbiljnu diskusiju. On mije doneo dugu listu nemilih dogaaja: pljake, ot-
mice i krae i objasnio je da su ti dogaaji direktna posledica moje nove po-
litike. Ovo me je pogodilo i naljutilo. Zatraio sam od Majsnera da sa svojim
21
Zbornik NOR-a, XIV-3, str. 929-939.
22
Tomaevi, J., elnici.... strana 294.
23
Zbornik NOR-a, XIV-3, strana 941.
24
Isto. strana 944.
25
Vii general SS August fon Majsner, bio je naredbom Adolfa Hitlera od 22. januara
1942. postavljen na funkciju komandanta SS odreda i policije u Srbiji. U njegovu nadlenost spa-
dale su: policija za obezbedenje poretka (Ordungs polizei) i Sluba bezbednosti (Sicherhaits di-
enst). koja je rukovodila i srpskom specijalnom policijom. Majsner je imao dugo iskustvo poli-
cajca: bio je andarmerijski ofi ci ru Austro-Ugarskoj, republici Austriji posle 1918. i Treem raj-
hu, posle 1938. godine. U Srbiju je stigao 4. februara 1942. sa etiri puka tzv. policije poretka.
On se. obino, karakterie kao srbofob najvieg stepena, koji je na Srbe gledao kao na niu rasu".
Dolaskom generala Majsnera, u okupacionom aparatu Srbije dole su do izraaja otre suprotno-
sti u rukovodstvima pojedinih ustanova. Pod njegovom komandom naao se celokupni nemaki
represivni sistem. Tako se uspostavila dominacija policijsko-bezbedonosnog faktora u okupaci-
onoj upravi. To je bilo mogue zbog porasta uticaja SS-a i policije i u samom Rajhu i nastojanja
da SS odredi stave pod svoju kontrolu sve oblasti ivota.
16
policajcima pronae krivce i pri tom sam mu skrenuo panju na to da je za-
datak policije da pronae prestupnike a ne da dri taoce".
26
Noj baher je iskoristio svoje politike veze, pa je posle intervencije
Hajnriha Himlera, j anuara 1944. godine, Maj sner povuen sa dunosti iz Sr-
bije: , . Maj sner je kod Srba bio ozloglaen kao krvolok. Bio je bezobziran u
tumaenju postojeih naredbi o odmazdama. Bio je vrsto uveren da su je-
dino njegovi metodi ispravni na Balkanu i da jedino oni obeavaju uspeh u
interesu nae sigurnosti"
21
Reakcije na ugovore sa Nemci ma bile su nepovoljne kod onog dela
stareina JVUO koji je smatrao da to moe samo da smeta, a ne donosi ni-
kakve koristi. Tako je kapetan Milijan Jovanovi, zastupnik komandant a
Rudnikog korpusa, u izvetaju generalu Mihailoviu od 22. decembra 1943.
naglaavao: Zadnjih dana nastala je prava uzbuna u narodu povodom ver-
zije da su se Simi i Kalabi sastajali sa Nemcima usred Topole i da su se do-
govorili o saradnji i nenapadanju. Povodom ovoga, izdata su i slubena na-
reenja zvaninim vlastima. Ovo nije imalo ba nikakve potrebe jer mi smo
sami proterali komuniste i nije nam bila potrebna niija saradnja, niti toleri-
sanje ",
28
Slino je razmiljao i kapetan Predrag Rakovi 31. decembra 1943: I
mada je nareeno svim komandantima brigada da se ne smeju sastajati niti
odravati veze sa okupatorom ili njihovim slugama, pristalicama Nedia,
Ljotia ili drugim, ipak jedan komandant brigade i jedan komandant ba-
taljona su samovoljno, bez iijeg odobrenja, prekrili naredbu naelnika
taba Vrhovne komande i imali sastanak sa Nemcima, a da prethodno nisu
zatraili odobrenje za to. Cak je i komandant brigade propustio da o tome
podnese izvetaj". Rakovi je naredio da vie niko ne sme da se sastaje sa
okupatorom i njegovim slugama. Svaki pokuaj, nameru ili elju za konta-
26
Neubacher. H., Sonder Auftrag Sudost, strana 151.
27
Isto, strana 152.
O ovim dogadajima, jedan nemaki oficir iz Komande Jugoistoka rekao je na Nirnber-
kom procesu sledee: Zelja etnikih voa da stupe u pregovore sa nemakim komandantima
nije poivala na nekoj osobitoj ljubavi, nego ih je na to prisiljavala situacija jer su se istovremeno
nalazili u borbi protiv komunista i da se ne bi morali boriti na dve strane, esto su pokuavali da
sa nemakom vojskom dou bar u poloaj 'puka k nozi '. Da se takvoj spremnosti za pregovore
nije moglo pokloniti veliko poverenje, to stoji, jer se moralo oekivati da e u momentu kada trei
neprijatelj ode na neko drugo podruje, etnici odmah koristiti priliku da iz zasede udare ne-
makog vojnika u lea. Drugi oteavajui momenat tih etnikih pregovora leao je u tome to
pojedine stareine bandi nisu bile opunomoene bar od Mihailovia da stupe u pregovore sa ne-
makom vojskom. Mihailovi je izdavao svojim niim stareinama veoma dvosmislene direktive,
to se moglo videti iz njegovih radiograma koje je hvatala nemaka obavetajana sluba. Teko
je dati sud o tome da Uje Mihailovi stvarno ozbiljno mislio kada je u pojedinim sluajevima dao
odobrenje za pregovore. Kao opti utisak moe se rei da svi ti pregovori sa etnicima nikako nisu
bili garancija za nemaku vojsku, jer se dananji pregovaraki partner ve posle nekoliko nedelja
ponovo pojavljivao kao ogoreni neprijatelj". (AVII, Nemaka arhiva, 41F-1-21).
28
AVII, A, 74-4-34.
17
ktom sa nama, dostaviti najbrim putem, sa opisom kako je do toga dolo i
ta se eli od strane okupatora. Ovim se zabranjuje i odravanje sastanaka sa
predstavnicima dananje vlasti: sreskim naelnicima i drugim linostima u
slubi Nedia i Ljotia ".
29
I u drugim kraj evi ma Srbije bilo je samoinicijativnog kontakta sa
Nemci ma. Okruno naelstvo Uica javilo je prvog dana 1944. godine da
pripadnici D.M. pokreta, koji su organizovani u borbi protiv partizana,
odravaju i nadalje kontakt sa nemakim trupama i vojnim vlastima, nepos-
redno i preko komandanata SDS-a u Uicu ".
30
Slino je bilo i u Kraljevu.
Tokom decembra glavne voe oruanih D.M. odreda, koji su i dalje moan
faktor u politikom ivotu okruga, uspostavile su kontakt sa predstavnicima
nemakih vlasti i postigle sporazum o nenapadanju: Oruani odredi D.M.
su teak teret narodu i materijalno iscrpljuju sela. Zato je seljak oekivao da
e sporazum doneti rastereenje, da e D.M. odredi ui u sastav Srpske
oruane sile i njihovo izdravanje pasti na teret drave"?'
1
I pored ovakvih tendencija, i dalje je bilo sukoba sa Nemci ma. U noi
izmeu 22. i 23. decembra, j edan D. M. odred razoruao je nemaku patrolu
na putu Kraljevo - Kraguj evac, a 24. decembra zaustavljen je j edan automo-
bil i opljakan nemaki sanitetski general: Gestapo uzeo 50 talaca, pa je
sve oduzeto vraeno".
32
Tako se nalije sporazuma o primirju pokazalo veoma brzo. Spora-
dini napadi na nemake j edi ni ce i objekte i dalje su vreni. Nemaki koman-
danti procenjivali su da ti ugovori etnicima slue za j aanj e organizacije i
slobodnije infiltriranje u administraciju srpske vlade. Via komanda Jugois-
toka 7. j anuara 1944. dala je N. Kalabiu rok do 10. j anuara za produenj e
ugovora pod novim uslovima inae poinje ratno st anj e".
33
Komandant Op-
lenake grupe brigada upozoravao je svoje vojnike da Nemci pri premaj u po-
tere: Biti vrlo obazriv, sukobe sa Nemcima po svaku cenu izbegavati u ob-
lastima koje su nae. U drugim selima se tui do mile volje. Nemamo rauna
da pred svretak nemake katastrofe bacamo nae ljude u provaliju",
34
Na teritoriji Ml avskog korpusa 8. j anuara zabeleen je j edan primer
herojstva: Jedan motorizovani nemaki odred naiao je u selo Mailovac u
Stigu, gde su bili na leenju nai tei ranjenici. Major Virt je ponudio le-
karsku pomo u bolnici. Na teko ranjeni vitez, narednik Petrovi, odgovo-
rio je da e radije umreti svi ranjnjenici no da doekaju da im Nemci prue
29
AVII A 25-2-37.
30
AVIl! Nedieva arhiva, 25-1-18.
31
AVII, NDA, 25-1-33; Izvetaj okrunog naelnika iz Kraljeva od 2. januara 1944.
32
AVII, NDA. 25-1-27; Izvetaj okrunog naelnika iz Kraljeva od 3. januara 1944.
33
AVII. Mikrofilm Vaington (NAW) R-311, S-188-189.
34
AVII, A, 27-5-6.
18
pomo"?
5
Kod Crvene Reke blizu Bele Palanke, 17. j anuara napadnut je
tab Niavskog korpusa: Ovaj tab je izdrao dvostruki napad okupatora sa
zemlje posle prelaska Niave, kao i napad nemakih aviona. Pored jo 6
ranjenih, teko je ranjen u obe noge peadijski potporunik Egon Gee"}
6
Drugi nivo odnosa sa Nemci ma, bila je kupovina oruja i municije od
njih. Tako je general Mihailovi 20. j anuara 1944. traio da se organizuju
sposobne grupe za kupovinu oruja i municije od Nemaca. Oni koji su blizu
rumunske i maarske granice, isto tako da obrazuju grupe za kupovinu
oruja. Pored toga, organizujte sposobne grupe za krau oruja gde god se
stigne, ali da se ne krade meusobno ve od neprijatelja",
37
Kraj em meseca, Mihailovi je nareivao spremnost u sluaju kapitu-
lacije Bugarske: Preduzmite sve mere da njihovo oruje ne padne komuni-
stima. Izdajte detaljna uputstva. Stupite u vezu sa Bugarima".
38
Poetkom
februara, otro je ukorio komandanta j edne jedinice egarskog korpusa zbog
razoruavanja Bugara: Napravili ste veliku greku. Dok mi gledamo da pri-
dobijemo Bugare za nas, Vi ih napadate. Sada je na glavni cilj da odvojimo
Bugare od Nemaca",
39
Kraj em j anuara 1944. godine, situacija oko ugovora bila je sve
zamrenija. Nemaka generalna orijentacija bila je, manje-vie, ista kao i u
pret hodnom periodu. Jedan elaborat Komande Jugoistoka od 27. j anuara
ukazivao je na tetne posledice koje Vermaht moe imati zbog bilo kakvog
oblika saradnje sa D. M. etnicima, posebno na teritoriji NDH: Na hrvats-
kim podrujima se ova saradnja oznaava kao antihrvatska, a Srbi daju ovoj
borbi antihrvatski karakter jer u Hrvatima vide jedini destruktivnu snagu,
nesposobnu za bilo kakav stvaralaki rad. Saradnja etnika sa Nemcima na
hrvatskim podrujima, nailazi na ivo odobravanje i u Beogradu. ak se vr-
buju i etniki dobrovoljci za borbu na hrvatskim podrujima".
Poseban interes za saradnju Nemaca i etnika pokazivala je srpska
vlada jer se od toga u velikoj meri oekuj e da e Srbi biti poteeni i da e
moi bolje da ouvaj u mir i red na ovom podruju". I pojedini oficiri Ver-
mahta radili su u tom smislu, kao izvesni kapetan uster, koji je 20. j anuara
1944. narodu u Topoli govorio da Srbi moraju biti jedinstveni kako bi
odrali potpuni red kad Nemci napuste Srbiju".
Ovakve i sline poj ave zabrinjavale su pisca ovog izvetaja j er su se
tako samo ojaavali D. M. redovi: sve vie naroda je pristupalo pokretu, to
bi mogl o da ima nesagledive posledice s obzi rom na dugorone planove ge-
nerala Mihailovia u sluaju prodora anglo-amerikih trupa: U tom sluaju
35
Zbornik NOR-a, XIV-3, strana 241.
36
AVII, A, 99-4-2.
37
AVII, A. 81-1-24.
38
AVII, A, 100-1-1.
39
AVII, A. 100-1-2.
19
bi D. Mihailovi mobilisao sve svoje snage kako bi unitio sve komunikacije i
sva saobraajna sredstva od vanosti za voenje rata na srpskom podruju.
D.M. ljudi su i dalje uvereni da Englezi nisu ustupili Balkan Sovjetima i da
e uvui Tursku u rat da bi svoje bliskoistone snage mogli da stave u de-
jstvo. D.M. pokret je sada u snanom usponu. Krajnje je vreme da se ovak-
vom razvoju stvari stane na put. Ako ve raspolaemo jednim Nediem koji je
za ispravnu saradnju sa Nemcima, onda se ne sme dozvoliti D.M. pokretu da
vri najsnaniji uticaj na srpski narod. D.M. pokret nee nikad biti za sara-
dnju sa Nemcima ve e, na osnovu nareenja iz Londona, uvek nastojati da
izigra i obmanjuje Nemce. Iz tih razloga nije razumljivo zato i koliko dugo
e se trpeti ova opasna igra navodne saradnje sa D.M".
i0
Ova analiza Komande Jugoistoka bila je uvod u raskid potpisanih
ugovora sa poj edi ni m komandantima JVUO i preduzi manj nj e novih ofanziv-
nih akcija. Ve 29. j anuara Joakim fon Ribentrop alje Noj baheru telegram
sledee sadrine: Jedino se mogu utei trpeti privremeni aranmani niih
vojnih komandi sa Draom Mihailoviem s ciljem suzbijanja zajednikog
neprijatelja. On i njegovi ljudi ostaju i dalje, na kraju, nai neprijatelji. Zato
je sada potrebno biti krajnje oprezan prema D. Mihailoviu i njegovim e-
tnicima, a naroito se ne sme nijednog trenutka izgubiti iz vida da e pomo
koju mu mi sada direktno ili indirektno pruamo radi voenja borbe protiv
Tita, kasnije najverovatnije biti upotrebljena protiv nas".
41
Ve 1. februara, na sastanku na kome su bili general-feldmaral Vajks,
general Felber i Noj baher zakljueno je da etnici ne potuju ugovore i da ih
vie ne treba produavati, ve napasti neposlune etnike vode. U skladu sa
ovim nareenj em, 2. februara, u tabu komandant a Srbije, generali Vajks i
Fon Maj sner donose odluku o akciji velikog stila, pod i frovani m nazivom
Trei bj agd" (Haj ka"), protiv N. Kalabia, N. Nedi a i, uopte, protiv e-
tnika izmeu Kosmaj a i Rudnika, u okolini Beograda, u umadiji, do Valjeva
i Podrinja. Jedan od naina voenja akcije bila je i propaganda koj om je e-
tnike trebalo uiniti odgovorni m za nemake represalije. U ovom poduhvatu
uestvovali su delovi 5. motorizovanog SS puka, j edan bataljon divizije
Brandenburg", Bugari i dobrovoljci. Akcija je zavrena 5. marta 1944. Jedi-
nice J VUO pretrpele su znatne gubitke: 81 ubijen i 913 zarobljenih vojnika,
ukljuujui i dosta ofi ci ra.
42
Poetkom februara napadnute su jedinice J VUO i kod Nia i Alek-
sinca: ubijeno je 19, a zarobljen 31 etnik.
43
Jedino je pukovnik Jevrem Si-
mi pokuavao da odri svoj ugovor sa Nemci ma na snazi, pa je zabranjivao
40
AVII. Mikrofilm (NAW) T - 311, R - 286. snimci 185-187.
41
Kazimirovi, Vasa, NDH u svetlosti dokumenata, Beograd, 1987, strana 169.
42
too, str. 302-303.
43
Avakumovi. Ivan, Mihailovi prema nemakim dokumentima, London, 1969, str.
143-145.
20
da se pripadnici nemake oruane sile napadaju i razoruavaju kako po na-
seljenim mestima, tako na pruzi i drumovi ma". Simi je naglaavao d a j e to
neophodno kako bi se nesmetano od okupatora mogli oistiti partizani".
Zabranio je, takode, odlaske u gradove i pi j anenj e po kafanama - za
ovakve izgrede streljati krivce i pijanice".
44
Slino nareenj e izdaje i Ko-
manda 2. kraguj evake brigade: zabranjeni su bili napadi i razoruavanj a ne-
makih vojnika da ne bi okupator preduzeo hapenj a i represalije prema
naim l j udi ma po selima i varoima".
45
Uskoro su, meut i m, izbila neprijateljstva. Od 12. februara ponovo su
na udaru jedinice J VUO u Sumadiji. Kraj skomandant ura iz Kraguj evca sa-
optila je da su prestali da vae sporazumi sa pristalicama D. Mihailovia
Za borbu protiv komunista, jer se etnici nisu drali sporazuma, ve su ga
zloupotrebili. Krajskomandantura smatra pripadnike Drae Mihailovia kao
komuniste i prema njima se ima otrim me rama istupiti". Sve institucije
srpske vlade, kao i svi graani, morali su se strogo pridravati ovog na-
reenja. Preeno je smrt nom kaznom u sluaju pruanj a bilo kakve pomoi
odredima JVUO: Graani moraju potovati samo naredbe srpske i okupa-
torske vlasti, iste izvravati tano i na vreme, bez ikakvog izgovora i odla-
ganja, a nikako naredbe etnika Drae Mihailovia ili komunista ",
46
Ozbiljan incident napravio je potporunik Mihailo Mati, komandant
3. bataljona Druge poeke brigade. On je 13. februara u Jelendolu zaustavio
voz u kome su se nalazili nemaki vojnici: Vrio je pretres voza, pretio dvo-
jici Nemaca (nisu imali oruje) te se na taj nain ofirao bez potrebe. Ispalio
je vie metaka, iako je najstroe zabranjeno troenje municije bez stvarne
potrebe".
47
Da je teko uhvatiti logiku ratnog metea, govori i sluaj od 17.
februara kod Grdelice, kada je sa lokalnom kraj skomandant urom postignut
sporazum o kupovini oruja: Ve je isporueno 7 mitraljeza, 5 bacaa i
dosta municije. Dobro treba voditi rauna o razgovoru sa (krajskomandan-
tom) kao i o njegovoj bezbednosti, poto dolazi bez ikakve pratnje i oslanja se
na oficirsku re"
48
Net o slino uradio je i D. Keserovi 16. februara, kada
se obratio kraj skomandant u Prokuplja, sa mol bom da se stupi u vezu sa bu-
garskim snagama, kako one ne bi ometale akcije protiv partizana. Nemaki
komandant je tako i postupio.
49
Tako, meutim, nije bilo u Kaerskom srezu:
44
AVII, A, 127-4-2.
45
AVII, A, 15-4-33.
46
Istorijski muzej Srbije, Zbirka plakala, Inv. broj 4539.
47
AVII, A, 50-5-29.
48
AVII. A, 103-2-6.
49
AVII, NDA, 26A-1-17.
21
20. februara u selu Kalanjevci nemaki odred od 150 vojnika opkolio je tab
Kaerske brigade: Uspeo sam da se izvuem, ne primivi borbu".
50
U Kaerskom srezu tada su se nalazile j ae nemake i dobrovoljake
snage kako bi izvrile prinudnu mobilizaciju mladia roenih izmeu 1919. i
1925. godine koji bi se posle krae obuke upotrebili za odbranu Nemake
od naih i saveznikih jedinica i zbog ega bi postali izdajnici svoga naroda,
vere, Kralja i Otadbine", pa je M. Nedeljkovi traio da se svi mukarci
sklanjaju na si gurna mesta: ,, U njihove redove ne sme niko stupiti. Okupator
Nemac i svi njegovi saradnici, alosni Srbi-ljotievci, pri izdisaju su. Pazite
vi estiti Srbi koji ste se dovoljno napatili za ovo vreme robovanja, pa ne i-
nite nikakvu uslugu okupatoru. Vodite rauna da sada ne pogreite, jer ete
biti uvreni u red izdajnika".
51
Izbegavanje sukoba sa Nemci ma preporui-
vala je i Komanda Ml avskog korpusa: Da narod ne bi nastradao zbog nae
prevremene akcije i da bi se sauvale nae snage za odsudni as. U sluaju
da jedinica bude napadnuta iznenada, onda se bezuslovno mora borbom iz-
vui".
52
Sredi nom februara, general Felber naglaava da sporazumi sa et-
nicima nisu ispunili ono to se od njih oekivalo: Novi sporazumi su za-
branjeni". I pukovni k Simi 17. februara obavetava Nemce da raskida ugo-
vor zbog napada SDK-a koji je u dva maha naneo nj egovi m etnicima teke
gubitke".
53
Konani ishod bila je naredba Fon Vajksa od 23. februara, koj om
je zabranio svako dalje zakljuivanje sporazuma sa vodama potinjenim
Drai Mihailoviu. Na snazi ostaje samo sporazum sa Lukaevi em".
54
Jedna nemaka lokalna komanda 24. februara upozorava na este
sluajeve da etnici nastupajui u velikom broju, razoruavaju pojedine
pripadnike nemakih organizacija i pokuavaju da onesposobe teretna kola.
Strpljenje krajskomandanture je iscrpljeno. Ubudue, u svakom selu koje je
najblie mestu prepada, bie u sluaju svakog napada do 20 kua do temelja
spaljeno. Pogoeno stanovnitvo ima da zahvali za ovo etnicima"
55
Tako su se ugovori sa Nemci ma pokazali kao nepotrebni, jer nisu do-
neli nikakvu efekt i vnu korist za JVUO, ali su naneli mnogo tete: bili su
idealan materijal za komunistiku propagandu o slugama okupatora i kola-
boraciji. Got ovo nikakva pomo u oruju nije dobijena, pa je predstojea
prolena ofanzi va snaga NOVJ iz Bosne doekana bez veih organizacionih i
vojnikih pri prema, uz hronian nedostatak osnovnog ratnog materijala. Ali,
to je pria za neku drugu priliku.
50
AVII, A, 74-6-34; Izvetaj potporunika M. Nedeljkovia.
51
AVII, A, 74-6-33; Nareenje od 20. februara 1944.
52
AVII, A, 85-5-39; Nareenje od 24. februara 1944.
53
Glii, V., Teror i zloini, strana 217.
54
Tomaevi , ]., etnici..., str. 300-301.
55
Narodna biblioteka, Zbirka plakata, Inv. broj 184/30.
22
I nemaka propaganda estoko je napadala generala Mihailovia i
njegove borce. Komandant JVUO oznaavan j e kao jevrejsko-boljeviki
sluga, agent Londona" i neprijatelj sopstvenog naroda. Tako je j ednom Sr-
bima porueno: Nemaka oruana sila povela je krstaki pohod protiv bo-
ljevike opasnosti sa istoka. Da nije Nemaka u poslednjem asu ustala da
otkloni tu smrtnu opasnost Evropu bi, a sa njom i Srbiju, odavno ve prepla-
vila jevrejsko-komunistika bujica. Srbine, eli li da bude uniten radi viso-
kih ciljeva meunarodnog jevrejstva? Da se ne uzda, moda, u Drau Mi-
hailovia? Da nije moda on oslobodio Srbiju od komunista? Da je sree i
pameti, pa da je on poveo borbu protiv zakletih neprijatelja srpskog imena.
Umesto toga, zabio je no u leda svom roenom narodu".
56
Kada se Mihailovi pozivao na kosovski duh, Nemci su odgovarali:
Kad se treba boriti i kosovski poginuti, kao to su to inili vai preci, onda
junak sa Ravne Gore ' naputa drugove i bojite kao Vuk Brankovi i bei.
Moe li se nazvati kosovskim herojem takav junak'? Ima li u njemu iole
duha Miloa Obilia? Draa Mihailovi, kao nesvesno orue u rukama ne-
prijatelja Londona, ne igra ulogu junaka sa Kosova, ve ulogu izdajnika koji
su prouzrokovali teki poraz Srbije i Evrope. Sa kakvim pravom se on uopte
i naziva junakom, kad on junake i njihov duh, smisao njihove borbe i ju-
natva, kao plaenik izdaje neprijatelju?"
51
Jednom je Ravna Gora uporeena sa Katinskom umom i izvedena pa-
ralela da e srpske nacionaliste zadesiti ista sudbina kao i poljske oficire,
kada boljevici u Jugoslaviji dodu na vlast: udnovato je da Mihailovi ne
uvia da ni on, ni Engleska ni Amerika nisu u stanju da se suprotstave bolje-
vizmu. Ili on moda vie nije u poloaju da bira, ve je sebe prepustio en-
glesko-amerikoj bujici, koja i njega i srpski narod moe da dovede do nove
Golgote, do srpskog Katina ",
58
Borci J VUO esto su pozivani da potuju okupacioni poredak i poloe
oruje: Zar vi zaista ne oseate i ne uviate da svojom odmetnikom bor-
bom niste nita pomogli svome narodu, nego ste ga gurnuli u jo veu bedu,
haos i propast? Vaim voama poznata je uloga londonske izbeglike vlade.
Oni dobijaju pare i zlato, a vi gubite ivote. Vi ste se pune dve godine potu-
cali po gorama kao gladni gorski vuci da bi general Draa opet postao mi-
nistar u marionetskoj vladi"
59
I poetkom 1944. godine, Mihailovi je bio engleski vazal, zloinac i
krvnik sopstvenog naroda na ijoj grenoj dui lei teret hiljada nevinih r-
tava". Propaganda je isticala da e Nemaka si gurno dobiti rat, pa je svako
56
AVII, NMA. 64-1-2.
57
AVII, NMA, 65-5-2/31.
58
Arhiv Srbije, Zbirka plakata, Inv. broj 34/3.
59
AVII, NMA, 67-4-32/2.
23
pozi vanj e na ustanak bilo sluenje jevrejskom meunarodnom olou: da li ti
je poznato Mihailoviu da Englezi, koji su te odavno izdali i predali boljevi-
cima, sa Srbima, koje si ti zaveo, postupaju kao sa svojim kolonijalnim ro-
bljem? Da li ti je poznato da srpski narod hoe da bude lan evropske zajed-
nice naroda a ne engleska kolonija? Uzmi ovu poruku na znanje, kukavice i
izdajnie Mihailoviu i uini ono to bi svaki estiti i poteni Srbin uinio -
obraunaj se sa samim sobom, da ne bi srpski narod morao s tobom posle da
se obrauna/"
60
Nemaka komanda u Srbiji izdala je 26. februara letak u kome je e-
tnicima poruivala da su ih ostavili na cedilu njihovi bivi zapadni saveznici:
Zato pamet u glavu. Ne borite se dalje uzaludno za izgubljenu stvar. Upam-
tite, svi vai bivi tobonji prijatelji pomau danas vaeg najkrvavijeg nepri-
jatelja-komunistikog 'marala' Josipa Broza Tita. Nemaka oruana sila
uvidela je va poloaj i prua vam priliku da popravite svoju greku. Ako se
predate s orujem u ruci, garantuje vam se povratak vaem domu i vaoj po-
rodici".
61
3.
Poseban deo prie o zavretku graanskog rata u Srbiji i ulozi Her-
mana Noj bahera u tome, posveen je naporima da J VUO dobije oruje od
Nemaca. Kao i u sluajevima pre toga, u pitanju su bila oaj ni ka nastojanja
da se vojska naorua kako bi se oduprla partizanskoj ofanzivi. Raunalo se
da e Nemci, kao nezainteresovana strana u graanskom ratu, izai u susret
nast oj anj i ma pojedinih komandi JVUO da dou do oruja. Pokazae se,
meutim, i ovoga puta, da e Nemci etnike tretirati kao neprijatelje Treeg
Rajha.
Kraj em juna, predstavnici Komande Ml avskog korpusa pokuae da
na ovaj nain dou do oruja. ak e se i maj or Sinia Ocokolji 30. j una
sastati kod Zagubi ce sa nemakim oficirima: Moglo se odmah videti da Pa-
zarac i njegov autant ostavljaju utisak velike utuenosti i deprimiranosti.
On se izjasnio na sledei nain: Gorski tab 69 nije do sada imao razloga da
se obraa za pomo nemakom Vermahtu. Situaciju je bitno promenio prodor
komunistikih bandi na prostor Soko Banje koje su zahvaljujui stalnim an-
glo-amerikim vazdunim isporukama oruja i municije izvrsno opremljene.
Pazarac je izjavio da komunisti svoju propagandu u potpunosti vode na os-
novu toga da primaju pomo od Anglo-Amerikanaca i da se vode pregovori
izmeu vlade kralja Petra i Tita. Dejstvo ove propagande je tako veliko da
seosko stanovnitvo puca na etnike u povlaenju. Sinia je naveo da etnici,
da ne bi izgubili sav kredit kod stanovnitva, moraju po svaku cenu da sa-
60
AVII, NMA, 70A-2-32/1.
61
IMS, Zbirka plakata, Inv. broj 4537.
24
kriju injenicu da sada mole okupatora za pomo u oruju, poto su se tri go-
dine borili protiv njega. Komandant mesta je izjavio da e iznete molbe pre-
neti nadlenim mestima u Beogradu ",
62
Sredi nom jula, pomo od Nemaca trai kapetan Neko Nedi. U
Kruevcu je 14. j ul a voden razgovor izmeu njega i generala Hansa Felbera,
komandant a Jugoistoka. Nedi je naglasio da su etnici izgubili svako pove-
renje u Englesku, poto su ih Englezi izdali i sada Titovim bandama liferuju
naoruanje i municiju, usled ega etnici moraju da krvare i umiru. Poto su
oni sami u borbi protiv komunizma isuvie slabi, uvideli su da moraju traiti
oslonac u nemakom Vermahtu, kome e se bezuslovno potiniti sa puno po-
verenja. Oni su spremni da se bore protiv komunista svuda tamo gde bih ih ja
postavio".
63
Nemaki general traio je da se kod etnika izvre temeljne promene,
da se obustave svi napadi na nemaku vojsku i neutralie antinemaki duh,
posebno u Beogradu: Ja sam obeao da u ispuniti elje. Meutim, brzu od-
luku ne mogu da donesem, poto je odnos prema etnicima u velikoj meri po-
litika stvar. Moj lini utisak je da se ovoga puta radi o potpuno ozbiljnoj
ponudi koju treba prihvatiti. Ako etnike ponovo odbijemo, teramo ih u logor
crvenih"
Poto su nemaka obeanj a ostala mrt vo slovo na papiru, pomo se
morala traiti preko generala Nedia, uz Mihailovievo prisustvo. Nije lako
rekonstruisati ta se sve dogaalo sredi nom avgusta 1944. godine. Ni j e ak
ni pouzdano si gurno kada je dolo do susreta dva generala. Stanislav Krakov
pie da je neposredan podsticaj za sporazum doao sa Nedieve strane, koji
je predl oi o i obrazovanj e zajednike vlade u koju bi Mihailovi postavio
dva svoja oveka. Mihailovi je takav predlog odbio: Ma kako uviam nje-
govu korisnost za optu stvar, da se ne bih kompromitovao kod Saveznika ",
65
Trebal o bi da je Mihailovi, ako je verovati Krakovu, ipak prihvatio, na in-
sistiranje Raia i Kalabia, mogunost snabdevanj a orujem.
62
AVII, Mikro-flm (NAW), T-311, R-286, snimci: 556/557.
63
Zbornik NOR-a, XII-4, strana 421 ; Izvetaj generala Felbera od 15. jula 1944.
64
Isto, strana 422.
65
Krakov, Stanislav, General Milan Nedi, II, strana 162.
U razgovoru sa patrijarhom Gavrilom Doiem. poetkom avgusta 1944. godine, M.
Nedi je o Mihailovievom pokretu rekao: Mogu da Vas uverim da mi Drain pokret ini najvie
tekoa. Njegovi komandanti svaki na svoj nain, izdaju nareenja protiv organa vlasti. Ja sam
Drai poruio jo 1941. da ide pravo u Bosnu i da tamo zatiti goloruku srpsku sirotinju koju us-
tae unitavaju. A to se Srbije tie, ja u nju sauvati, a kada vreme i sloboda doe, predati
Kralju i njegovoj vladi. On me nije posluao. Sada ga Radio-London naziva suradnikom okupa-
tora. Kakva la i neistina! Ako bi general Mihailovi to radio, onda njegovi komandanti ne bi na-
padali nemake odrede, a naroito ne njihove vojne transporte. Zato bi onda napadali moje le-
galne odrede u asu kada ja suraujem sa okupatorom? Moja je dunost da kaem ovde istinu,
iako mi Draa i njegovi komandanti, za moje uinjeno dobro, vraaju ravim postupcima koji
nam svima donose samo nesreu". (Memoari patrijarha srpskog Gavrila, Pariz, 1974, str. 552-
553).
25
Da u navodima Stanislava Krakova ima istine, tj. da je predsednik
srpske vlade zaista eleo sporazum sa etnicima, potvruje i trodnevna kon-
ferenci j a koja je u seditu vlade odrana od 30. j ul a do 1. avgusta, sa svim
okrunim naelnicima i komandantima okruga. Na tom sastanku, Nedi je
rekao: Otadbina je u opasnosti! Doli smo do pravog srpskog puta koji
predstavlja ujedinjeno srpstvo. Sloga i bratstvo svih Srba mora se sprovesti
do kraja. Odbijen je moj predlog o ueu dva ministra, naklonjena organi-
zaciji D.M., u moju vladu. Predlog je odbijen od Drae Mihajlovia, ali i to
je pravilno gledite s obzirom na dananje prilike. Dogaaji lete strahovito
brzo. Reavajui momenti su blizu. Istrebljenje Srpstva moramo spreiti. Sve
nae oruane snage moraju se ujediniti sa nacionalnim etnicima. To je vr-
hovni zakon Otadbine, jer to hoe ceo srpski narod. Jedna nacionalna
snaga u jedinstvenom duhu mora da se ispolji na jednom putu i u jednom
pravcu. Krv nae krvi mora da progovori".
66
Poetkom avgusta, kapetan Predrag Rakovi dolazi u Beograd i su-
sree se sa Bokom Kostiem, kako bi se uspostavila veza sa Nedi em: Po-
kazao mi je i pismo enerala Drae Mihailovia upueno bivem ministru
spoljnih poslova Aleksandru Cincar - Markoviu u kome ga Draa moli da
bude savetnik Rakoviu. Dalje mi Rakovi ree da je dobio nalog od ene-
rala Mihailovia da povede D. Ljotia na sastanak sa njim ali su, dodade,
jue Kalabi i Rai odveli enerala Nedia, u ijoj su se pratnji nalazili
Nediev ef kabineta Miodrag Damjanovi i upravnik grada Beograda Dragi
Jovanovi. Oni su se ve sastali sa eneralom Draom". Srpska posla - os-
mehnuo se Rakovi - plaili su se, valjda, da meni ne pripadne slava oko
sporazuma! Oni su, naroito Kalabi, u dobrim vezama sa Dragim, pa su sve
to na brzinu svrili, ak i pre mog vienja i donoenja poruke Nediu od
Drae".
61
I navodi Ljotievog sekretara su, izgleda, istiniti. Rai, Kalabi i
Neko Nedi sastaju se 11. avgusta u Topoli sa nemaki m oficirima. Sasta-
nak je organizovan na insistiranje H. Nojbahera, kako bi se prouile nove
osnove na koj i ma Draa Mihailovi eli sastanak sa j ednom odgovornom ne-
makom linou". Rai je izjavio da su oni 10. avgusta dobili izriito Mi-
hailovievo odobrenj e za ovaj razgovor: predloio je stvaranje jedinstvenog
srpskog nacionalnog fronta, u koji bi uli SDS, SDK, J VUO i sve nacionalne
snage orijentisane protiv komunista, kako bi se formi ral a srpska nacionalna
armi j a za unitenje komuni zma u Srbiji".
68
Neko Nedi je postavio dva US-
66
AVII, NDA, 121-4-21.
67
Kosti, B., Za istoriju naih dana, strana 156.
68
Zbornik NOR-a, XI1-4. str. 1068-1069; Izvetaj Obavetajnog odeljenja Komande Ju-
goistoka od 11. avgusta 1944.
lova: da Mihailovi lino ostane u ilegali i da se borci JVUO ne oblae u ne-
make uni forme. Detalji plana precizirali bi se na sastanku Mihailovia i
Nojbahera. Nemaka strana traila je vrste garancije da e se obustaviti sve
aktivnosti protiv njene vojne administracije.
69
Do sastanka izmeu Mihailovia i Nedia dolo je, najverovatnije, 15.
avgusta 1944. Pisanih tragova o nj emu nema, nikakav zapisnik nije voen,
postoje samo iskazi pojedinih uesnika. Tako je sam Nedi o t ome 3.
februara 1946. rekao svojim islednicima: Sastanak je odran nou oko 11
asova u jednoj kuici sela Raane. Tu sam zatekao, pored Drae, pukovnika
Baletia, potpukovnika Lalatovia, majora Raia i majora Kalabia. Sa
moje strane, bili smo ja i Dragi Jovanovi. Susret, kako izmeu mene i
Drae, tako i ostalih oficira, bio je srdaan i prijateljski. Seam se da sam se
sa Kalabiem poljubio, a on mi je rekao: 'Zatitnie moga jadnog oca'! sta-
vljajui mi glavu na grudi. Draa je traio od mene da mu izloim optu situ-
aciju i razvoj buduih dogaaja. Ja sam mu kazao da Nemci propadaju i da
e morati uskoro da se povuku iz zemlje. Predoio sam mu opasnost od ko-
munista koji nadiru sa sviju strana, pa je stoga potrebno da se obrazuje je-
dan srpski front od mojih odreda i etnikih, pa da ujedinjeni brzo i efikasno
spasimo Srpstvo i Srbiju od komunistikih upada. Draa me je sasluao i
prihvatio moj predlog. Rekao je da ima vezu direktno sa Londonom i Engle-
zima i da dobija izvetaje o situaciji iz prve ruke. Sporazumeli smo se da
oruje i municiju izdejstvujemo preko Nemaca, poto e na tome raditi i Ra-
kovi. U pogledu novca, bilo je odlueno da moja vlada meseno daje po 100
miliona dinara. Dalje smo se sporazumeli da se sve oruane formacije vlade
stave pod komandu Drae Mihailovia radi koordinacije u borbi protiv ko-
munista".
10
I general Mihailovi je na svom sasluanju, aprila 1946. godine,
potvrdio sastanak sa Nediem: U avgustu mesecu 1944. godine, u jednoj
usamljenoj kui pored puta izmeu Raane i Kosjeria. Sastanak je bio glup,
nepotreban i kompromitujui".
11
69
Tomaevi , J., etnici..., strana 306.
70
AVII, Emigrantska vlada, 269-1/38-39.
71
Zapisnik o sasluanju D. Mihailovia, strana 50.
U istoj situaciji, posle hapenja. Dragi Jovanovi je priao: U avgustu 1944. godine
pozvao me Kalabi na sastanak u Selters, kraj Mladenovca. Tu je rekao da sutradan treba da
doem u Topolu, kako bi o vanim stvarima razgovarao sa Raiem i Nediem. U Topoli ih nisam
naao, pa sam se odvezao u Aranelovac. Tamo, u jednoj kafani, video sam Neka Nedia, Kala-
bia i Raia: Pozvali smo Vas da organizujete sastanak Milana Nedia sa Draom. Nastupila
su teka i opasna vremena. Moramo da radimo zajedno. Rekao sam da mogu da organizujem taj
sastanak i pitao sam da li Draa ita zna o tome. Odgovoreno mi je potvrdno. Na jednoj okuci,
kraj starog seljakog plota, stajao je jedan mitraljez gotovo na samom drumu. Rai i Kalabi su
zaustavili kola i pozvali nas da siemo. Nedia, Damjanovia i mene u jednoj maloj seoskoj kui
ekao je Draa Mihailovi. Pozdravio se sa Nediem i Damjanoviem, a ja sam mu se tek tada
27
Evidentno je da je ovaj sastanak organizovan mi mo Mihailovieve
volje i da su njegovi glavni inicijatori bili oficiri oko Dragoslava Raia, koji
je rukovodi o svim operacijama u Srbiji. Ako poklonimo poverenj e iskazu
Dragog Jovanovia, kao i samog Mihailovia, moemo zakljuiti da general
ponudu o prijemu nemakog naoruanj a nije ni prihvatio ni odbio - utao je,
svestan greke ako prihvati bilo koju mogunost . Na drugoj strani, general
Nedi je zahtev za naoruanjem veoma brzo prosledio Nemci ma.
U Komandi Jugoistoka odran je 17. i 18. avgusta sastanak na kome
se razgovaralo o naoruavanju etnika. Zakl j ueno je da se predlog prihvati
iz vie razloga: 1) odbi j anj e bi dovelo do krize vlade u Srbiji i do zaokreta
pojedinih etnikih bandi ka Titu i do apsolutnog neuspeha politike koju
smo do sada vodili u Srbiji"; 2) D. Mihailovi bi bio prisiljen da trai oslonac
na drugoj strani; 3) negativan odgovor predstavljao bi veliki uspeh Anglo-
a me r i k a n a c a koji time u srcu Balkana dolaze u posed j ednog antikomuni-
stikog izolacionog sredstva"; 4) mogue je stapanje partizanske vojske sa
etnikim bandama". Predlog je prihvaen u naelu. Trebalo je obeati is-
poruku i obuku za rukovanje savremeni m oruj em.
72
Herman Noj baher je istakao da Mihailoviu treba verovati, jer je on
toliko antikomunista da je uprkos engleskim ponudama dao prednost
prosjaenju kod okupatora pred slogom sa crvenom stranom".
73
Ipak, poto
su to bila pitanja visoke politike", odluku o t ome mogao je da donese samo
glavni stan vode Rajha". O ovom dogovoru Noj baher je 20. avgusta obaves-
tio Fon Ribentropa: Prilikom razgovora sa itavom srpskom vladom kod
vojnog zapovednika Jugoistoka u mom prisustvu, Nedi je posle iscrpnog
prikazivanja opasnosti situacije u srpskom, a time i u itavom jugoistonom
prostoru, davao izjave i u ime D. Mihailovia. Nedi je garantovao da e se
pokret D.M. uzdrati od svake neprijateljske akcije protiv Nemaca. Njegova
predstavio. Uli smo u seljaku sobu gde je bio jedan krevet, sto i dve klupe gde su, pored Drae,
bili jo pukovnik Baleti, Lalatovi i jo jedan oficir, a bili su tu i Rai i Kalabi. Kada smo uli
unutra, mislim da nas je Mihailovi ponudio rakijom. Nedi je odbio, a Draa je pitao kojim
dobrom dolazimo. Tada je Nedi poeo da govori da je zemlja u opasnosti i da je doao da vidi
moe li se togod uiniti za njen spas. Govorio je i na koji nain misli da zemlji treba pomoi.
Kazao je da treba da prestanu pljake, a da za izdravanje ljudstx'a Drai stavlja na raspolaganje
100 miliona dinara. Glavni dogovor bio je oko nabavke oruja: da Nedi kod Nemaca izdejstvuje
da se ono dobije. Mihailovi je kazao da ima dovoljno ljudi, ali mu nedostaju oruje i municija.
Prisutni oficiri traili su da im se nabavi oko 60.000 puaka. Na kraju je Nedi izjavio da preu-
zima obavezu da izdejstvuje kod Nemaca 30.000 puaka, 500 pukomitraljeza i neto minoba-
caa: Vi mi garantujete da ovo nee biti upotrebljeno protiv okupatora, a ja garantujem da u
uiniti sve to je potrebno da nam Nemci daju oruje, municiju i odeu. Mihailovi je dugo utao.
utao je i kada je Nedi zatraio da ovaj sastanak ostane u najveoj tajnosti". (Milovanovi, N.,
Kroz tajni arhiv Udbe, str. 167-168).
72
Zbornik NOR-a, XIV-4, str. 1073-1074; Izvetaj Obavetajnog odeljenja Komande Ju-
goistoka od 18. avgusta 1944.
73
too, strana 1076.
28
vlada preuzima punu odgovornost za bezbednost drumova, eleznica, rud-
nika i ostalih objekata koji interesuju Nemce. Srpski nacionalisti spremni su
do krajnosti da vode borbu protiv komunista. Ta mobilizacija srpstva protiv
prodora boljevizma, vri se pod vodstvom ministra predsednika Nedia ko-
jeg pokret D.M. priznaje, kao i njegove vlasti".
14
Sastanak u Hi t l erovom gl avnom stanu odran je 22. avgusta. Pri-
sustvovali su: Fon Kajtel, Fon Vajks, Haj nri h Himler, Fon Ribentrop i Noj ba-
her. Vajks je istakao da e veoma brzo uslediti povlaenje bugarskih trupa, pa
e veliki delovi Srbije ostati neposednuti, to e olakati Titovo zaposedanj e
Srbije". Stoga je podrao ponudu Nedi a i Mihailovia u njenim glavnim
takama, ukazujui na neophodnost uj edi nj enj a srpskih nacionalnih snaga.
Hitler je, meutim, odbacio sve predl oge o naoruavanju Mihailovieve voj-
ske. Ukazao je na dva bitna moment a: 1) efkat isporuke oruja etnicima; 2)
posledice koj e e ostaviti i spunj avanj e srpskih zahteva. Smatrao je da su
Englezi, u stvari, sugerisali Srbima da trae oruje od Nemaca, koje e ka-
snije sigurno biti upereno protiv Rajha: Ja sam se dosta dugo morao boriti
protiv shvatanja da se narodi Istoka mogu sa uspehom angaovati u borbi.
Uvek su mi ponovo iznosili da je mogue pouzdati se u njih bez naroitog
razmiljanja. Nema pouzdanja u te ljude".
Jo pre poetka konferenci j e Hitler je, meutim, Noj bahera pozdravi o
sledeim reima: ,,Da Vam odmah na poetku bude jasno, nema nita od da-
vanja oruja etnicima!" Uporeduj ui Srbe i Hrvate, Hitler je naglasio da Hr-
vati nemaj u nikakvu predstavu o dravnosti i nee je nikada ni imati". Na-
suprot njima Srbi su narod koji je odreen da ima dravu i koji je kao narod
odran. Njihova ideologija je velikosrpska. U njima postoji bezobzirna ot-
porna snaga. Zbog toga e oni uvek zastupati velikosrpsku ideju. Ono to do-
lazi iz Beograda, znai opasnost". Ukol i ko bi Srbi sada dobili oruje, oni bi
pobedili komuni zam, a onda e velikosrpska ideja ponovo da zaplamti na
nau tetu. A to je nepodnoljivo. Srbi se nikada ne bi odrekli velikosrpske
ideje". H. Noj baher je, slino kao i Vajks, isticao neophodnost potrebe da
srpske nacionalne snage brane Balkan od crvene invazije". Predl oeno je fi-
reru da za saradnju sa etnicima ovlasti komandant a Jugoistoka. Hitler je sve
predl oge odbio.
75
ak je Vajksu rekao i sledee: Nemaka mora do kraja
suzbijati sve planove o Velikoj Srbiji. Ne sme se stvoriti srpska vojska. Prih-
vatljivija je ak stanovita komunistika opasnost ".
76
74
Milovanovi, Nikola, Kontrarevolucionarni pokret Drae Mihailovia, Beograd.
1983, IV, strana 145.
75
Zbornik NOR-a, XII-4, str. 527-532.
76
Tomaevi . J., etnici..., strana 309.
29
Tako se j o j ednom pokazala sva beskorisnost nastojanja da se od Ne-
maca dobije oruje, makar i u ogranienoj koliini. Ni Milan Nedi nije mo-
gao da pomogne. JVUO je nosila ig velikosrpske voj ske" i protiv nje su
bili svi. ak je i za Nemce komuni zam bio manj e zlo. Osim toga, mnogi ofi-
ciri J VUO nisu eleli ni po koju cenu, ak i kada je poraz bio izvestan, da sa-
raduj u se Nemci ma.
77
Herman Noj baher je izuzetno verodostojan u svojim memoari ma,
mada je veoma teko biti objektivan kada je re o sopstvenoj ulozi ili odgo-
vornosti u pojedinim prekretnim istorijskim dogadaj i ma. Naj znaaj ni j i m
nam se ine oni delovi Noj baherovi h memoara koji opisuju ljude i dogadaj e
na nain koji odudara od uvreenih stereotipa, koji j o uvek opstojavaju u is-
torijskoj svesti srpskog naroda. Tu, pre svega, mislimo na generala Milana
Nedi a i opis nj egove posete Berlinu. Iz Noj baherovog svedoenj a vidimo da
je Nedi iao u Glavni tab vode Raj ha da pokua da spasi Srbiju. Takode,
srpskoj naunoj i iroj javnosti ostali su nepoznati podaci o Noj baherovi m
naporima da spase to vei broj civila od nemakih odmazdi. Izgleda, ne-
kako, da ga je Vojni sud u Beogradu osudio jer se protivio sprovodenj u re-
presalija.
Noj baherovi memoari vrlo ubedl j i vo razbijaju crno-bele predstave o
traginim dogadaj i ma iz perioda Drugog svetskog rata, u prvom redu stereo-
tipna znanja o sloenim i kompl i kovani m procesi ma koji su se ticali odnosa
Nemaca i etnika sa j edne strane, i odnosa Zapada prema oba pokreta otpora
u Jugoslaviji, sa druge strane. Noj baherovo delo svakako e pomoi novoj
generaciji srpskih istoriara da ovl adavanj em znanja o prolosti izgrade kri-
tiko miljenje, koje e uspostaviti novi identitet nauke, kako se ona vie ni-
kada ne bi doivljavala kao totalitarna propaganda koja slui odreenoj ide-
olokoj matrici. Kritinost u istoriografiji ne moe se dosegnuti j ednom zau-
vek, ve se ona stalno iskuava i usavrava na novim pitanjima i proble-
mima. Ne postoje vii ciljevi" zbog kojih se ta kritinost moe ograniavati,
posebno ne politiki. Samo tako istoriografija e ostati nauka a ne ideologija.
Istoriografija se i danas nalazi pod uticajem razliitih drutvenih
sila" od kojih zavisi njen razvoj. Otuda proizlazi i njena nemo da odluu-
77
Ilustrativan je primer pukovnika Milutina Radojevia. Sredinom septembra, Nemaka
komanda u Niu predloila je svim nacionalnim snagama da uestvuju u zajednikim borbama
protiv Crvene armije i NOVJ. O tome se raspravljalo 14. septembra u Gadinom Hanu, na sa-
stanku oficira JVUO i SDS-a. Pukovnik Radojevi je izneo stav JVUO: Makar svi pogubili gla-
ve, a sa nama i ljudstvo, mi ne moemo i neemo sa Nemcima da vodimo borbu protiv Sovjeta,
niti protiv partizana, jer su Nemci nai neprijatelji i okupatori". (AVII, A, 140-9-1/9) Nemaki
zahtev jednoglasno je odbijen, a odlueno je da se straari sa teritorije nike oblasti, u periodu od
14. do 16. septembra, prikljue odredima JVUO na prostoru Stala - Boljevac (AVII, A, 14b-9-
5/9).
30
j ue utie na ovladavanje racionalnim spoznaj ama prolosti. Svakako da u
savremenoj srpskoj istoriografiji j o uvek vai ona poznata sintagma engle-
skog istoriara Edvarda Kara d a j e za poznavanj e j ednog drutva najbolji pu-
tokaz upoznavanj e sa onim to njegova istoriografija nije napisala.
U tome i j est e vrednost prvog srpskog izdanja Noj baherovi h memo-
ara. Nadamo se da e ovaj izdavaki napor dati svoj skroman doprinos pre-
vazilaenju kako istoriografskih, tako i ideolokih podela iz prolosti.
Dr Kota Nikoli
31
NAPOMENA UZ PRVO IZDANJE
Vojni sud u Beogradu osudio me je 16. maj a 1951. na 20 godina pri-
silnog rada. Kao osnov moj e krivice navedeno je da sam, kao privrednik i
diplomata, ojaao ratni potencijal biveg Nemakog rajha i da sam pomogao
nemaku armiju u borbi protiv partizana na Balkanu. Ovom laskavom argu-
mentu nisam imao ta da prigovorim. Nisam poricao da sam svoj posao radio
to sam bolje mogao. Za ovakvu izjavu vie nije bilo pot rebno mnogo hr a-
brosti. Tip ratnog zloinca, kome ja pripadam, ve je izaao iz mode.
Nakon sedam i po godina zatvora, vratio sam se 21. novembra 1952. u
moju zemlju. Bio je to dug i teak put. Preao sam ga tako uspeno za-
hvaljujui spremnosti da preuzmem dobrovol j no na sebe teret odgovornosti
za veliko zlo. Zbog toga nisam nepotrebno patio i krvario. Danas vidim j o
veu dobit iz tog lutanja kroz dolinu potiskivanja i muka. Ni koga ne mrzim.
ivot uvek poinje ujutro.
Gmunden, jul 1953.
NAPOMENA UZ DRUGO IZDANJE
To to se se pokazalo kao nuno da se prede na pri premu drugog iz-
danj a ove knjige svega nekoliko meseci posle obj avl j i vanj a prvog izdanja
(Boi, 1956), moe da se smatra uspehom, kada se ima na umu i nj eni ca da
je nemako trite knj i ga preplavila memoarska literatura i d a j e , kao posle-
dica, publika umorna od nje.
Ova knjiga seanja primljena je dobro i to ne samo na nemakom go-
vornom podruju. Mnogi kritiari posvetili su u svojim pri kazi ma mnogo
prostora ovoj knjizi i linosti autora. ak sam uo i prekor d a j e ovo tivo su-
vie kratko i da bi mnogi itaoci eleli da uskoro dobiju u ruke nastavak ove
knjige.
Nadam se da e ove pohvale da koriste knjizi i da e ona doprineti bo-
ljem razumevanj u tog burnog vremena!
Be, april 1957. Autor
33