SVET KAO VOUA I PREDS7AVA

Ogromna razlika izmedu engleskih iIi, tacnije, kineskih vrtova

i starofrancuskih vrtova, kojih danas ima sve manje (iako i dan as
postoji jos nekoliko velelepnih vrtova te vrste), poCiva u krajnjoj
liniji na Cinjenici da su prvi izvedeni u objektivnom, a drugi u
subjektivnom duhu. Nairne, u engleskim vrtovima voIja prirode,
volja koja se objektiviSe u drvetu, grmu, brdu i reci, dovedena je do
najCistijeg mogueeg izraza tih svojih ideja, to jest svoje sopstvene
sustine. A u francuskim vrtovima vidi se sarno volja vlasnika, koji
je prirodu potCinio, tako da ona umesto svojih ideja nosi, kao znak
svog ropstva, oblike koji njemu odgovaraju a njoj su nametnuti: ob-
rezana ziva ograda, drveee na najraznoraznije nacine uobliceno
kresanjem, pravolinijske aleje, sen ice sa svodom itd.
438
Poglavlje 34.
357
o unutrasnjoj sustini umetnosti
Ne sarno filozofija vee i lepe umetnosti rade zapravo u pravcu
resenja problema postojanja. Jer se u svakom duhu koji se jednom
posveti Cisto objektivnom posmatranju sveta budi (rna koliko ona
bila skrivena i nesvesna) teznja da shvati pravu sustinu stvarl, zivo-
ta, postojanja. Sarno to i zanima intelekt kao takav, to jest Cisti su-
bjekt saznavanja osloboden ciljeva volje; bas kao sto subjekt koji
saznaje kao obicna jedinka zanimaju sarno ciljevi voIje. - Zato je
rezultat svakog Cisto objektivnog, pa dakle i svakog umetnickog
shvatanja stvarl jedan izraz vise 0 sustini zivota i postojanja, jedan
odgovor vise na pitanje: "Sta je to zivot?" - Na to pitanje odgova-
ra svako pravo i uspelo umetnicko deIo, odgovara na svoj nacin i
odgovara sasvim ispravno. Ali sve umetnosti govore sarno naivnim,
detinjskim jezikom 0 paz a n j a, a ne apstraktnim i ozbiljnim jezi-
kom r e fl e k s i j e: njihov odgovor je zato prolazna slika, a ne po-
stojano opste saznanje. Dakie, za 0 paz a nj e, na to pitanje odgo-
vara svako umetnicko delo, svaka slika, svaka statua, svaka pesma,
svaka scena na pozornici. I muzika na njega odgovara, odgovara
dublje nego sve druge umetnosti, izrazavajuei najunutrasnjiju su-
stinu svakog zivota i postojanja jezikom koji je razumljiv sasvim ne-
posredno, ali koji ne moze da se prevede na jezik uma. Dakle, sve
357 Ovo poglavlje odnosi se na 49. u prvom tomu.
439
SVETKAO VOUA I PREDSTAVA
ostale umetnosti pruzaju onom ko ih pita konkretnu sliku i kazu:
"Gledaj ovamo, ovo je zivot!" - Medutim, njihov odgovor, rna ko-
liko bio tacan, zadovoljiee nas uvek sarno privremeno, a nikad pot-
puno i konacno. Jer one daju sarno jedan fragment, primer umesto
pravila, a ne celinu, koja se moze dati jedino u opstosti po j rna.
Stoga je zadatak filozofije da za pojam, to jest za refieksiju i in ab-
stracto, pruzi trajan i zauvek zadovoljavajuCi odgovor. Stavise, mi
ovde vidimo u cemu je srodnost izmedu filozofije i lepih umetno-
sti, pa iz toga mozemo zakijuCiti koliko su sposobnosti za filozofi-
ju i za lepe umetnosti, iako su one, sposobnosti, u svom usmerenju
i u sporednim stvarima vrlo razliCite, koliko su, dakle, te sposobnosti
u korenu ipak iste.
Prema tome, svako umetnicko delo tezi zapravo da nam poka-
ze zivot i stvari kakvi su oni uistinu: ali, kroz maglu objektivnih i su-
bjektivnih slucajnosti, svaki covek ne moze da ih neposredno shvati.
Tu maglu rasteruje umetnost.
Kao sto je svima poznato, dela pesnika, vajara i likovnih
umetnika uopste sadrie riznicu duboke mudrosti, sadrze je upra-
vo zato sto iz njih govori mudrost prirode samih stvari. Izraze
stvarl ona tumace sarno rasvetljavanjem i Cistijim ponavljanjem.
Stoga svako ko cita pesmu iIi posmatra umetnicko delo mora, na-
raYno, da sopstvenim snagama doprinese iznosenju te mudrosti
na svetlost dana. Pre rna tome, on od dela shvata sarno onoliko
koliko mu to dopustaju njegova sposobnost i njegovo obrazova-
nje, bas kao sto svaki mornar spusta visak u more donde dokle
doseZe duzina kanapa. Pred sliku svako treba da stane kao pred
kneza, cekajuei da vidi da Ii ee mu se ona obratiti i sta ee mu re-
Ci; kao ni kneza, on ni sliku ne treba sam da oslovljava, jer bi ta-
da CUO sarno sebe. - Shodno svemu sto je receno, u delima likov-
nih umetnosti sadrii se, doduse, sva mudrost, ali sarno virtualiter
iIi implicite. S druge strane, filozofija nastoji da istu tu mudrost
pruzi actualiter i explicite; u tom smislu filozofija se odnosi prema
likovnim umetnostima kao vino prema grozdovima. Ono sto ona
obeeava bila bi, u neku ruku, vee ostvarena i Cista dobit, siguran
i trajan posed, dok ono potice od dostignuea i dela umetnosti je-
ste dobit koju treba uvek iznova sticati. Ali zato filozofija posta-
vlja zastrasujuee, tdko ispunjive zahteve ne sarno onom ko njena
Dopune trecoj knjizi
dela stvara, vee i onom ko ee u njima uzivati. Otud je njena pu-
blika malobrojna, dok je publika za umetnosti mnogobrojna.
Gorepomenuta posmatraceva saradnja, potrebna da bi se uzi-
valo u umetnickom delu, poCiva delimicno na Cinjenici da svako
umetnicko delo moze da dejstvuje sarno posredstvom maste. Stoga
ono mora da podstakne mastu, koja nikad ne sme da se zanemari
i da ostane neaktivna. To je uslov estetskog dejstva i zato osnovni
zakon svih lepih umetnosti. Ali iz toga sledi da se kroz umetnicko
delo ne moze sve dati direktno culima, vee sarno onoliko koliko je
potrebno da se masta izvede na pravi put: njoj uvek mora da se
ostavi nesto, i to ono poslednje, sto ee ona sarna uraditi. Cak i pi-
sac mora uvek da ostavi Citaocu nesto 0 cemu ee on, Citalac, misli-
ti; jer, V 0 I t e r je vrlo tacno rekao: Le secret d'etre ennuyeux, c'est
de tout dire.
358
A osim toga, ono najbolje u umetnosti suvise je du-
hovno da bi se dalo direktno culima; ono mora da se rodi u posma-
tracevoj masti, iako je moralo da bude proizvedeno umetnickim
delom. Na tome pociva i Cinjenica da skice velikih majstora cesto
jace deluju nego njihove dovrsene slike, cemu, naravno, doprinosi
i to da su skice izvedene jed n i m potezom u trenutku kad su i za-
miSljene, dok zavrsena slika, buduCi da inspiracija ne moze trajati
sve do njenog zavrsetka, nastaje u neprekidnom naporu, pomoeu
mudrog razmiSljanja i postojane premeditacije. - Tim osnovnim
estetskim zakonom moze da se objasni i sledeea stvar: zasto v 0 -
s tan e fig u r e, iako upravo u njima oponasanje prirode moze da
dosegne najvisi stepen, nikad ne proizvode estetsko dejstvo, pa sto-
ga nisu prava dela lepe umetnosti. Zato sto one nista ne ostavljaju
masti. Skulptura, nairne, daje sarno formu bez boje; slika daje bo-
ju, ali i sarno privid forme: dakle, i skulptura i slika obraeaju se po-
smatracevoj masti. Nasuprot tome, vostana figura daje sve, daje i
formu i boju; iz toga nastaje privid stvarnosti, pa masta ostaje izvan
igre. - S druge strane, poe z i j a se obraea iskljuCivo masti, koju
stavlja u pokret pomoeu samih reCi.
Proizvoljno igranje sredstvima umetnosti, bez stvarnog pozna-
vanja cilja, jeste u svakoj umetnosti osnovna karakteristika osljarenja.
358 "Tajna da se bude dosadan sastoji se u tome da se sve kate" (Discours sur
[ 'homme, VI, 172). -Prevo
SVETKAO VOUA I PREDSTAVA
Takvo osljarenje manifestuje se u potpornjima koji nista ne nose,
besmislenim ukrasima, izboCinama i ispustima lose arhitekture, u
beznacajnim pasazima i figurama zajedno s besmislenom bukom
lose muzike, u zveketu rimovanih stihova koji gotovo da i nemaju
smisla, itd.
Shodno onom sto je receno u prethodnom poglavlju, kao i
shodno mom celom shvatanju umetnosti, cilj umetnosti jeste olak-
sanje saznanja ide j a sveta (u platonovskom smislu, jedinom koji
priznajem reCi ide j a). Ali ide j e su u sustini nesto opazajno i
stoga, u svojim blizim odredenjima, nesto neiscrpno. Saopstavanje
neceg takvog moze zato da se dogodi sarno na putu opazanja, sto
je put umetnosti. Ko je, dakle, ispunjen shvatanjem neke ide j e, u
pravu je ako izabere umetnost kao medijum svog saopstavanja. -
Nasuprot tome, cisti po jam jeste nesto sasvim odredljivo, dakle
nesto iscrpljivo, nesto jasno misljeno, sto se u pogledu svog celo-
kupnog sadrzaja moze hladno i trezveno saopstiti pomoeu reCi. Ali
hteti nesto takvo saopstiti u met n i c kim del 0 m sasvim je bes-
koristan zaobilazni put, cak pripada upravo kudenom igranju sred-
stvima umetnosti bez poznavanja njihovog cilja. Zato umetnicko
dele cija je koncepcija proistekla sarno iz jasnih pojmova nikad ne
predstavlja pravo delo. Ako, posmatrajuei neko dele likovne umet-
nosti, iIi CitajuCi neku pesmu, iii slusajuCi neku muziku (koja tezi da
opise nesto odredeno), vidimo kako, kroz sva bogata umetnicka
sredstva, prosijava i na kraju izbija na videlo jasan, ogranicen, hla-
dan, bezbojan pojam, koji je bio srz toga dela, dela cija se, dakle,
cela koncepcija sastojala sarno u tome da se taj pojam jasno misli i
koje je, prema tome, saopstavanjem tog pojma sasvim iscrpeno,
ako, dakle, to vidimo, osetieemo gadenje i gnev: jer smatramo da
smo obmanuti, da nam je na prevaru privucena paznja i zanimanje.
Utiskom koji na nas ostavlja neko umetnicko dele mi smo potpu-
no zadovoljni sarno onda kad posle njega ostaje u nama nesto sto,
rna koliko 0 tom necem razmisljali, ne mozemo svesti na jasan pojam.
Znak hibridnog porekla nekog dela iz Cistih pojmova sastoji se u
tome da je njegov tvorac, pre nego sto je pristupio poslu, mogao ja-
snim reCima da navede sta je nameravao da prikaze: jer bi tada say
njegov cilj bio postignut tim reCima. Otud je toliko nedostojno ko-
liko i glupo kada se - kao sto se to danas cesto desava - pokusava
442
Dopune treeoj knjizi
da se neka Sekspirova iIi Geteova pesma svede na apstraktnu istinu,
Cije bi saopstavanje bilo njen cilj. Umetnik, naravno, treba da misli
dok stvara svoje delo, ali sarno 0 n a ideja koja je bila 0 paz e n a
pre nego sto se 0 njoj mislilo, ima - kada se saopstava - podsticaj-
nu snagu, pa je zato i neprolazna. - Ovde ne mozemo zanemariti
opasku da dela stvorena jed n i m potezom poput gorepomenutih
skica slikara, koje su nastale u nadahnueu prve koncepcije i koje
kao da su nesvesno nacrtane; zatim melodija koja nastaje bez ika-
kvog razmisljanja, kao iz nadahnuea; najzad i prava lirika, Cista
pesma, u kojoj se duboko trenutno raspolozenje i utisak okoline
prelivaju, gotovo nehotice, u reci, Ciji se metar i rima pojavljuju au-
tomatski - ne mozemo, kazem, zanemariti opasku da sva ta dela
imaju tu veliku prednost da su Cisti proizvodi trenutnog odusevlje-
nja, inspiracije, slobodnog poriva genija, bez ikakvog mesanja na-
mernosti i refieksije; zato su ona skroz-naskroz zanosna i prijatna,
bez ljuspe i jezgra, a njihovo dejstvo mnogo je nepogresivije nego
dejstvo najveeih umetnickih dela stvaranih polako i promisljeno.
U svim tim najveeim umetnickim delima, to jest u velikim istorij-
skim slikama, u dugackim epopejama, u velikim operama itd., re-
fieksija, namera i promisljeni izbor imaju znatnog udela: razum,
tehnika i rutina moraju tu da ispune praznine koje su ostavili na-
dahnuee i genijalna koncepcija, pa svakojaka nuzna pomoena sred-
stva moraju, kao cement, da povezuju zaista autenticne i briljantne
delove. Time se moze objasniti sto sve takve tvorevine, izuzev sa-
rno najsavrsenijih remek-dela najveCih majstora (kao sto su, na pri-
mer, Hamlet, Faust, opera Don Zuan, neizbeZno sadrze primesu
neceg bljutavog i dosadnog sto donekle kvari uzivanje u njima.
Da je to tako, potvrduju Mesijada, Oslobodeni Jerusalim, cak i Izgu-
bljeni raj i Eneida; i vee Horacije smelo primeeuje: [Indignor,]
Quandoque dormitat bonus Homerus.
359
Ali takvo stanje stvari jeste
posledica ogranicenosti ljudske snage uopste.
Majka korisnih vdtina jeste nuzda, a majka lepih umetnosti
jeste obilje. Otac prvih jeste razum, a otac potonjih jeste genij e,
koji je i siim neka vrsta preobilja, preobilja saznajne moei preko
mere neophodne za sluzenje volji.
359 ,, [Naljutim se] kad god veliki Homer zadrema" (De arte poe/ica. 359). - Prevo
443