Ekoloka gradnja, bioniki kreativni inenjering i Simprolit

sistem
Narastajui ekoloki problemi doveli su do saznanja o neophodnosti preorijenacije oveanstva na put
razvoja usmeren ka postizanju harmonije uzajamnih odnosa sa prirodom Ekologizacija naina miljenja
je neosporno prvi i osnovni korak u ekologizaciji uzajamnog odnosa oveka i prirode, jer samo
postojanim ekolokim obrazovanjem i vaspitanjem moe zaiveti ekoloka etika !redznaci globalne
ekoloke katastro"e inicirali su najvaniju aktivnost oveanstva u savremenoj epohi # saznanje da put
razvitka mora biti u harmoninim odnosima sa prirodom i njenim resursima $ upravo ovo postizanje
harmonije u uzajamnim odnosima sa prirodom ne moe biti ostvareno bez ekologizacije pristupa gradnji,
koji potom za rezultat daje ekologizaciju normi i pravila, poev od globalne postavke razvoja sistema,
preko njegovog projektovanja i realizacije
%reen &uilding 'hallenge # ekoloka (zelena) gradnja
Svaki sistem mora biti u harmoniji sa prirodom, oponaati je i regenerisati. Potrebna je krajnja opreznost u
primeni sistema razliitih od prirodnih, jer priroda je stvarana milionima godina i informacija njenog razvoja mora
biti putokaz za sisteme koji raunaju na dugovenost i ekoloku stabilnost. Promene su nelinearne i mala
izmena jednog resursa moe dovesti do velikih izmena drugih.
nergija, vazduh i voda su osnovni izvori i uslovi postojanja ekosistema. ! dok se pravilnim ekolokim miljenjem
i postupanjem vazduh i voda mogu obnavljati, energija sa tehnolokim razvojem oveanstva postaje deficitarna
komponenta ekosistema.
!nteresantan je podatak da se, pri dobijanju iz prirodnih sistema korisne produkcije, na njenu jedinicu troi sve
vie energije na jednog oveka "kal#dan$ u kamenom dobu oko %.&&&, u feudalnom dobu '(.&&&, u
industrijskoj epohi )&.&&&, dok se danas, u najrazvijenijim zemljama, troi i preko (*&.&&&+
Pri tome je proces izdvajanja energije iz ekosistema nepovratan i kod njega se ne moe govoriti o ,kruenju-
energije pretvaranjem iz jednog oblika u drugi u obratni tok vra.a se zanemarljivo mala koliina energije ne
vie od &,(/+ 0 cilju ouvanja ekosistema, a time i oveanstva, jo juna '11(. godine odrana je konferencija
203 u 4io de 5aneiru ,Planeta 6emlja- vezana za razvoj i ouvanje okolne sredine. "onferenciji su prisustvovali
najvii rukovodioci ')1 zemalja sveta, kao i mnogobrojne me7unarodne dravne i nevladine organizacije.
"onferencija je pokazala da se socijalno8ekonomski problemi razvoja ne mogu vie odvojeno posmatrati od
njihovog uticaja na ovekovu okolinu. Prihva.en je ,Program mera za 99! vek- sa pozivom svim zemljama sveta
za ,ekostabilnim- razvojem, da bi se zadovoljile postoje.e potrebe, ali ne podvrgavaju.i riziku sposobnost i
mogu.nost budu.ih pokolenja da i one zadovolje svoje potrebe. su i predlozi mera i zahteva za ostvarivanjem
ekostabilne :ekoloke, zelene; gradnje$
ekostabilno projektovanje i izgradnja politika, prijem reenja, upravljanje
ekostabilno kori.enje energije, statistika korienja energije, energija pri zagrevanju i pri hla7enju,
gra7evinska fizika, prozori i
zatita od sunca, ekoloki efekti poboljanja toplotnog reima
ekoloki gra7evinski materijali, instrumenti i metode izbora adekvatnih gra7evinskih materijala, tetni
sastojci, smanjenje ekolokog optere.enja od betona, revitalizacija postoje.ih objekata, prepreke i procesi
na putu recirkulacije
ocene ivotnog ciklusa objekata, zelene ocene objekata, instrumenti ocene i dugovenost objekata,
ekoloki status objekata, nacionalni sistem ekolokog ocenjivanja kao izvor normativnih trebovanja za
,zelenu- gradnju, upore7ivanje rezultata ,zelenih- objekata pri kori.enju raznih metoda ocene
program rada za ekostabilnu 8 ekoloki opravdanu gradnju :,Sustainable <onstruction =genda-;.
0pravljanje i organizacija su kljuni aspekti razvoja ekostabilne gradnje, koja treba da reava ne samo tehnike
probleme, ve. i prate.a socijalna, ekonomska, pravna i politika pitanja. 6bog toga je ekostabilna gradnja vrlo
sloen mehanizam sa veoma velikim brojem me7usobnih dejstava svakog od elemenata ponaosob.
!repreke ka progresu u ekostabilnoj gradnji najee su*
profesionalna i konzervativna inercija koja titi ,status8kvo-
nedostatak razumevanja problema me7u profesionalnim uesnicima u projektovanju i gradnji
nepostojanje normativnih dokumenata i manje deklarativne, a vie konkretne podrke drave i drutva
trina kretanja, kupovna mo. stanovnitva
nedovoljni, nekompletni ili nekorektno iskazani izvorni podaci
politiko proteiranje lokalnih ili inostranih proizvo7aa
nepostojanje ili neprimenjivanje paketa kazneno8vaspitnih mera zbog prikrivanja ili neistinitog
prikazivanja izvornih podataka koji bitno
utiu na donoenje odluka kod izbora materijala ili funkcionisanja sistema.
&+,N+-$ &ionics, &iomimetics, &iomimicr., &ionical 'reativit. Engineering
&ionika (od grke rei /bion0 # osnovni elemenat ivota, ivei) je najee usvojen naziv za novu
primenjenu nauku o tehnikim reenjima zasnovanim na osnovnim principima organizacije, osobina,
"unkcija i struktura ive prirode
2snovna oblast izuavanja bionike predstavljaju ivotne forme u prirodi i njihovi
analozi u industrijskoj proizvodnji, idejama i reenjima.=rhitekturno8gra7evinska
bionika izuava zakone formiranja i obrazovanja struktura ivih organizama, polaze.i
od osnovnih principa stvaralatva ive prirode 8 ekonomije materijala, ekonomije
energije i postizanja maksimalne u datim uslovima dugovenosti.
Poslednjih godina bionika potvr7uje da je ve.ina ljudskih patenata ve.
,zapatentovano- prirodom+ Priroda milenijumima, a ljudi od ne tako davnih vremena
grade po istim zakonima, primenjuju.i u postupku stvaranja optimalna konstruktivna
reenja preraspodelu funkcija, prijem optere.enja, dugovenost, ekonomiju
materijala i ekonomiju energije.
= s obzirom da su ,ivi objekti- sazdani prirodom daleko savreniji od onih koje
ovek stvara, osnovni zadatak na putu razvitka nauno8tehnikog progresa
predstavlja upravo osvajanje svih prednosti i karakteristika ivih struktura.
>u spada i istraivanje novih materijala, arhitekturnih formi i konstruktivnih sistema,
koji ne.e sadrati samo lepotu i harmoniju prirode, ve. i potovati osnovni postulat
izgradnje ivih struktura minimum energije uz maksimalnu dugovenost. 3a taj
nain, ne samo da .e se dobiti mnogofunkcionalne ,ive- arhitektonske strukture
:,pametna ku.a- i sl.;, ve. .e se realizovati i osnovni zadatak ekoloke gradnje
ostvarivanje harmonije sa prirodom i aktivno ouvanje ivotne sredine.
!rincipi prirode
Primena prirodnih principa sazdavanja konstruktivnih struktura ivih organizama i njihovo preslikavanje na
konstruktivna reenja objekata otvara veoma iroke horizonte ka efektivnim pravcima usavravanja
gra7evinarstva, poev od osnovnih struktura, pa sve do funkcionisanja izgra7enih objekata po principima
minimuma kori.enja energije :u prirodi opstaju samo oni sistemi koji u svom funkcionisanju koriste minimum
raspoloivih resursa i energije;.
Pri svem raznoobrazju struktura stvorenih prirodom u toku mnogomilenijumskog
izbora, u osnovi konstruisanja izdvajaju se neki opti principi$
karakteristike formi i oblika maksimalna vrsto.a i dugovenost
konstrukcije u prirodi obezbe7uje se pre svega krivoobraznim formama
odvojen prijem statikih i dinamikih optere.enja statika optere.enja
primaju se ,pasivnim- materijalima, za ije funkcionisanje se ne troi energija.
Povremena i dinamika optere.enja prihvataju se u.e.em ,aktivnih- materijala
za koje se dozvoljava troenje energije :tipa mii.a;
razmetaj nosivog materijala u pravcu prostiranja glavnih optere.enja nosivi materijal kod pasivnih
prirodnih konstrukcija raspore7uje se u pravcima dejstva postojanog optere.enja
pove.anje opte stabilnosti i prijem povremenih optere.enja vri se nenosivim strukturama, koje u
datom trenutku smanjuju optere.enje na nosivi sistem, pridaju.i mu nov kvalitet ukupnog pove.anja
stabilnosti uz minimalno kori.enja energije
racionalan raspored nosivih i nenosivih materijala sve konstrukcije ive prirode :.elije, tkiva i celi
organizmi; odravaju formu na raun toga to uporedo sa vrstim skeletom postoji elastian sistem
sastavljen od opni ispunjenim viskoznom protoplazmom
me7usobna podela funkcija obino svaki element ponaosob ima striktno odre7enu funkciju :nosivu,
termozatitnu, transportnu;, pri emu se neretko vie funkcija vre jednim elementom :polifunkcionalnost;.
3a osnovu tih principa bionike funkcioniu i elementi konstruktivnih sistema u gra7evinarstvu stubovi na
pritisak, grede i me7uspratne ploe na zatezanje, ljuske i kupole kao membrane i sferne strukture i sl.
Na osnovu istih tih principa sazdan je i Simprolit

sistem # sistem ekoloke gradnje kreiran primenom

osnovnih postulata &ionike (&ionikog kreativnog inenjeringa)
!aralele prirode i Simprolit

sistema
1a 2iva priroda*
Skelet kimenjaka sazdan je po optem principu i sastoji se iz dve osnovne grupe$ osni i dodatni skelet. 0 osni
skelet spadaju sve kosti koje se nalaze u sredini i obrazuju nosivi sistem tela kosti glave, vrata, kimenog
stuba, rebra i grudna kost. ?odatni skelet ine kod svih ivih bi.a kljune kosti, lopatice, kosti ruku, kosti bedra i
kosti nogu.
2snovna funkcija skeleta je nosivost, kako mase tela, tako i optere.enja koje telo prima. Pri tome, u prenoenju
stalnog optere.enja :sopstvene teine tela; uestvuje vertikalni sistem kostiju :kosti vrata, kimenog stuba, bedra
i nogu;, a povremeno optere.enje teretom prenosi se posredno :preko kostiju ruku i lopatica; opet do vertikalnog
sistema kostiju kimenog stuba, bedra i nogu.
1b Simprolit sistem*
3osivu ulogu u Simprolit
@
sistemu na sebe preuzima beton kojim se u procesu gradnje zapunjavaju blokovi, kao i
armatura koja se po potrebi ume.e u upljine Simprolit
@
blokova. =ko bi se izidan zid od Simprolit
@
blokova
snimio ,rentgenom-, na slici bi se video sistem vertikalnih betonskih stubova, gusto raspore7enih na svakih
pola duine bloka. 2vi stubovi sposobni su da prime ogromno vertikalno optere.enje po Studiji !A"
Bra7evinskog fakulteta u Ceogradu, fasadni zid od Simprolit
@
SC?SD& blokova moe da ponese vertikalno
optere.enje od preko D& :trideset; spratova+ Sa druge strane, od Simprolit
@
blokova ili Simprolit
@
S2P ili S0P
ploa formira se oplata za horizontalne betonske elemente :serklae, nadvratnike, natprozornike, me7uspratne i
krovne ploe;, a u svaki tre.i Simprolit
@
blok u za to posebno predvi7enim kanalima montira se horizontalna
armatura, to sve zajedno, sa ugra7enim betonom, ini siguran sistem za prijem i prenos bonih optere.enja
:horizontalno stalno i pokretno optere.enje, kao i vertikalno povremeno optere.enje u vidu sila dejstva vetra i
seizmike;.
3a 2iva priroda*
2ko skeleta kimenjaka nalazi se sistem mii.a i krvnih sudova
:meso; koji, izme7u ostalog$ vri i funkcije odravanja kostiju u
neophodnom poloajuE zatite kostiju od bonih udaraca i
prelomaE elastinost i duktilnost motornog sistemaE termozatite
tela od visokih i niskih temperatura i dr.
3b Simprolit sistem*
Simprolit
@
masa u Simprolit
@
blokovima tako7e vri analogne
funkcije navedene kod strukture ive prirode$ vri funkciju
formiranja otvora u koji se naliva nosivi beton ili montira armatura,
titi ugra7en beton od bonih udaraca i preloma :zid od
Simprolit
@
blokova ispunjen betonom ne moe se razbiti macolom, jer silinu udara na sebe primaju zidovi blokova
od Simprolit
@
mase i amortizuju ga, tako da je preostala energija nedovoljna da oteti ili razbije betonski stub
unutar bloka;E svojom elastino.u i duktilno.u amortizuje bone deformacije od seizmikih sila i seizmikog
pomeranja nosivog konstruktivnog sistema :za razliku od svih ostalih sistema sa =C skeletom i ispunom od
raznih materijala;E titi ne samo betonske stubove unutar blokova, ve. i ceo objekat od ekstremno visokih i niskih
temperatura, stvaraju.i prirodni zatitni mehanizam :Pri ispitivanju u !A" Bra7evinskog fakulteta u Ceogradu,
Simprolit
@
blok je napunjen sveim betonom bez dodataka aditiva protiv zamrzavanja i odmah stavljen u
zamrziva sa temperaturom 8(F
o
<, pri emu beton ne samo da nije zamrznut, ve. je posle (G dana postigao istu
vsto.u kao i kontrolni uzorak na sobnoj temperaturi jer je sadejstvo toplote hidratacije pri ovr.avanju betona
u sadejstvu sa termikim karakteristikama, hidrofobno.u i otporno.u na mraz zidova Simprolit
@
blokova stvorilo
autostabilan termiki sistem bioniki slian sistemu polarnih ivih bi.a;.
4a 2iva priroda*
2ko skeleta i mesa ivih organizama nalazi se koa koja izme7u ostalog vri termiku i baktericidnu zatitu ivog
sistema kojeg okruuje, uestvuje u metabolizmu i transportu gasova :koa ,die-;
4b Simprolit

sistem*
Simprolit
@
masa oko betonskih stubi.a unutar Simprolit
@
blokova i sami Simprolit
@
blokovi kao ogradni :fasadni;
zidovi tako7e vre termiku zatitu :otpornost na poar preko 'G& minuta, otpornost na mraz preko '&& ciklusa,
letnja stabilnost zidova, termoizolacija i spolja zimi i unutar objekta leti;, hidrofoban je i na njemu se ne
stvaraju bu7 i gljivice, a to je najvanije, Simprolit
@
zidovi ,diu-, po emu su jedinstven gra7evinski
termoizolacioni materijal koji tu karakteristiku zadrava u svim klimatskim zonama :Preporuke !nstituta
gra7evinske fizike 4=S3 4H o primeni Simprolit
@
sistema na celoj teritoriji 4uske Hederacije;.
E-,5,6-$ %7$8N9$ # %7EEN &:+58
S+;!7,5+<

<E=N,5,%+9$ &:8:>N,S<+ +5+ : 6<$ <7E&$ 8$ SE :?E7+<E -$8$

-:!:9E<E +5+ %7$8+<E 8,; @$ S?,9: 8E': + :N:-E
6ahtevi za pove.anjem toplotne zatite stambenih i industrijskih objekata postali su vaan segment dravne
regulative u ve.ini zemalja sveta. >i zahtevi su opravdani i sa take gledita zatite ovekove okoline,
racionalnog iskori.enja neobnovljivih prirodnih resursa, umanjenja efekta Istaklene bateJ zbog ote.enja
zatitnog ozonskog omotaa zemlje, i umanjenja emisije ugljen8dioksida i drugih tetnih gasova u atmosferu. Sa
druge strane, to je u svakodnevnu gra7evinsku praksu uvelo razliite sisteme utopljavanja objekata i proizvodnju
razliitih tipova gra7evinskih termoizolacionih materijala. ! dok ozbiljni svetski proizvo7ai u svojim informacionim
materijalima i na svojim Keb8sajtovima istiu i mnogobrojna ogranienja i upozorenja kod primene svog
materijala u svakom konkretnom sluaju, postoji nemalo proizvo7aa koji na sajmovima, izlobama,
prezentacijama i drugim skupovima rasprostranjuju svoje informacione kataloge :za tanost kojih, na alost, po
postoje.im zakonima niko ne odgovara;, u kojima istiu samo pozitivna, sakrivaju.i negativna svojstva i
ogranienja u primeni svoje
produkcije. Stoga se pred investitorom i krajnjim kupcem izgra7enog prostora postavlja sloen zadatak da iz svih
mnogobrojnih materijala na tristu izaberu upravo onaj materijal koji bi po svim parametrima odgovarao njihovim
zahtevima. Pri tome, trebalo bi da postoji moralna i profesionalna obaveza proizvo7aa da u potpunosti i do
tanina informiu kupca o apsolutno svim karakteristikama svog proizvoda.
= da bi kupac znao kakvu informaciju treba da zahteva, u daljem tekstu su nabrojane i popularno objanjene
karakteristike kako zidova pojedinano, tako i njihovog ponaanja u objektu u celini, to posebno odre7uje
dugovenost, funkcionalnost i ekonominost tog objekta u eksploataciji.
,tpor prolasku toplote kroz zid
2tpor prolasku toplote kroz zid predstavlja odnos debljine zida u metrima i koeficijenta toplotne provodljivosti :L;
materijala od kojeg je sazidan zid, uve.an koeficijentima prelaza toplote iz prostorije na zid i sa zida ka spolja.
2igledno je da je taj koeficijent normiran za zidove bez prozora, vrata, izlaza na terasu, vitraa i tome slino. S
obzirom da debljina zida ne moe da se uve.ava po obodu objekta na taj nain da, na primer, zid bez otvora ima
debljinu )&cm, zid sa jednokrilnim prozorom )*cm, zid sa dvokrilnim prozorom G&cm, zid sa izlazom na terasu
G*cm i tome sl, ti gubici toplote reavaju se dodavanjem rebara radijatorima ili drugim dodatnim izvorima toplote i
uve.anjem njihove snage, to u krajnjem vodi ka neizbenom pove.anju utroka energije neophodne za
zagrevanje objekta.
Simprolit
@
fasadni blokovi imaju jedinstvenu mogu.nost da pri istoj debljini, pomo.u umetaka, pove.aju
termoizolaciju zida i na taj nain kompenzuju gubitak toplote, proizaao od isprojektovanih fasadnih otvora.
3a primer, zid aerodroma u =nadiru i zid aerodroma u Aoskvi imaju istu debljinu od D&cm, s tim to se umecima
raznih debljina otpor prolasku toplote u istom bloku moe pove.ati za vie od *&/. 3a taj nain, zid debljine
D&cm, od Simprolit
@
blokova SCS8D& bez umetaka, po termotehnikim karakteristikama odgovara zidu od pune
opeke debljine (&%cm, a zid tako7e debljine D&cm, od Simprolit
@
blokova SC?S8D& :S8P8P'(;, po termotehnikim
karakteristikama odgovara zidu od pune opeke debljine D&1cm.
!aropropusnost
Paropropusnost i onemogu.avanje pojave kondenza zidova predstavljaju jednu od najvanijih karakteristika
fasadnih zidova koja utie na eksploatacione karakteristike objekta u celini, poev od ekolokih uslova ivljenja u
njima, pa sve do njihove dugovenosti. Meoma su bitni i redosled slojeva i njihova debljina.
?a bi se kod vieslojnih konstrukcija onemogu.ila pojava kondeza, naje.e se primenjuju razliiti vidovi -parnih
branaN, to opet za posledicu ima hermetizaciju t.j. -nedisanje konstrukcijeN. !z tog razloga, kod objekata sa
vieslojnim paronepropusnim zidovima izmena vazduha mora se obezbediti dvosmernom ventilacijom. Suprotno
tome, kod paropropusnih zidova omogu.ena je prirodna ventilacija.
5etnja stabilnost
Oetnja stabilnost zida obezbe7uje optimalnu temperaturnu stabilnost u
objektu tokom leta. S obzirom da se u nae vreme u celom svetu pove.ava
stepen srednje godinje temperature usled globalnog otopljenja, ova
karakteristika je veoma vana, ne samo za regione sa toplom klimom, u
kojima trokovi energije na hla7enje prostorija leti bivaju skoro isti, pa ak i
ve.i od trokova energije za grejanje zimi.
"od zidova od Simprolit
@
blokova, tamo gde je koeficijent letnje stabilnosti
normiran u rasponu od '& :zidovi bez direktnog osunenja; do '* :zidovi sa indrektnim osunenjem; letnja
stabilnost je nekoliko puta bolja+
-on"ortabilnost
"onfortabilnost tako7e predstavlja vanu termofiziku karakteristiku zida, posebno zimi. 0koliko je temperaturna
razlika izme7u vazduha u prostoriji i povrine zida ve.a od D stepena, tada se vazduh pored zida hladi i pada
nanie, podiu.i pri tome topao vazduh ka plafonu. 3a taj nain, bez obzira na postignutu odre7enu temperaturu
vazduha u prostoriji, dolazi do strujanja vazduha unutar prostorije i nastaje ose.anje promaje i hladno.e
nastaje ose.aj nekonfornosti.
Posledice su evidentne$ osim ve.e potronje toplote :odmah se ukljuuje grejno telo
na viu temperaturu;, to je jo dodatno i neekoloki, jer na taj nain izazvana
cirkulacija vazduha u prostoriji podie sa poda prainu, koja se pokazala kao jedan
od izazvaa alergija, bolesti respiratornih organa i drugih bolesti, posebno kod dece.
"od Simprolit
@
blokova problem nekomfornosti ne postoji+
<oplotni kapacitet # sposobnost akumulacije toplote
>oplotni kapacitet zida odre7uje njegovu sposobnost akumulacije toplote iz vazduha
u prostoriji i, posledino, odavanja toplote posle iskljuenja izvora grejanja. Sa jedne
strane, zidovi sa ve.im toplotnim kapacitetom dugo se zagrevaju do normalne
temperature, a sa druge strane, pri iskljuenju izvora grejanja, oni se dugo i hlade
to je znaajno kada se radi o nekontinuiranom grejanju tj. periodinim ukljuenjima i
iskljuenjima grejanja.
Meliki toplotni kapacitet zidova uglavnom nije poeljan kod objekata izgra7enih u
toplim klimatskim regionima, jer se tamo tokom dana zidovi zagrevaju toplim
vazduhom, pa no.u vra.aju toplotu u prostoriju do takvog stepena, da je prosto nemogu.e spavati. 6idovi od
Simprolit
@
blokova imaju optimalan odnos toplotnog kapaciteta zahvaljuju.i betonu kojim se popunjavaju otvori
bez dna kod Simprolit
@
blokova.
=idro"obnost
Pidrofobnost definie sposobnost materijala za zidove da ne upijaju vodu. 3a primer, u sluaju poplava, betonski
zidovi ili zidovi od opeke upijaju vlagu do samog plafona. 6idovi od .elijastih betonskih blokova :siporeksa;
upijaju vlagu ne samo kod vanrednih situacija, ve. i na samo gradilite stiu sa (&/8D&/ proizvodne vlanosti
:neki proizvo7ai preporuuju da se zidovi od .elijastih betona ne malteriu od '( do 'F meseci posle ugradnje,
sve dok blokovi ne izgube svoju otpusnu vlanost po izlasku iz proizvodnje;, a zatim upijaju vlagu i u procesu
gra7enja, poevi od zidanja malterom, preko malterisanja, pa sve do kvaenja kiom tih zidova do momenta
njihove zatite fasadnom vodonepropusnom bojom.
>reba podvu.i da sadraj vlage u zidu utie, ne samo na ekoloku mikroklimu objekta, ve. i direktno umanjuje
otpornost na mraz, 6id od Simprolit
@
blokova ne upija vlagu, to se mora uzeti u obzir u procesu malterisanja
dok kod ostalih zidova vlaga iz maltera jednim delom isparava, a ostatak vlage upija zid malter kod Simprolit
blokova u potpunosti se sui ka spolja+
6bog toga se malterisanje Simprolit
@
blokova izvodi u tankom sloju, ukoliko se malterie cementnim ili cementno8
peanim malterom. 0koliko je pak, iz arhitektonskih razloga, potreban deblji malter, preporuuje se dodatak
fibrinskih vlakana u malter. 0 oba sluaja malter se polako sui i daje mogu.nost fine obrade tog istog sloja
maltera posle nekoliko asova, to ne samo da umanjuje kotanje materijala, ve. i cenu rada pri zidanju, kako
fasadnih, tako i pregradnih zidova od Simprolit
@
blokova.
,tpornost na mraz
2tpornost zida na mraz predstavlja njegovu sposobnost da pri zasi.enju
vlagom izdri odre7eni broj ciklusa zamrzavanja i otapanja, bez gubitaka
termoizolacionih karakteristika, celovitosti, razaranja i znaajnog smanjenja
vrsto.e.
2snovni razlog razaranja materijala pod uticajem niskih temperatura je u
irenju vode, koja pri zamrzavanju popunjava me7usobno povezane pore u
materijalu. Pri tome zasi.enje zidova vodom moe proiste.i ne samo zbog
direktnog natapanja kiom, ve. i zbog velike vlanosti sa kojom materijal dolazi iz proizvodnje, njegovog uvanja
pod otvorenim nebom, kondenzacije vlage unutar fasadnih zidova, prekomernog vlaenja fasadnih zidova i tome
slino.
2tpornost na mraz direktno utie na dugovenost, pri emu je pogreno miljenje da broj ciklusa zamrzavanja i
otapanja u potpunosti odgovara broju godina kod dugovenosti, s obzirom da u toku iste godine, u zavisnosti od
klimatskih regiona, moe biti i nekoliko ciklusa zamrzavanja i otapanja.
3a otpornost na mraz konstrukcije utiu tako7e i druge fizike karakteristike materijala i zida u celini, kao to su$
homogenost, modul elastinosti, koeficijent deformacije pri visokim i niskim temperaturama, amplituda kolebanja
maksimalne i minimalne temperature itd.
8ugovenost
?ugovenost fasadnih zidova mora se obezbediti primenom materijala koji imaju neophodnu ukupnu otpornost i
to$ otpornost na mraz, hidrofobnost, biootpornost, otpornost na koroziju, otpornost na visoke temperature,
postojanost pri ciklinim temperaturnim kolebanjima i drugim razaraju.im dejstvima okolne sredine. 0 suprotnom,
zahteva se specijalna zatita elemenata konstrukcije koji su izvedeni od nedovoljno otpornih materijala.
! dok izolacioni materijali u tablama u ruskim uslovima imaju dugovenost u proseku manje od (* godina, a
.elijasti betoni :gasbeton, penobeton; manje od D* godina, Simprolit i Simprolit elementi imaju dugovenost vie
od *& godina.
,tpornost na dejstvo poara
2tpornost zida na dejstvo poara definie se njegovom karakteristikom da zadrava termoizolacionu sposobnost
i celovitost za sve vreme trajanja poara, pri emu se tokom ispitivanja temperatura pove.ava po normiranoj
poarnoj krivoj do preko ''&&
o
<.
Simprolit sistem je trenutno najoptimalniji sistem gradnje u svetu koji istovremeno zadovoljava sve
neophodne karakteristike
dugovene, energoe"ektivne i ekoloke gradnje i to*
8:%,?EAN,S<
Simprolit
@
je najdugoveniji me7u analozima. ! dok izolacioni materijali u
tablama :mineralna vuna, ekstrudirani i ekspandirani polistirol; u ruskim
uslovima imaju dugovenost u proseku (&8(* godina, .elijasti betoni
:gasbeton, penobeton; od (&8D& godina, Simprolit
@
i Simprolit
@
elementi
imaju dugovenost vie od *& godina.
!o 'erti"ikatu
N++SB 7$$SN
<E7;,+@,5$'+9$
Simprolit
@
blok debljine svega (&cm zadovoljava sve klimatske regione
Calkana, dok Simprolit
@
blok D&cm zadovoljava sve regione u 4usijiE
Simprolit
@
monolit zapreminske mase 'F&kg#m
D
u suvom stanju ima
koeficijent toplotne provodljivosti LQ&,&%% R#m".
P4?32S> P4!A3 S!AP42O!> CO2"2M=$ Simprolit
@
fasadni
blokovi imaju jedinstvenu mogu.nost da pri istoj debljini, pomo.u
umetaka, pove.aju termoizolaciju zida i na taj nain kompenzuju gubitak
toplote proizaao od isprojektovanih fasadnih otvora.
!reporuka
N++SB 7$$SNC
+spitano u
+nstitutu +;S u
&eogradu i
+nstitutu za
materijale i
konstrukcije
%raDevinskog
"akulteta,
:niverziteta u
&eogradu
,<!,7N,S<
N$ ;7$@
2tpornost na mraz Simprolit
@
blokova je ve.a od '&& ciklusa zamrzavanja
u surovim uslovima ruske zime.
!o 'erti"ikatu
N++SB 7$$SN
=+87,B,&N,S<
Simprolit
@
blokovi ne upijaju vodu, pri ispitivanju u Aoskvi Simprolit
@
zidovi
su imali vlanost S'/.
+spitano u
+nstitutu
N++ ;osstro.
,<!,7N,S<
N$ !,2$7
Simprolit
@
monolit je negoriv materijal i ima klasu gorivosti 3B+
Pregrada od Simprolit
@
S2P ploa dQ Gcm na drvenom rotilju otporna je
na poar '(& minuta :!'(&; !'G&, otpornost na dejstvo poara Simprolit
fasadnih i pregradnih blokova ve.a je od D asa.
Serti"ikovano
u 7uskoj
Bederaciji
+spitano u
+nstitutu +;S u
&eogradu
$SE+@;+AN,S<
Oako.a, nosivost, i duktilnost konstrukcije obezbe7uje visoku
aseizminost Simprolit
@
sistema.
P4!A4$ analiziran je '&8spratni objekat dimenzija *&mT(&m, koji je u
prvom sluaju izgra7en naje.e primenjivanom metodom, a u drugom
sluaju od Simprolit
@
elemenata. >eina objekta u prvom sluaju iznosila
je priblino '*.(%& tona, a u drugom sluaju ).&&& tona.
Proizilazi da je seizmika sila preko ( puta manja u drugom sluaju, tj. da
su objekti izgra7eni Simprolit
@
sistemom ( puta otporniji na seizmika
dejstva.
7ezultati
analize 'entra
perspektivnih
tehnologijau
;oskvi
5E<N9$
S<$&+5N,S<
2ptimalno sadejstvo termoizolacije spolja i iznutra ini Simprolit
@
zidove
zimi toplim, a leti prohladnim.
N++ ;osstro.
N,S+?,S<
6idovi od Simprolit
@
blokova, zapunjeni betonom i armirani, imaju visok
stepen nosivosti 8 za klasu ve.i nego zidovi od drugih termoizolacionih
blokova.
+nstitut za
materijale i
konstrukcije
%raDevinskog
"akulteta,
:niverziteta u
&eogradu
-,NB,7<$&+5N,S<
2bjekti izidani Simprolit
@
blokovima daleko su konfortabilniji od analognih
sistema.
%,S< 4EFGFH
FI N++
;osstro.
<,!5,<N+
-$!$'+<E<
6idovi od Simprolit
@
blokova postiu optimalan odnos toplotnog kapaciteta
zahvaljuju.i mogu.nosti kombinovanja ispune unutar samog
Simprolit
@
bloka.
7ezultati
analize 'entra
perspektivnih
tehnologija u
;oskvi
!$7,!7,!:SN,S<
6idovi od Simrpolit
@
blokova ,diu-, a izbegnuta je i opasnost od
kondenzata i prekomernog vlaenja konstrukcije zida.
+spitano u
+nstitutu u
-azanju #
<atarstan,
7uska
Bederacija
E-,5,%+AN,S<
Simprolit
@
sistem je jedan od retkih gra7evinskih sistema u kojem zidovi
,diu-, ne upijaju vodu, nemaju pojavu gljivica i bu7i i neagresivni su
Serti"ikovano
u 7uskoj
Bederaciji
6ahtevana otpornost zidova na poar definisana je normativima raznih zemalja i zavisi od mnogih faktora, poev
od stepena drutvenog znaaja objekta, definisanog ekonomskim, socijalnim i ekolokim posledicama njegovog
razruenja, tipa objekta, stepena poarnog rizika, kulturno8istorijskog znaaja, brojnosti ljudi u objektu i
potrebnog vremena za njihovu evakuaciju, vrednosti opreme u objektu, od spratnosti objekta, ukljuuju.i
organizovanost i sposobnost poarne slube da za odre7eno vreme i sa odre7enom mehanizacijom ugasi poar.
0 proseku, normirana otpornost zidova na poar kre.e se u predelima$ kancelarijske pregrade &8'*min,
pregradni zidovi '*8D&min, zidovi izme7u stanova ',*8( asa, me7uspratne ploe '8( asa, krovne ploe &,*8',*
asa itd.
Simprolit
@
monolit je negoriv materijal i ima klasu gorivosti 3B+ Pregrada od Simprolit
@
S2P ploa debljine Gcm
na drvenom rotilju ima otpornost na poar '(& minuta :!'(&;. Simprolit
@
SPC8F& pregradni blokovi debljine
'(cm imaju otpornost na poar vie od D asa. Pri ispitivanju zida od Simprolit
@
fasadnih blokova SCS8D&,
debljine D&cm, posle D asa dejstva poara pri temperaturi ve.oj od ''&&
o
< sa jedne strane zida, temperatura na
drugoj strani zida bila je svega F%
&
<, a proraunska otpornost na poar ve.a od ),* asova+
,tpornost objekta na seizmika dejstva
2tpornost objekta na seizmika dejstva :aseizminost; pre svega zavisi od njegove
visine, njegove ukupne teine :seizmika sila predstavlja masu objekta, umnoenu
raznim korektivnim koeficijentima;, konstruktivnog sistema koji na sebe prima
seizmika dejstva, a pre svega od seizmikog regiona u kojem se nalazi.
Savremeni gra7evinski materijali da bi bili konkuretni na tritu pored zahtevanih
fizikih i mehanikih, hemijskih i drugih svojstava, morali da zadovolje i vrlo znaajan
zahtev u smislu ekonominosti, kako proizvodnje i ugradnje materijala, tako i kasnije
eksploatacije objekta.
Ekonominost primene Simprolit

sistema
konominost primene Simprolit
@
blokova sa strane !nvestitora najvie se ogleda u dobijenoj korisnoj povrini :i
proporcionalno tome, umanjenje krajnje cene po 'm
(
;, pa ak i mogu.nost zarade !nvestitora po svakom dunom
metru fasadnog zida izidanog Simproli
@
blokovima.
3e ulaze.i u analizu ni dugovenost navedenih sistema gradnje, ni njihove ekologinosti, pa ni u analizu ve.eg
kotanja izvo7enja vieslojnih zidova zbog pove.anog broja radnih taktova, konstatujmo samo da najmanja
ukupna debljina tih zidova iznosi D),*cm.
Primenom Simprolit
@
blokova SC?S(&, ukupna debljina zida je dzQ((,*cm :Simprolit blok (&cm, unutranji
malter ',*cm i spoljanji malter najvie ',&cm;. ?akle, razlika u debljini iznosi D),*8((,*Q'*cm, odnosno$ Q
&,'*m
(
#m zida, i to u korist Simprolita
@
+
7azmotrimo najee primenjivane sisteme zidanja spoljnih
zidova*
siporeks
dQ(*cm
vazduni
giter blok
dQ(&cm
stiropor
siporeks blok
dQ(1cm
vazduni sloj
sloj Dcm
obzida
puna opeka
'(cm
unutranji
malter Dcm
spoljanji
malter (cm
ukupna
debljina dzQ
%*cm
Dcm
vazduni
sloj (cm
obzida
puna opeka
'(cm
unutranji
malter Dcm
spoljanji
malter (cm
ukupna
debljina dzQ
%(cm
i lepak za fasadu
'cm,
utopljeno
spolja stiroporom
Dcm,
unutranji
malter Dcm,
spoljanji
malter ',*cm
ukupna
debljina dzQ
D),*cm
<ena materijala zida od Simprolit
@
blokova, zajedno sa ispunom od betona i armaturom u svakom tre.em redu
iznosi oko (*,&evra#m
(
fasadnog zida, odnosno, za spratnu visinu objekta od D,&m cena materijala iznosi
DT(*Q)*evra#m dunom fasadnog zida visine D,& metra. =ko je prodajna cena prostora G&&evra#m
(
:a znatno je
ve.a+;, !nvestitor dodatno dobija &,'*TG&&Q'(&,& evra po dunom metru fasadnog zida.
"ada iz utede !nvestitor isplati materijal :)*evra#m zida; i radnu ruku :U'* evra#m zida;, sledi da zidanjem
fasadnih zidova objekta Simprolit
@
blokovima, !nvestitor fasadne zidove dobija potpuno besplatno+ Pri tome jo i
zara7uje UD&,& evra po svakom dunom metru izidanog zida+
6idovi besplatni V dodatna zarada Q jeftinije od toga nema i ne moe biti+ simprolit sistem gradnje
@a dugovenost
Simprolit sistem gradnje kod izvo7enja novih, kao i utopljavanja i nadogradnje postoje.ih objekata, obezbe7uje$
ekoloki
ekonomian
kvalitetan
dugovean stambeni prostor
@$ N$S, N$6: 8E': + :N:-EJ
Ekonomski e"ekti primene Simprolit sistema u graDevinarstvu
"232A!W=
!3MS>!>24=
Mie od '&/ dodatne povrine pri istim spoljanjim dimenzijama objekta, skra.eni
rokovi izgradnje, manja koliina armature i betona, manje pozicija pri izgradnji, manja
potreba
za strunom radnom snagom, ekonomija ukupnih sredstava, kvalitet.
E-,N,;+9$ +@?,K$A$
5akoa horizontalnog i vertikalnog transporta, jednostavnost, velika brzina
gradnje, minimalno korienje oplate, izbegavanje skele kod "asadnih radova,
rad i u zimskim uslovima
"232A!W= "24!S3!"=
?ugovean, siguran, kvalitetan i jeftin stambeni prostor+
konomija sredstava pri eksploataciji objekta.
S!AP42 P2O?!3BS ltd
S!AP42O!> doo
"ostolaka F)#!!
''&&& Ceograd
tel#faT$ VDG' '' D1) F) )&, D1) F) )', D1) F) F*
e8mail$ mdXsimprolit.com
officeYuXsimprolit.com
KKK.simprolit.com
KKK.simprolit.ru