VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

RAUNARSKE MREE




QOS SISTEMI










Predmetni nastavnik: Student:
dr. Slavko Pokorni, dipl.ing. Saa Homanov 38/08
Datum 13.06.2010.
QoS sistemi Saa Homanov 38/08
2 / 11

SADRAJ
REZIME.......................................................................................................................................3
KLJUNE REI.........................................................................................................................3
UVOD...........................................................................................................................................4
1. TA JE QoS?........................................................................................................................5
1.1 GUBLJENJE PAKETA.................................................................................................5
1.2 KANJENJE...................................................................................................................5
1.3 VARIJACIJE KANJENJA JITTER...................................................................5
2. QOS ZAHTEVI ZA MULTIMEDIJALNI SAOBRAAJ...........................................6
3. QoS ZAHTEVI ZA OSTALI MRENI SAOBRAAJ ...............................................7
4. IETF QoS REENJA..........................................................................................................7
4.1 INTEGRATED SERVICES (Int-Serv).................................................................7
4.2 DIFERENCIRANE USLUGE (Diff-Serv) ............................................................7
4.3 MPLS (Multiprotocol Label Switching) . ......................................................8
5. MODEL UPRAVLJANJA IP QoS I VEZA SA TMN (Telecommunication
Management Network) ARHITEKTUROM..................................................................8
ZAKLJUAK.............................................................................................................................10
LITERATURA..........................................................................................................................11




























QoS sistemi Saa Homanov 38/08
3 / 11
REZIME

U radu je opisan kvalitet servisa (QoS) i zahtevi za istim od strane raznih aplikacija. Poseban
akcenat je stavljen na miltimedijalne aplikacuje, koje su i naj zahtevnije u tom smislu. Pored
multimedijalnih pomenuta je i inplementacija QoS u ostale mrene aplikacije, koje imaju sve
vee zahteve za kvalitetom servisa. Objanjeno je ta je QoS kao i njegova nezaobilazna uloga
u projektovanju i realizaciji modernih raunarskih mrea danas.

KLJUNE REI

Kvalitet servisa, mrea, aplikacija, multimedija, paket, saobraaj.






































QoS sistemi Saa Homanov 38/08
4 / 11
UVOD

Upravljanje kvalitetom servisa predstavlja sloen zadatak kako za proizvoae mrene opreme,
tako i za mrene operatore. Naime, imajui sve stroije zahteve za kvalitetom usluge, mrene
aplikacije jo uvek alju nepredvidive koliine saobraaja u naletima. Tako na primer, model
ponaanja web, email ili file transfer aplikacija nemogue je predvideti, ali mreni
administratori ipak moraju da osiguraju kvalitet usluge kritinim aplikacijama ak i u periodima
naj veeg optereenja.
QoS tehnologije omoguavaju mrenim administratorima da predvide vremena odziva za
razliite mrene servise, da prue odgovarajuu tretman aplikacijama koje su osetljive na jitter
(varijacija kanjenja), kao to su aplikacije za prenos audio i video saodraja, stvore uslove za
kvalitetan prenos govora u realnom vremenu, kontroliu gubitke paketa u trenucima
neizbenih povremenih zaguenja usled naleta saobraaja, uspostave prioritete saobraaja u
mrei, prue garancije propusnog opsega koja se stavlja na raspolaganje odreenoj mrenoj
aplikaciji, izbegavaju, odnosno upravljaju zaguenjima u mrei.
U ranim fazama razvoja raunarskih mrea fokus je bio na uspostavljanju konektivnosti.
Podaci su u mreu ulazili razliitim brzinama formirajui karakteristine nalete saobraaja
(burst). Pristup mrenim resursima je bio je ravnopravan: resursi su zauzimani po vremenu
dolaska saobraaja (tzv. first-in-first-out princip). Kao rezultat takve raspodele resursa mreni
protokoli su morali da adaptiraju brzinu prenosa podataka uslovima na mrei. Razvijeni su
protokoli koji se prilagoavaju ak i kratkotrajnim prekidina u komunikaciji. Na primer, kod
tipine aplikacije za itanje elektronske pote, kanjenja u prenosu od nekoliko sekundi esto
nee biti ak ni primeena od strane korisnika. Kanjenja od nekoliko minuta su neprijatna, ali
ne onemoguavaju servis.
































QoS sistemi Saa Homanov 38/08
5 / 11
1. TA JE QoS?

QoS je skup mehanizama koji omoguavaju raunarskim mreama da pruaju bolji servis
(uslugu) za izabrani mreni saobraaj preko razliitih osnovnih tehnologija ukljuujui Frame
Relay, ATM, Ethernet i 802.3 mree, SONET i IP-rutirane mree.
QoS osobine pruaju poboljane i predvidive mrene servise:
Rezervisani propusni opseg (brzina prenosa, bandwidth)
Minimiziranje gubitka paketa
Oblikovanja saobraaja
Prioritiziranja saobraaja
Upravljanja i izbegavanja zaguenja
Osnovne karakteristike kojima se definie kvalitet prenosa su:
Gubljenje paketa
Kanjenje (u isporuci)
Varijacije kanjenja jitter

1.1 GUBLJENJE PAKETA

Gubitak paketa se odnosi na procenat paketa koji ne stignu na odredite. Gubitak paketa
nastaje usled greaka u mrei, oteenih paketa ili najee zbog zaguenja mree. U dobro
optimizovanim mreama neki paketi se namerno ukljanjaju od strane mrenih ureaja da ne bi
dolo do zaguenja. Za mnoge TCP/IP bazirane sabraajne tokove, kao to su servisi vezani za
udaljeno tampanje i udaljeni pristup datotekama, insistiranje na malom procentu gubitaka
paketa nema smisla, jer e TCP/IP mehanizam retransmisije obezbediti stizanje paketa kad-
tad, ali kod UDP saobraaja koji se koristi za real time aplikacije retransmisija nije ostvarljiva
pa se gubitak tee tolerie.Iz ovog razloga mrea sa visokom raspoloivou treba da ima
manje od jedan procenat gubitaka paketa.

1.2 KANJENJE

Kanjenje se definie kao vreme koje je potrebno da paket doputuje od izvorita do odredita.
Postoje dve kategorije kanjenja:
fiksno kanjenje - ukljuuje komponente kao to su serijalizacija, kodovanje i
dekodovanje i propagaciona kanjenja
Promenljivo kanjenje - najee posledica zaguenja i ukljuuje pre svega
vreme koje paketi provode u mrenim baferima (prihvatnicima) dok ekaju
na pristup prenosnom mediju.
Naj vee probleme kanjenje pravi u govornim komunikacijama (dvosmernim) gde ono
prouzrukuje istovremeni govor oba uesnika. Takoe su primer za lo uticaj kanjenja i telnet
sesije ( pristup udaljenom hostu) gde se kanjenje ogleda u sporom prihvatanju unetih slova
korisnika.
Pravilno projektovane mree bi trebalo da imaju kanjenje manje od 150ms za ine
zemaljske komunikacije i 250-300ms za satelitske komunikacije.

1.3 VARIJACIJE KANJENJA JITTER

Jitter ili varijacije kanjenja, u tehnikim uslovima, je odstupanje ili pomeranje nekih aspekta
impulsa u visoko-frekventnim digitalnim signalima. Kao to ime sugerie, diter se moe
posmatrati kao nesiguran impuls. Odstupanje moe biti u smislu amplitude, faze vreme, ili
irine impulsa signala.
Druga definicija je da je jitter period izmetanja frekvencija signala od idealnog mesta. Meu
uzrocima podrhtavanja su elektromagnetska interferencija (EMI) i presluavanja sa drugim
signalima.
Jitter moe izazvati da ekran monitora treperi, utie na sposobnost procesora u personalnom
raunaru, uvodi krckanje ili druge neeljene efekte u audio signale, kao i gubitak poslatih
podataka izmeu mrenih ureaja. Iznos dozvoljenih podrhtavanja umnogome zavisi od
QoS sistemi Saa Homanov 38/08
6 / 11
aplikacije, kod govornih aplikacija jitter ne sme da prelazi 30ms a kod video aplikacija visok
jitter moe dovesti do gubitka kvaliteta slike i video signala.

2. QOS ZAHTEVI ZA MULTIMEDIJALNI SAOBRAAJ

Razliite vrste korisnikih aplikacije e imati razliite zahtjeve za uspostavljanje QoS i za
praenje i voenje stvarnog QoS: na primer, QoS zahtevi za video potoke su obino vrlo
razliite od onih za baze podataka.Razliiti skupovi zahteva od korisnika ili aplikacija zovu se
QoS kategorije, i one vode do odabira odreenog QoS skupa svojstvenog tim aplikacijama.
Razlike izmeu multimedijalnog saobraaja i saobraaja u tradicionalnim mreama
prvenstveno se odnose na (tabela 1):
zahteve za prenos kontinualnih medija (audio i video prenos) u realnom vremenu;
znatno vee protoke pojedinih medija;
distribuirano-orjentisane aplikacije.

KARAKTERISTIKE
SAOBRAAJ U
TRADICIONALNIM
MREAMA
MULTIMEDIJALNI
SAOBRAAJ
brzina prenosa mala velika
osobine saobraaja naletni izrazito naletni
zahtevi za pouzdanost
prenosa
bez gubitaka mali gubici
zahtjevi za latentno
kanjenje
nema malo, npr. 20 ms
nain komunikacije taka-taka multipoint
vremenska zavisnost
prenosa
nema sinhronizovan prenos

Tabela 1. Poreenje karakteristika multimedijalnog saobraaja i saobraaja u tradicionalnim mreama

Multimedijalne aplikacije u realnom vremenu ne toleriu velike varijacije u pogledu
kanjenja i propusnog opsega. Stalni porast broja multimedijalnih aplikacija zahtevao je
modifikaciju postojeih mrenih protokola da bi se obezbedili kvantitativni QoS parametri. Kao
rezultat, zapoeto je nekoliko projekata koji su imali za cilj poboljanje postojeih mrenih
protokola sa mogunou QoS upravljanja, tj. verifikacije i odravanja eljenog nivoa kvaliteta
koje zahteva svaka pojedina aplikacija. U ATM mrenom okruenju, kada se uspostavi
odreeni put prenosa, mrea uzima u obzir karakteristike saobraaja, zahtjevani QoS, kao i
trenutno stanje u mrei, kako bi donela odluku da li da prihvati odreeni zahtev za vezom.
Ukoliko se ovaj zahtev prihvati, obezbjeuje se zahtevani QoS. U frame relay mreama takoe
je omoguen izbor odreene klase usluge pridruene frame relay logikom linku.
Multimedijalne aplikacije u realnom vremenu imaju karakteristike koje se u znaajnoj meri
razlikuju od karakteristika standardnih mrenih aplikacija:

Vea osjetljivost u pogledu QoS parametara u poreenju sa klasinim aplikacijama.
Multimedijalne aplikacije u realnom vremenu su osetljive na kanjenje i gubitak
odreenih segmenata poruke. To je razlog to ove aplikacije ne mogu koristiti
standardne tehnike zatite od izoblienja i greaka u prenosu.
Veliki broj multimedijalnih aplikacija u realnom vremenu generie kontinualan saobraaj
u duem vremenskom periodu, tako da mrea mora obezbijediti potrebne resurse na
kontinualnoj bazi.

Karakteristike multimedijalnog saobraaja, tj. njegova "naletnost" i nepredvidivost oteavaju
proces dodele potrebnih resursa. U sluaju VBR saobraaja, dodela resursa na bazi prosene
QoS sistemi Saa Homanov 38/08
7 / 11
brzine ne moe obezbijediti zahtjeve u pogledu QoS-a, dok dodela resursa na bazi
maksimalnih brzina rezultuje smanjenom efikasnou mree.

3. QoS ZAHTEVI ZA OSTALI MRENI SAOBRAAJ

Takoe, i ostale mrene aplikacije postaju sve zahtevnije u pogledu garancije kvaliteta,
pouzdanosti i vremenskih garancija. Upravljanje kvalitetom servisa predstavlja sloen zadatak
kako za proizvoae mrene opreme, tako i za mrene operatore. Naime, imajui sve stroije
zahteve za kvalitetom usluge, mrene aplikacije jo uvek alju nepredvidive koliine
saobraaja u naletima. Tako na primer, model ponaanja web, email ili file transfer aplikacija
nemogue je predvideti, ali mreni administratori ipak moraju da osiguraju kvalitet usluge
kritinim aplikacijama ak i u periodima vrnog optereenja.
QoS tehnologije omoguavaju mrenim administratorima da:

Predvide vremena odziva za razliite mrene servise;
Prue odgovarajuu tretman aplikacijama koje su osetljive na jitter, kao to su
aplikacije za prenos audio i video saodraja;
Stvore uslove za kvalitetan prenos govora u realnom vremenu;
Kontroliu gubitke paketa u trenucima nezbenih povremenih zaguenja usled naleta
saobraaja;
Uspostave prioritete saobraaja u mrei;
Prue garancije propusnog opsega koja se stavlja na raspolaganje odreenoj mrenoj
aplikaciji;
Izbegavaju, odnosno upravljaju zaguenjima u mrei.

4. IETF QoS REENJA

IETF (Internet Engineering Task Force) je radio na definisanju internet QoS modela mnogo
godina. Zadatak nije bio lak, jer se moralo prei preko mnogo mrea i provajdera, i ne samo
da su se svi morali sloiti kako e se QoS om upravljati nego i kako e se plaati za isti.
Primarne QoS tehnike razvijene od strane IETF su: Int-Serv (Integrated Services), Diff-Serv
(diferencirane usluge), i MPLS (Multiprotocol Label Switching).
Svaka od njih je objanjena pod svojim naslovom u daljem tekstu.



4.1 INTEGRATED SERVICES (Int-Serv)

Integrated Services (Int-Serv) je model za pruanje QoS na Internetu i intranetu. Namera Int-
Serv dizajnerima je bila da izdvoje neki deo propusnosti mree u prometu, kao to su real-time
glasa i videa, koja je zahtevala malo kanjenje, malo podrhtavanje (varijabla kanjenja), i
garantovan protok. Int-Serv Radne grupe razvile su RSVP (protokol za rezervaciju resursa),
signalni mehanizam za odreivanje QoS zahteva preko mree. Int-Serv ima problem
skalabilnosti i bilo bi previe treko da se inplementira na internetu. Meutim, RSVP se koristi
u poslovnim mreama, a kontrolni mehanizam za postavljanje propusnosti preko mree se
koristi na nov nain sa MPLS (Multiprotocol Label Switching).

4.2 DIFERENCIRANE USLUGE (Diff-Serv)

Diferencirane usluge (Diff-Serv) klasifikuje i oznaava pakete, tako da oni primaju odreene
per-hop (preporuene vrednosti DSCP polja za razliite namene, koje definiu nivo QoS servisa
u DiffServ modelu koji se dodeljuje svakom ruteru) i prosljeuju mrenim ureajima du rute.
Vaano je da Diff-Serv obavlja posao na rubu mree tako da mreni ureaj treba da se ukljui
u proces ekanja u redu i prosledi dodeljen paket. Diff-Serv je moda najbolji izbor za
signalizaciju QoS nivoa dostupan danas.

QoS sistemi Saa Homanov 38/08
8 / 11
4.3 MPLS (Multiprotocol Label Switching)

MPLS (Multiprotocol Label Switching) je Internet Engineering Task Force (IETF) standard koji
donosi inovativni princip prosleivanja paketa obeleenih labelama. Labele oznaavaju kako
same putanje kroz mreu tako i servisne atribute. Na ulazu u mreu procesiraju se dolazni
paketi i selektuju, odnosno primejuju odgovarajue labele. Mrea nadalje primenjuje
odgovarajue usluge i prosleuje pakete na osnovu informacije sadrane u labeli. Procesor
intenzivne operacije, analize, klasifikacije i filtriranja obavljaju se samo jednom - na ulazu u
mreu. Na izlazu iz mree, labele se uklanjaju i paketi se prosleuju do konane destinacije.
MPLS predstavlja novu generaciju backbone tehnologija za primenu u mreama servis
provajdera. MPLS je kljuna tehnologija koja otvara vrata za primenu virtuelnih privatnih
mrea (VPN) nove generacije koja obezbeuje istu privatnost kao kod primene Frame Relay ili
ATM virtuelnih kola (VC). MPLS tehnologija omoguava razdvajanje saobraaja i garanciju
privatnosti i bez "tuneliranja" i enkripcije, na osnovu informacija o mrenim adresama, slino
kao to FR i ATM mree saobraaj razdvajaju na osnovu konekcija. Tabele prosleivanja MPLS
rutera ili switch-eva sadre posebne VPN-IP adrese, sastavljene od originalnih IP adresa kojima
se pridruuje jedinstveni VPN identifikator.
5. MODEL UPRAVLJANJA IP QoS I VEZA SA TMN (Telecommunication
Management Network) ARHITEKTUROM

Osnovna ideja pristupa upravljanju IP QoS zasniva se na uspostavljanju relacija izmeu
arhitekture i funkcija upravljanja DiffServ mreom i ITU-T (International Telecommunication
Union) TMN arhitekture . U takvom kontekstu, je predloen hijerarhijski funkcionalni i
informacioni model upravljanja, strukturiran kao to jeprikazano na Slici 1.


Slika 1. Hijerarhijski model upravljanja IP QoS i veza sa TMN arhitekturom
(http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/drugi_broj/mr_s_bostjancic_rakas,_dr_m_stojanovic,_prof_dr_n_gospi
c:_automatizacija_upravljanja_ip_mredjama_(kopija).195.html
Najviem TMN sloju (sloju posla) odgovaraju informacioni model SLA i funkcionalne
komponente koje se odnose na strategiju kompanije, ugovaranje kvaliteta servisa, tarifiranje i
obraune, kao i interakcije sa sistemima upravljanja drugih operatora ili kompanija.
Sloj upravljanja servisom je odgovoran za ugovorene aspekte kvaliteta raznorodnih
servisa koji se pruaju korisnicima. Informacioni model pridruen ovom sloju definie
politiku upravljanja kvalitetom servisa. Politika upravljanja moe obuhvatati: pravila
klasifikacije servisa, pravila kondicioniranja ulaznog saobraaja i konfigurisanja
QoS sistemi Saa Homanov 38/08
9 / 11
mehanizama za opsluivanje paketa i upravljanje redovima za razliite klase QoS,
pravila konfigurisanja parametara i tabela rutiranja i dr. Funkcionalne komponente
obuhvataju odluivanje o politici upravljanja i upravljanje sporazumima o nivou servisa
i specifikacijama nivoa servisa.
Sloj upravljanja mreom je odgovoran za upravljanje svim elementima mree
pojedinano i u celini. Informacioni model pridruen ovom sloju opisuje tehnike
aspekte SLA, odnosno specifikaciju nivoa servisa (SLS, Service Level Specification).
Funkcionalne komponente na ovom sloju obuhvataju arhitekturu QoS, upravljanje
resursima mree, QoS rutiranje i dr.
Sloj upravljanja elementom mree bavi se procesima u pojedinanim ureajima u mrei
(serverima, ruterima, gejtvejima). Sloj elemenata predstavlja raznovrsne ureaje koji
zajedniki konstituiu mreu. Informacioni model opisuje se bazom upravljakih
informacija (MIB, Management Information Base) u elementu mree, u kojoj se uvaju
relevantni podaci za nadzor i upravljanje, kao to su konfiguracija, rezultati
dijagnostikih testova, rezultati merenja performansi, alarmni dogaaji i dr.
Komunikacija elementa mree sa centrom za nadzor i upravljanje obavlja se
posredstvom SNMP protokola.


































QoS sistemi Saa Homanov 38/08
10 / 11
ZAKLJUAK

Obezbeivanje QoS-a u savremenim telekomunikacionim mreama predstavlja jedan od
dominantnih zahteva prilikom planiranja i projektovanja mree. Primena poboljanih
tehnologija digitalne obrade signala i algoritama kompresije govora daje optimalne rezultate
samo uz implementaciju efikasnog mehanizma (protokola, algoritma) za realizovanje eljenog
QoS-a. Pri tome, funkcionisanje ovakvog mehanizma mora biti nezavisno od naina
implementacije backbone infrastrukture (ATM, IP, Frame Relay, ISDN, itd.). Imajui u vidu
irinu ove teme, pokuao sam da se bavim samom sutinom kvaliteta servisa, a da ipak malo
vie panje posvetim zahtevima za QoS u multimedijalnim aplikacijama i naravno u danas naj
rasprostranjenijem IP mrenom okruenju.














































QoS sistemi Saa Homanov 38/08
11 / 11
LITERATURA

1. http://www2.etf.unssa.rs.ba/infoteh2001/4%20gordana%20gardasevic.doc
Poseen 10.06.2010
2. http://www.linktionary.com/q/qos.html Poseen 10.06.2010.
3. http://sr.wikipedia.org/sr-el/MPLS Poseen 10.06.2010.
4. http://www.mds.rs/mpls.html Poseen 10.06.2010
5. dr. Gajin S. i mr. Vuleti P. Kvalitet servisa Quality of Service QoS Materijal sa
predavanja ETF, Katedra za raunarsku tehniku i informatiku