2

Izdava~i: Izdava~i:
@ene u crnom - Beograd
www.zeneucrnom.org
Queeria - Beograd
www.queeria.com
Uredili: Uredili:
Boban Stojanovi}
Predrag M. Azdejkovi}
Sara|ivali-e: Sara|ivali-e:
Adam Pu{kar
Bojan Aleksov
Dana Johnson
Dragana Star~evi}
Dubravka @arkov
Ivan Dini}
Ivana Franovi}
Jasmina Te{anovi}
Ksenija Forca
Sta{a Zajovi}
Tamara Belenzada
Dizajn korica: Dizajn korica:
Predrag M. Azdejkovi}
Tehni~ka obrada: Tehni~ka obrada:
Predrag M. Azdejkovi}
Tira`: Tira`:
500
[tampa: [tampa:
Standard 2 - Beograd
Ovaj zbornik objavljen je zahvaljuju}i
finansijskoj podr{ci COC Holandija COC Holandija
PATRIJARHALNA KONSTRUKCIJA
PATRIJARHALNA KONSTRUKCIJA
Kada de~aci postaju vojnici?....................................................09
Tradicionalno preferiranje mu{ke dece....................................13
Veliki de~aci ne pla~u!...............................................................15
Deca vojnici.................................................................................18
Stereotip: Hrabrost je mu{ka osobina.....................................21
Mu{kost i nasilje na rodnoj osnovi..........................................23
Doprinos militarizma konstrukciji maskuliniteta.....................27
Srbijanski maskulinitet: nacionalizam i militarizam...............33
Patrijarhalna solidarnost me|u mu{karcima...........................41
Mu{ko dete: odgovor crnopute lezbejke i feministkinje........57
NEGATIVNI ASPEKTI
NEGATIVNI ASPEKTI
Seksizam i ratni sistem..............................................................67
Mu{kost i militarizam: primer SAD...........................................78
Rodna legitimnost ratovanja......................................................82
Silovana mu{kost ......................................................................85
Telo drugog mu{karca...............................................................89
Silovanje u ratu...........................................................................99
Manje od ljudskog bi}a (Pi~ka, Pu{ka, Dr`ava)....................104
Vojni kampovi: Gej militarizam...............................................107
Stradanje homoseksualaca u II svetskom ratu.....................110
Oru`je masovne homofobije....................................................121
Protest protiv torture ira~kih zatvorenika..............................124
Ratnik..........................................................................................125
3
4
U ime Boga i roda..................................................................132
Te{ka pitanja...........................................................................137
Istok zapad: Diskriminacija u vojsci....................................140
I dok mu{karci ratuju.............................................................144
Ni kukavice ni heroji...............................................................147
ALTERNATIVNA POLITIKA
ALTERNATIVNA POLITIKA
Pozadina oru`ane kulture......................................................151
Kratka istorija LGBTQ antiratnog aktivizma........................154
Gej-lezbejski identitet u ratu.................................................159
U~e{}e u vojsci nije ravnopravnost za homoseksualce...163
Vojna slu`ba............................................................................168
Ubistvo je ubistvo: otvoreno pismo svim vojnicima.........170
Mu{ki manifest iz [panije......................................................172
Mu{ko nasilje - mu{ka odgovornost....................................174
Demilitarizacija je preduslov mira........................................182
Kvisa Shchora - Black laundry.............................................185
Zaustavimo zlostavljanje........................................................187
Mladi mu{karci i prevencija seksualnog nasilja.................189
Mu{karci kao `rtve seksualnog zlostavljanja......................191
Za{to je militarizam lo{ za queer osobe.............................194
Queer mu`evnost....................................................................198
@ene u crnom - prilog za alternativnu istoriju mu{kosti...202
Siguran prostor za druga~ije mu{karce.............................204
@ene u crnom su nastale 1991. godine, kao direktan `enski i
gra|anski odgovor na rat. Tokom petnaest godina anga`mana, @e-
ne u crnom su javno protestvovale protiv rata, nacionalizma, milita-
rizma, kao i svih drugih oblika diskriminacije ...
Iako grupa u svom nazivu sadr`i re~ `ene, to nije podrazume-
valo striktno `ensku grupu: svaki mu{karac koji je delio vrednosti
antimilitarizma bio je dobrodo{ao. Tako se stvarao drugi, mirovni
front koji se suprotstavljao ratu i ratnom ludilu. Zahvaljuju}i razmeni
iskustava, alternativnom edukacijom, putovanjima ... mnogi mu{karci
su u manjoj ili ve}oj meri menjali svoju, od spolja nametnutu i pri-
hva}enu, mu{kost. Uz podr{ku koju su dobijali iz grupe mogli su
javno da ka`u da su dezerteri, antimilitaristi, prigovara~i savesti, gej
mu{karci. Tako se jedan prostor, pretpostavljeno `enski, pretvarao
u zajedni~ki prostor otvoren za sve koji misle nenasilno.
Grupa Queeria (Kvirija), sada Centar za promociju kulture nena-
silja i ravnopravnosti, nastao je najpre kao radna grupe Socijalde-
mokratske omladine, a kasnije je po~ela da radi samostalno. Fokus
grupe su LGBT pitanja, ali je jedan od glavnih ciljeva promena sis-
tema vrednosti uru{avanjem patrijarhalnih konstrukcija. Vrednosti
antimilitarizma i feminizma veoma su va`ne za aktiviste/kinje Kvirije
nema sigurne LGBTQ egzistencije dok ne bude trajnog mira!
Osim zajedni~kih vrednosti koje delimo, @ene u crnom i Kviriju
povezuje jo{ jedna zanimljiva stvar: Druga~iji mu{karci antimili-
taristi, feministi, prigovara~i savesti i svi ostali koji se ne uklapaju u
patrijarhalne norme. Zbog toga su prozivani, {ikanirani ili fizi~ki
napadani. Grupe su kroz razli~ite pristupe na razli~ite na~ine men-
jale pristup mu{kosti: od akcija za prigovor savesti i antimilitaristi~kih
performansa, do internet diskusija o queer mu`evosti.
Period od 1991-2003. godine obele`en je direktnim akcijama pro-
tiv militarizma: uli~ne akcije, pritisci na zakonodavstvo, performan-
si.... Nakon konferencije Militarizam i alternative odr`ane 2004.
godine antimilitaristi~ki anga`man je preusmeren na dekonstrukciju
maskuliniteta, na analizu mu{ke rodne uloge i njenu demilitarizaci-
ju. Ovo je bio logi~an nastavak feministi~ko-antimilitaristi~kih vred-
nosti koji zastupaju obe grupe.
@eleli smo da ovim zbornikom otvorimo novu oblast maskulin-
itet. Puno se pri~a o nasilju, diskriminaciji, ratnim zlo~inima... ovo je
jo{ jedna korak bli`e pronala`enju izvora svega toga.
5
Zbornik obuhvata tri poglavlja, kroz njih analiziramo uzroke,
posledice i nudimo alternative.
Neko zami{ljeno, ~etvrto poglavlje, koje u ovom zborniku ne pos-
toji, ostavljeno je za sve one koji `ele da ovu ideju nalaze kao va`nu
i `ele da je razvijaju dalje.
Nadamo se da }e zanimljivost i kvalitet tekstova koji slede biti
dobar po~etak.
6
Boban Stojanovi}
Predrag M. Azdejkovi}
8
Veoma je te{ko i nezahvalno davati procenu u kom se periodu
socijalizacije de~aci regrutuju da postanu militantni. Jedna kampanja
protiv rodno zasnovanog nasilja sadr`ala je plakat, fotografiju trudne
`ene, koja se dr`i za stomak dok je preko nje tekst: Ona samo `eli
de~aka!
Iako mo`da deluje apstraktno u prvom momentu, vrlo ~esto de~aci
se uvla~e u ulogu vojnika i pre nego {to se rode. San o de~aku,
ma{tanje oba roditelja da dobiju mu{ko dete ima svoju bazu u naj-
dubljem patrijarhatu i zastupljeno je u svim kulturama. Tako|e, zan-
imljivo je da budu}i roditelji takvu `elju konstrui{u na sasvim druga~ijim
osnovama. O~evi, na prvom mestu vide nastavak porodi~ne loze,
produ`enje i o~uvanje porodi~nog prezimena, tradicije i istorije, dok se
majke ose}aju mnogo sigurnije jer sin je sin, on je pretpostavljeni za{tit-
nik i branilac, on je taj kome }e biti otvorena sva vrata i koji ne}e morati
da se mu~i kao devoj~ica (devojka, `ena).
Savremeni oblici patrijarhata pomeraju granice, one ipak postaju flek-
sibilnije kada je u pitanju pol ro|enog deteta, ali u mnogim krajevima
sveta, posebno u onim u kojima je jak uticaj religije, ipak je bolje ako je
dete mu{ko. Tako se ponegde vr{i stigmatizacija `ena. U nekim arap-
skim zemljama, posle izvesnog broja ro|enih k}erki, ukoliko `ena ne rodi
mu{ko dete dobija ime koje u prevodu zna~i: Ona koja ne mo`e da rodi
mu{ko.
Iako se menjaju ili adaptiraju sa savremenim dru{tveni tokovima, skoro
sve kulture zadr`avaju (u vaspitanju dece), jedan va`an obrazac: identi-
fikaciju sa svojim polom. Polno tipiziranje de~aka po~inje usvajanjem vred-
nosti, adekvatnog pona{anja i odre|enih motiva koji su u skladu sa
mu{kom ulogom. Razli~iti socijalni uticaji, kao {to su pre svega porodica,
vr{njaci, nastavnici, prijatelji, televizija, filmovi kao i de~ije knjige, igraju pre-
sudnu ulogu u polnom tipiziranju
1
.
Jedan zanimljiv momenat naveden je u tekstu aktivistkinje @ena u crnom
iz Izraela. Ona pi{e o doga|aju koji se desio na zabavi uprili~enoj zbog
9




____________________
1
Jak{i}, Maja Kandido, Mu{ka homoseksualnost, www.gay-serbia.com
obrezivanja novoro|enog de~aka: ...Po{to je rabin obavio obrezivan-
je, jadna beba, koja se previjala, bila je podignuta visoko iznad na{ih
glava, kako bi smo je svi videli. Deda po majci je pozdravio: Mazel
Tov, jo{ jedan vojnik ro|en u Izraelu!
2
^ak i danas postoje izvesne razlike u igra~kama kojima raspo-
la`u deca ro|ena na raznim mestima, nejednakog socijalnog sta-
tusa, edukativnog nivoa roditelja. Mu{ka deca na selu, vi{e se
koriste igrama koje im pru`a priroda: penjanje po drve}u, preskakan-
je i sli~no, dok se gradski de~aci vi{e posve}uju treniranju: fudbal,
plivanje, karate... Uo~ljivo je da sve tipi~no mu{ke igre kod de~aka
razvijaju jednako tipi~ne mu{ke osobine: ve{tina, smelost, hrabrost,
takmi~arski duh... Tradicija veoma uti~e na igru, i mnoge se igre
prenose sa generacije na generaciju. Ovo ~esto dovodi da se de~aci
i devoj~ice igraju igara koje njima odgovaraju, zanimalo to njih ili ne.
3
Prema brojnim istra`ivanjima, roditelji se nejednako odnose prema
mu{koj i `enskoj deci, gde su naro~ito dominantni o~evi koji mnogo
vi{e ka`njavaju i potiskuju feminino pona{anje kod de~aka, nego
maskulino kod devoj~ica. Tako se devoj~ice, mu{kara~e, toleri{u, dok
se de~aci, mamine maze, ka`njavaju. Roditelji, ro|aci i vr{njaci naj~e{}e
ismevaju ne`ne i osetljive de~ake koji suze i pla~u, koji se povla~e pred
ispoljenom agresijom. Zanimljivo je ista}i da dru{tvo neprekidno ohrabru-
je, prihvata i podsti~e borbeno i agresivno mu{ko pona{anje. Mu{karci
se u~e da se stide svoje senzibilnosti i da potiskuju emocije budu}i da
se one smatraju `enskim osobinama. Ovakvi mu{karci izazivaju pod-
smeh, javno se poni`avaju, prema njima okolina po pravilu ispoljava
netrpeljivost i razne druge oblike represije
4
.
Kroz forsiranje kolektivnih sportova kod de~aka se razvija takmi~arski
duh i kolektivizam. Iako se sport ubraja u plemenite ljudske ve{tine,
takmi~arski duh koji on razvija u neprestanom sukobu sa svakodnevnicom,
veoma ~esto podr`ava i opravdava dihotomiju mi/oni koja se kasnije imple-
mentira kroz razli~ite oblike svakodnevne militarizacije. Nije redak slu~aj da
se u javnim video-igraonicama, nakon zavr{enog Counter strikea de~aci
potuku. Podela na timove podr`ava pojam suprotne strane, kojim militarizam
jako puno manipuli{e.
Kako jo{ uvek nisu optere}eni standardnim `ivotnim problemima, de~aci
u periodu osnovne {kole, u`ivaju u uni{tavanju, ru{enju, ne tako retko i
mu~enju, pre svega `ivotinja, u u`ivanju sopstvene nadmo}nosti. Na primer,
10
____________________
2
Zbornik: Da li su `ene miroljubive po prirodi: Prirodno kao maj~ino mleko (2002), @ene u crnom,
Beograd
3
@lebnik, Dr.Leon (1972), Psihologija deteta i mladih, Delta-pres, Beograd
4
Jak{i}, Maja Kandido, Mu{ka homoseksualnost, www.gay-serbia.com
vi{e od polovine jedanaestogodi{njaka ose}anje gneva ispoljava
telesnim nasiljem: udarcima, guranjem, {utiranjem... Tako|e,
tokom ovog perioda deca tra`e i nove ideale/idole sa kojima se
identifikuju. Kako su ve} ranije kod de~aka podr`ane maskuline
osobine, nije te{ko da }e ve}ina njih da se poistoveti sa TV i film-
skim herojima, kod kojih, po~ev od Nin|`a Kornja~a pa do raznih
Ramba i ostalih nad-ljudi, sve obiluje oru`jem i borila~kim ve{tina-
ma, tu~om i nasiljem...
[kole su na specifi~an na~in pune militarizma. Istorijski junaci:
mu{karci ratnici kojima se zahvaljuje na u~estvovanju u ratovima i
odbrani zemlje. Reke i planine na kojima su se vodile bitke, sve je
podlo`no militarizaciji: od fizi~kog vaspitanja do geografije.
Kasnije se kroz procese socijalizacije, u/me|u grupama mladi}a
javljaju tipi~ne militantne karakteristike. Tako, sve mu{ke grupe, po~ev
od fudbalskog kluba iz bloka, podr`avaju autoritet. Uvek je prisutan
Jedan, vo|a. On poseduje izra`enije maskuline osobine od drugih de-
~aka/mladi}a, pa ga ostatak grupe, kroz idealizaciju pretvara u vo|u,
reprezenta cele grupe. Odnos prema autoritetu dovodi do stvaranja
hijerarhije unutar grupe. Osim {to se stvara ~itava sistematizacija, zas-
tupljeni su i principi nagrade i kazne ili povlastice za one koji su
privr`eniji Vo|i. Ne tako retko, uo~ljiva je uniformnost. Pojam uniform-
nosti u ovom slu~aju, pored idejne i ideolo{ke, podrazumeva i vizuelnu
uniformnost. Trend koji je tokom devedesetih, pod uticajem rata i
ekonomsko-socijalne krize bio zastupljen kod mladih na ovom podru~ju
- imid` dizela{a, jedan je od takvih primera. Jednobrazno odevanje ovde
ne predstavlja modni diktat, ve} siguran prostor za prepoznavanje ideo-
lo{ki istih pojedinaca i grupa (npr. skinheadsi). Ovako uniformisani oni
poru~uju ko su i obezbe|uju siguran prostor za sebe. ^esto ovakva ode}a
pokazuje odlike vojne uniforme: ~izme, maskirni dezen, opasa~i, iste
frizure. Estetika mu{ke uniformnosti je skoro uvek militantna.
Grupisani i uniformisani, zajedno sa svojim vo|om, mladi}i mogu da
krenu u potragu za neprijateljem. A neprijatelju su, po pravilu, Drugi, tj:
svako ko nije kao mi! Drugost podrazumeva druga~ije mi{ljenje, pripadnost
drugom navija~kom taboru, drugoj {koli, ali kada de~aci malo porastu i
po~nu da formiraju politi~ko mi{ljenje, zavisno od sredine u kojoj `ive, va`ni
faktori su i nacionalnost, vera, rasa, seksualno opredeljenje... Tamo gde su
mu{ke grupe brani se ~ast i dostojanstvo roda. Mu{karcima se kroz patri-
jarhat name}e da su nosioci svih glavnih dru{tvenih vrednosti: porodice,
nacije, vere, tradicionalne ratne ~asti...oni su nastavak njihovih militantnih
predaka, njima je jednostavno nametnuto da budu oni koji brane. I kada
11
treba ne{to braniti, neki ideal, dolazi do nasilja. Od veli~ine i poli-
ti~kog zna~aju sukoba zavisi {ta su mladi mu{karci spremni da
poka`u.
Ovako vaspitavana, ve}ina mladi}a prima poziv za vojnu slu`bu
kao ne{to {to se mora. Ako ih patrijarhat nije ve} dovoljno uhva-
tio u svoje kand`e, tamo }e postati mu{karci. Ako su nasilni vojs-
ka i tu nudi re{enje-vide}e oni {ta zna~i vojni red i disciplina. Dema-
go{ki, tamo }e postati ljudi. Prakti~no - posta}e nasilnici. U svakom
slu~aju veliki broj onih koji posle svega {to se de{avalo na ovim
prostorima, ali i {irom sveta, `eli da ide u vojsku, pristaje na ulogu
vojnika. Negde i razumljivo: militarizacija svesti kroz svakodnevnu
militarizaciju od prvog dana ro|enja (ako ne i ranije), uzima svoj
danak. De~aci koji su do ju~e pucali na klince iz druge zgrade pi{tol-
jem na vodu, sada se obu~avaju da pucaju pravim, ubojitim oru`jem
na mu{karce iz neke suprotne pri~e. Na stadionima su nau~ili da su
bolji nego druga strana i da ih sve treba razbiti.
Jednom primljena, nau~ena i urezana militantna poruka se koristi
kao okida~ militarizma onda kada je to dru{tvu potrebno.
Kroz proces socijalizacije, de~aci veoma rano postaju siguran
oslonac militarizma, on ra~una na njih jer ih neguje da budu njegove
sluge i da mu se pokoravaju. U suprotnom-bi}e ka`njeni, isklju~eni.
Dovoljno vojni~ki, zar ne?
Boban Stojanovi}
12
Tradicionalno preferiranje mu{ke dece posebno je ra{ireno u Kini,
Severnoj Koreji, Indiji i Pakistanu. @enska dojen~ad, devoj~ice i `ene
bivaju uskra}ene za hranu i medicinsku negu. Napretkom tehnike
mogu}e je veoma rano odrediti pol fetusa u telu majke. Ukoliko je re~
o `enskom fetusu vr{e se poba~aji, ili se devoj~ice nakon ro|enja ubi-
jaju ili napu{taju.
Po demografskim prora~unima {irom sveta nedostaje 90 miliona
`ena, iako `ene statisti~ki gledano pri istim uslovima hranjenja i
lekarske brige dosti`u ve}u starosnu dob od mu{karaca. U Ju`noj Aziji,
Kini, na Srednjem i Bliskom Istoku smrtnost devoj~ica je duplo ve}a od
smrtnosti njihovih mu{kih vr{njaka. U proseku na 100 ro|ene dece
mu{kog pola dolazi 93 ili 96 `enskih beba. U 21 zemlji sveta na 100
ro|ene mu{ke dece dolazi manje od 95-ero ro|ene `enske dece, i to
pre svega u Aziji i Pacifi~koj oblasti, dok je u drugim zemljama Evrope,
Amerike i biv{eg Sovjetskog saveze prisutna blaga broj~ana nadmo}
`ena. Selektivnim poba~ajima u Kini na 100 mu{kih beba dolazi 88
`enskih beba.
Tradicionalno preferiranje sinova duboko je ukorenjeno u strukture
dru{tva. U Kini i Indiji sinovi donose ve}i dru{tveni presti`. Samo mu{-
karci mogu provoditi tradicionalne kultove. Obzirom da se devoj~ice udaju
i odlaze u druge porodice, samo sinovi predstavljaju osiguranje egzistenci-
je roditelja u njihovoj starosti. U dru{tvima gde je uobi~ajeno da devojke
pri udaji sa sobom nose miraz, odnosno gde su mladini roditelji obavezni
da plate miraz, preferiranje mu{ke dece je mnogo ve}e nego u dru{tvima
gde je mladi} du`an da kupi mladu od njenih roditelja ili u dru{tvima gde
je udaja mogu}a bez miraza ili kupovine mlade. Ubijanje novoro|ene `en-
ske dece kao re{avanje problema miraza sve se vi{e prihvata u
siroma{nim delovima Indije.
U Kini je koren problema u tome da dr`ava `eli nasilno i po svaku cenu
da nametne ideal porodice sa jednim detetom. Ovo jedno dete, onda, po `elji
13






roditelja treba da bude de~ak. U regionima gde `ene imaju ne{to
vi{e ekonomske mo}i, zato jer rade ili poma`u u poljoprivredi, te
tako i igraju ulogu u ostvarivanju prava na penziju ili doprinose
ku}nom bud`etu, preferiranje mu{ke dece nije izra`eno ili nije tako
jako izra`eno.
[ta se preduzima protiv tradicionalnog preferiranja mu{ke dece?
Ne ba{ mnogo toga. U Kini i Indiji zabranjeno je prenatalno
odre|ivanje pola deteta i selektivni poba~aji. Ali, sami zakoni ne
mogu stati u kraj ovakvoj praksi. Na`alost.
Dorete Vezeman
Tekst je dostupan na www.dadalos.org
14
Gotovo da svaka kultura, na razli~ite na~ine proizvodi mu{karce
ratnike. Kroz razli~ite procese kroz koje prolaze de~aci se, od ranih
godina `ivota, a posebno u periodu adolescencije i mladi}kog doba,
oja~avaju, kako bi ti isti de~aci/mladi}i potencijalno bili sposobni da
u~estvuju u ratnim sukobima. Kroz vaspitavanje dece kulturni obras-
ci reprodukuju rodne uloge, spakovane u univerzalne potrebe dru{tva
koje mora uvek biti spremno za potencijalni rat.
Ve}ina prose~nih de~aka je sklona igrama koje zahtevaju okretnost
i ve{tinu, ali to ne zna~i da su oni bilo ~ime predodre|eni da budu
`ilaviji do devoj~ica. De~aci se vaspitavaju da `ive van ose}anja
samo}e i pripadanja nekome, prepu{taju se bolu. Sve je to delo velikog
napora mnogih kultura da naprave obrazac oja~avanja de~aka {to nima-
lo nije lak, a jo{ manje prirodni zadatak. Kada odgajamo nekog de~aka
unutar savremenih rodnih normativa, posebno kada ga guramo u
o~vr{}avanje, mi odobravamo onu formu mu{kosti koja jedino odgovara
ratnom sistemu.
Pa`nja koja se pridaje pravim de~acima, a koja zaobilazi devoj~ice je
glavna stvar u reprodukciji ratnih rodnih uloga. Upravo te uloge su one
koje moraju biti prera|ene.
U pogledu osna`ivanja, de~aci su ti koji primaju ve}inu podr{ke
odraslih, jer se kod njih osna`ivanje podrazumeva kao prioritetni zadatak.
Bez obzira {to devoj~ice danas nose pantalone i suknje, {to se igraju
kamionima i lutkama, de~aci jo{ uvek ne mogu da nose suknje ili da se
igraju lutkama. U~itelji i roditelji prime}uju ve}u razliku izme|u podr{ke koja
se daje androgenosti k}erkama nego sinovima. Zapravo, de~acima se, u
detinjstvu, daje ve}e zna~enje u rodnom oblikovanju, jer se unapred plani-
ra da }e oni biti ti koji }e se mo`da boriti u ratovima koji mo`da dolaze.
Interesovanje za analizu socijalizacije de~aka, javilo se tokom kasnih
devedesetih, kako u nau~nim istra`ivanjima tako i u populisti~koj literaturi.
Me|utim, ovo interesovanje je raslo jo{ sedamdesetih godina pro{log veka
i to sa talasom devojaka, srednjo{kolki i feministkinja, koje su ukazivale na
{kole i dru{tvo kome su potrebne samo beskrajno poslu{ne devojke. Da-
nas u~enici/ce i aktivistikinje usmeravaju pa`nju na istu stvar, samo kod
15




de~aka, portreti{u}i ih kao ugro`enu ili viktimiziranu grupu. Prika-
zivanje de~aka kao `rtava nije bilo najbolje prihva}eno me|u
nekim feministima/kinjama, ali ostali/e feministi/kinje prona{le/i su
veliko olak{anje kada su u analize rodnih odnosa uklju~ili druge
aspekte mu{kog roda kao {to je to ve} u~injeno sa `enskim.
Glasnogovornici de~a~kog pokreta, posebno nagla{avaju
odre|ene statisti~ke podatke koji pokazuju da je me|u de~acima
ve}a stopa smrtnosti, da ote`ano u~e, lak{e i ~e{}e prekidaju {kolo-
vanje, hiperaktivni su, ~este su privo|eni zbog kriminala, ve}i je broj
tinejd`erskih ubistava me|u de~acima, kao i pokretanje ili davanje
odgovora na nasilje. Socijalni kontekst odraslih mo`e da promeni
neke crte aktuelnih de~a~kih nevolja, u kome se tradicionalna oru|a
mu{ke dominacije i fizi~ke snage zamenjuju ne~im drugim: emocional-
nim razumevanjem i to mnogo dublje i kontekstualnije.
Psiholog William Pollack dokazuje da su mnogi problemi de~a~kog
iskustva rezultat ranog odvajanja od brige i ne`nosti njihovih majki.
Ve}ina de~aka je tokom ranog detinjstva ~ak osetljivija od devoj~ica,
me|utim roditelji o sinovima razmi{ljaju kao o `ilavijima i pridaju im
manje pa`nje. Pollack tako|e dokazuje da psiholozi/{kinje mogu da
istra`uju depresiju kod de~aka, jer je druga~ija od depresije kod devoj-
~ica, a na koju se u psihologiji obi~no stavlja fokus. Pritisak koji se vr{i
na de~ake, po Pollackovom mi{ljenju, izvor je njihove `elje za dominaci-
jom, pa je prepoznavanje i priznavanje de~a~kog bola put promene
dru{tva. Sramota je centralna u procesu oja~avanju de~aka. Veoma
~esto, kada ih kao male odvajaju od majki, de~aci ose}aju strepnju i
nesigurnost, pa kao oni koji treba da budu jaki, istovremeno su
osramo}eni zbog svojih ose}anja, posebno ose}anjem slabosti, straha,
ranjivosti, o~ajanja. Kori{}enje sramote u funkciji kontrole de~aka je
pogre{no... De~aci se nau~e da se uvek iznova ose}aju sramotno. Oni
moraju da budu disciplinovani, `ilavi i ~vrsti da budu nezavisni, da
zadr`avaju emocije. Kada su u nekim emocijama de~acima se obi~no
ka`e: Hajde, glavu gore, veliki momci ne pla~u!
Me|utim, promene u rodnim vrednostima kreiraju ponekad zbunjuju}e
poruke. U Americi de~acima kao da se nude dupli standardi mu{kosti.
Naime, de~aci prihvataju oba modela: tradicionalne standarde o~vr{}ivanja,
ali se navikavaju i na pona{anje u me|uljudskim odnosima i kontroli{u ose-
}anja. Na`alost, u dana{nje vreme, ~ini se prakti~no nemogu}im postaviti
jedan standard. Pollakovo istra`ivanje pod nazivom Oslu{kivanje de~a~kih
glasova je studija koja obuhvata nekoliko stotina de~aka i adolescenata.
Kroz ovo istra`ivanje, Pollack dokazuje da je dru{tveno mesto de~aka u
16
dana{njem dru{tvu odre|eno standardima i vrednostima devet-
naestog veka koji jednostavno imaju relevantnost u dana{njem
svetu. De~aci, sasvim nepotrebno gube bliske emotivne veze sa
svojom porodicom, a masku njihovih emocija, ose}anja sramote i
straha od ranjivosti, predstavlja lik (po naravi), te{kog momka, kako
je to dru{tveno nalo`eno da bude. Pollack, u `elji da pomogne
de~acima, nudi nekoliko re{enja: prestati sa uvla~enjem u rodno pri-
hvatljivu ulogu, javno izra`avati {iri spektar istinskih ose}anja koja
imaju de~aci i sl, kako bi da kao otvoreni, bri`ni mladi mu{karci,
puni poverenja u sebe, opstanu u ovom te{kom svetu. Odrasli mogu
da promene stvari tako {to }e da elimini{u li~ne stereotipe o tome
kakvi-treba-da-budu-de~aci: da nau~e da bolje komuniciraju i da su
ranjivost i strah normalne pojave.
Neki drugi istra`iva~i/ce, poput Kindlon i Thompsona detaljno
iznose na~ine na koje savremena kultura gradi granice zavere u
podsvesti de~akovog emocionalnog `ivota, u~e}i ih da negiraju emo-
cije i budu izolovani.
Jedno je sigurno - de~aci su ro|eni sa punim potencijalom za
pokazivanje emocija, ali tu je ono ve~ito oja~avanje jakom disciplinom,
strogim o~ekivanjima i tretmanom neprihvatanja. Tako, emocionalno
nepismeni, de~aci se u adolescenciji sre}u samo sa dru{tveno prih-
vatljivim mu{kim odgovorom na nasilje nasiljem!
Na razli~ite negativne momente koji dolaze od spolja de~aci koji uz-
vra}aju nasiljem, zapravo oskudevaju u psiholo{kim resursima koji bi im
pomogli da kontroli{u emocionalne reakcije.
Neki/e koji/e se bave istra`ivanjima ignori{u ulogu rata kao vidljivog
faktora u odgajanju de~aka, jer u stvarnosti problem nije u samom ratu,
ve} u te`nji savremenog dru{tva da stalno proizvodi vezu sa nekim
budu}im vremenom kome }e mo`da biti potrebni neki budu}i ratnici.
Joshua S. Goldstein
Tekst preuzet iz knjige
War and Gender: How Gender Shaped the War Sytem and Vice Versa
(Cambridge University Press)
Preveo Boban Stojanovi}
17
U~estala rasprostranjenost eksploatacije dece kao vojnika/kinja
je jedan od najstra{nijih karakteristika savremenih oru`anih kon-
flikata.
Tokom poslednje dekade, stotine i hiljade dece ispod 18 godina
~inilo je deo vladinih armija, pobunjeni~kih snaga, paravojnih i drugih
militantnih grupa. Zeleno svetlo dalo je i jeftino oru`je: pu{ke,
ma{inke, pi{tolji i ru~ne bombe... {to je pomoglo da ovaj trend za`ivi.
Tako, na primer, veoma rasprostranjenu pu{ku AK-47, u smrtonosne
svrhe, mo`e da koristi i dete od deset godina jer je veoma laka za
rukovanje.
Dete vojnik je svako dete - de~ak ili devoj~ica ispod 18 godina
koje je prinudno, pod tu|im uticajem ili dobrovoljno regrutovano ili
kori{}eno u neprijateljskim sukobima od strane vojnih snaga, paramil-
itaristi~kih jedinica ili bilo kojih drugih vojnih grupacija. Deca vojnici/kinje
se koriste za prisilne seksualne usluge, kao borci/kinje na rati{tima, kao
kuriri/ke, nosioci/teljke i za pomo} u pripremi hrane. Najvi{e je adolesce-
nata/kinja, mada ima i dece mla|e od 10 godina. Ve}inom su de~aci,
ali zabrinjavaju} je i broj devoj~ica.
Aktuelne procene ka`u da je broj dece vojnika/kinja, u svakom
momentu oko 300 hiljada. No, ta~an broj je poprili~no ve}i.
Deca izlo`ena riziku
Deca izlo`ena riziku
[to oru`ani konflikt du`e traje, tendencija regrutacije su sve mla|i i
mla|i. Delom, ovo je i zbog toga {to se ekonomski i socijalni uslovi u
porodici pogor{avaju u idu sve dublje u siroma{tvo. Tako|e, ratovi iz `ivota
dece izbacuju {kolu. I {to se konflikt vi{e nastavlja, mnoge vojne snage
se verovatno iscrpljuju i okre}u se deci kako bi ona popunila njihove
jedinice.
Deca iz bogatijih i edukovanijih porodica izla`u se manjem riziku od
regrutacije, jer njihovi roditelji mogu da kupe slobodu i prigovaraju na regru-
tovanje legalnim putem ili politi~kim uticajem. Neki roditelji odlu~e da svoju
decu po{alju u drugu zemlju. Zato, nije iznena|uju}e {to su deca iz siro-
ma{nijih porodica najosetljivija na ovo pitanje. Deca iz velikih gradova koja
`ive i rade na ulici delom su pod rizikom, posebno ona koja `ive daleko
od svojih roditelja, a tu su i raseljena deca koja ~esto, nemaju nijedan
18


dokaz o dr`avljanstvu ili godinama.
Mjanmar ima najve}i broj aktivne dece vojnika/kinja na svetu,
kako u dr`avnim snagama tako i u paravojnim. Mnoga od te dece
su siro~ad ili `ive na ulici. Prema nekim podacima deca mla|a od
deset godina koriste se kao nosa~i ili ~ista~i nagaznih mina.
Deca iz manjinskih naroda i deca uro|enika su slede}a grupa
koja je pod velikim rizikom. Tokom civilnog rata u Gvatemali, de~aci
adolescenti iz Mazanske zajednice bili su veoma nasilno regrutovani
u Gvatemalsku vojsku. Vladine snage i desni~arske armije siluju de-
voj~ice kao na~in osvajanja teritorije domoroda~kih zajednica. U
Somaliji gde jednu tre}inu populacije ~ine manjine, decu ovih zajed-
nica zvani~ni zakon ne {titi dovoljno pa su ona tako|e na udaru
regrutovanja.
Jednom regrutovana, deca se tretiraju na skoro isti na~in kao i
odrasli, po~ev od ceremonija uvo|enja koje su ~esto brutalne. Mnogi
po~inju sa podr`avaju}im funkcijama i tako preuzimaju veliki rizik i
izla`u se patnji.
Iako pospani, no}i smo provodili gledaju}i da se ne pojavi neprijatelj,
prepri~ava de~ak iz Burundija, biv{i vojnik: Moja prva uloga bila je da
odr`avam baklje pobunjenika. Kasnije su me nau~ili kako se radi sa ru~nim
bombama, a nakon mesec dana nau~io sam da rukujem pu{kom AK-47.
Zajedni~ki posao za decu je da rade kao nosa~i, brinu}i o tovarima
municije.Ona deca koja nisu u mogu}nosti da nose, izla`u se riziku divl-
jeg batinanja - ~ak i egzekuciji. Sa druge strane, deca koja se poka`u
kao dobri borci dobijaju nagrade poput dodatne hrane ili pohvala unutar
jedinice. De~aci mogu da dobiju i devoj~ice koje im slu`e u seksualne
svrhe. Deca tako|e rade na svim poslovima doma}instva i drugim oba-
vezama uklju~uju}i stra`u, prenos poruke, potragu za divljim vo}em i po-
vr}em ili kra|u hrane. Iako neki od ovih poslova izgledaju lak{i nego sama
borba, oni dovode u opasnost svu ostalu decu u okolini jer sva deca
postaju sumnjiva. U Latinskoj Americi, dr`avne vojne jedinice ubijaju decu
u selja~kim zajednicama jer sumnjaju sa su ona {pijuni pobunjenika.
Devoj~ice rade skoro sve {to rade i de~aci. Na Filipinima, u okviru
Islamskog oslobodila~kog fronta, devoj~ice od 10 do 16 godina treniraju da
rade sa pu{kom M-16 i tako se pripremaju za bitku. Devoj~ice pripremaju
i hranu, brinu o ranjenicima i peru ve{.
Veoma ~esto i devoj~ice i de~aci pru`aju seksualne usluge. U slu~aju
devoj~ica, skoro sve koje se na|u u vojnim jedinicama nalaze se u stan-
ju nasilnog seksualnog ropstva -ve}ina njih postaju inficirane seksualno pre-
nosivim bolestima i sve ~e{}e HIV/AIDS-om. Otete devoj~ice, kao one koje
19
imaju deset godina obi~no se ~uvaju kao seksualne ropkinje vo|a
pobunjenika. Kada vo|a umre ili pogine, devoj~ica se izla`e ritu-
alnom ~i{}enju, a zatim se dodeljuje nekom drugom. Opisati ovo
kao prisilan brak (kako ga neki nazivaju), veoma je daleko od
onoga {to zaista jeste.
Me|utim, osim {to rade kao podr{ka vojnicima, deca se ~esto
nalaze na naj`e{}im ratnim `ari{tima. Tamo, ona primenjuju ono {to
su nau~ila na treningu. U uslovima trenutne borbe, najmla|a deca
retko po{tuju da za{tite svoje lice. U cilju eliminacije straha, neki
komandiri namerno koriste alkohol i droge pre nego {to ih po{alju u
samu borbu.
Vojnik iz Majnmara prepri~ava jedan napad koji je kao dete izveo
dok je bio pod uticajem droge: Tamo je bilo puno de~aka koji su jurili
preko polja vi~u}i na sav glas. Izgledalo je kao da su besmrtni ili otporni
na metke ili ve} ne{to jer smo mi u njih pucali a oni su uporno tr~ali ka
nama.
Deca mogu da postanu ravnodu{na, {to je rezultat njihovog izla-
ganja ekstremnom nasilju. ^esto nadre|eni namerno izla`u decu jakim
ratni prizorima kako bi ih osna`ili i kako bi napravili bolju vezu sa
ostatkom dru{tva. Na mnogim mestima, uklju~uju}i Kolumbiju, Ruandu
i Sijera Leone, deca se prisiljavaju da izvr{avaju u`asne stvari nad svo-
jim porodicama i zajednicama, po~ev od batinanja pa do u~estvovanja
u masakrima.
Efekat koji se javlja posle takvog nasilja je emotivna pusto{. Mnoga
deca, ~ak i posle demobilizacije, imaju no}ne more, halucinacije i deliri-
jume koji mogu da traju godinama.
Dok sam ubijao, ose}ao sam kao da to ne radim ja, ka`e dvanaestogo-
di{nji de~ak otet u Sjera Leoneu: Radio sam to jer su pobunjenici zapretili
da }e ubiti mene.
Tekst je preuzet iz knjige Grace Machtel: The impact of War on Children
Preveo i priredio Boban Stojanovi}
20
Tokom ~itave istorije glorifikuje se i neguje kult ratni{tva i one psiho-
lo{ke osobine pomo}u kojih li~nost postaje sposobna ne samo da se
bori i ubija druge ljude, ve} i da se hrabro `rtvuje za vlastiti `ivot prema
proklamovanim potrebama dru{tva. U tom smislu je mu{karce potrebno
ubediti da je ratovanje najvrednije i najdivnije od svih zanimanja, a da su
heroizam, ratno drugarstvo, solidarnost i ~ovekoljublje jedno te isto. Platon
je u~io da je hrabrost bitna odlika vojni~kog zvanja i mnogi pisci i vojsko-
vo|e isti~u da je hrabrost najplemenitija od svih vrlina. Hrabrost
podrazumeva posedovanje nacionalnog ponosa i spremnost za borbu i
`rtvovanje sebe samoga na bojnom polju za uzvi{ene univerzalne ciljeve.
Pojam, sadr`ina i na~in ispoljavanja hrabrosti menjali su se kroz vekove u
zavisnosti od promene na~ina `ivota, ratovanja, razvoja ratne tehnike i
su{tine ratnih ciljeva. Iako je moralna hrabrost neophodan element svake
celovite li~nosti, bez obzira na to da li se radi o `eni ili mu{karcu, mnogi
smatraju da mu{ke rodne uloge zahtevaju posedovanje ba{ te osobine u
mnogo ve}em stepenu od `enskih, a {to bi se moglo povezati sa tradicional-
nim kultom mu{karaca ratnika i za{titnika.
U periodu individualnih borbi srednjovekovnih vitezova i konjanika dolazi-
la je najvi{e do izra`aja, pored fizi~ke snage i ve{tine, ba{ ova stereotipna,
visoko vrednovana mu{ka osobina-hrabrost. Mladi vitez mo`e pridobiti
naklonost svoje drage jedino putem vlastite hrabrosti i sjajem slave koju sti~e
vite{kim borbama. On direktno pred `enom pokazuje hrabrost i snagu, on se
izla`e opasnostima i avanturama u kojima lako mo`e da umire, a pati i da krv
proliva. U apoteozi mu{ke snage i sr~anosti u liku borca na belom konju stvara
se i ~e`nja za obo`avanjem mu{ke snage i za{tite, ako i mu{ki ponos, `elja
za osvajanjem i mu{ko samopouzdanje bazirano na hrabrosti, fizi~koj snazi i
oholosti.
Pojavom vatrenog oru`ja hrabrost se sve vi{e povezuje sa idejnom
uvereno{}u u opravdanost rata, sa politi~kom sve{}u i patriotizmom. Sa razvo-
jem dru{tva i dru{tvenih odnosa ona se sve vi{e ispoljava u zalaganju i `rtvo-
vanju za dru{tvene i moralne vrednosti i ciljeve. U tom cilju se neprekidno kod
21




mu{karaca, potencijalnih ratnika, jo{ od najranijeg detinjstva glorifiku-
je hrabrost i formira nacionalni ponos kao i ose}anje ~asti, patriotiz-
ma. Me|utim, potrebno je naglasiti da ukoliko herojstvo samo malo
skrene sa puta ono se lako pretvara u ru{ila{tvo, u destrukciju, i zato
kult ratni{tva ne mo`e predstavljati moralan ~in.
Velika ve}ina mu{karaca ide dobrovoljno u rat, jer su predstave
koje imaju o njemu potpuno nerealne. Rat se predstavlja kao uzbudlji-
va avantura, ~ak i kada name}e rizik za vlastiti `ivot i mnoge fizi~ke
patnje. Rat je za mnoge pun uzbu|enja, oni u njemu vide sebe kao
hrabre heroje i nisu u stanju da zamisle ili osete strah od smrti, u`as
i bol od eventualnog saka}enja, ranjavanja. Mo`e se pretpostaviti da
specijalna socijalizacija mu{karca stavlja akcenat na ma{tanje o hero-
jstvu i juna{tvu kao mu{kim stereotipima, a ne na razvoj emocija i
saose}anja, jer anestezijom takve sposobnosti pojedinac postaje ne samo
neosetljiv na patnje drugih, ve} nije u stanju da zamisli i do`ivi posledice
takvog avanturizma.
Ubice i nasilnici ne samo da nisu u stanju da se u`ive u tu|u situaci-
ju i da shvate {ta ta osoba pre`ivljava, ve} su nesposobne da zamisle i
osete ono {ta i njih same ~eka ukoliko budu uhva}eni. U prilog ovom idu
neki istorijski, policijski izve{taji iz Francuske koji pokazuju da se, na
zaprepa{}enje zakonodavaca, najvi{e kra|a de{avalo za vreme javnih
egzekucija koje su vr{ene nad lopovima u cilju eliminacije istih. Upravo
zbog nedostatka sposobnosti empatije uvo|enjem smrtne kazne ne sman-
juje se broj krivi~nih i krvnih delikata. Zato, nije slu~ajno {to se u svim
dru{tvima kod mu{karca potiskuju emocije, a neguje kult mu{ke hrabrosti. Na
mu{karce koji ne `ele da u~estvuju u ratu i dezertiraju gleda se kao na
kukavice. Retko se govori i pi{e o hrabrosti vojnika koji radije izvr{e
samoubistvo nego li pristanu da streljaju neprijatelje, ili hrabrosti onih koji se
ubiju po{to se vrate sa fronta. Mnogi ostavljaju pisma da je njihovo
samoubistvo ispravan moralan ~in, koji ih jedino mo`e iskupiti zbog ubijanja
drugih ljudi.
U novije vreme u prilog optimisti~kom idealu o trajnom miru ide dva pot-
puno nova fenomena koja se suprotstavljaju tradicionalnom kultu ratni{tva i
kultu materinstva, a sastoje se, s jedne strane, u pojavi sve ve}eg broja
mu{karaca kukavica koji dezertiraju, a u isto vreme, s druge strane, neprekid-
no raste broj `ena koje zahvaljuju}i kontracepciji ili abortusu ne pristaju vi{e
da ra|aju prema potrebama dru{tva, ve} postaju majke kada one to planiraju
i `ele.
Autorka teksta je Maja Kandido Jak{i}, a tekst je preuzet iz knjige Polnost i poli-
tika, u izdanju Beogradskog kruga.
22
[ta je rodno zasnovano nasilje?
[ta je rodno zasnovano nasilje?
Rodno zasnovano nasilje je vid nasilja koje uklju~uje mu{karce i `ene, a u
kome su obi~no `ene `rtve {to proizilazi iz nejednake mo}i koju one imaju u
razli~itim vrstama dru{tvenih i li~nih odnosa sa mu{karcima.
Nasilje nad devojkama i `enama ~esto se karakteri{e kao rodno zas-
novano nasilje, jer poti~e iz onog dela dru{tva u kome `enski rod ima
odre|enu ulogu u dru{tvu. U mnogim kulturama, tradicionalnim verovanji-
ma, dru{tvenim normama ili dru{tvenim institucijama nasilje nad `enama se
prepoznaje i legitimi{e kao takvo.
Kori{}enje termina rodno zasnovano nasilje, uslovljava novi kontekst u
kome se ispituje i obja{njava dugotrajni fenomen nasilja nad `enama. Ovaj
termin stavlja fokus na `enu kao `rtvu roda i pokazuje nejednaku mo} u
vezama izme|u `ena i mu{karaca, koje su najpre kreirane, a kasnije
potvr|ene rodnim stereotipima. Stereotipi su ujedno i osnovna linija posto-
janja nasilja nad `enama.
Nasilje je...
...trenutak kada Mu{karac savije pesnicu da bi tukao @enu;
...de~a~ka dru`ina koja je uvek raspolo`ena za borbu;
...kada mladi} na sastanku sa devojkom radi ono {to on `eli, bez obzira
na to da li ona `eli isto;
...kada mu{karac potisne strah, poka`e bes i svoj auto vozi brzo - brzo
do smrti;
...fizi~ki ili verbalni napad na drugog mu{karca zbog njegovog seksualnog
opredeljenja, religije ili boje ko`e;
...mu{ka dru`ina koju nazivamo vojska, a ~iji je zadatak da ni sebe ni ljude
oko sebe ne gleda kao ljudska bi}a;
...pona{anje navija~a na stadionima;
...mada vi{e metafori~ki, na{ celokupni odnos sa okru`enjem;
...to je mu{ko nasilje u mnogim oblicima...
Michael Kaufman, osniva~ White Ribbon Campaign
23




Mu{kost i rodno zasnovano nasilje
Mu{kost i rodno zasnovano nasilje
Kada govorimo o povezanosti izme|u mu{kosti i rodno zasno-
vanog nasilja, veoma je te{ko da se fokusiramo na svaki slu~aj ili
na individualne postupke mu{karaca u nasilju nad `enama, jer
~itava kultura kreira mu{ku ulogu i identitet, koji su zajedno defin-
isani kao mu{kost (maskulinitet).
Analiza mu{kosti podrazumeva prepoznavanje razli~itih mesta pri-
tiska pod kojima mu{karci ispoljavaju nasilne reakcije, jer je veoma
va`no da mu{karci preuzmu odgovornost za svoje pona{anje.
Rodna mo} u odnosima izme|u mu{karaca i `ena ~esto je li{ena
legitimiteta ~ime se `ene (kao one koje su podesne da budu o{te}ene),
imaju manje prava na raspolaganje resursima, povlasticama, infor-
macijama i u~estvovanju u dono{enju odluka. Tako|e, u ve}ini zemal-
ja imaju veoma malo prava kako u doma}instvu tako i u javnoj sferi.
U pro{losti, interesovanja i borba za rodnu jednakost ~esto je bila cil-
jana i shva}ena kao `ensko pitanje pa su rodni programi bili obliko-
vani pre svega sa fokusom na `ene.
Tokom poslednje dekade kod mu{karaca je do{lo do velikog pre-
poznavanja potreba da postanu uklju~eni u pokret izgradnje rodne jed-
nakosti. Koncepcijski, glavni momenti su bili na preispitivanju odnosa
izme|u `ena i mu{karaca, izme|u mu{kih i `enskih grupa, kao i na je-
dnakosti tj. izjedna~avanju ovih relacija.
Maskulinitet (mu{kost)
Maskulinitet (mu{kost)
Maskulinitet ili bolje re}i maskuliniteti ispoljavaju se na razli~ite na~ine
jer je to kompleksan fenomen. Maskulinitet je ~esto udru`en sa karakter-
istikama kakve su agresivnost, konkurencija, dominacija, borba, snaga i
kontrola. Ove karakteristike rezultat su razli~itih kombinacija biolo{kih, kul-
turnih i dru{tvenih uticaja, i povezani su sa na{im shvatanjem mo}i u dru-
{tvu. Te{ko je determinisati uticaj svakog od ovih faktora na postoje}u
rodnu nejednakost i nasilje. Mnogo je va`nije razumevanje koji }e dovesti
do stvaranje okvira kroz kojim mo`e da se postigne rodni status quo.
Fokusiranjem na maskulinitet, koncept roda postaje vidljiv i relevantan
za mu{karce. On ~ini mu{karce svesnijim na rod. Time, rod postaje ne{to
{to se reflektuje na `ivot mu{karaca (ali i na `ivot `ena), pa sve to pred-
stavlja prvi korak u pronala`enju rodne nejednakosti i eliminaciji nasilja nad
`enama.
24
Mu{ko nasilje je klju~ za determinisanje nejednakosti posebno
nejednakosti me|u rodovima koji, pre svega, `eni oduzima mo}.
Nasilje je fundamentalna dimenzija ljudske mo}i. Jo{ uvek,
mu{karac kao prirodni agresor ~esto je prozivan kroz ovu karak-
teristiku rodne razlike koja se koristi kao obja{njenje za rodno zas-
novane hijerarhije u politi~kom, ekonomskom i drugim kontekstima.
Sve ovo sugeri{e da su promene u ekonomiji, dru{tvenoj struk-
turi i komponovanju doma}instva rezultat krize maskuliniteta u
mnogim delovima sveta. Efekat demaskulinizacije mo}i mo`e biti izve-
den jedino ako je nagri`ena tradicionalna mu{ka uloga: zna~enja
uloge mu{karca u porodici ili drugim dru{tvenim zajednicama.
Sledstveno tome mu{karac mo`e da oseti refleks njegovog maskulin-
iteta na razne na~ine, na primer: kroz neodgovorno seksualno
pona{anje ili nasilje u porodici.
Globalna ekonomija i rastu}a nezaposlenost me|u mu{kom popu-
lacijom, menjaju ulogu mu{karca i izazivaju njegov identitet kao hran-
itelja. Paralelne promene u `enskoj ulozi: pove}ano u~e{}e na javnoj
sceni i pla}enim poslovima, kao i prepoznavanje `enskih ljudskih prava,
tako|e su izazov tradicionalnoj podeljenosti rada i modelima `enskosti.
Ukoliko se dru{tvo pomeri od biolo{ke odre|enosti i po~ne da veru-
je onima koji se bave kulturolo{kim konstukcijama unutar dru{tva, bi}e
lak{e da se sprovode programi nenasilnog pona{anja, a samim tim }e
mu{karcima biti jednostavnije da shvate puteve stukturalne represije,
sadr`aje kulturnih poruka i/ili roditeljske prakse (koja ima veliko u~e{}e
u vezi socijalizacije i nasilja).
Percepcija mu{kosti i `enskosti koja se
Percepcija mu{kosti i `enskosti koja se
formira u ranom detinjstvu
formira u ranom detinjstvu
Jo{ pre druge godine `ivota deca prepoznaju njihov rodni identitet. Oko
tre}e godine deca po~inju da sprovode akcije za koje veruju da odgovara-
ju njihovom polu, jednostavno zato {to to odgovara drugima. Jo{ je va`nije
{to se na adresu rodnog identiteta, veoma rano, deci upu}uju poruke ko-
je kasnije stvaraju rodnu nejednakost.
Osvetljavanjem nasilja nad devoj~icama i promovisanjem njihovih ljud-
skih prava, poku{avamo da uzdignemo de~ake i devoj~ice iznad vrednos-
ti feminiteta ili maskuliniteta u dru{tvu.
Ispitivanje pokazuju da ukoliko o~evi i drugi mu{ki ~lanovi porodice nude
pozitivne uloge, de~aci razvijaju fleksibilniju viziju mu{kih zajednica, ali i nji-
hovih relacija sa `enama. Svi ~lanovi porodice imaju veoma va`nu ulogu
25
u odrastanju de~aka, uklju~uju}i i o~eve i dedove. U mnogim kul-
turama, o~evi imaju ograni~enu ulogu u odgajanju dece, uglavnom
tokom ranog detinjstva. Na sre}u, ovo se menja sa modernizaci-
jom unutar nuklearnih porodica. Jedan od problema je i {to majke
~esto poja~avaju tradicionalne ideje o mu{kim zajednicama tako {to
svoje sinove isklju~uju iz odr`avanja doma}instva ili ih sramote ka-
da pokazuju emocije.
Obrazovni sistemi i religijske institucije tako|e igraju klju~nu
ulogu u rodnoj socijalizaciji ali, isto tako mogu biti va`ni nosioci pro-
mene. U {kolama, treba davati vi{e pa`nje naporu devoj~ica da se
poka`u kao bolje u znanju, ali istovremeno pokazati kako mu{ka
socijalizacija mo`e saterati de~ake daleko od intelektualnog puta.. U
religijskim institucijama, duhovne vo|e mogu da postanu modeli koji
}e promovisati vrednosti saose}ajnost i graditi zajednice van rodnih
uloga, {to bi bio jedan od vitalnih koraka za izgradnju rodne jed-
nakosti.
Michael Kaufman
Preveo i priredio Boban Stojanovi}
26
Razvoj nasilja u biv{oj Jugoslaviji obelodanio je rodno zasnovani
aspekt nacionalizma, sukoba i rata. Ozbiljne ~injenice uznemiravaju
sve koji se zala`u za dru{tvo mira i nenasilja: seksualni napadi i
masovna silovanja `ena u ratu, kontrola `enske seksualnosti i repro-
dukcije, ratna prostitucija, porast nasilja u porodici, nekontrolisani priliv
oru`ja u dru{tvu, uticaj ratnih iskustava na mu{karce, gubitak ~lanova
porodice, kulturna prihvatljivost nasilja u dru{tvu i dominantnost mili-
taristi~kog diskursa.
Militarizacija dru{tva je rodno zasnovan projekat. Primer Izraela po-
kazuje kako se u regionu etni~kog i/ili politi~kog konflikta razvija rodna
dihotomija, kroz odbranu i borbu kao nacionalne du`nosti mu{karaca, a re-
produkciju (u biolo{kom i kulturnom smislu) kao nacionalnu du`nost `ena.
Izrael je veoma zanimljiv za prou~avanje, jer u Izraelu je vojna slu`ba
obavezna za mu{karce i za `ene. Ipak - kao {to }emo videti ova
nacionalna du`nost vrlo je rodno uslovljena. Vojska je glavno sredstvo za
oblikovanje rodnih uloga u dru{tvu, za konstruisanje maskuliniteta kao na-
oru`anog maskuliniteta; na taj na~in je glavni izvor rodne neravnopravnos-
ti u dru{tvu. Uprkos u~estvovanju `ena u vojsci, primer Izraela pokazuje
kako su ideologija mu{kosti i dominacija vojske u dru{tvu duboko ispre-
pleteni.
Mu{karci se bore, `ene reprodukuju
Mu{karci se bore, `ene reprodukuju
Etni~ko ~i{}enje u biv{oj Jugoslaviji je doskora{nji okrutni podsetnik
va`nosti istra`ivanja konstrukcije maskuliniteta kroz nacionalizam i otkrivan-
je nacionalisti~kih politika kao glavnog mesta za ispoljavanje maskuliniteta.
27


Nacionalizam je skup kulturnih konstrukcija, a mu{kost je
sredi{nje mesto svih vrsti nacionalisti~kih pokreta. Cilj nacionaliz-
ma - nacionalna tvr|ava, uklju~uje uobrazilje nacionalne pro{losti i
sada{njosti, fabrikovanje tradicije i simboli~ko konstruisanje zajed-
nice kroz formu mu{kog povezivanja. ^esto se upotrebljava pre-
zentacija zavi~aja kao `enskog tela - zemaljsko t(e)lo nacije je ro-
dom uslovljeni entitet. Rodne uloge utkane su u etni~ke konflikte.
Izre~eni ili napisani narativi izvode se kroz podele nacionalnih du`-
nosti mu{karaca i `ena.
Pogledajmo izraelsko-palestinski konflikt. Centralna stvar za
cionisti~ki pokret bio je pojam maskuliniteta. U izrazito negativnoj
predstavi egzila, Jevreji iz dijaspore smatrani su za pasivne, boja-
`ljive, slabe i feminizirane. Antiteza tome bio je cionisti~ki ideal
mu{kosti. Fizi~ka snaga i spremnost da se brani ~ast u borbi su
po`eljne karakteristike novih Jevreja, ljudi od akcije pre nego ljudi od
re~i. Jevrejska dr`ava je predstavljana kao ljubavnica koja treba da
bude osvojena i oplo|ena; nekada postaje i majka koja ra|a novi
maskulini narod.
U raznim nacionalisti~kim diskursima `ene su konstruisane kao
~uvarke kolektivnog, njima nije pripisana samo odgovornost za biolo{ku
reprodukciju i preno{enje kulture, ve} i zastupanje ~asti nacije i
ozna~avanje njenih granica. Izraelsko-palestinska politi~ka borba odvijala
se i na `enskim telima: Nira Yuval-Davis govori o demografskoj trci
izme|u jevrejske i palestinske populacije u Izraelu. To je ~est slu~aj u
dru{tvima gde postoje nacionalni konflikti izme|u dve nacionalne grupe
koje se bore za istu teritoriju. U izraelskom dru{tvu, bezbednost i repro-
dukcija smatraju se za dve najve}e neophodnosti za opstanak izraelske
dr`ave. Materinstvo je istaknuto kao nacionalna du`nost i zadatak. Za
palestinsku populaciju u teritorijama okupiranim posle 1967, velika stopa
nataliteta postala je politi~ko oru`je protiv okupacije. Ukoliko pogledate sta-
tistiku, stopa nataliteta na Zapadnoj obali i Gazi neprestano je rasla od
po~etka Intifade (1988) pa sve do 1992. godine.
Telo i seksualnost su od presudnog zna~aja kao teritorije i mesta nar-
ativa jedne nacije. Pojam roda ugra|en je u konstrukcije dru{tvenih iden-
titeta i u ve}inu kulturnih sukoba gde se kulturne razlike upotrebljavaju da
bi naglasile ne~iju drugost. @ene najvi{e predstavljaju duh kolektiviteta,
~esto su predstavljene kao simboli~ke nositeljke kolektivnih identiteta i ~asti.
Dok mu{karci tradicionalno brane porodicu i naciju, `ene su oli~enje te
porodice i nacionalne ~asti: `enska sramota je i porodi~na sramota, ali i
mu{kar~eva sramota.
28
@elela bih da dam jo{ jedan primer u vezi sa izraelsko-palestin-
skim konfliktom. Tokom Intifade, `ene u palestinskom dru{tvu ubi-
jane su pod izgovorom da su kolaboratorke. U izve{tajima organi-
zacija za za{titu ljudskih prava pominje se preko 100 ubijenih `ena
tokom {est godina, osumnji~enih za kolaboracionizam. U jednom
izve{taju iz 1996.godine pominje se oko 20 ubistava na zapadnoj
obali i Gazi radi o~uvanja ~asti. Veruje se da ih je mnogo vi{e.
Ukoliko pro~itate izve{taje, sazna}ete da je ono {to se smatralo
kolaboracionizmom zapravo pona{anje koje je od strane porodice ubi-
jene `ene (uglavnom mu{ki srodnici) bilo shva}eno kao sramotno za
njihovu zajednicu i povredu ~asti.
Mislim da su ovi rodno zasnovani nacionalisti~ki narativi primen-
jeni i drugde u regionalnim konfliktima. U studiji o hrvatski medijima,
Dubravka @arkov pokazuje kako je Hrvatska slikovito predstavljana
kao majka koju treba da odbrane njeni sinovi od srpske agresije.
Poruka je glasila da sinovi treba da umru spasavaju}i majku, dok su
vojnici bili potrebni za odbranu tek uspostavljene ranjive hrvatske
dr`ave.
Vojna socijalizacija kao obred na putu
Vojna socijalizacija kao obred na putu
mu{ke zrelosti
mu{ke zrelosti
U izraelskom dru{tvu herojski borac uvek mora da bude mu{karac
uprkos tome {to postoje i vojnikinje. Ne bih da obrazla`em problem `ena
u izraelskim snagama odbrane, ukratko: regrutacija Izraelki ne vodi, kao
{to se mo`e pomisliti, ka dekonstrukciji dihotomije mu{karaca i `ena.
@ene se ne regrutuju u trudno}i ili odmah po udaji (!), {to pokazuje da
je razlog postojanja braka reprodukcija. @enama nije dopu{teno da
u~estvuju u bitkama, tako da su u Izraelu kao i u ostalim odbrambenim
odredima {irom sveta mu{karci identifikovani kao za{titnici, a `ene kao
{ti}enice. [tavi{e, samo mu{karci se pozivaju u rezervnu vojnu slu`bu do
svoje 52 godine.
Iako je izraelska vojska glavni mehanizam za izgradnju nacionalnog iden-
titeta, ona je naro~ito postala osnova mu{ke predstave o sebi i izvor za
mu{ki na~in dru{tvene pokretljivosti.
Za Jevreje, vojna slu`ba je neodvojivi deo sazrevanja, obred na putu
ka mu{koj zrelosti. Vojna slu`ba je su{tinska za de~akovo pravo pristupa
krugovima odraslih mu{karaca. Vojna slu`ba ispunjava tipi~ne mu{ke ado-
lescentske potrebe - intenzivna uzbu|enja, avanture i opasnosti, ona
obezbe|uje specifi~ni kulturni kontekst u stupanju Izraelaca u zrelo doba. To je
29
razlog za{to ratni veterani vojnu slu`bu vide kao mogu}nost za
ostvarivanje mu{kosti.
Jo{ u {koli, Izraelska jevrejska omladina priprema se za stu-
panje u vojne odrede. Predavanja dr`e ~lanovi odbrambenih snaga
koji prenose utiske i daju informacije u vezi sa `ivotom u izrael-
skoj vojsci. Neki mladi}i su dobrovoljci u specijalnim jedinicama ili
poha|aju pripremne kurseve za regrutaciju. Skoro svaki u~enik,
izraelski Jevrejin, u~estvuje u jednodnevnom seminaru Jom Hak-
heilot, koji se dr`ava u saradnji {kole sa vojskom jednom godi{nje.
Primer Jom Hakheilot-a pokazuje kako je vojna slu`ba za de~ake
telesno iskustvo. De~aci i devoj~ice su razdvojeni. Filmove koji
prikazuju vojnike u akciji i uzbudljiv `ivot u vojsci gledaju de~aci.
Mladim mu{karcima se govori da su fizi~ke ve`be najva`nija priprema
za vojnu slu`bu. Devojke, pak, ne gledaju filmove o `enama u akci-
jama. Fizi~ka spremnost jedva da je spomenuta. Glavna tema na pre-
davanjima i razgovorima je u vezi sa emotivnim problemima tokom
vojne slu`be, kao {to je razdvajanje od roditelja. Tako|e, samo u
pripremnim knjigama za mu{karce nalaze se predlozi za kondicione
treninge. Vojna slu`ba je telesno iskustvo. Sr` vojni~ke mu{kosti je
fizi~ka, telesna ve`ba. Ideal ve}ine mu{ke omladine je vojnik na
du`nosti i u borbenoj jedinici. Motivacija za slu`bu u borbenim jedinica-
ma je i dalje visoka. Biti heroj zna~i biti sposoban za kontrolisanje ose-
}anja zabrinutosti i straha. Dobar je samo onaj vojnik koji uspeva da
kontroli{e strah, najvi{i status u vojsci imaju vojnici na polo`ajima koji
zahtevaju visok stepen samokontrole.
Uprkos prisustvu `ena, vojna jedinica shvata se kao mu{ka grupa bez
premca, kao mesto mu{kog drugarstva, bratsko mesto, kao zajednica rat-
nika. U javnosti, vojnik/branitelj predstavlja se kao mu{karac.
Komemorativni centri nazivaju se Yad banim (u prevodu: Dom sinova), ratni
spomenici prikazuju `enu razdvojenu od sina ili mu`a koji odlaze u rat ili
`enu kako neguje ranjene vojnike. Ako je ulazak u mu{ko dru{tvo mogu}
jedino kroz test snage, sile i mo}i, onda se `ene odre|uju kroz njihov
odnos prema mu{kim ~lanovima dru{tva.
Vojni treninzi kapacitete mladih mu{karaca kultivi{u u pravcu ve{tih
izvr{ilaca, pre nego u smeru pojedinaca koji razmi{ljaju sopstvenom
glavom. Svako ratno iskustvo pove}ava tu orijentaciju i poja~ava tradi-
cionalne stereotipe mu{ko/`ensko. Kada je re~ o Izraelu, treba da imamo
u vidu da je dana{nja generacija o~eva iskusila traumatski rat iz 1973.
godine. Generacija deset godina mla|ih pripadnika kohorti ima iskustvo
libanskog rata. Svi oni jo{ uvek su na rezervnoj du`nosti. Njihova iskust-
30
va uklju~uju strah od sopstvene smrti, smrti prijatelja, ranjavanja,
nabusitosti i agresivnog pona{anja.
Zalivski rat pokazuje {ta se de{ava kada mu{karci ne ispune
svoje uloge za{titnika. Po{to se Izrael nije priklju~io ratu, Izraelci
su po prvi put bili po{te|eni stresa od u~estvovanja u borbi, a sa
druge strane, li{eni odbrane i primorani na pasivnost. Morali su da
ostanu kod ku}e sa svojim `enama i decom, {to je podrivalo nji-
hov mu{ki identitet. Izve{taji pokazuju da je tokom zalivskog rata
znatno pove}an stepen seksualnog nasilja nad `enama i porodi~nog
nasilja.
Detaljno istra`ivanje o vezi izme|u militaristi~ke usmerenosti
dru{tva i nasilja u porodici u Izraelu jo{ uvek nedostaje. Ubistva `ena
od strane njihovih partnera ili mu{kih srodnika su brojna, uzimaju}i u
obzir veli~inu i broj populacije u dr`avi Izrael: statistike pokazuju broj
izme|u 73 (ra~unaju}i samo mu`eve ili supruge) i 127 (ra~unaju}i
mu{ke partnere ili druge mu{ke srodnike) ubistva `ena u periodu od
1990. 1995. godine. U godini zalivskog rata, 1991., 35 `ena ubijeno
je od strane svojih partnera. Iz novinskih izve{taja saznala sam da je
~etvrtina njih ubijena vatrenim oru`jem, nekad u vlasni{tvu odbrambenih
snaga. Postoje slu~ajevi kada je veza izme|u nasilja tokom slu`be u
okupiranim teritorijama i ku}nog nasilja o~igledna. U jednom slu~aju,
vojnik, koji je upucao Palestinku dok je sedela i ~itala ispred svoje ku}e
1989.godine, dve godine kasnije ubio je svoju devojku, Izraelku, kada je
ona odlu~ila da ga napusti. Ne bih `elela da budem pogre{no shva}ena:
generalno, mu{karci u Izraelu, i to oni izvode vojne operacije, su oni koji
su ranjavani i ubijeni. Ali `ene su te koje postaju mete zlostavljanja od
strane mu{karaca u svojoj zajednici zbog pove}ane agresije.
Mu{karci ~esto, kada govore o ratnim iskustvima, sebe u vojsci vide
kao drugu osobu, izve{taji vojnika iz okupiranih teritorija, naro~ito u vreme
Intifade, pokazuju sve brutalnosti kroz koje su ovi mladi ljudi pro{li.
Dominacija vojnog diskursa vodi ka rodnoj
Dominacija vojnog diskursa vodi ka rodnoj
neravnopravnosti
neravnopravnosti
Od uticaja militarizma na rod u javnoj sferi, spomenu}u samo dva: sferu
rada i politiku.
Oni koji rade najopasnije poslove u vojsci ne napreduju samo u vojnoj
sferi, ve} i u civilnoj. Zbog centralnog mesta vojske u izraelskoj dr`avi,
vojna slu`ba je presudna za civilnu karijeru. Slu`ba u najvi{im e{alonima
vojske je put ka uticajnim i va`nim pozicijama u dru{tvu. Izraelske snage
31
odbrane su odsko~na daska za gra|ansku slu`bu ve}ine starijih
oficira. Ovo automatski zna~i diskriminaciju svih grupa koje nisu
deo snaga odbrane, na prvom mestu izraelskih Arapa muslimana
oba pola. Izraelski Jevreji profitiraju iz svoje vojne slu`be akumu-
lacijom dru{tvenog kapitala, ostvarivanjem kontakata radi li~ne ka-
rijere i dobijanjem materijalnih beneficija. Kapital koji Izraelke aku-
muliraju na gra|anskom tr`i{tu rada je veoma male vrednosti.
Mu{karci svoje vojne ~inove koriste za bolje pozicije u politi~kim par-
tijama. Vojska se posmatra kao neophodan preduslov za javnu
slu`bu.
U izbornoj kampanji ove godine, nekoliko `enskih organizacija
obratilo se javnim apelom povodom preterane fiksiranosti na mu{ke
lidere sa vojnom pro{lo{}u. Zaokupljenost vojnom pro{lo{}u sre{}ete
i na web-stranici ~lanova Knesset-a: vojni rang je podatak koji stoji
odmah nakon edukacije i profesije. Biv{i generali osnovali su nove
partije, politi~ari su se okitili podr{kom visokih ~inovnika vojske.
Zastupljenost `ena u lokalnim vlastima je drasti~no smanjena.
Tokom postojanja dr`ave, svega 6 `ena je bilo u vrhu lokalne op{tine,
nijedna od njih u gradu sa populacijom ve}om od 10.000; dok su
trenutno samo dve `ene na ~elu lokalnih op{tina. Politi~kom sferom
vladaju mu{karci, koji su tokom poslednjih petnaest godina, u svojim
~etrdesetim, penzionisani i preme{teni u sferu biznisa ili politike. Ovakvi
tokovi prisutni su kod obe strane u regionalnom konfliktu: ako posma-
trate palestinski dr`avni sastav, vide}ete povla{}ene mu{karce, borce u
pokretu za oslobo|enje, koji su bili u zatvoru tokom Intifade ili ranije.
Uta Klein
(University of Muenster, Germany)
Tekst je dostupan na www.eurowrc.org
Preveo Boban Stojanovi}
32
____________________
1
Kecmanovi}, Du{an, (1999) Psihopolitika mr`nje, Prosveta, Beograd
U ovom tekstu poku{a}u da na jednostavan na~in pove`em dve
va`ne karakteristike srbijanskog maskuliniteta: nacionalizam i milita-
rizam.
Tokom prve polovine devedesetih godina pro{log veka, na delu ter-
itorije SFRJ dolazi do rata, koji je pre svega zasnovan na borbi za
nacionalni identitet. Iako je sa srpske strane promovisana ideja Velike
Srbije i pro{irenja postoje}ih granica, rat se ne {iri na teritorije sused-
nih zemalja, ve} se odigrava na teritoriji same SFR Jugoslavije. Unutar
rata jedna od najva`nijih borbi bila je borba za o~uvanje nepostoje}ih,
odnosno nedovoljno jasno konstruisanih nacionalnih identiteta, kako sa
Srpske i Hrvatske strane, tako i sa ostalih ratom zahva}enih strana.
Pod uticajem militantne propagande u srbijansko dru{tvo se uvla~e,
jedan po jedan, elementi pro-rasisti~ke i pro-fa{isti~ke ideologije. Podr{ka
ovoj ideologiji dolazi sa svih strana- sa institucionalnog i sa personalnog
nivoa. Mediji, SANU, Srpska pravoslavna crkva, intelektualci/ke,
novinari/ke, estradne li~nosti (...), podr`avaju}i trend nacionalnog osve{}ivan-
ja dali/e su zna~ajan doprinos op{toj ratnoj konfuziji.
Nacionalni identitet je sam po sebi konstrukcija - on nije dat biolo{ki,
genetski, nije uro|en, niti mo`e na bilo koji na~in da se unese u struktu-
ru ljudskog bi}a osim ideolo{ki. Nacionalno ose}anje se izra`ava kroz sti-
canje i negovanje odre|enih emocija prema nekoj nacionalnoj grupi. Ovo
ose}anje ne postoji pre same nacije ili nezavisno od nje, njegova pojava
koincidira sa pojavom nacije
1
. Me|utim, u slu~aju sukoba nacija na pros-
toru biv{e SFRJ (pre svega na teritoriji Bosne i Hercegovine i Hrvatske),
do{lo je zapravo, do borbe nepostoje}ih nacionalnih identiteta. Kako mili-
33


____________________
2
Kandi}-Jak{i}, Dr.Maja, Mu{ka homoseksualnost, www.gay-serbia.com
tarizam nala`e, opravdanje za rat uvek postoji, besmisao rata se
uvek ne~im, jednako besmislenim, opravdava. Opravdanje za
ratove od 1991.godine pa na ovamo uvek je bila odbrana
nacionalnog bi}a {to predstavlja jedan od najve}ih apsurda istih
ratova.
U ratnom haosu svako koristi priliku da se promovi{e i poka`e
kao patriotski nastrojen/a po~ev od Srpske pravoslavne crkve do
folk peva~a/ica. U {irokom spektru zainteresovanih svoje (zna~ajno)
mesto zauzeo je i maskulinitet.
Maskulinitet, svakako najzna~ajniji deo mu{kog identiteta, pod pri-
tiskom militantnog re`ima i op{te `ivotne/politi~ke klime po~inje da
se preispituje. Mu{karci su sebe po~eli da do`ivljavaju druga~ije: oni
su ne samo ponosni biv{i / sada{nji / budu}i vojnici, oni su sada na
zadatku: odbrana zemlje! Postavlja se sasvim logi~no pitanje: [ta se
brani ako Srbija nije u ratu, ako se rat ne vodi na teritoriji Srbije?
Odgovor je: Vekovno srpstvo!
Pojam srp(b)stva podrazumeva ~itav niz karakteristika koje krase
Srpsku naciju, a koji su eto, silom prilika zaboravljeni tokom (famoznih),
pedeset godina pod komunizmom. Tako se u ovda{njem dru{tvu formi-
raju rodne predstave pravih na{ih mu{karaca i `ena. Ove odlike ~esto
odlaze u banalnost npr. propisi koliko dugu kosu treba da ima Srpkinja
itd. Me|utim, postoje neke odlike koje veoma duboko zadiru u oblast
nacionalizma, ~ak toliko duboko da pretenduju da izgrade sasvim novu
naciju. U daljem tekstu poku{a}u da izvedem nekoliko paralela koji
pokazuju veoma vidljivu vezu izme|u maskuliniteta, nacionalizma i mili-
tarizma.
Konstruisanje Novog Srbina
Konstruisanje Novog Srbina
Izgradnja nacionalnog identiteta velikim delom se realizuje kroz strate{ki
ciljane ta~ke rodnog identiteta. Op{te je poznato da se od svakog
mu{karca o~ekuje da razvije specifi~ne maskuline osobine kao {to su agre-
sivnost, ambicije, fizi~ka snaga, takmi~arski duh, racionalnost, uspe{nost,
dominantnost, samopouzdanje, sposobnost preuzimanja rizika, hrabrost i
borbenost kako bi se tradicionalne uloge {to bolje obavljale
2
. Tokom ratnih
godina skoro svaka od gore navedenih osobina usmeravana je {iroko zas-
tupljenim militantnim diskursom koji potrebne informacije {alje sa svih
strana.
Konstruisanje Novog Srbina ima dve dimenzije: adaptaciju ve} postoje}ih
34
____________________
3
Proglas prijateljima Srbskim, www.srb-obraz.org
4
Me|u glavnim karakteristikama Srbkinje navedene su: smernost, vernost, odanost Bogu i porodici
bez kojih ona ne mo`e da bude ni devojka ni majka. @eni se daje na znanje i da je potomak ple-
menitih i slavnih Srbkinja koje su ponos i ukras na{e istorije
i formiranje sasvim novih generacija Srba.
U prvu pomenutu grupu spadaju ve} ro|eni de~aci, mladi}i ili
odrasli mu{karci koji pod novonastalim uslovima moraju svoj mu{ki
identitet da prilagode potrebama ratnog tr`i{ta. Druga grupa su tek
ro|eni de~aci: oni dobijaju imena Vuk, Nemanja, Stefan, Uro{,
redovno se krste u crkvi, od prvih dana `ivota aktivno se uklju~uju
u na{u tradiciju: dobijaju paketi}e od Bo`i} Bate, Pravoslavnu malu
Bibliju i propagira im se saose}anje sa decom koja su u ratu izgu-
bila mame i tate, ali isklju~ivo sa decom srpske nacionalnosti.
Konstruisanje novog mu{kog srpskog identiteta ima nekoliko
dodirnih ta~aka sa vrednostima militarizma, {to sve zajedno tokom
rata dovodi do pojave ekstremnog nasilja i zlo~ina, a sve opravdano
odbranom nacionalnog identiteta. Prihvatanjem novog, nametnutog
sistema vrednosti identiteta jednog Srbina, ovda{nji mu{karci postaju
na jo{ jedan na~in, `rtve ogromne ratne ma{inerije.
Stratifikacija pomenutog identiteta odvija se kroz davanje odre|enih
inputa koji su za davaoce istih veoma jasni i lako ih je i logi~no objas-
niti.
Krenimo redom, od samog mu{kog nacionalnog identiteta kao defin-
isanog i jasno odre|enog. Mo`da je najbolji i najsa`etiji primer dat u
Proglasu prijateljima Srbskim koji je jedan od osnova na kojima se bazi-
ra ideologija desni~arskog pokreta Obraz. U ovom proglasu sasvim se
precizno navode karakteristike koje treba da budu oli~enje po`eljnog
Srbina.
SRBINE. Tvoja srbska vrlina mora da bude vernost. Budi u Crkvi
Pravoslavnoj veran Bogu svojih Svetih Predaka. Budi u svetosavskom patrio-
tizmu veran svom Ota~astvu. Budi u doma}inskoj odgovornosti veran svojoj
porodici. Bez Boga, bez Ota~astva, bez porodice Ti si niko i ni{ta. I zato: ~uvaj
svoju veru pravoslavnu, brani svoje Srbsko Ota~astvo, neguj doma}inski svoju
porodicu
3
.
U svom proglasu, gledaju}i kroz prizmu roda, ova organizacija se jo{
na nekoliko mesta obra}a mu{karcima i to kao: Sve{teniku, Vojniku, Poli-
cajcu, Seljaku, Radniku. Zanimljivo je da se `ene u proglasu pojavljuju
samo u kategorizaciji Srbkinje
4
.
Iako promovisan u periodu posle rata, ovaj proglas je sasvim adekvatan
primer: savr{eno jasan, jednostavan i iskristalisan, on je produkt ratnog vre-
mena i duha nacionalisti~ke i militaristi~ke propagande. Upravo zbog toga,
35
zadr`a}u se na analizi ovog proglasa koji promovi{e vrednosti
savremenog Srp(b)skog mu{karca.
Iz kategorije Sve{tenika saznajemo da je on: sluga Boga, ~uvar
nacionalnih Svetinja, da je po`rtvovan, ~estit, bogobojazan i da od
njega zavisi `ivot Srbskog Ota~astva. On je primer pravoslavnog
bogoljublja i srbskog rodoljublja. Seljak je temelj srbskog doma}inskog
poretka, bez njegovog rada Srbija je jadna i gladna, a proklet je svako
ko upotrebljava Njegovu muku i napor. Tako seljak kao Hranitelj naci-
je ne korespondira sa sistemima, jer njemu nisu potrebni ni komunisti
ni demokrate, ve} sa Pravdom i Istinom. Radnik se upozorava da nje-
gov rad ima smisla samo ako izgra|uje porodicu i ja~a naciju. Tako|e,
Srbstvu treba njegov blagosloveni rad.
Iako se svaka pozitivna osobina izra`ava isklju~ivo kroz nacional-
ni interes gde se mu{karac u potpunosti predaje naciji kako bi se ona
kvantitativno i kvalitativno razvijala, postoje dve kategorije koje su
eksplicitno militantne: vojnik i policajac. Tako je vojnik okosnica sna`ne
Srbske Dr`ave. Njegovo ime je neustra{ivost a prezime vite{tvo. Dalje se
navodi da su u Vojnika: uperene o~i svih Svetih srbskih ratnika koji sa
verom u Boga brani{e Krst ^asni i Slobodu Zlatnu. Slava srbskog oru`ja
ne sme da potamni u Tvojim rukama!
Policajac, osim {to predstavlja simbol bezbednosti, on predstavlja
strah za ne~asne. Sva pravednost jednog policajca proizilazi iz njegove
vere u Boga Pravde.
U delu naslovljenom Vite{ke oru`ane snage, stoji da srbska vojska i poli-
cija moraju da budu savr{eno opremljene, naoru`ane i motivisane, a da Srbija
mora da ima nepobedive i neustra{ive oru`ane snage i visoko razvijenu vojnu
industriju.
Osim {to su veoma precizno propisane po`eljne karakteristike mu{ka-
rca, idealizacija Srbina je i{la do granica apsurda slikovitim predstavljan-
jem Super Srbina, koji je obu~en u odelo Supermena, sa ocilima na grudi-
ma, sa nasmejanim licem, jakom vilicom, zdravim zubima, brkovima i
{ajka~om na glavi.
Kako tokom rata treba po hitnom nalogu inspiratora/ki rata formirati
(mu{ku) naciju, jedan od glavnih motiva je bio i novi, zbunjuju}i re~nik. Da
li tada{nji i sada{nji nacionalisti i Pravi Srbi, zaista znaju {ta zna~i
Ota~astvo, Krst ^asni i jo{ manje opipljiva Sloboda Zlatna? Kroz transfor-
maciju i zloupotrebu jezika, u javnoj sferi se formira duh ratnika koji se sve
vi{e glorifikuje, opravdava i dovodi u ravan normalnosti.
Tradicionalni ratni~ki duh/duh ratnika postaje najva`nija karakteristika
srpskog mu{karca u prvoj polovini devedesetih godina. Ova karakteristika
36
____________________
5
^olovi}, Ivan (2000), Politika simbola: Panteon, XX vek, Beograd
ima nekoliko veoma strate{ki razra|enih ta~aka.
Naime, kada su sasvim dobro rasvetlili svoj polni identitet
mu{karca i kada sebe nacionalno odre|uju kao Srbe, mnogi
mu{karci po~inju da, gotovo po automatizmu, izvr{avaju sve
naredbe koje se daju u ime Srpstva. Tako se polako portreti{e i
idealizuje ratnik. Taj ratnik nije samo neko ko ide i brani svoju
zemlju. Oni nije vi{e samo branilac svoje porodice, svoje okoline i
dobara, on je taj koji brani ~itavu jednu istoriju, kulturu i tradiciju.
Koju? Na scenu br`e bolje stupaju - koreni. Ovo je tako|e veoma
slo`ena oblast koja povezuje maskulinitet i nacionalizam, a svojom
simbolikom priroda = tlo + mu{karac = krv, veoma je bliska idealu
fa{izma. Ukorenjivanje predstavlja postupak popularizacije u kome se
insistira na narodnom, selja~kom poreklu borca ili nacionalnog vo|e
5
.
Tako se Srbi, {to pre svega podrazumeva mu{karce, pozivaju da se
vrate svojim korenima, da po{tuju i da nastave tamo gde su njihovi
Sveti Preci stali, da ratuju, brane i odbrane Svete Srbske zemlje kao i
sve ideale Srbstva.
Provu~ena kroz razli~ite socijalne momente, glavna odlika i vrlina
svakog Srbina postaje njegova militantnost. Nepristajenje na militantna
pravila zna~i isklju~ivanje iz zajednice. Za krizna vremena
karakteristi~na je pojava ose}anja zajedni{tva. Narodu koji je uveden u
rat, koji `ivi pod sankcijama i u izuzetno te{kim socijalnim i ekonom-
skim uslovima, od neizmernog zna~aja je pripadanje bilo kojoj vrsti
kolektiva, pa makar bio to i nacionalni. Ose}anja ograni~enosti, pro-
gonjenosti, bespomo}nosti, saznanje da taj kolektiv nije tako veliki...
podsticaji su mu{karcima da odlaze u rat.
Jedan od veoma vidljivih dokaza militarizovanosti dru{tva je i dobro-
voljno pristajanje/prijavljivanje da se ide na boji{ta. Veliki broj mu{karaca
raznog starosnog doba svojom voljom, odlazi na prve linije fronta. Najve}i
broj onih koji ve} nisu mobilisani, a `eleli su da idu u rat, prijavljuju se u
paravojne jedinice. Upravo ove vojne jedinice pokazuju jo{ jedan fenomen
militarizma- potrebu za vo|om. Sasvim izmoreni neprestanom kon-
taminacijom i militarizacijom svesti mu{karci, dobrovoljci odlaze u ratove da
brane imaginarne granice Srbije, sigurni da }e ih njihove idealizovane vo|e
na neki ~udesan na~in za{titi od ranjavanja ili smrti. Na mainstream scenu
stupaju militantni idoli: Arkan, Kapetan Dragan, Karad`i}, Mladi}, [e{elj,
kao i njihovi sateliti: akademici, Ceca, Baja Mali Knind`a, Milja Vujanovi},
Bra}a Baji}, Ru{ka Jaki}... Pripadnost nekoj od paravojnih formacija, li~no
poznavanje nekog vo|e ili dobijanje epiteta kao {to je Tigar ili Beli Orao
37
____________________
6
List Kninska krajina, broj 1, april 1993
postaje stvar presti`a i dokaz da Srbija me|u svojim mu{karcima
ima prave zveri sa otvorenim ~esljustima i o{trim kand`ama
spremnim da ra{~ere~e neprijatelje, da silovanjem `ena zaprljaju
seme druge nacije, da torturom ratnih zarobljenika umanje vred-
nost Drugog...
Kada ode u rat, srpski mu{karac se ve} stavlja u red svetih
potomaka, po~inje (ve} unapred), da bude onaj slavni Sveti Predak.
Medalje za hrabrost i minorne pohvale komandanta postaju vredni-
je od izgubljene ruke ili noge, od svih psihi~kih trauma koje rat nosi
sa sobom.
Idealizaciju srpskog ratnika velikim delom vr{e mediji. Ratnik se
uglavnom prikazuje kao mlad ili ~ovek srednjih godina, koji iza sebe
ostavlja ne{to: devojku, `enu, decu, roditelje, ku}u i posao, obla~i uni-
formu (koja mu, gotovo redovno, savr{eno lepo stoji), i odlazi u bes-
pu}e i neizvesnost rata. Tamo ~uva srpske ku}e, srpsku decu,
`ene...Njemu u {koli, kao posebno va`nom gostu, deca pripremaju pri-
redbe
6
, starije `ene u crnini padaju mu u naru~je kada u|e u njihovo
dvori{te. @iv ratnik predstavlja substitut za strah, poginulog sina, mu`a,
oca, brata..., predstavlja Spas i Slobodu. On je Bo`iji {ti}enik - sa bla-
goslovom Crkve on je oti{ao na rati{te. Srpski ratnik, kao i ratnik bilo
koje nacionalnosti ne ubija, ne plja~ka i ne krade, ne kolje, ne siluje,
ne pali ku}e, ne vr{i torturu. To nije odlika Srba, kao {to nije ni jedne
nacije. To nije odlika Pravoslavaca, kao {to nije odlika nijedne vere.
Ipak, `rtve postoje na svim stranama. Ko ih je stvorio?
Podizanje zdrave nacije Podizanje zdrave nacije
Kao {to sam gore ve} naveo, tokom rata dolazi do trenda da se
de~acima daju imena koja se tuma~e kao izvorno srpska i tradicionalna:
Lazar, Milo{, Nemanja, Sava, Vuk... Svako vreme ima svoj trend u davan-
ju imena, ovaj je diktiran pod uticajem nacionalisti~ke propagande.
Naravno, nijednog de~aka koji dobija ime po nekom slavnom Srbinu iz
pro{losti ne mo`e da zaobi|e kr{tenje u Crkvi - Srpskoj Pravoslavnoj nar-
avno. Na poklon, ovaj de~ak dobija Malu pravoslavnu Bibliju, gde saznaje
da ako je Srbin onda mora biti i pravoslavac, a kada je ve} pravoslavac
daje mu se na znanje da je njegova vera malo ispravnija od ostalih jer je
PRAVOslavna. ^ini se da je u maskulinizaciji de~aka najdalje oti{la Srpska
pravoslavna crkva izdavanjem knjige [ta treba da zna svaki pravoslavni de~ak,
gde osim {to se propisuje kako treba da izgleda jedan zdrav de~ak, stoji
38
____________________
7
Kalaji}, Drago{, Bolest pederastija: Srbi ostajte mu{ki, www.komentar.co.yu
i da on treba da vozi biciklu, da se igra pu{kom i oru`jem i da
mora da savlada odre|ene ve{tine.
Pod uticajem institucija i desni~arske intelektualne elite, na
prostoru Srbije dolazi do naglog porasta nacionalizma. Rezultati
odgajanja de~aka pod neprestanim pritiskom nacionalisti~ke propa-
gande dovodi do neprestanog rasta nasilja. Adolescenti koji su od-
rastali u vanrednim uslovima, bez mogu}nosti da putuju, da upoz-
naju Drugo i Razli~ito , a u kombinaciji sa povratkom na tradiciju,
koja podrazumeva povratak bazi~nim patrijarhalnim vrednostima
roda, stvara generacije nasilnika u~aurenih u ideologiju koju ni sami
ne poznaju.
Principima emotivnog ucenjivanja, de~aci i mladi}i uvode se u
stanje straha i tenzije - oni se pla{e da ne pogor{aju i ovako lo{u
situaciju u zemlji. Militantni principi i ovde su vidljivi: ako ne budu
dovoljno dobri - bi}e ka`njeni i to dvostruko: od dru{tva i Boga. Kao
primer navodim deo teksta Drago{a Kalaji}a pod naslovom Srbi osta-
jte mu{ki! u kome se ka`e: ...Pojava otpada me|u Srbima mo`e se objas-
niti teorijom...da su Srbi ve} vekovima na najstra{nijem i najopasnijem
mestu Evroazije, izlo`eni udarcima doista nemerljivih sila. Samo juna~ki
odgovor na agresiju u I Svetskom ratu ko{tao je srpski narod vi{e od
polovine mu{kog roda. Ginuli su, uglavnom, oni najbolji, najmla|i, ostaju}i
bez poroda. Ostali su da se razmno`avaju uglavnom oni lo{iji. Sada beremo
plodove te naopake selekcije...
7
Dana{nji tinejd`eri, adolescenti i generacije koje su tek ro|ene, odras-
taju u dru{tvenom okru`enju koje je ve} formiralo vrednosti srpskog
mu{karca. Veoma je lako ubaciti se u taj model, te{ko je biti van njega,
a jo{ je te`e iza}i. Prema utvr|enim vrednostima po`eljno je da srbski
mu{karac bude, pre svega, Srbin, da ima srpsko prezime, da je pravosla-
van, heteroseksualan, odan porodici, devojci,`eni, deci, dr`avi i crkvi, da
slavi slavu, da se kriti~ki odnosi prema neprijateljima, da zna odakle je,
gde i kome pripada i da, gotovo kao obavezno, pripada nekoj grupi: nav-
ija~kom timu ili desni~arski orjentisanoj stranci. Ako ispuni ove uslove bi}e
u redu, u suprotnom sledi isklju~enje.
Druga~iji mu{karci se shvataju kao izdajnici roda. Senzibilisani mu{karci,
gej, antimilitaristi, feministi, prigovara~i savesti, mu{karci koji su spremni da
se suo~e sa zlo~inima na~injenim u ime nacije spadaju u grupu koja je
nepo`eljna. Osim toga, propagiranje zdrave nacije isklju~uje osobe sa
posebnim potrebama kao jednakopravne. Glorifikacije jednonacionalnog
tokom poslednjih petnaestak godina dovela je do pojave ispoljavanja
39
razli~itih oblika mr`nje i nasilja. Ksenofobija, seksizam, homofobi-
ja, rasizam, antisemitizam pa ~ak i otvoreni fa{izam postali su
svakodnevica u Srbiji. Svaki poku{aj osude i suzbijanja ovih poja-
va nailazi na veliki otpor kod ve}ine stanovni{tva. Strah od
Drugosti je tipi~an za nacionalisti~ki orjentisana dru{tva. Sve {to je
razli~ito mo`e da nas pokvari. Princip krvi i tla ovde se ponovo
pojavljuje. Srbija ne ra|a mu{karce koji ne `ele da ostaju mu{ki,
kako to ka`e Kalaji}. Tokom poslednje dve godine dolazi do poras-
ta nasilja u javnom prostoru. Svako ko izgleda druga~ije preti opas-
nosti da bude napadnut ili pretu~en.
Barbara Kruger, ameri~ka umetnica, u jednom svom radu, obra}a
se mu{karcima konstatacijom : Vi uvek konstrui{ete slo`ene na~ine koji-
ma sebi dopu{tate da dodirnete ko`u drugog mu{karca. Ova konstataci-
je je primenljiva i u srpskoj kulturi maskuliniteta. Diskurs srbijanske
mu{kosti dozvoljava da se mu{karci organizuju u grupe, ali isklju~ivo
ako je to u interesu Srbije i o~uvanja Ota~astva. Na-vija~ki klubovi,
stranke i partije, vojska... su dopu{tene mu{ke zajednice, ~ak je i
po`eljno biti u njima. Pora`avaju}a je ~injenica da se trend agresivne
maskulinizacije nastavlja iz dana u dan, da i danas, posle tolikog zala-
ganja za demokratiju, srbijansko dru{tvo ne mo`e da se pomeri sa mr-
tve ta~ke nacionalizma i krene put gra|anskog osloba|anja u kome ima
bezbednog mesta za sve koji podr`avaju i neguju civilne vrednosti.
Boban Stojanovi}
40
Pojam i praksa solidarnosti mogu se posmatrati sa vi{e aspekata, a
jedan od njih mo`e biti rodni aspekt. Feministi~ke grupe {irom sveta do
sada su dosta prostora posve}ivale temi solidarnosti me|u `enama, dok
su istra`ivanja na temu solidarnosti me|u mu{karcima uglavnom oskud-
na ili se odnose na solidarnost mu{karaca u odre|enim grupama (npr.
mu{karci koji se nalaze na le~enju od alkohola, u trauma centrima za
u~esnike ratova ili u drugim mu{kim centrima). Tema patrijarhalnog
odnosa mu{karaca unutar mu{kih kolektiva ili podkolektiva retko je
obra|ivana.
Naj{ire, solidarnost se defini{e kao svest o potrebi uzajamne odgovornos-
ti, mada se me|u ljudima solidarnost do`ivljava i kao spremnost da se
pomogne osobi kojoj je potrebna odre|ena vrsta pomo}i: od emotivne do fizi~ke
i finansijske.
Postoje brojni faktori koji uti~u na odluku pojedinca da iska`e solidarnost
prema drugoj osobi ili grupi ljudi, a naj~e{}e je to prepoznavanje u identite-
tu/identitetima. Ovaj vid poistove}ivanja je naro~ito izra`en kod patrijarhalnih
mu{karaca.
Savremene forme solidarnosti me|u mu{karcima u velikoj meri predstavl-
jaju rafinirane i sofisticirane varijacije patrijarhalnih oblika dru`enja i podr{ke
izme|u dvojice ili vi{e mu{karaca, kao i izme|u grupa mu{karaca.
Me|utim, solidarnost me|u mu{karcima je i dalje zasnovana na
podr`avanju tradicionalnih mu{kih vrednosti i pona{anja, na podr`avanju nasil-
ja prema Drugima i Razli~itima, na podr`avanju nasilja nad `enama...
Iako se na razli~ite na~ine neprestano radi na dekonstrukciji patrijarhata,
neke od njegovih primarnih vrednosti/odlika spadaju ili se savr{eno uklapaju
u savremene dru{tvene tokove. Tako su kompetativnost, hijerarhija, mo} u
novcu i vlasni{tvu, mo} nad porodicom... i dalje va`e}i, ~ak i po`eljni obras-
ci po kojima savremeni mu{karci `ive.
Unutar tog za~aranog kruga patrijarhalne mu{ke solidarnosti, neprestano
se obnavljaju izvori strahova, nasilja i ratova koji sa sobom nose brojne
41


posledice.
Poku{a}u da otvorim nekoliko mogu}ih ta~aka o kojima se
svakako mo`e diskutovati dublje, pa su za sada one samo inicijalne
ta~ke ove teme, koja osim po dubini mo`e i}i i u {irinu.
Ovom prilikom obradi}u slede}e:
- Op{ta mu{ka podr{ka maskulinitetu
- Solidarnost kroz grupni i etni~ki identitet
- Solidarnost kroz bratimljenje i kumstvo
- Solidarnost kroz militarizam, militarizaciju i uniformnost
- Solidarnost kroz krvno srodstvo
- Solidarnost kroz nasilje
- Mu{ka solidarnost ka spolja
Op{ta podr{ka maskulinitetu
Op{ta podr{ka maskulinitetu
Maskulinitet je veoma {irok pojam, a mu{karci jedni drugima daju
podr{ku na svim ta~kama maskuliniteta, {to dodatno komplikuje problem
demaskulinizacije dru{tva. Podr{ku maskulinitetu od najmanjih nogu daje
prvo porodica. Prekoravanje, kazne ili ostale mere sankcija prema
de~acima koji nisu dovoljno de~aci veoma su ~esta i lako uo~ljiva pojava.
Ovome u prilog ide i pitanje ili prekoravanje roditelja koji svojim sinovima
govore: Ne}e{ valjda to da radi{, pa nisi devoj~ica? Ovaj i njemu sli~ni
svakodnevni na~ini prekoravanja/upozoravanja (koji se toliko ~esto koriste
da vi{e ne upadaju u uvo), povla~e za sobom niz granica u kojima se
maskulinitet kre}e. Tako deca, veoma rano shvataju da de~aci ne pla~u,
da de~aci ne trpe provokacije, da de~aci treba da nose plavo i igraju se
oru`jem... U~enjem po principu sme{ - ne sme{ (mo`da i striktnije od
devoj~ica, jer se u~e i poslu{nosti na bazi hijerarhije), de~aci prihvataju da
postoji ono {to je mu{ko i ono {to je `ensko. Na ovaj se na~in tokom odras-
tanja, stvara odre|eni obrazac maskuliniteta koji de~aci kada postanu mladi}i
(i ve} po starosnoj hijerarhiji mogu da budu nad nekim), po~inju da repro-
dukuju nad mla|im mu{karcima (de~acima). Tako|e, reprodukuje se i sistem
ka`njavanja nau~en od roditelja i bli`e okoline u kojoj su odrasli. Kako ~esto
jedni prema drugima nemaju emotivne odnose, stariji de~aci ka`njavaju mla|e
od njih izrazito nasilnim putem: batinama, {utiranjem, kra|om ode}e, otiman-
jem novca, verbalnim i psihi~kim omalova`avanjem. Na ovaj na~in se pokazu-
je fizi~ka nadmo} i mo} kontrole.
Op{ta podr{ka maskulinitetu je veoma kompleksna, pa }u poku{ati da u
daljem tekstu navedem neke od najvidljivijih oblika solidarnosti me|u mu{kar-
cima.
42
Solidarnost kroz grupni i etni~ki
Solidarnost kroz grupni i etni~ki
identitet
identitet
Pod pritiskom patrijarhalne konstrukcije instikta, mu{karcima se u
patrijarhalnom dru{tvu ~esto ubija individualizam (posebno ako se indi-
vidualnost ne uklapa u mu{ke osobine, ve} se prevashodno pripisuje
`enama, kao {to je npr. kreativnost), i usmeravaju se ka kolektivizmu
kako bi kroz plemensko jedinstvo, zajedno za{titili svoju okolinu. @elja
za pripadanjem kolektivitetu ogleda se kroz razne forme mu{kog
udru`ivanja (mu{kih grupa ili kolektiva) i solidarnost koja se posebno
iskazuje kroz nedozvoljavanje Drugima da u|u unutar kolektiva. U prilog
ovome idu brojni sportski klubovi, navija~ke grupe, vojska, skup{tinske
sale, u kojima se nalaze isklju~ivo ili u velikoj ve}ini mu{karci. Unutar
nekih kolektiva prisustvo `ena nije praksa (npr. fudbalski tim; ne postoji
polno me{oviti tim), dok se za druge, ~esto zbog politi~ke korektnosti,
odre|uju kvote (npr. 30% `ena u skup{tini).
Jedna od grupa koja spaja dva va`na mu{ka identiteta, rodni i etni~ki
identitet je nacija.
Nacija je istorijski najtrajnija i najodr`ivija mu{ka grupa. Odgovornost za
naciju jednaka je kod mu{karaca i `ena ({to otvara sasvim novu temu),
ali je zanimljivo analizirati momente koji mu{kace vezuju za naciju kao i
za druge oblike kolektivnog/kolektiviteta.
Ako `ene naciji slu`e da bi se nacija uve}avala i reprodukovala, ako su
`ene davateljke `ivota nacije, mu{karcima se ovde dodeljuje (ve~ita) uloga
oplemenjiva~a nacije, onog od ~ije ~isto}e zavisi genetski kvalitet nacije. @ena
je ~esto samo inkubator, trenutno steci{te deteta, dok je mu{karac, prema
svim nacionalno {ovinisti~kim pravilima, taj koji daje prvi oblik, koji je na
neki na~in duh fetusa. Majka se ~esto prikazuje vizuelno, dok je otac manje
vidljiv jer je on duhovna, nevidljiva vrednost i osnova moralnog kvaliteta.
^esto se o~evi ro|aci ra~unaju kao bli`i od maj~inih (stric, o~ev brat, je bli`i
od ujaka, maj~inog brata), iako je udaljenost ista.
Kako se kao mehanizam o~uvanja nacije stalno projektuje neprijatelj naci-
je, potrebni su borci za o~uvanje integriteta nacije. Naravno, borci su mu{karci.
Tako se mu{karcima kao (potencijalnim) braniocima nacije, ve} unapred daje
izuzetno velika vrednost.
Kroz pripadanje naciji, mu{karac (posebno onaj koji isti~e svoj nacionalni
identitet), ima ve}e izvesne {anse za uspeh u `ivotu. Mu{karcu koji posti`e
uspeh na odre|enom polju, recimo u privredi, pripisuju se odre|eni kvaliteti,
{to je u nekom smislu logi~no. Me|utim, ukoliko taj mu{karac isti~e svoju
nacionalnu pripadnost/nacionalni identitet, ti kvaliteti postaju deo kvaliteta celog
nacionalnog kolektiva. Tako cela nacija postaje: pametna, dovitljiva, snala`ljiva,
ekonomi~na, pravedna... i vrlo ~esto politi~ari kao izabrani predstavnici od
43
strane naroda, predstavljaju najve}e demagoge i manipulatore unutar
jedne nacije. Nije retka pojava da se odre|enim istorijskim li~nostima
iz razli~itih oblasti njihovog delovanja (nauka, tehnika, medicina, umet-
nost...), nakon njihove smrti pripisuje pripadnost odre|enoj naciji, kako
bi se nacionalni istorijski sadr`aj obogatio. Mnogi mu{karci neke od
istorijski zna~ajnih osoba ose}aju kao deo svog istorijskog i genetskog
nasle|a.
Ipak, ono {to mu{karcima daje sigurnost kada se nacionalno
deklari{u jeste ose}anje da ne}e biti izdajnici (ma {ta to zna~ilo).
Izdajnik nacije, onaj kome nacija nije va`na kao deo identiteta, u isto
vreme je i izdajnik roda. Mu{karac koji unutar odre|enog ve}inskog
nacionalnog kolektiva nema ose}anje nacionalne pripadnosti ve}inskoj
naciji ose}a se nesigurno, nestabilno, pod stalnom presijom da je nepri-
padaju}i. Ovo ose}anje se mo`e poistovetiti sa ose}anjima koja imaju
Drugi mu{karci unutar jednog nacionalnog kolektiva. Kategorija izdajnika
podrazumeva i duhovni nivo odba~enosti od odre|enog nacionalnog
kolektiva, a ne retko i fizi~ki. U ovom kontekstu `elim da navedem jedan
primer. Jedanaestog jula 2004. @ene u crnom iz Beograda organizovale
su stajanje povodom zlo~ina u Srebrenici. Tom prilikom do{lo je do ver-
balnih i fizi~kih provokacije od grupe nacionalista/kinja koji/e su
provocirali/le aktiviste/kinje. Zanimljivo je da su re~i kritike upu}ivane od
strane nacionalista/kinja bile upravo Izdajnici i Smrt izdajnicima, izdajnike na
sud, dok je jedan od na{ih aktivista dobijao titule narkomana i gej mu{karca.
Dakle, primenjeno u praksi to izgleda upravo tako. Ukoliko nisi sa nama onda
si protiv nas i na}i }emo ti dokaze da nisi na{, mogla bi da glasi formula po
kojoj se vr{i isklju~ivanje nepodobnih mu{karaca iz nacionalnog kolektiva.
Prvo se isklju~e iz rodnog konteksta, a kasnije se isklju~uju po ostalim
ta~kama nepodobnosti.
Ose}anje straha je va`no i skoro da se ucenjiva~ki odnosi prema
mu{karcima. Dobar primer za pojednostavljivanje problema su homoseksual-
no orjentisani mu{karci. U kontekstu nacije oni prljaju ~isto}u nacije, opstru-
iraju njen kontinuitet, srozavaju njen kvalitet i sl. Drugim re~ima, veliki je prob-
lem {to gej mu{karci predstavljaju opasnost po budu}nost nacije, jer ne `ele
da imaju decu ({to mo`e da bude i predrasuda), tako oni postaju disfunkcional-
ni, neupotrebljivi.
Sposobnost da budu deo reprodukcije nacije i da je za{tite veoma su va`ni
faktori koji mu{karce povezuje u njihovom nacionalnom identitetu.
Slede}a spona je ekonomska zavisnost porodice koja ~ini naciju u odnosu
na mu{karca koji donosi novac. Ipak, ovde se mogu uo~iti lagana pomeranja,
jer zbog lo{e ekonomske situacije `ene su ~esto te koje obezbe|uju elemen-
tarno pre`ivljavanje porodice. Ovde se ne mo`e govoriti o `enskoj nadmo}i,
jer je re~ o ekonomisanju malim nov~anim sredstvima.
44
Pripadnost grupi (u koje spada i nacija) mu{karcima obezbe|uje
pretpostavljenu sigurnost u o~uvanju telesnog i duhovnog integriteta
njih samih i njihovih porodica.
Unutar nacionalnog kolektiva postoji ~vrsta i veoma ~esto
nekriti~ka solidarnost me|u mu{karcima. Unutar ose}anja pripadnosti
mu{kom nacionalnom kolektivitetu, mu{karci veoma te{ko pristaju na
(samo)kritiku istog kolektiva, a jo{ manje na kritike koje od spolja idu
ka njima (npr. nemogu}nost sukobljavanja sa ~injenicama vezanim za
mu{karce koji su osumnji~eni za ratne zlo~ine na teritoriji biv{e SFRJ).
Solidarnost kroz bratimljenje
Solidarnost kroz bratimljenje
Veliku podr{ku mu{kom grupnom ili nacionalnom identitetu daje
ose}aj metafizi~ke bliskosti koji se ogleda u razli~itim vidovima bratiml-
jenja, kumstva, davanjem statusa neformalnog ali veoma bliskog ~lana
porodice.
Nije redak slu~aj da se unutar mafija{kih grupa, navija~kih skupina,
jedinica vojske i sli~no, mu{karci oslovljavaju sa brate. Ranije, ~in bratiml-
jenja bio je ~in u kome se dvojica mu{karaca kroz Boga ili neki drugi ideal
(npr. kao podr{ka te{kim uslovima pre`ivljavanja u ratu, radi uspeha u
poslovima, zbog ulaganja zajedni~kih investicija...), povezuju kao bra}a. U
Ruskoj pravoslavnoj crkvi poznat je bio ~in bratotvorenja u kome se dvoji-
ca mu{karaca povezuju u vid zajednice koja istovremeno podrazumeva
odre|ene obaveze. Neki/e analiti~ari/ke su bratotvorenje definisali/e kao
bra~nu zajednicu dvojice mu{karaca, ali je Crkva ovakva tuma~enja uvek
negirala.
Ipak, ideja bratimljenja je i danas veoma prisutna. No, kao i kod mnogih
drugih stvari, patrijarhalni obrasci se prilago|avaju savremenim trendovima.
Danas, najvi{e `ive kumstvo i verbalni do`ivljaj bratske zajednice.
Kumstvo je veoma stara praksa, ali mit o kumu kao posebnom mu{karcu
i dalje je veoma `iv. Izbor kuma je dug proces i ve}ina mu{karaca ga do`ivl-
java kao posao koji treba odraditi sa puno pa`nje. Izbor kuma je izbor koji }e
pokazati kvalitet mu{karca koji ga bira. Ukoliko je kum na dobrom glasu uto-
liko je ve}a ~ast. Isto va`i i za kredibilitet koji kum ima u poslu, porodi~nom
`ivotu ili bilo kojoj drugoj oblasti `ivota. Poziv da se bude kum je tako|e veli-
ka ~ast, a odbiti kumstvo i danas predstavlja razlog zbog koga je vredno prek-
inuti vi{egodi{nje prijateljstvo.
Svaki oblik kumstva vezan za neke patrijarhalne momente kao {to su
ven~anje ili kr{tenje deteta, dakle uvek kada se radi o nekom na~inu uve}anja
nacionalnog ili verskog kolektiva.
Sa bratimljenjem je stvar malo fleksibilnija. Pobratimi se uglavnom nalaze
na nekim ta~kama koje su za njih dvojicu veoma va`ne. Nije retko da kao
45
osnov svog bratstva navedu sli~na iskustva porodi~nog nasilja ili
nala`enje razumevanja, ali ~ak ni ovakvi razlozi ne isklju~uju
podr`avanje nasilja prema ostalim ~lanovima/cama njihovog okru`enja.
Svaka mu{ka patrijarhalna zajednica (po~ev od one koja ima samo
dva ~lana pa do velikih mu{kih grupa) je isklju~iva i ima jak kriti~ki
odnos prema Drugima.
Dok kumstva ostaju zatvorena, bratstva se otvaraju i voljna su da
involviraju nove ~lanove.
Mu{ke zajednice koje se formiraju unutar porodi~nih krugova, na
poslu, u sportskim klubovima, me|u navija~ima, u skup{tinama... po{-
tuju sve patrijarhalne norme. Gotovo da nema bratstva koje ne po{tuje
hijerarhiju i autoritet. Ko }e biti vo|a zavisi od potreba grupe, tj. bratst-
va. Npr. ukoliko se radi o politi~koj stranci, vo|a je onaj ko je oratorski
sposoban da odbrani ideje svoje stranke, me|u sportistima bi}e to onaj
koji pokazuje najbolje fizi~ke sposobnosti za odre|eni sport itd. Iako ovi
primeri zvu~e banalno, jo{ je banalnija ~injenica da je unutar mu{kih
kolektiva obrazac stalno isti bez obzira na godine i nivo informacija koje
dobijaju tokom `ivota. Jedina je razlika {to, kada se smatraju odraslim
ljudima, mu{karci svoju infantilnost shvataju kao ozbiljnost koja vodi ka
pobolj{anju kvaliteta `ivota ~itavog dru{tva. Njihove odluke se kre}u od
neshvatljivih izjava do uvo|enja dr`ave u rat - sve je legitimno.
U autoritarnim dru{tvima u kojima se neguje kult vo|e, mogu se lako
prepoznati uloge rodova. Npr. sletovi koji su bili izvo|eni u ~ast Titovog
ro|endana. Mu{karci: sa oru`jem, motkama, u uniformama, na gimnasti~kim
spravama zdravlje, snaga, mo}. @ene: sa trakama, u lepr{avim haljinama,
sa ven~i}ima cve}a ne`nost, priroda, lepota. Koncept neoliberalnog kapi-
talizma skoro da nema razlika u ovom sistemu vrednosti, ali je marketin{ki
bolje upakovan.
Zanimljivo je da kod kumstva i bratstva postoje odre|ena pravila koja se
po{tuju. I tu su uo~ljivi principi patrijarhata. Tako, interesi bratske zajednice
ne smeju biti iznevereni, po{tuje se mesto pojedinca unutar grupe (od vo|e
pa nani`e), nema laganja, nema prevare i nema otimanja `ena unutar grupe.
@ene kao vlasni{tvo su zanimljiva tema. Iako se negira da su u dana{njem
dru{tvu `ene vlasni{tvo mu{karaca, a kroz medije stalno curi pri~a o `enskoj
emancipaciji, na primerima bratskih kumovskih zajednica, mo`e se videti da
nije tako. Ona koja ne sme da se dodirne je `ena koja pripada vo|i grupe, a
ukoliko se krene na dole po hijerarhiji stvar postaje fleksibilnija. Emotivna ili
seksualna afera sa kumovim `enom ili `enom artificijelnog brata je ~in izdaje,
i ~esto razlog proterivanja iz grupe, izlaganja torturi ili ~ak ubistvu. Tako|e,
seksualni aspekt ovde dobija zna~enje incesta.
Posle `ena, najva`nija je izdaja grupe, zatim pronevera materijalnih vred-
nosti, a iza toga sledi ne pru`anje emotivne podr{ke grupi.
46
Iako se unutar patrijarhalnih mu{kih zajednica `ena kao vlasni{tvo
po{tuje, ili se bar ima svest o tome, `ene koje su vlasni{tva mu{kara-
ca iz drugih grupa ili nezavisno od toga nisu vredne tog po{tovanja.
Neki primeri za to su kolektivna silovanja `ena iz drugih grupa, silo-
vanja `ena drugih nacija u ratu, kao i seksisti~ki odnos prema svim
`enama koje nisu na{e.
Ovde je posebno zanimljiva solidarnost me|u mu{karcima koji
unutar svojih mu{kih grupa ~ine odre|ene stvari koje u prostoru van
grupe negiraju. Tako je odavno poznata ~injenica da unutar mu{kih
kolektiva (sportski klubovi, internati, vojska...), postoji praksa homosek-
sualnih odnosa ~ije se postojanje negira ili ~ak osu|uje vrlo nasilno.
Primena sile je ~in kojim se pokazuje koliki je stepen odbojnosti prema
npr. gej mu{karcima, iako je to samo jedan od na~ina pokazivanja auto-
homofobije pojedinca ili grupe. Slede}i primarne instikte, autohomofobi~ni
mu{karci/grupe misle da }e biti za{ti}eni i obezbediti sebi kredibilitet uko-
liko primene nasilje nad gejevima.
Ne treba zaboraviti pora`avaju}u ~injenicu da se u ime odbrane brat-
stva i kumstva svakodnevno ~ini nasilje koje donosi nove `rtve.
Kumstva i bratstva su }elije na kojima se patrijarhat odr`ava i u njima
su ~esto koreni mu{kog nasilja.
Militarizam, militarizacija i uniformnost
Militarizam, militarizacija i uniformnost
Jedna od definicija opisuje militarizam kao sistem uverenja, mi{ljenja i
prakse zasnovanih na pretpostavci da su ljudska bi}a agresivna i sklona
nasilju i da se dru{tveni poredak mora odr`avati silom i nasiljem nad
podanicima/cama.
Ipak, u kontekstu teme koju obra|ujem, mnogo je va`nija militarizacija,
odnosno proces preno{enja vojni~kih vrednosti i vojni~ke organizacije u sve
sfere `ivota. Militarizacija je tako|e i nametanje vojni~kog jezika i simbola.
Ovde mu{karci igraju najve}u ulogu. Jo{ dok su mali, mu{karcima se
name}u vrednosti rata i nasilja kao validne mu{ke vrednosti. Pri~e o stereotip-
nim igra~kama za de~ake: pu{kama, uniformama, no`evima, bombama, opre-
mi za male policajce...odavno su postale mainstream, ali u svakoj prodavnici
igra~aka jo{ uvek postoje odeljci za de~aka i za devoj~ice. Savremeno tr`i{te
li{eno je ose}anja i pitanja koje i kakve vrednosti promovi{e. Dok su de~aci
ranije morali sami da stvaraju svetove ratnika, danas se na policama prodavni-
ca mogu na}i lepo upakovani super heroji sa gomilom oru`ja. Dok su ranije
morali da ma{taju o svom super heroju, de~aci ga danas imaju gotovog i
spremnog. Na njima je samo da ma{taju o usavr{avanju ratovanja.
Kasnije se na ove po~etne korake nadovezuje ~itav niz (anti)vrednosti na
kojima de~aci grade svoj militaristi~ki duh. U manjoj ili ve}oj meri, skoro svaki
47
de~ak tokom odrastanja primi ne{to od militantnih vrednosti i ponekad
ih primeni u `ivotu (npr. beskompromisno prihvatanje hijerarhije).
Jedino na ~emu se mo`e raditi je razgradnja istih vrednosti {irenjem
svesti o njihov diskriminatorskoj i nasilnoj funkciji.
De~ake u~e da se bore, da ne trpe represiju od strane drugih
(neprijatelja), da budu jaki, da neguju kult tela, da imaju autoritet nad
`enama i decom, da grade slike neprijatelja, da daju `ivot za otad`binu
i sli~no. Istovremeno, militarizam povla~i granice, on deli, on je bazi-
ran na dihotomiji mi oni, na nasilnoj i ~esto projektovanoj odbrani
nacionalnih interesa: teritorijalnih, verskih ili kulturnih.
Kako je ve}ini mu{karaca kolektivni identitet va`an, veoma je lako
pridobiti ih u vojsci. Militaristi~ka tortura tokom vojne obuke prihvata se
kao deo rodne obaveze i mnogi mu{karci je rado prihvataju ili imaju infe-
rioran odnos.
Gde se ogleda patrijarhalna mu{ka solidarnost u okviru militarizma?
Ovde bih `eleo da navedem jedan primer sa kojim sam se susreo, a
koji mi je nedvosmisleno pokazao kako se mu{karci, kroz militarizam,
saose}aju i solidari{u.
Naime, putovao sam autobusom u kome su ve}inu ~inili vojnici koji su
se u svoju mati~nu kasarnu vra}ali sa neke ve`be ga|anja. Najpre su oni
po~eli da zauzimaju monopol nad prostorom: govorili su glasno, veoma se
slobodno {etali po autobusu, dizali noge na sedi{ta. Kasnije je nastala
gu`va, na jednoj stanici je u{ao izvestan broj ljudi i neki su morali da stoje.
Pomenuti vojnici su i dalje pri~ali glasno svoja vojni~ka iskustva i vrlo brzo
su pridobili simpatije starijih mu{karaca koji su stajali u autobusu. Ne dugo
zatim, ti stariji mu{karci su po~eli da pri~aju svoja iskustva i se}anja sa
slu`enja vojnog roka. Sve vreme podr{ku im je davao jedan de~ak, ne star-
iji od deset, dvanaest godina koji ih je bodrio, molio da mu ponove pri~u,
divio se njihovim iskustvima i dovitljivostima. Bio sam zapanjen koli~inom
povezanosti me|u mu{karcima razli~ite starosne i (verovatno) obrazovne
strukture. Njima je (sa ili bez iskustva vojske) militantno bilo nit povezivanja
i komunikacije.
Za ratove se ~esto upotrebljava floskula da su to igre odraslih, {to i nije
daleko od istine ako se uzme u obzir da ratuju mu{karci koji ~itavog `ivota
ne izlaze iz okvira militantnih igara koje su nau~ili tokom detinjstva. To zajed-
ni{tvo u militantnom obrascu koji je nau~en tokom odrastanja stalno se obnavl-
ja kroz naredne periode `ivota. Za vojsku jo{ uvek va`i mit da je ona mesto
neraskidivih prijateljstava, mesto na kome se sti~e drug do groba, na kome se
pobratimljuje i gradi kumstvo. Knji`evnost ili filmska umetnost obiluju filmovima
u kojima se veli~a mu{ko prijateljstvo u ratu. Takvo prijateljstvo se proklamu-
je kao jedino pravo, jer je li{eno sumnjivog erotskog/emotivnog pristupa i
odnosa jednog mu{karca prema drugom mu{karcu, li{eno je bilo kakve homo-
48
erotike. Bar za {ire narodne mase. Prijateljstvo u ratu dvojica
mu{karaca grade na ideji zajedni~kog opstanka i novih `ivotnih pobe-
da nakon rata, ovo je prijateljstvo zasnovano na li{avanju odgovornos-
ti i pristanka na rat. Mnogi mu{karci koji pristanu da idu u borbu i da
ratuju, isklju~uju sebe iz odgovornosti prema samom ratu, stradanjima
i ratnim zlo~inima koje svaki sukob neminovno nosi. Oni, prethodno
naviknuti na autoritet, pristaju da budu samo slepe sluge tvoraca rata,
uz opravdanje da nisu imali izbora. Nemogu}nost izbora je povezana
sa sankcijama koje mu{karac, koji ne pristane na pravila mu{kog kolek-
tiviteta, mora da snosi. Ovde se opet najpre dobija `ig izdajnika roda,
a kasnije izdajnika nacije, dr`ave, `ena, dece itd.
Postoje dve va`ne stvari u kojima su mu{karci u ratu solidarni, a to
su: seksualno zlostavljanje i odbrana zlo~ina.
Seksualno zlostavljanje je jedan od naj~e{}ih oblika mu{kog i`ivlja-
vanja u ratu, naj~e{}e nad `enama ali ne retko i nad mu{karcima.
Seksualno zlostavljanje tokom rata ima duboka simboli~ka obele`ja i sas-
toji se u razbijanju mita o mu{kosti me|u pripadnicima/cama druge naci-
je, tj. one protiv koje se jedna strana bori.
Kada se radi o silovanju `ena, pokazuje se supremativnost mu{kara-
ca jedne nacije nad vlasni{tvom mu{karaca druge nacije, kao i prljanje
etni~ke ~istote druge nacije.
Osvajanje `ena, vlasni{tvo i kontrola nad njihovim telima, zatvaranja,
silovanja, oplo|ivanja, ubijanja ali i oslobo|enja, pokazuju mo} koju jedna
strana mo`e da ostvari nad onom drugom. Time se drugoj strani oduzima
mo} u maskulinitetu, njihovi se mu{karci prikazuju kao slabi}i nesposobni
da sa~uvaju, odbrane, oslobode svoje `ene. Silovanja i oplo|avanja `ena
druge nacije imaju funkciju prljanja te nacije. Mnoge `ene koje su silovane,
zatrudnele i rodile dete bile su odba~ene od strane svoje etni~ke zajednice.
Funkcija seksulanog nasilja mu{karaca jedne nacije nad mu{karcima
druge nacije ima funkciju demaskuinizacije neprijatelja i njihovo pretvaranje u
`ene, odnosno homoseksualne mu{karce. Time im se oduzima mo} nad
li~nim identitetom mu{karca kao pretpostavljeno mo}nog samim tim {to je
mu{karac. Ovde postoje razli~ite forme o kojima se mo`e diskutovati, odnos-
no razli~iti nivoi seksualnog zlostavljanja u odnosu ko koga siluje. Poznata je
afera povodom seksualnog zlostavljanja mu{karaca u Ira~kim zatvorima. U~initi
mu{karca seksualno pasivnim, uvesti ga u ulogu `ene ili homoseksualca je
oduzimanje primarne mu{ke mo}i.
Silovanja u ratu su veoma ~esto grupna i masovna, bez obzira na pol nad
kojim se vr{e. Seksualno zlostavljanje postaje istovremeno mesto na kome se
jo{ jedan oblik maskuliniteta ispoljava kompetativnost, tj. takmi~arski duh. Ko
mo`e vi{e i stravi~nije, ~esto je imperativ mu{karaca koji zlostavljaju.
Kompetativnost se ne ispoljava samo tokom seksualnog zlostavljanja ve} i
49
tokom svih vrsta organizovanih zlo~ina, kada mu{karci zajedni~ki pla-
niraju i realizuju akcije, uz podrazumevanje da se o tome ne govori
ili da se takvi zlo~ini negiraju ukoliko neko postavi bilo kakvo pitanje
o njima.
Osim istog iskustva, mu{karci se u negiranju ratnih zlo~ina soli-
dari{u i kada nisu direktni sau~esnici. Ose}anje koje se mu{karcima
projektuje od detinjstva da su oni onoliko mu{karci koliko su spremni
da brane integritet svoje mu{kosti (koja u {irem smislu podrazumeva i
dr`avu, veru, naciju, porodicu...), je jedan od osnovnih problema za pre-
vazila`enje ose}anja zajedni~ke krivice i odgovornosti unutar rodnog
identiteta kada su u pitanju ratni zlo~ini. Kako su u ve}ini dr`ava na
vlasti i na ~elima va`nih institucija mu{karci, ovakva, rodno nepodobna
pitanja se te{ko pokre}u i lako pori~u.
Upravo su ovi oblici solidarnosti, bazirani na za{titi rodnog i
nacionalnog identiteta, ~esto ko~nice u procesima suo~avanja sa
pro{lo{}u.
Uniformnost je jo{ jedan od specifikuma maskuliniteta. Svi principi
mu{kosti, a posebno oni usmereni protiv individualizma i razli~itosti, slu`e
za postizanje {to ve}e uniformnosti. Ista forma - uniforma, od spolja i iznu-
tra, postignuta do odre|enog stepena, olak{ava mogu}nost manipulacije
nad emocijama i potrebama. Ako se npr. stalno tvrdi da mu{karci ne pla~u,
oni sami sebe li{avaju potrebe da pla~u, time se negira i stvarna potreba
i postojanje odre|ene emocije. Tako|e, uniformnost u kontekstu roda
podrazumeva unapred prihva}ene granice u kojima se maskulinitet kre}e,
nepisane ili pisane propise izgleda i pona{anja mu{karca. Pona{anje
mu{karaca u granicama maskuliniteta ima dva nivoa: od spolja i iznutra.
Feminizirani pokreti, piskav govor, druga~ije obla~enje... mogu biti neki od
faktora koji }e dovesti do isklju~ivanja jednog mu{karca iz odre|enih mu{kih
kolektiva. Veoma ~esto je maskulinitet, ~ak i u savremenom dru{tvu, dove-
den do ivice fa{izma. Kult tela, vizuelno savr{enog i zdravog, vrlo je isklju~iv
prema mu{karcima ne tako idealnih i promovisanih proporcija. Mu{ko telo,
postaje po`eljno i prihvatljivo samo ako je takvo, kakvo nam se pokazuje sa
medija, dok svako drugo telo postaje anti-telo, nedovoljno mu{ko. Ovaj primer
se mo`e lako uvideti na primerima specijalnih vojnih, policijskih ili
antiteroristi~kih jedinica. Mu{karci, pripadnici ovih jedinica su naj~e{}e atletske
gra|e, spretnih i brzih pokreta, izrazito jake vilice i o{trog pogleda. Svu svoju
koncentraciju usmeravaju na nekog imaginarnog neprijatelja, koji }e se mo`da
pojaviti, a mo`da i ne}e, i tako njihovo telo kroz idealizaciju svega {to na osobi
mu{kog pola od spolja ~ita kao mu`evno, pretvaraju u militantno. Taj mu{ki
prodorni pogled vreba neprijatelja, savr{eni pokreti su tu da bi se bolje ruko-
valo oru`jem itd.
Tako|e veoma jednostavan primer u kom stepenu mu{karci prihvataju uni-
50
formnost, je i prihvatanje vojne ode}e, uniforme. Uniforma je oduvek
bila (i ostala) najbolje pakovanje za maskulinitet. Mladi}u u uniformi
te{ko da }e neko pri}i da ga pretu~e, nikad se ne zna {ta sve taj
mladi vojnik zna. Uniforma, formalna kao {to je ona vojni~ka ili nefor-
malna kao {to su dru{tveno prihva}eni kodeksi obla~enja i pona{anja
mu{karaca, slu`e kao za{tita, ali istovremeno i kao pretnja.
Uniformnost je zapravo, {tit maskuliniteta.
Solidarnost kroz krvno srodstvo
Solidarnost kroz krvno srodstvo
Kod mu{karaca, unutar njihovih kolektiva, krvno srodstvo ima veoma
veliki zna~aj. Ipak, u manjoj ili ve}oj meri i ovde sve funkcioni{e po rani-
je pomenutim principima: dok si uz nas na{ si, ako nisi kao mi bi}e{
proteran.
Kako pi{e Du{an Kecmanovi} u svojoj knjizi Psihopolitika mr`nje:... iza
ljubavi i uzajamne privr`enosti ~lanova u`e i {ire porodice ne stoji nikakav
interes, koristoljubivost, nego jednostavno uzajamna vezanost koji
proizilazi iz glasa krvi, kome ne treba nikakvo opravdanje ili obrazlo`enje.
Baziranje na genetskoj ili uop{te biolo{koj sli~nosti osnova je od koje
polaze zagovornici/e krvnog srodstva. Ve~ite teze da krv nije voda i da se
vidi da neko poti~e od nekog prezimena, stalno se obnavljaju prilikom
svakog uspeha nekog/e ~lana/nice u`e ili {ire porodice. Dok je god uspe-
ha unutar porodi~ne zajednice stalno se poziva na istu krv. Me|utim, ista
krv, isto poreklo, rodbinska vezanost i porodica uop{te, slu`e kao sistemi
na kojima se gradi maskulinitet. De~aci neprestano odrastaju u strahu da
ne}e biti dovoljno dobri ukoliko rade ne{to {to }e obrukati porodicu. Porodica
slu`i kao osnova na kojoj naj~e{}e roditelji ucenjuju svoju decu. Ako se
fokusiramo na de~ake, najve}e pohvale i pokude dolaze na ra~un njihovog
maskuliniteta. Represija roditelja da im sin ne bude Druga~iji je obostrana:
istovremeno je te{ko i sinu i roditeljima. Kod devoj~ica postoji {iri spektar
onoga {ta one mogu potencijalno da budu: od svetice do kurve. Me|utim, kod
de~aka je taj krug su`en, a dozvoljeno im je sve {to se kre}e u granicama
maskuliniteta: vojnik, razbojnik, uspe{an i bogat mu{karac, otac, mu`, ne~iji
ljubavnik, kriminalac... {ta god, samo da ostane u granicama onoga {to rade
pravi mu{karci.
De~aci su naj~e{}e izlo`eni pritiscima oca. @elja da de~ak ne bude crna
ovca familije realizuje se kroz neprestano nametanje militantnih vrednosti koje
se projektuju kao mu{ke. Ove vrednosti uklju~uju: homofobiju, seksizam,
podr`avanje nasilja, isklju~ivanje Drugih i Razli~itih, podr`avanje nasilnih suko-
ba/rata kao na~ina re{avanja problema. Ne uprljati krv slabo{}u, jedan je od
imperativa maskulinizacije de~aka od strane porodice.
Patrijarhat je kompleksan i u njega su upleteni svi/sve. Kada sam napravio
51
coming out, moja majka je razmi{ljala {ta }e na to re}i njen brat, moj
ujak. Nikada mi to nije bilo jasno: ko je moj ujak, koja instanca u
mom `ivotu da bih se ja pred njim stideo svoje seksualne orjentaci-
je? Ipak, za moju majku to je va`no, ona je ta koja ima sina nedo-
voljno mu{kog, koji uz to ne `eli da ide u vojsku i radi u `enskim
aktivisti~kim grupama.
Tako|e, roditelji se pod presijom patrijarhata, neprestano preispitu-
ju gde su pogre{ili pa je njihov sin Druga~iji.
O~uvanje kvaliteta mu{kih srodnika ima veze sa o~uvanjem kvalite-
ta nacionalnog kolektiva. Sli~an zaklju~ak izvodi i D. Kecmanovi} u
Psihopolitici mr`nje. On navodi da nacionalisti veruju ili `ele da veruju
da su svi njihovi sunarodnici biolo{ki veoma sli~ni, skoro identi~ni i,
samim tim, razli~iti od ljudi druge ili drugih etnonacionalnosti. Svi su,
kako oni vole da ka`u, jedna velika porodica.
Mu{ka patrijarhalna solidarnost unutar porodice tj. osoba koje su
povezane krvnim srodstvom ogleda se u po{tovanju mu{kih predaka i
gajenju kulta prema njima, u izvla~enju korenja, u izno{enju kvaliteta
mu{kih ~lanova porodice, u zadr`avanju mu{kih ~lanova porodice u ku}i
roditelja, ali i u sakrivanju porodi~nog nasilja, odobravanjem patrijarhalnog
odnosa prema `enama unutar porodi~ne zajednice i negiranju anti-vred-
nosti kod svojih sinova, unuka ili drugih mu{kih ro|aka.
Solidarnost kroz nasilje
Solidarnost kroz nasilje
Mu{ka solidarnost u podr`avanju nasilja je kompleksan socijalni i kulturni
problem. Iako su razli~ite vrste nasilja pomenute u gotovo svim prethodnim
ta~kama, mo`emo se jo{ jednom vratiti, i na taj na~in posebno ista}i,
povezanost vi|enja mu{ke patrijarhalne solidarnosti i nasilja.
U ovom primeru, kao i u svim prethodnim, mu{karci se, jo{ kao de~aci,
u~e da podr`avaju i reprodukuju nasilje, ali da istovremeno o tom nasilju }ute,
pori~u ga ili ako ne mogu da ga poreknu - preuzimaju deo odgovornosti.
Svima su dobro poznati slu~ajevi solidarnosti me|u de~acima koji npr. maltre-
tiraju devoj~ice. Ukoliko se desi da u~itelj/ica prozove i pita ko je od de~aka
kriv, ~esto }e ustati vi{e njih, ako ne i svi de~aci u odeljenju. Sli~no je i sa
solidarno{}u koja se iskazuje u grupama koje ~ine mladi}i u pubertetskim ili
adolescentskim godinama. U ovakvim grupama solidarnost se iskazuje }utan-
jem ili preuzimanjem grupne krivice: ili niko nije kriv ili su svi krivi.
Forme mu{ke solidarnosti koja se ispoljavaju u nasilju ponekad zvu~e
neverovatno. Poznat mi je primer kada je mu` prisiljavao `enu da prizna i
potpi{e da je kurva kako bi opravdao tvrdnje svojih prijatelja. Ti prijatelji nisu
polagali pa`nju na nasilje koje njihov prijatelj iskazuje prema svojoj `eni, na
njene emotivne lomove koje do`ivljava prilikom potpisivanja tvrdnje da je
52
nemoralna... Da cela stvar bude jo{ gora On im je pri~ao koje mere
preduzima da bi je prisilio da potpi{e, na {ta su se oni smejali i
ohrabrivali ga da tako nastavi. Nijedan od njih nije predlo`io da cela
ta neslana {ala bude okon~ana ili da se izvini `eni.
Nasilje na stadionima je tema kojom se od druge polovine
devedesetih permanentno bave sociolozi/{kinje, psiholozi/{kinje, kultur-
olozi/{kinje i ostali/le istra`iva~i/ce. Dobro organizovano nasilje koje se
na stadionima ispoljava (koje je naj~e{}e izazvano gubitkom omiljenog
tima - opet je u pitanju kompetativnost), deo je mu{ke solidarnosti
preko koje se organizuje i realizuje nasilje. Ukoliko policija uhvati neke
od po~inioca te{ko da }e do|i do imena ostalih ~lanova navija~kog tab-
ora. Sli~no je i sa neonacisti~kim grupama skinhedsa ili pripadnika grupa
desne politi~ke orjentacije.
Kao adekvatan, ovde se mo`e navesti primer kako su se organizo-
vale razne (mu{ke) grupe da bi spre~ile Gay Pride 2004 u Beogradu.
Iako postoji velika doza netrpeljivosti izme|u pripadnika razli~itih
navija~kih grupa oko jedne stvari spre~avanja gej parade i prebijanja
homoseksualaca svi su bili slo`ni. Ovde je zanimljivo da su imali pot-
pun dogovor i savr{eno razra|enu strategiju koja }e grupa odakle do|i,
ko }e prvi po~eti, ko }e kupiti no`eve i sl. Tako|e, razmatrali su koji }e
broj policajaca da se pojavi kao za{tita i koji je broj navija~a, desni~ara i
skinhendsa potreban da policija ne bi mogla adekvatno da za{titi u~esni-
ke/ce Parade. Neki od razloga za spre~avanje Parade bili su {irenje
nemorala u Srbiji i spre~avanje promovisanja onih koji doprinose padu natal-
iteta (ovo je sa`eto u odnosu na brojne, preduge diskusije na Internet foru-
mima).
Ovaj primer je blizak tvrdnji da ako bi svim dr`avama sveta vladali
nacionalisti i desni~ari ne bi bilo ratova samo dok se dogovore oko gra-
nica.
Ipak, primer Gay parade je sasvim adekvatan i dovoljan da objasni po
kojim mehanizmima funkcioni{e solidarnost u nasilju unutar mu{kih grupa.
Najpre, potreban je zajedni~ki neprijatelj (u ovom slu~aju gej mu{karci),
kohezioni faktor me|u nasilnicima (ista nacionalnost), razlog odbrane (spre~avan-
je nemorala i daljeg pada nataliteta), organizacija (koje mere preduzeti i kako
ih sprovesti), kao i solidarnost (koja se ovde defini{e kroz brigu da niko od njih
ne bude uhva}en ili uhap{en, ali i brigu za naciju). Kada se govori o patri-
jarhalnoj mu{koj solidarnosti u nasilju ovaj se obrazac mo`e primeniti u velikoj
ve}ini slu~ajeva.
Mu{ka solidarnost koja podr`ava nasilje je oblik solidarnosti me|u onim
mu{karcima koji nemaju drugih politi~kih sposobnosti za re{avanje ili prevazi-
la`enje ne~eg {to oni vide kao li~ni ili dru{tveni problem. Teren na kome
iskazuju nasilje je prostor pokazivanja njihovog maskuliniteta: fizi~ke snage,
53
kontrole straha, odgovornosti za dru{tvo, odgovornosti za zdravlje
nacije itd. Neprestanim tra`enjem neprijatelja pokazuje se i duboko
usa|eni militantni obrazac.
Solidarnost ka spolja
Solidarnost ka spolja
Ovaj vid mu{ke solidarnost ide od mu{karaca pojedan~no ili mu{kih
grupa ka drugim socijalnim grupama: `ene, deca, starije osobe, osobe
sa posebnim potrebama itd. Ovaj oblik mu{ke patrijarhalne solidarnosti
mu{karcima donosi ve}i respekt u porodici, na poslu ili {irim dru{tven-
im okvirima, mada je sam po sebi, naj~e{}e la`an i sklon politi~kim
manipulacijama.
Ovaj obrazac je ~esto samo rafinirani nasilni~ki obrazac, koji je svo-
jstven obrazovanijim mu{karcima ili grupacijama u kojima su ve}ina
mu{karci.
Glavna osobina mu{ke solidarnosti ka spolja je paternalizam, pozivan-
je na beskrajnu, iskrenu o~insku zabrinutost prema ~lanovima porodice,
prijateljima, naciji.
Unutar porodice i prijatelja/ica, ovaj vid solidarnosti se ispoljava u
empatiji prema deci i `enama, ali i prema mu{karcima, posebno onim koji
imaju odre|eni problem. Ipak, i tada se patrijarhalna mu{ka solidarnost
iskazuje ne kroz razumevanje, ve} kroz mogu}nost da se pomogne mater-
ijalno, fizi~ki, kroz odre|ena poznanstva i sl., ~ime mu{karci nastavljaju da
iskazuju svoju mo}. Ipak, retko kada }e mu{karac mu{karca da osudi za
nasilje nad decom i `enama, za izno{enje seksisti~kih ili drugih diskrimina-
torskih sadr`aja. Takve stvari ostaju u granicama mu{ke tolerancije jer
takvi su mu{karci.
Na {irem planu, ovaj aspekt se lak{e ~ita. Brojni politi~ari koriste svoju
poziciju upravo iz rodnog ugla kako bi manipulisali masama. Onaj politi~ar ili
bilo koji drugi ugledni javni radnik koji pokazuje razumevanje i solidarnost sa
drugima, me|u {irokim narodnim masama obi~no je veoma po{tovan.
Me|utim, ako se zaviri u su{tinu njihovih govora i njihovog pona{anja, to nije
ni{ta drugo nego dosadna i isprazna, demago{ka i paternalisti~ka retorika.
Tako mnogi od njih vode ra~una o slobodi nacije, o zdravlju nacije, o natal-
itetu i drugim stvarima ali i o dr`avnim institucijama: vojsci, policiji, pa i Crkvi,
naravno sve u cilju o~uvanja kvaliteta kolektiva za koji su zadu`eni.
Tako|e, mu{karci na visokim polo`ajima obilaze vrti}e, bolnice, domove
starih, kasarne i crkve, neprestano se nalaze na onim mestima na kojima mogu
da dobiju politi~ke poene. Stalno govore o pove}anju broja `ena u parlamen-
tu, o slobodi i jednakopravnosti svih gra|ana/ki, fotografi{u se sa (nasmeja-
nim) ~lanovima/cama svoje porodice i ostavljaju utisak finih o~eva i supruga,
{to bi, trebali da prenesu na {iri dru{tveni plan.
54
Kao adekvatan primer mu{karca koji je upravo na prikazivanju sol-
idarnosti ka spolja, dakle prema drugima, uspeo da pridobije puno
pristalica mo`e da se navede @eljko Ra`natovi} Arkan, vo|a srpskih
dobrovoljaca u ratovima od 1991. koji su vo|eni na teritoriji BiH i
Hrvatske. Arkan je kroz medije `iveo nekoliko va`nih maskulinih uloga.
On je najpre Srbin (nacionalni identitet), ratnik koji ima sposobnost da
mobili{e masu, koji se bori za pravdu svog naroda, on nikada ne ubija
- on brani... na taj na~in on ~uva i {titi svoj nacionalni kolektiv i u to
uklju~uje druge mu{karce, svoje sunarodnike. Na drugoj liniji, Akran je
otac i sin, ~ovek doma}in (prikazivan je kako sa pijace nosi d`akove
sa paprikom i kupusom), odan mu`, sposoban da prehrani brojnu porod-
icu. Danas se o Arkanu govori kao o kriminalcu i ratnom zlo~incu, ali
je on, za mnoge (p)ostao mit. U odre|enom dru{tvenom momentu i pod
odre|enim okolnostima, masama je te{ko da se prema zlu odnose
kriti~ki. Arkan je svoje poene stekao kao ratnik koji u svojoj zauzetosti
ratom ima vremena za majku, decu i `enu, ~ak sti`e da poma`e u sit-
nim ku}nim poslovima.
Kod solidarnosti ka spolja, ~esto se koriste elementi tradicionalnih,
patrijarhalnih modela mu{kosti kao {to su snaga, mo}, autoritet, militant-
nost itd.
Solidarnost ka spolja u patrijarhatu se koristi za manipulaciju pojedinci-
ma, grupama ili masama i sredstvo je propagande kojim se slu`e kako
pojedinci tako i velike multinacionalne kompanije. Svi/e oni/i koriste emoci-
je koje je civilizacija izgradila unutar negovanja patrijarhata: kada ratnik pla~e
to su onda suze kojima svi/e moramo da se povinujemo.
###
###
Patrijarhalna solidarnost me|u mu{karcima je vladaju}i i te{ko promenljiv
oblik saradnje i podr{ke me|u mu{karcima. Da bi do{lo do bilo kakvih prom-
ena, potrebno je promeniti mnogo toga, a pre svega dekonstruisati patrijarhat
i maskulinitet, a to su dugi dru{tveni procesi.
Ipak, mogu}e je stvarati odre|ene alternative koje bi pomogle da se menja
odnos mu{karca prema njegovom maskulinitetu, kao i u~initi vidljivom i pristu-
pa~nom ponudu druga~ijih vidova solidarnosti.
Ovde spadaju:
Promene u vaspitanju dece: prilago|avanje potrebama dece bez obzira na
pol, ne-podrazumevanje patrijarhalnih rodnih vrednosti, slobodan prostor za
iskazivanje kreativnih potencijala deteta;
Edukacija za mir, nenasilje i neseksisti~ko obrazovanje;
Promena obrasca rodne odgovornosti (npr. odgovornost mu{karaca nije samo
odbrana zemlje i ubijanje neprijatelja ve}, u~e{}e u izgradnji i obnovi podru~ja
55
koja su zahva}ena elementarnim nepogodama);
Ukidanje vojske;
Podr`avanje individualizma i kreativne saradnje unutar mu{kih grupa;
Izgradnja druga~ijih mu{kih kolektiva: npr. mu{ki centri protiv nasil-
ja nad `enama, promovisanje Druga~ije istorije, mu{ke grupe koje
podr`avaju razli~itosti i sli~no;
Rad sa mu{karcima na razbijanju stereotipa i/ili predrasuda;
Ve}a prisutnost `ena unutar mu{kih kolektiva, kao {to su odre|ene
tradicionalno mu{ke firme, ali i religija, politika, nacionalne akademije;
Promovisanje alternativne mu{kosti: gay grupe, grupe mu{karaca pro-
tiv nasilja nad `enama, mu{ke antiratne grupe
Podr{ka feministi~kih grupa
... ...
Razbijanjem patrijarhalnog koncepta mu{ke solidarnosti, istovremeno
bi dolazilo do smanjenja stepena nacionalizma, seksizma, homofobije, mil-
itarizma, ali i svih drugih predrasudama koje se temelje na strahu prema
drugima i razli~itima, {to bi svakako dovelo do pobolj{anja kvaliteta
svakodnevnog `ivota.
Boban Stojanovi}
56
Ovaj ~lanak nije teorijska rasprava o majkama lezbejkama i nji-
hovim sinovima niti uputstvo za njihov odnos. Ovo je poku{aj da se
ispitaju i podele neki delovi zajedni~ke istorije koja pripada mom sinu
i meni. Ja imam dvoje dece: }erku Bet koja ima petnaest i po godina
i sina D`onatana koji ima ~etrnaest. Evo kakav je bio i kakav je odnos
izme|u mene i D`onatana, a teoriju ostavljam drugom vremenu i dru-
goj osobi. Moja pri~a je samo pri~a jedne `ene.
Ne mogu da uputim nikakvu specijalnu poruku drugim majkama
lezbejkama o vaspitavanju sinova, nemam nikakvu tajnu koju bih mogla
da im otkrijem. Ja samo mogu njihova pitanja da formuli{em na svoj
na~in i da se nadam da }emo sve po~eti da govorimo o tim pitanjima i
o onim delovima na{eg `ivota koje `elimo da podelimo s drugima. Mi
smo `ene koje ostvaruju kontakt sa samima sobom, i jedna s drugom,
prevazilaze}i ograni~enja {tampane stranice i sklone smo da se poslu`imo
sopstvenim znanjem ili znanjem one druge.
Najistinitije usmerenje dolazi iznutra. Ja svojoj deci dajem najve}u
snagu time {to `elim da istra`im sebe i {to im po{teno ka`em {ta u sebi
nalazim, ne o~ekuju}i od njih reakciju koja nije primerena njihovom uzras-
tu. Tako oni po~inju da u~e da tragaju za korenima svog straha.
Sva na{a deca su konjanici koji jo{ nisu osvojili svoje kraljevstvo.
Razvoj seksualnosti mog sina je svesna dinamika izme|u njega i mene.
Bilo bi drsko s moje strane da ovde govorim o D`onatanovoj seksualnos-
ti, ali ja `elim samo da izrazim svoje uverenje da }e njegov izbor, bez
obzira na to s kim on po`eli da istra`i to podru~je, biti li{en represije, da
}e biti ispunjen rado{}u i da ce ga D`onatan do`iveti iz dubine svog bi}a.
Jedna te{ko}a u pisanju ovog rada vremenski je uslovljena; ovog leta,
D`onatan }e fizi~ki gledano postati mu{karac. Svi na{i sinovi moraju da
57






postanu mu{karci - onakvi, nadamo se, me|u kojima }e na{e
}erke, ro|ene ili nero|ene, voleti da `ive. Na{i sinovi ne}e posta-
ti `ene. Njihov put }e biti mnogo te`i od puta na{ih }erki jer }e
morati da se odsele od nas i `ive bez nas. Nadajmo se da }e
na{i sinovi sa~uvati ono {to su nau~ili od nas i da }e to ugraditi
u sopstvenu li~nost.
Na{e }erke imaju nas, bilo da `ele s nama da se mere ili da
se bune protiv nas; bilo da prihvataju na{ `ivotni okvir ili `ele da
sanjare. Sinovi lezbejki, me|utim, moraju da stvore sopstvenu defini-
ciju sebe kao mu{karaca. To ih ~ini mo}nim, ali i ranjivim. Sinovi
lezbejki su u prednosti jer poznaju na{ na~in `ivota {to im poma`e
da pre`ive, ali oni to znanje koje su stekli od nas moraju transpono-
vati u sopstvenu mu{kost. Neka boginja bude milostiva prema mom
sinu, D`onatanu.
Nedavno sam upoznala mlade crnce za koje sa zadovoljstvom
mogu da ka`em kako se njihove vizije budu}nosti kao i njihova zabri-
nutost za dana{nji trenutak vi{e ukr{taju sa D`onatanovom nego sa
mojom vizijom.
Razgovarala sam sa tim mu{karcima o svojoj viziji kao i o privre-
menim strategijama za na{ opstanak i drago mi je {to sam imala pri-
liku da sa njima zajedno posedim i popri~am. Neke od njih upoznala
sam na Prvoj godi{njoj konferenciji lezbejki i homoseksualaca odr`anoj
u gradu Va{ingtonu, oktobra 1979. godine. Druge sam upoznala na
razli~itim mestima i ne znam kako su seksualno orijentisani. Neki od tih
mu{karaca sami podi`u svoju decu. Neki su usvojili sinove. To su crnci
koji sanjaju i koji deluju u skladu sa svojim ose}anjima. Dobro je znati
da na{i sinovi nisu sami.
Kad me D`onatan veoma naljuti, ja uvek ka`em da on u meni probu-
di testosteron. Ho}u da ka`em da moj sin predstavlja neki deo mene, kao
`ene, ~ije postojanje nisam voljna ni da priznam ni da istra`im. Na primer,
{ta zna~i pona{ati se kao mu{karac? [ta ja, u mom slu~aju, odbacujem?
[ta D`onatan poku{ava da redefini{e?
Podizati crna~ku decu - i `ensku i mu{ku - u ~eljusti rasisti~ki i sek-
sisti~ki raspolo`ene, samoubistvu sklone a`daje opasan je i riskantan
posao. Ako na{a deca ne mogu u isto vreme i da je vole i da joj se
odupru, verovatno ne}e pre`iveti. Me|utim, da bi pre`iveli moraju da budu
slobodni. Upravo ih to majke i u~e - ljubavi i pre`ivljavanju - to jest, da
sami sebe defini{u i da postanu slobodni. Za svako crna~ko dete su{tins-
ki je va`no da bude sposobno za duboka ose}anja i da ta ose}anja ume
da prepozna: kako da oseti ljubav, kako da je ne odbaci, ali i kako da ga
58
ona ne pokori, i kako da u`iva u dubokim ose}anjima.
@elim da vaspitam crnoputog mu{karca koji ne}e pristati da
bude uni{ten i koga ne}e uni{titi korupcija zvana mo} bela~kih
otaca koji podjednako `ele i njegovo i moje uni{tenje. @elim da
vaspitam crnoputog mu{karca koji }e uvideti da `ene nisu legitimni
predmet njegovog neprijateljstva, ve} da su to delovi jedne struk-
ture koja ga programira da se pla{i i da prezire `ene ba{ kao {to
se pla{i i prezire svoje crna~ko bi}e.
U mom slu~aju, taj zadatak zapo~injem tako {to u~im svog sina
da ja ne postojim zato da bih ose}ala umesto njega.
Mu{karci koji se pla{e da ose}aju moraju oko sebe imati `ene
koje }e ose}ati umesto njih, ali oni zatim te `ene odbacuju zbog te
iste navodno inferiorne sposobnosti za duboka ose}anja. Me|utim i
na taj na~in, mu{karci sami osporavaju svoju su{tinsku humanost i
upadaju u klopku zavisnosti i straha.
Kao crnoputa `ena predana ostvarenju budu}nosti u kojoj }e `ivot
biti mogu} i kao majka koja voli i podi`e de~aka koji }e postati
mu{karac, moram da ispitam sve mogu}nosti svog postojanja u tako
destruktivnom sistemu.
D`onatan je imao tri i po godine kad smo se Fransis, moja ljubavni-
ca, i ja upoznale. Imao je sedam kad smo svi po~eli da `ivimo zajed-
no. Fransis i ja smo od samog po~etka insistirale na tome da u na{em
domu ne bude nikakve tajne u pogledu ~injenice da smo nas dve lezbe-
jke, a to je podjednako bio izvor i problema i snage za oba moja dete-
ta. U po~etku je to insistiranje bilo plod zajedni~kog saznanja da ono {to
je skriveno iz straha, uvek mo`e biti upotrebljeno ili protiv dece ili protiv
nas dve sto je nesavr{en ali koristan argument u prilog po{tenju.
Poznavanje straha mo`e nas osloboditi od njega.
Za one koji se bore
Nema mesta
Koje ne mo`e biti
Dom
Niti koje mo`e.
Da bi pre`ivela, crna~ka deca u Americi moraju se odgajati u duhu rat-
nika. Da bi pre`ivela, ona se moraju vaspitati tako da prepoznaju mnogo-
brojna lica neprijatelja. Deca lezbejskih parova su u tom smislu u prednos-
ti jer veoma rano nau~e da tla~enje poprima mnogobrojne raznovrsne
oblike od kojih nijedan nema nikakve veze s njihovom sopstvenom vred-
59
no{}u.
Ako se osvrnem unazad, se}am se da su godinama, kad su
decu prozivali u {koli, de~aci vikali D`onatanu tvoja majka je
crn~uga a ne tvoja majka je lezbejka.
Kad je D`onatan imao osam godina i bio u tre}em razredu, pre-
selili smo se, a on je pre{ao u novu {kolu gde mu je `ivot
zagor~avala ~injenica {to je bio novajlija. On nije voleo grube igre.
Nije voleo ni da se bije. Nije voleo ni da ga|a pse kamenjem. Sve
ga je to odmah ozna~ilo kao laku metu.
Kad se D`onatan jednog popodneva vratio ku}i pla~u}i, ~ula sam
od Bet kako grubijani sa }o{ka teraju D`onatana da im ~isti cipele
na putu ku}i svaki put kad Bet nije tu da ih otera. Kad sam jo{ ~ula
da je kolovo|a jedan mali iz D`onatanovog razreda koji je istog rasta
kao i moj sin, desilo mi se ne{to veoma zanimljivo {to me je uzne-
mirilo.
Moj bes zbog sopstvene nemo}i iz pro{losti i moj tada{nji bol zbog
patnje mog sina, prisilili su me da zaboravim sve {to znam o nasilju
i strahu i okrivljavanju `rtve, pa sam po~ela da sik}em na uplakano
dete. Slede}i put kad bude{ u{ao ovamo pla~u}i..., a onda sam iznenada
za}utala, u`asnuta.
Upravo tako po~inje proces uni{tavanja na{ih sinova, kad mi
dozvolimo da pod izgovorom da `elimo da ih za{titimo u stvari
ubla`avamo sopstveni bol. Zar je moj sin dobio batine ? Bila sam
spremna da zahtevam od njega da nau~i prvu lekciju o korupciji mo}i -
da sila kola lomi, a pravdu ne pita. U mislima sam ~ula sebe kako
po~injem da prihvatam staro i pogre{no gledi{te o tome {ta su zaista
snaga i hrabrost.
Jer D`onatan zaista ne mora da se tu~e ako to ne `eli, ali na neki
na~in mora da se ose}a bolje zato {to se ne tu~e. Uhvatio me je neki
stari u`as na pomisao da sam nekad bila debela devoj~ica koja je be`ala,
prestravljena da }e joj neko slomiti nao~are.
Negde u to vreme, jedna veoma mudra `ena mi je rekla: Da li si ikad
rekla D`onatanu da si se i ti pla{ila kad si bila dete?
Ta pomisao mi je tada bila ~udna, ali slede}i put kad je moj sin do{ao
ku}i u suzama i zadihan jer je opet be`ao od siled`ija, videla sam da se
stidi {to je izneverio mene ili neku predstavu o meni, koju smo on i ja
stvorili u njegovoj glavi, kao majci i `eni. Tu predstavu o `eni koja sve
mo`e da re{i poja~avala je ~injenica {to je `iveo u porodici sa tri jake `ene
- sa svojim lezbejskim roditeljkama i svojom iskrenom starijom sestrom. U
ku}i je, {to se D`onatana ti~e, mo} sasvim jasno bila u rukama `ena.
60
Zbog toga {to nas dru{tvo u~i da razmi{ljamo po obrascu ili-
ili, to jest, ubij ili }e{ biti ubijen, pot~ini ili }e{ biti pot~injen, to je
zna~ilo da D`onatan mora ili da pobedi ili da izgubi. Videla sam
kuda vodi takav na~in razmi{ljanja. Setite se dva klasi~na mita i
obrasca pona{anja u odnosu izme|u majke i sina iz zapadnja~ke
kulture: Jokaste i Edipa, sina koji polno op{ti sa svojom majkom, i
Klitemnestre i Oresta, sina koji ubija svoju majku.
Osetila sam kako sve to ima veze sa mnom.
Sela sam na stepenice u hodniku, stavila D`onatana u krilo i
obrisala mu suze. Da li sam ti ikad pri~ala o tome kako sam se pla{ila
kad sam bila mala kao ti?
Nikad ne}u zaboraviti pogled na njegovom de~a~kom licu dok
sam mu pri~ala pri~u o tu~ama posle {kole i mom strahu da ne
polomim nao~are. Bio je to pogled olak{anja i potpune neverice koji
mi se urezao u pam}enje.
Na{oj deci je te{ko da poveruju u to da mi nismo svemogu}e kao
{to je i nama te{ko da u to poverujemo kao roditeljke. To saznanje
je, me|utim, neophodno kao prvi korak u preispitivanju mo}i kao ne~eg
{to se razlikuje od sile, uzrasta, privilegije ili odsustva straha. To je
zna~ajan korak za de~aka jer njegovo socijalno uni{tenje po~inje u
onom ~asu kad biva primoran da poveruje kako je jedini na~in da bude
sna`an ako ne ose}a ili ako pobe|uje.
Setila sam se svega ovoga godinu dana kasnije kad je jedan nov-
inar pitao Bet i D`onatana, koji su imali deset i devet godina, kako misle
da na njih uti~e ~injenica {to im je majka feministkinja.
D`onatan je rekao da smatra da feminizam nije mnogo zanimljiv za
de~ake, iako je svakako dobro {to mo`e da pla~e ako mu se pla~e i {to
ne mora da igra fudbal ako ne `eli. Ponekad se setim toga danas kad
ga vidim kako ve`ba tekvondo da bi dobio braon pojas.
Najva`nija lekcija koju mogu da prenesem svom sinu ista je ona koju
mogu da prenesem i svojoj }erki - kako da budu ono {to `ele da budu.
Najbolji na~in na koji im to mogu preneti jeste da ja budem ono sto `elim
da budem i da se nadam da }e oni nau~iti ne da budu ja, jer je to
nemogu}e, ve} da budu to {to jesu. To zna~i kako da se pribli`e onom
glasu koji im sti`e iz dubine njihovog bi}a, a ne onom bu~nom, ubedljivom,
prete}em glasu koji dolazi spolja i na njih vr{i pritisak da budu ono {to
svet `eli da budu.
A to je dovoljno te{ko.
D`onatan u~i da u sebi pronalazi razli~ita lica hrabrosti i snage ma kako
odlu~io da ih nazove. Pre dve godine D`onatan je imao dvanaest godina
61
i i{ao je u sedmi razred kad je jedan od njegovih drugova iz {kole
koji je dolazio kod nas ku}i insistirao na tome da Frensis zove
slu`avkom. Kad ga je D`onatan ispravio, de~ak je tada pominjao
Frensis kao sprema~icu. Najzad mu je Dzonatan jednostavno rekao:
Frensis nije sprema~ica; ona je ljubavnica moje majke. [to je
naj~udnije, nastavnici u njegovoj {koli jo{ uvek se nisu oporavili od
njegove iskrenosti.
Frensis i ja smo planirale da ovog leta prisustvujemo jednoj
lezbejsko-feministi~koj konferenciji kad su nas obavestili da ne pri-
maju de~ake starije od deset godina. Ta ~injenica nam je predstavl-
jala i logisti~ki i filozofski problem, pa smo organizatoru poslale pismo
slede}eg sadr`aja:
Sestre,
deset godina zajedni~kog `ivota kao rasno me{ovitog lezbejskog
para nau~ilo nas je kakva nam opasnost preti od preterano
upro{}enog pristupa prirodi ugnjetavanja i raznoraznih re{enja s tim u
vezi, kao i o opasnosti koja je nerazdvojno vezana za svaku nepot-
punu viziju.
Na{ trinaestogodi{nji sin predstavlja za nas isti onoliki povod za
nadu u budu}i svet kao i na{a petnaestogodi{nja }erka i mi ne `elimo
da ga ostavimo na zlo~ina~kim ulicama Njujorka dok mi putujemo na
zapad da bismo pomogle da se stvori lezbejsko-feministi~ka vizija
budu}eg sveta u kome }emo svi mo}i da pre`ivimo i da napredujemo.
Nadam se da }emo ovaj dijalog mo}i da nastavimo u bliskoj budu}nosti
jer ose}am da je on zna~ajan za na{u viziju i na{ opstanak.
Pitanje separatizma nije ni najmanje jednostavno. Drago mi je {to je
jedno od moje dece mu{kog pola jer mi to poma`e da ostanem po{tena.
Svaki redak koji napi{em odi{e krikom da nema lakih re{enja.
Odrasla sam u preovla|uju}e `enskim sredinama i znam koliko je to
bilo presudno za moj li~ni razvoj. ^esto ose}am `elju i potrebu za
isklju~ivo `enskim dru{tvom. Priznajem da su na{i sopstveni prostori od
su{tinskog zna~aja za razvoj i obnovu snage.
Kao crnkinja, ponekad mi je neophodno da se povu~em u isklju~ivo
crna~ke grupe iz apsolutno istog razloga - zbog razlike u fazama razvoja
i razlike u nivou interakcije. Kad razgovaram sa mu{karcima i belkinjama,
~esto se setim koliko mi je potrebno energije i vremena da ponovo izmis-
lim olovku svaki put kad `elim da po{aljem poruku.
To, me|utim, ne zna~i da kad moj sin napuni deset godina, ja presta-
jem da budem odgovorna za njegovo obrazovanje kao i za obrazovanje
moje }erke. Ali, i u pogledu jednog i u pogledu drugog deteta, ta odgov-
62
ornost se sve vi{e smanjuje {to oni vi{e postaju `ena i mu{karac.
I Bet i D`onatan moraju da znaju {ta im je zajedni~ko, a {ta
nije; na koji na~in su povezani, a na koji nisu. Frensis i ja, kao
odrasle `ene i lezbejke sve svesnije svoje mo}i, moramo ponovo
da steknemo to iskustvo u ~ijem svetlu razli~itost ne mora da bude
pretnja.
Kad zami{ljam budu}nost, mislim o svetu u kome ce `iveti moje
}erke i moji sinovi. To je razmi{ljanje o opstanku vrste - razmi{ljan-
je radi `ivota.
Najverovatnije je da }e uvek biti `ena koje }e `iveti sa `enama,
`ena koje }e `iveti sa mu{karcima i mu{karaca koji }e `iveti s
mu{karcima. Ja radim za vreme kada }e svi - `ene sa `enama, `ene
sa mu{karcima i mu{karci sa mu{karcima - raditi u svetu u kome se
hleb ili sopstvo ne trampi za poslu{nost, lepotu ili ljubav. U takvom
svetu vaspitava}emo na{u decu da budu slobodna da izaberu na koji
}e se na~in najbolje ostvariti. Mi smo zajedni~ki odgovorni za vaspi-
tavanje mladih i staranje o njima jer je, najzad, ~injenica da se deca
gaje u funkciji o~uvanja vrste.
Unutar pomenutog trojnog obrasca uzajamnog vezivanja i na~ina
`ivota, vaspitavanje mladih }e biti zajedni~ka obaveza svih odraslih koji
`ele da u~estvuju u tome. O~ito je da }e deca vaspitana u svakom od
ova tri obrasca odnosa biti druga~ija, a to ce dati poseban pe~at
ve~nom traganju koji je najbolji na~in da pro`ivimo svoj `ivot.
D`onatan je imao tri i po godine kad smo se Frensis i ja upoznale.
On sada ima ~etrnaest godina. Ose}am da je `ivot sa lezbejskim
roditeljkama dodatno doprineo da D`onatan razvije vredno iskustvo u
okviru svoje ljudske ose}ajnosti.
D`onatan je imao privilegiju {to je odrastao u porodici u kojoj nije bilo
seksisti~kih odnosa, u porodici koja je uputila izazov navodno prirodnim
pretpostavkama o neophodnosti postojanja obrasca ugnjeta~a i ugnjetenog.
Razlog za to ne po~iva u ~injenici da smo Frensis i ja lezbejke jer, na
`alost, ima lezbejki koje jo{ uvek robuju patrijarhalnim obrascima nejed-
nakih odnosa mo}i.
Te pretpostavke o odnosima mo}i sada se dovode u pitanje zato {to
Frensis i ja, ~esto bolno i u razli~itoj meri uspe{no, poku{avamo da procen-
imo i svaki put iznova izmerimo na{a ose}anja koja se ti~u mo}i, na{e
sopstvene i tu|e. Mi pa`ljivo ispitujemo one oblasti u kojima se ona ispol-
java izme|u nas dve i izme|u nas i dece, bilo otvoreno bilo skriveno. Veliki
deo na{ih dvonedeljnih porodi~nih okupljanja posve}en je ovom istra`ivan-
ju.
63
Kao roditeljke, Frensis i ja smo D`onatanu dale na{u ljubav,
na{u iskrenost i na{e snove kako bismo mu pomogle u stvaran-
ju sopstvenih vizija. [to je najva`nije, on je kao sin dve lezbejke
imao model od neprocenjivog zna~aja, ne samo kao model odnosa
izme|u dve osobe ve} kao na~in povezivanja.
D`onatan sada ima ~etrnaest godina. Kada sam razgovarala sa
njim o ovom radu i tra`ila od njega dozvolu da neke delove nje-
govog `ivota podelim sa drugima, pitala sam ga koji su po njego-
vom mi{ljenju, bili najnegativniji i najpozitivniji aspekti njegovog
odrastanja sa lezbejskim roditeljkama.
On je rekao da je najve}a korist koju je stekao to {to zna vi{e
o ljudima nego ve}ina dece njegovih godina koju poznaje i {to nije
imao mnogo inhibicija koje su drugi de~aci imali u pogledu mu{kara-
ca i `ena.
D`onatan je rekao da je najnegativniji aspekt koji je osetio bio
podsmeh neke dece ~iji su roditelji heteroseksulni.
Misli{ na tvoje drugove ? upitala sam.
O, ne, brzo je odgovorio. Moji drugovi su pametniji. Mislim na drugu
decu.
Esej Odri Lord je preuzet iz knjige
Sestra autsajderka
u izdanju Feministi~ke 94 i @ena u crnom.
Prevod: Dragana Star~evi}
64
66
Ratni sistem: nametanje patrijarhata
Ratni sistem: nametanje patrijarhata
Moja upotreba termina ratni sistem, odnosi se na na{ takmi~arski
dru{tveni poredak zasnovan na autoritarnim principima koji pretpostavl-
ja nejednaku vrednost ljudskih bi}a i koji se odr`ava prinudom i upotre-
bom sile. Institucijama koje u dana{nje vreme kontroli{u i primenjuju ovu
silu vladaju male grupe ljudi, elite koje upravljaju globalnom ekonomijom
i vode dr`avne poslove. Te elite sa~injavaju mu{karci iz industrijskih ze-
malja, pre svega iz Zapadnih, i ve}ina njih obrazovana je da razmi{lja
na zapadnja~ki, analiti~ki na~in. Iako njihov me|usobni odnos u okviru
struktura elite ima takmi~arski karakter, postoji zajedni~ki cilj koji te elite
spaja, a to je odr`avanje njihove sopstvene kontrole i vlasti. U ostvari-
vanju tog cilja kod svih elita se mo`e uo~iti odre|eni stepen prilago|avan-
ja i saradnje. Njihovo primarno takmi~enje odvija se, prema tome, sa ne-
elitama, sa ve}inom svetske populacije. Kontrola se vr{i silom koja popri-
ma oblik pretnji, zastra{ivanja i, kada je neophodno, oblik nasilne prinude.
Ratni sistem pro`ima na{ `ivot i uti~e na svaki aspekt dru{tva od struk-
turnog do me|uljudskog. Od volje ve}ine zavisi da li }e podr`avati taj sis-
tem: ako ne zbog fundamentalnog uverenja, a ono iz straha, po`eljno zbog
pretnje koja dolazi izvan dru{tvene jedinice koju kontroli{e odre|ena elita.
Me|utim, ako to zahteva kriza ili postoje}i poredak, proizvodi se strah od
izvori{ta kontrole, dakle, od samih elita. Kako jedinice kontrole postaju sve
ve}e, sve je ve}a i potreba da se doka`e sposobnost da se suparnici mogu
pobediti, zauzdati ili, ako je neophodno, da im se mogu oduzeti sredstva koja
mogu biti upotrebljena da se ve}ina stanovni{tva odr`i na nivou blagostanja
{to }e osigurati njenu dalju podr{ku tom sistemu. Podr{ka se tako|e
obezbe|uje tako {to se ve}ina stanovni{tva odr`ava u neznanju o sopstven-
im interesima i u me|usobnoj izolaciji, ali i podsticanjem takmi~arskog duha
u cilju sticanja povlastica koje im mogu dati samo elite. Na taj na~in je ovaj
67




Su{tinski koncepti, osnovne
Su{tinski koncepti, osnovne
pretpostavke i fundamentalne vrednosti
pretpostavke i fundamentalne vrednosti
sistem kroz istoriju ulagao neprekidne i zna~ajne napore, pa ~ak i
velika sredstva, u stvaranje vojnog potencijala za vo|enje rata. Ja
verujem da je takav sistem proizveo rat, a ne da je rat proizveo
takav sistem. Meni se ~ini da ovaj pojam dopunjava ideju o ose}aju
traume koja nastaje zbog ozbiljnih psihi~kih povreda do kojih dovo-
di deljenje ljudskog potencijala na odvojene mu{ke i `enske kate-
gorije.
Potkoncepti ratnog sistema va`ni za ovu diskusiju su rat, ratovan-
je, militarizam i militarizacija.
Rat zakonom odobrena, institucionalno organizovana oru`ana
sila koju vlast koristi da bi odr`ala kontrolu nad dru{tvom, da bi radi-
la na ostvarenju op{tih ciljeva, da bi {titila vitalne interese i re{avala
sukobe zasniva se na pretpostavci da su prinuda i upotreba sile kra-
jnji i najefikasniji mehanizam za stvaranje i odr`avanje ovih `eljenih
uslova. On ne isklju~uje alternative, ali se svi ostali pristupi smatraju
sekundarnim po efikasnosti. Bezbednost dr`ave zavisi od njene sposob-
nosti da vodi rat. Rat je, prema tome, ozakonjen i institucionalizovan.
Najzna~ajnije je to {to je upotreba rata ekskluzivna privilegija politi~kih
elita, privilegija koju priznaje me|unarodno pravo i ozakonjuje religija.
Patrijarhat pothranjuje svoj centralni sistem uverenja tako {to vo|enje
rata odre|uje kao isklju~ivo pravo mu{kih elita (uz nekoliko manjih i
nekoliko mitolo{kih izuzetaka), u {ta spada i dono{enje zakona kao i
posredovanje izme|u ljudskog roda i Boga.
Ratovanje skup ve{tina, umetnosti i nauka u cilju izvo|enja ratnih
dejstava podrazumeva da sredstva i mehanizmi za kori{}enja oru`anih
snaga moraju biti sistematizovani i da se neprestano moraju usavr{avati.
Nauka je oduvek bila u slu`bi ratovanja i imala je ogroman uticaj na
tehnologiju. U na{e vreme veliki deo nau~nih istra`ivanja i tehnolo{kog
razvoja vezan je za pove}anje ratne sposobnosti i usavr{avanje tehnika za
vo|enje rata. Sfere nauke i tehnologije tradicionalno su bile zatvorene za
`ene, tako da postoji mi{ljenje da su na to isklju~ivanje `ena uticali ciljevi
kojima su nauka i tehnologija slu`ile. Preterivanje u traganju za efikasnijim
sredstvima ratovanja ~esto dovodi do stvaranja ratni~ke dr`ave. To se
doga|a u slu~ajevima kada dru{tvo neprekidno insistira na pove}anju sred-
stava radi stvaranja ve}e borbene gotovosti u odnosu na stvarne ili potenci-
jalne protivnike.
Militarizam sistem uverenja koji podr`ava zakonitost vojne kontrole nad
dr`avom zasniva se na pretpostavci da vojne vrednosti i vojna politika vode
ka bezbednom dru{tvu u kome vlada mir. Militarizam je kori{}en da ozakoni
kako ratovanje tako i civilnu prinudu i upotrebu sile (to jest, stvaranje
nacionalne garde i milicije), u interesu narodne bezbednosti. Ne treba da
68
nas iznena|uje da {to je dru{tvo vi{e militaristi~ko to je ve}a ten-
dencija da bude i vi{e seksisti~ko jer su takve njegove vrednosti i
institucije. Militarizam predstavlja preuveli~avanje onih obele`ja koja
se uop{teno ozna~avaju kao ma~izam, termin koji je nekad imao
konotaciju snage, hrabrosti i odgovornosti neophodnih za ostvarivan-
je mu{kih socijalnih funkcija. Patrijarhat podr`ava militaristi~ke kon-
cepte i vrednosti, ~ije su strukture i prakse otelotvorene u dr`avi, a
koje stvaraju osnovnu paradigmu za sistem nacija-dr`ava. Na taj
na~in u svim vidovima tog sistema postoje neizbe`ne seksisti~ke pre-
drasude koje su posebno sna`ne u pogledu pitanja vezanih za
bezbednost, termin koji sve politi~ke zajednice usvajaju u cilju sop-
stvenog opstanka. Bezbednost je glavni pokreta~ u stvaranju vojske -
struktura organizovanog nasilja koje kontroli{e dr`ava.
Militarizacija proces insistiranja na vojnim vrednostima, vojnoj
politici i borbenoj gotovosti kao i ~esto prebacivanje civilnih funkcija na
vojne vlasti pretpostavlja da kada se dru{tvo nalazi u krizi ili kada
mu preti opasnost, ta se kriza ili opasnost mo`e najbolje prebroditi
ja~anjem vojske. Dva zna~ajna pokazatelja militarizacije su javna
potro{nja, posebno procenat ukupne potro{nje date u vojne svrhe, kao
i diskusija o primeni ili konkretna primena vojnih mera kao re{enja za
probleme i sukobe koji su su{tinski politi~ke ili ekonomske prirode. Treba
zapaziti da u takvoj politici `ene nemaju prakti~no nikakvu ulogu i da
pove}ana vojna potro{nja ide nau{trb dru{tvene potro{nje {to se veoma
negativno odra`ava na `ene. Militarizacija zna~ajno doprinosi feminizaciji
siroma{tva. Rut Sivard navodi da }e `ene uskoro predstavljati najve}u
grupu svetskih siromaha.
Patrijarhat je, prema ovim definicijama glavno jezgro konceptualne
strukture koja prakti~no odre|uje sve ljudske poduhvate, {to javne {to pri-
vatne:
Patrijarhat je skup vrednosti i uverenja podr`avan od institucija i poduprt
pretnjom sile. On navodno uspostavlja prave odnose izme|u mu{karaca i
`ena, izme|u `ena i `ena, i izme|u mu{karaca i mu{karaca. On name}e struk-
ture po kojima jedni ljudi prirodno obavljaju mu{ki posao a drugi prirod-
no obavljaju `enski posao. U skladu s tim, svaki mu{ki posao se vi{e ceni,
pridaje mu se ve}i zna~aj i bolje se pla}a. Patrijarhat poku{ava da zavadi
`ene tvrde}i da bi svaka `ena trebalo da upravo u odnosu sa mu{karcem
iskazuje najve}u lojalnost, da u njemu tra`i za{titu kao i ostvarenje li~nog
identiteta.
Najzad, patrijarhat je destruktivna struktura za definisanje pravih odnosa
izme|u samih mu{karaca. Mu{karce, u ve}ini dru{tava, veoma rano u~e da
se pona{aju mu{ki, da po{tuju samo one mu{karce koji se pona{aju mu{ki,
69
da se me|usobno takmi~e, da razmenjuju `ene, da jedni od drugih
kriju svoje strahove i saose}anje, da se druga~ije ophode prema
sinovima nego prema }erkama. Sve ove dimenzije patrijarhata
njegove pretpostavke, vrednosti, podela rada o~igledne su i uvre-
`ene u vojsci koja je najpatrijarhalnija institucija u ve} postoje}em
patrijarhalnom dru{tvu.
Vojska je su{tinsko oli~enje patrijarhata; militarizacija dru{tva
predstavlja nekontrolisanu manifestaciju patrijarhata kao otvorenog i
eksplicitnog oblika vladavine.
Seksizam i feminizam: sistem u krizi
Seksizam i feminizam: sistem u krizi
Seksizam je sveprisutno vi{eglavo ~udovi{te koje se na razli~ite
na~ine pojavljivalo u razli~itim istorijskim periodima i u razli~itim kul-
turama. To je sistem uverenja zasnovan na pretpostavci da su fizi~ke
razlike izme|u mu{karaca i `ena toliko zna~ajne da bi trebalo da budu
odlu~uju}e za prakti~no sve dru{tvene i ekonomske uloge mu{karaca i
`ena. U skladu sa takvim uverenjima nisu samo njihove reproduktivne
funkcije odre|ene polom, ve} je pol faktor koji vlada njihovim celokup-
nim `ivotom, svim njihovim funkcijama u dru{tvu i ekonomiji, njihovim
odnosom prema dr`avi i svim javnim institucijama, a posebno njihovim
me|usobnim odnosom. Seksizam se ispoljava u svim oblicima pona{anja
od suptilnih gestova i jezika do eksploatacije i ugnjetavanja kao i u svim
ljudskim institucijama od porodice do multinacionalnih korporacija. On je
podjednako slo`en fenomen kao i ratni sistem. Malobrojni su ljudi koji
mogu da izbegnu da ih oba ova fenomena socijalno uslove, a jo{ je manje
onih koji uspeju da ih prevazi|u.
Glavni temelj na kome po~ivaju seksisti~ki stavovi ogleda se u uveren-
ju da su mu{karci biolo{ki i intelektualno superiorniji od `ena. Ovo uveren-
je dovodi do pona{anja poznatog kao mu{ki {ovinizam do diskriminacije
prema `enama koja obuhvata o~igledne i op{te prihva}ene dru{tvene,
ekonomske i politi~ke obi~aje i prakse kao i pravne institucije koje ozakon-
juju i odr`avaju podre|eni polo`aj `ena. Mu{ki {ovinizam funkcioni{e u svim
sferama privatnog i javnog `ivota. Po|imo od ~injenice da su `ene pot~injene
o~evima, mu`evima, pa ~ak i sinovima preko diskriminacije koja se prema
njima sprovodi na poslu pa do njihovog isklju~ivanja iz sfera mo}i, naro~ito
iz tehnologije i politike. @enski pokret je smatrao da mu{ki {ovinizam pred-
stavlja jezgro i glavnu manifestaciju seksizma. Ti termini su se upotrebljavali
kao sinonimi. Me|utim, kontinuirana istra`ivanja i razmi{ljanja jasno pokazu-
ju da je seksizam daleko komplikovaniji i dublje ukorenjen od tako vidljivih i
o~iglednih aspekata poput {ovinisti~kog pona{anja, ili ~ak ekonomske i poli-
70
ti~ke diskriminacije prema `enama.
Mu{ki {ovinizam tako|e je uticao na pojmove mu{kog i `en-
skog, koji zaista slu`e kao norma za definisanje mu{karca i `ene,
jer se mu{karci i `ene socijalno opa`aju kao nosioci polnih uloga i
kao pojedinci koje karakteri{u mu{ki i `enski atributi. Pravi mu{karac
mora da poka`e sve mu{ke atribute, a prava `ena sve `enske. Ti
atributi su dru{tveno odre|eni. Veoma mali broj tih atributa zasniva
se na fizi~kim obele`jima pre svega na sekundarnim polnim karak-
teristikama. Mu{karac izuzetno jake muskulature mo`e se smatrati
mu`evnijim od mu{karca sitnije gra|e, a `ena izuzetnih oblina mo`e
se smatrati `enstvenijom od mr{ave `ene.
Na ovom mestu nije posebno zna~ajno nabrajati ~itav niz karak-
teristika koje odre|uju mu{kost i `enskost. Va`no je, me|utim, nagla-
siti da nametanje razli~itih oblika pona{anja mu{karcima i `enama
poja~ava neke karakteristike ratnog sistema. Dve njegove verovatno
najozbiljnije karakteristike su:
a) dozvola koju ve}ina dru{tava daje mu{karcima da udovoljavaju
svojim agresivnim porivima dok `enama zabranjuju iskazivanje istih;
b) podsticanje mu{karaca da budu takmi~arski raspolo`eni ~ak i u
toj meri da se slu`e nasiljem da bi postigli uspeh dok kod `ena
obeshrabruju takmi~arsko raspolo`enje.
Izuzetak je, naravno, podsticanje takmi~enja me|u samim `enama u
cilju osvajanja i zadr`avanja mu{karca. Mu{karcima je tako|e dozvoljeno
da ispoljavaju gnev dok se od `ena o~ekuje da ga potisnu. ^itav spek-
tar pona{anja koja podsti~u, i ~ak ozakonjuju, nasilje kao manifestaciju
mu{kosti i mu{kog identiteta ozna~ava se pohvalnim, pa ~ak i moralnim
pona{anjem u javnosti kao osobenost veli~ine koja ima dalekose`an uticaj
na na{ celokupni dru{tveni etos.
Pokazatelji militarizma i seksizma
Pokazatelji militarizma i seksizma
Studije svetskog poretka istra`uju mogu}nosti za ukidanje rata i razvitka
miroljubivog i humanog globalnog poretka. On projektuje i procenjuje alter-
native postoje}em sistemu koje bi mogle da ostvare vrednosti svetskog poret-
ka i otvore mogu}nosti za evoluciju miroljubivijeg i pravednijeg dru{tvenog
poretka. Ljudi koji prihvataju perspektivu svetskog poretka gledaju na takvu
evoluciju kao na napredak ka univerzalnom u`ivanju u vrednostima koje sma-
traju fundamentalnim kriterijumom za procenu mira i pravde tvrde da bi struk-
ture jednog transformisanog globalnog sistema trebalo da podr`avaju te vred-
nosti kao osnovne norme. One nam, me|utim, ipak daju neke osnovne smer-
nice za procenu stepena onih antiteza miru i pravdi, nasilja (to jest,
71
nepotrebnog nano{enja {tete `ivotu i blagostanju koje se mo`e
izbe}i) i ugnjetavanja (preprekama koje su stvorili ljudi da bi spre~ili
druge ljude u vr{enju izbora i iskazivanju samoodre|enja), koji
karakteri{u i povezuju seksizam sa ratnim sistemom. Na ovom
mestu }u dati kratak pregled vrednosti svetskog poretka da bih ilus-
trovala prethodni iskaz, ali i da poduprem tezu da se su{tinski
napredak bilo ka miru ili ka pravdi ne mo`e ostvariti bez uklanjanja
seksizma.
Svaka od pet vrednosti svetskog poretka ekonomska pravi~nost,
socijalna pravda, ekolo{ka ravnote`a, politi~ko anga`ovanje i mir
mo`e se upotrebiti za dokazivanje ~injenice da se postoje}i globalni
poredak, ratni sistem, odr`ava uz pomo} nasilja i ugnjetavanja kao i
da su `ene ve}e `rtve sistema nego mu{karci. Velika aktuelna
osuje}enost ovih vrednosti tako|e navodi na pomisao da su i pove}ana
militarizacija i ja~anje mu{kog {ovinizma simptomi autoritarnog sistema
koji reaguje na pretnju svom kontinuitetu.
Ako prihvatimo ~injenicu da je javna potro{nja i pokazatelj brige za
interese i dobrobit `ena, Sjedinjene Dr`ave su primer paralelnog razvo-
ja militarizma i seksizma. Takozvana bud`etska kresanja, koja su pre-
usmerila sredstva iz ekonomskih i socijalnih fondova u vojni, imala su
najnegativnije posledice na `ene. Maloletna deca, manjine, kao i stari
ljudi ozbiljno su time pogo|eni; `ene ~ine bar polovinu u pomenutim kat-
egorijama.
Ako socijalnu pravdu defini{emo kao pravi~nost u dostupnosti svim
povlasticama koje dru{tvo nudi, mo`emo zapaziti da militarizacija ne samo
da ograni~ava te povlastice ~ine}i ih manje dostupnim siroma{nima, ve}
tako|e usmerava distribuciju povlastica u korist vojske i onih koji su
uklju~eni u ostvarivanje vojne gotovosti i u vojnu proizvodnju (na primer,
za pove}anje tro{kova vojne proizvodnje). Militarizacija isto tako vodi ka
klasifikaciji nekih resursa sa vi{enamenskom (vojnom i ne-vojnom), upotre-
bom i davanju vojnoj industriji prioritetni pristup tim resursima, pove}avaju}i
va`nost vojnih re{enja u vo|enju politike (na primer, dodela nafte i strate{kih
metala). Drugi primeri su pru`anje mogu}nosti za sticanje vi{eg obrazovan-
ja u vojsci onima koji to ina~e sebi ne bi mogli da priu{te na drugi na~in,
to jest, onima sa ograni~enim pristupom dru{tvenim povlasticama; davanje
ve}ih sredstava iz fondova za istra`ivanje nau~nicima koji rade na poslovi-
ma vezanim za odbranu zemlje, a pre svega davanjem povlastica u klasnoj
strukturi vojske. Iako je malo ljudi skromnog porekla me|u oficirima, a jo{
manje u okviru komandnog kadra, mora se priznati da siroma{ni de~aci mogu
da postanu uspe{ni ljudi zahvaljuju}i vojnoj slu`bi.
Ako prihvatimo koncept da je na{ dru{tveni sistem primarno ratni sistem,
72
onda se ono {to je korisno za vo|enje borbe mo`e smatrati funda-
mentalnim kriterijumom za dru{tvenu vrednost koja se pripisuje ljud-
skim grupama. Isti taj fenomen koji je stvorio oficire od ljudi koji su
se proslavili ja{u}i na konju i topovsko meso od pe{adije mo`e da
objasni ~injenicu da mu{karci iz manjinskih grupa ~esto dobijaju
povlastice i privilegije u vojsci, industriji, i u stru~nim profesijama
mnogo lak{e nego `ene iz vladaju}ih etni~kih grupa. @ene su tradi-
cionalno imale posebnu funkciju u slu`enju ratnom sistemu koja se
tako|e ogledala u slu`enju industrijskoj ekonomiji. Kao {to socijalna
analiza iz primarne ekonomske perspektive mo`e da objasni da su
ropstvo, rasizam i seksizam na~ini obezbe|ivanja jeftine radne snage
i osiguravanja njene reprodukcije ({to je po nekim analizama bila pri-
marna funkcija `ena), tako feministi~ka analiza svetskog poretka mo`e
njihov nastanak da objasni potrebom da se produkuje i reprodukuje
topovsko meso. Tesna veza izme|u militarizma i seksizma kao i njiho-
va duboka ukorenjenost otkriva se tako|e, po mom mi{ljenju, u diskrim-
inaciji prema hendikepiranima i homoseksualcima. Trebalo bi imati u
vidu da se povremeno homoseksualno pona{anje, posebno u isklju~ivo
mu{kom okru`enju, toleri{e i da ga dru{tvo minimalno `igo{e u sredi-
nama kakve su zatvori i internati. Nikada se ne doga|a da neko bude
izba~en iz zatvora zbog homoseksualnosti, dok su slu~ajevi izbacivanja
iz internata retki. U vojsci nije tako, mada moral i konvencionalna konz-
ervativnost nisu tome razlog. Strah od `enskih osobina od su{tinske je
va`nosti za vojni~ku socijalizaciju, i to s razlogom. Homoseksualni odnosi,
kao i heteroseksualni, izlo`eni su riziku da poprime duboko `ensku karak-
teristiku, osobenost da drugog volimo isto ili vi{e od sebe i da se ~esto
izla`emo riziku ili smo spremni da se `rtvujemo za njegovo dobro. Kao
{to sam na drugom mestu primetila to je na~in da ~ovek postane heroj,
ali vojska tako ne mo`e da funkcioni{e. U stvari, nijedna institucija koja
zavisi od poslu{nosti ne mo`e tako da funkcioni{e. Kad bi mu{karci u toku
borbenih dejstava bili suvi{e zaokupljeni stanjem svog dragog druga, ne
samo da bi im to verovatno odvla~ilo pa`nju od zadatka ve} bi uop{te uzev
bili manje surovi.
Ovo nije argument koji podr`ava vojnu diskriminaciju prema homoseksu-
alcima, jer smatram da homoseksualni mu{karci ni na koji na~in nisu manje
sposobni od `ena za obavljanje tradicionalnih i savremenih mu{kih funkcija.
Taj argument ne ispu{ta iz vida brigu i ljudsko saose}anje koje su homosek-
sualni mu{karci pokazivali prema drugovima po oru`ju. Naprotiv, ovaj argu-
ment, po mom mi{ljenju, otkriva glavni izvor seksisti~ke represije i to ne sa-
mo u vojsci ve} u svim autoritarnim dru{tvima: duboki strah od ljudske
sposobnosti da brinu o za{titi drugih. Zbog toga {to briga za druge i za{tita
73
drugih verovatno predstavljaju opasnost za bezuslovno prihvatanje
autoriteta, one su primarno ograni~ene na privatnu i `ensku sferu;
zbog toga socijalna pravda, ali ne obavezno i ekonomska
pravi~nost, ima mali prioritet u autoritarnim dru{tvima uop{te, a u
militaristi~kim dru{tvima posebno.
Briga i za{tita orijentisane su vi{e ka pojedincu i odnosu izme|u
pojedinaca nego ka odnosu sa strukturama i pravilima Bespogovor-
no prihvatanje pravila i struktura od su{tinske je va`nosti za autori-
tarnu vlast. Socijalna pravda vi{e zavisi od po{tovanja pojedinaca i
manje je apstraktna od neodre|ene pravde jer se mo`e zamisliti i
opisati u pojedina~nim slu~ajevima konkretnog ljudskog iskustva.
Autoritarna vlast generalno zapostavlja pitanja socijalne pravde u tim
ljudskim okvirima. @enske vrednosti su li~nije i manje apstraktne od
mu{kih vrednosti. To je o~iglednije kod individualnih, ljudskih pokaza-
telja nego kod institucionalnih pokazatelja koji su pro`eti mu{kim vred-
nostima. Iako nam mo`e izgledati kao kontradikcija, `enske vrednosti
su vi{e fizi~ke u telesnom smislu od mu{kih vrednosti. To je bez sum-
nje tako zbog dihotomije izme|u uma i tela koju je uglavnom nametnu-
la Zapadna kultura, {to je aspekt istog onog dualizma koji odvaja mu{ko
od `enskog u skladu sa mu{kim i `enskim obele`jima roda. Po toj podeli
mu{koj polovini se iz skupa ljudskih karakteristika pripisuje um, a `enskoj
telo. Bog mo`e biti mu{karac, kona~ni tvorac, ali `ivotna sila i izvor hrane
je `ena Majka priroda. Sposobnost ra|anja, najva`nija od svih biolo{kih
funkcija, bila je glavna karakteristika `enskog identiteta. Ta sposobnost je
dovela do stvaranja sindroma biologije kao sudbine koji je `ene isklju~io iz
funkcija vezanih za intelekt i odlu~ivanje i prakti~no ih u~inio `enskim
evnusima . Ali, ta sposobnost im je podarila poseban odnos sa prirodom i
drugim misterijama {to obja{njava `ensku intuiciju, onaj poseban oblik
holisti~kog mi{ljenja koji je u dana{nje vreme priznat kao autenti~an
misaoni proces.
Procena vrednosti anga`ovanja u politici otkriva da u svetskim politi~kim
strukturama postoji dovoljna koli~ina represije koja samo potvr|uje stav da
je aktuelni svetski poredak autoritaran i da u procesu militarizacije sve vi{e
i postaje takav {to je neizbe`an rezultat dr`ave nacionalne bezbednosti.
Veze izme|u militarizacije i politi~kog ugnjetavanja od su{tinskog su zna~aja
i za prou~avanje mira i za studije svetskog poretka koje su dovoljno doku-
mentovane i o kojima se na{iroko diskutovalo tako da ih je na ovom mestu
dovoljno samo u najkra}em spomenuti.
Obrati}emo pa`nju na dve najva`nije ~injenice:
1) na psiholo{ke faktore koji ve}inu ljudi navode da ograni~e svoje
politi~ko anga`ovanje kada je navodno ugro`ena bezbednost zemlje
74
2) na odnos izme|u politi~kog anga`ovanja `ena i nivoa politi~ke
slobode i demokratskih principa uop{te.
Kao {to smo prethodno spomenuli, {to je re`im represivniji to je
verovatnije da }e biti seksisti~kiji. Seksizam, militarizam i represija
su emocionalno uslovljeni. Njih proizvode strah i poja~ano zastra{i-
vanje, a opstaju u velikoj meri kao posledica paralize kriti~ke
sposobnosti gra|anstva.
Druga ~injenica koju seksizam u politici otkriva pokazuje da
ve}ina na{ih postoje}ih politi~kih struktura i praksi ima korene u patri-
jarhatu. Politika kao iskazivanje mo}i vi{e je plod ratnog sistema nego
{to je obrnut slu~aj, s obzirom na to da je politika u istoj meri kao i
rat po svojoj su{tini mu{ka aktivnost. Ovaj stav proisti~e iz ~injenice
da se politikom, ~ak i danas, pre svega bave mu{karci, u skladu sa
mu{kim standardima i u mu{kom stilu. Uspeh u politici kao i u ratu
smatra se dokazom mu{kosti i zahteva odre|eni stepen krvolo~nosti.
Nema ve}e potvrde ovog zahteva od politi~kog uspeha najmo}nijih
`ena na svetu koje i dalje moraju da dokazuju svoju ~vrstinu ~ak i
(posebno) po{to su dosegle vrhunac mo}i.
Isklju~ivanje `ena iz sfera politi~ke mo}i koje istrajava generacijama,
iako su to pravo dobile u ve}ini Zapadnih zemalja, predstavlja zna~ajnu
~injenicu u odr`avanju ratnog sistema. Ta ~injenica upada u o~i jer `ene
postaju sve vi{e politi~ki anga`ovane u svojim mirovnim inicijativama, a
kako razlike izme|u glasa~a i glasa~ica postaju sve izra`enije, to dovo-
di do toga da mediji ~esto govore o jazu izme|u rodova.
@enama je u svakoj dr`avi zabranjeno da upotrebljavaju dr`avnu silu.
Rezultat toga je da su `ene u svakoj dr`avi gra|ani ni`eg reda bez obzi-
ra na to {ta zakon ka`e i bez obzira na to kako one sebe vide... Bilo je
poku{aja da se objasni odsustvo `ena sa polo`aja na koje se dolazi izbori-
ma ili naimenovanjem. Neki autori se, naravno, pozivaju na prirodu kao na
obja{njenje; drugi ukazuju na prekid karijere zbog ra|anja dece, na nedo-
voljno pravno obrazovanje `ena kao i na mu{ke predrasude. Ako `ene
ne}e/ ne mogu/ ili se misli da ne}e ili da ne mogu, da primenjuju silu, onda
su one lo{i kandidati za polo`aje na kojima po~iva odgovornost za vr{enje
prinude. Me|utim, izgleda da javno mnenje smatra da su `ene veoma prih-
vatljive kao vladini slu`benici na mestu sudija; one su tako|e prihvatljive kao
~lanice zakonodavnih tela gde mogu da pomognu u obezbe|ivanju bud`eta
i stvaranju pravila o upotrebi sile i prinude (policije i vojske); one su izgleda
najmanje prihvatljive na polo`ajima izvr{ne vlasti, kao slu`benici koji moraju
da sprovode odluke i li~no daju uputstva. Takav stav nije nu`no iracionalan
s obzirom na to da samo mali broj `ena biva obu~en, bilo teorijski ili
prakti~no, za zadatke koje obavljaju slu`benici izvr{ne vlasti.
75
Postoji, tako|e, razlog za sumnju da se `ene isklju~uju iz raz-
govora o razoru`anju jer cilj takvih razgovora, naravno, nije
razoru`anje Naravno da je strah od podjednakog u~e{}a `ena u
politici sasvim opravdan. Dok se protivnice feminizma mo`da pla{e
da }e punopravni gra|anski status za `ene podrazumevati slu`enje
vojske, jo{ dublji strah postoji u okviru mu{ke strukture mo}i u
pogledu toga {ta politi~ka jednakost mo`e da zna~i za celokupni sis-
tem. Najvi{e od svega ih pla{i pitanje, pod uslovom da `ene u|u u
politiku i dobiju istu mo} kao mu{karci, a mo} je su{tina mu{kosti,
{ta }e se onda dogoditi sa mu{kim identitetom koji je toliko zavisan
od te jedine prednosti koja ih uzdi`e u odnosu na `ene. Jevrejske
feministkinje skre}u pa`nju na efekat poja~avanja svesnosti prisutan u
tradicionalnim molitvama kojima se mu{karci zahvaljuju Bogu {to nisu
ro|eni kao `ene. Isklju~ivanje `ena iz politike i rata pre svega je na~in
da se one spre~e da povrate apsolutnu kontrolu koju su u detinjstvu
imale nad mu{karcima kao i da se o~uva mu{ki identitet koji delimi~no
izrasta u procesu odvajanja od majke, a samim tim i od `ene uop{te.
Strah od gubljenja identiteta dublje je ukorenjen ~ak i od straha o kome
govori Keril Rivers u ~lanku Smrt Amandmana za jednaka prava i strah od
novih `ena, u kome tvrdi da }e sve `ene po~eti da li~e na mu{karce ako
ostvare politi~ku jednakost.
Mir kao vrednost svetskog poretka, po mi{ljenju istra`iva~a, uop{te
uzev ima konotaciju takozvanog negativnog mira, to jest odsustva rata.
Glavna sila koja operi{e protiv tako definisanog mira jeste trka u
naoru`avanju. Nijedan drugi faktor ne pokazuje celovitije povezanost sek-
sizma i militarizma kao {to je pokazuje trka u naoru`avanju, a posebno
trka u nuklearnom naoru`avanju. Irma Garsija ^afardet smatra da nijedan
drugi faktor ne otkriva preciznije onaj seksizam koji po~iva u srcu ratnog
sistema i koji izopa~ava mu{kost i `enskost radi odr`avanja `enske inferi-
ornosti. Izopa~avanje seksualnosti u mu{ke i `enske uloge i mu{ko i `ensko
pona{anje rezultat je straha koji predstavlja jednu od najfundamentalnijih
prepreka miru. Briga za bezbednost, ekonomske preokupacije, ideolo{ka
nepopustljivost, pa ~ak i poricanje smrti, sve je to od sekundarnog zna~aja
u odnosu na osnovni i fundamentalni strah, strah od kastracije koji je prava
prepreka razoru`avanju.
Fali~ki karakter oru`ja uop{te, a nuklearne trke u naoru`avanju posebno,
primetile su feministkinje i neki psihijatri, ali se tom ~injenicom nisu zna~ajno
pozabavili ni kreatori politike ni istra`iva~i zauzeti rvanjem sa preprekama
razoru`avanju. Zna~ajno je objasniti zbog ~ega se neke `ene vi{e zala`u za
razoru`avanje od mu{karaca jer nam to otkriva potencijalno presudnu i va`nu
vezu izme|u mu{kog identiteta i rata. Ako `ene mogu da postanu sli~ne
76
mu{karcima anga`uju}i se u politici, mu{karci mogu da postanu
sli~ni `enama ako vi{e ne mogu da ratuju. I kao {to je svakoj `eni
usa|en strah od sudbine gore od smrti to jest od gubljenja ~asti zbog
silovanja, tako i svakog mu{karca od malena u~e da se pla{i
mogu}nosti da postane sli~an `eni. Od takvih sudbina (feminizira-
nog mu{karca ili obe{~a{}ene `ene), be`i se u stilu slogana bolje
mrtav nego komunista i bolje smrt nego sramota koji su ilustracija men-
taliteta sklonog militarizmu. Ja iskreno verujem da je taj mentalitet
imao ogromnog uticaja na doga|aje koji su doveli do krize u nuk-
learnoj trci u naoru`avanju.
Vrednosti svetskog poretka predstavljaju, po mom mi{ljenju, human
i univerzalan skup vrednosti koje bi mogle da poslu`e kao kriterijumi
za stvaranje vizije o boljem globalnom poretku. One daju smernice za
stvaranje novih institucija koje treba da obezbede miroljubiv i pravedan
dru{tveni poredak. Ostvarivanje ovih dru{tvenih vrednosti po~iva u sferi
formiranja, uglavnom, politi~kih institucija. Me|utim, stvaranje politi~ke
sile i mobilisanje ljudi radi podr{ke ovim vrednostima zahteva zain-
teresovanost i anga`ovanje koji su po svojoj prirodi duboko li~ni. Svako
od nas treba da shvati kako u strukturnom, eksplicitnom smislu dru{tva
i politike tako i u suptilnom, implicitnom smislu ljudskog uma koliko smo
svi duboko uslovljeni ratnim sistemom i njegovim seksisti~kim temeljima.
Na{e sopstvo, kao i istorijske okolnosti u kojima se nalazimo vuku koren
iz komplikovanog i bliskog uzajamnog dejstva psiholo{kih sila i dru{tveno-
politi~kih struktura {to je dovelo do stvaranja na{e kulture. Seksizam i rat
su kulturni problemi koji ne mogu biti osvetljeni, a jo{ manje razre{eni,
isklju~ivo psiholo{kim ili samo strukturnim pristupom kao {to ne mogu biti
razre{eni ni uzajamnom izolacijom. ^ini mi se da pojam recipro~ne
uzro~nosti nudi mogu}nost da se obezbede i znanje i strategije koje adek-
vatno i efikasno kombinuju li~no sa politi~kim u jedinstvenu strategiju za
prevazila`enje identi~nih problema seksizma i rata.
(Betty A. Reardon, Sexism and the War System, Teachners College, Columbia,
New York, 1985.)
Prevela Dragana Star~evi}
Priredio Boban Stojanovi}
77
Kada komentatori diskutuju o napadu SAD-a na Avganistan, izme|u
ostalog navode rod kao opravdanje za agresiju.Kako nam ka`u, korist,
od bacanja tona bombi na avganistanske mete je da Avganistanke
postanu slobodne da se {koluju, skinu svoje burke i {etaju ulicama. Ako
bli`e analiziramo ameri~ke ideje rodnih uloga - naro~ito pojam mu{kosti
- otkriva se kako ove ideje obezbe|uju va`no emocionalno i metafori~ko
gorivo vladinim vojnim akcijama u Avganistanu i porast ameri~ke ratobor-
nosti {irom sveta.
Mu{kost i nasilje
Mu{kost i nasilje
Mu{kost odre|uju slike, vrednosti, interesi i aktivnosti koje su va`ne za
uspe{no postignu}e mu{ke zrelosti u ameri~koj kulturi. To je ono {to pravi
mu{karci poseduju, i {to `enama i meku{cima nedostaje. To je ono {to {titi
de~ake od batina, mu{karcima poma`e da privuku `ene i dokazuje njihovu
heteroseksualnost. Idealizovani ameri~ki imid` mu{kosti dominira u medijima,
reklamnoj i filmskoj industriji i taj promovisani skup povezanih normi
pona{anja je prinudan - on pritiska mu{karce da se prilagode ba{ kao {to
norme koje odre|uju `enskost primoravaju `ene.
Da bi bio pravi mu{karac, mu{karac ne treba da bude pla{ljiv, neodlu~an,
pomirljiv ili slab. De~ak ili mu{karac koji nije dovoljno mu`evan bi}e stigmati-
zovan kao meku{ac, izbegavan kao mamin sin i stereotipno shva}en kao gej.
Ovi rodni stereotipi povezuju slabost, viktimizaciju i feminitet sa nedovoljno
izra`enom mu{ko{}u, i prenose poruku da je mu{ka `rtva nasilja: ne - pravi
mu{karac. U retorici visoko maskulinizovanih aktivnosti u ovom dru{tvu
(uklju~uju}i fudbal, vojsku i velike poslove), poraz poni`ava i feminizira
pora`enog i zato mora biti osve}en pobedom. Tako su strahovi od femininog
i od toga da }e biti vi|en kao gej, prvi na listi rodnih propisa za mu{karce.
Ideja da mu{karci jesu i da moraju da budu nasilni doprinosi lo{em
funkcionisanju dru{tva na bezbroj na~ina. Strahovi od posedovanja i ispoljavan-
ja neadekvatne mu{kosti ~esto su povezani sa ekstremnim nasilni~kim
78




pona{anjem. U dru{tvu koje karakteri{u,sa jedne strane visoke kazne
za rodno neprilago|ene i, sa druge strane nedosti`ni ideal mu{kosti
- nasilje je nu`an na~in da mu{karci doka`u svoju mu{kost.
Mu{kost i rat
Mu{kost i rat
Rat najnasilnija i najzverskija ljudska radnja - paradigma je
maskuliniteta. Vojna slu`ba je jedan od obreda mu{kosti; ona mu{karca
~ini mu{karcem. I rat ~ini nacije mu{kim. On stvara i poja~ava mu{ki
nacionalni identitet - ose}anje da je na{a nacija jaka, utvr|ena, odlu~na,
hrabra, ponosna i tako dalje. Povrh toga, rat uspostavlja mu{ke iden-
titete onih pojedinaca koji planiraju i orkestriraju borbom. Tako je
vo|enje ratova u {irokom smislu (uklju~uju}i ne samo borbu ve} i
strate{ko planiranje), veoma maskulinizovani poduhvat. Kao takav, on
zahteva prilago|avanje normama mu{kosti - one va`e za sve koji
u~estvuju ili su uvu~eni, bili oni mu{karci ili `ene. U svojoj studiji ratnih
igara, Kerol Kon je primetila da u~esnici ve`be izjedna~avaju mu{kost sa
spremno{}u upotebe sile i `rtvovanja gra|ana sopstvene zemlje. Nasuprot
tome, u~esnici su nenasilna re{enja, poput pregovora, posmatrali kao znak
slabosti i neprikladne mu{kosti. Svako ko je takvu opciju predlo`io, istog
trenutka je izgubio legitimitet u igri i, po~ev od tog trenutka manje je uzi-
man za ozbiljno. Linda Buz raspravlja o tome kako je Zalivski rat, i za
D`ord`a Bu{a starijeg i za ve}inu javnosti, bila {ansa za naciju da se iskupi
- da ponovo stekne svoju izgubljenu mu{kost nakon rata u Vijetnamu.
Mu{kost i neprijatelj
Mu{kost i neprijatelj
Uprkos ~injenici da ga skoro polovina pripadnika i pripadnica vojne slu`be
ne pripada/nema taj identitet, hvaljeni simbol vojnog hiper-maskuliniteta jo{
uvek je identitet belog mu{karca. Od D`ona Vejna preko Silvestera
Stalonea, do D`o{a Hartneta, ve}ina na{ih filmskih heroja su belci. Suprotno
tome, slika neprijatelja koja okupira psihu nacije (i ~esto nadahnjuje ameri~ku
filmsku industriju), je istovremeno ne-bela i feminizirana. U ratnim i akcionim
filmovima mu`evni beli heroj je u protivte`i sa egzoti~nim, demonskim i dehu-
manizovanim ne-belim (i ~esto fizi~ki o{te}enim) protivnikom. I naravno, ve}ina
stvarnih ratova koje su SAD predstavljale od Drugog svetskog rata kao pogodne
za borbu bili su protiv nacija druge boje: Koreja, Vijetnam, Grenada, Irak, i
sada Avganistan.
D`oana Nej|`el tvrdi kako je koncept mu{kosti Teodora Ruzvelta uklju~ivao
avanturisti~kog ali civilizovanog belog mu{karca koji pripitomljava ili pobe|uje obo-
jene. Obezbe|uju}i modernu ilustraciju istog stava, Bu{ ponovo suprotstavlja ne-
79
bele bezobrazne dr`ave sa civilizovanim svetom (verovatno, nad-civilizo-
vanom SAD). U postupanju prema arapskim i azijskim nacijama kao
necivilizovanim, Bu{ navodi da su one varvarske, i da su vojne snage
SAD-a tu da za{tite svet od njihove divlje destruktivnosti. Pored toga
{to ameri~ke neprijatelje vidi kao ne-bele divljake, na{a nacionalna
svest ih jo{ i feminizira. U svetu sastavljenom na principu dobar
momak/ lo{ momak - ovaplo}enog u Bu{ovoj ili ste sa nama ili protiv
nas retorici - ako je ameri~ki ratni heroj preterano mu`evan, onda pro-
tivnik mora da bude njegova suprotnost. Imaju}i u vidu da rodne kat-
egorije vezuju slabost i poraz sa `ensko{}u, ne iznena|uje da su i vojni
neprijatelji tako|e feminizirani. Primer za ovo mo`e biti i letak koji je
kru`io Njujorkom i na kom je predstavljen Osama Bin Laden koga silu-
je Svetski Trgovinski Centar, ispod kog se nalazi naslov Voli{ nebodere,
ku~ko? Ukratko, ameri~ka mu{kost nije samo nasilna, ona je posebno
nasilna prema pojedinim tipovima ljudi. Toni Morison je pokazivao kako
podre|ivanjem obojenih, emigranti u SAD postaju Amerikanci - dominaci-
ja nad rasama je deo dostignu}a legitimnog ~lanstva u ameri~kom
dru{tvu. Ja bih dodala: ne samo da pojedinci postaju Amerikanci
podre|ivanjem obojenih, ve} da time postaju i mu`evni. To jest, na{ pojam
plemenite, principijelne mu{kosti uklju~uje ideju da je sposobnost dominaci-
je nad ne - belima deo onoga {to mu{karca ~ini mu`evnim. To pokazuje
njegovu civilizovanost i uklju~enost u principijelno nasilje, kao {to je rat pro-
tiv neprijatelja na{eg naroda. Ovo rasno i rodno obele`avanje vojnih pro-
tivnika obja{njava na{e nasilje kao odgovor na napade 11.septembra, i te`i
da bude vi|eno kao hrabro, razumno, principijelno, opravdano i plemenito.
U isto vreme na njihovo nasilje - nasilje otmi~ara - gleda se kao na
kukavi~ko, nerazumno, neprincipijelno, neopravdano i iskonsko zlo. Ipak,
onako svirepi napadi na Njujork, Va{ington i Pensilvaniju sigurno nisu bili
kukavi~ki. Na osnovu gore navedenog, tvrdim da se strasna javna podr{ka
Bu{ovim napadima na Avganistan delimi~no mo`e pripisati ideji mu{kosti: kao
nasilne i rasno superiorne. U nacionalnoj svesti, napadi na Svetski trgovins-
ki centar (STC) i Pentagon - ikone ameri~ke ekonomske i vojne mo}i - upisali
su se kao simboli~ko slabljenje (belih) SAD od (ne-belih) stranaca. Pad STC-
a simbolizuje gubitak ameri~ke vojno-politi~ke dominacije {irom sveta, ali
pokre}e i skup asocijacija u vezi sa rodom koje naciju identifikuju kao
poni`enu, feminiziranu (ne-belu) `rtvu. Unutar kulturnih razlika koje ovde opisu-
jem, jedini na~in da se izbegne poni`avaju}a, viktimizuju}a uloga je da se
uzvrati nasiljem - da se ponovo osvoji mu{kost nacije upotrebom masovnih
vojnih snaga. Ako ga razumemo na ovaj na~in, ameri~ko bombardovanje Av-
ganistana bio je rodni odgovor, izazvan ose}anjem kastracije i usmeren na
ponovno zadobijanje nacionalne mu{kosti osvetom.
80
Mu{kost bez nasilja
Mu{kost bez nasilja
Ako se nadamo da }emo ikada dobiti adekvatan nacionalni/ kolek-
tivni odgovor na konflikt, neophodno je da pratimo {tetne efekte
sada{nje definicije mu`evnosti, odbijaju}i izjedna~avanje kompromisa i
dogovora sa slabo{}u i izneverenom mu{ko{}u. Psiholo{kinja Polak
misli da klju~ u prevenciji nasilja kod de~aka ~ine dve stvari: prvo, elim-
inacija ose}anja li~ne sramote kod izlaganja opasnostima koje oni
opa`aju kao neadekvatnu mu{kost, i drugo, razvijanje ose}anja empati-
je za druge. Bezbedna mu{kost i empatija: mislim da nam zaista kao
naciji oboje nedostaju. Vo|e zemlje su i dalje opsednuti dokazivanjem
na{e nacionalne (i njihova li~ne?) mu{kosti svetu. Empatija (saose}anje,
razumevanje) sa napada~ima je nakon 11.septembra, u javnosti je etike-
tirana kao nepatriotska. Svi poku{aji da se objasne ili razumeju teroristi,
ili delovi sveta iz kojih dolaze, vi|eni su kao poku{aji opra{tanja: Empatija
se odbacuje kao izdaja.
Ovo obja{njava za{to reakcije SAD na 11.septembar kod mene izazi-
vaju utisak nezrelih. Opsednute dosezanjem hiper-mu{kosti koji nijedna
nacija (niti mu{karac) ne mogu da postignu i fiksirane na impresioniranje
`ena (majke, sestre i devojke koje su redovna publika koja prati za sve
performanse mu{kosti u ratu), SAD se pona{aju kao nedozrele tinejd`erske
siled`ije. Kao i siled`ije biramo manje i slabije od nas. Istorija zapo~etih
vojnih sukoba od strane SAD u poslednjih pedeset godina otkriva obrazac
porasta upotrebe sile i poja~anog oslanjanja na oru`ja masovnog uni{tenja,
potpuno nesrazmerne bilo kakvoj pripisanoj pretnji. Danas Bu{ova adminis-
tracija govori o nuklearnom oru`ju. Ta ~injenica, zajedno sa kaubojskom
retorikom D`ord`a Bu{a mla|eg (rasturimo ih, ispra{imo ih), navodi na po-
misao da je on upao u jo{ ve}u rodnu nervozu, nego {to je bila ona od koje
je njegov otac patio. Kao nasilnik koji jo{ `e{}e zlostavlja svoju porodicu,
na{a nacija, vo|ena Bu{ovom politikom ulazi u do sada najve}i to~ak nasil-
ja nad drugim nacijama - naro~ito nad obojenim. Dok su razlozi nasilnog
vladanja ameri~kog imperijalizma uvek duboki i slo`eni, predla`em da
razmi{ljamo o okrnjenoj ameri~koj mu{kosti, bar kao delimi~nom obja{njenju
ove ekstremno destruktivne i neverovatno opasne gnevne naravi.
Nancy Ehrenreich
Preveli i priredili: Adam Pu{kar i Boban Stojanovi}
81
Rodnost je mnogo vi{e od sistematskih odnosa mu{karaca i
`ena. Rodnost je, kao organizacioni princip dru{tvenog `ivota,
odre|ena vrsta prakse koja je prisutna na raznim nivoima dru{tva.
Dr`ava i vojska su jedan od nivoa na kojima rodnost funkcioni{e,
tako da mo`emo analizirati koji su elementi rodnosti prisutni u dr`avi,
vojsci, ratu i zbog kojih toliko ljudi ne}e re}i ne ratu. Tu su i ostali
odnosi mo}i: etnicitet i religija kao delovi sistema i identiteta kroz ko-
je se `ivot organizuje.
Kada razmi{ljamo o rodnosti, tj. ko smo mi kao mu{karci i kao
`ene, to je samo jedan nivo tog pitanja - drugi nivo je institucionalni.
U kontekstu vojske i rata dr`ava je najva`nija institucija koju mo`emo
da posmatramo iz rodne perspektive. Prvo je da je dr`ava sama nasta-
la na principu rodnosti: dr`avotvorstvo i dr`avljanstvo se u mnogim
dr`avama posmatraju kao rodni principi. Mu{karac je onaj koji je dr`avl-
janin (nosilac dr`avljanstva), a `ena dobija dr`avljanstvo preko oca ili
preko mu`a. Mu{kost i dr`avotvornost se objedinjavaju: kapacitet i (pret-
postavljena) sposobnost mu{karca da misli politi~ki, racionalno i moralno
su osnova evropske filozofije koja mu{karca defini{e kao kapacitet da
bude moralan, racionalan i dr`avotvoran, i sve te sposobnosti su posma-
trane kao ne{to {to pripada isklju~ivo mu{karcu a ne `eni. U tom smis-
lu emotivnost je ne{to {to je u `enskom principu.
Zanimljivo je da se u modernoj teoriji rat posmatra kao dr`avotvoran.
To zna~i: ako je mu{kost princip koji stvara dr`avu, ako je mu{karac onaj
koji ima dr`avljanstvo, i ako mu{karac ima privilegije koje dolaze iz tog
dr`avljanstva - on isto tako ima obavezu da brani dr`avu. Zbog toga je
`enski vojnik tj. vojnikinja u mnogim dr`avama izuzetak. Veza izme|u
dr`ave koja je zasnovana na rodnim principima, odgovornosti koje se
dodeljuju za dr`avu i ideja da je rat dr`avotvoran, stavljaju mu{karca i ideje
mu{kosti na centralno mesto.
Militarizacija dru{tvenog `ivota je kada se ideje o vojnikovanju, dr`avi i
mu{kosti prenesu na dru{tvo - to je ono {to postaje problem. Izrael je tu
o~igledan primer gde su biv{i vojnici i generali bili na vlasti. Iz na{eg iskust-
82


va znamo da je rat ono {to daje prednost mu{karcu koji je bio u
ratu nad onima koji imaju civilno iskustvo: tu su vrednosti vojniko-
vanja i rata prenete na dru{tveni `ivot. Me|utim, sve te veze su
mnogo dublje i kompleksnije gledamo npr. kroz ekonomske
odnose. Odnos rodnosti i ekonomije odnose mo`emo posmatrati
kroz tr`i{te rada. Upravo zbog ideje da je `enskost vezana za ku}u
a mu{kost za javni rad, vidimo da klasi~an kapitalizam omogu}uje
tu podelu, jer omogu}uje da mu{karac radi i zaradi za porodicu i
ku}u. Me|utim, u mnogim zemljama klasi~an kapitalizam i lo{i
ekonomski uslovi ne dozvoljavaju velikom broju mu{karaca da se
ostvare ekonomski. Tako, kada pogledamo Centralnu i Zapadnu
Afriku mogu}nost za mu{karca da se ekonomski ostvari je jedino rat,
jer su eksploatacija nafte, tropskog drveta i dijamanata organizovani
kao ilegalni i vojno za{ti}ene aktivnosti. Odnosi izme|u dr`ave, dr`a-
vnih institucija, ustrojstva kao i vojske i rodnosti ukazuju nam u
~itavom sistemu institucionalne organizacije rodnost prenosi vrednosti
i na razli~ite na~ine mu{kost i `enskost.
Po{to su na ovom podru~ju vr{eni razli~iti zlo~ini, samo jedan
primer }e nam pokazati na koje se na~ine mu{kost i `enskost razli~ito
posmatraju i kako su razli~ito proizvedeni. Kroz rat, rodnost je ne{to
{to simboli~ki defini{e `enu kao `rtvu, a mu{karca kao agresora.
Me|utim, vrlo retko razmi{ljamo o mu{karcu kao `rtvi rata, jer mu{kost
je definisana kroz vojnikovanje , agresiju, mogu}nost da se ubije,
mu{karac se automatski javlja kao agresor. Mo`emo, primera radi, da
uzmemo rat u Hrvatskoj koji je bio dr`avotvoran. Iz ovog rata nastaje
nova dr`ava i Hrvati se pozivaju na hiljadugodi{nju ~istotu i tradiciju.
Dr`ava se defini{e kroz rodnu i duhovnu ~istotu, pa se zato se mu{karac
i `ena izuzimaju iz pri~e o nasilju. Simboli~ko zna~enje mu{kog tela za
nacionalizam je ogromno - ona nacija koja ima aspiracije da postane mo-
}na ne pokazuje nemo}no mu{ko telo.
Ono {to je razumljivo je da mu{kost i `enskost nisu samo kompatibil-
ni, oni su na dva razli~ita na~ina dru{tveno proizvedeni. U svakom dru{-
tvu postoje dominantni tipovi mu{kosti koje proklamuje nacija, kasta, rasa.
Ti mu{karci defini{u mu{kost, a ostali treba taj model da prihvate. Kroz
razne aktove nasilja defini{e se druga~iji tip mu{kosti od dominantnog jer
Druga~iji mu{karci jednostavno ispadaju iz vode}eg sistema mu{kosti
Ono {to je zanimljivo je da je mu{kost konstruisana manje fleksibilno od
`enskosti. Kada pogledamo `enskost imamo raspon od kurve do svetice,
sve je mnogo fleksibilnije. Modeli mu{kosti su veoma striktni - zato je
veoma te{ko javno prikazati modele mu{kosti koji odstupaju od dominant-
83
nih modela, zato je te{ko na}i alternativu koja }e do izvesnog ste-
pena biti dru{tveno prihvatljiva
Ako bi se vojska posmatrala kao institucija u kojoj }e mu{karac
biti ubijen, a ne samo taj koji }e ubiti, ako bi se izlo`enosti
mu{karca `rtvi, ranjavanju ili nasilju pokazala javno, bilo bi mnogo
lak{e re}i ne i mnogo te`e na}i opravdanje za herojske pri~e koje
}e opravdati u~e{}e u vojsci i ratu.
Dubravka @arkov
(Izvodi iz predavanja Dubravke @arkov na konferenciji Dru{tvo bez
vojnika: militarizam i alternative, Beograd 15. februar 2004. )
Priredio: Boban Stojanovi}
84
U analizi pravnih aspekata krivi~nog progona i osu|ivanja silo-
vatelja i izvr{ilaca drugih vrsta seksualnog zlostavljanja u biv{oj
Jugoslaviji, Tineke Cleiren i Melanie Tijsen, po~ele su da obja{njava-
ju svoj pristup:
Po~injemo na{u analizu sa pravnog stanovi{ta da silovanje i druge
oblike seksualnog nasilja ne bi trebalo smatrati rodno zasnovanim krimi-
nalitetom, ve} nasilnim kriminalitetom seksualnog tipa, iako se rod ne sme
zanemariti kada se takva dela vr{e prema `enama. Ako se nasilje smatra
kao odlu~uju}i elemenat, onda nema nikakvog osnova za razlikovanje
mu{kih i `enskih `rtava, ili razlikovanje izme|u odraslih i dece kao `rtava.
Do sada, me|utim, me|unarodno pravo nije poklonilo dovoljno pa`nje sek-
sualnom zlostavljanju mu{karaca. To nije ~udno po{to homoseksualnost u
mnogim kulturama nije tema o kojoj bi se moglo slobodno govoriti. Ali navo-
di se da se seksualno zlostavljanje mu{karaca, kako homoseksualne, tako i
nehomoseksualne prirode (kao {to je saka}enje genitalija), doga|a u biv{oj
Jugoslaviji. Uop{teno se mo`e re}i da me|unarodno obi~ajno pravo ne diskri-
mini{e na osnovu pola, pa bi, zbog toga, relevantan zakon za seksualno
zlostavljanje `ena trebalo da se primeni s istim dejstvom i na mu{karce.
U gornjoj izjavi postoji o~igledno nerazumevanje roda kao i zna~enja
seksualnog nasilja. Nerazumevanje pojma rod je najjasnije u pretpostavci
da je to ne{to {to se odnosi na `ene ali ne i na mu{karce. Ta pretpo-
stavka da nasilje kao odlu~uju}i elemenat ne daje osnova za razlikovan-
je izme|u mu{kih i `enskih `rtava, ili izme|u odraslih i dece kao `rtava,
demonstrira ideju da seksualno nasilje ima isto zna~enje za svakoga. Polno
saka}enje mu{karaca kao jedan primer nasilja nehomoseksualne prirode
predstavlja neznanje {ta je u stvari seksualno nasilje.
Zbog toga je potrebno po~eti prvo s ~injenicom da seksualno nasilje
prema mu{karcima, kao i pojedina~ne nasilne radnje, nisu pre svega homo
ili heteroseksualne. Razumevanje roda kao ne~ega {to se ne odnosi samo
na `ene, ujedno daje i odgovor za{to je to tako. Ako se rod razume kao
dru{tveni i kulturni sistem kroz koji se defini{u mu{kost i `enskost, i dele
mu{ke i `enske uloge (kako izme|u odraslih tako i izme|u dece), onda je
85


rod ne{to {to se odnosi kako na mu{karce tako i na `ene, kako
na mu{kost tako i na `enskost. Seksualnost je tako|e povezana
sa rodom, mada ne isklju~ivo. Za ovaj rad je dovoljno re}i da
mu{kost i `enskost podrazumevaju odre|ene tipove seksualiteta.
Nasilje i agresivnost, na primer, ne samo {to se podrazumevaju
kao deo mu`evnosti, ve} su tako|e i deo mu`evne seksualnosti.
Ta polazna pretpostavka podupire poku{aj da se silovanje jednosta-
vno defini{e kao grub seks. To je upravo ono {to se nalazi u osnovi
~injenice da silovanje te{ko da je ikada bilo gonjeno kao ratni zlo~in.
Mu{karci ratuju i mu{karci siluju i te dve stvari se spajaju: silovan-
je i plja~ka, vojnici izvan kontrole, ili sa potrebom da daju odu{ka.
Vrati}u se na to kasnije. Ali za sada, su{tina je da se naglasi da
seksualnost, u istoj meri kao i rod, predstavlja organizovano na~elo
koje va`i u osnovama svih kultura u kojima `ivimo od Holandije do
Balkana. Jednostavno zato {to se mu{karci i `ene smatraju hetero-
seksualnim. Heteroseksualnost je norma u kojoj `ivimo, koje god da
smo mi sami seksualne orijentacije. Konstrukcija mu{kosti je tako
neodvojiva od konstrukcije heteroseksualnosti.
Drugi su{tinski elemenat mu{kosti je mo}. To se na nivou dru{tvene
i kulturne organizacije prevodi u hijerarhijsku prednost mu{kog nad
`enskim: razum je iznad emocija, {to je klasi~an primer. Na svakod-
nevnom nivou, ta mo} se prevodi u mu{ku dominaciju nad `enama. Ali
mu{kost kao mo}ima mnogo dublje posledice koje se odnose obavezno
i uvek na `enskost. Mu{kost i mu`evnost su definisani kroz mo}, pa
mu{karac ne mo`e biti mu{karac, a da nije utelovljenje mo}i.
Nemogu}e je prenaglasiti posledicu tako konstruisane mu{kosti za ra-
zumevanje seksualnog nasilja. Osnova nasilja kako prema mu{karcima
tako i prema `enama nije hetero ili homoseksualno, pojedina~nog mu{kog
aktera, ve} neodvojivo povezani elementi konstrukcije mu{ko=heterosek-
sualno=mo}. U tom svetlu, polno saka}enje mu{karaca eufemizam koji
se koristi za odsecanje penisa ima posebno zna~enje za mu{karce. To
je kako fizi~ki ~in, tako i ~in simboli~ne demaskulinizacije, li{enje mu{kara-
ca njihove mu{ke mo}i simbolizovane u penisu. To je ~in proizvo|enja ne-
mu{karca od mu{karca. To nije nikako po sebi nekakav perverzni ~in
homoseksualne po`ude, to je perverzni ~in `udnje za mo}i. ^injenica da je
seksualno nasilje prema mu{karcima nevidljivo kako u ratu u kome se
raspala Jugoslavija, tako i u svakodnevnom `ivotu svuda na svetu je
posledi~no problem o kome se ne govori, i to nije nikakva posledica
homoseksualnosti. To je posledica ~injenice da je mu{kost u na{im
dru{tvima neodvojiva od mo}i, i kao takva nezamisliva da bude vik-
86
timizirana. Po{to viktimizirani mu{karac nije mu{karac. To je, jed-
nostavno, contradictio in adjecto. U okviru definicije mu{kosti u
na{im dru{tvima, mu{karci su uvek silovatelji i nisu podlo`ni silo-
vanju.
Ipak u svemu tome homoseksualnost ima svoju ulogu. Kako je
u na{im kulturama konstrukcija mu{kosti neodvojiva od heterosek-
sualnosti i mo}i, tako ~ak i samo nazivanje mu{karca homoseksu-
alcem verbalna demaskulinizacija, i predstavlja radnju verbalnog
nasilja prema mu{karcima. U slu~aju fizi~kog nasilja, mu{karac koji
je silovan ili seksualno zlostavljan od strane drugog mu{karca, ~esto
asocira na homoseksualnost, i tako pre`ivljava dvostruku opasnost:
kako po svoju mu{kost tako i po svoju seksualnost.
Mo} mu{ko-heteroseksualne-mo}i je zbog toga toliko posledi~na
po mu{karce da sama po sebi predstavlja ratno oru`je. Od momen-
ta od kada mu{karac nije definisan samo u rodnim terminima na
primer kao heteroseksualni, mu`evni mu`jak ve}u etni~kim termini-
ma kao muslimanski, hrvatski ili srpski mu{karac demaskulinizaci-
ja nosi vi{estruki simbolizam. Slike izgladnelih tela muslimanskih mu-
{karaca iz logora koje su dr`ali Srbi bile su javno, mada kratko,
objavljivane. Ali niko nije video fotografiju silovanog mu{karca, i u nov-
inama su bili objavljivani samo retki tekstovi koji pominju da su i
mu{karci bili silovani. Od novembra 1991. do decembra 1993. bilo je
svega {est takvih tekstova u hrvatskom glavnom dnevniku, na primer, u
pore|enju sa preko 100 tekstova o drugim oblicima mu~enja koje su
do`iveli hrvatski mu{karci u srpskim logorima. Nau~ni tekstovi su bili jo{
udaljeniji od te tematike. Retki su tekstovi koji su ikada i pomenuli da
su mu{karci bili seksualno zlostavljani. Niarchos priznaje da situacija sa
mu{kim `rtvama otvara razli~ita pitanja, ali da ona na njih ne mo`e da
odgovori. Jones je po mom saznanju, jedini koji je utvrdio da se tu radi
o rodno specifi~nom nasilju prema mu{karcima u biv{oj Jugoslaviji.
U UN Izve{taju i Basijunijevom tekstu (1996) opisuju se brojni slu~ajevi
seksualnog zlostavljanja mu{karaca. To zlostavljanje se de{avalo uglavnom
u pritvoru i na svim stranama. Logori koje su dr`ali Srbi u Bosni su ipak
ozna~eni kao oni u kojima je bio daleko najve}i broj logora{a i gde se de{avalo
najsurovije i najbrojnije nasilje (Finalni izve{taj, Odeljak IV). Komisija je
tako|e utvrdila da postoje zna~ajne informacije da su se ratni zlo~ini de{avali
i u Hrvatskoj (...) posebno (...) u pogledu silovanja u logorima i seksualnog
zlostavljanja mu{karaca, uklju~uju}i kastriranje u logoru. (Aneks, IX.A:5). Ipak,
u zaklju~ku nema eksplicitne tvrdnje da je seksualno zlostavljanje mu{kara-
ca bilo vr{eno sistemati~no. I mada zaklju~ak ne specificira da se ti nalazi
87
o silovanju i seksualnom zlostavljanju odnose isklju~ivo na `ene,
lako je na taj na~in razumeti, uzimaju}i u obzir broj obuhva}enih
slu~ajeva i uspostavljene modele silovanja, da se to sve odnosi
zaista posebno na `ene.
Ja bih ipak volela da izrazim mi{ljenje da se uporna nevidljivost
mu{kih `rtava kako u nau~nim tekstovima tako i u javnosti
posebno odnosi na konstrukciju mu{kosti. Tu se kao odre|uju}e
mo`e uzeti broj prijavljenih slu~ajeva. Naime, oni mu{karci koji su
pre`iveli silovanja i seksualno zlostavljanje mogu tako|e odlu~iti da
o tome ne govore javno, pla{e}i se da }e time njihova mu{kost i
seksualnost biti ponovo dovedene u pitanje. Oni su ve} pre`iveli
jednu demaskulinizaciju u samom ~inu nasilja. ^in priznanja nasilja
mo`e se pokazati kao previ{e. O~ito je da `ene nose `ig srama lak{e
no mu{karci. I ako je ova poslednja re~enica cini~na za ~itanje, ja
}u re}i druga~ije: u rodnoj podeli uloga, mu{ka uloga nije da bude
`rtva silovanja, to je uloga namenjena `enama.
Iz teksta (Dubravka @arkov, War Rapes in Bosnia On Masculinity,
Femininity and Power of the Rape Victim Identity, iz Tijdschrift voor
Criminologie, Poseban broj o ratnim zlo~inima, jun 1997)
88
U ovom poglavlju ispitujem novinske ~lanke koji se bave ratovi-
ma tokom kojih se biv{a Jugoslavija raspala, u nameri da poka`em
kako se rod, seksualnost i etni~ka pripadnost me|usobno konstitui{u
u medijskim reprezentacijama seksualnog nasilja. Zapo~injem sa
donekle neobi~ne ta~ke: mu{karci kao `rtve seksualnog nasilja, a ne
kao po~inioci.
Za mnoge ~itaoce/~itateljke mo`e biti iznena|uju}e da su mu{karci
bili `rtve seksualnog nasilja tokom ratova u biv{oj Jugoslaviji, koja je
postala ozlogla{ena po tome {to je silovanje `ena bilo jedno od
najuspe{nijih oru`ja. U surovoj realnosti rata, mu{karci se naj~e{}e vide
kao silovatelji, a ne kao silovani. Naravno, ovo nije samo percepcija. U
ve}ini ratova i sukoba, kao i u vreme mira, realnost je da su mu{karci
silovatelji `ena. Ne `elim da pori~em ovu ~injenicu. Me|utim, `elim da
poka`em da je opa`anje mu{karaca jedino i uvek kao po~inilaca, a nika-
da kao `rtava silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja jedan veoma
specifi~an, rodni narativ rata. U tom narativu, dominantna shvatanja ma-
skuliniteta spajaju se sa normama heteroseksualnosti i odre|enjima etni-
~ke pripadnosti, i na kraju odre|uju ko mo`e ili ne mo`e da se imenuje
`rtvom seksualnog nasilja u nacionalnoj {tampi.
Raspad Jugoslavije
Raspad Jugoslavije
Kasnih osamdesetih, kada se pojavljuju zahtevi za odvojenim nezavis-
nim dr`avama, bilo je nemogu}e podeliti etni~ke grupe prema postoje}im
granicama. Ne iznena|uje to da je, jednom kada je rat po~eo u leto 1990.
godine, postao rat za teritorije. Sve vi{e, to je bio rat za etni~ki isklju~ive
i isklju~ivo etni~ke teritorije. Etni~ka pripadnost postala je jedini mogu}i iden-
titet, jedini prihvatljivi kriterijum za pripadnost grupi i jedina mogu}a veza sa
komadom zemlje. Ljudi odre|eni pripadno{}u drugim etni~kim grupama nisu
vi{e bili dobrodo{li unutar datih teritorija. Oni su bili proterivani svim dos-
89


tupnim sredstvima, neprestano i sistematski. Seksualno nasilje
nad `enama i mu{karcima bilo je jedno od tih sredstava.
Nasilje, njegove `rtve i njihova vidljivost
Nasilje, njegove `rtve i njihova vidljivost
Ljudi koji su iskusili i pre`iveli oru`ane sukobe {irom sveta znaju
da je seksualno nasilje nad mu{karcima, ~ak iako je nasumi~no i
sa manje `rtava nego kada je re~ o nasilju nad `enama, ~injenica
rata stotinama godina. U savremenim ratovima, me|utim, pre je re~
o dobro prikrivenoj ~injenici. Stru~njaci/stru~njakinje iz oblasti studija
sukoba, ili humanitarni radnici/e bi to mogli/e da znaju. Ali silovanje
mu{karaca u ratu nikada nije bilo velika tema u {tampi, niti je kas-
tracija u ratnom logoru bila na ve~ernjim vestima. Jedva da sam i
sama ~ula za to, sve dok nisam po~ela da istra`ujem na~ine na koje
su shvatanja femininiteta i mu{kosti i norme heteroseksualnosti proiz-
vele etni~ku pripadnost pre i tokom rata u Jugoslaviji.
Intervjuisala sam `ene koje su rat iskusile no{enjem oru`ja, javn-
im demonstriranjem podr`avaju}i, ili se suprotstavljaju}i, nacionalizmu,
ili be`e}i iz ratnih podru~ja. Tako|e sam analizirala ~lanke iz hrvatskih
dnevnih novina Vjesnik i nedeljnika Danas, i srbijanskog dnevnog lista
Politika i nedeljnika NIN {tampanih izme|u 1986. i 1994. godine. Na
kraju, sakupila sam brojne dokumente o ratovima u Bosni i Hercegovini
(BiH) i Hrvatskoj koje su razne me|unarodne oranizacije i institucije
izdale. Kroz ove dokumente postala sam svesna seksualnog nasilja nad
mu{karcima.
^itaju}i Kona~ni izve{taj Ekspertske komisije Ujedinjenih nacija (dalje
u tekstu: izve{taj Basiuni), bila sam {okirana kada sam otkrila koliko se
incidenata seksualnog nasilja zapravo odnosilo na mu{karce kao `rtve.
Opisana su brojna seksualna zlostavljanja mu{karaca: prebijanje mu{kara-
ca u predelu genitalija i prisiljavanje na svla~enje; silovanje i zlostavljanje
stranim objektima; kastracija i odsecanje testisa. Prema izve{taju Basiuni,
zatvorenici su ponekad bili prisiljeni da ~ine nasilje jedni nad drugima, dok
su u drugim prilikama zatvorski ~uvari bili po~inioci.
Izve{taj Basiuni tako|e navodi kako su ovi zlo~ini bili po~injeni uglavnom
u zarobljeni{tvu, i da su ih po~inile sve zara}ene strane. Kao primer, nave-
deno je nekoliko zarobljeni~kih logora: Trnopolje pod upravom srpskih
snaga, Od`aci pod upravom hrvatskih snaga i Gora`de pod upravom
muslimanskih snaga. Logori pod upravom srpskih snaga u BiH bili su
istaknuti kao oni sa najve}im brojem zarobljenika i gde je postojao najve}i i
najsuroviji broj kr{enja prava. U zaklju~ku, izve{taj navodi da su seksualna
90
zlostavljanja tokom ratova u Bosni i Hrvatskoj bila sistematska i
da su kori{}ena sa jasnim politi~kim ciljem. Ali ne poja{njava da
se nalazi odnose na seksualna zlostavljanja i `ena i mu{karaca.
Oni/e koji/e ne pro~itaju ceo izve{taj nemaju pristup detaljnom
prikazu zlo~ina nad mu{karcima, i mogu lako pretpostaviti da se
zaklju~ak odnosi samo na `ene. Izve{taj Basiuni jasno pokazuje da
su mu{karci tako|e bili podvrgnuti rasprostranjenom, sistematskom
seksualnom nasilju.
Ovo dalje dovodi do pitanja: {ta se desilo sa svim onim
politi~arima/kama, akademicima/akademkinjama i novinarima/kama
koji/e su, kao ja, ~itali/e izve{taj Basiuni? Posebno sam bila intrigi-
rana ~injenicom da istra`iva~i skoro uop{te nisu posvetili pa`nju
ovom pitanju. Broj akademskih tekstova koji pominju mu{karce kao
`rtve seksualnog nasilja mo`e se izbrojati na prstie jedne ruke.
Me|unarodni mediji, toliko posve}eni izve{tavanju o silovanju `ena,
zazirali su od teme seksualno zlostavljanih mu{karaca.
Intrigirana, sa jedne strane, ovom jasnom razlikom u pogledu
davanja informacija o mu{kim `rtvama seksualnog zlostavljanja izme|u
akademskih tekstova i me|unarodnih i nacionalnih medija, i izve{tajem
Basiuni sa druge strane, odlu~ila sam da jo{ jednom pregledam glavne
hrvatske i srpske dnevne novine i nedeljnike. Izme|u novembra 1991.
i decembra 1993. godine, bilo je svega {est takvih ~lanaka u hrvatskoj
{tampi. U istom periodu, bilo je preko 100 ~lanaka o drugim oblicima
torture koje su Hrvati iskusili u logorima pod srpskom i muslimanskom
upravom i preko 60 tekstova koji su se posebno odnosili na silovanja
`ena. Srbijanske dnevne novine i nedeljnici, na moje dalje iznena|enje,
nisu objavili nijedan tekst o seksualnom zlostavljanju mu{karaca. ^ini se
da, za razliku od silovanja `ena, seksualno nasilje nad mu{karcima nije
bilo javna stvar ni srbijanske niti hrvatske {tampe. Za{to? Za{to su sek-
sualno zlostavljani mu{karci bili u toj meri nevidljivi u medijima i akadem-
skim tekstovima, kada je izve{taj Basiuni jasno navodio njihovo postojan-
je?
U traganju za odgovorima, vratila sam se izve{taju Basiuni i primetila
drugi zanimljivi detalj: svedo~enja o seksualnom nasilju nad mu{karcima
dolazila su uglavnom od svedoka/kinja, a ne od samih `rtava. ^ak su i
sami svedoci/kinje - eksperti/kinje u Tribunalu istakli/e da su imali/e jako
malo susreta iz prve ruke sa seksualno zlostavljanim mu{karcima. Silovane
`ene, suprotno tome, ~esto su svedo~ile o svom te{kom iskustvu. [ta bi
moglo da bude obja{njenje za ove toliko razli~ite brojeve? Da li mu{karci
mnogo vi{e nego `ene oklevaju da prijave da su bili `rtve seksualnog
91
zlostavljanja? Da li je broj zlostavljanih mu{karaca bio toliko manji
u odnosu na broj zlostavljanih `ena? Da li je broj mu{karaca koji
su pre`iveli to te{ko iskustvo mali, tako da je ostala nekolicina da
ispri~a svoju pri~u?
Ovde pru`am neke odgovore na ova pitanja analiziraju}i pet od
{est ~lanaka o seksualnom nasilju nad mu{karcima iz glavne
hrvatske dnevne novine, Vjesnika. Moja analiza po~inje od pret-
postavke da je nevidljivost mu{karaca koji su trpeli seksualno nasil-
je u vezi sa mestom mu{kosti i mu{kog tela unutar nacionalnih
diskursa o etni~koj pripadnosti, o nacionalnom bi}u i o dr`avo-
tvornosti. Po~e}u prikazivanjem na~ina na koji su mu{ke `rtve sek-
sualnog zlostavljanja predstavljene u Vjesniku i nastavi}u analizom
pojmova mu{kosti, normi seksualnosti i definicija etni~ke pripadnosti
koje proizilaze iz ovih reprezentacija.
Nacionalna {tampa, nenacionalna tela
Nacionalna {tampa, nenacionalna tela
Kao {to je ve} navedeno, glavne hrvatske dnevne novine i nedeljnik
objavili su svega {est ~lanaka o mu{kim `rtvama seksualnog nasilja
tokom ratova u Bosni i Hrvatskoj. Prva dva ~lanka pojavila su se u
Vjesniku u februaru i martu 1992. godine, skoro pola godine pre nego
{to je seksualno nasilje po~injeno u ratovima u biv{oj Jugoslaviji posta-
lo javno saznanje. Druga ~etiri ~lanka objavljena su na vrhuncu me|u-
narodnog interesa za to pitanje, izme|u oktobra 1992. i februara 1993.
godine. Analizira}u prvi tekst koji se pojavio pre nego {to je ratno silo-
vanje postalo problem, i sva ~etiri teksta objavljena nakon toga.
U februaru 1992. godine Vjesnik je objavio kratak odeljak sa ne vi{e
od 100 re~i. Neverica i iznena|enje novinara u pogledu sadr`aja sopstve-
nog teksta o~igledni su u naslovu: ^etnici silovali voza~e kamiona?! U toj
pri~i, izbeglica, opisuje ~ega je bio svedok dok se krio u razru{enoj ku}i
kraj autoputa. ^etiri kamiona koja su pripadala bosanskoj kompaniji prati-
la je Jugoslovenska narodna armija. ^etni~ka patrola zaustavila je konvoj:
Pod pretnjom oru`jem primorali su vojnu patrolu da napusti voza~e ka-
miona. Onda su po~eli da maltretiraju voza~e, koji su bili muslimani, a na
kraju su ih silovali. ^etnici su mu~ili mu{karce i ~upali im po jedan nokat
za svaki poku{aj naivnih voza~a koji su verovali da }e vojska osigurati
njihovu bezbednost na putu da odbiju saradnju. (Vjesnik, 16. 2. 1992: 7)
24. i 25. oktobra 1992. godine, kada su ratna silovanja `ena ve} javno
objavljena, Vjesnik je objavio izve{taj o zloupotrebi ljudskih prava u ratu koji
su sastavile Ujedinjene nacije. Prva polovina, naslovljena Bez pre`ivelih u
92
logoru Omarska novi ameri~ki dokumenti o zlo~inima u BiH, zauz-
imala je dve stranice (Novi Vjesnik, 24. oktobar 1992: 10A, 19A).
Bila je pra}ena poznatom fotografijom lica iza `ice (preuzete iz
dokumentarnog filma CNN-a o muslimanskim mu{karcima u srp-
skim logorima). Ispod slike je pisalo: Konclogori zlo~in protiv ~o-
ve~nosti. ^lanak ima formu izve{taja: zlo~ini su nabrojani hronolo{ki
jedan za drugim i opisani u par kratkih re~enica. U skoro svakom
kratkom pasusu, bila je navedena etni~ka pripadnost i `rtava i
zlo~inaca. Zlo~ini su seksualni zlo~ini srpskih zlo~inaca nad musli-
mankama, ili drugi zlo~ini nad muslimanskim i hrvatskim civilima od
strane Srba. Jedan pasus opisuje zlo~ine hrvatskih snaga nad srp-
skim civilima. U jednom pasusu, mu{karac musliman, biv{i zatvorenik
logora srpskih snaga Luka, opisuje seksualno zlostavljanje mu{kara-
ca: Jednom je video oko 15 le{eva mladih mu{karaca, izme|u 18 i 30
godina, nagih, sa odse~enim genitalijama. ^uvari su mu zapretili da }e i
njemu biti u~injeno isto. (Novi Vjesnik, 24. oktobar 1992: 19A)
Vjesnik je preneo nastavak izve{taja i slede}eg dana, pod naslovom
Hiljade ljudi sahranjeno u blizini Prijedora poslednji izve{taj Amnesty
International (Novi Vjesnik, 25. oktobar 1992: 7A). ^lanak zauzima
gotovo celu stranu, zlo~ini su navedeni hronolo{ki, sve su po~inile
srpske snage ili srpske vlasti nad muslimanskim i hrvatskim civilima.
Slu~aj seksualnog zlostavljanja mu{karaca u ovom delu izve{taja je
zlostavljanje srpskih ~uvara muslimanskih mu{karaca u logoru Omarska,
o kome svedo~i musliman. Navodi se slede}e: Bio je svedok javnih prem-
la}ivanja i seksualnih zlostavljanja u logoru. Rekao je da su ~uvari logora
prisilili nekoliko zatvorenika na odnos, a u nekim slu~ajevima su odsecali {ake
i penise, za kaznu, i kao na~in zastra{ivanja ostalih mu{karaca. (Novi Vjesnik,
25. oktobar 1992: 7A)
U decembru 1992. godine, Vjesnik je objavio ~etvrti ~lanak koji pom-
inje seksualno zlostavljanje mu{karaca, pod naslovom Ima i drugih logora.
Ovaj kratki ~lanak dopisnika iz Pariza zapo~inje pres konferencijom human-
itarne organizacije Lekari bez granica o postojanju neotkrivenih ratnih logo-
ra. Nastavlja opisuju}i izbeglice koje `ive u Francuskoj, koje su bile
zarobljene, koje svedo~e o torturi i ubijanjima od strane Srba u logoru
Kozarac. Izme|u ostalog, pominju seksualno zlostavljanje mu{karaca: Mnogi
mu{karci bili su mu~eni, a nekima su odsecane genitalije (Novi Vjesnik, 12. okto-
bar 1992: 9A).
25. februara 1993. godine, Vjesnik je objavio poslednji ~lanak koji pom-
inje seksualno zlostavljanje mu{karaca, preuzet od francuske novinske
agencije ORF, pod naslovom: U logoru smrti: Mehmedalija Sarajli} nije `eleo
93
da siluje devojku. Bio je kastriran, izva|ene su mu o~i, grlo prerezano.
Tri `ene prepoznale su neke od zlo~inaca. Sam ~lanak bio je kratak,
ali sa dugim podnaslovom i sa fotografijom zatvorenika kako ulaze
u logor i velikim masnim slovima u naslovu i podnaslovu, koji
zauzimaju vi{e od ~etvrtine strane. Tekst, u ~etiri kratka pasusa,
opisuje austrijski dokumentarni film o ratnim zlo~inima u BiH. Prvi
pasus opisuje izbeglice iz BiH, koje su sada u Austriji, kako gleda-
ju film o logoru srpskih snaga Omarska i poku{avaju da identifikuju
~uvare. Drugi pasus pominje seksualno nasilje nad mu{karcima: Sve
tri `ene bile su svedokinje ubistva muslimanskog politi~ara Mehmedalije
Sarajli}a. Srbi su mu rekli da siluje devojku. Kada je odbio, kastrirali su
ga, a potom su mu iskopali o~i i prerezali grlo (Vjesnik, 25. februar
1993: 30).
Postoji jedna zapanjuju}a sli~nost izme|u ova dva seta ~lanaka
jednog koji se pojavljuje pre nego {to je ratno silovanje postalo poz-
nato, i drugih, koji se pojavljuju kasnije koja mora da bude istaknu-
ta: veoma su selektivni kada je re~ o etni~kom identifikovanju `rtava
i ratnih zlo~inaca. Muslimani, mu{karci i `ene, skoro su isklju~ivo `rtve,
a srpski mu{karci su skoro isklju~ivo napasnici. Ovo je posebno prisut-
no u slu~aju seksualnog nasilja nad mu{karcima, gde se Hrvati ne
pojavljuju ni me|u `rtvama niti me|u zlo~incima. Mo`emo, na primer,
pretpostaviti da je izvorni dokument koji se navodi u ~lancima od 24. i
25. oktobra1992. godine bio du`i, i da je sadr`avao vi{e referenci na
zlo~ine koje su hrvatske snage po~inile nad muslimanima i Srbima.
Me|utim, jedini seksualno zlostavljani mu{karci ~ija je etni~ka pripadnost
eksplicitno navedena bili su muslimani (~lanci od 16. februara 1992, 25.
oktobra 1992 i 25. februara 1993). Mu{ke `rtve koje nisu eksplicitno
etni~ki definisane (spomenute 24. oktobra i 12. decembra 1992) mogle su
biti ili muslimani ili Hrvati, ali to nam nije re~eno. U ~lanku od 24. okto-
bra 1992. godine, svi primeri ratnih zlo~ina bili su oni gde su Srbi zlostavl-
jali muslimane. Ovo je od pomo}i za postavljanje okvira u kom se za kas-
trirane `rtve mo`e pretpostaviti da su muslimani. Kada su `rtve mogle biti
hrvatski mu{karci, etni~ka pripadnost jednostavno nije spomenuta. U svim
~lancima u Vjesniku, jedina etni~ki definisana, i kao takva vidljiva, mu{ka
`rtva seksualnog nasilja je mu{karac musliman; jedini etni~ki definisan, i
tako vidljiv, po~inilac je srpski mu{karac.
Po ~emu su se ~lanci razlikovali? O~igledno, smanjili su se kako je sek-
sualno zlostavljanje postalo javno saznanje. Suprotno prvoj pri~i, reference
na seksualno saka}enje i zlostavljanje mu{karaca u poslednje ~etiri pri~e,
iako stravi~ne u pojedinostima, svega su duge re~enicu ili dve. Iskustva
94
zlostavljanih mu{karaca niti su ispitivana niti podrobnije opisana.
Najzad, prvi ~lanak potpisao je hrvatski novinar, druga ~etiri
~lanka su prenesena na ovaj ili onaj na~in. Oni su citirali odre|ene
me|unarodne dokumente, izve{taje i programe. ^injenica da su
pri~e koje ~ine javnim seksualno nasilje nad mu{karcima uvezene
isprva mo`e biti neva`na, jer je preuzimanje ~lanaka od drugih
radio-televizijskih ku}a i objavljivanje izve{taja regularna novinarska
praksa. Ne mora svaki deo {tampe da bude analiti~ki autorski tekst.
Ipak, mo`emo se zapitati, krajem 1992. i po~etkom 1993. godine,
kada su i nacionalna i me|unarodna {tampa na{iroko pisale o rat-
nim zlo~inima i sistematskom silovanju `ena, da li je zaista istina da
novinari u Hrvatskoj nisu bili zainteresovani i da nisu imali sredsta-
va da pi{u pri~e o seksualnom zlostavljanju mu{karaca? Na primer,
hrvatske pres agencije ~esto su dostavljale ~lanke o razaranju
hrvatskih gradova i sela; njih su pisali sami novinari - izve{ta~i sa ter-
ena u Hrvatskoj. Hrvatski novinari intervjuisali su `rtve drugih ratnih
zlo~ina nad hrvatskim civilima. Intervjuisali su svedoke i pisali ~lanke.
Isto se desilo i u slu~aju ~lanka o silovanim muslimanima voza~ima
kamiona, pre nego {to je seksualno nasilje u ratu postalo glavna pri~a.
Ali kada je seksualno zlostavljanje u ratu ustanovljeno kao javni prob-
lem, pri~e o seksualno zlostavljanim mu{karcima katapultirane su u
me|unarodni prostor. Za{to?
Predlo`ila bih da ova internacionalizacija nije pitanje pristupa informa-
cijama, ve} strategija u medijskoj reprezentaciji. Postavljanjem izvora
vesti izvan hrvatskih granica, Vjesnik ih je premestio iz doma}e, hrvatske
teritorije, i time ih porekao kao integralni deo hrvatskog ratnog narativa.
I vi{e od toga, ~injenica da su samo mu{karci muslimani navedeni kao
`rtve, a samo Srbi mu{karci kao zlo~inci zna~ila je da je ceo narativ sek-
sualnog zlostavljanja mu{karaca predstavljen tako da nema nikakve veze
sa Hrvatima.
Postoji nekoliko veoma va`nih razloga za ovakav na~in reprezentacije.
Prvo, seksualno zlostavljanim mu{karcima ~ije su pri~e ispri~ane u {tampi,
takvim potezom bilo je odreknuto pravo pripadanja hrvatskoj naciji. Isto va`i
i za srpske mu{karce koji su regularno bili predstavljeni kao po~inioci
zlo~ina. Drugo, takvo odvajanje razli~itih ratnih narativa uspostavlja vrlo
specifi~nu vezu izme|u hrvatske mu{kosti, hrvatskog nacionalnog bi}a i
hrvatske dr`ave. U ostalim ~lancima analiziram tu vezu pokazuju}i uloge
koje specifi~e mu{kosti i specifi~na mu{ka tela igraju u konstrukciji
nacionalnog bi}a i etni~ke pripadnosti, svoje i Drugih. Obrazla`em kako me-
dijska reprezentacija seksualnog nasilja nad mu{karcima ustanovljuje mu{ko
95
telo kao mesto u kom se mu{kost, seksualnost i etni~ka pripad-
nost uzajamno konstitui{u.
Proizvodnja razlike: mu{kosti,
Proizvodnja razlike: mu{kosti,
seksualnosti, etni~ke pripadnosti
seksualnosti, etni~ke pripadnosti
Koje vrste mu{kosti, seksualnosti i etni~ke pripadnosti su
opisane u hrvatskim dnevnim novinama za muslimanske mu{karce
(`rtve) i srpske mu{karce (po~inioce)? I u kojoj meri se one razliku-
ju od onih koje prikazuju hrvatske mu{karce? Pogledajmo prvo `rtve.
U slu~aju silovanih muslimanskih voza~a kamiona, prema Vjesniku,
oni su o~ekivali da budu za{ti}eni, bili su naivni, i, na kraju, bili su
silovani. O~ekivanje za{tite, naivnost i silovanje ne zvu~e kao atribu-
ti prave mu{kosti u tom delu sveta (niti u mnogim drugim, kada je o
ovome re~). U savremenim evropskim rodnim odnosima, dominantni
oblici mu{kosti neodvojivi su od mo}i. Ta mo} nalazi svoj izraz u
raznovrsnim oblicima: u mo}i samoza{tite i za{tite drugih, ba{ kao i u
mo}i da se napada, u seksualnoj mo}i, kao i u intelektualnoj i moral-
noj mo}i. Prava mu{kost definisana je ovim mo}ima. Mu{karci kojima
nedostaju neke od ovih mo}i nisu pravi mu{karci. A sudije beli, sred-
nje klase, Evropljani sebe su stavili u prvu kategoriju, i iskoristili ove
diferencijacije da vladaju onima kojima se sudi crnima, radni~ke klase,
kolonizovanima.
Narodi iz biv{e Jugoslavije i sa Balkana pokazuju, u bolno cini~nom
obrtu, da su prava deca Evrope: isti kriterijumi vladaju}e mu{kosti upote-
bljeni su u medijima da postave liniju podele izme|u razli~itih etni~kih pri-
padnosti. U ~lancima Vjesnika, i mu{kost i heteroseksualnost musliman-
skih mu{karaca dovedene su u pitanje. Voza~i kamiona opisani su atribu-
tima koji se obi~no asociraju sa feminino{}u: za{ti}eni, naivni, silovani. U
~etiri poslednja ~lanka, ovo li{avanje mu{kosti seksualno zlostavljanih mus-
limanskih mu{karaca mo`e biti nejasnija. Zapravo, mo`e se ~initi nemo-
gu}e da se re~enicom ili dve konstrui{e specifi~na slika pojedina~ne
mu{kosti, a samim tim i one dominantne. Ali Vjesnik je uspeo da u~ini upra-
vo to. Kroz ~inove seksualnog nasilja navedenog u novinama, i re~ima koji-
ma su opisani, zlostavljanim telima muslimanskih mu{karaca sistematski su
poreknuti atributi dominantne mu{kosti. Da bih pokazala kako je to u~injeno,
uporedi}u opise odre|enih ~inova nasilja navedenih u izve{taju Basiuni sa
onim u ~lancima iz Vjesnika. Nakon toga analizira}u razli~ita zna~enja
razli~itih ~inova nasilja i pokazati kako ova zna~enja konstrui{u veze izme|u
etni~ke pripadnosti i mu{kosti.
96
Izve{taj Basiuni naveo je da su sami ~uvari logora sprovodili
ve}inu seksualnog nasilja i da su zatvorenici bili prisiljeni na
me|usobno zlostavljanje. I ovde le`i razlika u zna~enju pripisanom
razli~itim seksualnim zlostavljanjima, i zna~aj razli~itih mu{kih tela
u konstrukciji etni~kog sopstva i etni~kog Drugog u hrvatskoj
{tampi.
U falocentri~noj kulturi, odsecanje mu{kar~evog penisa simboli~ki
li{ava
mu{kosti svakog mu{karca. Me|utim, kada je mu{kost konstru-
isana ne samo kroz rod i heteroseksualnost, ve} tako|e i kroz
etni~ku pripadnost, neki od kastriranih mu{karaca bi}e manje vidljivi
od drugih u medijskoj reprezentaciji. Vidljivost zlostavljenog mu{kog
tela, stoga, postaje pitanje nacionalnosti a ne samo mu{kosti.
Li{avanje mu{kosti u tom slu~aju sadr`i vi{estruke simbolizme, jer
mu{kost je savr{eni primer specifi~nih aspekata etniciteta. Mo} da se
obezbe|uju sredstva, mo} za{tite i odbrane, kao i mo} da se kon-
troli{e i defini{e ne~ija pripadnost etni~koj grupi, simboli~ki je polo`ena
u mu{karcima. Ako postoji marker etni~ke granice, bio bi to deo tela
koji nikada ne}e biti priznat kao nedostaju}i, koji se nikada ne}e pojav-
iti kao razlog za po~asno povla~enje iz vojske ili kao zahtev za odgo-
varaju}u nov~anu od{tetu penis.
Po{to fali~ka mo} penisa defini{e snagu nacije, ne mo`e postojati
odgovaraju}a od{teta za njen gubitak. Tako, kada je mu{ko telo istovre-
meno i etni~ko i mu{ko, kastracija jednog mu{karca etni~ki definisanog
neprijatelja je simboli~ko oduzimanje mu{kosti celoj grupi. Seksualno
poni`enje mu{karca druge etni~ke pripadnosti je tako dokaz za to da ne
samo da je manje mu{karac, ve} da je njegova etni~ka pripadnost manje
to. Li{avanje mu{kosti poni{tava mo} etni~kih Drugih poni{tavanjem mo}i
mu{kosti njihovih mu{karaca.
U biv{oj Jugoslaviji, predstavljanje nemo}nih Drugih kroz odsecanje nji-
hovoh simboli~kog izvora mo}i izvo|eno je od strane ~uvara logora. Ali
odgrizanje penisa zarobljenika izvodili su zarobljenici. Postoji zna~ajna raz-
lika izme|u ova dva ~ina. U prethodnom, kastrirani mu{karac je li{en
mu{kosti jer mu je oduzet glavni simbol njegove mu{kosti, dok je mu{kost
kastratora ritualno uve}ana prisvajanjem mu{kosti kastriranog. U poslednjem
slu~aju, ~in nasilja postavljen je kao seksualni ~in, kao oralni seks izme|u
zatvorenika. Sledi da su oba mu{karaca simboli~ki dovedena u polo`aj
homoseksualaca. Njihovo li{avanje mu{kosti odre|eno je ne samo kroz
nedostatak mo}i, ve} tako|e kroz nedostatak heteroseksualnosti.
Time se simboli~ki zna~aj nasilja ne nalazi samo u nasilnom ~inu. Bilo
97
da je penis odse~en ili odgri`en, zarobljenici trpe seksualnu tortu-
ru kastracijom. Simboli~ko zna~anje tako|e se nalazi u na~inu na
koji se ovi ~inovi izvode i, naro~ito, kako su predstavljeni u medi-
jima. Uzmimo silovanje mu{karaca. Vjesnik navodi svedoka koji
ka`e da su dva mu{karca bila prisiljena da imaju odnos. U izve-
{taju Basiuni, nije upotrebljena re~ odnos, pod znacima navoda.
Pre, mu{karci su bili prisiljeni da siluju jedni druge ili da zlostavljaju
jedni druge. Razlika u upotrebi re~i je zna~ajna jer okvir
reprezentacije u Vjesniku sugeri{e uzajamnost, koja navodi na pris-
tanak. Dostojanstvo muslimana koji je odbio da siluje devojku pod
pretnjom smrti lako je potkopano reprezentacijom nedostojanstva dvo-
jice muslimana koji su imali seks jedan sa drugim, pa i pod pret-
njom smr}u. Prevara ovakve reprezentacije nije samo u tome da je
seksualno zlostavljanje postavljeno kao seks, ve} tako|e i da su `rtve
prikazane kao delatnici sopstvene viktimizacije.
Ova homoseksualizacija muslimanskih zarobljenika prisutna je i u
~inovima nasilja i u medijskoj reprezentaciji. Ista definicija dominantne
mo}ne heteroseksualne mu{kosti odre|uje i ~uvare koji su prisiljavali
zatvorenike na me|usobno zlostavljanje, i ~lanke u Vjesniku koji opisu-
ju ova zlostavljanja. Ove definicije klju~ne su za konstrukciju etniciteta
u ~inovima nasilja kao i u medijskim reprezentacijama. Drugim re~ima,
etni~ko sopstvo uvek je konstruisano putem norme mo}ne heteroseksu-
alne mu{kosti. [ta god da odstupa od te norme, pori~e mu se pripada-
nje etni~kom sopstvu. Tako seksualno zlostavljani muslimani ne mogu
da pripadaju hrvatskoj naciji jer su i njihova (mo}na) mu{kost i njihova
(hetero)seksualnost poreknute.
U ovom poglavlju ne}u se baviti detaljnom raspravom o reprezentaci-
ji mu{kosti i seksualnosti srpskih po~inilaca seksualnog nasilja. Ali, vred-
no je pomenuti da slika srpskog silovatelja, i mu{karaca i `ena, u hrvat-
skoj {tampi, odre|uje mu{kost srpskih mu{karaca kao zna~ajno druga~iju
od one hrvatskih mu{karaca: silovanje mu{karca od strane mu{karca
odre|uje srpske mu{karce kao perverznjake; silovanje `ene od strane
mu{karca odre|uje ih kao primitivce. A, ne iznena|uje, da slika srpskog
silovatelja u hrvatskoj {tampi simboli~ki va`i za sve Srbe: naciju primitivnih,
agresivnih perverznjaka. Srpske `ene nisu po{te|ene u toj reprezentaciji:
nikada spomenute kao silovane, one su opisane ili kao da su i same
nasilne ili kao podstreka~ice srpskih mu{karaca na upotrebu nasilja.
Dubravka @arkov
Prevela: Tamara Belenzada
98
Vrhovni sud Me|unarodnog tribunala u Hagu za ratne zlo~ine
po~injene u biv{oj Jugoslaviji osudio je 12.juna 2002. trojicu mu{kara-
ca srpske nacionalnosti (Kunarac, Kova~, Vukovi}), za seksualno nasil-
je nad `enama muslimanske nacionalnosti. Njih trojica progla{eni su rat-
nim zlo~incima i ka`njeni zatvorom od 28, 20 i 12 godina, a u
obrazlo`enju presude na 127 stranica stoji da su osu|eni zbog seksu-
alnog zlostavljanja 105 `ena 1992. u Fo~i. Zbog silovanja, mu~enja i
dr`anja 105 `ena u uslovima ropstva osu|eni su za zlo~in protiv
humanosti i kr{enja obi~aja i zakona rata. Prva presuda doneta je febru-
ara 2001, pa je nakon toga slu~aj vra}en Vrhovnim sudom Ha{kog tri-
bunala nijedna ta~ka tu`be nije oborena. Dakle, KRIVI SU ZA SISTE-
MATSKO SEKSUALNO NASILJE NAD @ENAMA. Za me|unarodno pravo
ovo je istorijska presuda. Po prvi put u istoriji mu{karci se ka`njavaju za
sistematsko seksualno nasilje u uslovima ropstva-oblik zlo~ina protiv
humanosti koji je uprkos tome {to je postojao oduvek u mnogim ratovima
do sada po pravilu prolazio neka`njen.
Feministi~ke teoreti~arke su u poslednjih deset godina pokazale da je
silovanje u ratu pojava poznata iz svih ratova. Me|utim, ni ratni sud u
Nirnbergu protiv vlade Nema~ke za zlo~ine po~injene u Drugom svetskom
ratu, ni ratni sud u Tokiju (Me|unarodni vojni tribunal za Daleki Istok), nisu
sudili za zlo~in silovanja u ratu iako je dokazni materijal postojao. Sve do
rata u Bosni i Hercegovini, kada su mediji leta 1992. objavili da su srpski
vojnici silovali vi{e hiljada `ena hrvatske i bo{nja~ke nacionalnosti- silovanje
u ratu nije bilo javna ~injenica, ve} javno }utanje. Nakon ove medijske kam-
panje feministi~ke pravnice i advokatkinje su iskoristile prisutnost teme silovan-
ja u ratu u javnosti i po~ele da vr{e pritisak na me|unarodne institucije da
razviju svest o rodnom zlo~inu (gender crime). Rezultat toga rada je da statut
ICTZ od 1993, defini{e silovanje u ratu kao ratni zlo~in i zlo~in protiv humanos-
ti. Nakon toga, statut ICC, usvojen 1998. u Rimu defini{e ~etiri zlo~ina protiv
`ena kao ratni zlo~in: silovanje u ratu, seksualno ropstvo, prisilnu trudno}u i
prisilnu prostituciju.
99




Me|unarodni krivi~ni sud za Ruandu je 1998. osudio biv{eg
majora @an Pol Akaje{u na do`ivotnu robiju (tri do`ivotne kazne),
za genocid i zlo~ine protiv humanosti, za zlo~ine silovanja i podsti-
canja seksualnog nasilja. Ha{ki sud za biv{u Jugoslaviju me|u 100
podignutih optu`nica ima vi{e od 20 u kojima su okrivljeni optu`eni,
izme|u ostalog, i za silovanje u ratu. Prvi osu|eni za silovanje u
ratu kao zlo~in protiv humanosti pred Ha{kim tribunalom su bili Tadi}
i Furund`ija (slu~aj La{vanska dolina). Slobodana Milo{evi}a u sve tri
optu`nice sud tereti, izme|u ostalog, za odgovornost za silovanje u
ratu.
Fo~anska tragedija
Fo~anska tragedija
Se}ate li se Fo~e, gradi}a na Drini, blizu Pljevlja i Gora`da? Po
popisu od 1991. Fo~a je imala oko 40.500 stanovnika, 52 odsto
Muslimana i oko 45 odsto Srba. Po~etkom 1992. u Fo~i je postojalo
paralelno vo|enje institucija, i narod je po~eo da ide kod svojih lekara,
prodavaca, frizera...Politi~ke partije i jedne i druge strane bile su
nacionalisti~ke. Ljudi su i pored svega pili kafu zajedno, {etali ulicama.
Nisu ni sanjali da }e 8.aprila 1992. te{ka artiljerija JNA u}i u grad.
Upravo se to dogodilo - srpski mu{karci u uniformama JNA po~eli su da
pale muslimanske ku}e. Da spaljuju, granatiraju, isteruju, zapla{uju, tuku,
proganjaju. Za nedelju dana srpska vojska je zauzela grad i nastavila
borbe po okolnim selima. Nekoliko hiljada ljudi sa muslimanskim imenima
je pobeglo prema Konjicu i Sutjesci. Ve} u aprilu prvi le{evi su plovili
Drinom.
Srpski vojnici upadali su u ku}e muslimanskih porodica, odvajali `ene
od mu{karaca, devojke za silovanje a mu{karce za prisilni rad. Mu{karce
su odvodili u KP dom u Fo~i. Dokumenti izjava svedoka pred Ha{kim
sudom bele`e da su u KPD, od aprila 1992. do oktobra 1994. bili zato~eni
civili muslimanske nacionalnosti, od 16 do 80 godina. Tu su bili zatvoreni
samo zbog svoje nacionalnosti i pola, njih oko 760. Su|enje za zlo~ine u
KPD jo{ nije zavr{eno. U optu`nici Slu~aj Krnojelac, pi{e: Komanduju}i je
podvrgavao mu{karce muslimanske i druge ne srpske nacionalnosti zatvaranju,
ponavljanom mu~enju, prebijanju do smrti, prisilnom radu i nehumanim uslovima
u KPD. Na osnovu individualne krivi~ne odgovornosti tereti se za slede}a
dela: mu~enje, ubistva, ropstva, proganjanja na politi~koj, rasnoj i verskoj
osnovi - kr{enjem zakona i obi~aja rata i zlo~ina protiv humanosti.
Prilikom upada u ku}e vojnici su odvajali mlade `ene i prisilno ih odvodili
u prihvatno mesto Buk Bijela, naselje nekih desetak kilometara van Fo~e. Tu
su ih prvo silovali. Odatle su ih prebacivali u fo~ansku gimnaziju u centru
100
grada i u sportsku halu Partizan. Gimnazija i hala su ubrzo postali
logori za silovanje. Optu`nica bele`i da je tu, u nehumanim uslovi-
ma, 105 `ena bilo zaklju~ano i sistematski silovano od aprila do
sredine avgusta 1992, a neke do januara 1993. U optu`nici jo{ stoji
da je silovanje bilo deo etni~kog ~i{}enja, kao organizovanog i plani-
ranog sistema i politike bosanskih srpskih vlasti da etni~ki o~iste
fo~ansku regiju od ne-Srba.
Za par meseci spaljene su skoro sve muslimanske ku}e, a 1.
avgusta 2002. je sru{ena Alad`a d`amija. To je i simboli~no zna~ilo
kraj Muslimana u Fo~i. U gradi}i vi{e nije bilo ljudi sa muslimanskim
imenima, osim 5-6 starijih. U januaru 1994. Fo~a je preimenovana u
Srbinje i sada je deo Republike Srpske.
Od 105 identifikovanih `ena, `rtava seksualnog ropstva u Fo~i, njih
16 je iza{lo na Ha{ki sud da svedo~i. Imale su hrabrosti da govore o
mu~enju, poni`avaju}im pogledima, udarcima, upadima. Uprkos pretnji,
strahu, sramoti kojom su obele`ene, iza{le su iz }utnje i rekle da su
bile silovane oralno, vaginalno i analno, vi{e puta, pet puta, dvadeset
puta, neznajaju}i ta~no koliko puta, da su bili sistematski zastra{ivane
pretnjama da }e im odse}i dojke, da }e piti krv svoje dece, da }e od
sada ra|ati srpske bebe i da ne}e vi{e biti Muslimana u Fo~i. Rekle su
da su im mu{karci iscrtavali srpske simbole perorezima na ko`i, da su
ih silovali i psovali, silovali i pljuvali, kao divlje zveri, da su im izbacivali
spermu na lice dok su se ostali smejali, sede}i na sofi mu{karci to rade
grupno. Rekle si da su bacali `ene od jednog zida do drugog, sa
podsmehom, krvavih ruku, rekle su da su im ovi mu{karci tra`ili da se
skinu i igraju za njih na stolu, dok su one drhtale od straha, a oni pili
rakiju, pu{ili, slu{ali srpsku muziku i smejali se. Sve vreme u uniformi.
Rekle su da su im cepali suknje i poni`avali ih, kezili im se u lice, da su
vadili pi{tolje, bajonete, ma{inke, no`eve da bi ih zastra{ili. Svedokinja
FWS-190 je imala 16 godina kada su je prvi dan hap{enja silovali, rekla
je da se vi{e ne se}a {ta se posle prvog dogodilo, jer je bio drugi pa tre}i.
Svedokinja FWS-191 je bila silovana vi{e od dvadeset puta u periodu od
avgusta do septembra 1992. U uvodnom tekstu optu`nice pi{e da su `ene
bile sve vreme zaklju~ane, sa malo starog hleba, bez kupatila, bez vode, i
da su odre|ene `ene ponekad dovo|ene u stanove silovatelja i tamo bile
mu~ene. U decembru 1992 tri `ene su bile prodate crnogorskim vojnicima za
200 do 500 DM. (Svaka re~ iz gornjeg pasusa mo`e se na}i na
www.un.org/icty).
Posledice su te{ke traume, suicidalne ideje, o{te}enja polnih organa, his-
teroktomije, i mnoge bolesti. Nekoliko NVO u BiH, jedna u SFRJ i nekoliko
u Nema~koj pratile su neke od `ena i imale uvid u njihovo stanje.
101
Frajeri iz na{e ulice
Frajeri iz na{e ulice
Decembra 2001. sedela sam u sudnici Ha{kog Tribunala i pos-
matrala kroz staklo ovu trojicu optu`enih za silovanje. Kao da ih
znam. Frajeri iz na{ih ulica, Beograda, Bjeljine, Osijeka... Ovog puta
bili su u elegantnim sivim odelima. Sli~na lica vi|amo po kafi}ima u
gradu ili po kafanama na Ibarskoj magistrali. Sede u manjim grupica-
ma i piju, psuju, pljuju i pri~aju o tucanju. takvi isti kupuju kalendare
sa slikama Mladi}a i Karad`i}a u Knez Mihajlovoj ili uredno sede za
porodi~nom ve~erom. A onda, kada dospu u [eveningen, me|unarod-
ni zatvor, ovi mu{karci u novim sivim odelima i dalje se pona{aju po
logici frajera iz na{e ulice. ^itaju}i zapise sa su|enja imate utisak da
oni funkcioni{u po starim pravilima }o{kara iz kraja, i da se brane po
principu: ko }e dalje da pljune. Jedan od trojice optu`enih branio se
tezom da Muslimanka, klju~na svedokinja FWS-87, nije bila silovana,
nego je zapravo bila njegova devojka. Sud je uzeo njegovu odbranu kao
ote`avaju}u okolnost, jer poni`ava svedokinju. Drugi se branio tezom da
su bila njih trojica sa istim imenom u telefonskom imeniku Fo~e, i da
svedokinje nisu znale o kome od te trojice one govore! Tre}i - Zoran Vu-
kovi} - branio se tezom da je pao sa drveta i da najmanje tri nedelje nije
bio sposoban za erekciju. G. Vukovi} je doneo potvrdu iz bolnice o povre-
di testisa. Onda je ekipa poznatih advokata, lekara i eksperata iz Beograda
dokazivala njegov alibi, dva dane je dokazivala tezu o njegovim skrotumi-
ma, cistama, ejakulativnim mogu}nostima. Jedan od njih, ekspert svedok
Du{an Dunji}, na sudu je davao nau~ne dokaze o erektivnim nesposo-
bnostima Vukovi}a. Ovaj profesor Univerziteta u Beogradu je izme|u osta-
log 12. septembra 2000. izjavio da svaka normalna, zdrava `ena mo`e lako da
izbegne seksualni odnos i posle toga istorijska re~enica koja se u feministi~kim
ud`benicima citira kao eklatantni primer mizoginije - mr`nje prema `enama:
Polovina `ena koje prijave da su bile silovane `eli da uceni mu{karce. Ova
odbrana, zasnovana na beskrajnom cinizmu i preziru prema `enama, nije bila
uspe{na: sud nije umanjio nijednu od tri kazne.
Solidarnost sa zlo~incima
Solidarnost sa zlo~incima
U Ha{ki sud, u kome je zapo~eto 55 sudskih procesa, a u zavr{enim su
izre~ene 33 kazne, dolaze nau~ni radnici/ce iz Srbije na poziv odbrane da bi
kao stru~njaci izneli podatke na osnovu kojih }e se utvrditi istina. Dakle, nji-
hov zadatak i njihova odgovornost je da govore istinu, a ne da stavljaju svoju
profesiju u slu`bu silovatelja i ubica zami{ljaju}i da na taj na~in brane svoju
naciju.
102
Na ovom istorijskom su|enju za silovanja u Fo~i koje je trajalo
58 dana, pojavili su se advokati iz Beograda: S. Prodanovi}, M.
Kolesar, V. Raji}, M. Pilipovi}, G. Jovanovi}, J. Lopa~i}, zatim
eksperti koji su do{li na zahtev odbrane, kao {to je dr. A.Jovanovi}
iz Instituta za psihijatriju KC u Beogradu. Dr.Stanko Bejatovi}, profe-
sor pravnih nauka, izme|u ostalog je davao nau~ne dokaze kako sta-
tisti~ki podaci govore da ima malo osu|enih za kaznu silovanja u
biv{oj Jugoslaviji, kako je najve}a kazna zatvora do 15 godina, i da
je 1990. osamdeset odsto osu|enih na silovanje dobilo kazne zatvora
do tri godine. Da, na `alost, to su bili podaci-`enski pokret je ove
~injenice koristio da poka`e neefikasnost dr`ave u sankcionisanju sek-
sualnog nasilja nad `enama, dok Bejatovi} iste ~injenice koristi kao
argumentacije kako to i nije neki ozbiljan zlo~in, da bi poku{ao da
doka`e nevinost optu`enih Srba za ratne zlo~ine.
Istog dana kad i dr.Dunji} (12. 9. 2000), u Ha{koj sudnici se pojav-
ila i dr.sci. Sanda Ra{kovi} Ivi}, psihoterapeutkinja, doktorka (PhD),
specijalizovana za traume silovanih `ena, u ulozi ekspertkinje odbrane.
Njena funkcija je bila da kao stru~no lice u radu sa traumatizovanim
`enama da obja{njenje kolike su psiholo{ke posledice silovanja u ratu na
`ene.
Ona je kao ekspert-svedokinja na kraju svog izlaganja izjavila: Nisam
bila u stanju da prona|em te{ke posledice koje bi se o~ekivale od doga|aja
koje su svedokinje opisale. Quid non es in actus non es in mundo, dakle ono
{to nije zapisano u medicini, nije se ni dogodilo. U slobodnom prevodu to bi
zna~ilo, s obzirom na to da svedokinje nisu imale medicinsku dokumentaci-
ju o psihijatrijskim tretmanima le~enja posttraumatskog sindroma silovanja -
dakle, nisu bile silovane.
[ta se, dakle, dogodilo? Njena izjava je minimalizovala traume silovanih
`ena muslimanske nacionalnosti, ~ime je ona stala u odbranu trojice
optu`enih Srba. Nacionalna solidarnost u patrijarhalnom sistemu uvek ima
ve}u vrednost od svih izjava `rtava. Dakle, nismo se iznenadile.
I pored pa`ljivo sistematizovane odbrane, ekipe stru~njaka iz Srbije, sati
utro{enih na dokazivanje falsifikovane stvarnosti - trojici optu`enih kazne su
potvr|ene. Od 10. septembra 2002. su razme{teni u zatvore u Norve{koj i
Nema~koj. Me|unarodni Ha{ki sud je napravio veliki korak u identifikovanju i
ka`njavanju seksualnog nasilja. Silovanje u ratu je zlo~in, a ne uteha ratnici-
ma.
Lepa Mla|enovi}
Text je objavljen u listu Danas i zborniku @ena u crnom: Suo~avanje sa
pro{lo{}u feministi~ki pristup.
103
Ne}u da govorim u ime Lo{eg momka koji je postao Dobar. Kada
je Milo{evi} godinama bio na vlasti, njegove re~i i lice su svuda bili, i
to samo njegove, dok na{e, politi~kih idiota, ili `rtava bile su ugu{ene.
Tada sam se zarekla: re~ je Mo}.
Nikad ne}u pomenuti njegovo ime, javno ili privatno.
Ovaj Lo{ momak koji je postao Dobar zato {to sada tvrdi da je kriv
pred Bogom. Dr`i duge govore, pun je sebe i svog novog na~ina da
iza|e iz zatvora, da pobegne od samog sebe.
Tra`i na{e simpatije, na{e sa`aljenje kao da }e to da mu umanji kriv-
icu. Ro|aci `rtava su zgro`eni. Kao i njegov {ef, prvooptu`eni, koji je
izdao nare|enje, koji je preneo to nare|enje od nekoga drugog...
On koji izigrava velike junake iz srpske istorije u poslednjim vekovima,
iskazuje svoju veli~inu bukvalno govore}i:
Volim samo tri stvari u `ivotu:
Pi~ku, Pu{ku i Dr`avu.
Ko zna koliko je `ena silovao - ka`e `ena koja sedi pored mene...
Pitam se da li je i njegova `ena u sudnici. Danas su glasni i smeju se.
Dok Lo{ momak koji je postao Dobar opisuje kako je pogubio prvu `rtvu
nare|uju}i tom mu~eniku da iskora~i iz reda i zatim pucaju}i u njega. Sestra
jedne `rtve po~inje da jeca.
Dobar momak je slu~ajno izabrao svoju prvu `rtvu i ne zna da li je nje-
gov brz pogodak usmrtio ~oveka. Ka`e: Hteo sam to brzo i ~isto da obavim,
da im prekratim muke. Odgovaraju}i na pitanje svog advokata, da li su imali
elemente vojni~ke ode}e na sebi, nastavlja. Prekratke pantalone, debele
~arape. I udarali su u neke {erpe da uznemiravaju. Neobuzdan `agor iz pub-
like. Verujem da ~ak ni njihove `ene nisu mogle da se zaustave.
Mi nismo Cigani - dodaje - govorimo istinu ovde dok se suo~avamo.
Nismo proleteri - ka`e njegov vo|a kome se suprotstavlja {to ne govori
istinu i ne prizna da je izdao nare|enje. Ka`e vo|a: Imamo jo{ uvek na{e ljude
napolju, izvan sudnica, zatvora, radimo ovo za na{u zemlju, za na{u decu. Ja sam
Srbin i ovo je moja zemlja!
104






Dok svi tiho jecamo, mu~e}i se da ne vri{timo, jedan od
junakove svite okre}e se nervozno i ponosno ski~i na devojku:
Prestani da cmizdri{ mala.
[korpioni su dobili ime po pu{kama koje su nosili, drugoj vred-
nost po redu zbog koje su ubijali. Nosili su pu{ke izvan svojih domo-
va i koristili ih na svakoj dr`avi koju su smatrali svojom dr`avom,
tre}om vredno{}u.
Pristrasna sam. Ne mogu da verujem da oni mogu da veruju u
ama jedan sekund u te gluposti. Rodbina im je u najskupljem perju,
od glave do pete, ru`na i velelepno vulgarna, ali puna sebe.
Lo{ momak koji je postao Dobar, na svoj uobra`en na~in tvrdi da
deset godina nije mogao da spava ne zbog u`asa ~ina ve} zbog filma.
Da nije bilo filma, mo`da bi i mogao da zaboravi epizodu egzekucije
{estoro mladih ljudi s licem u bari, ali ~injenica da je film postojao
u~inila je da prizna. I ostali tvrde da su pristali da budu uhap{eni iz
raznih uzvi{enih razloga.
Da ne sanjamo mo`da svi. Nijedan od ovih optu`enih kriminalaca
nije se sam predao, svi su bili uhva}eni i priterani uza zid. Kao {to duh
jo{ uvek neuhva}enog njihovog najve}eg heroja Mladi}a lebdi u sali...
Danas kad se histerija oko njegovog hap{enja smakla u pasivni o~aj.
Zna~i ose}ate se krivim zbog filma - pita Nata{a Kandi}.
Dobar momak koji tvrdi da }e Bog da ga osudi, nije u stanju to da
opovrgne. Film je bo`ija batina koja je iza{la iz raja.
Reditelj ovog filma strahote sutra svedo~i li~no - izgleda da je tra`io
od `rtava i egzekutora da se lepo nameste da bi snimak ispao kako valja.
Pomo}nik je morao da otr~i po rezervne baterije.
Lo{ momak koji je postao dobar, koji je prvi povukao obara~, tvrdi da
je komandant hteo ovaj video snimak da bi se dodvorio nekome vrlo
va`nom. To je bio cilj umetni~kog poduhvata. U svom besu zbog izgubljenih
iluzija u vezi sa velikim vo|om i dalje ne govori sve do kraja.
Njihove `ene u publici danas se sva|aju sa nama, @enama u crnom, i
porodicama `rtava. Jedna majka `rtve kroz suze uzvikuje: U Hag, u Hag svi
neka idu... ovo je previ{e...
U}utkuje je policajac u sali, a ja {i{tim na histeri~an smeh njihovih `ena.
Ne bi zapravo trebalo da sedimo zajedno, ponavljamo prvobitnu scenu od pre
deset godina, sada sa advokatima umesto pu{kama.
Dobar momak govori o humoristi~kom `argonu koji su koristili, paketima
koji su bili ljudska bi}a, o potra`nji goriva koje nije bilo za vozila ve} za spalji-
vanje le{eva. Zarobljenike su nazivali jale, stoka, manje od ljudskih bi}a. Re~
jale nikad nisam ~ula ranije. Sedim sa majkama ba{ kao {to sam i ja, `enama
koje su rodile jale - decu koja su ubijena jer su bili manje od ljudskih bi}a.
Dobar momak ka`e: Bili smo obu~eni da ubijamo ali ne i da se nosimo
105
sa posledicama, nikad nisam o~ekivao tako jasnu naredbu, nikad pre
ni kasnije nisam imao nare|enje da ubijam ljude.
Te{ko je u to poverovati, tih dana 8000 ljudi je ubijeno putem
insinuacija i nagove{taja mo`da. Bo`ije oko nije registrovalo.
Niko nije hteo da bude pi~ka - ponavlja dobar momak, ho}e re}i
kukavica koja ne}e da ubija. Ho}e re}i... {ta? Obja{njava genocid.
Niko se nije normalno pona{ao - dodaje - bili smo nervozni, napeti i sme-
jali smo se, pretvarali smo se.
Jedan advokat ukazuje da ako vojnik ne zna da mo`e da odbije
nare|enje, onda se tretira kao da se borio za svoj `ivot.
Na{ junak tvrdi da nikad nije ~uo za @enevsku konvenciju, kako se
ophoditi prema civilima ratnim zarobljenicima... pa ipak sve vreme gov-
ori o vojnom ponosu i ~asti...
Produ`ava se u beskraj. Kumovi, po~inju da se vre|aju u suo~avan-
ju. Gotovo su u suzama dok im se razbucava ljubav... Pitam se za{to
sudija dopu{ta ovu neprili~nu porodi~nu scenu u beskraj. Jutros jedna
pankerka iz @ena u crnom nije mogla da u|e jer nije bilo doli~no
obu~ena. Advokati se `ale da im je zabranjeno da koriste sudski
restoran, po zakonu, iako profesionalno moraju da sede u sudu po ceo
dan.
Jesi li rekao ili nisi da sam sve izdao kao PI^KA
Da, rekao sam to, ka`e ponosno ovaj drugi
Jesi li rekao da jedan od [korpiona nije pucao jer je bio PI^KA
Da rekao sam.
To je moja filozofija - ka`e komandant. Ova video traka je incident, ~ak
i da sam ja izdao nare|enje da se ubija, i da sam ubijao, nikad se ne bih izv-
injavao kasnije. Sudbina je bila na mojoj strani. I jednoga dana bi}e opet,
nemam {ta da `alim niti da se izvinjavam.
Mo`da je dobro videti kako Lo{ momak postaje Dobar jer onda mo`e{
da vidi{ {ta zna~i kad Lo{ ostaje Lo{ i tvrdi da }e sudbina da ga iskupi.
Taj Bog, ta sudbina koju su delili vi{e od kreveta, od ljubavi... Te re~i koje
mi @ene u crnom ~ujemo, bele`imo, proveravamo jedna s drugom, {apu}emo
u sudnici, obe}avaju}i jedna drugoj, tresu}i se, kao da nas je silovala ova
neokrnjena kriminalna etika, da nikad ne}emo izgovoriti. Jer re~ je mo}, ali
mo} je i u re~ima.
Zato ovo i pi{emo.
Jasmina Te{anovi}
22. februar 2006.
106
Ne postoji ni{ta u mu{koj homoseksualnosti {to razdvaja ili je
kontradiktorno mu{koj mo}i i dominaciji. Tema ovog teksta nije da li
mu{karac ima seks sa drugim mu{karcima ili `enama, ve} njegove
mu{ke karakteristike: agresivnost, snaga, nemilosrdnost i nasilni{tvo.
Ove karakteristike najvidljivije su u falokratiji (vladavini penisa), gde
mu{ka elita ima pravo na svu mo} - u seksualnom smislu kroz silo-
vanje i prostituciju, u politi~kom smislu u kome imperijalizam i patri-
jarhat postaju svakodnevnica.
Starogr~ka tradicija gde su mu{ki ljubavnici zajedno ratovali i
spavali, kao i tradicija da je najdublja i najne`nija mu{ka ljubav rez-
ervisana za mlade de~ake, bila je u skladu sa imperijalisti~kom
ekspanzijom, obo`avanjem vojnih heroja i porobljavanju `ena, kao i sa
njihovoj sklonost ka javnoj golotinji. Mu{karci u staroj Atini uobi~ajeno
su pokazivali svoje genitalije i njihovi gradovi bili su puni bogova sa
penisima u erekciji, a crte`i na grn~ariji prikazivali su skoro sve mogu}e
seksualne aktivnosti. Prostitucija (homo i hetero) ne samo da je bila legal-
izovana u staroj Atini, ve} je bila kompletno institucionalizovana ~ak i kroz
poreze. Mali broj `ena u to vreme zara|ivalo je od trgovine, dok su ve}ina
bile seksualne radnice do svoje starosti kada bi umirale od gladi ili bole-
sti. @enska deca nisu bila po`eljna, osim za strate{ki isplanirane brakove,
tako da se problem sa `enskom decom re{avao na dva na~ina: ubijanjem
ili napu{tanjem. Napu{tena `enska deca su zavr{avala u bordelima gde su
ih odgajali.
U staroj Atini, `enama se nisu upisivali imena, tako da je bilo uobi~ajeno
da se mu` svojoj supruzi obra}a sa `eno. Prostitutke, s druge strane, su
imale profesionalne nadimke koji su bili motivisani njenim telesnim karakter-
istikama.
Ali, to je bilo u anti~kim vremenima.
Danas, svi znamo za pojam modernog fa{izma: kao malogra|anske, anti-
seksualne i homofobi~ne ideologije? Zapravo, mo`da znamo.
Nacisti su paradigma fa{izma 20. veka. Iako su uni{tavali homoseksu-
alce i ostale genetski nepodobne, u ranijem periodu njihovog pokreta pos-
107




tojala je jaka homoseksualna frakcija unutar partije. Svoju estetiku
i filozofiju gradili su na temeljima anti~ke Gr~ke pre svega kroz
militaristi~ki heroizam, ali i kroz lepotu i vitalnost mladih mu{ka-
raca. Najpoznatiji od tih mu{karaca bio je SA vo|a, Ernest Roehm,
koji je bio toliko anga`ovan i mo}an da je ugro`avao Hitlerovu pozi-
ciju vo|e partije. To je dovelo do No}i duga~kih no`eva i ubistva Er-
nesta Roehma. Nakon toga, u Tre}em Rajhu, homoseksualnost je
zabranjena i time po~inje no}na mora za sve nema~ke homoseksu-
alce.
Patrija je `estoko napadala homoseksualnost i javni nemoral, {to
je pre svega motivisano potrebom da se ubistvo Roehma predstavi
kao kazna za njegovu seksualnu praksu i nemoral a ne kao Hitlerova
osveta.
Danas, mo`emo spekulisati {ta bi se desilo da je Roehmova frak-
cija pobedila. Homoseksualna aktivnost me|u vo|ama i vojnicima sig-
urno ne bi uticala na promenu vojnog i socijalnog programa Tre}eg
Rajha. Mo`da bi to bila partijska tajna, skrivana od o~iju javnosti, ali
sigurno ne bi ni u kom slu~aju bila kontradiktorna globalnom planu
osvajanja i vladanja.
Slabost i ne-mu{kost je ono {to pla{i, razbe{njuje i vre|a mu{karce
koji podr`avaju falokratiju, a ne homoseksualnost sama po sebi.
Homoseksualni ~in u Kini, Vizantiji i srednjevekovnoj Persiji, vi|en je
kao kori{}enje tela osoba ni`eg stale`a, naj~e{}e robova i slugu, od
strane mo}nika vladaju}e klase. Aristokrate su mogle sebi da pri{te bilo
koji oblik hedonisti~ke zabave koji im je padao na pamet.
Mu{ki homoseksualni ~in je institucionalizovan u vojni~koj kulturu, ne
samo u anti~koj Gr~koj, ve} i u plemenima Azande u ju`nom Sudanu i
Sambia na Novoj Gvineji. U svakoj od ovih kultura mladi}i su bili seksu-
alni partneri i sluge vojnicima, sve dok i sami ne dobiju status vojnika koji
sebi posle mo`e izabrati seksualnog partnera i slugu me|u mladim vojnici-
ma.
Me|u pripadnicima plemena Sambia, mladi}i-sluge morali su da
opslu`uju koliko god su mogli vojnika dnevno, kako bi u svoje telo primili
ve}e koli~ine sperme za koju su verovali da je simbol mu{ke snage i
hrabrosti. ^injenica da mu{karci iz ovog plemena izbegavaju seksualne
odnose sa svojim `enama, kako bi izbegli tro{enje svoje sperme, pokazuje
kakav status imaju `ene u ratni~kim kulturama.
Postoje kulture, kao {to je i na{a, u kojoj pasivni mu{karac (mu{karac
koji je primio mu{ki polni organ) ne mo`e da preraste tu ulogu niti da se
smatra pravim mu{karcem. Sa druge strane, mu{karci koji smatraju da pe-
netracijom u drugog mu{karca dosti`u vrhunac mu`evnosti sebi nikad ne
108
mogu dozvoliti pad na status ne-mu{karca, tj. `ene. Tail Gunner
Joseph McCarty i njegov pomo}nik Roy Cohn, koji su proganjali
ameri~ke gej mu{karce tokom 50-ih godina pro{log veka, i sami
su imali seks sa mu{karcima. Me|utim, po njihovim standardima
oni nisu bili homoseksualni, ve} su time {to su bili aktivni u sek-
sualnom odnosu, oja~avali svoju mu{kost i dominaciju.
Nacisti su mogli da usvoje bilo koji od ovih modela i da institu-
cionalizuju homoseksualnost u svoj imperijalisti~ki program. Njihova
vladavina nikada nije bila ograni~ena od strane javnog morala, ve}
su oni moral iskori{}avali za li~nu promociju. Partija je u svojim doku-
mentima koristila retoriku deca, crkva, kuhinja da bi opisala svrhu
nema~kih `ena i nema~ke porodice. Kasnije, kada se tokom rata
mu{ka populacija smanjila i natalitet opao, Partija je bez ikakvog
srama preporu~ila herojski ~in vanbra~nog materinstva. Postojalo je
protivljenje `ena u partiji, ali njihovi elitni teoreti~ari uspeli su da pre-
poru~e uspostavljanje dr`avnih bordela (farmi beba) u kojima bi elitni
SS oficiri mogli da pome{aju svoje odli~ne gene sa odabranim
Arijevskim devicama. Nacisti koji su bili veoma zauzeti prepravljanjem
kulturnih tradicija, filozofije, religije, zakona i ~ak biologije, imali su
neverovatnu ideolo{ku fleksibilnost i ma{tu i sigurno je da su, u nji-
hovom poretku, mogli na}i mesto i za homoseksualnost.
Ne postoji ni{ta {to je automatski progresivno u vezi mu{ke
homoseksualnosti, ona je apsolutno kompatibilna sa mu{kom dominaci-
jom. Jedini stvarni subverzivni model mu{ke homoseksualnosti je onaj
koji odbacuje nasilje i prihvata ravnopravnost u seksualnoj vezi. Ljubavne,
romanti~ne i seksualne veze izme|u mu{karaca sli~nih godina i mo}i, ono
je {to naru{ava falokratiju, kao i mu{karci koji odbijaju da budu mu{karci.
Ali seksualni model, gospodar-rob, stariji mu{karac-de~ak, aktivan-pasivan
je oduvek bio prisutan u mu{koj dominaciji/ratni~koj kulturi i bi}e jo{ dugo
prisutan jer trenutno nema snage koja bi to promenila.
Gej mu{karci i lezbejke prihvataju heteronormativno pona{anje i hetero-
normativnu podelu uloga u svojim vezama, tako da ne postoji nijedna vid-
ljiva razlika izme|u homoseksualaca i heteroseksualaca. Gej zajednica je
trenutno u poziciji Tre}eg sveta, podeljena izme|u onih koji veruju da sam
uspeh i oslobo|enje dolaze od imitiranja metoda i dostignu}a Prvog sveta i
onih koji veruju da (kako je to Audre Lorde rekla) majstorov alat nikada ne}e
rasklopiti majstorovu ku}u.
De Clarke
Tekst je dostupan na www.nostatusquo.com
Preveo i priredio: Predrag M. Azdejkovi}
109
Ru`i~asti trougao, no{en sa leve strane na jakni i na desnoj strani
na nogavici pantalona, bio je simbol kojim su obele`avani homoseksu-
alni zatvorenici u nacisti~kim koncetracionim logorima. Ve}ina njih je ubi-
jena. Izjave heteroseksualnih zatvorenika koji su pre`iveli`: Video sam
veliki broj ru`i~astih trouglova... Ne znam kada i kako su ubijeni... Jednog
dana ih samo nije bilo. Agoniju njihovih `ivota preneo je Dr L.D.
Claassen von Neudegg, gej koji je pre`iveo u Sachsenhausen logoru:
Posle ve~ernje prozivke 20. juna 1942. godine odjednom je data
naredba: Svi zatvorenici sa ru`i~astim trouglovima osta}e da stoje posle
zavr{etka prozivke! Na{ komandir je uzviknuo: Tri stotine devijantnih krimi-
nalaca, osta}e da miruju! Bili smo registrovani, i tada je re~eno da }e po
nare|enju Reichsfuehring SS, na{a kategorija biti izolovana u poseban
logor za intenzivno ka`njavanje Klinker Brickwords gde }emo biti preba~eni
slede}eg jutra. Ciglana Klinker! Naje`ili smo se, bili smo upla{eni... Bili smo
naterani da za sobom vu~emo dvadesetak le{eva, ostali su bili krvavi, u{li
smo u ciglanu Klinker... Bili smo tu oko dva meseca, ali nam je li~ilo na
godinu bez kraja. Kada su nas transportovali ovde, bilo nas je oko tri sto-
tine. Bi~evi su kori{}eni svakog jutra sve ~e{}e, dok smo silazili u jame za
kopanje gline. Sada nas je samo 50 `ivih, pro{aputao je ~ovek pored mene.
Ostani u sredini - tada te ne}e ~esto udarati.
Paragraf 175
Paragraf 175
Po~etkom 19. veka Nema~ka je bila konfederacija nezavisnih zemalja, i
homoseksualnost je bila legalna u svim tim zemljama. Kada je Kralj Wilhelm
1871. godine stvorio Drugi Rajh usvojen je anti-gej zakon i paragraf 175, kojim
se ka`njava neprirodno pona{anja sa kaznom od jednog dana do pet godina
zatvora.
Ovaj zakon je totalno uni{tio rad prvog svetskog gej aktiviste Heinrich
Ulrichsa. On je delio humoristi~ne panflete kroz koje je tvrdio da je homosek-
sualnost prirodna, i da homoseksualci zaslu`uju sva gra|anska prava tako|e i
brak. Godine 1871. primoran je da prekine {tampanje panfleta i na kraju je izg-
110






nan iz Nema~ke.
Urlihovu borbu su nastavili Adolf Brand, koji je 1891. godine pub-
likovao prvi gej magazin Der Eigene koji je izdavan u kontinuitetu do
1929. i Magnus Hirschfeld koji je publikovao Sappho und Socrates
1891. Brand, Hirschfeld i Max Spohr zajedno su osnovali prvu orga-
nizaciju za gej prava, Nau~ni humanitarni komitet. Do 1900. godine
komitet je imao samo 70 ~lanova, ali su uspeli da publikuju 23 knjiga
o homoseksualnosti i skupili su nekoliko hiljada potpisa poznatih ljudi
za ukidanje paragrafa 175.
Nema~ki gej pokret je rastao, iako je 200-300 ljudi tokom tih godi-
na bilo osu|eno zbog kr{enja paragrafa 175. Berlin je 1895. godine
imao 2 ipo miliona stanovnika i preko 40 gej barova. Balovi transvesti-
ta su u to vreme bili reklamirani u tada{njim medijima. Samo u 1905.
godini bilo je {tampano 320 publikacija o homoseksualnosti. Grupe kao
{to je Socijaldemokratska partija radnika javno je podr`ala borbu za gej
prava.
Skandal
Skandal
Situacija je po~ela da se pogor{ava kada je princ Philip od Eulenburga
i jo{ neki poznati mu{karci iz vladaju}ih krugova bili ume{ani u homosek-
sualni skandal koji su novine pretvorile u anti gej kampanju i lov na gejeve.
^lanstvo u gej organizacijama je dramati~no opalo zbog velikog broja samo-
ubistava i su|enja.
Godine 1910. vlada je podnela predlog da se sankcioni{e i lezbejski akt.
Predlog je odbijen {to je dovelo do velikog povezivanja i saradnje `enskog
i gej pokreta. Uprkos Eulenberg skandalu, gej pokret je dobijao veliku
podr{ku. Sovjetski savez je 1917. godine ukinuo sve anti gej zakone, {to je
rezultovalo podr{kom Hirschfeldovoj reformi zakona 1927. godine od strane
nema~kih komunista.
Hirschfeld je 1919. godine osnovao Institut za seksualne nauke u Berlinu,
koji je imao za cilj da edukuje stanovni{tvo. Ostale gej organizacije su bile
brzo osnovane tako|e i gej centri i udru`enja koji su po~ele da se bore za
reformu zakona.
Fa{izam je po~eo da ja~a, a ne smemo zaboraviti da je Hirschfeld bio
Jevrejin i gej. U Minhenu 1920. godine bio je napadnut od strane antisemita
koji su ga te{ko povredili. Ranije iste godine bio je napadnut od strane nacista
i dobio te{ke povrede glave.
Prikazivanje Hir{feldovog prvog pro-gej filma Druga~iji od ostalih bilo je stal-
no prekidano od strane fa{ista. U jednom takvom incidentu u Be~u 1923. neko-
liko ljudi iz publike je bilo ranjeno. Nacionalna Socijalisti~ka Partija je 14. maja
1928. godine izdala svoj stav o homoseksualnosti:
111
Nije bitno da li ti ili ja `ivimo, ali je neophodno da nema~ki narod
`ivi. On mo`e da `ivi ako mo`e da se bori, `ivot zna~i borbu. On jedino
mo`e da se bori ako manifestuje svoju mu{kost. On mo`e pokazati svoju
mu`evnost ako ve`ba disciplinu, naro~ito u ljubavi. Slobodna ljubav i devi-
jancija je nedisciplinovanost. Zato, mi te odbijamo, kao {to bi odbili svakog
koji povre|uje na{ narod. Svako ko pomisli na homoseksualnu ljubav je na{
neprijatelj.
Gej pokret je dostigao svoj vrhunac 1928. godine kada je Reichstag
sa 15 glasova za i 13 protiv izglasao ukidanje svih anti gej zakona.
Ali pre nego {to je zakon po~eo da se primenjuje, 1929. godine desi-
la se propast berze i nacisti dolaze na vlast.
Ernst Rhm
Ernst Rhm
Neki od nacista su naravno bili gejevi, ali je opasno naivno poverovati
da su nacisti tolerisali homoseksualnost. Primer za to je na~elnik SA trupa
Ernst Rhm.
Rhmova ~eta je bila puna nedisciplinovanih vojnika i jakih momaka
iz gradskog podzemlja i tako|e puna gej momaka. Rhma nije zanimala
njegova reputacija: na primer 1925. godine je podneo tu`bu protiv 17-o
godi{njeg de~ka koji ga je oplja~kao posle no}i koju su zajedno proveli.
Hitler je znao o njegovoj homoseksualnosti kao i o homoseksualnosti
Edmunda Heinesa, Karla Ernsta i La Paza.
Ali Hitler nije bio dovoljno sna`an da se suprostavi svom rivalu Rhmu
a da ne spominjemo da nikada ne bi bio tako sna`an bez njega. On je
mudro odlu~io da stane u odbranu Rhma: Njegov privatni `ivot ne mo`e
postati objekat osude sve dok ne u|e u konflikt sa osnovnim principima Nacional-
socijalisti~ke ideologije.
Kada je Rhmova vojska narasla na 500.000 vojnika 1932. godine Hitler
je u njemu video pretnju i odlu~io da je njegov privatni `ivot u konfliktu sa
ideologijom. Partijski sudija Walter Buch je pripremio ubistvo gej lidera SA:
Rhma, Count Du Moulina, Eckharta, George Bella, Stabsfhrer Uhla. Ali zav-
era je otkrivena, Buch je okrivljen za nju, i Rhm i Bell su pobegli kod svog
prijatelja Major Karl Mayra da saznaju ko stoji iza te zavere.
No} duga~kih no`eva
No} duga~kih no`eva
Hitler je odlu~io da uni{ti Rhma 30. juna 1934. godine {to se naziva No}
duga~kih no`eva. Rhmovi ljudi su uhva}eni kako orgijaju dok su Rhma na{li
u krevetu sa svojim voza~em, i Heinesa sa drugim mu{karcem.
Heinesa i njegovog de~ka su izveli napolje i na licu mesta ubili, dok su
112
ostale uhapsile kao izdajnike. Dve stotine SA lidera je tada uhap{eno
i sakupljeno u Berlinu gde su masakrirani. Rhm je bio zatvoren u
zatvoru Stadelheim u Minhenu po nare|enju Himmlera i Gringa, dat
mu je pi{tolj i re~eno da se sam ubije. On je odbio i rekao: Neka
Adolf zavr{io svoj prljavi posao. Ubili su ga.
Na dan kada je Rhm ubijen, Hitler je izdao nare|enje da se vojs-
ka o~isti od gejeva.
Aktivni progon gejeva zapo~et je 1933. godine, kada je Hitler
postao vladar Tre}eg Rajha. Te godine se desilo slede}e:
- Studenti Gimnasti~ke akademije su 10. maja upali u Hirschfeld Institut.
Uni{tavali su knjige, maltretirali osoblje, i izbacili dnevnike kroz prozor
na Opera trg, gde su ih spalili. Slede}eg dana vojska je ispraznila
zgradu i zgrada je postala sedi{te Nacisti~ke asocijacije nema~kih sudi-
ja i advokata. Hirschfeld je prognan iz Nema~ke. Umro je dve godine
kasnije u Francuskoj.
- U julu gej aktivista Kurt Hiller je uhap{en i poslat u Orienburg koncen-
tracioni logor, gde je mu~en devet meseci, sve dok nije pu{ten i izgnan
iz zemlje. On je jo{ 1921. godine govorio homoseksualcima: U finalnoj
analizi, pravda za nas }e biti samo plod na{eg rada. Oslobo|enje homoseksu-
alaca zavisi samo od samih homoseksualaca i njihovog rada.
- Februar: Zabranjena je prostitucija
- Februar: Zatvoreni su svi gej barovi i gej hoteli
- Mart: Zabranjen je nudizam
- Mart: Zabranjena je pornografija
- Mart: Liga zapadno nema~kih moralista po~ela je kampanju protiv
homoseksualaca, Jevreja i obojenih.
- Novembar: Nare|eno je policiji da se svi transvestiti odmah uhapse i
po{alju u koncentracione logore.
Na snagu je stupio zakon kojim se sterilizuju svi homoseksualci, {izofre-
ni~ari, epilepti~ari, narkomani, slepi itd. Godine 1935, 56 hiljada ljudi je ster-
ilisano. U praksi homoseksualci nisu bili sterilisani ve} kastrirani. U pripremi
olimpijskih igara 1936. godine vr{ena je ~istka homoseksualaca u Hamburgu
i za jedno ve~e 80 homoseksualaca je odvedeno u koncentracione logore.
Sve aktivnosti Hirschfeld-ove lige za ljudska prava su bile zabranjene, i
pokret je uni{ten.
Trijumf heteroseksualne volje
Trijumf heteroseksualne volje
Scena je bila postavljena za ono {to ja nazivam Pobedom heteroseksualne
volje. Ovaj izraz koristim jer je izuzetno va`no prepoznati nacizam kao ekstrem-
nu formu heteroseksualnog ideala i, kako to Kristofer I{ervud imenuje, kompul-
sivnu heteroseksualnost. Hitlerova ube|enja po ovom pitanju su sasvim jasna:
113
Moramo stvoriti naciju zdravu u sr`i, sna`nu u mu{karcima, potpuno
`enstvenu u `enama.
Nasuprot podmukloj posleratnoj propagandi usmerenoj da poka`e
da je nacisti~ki re`im bio pro{aran homoseksualcima, najve}i broj
nacisti~kih lidera, uklju~uju}i i one koji su ~esto povezivani sa zver-
stvima, bili su okoreli heteroseksualci. Nesumnjivo je ta~no da je za-
menik komandanta u Treblinki dr`ao harem de~aka u `enskoj ode}i,
ali objektivno gledano, ovaj primer je manje u`asavaju} od zaista mnogo
ve}eg broja harema sa `enama koje su maltretirali heteroseksualni ofi-
ciri. Ako postoji bilo kakva inherentna veza izme|u odre|enog seksu-
alnog `ivotnog stila i odre|ene politi~ke filozofije, najvi{e o~iglednosti, i
to pre svega na ideolo{koj liniji, ukazuju da su fa{izam i heteroseksu-
alnost stvoreni jedno za drugo:
Herman Gering, drugi ~ovek u hijerarhiji, razuzdane brutalnosti,
primeran mu`, toliko odan svojoj prvoj `eni da joj je podigao spomenik
u znak se}anja na nju; jednako veran i svojoj drugoj `eni Emi Zoneman,
kojoj se udvarao sa stra{}u savr{enog d`entlmena.
Rajnhard Hajdrih, pokreta~ Slu`be bezbednosti, nemilosrdan u
izvr{avanju svojih obaveza: nedisciplinovani heteroseksualni Don @uan.
Robert Laj, upravnik Organizacije nacisti~ke partije: pijani heterosek-
sualni sladostrasnik, o`enjen; ma{tao je da sazida ogromni bordel.
Joahim fon Ribentrop, ministar inostranih poslova Rajha, koji je bio pod
uticajem svoje `ene Elize.
Horst Vesel, vo|a Braon ko{ulja, idealne Hitlerove omladine: makro koji
je pribavljao prostitutke za Ali Hefler.
Hajnrih Himler, vo|a SS-a, crnog reda nacisti~ke elite: plitkouman,
nepristupa~an i seksualno inhibiran; o`enjen plavokosom, plavookom Valirom
po imenu Margaret Boden, izolovanom u njegovoj vili, dok je sekretarica
Hedviga Pothast ra|ala njegove dve k}erke.
Jozef Gebels, ministar propagande: ~ovek opsednut (hetero)seksom, kao
{to otkriva u svom dnevniku: Svaka me `ena mnogo privla~i. {unjam se okolo
kao pro`drljivi vuk, ali stidljiv sam kao de~ak. Me|utim, nije bio dovoljno stidljiv
da bi ga to spre~avalo u brojnim aferama, iako je bio o`enjen Magdom Berent,
koja mu je rodila {estoro dece.
Martin Borman, {ef osoblja: `ena mu je rodila sina ta~no devet meseci po
ven~anju i jo{ devetoro dece u redovnim intervalima. On i Gerda bili su uzor
nema~ke porodice, prava slika sre}nih heteroseksualaca. Bio je tipi~an i po svo-
joj aferi sa glumicom, a njegova odana `ena predlo`ila je da ona i glumica
ra|aju njegovu decu naizmeni~no svake druge godine.
Da ne pominjem festivale sa heteroseksualnom imaginacijom ni`eg srednjeg
stale`a: gala pivske fe{te, koje je organizovao Hitlerov telohranitelj, Kristijan
Veber, sa damama lakog morala, koje je obezbe|ivala slu`ba za rad; pijanke
114
Viktora Luca; orgijasti~ne No}i Amazonki u dvorcu Nimfenberg 1939.
godine, ili sli~na Geringova egzibicija Ra|anje Afrodite.
Seksualna higijena
Seksualna higijena
Va`nije je da sagledamo nacisti~ke politi~ke stavove i gledi{ta: svi
su primeri heteroseksualne ideologije.
Autoritet u seksualnoj etici bio je profesor Maks fon Gruber sa uni-
verziteta u Minhenu, arogantni heteroseksualist. Njegova knjiga
Seksualna higijena - ud`benik nacista - prvi put se pojavila 1927. godine
u izdanju od 325.000 primeraka u kojoj se osu|uje homoseksualnost i
masturbacija, i propoveda da:
Seksualni odnosi imaju mesta samo u bra~noj zajednici. ...Svrha braka je
ra|anje dece i njihovo odgajanje. Nacionalni rast zahteva od braka da da bar
~etiri potomka.
Fon Gruber je bio ~uvar nema~kog rasnog nasle|a i predvode}i zas-
tupnik eugenike. Pod njegovim uticajem Nacional-socijalisti~ka asocijacija
nastavnika preduzela je prevaspitavanje i reedukaciju dece, s obzirom na
genealogiju, genetiku i rasnu teoriju. Do 1941. godine 41 obrazovni cen-
tar pripremao je 215.000 nastavnika na propagiranje Gruberove teorije,
koriste}i tekst Osnovi rasne higijene.
Bra~ni krediti
Bra~ni krediti
S ciljem sna`enja heteroseksualnog ideala, nacisti~ka vlada pod
Geringom obezbedila je brzu podr{ku gra|anima koji su se rano ven~ali.
Bra~ni krediti dodeljivani su `enama kao ekonomski podstrek da ra|aju. Po
ovom sistemu davane su pozajmice bez interesa sa po 25% remisije za
svako ro|eno dete. Majka koja bi ostvarila Gruberov ideal ~etvrtog deteta nije
morala da otpla}uje pozajmicu. Do 1935. godine po 650 maraka je bilo pode-
ljeno jednom milionu majki.
Prostitucija, iako tehni~ki ilegalna, bila je tolerisana jer je uve}avala popu-
laciju i verovalo se da deluje protiv homoseksualnosti. Dekretima, izdatim 9.
septembra 1939. i 16. marta 1940. godine, medicinski nadgledani bordeli
otvoreni su na frontu za potrebe neo`enjenih Himlerovih SS-ovaca. Godine
1943, 600 `ena je regrutovano iz Pariza, Poljske, ^e{ke i Moravske za 60 bor-
dela, u kojem je svaka opslu`ivala po 50 klijenata na dan. Neke su kori{}ene
za biolo{ke eksperimente u Klose{trase bordelu u [tudgartu, na primer; `ene
su nosile specijalne kondome za sakupljanje semena partnera, koje se koristi-
lo za testove u pronala`enju zamene za plazmu. (Bizarno ali istinito.)
@enski pokret bio je, naravno, u potpunosti slomljen, kao i gej pokret.
115
Ta~nije, bio je spre~en. Velika mama Rajha, Gertruda [olc-Klink, lid-
erka @enske asocijacije, izjavila je: Nema~ka `ena mora biti takva da
~ini, da rado ~ini, sve {to se zahteva od nje. A gospo|a Ziber iz
Ministarstva Unutra{njih poslova saop{tava: U `eninim bedrima po~iva
budu}nost ljudi, u njenoj du{i je srce nacije. @ene postaju fabri~ke rad-
nice i/ili ra|ateljke dok slu{aju propagandu o pokornosti i odanosti.
Nacisti su toliko verovali u mit o postojanju materinskog instinkta u
svim `enama, takp da lezbejke - iako prezrene - nisu zakonski pro-
ganjali, niti su ih slali u logore. Lezbejke bi se predale, verovali su,
svom prirodnom materinskom instinktu, ako bi bar pru`ile {ansu za to,
a u svakom slu~aju, mogle su biti silom oplo|ene ukoliko bi to bilo
potrebno. @ene poslate u logore za koje bi se kasnije otkrilo da su le-
zbejke bile bi oterane u javne ku}e zbog le~enja kao i zbog poni`enja.
Mr`nja prema homoseksualcima
Mr`nja prema homoseksualcima
Sa takvim besomu~no heteroseksualnim pogledom na svet, nije te{ko
razumeti nacisti~ku mr`nju prema homoseksualcima. U naciji opsednutoj
natalitetom, homoseksualnost je bila politi~ki zlo~in. Rudolf Dils, osniva~
Gestapoa, 1934. odr`ao je predavanje svojim kolegama o tome kako je
homoseksualnost dovela do propasti anti~ke Gr~ke. Godine 1935. sve
lokalne policijske stanice su morale da podnesu Gestapou spiskove onih
za koje se sumnjalo da su homoseksualci; ukratko, na listi se nalazilo
20.000 imena.
Hans Frank, 1938. godine, izdao je nare|enja za jo{ rigorozniji nadzor:
Posebna pa`nja mora se posvetiti homoseksulnosti, kao jasnom izrazu naklonosti
koje su suprotstavljene normalnoj nacionalnoj zajednici. Homoseksualna aktivnost
zna~i negaciju onakve zajednice kakva se mora uspostaviti ako ne}emo da rasa
propadne. Zato posebno homoseksualno pona{anje ne zaslu`uje milost.
Himlerova druga divizija bila je zadu`ena da kontroli{e ilegalne partije,
organizacije, lige i ekonomske grupe, reakcionare i crkvu, masoneriju i homosek-
sualnost. ^ak i posle odslu`ene zatvorske kazne, ovi dr`avni neprijatelji dr`ani
su u sigurnom pritvoru (Schutzhaft) - eufemizam za zatvaranje u koncentra-
cione logore.
Hajnrih Himler
Hajnrih Himler
Najodgovorniji ~ovek za progon homoseksualca bio je Hajnrih Himler. Ve}
smo pomenuli da je bio fanati~ni heteroseksualist. S druge srane, bio je
fanati~ni antihomoseksualist. Jo{ pre 1937. godine njegove SS trupe bile su
~i{}ene od gej mu{karaca, ali te godine Himler je odr`ao govor ozna~avaju}i
116
homoseksualce kao mentalno bolesne, feminizirane, kao kukavice, la-
`ove, neodgovorne i nelojalne.
U svom obra}anju Bad Tolz konferenciji naredio je da sve gej SS-
ovce treba isterati, oduzeti im rang, dati ih na preki sud i zatvoriti u
trajanju koje predvi|a Paragraf 175. Ovo je bilo dopunjeno privatnim
instrukcijama njegovim generalima:
Kada odslu`e kaznu izre~enu na sudu, bi}e, po mojim instrukcijama, pre-
ba~eni u koncentracioni logor i tamo ubijeni pri poku{aju bekstva.
Svaki ~lan SS-a ili policije koji zapo~ne nedostojno pona{anje sa
drugim mu{karcem ili dozvoli da bude iskori{}en u nedostojne svrhe,
bi}e, bez obzira na godine, osu|en na smrt i ubijen. U lak{im slu~aje-
vima mo`e se dosuditi kazna zatvora u trajanju ne manje od {est god-
ina. Pod nedostojni pona{anjem Himler je podrazumevao ne samo kopu-
laciju, nego i dodirivanje tela druge osobe, ~ak i u punoj ode}i, tako|e i
ljubljenje. Odluka je bila prihva}ena od strane Gebelsa i {efa Centralnog
SS Ureda, Gotlib Bergera. Godine 1942. Ministarstvo pravde Rajha javno
prihvata smrtnu kaznu za homoseksualce.
Himler je, tako|e, direktno odgovoran za veliki deo anti-gej propa-
gande koja je ra{irena u masama. Anga`ovao je nau~nike da mu
pomognu u dokazivanu da plemenita rasa drevnih Germana problem
re{ava davljenjem homoseksualaca u ritovima i mo~varama. Profesor Ekart
sa Berlinskog univerziteta, autoritet u oblasti pravne istorije ka`e:
Pri procenjivanju opasnosti za rasu u simptomima degeneracije poznate kao
homoseksualnost, moramo se vratiti nordijskom principu da degenerike treba
istrebiti.
Samo Himlerovo ube|enje sa`eto je u izjavi koju je dao Feliks Kerstenu
1940. godine: Homoseksualci moraju biti potpuno eliminisani.
Koncentracioni logori
Koncentracioni logori
Mu{karci homoseksualci bili su gori od najgorih. Sme{tani su u logore 3
reda: Dahau, Firlsbitel, Grosrozen, Lihtenburg, Mathauzen, Nojengame,
Rafensbrik i Zonenberg. Tamo su dr`ani pod trostrukom logorskom disciplinom,
{to zna~i da su bili primorani na te`ak rad, manje hrane i podlegali su stro`em
nadzoru nego ostali zatvorenici. Kada bi se razboleli nije im bio dozvoljen
lekarski tretman, i ostavljani su ili na smrt ili bi ih ubijali ubrizgavanjem velike
doze morfina.
Jedan pre`iveli zatvorenik svedo~i o prispe}u novog homoseksualnog zat-
vorenika, zdravog mladog mu{karca:
Kada je do{ao, dograbili su ga i ismevali, zatim su ga pretukli i {utirali i na kraju
su pljuvali na njega. Patio je sam i u ti{ini. Onda su ga stavili pod hladan tu{. Bilo
je ledeno zimsko ve~e, a on je prestajao napolju, ispred baraka cele te duge i u`asno
117
hladne no}i. Kada je do{lo jutro, njegovo disanje je bilo ~ujno ote`ano.
Ponovo su ga tukli i {utirali. Vezali su ga za stub i postavili ga ispod
lampe dok nije po~eo da se znoji, da bi ga ponovo stavili pod hladan tu{
i tako naizmeni~no. Umro je do ve~eri. Re~eno nam je da umro od zapal-
jenja plu}a.
Jedan drugi pre`iveli zatvorenik pi{e:
Video sam prili~no feminiziranog mladi}a koji je bio vi{e puta primora-
van da igra pred SS-ovcima, koji bi ga potom mu~ili - vezali mu ruke i
noge za popre~nu gredu barake - i prebijali ga na naju`asniji na~in. ^ak i
danas nemogu}e mi je da pomislim na sve moje drugove, sva ta zverstva i
torture, a da ne padnem u duboku depresiju.
Strichjungen
Strichjungen
Hes se priklju~io SS-u 1933. godine, i postao je Rapport-Fuhrer u
Dahau 1935. godine. Nije ba{ odobravao ~istke, ali nije znao {ta drugo
~initi sa Strichjungen - aktivnim i vrlo o~igledno gej mu{karcima koji su
sakupljani po gradskim ulicama i dopremani u logore.
Hes je kasnije preme{ten u Zaksenhauzen, gde je saznao da tu ima
jo{ vi{e homoseksualaca. Smatrao je to epidemijom i sve ih je premestio
u jedan blok sa komandantom koji je znao kako da postupa sa njima. Bili
su primorani da obavljaju najte`i posao u logoru: da guraju metalne
valjkove za asfaltiranje i da rade u jamama sa ilova~om za Klinker-ciglanu.
Hes ka`e:
To je te`ak posao, a svaki od njih mora da zavr{i odre|enu koli~inu svakog dana.
Izlo`eni su svakakvom vremenu, leti i zimi, jer ugovoreni broj kamionskih prikoli-
ca mora da se napuni svakog dana.
Kvote su redovno pove}avane a ljudi koji bi pali u nesvest, i bili odvu~eni
- ~esto nikada vi{e nisu vi|eni. Navodno, ideja koja se krila iza te{kog rada
bila je da postanu normalni. Ovo je bilo dopunjeno primitivnom averzija-ter-
apijom i medicinskim eksperimentima koji su imali malo veze sa takozvanim
lekovima. Nojdeg se prise}a:
Eksperimenti su uklju~ivali `ive subjekte i fosfor: metod le~enja fosfornim opekoti-
nama. Ne mogu da govorim o efektima ove serije ispitivanja, koji su pra}eni neopi-
sivim bolom, strahom, krvlju i suzama: nemogu}e je staviti mizeriju u re~i.
Gejevima je data mogu}nost da se podvrgnu testu odricanja po Himlerovom
nare|enju, ali ~ak ako bi i pro{li test i uzbudili se zbog prostitutke obezbe|ene
za njih, nisu osloba|ani. Mali broj njih se odrekao svoje homoseksualnosti. Hes
izve{tava: Kad god im se pru`i prilika, oni bi pali jedni drugima u naru~ja. A
znaju}i da nikada ne}e biti oslobo|eni trpeli su dodatni psihi~ki stres. Rad im je
bivao sve te`i i umirali su kao mu{ice.
Hes je primetio da gejevi u njegovim logorima formiraju duboka i trajna pri-
118
jateljstva:
Ako bi neko od njih izgubio svog prijatelja zbog bolesti ili zbog smrti,
kraj bi se mogao predvideti. Mnogi bi izvr{ili samoubistvo. U takvim
situacijama prijatelj je zna~io sve. Bilo je mnogo primera prijatelja
koji zajedno izvr{avaju samoubistvo.
Ipak, generalno, mnogi mu{karci sa ru`i~astim trouglovima nisu
odustali bez borbe. Kako Hes hladno prime}uje: ^esto nije bilo lako
dovu}i ih do gasne komore.
Oru|e za ubijanje
Oru|e za ubijanje
Niko ne zna koliko je homoseksualnih ljudi ubijeno od strane nacista
pre i za vreme rata. Da pogledamo neke statistike:
Najpre, doma}i front. Broj homoseksualnih mu{karaca (civila)
optu`enih po Paragrafu 175 i poslatih u zatvor:
835 u 1933.godini;
948 u 1934.godini;
oko 3700 u 1935. godini;
5321 u 1936. godini;
8721 u 1937.godini;
8115 u 1938. godini;
7614 u 1939. godini;
3773 u 1940. godini;
3735 u 1941. godini;
2678 u 1942. godini;
996 u prvom kvartalu 1943. godine
nema zapisa o civilima za ostatak 1943. godine, niti za 1944. i 1945.
godinu. Total bi bio oko 50.000 - trebalo bi dodati broj od oko 56.000 ljudi
podvrgnutih sterilizaciji.
Ovako veliki broj optu`enih homoseksualnih civila upu}uje na mnogo ve}u
cifru sa borbenih linija - gde se nalazila ve}ina mu{karaca - i iz koncentra-
cionih logora (iz kojih ima nedovoljno zapisa).
U svakom logoru u kome je radio - Dahau, Zaksenhauzen, Au{vic i
Ravensbruk - Hes ka`e da je bilo mnogo homoseksualaca. Veoma je jasno iz
njegovog saop{tenja da su homoseksualci sa~injavali zna~ajan deo zatvoreni-
ka: njegovi komentari nagove{tavaju da je bilo gotovo jednako mnogo homosek-
sualaca u Dahau koliko i Jevreja, {to bi 1936. godine bilo oko 12% logorske
populacije. Ovo ne uklju~uje one homoseksualce koji su bili dopremani do logo-
ra vozom i direktno odvo|eni u gasne komore, niti se odnosi na SS gej
mu{karce koji su dovedeni u logor i ubijeni pri poku{aju bekstva.
Ukupni broj ubijenih zatvorenika je 8 miliona. Nemogu}e je proceniti koliko
od njih je bilo homoseksualno. Ali Hes, po njegovoj vlastitoj proceni, li~no je
119
nadgledao ubijanje 2.000.000 homoseksualaca, Jevreja, Roma, ko-
munista i ruskih vojnika: ovo bi zna~ilo da je on sam mogao pobiti
bar 15.000 homoseksualaca, {to je cifra koja se ~esto navodi kao
ukupni broj homoseksualaca ubijenih u konc logorima. Dokumenta iz
koncentracionih logora su sistematski uni{tavana od strane nacista, a
pre`iveli zapisi su nepotpuni, pa nije mogu}e pouzdano ustanoviti o
kom broju ljudi se radi kada je u pitanju Hitlerovo kona~no re{enje prob-
lema sa homoseksualcima. Procena se kre}u od 430.000 ({to je verovat-
no preterano) do 10.000 ({to je verovatno umanjeno).
Detaljna statisti~ka analiza sa~uvanih zapisa ukazuje na to da su
homoseksualci stavljani na najte`i rad (jame sa {ljunkom u Dahau i
ciglana u kojoj su svi homoseksualni zatvorenci Zaksenhauza radili);
stopa smrtnosti homoseksualaca bila je za 50% ve}a nego kod politi~kih
zatvorenika; bili su brutalnije i ~e{}e ka`njavani nego drugi zatvorenici;
i oni ~ine najvi{i procenat zatvorenika koji su transportovani (nacisti~ki
eufemizam za odvo|enje u gasne komore). Jedan pre`iveli govori:
Zatvorenici sa ru`i~astim trouglom nikada nisu `iveli dugo; istrebljivani su od
SS-ovaca sistematskom brzinom.
Po svoj prilici, te{ko da je ijedan homoseksualni zatvorenik konc logo-
ra pre`iveo. Ru`i~asti trouglovi bili su prezreno odba~eni od svih ostalih
grupa u konc logorima. Nakon rata homoseksualcima je odbijena reparaci-
ja koju je nema~ka vlada dala drugim grupama, jer su oni jo{ uvek bili
klasifikovani kao kriminalci po nema~kom zakonu. ^ak im je uskra}ena i
dr`avna penzija koja bi nadoknadila sumu za vreme provedeno u konc
logoru. Mogli su biti ponovo zatvoreni zbog ponovljenog prekr{aja, i stavljeni
su na nove spiskove seksualnih prestupnika. Humane ustanove u svim dr`a-
vama osudile su tretman sa svim `rtvama - osim sa homoseksualcima. U
toku godi{njih dana `alosti premali broj zemalja oficijelno `ali homoseksualne
`rtve. Komentarima pre`ivelih da su jednog dana jednostavno nestali mo`emo
dodati i danas ostaju zaboravljeni.
Rictor Norton
Ovaj esej publikovan je u Gay Newsu novembra 1975. godine
Preveli i priredili: Ivan Dini} i Predrag M. Azdejkovi}
120
Slike ira~kih zatvorenika izlo`enih torturi ameri~kih
vojnika/vojnikinja tako puno distribuirane u medijima, zaokupljale su
me nekoliko dana tokom kojih sam morao da se suo~im sa pravom
prirodom te moje neugodnosti. Neugodnosti koja se pru`a preko saz-
nanja da su ameri~ki vojnici divljali nad zatvorenicima. Ona je mnogo
li~nija i povezana je sa sramotom koju ose}am kao gej mu{karac.
Svet se prenerazio ovim fotografijama, ne samo zbog njihove bru-
talnosti ve} i zbog njihove seksualne prirode. Homofobija u ameri~koj
vojsci nije ni{ta novo, ali da se istopolni seks zloupotrebljava kao
vojna taktika, predstavlja novi nivo perverzne pronicljivosti. Suo~eni sa
svojom seksualno{}u kao krajnjim oru|em degradacije, gej mu{karci
sada imaju jo{ jedan razlog da se bore protiv ponovnog izbora D`ord`a
Bu{a za predsednika. Zato mi mo`emo biti u prvim linijama protesta
protiv ovih ratnih zlo~ina jer ve} pla}amo cenu na{e seksualnosti biva-
ju}i zbog toga stigmatizirani.
Veoma je zbunjuju}e da uop{te stavite re~ gej ispod slikanih ~inova
koji dolaze iz Iraka i poku{ate da ih pomirite sa konceptom `ivota mu-
{karaca u Islamskj kulturi. Jer gej podrazumeva identitet i kulturu.
Ameri~ka taktika poni`avanja arapskih mu{karaca prisiljavanjem da
pokazuju svoja naga tela i siluju ih, realno ili simuliraju}i akt analnog
odnosa, ne}e biti uspe{na ako Islamski svet ne nepravi neku jaku relaciju
sa homoseksualno{}u. Seks izme|u mu{karaca postoji u Islamskom dru-
{tvu, ali ve}a je sramota pokazati gej identitet nego vr{iti istopolni ~in.
Sramota dolazi jedino otvaranjem gej identiteta, koji se redovno ka`njava.
Poslednji izve{taji nagove{tavaju da maltretirani zatvorenici nisu samo
psihi~ki zlostavljani, ve} su optu`eni da su postali homoseksualni, {to je
verovatno jedna od najve}ih uvreda unutar Islamske kulture.
Islamsko odbijanje homoseksualnosti je op{te poznato, i veoma je te{ko
da se veruje da seksualno poni`avanje nije precizno razmatrano kao takti-
ka za izazivanje zatvorenika. Tvrdnje generalke D`enis Karpinski, koja je
nadzirala vojnu policiju tokom perioda zlostavljanja, ukazuju da su akcije
strate{ki veoma dobro isplanirane i da su vojnici zapravo hvaljeni za njihov
trud da ponize zatvorenike.
121


Tokom istog vremena u Afganistanu, ameri~ka vojska imala je
veliku priliku da ispita kompleksnost homoseksualnih odnosa u
Islamskim zemljama. Ironi~no, ali seksualne zajednice izme|u star-
ijih mu{karaca i tinejd`erskih de~aka dugo su ve} prihva}ene u
afganistanskom dru{tvu kao razra|en oblik prostitucije. Stariji
mu{karci, obi~no o`enjeni devoj~icama, aktivno se udvaraju
de~acima koji `ive siroma{no - nu|enjem poklona i novca koji pred-
stavljaju mo}ni mamac. Stigma gej identiteta je izbegnuta jer de~ije
godine njih jo{ uvek ne ~ine pravim mu{karcima.
Iznena|uju}e, poni`avanje Ira~kih zatvorenika u Abu Garibu
nagove{tava da je ameri~ka vojska kona~no preuzela razumevanje
za Islamsku kulturu. Na`alost, to zna~i zloupotrebu tog znanja u
razvijanje politike koja korenito sramoti one koji su viktimizirani, ali i
ameri~ki narod u celini koji ponekad sebe ne sagledava realnim
o~ima.
Zato je zbunjuju}e videti `ene (koje su tako puno radile da bi bile
prihva}ene od strane vojske), kao glavne u~esnice u ovoj torturi.
Jedan od ~udnih aspekata fotografija je stalno u~e{}e `ena u ovom
procesu. Vojnikinje se pojavljuju ispred izlo`enih mu{kih tela, ili pozi-
raju kao turisti pored gomile mu{karaca koji izgledaju kao da su mrtvi
{to daje posebnu notu u`asa (gomila tela odmah izaziva asocijacije na
Holokaust u kome su gej mu{karci bili eliminisani zajedno sa Jevrejima
i ostalim nepo`eljnim). Na nekom nivou, `ene su oduvek gledale na nji-
hovu poziciju u dru{tvu kao na poziciju gej ljudi, na osnovu kojeg su
gej mu{karci i strejt `ene gradili svoja prijateljstva.
@ene koje u~estvuju u torturi (ali i vojsci uop{te), suo~avaju se sa
presijom iz svog okru`enja gde je heteroseksualno nasilje od strane
mu{kih vojnika obi~na stvar. Akcije koje su u torturi preuzele vojnikinje
verovatno podi`u njihov status `ene u o~ima njihovih drugova. Tako `ene
imaju zadovoljstvo da kona~no imaju nekog ko ima manje mo}i i vik-
timiziraju ih na na~in na koji su mo`da i one same bile viktimizirane.
Medijska analiza slika torture je bila pompezna, kao urednici/ce koji/e
su diskusiju o zlo~inu `eleli/le da pretvore u pri~u o seksualnosti. Kada se
oni/one usredsrede na seks, fokusiraju se samo na ~inove simuliranog
seksa jer je lak{i za opisivanje, nego navo|enje u detalje ~injenica da su
neki od zatvorenika bili silovani predmetima kao {to je dr{ka od metle dok
su ostali urinirali po njemu.
Militantna zloupotreba istopolnog seksa kao oru`ja torture ja~a poni`a-
vanje gej mu{karaca na Zapadu. U celom ovom slu~aju vidljiva je jedna
veoma ekstremno iskori{}ena forma torture koja se de{ava {irom sveta:
122
telesna tortura, koja jo{ uvek nije dovoljno osvetljena u Zapadnom
svetu. Za ne-autovane gej mu{karce i lezbejke slu`enje vojske
izaziva kompletan teror. Pogre{an pravac koji se zastupa u vojs-
ci principom dont ask, dont tell politike i Bu{ove administracije bri{e
postojanje bilo kakvog sa`aljivog konzervativizma koji je otkriven
kao la` kori{}enjem seksualnog terora kao ratnog oru`ja.
Gej mu{karci imaju neki vid sau~estvovanja u ovoj situaciji. Kao
{to smo na{oj kulturi dopustili da postaje sve vi{e i vi{e deseksu-
alizovana, pristaju}i na monogamne supruge i TV dekoraciju `ivota,
ti isti gej mu{karci imaju dozvolu dru{tva da bacaju sramotu na na{u
seksualnost i pretvaraju je u neku tajnu stvar, tabu o kome se ne
govori ni me|u nama gejevima ni me|u drugima.
Normalno, Bu{ova administracija je osudila ~inove torture sada
kada su u{li u javnost. Ameri~ki `ivot je postao naglo unaza|en
tokom nekoliko poslednjih decenija, i mi postajemo sposobni da ko-
municiramo sa problemima jedino kada se oni nagomilaju ili postanu
javni skandal. Ali, ovi ~inovi su jo{ jedna mogu}nost da po~nemo da
se preispitujemo o narastaju}oj puritanskoj ameri~koj kulturi koja sve
vi{e podr`ava kori{}enje seksualnosti kao sredstva koje izaziva ga|e-
nje. No, kako Bu{ova administracija izaziva sve vi{e i vi{e nasilja u
Arapskom svetu, eto izgleda da }e se i nasilje nad gejevima u Americi
pove}ati.
Tekst je objavljen u listu Advocate u junu 2004. godine. Njegov autor je
Patrik Mur, pisac knjige Beyond Shame: Reclaming the Abonded History
of Radical Gay Sexulity.
Prevod Boban Stojanovi}
123
Povodom eskalacije nasilja ameri~kih vojnika/vojnikinja nad ira~kim
ratnim zarobljenicima grupa za za{titu prava LGBT (lezbejski, gej, bisek-
sualnih, transseksualnih) osoba Queeria poziva nevladine organizacije iz
Srbije i regiona da odbiju donacije Ameri~ke administracije i njenih fon-
dacija.
Smatramo da finansijska sredstva koja mnogi/mnoge od nas dobijaju
od pomenute Administracije i fondacija, na indirektan na~in zna~e
podr{ku politici rata, ubijanja, ru{enja i svih oblika nasilja. Podse}amo da
se iz istih fondova odvaja novac kojim se finansira naoru`anje ameri~kih
vojnih jedinica koje u~estvuju u oru`anim sukobima {irom sveta.
Omalova`avanje zarobljenika primoravanjem na istopolni odnos, koji
zarobljene mu{karce (li{ene svake mogu}nosti suprotstavljanja i ispoljavan-
ja bilo kakve mo}i), stavlja u polo`aj homoseksualaca smatramo niskim i
sramnim ~inom koji pokazuje nespremnost da se na adekvatan i nenasilan
na~in do|e do politi~kog dogovora.
Ratovi koje vojska proizvodi, kao svoje produkte nema samo najbrutal-
nije nasilje i ubistva, ve} i {irenje i podr`avanje dru{tvenih predrasuda fab-
rikovanjem neprijatelja i strahova, a ovog puta eksplicitno je nagla{ena
homofobija. Poni`avanje prisilom na homoseksualni odnos zna~i davanje
manje vrednosti mu{karcu, ratnom zarobljeniku- uvodi ga u ulogu `ene,
stvarnog homoseksualca, osobe nedovoljno jake da se brani, ~ime se vr{i
degradacija ne samo zarobljenih vojnika ve} i dru{tveno marginalizovanih
grupa: `ena, gejeva i lezbejki, osoba drugih nacionalnosti... Senzacionalisti~ko
prikazivanje homoseksualnog ~ina kao ~ina prisile i torture, stvara i {ire homo-
fobiju jer prikazuju iskrivljenu sliku stvarnih ljudskih odnosa.
Ovom prilikom pozivamo i podr`avamo na{e prijatelje i prijateljice iz ame-
ri~ke LGBT zajednice, da osude i istraju u naporima da se ovakvi slu~ajevi
koriste za medijsku propagandu Bu{a i njegove ma{inerije isklju~ivanja
razli~itosti i drugosti, ali i da osude postupke Ameri~ke vojske u Iraku.
QUEERIA - Centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti
124




____________________
1
Tigre javi se ako si mu{ko na pomalo nezgrapan, ali izazovan oglas koji sre}emo u dnevnim
hrvatskim listovima odazivaju se neki novi tigrovi... (Hrvatski vojnik, 10. septembar 1993.)
Stvar srpske nacije, a time i stvar autenti~ne Evrope i uop{te
interese pravilno shva}enog nacionalnog ideala, Srbija najbolje
brani u ratu. Ona ima za tu borbu uvek spremne ratnike. Oni rado
za nju `rtvuju svoje mu{ke `ivote, a Srbija - to jest njene vlasti,
svetovne i duhovne - rado tu mu{ku `rtvu prima. Ka`e: Sre}ne su
vam rane juna~ke, ili ~e{}e: Ve~na nam slava, junaci! Uop{te, borba
za stvar nacije nije samo ne{to rodoljubivo nego je ona i vrlo
mu`evna.
Virilnost je jedna od osnovnih i najupadljivijih crta ratnika kao juna-
ka mitskih pri~a o ratu, bar onih koje su o`ivele tokom poslednjeg
rata u biv{oj Jugoslaviji. Biti hrabar i spremno se izlo`iti opasnostima
u kojima rat ne oskudeva predstavlja najve}u probu i dokaz mu{kosti.
Na primer, u jednoj reporta`i objavljenoj u listu Javnost (od 12. novem-
bra 1994) pri~a se o nekom za srpske borce opasnom delu Sarajeva,
u koji su i{li samo oni koji znaju {ta nose me|u nogama. Ratna propa-
ganda, a posebno propagandni pozivi pod zastavu, ~esto se zasniva
na tom argumentu, na poistove}ivanju u~e{}a u ratu sa inicijacijom u
svet odraslih mu{karaca. Tako je na po~etku rata u Hrvatskoj jedan ofi-
cir JNA, pred tv kamerama, hrabrio svoje vojnike da se upute preko
minskog polja slede}im re~ima: Ko je mu{ko nek pro|e s nama. U reviji
Hrvatski vojnik septembra 1993. objavljen je jedan ~lanak koji svedo~i o
tome da je hrvatska vojska mu{kim argumentom potkrepljivala pozive za
uklju~enje u borbu. Glavni slogan je bio: Tigre, javi se ako si mu{ko!
1
Isti paralelizam postoji i u razvijenijem obliku ovog argumenta, gde se
javlja diskvalifikacija onih koji se ne odazivaju na pozive da se priklju~e
ratu mu{karaca. Oni su na obe strane nazivani maminim mazama. Na
kraju krajeva, ka`e jedan hrvatski borac, vojska smo a ne mamine maze (isto).
U isto vreme, na drugoj, srpskoj strani, u jednoj pesmi dueta Bra}a Baji},
podsmehu je izlo`en dezerter koji svojoj mami be`i.
Infantilnost nedostojna junaka pripisuje se neprijateljskim vojnicima.
Primer za to }emo na}i na tre}oj zara}enoj strani u pro{lom ratu, u jednoj
reporta`i objavljenoj u sarajevskom listu Ljiljan (broj od 2. novembra 1994).
Tu se pri~a kako je jedan Izetbegovi}ev borac vi{e od pola sata jurio po
125
planini nekog mladog Karad`i}evog gardistu, koji je, {to se na
kraju pokazalo, samo lepo vaspitana i upla{ena mamina maza:
Kada ga je ulovio, gardista je zauzeo gard dignuv{i ruke i promucao:
^iko, nemojte me ubiti imam trideset pet maraka u d`epu.
Mu{kom identitetu ratnika naizgled protivre~i pojava lika ratnice.
Ipak, njena uloga je izgleda najvi{e namenjena potkepljivanju ap-
ela ratne propagande upu}enih mu{karcima, kojima se stavlja do
znanja da rat mo`da i nije tako opasna avantura kad u njega odlaze
i `ene, a tako|e, i to da je avantura, upravo zahvaljuju}i prisustvu
mladih i zgodnih ratnica, mo`e da ima i svoju pikantnu stranu. A
`ene ratnice upravo su takve: mlade, lepe i negovane. Televizija
Srbije u vreme ratne kampanje u Hrvatskoj koristila je i likove mladih,
zgodnih dobrovoljki. Izjavu jedne od njih, vrlo mlade `ene u ratni~koj
uniformi, majke dvoje dece, navodi Lazar Lali} u knjizi Tri TV godine u
Srbiji. Na pitanje kako se odlu~ila da ide u rat ona je odgovorila: Pa
eto, kad gledam televiziju, vidim {ta se radi i `elim da pomognem i vredi
`rtvovati za ovu na{u Srbiju svoj `ivot.
U Ljiljanu ( u ve} citiranom broju od 2.novembra 1994) objavljena
je i jedna velika ilustrovana reporta`a pod naslovom Lijepe `ene oslo-
ba|aju najlep{u zemlju. Tu se pripoveda da je dru`enje sa plavokosim,
crnokosim, crvenokosim, besprijekorno urednim, diskretno na{minkanim
djevojkama koje negovanim djevoja~kim rukama ste`u pu{ku i automat, pravo
zadovoljstvo. Ovim atraktivnim ratnicama Izetbegovi}eve vojske sli~ne su
obe Marti}eve dobrovoljke koje nas gledaju sa naslovne strane revije
Vojska Krajine (april 1993). Njihove seksepilne crte nije mogla da sakri-
je ni uniforma ni maskirna boja na licu. Jedna do njih svojim prstima sa
upadljivim crvenim lakom na noktima ste`e automat, a o drugoj saznaje-
mo da je iz milo{te zovu Siki-`ena zver.
Pojava `ena i `ena ratnica u mu{kom ratni~kom svetu ne remeti pred-
stavu o u osnovi virilnom karakteru ratovanja, nego mo`e ~ak da je potvr-
di. Me|utim, ratni~ku virilnost ozbiljnije dovode u pitanje izbesne femi-
nizirane crte koje se uporno zadr`avaju u likovima na prvi pogled
najmu`evnijih ratnika. Ovde ne mislim na feminiziranost ~iji primer nudi
jedna ratna reporta`a objavljena u Dugi (decembra 1991), gde je opisana
pijana zabava crnogorskih ratnika pod Dubrovnikom, zabavljenih obla~enjem
u `ensku ode}u zate~enu u Titovoj vili u Konavlima.
Re~ je o starom mitu dvojnog polnog identiteta ratnika, koji ima telo i
sr~anost mu{karca, ali psihu, du{u devojke. Trag tog motiva nalazimo u jed-
noj re~enici kojom je Pero Slijep~evi} opisao Aleksu [anti}a: Krv juna~ka,
du{a devoja~ka. U na{e vreme formulu je upotrebio Vuk Dra{kovi} u govori
126
na sahrani \or|a Bo`ovi}a Gi{ke, komandanta dobrovolja~kog
odreda Srpska garda osnovanog pod patronatom SPO. Tu je
Dra{kovi} za srpsku vojsku rekao: To je vojska du{e devoja~ke,
pona{anja sve{teni~kog, a srca Obili}a. Te osobine krase i lik
komandanta Gi{ke, koji je bio, kako ka`u pisci jedne njemu
posve}ene knjige, nje`an ~ovjek jake gra|e, pa je ~ak u razgovoru sa
nepoznatim osobama ponekad crveneo.
Mogu}ni izvor ove formule je u ambivalentnom karakteru patri-
jarhalnog balkanskog ratnika, u kome su spojene ratni~ka aktivnost
koja ne preza ni od ~ega, neustra{ivost u kontaktu sa neprijateljem
i, s druge strane, uzdr`anost, ponekad prava stidljivost u dru{tvu, a
posebno `enskom. Tu me{avinu hrabrosti i uzdr`anosti Gerhard
Gezeman je nazvao heroi~kom stidljivo{}u. Za patrijarhalnog
crnogorskog ratnika, po Gezemanovom mi{ljenju prava mu{kost nema
veze sa erotikom, ljubavlju i odnosima prema `eni. Mu{karac sve to
prezire, a mu{kim i herojskim smatra kult borbe, dece, predaka i
zajednice.
Takav, uzdr`an, negativan odnos prema seksualnosti, posebno u
vreme rata, vladika Nikolaj Velimirovi} pripisao je balkanskim seljaci-
ma. U njegovoj knjizi Rat i Biblija ima jedno poglavlje, pod nazivom
Razvrat u ratu donosi nesre}u, gde autor tvrdi da se balkanski seljaci i
u na{e vreme pridr`avaju zapovesti o uzdr`avanju od preljube u ratu,
koju je Bog izdao Mojsiju i njegovom narodu: ^uvajte se od svake zle
stvari u ratu naro~ito od preljube, pi{e vladika Nikolaj i predstavlja
osnovno pravilo ratnog morala neiskvarenih seljaka balkanskih do
dana{njeg dana. Sa tim se sla`e ono {to je, kako tvrdi Matej Arsenijevi},
Dimitrije Ljoti} mislio o moralnom liku srpskog vojnika: D. Ljoti}, u svojim
uspomenama o Prvom svetskom ratu, pi{e da je me|u srpskim vojnicima pos-
tojalo nepisano pravilo da se u ratu mora `iveti mona{ki, asketski i devstveno
da bi se sa~uvao stav maksimalne li~ne ~istote i usresre|enost na vojni~ku
du`nost.
Ako sledimo trag, mo`emo zaklju~iti da je ratnikova du{a devoja~ka me-
tafora sa seksualnu ~isto}u, neiskvarenost, za potpunu posve}enost jed-
nom sublimiranom erosu, koji je daleko od banalne vojni~ke raskala{nosti,
u dru{tvu seksepilnih ratnica ili bez njih, koju savremena propaganda rata
nudi kao svoj najja~i argument. Sada, me|utim, otkrivamo da politi~ki mit o
ratniku zapravo predla`e, odnosno tra`i, ne{to sasvim suprotno onome na
~emu se zasniva erotski argument ratne propagande, to jest oslobo|enost
od seksualnosti i posve}ivanje drugim, za kolektiv vrednijim aktivnostima.
Nema sumnje da mit o ratniku le`i te`i tome da lik sr~anog, pa i iskusnog,
127
____________________
2
Ovde se mo`emo setiti Jovanke Orleanke i njenog glavnog atibuta, koji je njeno devi~anstvo. Ona
nije samo sr~ana ratnica, nego je pre svega ratnica-devica.
prekaljenog borca, upotpuni, naizgled tom liku neprikladnim, osobi-
nama seksualne nevinosti i ~istote
2
.
Potreba da se ratniku da devoja~ka du{a, to jest seksualna
~istota i nedirnutost, mo`e da se dovede u vezu sa njegovom
funkcijom plemenitog i ~asnog ubice neprijatelja, odnosno da mu
se objasni kao potreban uslov da bi se ta funkcija mogla ostvariti
u religijskom smislu dozvoljen i bezbedan na~in. Ali, po mom
mi{ljenju, nevina du{a devoja~ka potrebna je ratniku pre svega zbog
toga {to je njegova glavna uloga u na{oj ratni~koj mitskoj pri~i
ukoka `rtve a ne uloga pobednika. Kao {to znamo, bogovi nam
tra`e krv nevine `rtve.
U stvari ratnik, odnosno junak du{e devoja~ke re|a je matafora
nevinosti `reca/`rtve od metafore koju ~ini spoj deteta i ratnika.
Ratnici imaju i de~ije ili de~a~ke du{e i lica. List 1. Kraji{kog korpusa
Vojske RS Kraji{ki vojnik, koji izlazi u Banjaluci, objavio je (u broju
od februara 1995) nekoliko priloga o jednoj ratnoj jedinici Marti}eve
vojske koja nosi nadimak Vukovi sa Vla{i}a. Me|u tim prilozima nalazi
se i jedna pesma sa ovim stihovima:
Ko su ti momci {to nose
tugu zavi~aja u o~ima?
Ratnici de~a~kog lica
{to budni sanjaju no}ima...
Vojnici se naj~e{}e nazivaju na{om decom, na{im sinovima, pri ~emu
identitet roditelja koji to govore ostaje neodre|en, a mo`e se naslutiti da
bi bar jedan od njih mogao da bude Dr`ava koja svoju decu {alje u rat.
Roditeljstvo, pogotovo materinstvo, bolje je poznato kad su vojnici opisani
kao deca ili sinovi Domovine, svoje zemlje, na primer Majke Srbije.
Vojnici vi{e nisu mamine maze svojih biolo{kih majki, ali su zato mezim-
ci svoje majke Domovine. Oni su ovoj drugoj potrebni upravo kao nevina
deca, kao de~aci neokaljani seksualnim iskustvom.
Ratnik mo`e da se dovede u stanje seksualne ~istote i da stekne sta-
tus nevinog deteta i sina majke Domovine putem neke vrste obreda koji
se odvija u smeru obrnutom od smera seksualne inicijacije mladi}a.
Scenario tog obreda deseksualizacije mladih ratnika slede razni opisi odlas-
ka u rat, koji pre svega zna~i rastanak od `ena i zaustavljanje seksualne
aktivnosti. Na primer, u jednoj staroj ~etni~koj pesmi taj motiv izra`avaju sti-
hovi:
128
Ajmo, momci, vreme nama
rastajmo se sa curama
o ljubavi nema zbora
u borbu se i}i mora.
Seksualnost ratnika skrenuta je prema jednoj supstituciji koja se
naj~e{}e materijalizuje kao feti{izam oru`ja:
Mesto tvoga belog lica
pu{ka mi je drugarica
mesto tvoje ruke dvije
neveste su fi{eklije.
U jednoj varijanti ovog motiva, koja tako|e, poti~e iz ~etni~kog
folklora, pominje se nekad popularna pu{ka karabinka:
I ja uze pu{ku i bombicu,
da prigrlim zelenu {umicu,
majka mi je {uma {umadinka,
draga mi je pu{ka karabinka.
Isti motiv oru`ja-feti{a sadr`i i jedna ratna reporta`a o borcima HVO-
a. Znati`elju u nama, pi{e autor, budi dje~ak, sa {e{irom na glavi i improvi-
zovanim rejbankama na o~ima, Juro Ivakovi} 17-godi{nji bojovnik, koji je
umjesto prve djevojke zagrlio 84-ku, a umjesto svoje prve cigarete zapalio
~etni~ki tenk (Zmaj od Bosne, 3. novembar 1994).
Ovaj feti{izam oru`ja svedo~i o tome da mit ratnika, nasuprot privid-
noj zaokupljenosti slavljenjem potentnog virilnog mu{karca, govori o jed-
noj morbidnoj erotici, ~iji je pravi smisao predavanje nagonu smrti.
Ratnik je ne samo seksualno nedozreo ili uzdr`an i takore}i ritualno,
putem regresije na pubertetsku fazu, od seksualnosti o~i{}en, nego je
njemu jo{ poveren i zadatak da se bori protiv agresivne virilnosti nepri-
jatelja, koji se ~esto pojavljuje u liku silovatelja i otima~a na{ih `ena. Dakle,
ovde je neprijatelju dato da oli~ava neukrotivu virilnu potentnost, kao razvrat
raspojasane mu{ke seksualnosti, dok je na{im vrlim ratnicima dodeljena
uloga da brane ~ast napadnute Domovine, nacije i nacionalne teorije, koje
su, dakako, u ovoj mitologiji obi~no otelovljenje kao `enski likovi.
Da bi se nacija sa~uvala od nasrtaja i osvajanja, od zadiranja neprijatel-
ja u njeno telo ili tkivo, potrebna je `rtva, potrebno je da ratnici na oltar
nacije prilo`e svoje `ivote. Njih zadatak, kao {to je ve} re~eno, nije toliko
129
____________________
3
Motiv otad`bine `edne `rtvene krvi javlja se u srpskoj rodoljubivoj poeziji. Na primer, u [anti}evoj
pesmi O zemljo moja. Tu pesnik razgovara sa svojom zemljom i pita je:
O, zemljo moja, {ta te tako boli?
Za{to me vje~no trzaju i more
Jauci dugi iz tvoje dubine?
A zemlja mu odgovara:
To moje srce premire i gine
U tvrdom mrazu, bez sunca i zore(...)
Ja mrtve uz sna uzdasima budim,
Jer nema `ivih da umiru za me.
u tome da ubijaju neprijatelje koliko u tome ne izginu, da proliva-
ju svoju nevinu `rtvenu krv. To potvr|uju mnogi primeri. Ponekad
je Otad`bina predstavljena kao pravo primitivno krvo`edno bo`an-
stvo, kao Moloh nacionalne mitologije. ~iji opstanak zahteva heka-
tombe `rtava
3
.
Lik ratnika ~esto se pojavljuje u retrospektivi, a to retrospektivno
slikanje ratnika zahteva njegovo radikalno juna{tvo, tj. ono koje se
ostvaruje tek `rtvovanjem `ivota. Ratnik je dete Otad`bine, on je,
zatim, od plotskih `elja i dela osve{}eni ratnik Nacije, ali, pre svega
toga, on je mrtvi junak. Nevinost deteta ili ~istota dobijena zabo-
ravom i kro}enjem seksualnosti potrebne su da bi ratnik stekao sta-
tus nevine, ~iste `rtve, ali i da bi bio verodostojni mrtvac. Pesma
posve}ena Vukovima sa Vla{i}a govori o ratnicima de~a~kog lica , ali
u njoj je i mesto koje otkriva da su oni retrospektivno prikazani kao
mrtvi junaci, pokojnici za kojima `ene u crnini pla~u, i ~ija dela pri-
padaju istoriji:
I dok ponosne majke,
sestre i supruge
rupcima crnim o~i vla`ne bri{u
njihove delije iz dvadeset druge
na Vla{i}u
novu u~iteljicu `ivota pi{u.
Mir~a Elijade je primetio da mitski junak, za razliku od obi~nog smrt-
nika, nastavlja da dela i posle smrti. Posmrtni ostaci junaka, pi{e Elijade,
imaju zastra{uju}u magijsko-religijsku mo}. Njihovi grobovi, njihove relikvije,
njihovi kenotafi deluju na `ive tokom niza vekova. U izvesnom smislu, mo`e
se re}i da se junaci pribli`avaju bo`anskom polo`aju zahvaljuju}i svojoj smrti:
oni dobijaju neograni~enu post-egzistenciju, koja nije ni larvarna ni ~isto
duhovna, ve} se sastoji u nad`ivljavanju sui generis, jer ono zavisi od ostata-
ka, tragova ili simbola njihovih tela.
Ovo posmrtno delovanje junaka obja{njava veliku brigu koju pre`iveli
ula`u da posmrtne ostatke svojih znamenitih ljudi, a posebno ratnika koji
su umrli ili ~ak sahranjeni u inostranstvu prenesu u domovinu i ponovo
130
sahrane na njihovom tlu. Isto va`i za potrebu jasnog i trajnog
obele`avanja vojni~kih grobalja i strati{ta.
Mrtvi vojnici i druge `rtve rata, koji su kako se ~esto ka`e
svoje nevine `ivote polo`ili na oltar Otad`bine, predstavljaju ve}i
deo aktivnog nacionalnog kolektiva, onako kako ga prikazuje
nacionalno-ratni~ki mit. @ivi Srbi su, kako je to formulisao
M.Be}kovi}, samo ostaci zaklanog naroda. Sli~nu ideju sadr`i i
pesma pod naslovom Hrvatskoj majci, objavljena u Hrvatskom vijes-
niku iz Vinkovca (od 3.jula 1994.), u kojoj Majka Hrvatska razgovara
sa mrtvim hrvatskim vojnicima pobijenim u Blajburgu, mestu koje u
savremenom hrvatskom nacionalnom mitu ima istu ulogu kao
Jasenovac u srpskom:
Na tisu}e Hrvatskih Vojnika
Zovu Majku-Draga na{a Mati,
Glas se ~uje ispod spomenika:
Polkani te sad mole Hrvati.
Svi ovi primeri pokazuju da se likovi dana{njih srpskih i drugih
balkanskih ratnika, onako kako ih predstavlja mitska ratna pri~a, ne
mogu svesti na dodu{e upadljive i, u nekim tekstovima koji imaju
ulogu neposredne ratne propagande, posebno nagla{ene crte viril-
nosti. te crte ostaju zapravo na povr{ini ovih likova i ~ak su u direkt-
noj protivure~nosti sa drugim karakteristikama ratnika, koje od njih prave
mu{karce sa du{om devojke i nevine de~ake, sinove Otad`bine ili bar
mu{karce ritualno uvedene u status vojni~kog celibata. A te osobine
podvu~ene su crnim, jer se povezuju u liku ratnika kao mrtvog junaka. Na
taj na~in eksplicitna i povr{na virilna seksualnost ratnika ustupa mesto
jednoj morbidnoj slici na kojoj vidimo da je nacionalnom ratnom Vitezu
od Devojke mnogo bli`a Smrt. Lukavstvo ratne propagande upravo je u
tome {to glavnu poruku politi~kog mita o ratniku za stvar nacije, koja je
poziv na odustajanje od `ivota, i od seksualnosti kao simbola `ivotnih
radosti, da bi se slu`ilo nezaja`ljivom Molohu nacionalne dr`ave, preokre}e
u obe}anje ne~eg za mu{karce erotski privla~nog.
Tekst je preuzet iz knjige Politika simbola,
Ivana ^olovi}a u izdanju biblioteke XX vek
131
____________________
1
Vreme rata je vreme NA[E odbrane je veoma ~est pravac u kome se kre}u nacionalisti~ko-mili-
taristi~ke ideje i vrednosti.
Iako Srpska pravoslavna crkva (u daljem tekstu SPC), uporno
pori~e svoju inspiratorsku i podr`avateljsku ulogu u proteklim ratovi-
ma na teritoriji biv{e SFRJ, kao i svoju ne-militantnost u ovom, tzv.
periodu mira, ako se malo bolje zaviri u medije, na svakom koraku
mogu}e je prona}i poneki dokaz da je SPC itekako povezana sa ulo-
gom militantnog/ratnog vaspita~a mladih ljudi u Srbiji.
Mo`da na~in na koji Crkva propagira militarizam i rat nije najtrans-
parentniji, ali odre|ene ideje koje ona promovi{e implementirane u
rodni diskurs, svakako da ohrabruju mu{karce da prihvataju ulogu rat-
nika.
Da bi se povela bilo kakva dublja analiza, najpre treba osvetliti i
ra{~laniti neke osnovne momente po kojima SPC danas deluje ili je
delovala u bliskoj pro{losti.
Crkva kao `ena?
Crkva kao `ena?
Naime, SPC se ve} skoro deceniju ipo samopromovi{e kao branitelj-
ka ~asti i obraza Srbije. Koriste}i elemente sa`aljenja, ~ak uzimaju}i od-
re|ene elemente patrijarhalne `enskosti Crkva postaje potpora ratu,
neizbe`ni razlog zbog koga treba braniti, ubijati ili ginuti u ratu.
Pojednostavljeno, Crkva se predstavlja kao Druga, ona je u odnosu na
srpskog mu{karca povu~ena, skru{ena, nemo}na, ~ista, nevina, nedirnuta,
gurnuta u drugi plan zahvaljuju}i grubijanu (komunizmu), ona `eli, tako silno
`eli da bude odbranjena i za to joj treba ON, mu{karac. Ona ne `eli da
pla~e ili da bude silovana. Zanimljivo je da Crkva, koja toliko poni`ava `enu,
sa druge strane koristi stereotipe `enskosti. Dakle, kada do|e vreme rata,
dolazi vreme odbrane
1
. Brani se porodica: `ena, deca, majka... brani se
Dr`ava i institucije njenog identiteta u koje spada i Crkva. Brojni tekstovi


Odnos SPC prema mitu
Odnos SPC prema mitu
o mu{karcu-ratniku
o mu{karcu-ratniku
132
____________________
2
Kecmanovi}, Du{an: Psihopolitika mr`nje, 1999, Prosveta, Beograd
3
Tekst je preuzet sa sajta www.vitez.org.yu
4
Srbi-doborovoljci vere Hristove, www.nasasrbija.co.yu/crkva/t-crkva7-3-3.htm
koji su nastali tokom rata, svedo~enja, izjave, komentari u mediji-
ma pro`eti su ideologijom odbrane Crkve kao jednog od
najva`nijih razloga za{to treba ratovati. Naravno, ideja od odbrani
SPC svoje korene vu~e u nacionalizmu (koji je doprineo ja~anju
klerikalizacije ovda{njeg dru{tva). U nacionalisti~koj interpretaciji,
sve {to je nacionalno, a to je pre svega Zemlja dobija mnoga
obele`ja bo`anstva.
2
Baza ovog uverenja nalazi se u ideji da smo
mi, Srbi, poseban, od Boga izabran narod. Tako npr. u tekstu pod
nazivom Krv i tlo, autor Nemanja Mr|enovi} pi{e: U nama struji krv
Njegova...zato se krv ne sme prolevati, ni svoja ni bli`njega svoga. Narod
Srbski, nosi na svom telu, raspetom, rane Hristove...Tlo je otad`bine na{e,
Svetlo tlo Gospodnje.Na{u su dr`avu Sveci stvarali
3
(...).
Jedna od ve}ih demago{kih krilatica, ~esto je bila, i sada je
aktuelna, da su Srpske zemlje, svuda gde su Srpske crkve i mana-
stiri. Ovo je veoma lako uo~ljivo na primeru Kosova, gde se manje
govori o stradanju i lo{im uslovima u kojima `ive Srbi, a vi{e o
pravoslavnim crkvama: zapaljenim, sru{enim, potpuno uni{tenim. Atak
na Crkvu je atak na Dr`avu, na naciju, na }elije nacije-porodice. Neko
treba to da brani. Naravno-mu{karci. I to je samo jedna od dodirnih
ta~aka koja se mo`e prona}i u povezanosti Crkve, ratova i (mu{kog)
roda.
Tako|e, smrt koja nastupi u odbranu SPC-a, zarad o~uvanja njene
nevinosti, integriteta i istorije, nije kao neka druga smrt. To je ~asna
smrt, sasvim je opravdana i, u neku ruku povoljna po `rtvu, jer joj
obezbe|uje kredit kod Boga. Tako se u jednom tekstu, autor obra}a
majci srpskoj re~ima: Za kim pla~e{, majko srpska, za kim tuguje{? Za tro-
jicom sinova, veli{. Ne hte{e ~ekati neman zla da ih zarobi na ognji{tu, nego
se dobrovoljno vinu{e u planine, da otuda brane {to se odbraniti mo`e. Pri
polasku ti si im dala blagoslov, i okupala ih suzama, kao za ukop. Borili su
se slavno, ali su ih bezbo`nici na prevaru uhvatili i svu trojicu ognjem sagore-
li. Pa sad se mu~i{ pitanjem da li ih ti nisi u smrt poslala kad si ih blagoslovi-
la da idu? Nisi pogre{ila, majko mila, nisi. Jer si ih blagoslovila da idu i da
brane a ne da otimaju... Raduj se {to te je sudba Bo`ja udostojila da iz dva
sveta vidi{ slavu svojih sinova. Jedno je slava Hristovih sledbenika, a drugo
slava satanskih slugu. Prva je sli~na sjaju sunca, a druga zapaljenom snopu
slame
4
.
133
____________________
5
Tekst se mo{e prona}i u rubrici Dobrovoljci na sajtu www.videlo.org.yu
Zanimljiv je i tekst |enerala Koste Mu{ickog pod nazivom 10
zaposvesti Srbskim dobrovoljcima
5
. Od deset navedenih zapovesti u
~ak pet se `rtva vojnika-dobrovoljaca povezuje sa Bogom. Tako
se npr. na pitanje Ko je sa dobrovoljcima? daje slede}i odgovor:
Ko bi pre svega morao biti sa ljudima dobre volje do li sam
Svevi{nji...Trudite se da budete ljudi dobre volje, jer... ima}ete mo}an
savez sa Bogom `ivim i nikakva sila ne}e mo}i da vas uni{ti. Bo`jom
pomo}u uvek }ete pobe|ivati.
U ratnim vremenima Crkva je bila podr{ka naciji, predstavljala se
kao njen biolo{ki deo, ako se uzme u obzir da samo poslanici SPC
propagiraju veru kao ne{to {to je uro|eno, ne{to sa ~ime svako/a
od nas ra|a. Ova informacija, integrisana u neki deo identiteta, mo`e
biti sredstvo kojim se izuzetno lako manipuli{e u periodima rata, man-
jih oru`anih sukoba ili za raspirivanje nacionalne, verske i svakog dru-
gog oblika mr`nje.
Mu{karac koji preuzima ulogu ratnika u ratu ili vojnika u miru, pred-
stavlja za Crkvu mogu}nost njenog o~uvanja a na taj na~in i o~uvan-
ja celokupne nacije. Ovde postoji jako dobar sistem. Prvo se Crkva
integri{e kao deo identiteta nacije, zatim se tako upakovan nacionalni
identitet integri{e u li~ni, a onda, kapilarno, integri{e se u rod. Tako u
vanrednom vremenu, kontaminiranom nacionalizmom i klerikalizmom,
ideal mu{karca vojnika, a posebno sina vojnika predstavlja vi{eslojnu
za{titu naroda/nacije: ne samo fizi~ku ve} i duhovnu.
Tokom ratova veoma ~esto je u javnosti bila prisutna slika vojnika u
razru{enoj crkvi ili su bile prisutne pri~e o tome kako su vojnici pre`ivl-
javali tako {to su se sklanjali iza zidina crkve. Na ovaj na~in crkva kao
objekat postaje za{titnica ratniku, njen zna~aj u `ivotu ratnika postaje
mnogo ve}i. Ovakvom propagandom SPC je uspela ili bar poku{ala da
obezbedi veoma ~istu sliku o njenoj ratno-inspiratorskoj ulozi. Dok sa
jedne strane govori veoma podmuklo i raspiruje mr`nju, sa druge strane
se predstavlja za{titnicu `rtava, Crkva je blaga i milostiva, Crkva je sup-
stitut za bri`nost koja se pripisuje `enama: majkama, sestrama, supruga-
ma...
Sveti Srbski ratnici
Sveti Srbski ratnici
SPC svoju veliku podr{ku nalazi u nacionalisti~ki orjentisanim snagama:
strankama, organizacijama, neformalnim grupama i pojedincima/kama. Svoj
link sa nacionalizmom Crkva uspostavlja zahvaljuju}i pretpostavci da je Pra-
134
____________________
6
Arsenijevi}, Matej, Pravoslavlje i rat, tekst se nalazi na sajtu www.rastko.org.yu (tekst je pod istim
nazivom izdat u zborniku Jagnje bo`ije i zver iz bezdana).
7
Ibid
8
Ibid
voslavlje temeljni elemenat Srbske ideje, `ila kucavica ~itave srbske
istorije...rat koji se vodio i vodi protiv pravoslavnih Srba kao ~uvara
i branilaca ^asnog Krsta i Zlatne Slobode
6
. Sa ovakvim idealom
veoma je jednostavno konstruisati mit o Svetim ratnicima, Srpskim
naravno.
Srpski vojnici koji su u~estvovali u ratovima na teritoriji Hrvatske,
BiH, Kosova... za Crkvu predstavljaju naslednike slavnih i svetih rat-
nika iz pro{losti od Kneza Lazara do Sin|eli}a i Nedi}a. Poseban
oreol dobijaju dobrovoljci, oni koji sami prihvataju rizik smrti za slo-
bodu otad`bine. Pravoslavno prihvatanje rata
7
je, pre svega, borba
u pravednom ratu, na pravedan na~in, za pravedan cilj. Prema toj par-
adigmi sveti ratnik je onaj Hri{}anin (tj. pravoslavac), koji je vojnik
Ota|`bine i Hrista. Rane, povrede ili smrt koju zadobija u borbi/ratu,
Crkva opravdava tako {to ih uvodi kao simboli~ne elemente rata, one
koji predstavljaju dokaz `elje mu{karca da umre, u najte`im mukama,
za svoju veru. Naravno, on direktno dobija status besmrtnog, ~ime nje-
gova fizi~ka, biolo{ka smrt gubi svaki smisao.
Veoma su zanimljivi kodeksi pravoslavnog ratnika
8
. Ratnik, prema
ovim kodeksima, nema telesni odnos prema neprijatelju i
pripadnicima/cama neprijateljskog naroda. Naime, on se ne bori protiv
drugog i ne ubija neko drugo ljudsko bi}e, on se bori protiv zla koje je
integrisano u njegovom neprijatelju. Ratnik ne siluje, ne mu~i, ne bati-
na druge mu{karce i `ene, a telo mrtvog neprijatelja se sahranjuje
pravoslavnim odnosima prema mrtvima. Me|u klero-militaristima `iva je
pri~a o Packu. Packo je bio maloletni srpski dobrovoljac koji je na boji{tu
prona{ao mrtvog Bugarina. Sahranjivao ga u rano jutro prepuno magle.
Kako se magla dizala, Bugarski vojnici su uo~ili Packa, a kako su videli
da je pored njega mrtav Bugarin, po~eli su paljbu i ubili Packa. Ova esen-
cijalna pri~a, {alje nekoliko veoma militantnih i jakih poruka koje i danas
`ive me|u mladima u Srbiji.
Blagoslov
Blagoslov
U ve} citiranom tekstu M. Arsenijevi}a Pravoslavlje i rat stoji: Nama pra-
voslavnim Srbima predanjem Kosovskog Zaveta je dat ne samo misti~ki, ratni
etnos, ve} i konkretni poredak duhovne, du{evne i telesne pripreme za Boj. To
135
____________________
9
Program nacionalnog vaspitanja, www.srb-obraz.org.yu
10
Program nacionalnog vaspitanja, www.srb-obraz.org.yu
11
Proglas prijateljima Srbskim, www.srb-obraz.org.yu
je fizi~ko i duhovno sabiranje vojske pred bitku, na sv.Liturgiju, koju
je obi~no slu`io Patrijarh sa svim episkopima. Vojska je tom prilikom
ostavljala oru`je pre ulaska u hram, gde se ispovedala i zajedno pri-
mala Sv. Pri~e{}e. Potom je, ispred hrama, vojska u liku svog zapoved-
nika koji bi uzimao blagoslov od patrijarha i kroz obred blagosiljanja
ratne zastave, predavala svoju sudbinu u Bo`ije ruke.
Ovaj model, po kome Crkva vi{e nego o~igledno podr`ava rat i
ratnike bio je promenjivan i tokom ratova od 1991.godine pa na
ovamo, od Kosovskog boja, preko Solunskog fronta (kako sam autor
napominje), pa do poslednjih ratova.
***
***
Sledbenici celokupnog gore pomenutog mita, u Srbiji danas,
svakako su ~lanovi, simpatizeri i aktivisti klero-nacionalisti~kih, ra-
dilakalno-desni~arskih i pro-fa{isti~kih grupa/organizacija/stranaka...
Tako se npr. Ota~astveni pokret Obraz zala`e za vojsku koja predstavl-
ja koncentrisanu mo} dr`ave
9
. U Programu nacionalnog vaspitanja
10
koji
predla`e ova organizacija stoji da nacionalni vaspita~i (!?), treba da
nau~e decu da uspeh nacionalne vojske do`ivljava kao svoj sopstveni
uspeh. U drugom dokumentu
11
Obraza, biti vojnik zna~i biti onaj u koga
su uperene o~i svih Svetih srbskih ratnika koji sa verom u Boga brani{e
Krst ^asni i Slobodu Zlatnu.
Danas, militantni obrazac koji se propagira kroz politi~ki anga`man
SPC, kroz promociju svetosavskog nacionalizma, ota~astva, doma}inskog
poretka i ostalih ideolo{kih nosioca savremenog srpskog nacionalizma
kako bi se postigao nikad postignut, odnos sa Bogom i nebeskim naro-
dom, pokazuje da klerikalizam i militarizam provu~eni kroz mu{ku rodnu
ulogu, stalno daju povoda za ratovanje. Ideolozi ugro`avanja pravoslavl-
ja, predstavnici Crkve, neprestano predstavljaju Srbiju kao kolevku
pravoslavlja koja je na meti svih drugih koji `ele da je uni{te: Jevreja,
masona, homoseksualca, Arapa, Roma, demokrata... U ime za{tite Crkve
jedino {to jedan savestan gra|anin, mu{karac, mo`e da uradi je da ide i
ubija- u ime Boga!
Boban Stojanovi}
136
Kada su me iz Peace newsa zamolili da napi{em ovaj esej, na{ao
sam se u ~udnoj poziciji. Evo me, prigovara~ savesti na vojnoj slu`bi,
feminista, zamoljen da napi{e ne{to o vezi izme|u prigovora savesti
i rodnog identiteta iz li~ne perspektive i... neznam odakle da krenem.
Posle svega, ~udim se samom sebi kako o ovome nikada pre nisam
razmi{ljao?
Voleo bih da krenem od toga za{to nikada nisam razmi{ljao o
prigovoru savesti u terminu roda. Neki od razloga mogu biti uloga i
forma koju vojna slu`ba ima u Izraelskom dru{tvu: za osobe oko mene
i za moju li~nu biografiju. Ovo je pravi na~in da iska`em moje reflek-
sije sa mnogo li~nih mesta, ali nemam ideju {ta da predstavim, jer nez-
nam da li su one pravi deo onoga {to ose}aju i ostali prigovara~i savesti
u Izraelu ili bilo gde u svetu.
Jednakost u izboru
Jednakost u izboru
Po~e}u od konstatacije: vojna slu`ba u Izraelu nije prednost mu{kara-
ca jer se u Izraelu regrutuju i mu{karci i `ene. U drugu ruku, `ene - bar
do skoro - nisu bile raspore|ivane u borbene jedinice. Dakle, u borbene
jedinice u Izraelskim odbrambenim snagama, a posebno u onim koje
spadaju u razorne snage, ulaze skoro samo mu{karci. U ovim jedinicama
jedino {to mo`e da se oseti je macho atmosfera.
Me|utim, ovo ne zna~i da se samo unutar vojske pokazuje da si
mu{karac, ali vojna slu`ba i vojni odred su za to jedna sasvim pogodna
formacija. Pokazati da si mu{karac nije samo pitanje: Da li slu`io vojsku?,
to je optere}enje. Radije se postavlja pitanje: [ta si radio u vojsci? To pitan-
je, u stvari se i nikada ne postavlja. Izraelski tobo`nji konsenzus o vojnoj
slu`bi, sadr`ao je neka ~udna pitanja, pa su inat i zloba bili faktori zbog kojih
je ve}ina ljudi u Izraelu odgovorila pozitivno u korist vojske. Druga pitanja, u
neku ruku su kao i u svim drugim upitnicima: Kako si? i Kako se zove{?.
Sva{ta, pa ni jedan koktel parti ne mo`e da pro|e bez ovih pitanja, zar ne?.
[ta si ti radio u vojsci?
[ta si ti radio u vojsci?
Na pitanje: [ta si ti radio/la u vojsci?, dobijate tipi~no stereotipne mu{ke i
`enske odgovore. Stereotipni mu{ki odgovor sa velikim macho ponosom glasi:
137


Bio sam u X!!!, gde se sa X ozna~avaju neke posebne, tajne super
razaraju}e vojne jedinice, a za koje se pretpostavlja da svako zna
{ta zna~e i kakve su. Ovo pokazuje da mu{karci koji se izjasne na
ovaj na~in ne `ele da pripadaju ovoj ili onoj jedinici, ve} posebnim
jedinicama koje su najvi{e zauzete ubijanjem ljudi. Stereotipni `enski
odgovor ima neku vrstu sramotnog tona u njihovom glasu: dok su u
vojsci one pripremaju kafu (ili slu`e kao sekretarice u kancelariji
nekog oficira). Nije neophodno re}i da mu{ki ~lanovi ovih polu-legen-
darnih vojnih jedinica (drugim re~ima: ratni kriminalci), postaju oni koji
komanduju mla|ima i na njih prenose militantni eho, pa sve tako do
premijera dr`ave - koji je izabran na predlog Izraelske vojske.
Simbol mu{kosti
Simbol mu{kosti
Borba u vojnim snagama je zapravo dominantni simbol mu{kosti u
Izraelskom dru{tvu, ali nije jedini. Ja sam odrastao u porodici emigrana-
ta, ne ba{ tako tipi~noj za Izrael...Moji roditelji su bili u~itelji i vaspitavali
su me da budem intelektualno bi}e - ne borac. Mu{ki ideal borca nika-
da nije uspeo da me zaokupi. Zapravo, ja ne mogu da budem ~lan
nijedne borbene jedinice ~ak iako po`elim da budem.
Prvo, zbog zdravstvenih problema. Ali tako|e, kao jedino dete moje
majke, po Izraelskim zakonima moram da dobijem njeno odobrenje za to,
koje ja nikada nisam dobio. U svakom slu~aju, kada odlu~im da postanem
prigovara~ savesti na vojnoj obavezi, ja prihvatam da postupam po prav-
ilima mu{ke mode koju nikada nisam razvio.
Gledaju}i unazad, u sebe, poku{avaju}i da analiziram moje li~no
pona{anje u terminu rodnog identiteta, uo~avam da je moje pozivanje na
prigovor savesti, sasvim zanimljivo i precizno: to je ekspresija moje
mu{kosti.
Onemogu}en da ode
Onemogu}en da ode
Javni prigovor savesti je relativno redak i predstavlja skuplji na~in da se
izbegne vojna obaveza u Izraelu. Postoji alternativa - oni koji su dovoljno
uporni uvek mogu da na|u re{enje kako da izbegnu vojnu slu`bu bez stra-
ha da }e povu}i bilo koje formalne sankcije. Tako|e, Izraelska vojska ima
odre|en problem sa radnom snagom - ima vi{e vojske nego {to joj je potreb-
no.
Pod nekim uslovima, ljudi koji ne `ele da slu`e vojsku obi~no su tretirani
kao nesposobni. Najjednostavnija procedura podrazumeva manipulisanje
takozvanim medicinskim profilom. Vojni lekari, a posebno psihijatri veoma ~esto
138
progledaju kroz prste, mada veoma insistiraju i na razli~ite na~ine
proveravaju da li osoba koja `eli da izbegne vojnu obavezu to zaista
radi na li~nu inicijativu.
Sa prigovara~ima/cama savesti, posebno sa mu{karcima me|u
njima, situacija je druga~ija. Po~ev od pozivanja na prigovor savesti
kao javnog politi~kog ~ina, postavljanje pitanje legitimiteta vojske i
smisao neophodnosti slu`enja iste, institucija vojske ne}e lako
dopustiti da prigovara~ savesti pro|e. Prigovara~ savesti u vojnoj
slu`bi gotovo regularno se zadr`ava u vojnom zatvoru, mnogo du`e
nego u velikom broju drugih zemalja.
Pravo na prigovor
Pravo na prigovor
Kao {to sam rekao, pravo na prigovor je veoma te{ko, posebno za
mu{karce. Za to ima nekoliko razloga. Prvo, legalno pravo na prigovor
savesti je vidljivo u Izraelu, ali samo za `ene. Ali, `ene mogu da ga
koriste jedino pre nego {to su stavljene na spisak za vojsku. Nakon re-
gularne vojne slu`be, mnogo mu{karci slu`e u rezervi, dok `ena skoro
da nema. Kona~no, `ene slu`e vojsku kra}e nego mu{karci- one 21
mesec, oni 36 meseci. Kao {to sam ve} gore pomenuo, `ene se ne ras-
pore|uju u jedinice u kojima mogu da imaju iskustva ubijanja, okupacije
ili nekih drugih ratnih horora iz prve ruke. Kao signifikantni rezultat
nekolicina vojnikinja tokom slu`enja vojske razvije prigovor savesti dok
mu{karci to ne ~ine. One `ene koje se pozovu na prigovor savesti tokom
vojne slu`be zavr{avaju u zatvoru kao i mu{ki prigovara~i.
Pokazivanje hrabrosti
Pokazivanje hrabrosti
Kada sam izabrao prigovor savesti kao na~in da se izbegne vojna
obaveza, nije mi ba{ lako da izrazim svoj stav. Nakon svega niko mi ne
daje nikakvu diplomu za to {to sam prigovara~. Niko mi ne}e priznati da
sam izabrao gori put, onaj koji daje manje ljudskog legitimiteta u Izraelskom
dru{tvu. Ali, ja sam na{ao na~in koji je hrabriji.
Pa, boje ili gore, prigovor savesti postaje moj put za jasnije prihvatanje
mog rodnog identiteta. Da li je to vrsta bolje mu{kosti, ili manje dominantne?
No, u svakom slu~aju sve je bolje nego postati ratnik. Ali, u suprotnosti sa
drugim formama mu{kog rodnog identiteta? Ja zaista nisam u poziciji da gov-
orim o nekom drugom putu.
Sergeiy Sandler, izraelski prigovara~ savesti
Tekst je preuzet iz ~asopisa Peace News
Preveo Boban Stojanovi}
139
Iako u mnogim dru{tvima proklamovana kao zajednica koja bri{e
razlike i podr`ava univerzalne ljudske vrednosti, iskustva pokazuju da
se unutar vojske kao dru{tvene formacije, neprestano de{avaju
kr{enja ljudskih prava. Ipak, od spolja vojske su i dalje institucije od
ugleda, ako se uzme u obzir da se u svetu, naro~ito poslednjih god-
ina, neprestano fabrikuju neprijatelji, ne samo jedne nacije ve} ~itavog
~ove~anstva. Ovim fabrikovanjem odr`ava se tenzija me|u civilima, a
na vrlo uspe{an na~in ~ine se nevidljivim razli~ite vrste diskriminacija
koje se de{avaju me|u vojnicima na odslu`enju vojnog roka. O tome
se }uti - vekovima gra|en ugled ne sme da se sru{i. Samoubistva,
ubistva, nesre}ni slu~ajevi u kojima se na razne na~ine gube `ivoti,
posle par naslova u novinama bivaju zaboravljeni.
Va`no je govoriti, {iriti informacije, suo~iti se sa onim {to stvarno
jeste. Mladim mu{karcima je te{ko da javno ka`u da se boje, iako
ose}aju presiju i ne tako retko, veoma te{ko odlaze na odslu`enje vojnog
roka. U javnosti su uvek kru`ile pri~e o nasilju koje se de{ava o vojsci.
Me|utim, uvek su imale i izvesnu dozu ironije, poput one pri~e o ~uvan-
ju sapuna tokom tu{iranja, jer u suprotnom mo`e do|i do... znamo ve}
~ega.
Na`alost ovaj primer nije neta~an. Mo`da nije adekvatan, ali sa druge
strane ~injenica je da seksualno nasilje u vojci postoji. I ne samo seksu-
alno, ve} razli~ite vrste nasilja i diskriminacije.
U tekstu koji sledi nalaze se primeri dve velike dr`ave: Sjedinjenih
Ameri~kih Dr`ava i Ruske federacije. Oru`ane snage ovih dr`ava su me|u
najbrojnijima u svetu ali u`ivaju i veliki ugled. Tako|e, ovi primeri pokazuju
da ne postaji univerzalnost me|u na~inima diskriminacije i da one zavise od
kulture, tradicije i stepena patrijahalnosti dru{tva.
Ruska federacija
Ruska federacija
Koncept o~uvanja velike i mo}ne sovjetske armije zahteva ogroman broj
vojnika, ali kako njih nema dovoljno, tamo{nja armija na sve na~ine ~ini
140
-z
-z
Diskriminacija u vojsci
Diskriminacija u vojsci
iskustva Amerike i Rusije
iskustva Amerike i Rusije
mladi}e sposobnima za slu`enje vojske. Iako u ruskom Zakonu o
vojnoj obavezi mladi}i mogu da izaberu i alternativni vid slu`enja,
mnogi od njih se na to ne usu|uju zbog komplikovane procedura.
Prema pomenutom zakonu mladi} mo`e da odbije regrutaciju zbog
zdravstvenih problema, studiranja ili drugih dru{tvenih razloga. Zbog
legitimnosti, naj~e{}e se pozivaju na zdravstvene razloge. Me|utim,
vojni lekari imaju veoma striktno formiran spisak bolesti koje bi neko-
ga ~inile nesposobnim za vojnu slu`bu, a preglede vr{e veoma lo{e,
pa skoro svi bivaju osposobljeni za vojsku. Iako su neka istra`ivan-
ja pokazala da skoro ~etvrtina vojnika u Ruskoj federaciji situaciju u
vojsci karakteri{e kao napetu i slo`enu, a broj prekr{aja se pove}ava
iz godine u godinu, unutar same vojske se neprestano vr{i poni`avan-
je ljudskog dostojanstva i li~nosti vojnika. Istra`ivanja o diskriminaciji
vojnika i takozvanih neustavnih odnosa, prepoznaju {est na~ina na koja
se kr{e ljudska prava, a ovom prilikom skrenu}u pa`nju na tri faktora:
dedov{tinu, zemlja{tvo i religiju.
Dedov{tina je sistem fizi~kog i psihi~kog nasilja koje se bazira na
sistemu starosne hijerahije i to po roku slu`be. Tako|e, karakteristike
ove pojave su: poni`avanje, prebijanje, batinanje, tortura novih vojnika
pa ~ak i ubistva.
Svaki novi vojnik, kada se na|e u novom, vojnom okru`enju, ima je-
dnake {anse da pro|e torturu dedov{tine. Ovakav sistem podr`avaju
komandanti jedinica smatraju}i da je to dobar, tradicionalni na~in da se
odr`i red u kasarnama. Tako|e, kao element torture koristi se i silovanje,
pa tako ni seksualno zlostavljanje nije zaobi{lo ovaj mu{ki sistem vaspi-
tanja.
Kroz horor dedov{tine vojnici prolaze tek posle polaganja zakletve.
Nakon tog ~ina, koji predstavlja legitimno prihvatanje celog jednog sistema
vrednosti, mladi vojnici moraju da ispunjavaju brojne zadatke koji ne tako
retko spadaju u kriminalne radnje. Ovo se naj~e{}e doga|a tokom prve
godine slu`be, a nakon toga dotada{nje `rtve preuzimaju uloge d`elata i
krug ponovo po~inje - novoprido{li vojnici bivaju maltretirani od strane onih
koji su do skoro bili u njihovoj ulozi. Ovakvi krugovi nasilja stvaraju nove
armije nasilnika, jer njihovo kriminalno i nasilno pona{anje ne prestaje ni
kada iza|u iz vojske.
Zemlja{tvo je vid dru`enja vojnika na zemlja~koj osnovi. U Ruskoj fed-
eraciji, vojnici slu`e vojni rok daleko od ku}e, pa zbog brojnih okolnosti (nera-
zumevanje obi~aja, tradicije, druga klima i sl.), prijatelje nalaze upravo u
zemljacima. Me|utim, ova pojava ~esto dovodi do sukoba na nacionalnoj
osnovi, {to ve} zavire u oblast rasizma. Mo`e se re}i da je posle raspada
SSSR problem dedov{tine gurnut u drugi plan, jer je promocijom nacionali-
141
sti~kih vrednosti do{lo do poja~avanja nacionalnih ose}anja me|u
gra|anima/kama, samim tim i me|u vojnicima. Nasilje po~inje da
se ispoljava kada se u okviru jedinice ili garnizona formira grupa
pripadnika iste nacionalnosti koja je u tom momentu najbrojnija.
Brane}i pretpostavljene vrednosti svoje nacije, pripadnici drugih,
manje brojnih nacionalnosti postaju predmet maltretiranja. Za razliku
do dedov{tine, hijerarhija u zemlja{tvu zasnovana je na materijalnom
statusu, mestu gde porodica `ivi, obrazovnom nivou i sl.
Religija je tako|e va`an faktor koji se zasniva na podeli vojnika
prema verskoj pripadnosti. ^est je slu~aj da se povezivanje vojnika
vr{i upravo na osnovu iste vere, gde se javlja izra`eno neprijateljst-
vo prema pripadnicima drugih vera ili verskih zajednica. U zemljama
Ruske federacije unutar vojske pojavljuju se grupe koje promovi{u jedi-
no pravoslavlje i potpuno su netolerantni prema drugima. Me|utim,
de{ava se da u nekim podru~jima ove grupe formiraju muslimani, koji
tako|e sprovode diskriminaciju nad nemuslimanima.
Amerika
Amerika
Rasne, etni~ke i nacionalne razlike koje dovode do razli~itih oru`anih
sukoba {irom sveta, stvaraju napetost i u ameri~kim oru`anim snagama.
U pro{losti je u ameri~koj vojsci dolazilo do rasno motivisanih tu~a, pa
~ak i do pravih pobuna. Na samim boji{tima rasne napetosti su dobijale
nevi|ene razmere i ~esto su imale katastrofalne posledice.
Kako je polako prevazilazila problem rasizma. Amerika, kao vode}a
svetska sila, dobila je drugi raspored problema. Homofobija i seksualno
nasilje nad `enama zauzimaju veoma zna~ajna mesta kada se govori o
diskriminaciji unutar vojske. Tokom poslednjih godina, u ameri~koj javnosti
velika pa`nja pridaje se merama koje mogu da spre~e ispade koji diskrim-
ini{u, pa se u tu svrhu ~esto organizuju kursevi koji vojnicima i stare{inama
daju predloge kao treba da se postupa u odre|enim slu~ajevima, ali i koji
su to sistemi koji mogu da spre~e pojavu i iskaljivanje bilo kakve mr`nje.
Nasilje nad `enama - Nakon drugog svetskog rata san ameri~ke nacije
bila je jaka vojska. Me|utim, kako se ova formacija nije mogla popuniti
kvalitetnim mu{kim snagama, nekoliko ameri~kih predsednika donosilo je
razli~ite odluke o uklju~ivanju `ena unutar vojnih snaga i to na raznim
nivoima odgovornosti. Danas, `ene ~ine 15% ameri~ke vojske. Me|utim, ve}e
u~e{}e `ena u oru`anim snagama prate i ve}i problemi. Poslednjih godina
mediji su ~esto pisali o maltretiranju vojnikinja od strane nadre|enih. O tome
je u nekoliko navrata raspravljao i Kongres Sjedinjenih Dr`ava. Najgori i
najpoznatiji slu~aj dogodio se kada je jedan predava~ u jednoj vojnoj {koli
142
osu|en za silovanje i polno maltretiranje vojnikinja koje su bile pod
njegovom komandom. Polnog maltretiranja nisu po{te|ene ni `ene
koje u ameri~koj vojsci imaju visoke ~inove, i poznat je slu~aj jedne
ameri~ke generalice koja je povela sudski spor jer joj se jedan
general udvarao na neprimeren na~in.
Homofobija
Homofobija
Jo{ od po~etka devedesetih godina pitanje slu`enja gej mu{kara-
ca je vrlo kontraverzno. Do 1993. vojska je otpu{tala regrute koji su
se deklarisali kao gej, ali je vlada Bila Klintona uvela ~uveno pravilo
Dont ask dont tell, prema kojima je gejevima dozvoljeno da slu`e
vojsku jedino pod uslovom da ne iskazuju javno svoje seksualno opre-
deljenje. Me|u vojnim vrhom u Americi argumenti koji se koriste pro-
tiv homoseksualaca sli~ni su onima koji su se koristili protiv crnaca
nekih pedeset godina ranije. Oru`ane snage Amerike, svake godine
otpuste stotine vojnika nakon {to se otkrije da su homoseksualci. Prema
jednoj anketi, ve}ina vojnika bila je svedok nekog vida diskriminacije nad
vojnicima gej orjentacije, a tre}ina je ~ak izrazila da takvo pona{anje po-
dr`avaju njihovi pretpostavljeni. Raspon nasilja kre}e se od svakod-
nevnog verbalnog poni`avanja do grupnog silovanja vojnika.
Probleme diskriminacije u vojsci nije lako prevazi}i, posebno jer
veoma ~esto ostaju zatvoreni za javnost ili zaklju~ani u fijokama vojnih
sudova. Vojska, kao formacija svakog dru{tva brani ~ast jedne zemlje,
njen suverenitet i njene gra|ane/ke. Tako pretpostavljena ona ne mo`e
biti mesto na kome se de{avaju diskriminacije, silovanja, prebijanja... Ipak,
to se de{ava. Vojske su bile i bi}e ve~ita legla nacionalizma, ksenofobije,
rasizma, seksizma, homofobije... jednom re~ju izvori nasilja. Egzistencija
nasilja u dva, gore navedena primera, samo pokazuje koliko nijedna savre-
mena kultura udru`ena sa militarizmom ne mo`e da prestane sa reproduk-
cijom nasilja. Koji god model za prevazila`enje nasilje unutar vojske da se
odabere, svaki je jednako kompleksan. Ipak, jedan od njih mo`e biti bacan-
je svetla na ~injenicu da biti vojni~ka lojalnost otad`bini ne zna~i i modrice,
batine, stresove, fobije, nasilje, silovanje, vre|anje, poni`avanje... a ne samo
orden za hrabrost.
Boban Stojanovi}
143
Kada se govori o ~esto kori{}enim odbranama koje vojnici koriste
u korist rata, rod dolazi na centralno mesto. Kroz konstrukciju `enske
sfere, mu{karci smatraju da se rat psiholo{ki odvaja od `ena.
Ne samo vojnici ve} ~itavo dru{tvo u~estvuje u konstruisanju `enske
sfere koja je sa~uvana od rata, kao {to Hegel, kroz o~uvanje nevinosti,
opisuje o~uvanje uzvi{ene du{e u gorkom svetu.
@ene predstavljaju protivte`u ratnom paklu, metafizi~ko svetili{te za
traumatizovane vojnike. Ovakva podela ratnih rodnih uloga osna`uje ten-
dencije koje odobravaju rat kao pojavu, ali i potvr|uju patrijarhalne
granice rodova.
Za mnoge vojnike razmi{ljati o sopstvenoj ku}i ili `ivotu posle rata
mo`e biti jaka motivacija. Vojnici veliku panju poklanjaju na pisma koja
im sti`u od ku}e; mnogi emotivno zavise od njihovih `ena, devojaka,
roditelja, dece ili prijatelja. Kada pre`ive prvu liniju fronta, kontakt sa njima
predstavlja drugu liniju `ivota. Moralna podr{ka porodice, prijatelja i (~esto
veoma idealizovanih), devojaka i `ena, poma`e vojnicima da se odr`e, jer
ukoliko vojnik primi pismo u kome mu devojka pi{e da ga ostavlja (zbog
njegove odsutnosti), postaje opasan za njega samog ali i za grupu u kojoj
se nalazi.
Jedna engleska razglednica iz Prvog svetskog rata prikazuje `ensko lice
kao zvezdu koja, u no}i, sija preko rovova. Mnogi mu{karci dr`e fotografije
svojih supruga ili devojaka tokom borbe Neki ~uvaju simboli~ne predmete
poput ve{ta~ke ru`e, dobijene od svoje supruge, kao {to je to jedan ameri~ki
vojnik u Vijetnamu zaka~io na svoj {lem. Volim te tako mnogo... napisao je
jedan vojnik u Vijetnamu svojoj `eni: ...bila su ovo tri gadna dana vojne
operacije...ali tvoje divno pismo me je oraspolo`ilo tako da je sada sve u redu...
Neki vojnici pronalaze motivaciju da se bore jer je to neophodno da bi
za{titili `ene. Vijetnamski veteran i pisac Filip Kaputo napisao je: Rat i vojs-
ka, ~ak i tokom mira srozavaju i brutalizuju ljude. U ovom veku, jednom od najkr-
vavijih u ~itavoj istoriji, ne{to nije moralo da se izla`e svim ovim brutalnostima i
primiitivizmu - `ene. @enevska konvencija ukazuje na posebnu za{titu `ena,
majki sa malom decom, kao i same dece tokom perioda rata. Tako su npr.
Poline`anske `ene bile za{ti}ene strogim normama. One nisu mogle po svo-
joj volji da nose hranu svojim mu`evima, i da svojim mu`evima u~estvuju na
144


borbenim linijama, a da ostanu neka`njene.
Me|utim, za{titni~ki stav prema `enama nije univerzalan.
Malezijski ratnici ubijaju i jedu zarobljene `ene (~ak iako one nisu
u~estvovale u bitkama), ali se vi{e raduju ako uhvate mu{karca. Narod
Munduruku iz Brazila ubija sve odrasle mu{karce i `ene jednako,
odmah nakon osvajanja nekog sela (eventualno se vra}aju ku}i sa
njihovim glavama kao trofejima). Deca oba pola, bivaju zarobljena i
odvedena od ku}e. U Fi|`i ratu `ene i deca su bili ubijani rutinski.
Pleme Kauka iz Kolumbije tako|e ubija `ene, bez obzira koliko su
stare ili koliko su atraktivne, dok decu kolju. [aka Zulu ponekad istre-
bljuje svoje neprijatelje- mu{karce, `ene, decu - mada ponekad uzima-
ju `ene na kori{}enje, a de~ake u~e da se bore i postanu Zulu ratni-
ci.
Zbog feminizacije ne-borbe, prisutnost `ena u borbi mo`e da uzne-
miri vojnike. Kada su Izraelke uzele u~e{}e u borbi 1948.godine,
mu{karci koji su mislili da su postavili temelje mu{kog drugarstva, bili
su {okirani kada us videli kako se `ene odnose prema dobijanju med-
icinske pomo}i i pre svega, jedna prema drugoj. Mu{karci jednostavno
prave razliku izme|u `ena: onih koje ih ~ekaju kod ku}e i onih koje su
sa njima u borbi.
@ensko negovanje mu{kih ratnika
@ensko negovanje mu{kih ratnika
@ene ~esto u~estvuju kao aktivne saradnice u formiranju mu{kog mi-
litantnog maskuliniteta. Mark Grezon, voza~ autobusa iz Izraela, opisuje
doga|aj od pre deset godina kada je imao zavoj na glavi zbog neke
minorne povrede nastale usled gu`ve u saobra}aju. Naime: Jedna starija
`ena je sve vreme vo`nje u mene gledala toplo i sa osmehom, krajnje ose}ajno
kao da smo stari znanci. Upitao sam prijatelja: Za{to ona tako gleda u mene?.
Odgovor je bio: Pa, misli da si neki povre|eni vojnik !
Svedokinje
Svedokinje
U razli~itim dru{tvima, od germanskih plemena iz doba Rimljana pa do
Ameri~kih Indijanaca, `ene su bile svete svedokinje mu{ke hrabrosti. U sred-
njevekovnoj Evropi, ratni~ki sloj progla{avao se stalno zauzetim u osvetni~koj
borbi delom i zbog vite{kog odnosa prema `enama koje su bile svedokinje
mu{ke hrabrosti i dokazivanja. Britanske `ene, radnice u fabrikama municije
u Prvom svetskom ratu, ~esto su stavljale li~ne zabele{ke unutar proizvoda
koje su pravile kako bi poslale emocionalnu poruku vojniku koji }e da koristi
to oru`je. Kada su ispra}ale svoje mu{karce u Prvi svetski rat, ameri~ke `ene
145
su pravile {alu govore}i: Donesi mi jednog Nemca. U ameri~kim kan-
tinama `ene koje su slu`ile ~esto su dobijale od vojnika komade
nema~ke dugmadi, mamuza i oznakama sa porukom: Ovo je sve {to
mogu da ti po{aljem od njega.
Vird`inija Vulf je pisala da `ene postaju ~arobno ogledalo za
mu{karca. [tagod da kultura o~ekuje od `ene, potvr|ivanjem odre-
|enih normi `ene se ugledaju na njihove mu`eve ratnike. U Ju`noj
Africi, na primer, 1980.godine Asocijacija @enskih odbrambenih snaga
obu~avala je `ene vojnika, da u potpunosti prihvataju njihov spolja{nji
izgled i pona{anje tokom rata. U Rimskoj armiji, u {estom veku pre
nove ere, poznat je slu~aj nekoliko mladih oficira koji su se posva|ali
~ija je `ena bolja. Kada su se vratili sa puta, po~eli su da dokazuju
~ija je bolja, tako {to je `ena morala da poka`e svoju vernost i str-
pljenje, da prede vunu na slabom osvetljenju lampe, dok su ostali, u
drugoj sobi u`ivali u bogatoj ve~eri. @ene u Sparti gde su negovale kult
majke i `ene ratnika, ~ak su se sa njima fizi~ki takmi~ile i odbijale da
nose nakit, kozmetika, {arenu ode}u i da rade neke `enske poslove.
Rekonstrukcija roda u Britaniji posle Prvog svetskog rata ograni~ava
`ensku ulogu i ponovo promovi{e ideju maj~instva. Feministi~ki pokret
posle rata nije nikada povratio status masovnog pokreta koji je imao pre.
Dok su se predratne feministkinje borile protiv odvajanja mu{ke i `enske
sfere i druga~ijih konstrukcija maskuliniteta i feminiteta, feministkinje u me-
|uratnom periodu su postepeno prihvatale teorije polnih razlika i tako po-
dr`avale sferu razdvajanja. Posle u`asa rata, Britansko dru{tvo je re{ilo
da ponovo utvrdi ose}aj za mir i bezbednost- isklju~ivanjem predratnog
feminizma i dr`anjem sasvim odvojeno kako ne bi izazvali mu{ki bes.
Jedna stvar zabrinjava: tokom Prvog svetskog rata, `ene su radile na
poslovima kao {to su ~i{}enje, kuvanje, poslovi u crkvi, ponekad vo`nja.
Tokom drugog svetskog rata `ene su rukovale protivvazduhoplovnim
oru`jem, radile unutar komunikacionih mre`a, odr`avale avione i prevozile
ih od baze do baze.
Danas jedan broj nau~nica radi u modernim institutima na proizvodnji
savremenog oru`ja. Granice roda su pomerene, ali u kom pravcu?
Joshua S. Goldstein
Tekst preuzet iz knjige
War and Gender: How Gender Shaped the War Sytem and Vice Versa
(Cambridge University Press)
Priredio Boban Stojanovi}
146
Poku{avaju}i da mi ilustruje me|u-etni~ku mr`nju koja je vladala
u njegovoj rodnoj Bosni 1993., dezerter koji je upravo stigao u
Beograd mi je rekao Zna{, oni Srbi mrze bosanske muslimane ba{ kao
{to mi mrzimo Albance.
To mi koje je dezerter koristio je trebalo da zna~i mi-normalni ljudi,
koji se ne mrze me|usobno (osim {to mrze Albance). Iako je
poni`avanje Albanaca bilo prili~no uobi~ajeno i svakodnevno u biv{oj
Jugoslaviji, nisam mogao uraditi ni{ta drugo osim da mu se sna`no
suprotstavim, govore}i da ja ne mrzim Albance {to je ne{to za {ta
nisam siguran da je on tada mogao razumeti. Jedan drugi dezerter mi
je objasnio da se on ne}e boriti za vojsku u kojoj se oficiri pederi kriju
pozadini umesto da hrabro vode svoje vojnike.
U Srbiji je bilo veoma opasno i skoro nemogu}e za dezertere da go-
vore javno. ^ak i kada su na{li sigurno uto~i{te daleko od rata, ve}ina
dezertera nije uspela da shvati politi~ke implikacije svojih akcija i zato nisu
uspeli da ih javno iska`u.
Neki su bili zabrinuti za svoje porodice koje su ostale kod ku}e, druge
je bilo sramota onoga {to su uradili i zato radije nisu hteli da o tome gov-
ore a neki su opet davali sme{ne komentare kao onaj sa po~etka teksta.
Posti}i da dezerteri govore javno protiv rata je ipak bio samo mali iza-
zov, u ~itavom serijalu koji smo moje prijateljice/lji iz @ena u crnom i ja
iskusili tokom na{ih napora da dezertere organizujemo politi~ki.
Neki dezerteri su duboko patili zbog okolnosti i posledica njihovog dez-
ertiranja i postali su veoma ranjivi, depresivni i sa njima je bilo te{ko ko-
municirati. Ostali su `eleli da zavr{e sa tom pro{lo{}u i odlu~ili su da se sa
njom ne susre}u ponovo putem organizovanja, pomaganja drugima, zala`u}i
se za svoja prava i zahtevaju}i pobolj{anje svoje sopstvene pozicije.
Mnogi su bili zainteresovani samo za dobijanje humanitarne pomo}i koja
bi im olak{ala njihove te{ke uslove `ivota dok su bili u egzilu ili su se krili.
Tako|e je bilo i onih, za{to da to ne ka`emo, koji iako su pobegli od i odbili
me|u-etni~ki rat nisu hteli da se pove`u sa dezerterima sa druge strane i
nisu prihvatali da imaju i{ta zajedni~ko sa njima.
Sa vi{e prakti~nog i humanog aspekta, treba znati da su dezerteri jedna
vrlo specifi~na rodna i starosna grupa ratnih izbeglica. Jedna od najte`ih
147




zadataka za dezertere u na{oj Sigurnoj ku}i je bio organizovati pran-
je. Nisu postojale nikakve porodi~ne veze me|u njima pa se emo-
tivne veze i poverenje nisu mogli lako razviti me|u ovim mladim lju-
dima. Umesto toga, morali smo da se nosimo sa sva|ama, sumn-
jom a jednom se ~ak pojavila i kra|a. Pominju}i sve ovo ja nisam
hteo da dovedem u sumnju na{e ambiciozne i plemenite principe,
kao i ciljeve koje smo `eleli posti}i u na{em pristupu dezerterima.
Moj stav je da na dezertere ne treba gledati ni kao na kukavice, izda-
jnike ili petu kolonu kao {to ih dr`ave i vojske opisuju niti kao
antimilitaristi~ke ili pacifisti~ke heroje.
U mnogim slu~ajevima njihova odluka da pobegnu je bila spontana
i ~esto nije bila politi~ka. Dezerteri ne moraju deliti na{a politi~ka
uverenja a neki od njih nisu ~ak bili ni pacifisti. Ali, dezertiraju}i oni su
poslali jasnu polu-svesnu poruku onima koji su ostali, oficirima u
komandi i isto tako i svim vojnicima i civilima.
Mnogi su rizikovali svoj `ivot da pobegnu i pre|u zatvorene granice.
Mnogi koji to nisu uspeli su bili uhap{eni i osu|eni na dugogodi{nje
kazne. Drugi su, opet, proveli mnogo vremena kriju}i se. Skoro svi su
morali da izdr`e pritisak svojih porodica i mnogi od njih su prolazili kroz
ozbiljne li~ne krize. Sa druge strane nailazili su na vrlo malo podr{ke i
razumevanja, a u inostranstvu im nije poklanjanja neophodna za{tita kao
izbeglicama rata.
Nama koji verujemo da ne postoji razlog zbog kojeg bi jedan ~ovek
trebao ubiti drugog jo{ uvek ostaje mno{tvo razloga da nastavimo da
poma`emo dezertere. A toliko je toga ostalo da se uradi u biv{oj
Jugoslaviji i toliko je mnogo gre{aka iz kojih treba u~iti.
Pravo na prigovor savesti i mehanizmi za za{titu prigovara~a savesti i
dezertera u vreme rata tek treba da postanu deo me|unarodnog prava.
Antimilitaristi~ke grupe treba da grade i ja~aju podr{ku mre`ama tako da
se ni jedan dezerter ne ose}a napu{tenim.
Kao nenasilni aktivisti moramo da radimo na na{im strategijama za trans-
formaciju negativnih ose}anja u pozitivnu energiju i akciju, pretvaraju}i
razo~arenja u osna`ivanje. Dok ula`emo napor u rad sa dezerterima, izbegli-
cama i `rtvama rata i nasilja moramo da neprestano preispitujemo na~in na
koji oni ose}aju i kako se povezuju sa postoje}im obrascima i odnosima u
dru{tvu koji mogu doprineti izazivanju rata i nasilja koje sa kojim poku{ava-
mo da se suo~imo.
Dezerteri nisu ni kukavice ni heroji. Oni su ljudska bi}a koja nam poma-
`u da bolje razumemo uzroke i posledice rata.
Bojan Aleksov
Jun 2002. godine
148
150
U svom govoru 16. aprila 1953. godine biv{i ameri~ki predsednik,
general Ajzenhauer je izjavio:
Svaki pi{tolj koji se proizvede, svaki pokrenuti ratni brod, svaka raketa, je
kra|a od onih koji su gladni a nisu nahranjeni, od onih kojima je hladno a
nisu odeveni. Svet ne sme da tro{i novac jedino na vojsku. Tro{iti treba i na
znoj onih koji ula`u trud, na genije me|u nau~nicima, na talente me|u
decom...
^etrnaest godina kasnije u ~uvenom govoru Posle Vijetnama, Martin
Luter King je pozvao na revoluciju vrednosti, posebno u pogledu pravde i
ispravnosti politi~kog sistema Amerike. Ovo je pomoglo mirovnom pokre-
tu i pokretu za oslobo|enje crnaca/kinja da se za kratko vreme probije
unutar redova vladaju}e, bele klase.
Danas, u svitanje novog veka, na upozorenja Kinga, Ajzenhauera i
mnogih drugih, kao da niko ne haje. Globalizacija i raspodela bogatstva na
globalnom planu, danas su veoma jasno povezani sa porastom militarizaci-
je ~itave planete, a cilj svega toga je za{tititi samo jednu manjinu. U ovom
smislu mo`emo govoriti o globalnom aparthejdu. Oblak rata nadvio se nad
celim svetom. Ovo vidimo iz unapred isplaniranog rata u Iraku, ratnih bub-
njeva koji se ogla{avaju na Korejskom poluostrvu, iz uplitanja u Kolumbijski
plan i u militarizma u Centralnoj Americi. Militarizam podr`avaju militaristi/kinje
{irom sveta, najbolji primer toga je slu~aj vojnih snaga Indije i Pakistana, kao
i milioni ljudi koji se jedni drugima suprotstavljaju nuklearnim oru`jem. Vojne
baze {irom Centralne Azije i Arabije i opkoljene su Kineskom vojskom.
Jedan od najekspolozivnijih preostalih regiona je Srednji Istok, gde nisu
zavr{eni zadaci vezani za o~uvanje bezbednosti. Borba protiv okupacije i
kolonijalnog osvajanja od strane Izraela nastavlja se iz dana u dan. Ista bor-
ba za prava Palestinskog naroda izaziva ~itavo ~ove~anstvo da ustane u korist
pravde.
Od {est milijardi stanovnika Zemlje, ve}ina `ivi sa manje od deset dolara
dnevno. U Africi vi{e od 317 miliona ljudi `ivi sa manje od jednog dolara
dnevno.
Da bi bolje shvatili sada{nju situaciju, va`no je osvetliti na~in na kom se
oru`ana kultura reprodukuje. U `elji da dominiraju celom planetom, militarizaci-
ja i nuklearizacija svemira po~inju da se ubrzavaju pod maskom Nacionalnim
sistemom odbrane od projektila (USA). Milioni dolara su potro{eni tokom an-
151




ga`ovanja nau~nika u korist vojnih istra`ivanja.
Prema kulturi mira
Prema kulturi mira
Neke teme o kojima bi u ovom kontekstu moglo da se razmi{lja
su recimo: militarizam i biotehnologija; industrijalizacija i urbano rato-
vanje; terorizam i rasizam; militarizam, maskulinitet i kultura nasilja.
Militarizam i nejednakost /neravnopravnost predstavljaju pretnju lib-
eralnoj demokratiji i objektivnu neminovnost za izgradnju novog
mirovnog pokreta koji se ne srami anti-rasisti~kog, anti-kapitalisti~kog,
anti-seksisti~kog i ostalih najprizemnijih principa humanizacije planete.
Rat u Vijetnamu doveo je ameri~ko dru{tvo lice u lice sa njenim
interesima u pravcu globalne militantne vladavine. Mnogi mladi ljudi odbi-
jali su da budu uvu~eni u ulogu osvaja~a i osnovali si pokret protiv rata
u Vijetnamu. Ovaj pokret, pokret za oslobo|enje crnaca/kinja, gej-lezbe-
jski, mirovni, ekolo{ki, `enski pokreti kreirali su novu ameri~ku politiku.
Postaje sve jasnije da borba za mir ne mo`e biti jednodimenzionalna
i bazirana jedino na smanjenju vojnih tro{kova, ona mora biti povezana
sa promenama dru{tvenog sistema. Ova ~injenica jo{ jednom nagla{ava
da je izgradnja mira proces, a ne samo neki doga|aj preto~en u jednokrat-
nu kampanju za prestanak ameri~ke vojne intervencije u Centralnoj Americi
ili rata protiv Iraka. Svaka od ovih antiratnih kampanja gra|ena je na
zave{tanju velikih pokreta. Proces ujedinjenja i ja~anja mirovnog pokreta
uvek je dobijao kontra-udarac onih kojima nije odgovarao. To se ogleda u
ja~anju medijskih kampanja koje glorifikuju maskulinitet i nasilje, u slikama
rata i ratnih borbi poja~anih militantnom kulturom, u slikama bezbolnih
tehnologija ratovanja, rata u svemiru kojima se dodaju razne metafore kao
{to su dru{tveni problemi poput droge, siroma{tva, besku}nika/ca. Ovo dovo-
di do porasta ratnih zlo~ina, ratova droge i ratova koji su protiv mladih.
Vrednovanje ljudskog `ivota
Vrednovanje ljudskog `ivota
Veoma je va`no znati da te`nja ka miru i tra`enje promena mora da bu-
de povezano sa razli~itim procesima koji su povezani sa obnovom ljudskog,
humanog duha. Raznolikost transformacije za mir uklju~uje izme|u ostalog:
Materijalne promene: reorganizaciju ekonomskih prioriteta, preraspodelu
dru{tvenog bogatstva,
Promene u rodnim odnosima: prestanak privilegovanja mu{karca i mu{kih
oblika dru{tvene interakcije, mu{kog {ovinizma i homofobije,
Politi~ku transformaciju: uklju~uju}i i samoemancipaciju, razvijanje demokrat-
skih institucija i sloboda od svih oblika represije;
Promenu povla~enja militantnog: iz istorije rasnih genocida i imperijalne
152
dominacije uspostavljene na ljudskoj sigurnosti
Kulturne promene: novu kulturu zasnovanu na kreativnim ljudskim
potencijalima i stvaranje `elje kod mladih za samootkrivanjem. U pro-
cesu izgradnje alternativne kulture mira mo`emo podsticati napad na
oru`anu kulturu.
Rad na izgradnji mira i promenama zasnovan je na izgradnji pokre-
ta koji vrednuju ljudske `ivote. Gra|enje novog mirovnog pokreta je
izazov je koji }e pomeriti granice svih prethodnih, on ne}e biti usmeren
samo na mir, ve} na sve vrste diskriminacije i nasilja.
@enska internacionalna liga za mir i slobodu, sastala se 1999,
godine i sa mirovnim aktivistkinjama iz celog sveta napravila novi,
mogu}i pravac za svetski mir. @ene su najpre objasnile da postizanje
mira u jednoj zemlji - uspeh za mir u svetu. Dekleracija sa sastanka u
Hagu poziva mirovni pokret da u 21. veku ispo{tuje deset fundamental-
nih principa kojima je mogu}e posti}i napredak u svetkom miru:
1. Svaka vlada mora da donese rezoluciju kojom se stavlja zabrana u~e{}a te
zemlje u ratu;
2. Sve zemlje moraju bezuslovno da prihvate jurisdikcije Me|unarodnog kri-
minalnog suda pravde;
3. Svaka vlada mora da ratifikuje ovaj sud i da primeni zakon o zabrani
nagaznih mina;
4. Sve zemlje moraju da integri{u Novu diplomatiju - partnerski odnos me|u
vladama, me|unarodnim organizacijama i civilnim dru{tvom;
5. Svet ne sme da ignori{e humanitarne krize, ali svako kreativno diplomatsko
mi{ljenje, pre primene mora da bude pregledano od strane UN;
6. Pregovori oko Konvencije za eliminaciju nuklearnog naoru`anja moraju odmah
da po~nu;
7. Trgovina lakog naoru`anja mora da se zabrani;
8. Ekonomska prava moraju da se shvate jednako ozbiljno kao i ljudska prava;
9. Mirovno obrazovanje mora da se uvede u sve {kole;
10. Plan za Globalnu akciju za{tite od rata mora da postane baza za mirovni svet-
ski poredak.
Ova pitanja su u celini povezana sa dilemom: Koja forma organizacije ljudi
mo`e biti najbolja za kori{}enje prirodnih resursa u cilju obnavljanja ljudskih
prostora, dok ih ~istimo od razaranja nekih pro{lih formi. Kako god, poenta je
se}anje na horore iz pro{losti i sada{nje investiranje u militarizam mora biti
opomena, alarm koji }e celo ~ove~anstvo da upozna sa ~injenicom da druga~iji
svet mora biti mogu}.
Horace Campbell
Preveo i priredio Boban Stojanovi}
153
LGBT osobe su odigrale veliku ulogu u mirovnom i antiratnom
pokretu, javno se anga`uju}i govore}i protiv vojnih sukoba: od Prvog
svetskog rata do rata u Iraku.
Jedna od ameri~kih antiratnih organizacija, War Resisters League
(WRL), osnovana je 1923. godine od strane aktivista koji su se suprot-
stavljali Prvom svetskom ratu. Me|u osniva~ima bile su Tracy Mygatt i
Frances Witherspoon, koje su `ivele u lezbejskoj vezi i posvetile svoj
`ivot borbi za prava `ena, mir i socijalnu pravdu.
Drugi svetski rat je bio masovni coming out za mnoge gej mu{karce
i lezbejke koji su oti{li iz svojih rodnih gradova i prona{li gej partnere
u vojsci. Ali drugi su se suprotstavljali ratu. Bayard Rustin, gej i aktivista,
koji je kasnije organizovao mar{ Martin Lutera Kinga na Va{ington 1963.
godine, odbio je vojni poziv i odle`ao vi{e od dve godine u zatvoru.
Uhap{en zbog reme}enja morala 1953. godine, Rustin je morao da
napusti Hri{}ansko dru{tvo pacifista za pomirenje i pridru`io se WRL-u,
gde je proveo nekoliko decenija. Rustin je pomogao {tampanje magazina
za socijalnu pravdu Liberation, koji je {tampao radove queer pacifista kao
{to je Paul Goodman.
Pedesetih godina 20. veka, ~lanovi dru{tva Mattachine, jedne od tzv.
homofilnih organizacija, zajedno sa osniva~em Harry Hayemom,
dugogodi{njim komunistom i sindikalnim aktivistom, obilazili su pla`e i osta-
la mesta gde su se okupljali gejevi u Ju`noj Kaliforniji skupljali potpise pro-
tiv rata u Koreji.
Za vreme rata u Vijetnamu razvila se tenzija izme|u starijih homofilnih
aktivista i mladih gej aktivista zbog radikalno druga~ijeg stava o ratu.
Homofilni aktivisti su tra`ili integraciju homoseksualaca u svakodnevni `ivot
Amerike, pa ~ak i u vojnu slu`bu jer i to predstavlja stepenik do pune
gra|anske ravnopravnosti.
Prvi protest za prava homoseksualaca odr`an je 1964. godine na
Menhetnu. U maju 1966. godine homofilne grupe organizovale su Dan
154






oru`anih snaga i protestvovale zbog zabrane da homoseksualci
budu deo oru`anih snaga. Ispred federalne zgrade u San
Francusku demonstranti su nosili parolu Svaki ~ovek ima pravo da
slu`i svojoj zemlji i Seksualnost ne ograni~ava patriotizam. Pojedini
homofilni lideri su se protivili ratu u Vijetnamu, homofilne organizaci-
je su odbijale da se javno odrede prema konfliktu, jer bi time otu|ile
svoje konzervativne ~lanove i marginalizovali homoseksualce u
budu}nosti.
Suprotno njima, mlada generacija aktivista usvojila je mnogo ja~i
antiratni stav. Rat u Vijetnamu je stvorio politi~ku svest kod gej mu{kara-
ca i polarizovao pro-gej politiku, nagla{ava istori~ar Justin Suran.
Uistinu, on ka`e da je radikalni antimilitarizam bio centar kreiranja spe-
cifi~nog gej identiteta. Gej aktivisti smatrali su da je rat nemoralan, daju}i
podr{ku nacionalnim pokretima Tre}eg sveta kao {to je bio Vijetnamski
nacionalni oslobodila~ki front, po kome je Gej oslobodila~ki front (GLF)
dobio ime, tvrde}i da ma~o kultura militarizma poma`e ugnjetavanju gej
populacije.
Antiratni aktivizam je doveo do toga da gej prava postanu javna
stvar. Posle pobune u Stonewall-u u junu 1969. godine, GLF se ra{irio
po ~itavoj Americi. ^inili su ga uglavnom aktivisti/kinje iz antiratnog
pokreta. Gej aktivisti koji su ~esto unapred planirali konferencije ili `urke
koje }e se podudarati sa velikim antiratnim demonstracija, zahtevali da
govore na antiratnim doga|ajima, koriste}i ih da promovi{u prava LGBT
populacije i javno se protivili konvencionalnoj mu`evnosti. Radikalni gej
mu{karci povezivali su imperijalizam sa ugnjetavanjem homoseksualaca,
dok su lezbejske feministkinje pravile vezu izme|u militarizma i nasilja nad
`enama.
U San Francisku, veliki broj radikalnih gejeva iza{lo je na ulice i
priklju~ilo se demonstracijama protiv rata u Vijetnamu u oktobru 1969.
godine, nazivaju}i nastranim, neprirodnim i perverznim slanje vojnika u
Vijetnam dok mi mu~imo, silujemo, zatvaramo, ubijamo mu{karce koji vole svoju
bra}u ovde. U decembru 1969. godine u Njujorku aktivisti GLF-a delili su
letke na kojima mole prolaznike da po{alju poklone vojnicima u ime mira.
Dvojica gej mu{karaca po~eli su da volontiraju u Operi u San Francisku sa-
mo da bi mogli da oka~e transparent Gejevi ka`u NE ratu.
U aprilu 1971. godine, gej grupe u 14 dr`ava i vi{e od 50 gradova orga-
nizovali su antiratni protest u Va{ingtonu i San Francisku. Magazin The
Advocate je pisao: prikazana je najve}a koncentracija gej snage, oko tri hilja-
de gej osoba nosilo je ru`i~aste narukvice {etaju}i od glavnog trga do
Golden Gate parka, gde su se priklju~ili demonstrantima. Na Va{ingtonskom
protestu u~estvovalo je 10 hiljada LGBT osoba.
155
Antiratni aktivizam u to vreme najvi{e je podr{ke davao onima
koji su izbegavali vojnu obavezu. Homoseksualnost je bila jedna
od osnova izbegavanja vojne obaveze. Peva~ Phil Ochs u jednoj
svojoj pesmi, savetuje onima koji `ele da izbegnu vojsku da uvek
nose ta{nicu, dok film The Gay Deceivers iz 1969. godine opisuje dvo-
jicu heteroseksualnih mu{karaca koji `ele da vojnu komisiju ubede
da su gej par. Na jednom letku je pisalo: Pored toga {to mlatarate
rukama, pomerajte svoje telo kao curica, dr`ite cigaretu delikatno,
pri~ajte melodi~no, pona{ajte se srame`ljivo kada vam ka`u da se skinete.
Mnogi gej i biseksualni mu{karci odlu~ili su da svoju seksualnu
orijentaciju ka`u pred vojnom komisijom, ali je velikom broju njih to
stvaralo probleme. Obveznici koji su otkrili svoju seksualnu orijenta-
ciju rizikovali su da budu progla{eni nepodobni za federalnu-dr`avnu
slu`bu, a za one iz manjih gradova da njihove porodice i kom{iluk
sazna o njihovoj seksualnosti.
D`erald Moldenhauer, koji je osnovao kasnije gej knji`aru u
Torontu, brinuo je da }e ga odlaganje vojne obaveze zbog gej seksu-
alnosti uni{titi. Mnogi nisu imali hrabrosti da objave svoju seksualnost,
tako da su se pozivali na prigovor savesti, na zdravstvene probleme,
emigrirali u Kanadu, ili na druge legalne ili nelegalne na~ine poku{avali
da zaobi|u vojnu obavezu.
Allan Berube, koji je kasnije napisao Coming Out pod paljbom, bio je
jedan od gej mu{karaca koji su se moralno protivili ratu i pozvali se na
prigovor savesti. Berube je bio aktivan u grupama za podr{ku onima koji
izbegavaju vojnu obavezu, tako {to je na ^ika{kom Univerzitetu prikupl-
jao novac. Lezbejska autorka Amber Hollibaugh je pomagala vojnim
obveznicima da emigriraju u Kanadu, kao {to je pomogla Davidu
Scondrasu, koji je kasnije postao otvoreno gej ~lan ve}a grada Bostona.
^lan ~ika{ke gej grupe za oslobo|enje crnaca, Ortez Alderson je 1970.
godine postao jedan od ~etvorice uhap{enih zbog preno{enja ukradenih
spiskova za regrutaciju. On je osu|en i poslatu u zatvor u Kentakiju, gde
je 25 godina ranije bio dr`an i Rustin. Alderson je pu{ten posle godinu
dana i za to vreme uspeo je da osnuje gej grupu u zatvoru.
Veliki broj osoba koji su kasnije postali vo|e gej pokreta po~eli su kao
anti-ratni aktivisti. Lezbejska feministkinja Barbara Deming, pesnikinja koja
je postala politi~ki aktivna u svojim 40-im, prigrlila je Gandijev pacifizam
nakon ~ega je usledio put u Indiju. U~estvovala je antiratnom pokretu kroz
60-te, putovala Severnim Vijetnamom i bila uhap{ena na protestu ispred
Pentagona. Antiratni aktivisti i aktivistkinje kao {to su, postali su lideri/ke
gej-lezbejskih i anti-AIDS grupa. David Mixner, jedan od organizatora
Vijetnam moratorijuma u novembru 1969. godine, radio je u administraciji
156
Bila Klintona kao veza sa LGBT populacijom.
Na`alost, mnogi queer aktivisti su ose}ali da ne mogu biti
otvoreni sa svojom seksualno{}u unutar Nove levice, uprkos zala-
ganju pokreta za seksualne slobode i borbe protiv morala srednje
klase. Heteroseksualni mu{ki aktivisti imali su potrebu da se prika`u
kao sna`ni i mu`evni kao autenti~ni revolucionari poput Crnih pan-
tera, pokazuju}i otvorenu homofobiju i ma~izam kao odgovor na
optu`be da mu{karci koji se protive ratu su slabi i feminizirani. Takav
anti-gej stav u~inio je da pojedini aktivisti napuste pokret.
Kada su gej aktivisti postali frustrirani homofobijom Nove levice i
dominacijom socijalisti~kih organizacija koje su odbacivale homosek-
sualnost kao simptom bur`ujske dekadencije, njihov aktivizam pretr-
peo je velike promene. Justin Suran je istakao potrebu za nezavisnim
pokretom, fokusiranim na gej identitetu i ponosu, koji }e biti mesto
vidljivosti LGBT populacije i solidarnosti.
U isto vreme raslo je nezadovoljstvo `ena uzrokovano seksizmom
mu{kih aktivista, kako heteroseksualnih, tako i gej aktivista. Lezbejska
aktivistkinja Leslie Cagan, prise}a se da su `ene bile marginalizovane
unutar anti-ratnog pokreta jer nisu bile regrutovane i odvo|ene u rat.
Kao odgovor, mnoge lezbejke i biseksualke posvetile su se lezbejskom
feminizmu. Tokom 70-ih i 80-ih, lezbejke i biseksualne `ene igrale su
veliku ulogu u mirovnom pokretu i aktivizmu za socijalnu pravdu,
uklju~uju}i protivljenje nuklearnom naoru`anju i anga`manu vojske SAD
u Centralnoj Americi.
Gej pokret tokom 80-ih fokusirao se na problem HIV-a i mnogi LGBT
aktivisti posvetili su svoju energiju anti-AIDS aktivizmu i pru`anju pomo}i
inficiranim osobama. Pojavile su se nove radikalne aktivisti~ke grupe kao
{to su Act-up i Queer Nation, koje su tra`ile ve}u uklju~enost u anga`ovan-
ju protiv epidemije HIV-a i osudu homofobije desno-klerikalnih grupa. Ove
grupe nastavile su tradiciju gej anti-ratnog aktivizma organizuju}i proteste
protiv rata u Persijskom zalivu 1991. godine. Aktivisti grupe Act-up u
Njujorku uspeli su da prekinu vesti CBS-a uzvikuju}i ispred kamera Borite
se protiv side, ne protiv Arapa.
Po~etkom 90-ih javile su se frakcije unutar gej pokreta koje su zahte-
vale totalnu asimilaciju LGBT osoba u sve institucije, uklju~uju}i i vojsku.
Zabrana gej osobama da se pridru`e oru`anim snagama bila je u fokusu u
aprilu 1993. godine kada je odr`an Mar{ na Va{ington, nakon kojeg je Bil
Klinton doneo polisu Dont ask dont tell.
Deceniju kasnije LGBT populacija bila je suo~ena sa konzervativnom
republikanskom administracijom i jo{ jednim ratom u Iraku {to je dovelo do
ponovnog uklju~enja u antiratne proteste. Antiratnim protestima priklju~ile su
157
se mnoge LGBT grupe koje su se javnom protivile ratu u Iraku.
Grupa National Gay and Lesbian Task Force koja je bila kritiko-
vana zbog javnog protivljenja ratu jer to, naime, nije specifi~na gej
problematika. Zato je zajedno sa drugim grupama izdala saop{te-
nje Sa~uvajmo Ameriku bez rata kojim ka`e: Ovaj rat }e pove}ati ljud-
sku patnju, pove}ati mr`nju prema na{oj zemlji, pove}ati odobravanje te-
roristi~kih napada, naru{iti ekonomiju i uniziti na{e pozicije u svetu.
U~ini}e nas manje bezbednim.
Queer aktivisti nisu ostali samo na saop{tenjima, ve} su u~estvo-
vali u antiratnim demonstracijama {irom Amerike i sveta. Oko 10 mil-
iona ljudi u 600 gradova je 15. februara 2003. godine demonstriralo
protiv planova Bu{ove administracije da napadne Irak.
Ovoga puta, fokus je bio na ekonomskim tro{kovima rata i na
smanjenju fondova za socijalne programe kao {to su programi za
obolele od AIDS-a, kao i diskriminacija nad arapskim i azijskim emi-
grantima. Veoma velika razlika izme|u antiratnih aktivista za vreme rata u
Vijetnamu koji su se divili Vijetkongu, jeste da dana{nji queer antiratni
aktivisti ne podr`avaju Sadama Huseina niti islamski fundamentalizam.
Neke gej grupe su podr`ale rat u Iraku ili su ostale neutralne. Grupa
Log Cabin Republican Club otvoreno je podr`ala vojnu intervenciju u
Iraku: Mi podr`avao predsednika Bu{a u njegovom ratu protiv terorizma,
uklju~uju}i i upotrebu vojne sile. Najve}a LGBT grupa u Americi Human
Rights Campaign ostala je neutralna: Mi smatramo da bi izjave o ratu u
Iraku iza{le iz domena na{e misije, koja je osiguranje jednakosti LGBT osoba
u dana{njem dru{tvu. Nekada{nji predsednik grupe Gay and Lesbian
Activists Alliance smatra: Gej organizacije treba da se fokusiraju na gej prava.
Kriti~ar Michael Bronski smatra da odluka mnogih LGBT grupa da se
javno odrede po pitanju rata je znak zrelosti pokreta. Posle vi{e decenija
fokusiranja na gej pitanja i gej identitet, nova spremnost pokreta da
zauzme politi~ki stav prema nacionalnim pitanjima, van usko definisane gej
oblasti, pokazuje povratak na raniji metod organizovanosti, koja postavlja
gej pitanju unutar {ireg dru{tveno-politi~kog konteksta.
Liz Highleyman je spisateljica koja `ivi u San Francisku. Pi{e o zdravlju,
seksualnosti i politici. Tekst je dostupan na www.qsyndicate.com
Prevod: Predrag M. Azdejkovi}
158
^initi jednu dru{tveno zabranjenu i stigmatizovanu egzistenciju
vidljivom veliki je napor. Taj napor jo{ je ve}i u vanrednim situaci-
jama, posebno onim u kojima dolazi do potpunog pomeranja i elimi-
nisanja civilnih/demokratskih vrednosti kao {to je to slu~aj
tokom/nakon ratova na teritoriji biv{e Jugoslavije.
Kreiraju}i novi nacionalni/kolektivni identitet, vladaju}i re`im je na
neke identitete stavio zabranu. Gej lezbejski identitet je bio me|u prvi-
ma na listi nepo`eljnih. Ipak, tokom ratova je ~injenje ovih identiteta
vidljivim bilo ~ak i ja~e nego pre i posle sukoba.
Aktivistima/kinjama mirovnog pokreta iz Srbije, bilo je izuzetno
va`no da u~ine vidljivom pre svega lezbejsku i gej solidarnost koja je
pristizala sa svih strana: od brojnih pisama podr{ke, preko pomo}i u
namirnicama i ode}i, do stvaranja azila za dezertere. Ipak, nevidljivost
je opet uradila svoje, i u {iroj javnoj sferi mnoge stvari ostale su nepoz-
nate. Ovaj tekst je mali korak da se va`nost gej-lezbejskog pokreta
tokom rata u~ini vidljivom.
[ta su aktivisti/aktivistkinje radili/le tokom rata na osna`ivanju LG pok-
reta?
Iako je te{ko zamisliti, aktivistikinje ~inili su svoje identitete vidljivim.
Ovo nije bio ~in samoosloba|anja, ve} je imao {iri kontekst on prelazi
granice Jednog i Istog, ru{e}i barijere nametnutog straha, ulaze}i u iden-
titete Drugih i Razli~itih. Kako je zapisala jedna aktivistkinja u svetu bo-
lesnom od mr`nje, nasilja, konflikata, ratova, izbeglica i siroma{tva, radionice
na temu lezbejskog identiteta bile su ta~ke oslobo|enja, ne samo za lez-
bejke ve} i za sve ostale `ene u feministi~kom i antiratnom pokretu. U
transkriptima sa radionica koje su se bavile lezbejskom egzistencijom, a
koje su odr`avane na me|unarodnim skupovima @ena u crnom, prime}uje
se da su mnoge `ene dolazile kako bi se prvi put srele sa lezbejkama i
~ule njihove pri~e, kako bi poku{ale da u razli~itostima prona|u jednake
vrednosti. Upoznati razliku i prona}i momente ponosa u sopstvenim istori-
jama bio je imperativ. Koliko god esencijalan u odnosu na istorijski trenu-
tak, vapaj za ljubavlju je bio sredstvo odbrane od zla u kome su lezbejke
`ivele.
159
-l
-l


_____________________
1
Saop{tenje ARKADIJE izdato 23. marta 1992. godine povodom izjave Rado{a Smiljkovi}a da gej
organizacije ugro`avaju gra|ane/ke Srbije.
Za ove radionice posebno je va`an internacionalni karakter.
Lezbejski ili gej identitet je bio polazna ta~ka empatije, solidarnos-
ti i podr{ke. Na jednoj od radionica @ena u crnom, ovu tezu,
veoma jasno, obja{njava Ria, aktivistkinja iz Belgije:
Lezbejke u Belgiji su odlu~ile da ne zaborave svoje sestre u ratu...
Nekada mi heteroseksulane drugarice iz grupe ka`u da ne govorim da
sam lezbejka, ali to nije politika mirovnog pokreta kakvog ga ja
zami{ljam. Etika mirovnog pokreta treba da se zasniva na pravu da
svaka `ena i svaki mu{karac mogu javno da ka`u i `ive svoju razli~itost...
Tako|e, zanimljiva je izjava Rachel, aktivistkinje iz Engleske:
Na nama iz mirovnog pokreta je da dajemo vrednost razli~itima, jer
to je rad na mirovnoj kulturi i da skidamo sramotu sa pojmova kao {to
su lezbejka, feministkinja, Muslimanka, Srpkinja, Romkinja, Albanka. Za
mene je jako va`no ono {to je rekla Charlotte Bunch: Nijedna `ena nije
slobodna dok nije slobodna da bude lezbejka.
Sve aktivnosti koje su realizovane po pitanju lezbejskog i gej id-
entiteta, polaze od tri teze, koje je u uvodu za radionicu Lezbejstvo i
politi~ka odgovornost, dala Lepa Mla|enovi}:
Prvo sve `ene na radionici /cama su uklju~ene u {irenje politike
mira, koja podrazumeva zastupanje etike razli~itosti.
Druga teza je feministi~ka polazna ta~ka da je li~no politi~ko.
Tre}a je podsticanje `ena koje vole `ene da prihvate svoju lezbejsku
`udnju i ka`u sebi i drugima da su lezbejke, {to nije uvek mogu}e.
Ovde je va`no ista}i da su lezbejke bile uklju~ene u rad mnogih
drugih grupa, ne samo lezbejskih, ve} i feministi~kih, humanitarnih,
omladinskih, antiratnih, anarhisti~kih i da su svojim anga`manom nese-
bi~no pomagale sve ratom ugro`ene ljude na ovim prostorima. Da je an-
ga`man imao rezultata potvr|uju brojna zvani~na ili alternativna priznan-
ja, od kojih je jedno dobila Lepa Mla|enovi} nagradu Me|unarodne
komisije za gej lezbejska prava, Felipa de Suza (Njujork, 1994.)
Diskriminacija ima mnogo lica, a izlo`eni neprestanoj represiji, politi~ki
anga`ovani gej aktivisti su preduzimali mere, iako za to naizgled nije bilo
vreme, da nivo tih diskriminacija smanje. Gej lezbejski lobi Arkadija se
tokom rata ogla{avao saop{tenjima u kojima je ukazivao na diskriminaciju
i postojanje LG populacije u svim dru{tvenim sferama:
...Zaboravlja se da su lezbejke i homoseksualci prisutni u svim slojevima
dru{tva: oni su na ulicama, u medijima, fabrikama, mirovnom pokretu, unifor-
mama, svim politi~kim partijama pa i me|u ~lanovima SPS-a.
1
160
_____________________
2
Saop{tenje ARKADIJE izdato 16. avgusta 1991. godine povodom homofobi~nih izjava \or|a
Bo`ovi}a, komandanta Srpske garde.
3
Iz teksta Ivane Spasi} i Dejana Nebrigi}a "Lezbejke i homoseksualci: Pohvala drugosti", koji je
objavljen u zborniku @ene za mir, @ene u crnom 1997.
U drugom saop{tenju, izdatom povodom u~estalih javnih izjava
komandanta Srpske garde, \or|a Bo`ovi}a, koji koristi termin ho-
moseksualac da bi diskreditovao dezertere, pi{e:
@ene, homoseksualci i lezbejke stvaraju na{u istoriju iako su iz isto-
riografije eliminisani. @ene, homoseksualci i lezbejke aktivni su u svim
trenutnim nacionalisti~kim konfliktima, ratovima i mirovnim pokretima,
iako to nije dru{tveno vidljivo.
U pomenutim saop{tenjima, ~esto je bilo i duhovitih napomena i
opaski:
Napomena: Vrlo je verovatno da homoseksualaca ima vi{e u Srpskoj
gardi ili JNA, nego {to ih ima u Arkadiji.
2
Tokom ratova u okviru feministi~ko-antimilitaristi~ke grupe @ene u
crnom osnovana je grupa mu{ke podr{ke koju su osnovala dvojica
gej aktivista. Oni su inicirali i podr`avali pozivanje na prigovor savesti,
{titili sve one mu{karce koji su videli rat na druga~iji na~in, koji su
ga odbijali. Tako|e, neki od gej aktivista bili su veoma anga`ovani na
osnivanju Sigurne ku}e za dezertere u Budimpe{ti. Kao gej aktivisti,
prigovara~i savesti, antinacionalisti... ovi mu{karci su prolazili kroz
veoma te{ke trenutke torture od strane dr`ave i njenih institucija.
Do osnivanja gej lezbejskog lobija Arkadija, o postojanju pokreta za os-
lobo|enje lezbejki i homoseksualaca u Beogradu ili Srbiji ne mo`e se gov-
oriti. Na beogradskoj gej lezbejskog kulturnoj sceni odvijali su se manje vi{e
zna~ajni doga|aji: performansi, projekcije ponekog filma...
3
Arkadija je bio prvi pokret za oslobo|enje lezbejki i gejeva od stega
patrijarhata i politi~kog isklju~ivanja. Kasnije je grupa prestala sa radom,
a tokom svog aktivnog delovanja pretrpela je puno {ikaniranja i odbaci-
vanja, me|u kojima je najpoznatije izbacivanje iz prostorije koju je ova
grupa delila sa jednom grupom psihologa koji su se pozivali na tada
va`e}i stav 110 Krivi~nog zakona protiv homoseksualnog ~ina izme|u
odraslih osoba.
Ipak, kasnije su se aktivisti/kinje ponovo okupljali/le i stvarali/le nove
grupe koje se i danas zala`u za pobolj{anje statusa LGBT populacije u
Srbiji.
Politi~ka svest da kao Druga~iji `ive u fa{isti~koj dr`avi, od gej i lezbe-
jskih aktivista/kinja stvorio je veliki broj aktivinih boraca za ljudska prava.
^injenica da je LGBT identitet nevidljiv i da se ~ini jo{ nevidljivijim u kon-
161
_____________________
4
Traskript sa radionice Lezbejstvo i politi~ka odgovornost, preuzeto iz zbornika @ene za mir.
fliktnim i postkonfliktnim situacijama mo`e da bude, ne ba{ sjajan
ali dovoljno jak motiv da se istraje u ideji da svi/sve budemo
jednakopravni/ne.
I posle zvani~nog prestanka ratnih sukoba, za gej mu{karce,
lezbejke i ostale Razli~ite ratovi nisu zavr{eni. Eksplozija na-
cionalisti~ke mr`nje i homofobije tokom Gay Pride-a 2001. godine,
svakodnevno nasilje i diskriminacija, svoju inspiraciju nalaze upravo
u anti-vrednostima koje propagira politika rata.
Zato LGBT pokret mora da opstane, da bude brojniji i ja~i, jer
ako se Razli~iti skrivaju onda dru{tvo ka`e da nema ugnjetavanja, a ug-
njeteni se pona{aju kao da to nisu.
4
Boban Stojanovi}
Tekst je objavljen povodom 15 godina gej lezbejskog aktivizma u
zborniku Prvo je stiglo jedno pismo u izdanju Labrisa. Tekst je dostu-
pan na www.labris.org.yu
162
Homoseksualci ne treba da se bore u ratu koji propagira Homoseksualci ne treba da se bore u ratu koji propagira
dru{tvo koje nas jebe u svim svojim institucijama. Ne}emo dru{tvo koje nas jebe u svim svojim institucijama. Ne}emo
se boriti u vojsci koja nas diskrimini{e. se boriti u vojsci koja nas diskrimini{e.
Ove re~i, objavljene u San Francisco Free Press u senci velike
Stonenwall pobune 1969. godine, pozivale su gej mu{karce i lezbejke
da odbiju vojnu obavezu kao odbranu heteroseksualnog konzervativnog
dru{tva. To je bio odjek novog pokreta za gej i lezbejsko osloba|anje
(emancipaciju), koji se upravo tada pomaljao i tra`io totalno odbijanje
luda~kog rata u Vijetnamu i prestanak sau~esni{tva u ratu.
Gay Liberation Front-GLF (front za emancipaciju) koji je proiza{ao iz
pobune, odbacivao je strategije integracije, koje su podrazumevale da se
gejevi prilagode heteroseksualnom dru{tvu. Revolucionaran, a ne refor-
misti~ki ovaj pokret je izdvojio heteroseksualnu mu{kost (sa njenom
sklono{}u ka agresiji i nasilju), kao neprijatelja broj jedan za gej
mu{karce i `ene.
Antimilitaristi~ko udru`ivanje
Antimilitaristi~ko udru`ivanje
Tokom 70-tih godina pro{log veka, podru`nice GLF-a sa obe strane
Atlantika povezale su se sa grupama i idejama borbe za nacionalno oslo-
bo|enje i mir. Tokom demonstracija protiv rata i seksizma, koje je GLF
organizovao u San Francisku 1971 godine dominirao je slogan:
Vijetnam za Vijetnamce! San Francisko za pedere!
Slede}e godine GLF je u Londonu na demonstracijama okupio preko
100 000 ljudi koji su tra`ili: Policija van gay barova! Oru`ane trupe van Irske!
^etvrt veka kasnije stavovi prema vojsci bitno su se izmenili.
Ameri~ki gej i lezbejski pokret ima svoju patriotsku organizaciju Kam-
panja za vojnu slu`bu (Campaign for military service), koja se ne bavi pu-
163






kim otporom homofobiji u oru`anim snagama. Naime, ona
podr`ava vojnu slu`bu, pozitivno usvajaju}i vrednosti i ciljeve te
institucije.
Ova promena ka implicitno promilitaristi~kom stavu nije
ograni~ena samo na SAD.
U Engleskoj, po nalogu gej lezbejskog lobija (Stonewall group),
na demonstracijama povodom Dana ponosa u Londonu mar{irali su
i uniformisani i ordenjem oki}eni veterani, uklju~uju}i i Amerikance
koji su ratovali u ameri~koj vojsci tokom rata u Vijetnamu, kao i En-
gleze koji su ratovali u Irskoj.
Kakav nevi|en preokret. Pokret koji je nastao 69-te sa ciljem da
promeni dru{tvo, sada tra`i prilago|avanje konzervativnom statusu
quo.
Kampanja za pravo gejeva da slu`e u vojsci je vrlo problemati~na.
Ona ne pretpostavlja kriti~ki pristup institucijama heteroseksualnog
dru{tva, a sve u cilju apsolutno nekriti~kog ~ak podani~kog obo`avan-
ja svega {to je konzervativno.
Ova mimikrija je vrhunac sopstvenog nepo{tovanja.
Nijedna od velikih organizacija za gej i lezbejska prava ne pita se
da li je vojska institucija vredna po{tovanja i da li gej mu{karci treba
da se uklju~uju u homofobi~ne organizacije koje su ~esto uklju~ene u
`estoka kr{enja ljudskih prava. ^ak i najskromniji cilj kao {to je refor-
misanje vojske, njena demokratizacija i poku{aj da se spre~i njena upo-
treba kao institucija opresije - ne pojavljuju se na platformi njihovih cil-
jeva. Oru`ane snage su simbol par excellence mu{ke kulture koja veli~a
silu, rivalstva i agresiju. One manipuli{u, poja~avaju i promovi{u najgore
aspekte heteroseksualne mu{kosti, da bi stvorili instituciju posve}enu
hladnokrvnom i sistematskom ubijanju.
Usa|ena mr`nja prema nasilju
Usa|ena mr`nja prema nasilju
Kao lezbejke i gejevi, na{e iskustvo sa predrasudama i napadima na
homoseksualce trebalo bi da u nama usadi mr`nju prema nasilju kao i
razumevanje za patnje drugih i da nas tako udalji od militarizma i rata.
Lezbejke i gej mu{karci trebali bi, zbog svoje ranjivosti da budu predisponi-
rani za vi{i sistem moralnih vrednosti, uklju~uju}i i predanost nenasilnom
re{avanju problema.
Ovo ne zna~i da su homoseksualci nesposobni za dominaciju i
pot~injavanje, i da ne mogu da se istaknu na bojnom polju. Pa zar nisu
neki od najve}ih vojskovo|a u istoriji voleli mu{karce, poput Aleksandra
164
Velikog, Julija Cezara i Ri~arda Lavljeg Srca, ili savremene vojsko-
vo|e poput mar{ala Kitchenera, Haiga i Montgomerya.
Gej mu{karci militaristi su ipak izuzetak. Nije samo nasilni~ka
priroda oru`anih snaga u suprotnosti sa kulturom i interesima gej
zajednice, ve} na duboko nesvesnom nivou postoji fundamentalna
razlika izme|u heteroseksualnog i gej mu{karca. Ma~izam i rato-
bornost su mnogo vi{e rasprostranjeni me|u mladim heteroseksual-
nim mu{karcima nego me|u njihovim gej vr{njacima. [tavi{e, zato
{to heteroseksualni mu{karci naginju da do`ivljavaju druge mu{karce
kao seksualne rivale i u tom smislu nemaju zadr{ke i da ih
povre|uju, {to ih ~ini podlo`nijim zavo|enje rata. Mada i kod gej
mu{karaca postoji sklonost ka seksualnom rivalstvu, ta kompetitivnost
je ipak upravljena ~injenicom da je svaki mu{ki rival i potencijalni
ljubavnik. Homoseksualci bi radije spavali sa mu{karcem (neprijatel-
jem) nego {to bi se borili (ratovali) sa njim.
Lezbejska pretnja
Lezbejska pretnja
Lezbejstvo preti militarizmu na druga~iji na~in. Militaristi~ka kultura
otelovljuje ma~o mu{ke vrednosti osvajanja i dominacije.
Mu{karac pot~injava `enu, vojska pot~injava neprijatelja.
Ova povezanost izme|u vojske i mizoginije uo~ava se u ~injenici o
u~estalosti silovanja od strane osvaja~kih vojski. Odbijaju}i da nad njima
dominiraju mu{karci, `ene koje vole `ene ~ine heteroseksualne mu{karce
nesposobnim i ranjivim, jer odbijaju da se pokore mo}i penisa.
Zaista, na erotskom i emocionalnom planu, lezbejke su sasvim oslo-
bo|ene od mu{karaca. To je najve}i strah za mnoge heteroseksualne
mu{karce. Gubitak kontrole nad `enama potkopava njihov mu{ki identitet
i razbija ego i samopouzdanje. Takvi mu{karci nisu dobri vojnici, {to je
jedan od razloga zbog kojih su lezbejke tako predano udaljavane iz
oru`anih snaga.
Ovo ne zna~i da je agresivnost neizbe`na i biolo{ki predodre|ena
karakteristika mu{ke heteroseksualnosti. [tavi{e, agresivnost je posledica
uslovljavanja: de~aci se u~e da budu grubi i ~vrsti, da preziru ne`nost i
u~tivost (koji se uglavnom povezuju sa mu{kom homoseksualno{}u).
Vojska nastupa kada se zavr{i de~a{tvo i adolescencija. Nepisana filo-
zofija vojne obuke glasi: Da bi napravio vojnika mora{ da napravi{ mu{karca;
pre nego {to napravi{ mu{karca mora{ da razbije{ individuu.
Pravljenje mu{karca u vojsci podrazumeva pot~injavanje re`imu izrazite
grubosti i strogosti koji se grani~e sa varvarstvom. Desetari koji mu~e to-
165
kom obuke, iscrpljuju}i dnevni raspored i sadisti~ki odnos izme|u
starih i novih vojnika su osmi{ljeni da proizvedu isti rezultat -
divlju, grubu i surovu mu{kost pogodnu za vo|enje rata.
Homofobija i homoeroti~nost
Homofobija i homoeroti~nost
Homofobi~no zlostavljanje je zna~ajan aspekt nasilja i brutalnos-
ti u vojsci. Jedan od razloga za ovakvo pona{anje je to {to se
homofobija smatra neophodnom da bi se obuzdali i suzbili homo-
erotski impulsi koji su neizbe`ni pratilac vojni~kog `ivota. Vezivanje
izme|u vojnika u uglavnom jednopolnim jedinicama - gde se tu{iraju,
rade, jedu i spavaju zajedno - podrazumeva sna`ne homoseksualne
tendencije. Kad mu{karci zavise jedan od drugoga u `ivot ili smrt
situacijama; kad se od njih zahteva da rizikuju svoje `ivote za dru-
gove nije iznena|uju}e da se me|u njima lako razviju ose}anja
sna`ne lojalnosti i naklonjenosti. Upravo u tom grmu le`i zec. Vojsci
je potrebno funkcionisanje homoeroti~nosti ali je istovremeno prezire jer
se meko}a i ne`nost homoseksualne po`ude do`ivljava kao potkopa-
vanje agresivnosti i krvo`ednosti neophodnih za vo|enje rata.
Bez obzira na ~injenicu da oru`ane snage lo{e tretiraju homo-
seksualce, postavlja se mnogo zna~ajnije pitanje: Za{to pederi `ele da
se priklju~e jednoj homofobi~noj i konzervativnoj instituciji i da se prila-
go|avaju heteroseksualnim o~ekivanjima? Moderna ideologija homosek-
sualaca pledira na prevazila`enje proste jednakosti. @elimo vi{e od
poravnanja donje starosne granice za stupanje u seksualni odnos homo
i heteroseksualaca. @elimo vi{e od pukog izjedna~avanja na~ina na koji
nas tretiraju neki drugi zakoni, poput onih protiv prostitucije i pornografi-
je. ^itav sistem mora da se promeni. To pretpostavlja dru{tvenu transfor-
maciju. Re~ima GLF-a to zna~i pomeranje dalje od gra|anskih emancipaci-
jskih ciljeva i postizanje revolucionarnih promena koje ukidaju sistem rodova
i stvaraju novi dru{tveni sistem koji nije utemeljen na privilegijama heterosek-
sualnog mu{karca.
Militaristi~ke vrednosti u raskoraku sa
Militaristi~ke vrednosti u raskoraku sa
ljudskim osloba|anjem
ljudskim osloba|anjem
GLF je vojsku smatrala za otelovljenje i braniteljku najopresivnijih
dru{tvenih vrednosti: hijerarhije, dominacije, nasilja, predrasuda, konzerva-
tivizma, nejednakosti, konformizma i autoritarizma. Ove vrednosti su u
166
raskoraku sa bilo kojom formom ljudskog osloba|anja, a pogotovu
sa vizijom gej slobode. Nasuprot ovima, antimilitaristi~ke vrednos-
ti podudaraju se sa vrednostima pokreta za emancipaciju gejeva i
lezbejki: jednakost, solidarnost, demokratija, saradnja, individualnost
i osloba|anje. Zbog ovih razloga grupa za prava pedera Outrage!
nastupa protiv vojni~ke homofobije ali i militarizma uop{te.
Politika grupe Outrage! gradi se na nepristajanju na homofobi~ne
institucije poput vojske i ukorenjena je u tradiciji gra|anske
neposlu{nosti Mahatme Gandhija i Martina Luthera Kinga.
Nepravedni zakoni moraju biti prekr{eni, a ne po{tovani. Represivne
institucije moraju se podrivati, a ne odobravati.
Pederski otpor militarizmu i ma~izmu doprinosi evoluciji civilizaci-
je sa vi{e razumevanja, sposobnoj da prevazi|e rat i nasilje i, veru-
jemo, poma`e napretku i boljitku ~itavog ~ove~anstva.
Peter Thatchell
(Autor je aktivista grupe OutRage! i pisac knjige We Dont Want to
March Straight {to je i originalan naslov ovog ~lanka prenetog iz Peace
News N.2422, February 1998.)
www. OutRage.cygnet.co.uk
Tekst je prvi put preveden i objavljen u ~asopisu PRIGOVOR u avgustu 1998.
167
Najrazornija od svih institucija je vojna slu`ba.
Represija od strane mu{karaca omogu}ava vojni establi{ment, a
taj establi{ment omogu}ava - kroz rat i pretnju ratom - masivno
ugnjetavanje od strane malog broja ljudi. Govore}i o oru`anoj slu`bi
kao o klju~noj instituciji mu{ke opresije, najpre treba da raspravimo
i pozabavimo se masovnom destrukcijom ljudskih `ivota ratom i
ogromne {tete koje okolini name}e rat.
Imu}ne klase ugnjeta~kih dru{tava su neizbe`no, sve do sada,
pokretale rat kao posledicu njihovog ekonomskog nadmetanja: rat je
bio proces imperijalnog plja~kanja. Nikada nije postojala realna
neophodnost za rat. Oru`ana ljudska borba nema pro-humanu ulogu.
To je potpuno pogre{no.
Oru`ana borba je najrazorniji fenomen koji preti inteligenciji, huma-
nosti i budu}nosti sveta.
Ne postoji dobra rat.
^ak iako su rat ili neka vojna slu`ba dopu{teni, mogu}e je zlo-
upotrebiti tu toleranciju da se opravdaju drugi, ali ovo je pogre{no oprav-
davanje. Rat nije prirodan niti nu`an deo ljudskog postojanja.
Rat je veliko zlo, najve}a nerazumna aktivnost. Ukoliko smo razum-
na bi}a, treba da se protivimo ratu, treba da se protivimo svemu {to
vodi ratu, treba da se protivimo svemu {to podr`ava rat. Zadr`avanje
vojne slu`be ima pogubne posledice koje ostaju u dru{tvu, uklju~uju}i i
preraspodelu prihoda i poslova u odnosu na stvarne ljudske potrebe.
Totalna eliminacija militarizma je su{tina razumnosti.
Rat i oru`ana borba poga|aju mu{karce kao vojnike. U vojnoj slu`bi
od mu{karaca se zahteva da ubijaju ili budu ubijeni u ime patriotizma, ~asti
i hrabrosti, ali posledice se pru`aju na sve mu{karce. O~ekivanje da biti
mu{ko zna~i ubiti ili biti ubijen je univerzalno. Standardna praksa uzdizan-
ja de~aka u vojnike je potpuno dehumanizuju}a. Vojne ve`be su`avaju li~ni
identitet mu{karaca.
Ne postoji ni{ta plemenito ili herojsko u ratu, ali ga filmovi i pri~e ipak
prikazuju privla~nim. Industrije igra~aka zara|uju na prodaji kopija oru`ja
de~acima, koji su polaskom u {kolu upu}eni na takmi~arske sportove kao
pripremu za poslednje takmi~enje rat. Vojna slu`ba upotebljava ove la`i
kako bi zavela mladi}e da se prijave, u nadi da }e time ne{to posti}i ili
pobe}i od siroma{tva. Nakon ratova postoji mno{tvo hvalisavih pri~a o
168
Vojna slu`ba
Vojna slu`ba
mladi}ima koji su pevaju}i i{li u borbu, umrli licem u lice sa nepri-
jateljem, dali `ivote za otad`binu, dok je prava stvarnost bila da su
ovim mu{karcima njihovi `ivoti bili ukradeni i da su umrli u najs-
tra{nijim i najmu~nijim uslovima.
Za{titni~ka uloga vojske mo`e mnogo sigurnije i demokrati~nije
da se zameni upotrebom nenasilnih civilnih akcija.
Vojska je sraman primer klasnog ugnjetavanja na delu: oficiri se
pona{aju kao vi{a klasa; neovla{}eni oficiri kao srednja klasa; drugi
~inovi se tretiraju kao radni~ka klasa. Mu{karcima je re~eno da su
razmi{ljanje i samostalno delovanje zabranjeni i da je njihova uloga
da samo po{tuju nare|enja.
Ve}ina dru{tava odbija da prihvati katastrofalne posledice koje
odlazak u rat ima po mu{karce i njihove porodice. Psiholo{ki efekti
pripremanja za rat, ubijanja ljudi, ranjavanja, smrti bliskih prijatelja i
mnoge druge ne smeju se preceniti. Krivica pre`ivelih, bes, mr`nja
prema sebi i destruktivnost su ispoljeni u njihovom odnosu prema sebi,
porodici, deci i ostalim vezama. Mnoga dru{tva, nesposobna da se su-
o~e sa strahotama ratnih veterana, biraju da ih veli~aju njihovo hero-
jstvo i umanje njihove te{ko}e. Ne obra}aju}i pa`nju na probleme vet-
erana dru{tva sakrivaju strahote rata i tako ~ine lak{im i svaki slede}i
poku{aj opravdavanja budu}ih ratova i ratnih priprema.
Pol Vajt
169
Pismo koje sledi napisao je jedan Liverpulski gra|evinski radnik
Tom Man. Tom je bio uhap{en i zajedno sa ostalim sindikalistima
zatvoren zbog deljenja letka tokom 1912. godine. Po~etkom veka, to-
kom radni~kih protesta veoma ~esto je intervenisala vojska i ubijala
radnike. Ovaj letak je istorijski va`an - on dokazuje da je antimilita-
rizam me|u sindikalistima postojao jo{ pre Prvog svetskog rata, i da
je bio va`an deo njihovog opozicionog stava.
Ubistvo je ubistvo
Ubistvo je ubistvo
Mu{karci ! Drugovi ! Bra}o!
VI ste u vojsci.
A MI da li smo? VI ste u vojsci destrukcije. MI, industrijalci, u vojs-
ci koja gradi.
MI radimo u rudnicima, fabrikama, kova~nicama, radionicama, radimo
na dokovima, proizvodimo i transportujemo sva dobra, ode}u, gra|u itd.,
sve ono {to ljudima omogu}ava da `ive.
VI STE SINOVI RADNIKA!
Kada se MI borimo za na{e dobro, koje je tako|e dobro za VA[E
O^EVE, MAJKE, BRA]U I SESTRE.
Od strane va{ih oficira VI ste pozvani da NAS ubijate.
NE ^INITE TO!
Vi znate {ta se de{ava kada smo nezadovoljni. Stojimo napolju koliko
god du`e mo`emo. Tada neko/neka od na{e (i va{e) neodgovorne Bra}e
ili Sestara, ljut/a i gnevan/a na uperen ni{an, onako kroz bedu i glad, preda
se zlo~inu.
Vi izvr{avate na{e UBISTVO.
Zar ne znate da kada ste van uniforme, i kada ponovo postajete Civili,
da VI kao i mi mo`ete da budete ubijeni od strane nekih drugih vojnika.
170






MOMCI, NE ^INITE TO!
Knjige ka`u Ne ubij!
NE ZABORAVITE TO!
Na`alost, knjige ne ka`u: Skinite uniforme!
Ne! UBISTVO JE UBISTVO, odakle god da sti`e; svejedno da
li je metak besa zbog pogre{ne ljubavi ili od vojnika sa pu{kom.
MOMCI, NE ^INITE TO!
PODVIG MU[KARCA! PODVIG BRATA! PODVIG LJUDSKOG
BI]A!
Uloga mo`e da se menja ! Ljudski `ivot nikada. Beskorisna boga-
ta klasa, koja poseduje i nare|uje vama, poseduje va{e `ivote i
nare|uje drugima kako da postupaju sa njima. Oni i njihovi prijatelji
poseduju zemlju i smisao `ivota na Zemlji.
VI TO NE]ETE. MI TO NE]EMO. Kada MI udaramo po njima,
oni vam nare|uju da nas UBIJATE. Kada udarate vi znate ko stoji iza
vas: vojni sud i zatvorske }elije. VA[A borba je NA[A borba. Umesto
da se borimo jedni SA drugima u radu, mi moramo da se borimo jedni
PROTIV drugih u ratu.
Skinite nam se sa le|a, idite iz na{ih `ivota, iz na{ih ku}a, zaobi|ite
nas.
Ne prljajte obraz VA[IH RODITELJA, VA[E KLASE, tako {to }ete
postati oru`je VLADAJU]E KLASE.
Vi ste, kao i mi, ROBOVI KLASE.Kada mi RASTEMO, VI rastete,
kada mi padamo ~ak i od va{ih metaka i vi tako|e padate.
Ova Zemlja, sa plodnim dolinama, bogatim brdima, mineralnim resur-
sima, morima, je nasle|e na{eg doba.
VI ne sumnjate u pridu`ivanje vojsci koja nema mo}.
MI radimo satima te`ak posao za male nadnice, jer je na{a MO]
takva. A obe, VA[A I NA[A mo} opadaju kada shvatimo ~injenicu da
Zemlja sa svojim resursima pripada samo nekolicini ljudi.
Ta nekolicina su vlasnici Zemlje, vlasnici NA[EG posla.
Drugovi, da li je na{ poziv uzaludan? Razmi{ljajte o stvarima otvoreno
i zauvek odbijte da UBIJATE SVOJE SESTRE I BRA]U. Pomozite nam
da pobedimo i vratimo SVET radnicima i siroma{nima.
171
Ovaj Manifest je potpisalo oko hiljadu intelektualaca iz [paniji u
znak podr{ke novom zakonu (Integralnom zakonu) protiv nasilja nad
`enama.
Nemoj se oglu{avati o ovo, a ako to ~ini{,
Nemoj se oglu{avati o ovo, a ako to ~ini{,
ne u moje ime!
ne u moje ime!
Mi potpisnici, mu{karci, ka`emo DA Zakonu protiv nasilja nad
`enama.
Zato {to ne `elimo da budemo sau~esnici u vr{enju nasilja koje, iz
godine u godinu, ubija desetine `ena a mnoge od njih primorava da
napuste svoje radno mesto, svoju ku}u pa i svoj grad kako bi pobegle
od agresora. Takvo nasilje svake godine vi{e stotina `ena dovodi do
samoubistva, a kod vi{e stotina hiljada `ena izaziva fizi~ko i psiholo{ko
maltretiranje.
Zato {to nasilje koje vr{e mu{karci nad `enama zahteva posebne me-
re i ni u kom slu~aju, ni po broju ni po sadr`aju, ne mo`e se uporediti
sa usamljenim slu~ajevima nasilja `ena nad mu{karcima.
Zato {to ovakvo nesimetri~no nasilje predstavlja mu{ki terorizam koji
ne prihvata emancipaciju onih nad kojima se vr{i. Ubistvo, kao najek-
stremniji vid tog terorizma, uglavnom se de{ava kada `ena odlu~i da
prekine ili je u procesu prekidanja odnosa sa agresorom.
Zato {to to nasilje ugro`ava prava i slobodu svih `ena, jer to nije samo
~in zlostavljanja ili ubijanja onih koje su direktno time pogo|ene, ve} stvara
klimu pretnje i rasprostranjenog straha u trenutku kad se `ena odlu~i da
prijavi zlostavljanje i prekine sa nasilnikom.
Zato {to nacrt Zakona protiv nasilja nad `enama nije neustavan ve} us-
tanovljava na~in na koji treba sankcionisati odre|ene vrste nasilja u skladu
sa dru{tvenom {tetom koje ono nanosi.
Zato {to usvajanje socijalnih i krivi~nih mera koje na specifi~an na~in
sankcioni{u nasilje nad `enama ne predstavlja ~in diskriminacije protiv mu{-
karaca ve} je to hitna i neophodna pozitivna akcija.
Zato {to ne `elimo da na{im }utanjem dajemo saglasnost sa neoprav-
172
Mu{ki manifest
Mu{ki manifest
iz [panije
iz [panije
danim prigovorima o diskriminaciji mu{karaca, budu}i da u mno-
gim slu~ajevima takve prigovore daju oni koji su vi{e nego ravno-
du{ni prema ~injenici da su `ene `rtve diskriminacije kako u prima-
njima i zapo{ljavanju, tako i u nepla}enom radu, u u~e{}u na
rukovode}im mestima u javnim i privatnim preduze}ima ili ~ak u
zakonima koji se ti~u redosleda prezimena ili nasle|ivanja kral-
jevske krune, ~ime se kr{i ~lan 14 Ustava kojim se zabranjuje bilo
koji vid diskriminacije na osnovu pola.
- ZATO [TO NAM JE BORBA @ENA OTVORILA O^I
- ZATO [TO SU SLOBODA I BEZBEDNOST @ENA I NA[E
DOSTOJANSTVO
- ZATO [TO BOL @ENA I NAMA NANOSI BOL
- ZATO [TO NE @ELIMO DA BUDEMO SAU^ESNICI
MI, MU[KARCI KA@EMO
- NE MU[KOM TERORIZMU
- DA ZAKONU PROTIV NASILJA NAD @ENAMA
Prevela Sta{a Zajovi}
173
Dozvolite mi da iznesem tvrdnju koja mo`e izgledati zapanjuju}e i
ne naro~ito nau~no, ali koja predstavlja osnovu za slede}u fazu u mo-
joj argumentaciji: ja verujem da zlo postoji u svim ljudskim bi}ima i da
je ono relativno raspore|eno kod mu{karaca i `ena. Za{to bi,
uostalom, i bilo druga~ije?
[ta je zlo? Ovo je klasi~no pitanje, a definicije tog pojma veoma su
nepouzdane. Za mene je zlo destruktivna sila koju nosimo u sebi i koja
preti da o{teti i uni{ti `ivot, kako tu| tako i na{ sopstveni. Ponekad se
zlo posmatra kao bolest manjka, kao nedostatak empatije ili dobrote. Ali,
da bi se mo} zla u potpunosti oslobodila, potrebno je jo{ ne{to - `elja
ili prinuda da se ~ini zlo. Odakle poti~e ta `elja ili prinuda?
Ne mo`emo re}i da zlo ima neku svrhu, iz koje god perspektive da
gledamo. Zlo nikako ne mo`e biti korisno ljudskom dru{tvu, a ponajmanje
onom ko ga ~ini. Zlo uvek sadr`i jak element samodestrukcije.
Da li u tome le`i njegova celishodnost, gledano iz dugoro~ne perspek-
tive?
Da li je ~ovek po~eo da shvata kakvo zlo nanosi ovoj planeti i da li je
zato zapo~eo proces sopstvenog uni{tenja?
Poslednjih godina sam u~estvovao na izvesnom broju seminara koji su
se bavili anatomijom zla. Teolozi, nau~nici, psiholozi i filozofi su poku{avali
da objasne korene zla, njegove mehanizme kao i to da li se zlo na bilo
koji na~in mo`e smatrati celishodnim. Diskusije su se skoro uvek zavr{avale
rezigniranim zaklju~kom da je zlo, po svemu sude}i, misterija.
Niko ne mo`e ozbiljno da tvrdi da je zlo isklju~ivi zabran jednog pola.
Istorija i svakodnevni `ivot daju nam suvi{e primera kako i `ene mogu da
nanesu veliku {tetu, ~esto suptilnijim metodama u odnosu na one metode
koje koriste mu{karci. Mu{ko nasilje se, me|utim, neosporno ispoljava na
spektakularniji i u`asniji na~in, i ostavlja te{ke i porazne posledice na mnoge
ljude. Mu{karci se primenom fizi~ke sile i zahvaljuju}i istorijskoj prednosti ste-
kli kontrolu nad izvorima mo}i i destrukcije. Mu{ko nasilje je, prema tome,
uvek surovije i brutalnije od `enskog - na isti na~in kao {to je nasilje oku-
patora gore od nasilja okupiranog i nasilje kolonizatora surovije od nasilja
eksploatisanog. Okrutnost prema `enama i deci u biv{oj Jugoslaviji jedan je
od takvih primera, ali na`alost, nije i jedini. Seks-turizam u kome se deca
174
-
-


prostitui{u, de~ja pornografija, fizi~ko nasilje i ubistva - svakodnevno
nam donose nova svedo~enja o nasilju koje u ve}ini slu~ajeva vr{e
mu{karci.
Mu{ki front
Mu{ki front
Mu{ki front protiv mu{kog nasilja osnovan je u prole}e 1993. godine
kao reakcija mu{karaca na mu{ko nasilje. Inicijativa je potekla od
mu{karaca iz Odbora {vedskog ogranka Fonda za spas dece ~iji sam
i ja ~lan. Dobili smo informacije o de~joj prostituciji na Tajlandu i njenoj
povezanosti sa materijalom o de~joj pornografiji koji se distribuira u
[vedskoj. Postepeno nam je postalo jasno da se ne radi samo o maloj
grupi pedofila ve} o mnogo ve}oj grupi takozvanih normalnih evropskih
mu{karaca koji iskori{}avaju o~aj siroma{nih azijskih porodica grubo na-
pastvuju}i njihovu decu. Ove aktivnosti su bile tako dobro i {iroko orga-
nizovane da je svaka pri~a o spontanim ispadima izgledala sme{no. U
to vreme nismo znali da se de~ji pornografski materijal {iri putem velike
me|unarodne kompjuterske mre`e, ali i to {to smo znali bilo je vi{e nego
dovoljno.
Mi smo tako|e raspravljali o uzrocima rastu}eg nasilja u na{oj zemlji.
Najnoviji podaci su pokazali da se broj slu~ajeva napada na `ene i de-
cu koji su prijavljeni policiji pove}ava. U pogledu maltretiranja dece, slika
je slo`ena, ali je grubo re~eno podjednak broj mu{kih i `enskih izvr{ilaca.
Napadi na `ene su, me|utim, tipi~no mu{ki fenomen. Napadi se obi~no
de{avaju u prisustvu dece i na taj na~in predstavljaju i ozbiljno mentalno
nasilje nad decom.
Ali, ono {to nas je primoralo da se neposredno anga`ujemo bili su iz-
ve{taji predstavnika Fonda za spas dece u biv{oj Jugoslaviji, a posebno iz-
ve{taji o sistematskom nasilju nad `enama. [vedska doktorka, Kristina
Doktare izvestila je javnost o torturi i ozbiljnom seksualnom nasilju u logo-
rima i za vreme pretresa ku}a, a do tih informacija je do{lo i na{e osoblje
tokom svojih poseta.
@ene su protestvovale. Godine 1993, na Me|unarodni dan `ena, odr`an
je izvestan broj demonstracija protiv seks-turizma u kome se deca prostitui{u.
Stvorena je mre`a @ena `eni da bi se skrenula pa`nja na situaciju u kojoj
se nalaze `ene u biv{oj Jugoslaviji. Ali, mu{karci su }utali.
Marta 1993. godine, mi smo objavili apel u jednom od najzna~ajnijih {ved-
skih listova, Svenska Dagbladet, pod naslovom [to je mnogo, mnogo je!
Zahtevali smo da svi mu{karci, na razli~ite na~ine, protestuju protiv mu{kog
nasilja i naglasili da postoji rizik da se mu{ko }utanje protuma~i kao pre}ut-
na saglasnost sa onim sto se tamo de{ava.
175
Mi smo tako|e pozvali sve zainteresovane mu{karce da nam se
jave da bismo mogli da se dogovorimo o stvaranju mu{ke mre`e
protiv nasilja.
Taj apel je privukao pa`nju i veliki broj mu{karaca nam se javio.
Mre`a je stvorena i, u prole}e 1993, osnovano je nekoliko radnih
grupa. Jedna grupa se bavila mu{kim ulogama i stavovima, druga se
bavila seks-turizmom i de~jom prostitucijom, a tre}a nasiljem nad
`enama i decom u biv{oj Jugoslaviji.
Lokalne mre`e
Lokalne mre`e
Ova mre`a radi ve} dve godine, i kao {to je osobeno za svaku
mre`u, i njen oblik i njeni ciljevi postepeno su se promenili.
Njeno prvobitno ime, Mu{ki front protiv mu{kog nasilja, promenio se u
Mu{ka mre`a za mu{kost, a protiv mu{kog nasilja da bi se naglasila ~injeni-
ca da je po~etni spontani protest prerastao u razmi{ljanje, analizu i du-
goro~an pristup, sa prioritetom na suprotstavljenim scenarijima i po-
zitivnim alternativama.
Skoro dve hiljade mu{karaca u{lo je u ovu mre`u. Fond za spas dece
sponzorisao je njene aktivnosti, ali mre`a ima nezavisan status.
Postepeno se stvara lanac lokalnih mre`a, na primer u Stokholmu,
Geteborgu,
Karlstatu, Lundu, Sundsvalu i Bodenu. Ove mre`e su se razvile u raz-
li~itim pravcima i bave se razli~itim pitanjima. Me|utim, svima im je za-
jedni~ka polazna ta~ka: mu{ko nasilje i `elja da se prevazi|u i nasilje kao
takvo i upro{}eni kli{ei mu{kosti koji prevladavaju u javnim debatama i u
medijima.
Potpuni prekid nasilja
Potpuni prekid nasilja
Malo pomalo, strategija za prevazila`enje mu{kog nasilja po~ela je da
dobija oblik i ja }u poku{ati da sumiram jedan deo njenog sadr`aja:
Dovoljan broj mu{karaca mora da otkrije i prihvati aktivan stav protiv nasil-
ja koje se doga|a oko njih. Jo{ ve}i broj mu{karaca mora da se oglasi na
radnom mestu i u javnim debatama. Ja odbijam da se slo`im sa tim! Silovanja
i nasilje te vrste dostojni su prezira i nehumani, pa samim tim i ne-mu{ki. Pravi
mu{karci se ne pona{aju na taj na~in! O~evi moraju ovu poruku preneti svojim
sinovima, profesori |acima, vojni komandanti svojim vojnicima, a prijatelji jedni
drugima.
Ali, ne mo`emo tu i stati. To bi mo`da pogor{alo situaciju i dovelo do ja-
~anja mentaliteta podele na nas i njih u kome bi se mu{karci koji sebi nema-
176
ju ni{ta da prebace skrivali iza zidova samozadovoljstva ne prihvata-
ju}i sopstvenu odgovornost za promene do kojih mora do}i.
Kada se identifikuje i prema njemu zauzme stav, moramo se
usuditi da dotaknemo bolno i te{ko pitanje, Za{to? Lako je re}i: Samo
manji broj mu{karaca radi takve stvari, ve}ina nas to ne ~ini. Me|utim,
ostaje ~injenica da su mu{karci prisutni u izuzetnom broju takvih ak-
ata nasilja. To, naravno, ne zna~i da bi svi trebalo da se ose}amo
krivima krivica je stvar pojedinca. Sve ~e{}e sre}em mu{karce ko-
ji se stide {to su mu{karci, ali ne mo`e biti zlo~in ako se neko rodi
kao mu{karac! Mu{karci isto tako zaslu`uju pravo da im se sudi kao
pojedincima, na osnovu njihovih sopstvenih dela.
Me|utim, nama mu{karcima, ~injenica {to postoji mu{ko nasilje daje
zajedni~ku odgovornost da poku{amo da shvatimo mehanizme tog nasilja
i da, onda, poku{amo da radimo na njegovom smanjenju. Da bismo to
ostvarili, neophodno je razmi{ljati, diskutovati i istra`iti polo`aj mu{kara-
ca u dru{tvu i podelu mo}i me|u polovima. Razli~iti oblici ispoljavanja
nasilja uvek su odraz odnosa mo}i. Znanje iz biologije, psihologije, soci-
ologije, antropologije i istorije mora se kombinovati sa iskustvima obi~nih
mu{karaca. Istra`ivanja o mu{karcima podjednako su va`na kao i istra-
`ivanja o `enama, i trebalo bi da ih prvenstveno obavljaju mu{karci. Prvi
korak je ve} u~injen, ali ve}i deo posla tek treba da se obavi.
Mnogi mu{karci se protive da budu definisani kao deo mu{kog kolek-
tiviteta sa zajedni~kim iskustvom i zajedni~kom odgovorno{}u. Neki
mu{karci jednostavno `ele da budu oni sami, drugi `ele da budu li~nosti
vi{e nego mu{karci, a tre}i ose}aju da imaju vi{e zajedni~kog sa `enama
nego sa mu{karcima. Ja li~no verujem da je mu{karcima potrebna kolek-
tivna samoanaliza. U dana{nje vreme postoji tendencija da se opis mu{kog
roda prepusti `enama.
[ta je pozitivna mu{kost ?
[ta je pozitivna mu{kost ?
U skladu sa na{im gledi{tem i znanjem, vreme je da formuli{emo antitezu
- pozitivno mu{ko gledi{te.
Zajedno moramo da poku{amo da utvrdimo {ta `elimo da budemo i {ta
kao mu{karci `elimo da predstavljamo. [ta, u stva-ri, zna~i biti dobar mu-{-
karac? To nije mu{karac koji je izgubio snagu, odanost i agresivnost. Ali, to
mo`da jeste mu{karac koji je nau~io da te svoje osobine upotrebljava zarad
ljubavi, avanture i pozitivnih akcija. To je mu-{karac koji je, zajedno sa drugi-
ma, postao dovoljno jak da se usudi da podr`i vrednost empatije i dobrote,
~ak i kada je izlo`en pritisku ili provokaciji. Po ~emu su se razlikovali mladi
vojnici koji su odbili da izvr{e nare|enja tokom masakra kod Song Mija,
177
uprkos tome {to su rizikovali da budu izvedeni pred vojni sud i po-
gubljeni na licu mesta? Po ~emu se razlikuju vojnici koji odbijaju da
u~estvuju u silovanju bosanskih muslimanki, koji bi radije dezertirali
nego da po~ine takva zver-stva, i koja bi zemlja bila spremna da im
pru`i uto~i{te?
Kakav je taj dobar mu{karac i {ta je potrebno za njegov razvoj?
Mi moramo da odlu~imo kakav primer `elimo da damo jedan drugom
i deci i kako da ostvarimo taj cilj.
Prema tome, postoji potreba za zajedni~kim vizijama i idealima, ali
i strah od toga {ta oni mogu sobom da donesu. Mnogi mu{karci
odbacuju svaki poku{aj da opi{u {ta mi `elimo da budemo ili da zajed-
no postanemo. Uobi~ajen mu{ki odgovor glasi: Ja `elim da budem ja i
ne `elim da bilo ko zahteva od mene da se razvijam u nekom posebnom
smeru! U pozadini ovakve izjave verovatno po~iva mr`nja prema krutim
oblicima pona{anja na koje nas prisiljava tradicionalna mu{ka uloga. Po-
ku{ajmo, da se oslobodimo novih, ve} stvorenih, uloga i o~ekivanja.
Dovoljno je da budemo slobodni!
S druge strane, mo`da i nije pogre{no re}i da su se mu{karci odu-
vek pona{ali kako su hteli, a da ishod takvog pona{anja nije bio ba{
ohrabruju}i. Mu{ka tiranija mo`da nije prvenstveno rezultat ideologije na-
silja ve} nedostatka diskusije i razmi{ljanja. U tom slu~aju, vreme je da
mu{karci po~nu da diskutuju i razmi{ljaju!
Jedno od pitanja koje ima prioritet u na{im diskusijama u okviru mre`e
je mu{ko roditeljstvo. Javna debata je u [vedskoj bila primarno koncen-
trisana na o~evo pla}eno odsustvo sa posla tokom prve godine `ivota dete-
ta (gde [vedska, putem stvaranja roditeljskog osiguranja, pru`a o~evima
jedinstvenu priliku da postave solidne temelje za roditeljstvo). Druga poten-
cijalna tema je odsustvo o~eva i njihova odgovornost za nasilje koje ~ine
de~aci. To su va`na pitanja koja zahtevaju dublju analizu i {iru debatu o
globalnim mogu}nostima i odgovornosti o~eva. [ta danas zna~i jednom ocu
da bude prisutan kada je potreban svojoj deci, u braku ili posle razvoda? Gde
bi mu{karci trebalo da postave granice koje su i jasno odre|ene ali koje
tako|e pokazuju puno po{tovanje za integritet i ljudsko dostojanstvo deteta?
Koje su osobine potrebne da bi otac bio mu{ki uzor svojoj deci?
Na kom mestu bi bilo najbolje odr`ati tu su{tinsku diskusiju me|u
mu{karcima po pitanju o~instva? U {koli? Za vreme slu`enja vojnog roka?
Na poslu? Na posebnim sastancima za o~eve u centrima za socijalni rad, u
zabavistima ili u osnovnoj {koli? U udru`enjima za o~eve koji ne `ive sa svo-
jom porodicom?
U informativnom letku na{e mre`e, napisali smo slede}e:
Mi `elimo da podstaknemo mu{karce da preuzmu svoju odgovornost
o~eva, da budu mu{ki uzor svojoj deci, da koriste mogu}nost o~inskog
178
odsustva posle ro|enja deteta i pravo da vi|aju svoju decu.
Mi `elimo da potaknemo de~ake i mu{karce da razmi{ljaju o
tome {ta zna~i biti mu{karac i ljudsko bi}e.
Mi `elimo da mu{karci budu hrabri i jaki, ali da budu otvoreni i
spremni da poka`u svoju ranjivost i zavisnost.
San divljeg mu{karca
San divljeg mu{karca
Postoji nekolicina divljih mu{karaca na slobodi u javnoj debati.
Oslobo|eni primitivni mu{karac Roberta Blaja, onako kako je definisan
u Gvozdenom Jovanu ima svoje pristalice, ali ostali smatraju da je prim-
itivan i uhva}en u klopku antiteze - [ta god `elite, samo ne `ena!.
Meni je li~no lak{e da podnesem onu vrstu mu{kosti o kojoj govori knji-
ga Ri~arda Rora, Mu{kar~ev pristup Bogu. Ror je franjeva~ki sve{tenik
iz SAD, poreklom iz Nema~ke. On pi{e o razvoju ka bogatijoj mu{kosti
kao o nizu putovanja. Po~etna ta~ka je mlad ~ovek koji je tek zakora~io
u zrelost, normalan mu{karac koga jo{ uvek karakteri{e neotesana mu{-
kost {to je rezultat njegovog osloba|anja od majke i kretanja ka seksu-
alnoj polarizaciji adolescencije.
Od te ta~ke u svom `ivotu, mu{karac mora da preduzme dva puto-
vanja, ka`e Ror. Prvo je putovanje ka `enskom. Mu{karac mora ponovo da
osvoji `enski pol u samom sebi - ose}ajnog mu{karca - ako ne `eli da
zavr{i u la`noj mu{kosti, u sku~enom svetu ma~o mu{karca. Drugo puto-
vanje ne mo`e da po~ne dok se ne osvoji `enski pol. Ono se zove putova-
nje u duboku mu{kost. Mu{karac koji se ne usudi da po|e na ovaj opasan
put u divljinu rizikuje da se u~auri u la`nu `enskost, u podjednako sku~en
svet novog mu{karca meku{ca.
Me|utim, postoji jedno putovanje koje meni nedostaje, a to je putovanje
ka detetu u nama, na kome ponovo osvajamo svet igre i ma{te. Ono se od-
igrava u jednoj ta~ki, pre nego {to krenemo na put u duboku mu{kost, u
kojoj ponovo postoji rizik da zauvek ostanemo zato~eni, ovog puta u mu{-
kosti Petra Pana, kao brodolomnici na ostrvu ve~ite nezrelosti.
Putovanja su metafora za postepeno sirenje mu{kog i ljudskog repertoara
i razvoja u pravcu afirmacije kontradiktorne prirode `ivota. Ovaj razvoj je
najlak{i ako su situacije sa kojima se suo~avamo takve da su ujedno i iza-
zov za razli~ite strane na{e prirode i njihova potpora. To je ta~ka u kojoj
diskusija o ulozi oca postaje relevantna. Te{ko je zamisliti sna`niji motiv za
proces ovog tipa od {irokog i bogatog roditeljstva za mu{karce.
Ali, ovakvi opisi su i kontroverzni. Neki ljudi smatraju da ne bi trebalo da
govorimo o `enskosti i detetu u nama. Mi smo mu{karci i va`no nam je da
ose}ajnost i igra budu nas sopstveni alat u na{oj mu{kosti. Mi smo mi, i ne
179
`elimo ni{ta da pozajmljujemo od drugih.
Drugi misle da je razgovor o unutra{njim putovanjima, tu i tamo,
tipi~an za ljude ro|ene ~etrdesetih godina i njihovo konstantno tra-
ganje za ne~im {to su izgubili u detinjstvu. Ljudi iz na{e, mla|e gen-
eracije, ve} su se pozabavili tim putovanjima u doba svoje adolescencije.
Mi ne moramo nigde da putujemo. Komentari ovog tipa me ~ine sre-
}nim, ali me istovremeno pomalo zbunjuju.
Mu{karci i `ene zajedno
Mu{karci i `ene zajedno
Po{to smo ve} pre{li ovoliki put, vreme je da se sretnemo sa
`enom radi su{tinskog dijaloga zasnovanog na novoj, ravnopravnoj per-
spektivi. Moramo da sara|ujemo kao ravnopravne li~nosti u ovoj
odlu~uju}oj borbi koja nam predstoji, u borbi za mir i ljudska prava, za
pravedniji ekonomski sistem, za pravi~niju raspodelu svetskih resursa i
za humanije dru{tvo orijentisano ka deci.
Mo`da }emo s vremenom mo}i da diskutujemo o kompleksu proble-
ma poni`enih mu{karaca. U svom poslu pedijatra, kao i u okviru mu{ke
mre`e, do{ao sam kontakt sa relativno velikim brojem mu{karaca koji
ose}aju da ih `ene okrivljuju za ne{to, ali ne shvataju za {ta, sa
mu{karcima kojima nije dozvoljeno da vi|aju svoju decu, sa mu{karcima
koji su razo~arani jer su ih napustile `ene sa kojima su `iveli, sa
mu{karcima koji su optu`eni za napade za koje ka`u da ih nisu po~inili.
Oni smatraju da mi u na{oj mre`i previ{e govorimo o mu{kom nasilju i da
tako radimo protiv mu{kih interesa. Oni smatraju da `ene isto tako fizi~ki
napadaju mu{karce, mnogo ~e{}e nego {to mi mislimo, govore o la`nim
optu`bama za seksualno zlostavljanje i `ale se da mu{karci stalno gube
sporove za starateljstvo nad decom. Mu{karci koji su povre|eni ili kojima
je naneta nepravda su opasni mu{karci. Mnogo je kompleksnih razloga koji
le`e u osnovi njihovih ose}anja. Poku{aji da se o tim pitanjima razgovara u
dijalozima izme|u mu{karaca i `ena ~esto se zavr{avaju sukobima destruk-
tivne prirode pre nego njihovim razre{enjem. Svi koji u~estvuju gube, a
naro~ito deca.
Mi smo u na{oj mre`i rekli da su za te `enske napade na mu{karce, koji
zaista postoje, prvenstveno odgovorne `ene. Ako mi, mu{karci, budemo mogli
da smanjimo na{u sopstvenu i mnogo opasniju destruktivnost, bi}emo daleko
ubedljiviji u svojim protestima protiv nasilja koje je usmereno ka nama.
Na{a mu{ka mre`a izazvala je razli~ite reakcije i kod mu{karaca i kod
`ena. Nekima se dopao na{ po~etni gnev , dok drugi smatraju da smo pre-
vise povr{ni. @ene su se podelile u dva bloka. Ve}ina njih nas podr`ava.
Marija-Pija Boetjus, novinarka i jedna od najistaknutijih li~nosti {vedskog
180
`enskog pokreta, u nekoliko navrata je rekla da je mu{ka mre`a naj-
va`nija stvar koja se u poslednjih nekoliko godina dogodila u borbi
za ravnopravnost mu{karaca i `ena. Drugi su bili mnogo skepti~niji.
Pitali su me da li mre`a mo`da nekakva zavera! Mu{karci su po~eli
da otkrivaju kako nasilni~ki napadi mogu da im se vrate kao bume-
rang i dovedu u pitanje mu{ku prevlast. Njima je, dakle, vazno da
odr`e nasilje na umerenom nivou. Tada bismo bili u istoj situaciji kao
i nadzornik robova koji ograni~ava nasilje na svojoj farmi jer `eli da
spre~i otvorenu pobunu!
Te{ko je na}i pravi odgovor kada ste suo~eni sa ovakvim argu-
mentima. Palo mi je na pamet da `enski pokret ima u startu veliku
ideolo{ku prednost nad pokretom mu{karaca koji se tek ra|a. Nekoliko
generacija zna~ajnih `ena imalo je priliku da produbi svoju mo} anal-
ize i razradi svoje argumente. Mi imamo jo{ mnogo da u~imo, ali i da
istovremeno tra`imo sopstveni put. Imamo i razloga da budemo na op-
rezu. Postoji jedan ekstremni oblik feminizma koji se, u svom zbunjenom
dogmatizmu, pribli`ava dogmatizmu krajnje desnice ili krajnje levice.
Fundamentalizam razli~itih boja jedna je od najgorih po{asti na{eg vre-
mena ~iju prirodu treba razobli~iti i protiv koje se treba boriti gde god se
pojavi. Moramo, dakle, energi~no spre~avati ovakve tendencije i u sop-
stvenim redovima.
Ja verujem da mi, mu{karci, moramo da postanemo svesniji ko smo,
i kao grupa i kao pojedinci, pre nego sto tlo po kojem gazimo postane
dovoljno ~vrsto da izdr`i da se na njemu podigne most. Ako na{a mre`a
bude pomogla u izgradnji tog potpornog stuba, ona ce ispuniti svoj
zadatak. Su{tina je u tome da za razliku od mnogih drugih mostova, ovaj
most mora da se sagradi. [to pre to bolje. @ene nemaju budu}nost bez
mu{karaca, niti je mu{karci imaju bez `ena. Me|utim, mogu}nosti da se
ostvare ljudska prava postoje kao {to postoji i nada za budu}nost ljudske
zajednice.
Preuzeto iz knjige: Mu{karci o mu{karcima - li~ni pogledi osmorice [ve|ana
o jednakosti, mu{kosti i roditeljstvu, [vedska, 1995.
181
25. jula 2002.godine, mi, iz Nacionalne organizacije `ena, poz-
vale smo me|unarodni pokret `ena na borbu protiv rata u Bogoti.
Osnovni razlog koji nas je podstakao na ovaj poziv je goru}a potre-
ba da se rat i militarizacija izbace iz na{ih `ivota, iz istorije.
Demilitarizacija civilnog `ivota
Demilitarizacija civilnog `ivota
Mi `ene, organizovane u Narodnoj `enskoj organizaciji (OFP) i
Mirovnoj putanji (Ruta pacifica), znamo da su pristupi temi demilita-
rizacije civilnog `ivota postali svakodnevna, prirodna, prihvatljiva stvar
koja je prestala da bude nezakonita i nenormalna. Tako je shvataju
sredstva komunikacije, dr`ava, vlada i pripadnici oru`anih ilegalnih orga-
nizacija levice i desnice.
Mediji
Mediji
U svakoj vesti koju objave, bilo da se ona odnosi na oru`ani politi~ki
sukob ili ne, mediji koriste vojni jezik: trijumf, poraz, pobeda, borba,
planovi, kontraobave{tajci, neprijatelj... To je jezik na koji smo se mi, civili,
navikli u svakodnevnom `ivotu.
Toliko ga slu{amo da je postao deo na{eg bi}a da vi{e u me|usob-
nim razgovorima ne govorimo o nekom ko se sa nama ne sla`e - ve}
govorimo o neprijatelju.
Neprijatelji nam prikazuju (malu) predsednikovu }erku, kako obu~ena u
uniformu, iskazuje po~ast vojnicima, tako da i mi svoju decu maskiramo u
male ratnike za dan ve{tica ili praznik dece.
U medijima gledamo aktivnosti u vojnim sistemima gde se koristi jezik
komande. Oni nam u svakodnevnicu ugra|uju ratni~ki stav, pri~aju o suko-
bima hladnim glasom. Spikera govori kao vojnik i naziva protivnike lopovi-
ma i ubicama, gube}i granicu izme|u komentara i arbitra`e.
Nama, civilima, `ivot je militarizovan od samog jutra jer nam mediji do-
vode rat u krevete, u sobe, u domove...
182




Dr`avna uprava
Dr`avna uprava
Dr`avna uprava nam militarizuje `ivot formiraju}i bataljone za
obavljanje radova koji su u ustavnoj nadle`nosti civilne vlasti: gra-
dona~elnika, guvernera i predsednika. Tako oni, gospoda vojnici,
grade puteve, ulice, mostove, {kole, parkove, kanalizaciju. Vidimo
ih u raznim situacijama i na svim mestima koja su namenjena
gra|anstvu; kada pose}ujemo bolesnika, prvo {to ugledamo na vra-
tima bolnice je policajac ili vojnik, a obrazlo`enje je ~uvanje
nacionalne bezbednosti.
Vidimo ih na putevima, legitimi{u nas, ulaze u autobuse....
Policijska ili vojna patrola su na svakoj autobuskoj stanici. Na}i}ete
ih svakako i na aerodromu.
U medijima, vojnici govore {ta i kako treba da radi predsednik,
kako da se iskoreni korupcija, koliko im je novaca jo{ potrebno; ali
nikada ne pominju program kojim bi pobedili svoje protivnike.
Za dobro obavljen zadatak vojnici primaju odlikovanja, dobijaju
novac i u tom trenutku postaju gospodar medija koji obja{njavaju koliko
je mrtvih bilo u ime toga.
Na takmi~enjima za izbor lepotice voditelj je pripadnik ili oru`anih
snaga Kolumbije ili policajac. Vojnici su ~lanovi `irija na peva~kim i
plesa~kim takmi~enjima; oni civilima uru~uju nagrade i premije.
Zabavne aktivnosti obuhvataju posete |aka i studenata mornari~kim,
policijskim i vojnim bataljonima i garnizonima. Vojska, policija i sli~ne or-
ganizacije vode ekolo{ke kampanje, oni posve}uju vreme u~enju o sad-
nji drve}a, {tednji vode...
Vojska organizuje besplatne kampanje vakcinisanja, {i{anja, stoma-
tolo{kih pregleda i medicinskih konsultacija. Vojska je zauzela i prostor
umetnosti i zabave; vojnici prave besplatne lutkarske, folklorne, pozori{ne,
baletske predstave.
^ak i ako `elimo da zaboravimo na militarizovan `ivot, oni nas stalno
na njega podse}aju kroz radio i televizijske programe, politi~ko-ideolo{ku
propagandu u tira`nim listovima (Tiempo, Espectator); pojedincima iz mase
nezaposlenih, nude civilno zaposlenje; u visokim crkvenim krugovima zauz-
imaju najzna~ajnija mesta jer su najve}i donatori i najve}i po{tovaoci
crkvenih zapovesti.
U obrazovnom sistemu vojnici i policajci dobijaju nastavni~ka mesta,
predaju o gra|anskoj svesti i pona{anju, ljudskim pravima i su`ivotu. Da-
nas su upravo oni, gospoda vojnici i policajci, glavni promoteri za{tite ljud-
skih prava. Drugim re~ima ne postoji oblast dr`avnog funkcionisanja u koji
183
nije uklju~ena vojska koja time prikazuje oru`je kao normalnu, uo-
bi~ajenu stvar.
Paramilitarne
Paramilitarne
formacije i gerile
formacije i gerile
Pored ilegalnih naoru`anih aktivista krajnje desnice i levice, ci-
vilima ostaje malo prostora. Na lokalnom nivou (predgra|a, kvartovi),
vojnici odre|uju kako da se obla~imo i u koje boje, kada da odla-
zimo na spavanje, koje kom{ije mo`emo da prihvatimo, na koje sa-
hrane da idemo, kakva mora da bude uniforma, koje ime moraju da
nose na{e institucije, ko u~estvuje u oblasnim radovima a ko ne. Ka-
zne za `ene, posebno devojke ili devoj~ice koje ne po{tuju norme,
idu od vezivanja za stub na 40 stepeni celzijusa, do {i{anja na nulu
i prinudnog ~i{}enja ulica.
Militarizacija civilnog `ivota je strategija osmi{ljena i isplanirana da
nas podu~i da nau~imo da `ivimo sa totalitarnim, autoritarnim i pse-
udo-civilnim vladama, vladama kojima upravljaju vojnici ili civili sa
vojnom idejom. To su vlade gde demokratija dobija formu zabave na
odre|eno vreme. Militarizacija civilnog `ivota prevashodno ima za cilj da
uveri da su civil i vojnik isto, da ne postoji prepreka za oru`anu opci-
ju koju su oni, vojnici i ratnici izabrali. To je opcija gde vi sa svojom
gra|anskom i mirovnom idejom niste va`ni. To je univerzum stvoren za
vojnike gde mi civili ne pripadamo i gde omladina ima samo alternativu
rata.
Za tako militarizovano dru{tvo, jedino re{enje brojnih problema u
Kolumbija, je samo i jedino rat. Mi `ene koje smo se mobilisale 25. jula,
`elimo da skrenemo pa`nju kolumbijskog dru{tva i me|unarodnog javnog
mnenja na to da rat ne re{ava ni{ta, da `elimo mir i da sigurno postoje
druga re{enja za na{e probleme. Tra`imo da se sredstva namenjena za
oru`ane sukobe preusmere u pokrivanje osnovnih potreba civilnog dru{tva.
Jer, ako svaki oru`ani sukob zavr{ava pregovorima, zbog ~ega pregovore
i dijalog ne zapo~eti odmah pre nego {to zemlja upadne u jo{ ve}e nevol-
je. Zato je neophodno i hitno da se demilitarizuje civilni `ivot i da vrednos-
ti mira do|u na svoje mesto.
Matilde Vargas
Narodna organizacija `ena (OFP)
Barankabermeha Kolumbija
14. jul 2002.
184
Kvisa Shchora (Black laundry) je grupa Izraelskih i Palestinskih
transseksualca/ki, lezbejki, gejeva i svih ostalih koji/e su protiv oku-
pacije, a koji/e se zala`u za mir i socijalnu pravdu. Black laundry je
nehijerarhijska, feministi~ka grupa, koja ima cilj da radi na okon~anju
palestinske okupacije i na prekidanju svih vidova tla~enja u
Izraelskom dru{tvu. Grupa je aktivna u LGBT zajednici sa obe zara-
}ene strane, kao i unutar radikalne Izraelske levice.
Protekle akcije su uklju~ivale u~e{}e u mar{evima ponosa (prvo
javno pojavljivanje grupe bilo je mar{iranje iza transparenta Nema
ponosa pod okupacijom 2001. na Gay Pridu u Tel Avivu), kao i u~e{}e
na demonstracijama radikalne levice. Mnogi od protesta i akcija
uklju~uju i upotrebu radikalnog draga (presvla~enja) u ode}u suprotnog
pola u razli~itim i to u razli~itim kontekstima: od izbora za kraljicu le-
pote do me{tana/ki lokalnih zajednica. Ova grupa aktivista/kinja sara|u-
je sa me|unarodnim mirovnim pokretom iz Palestine i zajedno organi-
zuju akcije kroz koje razotkrivaju veze izme|u okupacije, Izraelskog mil-
itarizma i klasne represije, kao i tiranije rodnih uloga. Uklju~eni su u kam-
panje za prava `ivotinja i novije, ubrzane borbe za prava transd`ender
osoba u Izraelu. Zala`u se za transparentnost kompleksne prirode repre-
sije i ~injenicu da smo svi, bar jednom pod presijom i da bar jednom
vr{imo presiju.
Jedan od vode}ih principa njihovih akcija je da aktivisti~ki metodi mogu
biti jednako vredan na~in da se do|e do politi~kog cilja. Postoje}u hijer-
arhiju unutar grupe oni/ one koriste za razvijanje li~nih potencijala, pre
svega kroz doprinos raznim akcijama koje organizuju. Tako|e, anga`uju se
kroz odr`avanje diskusija i radionica o nacionalnosti, klasi i sli~nim temama,
i kako se mo} pojedinca mo`e prenositi na ostale dru{tveno mo}ne struk-
ture.
To je te`ak proces i podrazumeva da se politi~ki progres ostvaruje
polako, ali to je veoma va`no i Black Laundry osu|uje stav koji preovla-
dava u Izraelskom dru{tvu da da se feministkinje/ti, anti-rasisti/kinje i klas-
nih borci/kinje trebaju da bore za prekid okupacije pre njih jer to predstavl-
ja recept za nastavak represije nad stanovni{tvom i manjinama, kao i nad
185




Razli~itima.
Mo`da izgleda da je zalaganje za LGBT usred rata uzaludno,
ali aktivisti/kinje grupe za direktnu akciju Black Laundry smatraju
da se promene u dru{tvu moraju vr{iti uvek i svuda, danas i sutra
uvek ! ]utanje i nevidljivost samo odla`u konflikte i nasilje, pa
s obzirom na slo`ene vidove represije Black laundry je zadovoljan
ako se njihove poruke ~uju makar kao {apat.
Tekst je dostupan na
www.mancanstoprape.org
Priredio: Boban Stojanovi}
186
Svaki mu{karac mo`e da u~ini ne{to u spre~avanju nasilja i
zlostavljanja.
Ovde nudimo nekoliko nekoliko na~ina:
Budi svestan ja~ine re~i
Budi svestan ja~ine re~i
Re~i su veoma sna`ne, naro~ito ako ih govore ljudi koji imaju
takvu mo}. Mi `ivimo u dru{tvu u kojem se re~i ~esto koriste da
ponize, gde se `ene, kao i Druga~iji, nazivaju pogrdnim imenima. Ta-
kav govor {alje poruku da su `ene i Drugi, manje vredni od mu{kara-
ca. Kada vidimo da je neka osoba podre|ena, postaje lak{e da se pos-
tupa prema njoj sa manje po{tovanja, ignori{u se njena prava i njeno
postojanje
Komunikacija
Komunikacija
Seksualno nasilje i drugi oblici zlostavljanja ~esto idu ruku pod ruku
sa osiroma{enom komunikacijom. Na{a neugodnost da pri~amo otvoreno
o dramati~no podi`e rizik da do|e do silovanja ili drugih napada. Kva-
litetnijom edukacijom mu{karaca o komunikaciji sa `enama, ali i svima koji
su druga~iji ve}ina mu{karaca bi postala osoba bezbednija za sebe i
druge.
Razgovor
Razgovor
Velika je verovatno}a da nikada niste bili u~esnik silovanja, ali ste sig-
urno videli ili ~uli stavove i pona{anja koja degradiraju `ene i Druga~ije i
promovi{u nasilje nad njima. Kada va{ prijatelj ispri~a {alu o silovanju,
ka`ite da to ne smatrate duhovitim. Kada pro~itate ~lanak koji osu|uje `rtvu
zlostavljanja zbog prijavljivanja, napi{ite pismo uredniku. Kada zakon pred-
la`e ograni~enje `enskih prava, stavite do znanja politi~aru da ga vi{e
ne}ete podr`avati. Uradite bilo {ta samo nemojte }utati.
187
Podr`ite `rtve
Podr`ite `rtve
Zlostavljanje nikada ne}e biti shva}eno dovoljno ozbiljno, sve
dok svako ne bude upoznat da se ono de{ava svakodnevno. Tako
npr. u Americi, vi{e od milion `ena su `rtve silovanja svake godine.
Podr`avanjem `rtava u njihovom svakodnevnim `ivotima, mu{karci
bi mogli da pomognu kako `enama tako i mu{karcima da ka`u kako
je biti `rtva zlostavljanja i pokazati svetu da je to ozbiljan problem.
Razgovarati sa `enama/ Druga~ijima...
Razgovarati sa `enama/ Druga~ijima...
...o riziku da se budu silovane u svakodnevnom `ivotu, o tome
{ta da urade ako im se to dogodi, o tome {ta misle da mu{karci mo-
gu da urade na prevenciji seksualnog (i drugih oblika) nasilja.
Mu{karci, ako ste radi da slu{ate, od `ena mo`ete nau~iti mnogo
toga. Npr, kako dolazi do silovanja, kako se `ena ose}a u svakodne-
vnom strahu i kako se postaviti da bi smanjili broj ovakvih pojava.
Razgovarati sa mu{karcima...
Razgovarati sa mu{karcima...
...kakav je ose}aj `iveti kao potencijalni silovatelj, o surovoj ~injenici
da }e da }e 20% mu{karaca biti zvani~no optu`eno za zlostavljanje, o
tome da li znaju nekog ko je zlostavlja, neku `enu koja je silovana..
Nau~iti ih kako seksualno nasilje doti~e `ivote mu{karaca i kako ga
mo`emo spre~iti.
Rad na zavr{etku drugih predrasuda
Rad na zavr{etku drugih predrasuda
Zlostavljanje ima svoj izvor u drugim oblicima predrasuda uklju~uju}i
rasizam, homofobiju i religijsku diskriminaciju. Kada se pri~a protiv razli~itih
verovanja i pona{anja, kao nemoralnih, neprirodnih i sli~no, uklju~uju}i ovde
i `rtve zlostavljanja, promovi{e se jedna grupa ljudi i njihov oblik pona{anja
kao nadmo}niji. Tako ~esto ~ujemo da `ena koja nosi kratke haljine `eli
da bude silovana, ili da feminizirani gej mu{karci `ele da budu zlostavljani.
Tekst je dostupan na
www.mancanstoprape.org
Preveo i priredio Adam Pu{kar
188
Mnogi mu{karci ne po~ine silovanje ili neki drugi vid zlostavljanja, ali
svaki mu{karac mo`e odigrati va`nu ulogu u spre~avanju istog.
U tekstu koji sledi,vide}ete {ta ti i tvoji prijatelji mo`ete da uradite. Ne
stojte sa strane, budite ~vrsti, jaki i preuzmite akciju.
Defini{ite sopstvenu mu{kost
Defini{ite sopstvenu mu{kost
Razmotrite da li poruke o mu`evnosti kao na primer Tvoja je poslednja ili
Budi mu{kar~ina igraju ulogu u kreiranju lo{ih i nesigurnih odnosa u dru{tvu.
Izaberite kakav mu{karac `elite da budete. Izaberite pozitivnu ulogu.
Razgovarajte
Razgovarajte
Sa va{im partnerom/partnerkom pobolj{ajte komunikaciju u situacijama kada
se postavi pitanje npr. seksa. Saslu{ajte drugu stranu, postavite jasno {ta `elite,
ali i pitanja kada ima ne~ega nejasnog ovo }e vam vezu u~initi bezbednijom
i kvalitetnijom. Napravite prostor da razgovarate otvoreno.
Razmotrite na~in pristanka
Razmotrite na~in pristanka
Ponekad, prisustvo alkohola mo`e prouzrokovati poreme}aje u komunikaciji
kod ljudi ukoliko `ele da u neko odre|enom trenutku imaju odnose sa nekom
odre|enom osobom. Upamtite, ako osoba nije voljna da da pristanak, sa~ekajte
dok i jedno i drugo ne budete sposobni da razumno rasu|ujete.
Posmatrajte iz perspektive Drugog
Posmatrajte iz perspektive Drugog
Pitajte `ene, gej mu{karce i uop{te ljude oko sebe kako strah od potencijalnog
zlostavljanja uti~e na njihov svakodnevni `ivot i da li znaju neku osobu koja je
do`ivela seksualno nasilje. Slu{ajte i nau~ite od njih kako posledice zlostavljanja
ostavljaju trag na svakodnevni `ivot i kako ga uz malo dobre volje mo`emo da
spre~imo nasilje.
189






Razgovarajte sa mladi}ima
Razgovarajte sa mladi}ima
Pitajte ih kako bi se ose}ali ako bi ih neko posmatrao kao potenci-
jalne silovatelje i kako bi se ose}ali ako bi neka `enska osoba iz njihovog
bliskog okru`enja bila izlo`ena seksualnom nasilju. Nau~ite na koji na~in
nasilje i zlostavljanje uti~u na `ivote mu{karaca.
Pazite na poruke pop kulture.
Pazite na poruke pop kulture.
Okru`eni smo raznim TV emisijama, muzikom, magazinima, video igra-
ma i filmovima iz kojih dobijamo poruke o maskulinitetu i pravim odnosima.
Ne dozvolite da slike iz pop-kulture diktiraju va{e pona{anje.
Birajte re~i pa`ljivo
Birajte re~i pa`ljivo
Kada koristite re~i koje imaju za cilj da `enu degradiraju, podr`avate
uverenje da su manje vredne od mu{karaca. Lak{e je ignorisati `ensko
pona{anje kada se pona{aju kao inferiorne. Izaberite re~i koje po{tuju `ene.
Ka`ite {ta mislite
Ka`ite {ta mislite
Verovatno nikada niste prisustvovali silovanju, ali ste ~uli mi{ljenja i videli
pona{anja koja degradiraju `enu i promovi{u nasilje. Kada vam prijatelj ispri~a
{alu oko silovanja, ka`ite da vam nije duhovita. Iskoristi te va{ glas.
Uklju~ite se
Uklju~ite se
Pridru`i te se grupama koje rade na prevenciji nasilja nad `enama. Mu{ke
grupe protiv nasilja nad `enama, grupe heteroseksualnih mu{karaca za podr{ku
gejevima, grupe prigovara~a savesti... su veoma dobrodo{le. Napravite razliku. Od
onoga {to postoji.
Poka`ite svoju snagu
Poka`ite svoju snagu
Nikad nemojte da prisiljavate osobe na one vrste odnosa sa kojima se one ne
sla`u. Obe}ajte sebi i drugima da }e te biti mu{karac koji }e svoju snagu koris-
titi za pobolj{anje kvaliteta svakodnevnog `ivota, a ne na povre|ivanje drugih.
Tekst je dostupan na www.mancanstoprape.org
Preveo i priredio Adam Pu{kar
190
Nasilje, zlostavljanje i silovanje su stvari kojima bi mu{karci tre-
bali da se bave iz vi{e razloga. Jedna od njih je da dru{tvo ne gov-
ori ~esto o ~injenici da su i mu{karci `rtve seksualnih i drugih obli-
ka napada. Bilo bi va`no da prepoznajemo prisustvo mu{karaca koji
su do`iveli seksualno nasilje unutar na{eg dru{tva i da u~imo iz nji-
hovog jedinstvenog iskustva.
Slede}a pitanja i odgovori pomo}i }e nam da razumemo ne{to vi{e
o mu{karcima koji su do`iveli seksualno nasilje i dati neke informacije
o tome kako da prestanemo da ih tretiramo kao nevidljive i da im
pomognemo.
Koliko su ~esto mu{karci `rtve
Koliko su ~esto mu{karci `rtve
seksualnog nasilja?
seksualnog nasilja?
Broj varira od ispitivanja do ispitivanja, ali se istra`iva~i sla`u da je
10 do 20 % mu{ke populacije u svetu bilo izlo`eno seksualnom nasilju
u nekom trenutku svog `ivota. To znaci da 10 od 1000 mu{karaca do`ivi
seksualno nasilje, naspram stotinu od 1000 `ena.
Ako ih ima toliko, kako to da ja ne znam
Ako ih ima toliko, kako to da ja ne znam
nijednog?
nijednog?
Kao i `ene koje su do`ivele seksualno nasilje, tako i mu{karci nikad ne
prijave slu~aj - ~ak i kad su to osobe u koje imaju poverenja. Pla{e se da
}e biti ignorisani, ismejani, da im ne}e biti poverovano, da }e biti osramo-
}eni, osu|eni zbog slabosti ili ~ak biti upitani da li su homoseksualci. Jo{
gore, mu{karci se pla{e da }e biti osu|eni da nisu bili pravi mu{karci da
za{tite sebe pri napadu. Iz svih ovih razloga, mnogi mu{karci radije biraju
191




}utanje i samo}u, nego otvaranje pitanje nasilja ljudi oko njih.
Da li `ena mo`e
Da li `ena mo`e
seksualno da napadne mu{karca?
seksualno da napadne mu{karca?
Da, ali ne tako ~esto kao {to mu{karac napada mu{karca.
Novija istra`ivanja pokazuju da ~ak 86% mu{karaca koji su
do`iveli seksualno nasilje, do`iveli su ga od strane drugog
mu{karca. Ipak, izvestan broj njih do`ivi nasilje od strane `ena,
naj~e{}e kao poku{aj zadovoljenja na primer: tra`enje seksualne ini-
cijacije (od starije `ene prema mla|em mu{karcu). U pogledu po-
sledica, ~in nasilja `ena - na - mu{karca mo`e imati jednake po-
sledice kao i bilo koji drugi ~in nasilja.
Da li su samo mu{karci u zatvoru ti koji su
Da li su samo mu{karci u zatvoru ti koji su
silovani?
silovani?
Dok je silovanje u zatvoru ozbiljan problem i krivi~no delo, mnogi
mu{karci su napadnuti u svakodnevnom okru`enju (na `urkama, kod
ku}e, u crkvi, na igrali{tima), ~esto od ljudi koje znaju: prijatelji, ro|aci,
nastavnici, sve{tenici, {efovi, partneri. Kao {to su i `ene, tako i mu{karci
bivaju silovani od strane nepoznatih osoba.
Koliko se razlikuje silovanje mu{karca od
Koliko se razlikuje silovanje mu{karca od
`ene?
`ene?
Silovanje mu{karca i `ene je veoma sli~no. Uznemirenost, bes, tuga,
zbunjenost strah, ose}anje krivice, bespomo}nost, samoubila~ki nagoni i
sramota su ~este reakcije i kod mu{karaca i kod `ena. Ipak, mu{karci na
poseban na~in reaguju na seksualni napad. Odmah nakon napada,
mu{karac }e pokazati neprijateljstvo i agresiju ~e{}e nego ranjivost i tugu.
Tako|e, mu{karci }e se veoma ~esto zapitati o svom seksualnom identite-
tu, istupiti agresivno u seksualnom ~inu ili ~ak simulirati sam ~in seksu-
alnog napada sa svojom partnerkom ili partnerom.
192
Da li mu{karci koji su silovani i sami
Da li mu{karci koji su silovani i sami
postaju silovatelji?
postaju silovatelji?
NE! Ovaj destruktivan mit se ~esto dodaje kao teg mu{karcima
koji su do`iveli napad. Zbog ovakvih dezinformacija, `rtve se ~esto
pla{e da nekoj drugoj osobi ne u~ine ono {to su i sami do`iveli.
Dok mnogi poznati seksualni nasilnici imaju istoriju ponovljenih sek-
sualnih napada, mnoge `rtve silovanja nikada ne u~ine ista ili sli~na
dela. Velika ve}ina mu{karaca koji su bili seksualno zlostavljani ne}e
to uraditi nekom drugom.
Ako je mu{karca silovao drugi mu{karac,
Ako je mu{karca silovao drugi mu{karac,
da li to znaci da je on homoseksualac?
da li to znaci da je on homoseksualac?
Opet NE! ^esto su homoseksualni mu{karci silovani od strane
heteroseksualnog mu{karca. Mu{karac koji je silovan od strane drugog
mu{karca, ne}e ni{ta re}i o svojoj seksualnoj orijentaciji pre napada,
niti }e je promeniti posle. Silovanje skoro uvek uklju~uje ose}anje ljut-
nje ili te`nje za zatra{ivanjem drugih ili dominacijom nad njima, radije
kao seksualna atrakcija ili kao silovateljova pretpostavka o seksualnoj
`elji `rtve. Zbog op{te ne informisanosti , ~esto se veruje da je `rtva
silovanja slala izvesne gej reflekse i na taj na~in provocirala silovatelja.
Za gej mu{karce, posebno one koji nisu otkrili svoj identitet primoranost
da neko otkrije njihovu tajnu mo`e biti optere}uju}a.
Kako da se pona{am, ako mi neko ka`e da je
Kako da se pona{am, ako mi neko ka`e da je
silovan?
silovan?
Postoji malo razlike kako silovanje deluje na mu{karce, a kako na `ene
`rtve seksualnog nasilja - osnovno je da se podr`e `rtve bez obzira na
pol. Pre svega -verujte im. Sa znanjem i mogu}nostima koje dru{tvo oko
vas nudi- pomozite im. Ne odbacujte ih i ne okrivljujte ih. Pitajte ih {ta
imaju da ka`u i saslu{ajte ih. Budite pa`ljivi oko fizi~kog kontakta. Prona|ite
pomo} i za sebe.
Ryn Gluckman
Tekst je dostupan na www.popdev.hempshire.edu
Preveo i priredio: Adam Pu{kar
193
Lezbijke, homoseksualci, biseksualci, transd`ender i queer (lgbtq)
osobe ~ine presek rasa, klasa, rodova, nacija i predstavljaju {irok
spektar politi~kih mi{ljenja. Tako, npr. mnoge queer osobe rade u voj-
sci, ali prepoznatljivi queer izgled mo`e se zapazi na skoro svakom
mirovnom okupljanju. Queer organizacije, razli~iti Internet forumi i ~itavo
dru{tvo, ~esto diskutuju koji stav treba zauzeti o ratu u Iraku, na pri-
mer. U me|uvremenu, lgbtq osobe ostaju izlo`ene napadima vojske i
fundamentalisti~kih vlada {irom sveta, uklju~uju}i i Ameri~ku. Dok neki
raspravljaju o tome da li je rat nije queer pitanje ili ne, ~injenica je da
je nasilje koje vr{i dr`ava centralna tema u savremenoj istoriji, ali i `ivo-
tima lgbtq osoba ve} vekovima. Bez obzira na li~na politi~ka ube|enja,
ovde su osnovne ~injenice koje bi trebalo da znate ukoliko tra`ite odgov-
or na pitanje: kakav efekat ima rat na `ivote queer osoba.
1. Rat smanjuje gra|anske slobode, slobodu izra`avanja i druga~ija
mi{ljenja
U kriznim vremenima, marginalizovane grupe i osobe sa posebnim
potrebama su prve optu`ivane i napadane. \`eri Falvel, aktivista za religi-
jska prava hri{}ana, optu`io je queer osobe i feministkinje/te , za napad
11-tog septembra:
Vi, nevernici koji podr`avate abortuse, feministkinje, vi, gejevi i lezbejke koji
aktivno poku{avate da napravite alternativni na~in `ivota, svi vi koji poku{avate
da sekulizujete Ameriku - pokazao bih prstom na Vas i rekao: Vi ste pomogli da
do ovog do|e!
Nakon 11-tog septembra, progresivne organizacije koje se bave pitanji-
ma socijalne pravde i koje su govorile protiv vojnih akcija, ~esto su bile kri-
tikovane da su protiv Amerike i da neprestano provociraju nove teroristi~ke
napade.
Pored lezbijki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba, mirovni aktivisti
su ~esto napadani od strane policije na protestima, mar{evima, skupovima
i suo~avani su sa brutalnim zlostavljanjem i fizi~kim nasiljem ukoliko su bili
194






privedeni.
2. Broj zlo~ina iz mr`nje se pove}ava tokom perioda militarizacije
Nakon napada 11-tog septembra, broj zlo~ina iz mr`nje je
narastao dramati~no unutar granica Amerike. Napadi na muslima-
ne, Azijate kao i osobe sa bliskog Istoka pre{li su svaku granicu,
a zlo~in iz mr`nje koji je zasnovan na seksualnoj orijentaciji ~inio je
oko 8% svih zlo~ina po~injenih tokom 2000-te. Zlo~in iz mr`nje zas-
novan na seksualnoj orijentaciji bio je na ~etvrtom mestu tokom
2001. Porast zlo~ina iz mr`nje nakon 11-tog septembra sugeri{e da
su queer osobe prve koje se okrivljuju u klimi militarizacije, nasilja i
straha. Nebele queer osobe su vi{estruko napadnute: suo~avaju se
ne samo sa zlostavljanjem ne samo zbog boje ko`e, ve} i zbog svoje
seksualne orijentacije. U ime nacionalne sigurnosti, Bu{ova adminis-
tracija je zatvorila o~i za nasilje nad queer osobama i osobama
druga~ije boje posle 11-tog septembra.
3. Ljudska prava u rukama vojske uskra}uju ljudska prava queer osoba-
ma
Seksualna orjentacija je ~esto kori{}ena kao na~in da se kriminal-
izuje queer aktiviste koji se zala`u za mir. Bojan Aleksov, mirovni i gej
aktivista iz Jugoslavije, tokom 2000-te bio uhap{en od strane dr`avne
tajne slu`be jer je bio uklju~en u rad antimilitaristi~ke grupe, @ene u
Crnom. Tokom saslu{avanja bio je pretu~en i vre|an anti-gej epitetima
od strane policije. U Ugandi 1999-te, pet homoseksualaca, aktivista za
ljudska prava pritvorena su i mu~ena u vojnom zatvoru, a posle toga pri-
morana da napuste zemlju.
4. Diskriminacija nad queer osobama u vojsci
Vojska je oduvek bila neprijateljski raspolo`ena prema queer osobama.
Kao rezultat Ne pitaj ne govori politike, za vreme Klintonove vlade, od
queer osoba je zahtevano da ne iznose u javnost svoju seksualnost ili }e
biti otpu{teni. U ovakvoj atmosferi, diskriminacija i zlostavljanje bili su
odobreni od strane dr`ave. U 2001. kada su pa`nja i pozornost u vojsci
pove}avane zbog intervenciju u Avganistanu, 1250 osoba je bilo otpu{teno
zato {to su lezbijke, gejevi ili biseksualne. To je bio najve}i broj otkaza od
1987. godine. U izve{taju, izdatom od strane Mre`e ~lanova pravne
odbrane, prona|eno je 1075 slu~ajeva zlostavljanja i zastra{ivanja nad
queer osobama u odnosu na broj od 871 u 2000-toj.
Diskriminacija nad queer osobama je jedno od najva`nijih pitanja u vojs-
ci. U vreme kada je sposobnost za komunikaciju sa ljudima {irom sveta
najva`nija, ameri~ka vojska otpu{ta ljude sa dragocenim prevodila~kim i je-
zi~kim sposobnostima samo zbog njihove seksualne orijentacije. U jesen
2002, kao proces {irenja vojnih akcija na Srednjem istoku, vojska je otpusti-
195
la 9 studenata lingvistike, uklju~uju}i studente arapskog i korean-
skog, {to je zapravo bila prakti~na primena Ne pitaj - ne govori
politike.
5. Militarizam je pretnja queer osobama
Queer imigranti i tra`itelji azila suo~avaju se sa zna~ajnim iza-
zovima tokom emigracija ~ak i u periodu mira. Homoseksualnost se
smatra zlo~inom i/ili bole{}u mnogim zemljama, pa zato queer emi-
granti ~esto odlaze iz zemalja koje pravno sankcioni{u torturu nad
njima, prisiljavaju ih na psihijatrijske tretmane, siluju i zatvaraju na
osnovu seksualne orijentacije. Dok kod heteroseksualnih bra~nih
parova, jedan partner mo`e da finansijski podr`i drugog pri emigraci-
ji, kod se istopolni parovi (koji zakonski nisu prepoznati), ~esto
odlu~uju za samostalno emigriranje, pri ~emu ne mogu da finansiraju
svoje partnere i ne mogu da koriste puna prava koja imigrantske
porodice imaju.
Nakon 11-tog septembra, mnoge zemlje, uklju~uju}i Ameriku i neko-
liko Evropskih zemalja, iskoristile su pretnju terorizma da opravdaju
smanjenje broja azilanata koji su azil zatra`ili zbog svog LGBTQ iden-
titeta. Ove osobe su pro{le kroz progone u svojim zemljama, a sada
rizikuju da budu uhap{eni/e kao ilegalni imigranti i da budu deportovani
natrag.
6. Rat je lo{ za queer zajednicu
Dok je ameri~ka vlada vodila rat u Iraku, debate o tome da li ame-
ri~ka queer zajednica treba tome da se suprotstavi, do{le su do usijan-
ja! Velike organizacije su se pla{ile da }e biti obele`ene kao nepatriotske
i da }e izgubiti finansijska sredstva ako se ne budu izjasnile protiv rata.
Potencijalno, queer organizacije mogle su da budu optu`ivane za npr.
{irenje rasizma u svojim queer zajednicama. [to je dovelo do toga da se
pove}a broj osoba koje nisu imale javni stav o suprotstavljanju ratu!
7. Vojska i rat ne daju podr{ku queer osobama.
Fokus ameri~ke vlade na rat protiv terorizma, smanjio je finansijsku
podr{ka vlade SAD queer osobama. Brojne organizacije koje rade u man-
jim ameri~kim gradovima, kao {to su HIV/AIDS savetovali{ta, i koje uglav-
nom podr`ava queer omladina, uskra}ene su za zna~ajna nov~ana sredst-
va. Novac namenjen njima, Vlada je tro{ila na vojsku. Na primer, u Ilinois
je organizacijama uskra}eno 2,5 miliona dolara koji su bili odre|eni za
HIV/AIDS savetovali{ta. A u Masa~usetsu je ukinut program sigurnih {kola
u kojima je bila promovisana podr{ka quuer omladini i studentima.
8 .Militarizam ohrabruje klimu za nastanak fundamentalizma
U proteklih nekoliko godina fundamentalisti~ka vlada Egipta, uhapsila je
nekoliko anti ratnih aktivista i queer osoba. Egipat je ve} du`e vreme kri-
196
tikovan zbog kr{enja ljudskih prava nad queer gra|anima/kama, {to
se potvrdilo hap{enjem 52 razvratna gej mu{karca. Dva dana pre
me|unarodnih antiratnih demonstracija, u februaru 2003 godine,.
egipatska policija dr`avne bezbednosti uhapsila je u Kairu 11 anti-
ratnih aktivista. Bu{ova administracija vidi Egipat kao vode}eg
saveznika na Srednjem istoku. Tako, Ameri~ka vlada na samo da
nije govorila o kr{enju ljudskih prava u Egiptu, ve} mu je tokom
2002 zajedno sa zemljama EU i Svetskom bankom poslala vi{e od
10 miliona dolara pomo}i. Ja~anje tenzije na Srednjem istoku i
ameri~ke vojne intervencije u Iraku, stavljaju ova hap{enja u drugi
plan, ~ine ih manje vidljivim. Pet meseci posle 11-tog septembra
ameri~ka vlada je bombardovala Avganistan, a Pat Robertson religi-
jski fundamentalista i poznati vo|a anti-gej pokreta, napao je Islam i
muslimane kao ne mirovnu religiju, koja `eli da opstane i da dominira,
po cenu toga da bude uni{tena. Ovo samo pokazuje da mnogi funda-
mentalista ne prave razliku izme|u mr`nje prema mirovnim aktivistima,
queer osobama ili ljudima druge nacije ili religije.
9. Militarizam neprestano obnavlja stroga rodna pravila
Ovo nije nepoznato: militarizam je ukorenjen u tradicionalnim
heteroseksisti~kim idejama o ratu koje defini{u maskulinitet kao fizi~ku
nadmo} i agresivnost, a feminitet kao slabost i pasivnost . Ovo je po-
stalo jasno, tokom dugih diskusija o tome da li `ene treba da se na|u
u prvim borbenim redovima tokom zalivskog rata. Ove rodne norme, bile
su kroz istoriju kori{}ene da marginalizuju i kriminalizuje queer osobe (jer
su one ~esto provocirale i pomerale granice van postavljenih normativa).
Ja~aju}i na{u nezavisnost, od vojske i ~ine}i rat najja~im prioritetom he-
teroseksisti~ke, patrijarhalne kulture koja promovi{e rat istovremeno smo
poja~ali stigmatizaciju onih koji se toj kulturi suprotstavljaju.
10. Rat ubija queer osobe
Nema sumnje da rat ubija nevine ljude. Otprilike na 10 stanovnika
dolazi po 1 queer osoba. To zna~i da je od 1,5 miliona Ira~ana/ki, koji su
izgubili `ivote tokom bombardovanja i sankcija 150.000 bilo queer.
Vi{e od 15.000 queer osoba bilo je poslato u koncentracione logore
tokom Holokausta. Tokom napada 11-tog septembra, poginulo je oko 300
queer osoba.
Od queer osoba koje rade u vojsci do civila, od politi~kih zatvorenika do
zato~enika rata, rat i militarizam prema svima postupaju podjednako.
Rin Glikman
Preveo: Adam Pu{kar
197
Gej mu{karci pokazuju da biti mu{karac ne mora podrazumevati
ma~o.
Ve}ina kriminalaca su mu{karci. Zatvori su puni mu{karaca koji
su krali, silovali, ubijali. Dr`ava od njih ima samo {tetu, patnja koju
su prouzrokovali je velika.
Kriviti sve mu{karce, nije u redu. Kada do|e do kriminala, nisu
generalno svi mu{karci krivi za to ve} - specifi~na vrsta mu{karaca.
Pored toga {to su u ve}ini slu~ajeva oni mladi, siroma{ni, neobrazo-
vani i nezaposleni, kriminalci su u ve}inom i heteroseksualni. Naravno
nisu svi stejt mu{karci kriminalci, ali ve}ina kriminalaca su strejt. Mladi
strejt mu{karci koji se odaju ma~izmu su napadni, nasrtljivi i vandali.
Oni terori{u `ene, razbijaju izloge, potkradaju stare i pijani ulaze u
grupne tu~e.
Nasuprot njima gej mu{karci retko se tako pona{aju. Oni su ne`ni
i rafinirani. Gejevi vole mu{karce i retko se sa njima biju. Za{to su stre-
jt mu{karci druga~iji? Ma~o pona{anje po~inje u detinjstvu, sa
igra~kama za de~ake i igrama koje ohrabruju dominantno pona{anje.
Nije za~u|uju}e da mnogo mladih mu{karaca nasilje i agresivnost pos-
matraju kao normalno mu{ko pona{anje.
Ova normalizacija ma~o pona{anja je legitimisana od strane kulturnih
ikona mu`evnosti kao {to su heroji akcionih filmova Bruce Willis ili
sportske zvezde. Ovi simboli moderne mu`evnosti dobili su naziv pravi
mu{karci jer su ma~o i {valeri. Javne li~nosti promovi{u ideju da jak
mu{karac koji ne prihvata kompromise nije samo seksi i po`eljan nego
da je on socijalno priznat kao model heteroseksualnog mu{karca.
Gej mu{karci se ne nalaze u ovim normama. Mi smo generalno, ali ne
i uvek manje mu`evni nego strejt mu{karci. Queer nemu`evnost je u stvari
vrlina. Na{a `elja da se ne pona{amo kao mu{karci je razlog {to ve}ina
gej mu{karaca nije sposobna za nasilje. Pogledajte gej zvezdu Boy
Georgea, te{ko ga je zamisliti da on nekoga terori{e osim mo`da sa nje-
govom {minkom.
Kontrast izme|u hetero i homo pona{anja nije apsolutno, postoje izuze-
ci. Postoji mnogo mladih heteroseksualnih mu{karaca koji imaju mu`evno
pona{anje, ali nisu nasilni. Zbog udara feminizma, strejt mu{karci su pri-
grlili model savremenog mu{karca i odbacili tradicionalni model ma~o
mu{karca.
198


Gej mu{karci se tako|e ne mogu tipizirati. Istini za volju ve}ina
je ipak protivnik ma~izma, dok se mali broj pona{a kao heterosek-
sualni ma~isti. Silovanje i nasilje postoji i u gej vezama. Ko mo`e
zaboraviti gej serijske ubice Jeffrey Dahmera i Dennis Nilsena?
Ne uzimaju}i u obzir ma~o gejeve i ne-ma~o strejta{e, gener-
alno hetero mu{karci su vi{e agresivni nego gej mu{karci.
Suprotno od tvrdnje da su gej mu{karci skoro isti kao i strejt
mu{karci, ipak postoji razlika. Upe~atljivi stil gej mu`evnosti je od
velikog zna~aja za dru{tvo. Zar ne bi bio `ivot dosadan bez gej
modnih dizajnera, enterijerista, {minkera, frizera, stilista? Dru{tvo
treba da bude zahvalno {to nisu svi mu{karci strejt, ma~o i
bezose}ajni.
Razli~iti modeli hetero i homo mu`evnosti nisu biolo{ki fiksirani. U
na{oj `elji da }e se mu{karci promeniti, mo`emo biti svedoci razvo-
ja strejt i gej mu`evnosti. U~tiv i ne`ni Novi Mu{karac mogao bi biti
dominantnije izra`en me|u heteroseksualcima. Gej mu{karci se mogu
probuditi iz svojih ru`i~astih snova i da prekinu da se pona{aju kao
pasivne `rtve homofobije i da prigrle neke forme mu`evnog pona{anja.
Tako da u evoluciji mu`evnosti, jednog dana, mo`e do}i do
izjedna~avanja tako da }e gejevi postati borbeniji a hetero mu{karci
ne`niji.
Takav razvoj, ako se uop{te desi, je daleko od nas. Trenutno pos-
toji korelacija izme|u mladih heteroseksualaca i nasilja. Ova veza ima
koren u formiranju strejt identiteta. Strah od nalepnice pe{ko ili pi~kica
je razlog za{to hetero mu{karci poprimaju ekstremne ma~o forme. Oni
biraju da budi grubi i glasni tako da bi dokazali svoju heteroseksualnost
i da nikome ne padne na pamet da su mo`da gej. Njihova hiper-
mu`evnost je u stvari dokaz njihove heteroseksualnosti. Oni se vode
parolom: Strejt mu{karci su jaki, Gejevi su slabi, Zna~i nema {anse da sam
gej.
Eskalacija ovakvog pona{anja ima ogromne posledice, jer oni nasilje vi-
de kao normalnu i legitimnu formu pona{anja. Silovanje, ubijanje, tu~e za
njih vi{e nisu tabu. Po{to se ovako pona{anje umno`i dolazi do vandaliz-
ma i dru{tvo pati.
Nasuprot izjavama homofoba, heteroseksualnost - ne homoseksualnost
- je problem. Neki gejevi su mo`da seka perse, nasuprot super strejt ma~o
mu{karcima, ali to nikome nije donelo nevolje. To mo`e biti ~ak i zabavno,
to je i dokazala serija Vil i Grejs koja je odu{evila milione.
Mnogi ljudi, naro~ito `ene koje hodaju no}u same kroz tamne ulice }e
se ose}ati upla{ene kada nai|u na glasnu grupu mladih strejt mu{karaca,
199
dok se niko tako ne ose}a kada nai|u na o~igledno grupu gej
mu{karaca.
U policijskih izve{tajima postoji i velika razlika izme|u gej i stre-
jt barova. U gej barovima su retke tu~e dok u strejt barovima je
to svakodnevna pojava. Gejevi ne {tipkaju `ene po autobusima, ne
u~estvuju u tu~ama na stadionima, ne razbijaju izloge raznoraznih
udru`enja. Tako pona{anje se ne mo`e vezati za nas.
Izjave da se gejevi trebaju prikloniti vrednostima ve}inskog het-
eroseksualnog sveta je glupo i uskogrudo. Kako ka`u, na{e socijal-
no priznavanje zavisi od toga. Ludo je naterati da se gej mu{karci
pona{aju kao strejt mu{karci. Rezultat toga bi bilo jo{ vi{e nasilja.
U interesu dru{tva je da se strejt mu{karci vi{e pona{aju kao geje-
vi (ne odnosi se na seksualni `ivot).
U retkim slu~ajevima kada gej mu{karci u~estvuju u nasilju, u
ve}ini slu~ajeva je zbog toga {to svoju seksualnost skrivaju i zbog
toga se srame. U nemogu}nosti su da svoju homoseksualnost prih-
vate i strahuju od razotkrivanja, oni u~estvuju u huliganstvu {to je u
stvari na~in da budu prihva}eni u strejt vodama, da doka`u svoju
mu{kost i da kao jaki momci razbiju sumnje u njihovu seksualnost.
Generalno gej mu{karci su manje nasilni nego heteroseksualci, ali
nije nemogu}e da i mi budemo nasilni. Ako smo provocirani, mi gejevi
tako|e mo`emo uzvratiti. Ali to je retkost u gej pona{anju. Trudimo se
da nasilje izbegnemo dokle god je to mogu}e, dok nasuprot nama mladi
strejt mu{karci lako zapo~inju tu~u. Najgore je to {to kada se gejevi na|u
u konfrontaciji sa prebija~ima gejeva (to im je stalno zanimanje ili hobi)
oni u ve}ini slu~ajeva pobegnu umesto da uzvrate udarac. U Beogradu
su de{avali i retki primeri obrnute prakse.
U pore|enju sa strejt mladi}ima, gej mu{karci su ne`niji, emocionalni-
ji i otvoreni. Zbog toga strejt `ene vole da se dru`e sa nama. Gej senz-
ibilnost je pravo olak{anje u pore|enju sa dominantnim pona{anjem ve}ine
mu`eva i mladi}a. Ve}ina `ena ne voli te ma~o gluposti, tako|e ni ve}ina
gej mu{karaca. Zbog toga se ~esto de{avaju i ljubavne afere izme|u stre-
jt `ena i gej mu{karaca. @ene se sa nama ose}aju sigurnije i sigurne su
u to da nismo sa njima samo da bi ih odvukli u krevet.
Gej mu{karci stvarno imaju mnogo zajedni~kog sa hetero `enama. Osim
zajedni~kog interesa za mu{karce, delimo i opsesiju prema {opingu,
obla~enju, kuvanju, dekoraterstvu - i zajedno smo `rtve strejt ma~izma.
Hetero mu{karci vr{e nasilje nad `enama i gej mu{karcima. Njihova tupost
i homofobija je uzrok na{e patnje. To daje interesa `enama i gej mu{karci-
ma da se zajedno borimo protiv stava strejt mu{karaca.
200
Krajem 20. veka, te{ko je a ne primetiti da su ve}ina hetero
mu{karaca socijalno i ekonomski labilni dok ve}ina gejeva to nije.
Upore|uju}i se sa heteroseksualcima, mi ne gubimo vreme u
dokazivanje na{e mu{kosti. Ne pla{imo se da poka`emo na{a
ose}anja, trudimo se da budemo u kontaktu sa na{im emocijama.
Gej mu{karci u poslednje vreme redefini{u pravi smisao pojma
mu{karac. Pokazujemo da biti mu{karac ne moga da uklju~uje i
ma~o.
Ali nisu svi gejevi modni dizajneri, frizeri itd. Neki rade kao
kamiond`ije, rudari, zidari, a {to su mu`evne profesije. Oni mo`da
rade te{ke i prljave poslove, ali i dalje znaju da ispeku kola~ i za{iju
zakrpu.
Nema sumnje da bi `ivot bio mnogo lep{i i prijatniji kada bi stre-
jt mu{karci poprimili pacifizam gej mu{karaca. Bilo bi mnogo manje
ratova, uli~nih tu~a, prebijanje `ena itd. Kada bi hetero mu{karci
postali manje ma~o, dru{tvo bi bilo mnogo mirnije a da ne spominjem
bri`ljivije i kreativnije. Homoseksualizacija mu{ke kulture je u dru{tven-
om interesu.
Predrag M. Azdejkovi}
201
U kratkom pregledu koji sledi nave{}emo neke od najzna~ajnijih
aktivnosti koje su @ene u crnom organizovale na planu antimilitarizma i
podr{ke Druga~ijim mu{karcima: prigovara~ima savesti, dezerterima, geje-
vima...
Period od 1991. do 1996. Period od 1991. do 1996.
Ve} od oktobra 1991. javno smo izrazile solidarnost sa pobunjenicima
protiv rata, svim mu{karcima koji odbijaju da idu na front, zahtevaju}i
amnestiju za dezertere, kao i prekid nasilne mobilizacije za rat. Po~ev{i od
kraja 1991. godine pri @enama u crnom deluje mu{ka grupa za podr{ku i
zajedno organizujemo konkretne oblike rada i pomo}i:
- pru`anje moralne, emotivne i politi~ke podr{ke dezerterima i
prigovara~ima,
- kontrainformacija/alternativne informacije posredstvom pisanja izve{taja
o stanju ljudskih prava dezertera i prigovara~a savesti, o nasilnoj mobilizaci-
ji izbeglica, kako za me|unarodne antimilitaristi~ke mre`e i mre`e za ljudska
prava, tako i za relevantne me|unarodne institucije (Evropski biro za prigov-
or savesti pri Savetu Evrope, Amnesty International,itd.)
- kontakti sa ugro`enima i njihovim zastupnicima (azilanti, dezerteri, povrat-
nici, advokatske kancelarije, biroi za ljudska prava),
- saradnja sa drugim grupama u zemlji, posebno na prostoru biv{e Jugo-
slavije koje se bave istim ili sli~nim pitanjima,
- antimilitaristi~ka edukacija.
Period od 1996. do 1999. Period od 1996. do 1999.
Od 1996. objavljuje se ~asopis za antimilitarizam i prigovor savesti PRI-
GOVOR (do sada je objavljeno devet brojeva).
Iste godine po~inje redovno obele`avanje 15. maja- Me|unarodnog dana
prigovora savesti i promovisanje ideja na koncertima, javnim prostorima,
202






muzi~kim festivalima.
Aktivisti/kinje u~estvuju na seminarima o prigovoru savesti, kako u
Evropi tako i u vanevropskim zemljama, uspostavljaju se veoma trajni
i solidni odnosi uzajamne podr{ke, saradnje i zajedni~kog rada sa anti-
militaristi~kim mre`ama u celoj Evropi, a posebno u Nema~koj i [pani-
ji.
U cilju {to boljeg funkcionisanja neformalne mre`e, do kraja
1996.odr`ana su i tri skupa, uglavnom sa oko tridesetak mladih
aktivista/kinja iz oko desetak gradova Srbije.
Tokom intervencije NATO-a nastavljen je rad mre`e solidarne
podr{ke i konkretne pomo}i mladi}ima koji su odbijali mobilizaciju, i u tu
svrhu par na{ih aktivista osnovalo je Safe house u Budimpe{ti.
Period od 1999.- 2003. Period od 1999.- 2003.
Od kraja 1999. po~inje organizovaniji rad Mre`e za prigovor savesti i
u tom smislu odr`ano je vi{e skupova: maja 2000- u Studenici kod
Kraljeva, avgusta 2000. na Vu~ju, Crna Gora, i maja 2001. na Srebrnom
jezeru, Isto~na Srbija. Pored toga Mre`a je pokrenula i ve}i broj kampan-
ja: za priznavanje prava na prigovor savesti, maja 2000, u vi{e od dvade-
set gradova Srbije i Crne Gore, kao i decembra 2000. i januara 2001. u
preko trideset gradova u Srbiji.
Od decembra 2000. do maja 2001. trajalo je prikupljanje potpisa za
skra}enje vojnog roka i priznavanje prava na prigovor savesti; akcija je real-
izovana, zajedno sa drugima, u desetinama gradova u celoj Srbiji i imala je
veoma zna~ajan uticaj i na demilitarizaciju svesti, suo~avanje s pro{lo{}u, a
pre svega na senzibilizovanje javnosti za pitanje prigovora savesti.
Edukativni rad na demilitarizaciji svesti i dekonstrukciji patrijarhata nasta-
vljen je i tokom 2003. serijom radionica u raznim delovima Srbije. Ove radion-
ice uglavnom su namenjene mladima. Nastavljena je i saradnja sa drugim
organizacijama koje se bave ovim pitanjem na zakonodavnom planu.
U ovom periodu odr`ana su i dva feministi~ko-antimilitaristi~ka skupa.
Period od 2003. Period od 2003.
U ovom periodu do{lo je do izvesnih promena u radu Mre`e za prigovor
savesti. Izme|u ostalog, to je uslovljeno uvo|enjem prava na prigovor savesti.
Aktivisti/kinje mre`e preorjentisali/le su se na radionice i ostale aktivnosti koje
imaju fokus demilitarizaciju/ demaskulinizaciju/ dekonstrukciju mu{ke rodne
uloge. Ove radionice su ra|ene uglavnom uz prisustvo mladih, ali su nastavl-
jene i aktivnosti na polju antimilitarizma sa `enskim grupama unutar Mre`e.
Priredili: Sta{a Zajovi} i Boban Stojanovi}
203
Ve} du`e vreme nameravam da napi{em tekst sa ovim naslovom
ali mi nikako ne polazi za rukom. Ne zbog nepostojanja budu}eg sa-
dr`aja, ve} zbog uplitanja li~nih emocija u celu pri~u. Zato }u na
po~etku ovog teksta nekoliko redova dati svom li~nom iskustvu, koje
je zapravo osnova za ovo {to ~itate.
Naime, sa @enama u crnom sreo sam se pre tri godine na jednom
od njihovih seminara. Znao sam da je to neka mirovna grupa, da se
zala`e za prigovor savesti i da podr`avaju dezertere. Toliko. Posle tog
prvog iskustva, moja interesovanja su porasla, bio sam fasciniran
svakim tekstom, svakom knjigom, svakim principom grupe... I onda je
po~elo. Zapravo ja sam po~eo da osobama oko mene govorim o @e-
nama u crnom. Neo~ekivana gomila predrasuda od strane drugih, ali
najve}a je bila: Kako mogu ja, kao mu{karac, da budem u nekoj grupi `ena?
Ovo pitanje postavljam sebi tek posle tri godine aktivizma kod @ena
u crnom.
Ipak, posle nekoliko godina iskustva, zaklju~io sam da postoji nekoliko
veoma va`nih ta~aka koje u feministi~ko-antimilitaristi~kom anga`manu
spajaju `ene i mu{karce.
Prvo: Feminizam i antimilitarizam nisu pitanje jednog pola ili roda.
Svaki rat se jednako surovo odnosi prema `enama i mu{karcima, s tim
{to su `ene spremnije da to uvide i prihvate kao stra{nu ~injenicu. Sa
duge strane, pored (ve}ine) mu{karaca koji ratuju, postoji i deo onih koji
se ratu odupiru i ne ose}aju nasilje kao svoju prirodnost. Tako|e, `ene
osim {to uvi|aju, one i govore o iskustvu rata. Ova ~injenica je veoma
va`na. @ivimo u svetu u kome se o ratu zapravo }uti, naro~ito iz perspek-
tive roda. Iako od spolja izgleda kao da se o ratu govori, malo je onih koji
}e se njemu suprotstaviti, posebno kada su mu{karci u pitanju. Model koji
su nam ponudile `ene da o ratu govorimo iz sopstvenog iskustva ili emo-
cija je model koji ohrabruje i koji menja. Menja u smislu rodnog osve{}ivan-
ja mu{karaca da vojnikovanje i rat nisu prirodne datosti ve} izbor destruk-
204




cije.
Drugo: @ene i Druga~iji mu{karci su neprestano pod presijom
patrijarhata.
@ene su, sasvim sigurno, najve}a marginalizovana grupa na
svetu. Posle njih to su Drugi mu{karci. Drugost se kod mu{kara-
ca ogleda u mnogo stvari, ali unutar politike militarizma (kao jedne
od vode}ih politika maskuliniteta), va`ni aspekti su odbijanje rata,
mu{ka svest o ratu, odgovornost prema miru, dezerterstvo, prigov-
or savesti...kao i ostale va`ne razlike unutar jednog roda poput gay
mu{karaca, senziblisanih, antiseksista, antinacionalista... Geografski
gledano, prostor na kome deluju @ene u crnom iz Beograda je vi{e
od decenije kontaminiran ratovima i militarizacijom, pa je stoga ste-
pen u kome se Drugost ne prihvata veoma veliki. Ve} godinama li~no
iskustvo aktivista @ena u crnom to dokazuje. Bez obzira na seksual-
nu orjentaciju ili bilo koju drugu pripadnost, svaki aktivista je osetio
neki vid patrijarhalne represije: omalova`avanje, nasilje, mobilizaciju,
isklju~ivanje... Ipak, svi zajedno ostajemo sa @enama u crnom upravo
iz tog razloga odupreti se patrijarhatu (naro~ito ako ga oseti{ na svo-
joj ko`i), poljuljati njegove temelje, destabilizovati ga neprestano, ukazi-
vati na njega i transformisati svoju Drugost u element politi~kog delo-
vanja. Tako je jedna od specifi~nosti @ena u crnom da je grupa odu-
vek privla~ila gay mu{karce i to gay pacifiste, koji su davali politi~ku
dimenziju represiji nad svojom seksualno{}u, pre svega uklju~uju}i mili-
tarizam/rat kao veoma va`ne faktore te represije. Demilitarizacija se
mo`e vr{iti na mnogo na~ina, a jedan od najva`nijih je promovisanje
Druga~ijeg mi{ljenja u odnosu na ve}insko. Mu{karci koji su aktivisti @ena
u crnom to neprestano ~ine.
Tre}e: Edukativni prostor prostor promena
Mnoge feministi~ke grupe su veoma zatvorene za mu{karce. @ene u
crnom su jedna od retkih grupa koje prihvataju mu{karce. Ovo je tako|e
veoma va`no. @ene menjaju `ene, jedna je od omiljenih feministi~kih paro-
la, ali `ene na jednak na~in mogu da menjaju i mu{karce. Svi smo pre-
puni predrasuda, posebno o nama samima, ali ako postoji prostor u kome
nam se bez okrivljavanja daje mogu}nost da prepoznajemo sebe same i
menjamo se, postoji prostor koji uti~e na {iru promenu dru{tva. @ene u
crnom ukazuju na paternalizam, seksizam, homofobiju, nacionalizam, mili-
tantnost, ma~o pozicije, mo}... ali istovremeno rade i dve va`ne stvari: ne
okrivljuju i pru`aju prostor i vreme za prepoznavanje i promenu. Mnogi
mu{karci su se unutra grupe prvi put sreli sa gay mu{karcima, upoznali
razli~ite Druge mu{karce. Na ovaj na~in jedan `enski prostor koji prihvata
205
mu{karce istovremeno postaje prostor u kome mu{karci menjaju
mu{karce. Ovo svakako treba iskoristiti (ali ne i zloupotrebiti), jer
prostor @ena u crnom je prostor feministi~kog iskustva, onog u
kome se unutar istog pola/roda menjaju vrednosti. Danas, mu{karci
koji su unutar grupe upravo to ~ine: prepoznaju se u patrijarhatu,
u~e, menjaju sebe i na kraju menjaju mu{karce oko sebe.
^etvrto: Promocija univerzalnih vrednosti
Vrednosti fenimizma i antimilitarizma nisu samo tzv. `enske vred-
nosti. Posebno je va`no ponovo pomenuti ~injenicu da je (anti)mili-
tarizam veoma va`an faktor koji spaja `ene i mu{karce unutar @ena
u crnom. Promocija vrednosti antilmilitarizma i feminizma stavljena u
kontekst op{te odgovornosti oba pola/roda je jedan od karakteristika
@ena u crnom. Feministi~ko apelovanje na jednakopravnost, unutar
grupe promovi{e se kroz jednake obaveze prema miru i nenasilju,
druga~ijem svetu bez diskriminacija bilo koje vrste. Tako|e, veoma je
va`na promocija vrednosti ljudskog bi}a (koja na`alost, za mnoge
grupe ili organizacije nije svojstvena), a ogleda se u pru`anju jednake
{anse svima da doprinesu radu grupe bez obzira na godine, stepen
obrazovanja, poreklo...
Peto: Slobodan prostor za Druga~ije mu{karce.
Unutar mnogih me{ovitih ili mu{kih grupa (kao {to su gay grupe),
postoje problemi kojih ostali mu{karci ne `ele da budu ili ne ose}aju
politi~ku bliskost sa tim grupama - organizacijama. Recimo, ponekad se
u gay grupama insistira na prihvatanju odre|enih rodnih normi ili
pona{anja, ili se isklju~uje politi~ka odgovornost van LGBT problematike,
ili je vladaju}a patrijarhalna hijerarhija i sistem vrednosti... Ono {to raz-
likuje @ene u crnom je slobodan prostor da se svako/svaka bude to {to
jeste. [to se ti~e mu{karaca, oni mogu biti kakvim god se ose}aju sve
dok ose}aju vrednosti grupe kao bliske. Ovde nije re~ o emotivnoj uceni,
po principu ako nisi sa nama, onda si protiv nas, ve} o velikom prostoru
razumevanja i mogu}nostima edukacije, dekonstrukcije i transformacije.
Drugim re~ima, postoji prostor bez represije koja nala`e da se mora biti
ne{to da bi se bilo u grupi. Naravno, ne mogu se prihvatiti vrednosti koje
su potpuno razli~ite od feministi~ko antilimitaristi~kih, ali se mo`e razumeti
`elja za njihovom promenom. Upravo je ose}anje ovako definisanog pros-
tora razlog zbog kojeg se mu{karci pridru`uju @enama u crnom.
Va`nost saradnje
Feminizam je uspeo da defini{e i razdvoji pol i rod, ali su mnoge fem-
inisti~ke grupe ostajale zatvorene za mu{karce. Sa druge strane, antimili-
tarizam nije isklju~ivao na osnovu pola i roda.
206
Ratovi na prostoru nekada{nje SFRJ doveli su do brojnih
dru{tvenih poreme}aja: pada svih sistema vrednosti, lo{e
ekonomske situacije, porasta nacionalizma, diskriminacije,
klerikalizma... a svaki od ovih elemenata se odra`ava na rodni as-
pekt. Tako, postoje}i pritisak patrijarhata postaje jo{ ja~i.
Prepoznavaju}i va`nost saradnje izme|u `ena i mu{karaca (kao
i svih ostalih), i kombinuju}i vrednosti feminizma i antilmilitarizma
@ene u crnom Beograd, uspevaju da stvore siguran prostor za
razumevanje i solidarnost, ali i za zajedni~ko politi~ko delovanje
`ena i mu{karaca. Ova je ~injenica od izuzetne va`nosti jer pokazu-
je da:
- je feminizam na stepenu saradnje polova i rodova mogu};
- je demilitarizacija/dekonstrukcija tradicionalnog maskuliniteta
mogu}a;
- su mir i nenasilje rodno univerzalne vrednosti, ali istovremeno i
pojedina~ne i da nisu prirodne datosti;
- da `enska solidarnost podsti~e mu{karce na razumevanje vred-
nosti mira i nenasilja;
- rat/militarizam/militarizaciju jednako mogu da odbijaju mu{karci kao
i `ene;
- je siguran prostor univerzalan i potreban svima podjednako.
Saradnja izme|u polova/rodova koju promovi{u @ene u crnom od
velike je va`nosti za ~itav Balkanski prostor, ali i van njega. Ovakav vid
saradnje, ~esto javnosti nerazumljiv ili ~ak ismevan, daje rezultate: od
onih na institucionalnom dr`avnom nivou do najintimnijeg nivoa pojedin-
capojedinke. Upravo zato va`no je podr`ati ovakve inicijative.
Boban Stojanovi}
207
208
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
159.922.7-055.15:355.4
305-055.1/.2:172.4
159.922.1:355.015
355.01:316.346.2-055.1
179.6-055.1
355.015:316.83
DRUGI - od patrijarhalne konstrukcije do
alternativne politike - [uredili Boban
Stojanovi}, Predrag M. Azdejkovi};
sara|ivali-e Adam Pu{kar ... et al.].-
Beograd : @ene u crnom : Queeria, 2006
(Beograd : Standard 2). - 208 str.; 24 cm
Tira` 500. - Predgovor: str. 5-6.-
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 86 - 85451 - 08 - 6 (@C)
a. Deca - Rat - Psiholo{ki aspekt
b. Ravnopravnost polova - Rat
c. Sociologija rata - Patrijarhat
d. Militarizam - Seksizam
e. Mirovni pokreti - Ravnopravnost polova
f. Mu`evnost - Vojni aspekt
COBISS.SR - ID 129946892