Sistemi Za Obradu Metala Rezanjem

1
Proizvodne tehnologije II Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu
Prof. dr Miodrag Lazi Prof. dr Miodrag Lazi
Katedra Katedra za za
PROIZVODNO MAINSTVO PROIZVODNO MAINSTVO
PROIZVODNE
PROIZVODNE
TEHNOLOGIJE II
TEHNOLOGIJE II
Poglavlje Poglavlje 2 2
Sistemi Sistemi za obradu metala za obradu metala
rezanjem rezanjem
www.mfkg.kg.ac.yu
Pog Pog 2 2. . SISTEMI ZA OBRADU SISTEMI ZA OBRADU
METALA REZANJEM METALA REZANJEM
O Obradni bradni sistem sistemi i i proces i procesi i
Obradni Obradni sistem sistemi i
O Obradni proces bradni procesi i
Maine u obradi metala rezanjem Maine u obradi metala rezanjem
Alatne maine Alatne maine
Prenosnici alatnih maina Prenosnici alatnih maina
Eksploatacijske karakteristike maina Eksploatacijske karakteristike maina
Rezni alati Rezni alati
Klasifikacija reznih alata Klasifikacija reznih alata
Oblik i osnovni konstruktivni elementi Oblik i osnovni konstruktivni elementi
Alatni materijali Alatni materijali
2
www.mfkg.kg.ac.yu
Pog Pog 2 2. . SISTEMI ZA OBRADU SISTEMI ZA OBRADU
METALA REZANJEM METALA REZANJEM
Pribori u obradi metala rezanjem Pribori u obradi metala rezanjem
Uloga i klasifikacija pribora Uloga i klasifikacija pribora
Univerzalni (stezni) pribori Univerzalni (stezni) pribori
Specijalni pribori Specijalni pribori
Merni pribori Merni pribori - - merila merila
Osnovi merenja i kontrole Osnovi merenja i kontrole
Sredstva merenja i kontrole Sredstva merenja i kontrole - - merila merila
Ispitivanje tipa i pregled merila Ispitivanje tipa i pregled merila
www.mfkg.kg.ac.yu
OBRADNI SISTEMI I PROCESI OBRADNI SISTEMI I PROCESI - -
Obradni sistemi Obradni sistemi
Obradni sistemi s Obradni sistemi su u sistemi sistemi sastavljeni sastavljeni od sredstava rada i obradnih procesa od sredstava rada i obradnih procesa, ,
sa sa karakteristi karakteristi nim nim ulaznim i izlaznim veliinama. ulaznim i izlaznim veliinama.
3
www.mfkg.kg.ac.yu
Obradni sistemi Obradni sistemi
Sredstva rada Sredstva rada obuhvataju pet podsistema obuhvataju pet podsistema: :
a alatna latna ma ma ina, ina,
r rezni alat, ezni alat,
p pribor ribori i
m merni instrumenat erni instrumenati i - - merila merila i i
p predmet obrade redmet obrade - - obradak. obradak.
Podsistem ma Podsistem ma ina ina ini jedna ili vi ini jedna ili vi e alatnih ma e alatnih ma ina sa svim instalacijama ina sa svim instalacijama
i agregatima. i agregatima. Podsistem alata Podsistem alata se sastoji od jednog ili vi se sastoji od jednog ili vi e reznih alata za e reznih alata za
izvo izvo enje procesa obrade. enje procesa obrade. Podsistem pribora Podsistem pribora obuhvata sve standardne, obuhvata sve standardne,
univerzalne i specijalne pribore za pozicioniranje univerzalne i specijalne pribore za pozicioniranje, vo , vo enje enje i stezanje alata i i stezanje alata i
obratka. obratka. Podsistem merila Podsistem merila ine ine univerzalna i specijalna univerzalna i specijalna sredstva merenja i sredstva merenja i
kontrole. Jedan ili vi kontrole. Jedan ili vi e e predmeta obrade predmeta obrade - - obradaka obradaka ine ine podsistem podsistem
obradaka obradaka. .
www.mfkg.kg.ac.yu
Obradni procesi Obradni procesi
Obradni procesi se sastoje od: Obradni procesi se sastoje od:
p procesa obrade (direktnih ili efektivnih procesa) i rocesa obrade (direktnih ili efektivnih procesa) i
p pomonih procesa omonih procesa
Procesi obrade Procesi obrade su procesi rezanja su procesi rezanja - - direktne transformacije pripremka u direktne transformacije pripremka u
izradak izradak (struganje, bu (struganje, bu enje, glodanje...). enje, glodanje...). Pomo Pomo ni procesi ni procesi omogu omogu avaju avaju
izvo izvo enje procesa obrade (pozicioniranje i stezanje alata i obratka, enje procesa obrade (pozicioniranje i stezanje alata i obratka,
odlaganje izradka, uklju odlaganje izradka, uklju ivanje i isklju ivanje i isklju ivanje ma ivanje ma ine...). ine...).
Tehnolo Tehnolo ki ili obradni proces (proces izrade del ki ili obradni proces (proces izrade delov ova i proizvoda) se realizuje a i proizvoda) se realizuje
kroz tehnolo kroz tehnolo ke postupke obrade. ke postupke obrade. Tehnolo Tehnolo ki postupak ki postupak je skup svih obrada je skup svih obrada
na predmetu obrade na predmetu obrade u toku izrade u toku izrade na odgovaraju na odgovaraju im ma im ma inama primenom inama primenom
reznog, steznog i mernog alata. Elementi tehnolo reznog, steznog i mernog alata. Elementi tehnolo kog postupka su kog postupka su
tehnolo tehnolo ke operacije ili jednostavno operacije. ke operacije ili jednostavno operacije. Tehnoloka o Tehnoloka operacija peracija je je
obrada obrada pripremka pripremka na jednoj ma na jednoj ma ini ini ( (jednom radnom mestu jednom radnom mestu) ), uz jednu , uz jednu
pripremu ma pripremu ma ine. Broj operacija je ine. Broj operacija je broj priprema broj priprema ili ili broj ma broj ma ina (kada se ina (kada se
operacija poklapa sa obradnim procesom) ili broj pozicija obrade operacija poklapa sa obradnim procesom) ili broj pozicija obrade. .
4
www.mfkg.kg.ac.yu
Obradni procesi Obradni procesi
Dva osnovna principa projektovanja tehnolo Dva osnovna principa projektovanja tehnolo kih kih postupaka postupaka su sa: su sa:
diferencijacijom diferencijacijom i i
koncentracijom koncentracijom operacija operacija. .
Diferencijacija Diferencijacija operacija operacija podrazumeva podrazumeva tehnolo tehnolo ki ki proces proces proiz proiz- -vodnje vodnje kod kod
koga koga su su proizvodne proizvodne operacije operacije svedene svedene na na najjednostavnije najjednostavnije elemente elemente
( (zahvate zahvate). ). Koncentracija operacija Koncentracija operacija je objedinjavanje nekoliko razli je objedinjavanje nekoliko razli itih itih
obrada (zahvata) na jednoj ma obrada (zahvata) na jednoj ma ini i u isto vreme. ini i u isto vreme.
U okviru jedne operacije postoji vi U okviru jedne operacije postoji vi e podoperacija. e podoperacija. Podoperacija Podoperacija predstavlja predstavlja
jedan polo jedan polo aj predmeta obrade u odnosu na ma aj predmeta obrade u odnosu na ma inu i stezni alat ili pribor. inu i stezni alat ili pribor.
Svaka Svaka operacija operacija ili ili podoperacija podoperacija se se sastoji sastoji od od: :
zahvata zahvata i i
prolaza prolaza. .
www.mfkg.kg.ac.yu
Obradni procesi Obradni procesi - - dva principa dva principa
projektovanja projektovanja
5
www.mfkg.kg.ac.yu
Obradni procesi Obradni procesi - - Zahvati Zahvati
Zahvat Zahvat je proces istovremene obrade jedne ili vi je proces istovremene obrade jedne ili vi e povr e povr ina predmeta obrade ina predmeta obrade
kori kori enjem jednog ili vi enjem jednog ili vi e alata, bez promene re e alata, bez promene re ima obrade. Razlikuj ima obrade. Razlikuju u se se
elementarni, slo elementarni, slo eni eni i i grupni zahvat grupni zahvat. . Elementarni zahvat Elementarni zahvat je obrada jedne je obrada jedne
povrine jednim alatom. povrine jednim alatom. Slo Slo eni zahvat eni zahvat je je proces oblikovanja sloene proces oblikovanja sloene
povrine povrine jednim alatom (kopiranjem ili na N jednim alatom (kopiranjem ili na NC i CNC C i CNC ma ma inama). inama). Grupni Grupni
zahvat zahvat ini proces istovremene obrade vi ini proces istovremene obrade vi e povr e povr ina ve ina ve im brojem alata. im brojem alata.
www.mfkg.kg.ac.yu
Obradni procesi Obradni procesi - - Prolazi Prolazi
Prolaz Prolaz je deo zahvata u kome se jedan sloj materijala uklanja jednim al je deo zahvata u kome se jedan sloj materijala uklanja jednim alatom. atom.
Poslednjim prolazom zavr Poslednjim prolazom zavr ava se zahvat i proces oblikovanja i obrade ava se zahvat i proces oblikovanja i obrade
posmatrane povr posmatrane povr ine. ine.
6
www.mfkg.kg.ac.yu
MAINE U OMR MAINE U OMR - - Alatne maine Alatne maine
Alatne ma Alatne ma ine ine obezbe obezbe uju uju izradu i obradu delova razli izradu i obradu delova razli itih oblika i dimenzija, itih oblika i dimenzija,
po po ev od najjednostavnijih (vratila, osovine, osovinice i sl.) do n ev od najjednostavnijih (vratila, osovine, osovinice i sl.) do najslo ajslo enijih enijih
(lopatice turbina, bregovi i sl.). Upravo ova (lopatice turbina, bregovi i sl.). Upravo ova injenica uslovljava pojavu injenica uslovljava pojavu
alatnih ma alatnih ma ina razli ina razli itih po obliku, strukturi i konstrukciji, dimenzijama, itih po obliku, strukturi i konstrukciji, dimenzijama,
eksploatacijskim karakteristikama i nameni. Klasifikacija ma eksploatacijskim karakteristikama i nameni. Klasifikacija ma ina se naj ina se naj e e e e
izvodi prema nameni, proizvodnoj operaciji, na: izvodi prema nameni, proizvodnoj operaciji, na: strugove, bu strugove, bu ilice, glodalice, ilice, glodalice,
rendisaljke, testere, brusilice, ma rendisaljke, testere, brusilice, ma ine za provla ine za provla enje, obradne centre, enje, obradne centre,
fleksibilne tehnolo fleksibilne tehnolo ke ke module, elije, centre i module, elije, centre i sisteme sisteme... ...
S Strukturni elementi alatnih maina su: trukturni elementi alatnih maina su:
glavni ili osnovni, glavni ili osnovni,
elementi gradnje i montae i elementi gradnje i montae i
sistemi upravljanja sistemi upravljanja
www.mfkg.kg.ac.yu
Alatne maine Alatne maine
7
www.mfkg.kg.ac.yu
Alatne maine Alatne maine - - struktura struktura
Glavni ili osnovni elementi Glavni ili osnovni elementi
su: su:
Nosei sistemi Nosei sistemi
Sistemi vo Sistemi vo enja i enja i
Pogonski sistemi Pogonski sistemi
(glavnog i pomonog (glavnog i pomonog
kretanja) kretanja)
www.mfkg.kg.ac.yu
Alatne maine Alatne maine - - pogonski sistemi pogonski sistemi
Pogonski sistemi glavnog obrtnog Pogonski sistemi glavnog obrtnog i i pravolinijskog kretanja pravolinijskog kretanja obezbe obezbe uju uju
neophodne momente i brzine rezanja za nastanak procesa rezanja d neophodne momente i brzine rezanja za nastanak procesa rezanja datog atog
spektra materijala i dimenzija predmeta obrade. spektra materijala i dimenzija predmeta obrade.
Pogonski sistemi pomo Pogonski sistemi pomo nog kretanja nog kretanja obezbe obezbe uju neophodne momente i uju neophodne momente i
brzine kretanja za nastavak procesa rezanja. Zavisno od koncepci brzine kretanja za nastavak procesa rezanja. Zavisno od koncepcijskog re jskog re enja enja
i vrste alatne ma i vrste alatne ma ine mogu biti ine mogu biti zavisni zavisni ili ili nezavisni, nezavisni, kontinualni kontinualni ili ili periodi periodi ni. ni.
8
www.mfkg.kg.ac.yu
Prenosnici alatnih maina Prenosnici alatnih maina - - Vrste Vrste
prenosnika prenosnika
Obezbeuju izmenu parametara kretanja izvrnih organa alatnih maina
(broja obrta, broja duplih hodova, koraka, brzine pomonog kretanja i sl.). Dele
se na prenosnike:
glavnog kretanja i
pomonog kretanja.
Prenosnici alatnih maina prema principu gradnje mogu biti:
mehaniki,
elektrini,
hidraulini,
pneumatski,
kombinovani
a prema vrednosti izlaznih parametara kretanja (nainu regulisanja izlaznih
parametara):
kontinualni i
stupnjeviti.
Prenosnici za glavno kretanje se izvode najee kao stupnjeviti ili
kombinovani (stupnjeviti i kontinualni).
www.mfkg.kg.ac.yu
Mehaniki stupnjeviti prenosnici Mehaniki stupnjeviti prenosnici
Mehani Mehani ki ki stupnjeviti stupnjeviti prenosnici prenosnici, , izvedeni izvedeni naj naj e e e e kao kao kai kai ni ni ili ili zup zup asti asti, ,
obezbe obezbe uju uju diskretne diskretne vrednosti vrednosti parametara parametara kretanja kretanja unutar unutar oblasti oblasti izmene izmene
parametara parametara ( (minimalne minimalne i i maksimalne maksimalne vrednosti vrednosti) ) oblasti regulisanja oblasti regulisanja. .
9
www.mfkg.kg.ac.yu
Kontinualni prenosnici Kontinualni prenosnici
Kontinualni Kontinualni prenosnici prenosnici, naje , najee e mehani mehani ki ki varijator varijatori i, , elektri elektri ni ni, , hidrauli hidrauli ni ni
ili ili kombinovani kombinovani, , o obezbe bezbe uju bilo koju vrednost parametara kretanja unutar uju bilo koju vrednost parametara kretanja unutar
oblasti izmene parametara oblasti izmene parametara oblasti regulisanja oblasti regulisanja. .
www.mfkg.kg.ac.yu
Zakonitosti promene parametara kretanja Zakonitosti promene parametara kretanja
), D , V ( f
D
V 1000
n =
Broj obrta alata ili predmeta obrade je: Broj obrta alata ili predmeta obrade je:
Pri V = const Pri V = const za za
D D
1 1
, D , D
1 1
, ..., D , ..., D
m m
treba obezbediti diskretne vrednosti brojeva obrta treba obezbediti diskretne vrednosti brojeva obrta
n n
1 1
, n , n
2 2
, ..., n , ..., n
m m
Za Za D = D D = D
min min
D D
max max
potrebna je kontinualna promena potrebna je kontinualna promena
n= n n= n
min min
- - n n
max max
Najee se koriste stupnjeviti prenosnici sa razliitim zakonitostima
promene parametara kretanja - promenama kao to su:
aritmetika
geometrijska
dvostruka geometrijska i
logaritamska
Ove promene obezbeuju standardizuju i unifikaciju prenosnika i pojeftinjenje
gradnje obradnih sistema.
10
www.mfkg.kg.ac.yu
Zakonitosti promene parametara kretanja Zakonitosti promene parametara kretanja
Geometrijska promena se uglavnom koristi, jer obezbeuje najbolje efekte
u pogledu standardizacije i unifikacije prenosnika i obradnih sistema. To je
promena kod koje je odnos dve susedne vrednosti parametra (vee i
manje) konstantan i predstavlja geometrijski faktor promene prenosnika :
. const
n
n
.......
n
n
n
n
1 m
m
2
3
1
2
= = = = =

www.mfkg.kg.ac.yu
Standardni brojevi obrta i koraci Standardni brojevi obrta i koraci
U uslovima pojedinane proizvodnje koriste se univerzalne maine kod kojih je
dijapazon (oblast) promene broja obrta (koraka) vei:
, 500 100
n
n
R
min
max
m
= =
U serijskoj i masovnoj proizvodnji koriste se specijalne maine kod kojih je
dijapazon regulisanja znatno manji (Rm = 5 - 20).
Za unifikaciju i standardizaciju maina i prenosnika za glavno i pomono
kretanje koriste se standardne vrednosti brojeva obrta i parametara pomonog
kretanja, formirane za geometrijsku promenu korienjem osnovnog reda
zasnovanog na geometrijskom faktoru promene prenosnika:
. 12 , 1 10 20 R
20
= =
, 25 , 1 10 10 R
10
= = , 4 , 1 10 3 / 20 R
3 / 20
= = 6 , 1 10 5 R
5
= = . 2 10 3 / 10 R
3 / 10
= =
Pored osnovnog reda koriste se i izvedeni redovi:
11
www.mfkg.kg.ac.yu
Prikazivanje prenosnika Prikazivanje prenosnika
Prenosnici se prikazuju kinematskom kinematskom emom emom, , strukturnim strukturnim dijagramom dijagramom
( (Germerova Germerova ema ema) ) i dijagramom dijagramom broja broja obrta obrta ili koraka koraka ( (lezingerov lezingerov dijagram dijagram) ).
Kinematska Kinematska ema ema prenosnika prenosnika je je ematski ematski prikaz prikaz elemenata elemenata prenosnika prenosnika ( (vratila vratila, ,
zupanika zupanika, , leita leita, , prenosnih prenosnih blokova blokova, , spojnica spojnica i i sl sl.) i .) i toka toka prenosa prenosa kretanja kretanja od od
ulaznog ulaznog do do izlaznog izlaznog vratila vratila. .
www.mfkg.kg.ac.yu
Strukturni Strukturni dijagram dijagram definie definie optu optu strukturnu strukturnu sliku sliku prenosa prenosa kretanja kretanja od od
ulaznog ulaznog ( (pogonskog pogonskog) do ) do izlaznog izlaznog vratila vratila prenosnika prenosnika ( (radnog radnog vretena vretena maine maine). ).
Sadri Sadri podatke podatke o o broju broju prenosnih prenosnih blokova blokova, , prenosnih prenosnih sklopova sklopova i i prenosnika prenosnika u u
sklopu sklopu, , rasporedu rasporedu prenosnih prenosnih sklopova sklopova, , broju broju vratila vratila, , leajeva leajeva i i spojnica spojnica i i broju broju
stupnjeva stupnjeva promene promene pojedinih pojedinih vratila vratila i i prenosnika prenosnika u u celini celini. .
12
www.mfkg.kg.ac.yu
Dijagram Dijagram brojeva brojeva obrta obrta ( (koraka koraka), ), pored pored karakteristika karakteristika koje koje se se identifikuju identifikuju
strukturnim strukturnim dijagramom dijagramom, , definie definie prenosne prenosne odnose odnose pojedinih pojedinih prenosnika prenosnika i i
obezbe obezbe uje uje izraunavanje izraunavanje brojeva brojeva obrta obrta, , obrtnih obrtnih momenata momenata, , faktora faktora prenosa prenosa i i
brojeva brojeva zuba zuba zupanika zupanika ( (kod kod zupastih zupastih prenosnika prenosnika). ).
www.mfkg.kg.ac.yu
REZNI ALATI REZNI ALATI - - Klasifikacija reznih alata Klasifikacija reznih alata
Rezni Rezni alat alati i su su definisan definisani i standardima standardima kao kao standardni standardni rezni rezni alati alati, pri pri
emu su emu su utvr utvr eni eni: : oblici oblici, , dimenzije dimenzije, , namena namena i i tehni tehni ki ki zahtevi zahtevi (uslovi) (uslovi). .
U U masovnoj masovnoj i i visokoserijskoj visokoserijskoj proizvodnji proizvodnji korist koriste se e se tzv tzv. . specijaln specijalni i
rezn rezni i alat alati i, , specijalno specijalno projektovani projektovani i i izra izra eni eni za za konkretne konkretne uslove uslove obrade obrade i i
konkretnu konkretnu proizvodnu proizvodnu opremu opremu. .
Op Op ta podela reznih alata je na: ta podela reznih alata je na: ru ru ne ne i i ma ma inske inske. .
Podela ma Podela ma inskih alata se izvodi prema inskih alata se izvodi prema vrsti obrade, materijalu vrsti obrade, materijalu
predmeta obrade, vrsti alatnog materijala, broju reznih ivica, o predmeta obrade, vrsti alatnog materijala, broju reznih ivica, obliku alata i bliku alata i
polo polo aju povr aju povr ina obrade, tipu alata, na ina obrade, tipu alata, na inu postavljanja alata itd. inu postavljanja alata itd.
P Prema rema vrsti obrade vrsti obrade - - rezni alati za: rezni alati za: struganje, b struganje, bu uenje, pro enje, pro irivanje i irivanje i
razvrtanje, glodanje, rendisanje, bru razvrtanje, glodanje, rendisanje, bru enje i gla enje i gla anje, provla anje, provla enje, izradu enje, izradu
zup zup anika, o anika, o ljebljenih vratila, navoja i sl. ljebljenih vratila, navoja i sl.
Prema Prema vrsti materijala predmeta obrade vrsti materijala predmeta obrade - - rezni alati za rezni alati za obradu obradu: :
metala, drveta, plasti metala, drveta, plasti nih masa, nemetala (kamen, staklo, hartij nih masa, nemetala (kamen, staklo, hartija a, grafit , grafit...) ...)
Prema Prema vrsti alatnog materijala vrsti alatnog materijala - - alat alati i od od alatnog alatnog elika, brzoreznog elika, brzoreznog
elika, tvrdih metala, kerami elika, tvrdih metala, kerami kih materijala, dijamantsk kih materijala, dijamantski i alat alati i, alat , alati i od od
supertvrdih materijala supertvrdih materijala i sl. i sl.
13
www.mfkg.kg.ac.yu
Klasifikacija reznih alata Klasifikacija reznih alata
Prema Prema broju reznih ivica broju reznih ivica razlikuju se razlikuju se jednose jednose ni ni (no (no evi za evi za
rendisanje, struganje, bu rendisanje, struganje, bu enje, rezanje navoja i sl.), enje, rezanje navoja i sl.), dvose dvose ni ni (spiralne i (spiralne i
ravne burgije i sl.), ravne burgije i sl.), vi vi ese ese ni ni (pro (pro iriva iriva i, razvrta i, razvrta i, upu i, upu ta ta i, glodala, i, glodala,
ureznici, ...) i ureznici, ...) i mnogose mnogose ni ni alati (alati za bru alati (alati za bru enje enje - - tocila). tocila).
Prema Prema obliku alata obliku alata - - polo polo aju aju obra obra ivanih ivanih povr povr ina ina - - alati za obr alati za obra adu du
spolja spolja njih povr njih povr ina, izradu otvora, izradu navoja, o ina, izradu otvora, izradu navoja, o ljebljenih vratila i ljebljenih vratila i
zup zup anika. anika.
Prema Prema tipu tipu alati izra alati izra en eni i izjedna izjedna (integralni alati), sa umetnutim (integralni alati), sa umetnutim
zubima, alati sa lemljenim zubima, alati sa lemljenim i ili li mehani mehani ki pri ki pri vr vr enim plo enim plo icama icama. .
Prema Prema na na inu postavljanja na ma inu postavljanja na ma inu inu - - alati sa dr alati sa dr kom i nasadni kom i nasadni
alati ili alati sa otvorom alati ili alati sa otvorom. .
Najva Najva nije karakteristike reznih alata su: nije karakteristike reznih alata su:
geometrijski oblik geometrijski oblik - - odre odre en postupkom obrade, en postupkom obrade,
rezna geometrija rezna geometrija - - osnovna i geometrija specifi osnovna i geometrija specifi na za na za pojedine alate i pojedine alate i
materijal materijal alata alata. .
www.mfkg.kg.ac.yu
Oblik i konstruktivni elementi reznih alata Oblik i konstruktivni elementi reznih alata
Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva osnovna dela: Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva osnovna dela:
tela alata tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata ( na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin rezni klin) ) alati alati sa sa
drkom drkom i i
drke drke ili ili otvora otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i stezanje ala u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i stezanje alata ta
na nosa alata i mainu na nosa alata i mainu - - nasadni alati nasadni alati. .
14
www.mfkg.kg.ac.yu
Telo alata Telo alata
Telo alata Telo alata sa reznim klinom alata ini jedinstvenu konstruktivnu i funkcio sa reznim klinom alata ini jedinstvenu konstruktivnu i funkcionalnu nalnu
celinu formiranu na razliite naine i to kao alat: celinu formiranu na razliite naine i to kao alat:
iz jednog komada (integralno), iz jednog komada (integralno),
sa umetnutim reznim elementima (zubima), sa umetnutim reznim elementima (zubima),
lemljenom ili lemljenom ili
mehaniki privrenom ploicom mehaniki privrenom ploicom. .
Rezni klin Rezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbe alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbe ujui rezanje ujui rezanje - -
uklanjanje vika materijala. uklanjanje vika materijala.
www.mfkg.kg.ac.yu
Drka ili otvor Drka ili otvor
Drka Drka (otvor) (otvor) - - prihvatni prihvatni i i stezni deo, stezni deo, obezbe obezbe uje pravilno postavljanje uje pravilno postavljanje - -
baziranje, prihvatanje i pouzdano stezanje alata u pribor maine baziranje, prihvatanje i pouzdano stezanje alata u pribor maine, a esto i , a esto i
centriranje alata centriranje alata. .
Oblik drke zavisi od tipa alata. Kod strugarskih noeva drka j Oblik drke zavisi od tipa alata. Kod strugarskih noeva drka je krunog, e krunog,
pravougaonog ili kvadratnog poprenog preseka pravougaonog ili kvadratnog poprenog preseka. .
Kod cilindrinih alata (burgije, razvrtai, vretenasta glodala i Kod cilindrinih alata (burgije, razvrtai, vretenasta glodala i sl.) oblici drki se sl.) oblici drki se
razvrstavaju na: razvrstavaju na:
cilindrine cilindrine i i
sa sa Morze Morze konusom konusom i to: i to:
sa sa uicama uicama i i
bez bez uica uica, ,
15
www.mfkg.kg.ac.yu
Drke alata Drke alata
cilindri cilindrine ne
www.mfkg.kg.ac.yu
Nasadni alati Nasadni alati
Nasadni alati imaju cilindrine ili konine otvore, preko kojih se ostvaruje
postavljanje, centriranje, baziranje i stezanje alata. Uzduni ili popreni klin spreava
proklizavanje alata i obezbeuje prenoenje obrtnog momenta sa vratila maine na
alat.
16
www.mfkg.kg.ac.yu
Rezne ploice Rezne ploice
Rezne Rezne ploice ploice se se izra izra uju uju od od brzoreznog brzoreznog elika elika, , tvrdog tvrdog metala metala, , rezne rezne keramike keramike, ,
dijamanta dijamanta i i kubnog kubnog nitrida nitrida bora bora, a , a za za nosa nosa alata alata se se vezuju vezuju: :
lemljenjem lemljenjem ( (lemljene lemljene ploice ploice) ) ili ili
mehanikim mehanikim privrivanjem privrivanjem ( (okretne okretne ili ili izmenjive izmenjive ploice ploice). ).
Lemljenje Lemljenje ploice ploice od od brzoreznog brzoreznog elika elika ili ili tvrdog tvrdog metala metala se se koriste koriste za za izradu izradu
strugarskih strugarskih noeva noeva, , burgija burgija, , razvrtaa razvrtaa, , glodala glodala i i sl sl. . Retko Retko se se sreu sreu u u savremenim savremenim
proizvodnim proizvodnim uslovima uslovima. .
Okretne Okretne - - izmenjive izmenjive ili ili viesene viesene ploice ploice se se mehaniki mehaniki vezuju vezuju za za nosa nosa alata alata. . Nakon Nakon
habanja jednog seiva menja se seivo, a nakon habanja ploice m habanja jednog seiva menja se seivo, a nakon habanja ploice menja se ploica. enja se ploica.
Pohabane ploice se skupljaju i vraaju na reciklau. Pohabane ploice se skupljaju i vraaju na reciklau.
Okretne ploice su razliitog oblika, dimenzija, geometrije, ta Okretne ploice su razliitog oblika, dimenzija, geometrije, tanosti izrade i sl. Prema nosti izrade i sl. Prema
ISO standardima ISO standardima oznaka ploica je usklaena sa i ima: oznaka ploica je usklaena sa i ima:
10 10 obaveznih obaveznih ( (prva prva etiri etiri slovna slovna) i ) i
2 2 dopunska dopunska ( (slovna slovna) ) simbola simbola - - mesta mesta. .
10 ob 10 obaveznih simbola se odnosi na oblik, le aveznih simbola se odnosi na oblik, le ni ugao, tolerancije izrade, vrstu lomaa ni ugao, tolerancije izrade, vrstu lomaa
i dimenzije, a 2 dopunska na oblik rezne ivice i smer rezanja. i dimenzije, a 2 dopunska na oblik rezne ivice i smer rezanja.
www.mfkg.kg.ac.yu
Lemljene Lemljene r rezne ploice ezne ploice
17
www.mfkg.kg.ac.yu
Okretne Okretne r rezne ploice ezne ploice
www.mfkg.kg.ac.yu
Okretne Okretne r rezne ploice ezne ploice
18
www.mfkg.kg.ac.yu
Rezne ploice supertvrdih materijala Rezne ploice supertvrdih materijala
Ploice Ploice od od alatne alatne keramike keramike su su ist istog og oblik oblika a kao kao i i ploice ploice od od tvrdog tvrdog metala metala. . Izra Izra uju uju se se
bez bez centralnog centralnog otvora otvora, , imaju imaju veu veu debljinu debljinu i i le le ni ni ugao ugao im im je je 0 0
o o
. . Ploice Ploice sa sa
polikristalnim polikristalnim dijamantom dijamantom i i nitridom nitridom bora bora su su ploice ploice od od tvrdog tvrdog metala metala na na koje koje je je
nanet nanet sloj sloj supertvdog supertvdog materijala materijala debljine debljine oko oko 0,5 mm 0,5 mm Preotravaju Preotravaju se i se i mehaniki mehaniki
vezuju vezuju za za nosa nosa alata alata. .
www.mfkg.kg.ac.yu
Mehaniko vezivanje ploica Mehaniko vezivanje ploica
Mehaniko vezivanje ploica za nosa ploica (alata) se ostvaruj Mehaniko vezivanje ploica za nosa ploica (alata) se ostvaruje preko poluge, klina e preko poluge, klina
i zavrtnja ili draa i zavrtnja itd. i zavrtnja ili draa i zavrtnja itd. etiri standardizovana postupka su prikazana na etiri standardizovana postupka su prikazana na
slici. slici.
Nosai alata su razliite konstrukcije i izraeni su od konstruktivnih materijala. Prema
ISO standardu oznaka nosaa ima 14 simbola (12 obaveznih i dva dopunska).
19
www.mfkg.kg.ac.yu
Sve vrste savremenih alatnih materijala su nastale kao rezultat Sve vrste savremenih alatnih materijala su nastale kao rezultat stalne tenje da se stalne tenje da se
obezbedi alatni materijal to obezbedi alatni materijal to vee vee: :
tvrdoe tvrdoe - - otpornosti na habanje otpornosti na habanje i i
ilavosti ilavosti - - otpornosti na otpornosti na udarna udarna optereenja optereenja i i vibracije vibracije, ,
posebno u uslovima visokih temperatura rezanja. Sa porastom temp posebno u uslovima visokih temperatura rezanja. Sa porastom temperature rezanja erature rezanja
opadaju vrednosti mehanikih karakteristika alatnih materijala opadaju vrednosti mehanikih karakteristika alatnih materijala. . Smanjenje tvrdoe Smanjenje tvrdoe
alatnog materijala dovodi do smanjenja otpornosti na habanje i p alatnog materijala dovodi do smanjenja otpornosti na habanje i postojanosti alata. ostojanosti alata.
www.mfkg.kg.ac.yu
R Reenje suprotnih zahteva eenje suprotnih zahteva ( (tvrdo tvrdoa a i ilavo i ilavost materijala) st materijala) dovelo je do razvoja spektra dovelo je do razvoja spektra
alatnih materijala kao to su: alatnih materijala kao to su:
ugljenini i legirani alatni elici, ugljenini i legirani alatni elici,
brzorezni brzorezni elici elici, ,
tvrdi tvrdi metali metali, ,
alatna alatna ili ili rezna rezna keramika keramika i i
super super tvrdi tvrdi materijali materijali. .
Sem Sem ovih ovih alatnih alatnih materijala materijala koriste koriste se i se i materijali materijali nedefinisane nedefinisane geometrije geometrije namenjeni namenjeni
izradi izradi alata alata za za bruenje bruenje, , poliranje poliranje, , honovanje honovanje i i sl sl. To . To su su razliiti razliiti brusni brusni materijali materijali tipa tipa
korunda korunda, , silicijum silicijum karbida karbida i i sl sl. .
Pored alatnih materijala za izradu alata koriste i se Pored alatnih materijala za izradu alata koriste i se pomoni materijali pomoni materijali. . To su To su
materijali za izradu drke, tela, nosaa, nastavaka i sl. Kao po materijali za izradu drke, tela, nosaa, nastavaka i sl. Kao pomoni materijali moni materijali
koriste se: koriste se: konstruktivni elici, sivi liv, elini i aluminijumski liv konstruktivni elici, sivi liv, elini i aluminijumski liv itd. itd.
To znai da se za izradu alata koriste dve grupe materijala: To znai da se za izradu alata koriste dve grupe materijala:
alatni materijali i alatni materijali i
pomoni materijali pomoni materijali. .
20
www.mfkg.kg.ac.yu
Ugljenini alatni elici Ugljenini alatni elici pripadaju grupi alatnih elika istorijskog znaaja. Koriste se pripadaju grupi alatnih elika istorijskog znaaja. Koriste se
za izradu alata namenjenih obradi metala malim brzinama rezanja za izradu alata namenjenih obradi metala malim brzinama rezanja (runi ureznici, (runi ureznici,
razvrtai i sl.) i obradi drveta. razvrtai i sl.) i obradi drveta. To su To su nelegirani elici sa 0,5 nelegirani elici sa 0,5 - - 1,35 % ugljenika i 1,35 % ugljenika i
niskim sadrajem silicijuma i mangana niskim sadrajem silicijuma i mangana ( (eli elici ci za hladan rad za hladan rad tipa tipa 1530, 1740, 1530, 1740,
1741, 1840, 1841, 1940, 1941, 1943, 1944, 1946, 1741, 1840, 1841, 1940, 1941, 1943, 1944, 1946, 1948 ... 1948 ...). ).
Legirani alatni elici Legirani alatni elici su elici poboljan su elici poboljane e otpornosti na visokim temperaturama i na otpornosti na visokim temperaturama i na
habanje. ee se koriste za izradu alata za isecanje i oblikova habanje. ee se koriste za izradu alata za isecanje i oblikovanje lima, mernih alata i nje lima, mernih alata i
pribora. pribora. Dele se na: Dele se na: hrom, volfram, hrom hrom, volfram, hrom - - volframove, hrom volframove, hrom - - silicijumove silicijumove i i hrom hrom - -
vanadijumove legirane alatne elike vanadijumove legirane alatne elike. To su, na primer, elici tipa 4140, 4141, . To su, na primer, elici tipa 4140, 4141,
4143, ..., 4149, prokron elici ( 4170 ... 4176), merilo e 4143, ..., 4149, prokron elici ( 4170 ... 4176), merilo elici ( 3840, 4840, lici ( 3840, 4840,
6440, ...), OCR elici ( 4150, 4650, 4750 ...) ... 6440, ...), OCR elici ( 4150, 4650, 4750 ...) ...
www.mfkg.kg.ac.yu
Savremeni alatni materijali Savremeni alatni materijali
U grupu savremenih, najee korienih, alatnih materijala U grupu savremenih, najee korienih, alatnih materijala spadaju spadaju: :
brzorezni brzorezni elici elici, ,
tvrdi tvrdi metali metali, ,
alatna alatna ili ili rezna rezna keramika keramika i i
super super tvrdi tvrdi materijali materijali. .
Brzorezni Brzorezni eli elici ci se se preteno preteno primenjuj primenjuju u pri pri izrad izradi i alata alata za za obradu otvora ( obradu otvora (bu burgija, rgija,
proirivaa, razvrtaa) proirivaa, razvrtaa), , izradu navoja, izradu navoja, glodanje glodanje (integralnih glodala manjih (integralnih glodala manjih
dimenzija) dimenzija), , noeva za noeva za rendisanje rendisanje, , provla provlaka ka a, alata za izradu zupanika a, alata za izradu zupanika i i sl sl., ., alata alata koji koji
rade rade u u uslovima uslovima prekidnog prekidnog rezanja rezanja. . To su To su visokolegirani alatni eli visokolegirani alatni elici ci sa veim sa veim
sadrajem legirajuih elemenata, pre svih: hroma, volframa, moli sadrajem legirajuih elemenata, pre svih: hroma, volframa, molibdena, vanadijuma i bdena, vanadijuma i
kobalta. kobalta.
Prema osnovnim legirajuim elementima brzorezni elici Prema osnovnim legirajuim elementima brzorezni elici (B) (B) se dele na: se dele na:
o o volframove volframove B B: : 6880, 6881, 6882, 6883, 9782 .. 6880, 6881, 6882, 6883, 9782 .., ,
o o volfram volfram - - molibdenske molibdenske B B: : 7680, 9780, 9783... 7680, 9780, 9783..., ,
o o molibdenske molibdenske B B: : 7880, ..., 7880, ...,
o o vanadijumske vanadijumske B B: : 8780, 9681, 9683, 6981, 9880, 8780, 9681, 9683, 6981, 9880, ... ... i i
o o kobaltske kobaltske B B: : 6980, 9682, 9780, ... 6980, 9682, 9780, ...
21
www.mfkg.kg.ac.yu
U U savremenim savremenim proizvodnim proizvodnim uslovima uslovima koriste koriste se i se i dve dve nove nove tehnologije tehnologije poboljanja poboljanja
kvaliteta kvaliteta alata alata od od brzoreznih brzoreznih elika elika i to i to tehnologije tehnologije: :
metalurgije metalurgije praha praha i i
nanoenja nanoenja prevlaka prevlaka. .
Metalurgija praha Metalurgija praha je tehnologija kod koje se rastopljeni metal pretvara u prah. P je tehnologija kod koje se rastopljeni metal pretvara u prah. Prah se rah se
podvrgava presovanju na visokim pritiscima (oko 100 MPa) i temp podvrgava presovanju na visokim pritiscima (oko 100 MPa) i temperaturama (oko eraturama (oko
1150 1150
o o
C). C).
Savremeni brzorezni elici sa Savremeni brzorezni elici sa prevlakama prevlakama, najee titan , najee titan - - nitrida (TiN) poskupljuju nitrida (TiN) poskupljuju
alat za 20 alat za 20 - - 40 40 %, %, ali obezbe ali obezbe uju i poveanje postojanosti alata za 2 uju i poveanje postojanosti alata za 2 - - 3 pa i nekoliko 3 pa i nekoliko
puta puta. . Prevlake se izra Prevlake se izra uju kao uju kao jednoslojne jednoslojne ili ili vieslojne vieslojne od od TiC, TiN, Al TiC, TiN, Al
2 2
O O
3 3
, kubnog , kubnog
nitrida bora nitrida bora ili ili dijamanta dijamanta. .
www.mfkg.kg.ac.yu
Tvrdi Tvrdi metali metali se se koriste koriste za za izradu izradu strugarskih strugarskih noeva noeva, , eonih eonih glodala glodala i i sl sl., ., alata alata koji koji
preteno preteno rade rade u u uslovima uslovima neprekidnog neprekidnog rezanja rezanja. .
Tvrdi metali su fiziko Tvrdi metali su fiziko - - metalurka smea tvrdih metalurka smea tvrdih (osnovni materijal tipa karbida (osnovni materijal tipa karbida
WC, TiC, TaC, NbC, ...) WC, TiC, TaC, NbC, ...) i ilavih komponenti i ilavih komponenti - - vezivnog materijala vezivnog materijala (metali Co, Ni, (metali Co, Ni,
...). ...).
Tvrde metale odlikuju visoka postojanost i tvrdoa na povienim Tvrde metale odlikuju visoka postojanost i tvrdoa na povienim temperaturama (i temperaturama (i
do 1250 do 1250
o o
C), to obezbeuje poveanje brzine rezanja i proizvodnosti. Me C), to obezbeuje poveanje brzine rezanja i proizvodnosti. Meutim, utim,
manja ilavost dovodi do smanjenja otpornosti na udarna manja ilavost dovodi do smanjenja otpornosti na udarna - - dinamika optereenja. dinamika optereenja.
Prema sadraju volfram Prema sadraju volfram - - karbida WC razlikuju se: karbida WC razlikuju se:
tvrdi metali sa velikim sadrajem WC i neznatnim dodatkom ostali tvrdi metali sa velikim sadrajem WC i neznatnim dodatkom ostalih h
karbida TiC, TaC. karbida TiC, TaC. Namenjeni su obradi tvrdih i krtih materijala, kada se Namenjeni su obradi tvrdih i krtih materijala, kada se
formira kidana strugotina i formira kidana strugotina i
tvrdi metali na bazi WC, TiC i TaC (sa poveanim sadrajem TiC i tvrdi metali na bazi WC, TiC i TaC (sa poveanim sadrajem TiC i TaC). TaC).
Namenjeni su obradi ilavih materijala, kada se formira neprekid Namenjeni su obradi ilavih materijala, kada se formira neprekidna na
strugotina. strugotina.
Prema ISO standardima oznaka tvrdog metala sadri: Prema ISO standardima oznaka tvrdog metala sadri:
slovni slovni i i
brojni brojni deo deo. .
22
www.mfkg.kg.ac.yu
Slovni Slovni deo deo oznake oznake ukazuje ukazuje na na grupu grupu tvrdih tvrdih metala metala. . T Tri grupe ri grupe TM su TM su: :
o o grupa P (plava) grupa P (plava) - - namenjena obradi elika, elinog i temper liva, namenjena obradi elika, elinog i temper liva,
o o grupa M (uta) grupa M (uta) - - namenjena obradi elika, elinog, temper i sivog liva i namenjena obradi elika, elinog, temper i sivog liva i
o o grupa K (crvena) grupa K (crvena) - - namenjena obradi krtih materijala. namenjena obradi krtih materijala.
Brojni deo oznake odre Brojni deo oznake odre uje kvalitet tvrdog metala i suava oblast primene. uje kvalitet tvrdog metala i suava oblast primene. T Tvrd vrdi i
metal metal, na primer, , na primer, kvaliteta kvaliteta P01 P01 - - P10 P10 se se koristi za izradu alata namenjenih zavrnoj, koristi za izradu alata namenjenih zavrnoj,
a k a kvalitet P20 valitet P20 - - P50 za izradu alata namenjenih gruboj obradi P50 za izradu alata namenjenih gruboj obradi. .
www.mfkg.kg.ac.yu
Osnovni pravci usavravanja tvrdih metala su: Osnovni pravci usavravanja tvrdih metala su:
izmena hemijskog sastava, uvo izmena hemijskog sastava, uvo enjem rutenijuma i stvaranjem novih enjem rutenijuma i stvaranjem novih
tvrdih metala tipa TiC tvrdih metala tipa TiC - - NiMo i dr. (CERMET i sl.), NiMo i dr. (CERMET i sl.),
primena metalurgije praha, primena metalurgije praha,
nanoenje nanoenje razliitih tipova prevlaka razliitih tipova prevlaka (na (na bazi borida, kubnog nitrida bora bazi borida, kubnog nitrida bora
i dijamanta, ime se stvaraju univerzalni vienamenski tvrdi met i dijamanta, ime se stvaraju univerzalni vienamenski tvrdi metali i ali i
razvoj postupaka prerade i ponovnog oblikovanja razvoj postupaka prerade i ponovnog oblikovanja - - reciklae tvrdih reciklae tvrdih
metala metala. .
23
www.mfkg.kg.ac.yu
Rezna ili alatna keramika Rezna ili alatna keramika p predstavlja presovani ili sinterovani aluminijum redstavlja presovani ili sinterovani aluminijum - - trioksid trioksid
Al Al
2 2
O O
3 3
istoe 99,98 % istoe 99,98 % sa vezivnim materijalom sa vezivnim materijalom - - oksidi ili karbidi (SiO oksidi ili karbidi (SiO
2 2
, B , B
2 2
O O
2 2
, ,
B B
4 4
C, TiC,...). Presovanjem i sinterovanjem na temperaturi od 1600 C, TiC,...). Presovanjem i sinterovanjem na temperaturi od 1600 - - 1800 1800
o o
C C
izra izra uju se ploice razliitog oblika, koje se iskljuivo mehaniki v uju se ploice razliitog oblika, koje se iskljuivo mehaniki vezuju za ezuju za
nosa alata. nosa alata.
Rezna keramika se, najee, javlja u tri varijante Rezna keramika se, najee, javlja u tri varijante - - tipa kao: tipa kao:
o o mineralna (ista ili oksidna) keramika, mineralna (ista ili oksidna) keramika,
o o meana meana ( (oksidno oksidno - - karbidna karbidna) ) keramika keramika i i
o o silicijumnitridna silicijumnitridna keramika keramika. .
Supertvrdi alatni materijali Supertvrdi alatni materijali su: su:
prirodni prirodni dijamant dijamant, ,
kubni kubni nitrid nitrid bora bora - - CBN ( CBN (borozan borozan i i elbor elbor) i ) i
sintetiki sintetiki dijamant dijamant - - PKD. PKD.
Odlikuju Odlikuju se se vrlo vrlo visokom visokom tvrdoom tvrdoom i i otpornou otpornou na na habanje habanje, , niskom niskom ilavou ilavou i i
otpornou otpornou na na dinamika dinamika optereenja optereenja. .
www.mfkg.kg.ac.yu
Prirodni Prirodni dijamant dijamant se se koristi koristi u u obliku obliku monokristala monokristala koji koji se se mehaniki mehaniki vezuju vezuju za za nosa nosa
alata alata. .
Kubni nitrid bora CBN Kubni nitrid bora CBN se dobija sinterovanjem nitrida bora na vrlo visokim se dobija sinterovanjem nitrida bora na vrlo visokim
temperaturama i pritiscima. iroko se koristi za izradu tocila i temperaturama i pritiscima. iroko se koristi za izradu tocila i alata za obradu alata za obradu
kaljenih elika struganjem i glodanjem, umesto bruenja. kaljenih elika struganjem i glodanjem, umesto bruenja. Osnovne Osnovne tipovi tipovi kubnog kubnog
nitrida nitrida bora bora su su: :
elbor elbor i i
borozan borozan. .
Elbor Elbor se dobija sinterovanjem nitrida bora u specijalnim uslovima. se dobija sinterovanjem nitrida bora u specijalnim uslovima.
Borozan Borozan je supertvrdi materijal na bazi jedinjenja bora (40 % B) i azot je supertvrdi materijal na bazi jedinjenja bora (40 % B) i azota (50% N), uz a (50% N), uz
dodatak odgovarajuih legirajuih elemenata. dodatak odgovarajuih legirajuih elemenata.
Sintetiki dijamant PKD Sintetiki dijamant PKD se dobija sinterovanjem finog praha dijamanta, uz dodatak se dobija sinterovanjem finog praha dijamanta, uz dodatak
vezivnog sredstva (kobalta), na vrlo visokim temperaturama i pri vezivnog sredstva (kobalta), na vrlo visokim temperaturama i pritiscima. tiscima.
24
www.mfkg.kg.ac.yu
PRIBORI U OMR PRIBORI U OMR - - Uloga i klasifikacija Uloga i klasifikacija
Pribori su dopunski ure Pribori su dopunski ure aji pri obradi, montai i kontroli delova, sklopova i aji pri obradi, montai i kontroli delova, sklopova i
proizvoda. Pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predm proizvoda. Pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta obrade i alata. U eta obrade i alata. U
mnogim sluajevima obezbeuju i potrebno voenje alata u odnosu mnogim sluajevima obezbeuju i potrebno voenje alata u odnosu na predmet na predmet
obrade. Prema nameni dele se na: obrade. Prema nameni dele se na:
univerzalne i univerzalne i
specijalne. specijalne.
Univerzalni pribori Univerzalni pribori su namenjeni obradi razliitih pripremaka. Predstavljaju su namenjeni obradi razliitih pripremaka. Predstavljaju
standardni pribor svake alatne maine. standardni pribor svake alatne maine.
Specijalni pribori Specijalni pribori su namenjeni obradi odre su namenjeni obradi odre enih pripremaka ili izvo enih pripremaka ili izvo enju enju
odre odre enih operacija obrade na jednom ili vie delova. enih operacija obrade na jednom ili vie delova.
www.mfkg.kg.ac.yu
Univerzalni stezni pribori Univerzalni stezni pribori
Univerzalni ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedina Univerzalni ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedinanoj i maloserijskoj noj i maloserijskoj
proizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata r proizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata razliitih oblika i azliitih oblika i
dimenzija. Kao univerzalni pribori koriste se: dimenzija. Kao univerzalni pribori koriste se: univerzalna glave za stezanje, iljci, univerzalna glave za stezanje, iljci,
univerzalni steza za alate sa cilindrinom drkom, brzi steza univerzalni steza za alate sa cilindrinom drkom, brzi steza za alate sa za alate sa
cilindrinom drkom, mainske stege, obrtni stolovi, trnovi (vra cilindrinom drkom, mainske stege, obrtni stolovi, trnovi (vratila), odstojni tila), odstojni
prstenovi, obrtni prstenovi, stezne aure, elastine prstenovi, obrtni prstenovi, stezne aure, elastine stezne aure, magnetne ploe i sl. stezne aure, magnetne ploe i sl.
Univerzalni pribori su najee i standardizovani, pa se nazivaj Univerzalni pribori su najee i standardizovani, pa se nazivaju i u i standardnim standardnim
priborima alatnih maina priborima alatnih maina (isporuuju se uz mainu). (isporuuju se uz mainu).
25
www.mfkg.kg.ac.yu
www.mfkg.kg.ac.yu
Univerzalni stezni pribori Univerzalni stezni pribori - - iljci iljci
26
www.mfkg.kg.ac.yu
www.mfkg.kg.ac.yu
27
www.mfkg.kg.ac.yu
www.mfkg.kg.ac.yu
Specijalni pribori ili pomoni pribori se, prvenstveno, koriste u serijskoj i
masovnoj proizvodnji. Sastoje se od: tela pribora, elemenata za postavljanje
(baziranje), mehanizama za pritezanje (stezanje) i elemenata za povezivanje
(ivije, zavrtnjevi i sl.).
28
www.mfkg.kg.ac.yu
Telo pribora Telo pribora objedinjuje sve elemente pribora i prihvata sile i otpore rezan objedinjuje sve elemente pribora i prihvata sile i otpore rezanja. ja.
E Elementi za oslanjanje lementi za oslanjanje obezbe obezbe uju baziranje i oslanjanje predmeta obrade. Kao uju baziranje i oslanjanje predmeta obrade. Kao
elementi se koriste: elementi se koriste: oslonc oslonci i ( (kruti, podeljivi kruti, podeljivi i i samopodeljivi samopodeljivi) ), , epovi za centriranje epovi za centriranje i i
prizme prizme. Od . Od krutih oslonaca krutih oslonaca primenjuje se primenjuje se epovi epovi i i letve letve. .
www.mfkg.kg.ac.yu
29
www.mfkg.kg.ac.yu
Mehanizmi za pritezanje Mehanizmi za pritezanje pribora obezbe pribora obezbe uju uju
potpuni kontakt predmeta obrade i elemenata potpuni kontakt predmeta obrade i elemenata
za oslanjanje, spreavajui pomeranje i za oslanjanje, spreavajui pomeranje i
vibracije predmeta obrade u toku procesa vibracije predmeta obrade u toku procesa
rezanja. U zavisnosti od principa dejstva rezanja. U zavisnosti od principa dejstva
(formiranja sile stezanja) mehanizmi za (formiranja sile stezanja) mehanizmi za
pritezanje, a i pribori u celini, se dele na pritezanje, a i pribori u celini, se dele na
mehanike, pneumatske, hidrauline mehanike, pneumatske, hidrauline i i
kombinovane kombinovane, , mada se sreu i mada se sreu i
oprunomehaniki, oprunohidraulini, oprunomehaniki, oprunohidraulini,
elektromagnetni, vakumski elektromagnetni, vakumski i i elektromehaniki elektromehaniki. .
www.mfkg.kg.ac.yu
MERNI PRIBORI ili MERILA MERNI PRIBORI ili MERILA
Prema standardima sistema upravljanja kvalitetom serije Prema standardima sistema upravljanja kvalitetom serije ISO 9001: 2001 ISO 9001: 2001
(standardima (standardima QMS) QMS) tehni tehni ka kontrola kvaliteta izrade proizvoda (merenje, ka kontrola kvaliteta izrade proizvoda (merenje,
kontrolisanje i ispitivanje) obuhvata, i kontrolisanje i ispitivanje) obuhvata, izme zme u ostalog, i kontrolu: u ostalog, i kontrolu:
1. 1. kvaliteta kvaliteta izrade izrade proizvoda proizvoda i i
2. 2. sposobnosti sposobnosti tehnolo tehnolo kih kih procesa procesa i i proizvodne proizvodne opreme opreme. .
Kontrola Kontrola kvaliteta kvaliteta izrade izrade proizvoda proizvoda je je provera provera stepena stepena bliskosti bliskosti - - poklapanja poklapanja
pokazatelja pokazatelja kvaliteta kvaliteta izrade izrade sa sa zahtevima zahtevima definisanim definisanim konstruktivno konstruktivno - - tehnolo tehnolo kom kom
dokumentacijom dokumentacijom. .
Kontrola sposobnosti tehnolo Kontrola sposobnosti tehnolo kih procesa kih procesa (proizvodne opreme) podrazumeva (proizvodne opreme) podrazumeva
identifikovanje: identifikovanje:
indeksa indeksa potencijala potencijala ( (preciznosti preciznosti): ):
33 , 1
T
T
C
p
p
=
33 , 1
T
2
C
p
pk

=

indeksa sposobnosti (tanosti):
30
www.mfkg.kg.ac.yu
T = Xg - Xd, mm - konstruktivnom dokumentacijom propisana tolerancija izrade;
Tp = 6 , mm - prirodna tolerancija koja se obezbeuje datim procesom izrade;
, mm - standardna devijacija rasipanja rezultata merenja .
2
n
1 i
i
) X X (
n
1
=
=
=
=
n
1 i
i
X
n
1
X
www.mfkg.kg.ac.yu
Merenje i kontrola Merenje i kontrola
Merenje Merenje je eksperimentalno je eksperimentalno odre odre ivanje numerike vrednosti fizike veliine ivanje numerike vrednosti fizike veliine. .
Vrednost se Vrednost se oitava na oitava na indikatorskoj jedinici indikatorskoj jedinici merno mernog g pribor pribora. a.
31
www.mfkg.kg.ac.yu
Merenje i kontrola Merenje i kontrola
Kontrolom Kontrolom se se utvr utvr uje da li se uje da li se kontrolisan kontrolisana a veliin veliina nalazi unutar a nalazi unutar propisanih propisanih
odstupanja odstupanja (tolerantnog polja). (tolerantnog polja). Vrednost Vrednost kontrolisane kontrolisane veliine veliine je je odre odre ena ena
atributima atributima: : u u granicama granicama, , iznad iznad gornje gornje granice granice i i ispod ispod donje donje granice granice. .
Na osnovu rezultata kontrole delovi se razvrstavaju na Na osnovu rezultata kontrole delovi se razvrstavaju na usaglaene usaglaene (u granicama) (u granicama) i i
neusaglaene neusaglaene (van granica) (van granica) - - kart i za doradu kart i za doradu. .
www.mfkg.kg.ac.yu
Sredstva merenja i kontrole Sredstva merenja i kontrole - - merila merila
Sredstva merenja i kontrole ili Sredstva merenja i kontrole ili merila merila (oprema za merenje, kontrolisanje i (oprema za merenje, kontrolisanje i
ispitivanje prema ispitivanje prema QMS QMS - - standardima) predstavljaju tehnike ureaje namenjene standardima) predstavljaju tehnike ureaje namenjene
formiranju merne informacije o izvrenim merenjima i kontrolama. formiranju merne informacije o izvrenim merenjima i kontrolama.
Prema nameni Prema nameni merila se dele na: merila se dele na: etalone, merke, kontrolnike ili tolerancijska etalone, merke, kontrolnike ili tolerancijska
merila, univerzalna merna sredstva, merna sredstva specijalne na merila, univerzalna merna sredstva, merna sredstva specijalne namene, kontolne mene, kontolne
ure ure aje aje (poluautomate i automate) (poluautomate i automate) i i merne sisteme merne sisteme. .
Etaloni (primarni, sekundarni i radni) Etaloni (primarni, sekundarni i radni) su merila i merni pribori kojima se su merila i merni pribori kojima se
identifikuje (materijalizuje), uva i reprodukuje jedinica mere identifikuje (materijalizuje), uva i reprodukuje jedinica mere neke fizike veliine u neke fizike veliine u
odgovarajuem opsegu. Primarni etalon je nacionalni etalon jedin odgovarajuem opsegu. Primarni etalon je nacionalni etalon jedinice mere i nalazi se ice mere i nalazi se
u Saveznom zavodu za mere i dragocene metale. u Saveznom zavodu za mere i dragocene metale.
Merke Merke su mehanika jednostruka (granina merila, abloni, kalibri i s su mehanika jednostruka (granina merila, abloni, kalibri i sl.) ili l.) ili
viestruka merila (merni lenjiri, pomina merila, mikrometarska viestruka merila (merni lenjiri, pomina merila, mikrometarska merila i sl.) za merila i sl.) za
merenje ili kontrolu jedne ili vie vrednosti fizikih veliina. merenje ili kontrolu jedne ili vie vrednosti fizikih veliina. Granina merila Granina merila se se
razvrstavaju uglavnom na granina merila za duine i uglove. Za razvrstavaju uglavnom na granina merila za duine i uglove. Za merenje i kontrolu merenje i kontrolu
duina najee se koriste paralelna granina merila duina najee se koriste paralelna granina merila - - PGM PGM. .
32
www.mfkg.kg.ac.yu
Sredstva merenja i kontrole Sredstva merenja i kontrole
www.mfkg.kg.ac.yu
Kontrolnici ili tolerancijska merila Kontrolnici ili tolerancijska merila se koriste za kontrolu dimenzija se koriste za kontrolu dimenzija (odstupanja) (odstupanja). .
Najpoznatiji kontrolnici su Najpoznatiji kontrolnici su kontrolni epovi kontrolni epovi i i kontrolne rave kontrolne rave. .
33
www.mfkg.kg.ac.yu
Univerzalna merna sredstva Univerzalna merna sredstva su instrumenti i pribori sa indikatorom za oitavanje su instrumenti i pribori sa indikatorom za oitavanje
vrednosti mernih veliina u obliku: vrednosti mernih veliina u obliku: skale, brojanika, tampaa, plotera skale, brojanika, tampaa, plotera ( (ure ure aja za aja za
crtanje dijagramskih zavisnosti) ili crtanje dijagramskih zavisnosti) ili signalizatora signalizatora ( (ure ure aja za signalizaciju aja za signalizaciju
usaglaenih i neusaglaenih proizvoda). Nezavisno od namene dele usaglaenih i neusaglaenih proizvoda). Nezavisno od namene dele se na: se na:
instrument instrumente e sa nonijusom sa nonijusom (kljunasta ili pomina merila, univerzalni uglomeri i sl.), (kljunasta ili pomina merila, univerzalni uglomeri i sl.),
mikrometarska merila, komparatore, merne maine, merne projektor mikrometarska merila, komparatore, merne maine, merne projektore i mikroskope, e i mikroskope,
interferometre, numeriki upravljane merne maine, mernokontroln interferometre, numeriki upravljane merne maine, mernokontrolne robote e robote itd. itd.
www.mfkg.kg.ac.yu
34
www.mfkg.kg.ac.yu
www.mfkg.kg.ac.yu
35
www.mfkg.kg.ac.yu
www.mfkg.kg.ac.yu
Merna Merna sredstva sredstva specijalne specijalne namene namene su su merila merila za za merenje merenje i i kontrolu kontrolu: : duina duina i i
uglova uglova, , parametara parametara hrapavosti hrapavosti povrina povrina, , parametara parametara navoja navoja i i zupanika zupanika. .
Kontrolni Kontrolni ure ure aji aji (kontrolni poluautomati i automati) (kontrolni poluautomati i automati) su su ure ure aji aji sa sa funkcionalno funkcionalno
povezani povezanim m merni mernim m sredstav sredstavim ima i a i pribor priborim ima a za za merenj merenje e i i kontrol kontrolu delova u delova sloene sloene
konfiguracije konfiguracije ( (blokovi blokovi motora motora, , kolenasta kolenasta vratila vratila itd itd.) .) ili delova u masovnoj ili delova u masovnoj
proizvodnji namenjenih selektivnoj montai proizvodnji namenjenih selektivnoj montai. .
36
www.mfkg.kg.ac.yu
Ispitivanje tipa i pregled merila Ispitivanje tipa i pregled merila
QMS QMS - - insistira insistira na na potovanj potovanju u zahteva zahteva zakonske zakonske ili ili legalne legalne metrologije metrologije kojom kojom se se
obezbe obezbe uje uje javna javna garancija garancija tanosti tanosti, , preciznosti preciznosti i i pouzdanosti pouzdanosti merenja merenja. . Posebno Posebno
znaajna oblast legalne metrologije, propisana i nacionalnim znaajna oblast legalne metrologije, propisana i nacionalnim Zakonom o mernim Zakonom o mernim
jedinicama jedinicama i merilima i merilima, , je: je:
ispitivanje ispitivanje tipa tipa merila merila i i
pregled pregled merila merila. .
Ispitivanje Ispitivanje tipa tipa merila merila se se izvodi izvodi od od strane strane ovlaene ovlaene organizacije organizacije ( (Zavoda Zavoda za za mere i mere i
dragocene dragocene metale metale ili ili dr.), pre dr.), pre poetka poetka proizvodnje proizvodnje ili ili pre pre uvoza uvoza merila merila. . Obuhvata Obuhvata: :
redovna redovna i i dopunska dopunska ispitivanja ispitivanja. . Ispitivanje Ispitivanje tipa tipa merila merila se se izvodi izvodi sa sa ciljem ciljem utvr utvr ivanja ivanja
karakteristika karakteristika merila merila i i njihove njihove upotrebljivosti upotrebljivosti. . Ukoliko merilo ispunjava propisane Ukoliko merilo ispunjava propisane
karakteristike donosi se i izdaje karakteristike donosi se i izdaje reenje o odobrenju tipa merila reenje o odobrenju tipa merila. Samo merila sa . Samo merila sa
izdatim reenjem mogu se proizvoditi ili uvoziti. izdatim reenjem mogu se proizvoditi ili uvoziti.
Merila u eksploataciji podleu obaveznom Merila u eksploataciji podleu obaveznom pregledu pregledu radi utvr radi utvr ivanja njihove ivanja njihove
ispravnosti. ispravnosti. Pregled Pregled moe moe biti biti: : prvi prvi (pre upotrebe) (pre upotrebe), , periodini periodini (u propisanim (u propisanim
rokovima) rokovima) i i vanredni vanredni (popravljena ili prepravljena merila) (popravljena ili prepravljena merila). .
Osnovni Osnovni cilj cilj pregleda pregleda je je provera provera ispravnosti ispravnosti i i utvr utvr ivanje ivanje karakteristika karakteristika merila merila. .
Ispravna Ispravna merila merila se se overavaju overavaju igom igom ili ili se se za za njih njih izdaje izdaje uverenje uverenje o o ispravnosti ispravnosti merila merila
( (atest atest). ).

Sistemi Za Obradu Metala Rezanjem

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sistemi Za Obradu Metala Rezanjem

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

Proizvodne tehnologije II Proizvodne tehnologije II

You might also like