Windows XP & Office 2003

Raunarski kurs
Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Strana 2

UVOD

Microsoft WindowsXP je najnovija verzija operativnog sistema za personalne raunare.
Smatra se da vie od 80% raunara u svetu koriste ovu ili neku prethodnu verziju
operativnog sistema Windows (prozori). Ova, poslednja verzija predstavlja moda i do
sada najvaniji korak u razvoju informatike, ali prilagoenu nama, prosenim
korisnicima.
Da biste postavili odnosno instalirali ovu verziju operativnog sistema, potreban Vam je
raunar Pentium klase III ili noviji. Morate imati najmanje 512Mb RAM memorije i oko
10 Gb kapaciteta vaeg hard diska. Ve u ovom tekstu ste mogli proitati nekoliko novih
izraza (operativni sistem, instalirati, RAM memorija, hard disk ) . Ne brinite, u ovoj
skripti koju smo pripremili za potpune ili delimine poetnike razjasniemo do najsitnijih
detalja svaki novi izraz

Operativni sistem Windows XP je kreirala amerika firma Microsoft. Jezik komunikacije
sa raunarom jeste engleski, ali zato NE MORATE znati jezik da biste aktivno koristili
raunar. Raunarsko okruenje koje Vas oekuje je potpuno grafiko orijentisano. Sve
se radi uz pomo malih sliica i tek ponekad je potrebno neki tekst upisati. Svi ti grafiki
elementi su logiki i programski postavljeni. Sve procedure i zadaci su rasporeeni na
posebna logika mesta i stalno pristupani.

Tokom ovog osnovnog kursa upoznaemo se i sa fantastinim svetom Interneta.
Windows XP je u potpunosti prilagoen radu na Internetu i pravo je zadovoljstvo uz
pomo njegovih alata pregledati raznovrsne internet prezentacije, slati i primati
elektronsku potu, telefonirati i slati FAX i SMS poruke bilo gde u svetu Jednom reju
postati aktivni korisnik interneta i to na najbolji, najbri i najefikasniji nain.

Upoznaemo se i sa razliitim programima. Oni e tematski biti podeljeni na lekcije
vezane za sam operativni sistem, obradu teksta, grafiku, zvuk i internet
Naravno, puno emo i vebati. Svaki susret e se sastojati iz dve celine: prvih sat
vremena emo se upoznati sa novim temama a drugih sat vremena emo kroz vebu da
potvrdimo lekcije koje smo tog i prethodnih susreta obradili.
Kurs se sastoji od ukupno 12 susreta. Na sledeim stranicama ete videti i detaljan plan
i program, kao i same lekcije. estog susreta je predviena izrada kontrolnog rada a
poslednjeg dvanaestog izrada finalnog testa. Uspenim polaganjem finalnog testa
dobijate sertifikat o poloenom osnovnom raunarskom kursu i stiete pravo da
nastavite svoju raunarsku edukaciju na sledeem kursu a to je Microsoft Office XP-1.

Direktor

ing. Tomislav Gaborovi

1. susret

Strana 3

Naravno, tu su jo i tastatura koju koristimo za pisanje i jedan mali simpatian
ureaj kod Vae desne ruke. On izgleda i zaista se i zove MI (mouse).

Mia pomeramo po podlozi. Kako ga pomeramo na ekranu e se
pomerati i jedna mala bela strelica. Tu strelicu zovemo
STRELICA MIA. Mi ima i dva dugmeta - levo i desno. U nekim
situacijama treba da pritisnemo levo a neki put desno dugme. Mi
emo vam uvek napomenuti koje dugme treba pritisnuti. U
odreenim situacijama je potrebno levo dugme dva puta brzo pritisnuti. Ako je
mi stigao do kraja podloge, samo ga podignite i premestite otprilike na sredinu.
Nakon toga moete nastaviti raditi kao i do sada. Slobodno probajte! Uvek imajte
na umu: KORISTEI RAUNAR NIKADA NITA NEETE POKVARITI - u
najgorem sluaju ete neto izbrisati ... ali videemo, operativni sistem e i tu
pomoi da "vratite" podatke koje ste sluajno izbrisali!

Ali, sada da preemo na konkretan posao ... idemo na sledeu stranicu!

OSNOVNA RASPODELA RAUNARSKE KONFIGURACIJE

UPOZNAVANJE SA RAUNARSKIM SKLOPOVIMA
I OBRADOM TEKSTA
Evo nas i na prvom susretu. Na levoj strani
moete videti kako izgleda jedan moderan
raunar. Neto slino moete videti i na
vaem radnom stolu. Njegovi elementi su
sledei:
monitor
zvunici
kuite raunara
unutar kuita se nalaze i najvanije komponente raunara. procesor ili mozak
celog sistema, hard disk ili ureaj gde se uvaju svi nai podaci i memorija koju
koristimo za vreme rada na raunaru .

Strana 4
Svaka, pa i ova naa raunarska konfiguracija se sastoji iz dva osnovna dela:
HARDWARE (hardver) i SOFTWARE (softver).

Pod hardverom podrazumevamo same elektronske i mehanike sklopove
raunara. Tako na primer, i monitor je hardver, i tastatura i mi kao i samo
kuite raunara. Sve to jednim imenom zovemo hardver.

Pod softverom podrazumevamo razliite programe, koje delimo u dve grupe.
Prva grupa su KORISNIKI (USER = korisnik) programi i pod njima
podrazumevamo razliite programe koje mi koristimo prilikom rada na raunaru.
Tako na primer to su razliiti programi za pisanje, za crtanje, za raunanje, za
korienje interneta ...

Druga grupa su takozvani SISTEMSKI (SYSTEM) programi koji rade bez naeg
direktnog uticaja. Njih koristi sam raunar da bi na primer proveravao ispravnost
ureaja, slobodan prostor za smetanje podataka, kvalitet veze ka internetu ...
Tih sistemskih programa ima vie desetina i stalno rade. Tek kada neki od tih
programa nije u mogunosti da sam rei neki problem zatraie nau pomo.

I sada smo doli do onog trenutka da definiemo TA JE TO OPERATIVNI
SISTEM?

Pod operativnim sistemom (OPERATING SYSTEM) podrazumevamo jedan veliki
raunarski program koji se sastoji iz velikog broja sistemskih i korisnikih
programa. Bez njega raunar ne moe da radi i kada kupite novi raunar, u njega
se mora postaviti, odnosno INSTALIRATI operativni sistem. Windows XP je
samo jedan od vie razliitih operativnih sistema. Postoje jo i UNIX, LINUX,
MAC OS, BEOS ... ali je najpopularniji i zaista vie od 80% svetskih raunara
koristi ba ovaj sistem. Windows XP je poslednja verzija ovog sistema (izdanje
za 2002. godinu) ali sve ono to budete nauili na ovom kursu, bez problema
ete moi primeniti i na starijim verzijama operativnog sistema, a to su
Windows2000, Windows98, Windows97, Windows95 ...

Kada se jednom instalira operativni sistem (a to se obino uradi u prodavnici
raunara) Va raunar je spreman za rad!

Dakle, na kuitu raunara pronaite dugme za ukljuenje i JEDNOM ga lagano
pritisnite. Raunar se ukljuio i automatski se pokree operativni sistem. On sada
proverava ispravnost svih ureaja i nakon par trenutaka (oko 10-30 sekundi)
ispred Vas e se pojaviti sledea slika ...

Strana 5

Za trenutak emo malo da se podsetimo, iz kojih elemenata se sastoji neka naa
zamiljena, "prava" kancelarija. Pa da krenemo redom: imamo pre svega pisai
stol sa fiokama, zatim razliite ormane sa policama , kantu za otpatke ...
Na naem pisaem stolu obino drimo olovke, papire, rokovnike, knjige,
kalkulator, telefon ... Kada su se pojavili prvi raunari rad sa njima je bio
izuzetno teak i samo posebna kategorija strunjaka - PROGRAMERA su mogli
da raunar i aktivno koriste. A ta je bilo sa nama? prosenim korisnica raznih
profesija i interesovanja? kako smo mi koristili raunar?
Pa, nikako! Morali smo zvati programere koji bi na osnovu naih zahteva od
raunara uz pomo posebnih, vrlo komplikovanih procedura dobijali odreene
rezultate. Operativni sistem Windows, a pogotovo ova poslednja verzija
WindowsXP je sve to promenila.

Unutar kompanije MICROSOFT koja je i tvorac ovog raunarskog sistema doli
su na ideju da nae svakodnevno radno okruenje, dakle neku nau kancelariju
"premeste" u raunar, ali tako da rad sa raunarom bude maksimalno
pojednostavljen. Nas, prosene korisnike ne zanima kako raunar funkcionie,
nemamo ambicija (barem za sada) da ga popravljamo, analiziramo ... Nama je
potrebana njegova snaga i brzina da svoje poslovanje ubrzamo i olakamo, ali
ne na takav nain da sebi jo vie oteamo korienje ve da relativno brzo
ovladamo njegovim funkcijama.
Upravo je to bio cilj prave armije strunjaka, ali ne samo programera i dizajnera,
ve i psihologa i pedagoga, kao i ogromnog broja ispitanika koji su svojim
savetima i odgovorima pomogli da se dobije trenutno najjednostavniji raunarski
sistem, ali istovremeno i dovoljno moan da i napredniji korisnici nau u njemu
kvalitetne alate.
I tako se vraamo na sliku. ta uradimo kada ujutro doemo u svoju kancelariju
ili radnu sobu? Sedamo za radni stol!
Ovo to se vidi ispred nas na ekranu monitora jeste povrina naeg raunarskog
radnog stola i zvaemo ga DESKTOP (radna povrina).
OSNOVNI ELEMENTI DESKTOP-a

Strana 6
Na naem pravom pisaem stolu imamo olovke, sveske, knjige, telefon ...
odnosno razliite predmete! Isto takve predmete imamo i na naem raunarskom
pisaem stolu i oni su prikazani kao male sliice koje zovemo IKONAMA
(ICONS)

Naravno, na vaem pravom pisaem stolu moete imati vei broj razliitih ili istih
predmeta. Isto tako, i na ovom raunarskom pisaem stolu moemo imati veliki,
praktino neogranien broj ikona.
Ikone moemo dodavati, odnosno uklanjati ih kada nam vie nisu potrebne.
Kako uzimate neki predmet na vaem stolu ? Pruite ruku i dohvatite ga!
Kod raunara ne moete prstom "uzeti" neki predmet, ali zato je tu mi, jer
njegova strelica ustvari predstavlja va "elektronski - raunarski" prst, odnosno
ruku. Dakle, da bismo koristili ikone, moraemo se sluiti miem, uz pomo koga
emo ikone AKTIVIRATI.

Skroz dole na DESKTOP-u se nalazi jedna horizontalna traka na ijoj levoj strani
pie START, dok na desnoj strani se nalazi digitalni asovnik.

Ova traka se zove TASKBAR i predstavlja neku vrste kontrolne table na kojoj
emo moi videti razliite informacije neophodne prilikom rada sa raunarom.
TASKBAR je uvek vidljiv i svakog trenutka uz pomo njega moemo aktivirati
neki program, prei u drugi program ili ak i zavriti rad, odnosno ugasiti raunar.

TA NAM RAUNAR NUDI?

Podsetimo se na trenutak odlaska u restoran. im sednemo dolazi konobar i
donosi nam jelovnik, odnosno meni. A u tom jelovniku, odnosno meniju se nalazi
IKONE su uvek prikazane u razliitim
bojama i oblicima. Svaka ikona mora
imati svoje ime koje se nalazi ispod nje.
Na DESKTOP-u ne mogu postojati dve
ikone sa istim imenima ali mogu postojati
dve ikone sa istim sliicama!

Strana 7
spisak onoga to taj restoran nudi. Obino je taj spisak i podeljen u posebne
kategorije: aperitivi, predjela, glavna jela, deserti ...

Isti takav spisak, odnosno meni postoji u i raunaru. Samo to ovde umesto jela
postoji spisak osnovnih fukcija i programa koje postoje u naem raunaru. Da
bismo videli taj spisak, odnosno meni treba da pritisnemo taster START.

Da pritisnemo? ime? Kako?

Osvrnimo se malo po zidovima prostorije.Videemo tastere koje treba da
pritisnemo pa da se upali ili ugasi svetlo. Pored tih tastera postoje jo i mnogi
drugi. Na primer za interfon, za lift, za zvono ...
Za sve njih je zajedniko da ih treba pritisnuti pa e se dogoditi ono to je fukcija
tog tastera. I u raunaru postoje tasteri, od kojih je glavni, ili bolje da kaemo
osnovni upravo taster START, a da bismo ga i pritisnuli potrebno je da uradimo
sledee:

1. Strelicu mia postavimo na eljeni taster, bilo gde ali otprilike neka bude
na sredini

2. Blago i bez pomeranja mia pritisnemo JEDNOM LEVO dugme na
samom miu.

Ovde moramo obratiti posebnu panju, jer ako pomerimo mia u trenutku
pritiskanja da li levog ili desnog dugmeta neka sasvim druga funkcija e se
aktivirati ili moda ni jedna. Ako primetimo da smo loe uhvatili mia, samo ga
pustite i krenite ispoetka.

Ako smo sve dobro uradili ispred nas e se pojaviti sledea slika, a to ba i
predstavlja spisak fukcija raunara, ili kako emo od sada zvati START MENI.

Strelicu mia postavite
otprilike na sredinu
tastera!

Strana 8

Tokom kursa emo se upoznati sa gotovo svim opcijama START MENIJA, ali
one osnovne bi bile sledee:

Prikazuje spisak svih programa koji postoje,
odnosno koji su instalirani na na raunar

Uz pomo ove opcije (SEARCH = trai) moemo
od raunara zatraiti da nam pronae neki podatak
ili dokument koji smo zaboravili gde smo sklonili

Zatreba li nam pomo (HELP) raunar e nam rado
objasniti i opisati kako neku proceduru da uradimo.
Ali za korienje ove opcije potrebno je aktivno
znanje engleskog jezika!

ta se sve nalazi u naem raunaru?
(MY COMPUTER). Prikazuje spisak svih ureaja
za arhiviranje podataka u naem raunaru.

Ovo su bile samo one najosnovnije funkcije, a kao to smo ve napomenuli
tokom ovog i sledeih kurseva polako emo se upoznati i sa ostalim
mogunostima naeg raunara.

KORISNIKI PROGRAMI

Strana 9
Raunar sa operativnim sistemo sam po sebi jo nije dovoljan za korienje.
Potrebni su nam razliiti programi, koji su podeljeni po svojoj nameni. Tako, na
primer poznajemo programe za pisanje, programe za crtanje, za raunanje, za
internet, raunarske igre ...
Programi su izuzetno skupi. Neki put su i skuplji od samog raunara. Primera
radi, poznati poslovni programski paket Microsoft Office XP (koji se izuava u
nastavku ovog kursa) staje oko 1000$ dok jedan od popularnijih programa za
projektovanje graevinskih objekata moe stajati i do 30.000$. Naravno nisu svi
tako skupi, ali ipak predstavljaju znaajan izdatak.

esto, nama korisnicima koji tek zapoinjemo rad sa raunarom, objektivno i
nisu potrebni tako skupi programi. Ba iz tog razloga, unutar kue Microsoft
korisnicima raunara koji nisu previe zahtevni po pitanju mogunosti nekih
programa se nude programi koji se dobijaju zajedno sa operativnim sistemo. To
su uglavnom pojednostavljene verzije popularnijih programa koji su odlini za
upoznavanje sa osnovama rada, pa kada korisnik bude smatrao da je mu je
potrebno neto kvalitetnije, tek tada prelazi na te , kompletnije i savrenije
programe.
Svi ti programi koji se dobijaju zajedno sa operativnim sistemo se nalaze unutar
jedne posebne kategorije ACCESSORIES - dodaci.

WORDPAD - program za pisanje
PANT - program za crtanje
CALCULATOR -program za raunanje
NOTEPAD - mali notes
WINDOWS EXPLORER - program za pregledanje
sadraja raunara

... kao i mnogi drugi programi koje koristimo za
prilagoavanje i odravanje radnog okruenja
(SYSTEM TOOLS - sistemski alati),
za zabavu (ENTERTAINMENT),
internet komunikaciju (COMMUNICATIONS),
pa ak i za vrlo napredne mogunosti operativnog
sistema koji omoguavaju da i hendikepirane osobe
uspeno koriste raunar (ACCESSIBILITY).

Da bi ste doli do ovog spiska dodataka (ACCESSORIES) uradite sledeu
proceduru:

1. Pritisnemo taster START
2. Strelicu mia postavimo na opciju ALL PROGRAMS i pojavie se jedan
novi meni
3. Na njemu strelicu mia postavite na opciju ACCESSORIES i pojavie se
meni sa spiskom tih dodataka

Strana 10

PROGRAM ZA OBRADU TEKSTA - WORDPAD

Prvi program sa kojim emo se upoznati jeste program koji predstavlja
pojednostavljenu verziju trenutno najkvalitetnijeg i najkompletnije programa za
obradu teksta Microsoft WORD XP. Mada je on tema sledeeg kursa, ak i sa
programom WORDPAD, odnosno sa njegovim osnovnim funcijama moemo
kreirati kvalitetne dokumente. Pod obradom teksta ne podrazumevamo samo
pisanje sadraja, ve i njegovo formatiranje. Pod formatiranjem teksta
podrazumevamo njegovo dodatno grafiko uobliavanje.
Setite se samo koliko puta ste poeleli da i Vi kreirate zaista efekte, atraktivne i
pre svega profesionalne dokumente, poslovna pisma , ugovore, raune ...
Uz pomo raunara to zaista i postaje vrlo jednostavo!

Da biste pokrenuli program WORDPAD uradite sledeu proceduru:

2. Strelicu mia postavimo na opciju ALL PROGRAM i pojavie se jedan
novi meni
3. Na njemu strelicu mia postavite na opciju ACCESSORIES i pojavie se
meni sa spiskom tih dodataka
4. Na tom meniju strelicu mia postavite na program WORDPAD i tek sada
pritisnite jednom levo dugme mia.

Nakon par trenutaka, ispred Vas e se pojaviti i prvi program koji ste aktivirali -
pokrenuli. A ovaj pravougaonik koji se pojavio zovemo PROZOROM
(WINDOWS). Dakle, svaki program je prikazan u obliku prozora. Eto kako je i
sam operativni sistem dobio svoje ime! Prozori nekog programa u stvari
predstavljaju otvorenu svesku na vaem stolu. U tu sveku moete pisati,
odnosno po potrebi i brisati. Svesku moete slobodno pomerati po stolu, a kada
vam vie ne treba, moete je zatvoriti i odloiti u fioku. Isto tako, moete pisati u
prozor programa WORDPAD, brisati, prepravljati tekst, sauvati ga odnosno
snimiti, a kada vam program vie ne treba, jednostavno ga zatvorite.
Potpuno identino kao to bi ste uradili sa bilo kakvom sveskom ili notesom u
vaoj kancelariji, samo to ovde moete i mnogo vie, ali i dalje vrlo jednostavno!
IZGLED PROZORA PROGRAMA WORDPAD

Mada su ovi programi razliitog tipa, ipak njihovi prozori su donekle slini. Da
budemo malo precizniji, svaki prozor, bez obzira o kakvom se programu radi ima
svojih zajednikih osobina.

Na ovoj plavoj traci uvek
moete videti ime vaeg
dokumenta!
Svaki prozor ima svoja TRI tastera. Uvek
se nalaze ovde u uvek im je ista funkcija!

Strana 11

OSNOVNE OPERACIJE SA PROZORIMA

Pomeranje prozora
Svaki prozor moemo slobodno pomerati po DESKTOP-u, bez obzira da li u tom
prozoru postoji neki sadraj.

1. Strelicu mia postavimo bilo gde na gornju plavu traku prozora
2. Drei pritisnuto levo dugme mia pomeramo prozor
3. Pustimo levo dugme mia

Ovu proceduru moemo ponavljati bilo kada nam je potrebno neki prozor
pomeriti na neko drugo mesto.

Promena dimenzija prozora
Svakom prozoru moemo bilo kada menjati dimenzije bez obzira na eventualni
sadraj samog prozora. Proceduru promene dimenzija moemo ponavljati
praktino neogranien broj puta.

1. Strelicu mia postavimo na jednu od etiri stranica prozora tako da
strelica promeni oblik u jedan od sledeih:

2. Drei pritisnuto levo dugme mia menjamo dimenzije
Strelicu mia postavite bilo gde
na plavu traku, ali
preporuujemo da to bude
otprilike na sredini!

Strana 12
3. Pustimo levo dugme mia

Tasteri prozora
Svaki prozor u svom gornjem desnom uglu ima tri tastera. Njih koristimo da
prozor smanjimo, poveamo ili zatvorimo.

To su bile dakle osnovne funkcije svih prozora, ali vratimo se sada samom
programu WORDPAD.
OBRADA TEKSTA UZ POMO RAUNARA

Obrada teksta uz pomo raunara danas predstavlja jedan od najznaajnijh
primena informatike u svim oblastima kako poslovnog tako i edukativnog ili bilo
kog drugog vida korienja raunara. Pisaa maina (mehanika i elektronska) je
predstavljala veliki napredak u odnosu na pisanje rukom, ali je takoe i donela
novi niz problema.

Kako izmeniti ve napisani tekst? Kako za ispraviti? Kako postaviti neku sliku ili
grafikon u tekst? Kako kombinovati razliite oblike slova? ...

Sve te nedostatke je moderan raunar, opremljen posebnim programom za
obradu teksta (takozvani TEKST PROCESORI TEXT PROCESSING) je ne
samo ispravio, ve i nama, prosenim korisnicima omoguio da samostalno
Obratite panju da strelicu
morate postavite TANO na
ivicu prozora, pa e tek tada
strelica promeniti oblik!
MINIMIZE
(smanjivanje prozora)
MAXIMIZE
(poveavanje prozora)
CLOSE
(zatvaranje prozora)

Strana 13
kreiramo gotovo bilo kakve dokumente, bez obzira da li emo ih tampati, slati
putem interneta ili u distribuirati u nekom drugom obliku.

Program WORDPAD se dobija zajedno sa operativnim sistemo i kao to smo ve
napomenuli, predstavlja oslabljenu verziju najkompletnijeg programa WORD2002
ili WORD-XP (XP je oznaka i najnovije verzije operativnog sistema i skraenica
je od experience iskustvo). Podsetimo se malo izgleda prozora ovog programa
i naravno da se upoznamo sa ostalim komponentama.

Centralni deo prozora predstavlja radnju povrinu ili papir po kome piemo. na
tom papiru moemo primetiti jednu malu vertikalnu crtu koja trepe!

Nju zovemo KURSOR ili KURZOR !

Ona u stvari predstavlja pokaziva
mesta gde e se pojaviti znak iji
taster pritisnemo na tastaturi. im
pritisnemo neki taster na onom mestu gde se
kurzor nalazi e se taj znak pojaviti i
kurzor e se automatski pomeriti jedno mesto
u desno. Kada kurzor stigne do kraja reda
isto tako automatski prelazi u sledei red.

Sistem menia spisak svih naredbi TOOLBAR ploica sa alatima
FONT
oblik i veliina
slova, odnosno
teksta koji piemo,
veliina se
izraava u DPI
(taaka po inu)
Nain prikaza
i nain
poravnanja
B bold
(zadeblja)
I italic
(zakrivljen)
U underline
(podvuen)

Strana 14
KORIENJE TASTATURE

Tastaturu raunara moemo grubo podeliti na tri dela:

Centralni ili ALFANUMERIKI DEO

Srednji ili NAVIGACIONI DEO

Desni ili NUMERIKI DEO

Centralni deo tastature se i najee koristi jer se na njemu nalaze slova i brojevi
koje koristimo u naim tekstovima. Moemo primetiti da na nekim tasterima
imamo i dva simbola, i to gornji i donji. Da bismo dobili donji simbol dovoljno je
da pritisnemo taj taster. Ali ako elimo gornji, moramo DRATI PRITISNUT
TASTER SHIFT (imamo dva, i na levoj i na desno strani svejedno je koji ete
pritisnuti) i drugim prstom JEDNOM PRITISNUTI ELJENI TASTER. Na ekranu,
odnosno na papiru dobiete gornji simbol tog tastera. Ista je situacija i sa
brojevima. Same brojeve dobijamo direktnim pritiskom a njihove gornje simbole
opet u kombinaciji sa tasterom SHIFT.

Kada piemo neki tekst, slova e biti prikazana kao mala. Ako elimo koristiti
velika slova ve pogaate opet drimo pritisnut taster SHIFT.
Ako elite dui deo teksta pisati velikim slovima, pritisnite JEDNOM taster
CAPS LOCK (nai ete ga na levoj strani centralnog dela tastature). Skroz
desno u gornjem desnom uglu upalie se i njegova lampica. Sada e sva slova
biti velika. Ova funcija se ne odnosi na brojeve i na njihove gornje simbole, kao i
uopte ne utie na tastere sa duplim simbolima, ve samo na slova.

Da biste iskljuili ovu funkciju, ponovo JEDNOM pritisnite taster CAPS LOCK,
uverite se da je njegova lampica ugaena i vratili ste se na poetni oblik
korienja tastature.
Ako elite prei u sledei red, a prethodni se jo nije zavrio, pritisnite JEDNOM
taster ENTER. Kurzor e se premestiti na poetak sledeeg reda. Koliko pute
pritisnete ovaj taster, toliko novih redova e se kurzor pomeriti.

Velika prednost obrade teksta uz pomo raunara jeste da pre samo tampanje
moemo pregledati i ispraviti, odnosno na bilo koji nain izmeniti ve napisani
tekst. Pod tim izmenama podrazumevamo i dopisivanje rei, reenica ili
kompletnih pasusa, brisanje, dodavanje i spajanje drugih tesktova ... Jednom
reju kompletna obrada teksta.

Ako elimo neki deo teksta izmeniti, potrebno je da kurzor postavimo na ono
mesto gde je nastala greka, izbriemo ili dopiemo tekst a zatim vratimo kurzor
na kraj teksta.

Strana 15

Za pomeranje kurzora po tekstu koristimo srednji deo tastature, odnosno tastere.
Koliko puta ih pritisnemo, toliko mesta e se kurzor pomeriti u izabranom
pravcu.

Za brisanje teksta koristimo dva tastera: DELETE i BACKSPACE. Mada oba
tastera koristimo za brisanje, nain njihove primene se razlikuje.
Kada pritisnemo taster BACKSPACE, kurzor se pomera jedno mesto ULEVO
briui znak koji se tamo nalazio. Ako ponovo pritisnemo taj taster, ponovo e se
pomeriti za jedno mesto briui znak , i tako sve do kraja teksta . Taster DELETE
takoe brie tekst ali u suprotnom smeru!

U vaoj kancelariji kada elite odloiti neki dokument, stavite ga u fasciklu pa na
policu ili u neku fioku. Ako ste dobro organizovali vae podatke, nee vam biti
teko da nakon i dueg vremenskog perioda pronaete taj va odloeni
dokument.

Isto tako i u raunaru! Kada smo zavrili kreiranje teksta potrebno je da ga
SNIMIMO, odnosno sauvamo. Tako snimljeni dokument uvek moemo ponovo
pozvati, odnosno UITATI.
Da bismo neki dokument snimili, potrebno je da mu damo neko IME. To ime
dokumenta je obavezno, jer e po tom imenu na raunar da spremi taj
dokument u neku od fioka (PANJA! Fioke e biti detaljno obraene na
sledeem susretu). Iz te fioke moi emo taj dokument ponovo uitati , naravno
pod uslovom da znamo njegovo ime pod kojim je snimljen.

Za snimanje emo koristiti naredbu SAVE snimi, a za uitavanje naredbu
OPEN otvori, uitaj.

Za aktiviranje ovih naredbi, koristiemo TOOLBAR programa Wordpad.
Pritiskom na taster
BACKSPACE
izbrisaete slovo O,
zatim slovo M, pa
slovo I ...

Taster DELETE
takoe brie tekst ali u
suprotnom smeru.
Kada ga pritisnete
izbrisaete prvo
prazno mesto izmeu
rei ELIMO i
BRISATI, nakon toga
slovo B, pa slovo R ...
KURZOR morate postaviti na ono
mesto gde elite brisati

Strana 16

Snimanje dokumenata - SAVE

Kada smo napisali i ispravili na tekst potrebno je da ga snimimo!

1. Na TOOLBAR-u programa pritisnemo jednom taster za snimanje

2. Pojavie se jedan novi , takozvani DIJALOG PROZOR gde moramo
naem dokumentu odrediti neko ime. To ime je proizvoljno, i naravno bilo
bi poeljno da nas asocira na sadraj tog dokumenta.

3. Na istom tom prozoru pritisnemo taster SAVE i dokument je snimljen

Naredbu SAVE koristimo za
snimanje dokumenata
Naredbu OPEN koristimo za
uitavanje dokumenata
Moemo primetiti da e Wordpad
ve ponuditi neko ime, a to e biti
DOCUMENT. Nama naravno to
ime ne odgovara pa emo u beli
pravougaonik upisati ime naeg
dokumenta.
Taster SAVE se nalazi u donjem
desnom uglu prozora za snimanje

Strana 17

Pogledajte gornju plavu traku prozora! Tamo e sada i pisati ime vaeg
dokumenta. To je i siguran znak
da ste dobro snimili.

Uitavanje dokumenata OPEN

Procedura koja je suprotna od snimanja jeste uitavanje. Da biste neki dokument
uitali, morate znati gde je snimljen (u koju fioku) i pod kojim imenom.

1. Na TOOLBAR-u programa pritisnemo jednom taster za uitavanje

2. Pojavie se novi, DIJALOG PROZOR gde moramo izabrati koji dokument
elimo uitati. Moete primetiti da je dijalog prozor za uitavanje gotovo
identian prozoru za snimanje, ali ete ih razlikovati uz pomo njihove
gornje plave trake.

3. Na dijalog prozoru, odnosno u njegovom centralnom delu treba da
pronaemo dokument koji elimo uitati. Strelicu mia postavite na njega i
pritisnite jednom levo dugme. Ime tog dokumenta treba da se uokviri
plavom bojom.

4. Na istom tom dijalog prozoru pritisnemo taster OPEN

I evo, na dokument se pojavio! Sada, kada ga vidimo ispred sebe moemo rei
da smo ga uitali.

1. Pokrenite program WORDPAD i u njemu napiite sledei tekst
VEBA

Strana 18

EXPORT-IMPORT

Neke od domaih firmi, ovaj put mislimo na dravne i privatne svoje delatnosti definiu
kao EXPOR-IMPORT firme, odnosno bave se uvozom i izvozom raznih artikala.

2. Sada, ovaj tekst snimite pod imenom EXPORT-IMPORT
3. Nakon toga, naredbom NEW zaponite jedan novi prazan dokument

4. Sada, napiite sledei tekst

UVOZ ROBE

Takoe, mnoge firme se bave samo uvozom robe, odnosno artikala iroke potronje.
Neke od njih snabdevaju robne kue ili prodavnice odnosno samousluge.

5. Sada, ovaj tekst snimite pod imenom IMPORT FIRME

7. Ako je sve u redu, ponovo u programu WORDPAD napiite sledei tekst

PROGRAM ZA CRTANJE PAINT

Videemo u nekim narednim susretima da u program WORDPAD moemo postaviti i
neku sliku, fotografiju ili crte. Za kreiranje crtea koristiemo program PAINT.

8. Sada, ovaj dokument snimite pod imenom GRAFICKA PRIPREMA

9. Sada, vratite se u program WORDPAD i naredbom NEW zaponite jedan novi
prazan dokument

10. Sada, naredbom OPEN uitajte dokument EXPORT-IMPORT

14. Sada, naredbom OPEN uitajte dokument IMPORT FIRME

Ovu vebu uradite par puta.
Ne zaboravite - vreme predvieno za vebanje na kursu nije dovoljno.
Morate izuzetno mnogo vebati! Ako nemate kod kue raunar ili nemate uslove
za vebanje na radnom ili nekom drugom mestu, doite kod nas! Bilo kada
moete vebati u kabinetima Mone College-a.

Strana 19

UREENJE DOKUMENTA

Uitani dokument moemo prema svojim potrebama slobodno menjati, i to ne
samo tekst, ve i izgled naeg dokumenta. Neposredno iznad radne povrine,
odnosno papira se nalazi poseban broj tastera naredbo uz pomo kojih
moemo na tekst i formatirati.

Praktino da nema nikakvih ogranienja koliko puta emo menjati sve ove
OSOBINE teksta, jer jedan dokument, bez obzira na njegov sadraj u sebi moe
2. susret
UREENJE TEKSTA
Pritisnite ove tastere i dobiete
spisak raspoloivih fonrova
odnosno veliina. Ako elite neki
od njih izabrati samo ga pritisnite!
Biranjem naina prikaza (zadebljan zakrivljen i
podvuen) tekst koji piete moete prikazati na
ta tri naina, ili ak koristiti njihove kombinacije!

Strana 20
imati vie razliitih fontova i veliina, a svi oni mogu biti prikazani na ta tri naina,
odnosno uz pomo njihovih kombinacija:

Kao to moemo videti, praktino nema nikakvih ogranienja u kreiranju vaeg
dokumenta.
Operativni sistem Windows XP se koristi u celom svetu i kao takav usebi ima
podrku za sve svetske jezike in pisma. I na jezik se nalazi na tom spisku i to sa
oba pisma, odnosno kao srpski-latinica (Serbian Latin) i srpski-irilica (Serbian-
Cirrilic).

Da biste koristili specifina slova u vaim tekstovima potrebno je da primetite u
donjem desnom uglu vaeg ekrana mali plavi taster sa natpisom EN.
Taj taster pokazuje trenutno aktivni jezik odnosno pismo vaeg raunara. Kada
pritisnete taj taster pojavie se spisak trenutno postojeih jezika.

Izaberite eljeni jezik tako to ete ga
pritisnuti. Primetiete da umesto oznake
EN sada je oznaka SR, ili ona oznaka
koju ste izabrali. Naravno, da biste i
prikazali u vaem tekstu naa slova
morate koristiti sledei rasopored:

Mond College - obian tekst
Mond College - zadebljan tekst
Mond College - zakrivljen tekst
Mond College - podvuen tekst
Mond College - zadebljan i zakrivljen tekst
Mond College - zadebljan i podvuen tekst
Mond College - zakrivljen i podvuen tekst
Mond College - zadebljan, zakrivljen i podvuen tekst

= ;
= '
= [
= ]
= \
= ;
= '
= [
= ]
= \
= w
= q
= x

Strana 21

Velika slova dobijamo u kombinaciji sa tasterom SHIFT.

NAPOMENA:
Zbog nedostatka odgovarajuih standarda, prilikom korienja latininog
odnosno irilinog rasporeda , tasteri Z i Y menjaju mesta !!!

Jedna od moda i najboljih osobina obrade teksta uz pomo raunara jeste u
tome da napisani tekst moemo i naknadno menjati. Dakle, ako smo napisali
tekst, ispravili ga ali nam ne odgovara , na primer, font ili veliina, nema potrebe
da ga briemo, pa da ponovo piemo taj isti tekst.
Te osobine (font, veliina, nain prikaza i nain poravnanja) moemo i naknadno
izmeniti metodom OBELEAVANJA, odnosno SELEKTOVANJA!

Da bismo neki deo teksta obeleili, potrebno je da uradimo sledeu proceduru:

1. Strelicu mia postavimo na kraj onog dela teksta koji elimo selektovati

2. Drei pritisnuto levo dugme PREVLAIMO strelicu mia preko teksta.
im pustimo levo dugme, taj deo teksta e biti zacrnjen, odnosno
selektovan ili obeleen.

Strana 22

Moramo obratiti panju da NE PRITISNEMO ni jedan taster na tastaturi, jer
e se taj selektovani deo teksta izbrisati!

3. Sada moemo promeniti osobine
(da se podsetimo, to su FONT, veliina, STIL i Nain poravnanja)

4. Kada smo zavrili sa izmenama strelicu mia postavimo na kraj teksta i
pritisnemo jednom levo dugme da uklonimo obeleavanje

Na ovaj nain smo naknadno izmenili izgled naeg teksta. Naravno, ovu
proceduru moemo praktino neogranien broj puta ponavljati.
Dakle, sada smo nauili kako i da promenimo izgled teksta.

Vrlo je est sluaj kada uiatmo neki tekst i u njemu izvrimo odreene izmene.
Ako bismo tada ponovo pritisnuli taster SAVE presnimili bismo prethodnu verziju
teksta sa ovom novom, Odnosno, raunar bi jednostavno dosnimio razlike
izmeu prethodne i ove nove verzije. Ali ta da radimo ako elimo SAUVATI i
prethodnu verziju teksta, a takoe i novu?

U takvim situacijama, moramo koristiti drugu naredbu za snimanje SAVE AS

Naredbu SAVE AS (snimi kao ...) neemo videti na TOOLBAR-u meu ostalim
tasterima, ve je moramo pronai u sistemu menija. Procedura za aktiviranje
naredbe SAVE AS je sledea:

1. Pritisnemo taster FILE u sistemu menija

2. Pojavie se novi meni sa naredbama i na njemu pritisnemo naredbu
SAVE AS

3. Sada e se pojaviti dijalog prozor za snimanje

Strana 23
4. Izbriemo stari naziv teksta i upiemo novi - pazimo da ne koristimo neki
naziv koji ve moemo videti na spisku u centralnom delu dijalog prozora

5. Pritisnemo taster SAVE

1. Pokrenite program WORDPAD i u njemu napiite sledei tekst

EXPORT-IMPORT

Neke od domaih firmi, ovaj put mislimo na dravne i privatne svoje delatnosti definiu
kao EXPOR-IMPORT firme, odnosno bave se uvozom i izvozom raznih artikala.

2. Sada, ovaj tekst snimite pod imenom EXPORT-IMPORT

4. Sada, napiite sledei tekst

UVOZ ROBE

Takoe, mnoge firme se bave samo uvozom robe, odnosno artikala iroke potronje.
Neke od njih snabdevaju robne kue ili prodavnice odnosno samousluge.

5. Sada, ovaj tekst snimite pod imenom IMPORT FIRME

7. Ako je sve u redu, ponovo u programu WORDPAD napiite sledei tekst

PROGRAM ZA CRTANJE PAINT

Videemo u nekim narednim susretima da u program WORDPAD moemo postaviti i
neku sliku, fotografiju ili crte. Za kreiranje crtea koristiemo program PAINT.

8. Sada, ovaj dokument snimite pod imenom GRAFICKA PRIPREMA

9. Sada, vratite se u program WORDPAD i naredbom NEW zaponite jedan novi
prazan dokument

10. Sada, naredbom OPEN uitajte dokument EXPORT-IMPORT

VEBA

Strana 24
11. Na kraj tog dokumenta dopiite vae podatke, odnosno ime i prezime, adresu i
telefonski broj. Koristite font VERDANA i veliinu 18.

12. Tako preureen dokument snimite naredbom SAVE AS pod imenom
NOVI EXPORT-IMPORT

14. Sada, naredbom OPEN uitajte dokument IMPORT FIRME

15. Na kraj tog dokumenta dopiite vae podatke, odnosno ime i prezime, adresu
i telefonski broj i neka sve bude napisano velikim slovima.
Koristite font VERDANA i veliinu 18.

16. Tako preureen dokument snimite naredbom SAVE AS pod imenom
NOVE IMPORT FIRME

17. Naredbom NEW zaponite jedan novi prazan dokument

18. Napiite tekst koji e u sebi imati sadraj tekstova EXPORT-IMPORT, IMPORT
FIRME i GRAFICKA PRIPREMA. Tekst mora biti napisan na sledei nain:
Prvo slovo svake reenice treba da bude napisano fontom Times New Roman i
veliinom 18, a ostali deo teksta fontom TAHOMA i veliinom 12.

19. Ovako pripremljen dokument snimite pod imenom POSLOVNO PISMO

20. Vratite se u program WORDPAD i u njemu napravite raspored asova na
sledei nain.
U gornjem redu treba da budu ispisani dani u nedelji .
Sa leve strane treba da budu ispisani brojevi asova (1. , 2. , 3. , ... do 7)
Sa desne strane vreme poetka
7.30 8.20 9.15 10.05 10.55 11.45. 12.35
Sve ovo treba sa bude ispisano fontom TAHOMA i veliinom 16.
Unutar rasporeda treba upisati same predmete i proizvoljno ih rasporediti, ali tako da
zadovoljava sledei kriterijum.

MATEMATIKA 6 asova nedeljno
FIZIKA 5 asova nedeljno
HEMIJA 3 asa nedeljno
SRPSKI 6 asova nedeljno
FIZIKO 3 asa nedeljno
LIKOVNO 2 asa nedeljno

Predmeti treba da budu napisani latinicom, fontom Times New Roman i
veliinom 12. Predmeti se mogu skraeno pisati, npr. MAT, FI, HEM ...

21. Ovako pripremljen dokument snimite pod imenom RASPORED ASOVA

22. Sada, pokrenite program WORDPAD i u njemu napiite sledei tekst

Disketu moemo koristiti ne samo za arhiviranje podataka, ve i za prebacivanje
podataka sa jednog raunara na drug

Strana 25

23. Snimite ga pod imenom DISKETA

24. Otvorite jedan novi prazan dokument ,promenite veliinu na 18 i nastavite
sa pisanjem sledeeg teksta:

Iako je do uskrnjih praznika ostalo jo desetak dana, u subotickoj carinarnici se
pripremaju za veci broj putnika na granicnim prelazima. Vec sada se zna da ce
na granicnom prelazu Kelebija, ukoliko situacija naloi, moci da se obezbedi 6
ulaznih traka, plus traka za autobuse, a na Horgou pet ulaznih traka.

25.Snimite ga pod imenom PRAZNICI

26. Otvorite jedan novi prazan dokument , promenite font u VERDANA (WESTERN)
i nastavite sa pisanjem sledeeg teksta:

Zbog uvodjenja akciza na robu u Fri opovima, mnogi od njih su trenutno zatvorili vrata.
Cene se formiraju u Interpedovim fri opovima, odnosno u bescarinskim prodavnicama
na Horgokom prelazu. U Fri opu "FIK-MARKET Beograd", na horgokom granicnom
prelazu su formirali nove cene.

27.Snimite ga pod imenom FREE-SHOP

25. Sada uitajte dokument DISKETA , selektujete kompletan tekst i promenite mu
font na TAHOMA i na veliinu 12. POZOVITE PREDAVAA

26. Sada uitajte dokument PRAZNICI, selektujete kompletan tekst i promenite mu
font na ARIAL i na veliinu 12. POZOVITE PREDAVAA

27. Sada uitajte dokument FREE-SHOP, selektujete kompletan tekst i promenite
mu font na TIMES NEW ROMAN i na veliinu 12.

POZOVITE PREDAVAA

Strana 26

Prolog susreta smo nauili da na dokument snimimo i uitamo. Takoe i da ga
izmenimo i ponovo snimimo.

Vratimo se malo u nau pravu kancelariju!

Nae dokumente,knjige, olovke, papire ... odlaemo, odnosno uvamo u
fiokama. Fioke postoje ili u pisaem stolu ili umesto njih koristimo police u
kancelarijskom ormanu. Ako smo dobro organizovali svoje podatke i ako
naravno, imamo dovoljno raspoloivih fioka, moemo brzo i lako pronai neki
podatak ili predmet kada nam je potreban.
Isto tako i u raunaru postoje fioke samo ih zovemo FOLDER (fascikla ili
direktorijum) a sve predmete koje drimo u fiokama zovemo FILE (fajl).

POJAM FOLDER I FILE

Pod folderom podrazumevamo mesto gde drimo, odnosno uvamo nae
podatke. Svaki folder mora imati svoje ime koje u odgovarajuim situacijama
mora biti unikatno. Ime foldera je u stvari jedna nalepnica na naoj fascikli - fioci.
Folder ustvari predstavlja fasciklu u naem ormanu. Unutar nekog foldera moe
postojati njegov unutranji folder. Takav unutranji zovemo PODFOLDER. I on
mora imati svoje ime.

PREGLEDANJE SADRAJA RAUNARA

Da bismo mogli pregledati sadraj naeg raunara, odnosno da vidimo koliko
foldera imamo, gde se nalaze i ta ima u njima moramo koristiti jedan poseban
program koji se dobija zajedno sa operativnim sistemom i zove se Windows
Explorer ( Istraiva Windows-a).

Pokretanje programa Windows Explorer

2. Strelicu mia postavimo na ALL PROGRAMS
3. Strelicu mia postavimo na ACCESSORIES
4. Strelicu mia postavimo na WINDOWS EXPLORER
ORGANIZACIJA PODATAKA U RAUNARU
3. susret

Strana 27
i pritisnemo jednom levo dugme

Nakon par trenutaka ispred nas e se pojaviti prozor programa Windows
Explorer. Sam prozor moemo podeliti na dve strane levu i desnu.
Na levoj strani moemo videti gde se nalaze nai folderi a na desnoj ta se u
njima nalazi.

Na levoj strani treba da primetimo jednu malu ikonu MY COMPUTER Moj
raunar. Ona predstavlja na raunar i da bismo i videli ta se u njemu nalazi,
potrebno je da ga otvorimo!

Da bi se i otvorio, potrebno je strelicu mia
postaviti na njegov znak + a zatim pritisnuti
levo dugme.
Nakon toga , ispod ikone MY COMPUTER e
se pojaviti par sivih kockica.

Te sive kockice zovemo DISKOVIMA i one predstavljaju neku vrstu ormana u
naoj kancelariji. Svaki disk ima svoje ime (Local Disk, DRUGI DISK ...) i svoju
oznaku (A, C, D, E ...). Ime moemo menjati ali oznaku ne!

Ako elimo videti ta se na nekom disku nalazi pritisnemo njegov znak + i
pojavie se vei broj utih kockica. One predstavljaju FOLDERE.

Neki od foldera imaju svoj znak +.
Oni koji imaju u sebi sadre i najmanje jedan
PODFOLDER.
Pritiskom na znak + otvaramo, a na znak
zatvaramo foldere odnosno diskove.

Ako elimo i videti TA se nalazi u nekom
folderu, potrebno je da pritisnemo SAM folder i
na desnoj strani e se pojaviti njegov sadraj!

Otvaranje jednog foldera automatski zatvara prethodni, tako da nije potrebno
posebno ih zatvarati!

Strana 28
PRAVLJENJE FOLDERA

1. Na levoj strani strelicu mia postavimo na sivu kockicu onog diska u
kome pravimo novi folder i pritisnemo jednom levo dugme. Njegov naziv
i oznaka moraju da se uokvire plavom bojom.

2. Strelicu mia postavimo skroz gore u sistem menija na taster File i
pritisnemo jednom levo dugme.

3. Strelicu mia postavimo na New a zatim na naredbu Folder i tek sada
pritisnemo jednom levo dugme

4. Na desnoj strani e se pojaviti jedna nova uta kockica sa ponuenim
nazivom New Folder. Taj naziv nam ne odgovara, i zato emo ga
izbrisati uz pomo tastera Delete.

5. Upiemo novi naziv i na tastaturi pritisnemo Enter.

Sada emo na levoj , ali isto tako i na desnoj strani videti novi folder.

Pravljenje podfoldera:
Pravljenje unutranjeg foldera (fascikle) je gotovo identino kao i prethodna
lekcija, jedino se razlika moe videti kod take 1:

6. Na levoj strani strelicu mia postavimo na utu kockicu onog foldera u
kome pravimo novi podfolder i pritisnemo jednom levo dugme. Njegov
naziv i oznaka moraju da se uokvire plavom bojom.

7. Strelicu mia postavimo skroz gore u sistem menija na taster File i
pritisnemo jednom levo dugme.

8. Strelicu mia postavimo na New a zatim na naredbu Folder i tek sada
pritisnemo jednom levo dugme

9. Na desnoj strani e se pojaviti jedna nova uta kockica sa ponuenim
nazivom New Folder. Taj naziv nam ne odgovara, i zato emo ga
izbrisati uz pomo tastera Delete.

10. Upiemo novi naziv i na tastaturi pritisnemo Enter.

PROMENA IMENA FOLDERA

Strana 29
Pod proimenom imena podrazumevanmo da naoj fascikli "skinemo" staru
nalepnicu i stavimo novu.
Promena imena foldera ni na koji nain ne utie na njegov eventualni sadraj:

1. Na levoj strani strelicu mia postavimo na onaj folder ije ime elimo
promeniti i pritisnemo jednom levo dugme. Njegov naziv treba da se
uokviri plavom bojom.
2. Skroz gore u sistemu menija aktiviramo taster File.
3. Aktiviramo naredbu Rename.
4. Uz pomo Delete izbriemo stari naziv i upiemo novi.
5. Pritiskom na taster ENTER potvrujemo novi naziv

Praktino nema nikakvih ogranienja koliko puta emo menjati imena folderima.

BRISANJE FOLDERA

Ako nam neki folder vie ne treba, moemo ga izbrisati, ali moramo znati da e
se njegovim brisanjem izbrisati i njegov kompletan sadraj.

1. Na levoj strani pritisnemo onaj folder koji elimo izbrisati
2. Na tastaturi pritisnemo taster DELETE
3. Pojavie se novi prozor gde e nas raunar pitati da li zaista elimo
izbrisati taj folder i njegov kompletan sadraj baciti u kantu za
otpatke. Ako nismo sigurni treba da pritisnemo taster NO, a ako
jesmo onda taster YES.

Sreom, ti folderi nisu trajno izgubljeni, jer se nalaze u kanti za otpatke iz koje se
mogu vratiti

SNIMANJE DOKUMENATA NA ODREENO MESTO

Strana 30
Kada smo zavrili kreiranje dokumenta, potrebno je da ga snimimo. Ve smo se
upoznali sa naredbama SAVE i SAVE AS. Ali sada, kada ve postoje nai folderi,
nije dovoljno samo dokumentu dati ime, ve moramo i da odredimo mesto gde
elimo dokument snimiti.

Postupak je sledei:

1. Aktiviramo meni FILE
2. Pritisnemo naredbu SAVE AS...

3. Pojavie se dijalog prozor za snimanje

4. Sada moramo pronai folder u koji elimo snimiti na dokument. Da
bismo i to uradili moramo pritisnuti mali taster sa crnom strelicom da
dobijemo spisak svih diskova u naem raunaru.

5. Pojavie se spisak svih diskova i kliknemo na onaj disk gde se na
dokument nalazi

6. U centralnom delu prozora e se pojaviti spisak foldera koji se nalaze na
tom disku.

Strana 31
Kada pronaemo eljeni
dva puta brzo kliknemo na
njega da bismo ga otvorili.

Na isti nain moemo i
eventualni podfolder
otvoriti. Foldere otvaramo
sve dotle dok u gornjem
belom pravougaoniku ne
vidimo ime foldera u koji
snimamo

7. Sada naem dokumentu treba da damo ime. Postupak je identian kao i
kod prethodne lekcije za snimanje, odnosno potrebno je da kliknemo
unutar belog pravougaonika i da izbriemo ponueni naziv.

8. Upiemo eljeni naziv i pritisnemo taster SAVE

Ako na gornjoj plavoj traci vidimo ime naeg dokumenta, znai da smo ga dobro
snimili. Ali taj podatak nam nije dovoljan da bismo znali da je i snimljen na dobro
mesto. Ako elimo proveriti i mesto snimanja potrebno je da koristimo program
WINDOWS EXPLORER i lekciju Pregledanje sadraja raunara (strana xx), jer je
potrebno da pogledamo sadraj tog foldera u koji snimamo dokument.

Da biste pogledali sadraj nekog foldera, morate
ga otvoriti tako to pritisnete njegov taster +, a
zatim kliknete na njegovu utu kockicu.

Naravno, isto kao i kod snimanja, na dokument moemo i uitati iz tano
odreenog foldera. Postupak uitavanja je identian (strana 18) uz napomenu da
je potrebno pronai i otvoriti odgovarajue foldere (take 4,5 i 6 lekcije
SNIMANJE DOKUMENTA NA ODREENO MESTO Strana xx).

VEBA

Strana 32

1. U programu Windows
Explorer napravite
sledeu emu foldera

2. Sada, naredbom RENAME
promenite imena
folderima, tako da
izgledaju na sledei nain

3. Sada , naredbom DELETE izbriite folder MOJI PODACI

4. Takoe u programu
WINDOWS
EXPLORER napravite
sledeu emu foldera

5. Sada, preuredite
emu foldera, tako
da izgleda na
sledei nain

Obratite panju da
ORMAN predstavlja
va disk C i stoga ga
ne treba praviti

Strana 33

6. Naredbom DELETE izbriite folder MOJI DOKUMENTI

7. U programu Windows Explorer napravite sledeu emu foldera


Mada je program WORDPAD dosta skromnih mogunosti, ak i njemu
moemo kreirati vrlo lepe dokumente.

9. Naredbom SAVE AS snimite ovaj tekst u folder MESECI POSLOVNI PODACI
na C disku, pod imenom UVOD

10. U programu WORDPAD naredbom NEW zaponite jedan novi prazan
dokument

11. Sada napite sledei tekst

Videemo u nekim narednim susretima da u program WORDPAD moemo
postaviti i neku sliku, fotografiju ili crte. Za kreiranje crtea koristiemo program
PAINT.

12. Naredbom SAVE AS snimite ovaj tekst u folder MESECNI POSLOVNI
PODACI na C disku, pod imenom GRAFIKA

13. U programu WORDPAD naredbom NEW zaponite jedan novi prazan
dokument

14. Sada napiite sledei tekst

Takoe, na dokumenti moemo i tampati, ali samo pod uslovom da
posedujemo tampa.
Na narednim susretima emo se upoznati sa tampanjem dokumenata.

15. Naredbom SAVE AS snimite ovaj tekst u folder MESECI POSLOVNI
PODACI na C disku, pod imenom STAMPANJ E

Strana 34

16. Sada zatvorite program WORDPAD

17. Pokrenite program WINDOWS EXPLORER i pogledajte ta se nalazi
u folderu MESECNI POSLOVNI PODACI . Treba da vidite tri fajla, kao na
slici.

DISKETA

ARHIVIRANJE I RAZMENA PODATAKA
IZMEU DVA ILI VIE RAUNARA
4. susret

Strana 35
Disketa predstavlja medijum za privremeno arhiviranje podataka, kao i za
prebacivanje podataka sa jednog raunara na drugi.
Disketa se koristi ve vie od 20 godina, ali jednostavnost upotrebe dovelo je do
injenice da i danas ima svoju primenu, ak i u najmodernijim raunarima.
Disketa pripada grupi MAGNETNIH medija, kao to su video ili audio kaseta. Kao
takva, moramo paziti da se disketa ne ostavlja blizu jakih izvora
elektromagnetnih zraenja jer e se njen sadraj otetiti.

Rad sa disketom je gotovo identian kao i sa C diskom, s tom razlikom da
umesto C diska koristimo disk sa oznakom A .
Primetiete da se pored oznake A nalazi i njen naziv FLOPPY 3
1
/
2

Floppy je i popularniji naziv za disketu i u nekom slobodnijem prevodu bi znailo
"savitljiv". To ime potie od prethodne generacije disketa (formata 5
1
/
4
ina) koja
se nije nalazila u takvom plastinom "oklopu" ve je bila kako joj i ime kae
savitljiva.

Kapacitet diskete je 1.44 Mb (Mega-bajta). Primera radi, prikazujemo odnose
mernih veliina podataka u raunaru:

1024 Kb (Kilo-bajta) = 1 Mb
1024 Mb = 1 Gb (Giga-bajta)

Upravo ovi podaci e nam biti potrebni da ustanovimo koliko mesta ima slobodno
na disketi, odnosno da li fajl ili folder koji kopiramo na disketu moe da se
prekopira.

Slino kao i kod video odnosno audio kasete, i kod diskete poznajemo dva
reima rada.

REIMI RADA DISKETE

SLOBODNI REIM
Disketa se nalazi u slobodnom reimu rada kada je desni kvadrat ZATVOREN.
Tada moemo preuzimati podatke sa diskete, ali i snimati na nju, odnosno na
bilo koji nain modifikovati njen sadraj.

ZATIENI REIM
Disketa se nalazi u zatienom reimu rada kada je desni kvadrat OTVOREN.
Tada moemo preuzimati podatke sa diskete, ali NE MOEMO i snimati na nju,
odnosno ne moemo menjati njen sadraj, tj. NE moemo brisati sa nje, snimati
na nju, praviti foldere na njoj, menjati imena ...

Strana 36

UVEK PRE STAVLJANJA DISKETE U DISKETNI UREAJ PROVERITE U
KOM REIMU RADA SE NALAZI!

PREGLEDANJE SADRAJA DISKETE

Kada disketu stavimo u disketni ureaj potrebno je da pregledamo njen sadraj.
Najlaki nain jeste da pokrenemo program WINDOWS EXPLORER i na gotovo
identian nain kao to smo pregledali sadraj diska C otvorimo ikonu
MY COMPUTER i sada, za razliku od diska C pritisnemo znak + kod diska A,
odnosno kliknemo na sivu kockicu 3 Floppy. Na desnoj strani e se i pojaviti
sadraj diskete.

Ako elimo neto snimati na disketu, procedura je identina, samo umesto diska
C koristimo disk A.
Takoe i za uitavanje.

Za pravljenje foldera na disketi,
procedura je identina, samo umesto
diska C koristimo disk A

KOPIRANJE PODATAKA SA I NA DISKETU

Da bismo neki podatak kopirali na disketu, potrebno je da proverimo da li na
disketi ima dovoljno slobodnog prostora.

Postupak za proveru je sledei:

1. Stavimo disketu u disketni ureaj
2. Pritisnemo taster START i pokrenemo program WINDOWS EXPLORER
3. Na levoj strani pritisnemo MY COMPUTER a zatim strelicu mia
postavimo na oznaku FLOPPY i pritisnemo jednom DESNO dugme
4. Pojavie se meni sa naredbama kliknemo na naredbu PROPERTIES
(osobine)

Strana 37
5. Pojavie se novi prozor na kome moemo videti koliko jo slobodnog
prostora ima na disketi

6. Pritisnemo taster OK

Na identian nain proveramavo i veliinu foldera koji elimo prekopirati na
disketu
1. Pokrenemo WINDOWS EXPLORER
2. Pronaemo i otvorimo onaj folder iju veliinu proveravamo
3. Strelicu mia postavimo na njega i pritisnemo jednom DESNO dugme
4. Izaberemo naredbu PROPERTIES i ponovo emo videti veliinu tog
foldera

KOPIRANJE FAJLOVA I FOLDERA NA DISKETU

1. Pronaemo u WINDOWS EXPLORER-U onaj fajl ili folder koji kopiramo
2. Strelicu mia postavimo na njega i pritisnemo jednom DESNO dugme
3. Izaberemo naredbu SEND TO FLOPPY i postupak kopiranja je zapoeo

Druga metoda za kopiranje fajlova i foldera na disketu jeste
METODA PREVLAENJA

Ovu metodu preporuujemo iskusnijim korisnicima, odnosno onima koji su ve
znaajno ovladali upotrebom mia. Ova metoda je ujedno i najbra za kopiranje
na disketu, ali i sa diskete na C disk.

1. U programu Windows Explorer napravite sledeu emu foldera na
disketi

Strana 38

Nakon toga , na C disku napravite folder PODACI ZA DISKETU.


Disketu moemo koristiti ne samo za arhiviranje podataka, ve i za
prebacivanje podataka sa jednog raunara na drugi.

3. Naredbom SAVE AS snimite ovaj tekst u folder PODACI ZA DISKETU
pod imenom PISMO ZA PARTNERA i zatvorite program WORDPAD

4. Ponovo pokrenite program WORDPAD I u njemu kreirajte sledei tekst:

Iako je do uskrnjih praznika ostalo jo desetak dana, u
subotickoj carinarnici se pripremaju za veci broj putnika na
granicnim prelazima.

5. Ovaj tekst snimite naredbom SAVE AS pod imenom VESTI u folder
PODACI ZA DISKETU.

6. Naredbom NEW zaponite jedan novi dokument

7. Napiite sledei tekst

Zbog uvodjenja akciza na robu u Fri opovima, mnogi od njih su
trenutno zatvorili vrata. Cene se formiraju u Interpedovim fri
opovima, odnosno u bescarinskim prodavnicama na Horgokom
prelazu.

8. Ovaj tekst snimite naredbom SAVE AS pod imenom FREE SHOPu
folder PODACI ZA DISKETU

9. Pokrenite program WINDOWS EXPLORER i prekopirajte folder
PODACI ZA DISKETU na Floppy disketu A:

Strana 39
10. Izvadite disketu iz ureaja, prebacite je u zatieni reim rada i
pozovite predavaa.

GRAFIKI PROGRAMI

Obrada slika predstavlja jednu od najatraktivnijih primena modernih raunara.
Koliko puta ste se divili prelepim predelima ili fantastinim specijalnim efektima u
razliitim nauno-popularnim emisijama ili filmovima. Za sve to je zasluan
raunar. Postoje mnogi programi za grafiku obradu ili za samo crtanje.
Program PAINT se dobija zajedno sa operativnim sistemom i predstavlja dobar
uvod u jednu sasvim posebnu oblast informatike.

5. susret
PROGRAM ZA CRTANJE I GRAFIKU OBRADU
PAINT

Strana 40
Radna povrina programa PAINT se sastoji od naravno papira po kome crtamo,
palete boja i alata.

ALATI PROGRAMA PAINT

Paleta
raspoloivih boja.
Obratite panju da
se trenutno
aktivna boja uvek
pojavljuje skroz
levo
Alati programa
PAINT. Uz pomo
njih kreiramo
crtee.

Prava linija Kriva linija
Sprej TEXT
etkica Olovka
Lupa Pipeta
Kantica Gumica
Pravougaono
isecanje
Proizvoljno
isecanje
5
8
9
12
13
16
6
7
10
11
14
15
Ako je papir vei nego to sam program
moe da ga prikae pojavie se KLIZAI na
donjoj i desnoj strani. Pritiskanjem njihovih
tastera moemo pregledati kompletan papir
po kom e crtamo.

Strana 41

PREBACIVANJE SLIKE IZ PROGRAMA PAINT U PROGRAM WORDPAD

Na dokument moemo na vrlo jednostavan nain obogatiti nekom slikom iz
programa PAINT korienjem posebne COPY PASTE metode.

Ta metoda nam omoguava da pojedine elemente iz jednog programa pomou
posebne memorije raunara CLIPBOARD (oglasna tabla) premestimo u neki
sasvim drugi program.

1. U programu WORDPAD napiemo tekst
2. Pokrenemo i preemo u program PAINT i nacrtamo sliku
3. U programu PAINT koristei alate 15 ili 16 iseemo deo slike koji
elimo premestiti
4. Pritisnemo EDIT meni
5. Izaberemo naredbu COPY na prvi pogled se nita nije dogodilo ali je raunar
memorisao iseeni deo slike; ta slika e se tamo nalaziti sve dotle dok sa naredbom
COPY neki drugi objekat memoriemo ili iskljuimo raunar
6. Preemo u program WORDPAD i kurzor postavimo na ono mesto
gde elimo da se slika pojavi
Na ovom mestu moemo videti
opcije pojedinih alata, odnosno
njihove naine prikaza

Strana 42
7. Sada u programu WORDPAD pritisnemo taster EDIT u sistemu
menija
8. Izaberemo naredbu PASTE (ulepi)
9. Slika e se pojaviti zajedno sa svojim okvirom
10. Kliknemo bilo gde pored slike i okvir e nestati

Sada, kada je slika u naem tekstu moemo je po potrebi smanjiti ili poveati.

1. Kliknemo na sliku
2. Strelicu mia postavimo na jednu od kontrolnih taaka i drei
pritisnuto levo dugme menjamo dimenzije
3. Kliknemo bilo gde pored slike da nestane okvir

Da bismo sliku uklonili iz naeg teksta dovoljno je da kliknemoi na nju i da na
tastaturi pritisnemo taster DELETE.

NAPREDNE TEHNIKE OPRERATIVNOG SISTEMA - PREICE (SHORTCUT)

Preice predstavljaju niz razliitih funkcija objedinjenih unutar jedne ikone
na desktopu. Aktiviranjem te ikone izvrie se taj memorisani niz procedura.
Najea primena ikone - preice jeste njeno kreiranje za neki dokument - tekst.
Aktiviranjem takve preice automatski e se pokrenuti program u kojem je tekst
nastao (WordPad ili Word) i taj sam dokument e se automatski uitati:

1. Uverimo se da su svi prozori ili sputeni ili zatvoreni tako da imamo prazan
desktop ispred sebe.
2. Strelicu mia postavimo bilo gde na praznu povrinu i pritisnemo jednom
desno dugme.
3. Strelicu mia postavimo na opciju New.
6. susret
Izrada preica (SHORTCUT) i
korienje kante za otpatke (RECYCLE BIN)

Strana 43
4. Strelicu mia postavimo na naredbu Shortcut i pritisnemo jednom levo dugme
mia.
5. Aktiviramo taster Browse (pregledaj, pretrai) i pritisnemo levo dugme mia.
6. Na identian nain kao i kod uitavanja pronaemo na folder (podfolder) i
otovorimo ga.
7. U donjem delu prozora opciju Programs promenimo na All Files i pojavie se
na dokument.
8. Strelicu mia postavimo na njega i pritisnemo jednom levo dugme mia.
9. Aktiviramo taster Open.
10. Upiemo ime preice i pritisnemo Next
11. Finish.

KANTA ZA OTPATKE (RECYCLE BYN)

Fajlove i foldere koje briemo jo uvek moemo po potrebi vratiti jer nisu
trajno izgubljeni poto se nalaze u kanti za otpatke (Recycle Byn). Kanta za
otpatke predstavlja jedan posebni sigurnosni mehanizam u kome se uvaju svi
izbrisani podaci. Po potrebi te podatke moemo vratiti a ako nam sigurno ne
trebaju kantu moemo isprazniti. Podaci koji su iz kante izbrisani vie se ne
mogu vratiti.

Vraanje podataka iz kante za otpatke:
1. Aktiviramo kantu za otpatke (Recycle Bin) - kliknemo na nju levim
dugmetom mia i pritisnemo Enter.
2. U prozoru kante za otpatke pronaemo folder ili dokument koji elimo
vratiti.
3. Strelicu mia postavimo na traeni fajl ili folder i pritisnemo jednom
desno dugme mia.
4. Aktiviramo naredbu Restore.
5. Zatvorimo prozor kante za otpatke.

PRANJENJE KANTE ZA OTPATKE

Moramo voditi rauna da pranjenjem kante za otpatke te podatke vie ne
moemo vratiti:
1. Strelicu mia postavimo na kantu za otpatke i pritisnemo jednom desno
dugme.
2. Aktiviramo naredbu Empty Recycle Bin (isprazni kantu).
3. Raunar e nas ponovo upozoriti da li kantu elimo isprazniti. Ako smo
sigurni da nam ti podaci vie ne trebaju, aktiviramo taster Yes.

Strana 44

INTERNET EXPLORER
Da bi smo pristupili nekoj adresi na Internetu potrebno je da koristimo jedan od
Internet brauzera (browsera). To su programi namenjeni istraivanju, tj.
pronalaenju razliitih lokacija.

Pokretanje programa:
Start
Programs
Internet explorer

Internet adresa se sastoji iz 3 dela:
1. www. (3 x w)
2. ime ili naziv odreene Internet lokacije (u okviru njega mogu da se koriste i
razni karakteri: crtice (-), take itd.
3. nastavak adrese . (taka) com.org.gov.co.yu

Internet pretraivai su posebne lokacije na Internetu namenjene to
brem pronalaenju eljenog sadraja:
www.yahoo.com
www.google.com
www.altavista.com
www.goto.com

Domai pretraivai su:
www.krstarica.com
www.pretrazivac.com
www.yu.com Upiemo re koju traimo i pritisnemo Enter.
7. susret
INTERNET

Strana 45

PREUZIMANJE PODATAKA SA INTERNETA

Nakon to smo pronali eljeni podatak moemo ga preuzeti-snimiti sa Interneta
u neki folder.

Preuzimanje slike sa Interneta

1. Uz pomo Internet explorera ili slinog pronaemo traeni podatak
2. Strelicu mia postavimo na sliku i pritisnemo jednom desno dugme
3. Aktiviramo naredbu Save Picture As
4. Pojavie se novi prozor gde po potrebi moemo izmeniti ime slike a
zatim aktiviramo taster Save.

PRETRAIVANJE PODATAKA NA INTERNETU

www.google.com

Pretraiva google je trenutno najkvalitetniji, jer u sebi sadri vie od
milijardu Internet stranica, a napredni sistem pretraivanja omoguava da
izuzetno brzo doemo do eljenog podatka odnosno osobe.

Strana 46

Outlook express
Program Outlook express koristimo za slanje i primanje e-mail (elektronskih
poruka). Takoe u ovom programu moemo kreirati i jednostavniji adresar a
zajedno sa naim porukama moemo slati i primati i nae dokumente i fajlove
uopte.
e-mail
elektronik mail
elektronska pota
elektronska adresa

1. User name (korisniko ime)
2. @ (et)
3. domen (ime ili oznaka provajdera sa eventualnom oznakom zemlje iz koje
potie:
a) Eunet.yu
b) Tippnet.co.yu
c) Ptt.yu
d) Yunord.net
e) Mondcollege.com

petarp@eunet.yu
jovanz@ptt.yu
markon@tipnet.co
office@mond college.com

IZGLED PROZORA PROGRAMA

Prozor programa moemo podeliti na 3 dela:

8. susret
Slanje i primanje elektronske pote
e-mail

Strana 47
folders (folderi)
Inbox - primljene poruke
Outbox - poruke spremne za slanje
Sent Items - poslate poruke
Deleted Items - izbrisane poruke
Drafts - nezavrene poruke

Contacts (adresa)
Unutar ove opcije moemo upisati osnovne (poznate) podatke o prijateljima,
partnerima.

SLANJE PORUKA:

1. Aktiviramo taster New Mail (nova poruka)
2. Pojavie se novi prozor gde treba da upiemo sledee podatke: To:
(adresa primaoca), Cc: - Carbon Copy (adrese onih primaoca kojima
takoe aljemo poruke), Subject: - tema (naslov poruke)
3. Na istom prozoru kursor premestimo u centralni deo i koristei bilo koji
font, veliinu, boju, jezik ili pismo napiemo poruku.
4. Ako elimo sa naom porukom poslati i neki fajl, aktiviramo taster
Attach (ata-spajalica). Pojavie se novi prozor vrlo slian prozoru za
uitavanje. Potrebno je da pronaemo na dokument, kliknemo na
njega, a zatim na taster Attach.
5. Aktiviramo taster Send (poalji).

Strana 48

Program Excel XP predstavlja jedan od najznaajnijih programa ovog paketa. Uz pomo
njega kreiramo tabele i dijagrame. Tabele u programu Excel su organizovane tako da
omogue dinaminu razmenu podataka kako unutra programa Excel, tako i izmeu
njega i ostalih programa ovog paketa. Pod dinaminom razmenom podrazumevamo da
e promena podataka u tabeli rezultovati promenom nekog drugog podatka ili
promenom izgleda dijagrama. Pokretanje programa:
Start
Programs
Microsoft Excel

Izgled radne povrine

Radna povrina programa Excel se sastoji iz jedne radne sveske Book i
najmanje 3 radna lista Sheet . Pored standardnog sistema menija neposredno iznad
radne povrine moemo videti 2 bela pravougaonika. U prvom od njih (manjem)
moemo videti koordinatu pokazivaa, a u drugom eventualne formule, odnosno
sadraje samih elija
(Cell). Sama radna
povrina se sastoji iz
velikog broja
pravougaonika koje
zovemo elijama. U
njih emo upisivati
podatke, odnosno
prikazivati rezultate.

Tabelarni prorauni - Microsoft EXCEL XP

Strana 49

Kreiranje tabele

Postavljanjem pokazivaa na eljenu eliju i koristei bilo koji font, veliinu ili boju
upisujemo podatke i na taj nain kreiramo tabelu.

Formatiranje tabele

Nakon kreiranja same tabele predlae se da odreene logine celine vizuelno na
razliite naine formatiramo. Selektovanjem niza elija moemo promeniti boju same
elije - Fill color (kantica), kao i boju teksta - Font color . Po potrebi moemo promeniti
sam font, oblik slova kao i njegovu veliinu.

Pokaziva

Strana 50

Upisivanje formula

Nakon kreiranja i formatiranja tabele u odreene elije upisujemo formule. Neku
formulu moemo sami kreirati u zavisnosti od potreba. Da bi neka formula bila ispravna
moramo potovati odreene zakonitosti. Tako napr. formule mogu na sledei nain
izgledati:

=D10+F11-G12
=G1*F11+A21
=A17/G15

Kao to smo videli svaka formula mora poeti sa znakom =, a zatim slede
oznake: koordinate elija i same raunske operacije.
Neka formula moe da se sastoji iz kombinacije koordinata i konstantnih brojeva:
FILL COLOR
bojenje elije
FONT COLOR
bojenje teksta

Strana 51

=A15+150-G17
=45/A11
=3.21+H11

Decimalne brojeve prikazujemo sa takom (kod brojeva).

Odreivanje tipa podataka

Ve smo napomenuli da se preporuuje vizuelno formatiranje odreenih loginih
celina tabela. Da bi smo jo preciznije prikazali nae podatke, moemo, a u nekim
situacijama i moramo tano odrediti njihov tip. Napr. kod neke kolone elimo pored
numerike vrednosti upisati i oznaku monete. Ako emo oznaku novane jedinice sami
upisati vie neemo moi tu kolonu koristiti u proraunima. Zato moramo u takvim
situacijama unutar programa Excel definisati tip podatka.

Promena tipa podatka

1. Selektujemo kolonu kojoj elimo promeniti tip podatka
2. Aktiviramo meni Format
3. Aktiviramo naredbu Cells (elije)
4. Pojavie se novi prozor na kome treba da izaberemo jedan od ponuenih
tipova podataka:
a) General - osnovni tip podatka bez posebnih uslova formatiranja
b) Number - numeriki tip podatka sa definisanim brojem decimala i
prikazom negativnog broja
c) Currency (moneta) - isto kao Number tip podatka uz oznaku eljene
monete
d) Date (datum)
e) Time (vreme)
5. Aktiviramo taster OK

Strana 52

Grafikoni - dijagrami

Kao to smo ve mogli videti odreene logine celine neke tabele preporuljivo je
razdvojiti razliitim bojama. Takvo razdvajanje nam pomae u pregledanju, odnosno
analiziranju podataka. Ipak kod veeg broja numerikih podataka mnogo je lake ako ih i
vizuelno - grafiki moemo predstaviti. U takvim situacijama koristimo, odnosno kreiramo
dijagrame - grafikone.

Kreiranje dijagrama

1. Selektujemo one kolone tabele koje elimo da uestvuju u kreiranju dijagrama
2. Aktiviramo taster za kreiranje dijagrama

3. Na novom prozoru treba da izaberemo tip dijagrama i njegovu vrstu
4. Da bi smo i videli kako e novi dijagram izgledati, drimo pritisnut taster Press
and Hold to View Sample (pritisni da vidi primer)
5. Aktiviramo taster Next
6. Sada kao sledei korak treba da odredimo da li e podaci koji uestvuju u
kreiranju dijagrama biti poreani u kolone (Columns) ili u redove (Rows)
7. Next
8. Kao sledei korak moemo po potrebi samom dijagramu, kao i odreenim
osama dodeliti proizvoljne oznake
9. Next
10. Kao poslednji korak treba da odredimo da li e se na dijagram pojaviti na ovoj
radnoj listi kao poseban objekat (As object in) ili e se pojaviti kao jedan veliki
dijagram na posebnoj novoj radnoj listi (As New Sheet)

Strana 53
11. Finish

Napomena: Ako elimo selektovati ne susedne kolone prilikom obeleavanja
moramo drati pritisnut taster Ctrl (kontrol).
Pokretanje opcije autofill (automatska popuna)

Posebno interesantn opcija programa EXCEL jeste AUTOFILL - automatsko
popunjavanje elija. Njena primena se ogleda u procesu kreiranja tabele, kada j e
potrebno vei (proizvoljni) broj elija popuniti sa takvim nizom podataka koji se po
nekom logikom redosledu nastavlja.
Na primer: 1,2,3,4 ... ili Ponedeljak, Utorak, Sreda, ...
Postoje ve definisane liste za automatsko popunjavanje ali takoe moemo i sami
kreirati svoje.

1. U paleti alata kliknemo na Tools
2. Nakon toga na Options - na novootvorenom prozoru biramo podopciju Custom
lists
3. Miem kliknemo u dijalog List Entries
4. Vrimo unos elemenata niza razdvajajui ih sa tasterom Enter
5. Kada je eljeni unos unet kliknemo na opciju Add (dodaj). Ukoliko smo
operaciju proanalizirali na listi. Sa leve strane Custom lists, pojavie se uneti
niz
6. Kliknemo na OK

Sada, u bilo koju eliju upiite prvu oznaku iz
tog niza, a zatim strelicu mia postavite u
DONJI DESNI UGAO te elije.

Strana 54

Drei pritisnuto levo dugme povlaite strelicu preko praznih elija i te elije e se
popunjavati sa podacima iz vae liste.

Brisanje niza

Na listi sa leve strane selektujemo niz koji
elimo da obriemo. Kliknemo na opciju
Delete.

Dodavanje kolona

1. Selektujemo kolonu ispred koje treba dodati novu kolonu,
2. Kliknemo na desni taster mia,
3. Biramo opciju Insert.

Brisanje kolone

1. Selektujemo kolonu koju elimo da uklonimo,
2. Pritisnemo desni taster mia,
3. Delete.

Ubacivanje i brisanje redova izvodi se na identian nain kao i kolone. Izvedene
tabele ove tabele sakrivaju kada nije mogue u jednoj tabeli izvriti sortiranje po nekoliko

Strana 55
kriterijuma. Svaka kolona se izvodi kao zasebna tabela. Korienjem Copy-Paste
metode.

Sortiranje

1. Selektujemo delove tabele koje elimo da sortiramo,
2. Kliknemo na opciju Data-Sort,
3. U novom otvorenom dijalogu prozora biramo u odnosu na koju kolonu elimo da
izvrimo sortiranje,
4. Biramo da li elimo da sortiranje vrimo u odnosu na rastui (Ascending) ili opadajui
(Descending),
5. OK.

Filtriranje podataka

Ukoliko elimo da brzo doemo do nekog vanog podatka koristimo filtriranje
tabele. To izvodimo na sledei nain:
1. Kliknemo na bilo koju eliju u okviru tabele,
2. Selektujemo opciju Data-Filter I u okviru nje Autofilter,
3. Vrimo filtriranje eljenih kolona u odnosu na neki kriterijum kada kliknemo na malu
strelicu u desnom delu elije.

Vraanje na pregled cele tabele:
Kliknemo na opciju Data-Filter-Autofilter i vraamo se u prvobitni prikaz tabele.

DINAMIKA RAZMENA PODATAKA

Izmeu elemenata programskog apketa Office postoji vrlo visoku stepen
integracije, odnosno razmene podataka. Ve smo na prethodnim primerima videli
na koji nain moemo premestiti tabelu iz programa EXCEL u program WORD.
Ali ta e se dogoditi ako se podatak u tabeli EXCEL-a promeni. Da li treba i tu
tabelu u progreamu WORD izmeniti ? Na prvi pogled da, ali ...

Umesto toga moramo ostvariti DINAMIKU VEZU izmeu objekata tih aplikacija.

1. Kreiramo objekat-tabgelu koju elimo premestiti
(Word, EXCEL, Powerpoint ... )
2. Selektujemo ga i izaberemo naredbu COPY
3. Preemo u onaj program gde elimo da se taj objekat pojavit
4. Izaberemo naredbu PASTE SPECIAL (specijalna veza)
5. Pojavie se novi prozor gde treba da izaberemo naredbu
PASTE LINK
6. im pritisnemo taster OK pojavie se objekat koji je bio kopiran

Strana 56

Ali, sada probajte da promenite taj objekat u onom programu gde je i nastao. Sve
promene e se prikazati i na objektu koji je premeten!

KREIRANJE MAKROA

Pod MAKRO-om podrazumevamo skup definisanih procedura koje e se izvriti
pokretanjem, odnosno aktiviranjem samog makroa. Svaki makro mora imati
svoje ime koje mora da se razlikuje od ostalih. Da bismo kreirali makro moramo
izvriti sledeu proceduru:

1. Pritisnemo meni TOOLS
2. Izaberemo naredbu MACRO
3. Aktiviramo naredbu RECORD NEW MACRO - pojavie se novi prozor
koji slui da zaustavimo snimanje makroa.
4. Izvrimo proceduru koju elimo snimiti
5. Pritisnemo taster STOP i time smo i zaustavili snimanje

Ako elimo makro i pokrenuti ponovo iz TOOLS menija pritisnemo MACRO ali
ovaj put i opciju MACROS ... Pojavie se spisak makroa, izaberemo eljeni
tako to kliknemo njega a zatim na taster RUN (pokreni).

POSTAVLJANE TASTERA ZA
MAKRO

Radi jednostavnijeg i efikasnijeg
korienja makroa poeljno je
postaviti ih u obliku tastera iznad
ili ispod radne povrine.

1. Postavimo strelicu mia
pored ve posotjeih

Strana 57
tastera i pritisnemo jednom DESNO dugme
2. Pojavie se spisak alata i treba da izaberemo opciju CUSTOMIZE
(prilagodi)
3. Pojavie se novi prozor na kome treba da pritisnemo taster
TOOLBARS a zatim NEW
4. Sada treba naem TOOLBAR-u da damo ime i da pritisnemo taster
OK
Sada, kada imamo na TOOLBAR moemo postaviti taster

1. Na istom tom prozoru pritisnemo
taster COMMANDS
2. Na spisku pronaemo opciju MACRO
i pritisnemo je
3. Na desnoj strani e se pojaviti mali
taster ("smajli")
4. Prevucite ga drei pritisnuto levo
dugme na va TOOLBAR
5. Kada je taster tamo pritisnite ga i
pojavie se novi prozor gde treba da
izaberete koji makro dodajete tom
tasteru
6. im pritisnete taster OK prozor e
nestati i makro je spreman za
upotrebu.

Strana 58

U vaoj kancelariji kada elite odloiti neki dokument, stavite ga u fasciklu pa na policu ili
u neku fioku. Ako ste dobro organizovali vae podatke, nee vam biti teko da nakon i
dueg vremenskog perioda pronaete taj va odloeni dokument.

Isto tako i u raunaru! Kada smo zavrili kreiranje teksta potrebno je da ga SNIMIMO,
odnosno sauvamo. Tako snimljeni dokument uvek moemo ponovo pozvati, odnosno
UITATI.
Da bismo neki dokument snimili, potrebno je da mu damo neko IME. To ime dokumenta
je obavezno, jer e po tom imenu na raunar da spremi taj dokument u neku od fioka
(PANJA! Fioke e biti detaljno obraene na sledeem susretu). Iz te fioke moi emo
taj dokument ponovo uitati , naravno pod uslovom da znamo njegovo ime pod kojim je
snimljen.

Za snimanje emo koristiti naredbu SAVE snimi, a za uitavanje naredbu OPEN
otvori, uitaj.

Za aktiviranje ovih naredbi, koristiemo TOOLBAR programa Wordpad.

Snimanje dokumenata - SAVE

Kada smo napisali i ispravili na tekst potrebno je da ga snimimo!

1. Na TOOLBAR-u programa pritisnemo jednom taster za snimanje

2. Pojavie se jedan novi , takozvani DIJALOG PROZOR gde moramo naem
dokumentu odrediti neko ime. To ime je proizvoljno, i naravno bilo bi poeljno da
nas asocira na sadraj tog dokumenta.
Obrada teksta - Microsoft Word XP
Naredbu SAVE koristimo za
snimanje dokumenata
Naredbu OPEN koristimo za
uitavanje dokumenata

Strana 59

3. Na istom tom prozoru
pritisnemo taster SAVE i dokument je snimljen

Pogledajte gornju plavu traku prozora! Tamo e sada i pisati ime vaeg dokumenta. To
je i siguran znak da ste dobro snimili.

Uitavanje dokumenata OPEN

Procedura koja je suprotna od snimanja jeste uitavanje. Da biste neki dokument uitali,
morate znati gde je snimljen (u koju fioku) i pod kojim imenom.

1. Na TOOLBAR-u programa pritisnemo jednom taster za uitavanje

2. Pojavie se novi, DIJALOG PROZOR gde moramo izabrati koji dokument elimo
uitati. Moete primetiti da je dijalog prozor za uitavanje gotovo identian
prozoru za snimanje, ali ete ih razlikovati uz pomo njihove gornje plave trake.

Moemo primetiti da e Wordpad
ve ponuditi neko ime, a to e biti
DOCUMENT. Nama naravno to
ime ne odgovara pa emo u beli
pravougaonik upisati ime naeg
dokumenta.
Taster SAVE se nalazi u donjem
desnom uglu prozora za snimanje

Strana 60

3. Na dijalog prozoru, odnosno u njegovom centralnom delu treba da pronaemo
dokument koji elimo uitati. Strelicu mia postavite na njega i pritisnite jednom
levo dugme. Ime tog dokumenta treba da se uokviri plavom bojom.

4. Na istom tom dijalog prozoru pritisnemo taster OPEN

I evo, na dokument se pojavio! Sada, kada ga vidimo ispred sebe moemo rei da smo
ga uitali.

Sada, kada je na dokument uitan moemo ga slobodno menjati.

PREUREENJE DOKUMENTA

Uitani dokument moemo prema svojim potrebama slobodno menjati, i to ne samo
tekst, ve i izgled naeg dokumenta. Neposredno iznad radne povrine, odnosno papira
se nalazi poseban broj tastera naredbo uz pomo kojih moemo na tekst i formatirati.

Uz njihovu pomo moemo ili pre ili posle samog pisanja promeniti osobine naeg
teksta. Ako osobine postavljamo PRE pisanja, prvo ih moramo ukljuiti a zatim pisati
tekst. Ako osobine menjamo NAKON pisanja, taj deo teksta koji menjamo prvo moramo
SELEKTOVATI ili OBELEITI.

Da bismo neki deo teksta obeleili, potrebno je da uradimo sledeu proceduru:

1. Strelicu mia postavimo na kraj onog dela teksta koji elimo selektovati

2. Drei pritisnuto levo dugme PREVLAIMO strelicu mia preko teksta.
im pustimo levo dugme, taj deo teksta e biti zacrnjen, odnosno
selektovan ili obeleen.

Strana 61

Moramo obratiti panju da NE PRITISNEMO ni jedan taster na tastaturi, jer e se
taj selektovani deo teksta izbrisati!

3. Sada moemo promeniti osobine
(da se podsetimo, to su FONT, veliina, STIL i Nain poravnanja)

4. Kada smo zavrili sa izmenama strelicu mia postavimo na kraj teksta i
pritisnemo jednom levo dugme da uklonimo obeleavanje

Na ovaj nain smo naknadno izmenili izgled naeg teksta. Naravno, ovu proceduru
moemo praktino neogranien broj puta ponavljati.

UKLJUENJE - ISKLJUENJE ALATA

Program WORD u sebi sadri veliki broj alata, ak vie stotina njih. Oni su
razvrstani u posebne kategorije, odnosno grupe alata. Sami alati su predstavljeni
u obliku zasebnih tastera koji se nalaze iznad ili ispod radne povrine - odnosno
papira po kome piemo. Naravno, radna povrina bi bila prenatrpana ako bismo
sve alate istovremeno postavili i ba iz tog razloga program nam nudi mogunost
da samo one alate koje trenutno koristimo postavimo na radnu povrinu, a one
koji nam trenutno ne trebaju da privremeno uklonimo. Naravno, svaku grupu
alata moemo bilo kada postaviti, odnosno ukloniti. Sami alati su postavljeni na
tzv. ploice sa alatima ili TOOLBAR (Tool - alat). Postavljanjem Toolbar-a u
stvari ukljuujemo grupu alata.

Da bismo neku grupu alata ukljuili, odnosno iskljuili moramo izvriti sledeu
proceduru:

Strana 62
1. Pritisnemo meni VIEW
(izgled)

2. Strelicu mia postavimo
na opciju TOOLBARS
(alati)

3. Pojavie se spisak svih
raspoloivih alata.

4. Ako neku grupu alata
elimo ukljuiti samo ga
pritisnemo. Na isti nain
ih i iskljuujemo

Rad sa grafikim objektima

Crtanje objekata

Crtanje pravougaonih i ovalnih objekata izvodimo na sledei nain:
1. Na paleti alatki za crtanje pritisnemo na opciju Rectangle Ili Oval,
2. Kliknemo levim tasterom mia na radnu povrinu i drei ga pritisnutog podesimo
eljene dimenzije objekta,

Promena boje objekta (pravougaonih i ovalnih)

Izvodimo pomou opcije Fill Color. Postupak je sledei:

1. Selektujemo objekat iju boju elimo da promenimo,
2. Kliknemo na mali trougao. Opcija No Fill ostavlja objekat bez popune, dok izborom
bilo koje od ponuenih boja vrimo popunu objekta. Opcija More Fill Colors otvara
novi prozor u kojem imamo iru paletu ponuenih boja.

Podopcija Standard:
1. Kliknemo na eljenu boju
Ukljueni alati
Iskljueni alati

Strana 63
a) kliknemo na OK,
b) Custom paleta boja

1. Na paleti boja pritiskom na krstasti pokaziva i odvlaenjem na eljeni deo palete
boja vrimo grubo nijansiranje boje,
2. Pomou slajdera troug. s.d. strane vrimo fino umetanje boje,
3. Kliknemo na OK.

Opcija Fill Efects:
1. Gradient - u opciji One Color biramo da li emo na objekat popunjavati sa
jednom ili vie boja.
2. Podopcija Shading Styles
a) Horizontal
b) Vertical
3. Orijentacija Vertical (hor., vert. dijalog)
a) Popuna Textura
4. Kliknemo na eljenu texturu
5. Kliknemo na OK.
6. Popuna Mustrom:
a) kliknemo na eljenu mustru,
b) u opciju Foreground vrimo izbor osnovne boje, a u opciji Background
vrimo izbor pozadinske boje,
c) Kliknuti na OK.

Popuna slikom (Picture):
1. Select Picture - Otvara se novi prozor koji predstavlja mini verziju Windows
Explorera u okviru kojeg vrimo izbor putanje do mesta na kojem je slika snimljena,
2. Kliknemo Insert,
3. Kliknemo OK.

Odreivanje ivice objekata:
1. Selektujemo objekat,
2. Kliknemo na opciju stil linije,
3. Izaberemo eljenu debljinu linije.

Odreivanje tipa linije:
1. Selektujemo objekat
2. Kliknemo na opciju Dash Style,
3. Izaberemo eljeni tip.

Odreivanje boja ivice:
1. Selektujemo objekat,
2. Kliknemo na Line Color,
3. Izaberemo neku od ponuenih boja.

Crtanje linije:
1. Na paleti alata kliknemo na alat Line,
2. Na radnoj povrini odredimo poetnu taku,

Strana 64
3. Pritisnemo levi taster mia i drei ga pritisnutog razvuemo liniju. Ujedno je i ovo
poslednja taka - predstavlja zavretak linije.

Crtanje strelicom (Arrow):
1. Izvodi se na isti nain kao i crtanje linijom.

Odreivanje oblika poetka i kraja linije:
1. Selektujemo liniju,
2. Kliknemo na alata Stil strelice,
3. Izaberemo neki od ponuenih stilova,
4. Ukoliko iz bilo kojih razloga nismo zadovoljni sa ponuenim oblicima kliknemo na
opciju More Arrows,
5. U opciji Line moemo da vrimo izbor boje, tipa, stila i debljine,
6. U opciji Arrows Begin Styl - izbor oblika strelice poetnih taaka linije,
7. End Styl - izbor oblika strelice krajnje take linije.

Selekcija objekata:
Objekti su svi elementi koji su nacrtani na radnoj povrini pomou palete alata za
crtanje.
1. Kliknemo na objekat (more biti pravougaonik, krug, linije, itd.),
2. Deselekcija objekta vri se tako to kliknemo na radnu povrinu bilo gde izvan
selektovanog objekta.

Brisanje objekata:
1. Selektujemo objekat (kliknemo na njega),
2. Na tastaturi pritisnemo Delete.

Postavljanje tekst boksova:
1. Na paleti alata za crtanje kliknemo na alat Text Box,
2. Na radnoj povrini razvuemo eljenu veliinu drei pritisnut levi taster mia.

Popuna Text Box-a:
1. Kliknemo unutar njegove povrine
a) ubacivanje teksta - sa tastature unesemo eljeni tekst,
b) ubacivanje slika iz Clip Art-a.
i) na paleti alata kliknemo na Insert Picture - From File
ii) izaberemo eljenu sliku i kad smo nali sliku kliknemo na nju,
iii) Kliknemo na opciju Insert
iv) zatvorimo prozor.

Ubacivanje fotografije u Text Box:
1. Na paleti alata kliknemo na opciju Insert, pa na From File,
2. Kliknemo na eljenu fotografiju,
3. Kliknemo na opciju Insert.

Paleta alata za formatiranje

Strana 65
Da bi se bilo koji od alata iz ove palete mogao primenjivati potrebno je da eljeni deo
teksta bude selektovan. Selekciju izvodimo na sledei nain:
Kliknemo na poetak ili kraj teksta koji elimo da selektujemo i drei pritisnut levi taster
mia prevuemo preko teksta. Tek sada primenjujemo neke od alata za formatiranje.

1. Prvi od alata je tip fonta. Pomou ovog alata vrimo izbor tipa slova
2. Veliina fonta (Font Size) - pomou ove opcije biramo veliinu slova. Postupak je
sledei:
a) kliknemo na mali trougao i u novootvorenom prozoru izaberemo veliinu,
b) kliknemo miem u numeriku vrednost,
3. Sa tastature upisujemo eljenu veliinu a sa Enterom potvrujemo.

Bold (B) - pomou ove opcije vrimo isticanje teksta (naslovi-zadebljani tekst)
Italic (I) - kurziv nain pisanja (iskrivljeno u desno)
Underline (U) - pomou ove opcije dobijamo podvlaenje crticom.

Poravnanje teksta:
a) u odnosu na levu marginu
b) u odnosu na centar
c) u odnosu na desnu marginu
d) u odnosu na levu i desnu marginu.

Font Color (A) (boja fonta) - pomou ove opcije biramo eljenu boju slova.

KREIRANJE ZAGLAVLJA

Zaglavlja predstavljaju poseban segment dokumenta u programu WORD. Po pravilu se
postavljaju u gornjem (HEADER) ili u donjem (FOOTER) delu papira.
Kada postavite zaglavlje, ono e se automatski postavljati na svaki list vaeg
dokumenta. Jedan od estih primena zaglavlja jesu numeracije stranica.

1. Izaberemo meni VIEW
2. Pritisnemo naredbu HEADER AND FOOTER
3. Pojavie se novi TOOLBAR sa naredbama i dva isprekidana
pravougaonika, jedan u gornjema jedan u donjem delu papira.

4. U bilo koji deo moemo upisivati eljeni tekst ili postavljati objekte
5. Pritisnemo taster CLOSE i vratiemo se u klasian oblik za kreiranje
dokumenta.

U bilo kom trenutku moemo promeniti gornje ili donje zaglavlje tako to dva puta brzo
kliknemo na njega. ponovo emo prei u oblik za dizajniranje gde moemo promeniti bilo
koju osobinu.

Strana 66
KORIENJE FORMAT MENIJA

Unutar menija FORMATmoemo pronai naredbe uz
pomo kojih ve napisani tekst moemo posebno
prilagoditi nekim specifinim zahtevima formatiranja.

FONT posebno prilagoavanje teksta
CHANGE CASE promena slova (mala u velika ...)

Windows XP & Office 2003

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Windows XP & Office 2003

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

You might also like

Windows XP &amp; Office 2003

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Windows XP &amp; Office 2003

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

You might also like

Windows XP & Office 2003

Windows XP & Office 2003