Studentski Godisnjak 2013 Var1 Preview

STUDENTSKI GODINJAK
Decembar 2012.
Beograd
Univerzitet u Beogradu
Fakultet politikih nauka
Studentski
GODINJAK
2012
Godina II / Broj 2 / Decembar 2012.
Izdava:
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka
Beograd, Jove Ilia 165
Telefon: 011/3092-999, Fax: 011/2491-501
E-mail: fpn@fpn.bg.ac.rs
Internet prezentacija: http://www.fpn.bg.ac.rs
Za izdavaa:
prof. dr Ilija Vujai
Glavni i odgovorni urednici:
Momilo ivadinovi
Ivana Adamovi
Redakcija:
prof. dr Vladimir Pavievi
prof. dr ore Pavievi
ma Nikola Jovi
Momilo ivadinovi
Ivana Adamovi
Koordinator projekta:
Nikola Jovi, MA
Lektura i korektura:
Ljiljana Davidovi
Dizajn i prelom:
Stefan Ignjatovi
tampa:
igoja tampa, Beograd
Sadraj
I MEUNARODNA POLITIKA
I MEUNARODNI ODNOSI
Nikola uri
Demokratski mir: idealizam i moralni kompromisi . . . . . . . . . . . . 11
Sandra Davidovi i Andrijana Taskov
Primena principa izvetaja Odgovornost za zatitu
na humanitarnu intervenciju na Kosovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Ksenija Kvrgi
Balkan pred izazovima neoosmanizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Janja Simenti
Zatita ljudskih prava u Evropskoj uniji
nakon Ugovora iz Lisabona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
II SOCIJALNA POLITIKA
I SOCIJALNI RAD
Momilo ivadinovi
Komparativna analiza
zdravstvene zatite SAD i Velike Britanije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Suzana Mihajlovi
Perspektive regionalnog razvoja u Srbiji
socijalna dimenzija novog koncepta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
III POLITIKA TEORIJA, POLITIKA
SOCIOLOGIJA, POLITIKI SISTEM
Boban Stojanovi
Socijalni i politiki rascepi teorijski okvir i sluaj Srbije . . . . . . . 89
Veljko Jovanovi
Poperovo suprotstavljanje instrumentalizmu . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Andrijana Akrabi
Ekonomska politika u savremenosti
meunarodnih globalnih institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Luka Z. Boovi
Finansiranje politikih aktivnosti u Srbiji od 2011. . . . . . . . . . . . 125
Nikola Kosovi
Da li je Rusija demokratska drava? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
IV NOVINARSTVO
I KOMUNIKOLOGIJA
Milena Taskov
Mesto i uloga elektronskih medija
Srpske pravoslavne crkve u medijskom sistemu Srbije . . . . . . . . . 151
Ljiljana Tojagi
Komparacija javnih servisa: BBC i RTS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Bojan Marjanovi
Sluaj Feral Tribune:
najvanija stranica post-jugoslovenskog urnalizma . . . . . . . . . . 177
Re urednika
Ovim zbornikom izlaui pred vama, naim uiteljima i kolegama, eli-
mo da uinimo kritiki osvrt na drutvena zbivanja dananjice iz ugla budu-
ih diplomata, politikologa, urnalista i socijalnih radnika. S obzirom da je
ovo drugi Godinjak studenata Fakulteta politikih nauka elimo da pokae-
mo da smo spremni da sledimo dobre ideje starijih kolega i budemo dobar
primer koji e generacije slediti. elimo da ovaj nain iskazivanja buduih
intelektualaca postane tradicija.
I mi verujemo da radom i saradnjom sa profesorima moemo razviti slo-
bodoumne linosti, kritiki odnos prema stvarnosti, tolerantnost i objektiv-
nost. eljni znanja, eto to smo mi. Nai pogledi nisu uski, kao teatralna obra-
ivanja tuih misli i rei. Uz nekoliko rei nadahnua, pravilnih smernica i
malo podstreka mogu se iskristalizovati do granice kada je uspeh neizbean.
To elimo da vam predstavimo Studenskim godinjakom.
Pitanja kojima se bavimo su veoma bitna, kako politika tako i ivotna.
Ona se ne dotiu samo normativne politike ve i kulture, poretka, ureenja,
planiranja boljeg sutra. U osnovi je iskorak napred u iskustvo i delanje nae,
zemalja u okruenju i velikih svetskih sila. Zbornik je ogledalo jedne generaci-
je studenata akademskih studija, fakulteta, nae drutvene zajednice. Radovi
predstavljaju put od pretpostavke do realizacija zamisli.
Potovanjem i uvaavanjem slobode miljenja mnogo je lake prihvatiti
i uiniti shvaenim line stavove. Tako misli koje su na prvi pogled sloene
i nedostine postaju jednostavnije i dostinije. Potovanje linog stava, teo-
retski potkrepljenog je na prioritet. Obraujui sloene teme ostavljamo za-
datak onima koji dolaze posle nas, da bi bili kritiniji, da bi postavljali nova
pitanja i prevazilazili postojee odgovore. Na poetku smo puta, prvi koraci
nisu laki, mi elimo da zakoraimo u svetlu budunost. Budunost koju sami
stvaramo. Podrite na prvi korak. elimo da Zbornik koji je pred vama bude
otvorena kola za sve, stub slobode miljenja, temelj univerzalnih ustavnih
principa demokratije.
Posebnu zahvalnost dugujemo profesorima i saradnicima koji su prepo-
znali na motiv i podrali nas u realizaciji, kao i autorima tekstova bez kojih
Godinjak ne bi ugledao svetlost dana.
Ivana Adamovi i Momilo ivadinovi
Prvi deo
MEUNARODNA
POLITIKA I
MEUNARODNI
ODNOSI
Nikola uri
Demokratski mir:
idealizam i moralni
kompromisi
Saetak:
Tekst se bavi prikazom teorije demokratskog mira, te analitikim pristupom
njene primene u spoljnoj politici tokom poslednjih nekoliko decenija.
Razmotrivi osnovne postavke teorije o miru meu demokratskim drava-
ma, autor se fokusira na ulogu koju je ona imala u meunarodnim odnosi-
ma. Miljenje je autora da je ova teorija esto koriena kao legitimizirajue
sredstvo za odreena dejstvovanja nemiroljubivim sredstvima. Autor ovog
teksta razmatra u kojoj meri su u meunarodnim odnosima ideali prokla-
movani u teoriji demokratskog mira, ali i srodnim teorijama i disciplinama,
doveli do pravljenja moralnih kompromisa u spoljnopolitikom delovanju
zarad ostvarivanja tih ideala.
Kljune rei:
demokratski mir, meunarodni odnosi, spoljna politika.
UVOD
U nauci o meunarodnim odnosima, od njenog osnivanja poetkom dvade-
setog veka kao zasebne naune discipline, u filozofiji i sociologiji se ve
dugo odvija potraga za pouzdanim objanjenjem kako uspostaviti dugotra-
jan (neki bi rekli vean) i svetski mir. Mir je bio i ostao predmet istraivanja
brojnih autora.
Pomeranjima u meunarodnim odnosima kao to je bilo uspostavljanje
Drutva naroda i potpisivanje Brijan-Kelogovog pakta, te drutvenim de-
avanjima kakva je bila javna prepiska velikih umova meuratnog perioda,
Alberta Ajntajna i Sigmunda Frojda na temu uspostavljanja mirnog svetskog
poretka, inilo se da je nakon uasa Velikog rata, mir jedina stvar o kojoj se
moe razgovarati. To se kasnije pokazalo kao netano, ali je cilj uspostavljanja
mira meu dravama jo vie dobio na znaaju. Posle Drugog svetskog rata,
dolazi do osnivanja brojnih instituta za izuavanje mira i reavanja sukoba
(Ili, Duverovi, 2009: 121-136).
Ipak, pria o teoriji koja preporuuje naine za dolazak do svetskog mira
see mnogo dalje u prolost. Moemo rei, bez oklevanja, da je o temi uspo-
stavljanja poretka u kome nema otvorenih, oruanih sukoba, iroko raspreda-
no i pre zasnivanja meunarodnih odnosa kao posebne discipline poetkom
dvadesetog veka.
Oit primer takvog pravca miljenja je delo velikoga mislioca Imanuela
Kanta, pod nazivom Veni mir, u kome on daje svoj uvid o tome na koji nain
bi takav mir mogao biti ostvaren.
1
Fransoa de Kalijer je, takoe, kao jedan od
ranih teoretiara diplomatske discipline, koji u svom delu pod nazivom O na-
inu pregovaranja sa suverenima odredio da bi ba mir trebalo da bude ono na
ta se ambasador usredsreuje tokom svog delovanja, govorei da bi ambasa-
dor trebalo da bude ovek mira (de Callires, 1919: 55). Naravno, ni sluajno,
ne bi trebalo zaboraviti Deremija Bentama pisca teksta pod nazivom Plan za
svetski i veni mir, koji iz utilitaristikog ugla govori o miru. Ovaj tekst je napi-
san 1789. godine, tj. pet godina pre objavljivanja Kantovog eseja.
Ipak, kada govorimo o demokratskom miru, veina autora kao zaetak ove
ideje, s pravom, uzima Kantov esej. Kant ovde pravi razliku izmeu republikan-
skih i nerepublikanskih drava, na osnovu nekoliko kriterijuma, o kojima e
kasnije biti vie rei, pri emu republikama daje prednost kada se govori o us-
postavljanju mira koji e vladati u njihovoj meusobnoj interakciji.
Kant, takoe, iznosi nekoliko naprednih ideja u ovom tekstu gde meu pr-
vima govori o ograniavanju sredstava ratovanja, tj. o jus in bello, ali i o osniva-
nju svetske federacije kao jednog od preduslova mira.
2
Kant ju je nazvao Foedus
pacificum, i verovao je da ona moe imati onakvo dejstvo na drave, kakvo dr-
avno ustrojstvo ima na pojedinane graane samih drava. Osetivi da u me-
udravnim odnosima postoji stanje anarhije, smatrao je bi ovakva hijerarhi-
zicija meudravnog poretka dovela do njegove pacifikacije. Ipak, nije verovao
da je do takve federacije mogue doi, uzevi u obzir da ono to se u teoriji po-
kae kao tano i poeljno, u praksi drava esto ne bude prihvaeno.
1
Kant daje napomenu o tome kako je stavljanje odrednice veni ispred rei mir, za-
pravo nepotrebno, prihvatajui injenicu da se mir sklapa meu dravama tako da bi
trajao veno, pri emu navodi da svaki mirovni sporazum koji je sklopljen tako da oni
koji ga sklapaju imaju mentalnu rezervisanost prema njemu, i otvoreni su da misle o
nekom buduem sukobu, ne moe biti nazvan mirom, ve primirjem. Kant smatra da
je takva rezervisanost prilikom sklapanja mirovnog sporazuma nedolina suverenu.
2
Po Kantovom vienju, ovakvo drutvo mira (engleski prevod je League of peace)
bi za cilj trebalo da ima okonanje svih ratova, to ga razlikuje od prostog mirov-
nog sporazuma (Pactum pacis) koji za cilj ima okonanje pojedinanih sukoba.
12 NIKOLA URI
Kasnije, kada su uasi rati u svim uglovima planete (to je istina bio slu-
aj i u Kantovo vreme) postali surova stvarnost, u vremenu kada je i veliki
tehnoloki napredak, ostvaren krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog
veka, stavljen u slubu antiljudskog, ova tema je polako postajala sve aktu-
elnija, a kao posledica toga javilo se pregrt ideja koje su teoretiari ponudili
kao reenja i preporuke.
Majkl Mandelbaum u svojoj knjizi, Ideje koje su promenile svet, navodi
kako je ideja o politikom zdruivanju demokratija zaeta u angloameri-
kom svetu. Mandelbaum smatra da je krajem devetnaestog veka, videvi da
Sjedinjene Drave stiu sve vie moi, Velika Britanija, gledala da uspostavi
partnerski odnos sa svojom bivom kolonijom, sa kojom je tokom itavog
devetnaestog veka imala nategnut odnos. Velika Britanija je to pokuala da
to uradi na razliite naine, od kojih joj ne slue ba svi na ast. Citirajui
Kristofera Hiensa
3
, Mandelbaum se poziva na primer Radjarda Kiplinga i nje-
govu pesmu Teret belog oveka, koja donekle oslikava britansko nastojanje
da stavljanjem u prvi plan bioloke slinosti koja postoji izmeu ove dve ze-
mlje, doprinese njihovom politikom zbliavanju (Mandelbaum, 2004: 348).
Apeli za rasnu solidarnost gubili su na popularnosti, zakljuuje Mandelbaum,
a akcenat je stavljen na zajednike politike vrednosti (Mandelbaum, 2004:
348), kao to je to demokratsko ustrojstvo drave. Ovaj preokret od rasne ka
demokratskoj solidarnosti, desio se poetkom dvadesetog veka.
Dvadeseti vek je pokazao da je ideja demokratskog mira imala veliku
ulogu u oblikovanju spoljnopolitikog delovanja demokratskih drava, a
kako nam to pokazuje kratka ali sadrajna praksa dvadeset i prvog veka, de-
mokratski mir ostaje jedna od teorija poniklih u meunarodnim odnosima,
sa najveim uticajem.
OSNOVNE POSTAVKE TEORIJE DEMOKRATSKOG MIRA
Teorija demokratskog mira pomae nam da shvatimo principe po kojima funk-
cionie meunarodni poredak i koje nude odgovor na pitanje: kako doi do
svetskog mira? Osnovna postavka teorije demokratskog mira, je da demokratije
ne ratuju jedna protiv druge. Postoji spor oko toga da li su u odnosima sa nede-
mokratskim reimima, veoma ratoborne, ili ne. Kako to navodi Don Mirajmer,
argument ovde nije u tome da su demokratije manje ratoborne od nedemokra-
tija, nego da demokratije ne ratuju meu sobom (Mirajmer, 2009: 39). Pitanje
na tu temu postavlja i Brus Raset. Pitanje glasi: jesu li demokratije generalno mi-
roljubive ili su one miroljubive samo u meusobnim odnosima (Raset, 2009: 9)?
3
U pitanju je tree poglavlje Hiensove knjige Blood, Class and Nostalgia: Anglo-
American Ironies izdate 1989. godine.
13 DEMOKRATSKI MIR: IDEALI ZAM I MORALNI KOMPROMISI
Svet u kome postoje samo demokratije bi sledstveno tome bio svet u kome
nema rata. Ovu tvrdnju su kritikovali brojni autori, nalazei primere sukoba i
meu demokratskim reimima. Johan Galtung tvrdi da moemo zakljuiti da
to da li je neka zemlja pacifistika ili belicistika zavisi od nekih drugih vari-
jabli, kao to je duboka kultura (ekspanzionizam, manihejstvo, singularizam/
univerzalizam), koje prevazilaze podelu demokratija/nedemokratija (Galtung,
2009: 77). Ovime, on negira da dejstvo demokratskog poretka uvek ima paci-
fikujui karakter. Galtung, takoe, daje svoj komentar na tvrdnju koju navo-
di Brus Raset da Demokratije skoro nikada meusobno ne ratuju, tvrdei da
ukoliko one i ne ratuju, to je zato to mogu vie da postignu tako to e zajedno
braniti privilegije koje imaju u svetskom sistemu (Galtung, 2009: 77).
Do drugaijih nalaza su doli Brus Raset i Don Onil, koji u svojoj studiji
tvrde da demokratije, ne samo to ne ulaze u sukobe sa drugim demokrati-
jama, nego da su one ujedno i manje sklone ratu od nedemokratskih rei-
ma, podravajui time tezu o pacifikujuem dejstvu demokratije (Chojnacki,
2006: 13). Ta tvrdnju je opovrgao Erol Henderson svojom studijom iz 2002.
godine u kojoj je dokazao da demokratski reimi, ta vie, imaju veu verovat-
nou ulaenja u ratne sukobe (Chojnacki, 2006: 13) to je u skladu sa tvrdnja-
ma ranije pomenutih autora.
U svom tekstu Kant, liberalna naslea i spoljni poslovi (Doyle 1983),
Majkl Dojl nabraja sve reime kroz istoriju koji su demokratski ili su bili de-
mokratski tokom jednog perioda svoje istorije. Pritom, vodei se Kantovim
uputstvima, on navodi etiri esencijalne karakteristike koje reim mora za-
dovoljiti da bi bio smatran liberalnim. Pre svega, on vidi trinu privredu ba-
ziranu na privatnoj svojini kao jedan od nunih uslova. Takoe, on smatra
da su graani koji poseduju osnovna prava (kao to su jednakost pred sudom,
sloboda veroispovesti, i postojanje ureenja koja su suverena od uticaja spo-
lja), kriterijumi od sutinskog znaaja za zasnivanje liberalnog dravnog pore-
tka. Konano, Dojl kao bitnu pretpostavku vidi i republikanskog predstavnika,
vladu (republikanskog ili monarhijskog) (Doyle, 1983: 212). Iskljuivanjem
jednog od ovih elemenata, sistem bi izgubio demokratski karakter. Majkl Dojl
dalje tvrdi i da je, statistiki gledano, rat izmeu bilo koje dve drave malo ve-
rovatan (u jednoj godini ili kratkom vremenskom periodu) ali i da je statisti-
ki gledano, rat izmeu demokratija praktino nemogu.
Dojl navodi jedno ogranienje, i priznaje, da mlade demokratije ne
mogu biti ukljuene u pretpostavku o miru meu demokratskim dravama,
ve samo zemlje koje imaju izgraene sisteme. On tako navodi primer Perua i
Ekvadora koji su se sukobili, opravdavajui teoriju tako to napominje da su se
oni sukobili u periodu od jedne do tri godine nakon uspostavljanja liberalnih
reima, to nije dovoljno vremena da pacifikujui efekti demokratije stupe na
delo (Doyle, 1983: 213).
Ono to nikako ne sme biti zaboravljeno jeste veliki broj situacija u koji-
ma su demokratske drave bili na ivici sukoba. Pretpostavka o miru meu
14 NIKOLA URI
demokratskim dravama, koje su stvorile svoju zonu mira, na osnovu vred-
nosti i mehanizama usaenih u njihove sisteme, istina, nema mnogo primera
koji potiru njene tvrdnje.
Na primer, Johan Galtung u svojoj knjizi Mirnim sredstvima do mira, postav-
lja pitanje: Da li demokratije odustaju od meusobnih ratova? On takoe
daje i odgovor na to pitanje, u skladu sa svojim shvatanjima: Tradicionalno,
kao to e potvrditi i povran pogled na istoriju demokratije, one su se borile
jedna protiv drugih, naroito oko teritorija u kolonijama. Ali, onda su otkri-
le (Berlinska konferencija 1884-1885. za podelu Afrike), kao to i sada shvata-
ju (OECD, Trilateralna komisija na elu sa G7 kao izvrnim komitetom), da se
taj nesiguran poloaj na vrhu piramide bolje uva ujedinjenim snagama nego
pojedinano. Odgovor je relativno vrst savez. Savez za ouvanje moi i privi-
legija nije zvualo ba dobro; savez hrianskih, ili miroljubivih ili demokrat-
skih zemalja zvui mnogo bolje, jer to odreenje moe da pokrije sve desne ze-
mlje, a iskljui sve leve zemlje, zemlje koje tee promeni (Galtung, 2009: 83).
Naravno, ovakav Galtungov stav ima svoje utemeljenje i u njegovom razume-
vanju fenomena nasilja, i svega to on pod tim pojmom podrazumeva.
Sebastijan Rozato ukazuje na jo jedan problem sa kojim se teorija demo-
kratskog mira susree. On napominje da tvrdnja kako demokratije sporo odlu-
uju, to moe esto dovesti do toga da odustanu od vojnog delovanja, ne stoji, i
pri tome navodi primer nekoliko amerikih predsednika koji su delovali po rei-
ma Tomasa Defersona da je potovanje Ustava odlika dobrog predsednika ali da
su zakoni nunosti, samoouvanja i zatite drave kada je u opasnosti, stvar vie
obaveze. Predsednik Bu stariji je oit primer toga da, jednom kada veruju da je
delovanje neophodno, odluioci esto zaobilaze demokratske imperative otvo-
rene rasprave i donoenja odluka konsenzusom
4
(Rosato, 2003: 597).
Uzevi u obzir brojna ogranienja, definicije prema kojima sukob mora
zadovoljiti tano propisane i konvencionalne uslove da bi bio proglaen ra-
tom, te poprilino usko definisanje demokratije i nejasno odreenog vreme-
na koje je potrebno da bi pacifikujui uinci demokratije stupili na delo,
moe se zakljuiti da teorija demokratskog mira stoji na labavim nogama.
Ono to je od sutinske vanosti jeste, kakve je posledice ova teorija imala na
samu prirodu meunarodnih odnosa i naine na koji su se demokratske dra-
ve odnosile prema nedemokratskim dravama.
4
U knjizi koju je u saradnji sa Brentom Skoukroftom izdao 1998. godine, tada ve
bivi ameriki predsednik Bu je povodom delovanja u operaciji Pustinjski tit
koja je zapoeta bez odobrenja Kongresa SAD, napisao sledee rei: In truth, even
had Congress not passed the resolution I would have acted and ordered our troops
into combat. I know it would have caused an outcry, but it was the right thing to
do. I was comfortable in my own mind that I had constitutional authority. It had
to be done (Rosato, 2003:597)
ZLOUPOTREBA TEORIJE
Primetan je trend u meunarodnim odnosima u poslednjih nekoliko deceni-
ja u kome teorija o miru meu demokratskim dravama ima legitimizacijsku
ulogu u ratnim pohodima koje demokratske drave preduzimaju. U istoriji je
bilo nekoliko takvih sluajeva. Kada su velike sile, koje su bile deo zapadnog
bloka, kretale u vojne pohode, sve je ee kao legitimizaciono sredstvo njiho-
vog delovanja bilo koriteno donoenje demokratije, pod ime je podrazume-
van i mir. Nije retko spominjan i sam termin demokratski mir. Govoreno je
o dobrim narodima, prijateljskim narodima, koji pate pod tiranima (to
nije uvek bila neistina), i o odgovornosti koju drave imaju da u takvim slua-
jevima, pomognu na sve mogue naine, ukljuujui i vojno delovanje. Za ra-
zliku od perioda Krstakih ratova, kada su u ime vere pokretani pohodi, i kada
je ta ista vera koritena kao legitimizaciono sredstvo za ciljeve koji su retko
imali mnogo toga zajednikog sa verom, primetno je da je u naem vremenu
takvu ulogu esto preuzimala demokratija.
Primeri kojima emo se baviti u ovom radu, a koji veoma dobro oslikava-
ju ovu praksu, su govori dva amerika predsednika Ronalda V. Regana i
Dorda V. Bua. U njima se pored nunosti odbrane amerikog naroda, spo-
minje i mnogo iri kontekst vojnih pohoda koje su preduzimali.
Jedan od pomenutih primera, legitimizacije delovanja demokratskim
vrednostima, je govor koji je odrao predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava,
Ronald Regan. U obraanju naciji povodom bombardovanja Libije 1986. go-
dine, ameriki predsednik Ronald Regan pored optubi za brojne bombake
napade (pri emu je podmetanje bombe u diskoteci La Belle, koja se nalazila
u zapadnom Berlinu, i koju su najee poseivali ameriki vojnici, bio jedan
od odluujuih inilaca prilikom donoenja odluke da se bombarduje Libija)
iznosi i tvrdnju da zlo ne sme imati sklonite nigde u svetu. Ovim reima on
poziva na aktivnu ulogu svoje evropske saveznike.
5
Aleksander Hejg, dravni
sekretar tokom Reganove administracije je mnogo plastinije objasnio ta je
5
Deo govora koji je predsednik Ronald Regan odrao 14. aprila 1986. godine povo-
dom bombardovanja Libije koji se odnosi na pozivanje na aktivniju ulogu demo-
kratskih saveznika: Naim prijateljima i saveznicima u Evropi koji su uestvovali
u dananjoj misiji, elim samo da kaem da imaju venu zahvalnost amerikog
naroda. Evropljani koji se seaju istorije razumeju bolje nego iko da nema bez-
bednosti, nema sigurnosti u tolerisanju zla. Mora biti u sri zapadne politike da ne
postoji sklonite za teror. A da bi odrali takvu politiku, slobodni ljudi i slobodni
narodi, moraju se ujediniti i raditi zajedno. Moemo da ujemo povremeno gla-
sove koji kau da, uvoenjem sankcija protiv pukovnika Gadafija ili udarima na
njegova teroristika postrojenja mu samo dajemo na znaaju, i da bi pravi nain
da se obraunamo sa njim bio da ga ignoriemo. Ja se ne slaem. Izvor, internet,
http://millercenter.org/president/speeches/detail/5864
16 NIKOLA URI
to to bi trebalo da bude uinjeno sa ovim reimom, reima da je Gadafi rak,
i da bi ga trebalo isei (Herring, 2008: 876).
Ovde vidimo da ono to je ranije bilo koriteno (ega ne nedostaje ni u
govoru predsednika Regana), a to je delovanje u svrhu odbrane nacionalne
bezbednosti, osveta poginulih vojnika, itd. vie nije jedini inilac kada se od-
luuje o tome da li e se ii u rat.
Predsednik Regan je smatrao da je pukovnik Gadafi tiranin
6
, pod ijom
vlau pati dobri libijski narod, to je u ovom svom govoru u izneo. Ostavivi
na stranu vrednosne sudove, jasno je da se u ovom govoru poziva slobodan
svet da pod zastavom slobode i demokratije ne samo razori libijske kapaci-
tete za, kako on navodi, izvoenje terora, ve da takvom akcijom doprinesu
promeni njegovog zloinakog ponaanja, i da priblie potenom svetu si-
gurniji i bezbedniji svet.
7
Iz ovog govora amerikog predsednika Regana, jasno je njegovo usmere-
nje u kome se, kao i u velikom delu sveta demokratski poredak vidi kao nu-
nost za slobodno funkcionisanje pojedinaca koji u tim poredcima ive. Ipak,
u ovom govoru je oito i to, da predsednik Regan kao nunost vidi ne samo
ouvanje demokratije kod kue, u Sjedinjenim Amerikim Dravama, ve i
preduzimanje mera koje e dovesti do toga da nedemokratski reimi, sklo-
nita zla, kako ih on naziva, nestanu. Navodi kako su ljudi koji ive u tim
dravama prijateljski nastrojeni, ali su sistemi u kojima oni ive ono to nije
dobro, i da se u cilju uspostavljanja svetskog mira moraju ukloniti, a ljudima
tih drava pokloniti slobodniji poredak. Oito je da je predsednik Regan ovde
pored, napada koji je jasno bio uperen protiv Sjedinjenih Amerikih Drava,
kao legitimiui inilac bombardovanja koje je tog jutra preduzeto, uzeo i po-
litiki sistem koji je tada bio na snazi u Libiji.
6
Predsednik Regan se nije ustruavao ni od mnogo otrijih kvalifikacija libijskog
lidera, nazivajui Gadafija besnim psom, kako to navodi Galtung (Galtung,
2009: 284).
7
Deo govora koji je predsednik Ronald Regan odrao 14. aprila 1986. godine po-
vodom bombardovanja Libije koji se odnosi na ciljeve koje bi ovom akcijom
trebalo ostvariti: We believe that this preemptive action against his terrorist
installations will not only diminish Colonel Qadhafis capacity to export terror,
it will provide him with incentives and reasons to alter his criminal behavior. I
have no illusion that tonights action will ring down the curtain on Qadhafis
reign of terror. But this mission, violent though it was, can bring closer a safer
and more secure world for decent men and women. We will persevere. This after-
noon we consulted with the leaders of Congress regarding what we were about
to do and why. Tonight I salute the skill and professionalism of the men and
women of our Armed Forces who carried out this mission. Its an honor to be
your Commander in Chief. Izvor, internet, http://millercenter.org/president/
speeches/detail/5864
Jo jedan primer ovakvog delovanja je i govor Dorda Vokera Bua ko-
jim je dao ultimatum Sadamu Huseinu i njegovim sinovima da napuste Irak,
a od vojnog osoblja i civila zatraio da sarauju, a koji ima gotovo identian
ton kao i govor predsednika Regana.
8
Ono to je ovom tonu govora sigurno
doprinelo jesu i ljudi iz kabineta koji su uticali na predsednika Bua. Dord
Hering u svojoj knjizi Od kolonije do supersile, spoljna politika SAD od 1776. go-
dine, zastupa stav da su ba neo-konzervativci iz kabineta, uprkos pitanjima
Zato Irak? i Zato sada? (pitanjima koja Hering smatra jednako komplek-
snim kao i pojedince koji su bili duni da na njih daju odgovor) uticali na to
da se krene u rat.
Ovi neo-konzervativci (neo-cons) su Pol Volfovic, savetnik Ministarstva
odbrane Riard Perl i novinar Vilijam Kristol, i po Heringovim reima, za njih
je ovaj rat zadovoljavao podjednako duboka filozofska ubeenja, ali i nunost
brzog delovanja, u sluaju u kome su verovali da Sadam Husein stoji iza teroriz-
ma u svetu i da u uskoro doi u posed oruja za masovno unitenje. Oni nisu
bili jedini. Luis Libi, savetnik potpredsednika Dika ejnija, podsekretar za od-
branu Daglas Fejt i dravni podsekretar Don Bolton su takoe bili vani akte-
ri, i verovali su da Sjedinjene Drave imaju moralnu dunost da se suprotstave
tiraniji i ire demokratiju (Hering, 2008: 945). Mnogi od njih su imali i bliske
veze sa Izraelom, i odluno su branili stav da e zbacivanjem Huseina region
postati mirniji, te da e uspostavljanje demokratije u Iraku doprineti domino
efektu u kome e Bliski istok prestati da bude izvorite terorizma.
9
Slino kao i u govoru predsednika Regana, koji se odnosio na bombardo-
vanje Libije. Dord Voker Bu, napominje kako su sva mirna sredstva isko-
ritena, te da je Amerika saterana u oak i primorana da se brani. Ono to je
za nas bitno jeste da je retorika o dobrom narodu Libije koji pati pod tirani-
nom, promenjena samo u detaljima u govoru koji je Bu odrao.
U svojim memoarima koje je naslovio Trenuci odluke, u istom maniru Bu
govori o sastanku koji je odran u sredu, 19. marta 2003. godine, na kome je
doneta odluka da se pone sa operacijom Iraka sloboda (Iraqi Freedom). Na
tom sastanku se okupio Savet za nacionalnu bezbednost, dok su sa ekrana sa-
stanak pratili general Tomi Frenks, iz vazdune baze Princ Sultan u Saudijskoj
Arabiji, glavni komandiri amerike vojske, mornarice, marinaca, vazduho-
plovstva i specijalnih snaga, kao i njihove kolege iz Britanskih oruanih snaga
i Australijskih snaga odbrane. Na pitanje predsednika Bua da li imaju sve to
je potrebno za pobedu i da li su zadovoljni strategijom, svi su odgovorili po-
tvrdno. Bu u nastavku opisuje trenutak po kome i sama knjiga vrlo verovatno
8
Izvor, internet: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/18/usa.iraq Datum
pristupa: 17. mart 2012.
9
Pogledati takoe: Jacob Heilbrun, They Knew They Were Right: The Rise of the Neocons.
18 NIKOLA URI
nosi naslov. Okrenuo sam se Donu Ramsfeldu: ,,Gospodine sekretaru, re-
kao sam, ,,zbog mira u svetu i dobrobiti i slobode irakog naroda (podvukao N. .),
ovim putem vam izdajem naredbu da izvrite operaciju Iraka sloboda. Neka
Bog blagoslovi nae snage. (Bu, 2010).
10
Ovo pokazuje njegovo duboko uverenje da je on delovao u cilju pobolja-
nja situacije, ali oigledno nesvestan posledica do kojih takvo delovanje moe
dovesti. Rat u Iraku je sada ve deo istorije, ali razlozi zbog kojih su SAD kre-
nule u rat, mogu se u budunosti pokazati kao destabilizujui.
Drave kojima je demokratija dola praena velikim razaranjem drave,
umesto da do nje dou mirnim putem, do sada su se u velikom broju sluaje-
va pokazale kao neplodno tle za demokratski dravni poredak (kao usamljene
primere suprotne tvrdnje moemo navesti Japan i Nemaku). Drave poput
Iraka i Avganistana su samo neki od primera ovakvih drava. U njima su nade
neokonzervativaca iz administracije Bua mlaeg doivele krah, a leenje re-
giona od terorizma se nije pokazalo kao uspean poduhvat. Retorika u kojoj
su upotrebljavane fraze o donoenju demokratije, pokazalo se da ne nosi
mnogo toga dobroga.
Postavljanjem odreenog idealnog tipa kao poeljnog ishoda kome bi je-
dan poredak trebalo da tei, to je u naem sluaju demokratski poredak, ja-
sno razlikujemo poretke koji su samim tim ostali bez legitimiteta, uzevi u ob-
zir njihovo razlikovanje od poeljnog poretka. Ono to iz toga dalje sledi jeste
legitimizacija injenja koja e privoleti poretke koji se razlikuju da ponu da
lie, tj. da postanu isti kao poredak one drave koja ima demokratsko uree-
nje. Neke od primera u kojima se ovo deavalo smo naveli ranije.
Endrju Fiala, u svom tekstu Mit o pravednom ratu, takoe, navodi primer
Dorda Vokera Bua koji je u svojim govorima, opravdavajui rat koji je
objavljen terorizmu, esto spominjao Drugi svetski rat. Jasno je da u dravi
koja ima kulturu seanja na rtve iz ovog rata ovo moe posluiti kao jako
oruje prilikom suoavanja sa miljenjem javnog mnjenja. Ono to je bitno
napomenuti, jeste da je ovo samo jedan od primera u kojima se pozivanjem
na neophodnost uspostavljanja demokratije u odreenom delu sveta, legiti-
miu naini na koje se do tog uspostavljanja dolazi. Naravno, postavlja se pi-
tanje i koliko je Drugi svetski rat bio dobar rat uzevi u obzir brojna krenja
ratnog prava koje su poinile Sjedinjene Drave (posebno u Japanu).
10
Ovde se vidi i razlika u retorici predsednika Dorda V. Bua od one koju je imao
kada je bio republikanski kandidat za predsednika SAD. Kako to navodi Robert D.
ulcinger u svojoj knjizi Amerika diplomatija od 1900. godine, Bu nije mnogo ma-
rio za pristup kakav je imala Karterova ili Klintonova administracija, posveena
izgradnji drava. Govorio je kako je svrha amerike vojske da se bori i da dobija
ratove, te je nagovetavao da bi on povukao preostale amerike snage iz Bosne i
sa Kosova (ulcinger, 2011: 367-368).
Japan se navodi kao dobar primer toga ta prisilna demokratizacija moe
da donese. Ova zemlja je postala demokratska, i veliki prijatelj Sjedinjenih
Amerikih Drava. Ono to se tom prilikom zaboravlja jeste, koliku cenu je
Japan morao da plati, da bi postao to to jeste. Pitanje koje se javlja glasi: da li
je u svrhu okonanja rata bilo opravdano upotrebiti Malog deaka (Little Boy),
Debelog oveka (Fat man) i razorne bombe koje su baene na Tokio devetog
i desetog marta 1945. godine (Operation Meetinghouse)? Postavlja se pitanje,
kolika je cena demokratije?
ZAKLJUAK
U zakljuku, potrebno je navesti, kakve je posledice ovakvo spoljnopolitiko
delovanje ostavilo na svet u kome mi danas ivimo, da li postoje primeri ova-
kve prakse danas, te kakve su mogunosti za zloupotrebu koncepta demokrat-
skog mira u budunosti.
Posledice ovakvog spoljnopolitikog delovanja efova drava i administra-
cija nekih od najmonijih drava na svetu, na svet, su brojne. Jedna od njih je
oit manjak vere u dobre namere demokratija. Globalni, dobri Samariani (po-
put Kanade) vieni su kao deo bloka onih koji su demokratiju donosili na pro-
jektilima. Nepoverenje prema njihovom delovanju, moe se dovesti u vezu sa
intervencijama koje su demokratije preduzimale, legitimiui ih donoenjem
demokratije. Javna mnjenja u dravama na koje se raunalo da e biti preobra-
ene esto su duboko podeljena oko uloge koju su strane intervencije odigrale,
gde sa jedne strane imamo podravaoce intervencije, dok je sa druge strane ve-
oma jaka struja koja u potpunosti osuuje intervenciju. Samim tim, u ova dru-
tva su usaeni unutranji sukobi, ime je sutinsko uspostavljanje demokrat-
skog poretka i demokratskih institucija u velikoj meri onemogueno.
Kada govorimo o praksi korienja teorije demokratskog mira u delova-
nju demokratskih drava danas, injenica je da se u bujici novinskih lana-
ka i izjava za javnost, neretko pojave i poruke koje, istina ne tako intenzivno
kao to su to radili predsednici Regan, Klinton i Bu mlai, pozivaju na inter-
venciju kojom e se uspostaviti demokratija u trusnim podrujima sveta, a
samim tim i mir.
Budunost meunarodnih odnosa daleko je od, pre dvadesetak godina
objavljenog, kraja istorije. Jasno je da liberalne demokratije nisu jedina igra u
gradu, a to dalje moe da znai da e logika demokratskog mira (iako u nauci
sve ee kritikovana, i na sve nestabilnijim temeljima) i dalje imati prostora
u spoljnim politikama demokratskih drava. Pitanje je samo kakvim sredstvi-
ma e demokratske drave, pouene iskustvima nekih ranijih prisilnih demo-
kratizacija odluiti da deluju. Hoe li u strahu od belicizma nedemokratija
odluiti da je ratobornima najbolje odgovoriti ratobornou, ili e nai druge
naine da deluju, ostaje da se vidi.
20 NIKOLA URI
LITERATURA
[1] Kant Immanuel, Perpetual Peace: A Philosophical Sketch, Slought Foundation,
Philadelphia and the Syracuse University Humanities Center, New York, 2010.
[2] Mandelbaum Majkl, Ideje koje su promenile svet, Mir, demokratija i slobodna trita u
dvadeset i prvom veku, Filip Vinji, Beograd, 2004.
[3] de Callires Franois, The Practice of Diplomacy, Constable and Company LTD,
London, 1919.
[4] Galtung Johan, Mirnim sredstvima do mira, Mir i sukob, razvoj i civilizacija, NVO
Jugoistok- Centar za Evro-balkansku saradnju, JP Slubeni glasnik, Beograd, 2009.
[5] Ili Vujo i Duverovi Nemanja, Promena konteksta delovanja mirovnih instituta posle
Hladnog rata, u Vujai Ilija, upi edomir, i Vrani Bojan, ur. Konsolidacija demo-
kratije 20 godina nakon pada Berlinskog zida, Fakultet politikih nauka i Fondacija
Konrad Adenauer, Beograd, 2009.
[6] Mirajmer Don, Tragedija politike velikih sila, Udruenje za studije SAD u Srbiji, 2009.
[7] ojnacki Sven, Democratic Wars and Military Interventions, 19462002: the Monadic
Level Reconsidered, u Democratic Wars, Looking at the Dark Side of Democratic Peace,
Palgrave MacMillan, New York, 2006.
[8] Rosato Sebastian, The Flawed Logic of Democratic Peace Theory, American Political
Science Review, Vol. 97, No 4, 2003.
[9] Dojl Majkl, Kant, Liberal Legacies and Foreign Affairs, u Philosophy and Public Affairs,
Vol. 12, No. 3. (Summer, 1983), 205-235
[10] Bu Dord V., Trenuci odluke, memoari, Knjiga Komerc, Beograd, 2011.
[11] ulcinger Robert D., Amerika diplomatija od 1900, Udruenje za studije SAD u Srbiji,
Beograd, 2011.
[12] Hering, Dord C., From Colony to Superpower, U. S. Foreign Relations since 1776,
Oxford Universtiy Press, New York, 2008.
[13] Tomas varc i Kiron K. Skiner, The Myth of Democratic Peace
[14] Internet, Elizabeth Drew, The Neocons in Power, New York Review of Books,
http://www.nybooks.com/articles/archives/2003/jun/12/the-neocons-in-
power/?pagination=false
[15] Internet, govor predsednika Ronalda Regana povodom bombardovanja Libije,
1986. godine: http://millercenter.org/president/speeches/detail/5864, datum pri-
stupa, 11. mart 2012.
[16] Internet, govor predsednika Bua povodom davanja ultimatuma Iraku: http://
www.guardian.co.uk/world/2003/mar/18/usa.iraq, datum pristupa, 17. mart 2012.
Nikola uri
DEMOCRATIC PEACE:
IDEALISM AND MORAL COMPROMISES
Abstract:
The article deals with Theory of Democratic Peace, including ananalyticap-
proach to its application in foreign policy during the last few decades. Having
considered the basic assumptions on peace between democratic states, author
focuses on the role this theory had in International Relations. Opinion of the
author is that this theory has been widely used as legitimizing expedient for
certain non-peaceful actions. Author of this article analyses to which extent
have the ideals proclaimed in the Theory of Democratic Peace, but also in re-
lated theories and disciplines, contributed to making of the compromises in
foreign policy actions, in order to achieve those ideals.
Key words:
Theory of Democratic Peace, International Relations, Foreign Policy
22 NIKOLA URI
Sandra Davidovi
Andrijana Taskov
Primena principa izvetaja
Odgovornost za zatitu
na humanitarnu
intervenciju na Kosovu
Saetak:
Autori u ovom radu analiziraju potovanje principa humanitarne intervenci-
je na primeru Kosova i Metohije. Najpre e se ukazati na izvetaj Odgovornost
za zatitu koji utemeljuje principe, razloge njegovog donoenja i njegov zna-
aj. Potom, oslanjajui se na izvetaj, svaki princip e biti definisan pojedi-
nano. Prikupljanjem relevantnih podataka, autori e pokazati njihovu ne-
ostvarenost u sluaju Kosova. U skladu sa tim, pruie odgovor na pitanje o
opravdanosti humanitarne intervencije 1999. godine.
Kljune rei:
humanitarna intervencija, principi intervencije, Kosovo.
Na razmeu dva milenijuma, sve ee preduzimanje vojnih humanitar-
nih intervencija okuplja javnost oko problema obezbeivanja osnove za
njihovo opravdano sprovoenje. Nepostojanje konsenzusa javnosti oko
kriterijuma njihove opravdanosti dovelo je do inicijative Generalne skup-
tine Ujedinjenih nacija za formiranje Meunarodne komisije o intervenci-
ji i dravnom suverenitetu. Ova Komisija, formirana u organizaciji kanad-
ske Vlade, iji su lanovi pravni, politiki i vojni eksperti iz razliitih zemalja,
izradila je, decembra 2001. godine, studiju izvetaj Generalnom sekreta-
ru UN, po pitanju meunarodnog prava i opravdanosti korienja sile u hu-
manitarnim intervencijama poznatu pod nazivom Odgovornost za zatitu
(Report, 2001: VIII).
Komisija polazi od redefinisanja suvereniteta u novoj eri on ne podra-
zumeva samo kontrolu ve i odgovornost, obavezu drave da titi prava i osi-
gurava dobrobit svojih sugraana. Ukoliko neka drava svoju obavezu nee ili
ne moe da ispuni, meunarodna zajednica preuzima odgovornost da zatiti
graane. Na taj nain, autori pravo na intervenciju prevode u odgovornost za
zatitu (Nakarada, 2008: 116). Dvanaest lanova komisije je izrazilo zajedni-
ko uverenje u pogledu odgovora na pitanje kome dati prednost dravnom
suverenitetu ili zatiti ljudskih prava. Jasno su se opredelili za prioritet ljud-
skih prava. Na ovaj nain se odredila svrha izvetaja i njegova prevashodna
namena- da se osnovanim intervencijama zatite ljudski ivoti. Od temeljnog
znaaja za ovaj rad je obezbeivanje osnovane intervencije. To se postie pre-
cizno pobrojanim principima koji se uzimaju za nezaobilaznu osnovu proce-
ne opravdanosti intervencije koja se preduzima:
17. Pravedan cilj,
18. Vojna intervencija kao poslednja mera,
19. Proporcionalnost upotrebljenih sredstava,
20. Razumni izgledi za uspeh,
21. Donoenje odluke od strane nadlenog organa.
Problematina je procena steenosti navedenih principa u konkretnom
sluaju. Rad izdvaja sluaj Kosova i na njemu istrauje ostvarenost prethod-
nih principa. Ukoliko se njima posluimo kao kompasom, uoiemo da se in-
tervencija ne moe opravdati.
PRAVEDAN CILJ
Osnovna svrha intervencije, bez obzira na druge motive koje drave interven-
cionisti mogu imati, mora biti zaustavljanje ili spreavanje masovne ljudske
patnje. Ispravna namera je bolje osigurana multilateralnim operacijama, ja-
sno podranim regionalnim miljenjem i miljenjem rtava (Report, 2001:
XII). Treba dodati da pravedan cilj (razlog, namera) moe biti jedino ostva-
ren na temelju nepristrasnih i preciznih informacija (Nakarada, 2008: 116).
ta treba ukljuiti u pojam masovne ljudske patnje da bi se odredila obuhvat-
nost principa? Izvetaj izriito navodi da se pod masovnom ljudskom patnjom
podrazumevaju: A. veliki gubici ljudskih ivota, sa genocidnom namerom ili
ne, koji su posledica namernog delovanja drave, zanemarivanja problema ili
nesposobnosti da drava deluje; B. etniko ienje velikih razmera sprove-
deno nasilnim proterivanjem, inovima terora ili silovanjem (Report, 2001:
XII). Opte interesovanje za pojam genocida formira meunarodni kontekst
za razvijanje prakse intervencionizma. Interesovanje za humanitarni inter-
vencionizam u bliskoj je vezi sa obnovljenom panjom koja se pridaje zloi-
nu genocida. Zagovornici intervencionizma naglaavaju da je u poslednjih
24 SANDRA DAVIDOVI, ANDRIJANA TASKOV
nekoliko ratova u Ruandi, Sudanu i bivoj Jugoslaviji bilo genocidnog de-
lovanja jedne etnike grupe prema drugoj, njoj potinjenoj. Teina ovog zlo-
ina upravo istie neophodnost odlune akcije. Intervencionisti su se, u vezi
sa ovim, pozivali na vanost meunarodno priznate Konvencije o genocidu
iz 1948. u kojoj se kae da genocid postoji kad god se deluje sa namerom da
se, u celini ili delimino, uniti nacionalna, etnika, rasna ili verska grupa.
(Gibs, 2010: 13) Dakle, mora se pouzdano utvrditi da je na odreenom po-
druju dolo do masovnih zloina i potom preduzeti odgovarajue mere. Na
Kosovu je masakr u Raku uzet za neposrednog pokretaa intervencije jer je,
prema navodima zadovoljio kriterijum pravednog razloga.
Akcija policije u Raku je bila posledica pojaanih aktivnosti OVK od
Oktobra 1998. do 15. januara 1999. god, kada je izvedena. To je bila antitero-
ristika akcija protiv teroristike organizacije OVK. Jo 1998. godine je ameri-
ki Stejt Department naveo OVK kao teroristiku organizaciju (Gibs, 2010: 295).
Zbog toga je, u skladu sa lanom 51. Povelje Ujedinjenih nacija o individualnoj
samoodbrani, Evropskom konvencijom o suzbijanju terorizma iz 1977, lanom
97. i 139. Ustava Srbije, o zatiti teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje i
nadlenosti vojske, borba protiv teroristike OVK utemeljena i legalna.
Da bi se obezbedila transparentnost, o planiranoj akciji su obaveteni po-
smatrai Kosovske verifikacione misije, televizijske ekipe Asoiejted pres-a i
Rojters-a. Nakon zavretka akcije, zauzimanjem rovova i bunkera oko sela, pri-
padnici policije su pronali veliku koliinu naoruanja i druge vojne opreme
to ne ukazuje na ,,nenaoruane seljane i radnike kako je, pre bilo kakvog
uviaja, tvrdio ef kosovske verifikacione misije Vilijem Voker (Kranjc, 2009).
Uviaj nije mogao biti izvren u naredna dva dana zbog blokade sela i konti-
nuirane paljbe sa okolnih brda. Za to vreme novinare je u selo dovodio Voker,
gde su oni dobijali izjave od civila da su srpske snage ule u selo, pretresle, izve-
le metane u centar sela, razdvojile mukarce i ene, odvele mukarce koji su
kasnije pronaeni u jarku nedaleko od centra sela (Kranjc, 2009). Vokerove
neutemeljene tvrdnje i optube imale su za posledicu stvaranje lane verzije
dogaaja koja e, uprkos injenicama, opstati i posluiti kao opravdanje za in-
tervenciju. Odgovornost medija je u ovom sluaju ogromna budui da su ce-
lokupnu sliku o dogaaju nekritiki zasnovali na linom vienju oveka, u iji
se kredibilitet i profesionalnu etiku i tada sumnjalo.
11
Jedno od takvih vienja
11
Vilijem Voker se dovodi u vezu sa dogaajima u Salvadoru 1989. gde je on kao amba-
sador SAD rukovodio amerikom pomoi koja je omoguila lokalnim vlastima ubi-
stvo 6 vodeih intelektualaca u zemlji, jezuitskog svetenika, njegove domaice i nje-
ne erke. Voker je tada dao objanjenje da su se gerilci preobukli u uniforme regularne
vojske, kako bi krivica i odijum javnosti pao na dravne organe vlasti. Zgroenom
dravnom sekretaru Bejkeru, predloio je da zarad odravanja dobrih odnosa sa El
Salvadorom ne istrauju ,,prole smrti, ma kako one gnusne bile (omski, 2000: 35).
25 PRI MENA PRI NCIPA I ZVETAJA ODGOVORNOST ZA ZATI TU
je i izvetaj BBC-a, iji je izveta, Deki Roland govorila da su ubijeni obini
ljudi, farmeri, radnici. Svima je pucano u glavu. Ubijeni su imali od 14 do 99
godina. (Rowland, 1999) Uprkos ometanju, uviaj je nakon tri dana blokade,
izvren u pratnji pripadnika OEBS-a. Pronalazak oruja, pisae maine, pisanih
naredbi komandanta OVK, njihovih fotografija u uniformama, paketa hrane
i ostalih dokazi, jaaju pretpostavku da je re o teroristikom uporitu (Simi,
2006: 28). Na obdukciji, u kojoj su uestvovali srpski sudsko-medicinski ve-
taci, dvojica beloruskih strunjaka, dva predstavnika misije OEBS-a i eksper-
tni tim EU, sastavljen od finskih eksperata, donesen je zajedniki zakljuak da
su svi poginuli od posledica ranjavanja u borbi i da nad njima nije bilo nika-
kvog drugog dejstva i tragova muenja. Utvreno je da se radi o pripadnicima
OVK. Zakljuak je nedvosmislen, potpuno je negirana zvanina verzija doga-
aja. Na konferenciji za tampu, koju su Evropska unija i OEBS organizovali
17. marta 1999. god., u Pritini u prostorijama OEBS-a, preko izvetaja foren-
ziara se prelo, a potvreno je Vokerovo lino vienje koje je ovoga puta, pod
pritiskom iznela Helena Ranta, ef forenzikog tima EU. Ona je ubistva etni-
kih Albanaca nazvala zloinom protiv ovenosti, negirajui izvetaj, u ijem
je donoenju uestvovala. Tek 2008. god., u svojoj autobiografiji, otkriva da
je govorila pod pritiskom. Voker je bio uasnut rezultatima nae istrage. Bila
sam zbunjena i nisam bila spremna da mu odgovorim. To su bila tela terorista,
srpskih vojnika i metana. Ovaj izvetaj koji vam sada pokazujem nikada nije
objavljen, a njegov sadraj malo ko zna. Sada sam spremna da javno govorim o
rezultatima istrage (Baranov i Zamislov, 2007). Da je Raak bila uspena anti-
teroristika borba, a ne masakr nad nenaoruanim civilima, potvruje odluka
NATO-a da uvrsti ovu akciju u udbenik za obuku specijalnih jedinica snaga
alijanse kao primer vrsne antiteroristike akcije (Uskokovi, 2009).
Iz prethodnog autori zakljuuju da Raak nije predstavljao masakr nad
nenaoruanim seljanima. Vienje dogaaja kao masakra nad civilima zasno-
vano je na iskrivljenom izvetavanju moralno sumnjivog pojedinca, te ne za-
dovoljava kriterijum pouzdanog utvrivanja zloina na osnovu nepristrasnih
informacija. Na ovaj nain, pretvaranjem legalne borbe protiv terorizma u
masakr nad civilima, konstruisana je predstava o navodnoj zadovoljenosti
navedenog principa, o postojanju legitimnosti za intervenciju.
VOJNA INTERVENCIJA KAO POSLEDNJA MERA
Drugi princip govori o tome da vojna intervencija moe biti opravdana samo
kao poslednja mera, kada su sve nevojne opcije prevencije ili mirnog reavanja
krize iscrpljene. Nemaki kancelar Gerhard reder je u govoru u nemakom
Bundestagu tvrdio da ,,nijedan, ama ba nijedan pokuaj nije proputen da bi
se postiglo mirno reenje kosovskog sukoba (NIN, 2002). Pokuaja je bilo, no
da bi se oni mogli smatrati nastojanjima da se postigne mir, neophodno je da
se miru iskreno stremilo. Atmosferi koja bi pogodovala opredeljenju za nevoj-
nu opciju nikako nisu pogodovali nastupi pojedinih amerikih zvaninika u
leto 1998. god., poput izjave generalnog sekretara UN Havijera Solane u kojoj
je najavljivao skoriji zavretak planova za intervenciju protiv SRJ (Simi, 2000:
VIII). Krah pregovora u Rambujeu se smatra kljunim u naputanju ovog vida
reenja i konanog opredeljenja za vojnu intervenciju, no njemu su pretho-
dili i drugi ,,diplomatski neuspesi. I njih je pratila vojna retorika, poput gla-
snog zalaganja za ,,humanitarnu intervenciju amerike dravne sekretarke
Medlin Olbrajt a zatim i komandanta NATO-a Veslija Klarka (Gibs, 2010: 300).
Ipak, bilo je i onih koji su se protivili toj opciji, te je kao kompromisno reenje
u Beograd poslat specijalni izaslanik SAD za Balkan- Riard Holbruk. Najpre
treba razmotriti neutralnost Holbrukovog delovanja, budui da se svodilo na
sporazumevanje sa jednom stranom. Sukob izmeu dve strane se sveo na ulti-
mativno postavljanje zahteva jednoj strani, budui da predstavnici OVK nisu
bili ni na koji nain ukljueni u pregovore. S obzirom na formulisanje kon-
kretne vojne pretnje od strane NATO-a, tzv. upozorenje pred aktivaciju, jasno
je da opredeljenje za diplomatiju nije bilo iskreno. Paradoksalno je ulagati
napore u pregovaranja i ulagati sredstva u naoruavanje! Pored toga, takvo
postupanje stvara oseaj pretnje drugoj strani, ime se prihvatanje sporazuma
zasniva na pretnji, to protivrei Bekoj konvenciji o ugovornom pravu (lan
42). Uprkos okolnostima, nakon nekoliko dana pregovaranja, Miloevi je pri-
hvatio ,,neobini unilateralni prekid vatre. Unilateralni, budui da je pred-
viao samo povlaenje snaga VJ i MUP-a Republike Srbije. Prema sporazumu,
na KiM se upuuje 2000 posmatraa OEBS-a, a NATO dobija ovlaenje da iz
vazduha nadzire vojne aktivnosti na podruju KiM. Oktobra 28. Beograd je
prijavio da je ispunio dogovor, to su potvrdili OUN i OEBS. (Gibs, 2010: 306).
To je potvrdio i nemaki oficir Klaus Nojman, kao kljuni svedok tuilatva na
suenju Miloeviu pred Hakim tribunalom (Gibs, 2010: 302). Albanska stra-
na nije imala nikakav sporazum sa OEBS-om i stoga se nije smatrala obave-
znom ni na kakav sporazum o primirju. Naprotiv, OVK je iskoristila sporazum
za zauzimanje teritorije koje su napustili pripadnici jugoslovenske vojske, to
u svojoj analizi potvruje Velt: Povlaenje srpskih snaga omoguilo je OVK
spektakularan povratak (Hofbauer, 2009: 107). Pod budnim okom OEBS-a,
dolo je do naknadnog naoruanja i novog prodora neregularnih snaga OVK,
ime je ova organizacija prekrila sopstvene principe, Zavrni akt iz Helsinkija
1975. godine, kojim se obavezala na nepovredivost i potovanje postojeih
granica (Hofbauer, 2009:107). Rezultat ovakvog posredovanja bilo je snae-
nje antidiplomatskih metoda i poetak osnovanih sumnji u tenje da se su-
kob mirno okona. Da se reenje elelo postii mirnim putem, posrednici bi
se okrenuli uzroku propasti sporazuma. Umesto toga, ultimativno zahtevanje
primirja upuivano samo jednoj strani, poprimilo je radikalne oblike na kon-
ferenciji u Rambujeu i tako pojaalo sumnju u iskrenost pokuaja da se izbe-
gne vojno ,,reenje.
Pregovore u Rambujeu je inicirala Kontakt grupa nakon sastanka u
Londonu 22. januara, na kome su usvojeni kljuni principi za predstojee
politiko reavanje krize. Sporazum se stoga morao kretati u okviru datih
principa. Oni su se svodili na davanje iroke autonomije Kosovu i Metohiji,
ali uz potovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ. Na samom po-
etku pregovora amerika dravna sekretarka Medlin Olbrajt izjavila je na
konferenciji za tampu da postoje samo tri mogua ishoda pregovora: ukoliko
Srbi kau NE ponuenom dokumentu, a Albanci DA, NATO e bombardovati
Srbe; ukoliko obe strane kau DA, na KiM e biti rasporeeno 28.000 vojnika
NATO-a; u sluaju da Srbi kau DA, SAD e prestati da podravaju OVK (Simi,
2000: VIII). Ovakav pristup ne stremi miru, a ispravno ga je opisao ministar
inostranih poslova eke, J. Dinstrib, da se u Rambujeu nije radilo o spora-
zumu ve o tome ko e ispasti kriv za neuspeh (Gibs, 2010: 301). Vojnom
pretnjom koja je pratila pregovaranje, sila je stavljena iznad diplomatije, sila
je prevladala meunarodno pravo. Meunarodno javno pravo izriito zabra-
njuje upotrebu pretnje vojnom silom u meunarodnim pregovorima. Ugovor
postignut pod pretnjom je nitavan, i u ovom sluaju prekrena je Beka kon-
vencija o ugovornom pravu. Sporazum koji je iznela Kontakt grupa imao je
dva dela, civilni (politiki) i vojni. Iako bi prema prvom, Kosovo imalo svoj
ustav, koji bi imao primat nad ustavima Srbije i SRJ, zatim skuptinu, predsed-
nika i vladu, jugoslovenska strana je izrazila spremnost da ga prihvati. Takoe
je prihvaeno prisustvo meunarodnih posmatraa i meunarodnih mirov-
nih snaga. Spremnost na prihvatanje politikog dela sporazuma, potvrdila je
i Olbrajtova 20. februara (Gibs, 2010: 309). Ova fleksibilnost ila bi na ruku
diplomatskom reenju, da dva dana pre kraja prvobitni sporazum nije izme-
njen, i u njega unet i vojni aneks (Aneks B), koji je doneo potpuno novi zahtev.
Zahtev je podrazumevao: neogranien pristup snaga NATO celoj teritoriji SRJ,
neogranieno stacioniranje, manevrisanje i besplatno korienje svih komu-
nikacija, infrastrukture i objekata po slobodnoj sopstvenoj oceni, zatim, di-
plomatski imunitet i eksteritorijalnost koja ne poziva pripadnike NATO ni na
jednu vrstu odgovornosti. Ovako sroen pregovor bio je u suprotnosti sa na-
vedenim principima Kontakt grupe, Poveljom UN i Ustavom SRJ. On je zna-
io naruavanje suvereniteta Jugoslavije i okupaciju od strane NATO trupa.
To potvruje zvanina istraga britanskog parlamenta koja je donela zaklju-
ak da jugoslovenski zvaninici nikako nisu mogli da prihvate ovaj Aneks,
poto bi on znaio snano naruavanje suvereniteta zemlje. Postavljanje
ovog ultimatuma odbacuje tvrdnje o nefleksibilnosti srpske strane u prego-
vorima. Ono pokazuje nespremnost amerike strane na bilo kakav kompro-
mis, jer je upravo prisustvo NATO-a bila kljuna prepreka reenju, budui da
je sa srpske strane vie puta izraena spremnost na razmetanje meunarod-
nog vojnog prisustva, pod okriljem UN i OEBS-a (Simi, 2000: VIII). Ako je cilj
pregovora bio okonanje sukoba na Kosovu, emu okupacija itave teriotije
SRJ? Dodatno, dokument albanske delegacije, u kome se potvruje da e po
isteku prelaznog perioda od tri godine narod Kosova izraziti svoju volju kroz
referendum, dakle van okvira pomenutih principa, nije doveden u pitanje
od strane predstavnika SAD i EU. Poslednji pokuaj da se spor rei mirnim
putem, inicirao je Holbruk, koji je 23. marta doao u Beograd gde je samo po-
novio ultimatum iz Rambujea, pa smisao njegovog dolaska ostaje nejasan u
kontekstu mirnog reenja sukoba. Sutinu pregovora u Rambujeu, ameriki
dravni sekretar Henri Kisinder objanjava na sledei nain Tekst sporazu-
ma iz Rambujea, kojim je Srbija pozvana da prihvati NATO trupe na svojoj
teritoriji, predstavljao je provokaciju, izgovor za poetak bombardovanja. ()
To je bio lo diplomatski dokument koji se nikada nije trebalo pojaviti u toj
formi (Daily telegraph, 1999).
Tok prethodne analize pokazuje da se od poetka pokuaja da se spor rei
mirnim putem prvobitna namera da se zemlja bombarduje, vie puta izraena
kroz pretnju, nije menjala. Menjala su se sredstva kojom e se ona opravdati.
Jugoslovenska strana, pod uticajem pretnji, inila je ustupke, sve do prihvata-
nja okupacije drave. Pokuaji da se spor rei mirnim putem nisu propali, oni
su spreeni. Agresija na SRJ bila je prva, a ne poslednja mera.
PROPORCIONALNOST UPOTREBLJENIH SREDSTAVA
Obim, duina i intenzitet planirane vojne intervencije moraju biti minimalni,
u dovoljnoj meri da obezbede definisan cilj- zatitu ljudskih ivota (Report,
2001: XII). Izvoenje vojnih operacija podrazumeva ogranienu silu, a in-
tenzitet operacije mora biti minimalan, kratak i proporcionalan (Nakarada,
2008:116). Pomenuti princip meri stepen ugroenosti ljudskih prava i odme-
rava sredstva koja se pri tome moraju upotrebiti. Najpre treba ukazati da nije
bilo ugroavanja ljudskih prava u tolikoj meri da se upotrebi sila koja je upo-
trebljena. Dokumenti Ministarstva spoljnih poslova Joke Fiera i regionalnih
administrativnih sudova u Nemakoj, svedoe da kriterijumi etnikog ie-
nja i genocida nisu ispunjeni (Vidovdan, 2012). Miljenje Gornjeg admini-
strativnog suda u Minsteru od februara 1999. god. donosi zakljuak da uoe-
no iseljavanje Albanaca ne pretpostavlja etniko ienje: ak i ako bi srpska
drava blagonaklono prihvatila ili ak imala nameru da deo graanstva koje
sebe vidi u beznadenoj situaciji ili koje se protivi obaveznim merama, emi-
grira, to jo uvek ne predstavlja program progona usmeren protiv celokupne
albanske veine (na Kosovu) (Vidovdan, 2012). S druge strane, Savet bez-
bednosti je izrazio zabrinutost zbog iseljenja preko 230 000 ljudi iz domova
(Resolution 1199, 1998) a potom i zbog predstojee pretpostavljane humani-
tarne katastrofe (Resolution 1203, 1998), ali nigde nisu pomenuti genocid ili
etniko ienje. U drugom miljenju stoji da etniki Albanci na Kosovu niti
su bili niti su sada izloeni grupnom progonu na regionalnom ili nacional-
nom nivou u Saveznoj Republici Jugoslaviji (Vidovdan, 2012). To detaljnije
potvruje Ministarstvo spoljnih poslova Nemake: U sadanjem vremenu
se unutar SRJ uoava poveana tendencija povratka izbeglih u svoje domove.
Prema proceni Ministarstva spoljnih poslova, individualni kosovski Albanci
(i lanovi njihovih porodica) jo uvek imaju na raspolaganju odreene mo-
gunosti naseljavanja onih delova Jugoslavije u kojima ve ive njihovi suna-
rodnici ili prijatelji, koji su spremni da ih prihvate i pomognu ih (Vidovdan,
2012). Na osnovu navedenog autori zakljuuju da na podruju Kosova nisu
uoeni pokazatelji masovne ljudske patnje. U navedenim emigracijama nije
uoena genocidna namera niti namera da se Albanci etniki oiste. One
su stvorile bojazan da do takvih namera ne doe. Ukoliko se otklone sumnje
u postojanje masovne ljudske patnje, ostaje kao oslonac intervenciji preko-
merna upotreba sile od strane srpske policije protiv civila i mirnih demonstra-
nata (Resolution 1160, 1998). Da li je samo na osnovu toga, usled neidenti-
fikovane humanitarne katastrofe, uz konstatovanje da do nje moe doi, bilo
opravdano gaati civilne objekte na teritoriji cele SRJ, koristiti osiromaeni
uranijum, kasetne i grafitne bombe, izuzetno destruktivno, toksino i kan-
cerogeno oruje? (Nakarada, 2008: 118) Autori smatraju da nije jer se defi-
nisan cilj- zatita ljudskih ivota ne moe ostvariti istovremenim oduzima-
njem ivota i onima u iju zatitu je intervencija preduzeta. Pomenuto oruje
se ne sme koristiti protiv civila (Resolution 1997/36). U skladu sa principima
Povelje Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima,
Paktovima o ljudskim pravima, Meunarodnim konvencijama o ljudskim
pravima i enevskih konvencija od 1949. i njihovim Protokolima, donete su
Rezolucije kojim se izraava zabrinutost zbog neselektivnog korienja ova-
kvog oruja, kako protiv oruanih snaga, tako i protiv civila. Eksplicitno se u
ravan sa nuklearnim i hemijskim orujem, pominju i kasetne bombe i oruje
sa osiromaenim uranijumom zbog njihovog zajednikog posledinog kumu-
lativnog dejstva; dugotrajnih posledica koje proizvode po ivot i zdravlje ljudi.
Njihovo korienje nije u skladu sa meunarodnim standardima ljudskih pra-
va i humanitarnog prava. (Resolution 1996/16). Kako se onda moe prihvatiti
zatita ljudskih prava koja nije u skladu sa standardima ljudskih prava? Kako
se moe oekivati zaustavljanje ljudske patnje ako je njima potom dugotraj-
no ugroeno pravo na zdravlje i zdravu ivotnu sredinu? Treba naroito po-
menuti korienje kasetne municije. Baeno je 1765 kontejnera sa 295.000
kasetnih bombi na naseljena podruja (Cluster munition coalition, 2012).
Ubijeno je minimum 500 civila u ovim udarima, i Srba i Albanaca (WSWS,
1999). Organizacija Zatitnici ljudskih prava je zbog toga 13. maja 1999. godi-
ne poslala pismo generalnom sekretaru NATO-a Havijeru Solani, naglaava-
jui ozbiljnu zabrinutost to NATO pogaa civile, kao i civilne ustanove ka-
setnim bombama. Kasetne bombe se ubrajaju u konvencionalno oruje ali
zbog svoje razorne prirode se ne smeju upotrebljavati u civilnim podrujima.
enevske konvencije i Protokoli to propisuju, a u skorije vreme je potpisana i
Konvencija o zabrani kasetne municije.
Nemogue je prihvatiti i opravdati da se za prevashodni cilj zatite ljudskih
prava i masovne ljudske patnje (zatite Albanaca) koristi oruje koje neposred-
no i dugotrajno naruava osnovno ljudsko pravo na ivot i doprinosi irenju i
uveavanju ljudske patnje. Da li su ba ta sredstva bila neophodna za postizanje
cilja? Meta napada su bili i kulturni spomenici, civilne mete (30% od ukupnih
meta), industrijski objekti (Nakarada, 2008: 118). Treba posebno napomenuti
unitenje dve rafinerije nafte, ruenje Avalskog tornja, zgrade Radio televizije
Srbije, petrohemije u Panevu, eeljevog mosta u Novom Sadu, fabrike auto-
mobila Zastava iz Kragujevca, zgrade Generaltaba u samom centru Beograda,
ambasade Kine, pijacu i centar Nia i mnoge druge civilne ciljeve. Iako je inter-
vencija prevashodno sprovedena radi zatite prava Albanaca na Kosmetu, pro-
irena je na celu teritoriju SRJ, sa podjednakim intenzitetom i razaranjima. To
je, ukupno posmatrano, bila prekomerna nepotrebna snaga.
RAZUMNI IZGLEDI ZA USPEH
Moraju postojati razumni izgledi za uspeh u zaustavljanju ili spreavanju pat-
nje koja je opravdala intervenciju, sa posledicama akcije koje ne smeju biti
gore od posledica koje bi nastupile u odsustvu akcije (Report, 2001, XII). To
znai da posledice sprovedene intervencije ne smeju biti gore od poetnog
problema zbog kojeg se ona preduzima (Nakarada, 2008: 116).
Godine 2008. proglaena je Republika Kosovo. Ova injenica se direktno
suprotstavlja izvetaju Odgovornost za zatitu. On pretpostavlja dvogubu odgo-
vornost suvereniteta: potovanje suvereniteta druge drave, s jedne strane i za-
titu ljudskih prava, sa druge strane (Report, 2001:8). Intervencija, samim tim
ne sme imati za svoj cilj i nameravanu posledicu, odsecanje dela teritorije dr-
ave na kojoj se intervencija preduzima. Iako je nezavisnost proglaena 9 go-
dina nakon intervencije, direktna je njena posledica. Najvalidniji pokazatelj
toga je izjava inicijatora intervencije, Tonija Blera prilikom posete Pritini, u
leto 2010. god., kada je nedvosmisleno izrekao sam cilj intervencije: posta-
lo je jasno da je jedini nain da se odbrane vrednosti mira i slobode, omogu-
avanje nezavisnosti Kosovu () Pomogli smo. NATO je pomogao. Britanija
i nae hrabre oruane snage su pomogle () Ono to smo uradili, kada smo
intervenisali 1999. god., bilo je da vam damo ansu za novo poglavlje u istoriji
Kosova (The office of Tony Blair, 2010). Jedan od pokazatelja posledica inter-
vencije ponudio je Robert Hajden, direktor centra za Ruske i istonoevropske
studije na Univerzitetu u Pitsburgu: rtve meu srpskim civilima u prve tri
nedelje rata, vee su nego sve rtve na obe strane na Kosovu u 3 meseca koje
su prethodile ovom ratu, a ipak ova tri meseca je trebalo da predstavljaju hu-
manitarnu katastrofu (omski, 2000: 28). Takoe, u martu 2000. god. Jiri
Dinstbir izvestio je Komisiju UN za ljudska prava: Bombardovanje nije rei-
lo probleme. Ono je samo umnoilo postojee i stvorilo nove. Najvei deo
Kosova je etniki oien od nealbanskog ivlja, pokrajina je podeljena bez
ikakvog pravnog sistema, njome dominiraju ilegalne strukture OVK, a veoma
esto rivalske mafije (Donston, 2005: 319). Henri Kisinder, bivi dravni
sekretar SAD, izjavljuje da je rat proizveo vie izbeglica i rtava nego bilo koja
druga alternativa koja bi se mogla zamisliti (Todorov, 2001). Takoe, prote-
rano je preko 250.000 Srba, Roma i drugih nepoeljnih etnikih grupa (Gibbs,
2009). Unitava se srpsko kulturno i versko naslea na Kosovu i Metohiji uz
prisustvo NATO-a, a kriminalizacija kosovskog politikog establimenta se
nastavlja, dok privreda zamire. Reju, najneprijatniji aspekt kosovskog slu-
aja jeste to da je najavljivana humanitarna intervencija posluila uglavnom
za poveavanje obima zloina. Bombardovanje je izazvalo veu katastrofu
od one zbog koje je intervencija izvedena, proizvelo je ogromnu materijalnu i
ekoloku tetu u Srbiji ali i na Kosovu. Albanci i Srbi su masovno poeli da na-
putaju Kosovo kada je bombardovanje krenulo. Dok su se proterani Albanci
vratili na Kosovo nakon zavretka vojne intervencije, proterani Srbi i ostali
nealbanci nisu, tako da je intervencija rezultirala stvaranjem gotovo etniki
istog entiteta, sa slabim institucijama, ekstremno kriminalizovanog i eko-
nomski neodrivog (Nakarada, 2008: 118). Konaan broj rtava zvanino nije
saopten, a srpske procene se kreu izmeu 1 200 i 2.500 poginulih oko 5.000
ranjenih (WSWS, 1999). Posledica korienja kasetne municije je dugotrajno
loe stanje terena zasienih ostacima kasetnih bombi, od kojih oko 30.000
nije eksplodiralo (MONITOR, 2011). Provera ispitivane municije dovodi do
kontaminacije ivotne sredine sa dugoronim posledicama po lokalno sta-
novnitvo (Petkovi, 2012: 3). Isti je sluaj i sa dejstvima osiromaenog urani-
juma gde je dovoljna samo jedna jedina estica OU u limfnim vorovima da
razori ceo imunoloki sistem.
Neispunjenje navedenog principa najbolje oslikava zakljuak Dajane
Donston: Godina 1999. ostavila je otvorene rane na Balkanu. Rat i eko-
nomska propast koja ga prati predali su ovaj kraj u ruke organizovanom kri-
minalu koji se bavi krijumarenjem droge, oruja i ena (2005: 319). Stanje je
odmaklo od prvobitnog cilja zatite ugroenih albanskih civila na Kosovu- na
osnovu izloenog, autori zakljuuju da je pogorano.
DONOENJE ODLUKE OD STRANE NADLENOG ORGANA
Poslednji princip glasi: ne postoji bolji ili relevantniji organ od Saveta bezbed-
nosti UN, koji bi odobrio vojnu intervenciju u cilju zatite ljudi (Report, 2001:
XII). U nastavku odreenja se razjanjava da bi pre donoenja formalne od-
luke trebalo potvrditi postojee injenino stanje- etniko ienje ili velike
gubitke ljudskih ivota. Ovo naelo po svojoj sutini zatvara krug prethodno
navedenih principa. To je formalna potvrda sticanja uslova za intervenciju
kroz odluku nadlenog organa. Odluku o intervenciji u sluaju Kosmeta nije
donela legitimna vlast, na osnovu nepristrasnih informacija, kako se zahteva
u izvetaju. Legitimna instanca za autore izvetaja predstavlja SB UN, pri emu
se smatra da stalne lanice treba da se odreknu prava na veto, ukoliko veina
podrava intervenciju. Odluku o intervenciji ne samo da nije doneo SB UN
nego je nije donela ni jedna legalna i legitimna institucija agresorskih zema-
lja. Pored Povelje UN, prekreni su l. 5 NATO Povelje, odredbe ustava Italije,
Rusije, Kine (Nakarada, 2008: 117). Treba naglasiti da ni u jednom trenut-
ku Savez nije formalno objavio rat, to je naroito znaajno zato to objavu
rata moraju da ratifikuju zakonodavna tela drava-lanica; drugim reima, ta
objava bi rat pretvorila u predmet unutranjeg politikog razmatranja, a to se
nije dogodilo. Zapravo, ameriki Kongres nije izrazio saglasnost. Dakle, Savez,
odnosno njegov nukleus koji donosi odluke, delovao je u svakom pogledu le-
gibus solutus, kao telo koje je iznad zakona (Ananiadis, 2003).
ZAKLJUAK
Ispitivanjem svakog od navedenih principa dolo se do zakljuka da sprove-
dena vojna humanitarna intervencija nije opravdana. Pravedni cilj nije
ostvaren, jer je masakr u Raku, kojim je neposredno opravdana intervencija,
predstavljao konstrukciju medija i iskrivljeno svedoenje pojedinaca. Drugi
princip nije ostvaren jer pokuaji da se spor rei mirnim putem nisu propali,
oni su spreeni. Agresija na SRJ bila je prva, a ne poslednja mera. Upotrebljene
mere nisu bile proporcionalne sudei po razruenim civilnim objektima i bro-
jem civilnih rtava, upotrebljenim kasetnim bombama i oruju sa OU. Za os-
tvarenje postavljenog cilja- zatite Albanaca, upotrebljena sila jeste bila pre-
komerna. Posledice koje su nastupile: proglaenje Republike Kosovo, broj
raseljenih i poginulih ljudi koji je porastao tokom i nakon intervencije, nepo-
sredna ekonomska propast zemlje usled razruenih industrijskih postrojenja,
ugroeno zdravlje ljudi usled kontaminiranih i neoienih terena od oru-
ja od osiromaenog oruja, ukupno posmatrano gore su od poetnog stanja
zbog koje je preduzeta intervencija. Na kraju, sama odluka da se intervenie
nije doneta od strane SB UN, legitimnog nadlenog organa.
LITERATURA
[1] A timeline of cluster bomb use, 2012. Cluster munition coalition, [online] dostupno na:
< http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/history-harm/ > [Pristupljeno
21. marta 2012]
[2] Ananiadis, G., 2003. Karl mit na Kosovu, ili rat uzeti ozbiljno, Republika, [online]
dostupno na: < http://www.republika.co.rs/308-309/14.html > [Pristupljeno 25.
marta 2012 ].
[3] Bombardovanje kako se vodio rat, 2009. [film] Autori: Filip varm, Radoslav ebi.
Srbija: RTS
[4] Cluster munition ban policy, 2011., MONITOR, [online] dostupno na: < http://www.
the-monitor.org/index.php/cp/display/region_profiles/theme/1327 > [Pristupljeno
29. marta 2012].
[5] omski, N., 2000. Novi militaristiki humanizam: lekcije Kosova, Beograd: Filip Vinji
[6] Donston, D., 2005. Suludi krstai, Beograd: IGAM
[7] Gibbs, D., 2009. First Do No Harm, Tikkun, [online] dostupno na: < http://www.
tikkun.org/article.php?story=jul_09_gibbs > [Pristupljeno 24. marta 2012]
[8] Gibs, D., 2010. Humanitarno razaranje Jugoslavije. Novi Sad: Knjiarnica Zorana
Stojanovia, Sremski Karlovci.
[9] Herman, E. S. i Piterson, D., 2010. Politika genocida. Beograd: Vesna ino d.o.o.
[10] Hofbauer, H., 2009. Eksperiment Kosovo. Beograd: Albatrosplus d.o.o.
[11] Kraj osueni na progonstvo, 2007. [film] Autori: Jevgenij Baranov, Aleksandar
Zamislov. Rusija: Prvi kanal ruske televizije.
[12] Nakarada, R., 2008. Raspad Jugoslavije: problem tumaenja, suoavanja i tranzicije.
Beograd: Slubeni glasnik.
[13] Pavi, A., Interni nemaki dokumenti o Kosovu, 2012. Vidovdan, [online], dostupno
na: < http://www.vidovdan.org/arhiva/print740.html > [Pristupljeno 29. marta 2012].
[14] Petkovi, Slobodan, 2012. Osiromaeni uranijum: zatita ivotne sredine i stanovni-
tva, naa veita briga i obaveza, [online] Beograd: Beogradski forum za svet ravno-
pravnih dostupno na: < https://docs.google.com/file/d/0B-4gMauZDSIkd2lIdVp-
TUzBTakdGUWw3U2pTQXVpZw/edit?pli=1 > [Pristupljeno 27. marta 2012].
[15] Pregovori u Rambujeu, 2002. NIN [online], dostupno na: < http://www.nin.co.rs/
2002-11/28/26104.html > [Pristupljeno 30. marta 2012].
[16] Raak lai i istine, 2009. [film] Autor: Slaven Kranjc. Srbija: RTS.
[17] Rat za Kosmet, 2000. [film] Autor: Miroslav Lazanski, Srbija
[18] Rowland, J., 1999. Kosovo massacre: A twisted mass of bodies, BBC, [online] do-
stupno na : < http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/256381.stm > [ Pristupljeno 15.
marta 2012 ].
[19] Simi, I., 2006. Istina o Raku. Beogard: igoja tampa.
[20] Simi, P., 2000. Put u Rambuje: Kosovska kriza. Beograd: NEA d.o.o. dostupno na
sajtu: Projekat Rastko < http://www.rastko.rs/kosovo/delo/12517 > [Pristupljeno
26. marta 2012]
[21] Smiljani, S., 2009. Agresija NATO- Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana
u odbrani otadbine. Beograd: ugura print.
[22] Speech by Tony Blair to National Assembly of the Republic of Kosovo, 2010.
The office of Tony Blair, [online], dostupno na: < http://www.tonyblairoffice.org/
speeches/entry/speech-by-tony-blair-to-national-assembly-of-the-republic-of-
kosovo/ > [Pristupljeno 28. marta 2012].
[23] Studije: Srbija 2000 godinu dana posle bombardovanja, 2000. VREME, [online]
dostupno na: < http://www.vreme.com/arhiva_html/494/08.ASP > [Pristupljeno
25. marta 2012].
[24] The International Commission on Intervention and State Sovereignty (ICISS), 2001.
The Responsibility to Protect. Ottawa: International Development Researche Center.
[25] Todorov,C., 2001. Seanje na zlo, iskuenje dobra, Republika [online] dostupno
na: < http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/256/256_21.html >
[Pristupljeno 24. marta 2012].
[26] UN Sub-Commission on Prevention of Discrimination and Protection of
Minorities, 1996. Resolution 1996/16, Geneva: Office of the United Nations High
Commissioner for Human Rights, dostupno na: < http://prop1.org/2000/du/
resource/000310un.htm > [Pristupljeno 28. marta 2012].
[27] UN Sub-Commission on Prevention of Discrimination and Protection of Minorities,
1997. Resolution 1997/36, Geneva: Office of the United Nations High Commissioner
for Human Rights, dostupno na: < http://www1.umn.edu/humanrts/links/sub-com.
html > [Pristupljeno 28. marta 2012].
[28] UN Security Council, 1998. Resolution 1160, New York: The Security Council, do-
stupno na: < http://www.un.org/peace/kosovo/98sc1160.htm > [Pristupljeno 30.
marta 2012].
stupno na: < http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N98/279/96/PDF/
N9827996.pdf?OpenElement > [Pristupljeno 30. marta 2012].
stupno na: < http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N98/321/21/PDF/
N9832121.pdf?OpenElement > [Pristupljeno 30. marta 2012].
[31] Urednitvo, 1999. NATO Kasetne Bombe Pobile 100 Albanaca Na Kosovu: A Gdje Su
Izrazi Gnjeva I Osude?, World Socialist Web Site (WSWS), [online] dostupno na: < http://
www.wsws.org/sh/1999/maj1999/nato-m15.shtml > [Pristupljeno 21. marta 2012].
[32] Uskokovi, Z., 2009. La za NATO bombe, Veernje NOVOSTI, [online] dostupno
na: < http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.292.html:230221-Laz-za-
--NATO-bombe > [Pristupljeno 20. marta 2012].
Sandra Davidovi i Andrijana Taskov
THE APPLICATION OF THE PRINCIPLE OF
RESPONSIBILITY TO PROTECT REPORT ON
HUMANITARIAN INTERVENTION IN KOSOVO
Abstract:
In this work, the authors will analyze respecting the principle of humani-
tarian interventions on the example of Kosovo and Metohija. First, we
will point out the report of the responsibility to protect the established
principles, the reasons for its making and its significance. Then,relying
on the report, each principle will be defined individually. Collecting rel-
evant data, the authors will demonstrate their no realization in the case of
Kosovo. According to this, we will provide an answer to the question of the
justification of humanitarian intervention in 1999. year.
Key words:
humanitarian interventions, principle of interventions, Kosovo.
Ksenija Kvrgi
Balkan pred izazovima
neoosmanizma
Saetak:
U neoosmanistikoj politici voenoj doktrinom turskog ministra inostra-
nih poslova, Ahmeta Davutoglua, jedan od pravaca i ciljeva delovanja pred-
stavlja i Balkan. Dinamina strategijska dubina Turske, ukljuuje nastoja-
nja da se uspostave sve tenje veze sa Beogradom samo je nepoverenje u
Turke, elja za osvetom i potreba za osloboenjem od osmanske vlasti i dalje
osnovna karakteristika kolektivno nesvesnog. U ovom radu predstavljen je
potencijal i politiki uticaj Turske, ali i sukobljena miljenja i perspektive u
pogledu turskog mariranja ka Zapadnom Balkanu koja su postala deo nae
politike svakodnevnice.
Kljune rei:
Neoosmanizam, Balkan, Turska, biva Jugoslavija, investicije Turske, spoljno-
politika taktika.
Kada je daleke 1912. poeo Balkanski rat sve hrianske zemlje ponadale
su se da e on oznaiti konaan kraj dominacije Osmanskog carstva na naim
prostorima. Sa svojom organizacijom i sistemom, Osmansko carstvo predstav-
ljalo je najveu vojnu i politiku silu u ovom regionu. Poraz Carstva na Balkanu,
ali i poraz u Prvom svetskom ratu, doveli su do izbijanja na povrinu uzavre-
le kritine mase ije se nezadovoljstvo godinama nagomilavalo. Ove kritike
mase dobile su priliku za revolucionarne promene nakon mirovnog ugovora
iz Lozane, a sa njim i priliku da izmenom granica stvore Republiku Tursku kao
modernu, sekularnu dravu okrenutu zapadnjatvu. Bila je ovo odluka Turske
da se okrene sebi i distancira od otomanskog naslea na Balkanu i Bliskom
istoku, koja je njenu politiku nadahnula novom snagom i energijom, ali za
koju se ne moe tvrditi da je prisutna u sadanjim stremljenjima.
Ideoloka orijentacija i politika praksa koju danas vodi savremena tur-
ska drava odreena je principima koji se sve ee definiu kao neoosmani-
zam. Ve na prvi pogled, nova ideologija oznaava kraj kemalizma koji sve
krupnijim koracima silazi sa scene u korist snaga koje Tursku vraaju u da-
leku prolost. to vie Ataturkovih portreta visi na zidovima prostorija u jav-
nim ustanovama, to je manje izvornog kemalizma u svakodnevnom ivotu.
Tradicionalne i religiozne porodice, koje tee za prolou, dobile su svojih
pet minuta i svojim upornim zahtevima iznedrile nove partije sa islam-
skim pogledom na svet (Jevti, 2011) Od samog nastanka, za partije poput
Otadbinske partije i Partije blagostanja (poznata kao Refah partija) dolazak
na vlast postalo je pitanje vremena. Kada je 2001. godine istaknuti lan Refah
partije Redep Tajip Erdogan formirao novu Partiju pravde i razvoja AKP,
koja se predstavljala kao kozervativna, trebalo joj je samo godinu dana da
osvoji vlast ak dvotreinskom veinom. Ubedljivo osvajanje politike scene
traje i danas, a njena izborna pobeda ravna je drugoj revoluciji turske re-
publike. Ba te, 2001. zapoelo je konkretno stvaranje velike pukotine u sko-
ro svim porama politikog i socijalnog aspekta Ataturkovog naslea. Partija i
ljudi koji je predvode, uinili su Tursku predmetom ivih politikih raprava u
svetu, a pitanje koje se sve ee postavlja u politikim krugovima je u kojoj
meri se Turska razvija u liberalno-demokratskom pravcu i da li e Ataturkove
ideje biti zamenjene nekim novim modelom?
Sa Partijom pravde i razvoja, dananja Turska je neminovno, kao legitimna
naslednica Osmanskog carstva, poela da reafirmie njegovo celokupno du-
hovno, kulturno i politiko naslee, kako bi u preraspodeli svetske moi i uti-
caja koja je u toku igrala ulogu jednog od znaajnih meunarodnih inilaca
(Tanaskovi, 2011: 11). Za ovo delovanje mnogi termin neoosmanizam smatra-
ju neadekvatnim, ali su osporavanja same pojave mnogo naglaenija.
Neoosmanizam se uobliava u politiku praksu mnogo ranije i pogreno
je smatrati ga proizvodom aspiracija novijih politiara postoji jo od Turguta
Ozala (1927-1993), sposobnog pobornika vraanja osmanskoj tradiciji. U
Ozalovo vreme uinjen je radikalni zaokret u turskoj politici koja je krenula
putem privredne snage, partnerstva SAD u okviru NATO pakta, ali i putem ob-
navljanja uticaja u regionima koji su bili u sastavu Osmanskog carstva. Nova
elita, sa Ozalom na elu, pokazala je ivo interesovanje za bive osmanlijske
posede u kojima je videla ansu za osvajanje novih trita i ostvarivanje politi-
kog uticaja. Iako se mogla pohvaliti poloajem koji retko koja zemlja ima, do
respektabilne sile sa neoosmanistikim pretenzijama Turska nije dola sama.
Ona i danas, uz podrku SAD, nastoji da izraste u veliku silu iji e centri budu-
e svetske politike biti Balkan, Kavkaz i Bliski istok (Markovi, 2011).
Sigurno je da Vaington i Ankara ulau napore da odre maksimalno
konstruktivnu i korisnu saradnju ali su pojedini prioriteti nove spoljnopoli-
tike doktrine Turske kao i ameriki potezi povremeno stavljeni pred ozbilj-
na iskuenja. Tako je vladajua AKP partija ostala po strani u invaziji na Irak
na iznenaenje SAD i mnogih drugih, naavi se u procepu izmeu kljunog
saveznika i nepopularnog rata. Ovim potezom Turska je sticala sve veu po-
pularnost irom Bliskog istoka to je ojaalo presti njene diplomatije. U tom
38 KSENIJA KVRGI
kontekstu treba tumaiti i glasanje Turske protiv sankcija UN prema Iranu,
kada su Turci shvatili da mogu imati koristi odbijajui da se prikljue SAD
kada procene da one deluju preterano agresivno. Turska e nastaviti da se dis-
tancira od Sjedinjenih Drava ako budu nastojale da ostvare svoju viziju kori-
enjem ogoljene sile umesto suptilne moi koju Ankara upotrebljava. Uprkos
tome, Vaington pridaje veliki znaaj nastavljanju privilegovanih odnosa sa
Turskom a najvii stepen saglasnosti ispoljen je sa njenom ulogom u stabili-
zovanju Balkana koje je prihvatljivo i za amerike prijatelje.
Najcelovitije teorijsko uoblienje i zvezda vodilja neoosmanistikog kon-
cepta, poznatija pod nazivom Strategijska dubina pruie nam najbolji pre-
gled spoljnopolitikih namera Turske. U ovom radu bavimo se treim regio-
nalnim prioritetom turskog delovanja Balkanom, koji u svetskim medijima
zauzima jako mali prostor. ini se da se Turska posle jednog veka vraa u ve-
likom stilu irei svoju neoosmanistiku pokretaku energiju i ne skrivajui
nastojanja da od Balkana stvori novu Rumeliju. Potrebno je to pre se suo-
iti sa ambicijama Turske na ovim prostorima i ispitati strategiju svake zemlje
prema ekonomskom dinu iz Anadolije, kako se Turska sve ee naziva.
Ona demonstrira ambiciju da postane kljuni inilac u susedstvu, a na svakoj
dravi je da ponudi svoju viziju odnosa prema njoj.
Zbog irine pretenzija, kada se govori o turskom uticaju, valja koristiti
termin Balkan, pre nego Zapadni Balkan, jer su se u interesnoj sferi spoljne
politike nale i drave kao to su Rumunija, Bugarska i Grka. Vienje savre-
menog trenutka turskog nastupa kroz ove tri zemlje dae nam potpuniju sliku
pravih ciljeva Republike.
Odnos Turske i Grke obeleava oigledan politiki dijalog u korist do-
brosusedskih odnosa ali bez osmiljenog spoljnopolitikog nastupa. Od 1996.
postoji Savet za grko-tursku saradnju, a potpisano je i nekoliko bilateralnih
sporazuma u raznim oblastima. Poslednjih godina moe se uoiti i taktizira-
nje jedne strane u saradnji radi to uspenijeg postizanja glavnog cilja jaa-
nja poloaja Albanaca i Bonjaka. Sve nas navodi da zakljuimo da je Grka za
Tursku faktor protiv koga se, a ne sa kojim se vodi regionalna turska politi-
ka (Tanaskovi, 2011: 147). I odnose sa Bugarskom Turska nastoji da razvije
na bilateralnoj i multilateralnoj osnovi, ime e sebi obezbediti Bugarsku kao
saveznicu za njene dalje pretenzije. U znatnoj meri je uspela da joj Bugarska
postane neproblematian sused, ali antitursko raspoloenje u bugarskom jav-
nom mnjenju ne prestaje ni poslednjih godina. Godine 2010. pokrenuta je
akcija prikupljanje potpisa graana protiv prijema Turske u EU koju je inicira-
la Bugarska nacionalistika partija (Tanjug, 2010. Bugarska: Referendum protiv
Turske u EU, Glas javnosti, 16-03-2012). Premda nema mnogo izgleda da ova-
kve akcije utiu na kurs koji je zauzeo turski politiki establiment, na bugar-
skoj strani ipak su mogui problemi.
Rumunija prema Davutogluovim reima, pripada treem koncentrinom
prstenu (Davutoglu, 2008) koga treba drati u rezervi zarad ouvanja unutar
39 BALKAN PRED I ZAZOVI MA NEOOSMANI ZMA
regionalne ravnotee koju Rumunija ima zahvaljujui svom geografskom po-
loaju. Uloga balansera je jedina koju je Turska pripisala ovoj zemlji.
Priliku za povratak balkanskoj sferi uticaja Turci su dobili burnim proce-
sima koji su pratili raspad Jugoslavije. Do izbijanja rata u BiH, Turskoj je od-
govarala ouvana jugoslovenska federacija jer je i ona sama ugroena sepa-
ratistikim tenjama. Meutim, odnos se izmenio kada je postalo jasno da se
Jugoslavija nee odrati i da je rat na pomolu. Ankara je u raspadu Jugoslavije
i formiranju novih drava sa muslimanskim manjinama videla priliku za regi-
onalni uticaj. Od tog momenta, Turska energino priznaje sve drave nastale
na prostoru bive Jugoslavije, uz isticanje posebne zainteresovanosti za BiH i
Makedoniju kao temeljne take turske politike prema Balkanu. Vie puta se
pokazalo da se u identinost interesa Ankare i Vaingtona ne moe sumnjati.
To se itekako videlo u vreme rata u Bosni i Hercegovini kada je Balkan postao
ponovni turski prioritet.
Danas, desetak godina kasnije, Balkan biva oznaen i kao srce Turske
(tako je R. T. Erdogan opisao Balkan u Vaingtonu- www.setimes.com,
28.9.2011.), jer savremena turska politika elita koja uglavnom i potie od
turskih izbeglica u XIX i XX veku koji su naseljeni u Trakiji i, naroito, u
Istanbulu, sve vie zagovara vienje Turske kao zemlje za koju je prisustvo na
Balkanu vano kao veza sa Evropom.
Teza o znaaju BiH za celovitost Turske nadivela je sam rat u Bosni. Tako
se Bosna i Hercegovina pominje u brojnim izjavama vlasti. Turski ministar
spoljnih poslova Ahmet Davutoglu posebno istie: Za Tursku je bezbed-
nost Sarajeva jednako vana kao bezbednost i prosperitet Istanbula (v. Peat,
87, 30. 10. 2009, 18-20). Vizije posebnog mesta BiH dali su i T. R. Erdogan
i predsednik Abdulah Gul. Dakle, Ankara je nakon uea u ratu nastavila
da igra kljunu ulogu u muslimansko-hrvatskoj federaciji. Ona predstavlja
Organizaciju islamske konferencije u Savetu za implementaciju mira u BiH,
aktivno uestvuje u operacijama NATO-a u misijama na Balkanu i prostoru
bive Jugoslavije. Nema sumnje da Turska nikada i nije (ak ni nakon 1908.)
otila sa ovih prostora, a nema ni potrebe, jer muslimanski deo stanovni-
tva nije ni prealio raspad Osmanskog carstva. To je politika zajednica na
Balkanu u kojoj je neoosmanistika ideja i praksa najbolje uspela.
Gore pomenuta druga temeljna taka turske politike prema Balkanu
Makedonija, zahteva posebnu panju, jer u Makedoniji ivi najbrojnija turska
zajednica. Ne treba zanemariti strateki znaaj koji ova drava ima za Ankaru.
Luk koji iz pravca severozapada povezuje liniju Biha-Srednja Bosna-Istona
Bosna-Sandak-Kosovo-Albanija-Makedonija-Kirdali-Zapadna Trakija sa
Istonom Trakijom, sa stanovita Turske ima odliku geopolitike i geokul-
turne ile kucavice na Balkanu, rei su Ahmeta Davutoglua u najvanijoj
studiji Strategijska dubina: meunarodni poloaj Turske. Makedonija je dra-
va koja see tu geopolitiku ilu kucavicu na dva dela i ima neprocenjiv
strateki poloaj. Pored BiH, Makedonija je zemlja Balkana koja nastoji da
40 KSENIJA KVRGI
osnai uticaj Turske, jer je podrka ove muslimanske drave u direktnoj vezi
sa njenim opstankom kao nezavisne drave.
Od vremena uspostavljanja dominacije osmanske drave pa sve do dana-
njeg dana, tradicionalna osmansko-turska politika prema Balkanu temeljno se
oslanja na dve grupacije stanovnitva Bonjake i Albance. Ba zato, neoosma-
nistke pretenzije valja sagledati i iz uticaja koji Albanija moe imati. Ono to
je Azerbejdan Turskoj u stremljenjima ka Kaspijskom moru, to joj je Albanija
prema Jadranskom. U nastupu Ankare prema Albaniji naglaena je ekonomska
dimenzija, pri emu je u Albaniji Turska trei strani investitor. Spoljna politika
Turske po pitanju Albanaca na prostoru Kosova i Metohije bila je neto druga-
ija od odnosa prema Albancima u Albaniji. Turska manjina na Kosovu oduvek
je bila u loem poloaju, a Albanci su se svojski potrudili da asimiluju tamonji
turski ivalj. Da bi kosmetski Turci ouvali svoj identitet, morali su slati decu u
srpske kole. Upravo e ovaj pozitivan odnos kosmetskih Turaka prema srp-
skoj dravi, biti glavni razlog za revanizam albanske populacije nakon povla-
enja srpskih snaga bezbednosti sa KiM. (Markovi, 2011).
Istovremeno, Albanci sa Kosova su se pozivali na islam samo da bi uz po-
mo Turske ostvarili svoje nacionalne interese dok je osetljivo pitanje alban-
ske populacije koja je rasuta na nekoliko drava na Balkanu, podsetila Tursku
na njen problem sa Kurdima. Trebalo je zauzeti kompromisan stav koketiranja
izmeu ouvanja nacionalnog identiteta turske zajednice na KiM i priklanja-
nja zvaninoj politici Vaingtona. Pobedila je druga opcija, pa je na taj nain,
Ankara sledei strategijski interes, rtvovala Turke na Kosovu i snano podra-
la albanski separatizam. U tom kontekstu treba shvatiti tursko priznanje KiM,
jer je procenila da Albanci imaju vee izglede da ostvare njen neoosmanistiki
plan koji su postavili kao prioritet. Raunala je da e se lako, kada Kosovo po-
stane nezavisno, postarati da Turcima budu garantovana sva prava.
Turska je suprotno praksi iz devedesetih, nastojala da sauva vise lica i da
balansirajui, uporedo sa priznanjem Kosova, otvori novu stranicu u od-
nosima sa Beogradom (ba kao to je balansirala izmeu interesa Albanaca
i Turaka na Kosovu). Te zbunjujue kontroverze treba imati na umu u od-
meravanju saradnje sa njom. Selektivno opredeljenje, sedenje na dve stolice
ue nas da u odnosu prema Turskoj moramo ovladati sposobnou razmi-
ljanja, analiziranja, zakljuivanja, i delovanja u strategijskim koordinatama
(Tanaskovi, 2011).
Turska je naknadno postajala svesna znaaja Srbije kao partnera. Srbija,
kao i Grka, jedan je od faktora na Balkanu koji nije ni pomenut u Davutogluovoj
projekciji jer je srpsko pitanje pokrenuto kasnije. Sa druge strane, za Srbe je
tursko pitanje otvoreno odavno i podudara se sa politikom SAD na ovom pro-
storu. Skloni smo da kaemo da je Turska zapravo pion i izvrilac amerikih di-
rektiva, mada je poslednjih godina u njenoj politici primetan beg od uloge ame-
rikog sluge. Tome u prilog, pored uloge u odnosima sa Irakom i Iranom, govori
i da je ovaj glavni ameriki saveznik prihvatio ruski energetski Juni tok.
Podatke o potencijalima i vrednostima savremene turske drave treba
imati na umu i prilikom procena daljih poteza srpske spoljne politike. Potrebno
je uzeti u obzir injenicu da spada meu novo industrijalizovane zemlje ija
uloga raste i da u tom sklopu ima sve vei uticaj u regionima koji je okruuju,
ukljuujui Balkan. Ne treba pristupati sa predrasudama osamnaestoj privred-
noj sili, ali ne treba ni potpuno potisnuti prolost i ranije odnose sa njom, po-
sebno u okviru politike nekadanjeg Osmanskog carstva.
Dvesta godina od poetka ustanka i srpske revolucije sa ciljem oslobaa-
nja od turske okupacije, Turke je postalo teko ignorisati ak iako bi to hteli.
Investiranje u raznim oblastima iskazana je snana zainteresovanost Turske
za Srbiju. Tako se turska avio-linija zainteresovala za kupovinu JAT-a, a u do-
sadanjim razgovorima sa zvaninicima u Srbiji veliki deo panje je posve-
en poboljavanu regionalne saobraajne infrastrukture. Izgleda da nee biti
ostvareno Vinjievo predskazanje da e drumovi poeljet Turaka, al Turaka
nigde biti nee. Tursko privredno prisustvo na Balkanu, Srbiji konkretno,
najizraenije je u trgovinskoj sferi dok su veliki poduhvati u fazi najava i pla-
nova. Uprkos tome, turske investicije i obim trgovine sa balkanskim zemlja-
ma, ukljuujui Srbiju, jo uvek su skromni.
Turska u odnosima sa Beogradom u prvi plan istie vievekovni zajed-
niki ivot, a odnose gradi posmatrajui Srbiju kao neizostavni deo svoje,
balkanske, slagalice.
Prijateljstvo i kulturna bliskost omoguili su joj da Beograd prihvati tur-
sku posredniku ulogu u Rakoj gde je posredovanjem Turske dolo do pomi-
renja dva bonjaka politiara- Rasima Ljajia i Sulejmana Ugljanina ali i u
pokuajima Turske da se premosti raskol u ovdanjim islamskim zajednica-
ma. (Markovi, 2011: 285). U Rakoj oblasti gde novopazarski muftija delu-
je sa neskrivenih islamistikih pozicija, Turska dejstvuje kroz sve raspoloive
kanale dajui prednost as jednima as drugima nikako ne odstupajui od ve
pomenute politike stalnog koketiranja.
Niko nije shvatao ozbiljno neoosmanistiku politiku (za prostor balkan-
skih hriana vie je odgovarajui termin panislamistika politika, kako istie
profesor Miroljub Jevti) sve dok se glas Turske nije poeo uti ne samo preko
Ministarstva spoljnih poslova ve i preko Turske agencije za saradnju i ob-
novu iji je cilj obezbeivanje pomoi programima u oblasti ekonomije, tr-
govine, tehnologije, kulture i obrazovanja. Ova agencija uz sadejstvo turskih
graevinskih firmi pomae i obnavljanje spomenika iz perioda Osmanskog
carstva. Nesumnjivo da otvaranje jednog ovakvog predstavnitva ne znai
nita drugo do javno manifestovanje interesovanja Turske za prilike u Srbiji.
(Markovi, 2011). Slika o savremenoj Turskoj i njenim graanima se pro-
menila zahvaljujui bliem meuljudskom kontaktu i iskustvima jer Turska
nema vizne reime sa zemljama Zapadnog Balkana uprkos negativnom isto-
rijskom nasleu. Umean doprinos irenju svoje meke moi Turska posti-
e i emitovanjem sapunica na ovim prostorima u kojima se prikazuje kao
42 KSENIJA KVRGI
vesternizovana i verski neobojena drava. Kada nije prikazana zapadnjakim
bojama onda nam plasira delie njihove (nae) istorije sa namerom da upo-
znamo zlatno doba Balkana.
Drave Zapadnog Balkana raunaju na to da e prihvatanje Turske kao
aktivnog i poeljnog partnera biti pozitivno ocenjeno od strane briselskih kru-
gova politike misli pa se u tom kontekstu moe shvatati prostor koji Turska
dobija. To svakako ide u prilog turskoj spoljnopolitikoj orijentaciji, poto je
za Zapadni Balkan Evropska unija od velikog znaaja. Relacija izmeu Turske
i EU zahvaljujui okolnostima koje su, uz ameriku podrku, od Turske napra-
vili partnera od posebnog znaaja evoluirala je do statusa kandidata. Svoj put
ka Evropi Turska je utrla 1963. kada je Ankara potpisala prvi ugovor o saradnji
sa Briselom a danas dobila status kandidata, sa kojim su pregovori otvoreni jo
od 2005. godine. Privredni i trgovinski odnosi izmeu Unije i Turske odvijaju
se u okviru carinske unije uspostavljene 1995. Ipak, eventualno pristupanje
Turske Evropskoj uniji je najkontroverznije pitanje proirenja. Tokom pose-
te Turskoj, marta 2010. godine, nemaka kancelarka Angela Merkel je, ostala
vrsta u stavu da je privilegovano partnerstvo, a nikako punopravno lanstvo
najvie to ova zemlja moe oekivati od Evropske unije. Otpor prema lan-
stvu Turske u EU jo snaniji je u politici Francuske. U poslednjim godinama
moe se uoiti i odreeno slabljenje turskih aspiracija prema Evropskoj uniji,
ali vladajui neoosmanisti ipak nastavljaju sa proevropskom retorikom i na-
javljuju reforme koje bi Tursku pribliile lanstvu. Ne belei se ni odustajanje
od elemenata saradnje, posebno ekonomske, pa ovi interesi nalau da se veze
ne ugroavaju i ne prekidaju. Ni Evropa ne namerava da sniava nivo ukupne
saradnje sa Turskom, pa ak i kad se govori o konkretno dve drave koje ispo-
ljavaju rezervu prema punopravnom lanstvu- Nemakoj i Francuskoj. Porast
ksenofobije u EU dobija na intenzitetu, posebno ako se radi o jednoj tako ve-
likoj muslimanskoj i mnogoljudnoj dravi.
Za zemlje Balkana koje nisu u Evropskoj uniji saradnja sa Turskom i sa
drugim zemljama iz regije, ozbiljno se razmatra prilikom ocenjivanja drava
na evropskom putu. Turska koristi priliku i nastoji da ubedi ostale igrae u
regionu da je njen doprinos stabilnosti ne samo koristan nego i neophodan.
eli da stvori sferu na koju moe da se rauna u sluaju zastoja u evropskim in-
tegracijama. Tada bi, usled neogranienog ekanja na red ulaska u Evropsku
uniju, varijante saveza sa Ankarom mogu da postanu sve privlanija opcija.
Sutinska dilema u Evropi je da li e Evropa prigrliti balkanske zemlje sa zna-
ajnom islamskom populacijom (Albanija, BiH, oblast KiM) ili ih prepustiti
Turskoj koja bi tako postala pandan konceptu EU.
Sticanje lanstva u Evropskoj uniji podrazumeva dobrosusedske odnose
miroljubive saradnje sa Turskom kako na bilateralnom, tako i na regional-
nom planu (Glodi, 2011).
Srbija na tom putu saradnje sa njom mora da izbori maksimalnu meru
svog dravnog interesa. Potrebno je da shvati sutinu neoosmanizma i da bude
spremna za razumne kompromise. Ne treba da nas zavede privlana istorija po-
koravanja naih krajeva kroz dopadljivu prizmu serija na TV ekranima.
injenica je da dogaaje poput ele-kule ne treba zaboraviti, ona je sim-
bol srpske borbe za nezavisnost. Ba iz tog razloga ne treba podravati nepro-
miljenu saradnju naih vlasti sa turskom ambasadom da podigne Srpsko-
tursku kuu za junake na mestu stradanja srpskih ustanika na egru. Istorijski
podaci govore sami po sebi, ije su glave ostale uzidane nakon bitke. Trezvenu
dijagnozu prolosti valja imati na umu. Nije uvek mudro i odgovorno prihva-
tati sve inicijative i predloge.
Podjednako pogreno bi bilo i zatvarati vrata saradnje sa Turskom.
Potrebno je jasno formulisati interese, ostvariti odgovarajuu meru akcionog
jedinstva, a kada se uspostave temeljne odrednice nastupa, svako e od sarad-
nje dobiti kako i koliko eli. To je taka u kojoj odbacujemo teorije zavere
koje su skovane protiv nas i oslobaamo se predrasuda rukovoeni sopstvenim
interesima koji ne ugroavaju narodnu budunost a jo manje prolost.
LITERATURA
[1] Glodi, D. (2011). Turska kao faktor regionalne saradnje sa dravama obuhva-
enim procesom stabilizacije i pridruivanja U: Poplaen, N., ur., Politeia. Banja
Luka: Fakultet politikih nauka Univerziteta u Banja Luci, str. 109-123.
[2] Jevti, M. (2011). Neoosmanizam versus panislamizam U: Poplaen, N., ur.,
Politeia. Banja Luka: Fakultet politikih nauka Univerziteta u Banja Luci, str. 31-47.
[3] Jleri, A., (2007). Tenzije u Turskoj oko Erdoganove mogue predsednike kandida-
ture [online]. Dostupno na http://www.setimes.com [8. mart 2012.]
[4] Markovi, M. B. (2011). Preko prolosti u budunost: povratak Turske na prostor
bive Jugoslavije U: Simi, D. R., ur., Integracija Zapadnog Balkana u mreu globalne
bezbednosti. Beograd: Udruenje za studije SAD u Srbiji, igoja tampa, str. 273-293.
[5] Stevanovi, E., (2011). Da li je Erdogan novi Ataturk? [online]. The Wall Street
Journal. Dostupno na http://www.slobodnaevropa.com [8. mart 2012.]
[6] Tanaskovi, D. (2011). Neoosmanizam. Povratak Turske na Balkan. Beograd:
Slubeni glasnik
[7] Tanaskovi, D. (2001). Srbi pred izazovima neoosmanizma U: Poplaen, N., ur.,
Politeia. Banja Luka: Fakultet politikih nauka Univerziteta u Banja Luci, str. 19-30.
44 KSENIJA KVRGI
Ksenija Kvrgi
BALKANS IN FRONT OF THE
CHALLENGES OF NEOOSMANISM
Abstract:
In neoosmanistic policy led by the doctrine of the Turkish Foreign Minister,
Ahmet Davutoglu, one of the directions and goals of an action is also
Balkans. A dynamic Turkish strategic depth includes effort to establish
closer relations with Belgrade but lack of confidence, the desire for revenge
and the urge for liberation from Ottoman rule remains the basic character-
istic of the collective unconscious. This work shows the potential and politi-
cal influence of Turkey in this area, while conflicted opinions and perspec-
tives regarding the Turkish march towards the Western Balkans become
part of our every day policy.
Key words:
Neoosmanism, Balkans, Turkey, former Yugoslavia, Turkish investments,
foreign policy tactics.
Janja Simenti
Zatita ljudskih prava
u Evropskoj uniji nakon
Ugovora iz Lisabona
Saetak:
U ovom radu razmatra se odnos Evropske unije prema pitanju zatite ljud-
skih prava, nakon stupanja na snagu Ugovora iz Lisabona, i to kroz pro-
menu pravnog statusa Povelje o osnovnim pravima Evropske unije i kroz
budue pristupanje Evropske unije Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda. Stoga e u prvom delu rada biti rei o nastanku,
usvajanju i pravnom statusu Povelje o osnovnim pravima Evropske uni-
je, u drugom delu rada e se govoriti o procesu pristupanja Evropske unije
Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok e
se trei deo rada baviti posledicama koje za pojedince donosi ova dvojna
zatita ljudskih prava na nivou Evropske unije.
Kljune rei:
Evropska Unija, osnovna ljudska prava, Povelja o osnovnim pravima Evropske
unije, Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
UVOD
Evropska unija je organizacija koja se razvila na temeljima Evropskih zajednica,
koje su nastale jo sredinom 20. veka; 1951. godine osnovana je Evropska za-
jednica za ugalj i elik, a 1957. godine osnovane su Evropska ekonomska zajed-
nica i Evropska zajednica za atomsku energiju. U poetku, tadanje Evropske
zajednice nisu posveivale mnogo panje pitanju ljudskih prava. One se svo-
je nadlenosti i aktivnosti zasnivale na regulisanju odnosa u oblasti ekonomi-
je. Zbog toga ni osnivaki ugovori (koji predstavljaju jedan od osnovnih izvora
prava Evropske unije) ne pominju izriito ljudska prava. Meutim, sa razvojem
Zajednica, proirenjem nadlenosti i perspektivom daljeg produbljivanja i pro-
irivanja, Zajednice su u svoje okvire unele i pitanja ljudskih prava, odnosno
osnovnih (fundametalnih) prava. Ne udi da je za razvoj ove oblasti u okvirima
EZ/EU naroito bila vana aktivnost Suda pravde Evropske unije. Svojim presu-
dama on utire put razumevanju ovog sloenog pitanja, i stvara ono to de Witte
naziva nepisanom poveljom prava (citirano prema Craig, 2010: 194).
12
POVELJA O OSNOVNIM PRAVIMA EVROPSKE UNIJE
Meutim, pokreta procesa koji e dovesti do usvajanja Povelje o osnovnim
pravima Evropske unije (u daljem tekstu Povelja), bio je Evropski savet. Na sa-
stanku Evropskog saveta u Tampereu, oktobra 1999. godine odlueno je da se
formira telo- Konvencija-sastavljeno od predstavnika drava lanica, Evropske
komisije, Evropskog parlamenta i nacionalnih parlamenata, koje e razmatra-
ti mogue usvajanje Povelje. U decembru 2000. godine predsednici Evropske
komisije, Saveta Evropske unije i Evropskog parlamenta potpisali su, i u ime
svojih institucija usvojili Povelju. Ona tada nije imala obavezujui karakter, ali
je bila veoma znaajna zato to je predstavljala dokument u kome se prvi put
pojavljuju nabrojana osnovna ljudska prava koja uivaju svi individualni su-
bjekti na teritoriji Evropske unije (u daljem tekstu: EU, Unija).
Stupanjem na snagu Ugovora iz Lisabona pravni status Povelje se menja.
U lanu 6(1) Ugovora o Evropskoj uniji navodi se da e Povelja (Povelja o os-
novnim pravima Evropske unije od 7. decembra 2000, prilagoena 12. de-
cembra 2007. godine u Strazburu) imati istu pravnu snagu kao i osnovaki
ugovori EU (Ugovor o Evropskoj uniji (u daljem tekstu:UEU) i Ugovor o funk-
cionisanju Evropske unije (u daljem tekstu:UFEU). To znai da Povelja posta-
je pravno obavezujua i da predstavlja jedan od formalnih izvora prava EU, i
to primarni izvor prava. Kako Kneevi-Predi i Radivojevi navode [o]sni-
vaki ugovori i ugovori koji ih menjaju i dopunjuju predstavljaju osnov ce-
lokupnog pravnog poretka zajednica. Tim ugovorima definisana je oblast
delovanja svake od organizacija pravni karakter organizacija, njihova insti-
tucionalna struktura, organizacija, veze i odnosi izmeu organa koji ih tvore.
To je prvi i najznaajniji razlog zato ove ugovore nazivamo primarnim izvo-
rima komunitarnog prava (2009: 84).
Meutim, lan 6(1) UEU postavlja i jedno ogranienje, a to je da odredbe
Povelje nee ni na koji nain proiriti ovlaenja EU, koja ostaju odreena ugo-
vorima. Ta odredba ponovljena je i u lanu 51(2) Povelje, kao i u Deklaraciji
broj 1 uz Lisabonski Ugovor.
12
Videti presude u predmetima: Case 11/70 Internationale Handelsgesellshaft v.
Einfhur- und Vorratstelle fr Getreide und Futtermittel [1970] ECR 1125; Case
149/77 Dafrenne v. Sabena [1978] ECR 1365; Case 4/73 Nold v. Commission
[1974] ECR 491; Case 49/79 Hauer v. Land Rheinland-Pfalz [1979] ECR 3727).
48 JANJA SI MENTI
EVROPSKA UNIJA I EVROPSKA
KONVENCIJA ZA ZATITU LJUDSKIH
PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA
Na regionalnom, evropskom nivou, tekao je slian proces zatite ljudskih
prava u Savetu Evrope. Pod okriljem Saveta Evrope 1950. godine usvojena je
Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem
tekstu: Konvencija), koja je predvidela do sada najefikasniji mehanizam za-
tite ljudskih prava putem individualnih zahteva (Dimitrijevi, Popovi D,
Papi T, Petrovi V, 2006: 398-401). Njome je ustanovljen poseban sudski
sistem za zatitu ljudskih prava, olien u Evropskom sudu za ljudska prava,
sa seditem u Strazburu, kome individualni subjekti mogu da podnesu pred-
stavke protiv navodnih krenja svojih prava od strane drave (javnih vlasti).
Pitanje pristupanja EZ Konvenciji postavilo se jo krajem sedamdesetih go-
dina XX veka. Sud pravde EU razmatrao ga je u svom savetodavnom milje-
nju datom 1996. godine (Opinion 2/94 On Accession by the Community to
the ECHR [1996] ECR I-1759), i vodio se sledeom argumentacijom: osla-
njajui se na naelo poverenih nadlenosti Sud navodi da nijedna odredba
ugovora ne prenosi institucijama Zajednice bilo kakvo generalno ovlae-
nje da donose pravila o ljudskim pravima ili da zakljuuju ugovore u ovoj
oblasti (para.27); Sud isto tako zakljuuje da bi pristupanje Konvenciji pro-
uzrokovalo sutinske promene u komunitarnom sistemu zatite ljudskih
prava- zato to bi pristupanje podrazumevalo uvoenje Zajednice u dru-
gaiji meunarodni institucionalni sistem, kao i integrisanje svih odredbi
Konvencije u pravni poredak Zajednica (para.34), a takva promena bi ima-
la konstitucionalni znaaj, te stoga moe biti sprovedena samo promenom
osnivakog ugovora (para. 35).
Ovo pitanje pravno je regulisano stupanjem na snagu Ugovora iz
Lisabona, kojim se u lanu 6(2) UEU predvia da e EU pristupiti Konvenciji
i da to pristupanje nee uticati na ovlaenja EU, koja ostaju definisana
osnivakim ugovorima. Time je Evropskoj uniji pruena mogunost pristu-
panja, za koju dodue nije predvien vremenski rok. Isto tako, mogunost
pristupanja EU nala je svoj pravni osnov u Protokolu 14 koji je usvojen uz
Konvenciju, i stupio na snagu 1. juna 2010. godine, koji u svom lanu 17
predvia da EU moe da pristupi Konvenciji (sadanji lan 59(2) Evropske
konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda).
U izvetaju Saveta Evrope u kome se objanjavaju odredbe Protokola 14
navodi se da e budue promene Konvencije biti potrebne kako bi pristupa-
nje bilo mogue sa pravnog i tehnikog stanovita CDDH [Upravni odbor za
ljudska prava] je prihvatio da e te promene biti unesene ili usvajanjem do-
punskog protokola uz Konvenciju ili putem ugovora o pristupanju koji e se
zakljuiti izmeu EU, sa jedne strane, i drava potpisnica Konvencije, sa druge
49 ZATI TA LJ UDSKIH PRAVA U EU NAKON UGOVORA I Z LISABONA
strane
13
(Explanatory report on the Protocol No. 14 to the Convention for
the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms, amending the
control system of the Convention: 17-18).
Budue pristupanje postalo je predmet pregovora koji su otpoeli u
Strazburu 7. jula 2010. godine. Pregovori se vode izmeu Evropske komisije
(koja je dobila ovlaenje da pregovara 4. juna 2010. godine, od strane Saveta
Evropske unije) i strunjaka iz Upravnog odbora za ljudska prava (CDDH),
koji je 26. maja 2010. godine dobio ad hoc ovlaenje od Komiteta ministara
da uestvuje u ovim pregovorima.
14
Stupanjem na snagu Ugovora iz Lisabona, koji predvia pravnu obaveznost
Povelje, kao i mogunost pristupanja Unije Konvenciji, zatita osnovnih ljud-
skih prava na nivou EU se poneto menja. U daljem radu naveemo samo neke
od posledica koje je ova promena osnivakog ugovora donela sa sobom.
Odnos Povelje i Konvencije
Odnos izmeu Povelje i Konvencije je pitanje o kome su dugo raspravljalo to-
kom rada na nacrtu Povelje. Rezultat je lan 52(3) Povelje koji predvia da e
prava iz Povelje, koja odgovaraju pravima garantovanim Konvencijom, imati
istu svrhu i znaenje kao i prava iz Konvencije, osim ukoliko pravo Unije ne
predvia sveobuhvatniju zatitu. (Craig, 2010: 232).
Odnos odredbi Povelje i Konvencije blie je odreen u dokumentu koji se
tie objanjenja same Povelje (CHARTE 4473/00, CONVENT 49, 2000). U nje-
mu se navode prava iz Povelje koja imaju identian smisao i svrhu kao prava iz
Konvencije. Meutim, postoje i odredbe Povelje u kojima veza sa Konvencijom
nije toliko jasna i jednoznana. Craig navodi sledee odnose:
1. Prava iz Povelje koja se temelje na pravima iz Konvencije, ali ih proi-
ruju, navoenjem novih prava (primer: lan 5 Povelje)
2. Prava iz Povelje koja se temelje na vie izvora, a ne samo na Konvenciji
(lan 8 Povelje)
13
Ovo pitanje se detaljnije razmatra u dokumentu DG-II(2002)006 [CDDH(2002)010
Addendum 2] Study of Technical and Legal Issues of a possible EC/EU Accession
to the European Convention on Human Rights, Report adopted by the Steering
Committee for Human Rights (CDDH) at its 53rd meeting (25-28 June 2002).
14
Procedura za odvijanje pregovora o pristupanju EU meunarodnim sporazumi-
ma sa treim zemljama i meunarodnim organizacijama predviena je lanom
218 UFEU, gde se u stavu 6(a)(ii) posebno pominje potreban pristanak Evrop-
skog parlamenta za pristupanje Unije Konvenciji, dok se u stavu 8 predvia jed-
noglasnost prilikom glasanja u Savetu, kao i to e odluka o zakljuivanju ovog
ugovora stupiti na snagu nakon odobravanja od strane drava lanica u skladu
sa njihovim ustavnim odredbama.
50 JANJA SI MENTI
3. Prava iz Povelje koja menjaju analogna prava iz Konvencije (lan 9
Povelje)
4. Prava iz Povelje koja se temelje na vie izvora i menjaju prava iz
Konvencije (lan 14 Povelje) (2010: 233).
Zakljuujemo da osnovna ljudska prava, koja su zatiena u pravnom
sistemu EU, variraju u zavisnosti od toga koji izvor prava emo uzeti kao re-
levantan. Ova injenica ima posledice u mogunostima zatite tih prava od
strane pojedinaca.
POSLEDICE PO INDIVIDUALNE SUBJEKTE
Svako utuivo pravo koje pojedinci uivaju podrazumeva mogunost korie-
nja odgovarajueg pravnog leka u zatiti tih prava od posledica njegovog kre-
nja. Kako Gerven navodi: fundamentalna prava se zaista potuju onda kada
pravni sistem omoguava da njihovo potovanje bude nametnuto, kroz prav-
ni postupak, onima koji ga kre (citirano prema Craig, 2010: 240). Promene
koje su nastale nakon stupanja na snagu Ugovora iz Lisabona upravo su do-
vele do otklanjanja pojedinih nedostataka sistema zatite ljudskih prava na
nivou EU, o emu e u sledeem delu rada biti rei.
U dravama lanicama EU individualni subjekti imaju mogunosti zati-
te svojih osnovnih prava bilo kroz svoj nacionalni pravni sistem, bilo kroz
pravni sistem EU, bilo pred Evropskim sudom za ljudska prava (sve drave
lanice EU su potpisnice Konvencije).
Kada govorimo o zatiti ljudskih prava pred nacionalnim sudovima dr-
ava lanica EU, primenom prava EU, neophodno je upoznati se sa princi-
pom direktnog dejstva, kao jednim od principa koji je iznedrila jurispruden-
cija Suda pravde. Prema Kneevi-Predi i Radivojevi [p]rincip neposrednog
dejstva nalae nacionalnom sudu da odredbu koja je jasna, precizna i bezu-
slovna, bez obzira na to u kom je izvoru komunitarnog prava sadrana, prime-
ni, odnosno obezbedi njenu primenu (2009: 138).
Dakle, i Povelja kao i Konvencija (kada joj Unija pristupi, i ona, kao me-
unarodni ugovor ija je EU strana potpisnica, postane izvor prava EU u
formalnom smislu) u principu, mogu sadrati odredbe koje predstavlja-
ju osnov za zatitu osnovnih prava pred nacionalnim sudovima. Meutim,
ukoliko blie pogledamo, izvesna ogranienja postoje i u sluaju primene i
Povelje i Konvencije.
U lanu 34 Konvencije, navodi se da svako lice koje tvrdi da je rtva po-
vrede prava ustanovljenog Konvencijom, ili Protokolima uz nju, a koje je
poinjeno od strane neke Visoke strane ugovornice, moe podneti predstav-
ku Evropskom sudu za ljudska prava. Dakle, subjekti ije ponaanje moe
biti predmet pravosudne kontrole su za sada samo organi drave, odnosno
ubudue i organi EU, to iskljuuje mogunost da se predstavke podnose pro-
tiv individualnih lica. Ovako definisana pasivna legitimacija implicira da e
Konvencija u pravnom sistemu EU imati samo vertikalno dejstvo.
U pogledu Povelje, stvari nisu toliko jasne. Ukoliko pogledamo formula-
ciju u lanu 51(1) Povelje
15
na osnovu jezikog tumaenja zakljuiemo da
njene odredbe imaju samo vertikalno dejstvo. Meutim, ukoliko se upustimo
u radikalno tumaenje ove odredbe, treba primetiti da su sudovi EU insti-
tucije Unije, i da i oni treba da potuju prava i principe, te da u toj formu-
laciji nema niega to izriito ograniava ovu obavezu samo na sluajeve koji
su podneti protiv javnih vlasti (Craig, 2010: 207). Moe se, dakle, dokazivati
da obaveza podjednako vai i u sluaju kada individualni subjekt pokuava da
se osloni na Povelju u zatiti svojih prava protiv drugog individualnih subjek-
ta. To bi znailo da Povelja ima horizontalno dejstvo. Meutim, Craig zaklju-
uje da bi ovo shvatanje bilo suvie radikalno, i da je to bila namera tvoraca
Povelje ona bi eksplicitno bila navedena (2010: 208).
Ukoliko se usredsredimo na pravnu zatitu koja pojedincima stoji na
raspolaganju pred Sudom pravde EU, mislimo na direktne tube koje fizi-
ka i pravna lica mogu podneti ovom sudu u oceni kontrole zakonitosti rada
institucija EU. Te tube baziraju se na lanovima 263 UFEU, koji regulie pro-
ceduru za ponitaj akta (odnosno pokree proceduru ocene legalnosti akta);
lanu 340 UFEU, koji regulie pokretanje tube za naknadu tete; kao i lanu
265 UFEU koji regulie postupak povodom proputanja (nedonoenja) akta.
Ukoliko detaljnije razmotrimo proceduru za ponitaj akta, uvideemo da je-
dan od osnova za ponitaj jeste i povreda ugovora ili svakog drugog propi-
sa koji se odnosi na njegovu primenu (lan 263(2)). Tu je nesumnjivo re o
osnivakim ugorima EU, kao i o Povelji. Meutim, termin svaki drugi pro-
pis obuhvata sve obavezujue norme prava EU. Tu, prema dosadanjoj juri-
sprudenciji spadaju [i] ugovori koje je Zajednica zakljuila (Kneevi- Predi,
Radivojevi, 2009: 188). Dakle, individualni subjekt se u zatiti svojih pra-
va, koristei se direktnom tubom pred Sudom pravde EU moe pozvati i na
Konvenciju, kada ona postane obavezujua za EU.
Meutim, postoje izvesna implicitna ogranienja u lanu 263, koja su,
dodue, naizgled reena promenama koje je Lisabon uveo, ali ije posledice
tek treba da se iskristaliu u jurisprudenciji Suda pravde EU. Iako su Poveljom
pojedincima poverena individualna prava, nije uvek bilo mogue dokazati da
tog pojedinca akt, kojim se navodno naruavaju njegova prava, pojedinano
15
Odredbe ove Povelje su upuene institucijama, telima, slubama i agencijama
Unije, uz potovanje principa supsidijarnosti, i dravama lanicama samo onda
kada one primenjuju pravo Unije. Oni, dakle, treba da potuju prava i principe i
da podstiu njihovu primenu u skladu sa svojim nadlenostima i potujui grani-
ce ovlaenja Unije koja su joj poverena Ugovorima.
52 JANJA SI MENTI
pogaa. To podrazumeva da tuilac mora dokazati da ga akt zbog odree-
nih osobina koje ima, ili injeninog stanja i porekla, izdvaja u odnosu na
svaku drugu osobu i samim tim deluje na njega na isti nain kao i na adresata
(Kneevi-Predi, Radivojevi, 2009: 183). Prema promenjenim zahtevima
iz lana 263(4) UFEU, sada vie nije potrebno dokazivati da regulatorni akt,
koji to lice neposredno pogaa i ne zahteva implementacione mere, ujedno
i pojedinano pogaa to lice. Ostaje da se u praksi Suda pravde EU vidi da li e
liberalizacija pojma ruljivog akta imati uticaja na efikasnost zatite osnovnih
prava pred Sudom pravde EU.
U dravama lanicama EU individulani subjekti i sada mogu pokretati
postupke pred Evropskim sudom za ljudska prava protiv aktivnosti dra-
va potpisnica Konvencije, jer su, kako je ve pomenuto, sve drave lanice
ve potpisnice Konvencije. Meutim, ono to e biti novina, kada EU pristu-
pi Konvenciji, jeste to da e individualni subjekti moi da pokreu postupke
i protiv organa Unije. Prema lanu 216(2) UFEU Ugovori koje Unija zakljui
obavezuju institucije Unije i njene drave lanice, dok su institucije Unije
nabrojane u lanu 13(1) UEU. Ovo je jedna od kljunih kvalitativnih razlika
u mogunostima koje su dostupne individualnim subjektima u postupcima
kontrole zakonitosti rada organa Unije, i bitna promena koja doprinosi otkla-
njanju manjkavosti sistema zatite osnovnih prava u EU.
U izvetaju Venecijanske komisije navedeno je sledee (CDL(2007)096.
2007, para 6): Radi kredibilnosti svoje uloge kao uvara ljudskih prava, EU
mora da bude spremna da podvrgne svoj pravni poredak eksternom nadgle-
danju [od strane Evropskog suda za ljudska prava]. U izvetaju je dalje obja-
njeno kako su drave lanice poverile Uniji odreena ovlaenja, koja su rani-
je one vrile, a koja su potpadala pod nadlenosti Evropskog suda za ljudska
prava. Sa sve obimnijim prenosom ovlaenja na EU stvara se opasnost od
nastanka smetnji u sprovoenju obaveza drava lanica koje su predviene
Konvencijom, jer su drave lanice prenele deo svojih ovlaenja na EU, a sa
druge strane odgovornost EU jo uvek nije materijalizovana kroz poveravanje
nadlenosti nad tim pitanjima Evropskom sudu za ljudska prava. Rezultat je
erozija nadlenosti Evropskog suda za ljudska prava i ratione personae kao i ra-
tione materiae. (CDL(2007)096. 2007, para 8).
U konanom izvetaju Radne grupe II koja se bavila pitanjem inkorpora-
cije Povelje i pristupanja EU Konvenciji, navedeni su politiki i pravni razlozi
zbog kojih bi EU trebalo da pristupi Konvenciji. Kao pravni argument navodi
se neophodnost koherentnog razvoja case law-a u oblasti ljudskih prava ova
dva sudska sistema koja paralelno postoje u Evropi. Naroito se istiu proble-
mi koji proistiu iz nemogunosti uestvovanja Suda pravde u pravnom siste-
mu Evropskog suda za ljudska prava u sluajevima koji se tiu prava EU, a u
kojima Unija nema pravo da se brani pred sudom, niti da ima svog sudiju u
redovima sudija Evropskog suda, koji bi obezbedio neophodnu ekspertizu o
pravu EU (CONV 354/02, WG II 16, 2002: 12).
Reima Pitera van Dijka, lana Venecijanske komisije koji je izradio izve-
taj o pristupanju Unije Konvenciji [n]akon pristupanja, Evropski sud e ima-
ti direktnu nadlenost nad institucijama Unije, one e ga obavetavati o sta-
vovima EU u pogledu odreenih sluajeva koji je se tiu, i stoga e [Evropski
sud za ljudska prava] biti u mogunosti da uzme u obzir specifinosti EU kao
organizacije, i kao posebnog pravnog sistema Ovo e poboljati jednoobra-
zno tumaenje i primenu Konvencije u odnosu na sve aktivnosti vlasti prema
pojedincima u okviru evropskog prostora ljudskih prava, u isto vreme uzima-
jui u obzir i specifinosti EU. (CDL(2007)096. 2007, para 14)
I do sada se Evropski sud za ljudska prava suoavao sa predstavkama koje
su se ticale prava EU. On je, prema reima odreenih autora, zauzeo sledei
stav: Evropski sud za ljudska prava smatra da, iako Konvencija ne iskljuu-
je prenos nadlenosti [sa drave] na meunarodne organizacije, odgovornost
da obezbede da e ljudska prava uivati jednaku zatitu u okviru tih meu-
narodnih organizacija ije su one lanice, ostaje na dravama potpisnicama
Konvencije (Tawhida, Israel de Jess, 2006: 782). Dakle, iako su nadlenosti
drava prele u okvire EU, odgovornost za delovanje Unije u domenu potova-
nja Konvencije ostaje na dravama potpisnicama, s obzirom na to da Evropski
sud za ljudska prava nema nadlenost nad institucijama EU, a da ne bi dolo
do gore pomenute erozije nadlenosti suda u Strazburu.
Evropski sud za ljudska prava razmatrao je ovo pitanje u nekoliko slua-
jeva
16
, i doao je do zakljuka da aktivnosti drave koje su preduzete u skla-
du sa obavezama koje proistiu iz njenog lanstva u meunarodnoj organi-
zaciji jesu opravdane, ukoliko ta meunarodna organizacija titi osnovna
prava, kako u pogledu osnovnih garancija, tako i u pogledu mehanizama
kontrole, na nain koji je u najmanju ruku jednak onome koji je predvien
Konvencijom (Craig, 2010: 204).
17

Ovo unekoliko sloeno pitanje bie reeno pristupanjem Unije Konvenciji,
jer e Evropski sud imati obaveznu nadlenost i nad institucijama EU.
16
ECnHR Decision M & Co. v. Federal Republic of Germany, App. No. 13258/87, 9
Feb. 1990; ECnHR Decision Heinz v. the Contracting States party to the European
Patent Convention insofar as they are High Contracting Parties to the European
Convention on Human Rights, App. No. 21090/92, 15 Oct. 1992; ECtHR Senator
Lines GmbH v. The Fifteen Member States of the EU, App. No. 56672/00, 10 Mar.
2004; ECtHR Emesa Sugar NV v. Netherlands, App. No. 62023/00, 13 Jan. 2005;
ECtHR Case of Bosphorus Hava Yollari Turizm Ve Ticaret Anonim Sirketi v. Ire-
land, App. No. 45036/98, 30 June 2005; ECtHR Case of Capital Bank Ad v. Bulgaria,
App. No. 49429/99, 24 Nov. 2005.
17
Vie o tome ta se podrazumeva pod terminom jednak pogledati u sluaju
Bosphorus Hava Yollari Turizm Ve Ticaret Anonim Sirketi v. Ireland, App. No.
45036/98, 30 June 2005.
54 JANJA SI MENTI
Meutim, lanovi Radne glupe II-tvorci konanog izvetaja o pristupanju
Konvenciji, osetili su potrebu da naglase sledee: Nakon pristupanja, Sud
pravde EU ostae najvii arbitar u pitanjima vezanim za pravo Unije i za va-
ljanost akata Unije; Evropski sud za ljudska prava se nee smatrati za vii sud,
ve pre za specijalizovani sud koji sprovodi eksternu kontrolu nad meuna-
rodno pravnim obavezama Unije preuzetim pristupanjem Unije Konvenciji.
Poloaj Suda pravde prema Evropskom sudu za ljudska prava bie isti kao
sadanji poloaj nacionalnih ustavnih ili vrhovnih sudova prema sudu u
Strazburu (CONV 354/02, WG II 16, 2002: 12). U pogledu odnosa domaih
sudova sa sudom u Strazburu, pojedini autori navode da je Evropski sud za
ljudska prava organ Konvencije i ne predstavlja instancu iznad domaih su-
dova (Dimitrijevi, Popovi, Papi, Petrovi, 2006: 399). Nadlean je da usta-
novi da li je u konkretnom sluaju prekreno neko pravo i da odlui na koji
nain e oteeni dobiti zadovoljenje ili odgovarajuu naknadu. [Evropski
sud za ljudska prava] presuuje tako to ispituje nacionalni zakon ili praksu
dravnih organa u pogledu njihove saglasnosti sa Evropskom konvencijom
(Dimitrijevi, Rai, eri, Papi, Petrovi, Obradovi, 2007: 209). Dakle, oba
evropska suda ostae u granicama svojih nadlenosti, dok e o nainu njihove
saradnje biti dogovoreno u tekuim pregovorima.
18

ZAKLJUAK
Zatita ljudskih prava na nivou EU menjala se kroz sam razvoj Unije, i prela je
dug put od postojanja u obliku nepisane povelje prava do pravno obavezuju-
eg akta u kome su osnovna prava nabrojana, kao i do mogunosti podvrgava-
nja te zatite kontroli eksternog mehanizma. Ugovor iz Lisabona ini znaajan
iskorak u zatiti osnovnih prava, te Povelja o osnovnim pravima EU postaje
pravno obavezujua, dok Unija dobija mogunost pristupanja Evropskoj kon-
venciji za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Individualni subjekti do-
bijaju opipljiviju mogunost zatite svojih osnovnih prava, kako pred nacio-
nalnim sudovima, tako i pred Sudom pravde EU i pred Evropskim sudom za
ljudska prava. Kroz razliite postupke u gore navedenim pravnim sistemima
pojedinci mogu iskoristiti pravne lekove protiv navodnog krenja svojih prava
i od strane drava, kao i od strane samih institucija EU. Ojaana mogunost za-
tite osnovnih prava vis--vis akata institucija EU je vana promena, s obzirom
na to da institucije donose pravno obavezujue akte za individualna lica, te je
18
Za neke od predloga, pogledati DG-II(2002)006 [CDDH(2002)010 Addendum 2]
Study of Technical and Legal Issues of a possible EC/EU Accession to the Europe-
an Convention on Human Rights, Report adopted by the Steering Committee for
Human Rights (CDDH) at its 53rd meeting (25-28 June 2002).
jasno da tim subjektima mora biti prueno pravo da te akte napadaju ukoliko
smatraju da zadiru u njihova osnovna prava i da ih kre.
Na teorijskom nivou znaaj promena koje Ugovor iz Lisabona uvodi u
pogledu zatite ljudskih prava je nesumnjiv, a budua jurisprudencija e utvr-
diti i empirijske domete tih promena.
LITERATURA
[1] Craig P., 2010. The Lisbon Treaty: Law, Politics and Treaty Reform. Oxford: Oxford
University Press
[2] DG-II(2002)006 [CDDH(2002)010 Addendum 2] Study of Technical and Legal
Issues of a possible EC/EU Accession to the European Convention on Human Rights,
Report adopted by the Steering Committee for Human Rights (CDDH) at its 53rd
meeting (25-28 June 2002)
[3] Dimitrijevi V., Popovi D., Papi T., Petrovi V., 2006. Meunarodno pravo ljudskih
prava. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava
[4] Dimitrijevi V., Rai O., eri V., Papi T., Petrovi V., Obradovi S. 2007. Osnovi me-
unarodnog javnog prava. Drugo izdanje. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava
[5] European Commission for Democracy through Law (Venice Commission),
CDL(2007)096. Comments on the Accession of the European Union/ European
Community to the European Convention on Human Rights by Mr Pieter van DIJK
(Member, The Netherlands), Strasbourg, 12 October 2007. Dostupno na: http://www.
venice.coe.int/docs/2007/CDL(2007)096-e.pdf [Pristupljeno 9. februara 2012.]
[6] Explanations Relating to the complete text of the Charter as set out in CHARTE
4487/00 CONVENT 50. CHARTE 4473/00, CONVENT 49, Brussels, 11 October 2000
[7] Explanatory report on the Protocol No. 14 to the Convention for the Protection
of Human Rights and Fundamental Freedoms, amending the control system of
the Convention. Dostupno na: http://conventions.coe.int/Treaty/EN/Reports/
Html/194.htm [Pristupljeno 12. februara 2012.]
[8] Final report of Working Group II Incorporation of the Charter/ accession to the
ECHR, CONV 354/02, WG II 16, Brussels, 22 October 2002
[9] Kneevi- Predi V., Radivojevi Z., 2009. Kako nastaje i deluje pravo Evropske unije.
Beograd: Slubeni glasnik
[10] Opinion 2/94 On Accession by the Community to the ECHR [1996] ECR I-1759
[11] Tawhida A., Israel de Jess B., 2006. The European Union and Human Rights: An
International Law Perspective. The European Journal of International Law Vol. 17
no.4, p.782 Dostupno na: < http://www.ejil.org/pdfs/17/4/99.pdf> [Pristupljeno
14. februara 2012.]
56 JANJA SI MENTI
Janja Simenti
THE PROTECTION OF HUMAN RIGHTS IN THE
EUROPEAN UNION AFTER THE LISBON TREATY
Abstract:
This article adresses the issue of the protection of human rights in the
European Union after the Lisbon Treaty, mainly through the changed le-
gal status of the Charter of Fundamental Rights of the European Union and
through the future accession of the European Union to The Convention for
the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms. Therefore, in
the first part of this article the matter of creation, adoption and legal status
of the Charter of Fundamental Rights of the European Union is considered.
In the second part process of the accession of the European Union to the The
Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms
will be discussed, and the third part will be dedicated to the consequences that
this dual protection of human rights at the EU level produces for individuals.
Key words:
The European Union, fundamental human rights, the Charter of Fundamental
Rights of the European Union, the European Convention for the Protection
of Human Rights and Fundamental Freedoms.
Drugi deo
SOCIJALNA
POLITIKA I
SOCIJALNI RAD
Momilo ivadinovi
Komparativna analiza
zdravstvene zatite
SAD i Velike Britanije
Saetak:
Rad je posveen komparativnoj analizi zdravstvenog sistema dveju razvijenih
zemalja, SAD i Velike Britanije. Kako pripadaju razliitim modelima zdrav-
stvene zatite, one istiu svoje prednosti i nedostatke, naglaavajui time
svoje vrednosti i prioritete koje zastupaju. Panja je pre svega posveena eko-
nomskim mogunostima izdvajanja za zdravstvo, razliitim dravnim mode-
lima finansiranja i organizacije zdravstvenih sistema, kao i aktuelnim proble-
mima razvoja zdravstvenih sistema, pri emu se identifikuju razliiti naini
odgovora na iste ili sline izazove. Komparativni pristup ima edukativni ka-
rakter, ali se takoe susree i sa nekim potekoama kao to je problem upo-
reivanja statistikih pokazatelja i drugih indikatora zdravstvene slube. Na
kraju bie analizirane neke od najosnovnijih tendencija koje odreuju budu-
i razvoj sistema zdravstvene politike, kao to su tendencije decentralizacije i
privatizacije, pristup zdravstvenim uslugama, prava graana itd.
Kljune rei:
Liberalno-trini i Beveridov model zdravstvene zatite, Finansijske organi-
zacije sistema, Medicare i Medicaid, put reformi.
UVOD
Komparativni uvid u iskustva zdravstvene politike razliitih zemalja suoava
se sa nizom teorijsko-metodolokih i organizacionih tekoa. Pre svega, ova
istraivanja zahtevaju ogromna sredstva i samo vrlo bogate zemlje su u sta-
nju da ih izvode. Nerazvijenost teorije i metodologije istraivanja su drugi i
vitalni razlozi retkih uspenih pokuaja komparativnih istraivanja zdrav-
stvene politike. Kako zapoeti nae kritiko vienje ovih dvaju sistema? Svi
znamo koliko je zdravlje stanovnitva vano u svakom pogledu, da je zdravo
stanovnitvo produktivnije, i moemo samo pretpostaviti kako bi tek izgleda-
la sveukupna slika SAD i Velike Britanije ukoliko bi stanovnitvo bilo jo pro-
duktivnije. Smemo li se usuditi rei problem i osloviti nereeno pitanje zdrav-
stvene zatite u SAD velikim problemom, kada na drugoj strani stoji sigurno
najmonija drava dananjice za koju svi verujemo da ne postoji problem sa
kojim ona ne bi uspela izai na kraj dok u isto vreme sam vrh ove drave sve-
stan svoje moi ne preduzima adekvatne korake kako bi otklonio uzroke loeg
zdravstvenog stanja u dravi.
Pri konstantnom ekonomskom rastu i prosperitetu SAD-a moemo dati
sebi za pravo da primetimo da je u toj zemlji na sve poelo da se gleda sa ma-
terijalnog stanovita. Jo od uvene izreke trgovca Leandra: Laissez-faire,
laissez-passer, le monde va de lui-meme (Veselinov, 2009: 126), upuenu
Kolberu, vidimo osnove slobode trgovanja, tj. konkurencije koja je dalje os-
nova za veim profitom. Kako se u Americi sve zasnivalo na sticanju profita,
moe se rei da je ta pohlepa za jo poela da se iri na sve grane koje utiu
na oveka, pa i na zdravstvo. Zdravstveni sistem Velike Britanije je karakteri-
stian primer javnog sistema sa malim ali znaajnim udelom privatnog sekto-
ra. Britanska Nacionalna zdravstvena sluba (NHS) predstavlja kako u Evropi,
tako i u svetu, pravi savremeni i celoviti zdravstveni sistem koji je godinama
sluio kao uzor na koji su se oslanjale ostale zemlje. U stvarnosti, svi zdrav-
stveni sistemi su hibridni, tj. oni imaju kombinaciju javnog i privatnog uea
u finansiranju zdravstvene zatite.
MODELI ZDRAVSTVENE ZATITE
Zdravstvena zatita je sveobuhvatna i organizovana delatnost drutva koja
za osnovni cilj ima ostvarivanje najvieg nivoa ouvanja zdravlja graana i
porodice. Obuhvata sprovoenje mera za: 1. ouvanje i unapreenje zdravlja
graana, 2. spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i dru-
gih poremeaja zdravlja, 3. blagovremeno i efikasno leenje i rehabilitaciju.
1

Polazei od najoptijih faktora, poput obuhvata stanovnitva i naina teku-
eg finansiranja, moemo razlikovati tri osnovna modela zdravstvene zati-
te: prvi, to je liberalno-trini model, drugi, Beveridov model nacionalnog
zdravstvenog osiguranja i trei, Bizmarkov model obaveznog zdravstvenog
osiguranja. S obzirom da se rad odnosi na komparativnu analizu zdravstve-
nih sistema SAD-a i Velike Britanije, bie rei samo o liberalno-trinom i
Beveradovom modelu zdravstvene zatite.
1
Osnovna znanja o ustavnom ureenju, radnim odnosima, propisima o zdravstvenoj
zatiti, zdravstvenom osiguranju i penzijskom i invalidskom osiguranju Katerina
Karalazi, 12.izdanje, sekcija opte medicine Srpskog lekarskog drutva, Beograd 2010.
62 MOMILO I VADI NOVI
Liberalno-trini model, koji se jo naziva i ameriki model, podrazumeva re-
zidualnu ulogu drave, to znai da je finansiranje zdravstva, pa i kada su radnici
osigurani po osnovu zaposlenosti, preputeno tritu, jer se sredstva uplauju u
privatne zdravstvene fondove, a oni pokrivaju samo osigurane rizike (Vidojevi,
2011: 453). Naglasak je na tritu, privatnom osiguranju i osiguranim rizicima.
Nasuprot ovom modelu, stoji Beveridov model nacionalnog zdravstvenog osi-
guranja. On je 1948. godine uveden u Velikoj Britaniji. Ona je praktino prva
uvela potpuni obuhvat stanovnitva besplatnim uslugama. Ovaj sistem podra-
zumeva da drava preuzme celokupnu brigu o zdravstvenoj zatiti svih graana,
zdravstvene ustanove su u vlasnitvu drave, a zdravstvena zatita se finansira iz
opteg dravnog budeta. (ekerevac, b.d. : 218). Britanska Nacionalna zdrav-
stvena sluba (NHS) je nastala na bazi drutvenog konsensusa tokom II svetskog
rata unutar jedinstvene koncepcije socijalne politike date u Beveridovom izve-
taju. Sutina je da zdravstvena sluba ne sme biti preputena trinim ograni-
enjima, tj. vlada miljenje da je samo dravna sluba ta koja moe obezbediti
adekvatan nivo pristupa i korienja zdravstvene nege.
ZDRAVSTVENO STANJE NACIJA
Kada poredimo izvesne sisteme, bitno je uporediti indikatore koji nam predstav-
ljaju kako kvalitativne, tako i kvantitativnih vrednosti pojedinih sistema, odno-
sno opte zdravstvenog stanja stanovnitva. Dva su najee koriena indikatora
pri oceni zdravlja stanovnitva, to su oekivano trajanje ivota pri roenju i smrt-
nost odojadi. Ako se osvrnemo u prolost, moemo zakljuiti da su obe zemlje
postigle izvestan napredak u pogledu oba indikatora. Tako je 1990. godine, oe-
kivano trajanje ivota pri roenju prema statistikim podacima OECD u SAD bilo
je 75.3 godine, dok je u isto vreme u Velikoj Britaniji ono bilo 75.7 godina. Nakon
skoro dve decenije opte stanje se poboljalo u obe zemlje ali je odnos meu nji-
ma neto vei, pa je tako 2009. godine oekivano trajanje ivota pri roenju u
SAD bilo 78.2 godine (80.6 godina za ene i 75.7 godina za mukarce), a u Velikoj
Britaniji 80.4 godine (82.5 godina za ene i 78.3 godina za mukarce). Smrtnost
odojadi, iz istog izvora, u SAD 2008. godine iznosila je 6.5 na 1000 ivoroenih,
dok je u Velikoj Britaniji iste godine ona iznosila 4.7 na 1000 ivoroenih (Izvor,
internet: http://stats.oecd.org Datum pristupa 15. mart 2012.).
OSNOVNE ODLIKE SISTEMA ZDRAVSTVENE ZATITE
SAD-A I VELIKE BRITANIJE
Ono o emu e najvie biti rei, a to se da naslutiti iz predhodnog definisanja
njihovih modela, je ukazivanje na sve loiji trend poveanja udela trokova
zdravstvene zatite u BDP-u Amerike, njenom nejednakom pristupu i kvalitetu,
63 KOMPARATI VNA ANALI ZA ZDRAVSTVENE ZATI TE SAD I V. BRI TANIJE
kao i u sve loijem zdravstvenom stanju stanovnitva. Funkcionisanje zdrav-
stvenog sistema u Velikoj Britaniji proimae se kao pozitivan aspekt poree-
nja, istiui znaaj irokog obuhvata stanovnitva, dravnim kontrolisanjem
finansijskih delatnosti i poveane brige za osetljive drutvene grupe i one koji
ive u loim ivotnim uslovima.
Miroslav Ruica u svojoj knjizi Socijalna politika kritika teorijskih osnova
navodi razloge u zaostajanju SAD-a u oblasti zdravstvene zatite stanovni-
tva. Po njemu, osnovne razloge treba traiti u specifinom ekonomskom i
drutvenom razvoju SAD-a. Prvo, najsiromaniji slojevi stanovnitva su bili
obojeni i novi emigranti ije potrebe belo starosedelako stanovnitvo nije
bilo spremno da identifikuje i uini javnim. Drugo, industrijalizacija je po-
ela kasnije nego u Evropi, a to znai i koncentracija stanovnitva u gradovi-
ma to se namee kao nuno za razvoj i planiranje zdravstvene zatite. Tree,
ukupna mrea zdravstvenih slubi je bila nerazvijenija u odnosu na Evropu, a
naroito kada je re o bolnicama. etvrto, u SAD-u nije bilo borbenog radni-
kog pokreta koji bi se zalagao za razvoj zdravstvene zatite. Sindikalni razvoj
i obuhvat radnika takoe je bio spor, a delatnost sindikata bila je usmerena
pre svega na pregovore oko plata i uslova rada. Peto, monopol lekara koji je
postojao kroz profesionalna udruenja uticao je da je profesija esto uspeno
osujeivala pokuaje zasnivanja obaveznog osiguranja ili nacionalne zdrav-
stvene slube (Ruica, 1985: 115).
Liberalno-trini model zdravstvene zatite odlikuje nekoliko specifi-
nih karakteristika meu kojima je najvanije pomenuti veliki troak na
zdravstvenu zatitu, slab obuhvat stanovnitva osnovnim oblicima zatite
i velike nejednakosti u pristupu zdravstvene zatite. Koliko veliki troak za
zdravstvenu zatitu snosi SAD, kako u pogledu BDP-a tako i trokova zdrav-
stvene zatite po glavi stanovnika, prikazano je na grafikonu 1. Slab obuhvat
stanovnitva zdravstvenom zatitom moemo pratiti nizom faktora. Dobro
nam je poznato da u SAD-u veinu ini stanovnitvo bele rase, dok meu
ostatkom stanovnitva najvie je ne-belog, odnosno stanovnitva crne rase.
Oni su dui niz godina bili u inferiornom poloaju, to je dovelo do injenice
da razvitkom drutva oni zauzimaju poslove koji su manje plaeni, a samim
tim i slabije anse za ostvarenje zdravstvenog osiguranja. Time dolazimo do
zakljuka da je rasna pripadnost i stepen ostvarljivosti zdravstvene zatite u
direktnoj korelaciji.
Zdravstvena zatita u Velikoj Britaniji je dugi niz godina predstavljala
uzor zdravstvenim sistemima ostalih zemalja. Iako je zdravstveni sistem u
ovoj zemlji od uvek bio stabilan, za disbalans mogu biti okrivljeni sledei fak-
tori. Meu najznaajnijim mogu se nabrojati: starenje populacije, poveanje
trokova sofisticiranijih tretmana i poveana oekivanja korisnika zdravstve-
ne zetite (Gillies, 2003: 25).
Grafikon 1. Trokovi za zdravstvenu zatitu u zemljama OECD
za 2009. godinu (udeo u BDP)
Izvor http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=SHA OECD Health Data 2011
Ovaj grafikon predstavlja prikaz prosenih trokova zdravstvene zatite u
zemljama OECD za 2009. godinu izraeni u BDP-u. Trokovi za zdravstvenu
zatitu izraeni u BDP-u u svim zemljama sveta su u konstantnom porastu, ali
u SAD-u oni su najvei i prema poslednjim podacima OECD iz 2009. godine
oni iznose 17.4 % BDP-a, dok su u Velikoj Britaniji skoro duplo manji, ak
9.8% BDP-a. Postavlja se pitanje zato trokovi stalno rastu? Jo od 1990-tih,
trokovi dramatino rastu, a za ovaj trend mogu biti okrivljeni sledei fakto-
ri: starenje stanovnitva, poveanje cena sofisticiranijih tretmana, poveana
oekivanja od strane korisnika zdravstvene zatite itd.
ORGANIZACIJA FINANSIRANJA SISTEMA
SAD
Poreenjem ova dva modela zdravstvene zatite uoavamo dva razliita nai-
na finansiranja. U stvarnosti, svi zdravstveni sistemi su hibridi, oni imaju
kombinaciju javnog i privatnog uea u finansiranju i pruanju zdravstvene
zatite.
18,0
16,0
14,0
12,0
10,0
8,0
6,0
4,0
2,0
0,0
S
A
D
H
o
l
a
n
d
i
j
a
F
r
a
n
c
u
s
k
a
N
e
m
a
k
a
D
a
n
s
k
a
K
a
n
a
d
a
v
a
j
c
a
r
s
k
a
A
u
s
t
r
i
j
a
B
e
l
g
i
j
a
N
o
v
i

Z
e
l
a
n
d
v
e
d
s
k
a
V
e
l
i
k
a

B
r
i
t
a
n
i
j
a
I
s
l
a
n
d
N
o
r
v
e
k
a
I
r
s
k
a
I
t
a
l
i
j
a
p
a
n
i
j
a
S
l
o
v
e
n
i
j
a
F
i
n
s
k
a
S
l
o
v
a
k
a
i
l
e
k
a
I
z
r
a
e
l
L
u
k
s
e
m
b
u
r
g
M
a
a
r
s
k
a
P
o
l
j
s
k
a
E
s
t
o
n
i
j
a
J
u
n
a

K
o
r
e
j
a
M
e
k
s
i
k
o
ema 1. Organizacija finansijske strukture u SAD-u
Pojedinci
VLADA
Privatno osiguranje
Prualac
zdravstvene zatite
Bonusi
Budet
Isplaivanje
pruaoca
zdravstvene
zatite
Porez
Medicare,
Medicald,
Izvor Prof.dr sc. Branimir Markovi i mr sc. Slavko Vuki,
Modeli organizacije i finansiranja zdravstva u odabranim zemljama sveta
pregledni lanak UDK 614.2:339.9, str.186
Ovde je dat shematski prikaz finansiranja zdravstvene zatite u SAD-u.
Finansijska sredstva u SAD-u kreu se u dva pravca: 1. prikupljeni novac
prvo dolazi u nadlene institucije i 2. u nadlenim institucijama se vri ras-
podela finansijskih sredstava pruaocima zdravstvenih usluga. Pojedinci i
njihova preduzea plaaju poreze na dohodak propisane zakonom (taxes).
Kao dodatak postoji poseban porez koji plaaju pojedinci, odnosno zaposle-
ni i njihovi poslodavci, za posebne zdravstvene programe poput Medicare
programa. Preduzea najee plaaju cele iznose ili najvei deo premija
zdravstvenog osiguranja, a zaposleni samo ostali manji deo premije. Na tr-
itu individualnog osiguranja zaposleni sami plaaju cele iznose premija
(premiums) osiguranja i to neposrednim putem. Zdravstvenom zatitom u
SAD-u stanovnitvo je pokriveno privatnim ili dravnim sektorom. I pored
toga to je SAD zemlja koja ima najvea izdvajanja u svetu za ovu oblast i
dalje je prisutan veliki broj neosiguranih lica. U 2010. godini, od skoro 306
miliona Amerikanaca, blizu 50 miliona nema nije bilo pokriveno zdravstve-
nim osiguranjem, odnosno 16.3% ukupnog stanovnitva. Statistiki gleda-
no, broj osiguranih lica iz 2009. godine (255.3 miliona) nije se znaajnije
promenio u 2010. godina (256.2 miliona osiguranika). Procenat ljudi obu-
hvaenim privatnim zdravstvenim osiguranjem opao je u 2010. godini na
64%, budui da je broj ljudi obuhvaen privatnim zdravstvenim obrazova-
njem 2009. godine bio 64.5%. Procenat i broj ljudi obuhvaenih osigura-
njem vladinog zdravstvenog sektora povean je na 31% odnosno 95 miliona,
u 2010. godini u odnosu na 30.6%, tj. 93.2 miliona koliko je iznosio 2009.
godine. Procenat ljudi obuhvaenih zdravstvenim osiguranjem po osnovu
zaposlenosti opao je na 55.3% u 2010. godini u odnosu na 56.1% u 2009.
godini. U 2010. godini, 9.8% dece ispod 18 godina (7.3 miliona) bilo je bez
zdravstvenog osiguranja.
2

Svaki sistem prate i izvesne tekoe, a jedna od glavnih u Amerikom
zdravstvenom sistemu je ta to i pored trokova na zdravstvenu zatitu koji
dostiu najvea izdvajanja u svetu nema zadovoljavajuih rezultata. Iz per-
spektive korisnika zdravstvene zatite, stvari nikada nisu bile dobre. Za one
koji mogu da plate, SAD obezbeuju najvii kvalitet medicinske nege kakva
ne postoji nigde u svetu. Oni koji ne mogu da plate, meutim, ne prola-
ze tako dobro. Jo jedna tekoa je i stalan deficit u budetu koji godinje
iznosi do 100 milijardi dolara. Naime, poslodavci koji uplauju zdravstvena
osiguranja za svoje zaposlene, ostvaruju izvesna prava na poreske olaki-
ce ime je budet lien ogromnih sredstava. U SAD-u, 2009. godine, tro-
kovi zdravstvene zatite po glavi stanovnika iznose 7.960 dolara (izvor, in-
ternet: http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=SHA Datum pristupa
15. mart 2012.).
Objavljujui odluan rat siromatvu i postavljajui za cilj unapree-
nje kvaliteta celokupne amerike civilizacijedemokratski predsednik
Lindon Donson, je 1965. godine potpisao dva, potpuno nova progra-
ma zdravstvene zatite Medicaid i Medicare (izvor, internet: http://stats.
oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=SHA datum pristupa 15. mart 2012.).
Medicaid je program je zajedniki finansiran od strane federalne vlade i dr-
ave. Savezna vlada plaa drave za odreeni procenat programskih tro-
kova, koji se zove FMAP (Federal Medical Assistance Percentage). Drave
moraju da obezbede uslove da mogu da finansiraju svoj udeo izdataka za
medicinsku negu i usluge. Medicare je federalni program koji pomae da
se plate trokovi zdravstvene zatite za osobe od 65 godina i starije, za ljude
sa odreenim dugoronim invaliditetom i za ljude svih uzrasta sa krajnjim
stadijumom bubrene bolesti. U 2010. godini, Medicaid je pokrivao 48.5 mi-
liona ljudi, to je 15.9% stanovnitva, dok je Medicare iste godine pokrivao
44.5 miliona ljudi, to je 14.5% stanovnitva (izvor, internet: http://www.
hhs.gov Datum pristupa 15. mart 2012.).
2
http://www.census.gov/ U.S.Census Bureau
Velika Britanija
ema 2. Organizacija finansijske strukture u Velikoj Britaniji
Fondovi
primarne nege
Lekari opte prakse
NHS bolnice i
fondacioni trustovi
Privatni
pruaoci usluga
Ministarstvo
zdravlja
Blagajna
Izvor Prof.dr sc. Branimir Markovi i mr sc. Slavko Vuki,
Modeli organizacije i finansiranja zdravstva u odabranim zemljama sveta
pregledni lanak UDK 614.2:339.9, str.187.
Kako je u SAD-u zastupljeno prevashodno privatno osiguranje, u Velikoj
Britaniji dominantan oblik je javno finansiranje putem opteg oporezivanja.
Ono je okarakterisano kao javni sistem finansiranja sa malim ali znaajnim
privatnim sektorom. Na vrhu organizacije NHS (National Health Service) je
Ministarstvo zdravlja (Department of Health) Velike Britanije, a glavni su mu
zadaci raspodela sredstava i donoenje zakonske regulative. SHA (Strategic
Health Authorities) ili posebne strategijske zdravstvene zajednice su veza iz-
meu stvarnih prualaca usluga i ugovaratelja zdravstvene zatite. Ova zdrav-
stvena tela pokrivaju regije Velike Britanije. U samoj organizaciji NHS poseb-
no mesto imaju Primary Care Trusts fondovi primarne nege, oni su uvedeni
1997. Godine (izvor, internet: http://www.nhs.uk Datum pristupa 15. mart
2012). U Velikoj Britaniji, osim primarnog osiguranja dostupnosti kod le-
enja, fondovi ugovaraju usluge sekundarne i tercijalne zdravstvene zatite.
Ugovori se najee zakljuuju sa bolnicama koje su u sastavu NHS, ali se deo
zdravstvene zatite osigurava i u privatnim bolnicama. Oko 82% svih trokova
NHS plaa se iz glavnih poreza, a ostatak iz doprinosa koji plaaju poslodav-
ci i zaposleni, 12.20% na njihova primanja (izvor, internet: http://stats.oecd.
org/Index.aspx?DataSetCode=SHA Datum pristupa 15: mart 2012). Postoji i
participacija koja predstavlja uee korisnika za dobijanje izvesnih zdrav-
stvenih usluga, a ove participacije osloboeni su deca, stari i oni sa slabijim
primanjima. Tekoe koje postoje u finansiranju ovog sistema uzrokovane su
velikim kapitalnim ulaganjima u dravnim bolnicama, nekontrolisanim ra-
stom trokova u farmaceutskom sektoru itd. Ono po emu se takoe razlikuje
od gore navedenog modela je da nema povratka uloenih sredstava onih koji
nisu koristili zdravstvene usluge. Pored javnog sektora, u stvarnosti postoji i
poveana upotreba privatnog sektora i privatnog finansiranja. Meutim, to
je na strani ponude, a ne na strani potranje. Privatni oblik osiguranja uzima
dva osnovna oblika sponzorisanosti: od strane poslodavaca i pojedinane po-
lise osiguranja. Obuhvatnost stanovnitva privatnog zdravstvenog osiguranja
u Velikoj Britaniji je bila istorijski niska, ali je stabilan rast u poslednjih ne-
koliko godina od oko 11.5% stanovnitva. Istraivanja su pokazala da privat-
ni sektor najee koriste povlaene drutvene grupe. U Velikoj Britaniji tro-
ak na zdravstvenu zatitu po glavi stanovnika je 2009. godine iznosio 3487
dolara (izvor, internet: http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=SHA
Datum pristupa 15: mart 2012).
Postoje prednosti i jednog i drugog sistema, tj. i privatnog i javnog.
Prednosti privatnog zdravstvenog osiguranja ogledaju se pre svega u tome to
omoguavaju bru intervenciju. Oni koji imaju privatno zdravstveno osigu-
ranje kao glavni razlog navode da ele mir uma, da imaju izborne operacije
za sebe i svoje porodice, bre nego da oni zavise od Nacionalne zdravstvene
slube, dok prednost koja se esto navodi za vrstu centralizovanog sistema
koji postoji u Velikoj Britaniji je u tome to on prua potpuni obuhvat stanov-
nitva besplatnim osiguranjem i to omoguava vei stepen ukupne kontrole
trokova (Gillies, 2003: 57). Ovo je ilustrovano injenicom da troak na zdrav-
stvenu zatitu u Velikoj Britaniji je i dalje nizak.
* * *
Zdravstvo je meu najviim prioritetima bilo koje vlade, ime se naglaava da
je zdravstvena zatita veoma ispolitizovana. Reforme NHS za vreme Margaret
Tacer su jasno voene iz niza politikih uverenja: sloboda trine ekonomije,
konkurencija kao mehanizam za poboljanje kvaliteta i izbor pacijenata. U
Velikoj Britaniji 1997. godine donet je dokument pod nazivom White Paper
da uspostavi osnove NHS u narednih 10 godina, i to predstavlja prekretnicu
za NHS. White Paper opisuje pristup novom modelu za nov vek, zasnovan na
nekoliko osnovnih principa: 1. da obnove NHS kao istinski nacionalni servis,
koji nudi fer pristup konstantno visokog kvaliteta, brze i pristupane usluge
u celoj zemlji, 2. da omogue da pruanje zdravstvene zatite bude u lokalnoj
odgovornosti, 3. da NHS radi u partnerstvu, da razbije organizacione barijere
i ostvari vru vezu sa lokalnim vlastima, 4. da focus bude na kvalitetu nege
tako da najbolje usluge budu garantovane svim pacijentima, 5. da se obnovi
poverenje u NHS kao javni servis, odgovoran pacijentima, otvoren prema jav-
nosti i oblikovan njenim pogledima (Gillies, 2003: 55).
U praksi, kvalitet je jedna od osnovnih tema dokumenta: NHS e ljudima
nuditi brz, kvalitetan tretman i brigu kada i gde je to potrebno, pacijentima e
biti zagarantovane usluge nacionalnim standardima, tako da oni mogu imati
poverenje u kvalitet usluga koje primaju.
Prve pokuaje uvoenja nacionalnog zdravstvenog osiguranja u SAD-u
susreemo kod Ruzvelta i Trumana. Klinton je pokuao da sprovede reforme
time to je isticao da e 80% zdravstvenih trokova biti pokriveno na temelju
osiguranja zaposlenih osoba, a ostalih 20% bi sami osiguranici snosili. Kao i
mnogi drugi pokuaji reformi i ovaj je osujeen. Meu glavnim protivnicima
isticalo se Ameriko medicinsko udruenje (American Medical Association),
koje je naglaavalo da se sprovoenjem mera kojima bi se Ameriki sistem
pribliio modelu nacionalnog zdravstvenog osiguranja bili dovedeni u pita-
nje opteprihvaeni principi na kojima poiva ovaj sistem, tj. na principima
konkurencije i opte trine utakmice (Herzlinger, 2007). Amerika pripada
zemljama liberalnog modela koga karakteriu individualizam i sloboda po-
jedinaca koji ne mogu biti ogranieni delatnou drave. Jedan od najeih
aduta koji koriste neistomiljenici promena je da je univerlzalni sistem zdrav-
stvenog osiguranja ustvari vrsta socijalistikog eksperimenta. Dugi niz godi-
na, jedina pretnja SAD-a bio je SSSR. Kako je bio pod vlau Komunistike
partije, kao i vei deo institucija, zdravstveni sistem je bio pod kontrolom
drave. Takav sistem zasnivao se na univerzalnom sistemu zdravstvenog osi-
guranja. Takav sistem, kao produkt socijalizma, predstavljao je otri revolt
neistomiljenika. Moe li se oekivati da e se stanje u zdravstvenom sektoru
SAD promeniti? iroka su miljenja da e ovako koncipiran sistem ostati da
deluje uprkos svim kritikama. Vie na prvom mestu nije zdravlje stanovni-
tva, finansiranje zdravstvenih usluga od strane velikih kompanija za zdrav-
stveno osiguranje, spreavanje bolesti jednom reju, ve je orijentisanost pre
svega na ono to se zove vei interes, maksimalizacija profita. Cela pria je
otila predaleko, da su i ljudi koji su imali elje da unesu promene odustali
pod velikim pritiskom. Veliku ulogu igra lobiranje, ime je spreeno reagova-
nje u samom korenu problema. To znai da ako se ipak pojave neistomilje-
nici, odnosno ljudi koji se protive ovako zasnovanom sistemu zdravstvenog
osiguranja, velike privatne kompanije za zdravstveno osiguranje, udruene
u svojoj nameri da sauvaju svoju mogunost za sticanjem ogromnog profita
e estoko i otro delovati u otklanjanju bilo kakvih prepreka za neometan
kontinuitet zaaranog kruga.
Iako je jedna od vodeih sila na svetu u svakom pogledu, vidimo da se SAD
suoava sa velikim problemima kada je re o zdravstvenoj zatiti. Nastojanja
svake naredne vlade su da se ovaj sistem unapredi i da se povea obuhvat sta-
novnitva zdravstvenom zatitom, ali da li e uspeti? Da li e sistem toliko uz-
napredovati da poprimi sve pozitivne strane sistema kakav je danas u Velikoj
Britaniji? To e ostati pitanje na koje e se dugo ekati odgovor.
LITERATURA
[1] Alan Gillies, What Makes a Good Healthcare System?:Comparisons, values,
drivers, 2003.
[2] Regina Herzlinger, Who killed health care?, 2007.
[3] Mr Jelena Vidojevi, Zdravstvena zatita u SAD, pravo ili privilegija? Godinjak
FPN, br.5, jun 2011.
[4] Prof.dr Ana ekerevac, Karakteristike i tendencije razvoja u razvijenim zemljama
trine privrede Uporedna socijalna politika
[5] Prof.dr sc. Branimir Markovi i mr sc. Slavko Vuki, Modeli organizacije i finansi-
ranja zdravstva u odabranim zemljama sveta pregledni lanak UDK 614.2:339.9
[6] Sinia Zrinak, Sustavi zdravstvene politike u svijetu: osnovna obiljeja i aktuelni
procesi izvorni znavstveni lanak UDK:614.4/9.332.316.4, 1999.
[7] Miroslav Ruica, Socijalna politika kritika teorijskih osnova, Beograd 1985.
[8] Dragan Veselinov, Politika ekonomija, XIII dopunjeno izdanje, Beograd 2009.
[9] http://stats.oecd.org/ OECD Health Data 2011.
[10] http://www.census.gov/ U.S.Census Bureau
[11] http://www.hhs.gov/ Health & Human Services
[12] http://www.nhs.uk/ National Health Insurance, United Kingdom.
Momilo ivadinovi
COMPARATIVE ANALYSIS OF HEALTH CARE
OF USA AND GREAT BRITAIN
Abstract:
This work is dedicated to comparative analysis of health care system of two
developed countries such as USA and Great Britain. Having adopted different
models of health care, they stress out the values and priorities that they rep-
resent by emphasizing their own advantages and disadvantages.
The attention is primarily focused towards economic possibilities for invest-
ing in health care, different models of financing and organisation of health
care systems. Also, there are current problems of health care systems devel-
opment which are identified by varied ways of answers on same or similar
challenges. The comparative approach has an educational character but it
also encounters some difficulties such as the problem of statistical data com-
parison and other health service indicators. In the end, some of the basic ten-
dencies that define the future development of the health care policies will
be analyzed, such as decentralization and privatization, access to the health-
care services, citizen rights etc.
Key words:
Liberal-market model and the Beverage health care, financial organization
system, Medicare and Medicaid, the way to reform.
Suzana Mihajlovi
Perspektive regionalnog
razvoja u Srbiji
socijalna dimenzija
novog koncepta
Saetak:
U ovom radu autorka e razmatrati uticaj normativnih akata i delovanja
Vlade Republike Srbije u periodu nakon 2000. godine u oblasti regional-
nog razvoja u kontekstu ivotnih i radnih uslova ljudi i posledica koje sa-
danje stanje ima na ova podruja ivota. Rad se zasniva na tri nivoa ana-
lize. U prvom delu e biti objanjen koncept regionalnog razvoja, zatim e
biti analizirani pokazatelji koji ukazuju na neujednaenost razvoja u razli-
itim delovima Srbije. U daljoj elaboraciji rada bie analizirane normativ-
ne aktivnosti dravnih organa u oblasti regionalnog razvoja nakon 2000.
godine i dosadanji dometi ovih akcija. U finalnom delu e biti rei o mo-
gunostima unapreenja regionalnog razvoja ije razmatranje moe dopri-
neti izgradnji alternativnih modela delovanja u oblasti razvoja socijalnih
usluga ka modelu uspenog regionalnog razvoja iz baze drutva. Cilj rada
je ukazivanje na postojanje regionalnih disproporcija u socijalnom razvo-
ju Srbije, kritiko preispitivanje dosadanjih praksi na nivou ove drave i
otvaranje diskursa o drugaijem pristupu.
Kljune rei:
regionalni razvoj, nejednakost, siromatvo, nezaposlenost, socijalne usluge.
POJAM REGIONA I REGIONALNOG RAZVOJA
Pitanje socijalnog razvoja novijeg je datuma i nastanak ovog koncepta se ve-
zuje za drugu polovinu 20. veka, posebno za delatnosti Ujedinjenih nacija i
njihovog Instituta za socijalni razvoj. Mira Lakievi posebno istie da soci-
jalni razvoj znai unapreenje opteg, materijalnog i kulturnog nivoa drutva;
i da on ne podrazumeva progres samo jednog dela stanovnitva, ve progres
drutva u celini, optih i pojedinanih uslova ivota svih graana (Lakievi,
2008: 8). Upravo u ovakvom preovlaujuem stavu kod teoretiara, otvara se
prostor za promiljanje o regionalnom razvoju kao delu sveukupnog socijal-
nog razvoja. U drutvenim i ekonomskim uslovima Srbije nakon promene
vlasti 2000., pored ove teorijske koncepcije, presudan znaaj su imali negativ-
ni efekti tranzicije i proces pridruivanja Evropskoj uniji.
S obzirom da emo se baviti ivotnim i radnim uslovima ljudi u regioni-
ma Srbije kao i drutvenim procesima uopte, najpogodnija je klasifikacija
ona koja uzima u obzir sve ove elemente. Polazei od sociolokog kriterijuma
podele lokalnih zajednica moemo razlikovati:
1. susedstva;
2. naselja;
3. provincije (regioni)
4. drave (Kosti, 1975 U: Brki, Milosavljevi, 2005: 51).
Polazei od ovakve klasifikacije, saetu i sveobuhvatnu definiciju regiona
daje Halmi Provincije su regionalne zajednice koje obuhvataju vie naselja i
imaju ekoloko i drutveno jedinstvo (Halmi, 1988: 77). Ovo je samo jedna
od definicija koje predstavljaju pravac miljenja u kome se regioni posmatra-
ju kao celina drutvenih i ekonomskih inilaca, potujui pritom njihovu ra-
zliitost u odnosu na druge oblike ivota ljudi u zajednici. Dakle, preovlauje
stav da regioni postoje kao zaokruen okvir ljudske interakcije i zadovoljava-
nja potreba na subnacionalnom nivou.
Naredna definicija regiona, polazei opet od ovakvog stanovita, nagla-
ava uz to i sposobnost regiona za samostalno postojanje i razvoj. Regioni bi
u okviru regionalne podele, svaki za sebe predstavljali gotovo optimalno za-
okruene celine, koje se odlikuju posebnostima ekonomske, geografske i sa-
obraajne prirode, meusobnom povezanou delova regiona, i to je poseb-
no znaajno, priblinim uslovima za samostalno postojanje i razvoj (Jovi,
1996: 87). Ovakva razvojna uloga regiona veoma je oteana materijalnoprav-
nim statusom regiona u Srbiji iz koga proizilazi da region nije administra-
tivno teritorijalna jedinica i nema pravni subjektivitet kao neophodan okvir
realizacije razvojnih programa i planova. Ovakvo stanovite umanjuje mo-
gunosti lokalnog stanovnitva da bude najaktivniji subjekt sopstvenog ra-
zvoja, te uveava paternalistiku ulogu drave koja se najee svodi na ko-
rektivnu ali ne i razvojnu funkciju.
Prema Zakonu o regionalnom razvoju Republike Srbije usvojenom 2009.
godine u lanu 4, stav 1 pod regionom se podrazumeva statistika funkcio-
nalna teritorijalna celina, koja se sastoji od jedne ili vie oblasti, uspostavlje-
na za potrebe planiranja i sprovoenja politike regionalnog razvoja. U istom
lanu Zakona u stavu 3 se odreuje i pojam regionalnog razvoja koji se definie
kao dugoroni i sveobuhvatni proces unapreenja odrivog ekonomskog i
74 SUZANA MIHAJLOVI
drutvenog razvoja regiona, oblasti i jedinica lokalne samouprave, uz uvaa-
vanje njihovih specifinosti.
3
Zabrinjava injenica da su u Zakonu samo izriito podvueni ekonom-
ski pokazatelji razvijenosti odnosno nerazvijenosti regiona i da se oni pre-
vashodno ogledaju u vrednostima BDP-a na nivou drave i regiona. Ovakav
ekonomistiki stav daje relativno lako metodoloko izraunavanje razvi-
jenosti. Meutim, nedostupnost zdravstvenih slubi; loiji kvalitet usluga
zdravstvene i socijalne zatite; zastupljenost droge i kriminala; izraen pro-
blem korupcije i zastupljenost rada na crno samo su neki od moguih indi-
katora koji moraju biti uzeti u obzir. Stie se utisak da se politika regionalnog
razvoja tei usaglasiti sa nivoom koji Evropska unija postavlja kao standard
u ovoj oblasti ne bi li Srbija uspeno nastavila proces integracija. Shvaeno
je da republiki prosek ne daje potrebnu sliku razvijenosti jedne zemlje, eko-
nomski pokazatelji nisu dovoljni te u daljem tekstu analiziramo socijalne as-
pekte nerazvijenosti regiona.
POKAZATELJI NEUJEDNAENOG REGIONALNOG
RAZVOJA SRBIJE SOCIJALNA DIMENZIJA
Bavljenje temom nerazvijenosti odreenih delova Srbije najee je bilo
predmet ekonomskih nauka. Parcijalne analize socijalnih dimenzija ove po-
jave mogle su se nai u studijama koje su obraivale pojedine oblasti ivota
i rada ljudi. U ovom radu e akcenat biti na analizi relevantnih pokazatelja
iz dokumenata i izvora iz oblasti ivotnih i radnih uslova ljudi to ujedno
ini sadraj socijalne dimenzije regionalizacije. U okviru ovako iroko odre-
enog njenog sadraja, posebno e biti razmotreni dostupnost i kvalitet so-
cijalnih usluga i njihov potencijalni razvojni znaaj za regione pojedinano
i dravu u celosti.
Pitanje posledica nepostojanja adekvatne strategije regionalnog razvo-
ja u ovom radu emo posmatrati po oblastima socijalne politike, razma-
trajui najpre pitanje nezaposlenosti u kontekstu regionalnih disproporcija.
Ukoliko se bavimo ovim aspektom, od kog u najveoj meri zavisi ivotni
standard graana, moemo pre svega ukazati na njegov kauzalni odnos sa
pojavom siromatva koji podrazumeva da su nezaposleni izloeni najveem
riziku siromatva (RZS, 2002). Namee se mogunost reavanja problema u
siromatvom ugroenim regionima jedino koristei upravo ovu vezu izme-
u socijalnih rizika, reenje traiti u ujednaenijem ekonomskom razvoju
3
Prvobitno su zakonom odreena sedam regiona. Zbog neravnomernosti broja
stanovnika u regionima 2010. godine je doneta odluka da se broj regiona svede
na pet.
75 PERSPEKTI VE REGIONALNOG RAZVOJA U SRBIJI
svih delova Srbije koji bi doprineo podizanju radne angaovanosti, a time
omoguio i socijalnu sigurnost stanovnitva. Pritom se posebno mora obra-
titi panja na pojavu siromatva zaposlenih iji prihodi nisu dovoljni za
zadovoljavanje osnovnih potreba. No, najpre treba razmotriti stopu ne-
zaposlenosti koja ukazuje na devastiranost odreenih podruja, pre svega
Jugoistone Srbije.
Prosena stopa nezaposlenosti za
Srbiju u 2007. godini, prema Anketi o
ivotnom standardu, bila je 13,9 to
dovodi u nepovoljniji poloaj regi-
on Vojvodine, June i Centralne Srbije.
Region Beograda je u najpovoljnijoj si-
tuaciji to e se u daljoj elaboraciji rada
potvrivati. Gaenje preduzea i njihova
privatizacija koja je praena masovnim
otputanjem radne snage na jugu zemlje,
posledica je neadekvatne ekonomske
strategije koja se ogleda u nedovoljnom
obezbeivanju pravnog okvira za strane
investitore, ali i manjka podrke predu-
zetnitvu i samozapoljavanju predvie-
nih Nacionalnom strategijom zapolja-
vanja za period od 2005. do 2010. godine. Meutim, iako zaposlenje u izvesnoj
meri obezbeuje uslove za zadovoljavanje egzistencijalnih potreba, u nerazvi-
jenim delovima zemlje belee se velike disproporcije u zaradama zaposlenih
koje dovode u pitanje vanost aktivnog radnog statusa i njegovih posledica na
socijalnu sigurnost. Iz ovoga se dalje moe zakljuiti da zaposlenje u odree-
nim delovima Srbije ne obezbeuje nuno uzrono-posledinu vezu sa ivot-
nim standardom, te je situacija u ovim regionima utoliko ozbiljnija.
Tabela 2. Uporedni prikaz zarada po zaposlenom
Region AS 2007. RZS 2011.
Beograd 29 398 65 524
Vojvodina 20 758 52 166
umadija i Zapadna Srbija 19 985 44 495
Istona Srbija 17 592 45 677
Jugoistona Srbija 18 365 45 677
Napomena: Zarade po zaposlenom u 2011. su za oktobar mesec sa porezima i doprinosima
Izvor: AS (2007) i RZS (2011).
Tabela 1. Stopa
nezaposlenosti 2007.
Region %
Beograd 10,8
Vojvodina 15,2
Zapadna Srbija 12,1
umadija 14,2
Istona Srbija 12,2
Jugoistona Srbija 18,2
Izvor: AS (2007)
76 SUZANA MIHAJLOVI
U analizu uvodimo jo jedan znaajan pokazatelj koji blie odreuje sta-
nje nezaposlenih na regionalnim tritima rada stopu dugorone neza-
poslenosti
4
. Ova dimenzija je znaajna jer pomae rasvetljavanju struktur-
nih problema trita rada to bi u sluaju Srbije bili zatvaranje radnih mesta
i nedovoljna prilagoenost radne snage novim trinim uslovima. Najveu
stopu dugorone nezaposlenosti u ukupnom broju nezaposlenih ima-
la je Zapadna Srbija sa 81,8%, dok je u Beogradskom regionu stopa iznosi-
la 70,5% (Republiki zavod za statistiku, 2007). Situacija u Rakom (75,4%),
Pomoravskom (70,1%) i umadijskom (69,49%) okrugu i u 2011. godini po-
kazivala je najloije rezulate (NSZ, 2010).
Siromatvo u Srbiji se moe posmatrati sa aspekta statusa na tritu rada,
stepena obrazovanja ali i prema regionalnim disproporcijama. Podaci iz
Ankete o ivotnom standardu pruaju najbolju komparativnu osnovu za tu-
maenje siromatva po regionima, pritom uzimajui u obzir pozitivne efekte
Strategije za smanjenje siromatva iz 2003. godine u smislu smanjena siro-
matva i negativne pokazatelje koji ukazuju da je pored smanjenja siromatva
razlika meu regionima ostala.
Tabela 3. Stopa siromatva po regionima u Srbiji
Region
Procenat siromanih
2002. 2007.
Beograd 10,8 3,1
Vojvodina 12,4 6,1
Centralna Srbija 16,2 8,4
Zapadna Srbija 16,5 8,4
umadija 13,8 3,7
Istona Srbija 12,9 10,1
Jugoistona Srbija 21,2 13,3
Izvor: AS, 2002. i 2007.
Povezanost siromatva sa sledeim segmentom socijalne politike izraena
je u podatku da najvei rizik siromatva ima nosilac domainstva bez osnovne
kole, a veliki rizik imaju domainstva iji su nosioci sa zavrenom osnovnom
kolom i oni zajedno ine 66% u ukupnoj populaciji siromanih (Vlada RS,
2007: 22). Obrazovanje predstavlja preduslov uspenog zaposlenja, socijalne
4
Dugorona nezaposlenost podrazumeva nezaposlenost u periodu duem od
godinu dana.
mobilnosti i kljuan faktor za izbegavanje socijalnih rizika. Nedovoljna terito-
rijalna rasporeenost kolskih ustanova na svim nivoima obrazovanja i neret-
ko slabiji kvalitet obrazovanja u manjim sredinama posledice su simbolinog
izdvajanja za obrazovanje u budetu Republike Srbije.
5
Loija startna pozicija
dece iz manjih sredina i lociranost ustanova vieg i visokog obrazovanja u veli-
kim gradskim centrima, pre svega u Beogradu, onemoguavaju dalje kolova-
nje izrazito talentovane, ali siromane dece.
U okviru zdravstvene zatite razmotriemo stanje dostupnosti zdravstvenih
ustanova i zadovoljstvo kvalitetom pruenih usluga. Jedno od osnovnih naela
zdravstvene zatite u Srbiji je naelo dostupnosti koje je ugroeno lociranjem
medicinskih centara u razvijenim delovima zemlje, to za posledicu ima nejed-
nak pristup leenju graana. Primarna zdravstvena zatita i njene ustanove do-
ivele su ekspanziju u proteklim godinama zahvaljujui decentralizaciji zdrav-
stvenog sistema i novoproklamovanom pravu optina da ih osnivaju. Meutim,
ustanove sekundarne i tercijarne zdravstene zatite nisu pristupane graani-
ma te dolazak do njih iziskuje posebne trokove to nije u skladu sa naelom
jednakosti. Obnovljen je znaajan broj bolnica i instituta, i to uglavnom u
gradovima u kojima postoje veliki medicinski centri, dok je stanje u ruralnim
podrujima i dalje loe (Perii, 2011). Medicinski aparati su zastareli, osoblje
sklono korupciji te je i kvalitet zdravstvenih usluga znaajno slabiji.
Problem migracije i depopulacije posebno zahvata nerazvijene regione
Srbije u kojima se usled nepovoljnih uslova ivota smanjuje stopa fertiliteta i
gde mladi i obrazovani odlaze u velike gradove gde su mogunosti nalaenja
posla vee. Nerazvijeni regioni ostaju bez ljudskog kapitala te se moe govori-
ti o odlivu mozgova i u granicama jedne drave. Postoje i drugaija vienja
migracija iz devastiranih podruja po kojim nezaposleni i zaposleni su e-
sto nevoljni da se presele u regione sa boljom perspektivom za zapoljavanje,
zbog problema u vezi sa nalaenjem odgovarajueg smetaja, ali takoe i zbog
trokova realokacije, rizika od gubitka socijalnih mrea i same neizvesnosti
oko nalaenja posla (Svetska banka, 2003) ime trajno ostaju u zaaranom
krugu siromatva i nepovoljnih uslova ivota. U oba vienja migracija dolazi
do izraaja nepovoljan poloaj ovog stanovnitva.
Na kraju, u analizu emo uvesti Indeks humanog razvoja koji predstavlja
znaajan indikator socijalnog razvoja i ukljuuje tri segmenta u izraunava-
nje njegove vrednosti: oekivano trajanje ivota, obuhvat stanovnitva obra-
zovanjem i drutveni proizvod teritorije. Ovaj kompleksni indeks u sebi in-
tegrie zdravstvene, obrazovne i ekonomske pokazatelje koji obezbeuju
sveobuhvatan pristup pitanju socijalnog razvoja i potpunu uporedivost sa
drugim zemljama i teritorijama. Kao i do sada, region Beograda pokazuje
5
Izdvajanja u 2006. godini za obrazovanje u budetu RS je iznosilo 3,5% BDP-a.
78 SUZANA MIHAJLOVI
najveu razvijenost obezbedivi sebi mesto u kategoriji visokog humanog ra-
zvoja.
6
Uz to treba napomenuti da je ovaj indeks na nivou RS iznosio 0,804 to
jo jednom pokazuje manjkavosti raunanja razvijenosti na nivou cele zemlje
jer regionalne razlike ostaju prikrivene.
Tabela 4. Indeks humanog razvoja prema regionima 2005.
Region
Indeks
obrazovanja
Indeks oekivane
duine ivota
BDP
Indeks
HDI
Beograd 1,002 0,800 0,804 0,869
Vojvodina 0,878 0,773 0,751 0,801
Centralna Srbija 0,835 0,798 0,662 0,765
Izvor: UNDP, 2008.
NORMATIVNI AKTI VLADE U OBLASTI SMANJENJA
UNUTARREGIONALNIH RAZLIKA KRITIKI OSVRT
Sledei nivo analize o aktivnostima drave na smanjenju regionalnih razlika
pokazuje preovladavajui stav da se sektorskim i meusektorskim strategija-
ma implementira politika regionalnog razvoja. Ovi napori ostaju necelishodni
zbog nedovoljno razvijenih ideja i volje ka jaanju lokalnih kapaciteta.
Na polju smanjenja siromatva, posebno u ugroenim regionima, mora
se spomenuti Strategija smanjenja siromatva doneta 2003. koja sistematski
tretira problem siromatva kroz obezbeivanje minimalnog standarda ivo-
ta svim graanima. U ovom stratekom dokumentu se naglaava efikasna
primena postojeih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti direktno
usmerenih na najsiromanije i socijalno ugroene grupe i to posebno u naj-
manje razvijenim podrujima (Vlada RS, 2003: 2). Ova Strategija uinila je
prvi korak u ovom segmentu socijalne politike uvodei dimenziju regional-
nosti u promiljanje problema siromatva i ukazujui na urgentnost reava-
nja ovog problema.
7
Iz prikazanih indikatora u prethodnom delu ovog rada,
moemo zakljuiti da je Strategija nainila delimian uspeh, siromatvo je
smanjeno, ali ne i regionalne razlike.
6
U kategoriju visokog humanog razvoja se ubrajaju podruja ili zemlje sa vredno-
stima Indeksa humanog razvoja od 0,800 do 1,00 i prema UNDP izvetaju Human
Development Report 2006 samo 63 zemlje sveta spadaju u ovu kategoriju.
7
U Strategiji se navodi da Srbija spada u grupu evropskih zemalja sa najveim regi-
onalnim razlikama u nivou razvijenosti.
Nacionalna strategija zapoljavanja je u petogodinjem periodu od 2005.
do 2010. trebala da ispuni prioritet: podrku stranim direktnim investicija-
ma i investicionom aktiviranju domae tednje usmerenim ka odravanju i
kreiranju zaposlenosti i smanjivanju razlika izmeu regionalnih trita rada
(Vlada RS, 2004: 3). Najverniji dokaz da u ovoj oblasti nije postignut uspeh u
proteklom periodu je donoenje nove strategije sa istovetnim ciljem. Vlada
RS je usvojila Nacionalnu strategiju zapoljavanja za period 2011-2020., a kao
pandan prethodnom prioritetu pojavilo se podsticanje zapoljavanja u ma-
nje razvijenim regionima i razvoj regionalne ilokalne politike zapoljavanja.
Dakle, s obzirom da su naelni ciljevi ostali potpuno isti sa izvesnim termino-
lokim izmenama moemo zakljuiti da je malo uraeno u ovoj oblasti, kao
i da postoji jasno definisana opredeljenost za reavanje problema siromatva
i nezaposlenosti u znaajnom broju stratekih dokumenata koji su usklaeni
po svojoj programskoj orijentaciji.
Razlozi neuspeha ovih strategija mogu se okarakterisati kao sistemski i naj-
pre se ogledaju u sistemu planiranja koji se primenjuje u naoj zemlji. Slaba sa-
radnja meu ministarstvima, projektovanje neostvarljivih ciljeva i nepostoja-
nje temeljnih institucija i dokumenata koji bi podrali njihovo ostvarivanje su
znaajni problemi. Uz to sistem planiranja u Republici Srbiji zasnovan je na
oko 80 meusektorskih i sektorskih strategija, a manje od 10 odsto njih sadri
bilo kakav vid procene uinka (Miri, Ivani, 2011: 5), te nedostatak evaluacije
proklamovanog dovodi u pitanje efikasnost strategija. Stie se utisak da je dono-
enje ovih dokumenata prvenstveno motivisano politikim razlozima.
Ustav Republike Srbije u svojoj sadrini obuhvata polazne postavke za da-
lju nadgradnju koncepta regionalnog razvoja u zakonodavstvu Republike
Srbije navodei u lanu 94 da se Republika Srbija stara o ravnomernom i
odrivom regionalnom razvoju. U Ustavu je naznaeno da je u nadlenosti
Republike Srbije da ureuje i obezbeuje razvoj Republike Srbije, politiku i
mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS, ukljuujui i
razvoj nedovoljno razvijenih podruja (Ustav RS, lan 97, taka 12). Ovakvo
oskudno obuhvatanje ove tematike Ustavom zahtevalo je dalju konkretizaci-
ju politike regionalnog razvoja kroz zakone i strategije.
Strategija regionalnog razvoja za petogodinji period 2007-2012. prvi je 81
dokument koji sveobuhvatno tretira tematiku regionalnog razvoja i koji je
doneo niz izmena u kreiranju ove politike kroz:
1. odreivanje stepena razvijenosti kategorizacija i tipologija podruja,
statistika regionalizacija podruja;
2. definisanje razvojnih politika u funkciji podsticanja regionalnog razvoja;
3. formiranje institucija za ostvarenje Strategije.
Pozitivne implikacije ove strategije ogledaju se u davanju naglaska na
usklaivanju politika upravljanja fondovima s obzirom da je Srbija do skoro
bila potencijalni kandidat za pridruivanje Evropskoj uniji, te je koristila prve
80 SUZANA MIHAJLOVI
dve komponente: podrka tranziciji i izgradnji institucija; i regionalna i pre-
kogranina saradnja. Meutim, komponente od kljunog znaaja za unapre-
enje regionalnog razvoja Srbije su dostupne dobijanjem statusa kandidata.
Strategija je predstavljala pionirski poduhvat u podsticanju donoenja novih
zakona i utemeljivanja institucija i instrumenata, ali joj se ipak moe prigovo-
riti da jedan o osnovnih ciljeva, smanjenje stope nezaposlenosti i siromatva,
nailazi na dosta tekoa.
Zakon o regionalnom razvoju donet 2009. godine utvrdio je temeljne poj-
move, ciljeve, dokumente, subjekte, mere i podsticaje regionalnog razvoja.
Time je konkretizovao ustavnu obavezu staranja o regionalnom razvoju, to
je pre njega inio samo Zakon o nedovoljno razvijenim podrujima. Meutim,
u dvogodinjem periodu postojanja zakona, Narodna skuptina jo uvek nije
donela Nacionalni razvojni plan koji je neophodan krovni dokument na
osnovu koga se donose regionalne strategije, te je napredak ovim zaustav-
ljen. Uz to, regionalne strategije mogu samostalno donositi grad Beograd i AP
Vojvodina na osnovu njihovog posebnog ustavnog statusa, dok ovaj doku-
ment za druge regione donosi Vlada. Navoenje subjekata regionalnog razvo-
ja je naizgled sveobuhvatno, ali trenutni sistem jo uvek ne obavezuje sva mi-
nistarstva da u okviru svojih oblasti delovanja ukljue i regionalnu dimenziju,
posebno Ministarstvo rada i socijalne politike.
S obzirom da su uinjeni tek poetni napori da se rei pitanje regionalne
nejednakosti, jasno je da trenutni zakonodavni i institucionalni sistem pose-
duje manjkavosti. Neophodno je otvaranje dijaloga o ovom pitanju u razno-
vrsnim oblastima, usvajanje novih principa delovanja i usklaivanje sa EU
radi ostvarivanja prava na predpristupnu i bespovratnu pomo.
Od velike je vanosti potencirati sektorski pristup koji podrazumeva
identifikovanje povezanih sektora, zajedniki rad nadlenih ministarstava,
analiziranje potreba i prioriteta, konsultovanje sa donatorima i organizacija-
ma civilnog drutva (Miri, Ivani, 2011:11).
PREPORUKE ZA UNAPREENJE
REGIONALNOG RAZVOJA
U prvom delu analize apsolvirane su regionalne nejednakosti u prethodnoj
deceniji sa tendencijom daljeg produbljivanja. Zakljueno je da lokalne za-
jednice nemaju dovoljno kapaciteta za reavanje svih rizika sa kojima su su-
oene te se zato insistiralo na krovnim dokumentima i institucionalizaciji
regionalnog razvoja u emu je uinjen znaajan pomak u proteklom peto-
godinjem periodu u izgradnji sistema top-down strategijom. Meutim, za
sada nedostaje aktivnija participacija lokalnih aktera koji trebaju da budu no-
sioci regionalnog razvoja, ali i korisnici njenih efekata. Nedostatak delotvor-
nih socijalnih usluga u lokalnim zajednicama prouzrokovao je nemogunost
suoavanja sa narastajuim problemima i izlaska iz zaaranog kruga ne-
razvijenosti. Naelno, lokalna zajednica je bila slaba u poslovima koji su u
njenoj nadlenosti, iako je pohvalno to su usluge socijalne zatite preteno
decentralizovane. Slabost lokalnih samouprava se neretko pravdala nedostat-
kom materijalnih sredstava pa je na primer samo dvanaest dnevnih centara
postojalo u 2003. godini od 167 optina u Srbiji (UNDP, 2010: 3).
Na treem nivou analize u ovom radu, predlau se dva postojea meha-
nizma koji se oslanjaju na inicijative lokalnih aktera i finansijske impulse lo-
kalnim zajednicama, a koja su nedovoljno iskoriena. Ovaj pristup se zasniva
na razvoju iz baze drutva sa posebnim naglaskom na kontinuirano jaanje
kompetentnosti svih uesnika u planiranju socijalnog razvoja. Preispitae se
ta oni podrazumevaju, koji je njihov potencijalni znaaj, prednosti i mane iz
dosadanje prakse i mogua poboljanja u funkcionisanju.
Instrumenti za predpristupnu pomo. Unapreivanje koncepta regional-
nog razvoja u narednom periodu podrazumevae i pitanje korienja instru-
menata za predpristupnu pomo, posebno nakon dobijanja statusa zemlje
kandidata.
8
Program je uspostavio Evropski savet 2006. godine sa ciljem po-
drke razvoja drava kandidata i potencijalnih kandidata za lanstvo kroz pet
komponenti: pomo tranziciji i izgradnja institucija, prekogranina saradnja,
regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj. Srbiji su do sada bile
dostupne prve dve komponente.
9
U proteklom periodu potencijali koncepta prekogranine saradnje i mo-
gui pozitivni efekti projekata u okviru ovog instrumenta ostali su neiskorie-
ni. Prekogranina saradnja se moe definisati kao vie ili manje institucionali-
zovana saradnja izmeu regionalnih i lokalnih vlasti u pograninom podruju
susednih zemalja (Lazarevi, Kneevi, Boi, 2011: 12). Znaaj korienja ove
komponente za razvoj regiona se ogleda u aktiviranju aktera, pokretanju proje-
kata od neposrednog znaaja za zajednicu utemeljenim na specifinim potre-
bama zajednice i pristup bespovratnim sredstvima Evropske unije. Pod akte-
rima moemo podrazumevati podnosioce projekta radi saradnje sa susednim
dravama kao to su kolske ustanove, bolnice, razvojne agencije, nevladine
organizacije i niz drugih aktera koji u oblastima svoje kompetencije pokreu
razvoj. Koncept prekogranine saradnje sa aspekta socijalnog razvoja u podi-
zanju kapaciteta lokalnih zajednica posebno devastiranih podruja u oblasti-
ma obrazovanja, razvoja lokalnih ustanova i zapoljavanja moe da predstav-
lja znaajan doprinos jaanju lokalnih snaga putem fondova Evropske unije.
Njen znaaj se ogleda i u visini predvienih sredstava za Srbiju u budetskom
8
Republika Srbija je postala zemlja kandidat za lanstvo u Evropskoj uniji marta 2012.
9
O instrumentima predpristupne pomoi vie proitati u publikaciji Evropskog po-
kreta u Srbiji: Instrument za predpristupnu pomo EU 2007-2013.
82 SUZANA MIHAJLOVI
periodu 2007-2013. iji je iznos preko 70 miliona evra. Meutim, rezultati su
izostali zbog netransparentnih i medijski nedovoljno propraenih poziva za
predloge projekata te potencijalni akteri neretko i nemaju pravovremene in-
formacije; akteri ne poseduju dovoljno sposobnosti za kreiranje predloga pro-
jekata te je neophodna obuka i tehnika pomo; s obzirom da saradnja nije
institucionalizovana ona se bazira na ad hoc projektima.
Srbija jo uvek nije potpisnica Madridske konvencije koja predstavlja
fundamentalni pravni instrument regulisanja prekogranine saradnje izme-
u zemalja Evropske unije. Ovakva pozicija uslovljava ogranienost uestvo-
vanja u projektima i slabije domete delovanja.
Pored ove komponente, tri komponente od sutinskog znaaja za regio-
nalni razvoj koje su postale dostupne sticanjem statusa zemlje kandidata za-
htevaju podrobniju analizu od strane Vlade i eksperata ne bi li se kreirao ja-
san strateki okvir u narednom budetskom periodu 2014-2020. u okvirima
Evropske unije.
Fond za socijalne inovacije. Fond za socijalne inovacije je program
Ministarstva rada i socijalne politike uspostavljen 2003. godine sa ciljem ja-
anja lokalnih kapaciteta u zadovoljavanju potreba stanovnitva putem po-
moi realizovanju projekata koji bi poboljali uslove ivota ljudi i zatitili ra-
njive grupe od socijalnih rizika. Potencijalnom znaaju za dalje jaanje ovog
mehanizma daje na vanosti injenica da je putem Fonda za socijalne inova-
cije od njegovog osnivanja do 2010. godine usmereno preko 7 miliona evra
za lokalne projekte. U dosadanjem radu, u kome je uspeno realizovano 298
projekata, ispoljile su se prednosti i mane koje se mogu uzeti kao relevantne
u daljoj nadgradnji ovog programa. Kao prednosti moemo naglasiti: jaanje
pluraliteta prualaca usluga u svim oblastima, deinstitucionalizacija, decen-
tralizacija, odrivost sistema socijalne zatite, praenje i evaluacija projeka-
ta, saglasnost sa stratekim pravcem reformi socijalne zatite na nivou drave.
Meutim, u proteklom osmogodinjem periodu nametnule su se manjkavosti
koje se trebaju preduprediti ne bi li se postigli maksimalni efekti planiranih
akcija. Pod tim podrazumevamo slabu saradnju institucija sa nevladinim sek-
torom, nedostatak novca u lokalnim budetima za odrivost projekata, nedo-
statak lokalnih kapaciteta za planiranje razvoja, veinu projekata koriste gra-
dovi u kojima u odreenoj meri ve postoje razvijenije usluge i jae civilno
drutvo nego u drugim krajevima. U daljoj perspektivi se oekuju znaajni po-
maci u maksimalizaciji razvojnih efekata ovog fonda najpre kroz dovoenje u
vezu sa novim mehanizmom predvienim novim Zakonom o socijalnoj zatiti
iz 2011. godine namenskim transferima. Namenski transferi bi obezbedili fi-
nansiranje usluga socijalne zatite koje su predviene zakonom u jedinicama
lokalne samouprave iji je stepen razvijenosti, utvren u skladu sa propisima
kojima se ureuje razvrstavanje jedinica lokalne samouprave prema stepenu
razvijenosti ispod republikog proseka (Zakon o socijalnoj zatiti, lan 207,
stav 1) to dovodi do uspostavljanja optimalnog sistema u manje razvijenim
optinama i regionima. U Zakonu se predviaju i sredstva za inovativne usluge
i usluge socijalne zatite od posebnog znaaja za Republiku Srbiju te bi ova fi-
nansijska sredstva kroz adekvatno usmeravanje podigla standard stanovnitva
i prevazila hronian nedostatak neophodnih sredstava za reforme.
Na osnovu prikazanih analiza moemo konstatovati da postoje neophod-
ni uslovi za unapreenje regionalnog razvoja u Srbiji. U protekloj deceniji po-
stavljeni su zakonodavni temelji na kojima se gradi uspena socijalpolitika
praksa. Pritom se mora uzeti u obzir da nema uspenog razvoja drutva bez pre-
vladavanja nejednakosti i protivurenosti, kao ni bez uvaavanja znaaja so-
cijalne politike u odnosu sa ekonomskom politikom. Rast ivotnog standarda
i socijalne sigurnosti se izgrauje na efikasnom funkcionisanju zdravstvenih,
obrazovnih i institucija socijalne zatite. Upravo u razvoju ovih podruja
drutva se oekuje najvei pomak kroz aktivizaciju svih segmenata zajednice.
Perspektiva uspenog regionalnog razvoja neodvojiva je od kapaciteta pojedin-
ca da vlastitim snagama uestvuje u poboljanju njegovog poloaja to implici-
ra dugoronu odrivost razvojnih efekata. Ukoliko se ne prihvati ovakvo stano-
vite, promaaji u politici nee biti ni retki, ni mali (Lakievi, 1991).
LITERATURA
[1] Halmi, A. 1988. Socijalni rad u lokalnoj zajednici. Zagreb: Zavod grada Zagreba za
socijalni rad
[2] Jovi, M. 1996. Regionalna drava. Ustavnopravna studija. Beograd: Vajat
[3] Lakievi, D. 1991. Socijalna politika. Beograd: Savremena administracija
[4] Lakievi, M. Gavrilovi, A. 2008. Socijalni razvoj i planiranje. Beograd: igoja
[5] Lazarevi, G. Kneevi, I. Boi, R. 2011. Prekogranina saradnja. Beograd: Evropski
pokret u Srbiji
[6] Milosavljevi, M. Brki, M. 2005. Socijalni rad u zajednici. Beograd: igoja
[7] Miri, O. Ivani, V. 2011. Unapreeni koncept planiranja politike regionalnog razvoja
u Republici Srbiji. Beograd: Evropski pokret u Srbiji
[8] Perii, N. 2011. Reforme zdravstva u Srbiji, U: Vukovi, D. Arandarenko, M. 2011.
Socijalne reforme- Sardaj i rezultati. Beograd: Fakultet politikih nauka
[9] RZS. 2002. Anketa o ivotnom standardu AS 2002. Beograd:RZS
[10] RZS. 2007. Anketa o ivotnom standardu AS 2007. Beograd:RZS
[11] RZS. 2008. Studija o ivotnom standardu u Srbiji 2002-2007. Beograd: RZS
[12] RZS. 2011. Zarade po zaposlenom u Republici Srbiji po optinama i gradovima (pdf)
Dostupan na: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/
50/52/318zp14.pdf (pristupljeno 25.02.2012.)
[13] UNDP. 2008. Izvetaj o humanom razvoju Srbija 2008. Beograd: UNDP
84 SUZANA MIHAJLOVI
[14] UNDP, 2010. Assessment of results of the Social innovation fund (pdf) Dostupan na:
http://www.undp.org.rs/index.cfm?event=public.publicationsDetails&revid=31
111ACF-FA33-3D22-2CE061E12CA4A523 (pristupljeno 19.03.2012.)
[15] Vlada RS. 2007. Drugi izvetaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromatva.
Beograd
[16] Vlada RS. 2003. Strategija smanjenja siromatva. Beograd
[17] Vlada RS. 2004. Nacionalna strategija zapoljavanja. Beograd
[18] Vlada RS. 2007. Strategija regionalnog razvoja. Beograd
[19] Zakon o regionalnom razvoju, 2009. Slubeni glasnik RS 51/09
[20] Zakon o socijalnoj zatiti, 2011.Slubeni glasnik RS 24/2011
[21] World Bank (2003), Serbia and Montenegro Poverty Assessment, Report No. 26011-YU,
the WB, Washington, D.C.
Suzana Mihajlovi
PERSPECTIVES OF REGIONAL DEVELOPMENT IN SERBIA
SOCIAL DIMENSION OF THE NEW CONCEPT
Abstract:
In this paper the author will discuss the impact of normative acts and actions
of the Goverment of the Republic of Serbia in the period after 2000. in the
field of regional development in the context of living and working condi-
tions of people and the consequences that the current situation has on these
areas of life. The work is based on three levels of analysis. In the first part will
be explained the concept of regional development, and then will be ana-
lysed indicators that point to disparity of development of Serbia. In further
elaboration of the work will be analysed normative acts of public authorities
in this field after 2000. and the range of actions. In the final part will be con-
sidered the possibilities of improving regional development, whose analysis
can contibute to the construction of alternative models of action in the field
of social services that lead to the successful model of regional development
from base of society. The aim is to point to the existence of regional dis-
parities in the social development in Serbia, a critical examination of current
practices and to open discourse on a different approach.
Keywords:
regional development, inequality, poverty, unemployment, social services.
Trei deo
POLITIKA TEORIJA,
POLITIKA
SOCIOLOGIJA,
POLITIKI SISTEM
Boban Stojanovi
Socijalni i politiki
rascepi teorijski okvir
i sluaj Srbije
Saetak:
Rad se bavi socijalnim i politikim rascepima, teorijskim postavkama u
ovoj oblasti i pokuaju primene na sluaj Srbije. U svom uvodnom delu
rad e se posvetiti objanjenju ta su socijalni i politiki rascepi, da li se i
zato reflektuju na politike partije i na podele i rascepe meu njima. Drugi
deo rada predstavlja analitiko predstavljanje teorijskih modela socijalnih
i politiki rascepa. U poslednjem delu rada pokuaemo da prikaemo ak-
tuelne rascepe u sluaju Srbije i da prikaemo linije partijskih podela i su-
kobljavanja. Rad e prikazati da se odreeni rascepi ne samo presecaju, ve
poklapaju i da se upravo na tim poklapanjima kreiraju najozbiljnije podele
u naem drutvu, kao sinteza vie linija rascepa.
Kljune rei:
Socijalni rascepi, politiki rascepi, linije podela, politike partije, modeli.
UVOD
Da bismo itaoce uveli u temu, potrebno je za poetak da odredimo ta su to
socijalni i politiki rascepi i u kakvoj su vezi sa partijskim podelama i par-
tijskim rascepima. Opte je prihvaeno da je partijski sistem u svojoj osno-
vi uslovljen socijalnom strukturom i politiko-kulturnom mapom drutva,
odnosno merom njihove homogenosti ili izdiferenciranosti i konfliktnosti
(Stojiljkovi, 2008: 240-241). Prema Slavii Orloviu partijski sistem je sna-
no uslovljen drutvenim okruenjem (2011: 13). Meutim, ovde se javlja pi-
tanje sloenosti i (ko)relacije socijalnih podela, partija i partijskih sistema.
Postoji visok stepen saglasnosti oko polazne ocene o relevantnom, ali vie-
struko posredovanom, delovanju strukture drutva, pre svega kljunih linija
socijalnih podela i rascepa, na oblikovanje politikog prostora (Stojiljkovi,
2008: 241). Na poetku, moramo naglasiti da socijalne razlike koje se obliku-
ju u drutvu i izmeu pojedinaca, prolaze kroz politiki filter i vraaju se kao
politika ponuda preko politikih poslenika (Stojiljkovi, 2011: 72).
Prema Spasojeviu socijalni rascepi predstavljaju linije politikih pode-
la koje postoje u jednom drutvu (2008a). Ove podele su po pravilu dugo-
trajne, vrednosno i organizaciono strukturirane i nastaju u vezi sa najva-
nijim pitanjima tog drutva (kurziv B.S.). Kielt definie politiki rascep kao
rascep obeleen strankama koje nude konkuriue poruke i obraaju se gru-
pama biraa podeljenim svojim poloajem u drutvenoj strukturi, svojim
ideolokim shvatanjem i svojom spremnou da se ukljue u politiki pro-
ces (Kitchelt, 1992 prema Spasojevi, 2011b: 123-124).
Polje politike formira se, uz sve svoje specifinosti, na osnovnim linija-
ma socijalnih rascepa. (Stojiljkovi, 2006: 9). iroko je prihvaeno stanovi-
te u politikolokoj literaturi da linije partijskih podela i pravci partijskog
grupisanja u osnovi izraavaju temeljne podele u drutvu-socijalne, etnike,
kulturne, ideoloke, vrednosne, politike, religijske i druge (Atlagi, 2007:
43). Politike rascepe analitiki i teorijski razlikujemo od socijalnih rascepa
po tome to su u manjoj meri ukorenjeni u drutvenoj strukturi i to je nivo
socio-strukturnog determinizma manji, ali je ipak prisutan odreeni stepen
povezanosti partija i drutvenih grupa (Spasojevi, 2011a: 106).
Znaaj pojedinanih osa partijskih podela zavisi od stepena strukturi-
sanosti i naina politike artikulacije razliitih manifestnih ili latentnih
konflikata u drutvu, kao i od intenziteta socijalne i politike mobilizaci-
je koje izazivaju. U dosadanjim istraivanjima identifikovane su razliite
ose socijalnih rascepa i partijskih podela u razliitim zemljama, kompara-
tivne analize su donele odreene generalizacije po tipovima drutva (regio-
nima), injeni su i pokuaji da se uspostavi odreena hijerarhija temeljnih
rascepa, a sve u cilju predikcije osnovnih pravaca partijskih podela i grupi-
sanja (Slavujevi, 2003a: 9). Kada socijalni rascepi dobiju jasnu politiku ar-
tikulaciju postaju politiki rascepi, pri emu politike partije predstavljaju
osnovne i najznaajnije, mada ne i jedine, agense njihove artikulacije, ime
strukturiu sadraj partijske kompeticije i, jo ire, sadraj glavnih politi-
kih konflikata u drutvu (Slavujevi, 2003a: 12). Iz ove odrednice jasno vidi-
mo povezanost socijalnih rascepa, politikih partija i partijskih podela. Da
bismo u potpunosti razumeli osnove linija rascepa, potrebno je razumeti
pre svega njihove inioce i kako socijalni postaju politiki rascepi i ulogu
partija u tome.
Partijske podele i pravci pregrupisavanja partija zasnivaju se na osnov-
nim linijama rascepa u drutvu, ali i da su posredovane znaajem koji ra-
zliite politike partije pridaju pojedinanim linijama rascepa, hijerarhijom
koju uspostavljaju meu njima, nainom na koji artikuliu pojedinane li-
nije rascepa, na koji ih povezuju i na koji kombinuju pojedinane dimenzije
razliitih linija rascepa (Slavujevi, 2003a: 12).
90 BOBAN STOJANOVI
VRSTE RASCEPA
TEORIJSKI MODELI
Studiju o drutvenim rascepima teko je zamisliti bez prethodnog osvrta na
neke od paradigmatinih radova i teorijskih modela. Obimna literatura iz
ove oblasti predstavlja snanu politikoloku teorijsku konstrukciju, meu-
tim za potrebe razumevanja rascepa u naem drutvu drutvu osvrnuemo se
samo na neke od njih. Naravno, krenuemo sa onima koji su zapoeli istrai-
vanje ovih tema, a to su Lipset i Rokkan (1967). Gotovo da ne postoji studija
koja se bavi temom drutvenih rascepa, da se ne osvrne na njihov rad. Tako
e biti i ovom prilikom.
Lipset i Rokan smatraju da u svakom drutvu postoje pravci du kojih se
susreu i sukobljavaju razliiti grupni interesi (Antoni i Pavlovi, 2007: 249).
Oni polaze od uverenja da politike partije reflektuju razlike unutar drutva;
ova funkcija partija nazvana je ekspresivnom (Lipset i Rokkan, 1967: 5).
Svoju teoriju Lipset i Rokan temelje na etiri rascepa:

1. Rascep centar-periferija poinje od 16. veka i razvija se do 19. i 20.
veka, a rezultat je nacionalnih revolucija;
2. Rascep drava-crkva poinje od 16. veka (poetak Reformacije) i do-
stie svoj vrhunac u vreme graanskih revolucija 18. i 19. veka.
3. Rascep rad-kapital poinje u 19. veku i rezultat je industrijske revolu-
cije, sve do prve polovine dvadesetog veka.
4. Rascep selo-grad potie iz 19. veka i rezultat je industrijske revolucije
(Lipset i Rokkan, 1967: 9-11; Orlovi, 2011: 15).
Ovo ne znai da su, nuno, sve politike stranke u jednoj zemlji samo po-
litiki predstavnici razdeljenog drutva. Niti da stranke zastupaju nekakve
trajne i ujednaene drutvene grupe, iji pripadnici imaju jasnu svest o za-
jednikim interesima. Smisao ove predstave bila je da ukae na injenicu da
su neki drutveni interesi postojaniji od drugih, i da proizvode trajnije porive
drutvenog ponaanja nego drugi. Slojni, verski, nacionalni, jeziki i ostali in-
teresi izbijaju na videlo i nestaju sa politike pozornice. Ali, oni su stalno pri-
sutni kao oblikujue naelo politikog prostora (Antoni, 2007: 52).
Prevoenje rascepa u partijski sistem zavisi od vie faktora (institucional-
nih, kulturnih i politikih). Od ovih rascepa: centar-periferija, drava-crkva,
selo-grad i rad-kapital, samo je etvrta dimenzija rascepa postojala u svim ze-
mljama (Orlovi, 2011: 15-16). Posebno interesantno u njihovom radu jeste
hipoteza o zamrzavanju. Oni su smatrali da jednom uoblieni politiki pro-
stor, ba zato to je nastao na glavnim pravcima drutvenih rascepa, tei da
se odri i docnije. Jednom kada nastane i uoblii se, izgled politikog tla se
sporo menja (Antoni i Pavlovi, 2007: 250). Upravo je to jedan od kljunih
zakljuaka Lipseta i Rokana: partijski sistemi iz 60-ih odravaju, uz neznatne
91 SOCIJALNI I POLI TIKI RASCEPI TEORIJSKI OKVIR I SLUAJ SRBIJE
izuzetke, strukture drutvenih rascepa iz 20-ih
1
(1967: 50).
Postoje brojne nadogradnje ove teorijske konstrukcije i brojna pitanja
koliko su ovi modeli realni u dananjem vremenu i da li su prevazieni.
Prikazaemo jednu vrstu kritika, a zatim izloiti neke druge autore koji e
nam bolje koristiti za model rascepa u naem drutvu.
Pre svega, rascep za koji su Lipset i Rokan (kao i mnogi drugi) verovali da
je najvaniji i najuticajniji, izgubio je na znaaju. Re je o klasnom rascepu
na liniji rad-kapital. Sutinski, ovaj rascep je iskazivao podelu karakteristi-
nu za industrijska drutva; promenjene okolnosti u postindustrijskim siste-
mima uslovile su opadanje njegovog znaaja i smanjenu mogunost da na
osnovu njega predvidimo ponaanje biraa. Neki teoretiari su ovu promenu
pokuali da amortizuju menjanjem razumevanja klase i uvoenjem novih
determinanti (kvalitet posla, obrazovanje, stepen informisanosti), ali i ove
rekonceptualizacije govore da je klasino poimanje ekonomsko-socijalne
strukture drutva postalo nefunkcionalno (Spasojevi, 2008b: 227).
Neki tradicionalni sukobi su gubili na vanosti, pa tako zbog sekulariza-
cije sukob crkva-laika drava gubi na vanosti (Orlovi, 2011: 17). Rascep
drava-crkva bio je drugi znaajan rascep u zapadnim drutvima. Meutim, i
on je doiveo opadanje kao i klasni rascep, jer je drutveni razvoj poremetio
religijske veze. (Spasojevi, 2008b: 227).
I kada je re o preostala dva rascepa moe se govoriti o relativnom opa-
danju znaaja. Veliko smanjenje broja stanovnika sela i ujednaavanje
naina ivota u selu i gradu doveli su do umanjenja nekadanjih tenzija.
Regionalni rascepi su i dalje veoma ivi u nekim delovima Evrope (Irska i
kotska, Baskija, Katalonija), ali se politikom decentralizacije, multikultura-
lizma i evrointegracija ovi sukobi umanjuju (Spasojevi, 2008b: 227).
Takoe, osim neprilagoenosti nekih modela, moramo uoiti i neke
nove modele koji bi se mogli javiti. Ve tokom 50-ih, sve do 80-ih godi-
na dvadesetog veka, nastupile su organizacione i programske promene.
Set postmaterijalistikih vrednosti (kvalitet ivota) suoio je partije sa
brojnim novim pitanjima: zatite ivotne sredine, korienja nuklearne
energije, jednakosti polova, manjinskih prava, alternativnih stilova ivota.
Jedan od najznaajnijih autora i istraivaa koji se bavio postindustrijskim
drutvom- Ronald Inglehart, istie da su promene postmaterijalistikih
vrednosti i stiavanja klasnog sukoba funkcije rastue atmosfere bogatstva
u poslednjih pedeset godina (Orlovi, 2011: 17). Re je o tome da graa-
ni sve vie daju prednost postmaterijalistikim vrednostima u odnosu na
tradicionalne, materijalistike. Postmaterijalistike vrednosti odnose se
na itav spektar pitanja koja nastaju kao posledica zadovoljenja osnovnih
1
Ovo je poznato kao zamrznuta hipoteza ili zamrznuti partijski sistem (Orlovi,
2011: 16).
92 BOBAN STOJANOVI
potreba i pojave slobodnog politikog prostora za nova pitanja (Spasojevi,
2008b: 228).
Kako nas upuuje Slavia Orlovi, smatra se da je bilo relativno lako kole-
gama u zapadnim demokratijama da utvrde osnovne linije drutvenih rascepa
i svrstavanje partija i biraa du tih linija, ali je kolegama u novim demokra-
tijama bilo relativno teko da uine to isto. (2011: 19) I zaista, u konsolidova-
nim demokratijama i institucionalizovanim partijskim sistemima linije ras-
cepa se lako identifikuju i analiziraju. U drutvima u tranziciji, to zaista nije
lako. Srbija nije konsolidovana demokratija (Stojanovi, 2011) i prema tome
analiza drutvenih rascepa nije jednostavna.
Da bismo detaljnije govorili o tome, analiziraemo jo nekoliko autora i
njihove modele socijalnih i politikih rascepa. Kielt smatra da nove demo-
kratije karakteriu bar tri osnovne programske dimenzije rascepa:
1. Politika borba oko statusa graanina, u kojoj krajnje alternative ine
univerzalistike koncepcije graanskih prava i partikularistiko defi-
nisanje graanstva na osnovu pripadnosti kulturnoj ili etnikoj zajed-
nici; odgovara na pitanje ko su igrai i ko ima pristup institucijama,
tie se irine odreenja statusa graana i deli se na univerzalna, ko-
smopolitska i partikularna shvatanja. Politika konsekvenca je podela
na graansko/demokratski i nacionalistiki blok.
2. Borba oko opsega i naina kolektivnog odluivanja koja se izraava
kroz izbor izmeu politikog i drutvenog liberalizma koji podrava
kolektivnu participaciju i uee u odluivanju i irok spektar sloboda
vezanih za prava pojedinaca; i politikog i drutvenog autoritarizma,
koji minimalizuje participaciju i promovie dominaciju kolektivnih
moralnih normi u privatnom ivotu graana; odgovara na pitanja ka-
kva su pravila igre koja pojedinci treba da potuju. Po ovoj dimenziji
akteri bi se, po pravilu, grupisali na pripadnike autoritarnog (usko hi-
jerarhijskog) i libertetskog (iroko demokratskog) politikog modela.
3. Sukob oko distribucije dobara izmeu zagovornika trine alokacije
resursa i pristalica dravne redistribucije u korist ili na tetu odree-
nih socijalnih grupa; odgovara na pitanja kakva je dobit igraa, odno-
sno raspodela resursa predstavljena je rascepom dravna redistribu-
cija-trina alokacija (Spasojevi, 2008b: 231; Stojiljkovi, 2006: 14;
Orlovi, 2011: 19).
Osnova njegovog modela drutvenih rascepa ogleda se u dve ose: hori-
zontalna osa ideoloke dihotomije dravne preraspodele dobara (redistribuci-
je) i spontane trine alokacije, ukrtena je vertikalnom osom izmeu autori-
tarnih i liberalnih vrednosti (Orlovi, 2011: 19). Kielt je uoio da je osnovna
linija partijskog grupisanja bila du ose koja spaja dva pola: protrino-libe-
ralni nasuprot antitrino-autoritarnom polu.
Grafikon 1. Osnovna osa partijskog grupisanja u postkomunistikim
drutvima (Kitchelt, 1994 prema Spasojevi, 2011a: 110).
Sledei teorijski okvir nam je ponudio Nenad Zakoek iji je model znat-
no oslonjen na Lipseta i Rokana ali za aktuelnu upotrebu nam je Zakoekov
redefinisani model vie primenjiv. On predlae reducirani trostrani model sa
jasno odreenim polovima rascepa:
1. teritorijalno-kulturni (centar-periferija);
2. ideoloko-kulturni;
3. socijalno-ekonomski rascep.
Neto preciznije odreenje Lipset-Rokanove prve linije rascepa, centar-
periferija, definie kao konflikt oko dravnih granica i identiteta odnosno obi-
ma prihvatljive decentralizacije (Stojiljkovi, 2011: 80). Ovaj rascep obliko-
van je izmeu dominantne nacionalne kulture naspram etnikih, religijskih
i jezikih manjina u perifernim regionima. Ovo ukljuuje u sebe i konflikt
izmeu razliitih kulturnih identiteta (Orlovi, 2011: 20). Ideoloko-kulturni
rascep se odreuje kao konflikt oko razumevanja i tumaenja socijalnog i po-
litikog liberalizma ili konzervativizma, odnosno stava o rodnoj ravnoprav-
nosti, manjinama, crkvi, civilnom drutvu i politiko-institucionalnom di-
zajnu (Stojiljkovi, 2011: 80). Slavia Orlovi nam na osnovu ove teorijske
osa partijskog
grupisanja u
razvijenim
demokratijama
glavna osa
partijskog
grupisanja
Liberalno-kosmopolitske
politike
Autoritarno-
partikularistike politike
Trina
alokacija
Politika
alokacija
94 BOBAN STOJANOVI
konstrukcije predstavlja nekoliko podrascepa iz ideoloko-kulturnog rasce-
pa (primeri: stari reim-opozicija starom reimu; nacionalno-graansko; itd).
Treu liniju podela i rascepa ine socijalno-ekonomski konfikti oko (re)dis-
tribucije proizvedenih vrednosti (Stojiljkovi, 2011a: 80). Moe se razlikovati
kao trina alokacija ili politika (dravna) redistribucija.
Verovatno najbolju studiju socijalnih, politikih i partijskih rascepa sa
naih prostora su dali Komi, Panti i Slavujevi (2003). Kao uvod u njihovu
studiju Slavujevi nam daje etiri modela rascepa:
1. Socio-ekonomski rascep temelji se na razlikama u socio-demograf-
skim karakteristikama, odnosno na objektivno razliitom socio-eko-
nomskom poloaju pojedinanih socijalnih i funkcionalnih grupa,
ali i na samopercepciji toga poloaja. Kao indikatori socio-demograf-
skih karakteristika i socio-ekonomskog poloaja koriste se pol, mesto
stanovanja, starosna dob, stepen obrazovanja, zanimanje, prihod po
lanu domainstva, klasna pripadnost i sl.
2. Istorijsko-etniki rascep na naim prostorima dobijao je vid otvorenih,
esto i ekstremno radikalnih konflikata pripadnika razliitih etnikih
grupa, ali on obuhvata i latentne strukturisane konflikte. Ova hori-
zontalna linija istorijsko-etnikog rascepa dobija i drugu, vertikalnu
dimenziju: rascep izmeu nacionalistike i graanske orijentacije unu-
tar svake od etnikih grupa. Za analizu prve linije istorijsko-etnikog
rascepa koriste se razliiti indikatori etnike distance, a za analizu ver-
tikalne linije odnos prema pravima i slobodama (prioritet kolektivnih
prava-prioritet individualnih prava graana), priroda drave (nacional-
na-graanska drava), tretman srpskog nacionalnog pitanja(dravno-
demokratsko pitanje), odnos prema granicama (teritorijalne pretenzije
prema republikama bive Jugoslavije, priznavanje avnojevskih granica
u vreme raspada SFRJ), odnos prema Kosovu i Metohiji, nain reavanja
pitanja granica (sila-politika sredstva).
3. Kulturno-vrednosni rascep obuhvata niz dimenzija koje mogu razlii-
to da se strukturiu. Ipak one dobijaju sintetizovan izraz u generalnoj
dihotomiji tradicionalizam-modernizam pod koju moe da se subsu-
mira veliki broj suprotstavljenih temeljnih vrednosnih orijentacija bi-
raa (autoritarizam-tolerantnost; egalitarizam-neegalitarizam; razlike
u odnosu prema promenama, veri i crkvi), jednakosti poloaja polo-
va, institucijama civilnog drutva, meunarodnoj zajednici i irim in-
tegracijama (ksenofobija, izolacionistika orijentacija-orijentacija na
meunarodnu saradnju) i uslovima saradnje (apsolutni-ogranieni
suverenitet) itd. Kulturno-vrednosni rascep je trajno strukturisan ras-
cep, generisan nunim procesima modernizacije drutva, a opta hi-
poteza jeste da e dobijati na manifestnosti i intenzitetu sa dubinom i
ubrzavanjem procesa modernizacije u Srbiji.
4. Ideoloko-politiki rascepi temelje se na razliitim konceptima dru-
tvenog i politikog ureenja i globalnim pravcima razvoja drutva,
koji se operacionalizuju kroz razliite stavove o pojedinanim kon-
kretnim politikim pitanjima. Analiza ovih rascepa obuhvata prefe-
rencije razliitog tipa drutva (komunizam/socijalizam-kapitalizam)
i njegovih osnovnih socijalnih nosilaca (radnika klasa, privatni
preduzetnici, inteligencija itd), dominantnog tipa svojine (drav-
na/drutvena svojina-privatna svojina), razlike u shvatanju priro-
de i uloge drave u drutvenom ivotu (etatizam-liberalizam) itd.
(Slavujevi, 2003a: 13-15).
LINIJE RASCEPA I POLITIKE PODELE U SRBIJI
Karakter studije nam ne dozvoljava opsenu i obimnu analizu partijskih po-
dela koji nastaju iz socijalnih i politikih rascepa, zato emo izloiti samo
osnovne crte partijskih podela i koje su to partije i kako se one socijalno i po-
litiki dele i intenzitet rascepa meu njima. Pojedini autori pojednostavlju-
ju linije rascepa i svode politike podele na podelu: levica-(centar)-desnica.
Meutim, argumentacija jednog ovakovog polazita je dosta teka. Vrednosne
promene uinile su da orijentacija levo-desno postane nesigurna (von Beyme,
2002: 54). Dok u konsolidovanim demokratijama ovaj odnos jo uvek ima
veliko znaenje, u postkomunistikim drutvima mnogo se tee oblikuje ori-
jentacija biraa i partija na takvoj osi (von Beyme, 2002: 57; Mihailovi, 2006:
116). U aktuelnom razdoblju podela na levicu i desnicu je opstala, ali nije tako
odsena kao ranije jer postoji mnogo programsko-politikog preklapanja le-
vih i desnih partija (Goati, 2006: 50). Prema tome, za detaljniju analizu poli-
tikih partija i podela meu njima koristiemo specifikovanije modele koje
smo u prethodnom radu izloili.
Linije izrazitih podela moemo pre svega videti linijama rascepa u teorij-
skom okviru koji su nam dali Slavujevi, Panti i Koi. Socio-ekonomski ras-
cep koji nam nude deluje nedovoljno konkretnim da ga uzmemo u analizu.
Tanije, smatramo da ovaj vid rascepa utie prevashodno na graane, odno-
sno na njihov izbor, imajui u vidu da su partije postale sveobuhvatne-gubi se
ideja partija kao predstavnika unapred odreenih segmenata drutva, i partije
vie nemaju svoje utemeljenje u samo jednoj socijalnoj grupi (jedini izuzetak
je PUPS) (Katz b.d.; Mair, 1995: 7). Prema tome, ovaj vid socijalnih rascepa
vidimo kao posredan, na njih utie struktura biraa odreene partije, dok se
partije prema ostala tri modela rascepa sasvim jasno deklariu u svojim pro-
gramskim i drugim dokumentima, javnom delanju itd. to ipak nije sluaj sa
ovom vrstom rascepa. I dok se socijalno-ekonomska osa provlai kroz sve
tri druge linije rascepa i tek donekle direktno, a vie posredovana njima uti-
e na strukturisanje partijske scene Srbije, svaka od tri druge linije rascepa na
96 BOBAN STOJANOVI
svoj nain strukturie partijsku scenu Srbije i strukturisae je u srednjoronoj,
pa i duoj vremenskoj perspektivi, budui da se trajno reprodukuju generatori
ovih osa podela (Slavujevi, 2003b: 98).
Istorijsko-etniki rascep osim horizontalne linije, dobija i drugu, verti-
kalnu dimenziju: rascep izmeu nacionalistike i graanske orijentacije unu-
tar svake od etnikih grupa. Mislimo da je za nau analizu pre svega bitna
vertikalna linija, odnosno pozicioniranje partija izmeu nacionalistike i
graanske opcije. Pre razvrstavanja partija, moramo nadovezati i trei, kul-
turno-vrednosni rascep iz razloga to se ove linije podela gotovo preklapaju.
Empirijski nalazi pokazuju da se osa istorijsko-etnikog rascepa nacionalno-
graansko i osa kulturno-vrednosnog rascepa tradicionalizammodernizam,
ne seku, ve u velikoj meri preklapaju i to nacionalno se poklapa sa tradicio-
nalizmom, a graansko sa modernizmom (Orlovi, 2011: 26). Prema tome, za
potrebe naeg rada moramo jasno odvojiti politike aktere koji su nacionalni
tradicionalisti od graanskih modernista.
Prema ovoj tipologiji, jasno je da liberali (LDP) i socijaldemokrate (DS,
SPS, SDU, LSV, SDPS i uslovno PUPS) ulaze u kategoriju graanskog moder-
nizma, a da konzervatici (SNS, DSS, NS, JS) i nacionalisti (SRS) ulaze u katego-
riju nacionalnih tradicionalista.
to se tie ideoloko-politikog rascepa, koji se ogleda u kategorijama so-
cijalizam- kapitalizam; dravna/drutvena-privatna svojina; etatizam-libera-
lizam moemo opet jasno odvojiti partijske porodice, a samim tim i partije.
Liberalna partijska porodica je na osi kapitalizam, privatna svojina i liberali-
zam, dok se sve ostale partijske porodice nalaze sa druge strane te ose, na liniji
socijalizam, kombinacija privatnog i javnog vlasnitva i odreene forme eta-
tizma, tj. dravne redistribucije i intervencije. Zbog rastueg znaaja socijal-
no ekonomskih tema veina partija radi podrke biraa prenaglaava elemen-
te solidarnosti, socijalne kohezije i socijalne pravde (Stojiljkovi, 2008: 312).
Prema tome, model ekonomskog ureenja ne predstavlja velike linije rascepa
i partijskih podela to moemo videti iz podatka da tek u odnosu 10:1 graani
imaju stav da drava treba ozbiljno da brine o otvaranju novih radnih mesta
naspram stava da zapoljavanje treba da se prepusti slobodnom tritu i delo-
vanju zakona ponude i tranje (Stojiljkovi, 2010: 74). Iz ovoga se jasno vidi
da graani nisu previe okrenuti liberalnom kapitalizmu. Vanije je naglasiti
da se ekonomski rascep pre svega izraava na osi dobitnici-gubitnici tranzicije.
Dobitnici tranzicije kao takvi podravaju ekonomske promene, koje se bazira-
ju na brzoj privatizaciji, liberalizaciji i uvoenju trinih mehanizama. To ipak
ne znai da kod njih nisu rairene leviarske ideje o drutvenoj solidarnost. Sa
druge strane nalazili bi se gubitnici tranzicije, samim tim i zastupnici sna-
ne (tradicionalne, imajui u vidu znaenje u naem kontekstu) dravne uloge
i ekonomskog protekcionizma, zagovornici spore i ograniene privatizacije i
kontrolisanog razvoja kapitalizma, a ije interese artikuliu populistike, e-
sto desniarske politike organizacije (Spasojevi, 2011b: 127).
S toga, danas moemo zakljuiti da je dominantan model partijskih
podela u Srbiji onaj koji se oblikuje du linija socijalnih rascepa graan-
sko/modernizacijsko naspram nacionalistiko/konzervativno; ovde nagla-
avamo tezu sa poetka rada da se socijalne i politike podele oblikuju oko
najvanijih pitanja u jednom drutvu. Sami graani su ti koji ove socijalne
rascepe prevode u partijske podele svojim stavovima i politikim zahtevima. I
Spasojevi nam govori da je osnovni rascep tranzicione Srbije upravo podela
na tradicionaliste i moderniste (2011b: 124).
Naravno, ne bismo smeli zaboraviti i na niz drugih podela i rascepa, kao
to je npr. evrointegracije-protiv evrointegracija, gde ne moemo doi do ne-
kog uobiajnog principa i razlikovanja kroz partijske porodice. Gotovo sve
partije podravaju evrointegracije (razliitim intenzitetom), a jedino se SRS
i DSS protive evrointegracijama. SRS kao deklarativni princip protiv samog
koncepta EU, dok to se tie DSS njihov stav proizilazi iz problema i uslovlja-
vanja od strane EU
2
.
Rascep urbano-ruralno javljao se tek sporadino. Na rascepu drava-crkva
(religijsko-sekularno) imamo primer politizacije delovanja muftije Islamske za-
jednice u Srbiji, Muamera Zukorlia, i najava formiranja stranke. Rascep mate-
rijalizam-postmaterijalizam u Srbiji nije jasno oblikovan. Postmaterijalistike
vrednosti su tek naznaile mogui uticaj podelama oko parade ponosa u pret-
hodne tri godine. Regionalizacija kao tema koja se namee du rascepa cen-
tar-periferija ima rastui trend. Tome doprinosi trend regionalizacije u Evropi,
ali i potrebe graana za donoenjem odluka i raspodeli sredstava na lokalnom
nivou. Taj rascep e jaati u izbornom ponaanju stranaka i biraa (Orlovi,
2011: 37-38). Odreene, neofeministike struje smatraju da je podela po rodu
drutveni rascep koji je najdublji i politiki najznaajniji, i zaista moemo vi-
deti odreene javne politike i predloge zakona koji proizlaze iz ovih linija po-
dela (Pavlovi, 2010: 36). Ne smemo zaboraviti ni rascep NATO-antiNATO,
iako se ini da se trenutno oko ovog rascepa ne strukturiraju znaajnije partij-
ske podele, ali ih svakako moemo oekivati u budunosti.
ZAKLJUAK
Evidentno, razumevanje socijalnih i politikih rascepa nuno je za razumeva-
nje partijskih podela, ali i celokupnosti partijskih sistema. Oslanjajui se na
teorijske modele dali smo okvirni prikaz, a koliko nam je studija dozvolja-
vala pokuali smo da ukaemo na osnove linije partijskih rascepa u Srbiji.
Oblast istraivanja i razumevanja socijalnih i politikih rascepa e u procesu
2
DSS je do 2008. godine bila zagovornik evrointegracija, i kao najjaa stranka u
Vladi (2004-2007) radila je na procesu pridruivanju EU.
98 BOBAN STOJANOVI
demokratske konsolidacije u Srbiji sigurno u budunosti biti eksploatisano
i mnoge veze, (ko)relacije i odnosi e pokuavati da se razumeju i objasne
preko socijalnih rascepa i njihovih ukorenjenosti u socijalnim strukturama,
preko kojih se reflektuju politike razlike i podele. Ovaj rad zaokruuje jedan
analitiki okvir za dalja istraivanja ove teme.
LITERATURA
[1] Antoni, Slobodan (2007), Rascepi i stranke u Srbiji, u: Ideologija i politike stranke
u Srbiji (ur. Lutovac, Zoran), Beograd: FPN, FES i IDN.
[2] Antoni, Slobodan; Pavlovi, Duan (2007), Konsolidacija demokratskih ustanova u
Srbiji posle 2000. godine, Beograd: Slubeni glasnik.
[3] Atlagi, Sinia (2007), Partijska identifikacija kao determinanta izborne motivacije:
teorijske kontroverze i problemi empirijskog istraivanja, Beograd: FPN i FES.
[4] Beyme, Klaus Von (2002), Transformacija politikih stranaka, Zagreb: FPZ.
[5] Goati, Vladimir (2006), Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom razdoblju, Beograd:
FES i IDN.
[6] Katz, Richard; Mair, Peter (1995), Chaning Models of Party Organization and Party
Democracy: The Emergence of the Cartel Party, Sage: Party Politics (Vol.1, No.1).
[7] Komi, Jovan; Panti, Dragomir; Slavujevi, Zoran (2003), Osnovne linije partijskih
podela i mogui pravci politikog pregrupisavanja u Srbiji, Beograd: FES i IDN.
[8] Lipset, Seymour; Rokkan, Stein (1967), Party Systems and Voter Alignments: Cross-
National Perspectives, New York: The Free Press.
[9] Mihailovi, Sreko (2006), Levica i desnica u Srbiji, u: Politike stranke i birai u
dravama bive Jugoslavije (ur. Lutovac, Zoran), Beograd: FES i IDN.
[10] Orlovi, Slavia (2011), Partijski sistem Srbije, u: Partije i izbori u Srbiji 20 godina
(ur. Orlovi, Slavia), Beograd: FPN i FES.
[11] Pavlovi, Vukain (2010), Drava i demokratija, u: Savremena drava: struktura i
socijalne funkcije (ur. Pavlovi, Stojiljkovi), Beograd: FPN i KAS.
[12] Slavujevi, Zoran (2003a), Uvod, u: Osnovne linije partijskih podela i mogui pravci
politikog pregrupisavanja u Srbiji (autori: Komi, Panti, Slavujevi), Beograd:
FES i IDN.
[13] Slavujevi, Zoran (2003b), Mogui pravci pregrupisavanja partijske scene Srbije,
u: Promene vrednosti i tranzicija u Srbiji: pogled u budunost (ur. Lutovac, Zoran),
Beograd:FESi IDN.
[14] Spasojevi, Duan (2008a), Socijalni i politiki rascepi-rukopis, Beograd: FPN.
[15] Spasojevi, Duan (2008b), Odmrzavanje zamrzunte hipoteze-novi pristup so-
cijalnim rascepima, u: Godinjak FPN 2008 (Vol.2, No.2 ur. Podunavac, Milan),
Beograd: FPN.
[16] Spasojevi, Duan (2011a), Dinamika politikih rascepa u Srbiji 2000-2010, u
Partije i izbori u Srbiji 20 godina (ur. Orlovi, Slavia), Beograd: FPN i FES.
[17] Spasojevi, Duan (2011b), Odblokirana tranzicija-politike podele u Srbiji nakon
2000. godine, u: Godinjak FPN 2011 (Vol.5, No.5 ur. Vujai, Ilija), Beograd: FPN.
[18] Stojanovi, Boban (2011), Nekonsolidovana Srbija, Beograd: Slobodni student (Vol.2,
No.8).
[19] Stojiljkovi, Zoran (2006), Socijalni rascepi i linije politikih podela, u: Politike
stranke i birai u dravama bive Jugoslavije (ur. Lutovac, Zoran), Beograd: FES i IDN.
[20] Stojiljkovi, Zoran (2008), Partijski sistem Srbije, Beograd: Slubeni glasnik.
[21] Stojiljkovi, Zoran (2010), Karakter i funkcije drave, u: Savremena drava: struk-
tura i socijalne funkcije (ur. Pavlovi, Stojiljkovi), Beograd: FPN i KAS.
[22] Stojiljkovi, Zoran (2011), Socijalni rascepi i polje politike, u: Partije i izbori u
Srbiji 20 godina (ur. Orlovi, Slavia), Beograd: FPN i FES.
Boban Stojanovi
SOCIAL AND POLITICAL CLEAVAGES
THEORETICAL FRAMEWORK AND CASE OF SERBIA
Abstract:
The paper deals with social and political cleavages, theoretical postulates
in this area and attempt of their application in the case of Serbia. In its
introductory part, paper will be focused on explaining what are the social
and political cleavages, whether and why they reflect on political parties,
and on divisions and cleavages among them. The second part is an analyti-
cal representation of the theoretical models of social and political cleav-
ages. In the last part we will try to show the current cleavages on the case of
Serbia, and also, to show the lines of party division and conflict. The paper
will show that certain cleavages not only intersect but overlap, and that on
those same overlaps are created most serious divisions in our society, as a
synthesis of multiple lines of division.
Key words:
social cleavages, political cleavages, lines of division, political parties, models.
100 BOBAN STOJANOVI
Veljko Jovanovi
Poperovo
suprotstavljanje
instrumentalizmu
Saetak:
U ovom radu emo pokuati da predstavimo gledite teorijskog instrumenta-
lizma i njegove birane slabosti na koje ukazuje Karl Poper. Poeemo opi-
som instrumentalistikog gledita, nastojei da ga to doslednije prikae-
mo. Ukazujui na osnovne slabosti te teorije i identifikovali dva osnovna
Poperova argumenta pri emo smo morali da izloimo njihovo mesto u nje-
govom delu. Prvi argument se sastoji u nemogunosti napretka nauke u okvi-
ru instrumentalistikog okvira, a drugi u slabosti filozofije jezika koju zastu-
pa instrumentalizam. Za kraj, razmotrili smo Poperove stavove po pitanju
prirode naih rei i dispozitivnog karaktera naih zakonskih iskaza
Kljune rei:
instrumentalizam, realizam, nauka, teorija, hipoteza, objanjenje, miljenje.
I
Razumevanju sveta koji nastanjuje i koji i sam stvara ovek je prilazio na ra-
zne naine. Pokuavajui da razume i objasni deavanja oko sebe, ovek se
krio iza teolokih dogmi, metafizikih spekulacija, empiristike tvrdoglavosti
ili transcedentalnih pojmova. U filozofiji nauke se dugo vodila polemika oko
prirode naunog objanjenja. Dok su esencijalizam i idealizam kao vidovi na-
unog objanjenja preputeni oblasti metafizike, realizam i instrumentalizam
se javljaju kao dve suparnike teorije u filozofiji nauke (Okasha, 2004: 66) te
emo se njima baviti.
Nauni realizam je gledite po kojem je prvenstveni cilj nauke istinit opis
stvarnosti, u tom smislu da svaki termin koji se koristi oznaava neki reali-
tet. Naime, kada govorimo o stolu ili o instituciji, mi koristimo simbol kojim
oznaavamo odreeni realni entitet ije se postojanje moe intersubjektivno
proveriti. S druge strane, instrumentalizam je teorija po kojoj se naunici, pa
i svi mi, esto koriste terminima i pojmovima koji nemaju nikakvog dodira
sa realitetima. Na primer, kada fiziari govore o atomima ili fotonima, oni
zapravo koriste termine oko kojih je postignut konsenzus, ali koji se ne mogu
zapaziti ni pomou mikroskopa niti bilo kog drugog tehnikog pomagala, te
stoga oni ostaju izvan domena naih ula (Okasha, 2004: 68). Isto se, po tom
kriterijumu, moe rei za ideje ili vrednosti. Realisti bi ideje i vrednosti sma-
trali za stvarne motive pojedinaca koje se mogu istraivati putem njihovog
ponaanja. Instrumentalisti bi ih smatrali za sredstava kojima se sluimo da
bi smo objasnili pojedinano delanje.
Prema izloenom vienju, instrumentalizam tvrdi da mi zapravo uvo-
dimo pretpostavke, odnosno da pretpostavljamo odreene realitete koji
nam slue kako bi smo interpretirali stvarnost. Dakle, cilj je da pruimo
to adekvatnije objanjenje odreenih dogaanja. Iz toga proizilazi da se
moemo osloniti i na pogrene pretpostavke sve dok zadovoljavamo krite-
rijume adekvatnog objanjenja ili predvianja. Dokle god nam teorije omo-
guavaju da tano izraunamo kada e doi do pomraenja sunca ili do po-
rasta stope nezaposlenih, mi se njima moemo sluiti kao valjanim. Tek
kada se pojavi problem koji se ne moe reiti na poznate naine (unji,
2007: 54) mi razmatramo postojee teorije, preispitujemo ih, doterujemo
(T. Kun) ili tragamo za novim koje mogu da objasne ili ree dati problem.
Motiv za stvaranje novih teorija bi prema tome bio praktino reavanje
problema koji nije mogue reiti primenom poznatih teorija. Iz tog razlo-
ga Poper oznaava instrumentalistike teorije kao pravila izraunavanja
(Poper, 2002g: 179).
II
Osnovna zamerka koju Poper upuuje instrumentalizmu jeste negativan stav
prema pragmatizmu. Naime, ukoliko nam teorije slue samo da bismo us-
peno izraunavali praktine tekoe sa kojima se susreemo i da bismo us-
peno reavali te probleme, mi se moemo zadovoljiti ovakvim stanovitem.
Zapravo, to esto i radimo. Kada graevinski inenjer pravi projekat zgrade,
on ne uzima u obzir to to se Njutnova teorija gravitacije zasniva na pretpo-
stavkama, pa ni to da je, kao fizika teorija, prevaziena. On e se njome oko-
ristiti, i ako mu ona omoguuje da doe do dovoljno tanih rezultata, ne po-
stoji razlog da se njome ne poslui (Freudenthal, 2003: 228).
Meutim, kakva bi bila uloga nauke i teorije prema tom stanovitu? U
tom sluaju se nauka podreuje praksi i reavanju praktinih problema.
injenica da su praksa i nauno saznanje meuzavisni, da nauno sazna-
nje zavisi od razvijenosti prakse ali i da razvijenost prakse sa svoje strane
102 VELJKO JOVANOVI
doprinosi razvoju naunog saznanja (Milosavljevi, Radosavljevi, 2008:
34), svesno se zapostavlja. Previa se i injenica da nai praktini ciljevi
nisu konstanti i nepromenljivi. Oni se menjaju, ponekad i veoma brzo, a
uspeh praktine primene zavisi od sposobnosti zaboravljanja prethodnog
(Bauman, 2009: 142).
Poto meta-teorijski stavovi naunika mogu uticati na njihova istraiva-
nja i njihove teorije (Freudental, 2003: 242-243), ovde dolazimo do mesta
na kojem, da bi smo ukazali na osnovni argument, moramo ukratko skicirati
pojedine Poperove postavke.
III
Filozofska tradicija kritikog racionalizma je svoj najpotpuniji izraz dobila u
delu Karla Popera. Osnovna karakteristika te tradicije jeste to da se zasniva
na pretpostavci epistemolokog skepticizma, odnosno pretpostavci o pogre-
ivosti, ogranienosti, nepotpunosti i neizvesnosti ljudskih saznajnih moi
(Vujai, 2002: 260). Na osnovu toga proizilazi teza o nunosti stvaranja kri-
tike tradicije, jer kako ne moemo biti sigurni u istinitost naih teorija mi ih
moramo potvrivati i kritiki preispitivati.
Naime, kritiki racionalizam se suprotstavlja prosvetiteljskom racionaliz-
mu koji je verovao u apsolutnu saznajnu mo razuma ili istog miljenja. S
druge strane, Poper ne porie postojanje istine i ne prihvata empirijski do-
gmatizam. Ka istinitim teorijama se moemo kretati samo stvaranjem kritike
tradicije i kritikom razliitih orijentacija. Osnovna metoda nauke postaje kri-
tika, jer se jedino saznavanjem neistinitosti naih teorija moemo kretati ka
istinitijim. Time se praktino zahteva poveanje uvaenosti sukoba odusta-
janjem od linog interesa u korist kolektivne orijentacije (Kozer, 2007: 149),
odnosno u korist napretka nauke.
Poper sugerie kako bi model napretka nauke kroz kritiku trebalo da
izgleda na primeru fizike. Prema njegovoj zamisli taj model bi izgledao
ovako. Njutn je postavio neke osnovne principe dinamike tako to je sje-
dinio, korigovao i produbio teorije Keplera i Galileja. Njutnove principe
je kasnije Berkli kritikovao i osporavao, na osnovu Kantove kritike anali-
ze kojom je ukazao na to da se oni zasnivaju na odreenim pretpostavka-
ma. (Poper, 2002d: 269). Nakon Berklijeve kritike pojavila su se dva gledi-
ta o tom problemu, jedno Mahovo, instrumentalistiko gledite, i drugo
Ajntajnovo, odnosno gledite koje cilja na istinitost teorije (Poper, 2002c:
262). Sukobljavanjem ta dva gledita, Mahovog i Ajntajnovog, ova druga
teorija je isplivala kao bolja aproksimacija i stoga je izvrila veoma zna-
ajan uticaj na fiziku. Danas prisustvujemo i pobijanju Ajntajnove teorije,
zasnovanom na rezultatima u CERN-u.
103 POPEROVO SUPROTSTAVLJANJE I NSTRUMENTALI ZMU
IV
Dakle, mi se ne smemo zadovoljiti teorijama koje nam omoguavaju tano
izraunavanje i predvianje pojava ili dogaanja, kao to je to omoguava-
la Mahova teorija, jer bi u tom sluaju napredak predvianja u istoriji na-
uke bio iznenaenje (Losee, 2001: 253). Pored Losijeve saete formulacije
Poperovog stava, ovde treba istai jo jednu vrlo bitnu stvar. Naime, Poper
je empirista, to znai da, u krajnjem sluaju, smatra da nate teorije moraju
biti potvrene u praksi, dakle i na njoj zasnovane. Cilj nauke, prema tome,
jeste nauno objanjenje i nauno predvianje empirijske stvarnosti. Poper
ak tvrdi da nema sutinske razlike izmeu naina objanjenja i predvianja
(Poper, 2009: 128; Poper, 1973: 91).
U savremenoj filozofiji nauke je uobiajeno razlikovanje kauzalnog i deduk-
tivnog objanjenja (Okasha, 2004: 45-62). Kauzalno objanjenje bi se sastojalo u
tome da se pokae uzrok koji dovodi do neke pojave ili nekog dogaaja, pa bi se,
na primer, Sokratovo ubistvo objanjavalo injenicom da je kvario omladinu
zbog ega je osuen na smrt. S druge strane, deduktivno objanjenje se sastoji u
objanjavanju na osnovu optih zakona, a prema tome Sokratova smrt se ne bi
objanjavala injenicom da je osuen, ve zakonom koji bi mogao da glasi: Ko
popije odgovarajuu koliinu otvora, taj e umreti i dedukovanjem Sokratove
smrti na osnovu injenice da je popio odgovarajuu koliinu otrova.
Prema prethodnom tvrenju mogli bismo da zakljuimo da Poper zastu-
pa deduktivno objanjenje, samim tim ga izjednaavajui ga sa predvianjem.
Ali on uvodi jedan izuzetno znaajan uslov za objanjenje i predvianje. On
insistira na tome da nae teorije moraju biti takve da se mogu pobiti ili opo-
vrgnuti (Poper, 2002: 373). tavie, teorije izraene u deduktivnom obliku za-
pravo pretpostavljaju realitet na koji se odnose, ali neuspeh njihovog pobija-
nja ili opovrgavanja ukazuje na istinitost hipoteze, odnosno pretpostavljenog
realiteta ili odnosa. Kako potreba da se postavi jedna hipoteza ima svoje po-
reklo ili u svakodnevnom ivotu ljudi ili u samoj nauci (unji, 2007: 55),
razlikujemo praktine i teorijske hipoteze. Jedino teorijskim hipotezama, od-
nosno hipotezama koje svoje poreklo imaju u nauci, moemo ostvariti na-
predak u nauci, jer praktine hipoteze poprimaju najrazliitije oblike i zado-
voljavaju nau potrebu za predvianjem, a slue jedino zadovoljavanju nae
potrebe za doslednim izvoenjem teorije.
Kritika tradicija se ostvaruje ili kroz pobijanje teorije ili kroz pokuaj nje-
nog opovrgavanja. Naime, Poper zastupa hipotetiko-deduktivne teorije ili ak-
siomatski izvedene teorije (Poper, 1973: 66). Kao takve, one se mogu pobiti i-
njenicom da nisu dosledno izvedene, da postoje pogreke u dokazivanju ili da
hipoteze i aksiomi nisu dobro zasnovani. S druge strane, teorije se opovrgavaju
injenicom da ne uspevaju da dobro predvide budue dogaaje ili da objasne
empirijske podatke. Dok kod pobijanja teorija nema velikih nedoumica, kod
njihovog opovrgavanja javljaju se znatne tekoe.
104 VELJKO JOVANOVI
Nije redak sluaj da nailazimo na teorije koje se ne mogu adekvatno opo-
vrgnuti. Najbolji primer za to je marksistiko proroanstvo o nunoj revoluciji
i nunom nastupanju socijalistikog poretka. Marksisti uvek mogu da oprav-
daju svoje tvrenje poveanom ulogom drave blagostanja ili nekim drugim
principima koji su nuan dolazak revolucije odloili. Tako je i Kami mogao da
objanjava Mersovljevo ubistvo sluajnim spletom okolnosti.
Poper uvodi kriterijum po kojem se teorije razlikuju od metafizikih spe-
kulacija. Taj kriterijum upravo predstavlja mogunost opovrgavanja teorije
(Poper, 2002: 373). Naravno, esto dolazimo situacije da proveru neke teo-
rije onemoguava nae znanje ili praktine okolnosti, ali tu teoriju neemo
odbaciti sve dok iz nje moemo da izvodimo stavove o ponaanju fizikih
tela (Poper, 2002: 387). Dakle, da bi smo teoriju opovrgli, mi emo da iz nje
izvodimo sve stavove koje nam ona omoguava da bi smo posredstvom njih
pokuali da teoriju i njene hipoteze potvrdimo ili opovrgnemo. Sve dok ne
naiemo na empirijske injenice koje ne protivree tim izvedenim stavovi-
ma, mi moemo pretpostavljati istinitost nae teorije, odnosno moemo je
smatrati za istinitu.
V
Ako svo nae znanje treba da bude intersubjektivno proverljivo, i ako nae te-
orije treba da prue odgovarajue objanjenje, odnosno, ako se na osnovu
njih mogu dedukovati ponaanja fizikih tela, postavlja se pitanje da li su sve
nae teorije instrumentalistike. Upravo iz tog razloga je uveden pomenuti
kriterijum. Realizam smatra da, kako je pomenuto, nae teorije opisuju stvar-
nost kakva jeste. Instrumentalizam se zasniva na stanovitu da su teorije uvek
orijentisane prema praksi. U prvom sluaju, praksa se javlja kao sredstvo za
proveru teorije, a u drugom kao njen konstituens.
Dakle, sutinski spor realizma i instrumentalizma se javlja oko uloge
prakse u teorijama, odnosno oko praktine primene teorijskog saznanja. Da
nije tako, Poperova teorija bi se mogla opisati kao instrument za napredak na-
uke, pa time kao instrumentalistika.
Iz same prirode naunog objanjenja proizilazi da se mi esto moramo
sluiti pretpostavkama. Naime, ukoliko pokuavamo da pronaemo objanje-
nje koje e moi da nam poslui u veem broju sluajeva i koje e izdrati nae
najstroe provere, mi moramo da pretpostavimo postojanje istinitog objanje-
nja (unji, 2007: 21). tavie, mi moramo da pretpostavimo da postoje zako-
ni koje mi moemo saznavati i koji su vredni saznavanja, a po kojima se pojave
odvijaju. Ovakvo shvatanje je oznaeno kao modifikovani esencijalizam, sa
naglaskom na modifikovani (Poper, 2002: 180) jer za razliku od istog ili
klasinog esencijalizma ne traga za intristinom prirodom ili sutinom pojava,
ve samo za pravilnostima ili zakonitostima njihovog odvijanja.
VI
Dok su realisti zainteresovani za nauno objanjenje iz kojeg se moe izvesti
stav o ponaanju realiteta u stvarnosti, instrumentalisti zastupaju kauzalno
nauno objanjenje koje se sastoji u pronalaenju uzroka pojavljivanja ili po-
naanja tih realiteta. Nakon neuspelog pokuaja da se razlika izmeu deduk-
tivnog i kauzalnog objanjenja zasnuje na razlici pojedinih nauka, usledila je
argumentacija i odbrana instrumentalistikog gledita.
Argumentacija u korist instrumentalizma se kretala u dva pravca, koja
implikuju slina reenja. S jedne strane, stoji semantika teorija istine po ko-
joj nai iskazi mogu biti istiniti ako, i samo ako, su intersubjektivno proverlji-
vi. Nominalistika filozofija jezika, s druge strane, zahteva da se nai iskazi od-
nose na stanja tih realiteta. Tako bi smisleni i istiniti iskazi prema navedena
dva kriterijuma bili oni koji opisuju stanje odreenog predmeta u odreenom
trenutku, na odreenom prostoru (Poper, 2002: 176).
Pokuaemo da to ilustrujemo primerom. Ukoliko elimo da iznesemo
bilo kakav iskaz o ai, mi moramo da zadovoljimo formu koja bi izgledala
ovako: aa koju u ovom trenutku opaamo je takva i takva. Pritom, kada
je opisujemo, mi moramo da ukazujemo na stanje u kom se ona nalazi u tre-
nutku u kom je posmatramo, pa bi prethodni iskaz podnosio da o ai kaemo
da je okrugla, providna, prazna i da je od stakla. Problem nastaje kada nakon
nekoliko trenutaka aa padne i polomi se. Mi tada moemo da iznesemo novi
iskaz koji e nam saoptiti da je aa sada polomljena na nekoliko delova. Ali,
mi ne smemo da donesemo iskaz dispozicionog karaktera koji bi nam ukazi-
vao na to da je aa koju smo posmatrali lomljiva, da moe da se polomi. Ono
to moemo da uradimo jeste da donesemo iskaz o tome da je ona u jednom
trenutku bila cela, da bi par trenutaka kasnije bila polomljena. Dakle, mi emo
konjunkovati ta dva iskaza, bez uspostavljanja odnosa izmeu njih.
Predstavljena semantika teorija istine je ubrzo naputena, a zahtevi no-
minalistike filozofije jezika donekle ublaeni iz objektivnih razloga.
Instrumentalizam ipak ostaje pri tome da se mi koristimo realitetima ili poj-
movima koje smo zapravo pretpostavili da bi smo mogli da vrimo adekvatne
proraune. Naime, sada, prema novom kriterijumu, za au moemo rei da
je ona lomljiva, iako jo uvek nije polomljena. Kada se polomi, mi pretpo-
stavljamo uzrono-posledinu vezu izmeu injenice da je aa pala i inje-
nice da je nakon pada bila polomljena, a pretpostavka se sadri u naem iska-
zu dispozitivne vrste. Ovo je u filozofiji nauke poznato kao logiki problem
indukcije koji je formulisao jo Hjum (Okasha, 2004: 27-30; Milosavljevi,
Radosavljevi, 2008: 228-231).
Ovde je instrumentalizam izneo svoj najjai argument. Naime, ako su nai
pojmovi dispozitivni, oni ukazuju subjektu saznanja na mogunosti stanja i pro-
mene odreenog predmeta. Kada za staklo kaemo da se moe polomiti, to zna
nas ima praktinu vrednost u sluaju da elimo da ga polomimo ili ukoliko nas
106 VELJKO JOVANOVI
upozorava da se moe polomiti ukoliko ne budemo paljivi. Isto tako, za neku
knjigu moemo rei da se moe proitati, ali to za nas nema znaaja ukoliko ne
znamo da itamo. Subjekt u nauci se tako javlja kao konstitutivni inilac prema
kome su usmereni nai zakoni i teorije, pa ak i priroda naih rei.
VII
Svoj stav prema filozofiji rei Poper saeto iznosi kroz dve teze. Prvo tvrdi da
zadatak filozofije nije reavanje lingvistikih zagonetki (Poper, 1999: 174), a
neto kasnije da su pojmovi i rei samo orua za formulisanje stavova, pret-
postavki ili teorija (Poper, 1999: 175). Dakle, po njegovom miljenju nije
vano kakvim emo se reima koristiti, dokle god uspevamo da formuliemo
smislene iskaze koji imaju znaenje. U te svrhe mi se moemo sluiti bilo ka-
kvim reima, simbolima, terminima ili pojmovima.
Svoje stanovite on opravdava time to razlikovanje izmeu rei sa zna-
enjem od onih bez znaenja, kao to su dispozicione prema nominalisti-
koj filozofiji, pretvara u pseudoproblem. Naime, ukoliko pokuamo da defi-
niemo staklo (od koga je prethodno bila napravljena naa aa), mi emo
morati da se koristimo razliitim terminima. Moemo rei da se pravi od
kvarcnog peska iju hemijsku strukturu ini jedan atom silicijuma (Si) i dva
atoma kiseonika (O
2
). Ali mi, osim u koliko ne elimo da pravimo staklo,
nemamo mnogo koristi od takvog saznanja. Mnogo vie bi nam pomoglo
ukoliko bi smo rekli da je staklo providno i da se moe polomiti, dakle da
se koristimo dispozitivnim pojmovima bez stvarnog znaenja. Ukoliko sad
pokuamo da definiemo taj dispozicioni pojam polomljivo, mi emo to
uiniti tako to emo ukazati na stvari koje se mogu polomiti, a izmeu osta-
log i na staklo. Ovim se ukazuje na to da su sve nae rei i svi nai pojmovi
u manjoj ili veoj meri samoreferentni, odnosno da se odnose sami na sebe
(Poper, 2002: 440). Dakle, nije subjekt jedino to konstituie prirodu naih
rei. Rei se odreuju kako prema subjektu, tako prema objektu na koji se
odnose, ali i prema odnosu sa drugim reima.
Ukoliko bi smo se sluili samo intersubjektivno proverljivim stavovima,
odnosno iskazima, nae znanje ne bi bilo mnogo vie od prostog nagomilava-
nja podataka: Ova aa ovde u ovom trenutku je sainjena od molekula silici-
jum-dioksida i iz jednog je dela. S druge strane, ukoliko se koristimo dispozitiv-
nim pojmovima, ne moemo da izbegnemo njihovu samoreferentnost.
Poper je nezadovoljan redukovanjem prethodne tvrdnje instrumentaliz-
ma na pseudoproblem, pa zato iznosi ukazuje na nedoslednost u primeni te-
orija. Oznaavajui instrumentalizam kao teorije izraunavanja, on ukazuje
na to da se pravila koje one implikuju mogu primenjivati samo u odreenim
sluajevima. Kada pokuavamo da izraunamo kada e doi do pomrae-
nja Sunca, mi se koristimo Njutnovom teorijom kao instrumentom. Kada bi
smo pokuali da objasnimo neka druga kretanja (na primer, kretanje fotona),
Njutnova teorija nam ne bila od pomoi. To znai da ona vai za odreeni deo
klase pojava, i to upravo za onaj deo klase pojava za koju se moe upotrebiti
(Poper, 2002: 182).
VIII
Sada emo pokuati da razmotrimo zbog ega dolazi do ovakvih nedosledno-
sti i zbog ega se subjekt u nauci javlja esto kao konstitutivni inilac pojedi-
nih njenih delova, odnosno, da li je mogunost objektivnog naunog sazna-
nja stvarna? Moemo li mi, kao subjekti naunog saznanja, da nae saznanje
oslobodimo subjekta, tj. nas samih?
Tezu da je objektivno saznanje mogue, Poper argumentuje na jedan spe-
cifian nain. On tvrdi da ukoliko svet stvari fizikih objekata nazove-
mo prvi svet, a svet subjektivnih iskustava (kao to su misaoni procesi) drugi
svet, tada moemo iskaze po sebi nazvati treim svetom (Poper, 1991: 230-
231). Dakle, nae rei, kao proizvod drugog sveta, kao proizvod delatno-
sti miljenja, ne mogu se osloboditi uea subjekta, iako ontoloki pripa-
daju treem. Njihov dispozitivni karakter se objanjava njihovim poreklom.
Ali ukoliko je forma u kojoj se javljaju takva, to ne znai da je subjekt nuno
njihov konstituens. Kako isto miljenje ne postoji, odnosno kako se nae
miljenje nuno odnosi i zasniva na emipirijskim injenicama, kako se dru-
gi svet zasniva na prvom svetu, tako proizvodi naeg miljenja, proizvodi
treeg sveta, nuno sadre i nuno se odnose na prvi svet. Dakle, sadri-
na proizvoda naeg miljenja nije sama subjektivna delatnost miljenja, ve
objektivnost empirijskih injenica.
Zbog toga je i mogao da tvrdi da sadraj [ovekovih VJ] misli to jest,
iskazi po sebi mogu, naravno, da protivree sadrajima misli drugoga
oveka(Poper 1991: 230). To zato to e se empirijski podaci razlikovati, ali
to samo ukazuje na nunost stvaranja kritike tradicije, ne poricajui objek-
tivnost tih sadraja. Forma u kojoj emo te sadraje izraziti moe biti razlii-
ta, a samo za formu, prema Poperu, konstitutivan je subjekt samim tim to je
jezik ovekov proizvod.
Interesantno je to da za razliku od, na primer, Hane Arent, Poper ne pri-
hvata postojanje iskustva miljenja u osami(Arent, 2010: 233), pa shodno
tome, smatra da se istraivanje procesa miljenja ne moe konstituisati kao
iskustvena nauka. Mi moemo istraivati miljenje samo posredno, odnosno
analizirajui proizvode miljenja (Poper, 2002b: 107). Izvesno je da bi, ana-
lizirajui jezik, mogli dosta da saznamo o naem miljenju. Formu u kojoj se
javljaju nae rei moemo pripisati subjektu i time opravdati dispozitivan ka-
rakter nai rei, pa i njihovu samoreferentnost. to se tie sadrine naih iska-
za i teorija, trag subjekta treba traiti u njihovoj pogreivosti.
108 VELJKO JOVANOVI
Za kraj emo rei da instrumentalizam, nakon to je pokuao da nae zna-
nje svede na praktinu delatnost usmerenu iskljuivo na njegovu primenu u
praksi, nije uspeo da obezbedi dobru argumentaciju u svoju korist. To to se
moramo koristiti hipotezama i to moramo da pretpostavljamo odreene re-
alitete ne znai da su te pretpostavke nuno neistinite. Naprotiv, strogom kri-
tikom proverom mi ukazujemo na njihovu neizvesnost, ali napretkom nauke
nae hipoteze postaju smelije i sigurnije, a njihovo opovrgavanje ili pobijanje
sve tee. Upravo to nam ukazuje da se pribliavamo istinitosti hipoteze ili pret-
postavljenog realiteta. S druge strane, dispozitivni karakter naih rei nije ni-
ta drugo do orue za formulaciju naunih zakona. Ukoliko se ne bismo njima
koristili, nae znanje bi bilo velika gomila podataka bez ikakvog sistematskog
karaktera. Dakle, ono na ta je instrumentalizam ukazivao kao na najveu sla-
bost naih teorija, pokazuje se kao njihova prednost.
LITERATURA
[1] Arent, H., 2010. ivot duha. Beograd: Slubeni glasnik i Aleksandrija Press.
[2] Bauman Z., 2009. Uenje hodanja po ivom pesku, u: Fluidni ivot. Novi Sad: Mediterran
Publishing, str. 141-154.
[3] Freudenthal, G., 2003. Instrumentalism and Realism as Categories in the History
of Astronomy: Duhem vs. Popper, Maimonides vs. Gersonides, u: Centaurus, br. 45, str.
227-248.
[4] Kozer, L., 2007. Funkcije drutvenog sukoba. Novi Sad: Mediterran Publishing.
[5] Losee, J., 2001. A Historical Introduction to the Philosophy of Science. 4. izdanje. New
York: Oxford University Press.
[6] Milosavljevi S., Radosavljevi I., 2008. Osnovi metodologije politikih nauka. 4. iz-
danje. Beograd: Slubeni glasnik.
[7] Okasha, S., 2004. Filozofija nauke: kratak uvod. Sarajevo: TKD ahinpai.
[8] Poper, K., 1973. Logika naunog otkria. Beograd: Nolit.
[9] Poper, K., 1991. Traganje bez kraja: intelektualna autobiografija. Beograd: Nolit.
[10] Poper, K. R., 1999. Kako vidim filozofiju, u: U traganju za boljim svetom. Beograd:
Paideia, str. 169-184.
[11] Poper, K. 2002a. Cilj nauke, u: Objektivno saznanje. Beograd: Paideia; Podgorica:
CID, str. 175-188.
[12] Poper, K., 2002b. Epistemologija bez subjekta saznanja, u: Objektivno saznanje. Beograd:
Paideia; Podgorica: CID, str. 101-142.
[13] Poper, K. R., 2002c. Beleka o Berkliju kao prethodniku Maha i Ajntajna, u: Pretpostavke
i pobijanja: rast naunog znanja. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarni-
ca Zorana Stojanovia, str. 252-263.
[14] Poper, K. R., 2002d. Kantova kritika i kosmologija, u: Pretpostavke i pobijanja: rast nau-
nog znanja. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia,
str. 264-274.
[15] Poper, K. R. 2002e. Razgraniavanje izmeu nauke i metafizike, u: Pretpostavke i po-
bijanja: rast naunog znanja. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica
Zorana Stojanovia, str. 369-421.
[16] Poper, K. R. 2002f. Samoreferentnost i znaenje u obinom jeziku, u: Pretpostavke i po-
bijanja: rast naunog znanja. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica
Zorana Stojanovia, str. 436-445.
[17] Poper, K. R., 2002g. Tri gledita o ljudskom saznanju, u: Pretpostavke i pobijanja:
rast naunog znanja. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia, str. 161-190.
[18] Poper, K., 2009. Beda istoricizma. Beograd: Dereta.
[19] unji ., 2007. Metodologija. 4. izdanje. Beograd: igoja tampa.
[20] Vujai, I. 2002. Pravo i politika u modelima politikog miljenja i delovanja, u:
Politika teorija: studije, portreti, rasprave. Beograd: igoja tampa i Fakultet politi-
kih nauka, str. 251-274.
Veljko Jovanovi
POPPERS OPPOSITION TO INSTRUMENTALISM
Abstract:
In this paper we will try to feature the instrumentalist view of science and its
essential weaknesses which were pointed by Karl Popper. We will start with
the description of instrumentalist view simultaneously trying to be as con-
sistent as possible. Later, we will point out on the malaises of that theory
and we will identify two basic Poppers arguments whereby we will have to
show their position in his work. The first argument is consistent in sciences
inability to make progress within the instrumentalist frame; the other is in
the weakness of the instrumentalist philosophy of language. At the end, we
will discuss Poppers view of the nature of our words and the dispositive
character of our formulations of laws.
Key words:
instrumentalism, realism, science, theory, hypothesis, explanation, thinking.
110 VELJKO JOVANOVI
Andrijana Akrabi
Ekonomska politika
u savremenosti
meunarodnih
globalnih institucija
Saetak:
Predmet analize u ovom radu je znaaj i uloga ekonomske politike u svetu u
funkciji savremenih procesa globalizacije i novih formi vladavine svetskog
trita uz recepte meunarodnih globalnih institucija. Ekonomska politika
i njeno sprovoenje u osnovi je drutvenog napretka i razvoja, ali isto tako i
zavisna od reformskih koncepata i njihovog sprovoenja, pogotovo zemalja
u tranziciji. Osnovni cilj svake ekonomske politike je ekonomski prosperitet
i razvoj. Meutim, ono to se danas deava jeste da je ekonomska politika
pala pod uticaj politikih interesa i ciljeva globalnih monika dananjice,
ije olienje nalazimo u globalnim institucijama. Da je ekonomska politika
drala uzde, a da su se ljudi od nauke angaovani na formulisanju prepo-
ruka u pogledu politike ogradili od svih vidova politizacije i interesa idej-
nih monika, sada bismo i mogli govoriti o uspesima ekonomskih procesa
i tokova. Analizi dananjeg stanja ekonomskih procesa i tokova pristupili
smo sa dva aspekta, aspekt prelaska sa planske (komandne) ekonomije na
trinu ekonomiju uz dejstva globalnih procesa i u tom toku analizu po-
sveujemo i globalnim finansijskim institucijama i njihovim receptima.
Pokuaemo da sagledamo puteve ekonomskih procesa i tokova, da iznedri-
mo novi put u rekonstrukciji sadanjeg stanja globalnog sveta i ponudimo
reenja izlaska iz krize delovanja globalnih ekonomskih institucija u ijoj je
nadlenosti veliki broj dananjih ekonomskih tokova.
Kljune rei:
ekonomska politika, globalne ekonomske institucije, tranzicija, globalizacija,
Vaingtonski sporazum, ekonomski sistem, ekonomska nauka.
UVOD
ivimo u vremenu krupnog kapitala i njegovih igraa, koji spremni i predu-
predljivi emituju svoje interese, uticaje, mo celinom planetarnog procesa. U
skladu sa ovim kontinuumom odvijaju se dijametralno suprotni procesi na
nas i na ivot cele planete, i to od ujedinjavanja i integracije, do potinjenosti,
razjedinjenosti, dominacije.
Dinamika ekonomskih globalnih procesa sa svojim rezultatima obeleila
je sa posebnom energijom poslednju deceniju prolog veka, dok se sa jo jaim
intenzitetom ispoljava u ovom naem trusnom vremenu. To to se tranzicija
(iz socijalistikog u kapitalistiki privredni sistem) ispoljavala u vreme prevla-
sti trine privrede i monetarizma znaajno je uticalo na njen dalji tok. Oblast
naeg interesovanja i istraivanja u ovom radu bie odnosi izmeu tranzicije i
tzv. Vaingtonskog dogovora izmeu amerike Vlade, Meunarodnog mone-
tarnog fonda i Svetske banke kao i rezultati ekonomske nauke.
Svaki novi politiki i privredni sistem uspostavlja se (ili bi bar trebalo da
se uspostavlja) sa jasnom konstruisanom slikom o stvarnom privrednom, so-
cijalnom stanju i politikom ureenju, o moguim posledicama promena kao
i merama njihovog suzbijanja. Meutim, put tranzicionih promena poinje
bez ove jasne slike, jednog novog konstrukta ivota i ureenja, moguih
posledica, bilo jedne zajednice, bilo jedne ire oblasti.
Zapadni ekonomisti, a naroito zapadne jake finansijske institucije dava-
le su recepte zasnovane na pretpostavkama o lakoj pretvorljivosti. Ona je,
pre svega, ila ka potpunom eliminisanju deformisanih netrinih institucija,
uvoenju privatnog vlasnitva i laissez-faire trinog mehanizma kako bi se
socijalistike privrede odmah nale meu drave blagostanja.
Ako uzmemo da su nekadanje socijalistike evropske privrede i njihova razvi-
jenost proizvod socijalnog partnerstva onda su one mnogo slinije privredama po-
sle Drugog svetskog rata nego dananjem trinom mehanizmu.Jedna ideologija
zamijenjena je drugom; ovog puta ideologijom trinog fundamentalizma (Stiglic, 2004:
294). Zato je i neophodno pratiti i analizirati njen tok, posledice, postavljati pitanja
i dovoditi u pitanje, ne zatvarati oi pred delima aktera koji se kriju ispod plata glo-
balizacije i njene, danas ve vidimo, neadekvatno primljene i sprovedene ideologi-
je. Ovo je samo era pogrenih procena stanja privreda makroekonomske stabiliza-
cije, privatizacije bez jasnih pravila i njenih trusnih efekata, i trita bez institucija.
Uklanjane barijera slobodnoj trgovini, vra integracija nacionalne eko-
nomije moe biti i jaka snaga u funkciji dobrobiti svih u svetu, ali da bi se to
desilo tok globalizacije kojim se do sada upravljalo (ukljuujui recepte poli-
tika za nerazvijene, zemlje u razvoju, kao i meunarodne trgovinske ugovore)
mora se na sveobuhvatniji i smisleniji nain ponovo promisliti. Treba ukazati
i na propuste u slubi konstruktivnijeg naina usmerenja, ka novom i boljem
ureenju, blagodetima za sve, a ne za nekolicinu, stabilnosti i prosperitetu za
koji jedna zajednica ne samo da moe, ve mora da se izbori.
112 ANDRIJANA AKRABI
Danas se deava sasvim suprotna tendencija, o kojoj je francuski intelek-
tualac Pjer Burdije svojevremeno pisao (o potrebi ponaanja politiara kao
akademskih graana i njihove slube u naunim debatama), da ljudi od nau-
ke i angamana u formulisanju politike poinju iskrivljivati injenine evi-
dencije kako bi se uklopile u ideje dananjeg maga politike globalnog sve-
ta. Posledice su zastarjela, neadekvatna reenja, bez sagledavanja i uvaavanja
efekata koje e one imati po ljude, kao i istroene pretpostavke (koje su u osno-
vama politike MMF-a) da trite samo po sebi vodi ka efikasnim ishodima, ne
dozvoljavajui mogue, nekada i poeljne, dravne intervencije.
OD PROPASTI PLANSKE EKONOMIJE
DO SILE VLADAVINE TRITEM
Kao dravna doktrina, marksizam i lenjinizam su bile samo teorije odravanja
vlasti, a komunistike voe od Lenjina, Tita, do Maoa, kako veoma uspene u
osvajanju vlasti i njenom odravanju, tako nesposobne da tu vlast upotrebe u
graanske svrhe. Ideja centralnog planiranja celokupnog drutva pokazala se
kao manifestacija neznanja, koje se ogledalo u planiranju bez naune osnove
(Macner, 2003: 41).
Dokaze su obezbedili Hajek i Ludvig fon Mizes. Prema Hajekovoj tezi, ne-
mogue je da bilo koje centralno plansko telo koristi celokupno znanje da-
tog drutva, svih pojedinaca, efikasnih institucija i svih raspoloivih tehnika.
Kako Oskar Lange kae u svojim Ekonomskim teorijama socijalizma: da bi
se reio problem planiranja, vlastima su potrebne tri kategorije podataka: 1)
informacije o eljama potroaa, 2) troak proizvodnje alternativnih proizvo-
da (npr. javna i privatna sredstva prevoza) i 3) kvalitet resursa raspoloivih
za ispunjavanje potroakih elja. Fridrih fon Hajek e podrati ovu teoriju
u 2 sluaja i to u sluaju ako vlasti raspolau svim ovim podacima; centralna
planska vlast nikada ne raspolae svim podacima (Macner, 2003:43).
Takva ekonomija osuena je da promai sve ciljeve i planove koje su
moda i dobronamerni kreatori postavili, i to sve zbog nedovoljne iskorie-
nosti proizvodnog znanja. Ove i druge injenice navode komunistike reime
da razviju tajnu policiju, stvoreni da u sluaju borbe osvoje i odre vlast.
Krah socijalistike vlasti u jugoistonoj Evropi i blokovska podela sveta
dovode do modifikacije svetske scene i do novih reformi, gde zapaamo po-
veano dejstvo globalizacije i pojavne oblike dominacije i borbe za prevlau.
Nove zemlje nastale raspadom socijalistikog bloka postaju poprite sukoba
meunarodnih eksperata, dok lokalni i ogranieni ratovi postaju svakodnev-
nica, a blokada zemalja i kanjavanje neposlunih vojnim agresijama fak-
tor novodaaveg prava uz strategiju upravljanja krizama (Soki, 2011:3).
Simultano sa reformama i novim oblikovanjem svetske scene javljaju se i
oblici nejednakosti kao osnova novog globalnog procesa.
113 EKONOMSKA POL. U SAVREMENOSTI MEUNAR. GLOB. I NSTI TUCIJA
Istorija nam je ostavila lekcije, kao primere jedne uspene modernizacije i
rasta japanske ekonomije, a i kasnijih azijskih ekonomija, poznatijih kao
Azijski tigrovi (Hong Kong, Singapur, Juna Koreja, Tajvan). Njihov uspeh
zasnovan je na nedogmatskom prihvatanju ideje da se tritem mora uprav-
ljati da bi se obezbedila podrka preduzetnikim inicijativama. Ekonomski
napredak u ovim zemljama ne bi bio mogu kroz preice kapitalizma skroje-
nih za bive komandne privrede Istone Evrope.
Glavne osobenosti programa rekonstrukcije koji zahtevaju svesnu akciju po-
jedinaca, pojedinanih aktera, kolektivnih inioca i javnih vlasti su: stabiliza-
cija proizvodnje i zaposlenosti, stvaranje povoljnih uslova za rast proizvodnje,
industrijska i regionalna politika, meunarodno okruenje (ema saradnje
koja bi trebala okupiti sve nivoe kompeticija i hijerarhije), uloga drave (kao
nevidljiva ruka koja spreava delovanje sebinih interesa iji su rezultati u
neskladu sa optim napretkom), ono najznaajnije, zajedniki opteprihva-
en program koji podrava socioekonomsku rekonstrukciju.
Postmoderni svet se ne razvija ujednaeno, a posledice trine ekonomije
nisu bezazlene.Veina multinacionalnih kompanija smetena je u Americi, a
one koje nisu opet su smetene u bogatijim zemljama, pa prema miljenju
mnogih teoretiara, dananji svet pripada industrijski razvijenom Severu, i,
prema tom shvatanju, ona unitava lokalne kulture, uveava nejednakosti u
svetu usled ega imamo tendenciju sve veeg broja siromanih. I zaista, sta-
tistika je poraavajua: od 1989. do 1998. godine udeo najsiromanije peti-
ne svetskog stanovnitva u svetskom prihodu je opao sa 2.3 na 1.4 odsto, a sa
druge strane udeo najbogatijih je porastao (Gidens, 2005:41).
U mnogim manje razvijenijim zemljama ekonomska stabilnost i zakono-
davstvo su izuzetno slabi ili uopte ne postoje, tako da pojedine transnacional-
ne kompanije prodaju dobra koja su zabranjivana u industrijalizovanim ze-
mljama (tetne pesticide, lekove loeg kvaliteta). Moglo bi se rei da ovo vie
lii na globalnu pljaku nego na globalno selo (Gidens, 2005:42).
Danas, najvaniji problem sa kojim se svetsko drutvo suoava je nejed-
nakost. Moda se na poetku i razmiljalo o stvaranju jednog novog svetskog
poretka zarad opteg dobra svih, bez ratova i sa progresom, saradnjom, na-
pretkom. Meutim, dananja slika kazuje nam suprotne tendencije. Nekada
smo bivali u ratu sa ljudima, danas smo najvie sa stvarima, procesima, sta-
njima, dok nas zabavljaju sa igrakama monici globalisti sprovode igru i
pletu sudbinu naroda irom sveta. Jaz izmeu bogatih i siromanih drava
odrava uspeh u dravama koju su izabrale kapitalizam i fijasko u dravama
koje ga nisu izabrale
3
(Reinert, 2006: 72).
3
Ovaj naslov, citat je iz jednog lanka objavljenog u uticajnom amerikom asopi-
su Foreign Policy 2003. godine a napisao ga je Martin Volf, ekonomski komenta-
tor Financial Timesa.
Kada posmatramo kako SAD vodi retoriku globalizacije, ini se da su pre-
uzeli ulogu Engleske iz 19. veka. Dakle, pre samo 60 godina, SAD su se borile
svim silama protiv Adama Smita i engleske ekonomske teorije koja ukazuje
da e zemlja postati bogata nezavisno od toga ta proizvodi. Od 1776. godine
do kraja Drugog svetskog rata, ekonomska teorija i praksa u SAD predstavlja-
ju dugu borbu protiv ekonomskih teorija koje danas, od svih drava, najvie
brane i zastupaju upravo SAD (Reinert, 2006: 113-114).
Danas kao da prolazimo kroz jedan takav period, samo to za razliku od
19. veka, engleska teorija trgovine nema jaku protivteu u obliku amerike
teorije. Neoklasina standardna teorija stvorila je sebi monopol. Pre nego to
doe do bilo kakve promene, poloaj siromanih postajae sve gori. Da bi-
smo doli do naune istine razvoja savremenog sveta, zasnovanosti optih
zakonitosti, karakteristika savremene proizvodnje, neophodno je posegnuti
u ekonomsku istoriju i ekonomske osnove, posmatrati ekonomske injenice.
Zadatak savremene ekonomske nauke je da analitiki i kritiki prosledi uz
primenu adekvatnih istraivakih metoda najvanije promene u oblasti in-
dustrijske i druge proizvodnje, ekonomije, socijalno-ekonomskih i dr. proce-
sa, razvoja modernih industrijsko-finansijskih korporacija, dravnih sistema,
kao i svetskih globalnih strategija (Soki, 2011:3). Ovakva analiza promena
je neophodna radi razumevanja savremenih tokova, trenutnog stanja jedne
zajednice, njenih mogunosti, dostignua, ali i posrnua, kako bi se efikasno
ukljuila u globalne procese kapitala.
BESKONANI
VAINGTONSKI KONSENZUS
Jedan od najznaajnijih dokumenata koji uslovljava sadraj ekonomske po-
litike u uslovima savremene globalizacije je Vaingtonski konsenzus.
Izraz Vaingtonski konsenzus je danas veoma poznata i esto ozlogla-
ena fraza u raspravama o trgovini i razvoju. Kovanicu je 1990. godine
uveo ekonomista Don Vilijamson objedinjujui osnovne principe na ko-
jima treba da poiva ekonomska politika latinoamerikih drava (ti prin-
cipi i preporuke se kasnije prenose i primenjuju i na ostatak svijeta). Ona
se esto smatra kao sinonim za neoliberalizam i globalizaciju. Kao
tvorac fraze, Don Vilijamson kae: Javnost irom sveta veruje da ozna-
ava skup neoliberalnih politika koje su nametnute zlosrenim zemljama
putem Vaingtona baziranih meunarodnih finansijskih institucija koje
su ih dovele do krize i bede. U formulisanju ovih principa kljunu ulogu
su imali Meunarodni monetarni fond, Svetska banka za obnovu i razvoj i
Ministarstvo finansija SAD. Sve tri institucije imaju sedite u Vaingtonu, pa
otuda i naziv.
Vaingtonske institucije u deset taaka preporuuju:
1. Fiskalna disciplina;
2. Preusmeravanje javne potronje;
3. Otvorenost za strane direktne investicije;
4. Finansijska liberalizacija;
5. Ujedinjen i konkretan devizni kurs;
6. Liberalizacija reima trgovine;
7. Poreska reforma;
8. Privatizacija;
9. Deregulacija;
10. Zatita svojinskih prava.
(Rodrik, 2006: 25)
Ovaj program, primenjen je u vreme vladavine Ronalda Regana i
Margaret Taer, najpre u SAD-u, a potom i u Velikoj Britaniji, a kasnije
biva i preuzet od strane EU i drugih zapadnoevropskih zemalja, Australije i
Novog Zelanda.
Posebno istiemo zemlje koje su vodee u primeni Vaingtonskog kon-
senzusa, kao to je Japan i zemlje tzv. Azijski tigrovi iz Jugoistone Azije.
Sedamdesetih i osamdesetih godina njihov ekonomsko-politiki koncept bio
je izuzetno uspean, dok u devedesetim upadaju u duboku krizu, koja se bez
sumnje poklapa sa liberalizacijom u opticaju i tokovima kapitala.
Primena ovog programa je posebno specifina za zemlje postsocijalizma.
Iz raznovrsnih razloga, primenjena je ok terapija u pojedinim zemljama,
dok su neke, kao to je NR Kina primenile sopstveni metod reformi.
Vaingtonski konsenzus je samo predstava jedne neoliberalne ideje koja
je zasnovana na stavu da e privatne firme koje se takmie na tritu done-
ti najvee mogue dobrobiti i dalekosenu drutvenu harmoniju (Macner,
2003:109).
USPESI I NEUSPESI GLAVNIH OPREDELJENJA
VAINGTONSKOG KONSENZUSA
U kolikoj meri je pobednika istorija ove ideje kao to je i obeavala popravila
proizvodnu mo ekonomije zemalja, regiona i sveta u celini moemo saznati
uvidom u kriterijume na osnovu kojih se procena donosi, a to su:
stabilnost novca, izbalansirani dravni budeti i meunarodna razmena;
stvarni ekonomski razvoj (stvarni rast, zaposlenost i ivotna oekivanja);
socijalna pravda (raspodela dobiti, vrednosti, uticaja).
Ukoliko se kao kriterijum uzme monetarna stabilnost tada je Vaingtonski
konsenzus uspeh za zemlje OECD-a, a ako je pak stvarni ekonomski razvoj sli-
ka se menja. U post-komunistikim zemljama Vaingtonski konsenzus je ist
promaaj. Razlozi su jasni:
a. Monetarna stabilnost moe se relativno brzo postii. Meutim, ona
oteava reorganizaciju preduzea i itavih proizvodnih grana ili je ak
onemoguava;
b. Deregulacija trita robe i faktora koji utiu na trite izlau nekada
plansku ekonomiju rizicima meunarodne utakmice. Bez ikakve za-
tite oni nisu pravi protivnik za meunarodne konkurente, barem ne
u vremenu prelaska od planske ka trinoj ekonomiji;
c. Trina ekonomija zahteva institucije poput graanskog prava i gra-
anskog suda koje se ne mogu razvijati u tankim dravama.
d. Prisilna privatizacija onemoguuje hitnu reorganizaciju preduzea i
favorizuje bive nomenklature;
Trita ne nastaju spontano, kako to pretpostavlja Vaingtonski konsen-
zus, ve se moraju kreirati i uspostaviti adekvatnom ljudskom aktivnou
(Macner, 2003: 109-110). esto se prenebregava injenica da je za uspeh eko-
nomske politike potreban uspeh preduzea da samofinansiranjem akumulira-
ju kapital. S obzirom da je za veinu ljudi u postkomunistikim zemljama re-
alni prihod nii od onog sa poetka promena to bi znailo da ovaj proces nije
ostvaren ni u jednoj od postkomunistikih zemalja. Kako zaposlenost zavisi
od ekspanzije investicija i rasta nacionalnog proizvoda, moemo konstatovati
da je u ovim zemljama nezaposlenost u dramatinom porastu. Transformacija
izvedena uz saglasnost sa neoliberalnim programom se tako, moemo rei, de-
generie do velikog i neizbenog materijalnog pada.
OBEANJA I REALNI DOMETI GLOBALNIH INSTITUCIJA
U raspoloivoj literaturi mogue je uoiti da obeanja globalnih institucija
nisu u skladu sa realnostima njihovog ispoljavanja. Stiglic pokuava da ana-
lizira ovaj raskorak, a posebno kritikuje meunarodne birokrate. Bezlini
simboli svetskog ekonomskog poretka, meunarodni birokrati, svugde pred-
stavljaju objekat napada (Stiglic, 2006: 17).
Zbog toga i ne iznenauju protesti irom sveta vezani za kritiku ponaanja
globalnih institucija. Protesti povodom sastanaka Svetske trgovinske organi-
zacije u Sijetlu 1999. godine predstavljali su ok, koji je od tada sve jai. Protesti
protiv politike institucija globalizacije nisu novost, decenijama ljudi koriste
ovaj vid pobune kada bi se mere tednje sprovedene u njihovim zemljama
uinile nepodnoljivim. Zahvaljujui globalizaciji, danas mnogi ljudi ive
due i njihov ivotni standard daleko je bolji, smanjen je oseaj izolovanosti i
omoguen vei pristup znanju. Naalost, za mnoge zemlje u razvoju globaliza-
cija nije donela obeane ekonomske koristi. Rastua podela na one koji imaju
i one koji nemaju poveava u Treem svetu broj siromanih koji su preivlja-
vali sa manje od jednog dolara dnevno. U Africi, visoke ambicije koje su se ja-
vile nakon sticanja nezavisnosti u velikoj meri su ostale neostvarene. Ako glo-
balizacija nije uspela smanjiti siromatvo ona nije mogla uvesti ni stabilnost.
Uvoenje trine ekonomije u Rusiji, kao ni u najveem broju drugih ekono-
mija u tranziciji nije donela obeane rezultate. Umesto obeanog, promene
su im donele siromatvo, trina privreda se pokazala mnogo gora nego to su
bivi komunistiki lideri predviali (Stiglic, 2004: 20).
Zapadne zemlje pritiskale su siromane da eliminiu trgovinske barijere
zadravajui svoje, spreavajui siromane zemlje da izvoze poljoprivredne
proizvode, liavajui ih time potrebnog izvoznog dohotka (Stiglic, 2006: 20).
Strmoglavi odliv novca ostavljao je za sobom sasvim posrnulu domau valutu
i slabljenje bankarskih sistema. Mnogo je sluajeva koji dokazuju da su kori-
sti od globalizacije bile manje nego to njeni zagovornici tvrde, a cena je do-
stigla enormne razmere, budui da je ivotna sredina bila unitena, politiki
procesi korumpirani. Globalizacija je snano ostvarivana preko meunarod-
nih korporacija, koje su prenosile osim kapitala i robe preko granica, takoe i
tehnologije. Takoe je vodila obnavljanju panje na ve odavno uspostavljene
meunarodne globalne institucije: Ujedinjene nacije; Meunarodnu organi-
zaciju rada, osnovanu 1919. godine pod sloganom pristojan rad i Svetsku
zdravstvenu organizaciju. Vei broj aspekata globalizacije na samom poetku
bio je pozdravljen, meutim, neto je krenulo naopako i u tom kontekstu sma-
tramo da je uputno posmatrati tri glavne institucije koje upravljaju procesom
globalizacije: MMF, Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija. Pored nave-
denih, tu je i jedan broj regionalnih banaka, mlaih sestara Svetske banke, vei
broj organizacija u sklopu sistema UN, kao to je Program za razvoj UN (UNDP)
ili Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD).
Najvea panja bie usmerena na dve institucije koje su u protekle dve de-
cenije bile u centru velikih svetskih ekonomskih zbivanja, ukljuujui finansij-
ske krize i tranzicioni period ka trinim ekonomijama, a to su MMF i Svjetska
banka. Potiu iz Drugog svetskog rata i rezultat su meunarodne monetarne i
finansijske konferencije u Breton Vudsu 1944. godine, kao rezultat zajednikog
napora da se finansira obnova Evrope nakon razaranja u Drugom svetskom ratu,
kao i nastojanje da se svet moe spasiti od buduih ekonomskih depresija. MMF
je bio osnovan sa uverenjem da je potrebna kolektivna akcija na globalnom ni-
vou da bi se odrala ekonomska stabilnost, isto kao to su i Ujedinjene nacije
bile namenjene za politiku stabilnost. MMF je javna institucija koja je finan-
sijski zasnovana na novcu poreskih obveznika irom sveta (Stiglic, 2006: 26). Ova
injenica se ne treba izgubiti iz vida, jer MMF ne izvetava o svom radu nepo-
sredno ni graane koji ga finansiraju, a ni one na ije ivote utie, ve, umesto
toga, izvetava ministarstva finansija i centralne banke drava lanica.
Tokom godina MMF je doiveo svoju promenu, od uverenja da su trita
loe funkcionisala do uzdizanja ideje o trinoj supremaciji uz veliku dozu ide-
oloke ostraenosti; od zagovaranja ekspanzivne ekonomske politike u cilju
stimulisanja privrede do obezbjeivanja fondova i to samo ako se zemlje anga-
uju u politikama koje vode suavanju prostor za ekonomsku aktivnost.
Najdramatinije bilo je tokom osamdesetih godina 20.veka, u vremenu
Ronalda Regana i Margaret Taer koji su propovedali ideologiju slobodnog tr-
ita, kada su MMF i Svetska banka postale nove misionarske institucije putem
kojih su ove ideje gurane ka nevoljnim siromanim zemljama koje su esto vu-
kle nove zajmove i donacije. Ranih osamdesetih dolazi do kadrovskog ienja
u svetskoj banci i Holis eneri, jedan od najistaknutijih amerikih ekonomista,
Maknamerin poverenik koji je izabran za predsednika Svetske banke 1968. go-
dine, zajednikim snagama pokuavali su iskoreniti siromatvo sve do prome-
ne uvara (dolaskom Regana na vlast). Tada dolazi i novi predsednik Vilijam
Klausen i glavni ekonomista Ana Kruger, najvie poznata po svom radu trae-
nja rente; o tome kako specijalni interesi koriste carine i druge mere protekci-
onizma da poveaju svoje dohotke na tu raun (Stiglic, 2006: 26-27).
Padom Berlinskog zida MMF dobija novu arenu delovanja- upravljanje
tranzicijom ka trinoj ekonomiji u bivem Sovjetskom Savezu i zemljama ko-
munistikog bloka u Evropi. U tom svojstvu MMF trebalo je da se ogranii na pi-
tanja makroekonomije, dok je Svetska banka trebala da se ogranii na strukturna
pitanja. Ove institucije mogle su zemljama kojima su se bavile obezbediti alter-
nativne perspektive za neke od izazova razvoja i tranzicije, usmeravajui se na to
da ojaaju demokratske procese. Meutim, obe su bile voene kolektivnom vo-
ljom G-7
4
, a posebno njihovih ministara finansija ili sekretara trezora.
Pola veka nakon njegovog osnivanja MMF je podbacio u svojoj izvornoj
misiji obezbeivanja globalne stabilnosti; on nije bio uspeniji ni u misija-
ma koje je preduzimao, kao to je voenje tranzicije zemalja iz komunizma
u trinu ekonomiju. Primena pogrenih ekonomskih teorija ne bi bila takav
problem da kraj, prvo kolonijalizma, a zatim i komunizma nije dao MMF-u i
Svetskoj banci mogunosti da u velikoj meri proire svoje odgovarajue izvor-
ne mandate i da u ogromnoj meri produe njihov domet. Rezultat toga za
mnoge ljude je siromatvo, i za mnoge zemlje socijalni i politiki haos. U os-
novi problema MMF-a kao i drugih meunarodnih ekonomskih institucija
lei problem upravljanja. Te institucije nisu samo pod dominacijom najbo-
gatijih industrijskih zemalja, ve i komercijalnih i finansijskih interesa u tim
zemljama. Problemi takoe nastaju i iz toga ko govori u ime neke zemlje. U
4
Vlade sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja (SAD, Japan, Nemaka, Kana-
da, Italija, Francuska i VB). Danas se G-7 tipino susree zajedno sa Rusijom G-8.
lanstvo u G-7, isto kao stalno lanstvo u Savetu bezbednosti UN, delom je stvar
istorijske sluajnosti.
MMF-u, to su ministri finansija i guverneri centralnih banaka. U STO, to su
ministri trgovine, a svaki od ovih ministara blisko je povezan sa izbornom ba-
zom unutar svoje zemlje.
Naalost, danas, mi nemamo svetsku vladu odgovornu narodu svake
zemlje, umesto toga mi imamo sistem koji Stiglic naziva globalno upravlja-
nje bez globalne vlade, tj. sistem u kojem se malo institucija Svetska ban-
ka, MMF, STO, i malo igraa- ministarstva finansija komercijalnih poslova i
trgovine, tesno povezanih svojim najirim interesima, dominiraju scenom.
Na toj sceni mnogi pogoeni njihovim odlukama ostavljeni su skoro bez
prava glasa. (Stiglic, 2004: 35). Stvaranjem nove globalne ekonomije u kojoj
e rast biti odriviji i manje nestalan, a njegovi plodovi ravnomernije po-
deljeni, uz propisana pravila i na adekvatan nain sprovedena, globalizacija
moe biti preoblikovana.
NEEFIKASNO PONAANJE GLOBALNIH
EKONOMSKIH INSTITUCIJA
Mnoga pitanja i pregovori koji su se mogli postii unutar Vaingtonskog
sporazuma, a nisu, mogla su doneti i bri razvoj i veu jednakost. Mali broj
bogatih u zemljama u razvoju dri najvei deo raspoloivog zemljita, a ve-
ina seljaka rade kao farmeri zakupci, zadravajui samo polovinu, ili ma-
nje onoga to proizvedu. Stiglic u svojoj knjizi Protivurenosti globaliza-
cije to naziva podeljenom rtvom koja slabi stimulaciju-tamo gde farmer
podjednako deli sa zemljoposednikom, efekti su isti kao da siromani far-
mer plaa 50% poreza (Stiglic, 2006:93). Dok se ovaj proces razmee svojim
negativnim efektima, MMF negoduje protiv visokih poreza koji se nameu
bogatima, navodei kako to razara podsticaje, ali nema ni rei o ovim skri-
venim porezima.
Nisu sve nizbrdice politike Vaingtonskog konsenzusa za siromane mo-
gle biti predviene, ali su do sada postale jasne. Od trgovinske liberalizacije,
praene visokim kamatnim stopama koja predstavlja siguran recept za uki-
danje radnih mesta i poveanje nezaposlenosti (iskljuivo na tetu siroma-
nih), do liberalizacije finansijskog trita koja nije praena odgovarajuom re-
gulatornom strukturom, siguran recept za ekonomsku nestabilnost su i vie
kamatne stope. Privatizacija koja nije praena politikama u oblasti konku-
rencije i previd da se osigura da monopoli ne budu zloupotrebljeni, moe
voditi viim cenama za potroae. Fiskalna strogost voena naslepo, pod po-
grenim okolnostima, moe izazvati visoku nezaposlenost i ponitenje soci-
jalnog ugovora (Stiglic, 2006: 96). Ako je MMF potcenio rizike za siromane
kao rezultate njegovih razornih strategija, on je isto tako potcenio i dugoro-
ne socijalne i politike trokove politika koje su opustoile srednju klasu, a
obogatile manjinu na vrhu.
Rezultati politika nametnutih Vaingtonskim konsenzusom
Za najvei broj zemalja koje su prigrlile njegove dogme, rezultati nisu bili
ohrabrujui: spor razvoj, a ako je i bilo rasta on je bio na strani manjine
krio se u tajnosti, loe voene krize, razoaranje tranzicionog puta iz komu-
nizma u trinu ekonomiju.
Gledano unatrag, razvojne strategije iz pedesetih i ezdesetih nisu odra-
ne, a ni mali uzlet rasta poetkom devedesetih takoe nije trajao. Proboj rasta
poetkom devedesetih bio je neto malo vii od nadoknaivanja. Svakako da
postoje i alternativne strategije koje se razlikuju, ne samo u prioritetima ve i
u politikama. Na primer: strategije koje ukljuuju zemljine reforme, ali ne i
liberalizaciju trita kapitala, potom one koje obezbeuju politike konkuren-
cije pre privatizacije, i najzad one koje obezbeuju da trgovinska liberalizaci-
ja prati stvaranje novih poslova (Stiglic, 2006: 99). Sutina slobode je u pravu
da se napravi izbor i da se prihvati odgovornost koja ide sa tim. Svaka zemlja
bi trebala da ima potrebu razmatranja alternativa, da kroz demokratske poli-
tike procese napravi sopstvene izbore. To je trebao da bude u prolosti zada-
tak meunarodnih ekonomskih institucija da obezbede zemljama potreb-
na sredstva da se same informiu i naprave izbore, uz razumevanje posledica
i rizika svakog od njih.
BUDUNOST PROMENA
I REFORMSKI IZAZOVI GLOBALNIH INSTITUCIJA
Globalizacija danas nije u interesu siromanih, a u mnogim delovima sveta de-
luje i nepovoljno na ivotnu sredinu, i ne doprinosi stabilnosti globalne eko-
nomije. Tranzicijom od komunizma ka trinoj ekonomiji se tako loe uprav-
ljalo da je (sa izuzetkom Kine, Vijetnama i nekoliko istonoevropskih zemalja)
uglavnom dolo do eskalacije siromatva dok su dohoci strmoglavo padali.
Globalno planiranje i upravljanje krizama mogue je iskljuivo uz nove i efika-
snije instrumente u cilju reavanja globalnih problema (Vukainovi, 2011: 32).
Arhitekta vladajue forme globalizacije (neoliberalna elita moi) predstavlja
i pokretaku (destruktivnu) silu globalizacije i veliku prepreku u njenoj hu-
manijoj formi. Dvadeseto stolee zapoinje snanim samopouzdanjem i opti-
mizmom, verom u neki humaniji svet utemeljenom u vladavini uma, dok nje-
gov kraj biva obeleen sa svetskim ratovima, plimom unutardravnih lokalnih
ratova, odaje sliku najdublje sumnje u racionalnost elita koje su na kormilu
drutva. Najveu pretnju globalizaciji danas predstavlja sama globalizacija
koja sadri seme vlastite destrukcije (Peujli, 2002: 195). Ako poemo od ide-
ologije i interesa, moramo rei da meunarodne institucije moraju postavljati
pravila kojih e se pridravati, raditi u interesu svih i vriti pravilnu raspodelu.
Mi ne moemo vratiti proces globalizacije unazad, ali je zato moemo uiniti
funkcionalnijom, a da bi to bilo mogue moraju postojati globalne javne insti-
tucije koje bi pomogle da se pravila uspostave. Fundamentalna promena koja
je potrebna da bi globalizacija proradila na nain na koji treba, jeste promena
u funkciji upravljanja. Ovo u MMF-u i Svetskoj banci iziskuje promene u gla-
sakim pravima, a u svim meunarodnim ekonomskim institucijama zahteva
promene koje obezbeuju da se u STO ne uju samo glasovi ministara trgovine,
a u MMF-u i Svetskoj banci ministara finansija i trezora.
Paradoks savremene svetske politike je u tome to se svet, osloboen pa-
raliueg pritiska hladnog rata, sada mora suoiti sa nizom izazova koji su isto
toliko pretei koliko i potencijalno neukrotivi, a rad nam pokazuje da i najvei
paradoksi lee u delovanju globalnih ekonomskih institucija (Kegli & Vitkof,
2006: 892). Najbolji nain da se osigura vea odgovornost meunarodnih fi-
nansijskih institucija za poloaj siromanih, ivotnu sredinu, kao i ire poli-
tike i ekonomske probleme, jeste da se povea otvorenost i transparentnost.
to se vie neka institucija bavi optim vrednostima, relevantnija postaje nje-
na demokratska legitimnost (Vuleti, 2003: 302). ini se da u MMF-u smatra-
ju da sklonost za tajnou prirodno ide uz njihov posao, ali MMF nije privatna
banka ve javna institucija. Stoga od velike vanosti predstavlja reformisanje
MMF-a i globalnog finansijskog sistema.
Prema naem miljenju, meu kljunim reformama koje su neophodne, da bi
se zaustavili negativni efekti globalizacije i meunarodnih globalnih instituci-
ja i sprovela adekvatna pravila za bolji razvoj i napredak svih, jesu sldee: una-
preenje bankarske regulative kako normativno, tako i u primeni; prihvatanje
velikih ekstrenalija (opasnosti liberalizacije trita kapitala, i tzv. vrueg nov-
ca) uz poeljne intervencije ukljuujui i one koje se ine kroz bankarski i po-
reski sistem; reforma institucija banknota i mirovanja kao i manje oslonca na
bailout-e; poboljanje mrea socijalne zatite, zdravstvenog osiguranja, i uprav-
ljanja rizikom, adekvatni propisani naini reagovanja na krize. Neophodno bi
bilo izgraditi i adekvatnu reformu STO i uravnoteiti njen program kao i izvri-
ti sveobuhvatnu reformu Svetske banke i njene razvojne pomoi.
* * *
Zapoinjanje dubokih tranzicionih promena bez sagledavanja posledica pro-
log stanja, mogunosti i stvaranja jasne slike budueg ureenja i napretka
upravo ostavlja prostora dananjim globalnim monicima za sopstvene za-
kulise novoga sveta. Nema nigde lakog puta i olake pretvorljivosti bez sa-
gledavanja injenica. Put sigurnog razvoja i prosperiteta je u postepenim i una-
pred konstruisanim putevima promene.Ta vrsta razvoja se nee ostvariti ako
samo par ljudi diktira politike koje zemlja mora bespogovorno slediti.
Razvijene zemlje bi trebale da eliminiu svoje trgovinske barijere, dok ze-
mlje u razvoju moraju same da preuzmu odgovornost za svoje blagostanje.
One bi trebale biti ohrabrene da usvoje zakonodavstvo o bankrotu i regula-
torne strukture prilagoene njihovoj sopstvenoj situaciji, a ne da prihvataju
ablone propisane za nerazvijene.
Preuzimanje recepata u vidu ok terapije, videlo se na primeru postso-
cijalistikih zemalja neadekvatna je metoda, rezultati su poraavajui: pad
bruto drutvenog proizvoda, socijalni trokovi, nezaposlenost, nejednakost,
kriminal, korupcija i ogromna zaduenost ovih zemalja. Put je u prilagodlji-
vosti i razvoju u skladu sa mogunostima svoje zajednice, uz recepte skroje-
ne na empirijskim osnovama jedne zajednice i za tu zajednicu.
I birokratija kao i narod stiu loe navike i nije laka promena steenih na-
vika, a prilagoavanje promenama moe biti bolno. Ali bez presedana, meu-
narodne institucije moraju zapoeti promene da bi nastojale i uinile da glo-
balizacija funkcionie. Uz vie odgovornosti, transparentnosti, uz pravila koja
e biti viena i koja e se sprovoditi, globalne ekonomske institucije mogu
zaustaviti negativne tokove i zadobiti novu preorjentaciju u drutvenom i-
votu. Dok nauka, koja je danas tek na polaznim hipotezama, nasluivanjima,
mora da se pokrene i uz nova saznanja ukae na neminovnost kretanja kako bi
se uhvatila u kotac sa globalnim tokovima ka buduem napretku.
LITERATURA
[1] Egon Macner, Monopolarni svetski poredak, Dosije, Beograd, 2003;
[2] Erik Reinert, Globalna ekonomija, igoja tampa, Beograd, 2006;
[3] Erik Reinert, Spontani haos, igoja tampa, Beograd, 2010;
[4] Entoni Gidens, Odbegli svet, Stubovi kulture, Beograd, 2005;
[5] Milorad Vukainovi, Rat za due ljudi, Rantec, Beograd, 2011;
[6] Miroslav Peujli, Globalizacija:dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2002;
[7] Noam omski, ta to hoe Amerika, IZPS, Beograd, 1995;
[8] Radoslav Gainovi, Politiko nasilje i globalizacija, Draslar partner, Beograd, 2009;
[9] Sreten Soki, Ekonomija Srbije, C-print, Beograd, 2011;
[10] arls Kegli, Judin Vitkof, Svetska politika, Prometej, Beograd, 2006;
[11] Dozef Stiglic, Protivurenosti globalizacije, SBM-x, Beograd, 2004.
[12] Vladimir Vuleti, Globalizacija-mit ili stvarnost: socioloka hrestomatija, Zavod
za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003;
[13] Dani Rodrik, Goodbye Washington Consensus, Hello Washington Confusion?,
Harvard University, January 2006, 1-29;
[14] Williamson, John. Did the Washington Consensus Fail? Outline of Remarks at
CSIS. Washington DC: Institute for International Economics, November 6, 2002.
Andrijana Akrabi
ECONOMIC POLICY IN THE CONTEMPORARY
INTERNATIONAL GLOBAL INSTITUTIONS
Abstract:
The subject of analysis in this paper is the importance and the role of the
world economic policy in the view of modern processes of globalization and
new forms of government of the world market with the recommendations of
international global institutions. Economic policy and its implementation is
fundamental to any social progress and development, but also depends on
reform concepts and their implementation especially the countries in tran-
sition. The main goal of any economic policy is economic prosperity and
development. However, what is happening nowadays is that the economic
policy fell under the influence of political interests and objectives of todays
power, whose embodiment is found in global institutions.
If the economic policy was holding the reins and if the people of science, who
were engaged in forming the policy recommendations, distanced themselves
from all forms of politicization and ideological interests of those in power,
we could now discuss the success of economic processes and trends. We ap-
proached the analysis of the present state of economic processes and trends
from two aspects, the aspect of transition from planned (command) economy
to the market economy with the effects of global processes; consequently the
analysis is dedicated to the global financial institutions and their recipes. We
will try to examine the ways of economic processes and trends, to introduce
a new path in the reconstruction of the current state of global world and of-
fer solutions to overcome the crisis affected by global economic institutions
which have authority over many todays economic trends.
Key words:
economic policy, global economic institutions, transition, globalization, the
Washington Treaty, economic system, economic science.
Luka Z. Boovi
Finansiranje politikih
aktivnosti u Srbiji od 2011.
Saetak:
Finansiranje politikih partija u Srbiji kontroverzno je pitanje od poetka vi-
epartijskog sistema. Novo zakonodavstvo koje regulie ovu oblast ima vie
ciljeva, od kojih su je moda najvaniji uvoenje reda u ovu oblast i podi-
zanje nivoa transparentnosti. Vano je razmotriti vrste prihoda koje partije
mogu da ostvaruju, zabrane i ogranienja u prikupljanju finansijskih sred-
stava, i domete novog zakona. Takoe, treba istai i gde se to zakon razlikuje
u odnosu na staro zakonodavstvo.
Kljune rei:
politike partije, finansiranje, javni izvori, privatni izvori, redovan rad, izborna
kampanja
Od uvoenja viepartizma u Srbiji, jedno od najkontroverznijih pitanja koje se
tie politikih partija je pitanje njihovog finansiranja. Pitanje finansiranja par-
tija naroito se aktuelizuje u predizbornom periodu, esto putem meusobnih
optubi politikih oponenata da nelegalno stiu finansije, da iza njih stoje fi-
nansijski centri moi, ili da koriste dravne resurse kako bi stekli korist. Takoe,
prilikom donoenja nekih odluka u parlamentu, opozicija esto optuuje vlast
da je odluka koja se donosi u interesu finansijskih centara moi, koji doniraju
partije. Upliv novca u politiku oduvek je bio praen kontroverzama, a kontro-
la novca u politici je bila cilj savremenih demokratija. Iz tog razloga danas su
naini finansiranja limitirani, i tei se transparentnosti novca u politici. To je,
razume se, u interesu graana koji e ovako znati koji interesi se kriju iza koje
partije, pa e im donoenje odluke o davanju glasa odreenoj partiji biti olak-
ano. Izborne kampanje esto su skupe, a cifre koje su u igri su ogromne. Tako,
u Sjedinjenim Amerikim Dravama, u njihovom dnevnom listu USA Today
na naslovnoj strani moe da se proita naslov Obama vodi u trci za novcem,
to pokazuje i kakav je odnos medija prema predizbornoj trci. Panja je usme-
rena ka kandidatima, ali naslov govori da je novac vaan.
Pitanje regulisanja tokova novca jedno je od najvanijih pitanja za drave
u tranziciji, a Srbija danas to svakako jeste. Finansiranje politikih partija, kako
u Srbiji, tako i u svim drugim demokratijama, tesno je povezano, gotovo izjed-
naeno sa pitanjem korupcije. Kada govorimo o situaciji u Srbiji, moramo na-
pomenuti da zakonodavna tradicija u ovoj oblasti nije za pohvalu, i da nije
postojala. Prvi relativno celovit i koherentan, na meunarodnim preporuka-
ma zasnovan Zakon koji je regulisao pitanje finansija politikih partija bio je
donet tek 2003. godine. Zakon se, meutim, praktino i nije sprovodio, ot-
por stranaka je bio veliki, a spisak razloga za donoenje novog zakona je bio
veoma dugaak. Izmeu ostalog, stari Zakon o finansiranju politikih partija
nije obuhvatao sve uesnike izbora, a finansijski izvetaji kontrolisani su od
strane Republike izborne komisije i Odbora za finansije Narodne skuptine
Republike Srbije. Oba tela sastavljena su od predstavnika politikih partija,
to nije ulivalo poverenje u ove institucije. Prve izmene zakona su dole 2008.
kada je kontrola finansijskih izvetaja preneta sa pomenutih tela na Agenciju
za borbu protiv korupcije, koja pripada etvrtoj grani vlasti, nezavisnim regu-
latornim telima. Naalost, ovo telo se nalo u nezavidnom poloaju, i nalo se
izmeu visokih oekivanja i nikakve prakse primene zakona do tog trenutka.
Situacija nije bitno promenjena, pa je dve godine kasnije postalo oigledno da
je neophodno da se oblast finansiranja politikih partija regulie bolje, to je
rezultovalo odlukom Vlade Republike Srbije da osnuje radnu grupu koja je ra-
dila na pisanju Zakona o finansiranju politikih aktivnosti. Konano, zakon o
finansiranju politikih aktivnosti usvojen je 2011. godine.
Novi Zakon o finansiranju politikih aktivnosti detaljno je regulisao
oblast finansiranja politikih partija, i uneo neke novine u politiki ivot Srbije,
ali je i u odreenoj meri uvaio zateeno stanje. Zakon e svoj prvi veliki test
imati nakon izbora koji e se desiti najkasnije u maju 2012. godine, nakon ko-
jih e politike partije podneti finansijske izvetaje. Naravno, Agencija za bor-
bu protiv korupcije je od stupanja zakona na snagu aktivna, i bavi se finansi-
ranjem redovnog rada politikih partija, i kontrolie ga. Pitanja na koja treba
odgovoriti, a tiu se novog zakona su pitanja gde je to on bolji od prethodnog
zakona i na koji nain e on urediti pomenutu oblast.
U ovom radu, ograniiu se samo na razmatranje izvora finansiranja po-
litikih subjekata.
IZVORI FINANSIRANJA POLITIKIH PARTIJA
Najoptija podela izvora finansiranja politikih partija i drugih politikih subje-
kata bila bi ona koja izvore deli na javne i privatne. Naina prikupljanja novca je
mnogo, ali se svi oni mogu svrstati u ove dve grupe. I jedna i druga vrsta izvora
ima svoja ogranienja, tj. argumente za i protiv. U praksi se zato koristi kombina-
cija ovih izvora kako bi se postigli odreeni demokratski i razvojni efekti.
126 LUKA Z. BOOVI
Javni izvori finansiranja su oni koji dolaze iz dravnog budeta iji odre-
eni deo je namenjen finansiranju partija. To je posledica miljenja da su
partije osnov funkcionisanja institucija, da su one te koje povezuju i artikuli-
u mnotvo interesa, i da su neophodne za funkcionisanje drave i demokra-
tije. Ipak, treba imati u vidu da su partije te koje odreuju dravnu politiku,
pa se zato o dravnom finansiranju moe govoriti kao o partijskom finansi-
ranju sopstvenih aktivnosti (Mair po Stojiljkovi, 2011: 7). Sistemi koji ko-
riste ovaj vid finansiranja razlikuju se prevashodno po vrsti (izvorima) ovih
davanja privatna i javna, ali i po njihovoj nameni- za finansiranje redovnih
politikih aktivnosti ili finansiranje izbornih kampanja. Naravno, postoji i
mogunost kombinovanja, tj. davanja kako za redovan rad, tako i za izbore
na razliitim nivoima. Dravna davanja ne moraju samo biti novana, ve
mogu biti i nenovana, indirektna. Indirektna davanja bi bilo obezbeiva-
nje nekog resursa partijama od strane drave po ceni povoljnijoj od trine.
Primera radi, to je oslobaanje trokova izborne komunikacije i izborne ko-
respondencije (Stojiljkovi, 2011: 12), a moe da bude i na primer ustupanje
optinskih prostorija politikim partijama (pod jednakim uslovima naravno)
za partijske tribine i sastanke.
Privatni izvori finansiranja su sastavljeni od sredstava prikupljenih unu-
tar partije, i od sredstava koji dou od strane fizikih i pravnih lica van okvira
partije. Sredstva prikupljena unutar partije su u glavnom lanarine, pokloni
i prilozi lanova, ali i prihodi koje partija ostvaruje od raznih oblika partij-
skog preduzetnitva
5
. Sredstva koja dolaze spolja su prilozi i pokloni fizi-
kih i pravnih lica, van partije, ali i sredstva koja moe da donira recimo indi-
rektni lan partije, kao to je sindikat
6
ili neka interesna grupa. lanarine su
tradicionalni izbor prihoda, i korene vuku iz radnikih partija, koje su oku-
pile veliki broj lanova, pa su imale veliki broj malih priloga koji im je po-
mogao. Pitanja lanarine regulisana su statutima partija, ali je njihov udeo
u ukupnim prihodima stranke opao, a koliina novca prikupljena ovim pu-
tem je neznatna. Takoe, sa tendencijom opadanja broja lanova u politi-
kim partijama u Evropi, logino je da je udeo prikupljen putem lanarina
sve manji. Unutarpartijski izvor prihoda predstavljaju i prihodi ostvare-
ni organizovanjem stranakih priredbi, proslava i manifestacija, proda-
jom promotivnog materijala i organizovanjem aukcija, kao i prihodi od
rada partijskih klubova, organizovanja lutrija i pruanja usluga graanima
(Stojiljkovi, 2011: 8). Ovakvi primeri postoje recimo u Velikoj Britaniji gde
5
U nekim dravama je partiji dozvoljeno da prodaje svoj promotivni materijal, a u
nekim ne, to je jedan od oblika partijskog preduzetnitva, a generalno izvor priho-
da od partijskog preduzentitva je regulisan od drave do drave na razliite naine.
6
Naravno, ako je dozvoljeno kolektivno lanstvo u partiji, i doniranje partija od
strane sindikata.
127 FI NANSIRANJE POLI TIKIH AKTI VNOSTI U SRBIJI OD 2011.
se esto organizuju lutrije za lanstvo, ali i za ostale graane. Naroito je sek-
cija mladih Laburista aktivna u prikupljanju sredstava na ovaj nain. Sa dru-
ge strane, mogui su i prilozi i pokloni od fizikih i pravnih lica. Partije su
manje ili vie sposobne za razne oblike prikupljanja sredstava (fundraising),
pa se na ovaj nain sakupljaju najvee svote novca za izborne kampanje. Iako
partije leve orijentacije esto vole da tvrde da se pre oslanjaju na po par pri-
kupljenih funti od vie od milion ljudi nego na po par miliona od samo par
ljudi, aludirajui na velike centre finansijske moi koji ee staju iza desno,
liberalno orijentisanih partija, ni one nisu imune na velike donatore, i na
milionske iznose kojima potpomau svoje kampanje.
Istovremeno, prilozi fizikih i pravnih lica su i najvie kritikovani i ospo-
ravani izvor prihoda za stranake finansije (Stojiljkovi, 2011: 9). Jasno je
da je mogue da se mo koncentrie u uskom krugu bogatih ljudi, koji daju
izdane priloge partijama, ali za uzvrat trae odreenu korist za sebe. Ova
opasnost jedna je od stvari koja se regulie zakonodavstvom koje reava pi-
tanje finansiranja partija, pa se, recimo, tako zabranjuju anonimni prilozi, o
emu e kasnije biti rei. Da bi se polje za manevrisanje oiglednih oligar-
ha smanjilo, uvode se i ogranienja u visini prihoda koje pravno ili fiziko
lice moe da partiji, a odreen broj potencijalnih davaoca je u startu isklju-
en zbog eventualnih problema koji mogu da nastanu njihovim meanjem
u rad partija.
POLITIKI SUBJEKTI UMESTO PARTIJA
Aktuelni zakon o finansiranju politikih subjekata u svom tekstu koristi po-
jam politiki subjekti, a ne, kao to je to ranije bio sluaj, politike parti-
je. Ova izmena, koja naizgled deluje nevano, od velikog je znaaja za re-
gulisanje troenja novca, pre svega u izbornoj kampanji. Naime, stari zakon
nije obavezivao koalicije ili grupe graana koje izlaze na izbore da podnose
finansijske izvetaje o troenju novca po okonanju kampanje. Primera radi,
nekadanja lanica i jedna od liderki Srpske radikalne stranke, Maja Gojkovi,
je na proteklim lokalnim izborima u Novom Sadu nastupila sa listom grupe
graana. Po okonanju kampanje, jednostavno se dolo do toga da obaveza
podnoenja pomenutog izvetaja ne postoji, pa do dan danas izvetaj nije
podnet. Takoe, aktuelne pekulacije oko Ujedinjenih regiona Srbije koje
vodi Mlaan Dinki otvaraju pitanje da li je re o jednoj politikoj partiji, ve-
likoj koaliciji, udruenju partija, ili moda nevladinoj organizaciji. To dalje
vodi pitanju kako e oni nastupiti na izborima, i kako e se finansirati. Na
ovaj nain, obuhvaene su i koalicije, i pojedinane partije i grupe graa-
na. Od poetka primene ovog zakona, dakle, ni jedan politiki subjekat nee
moi da izbegne podnoenje izvetaja o troenju novca u izborne svrhe po
okonanju izbora.
128 LUKA Z. BOOVI
PRIVATNI I JAVNI IZVORI
U ZAKONU O FINANSIRANJU POLITIKIH SUBJEKATA
Zakon dozvoljava i javno i privatno finansiranje politikih partija u Republici
Srbiji. Zakon razdvaja finansiranje redovnog rada i izborne kampanje.
Kombinacija privatnog i javnog finansiranja predstavlja dobro reenje, zato
to se na taj nain u dobroj meri umanjuju negativni efekti korienja samo
jednog od dva naina finansiranja.
U nastavku rada sledie pregled naina finansiranja partija u Srbiji, i to
tako to e prvo biti predstavljeno finansiranje redovnog rada, a zatim i fi-
nansiranje izborne kampanje. U oba sluaja, bie rei i o javnim i o privatnim
izvorima novca koji stoje na raspolaganju politikim subjektima.
FINANSIRANJE REDOVNOG RADA
Zakon, kao to je ve reeno, definie pojmove na samom poetku, pa kao po-
litiku aktivnost odreuje redovan rad i izbornu kampanju politikog su-
bjekta kao podnosioca proglaene izborne liste i predlagaa kandidata za
predsednika Republike, narodne poslanike
7
, i odbornike (Zakon o finansi-
ranju politikih aktivnosti, 2011: 1). Redovan rad je politika aktivnost poli-
tikog subjekta koji se ne odnosi na izbornu kampanju (Zakon o finansiranju
politikih aktivnosti, 2011: 1).
Redovan rad se finansira sredstvima u visini od 0,15% rashoda budeta
Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno rashoda budeta jedinice
lokalne samouprave, a obezbeena su za finansiranje redovnog rada politi-
kih subjekata iji su kandidati izabrani za narodne poslanike, poslanike, od-
nosno odbornike. Oigledno je da zakon predvia sredstva za redovan rad
samo politikim subjektima koji imaju izabrane predstavnike na nekom od
nivoa vlasti. Ovo reenje, iako deluje logino, sa druge strane, oteava delova-
nje politikih subjekata koji nemaju izabrane predstavnike. Reenje koje nji-
ma omoguava finansiranje, bar za minimalno poslovanje bi moda bilo
prihvatljivije. To naroito oteava stvaranje novih politikih partija, odnosno
subjekata, ako se uzme u obzir da za osnivanje partije zakon zahteva 10.000,
odnosno za stranke nacionalnih manjina 3.000 potpisa. Ova dva zakonska re-
enja ograniavaju stvaranje novih politikih partija, bilo na lokalnom, bilo
na nacionalnom nivou. Moe se rei da ove dve, restriktivne, mere praktino
ukrupnjavaju politiku scenu.
Pomenuta sredstva raspodeljuju se u skladu sa brojem glasova koji je
politiki subjekat osvojio na izborima. Uvodi se sistem raspodele u kome
7
Poslanik je izabrani lan Skuptine AP Vojvodine.
se broj glasova politikog subjekta koji se uzima kao osnovica za raspodelu
sredstava obraunava tako to se broj glasova do 5% vaeih glasova svih
biraa koji su glasali mnoi koeficijentom 1,5, a broj glasova preko 5% va-
eih glasova svih biraa koji su glasali mnoi koeficijentom 1 (Zakon o fi-
nansiranju politikih aktivnosti, 2011: 8). Uvoenjem koeficijenta dolo se
do idealnije proporcionalnosti u raspodeli sredstava. Ovo reenje vodi nas
do stanja u kome e stranke sa osvojenim manjim brojem glasova imati pro-
centualno neto vie novca, od onih stranaka koje su osvojile vei broj gla-
sova. U Vodiu kroz Zakon o finansiranju politikih subjekata koji je obja-
vila Agencija za borbu protiv korupcije, ovo je ilustrovano na sledei nain.
Primer je optina u kojoj se izdvaja 100.00000 dinara za redovno finansira-
nje, a u raspodeli uestvuje pet subjekata. Ukupan broj vaeih glasova je
50.000. Raspodela izgleda ovako
8
:
Lista 1 Lista 2 Lista 3
(manjinska)
Lista 4
(koaliciona)
Lista 5
Broj osvojenih
glasova
7000 27000 2000 8000 6000
Procenat
osvojenih
glasova
14% 54% 4% 16% 12%
Broj glasova
kao osnovica
za raspodelu
novca
(2500 x 1,5)
+ (4500 x 1)
= 8250
(2500 x 1,5)
+ (24500 x 1)
= 28250
(2500 x 1,5)
= 3000
(2500 x 1,5)
+ (5500 x 1)
= 9250
(2500 x 1,5)
+ (3500 x 1)
= 7250
Procenat
glasova kao
osnovica za
raspodelu
novca
14,7% 50,5% 5,4% 16,5% 12,9%
Sredstva koja
dobija subjekt
7366071 25223214 2678571 8258929 6473214
Raspodela
unutar
subjekta
7366071 25223214 2678571
Stranka
1(60%) =
4955357
Stranka 2 =
3303571
6473214
8
Tabela je preuzeta iz Vodia kroz Zakon o finansiranju politikih subjekata
130 LUKA Z. BOOVI
Lista broj 4, tretirana kao politiki subjekt, je koalicija sastavljena od dve
politike partije. Njihov je meusobni dogovor kako e podeliti novac za re-
dovno finansiranje koji se na mesenom nivou izdvaja za celu listu. U ovom
sluaju to je 60% : 40%. Taj odnos definie se u koalicionom sporazumu. To
je i preporuka politikim partijama koje ulaze u koalicije, zato to ako ovo pi-
tanje nije regulisano koalicionim sporazumom, i ako se novac ne uplauje na
odvojene raune, moe doi do problema ukoliko doe do razilaenja parti-
ja. U suprotnom, moe da se desi da partija na iji raun biva uplaen novac
(obino najvea u koaliciji, ona koja je okuplja), uskrati sredstva drugoj partiji
u koaliciji zbog nesuglasica.
Kada je re o raunima, politika partija moe da ima vie od jednog, ali
svi moraju da imaju isti identifikacioni broj, ukljuujui i devizni raun, i pre-
ko tih rauna mora da se vri sav promet sredstava koja su namenjena za finan-
siranje redovnog rada, ili pak izbornih kampanja. Dakle nije vano samo koli-
ko takvih rauna postoji, ve je, pre svega vana namena tih rauna.
Vano je napomenuti da u sredstva iz javnih izvora, i ona koja su name-
njana finansiranju redovnog rada, spadaju i usluge i dobra iz javnih prihoda.
Te usluge pruaju organi svih nivoa vlasti, ali i organizacije iji su oni osni-
vai. Obaveza onih koje ove usluge pruaju je da svim politikim subjektima
obezbede njihovo korienje pod jednakim uslovima. Ovo reenje se moe
ilustrovati recimo korienjem sveanih sala optine za stranake skupove i
tribine. Ovakvo zakonsko reenje omoguava svim politikim subjektima da
ove prostorije koriste, bez obzira na to ko je na vlasti, a ko u opoziciji. Ipak, ne
sme se zaboraviti ono to Agencija za borbu protiv korupcije esto istie, a to
su odredbe Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije koje izriito zabranju-
ju da stranaki funkcioneri koriste javna dobra i resurse za promociju politi-
ke stranke ili politikog subjekta kome pripadaju.
Pored javnih, u igri su i privatni izvori, pa se tako politiki subjekti mogu
finansirati i na ovaj nain. Davanja predstavljaju zbiran naziv za lanarinu i
prilog koje dolazi od fizikog ili pravnog lica i sliva se u kasu politikog su-
bjekta. Zakon o finansiranju politikih subjekata definie vrednost davanja
kao ukupnu vrednost svih davanja (prilog, lanarina) koju jedno fiziko ili
pravno lice daje politikom subjektu na godinjem nivou (Zakon o finansira-
nju politikih aktivnosti, 2011: 2). Privatni izvori finansiranja koje zakon na-
vodi su lanarina, prilog, nasledstvo, legat, prihod od imovine i zaduivanje
kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji.
Visinu lanarine odreuje politika stranka svojim statutom, a plaa se u
novcu. lan politike stranke je duan da lanarinu plaa iskljuivo sa svog
rauna, osim ako ona iznosi manje od 1000 dinara na godinjem nivou. Ovo
reenje je dobro iz razloga to se sada nee deavati situacije u kojima se od jed-
nom, na ime lanarina, na raun partije slije velika koliina novca to je bio
nain da se novac iz sive ili crne zone sliva u legalne tokove. Plaanje lanari-
ne u gotovini, za iznose manje od 1.000 dinara godinje, obavezuje ovlaeno
lice u partiji da izda priznanicu, tako da postoji evidencija o prilivu novca od
lanarine. Naravno, postoji i mogunost da partija ne trai lanarinu od svojih
lanova (Socijaldemokratska unija), ali i da neki funkcioneri partije plaaju
lanarinu u veem iznosu. Tako na primer u Demokratskoj stranci Srbije visina
lanarine ide od 50 dinara za lana, do maksimalnih 2.000 dinara za predsed-
nika stranke na mesenom nivou (Pravilnik o lanarini, 2011: 1).
Prilog je drugi novani iznos koje fiziko ili pravno lice donira politi-
kom subjektu. To moe biti i poklon ili bilo koja usluga koja je pruena pod
uslovima povoljnijim od trinih. Jedna od razlika priloga u odnosu na lana-
rinu je to to se prilog, za razliku od lanarine, oporezuje. Onaj ko daje prilog,
ako obavlja privrednu delatnost, mora da uz prilog, u odreenom roku, dosta-
vi potvrdu ili izjavu politikom subjektu, da nema dugova po osnovu javnih
prihoda, a da nije ni vrio u u poslednje dve godine delatnost od opteg inte-
resa po osnovu ugovora. S obzirom da je bilo sluajeva da pravna lica, koja
duguje po osnovi poreza i doprinosa za svoje zaposlene, pa ak i plata, budu
finansijeri stranaka, ovo zakonsko reenje je kreirano da sprei takvu praksu.
Na ovaj nain, Zakon je utvrdio odgovornost ne samo politike partije, nego
i njenih finansijera.
S obzirom na mogu negativan uticaj novca na politiku, koji zakon treba
da sprei, postavljena su i ogranienja u pogledu visine i zabrane u pogledu
neprihvatljivih izvora finansiranja. Kako se ne bi dolo u situaciju da finansi-
jeri doniraju enormne koliine novca, to logino, vodi traenju neke usluge
od kandidata (ako bude izabran) za uzvrat, ogranienja u pogledu visine sred-
stava su postavljena u veini demokratski ureenih drava.
U Srbiji, Zakon o finansiranju politikih aktivnosti definie ve pome-
nutu maksimalnu vrednost davanja, i to na godinjem nivou. Jedno fizi-
ko lice moe da donira politikim subjektima za redovan rad do 20 prose-
nih mesenih zarada, a jedno pravno lice do 200 prosenih mesenih zarada.
Obaveze donatora su ve pomenute, a obaveza politike partije je da svako
davanje ija vrednost prelazi jednu prosenu mesenu zaradu objavi na svom
sajtu u roku od osam dana od kad vrednost davanja premai jednu prosenu
platu. Partija objavljivanjem imena i prezimena donatora, ili imena pravnog
lica, obezbeuje transparentnost u svom finansiranju. Jedan deo politikih
partija u Srbiji praktikuje i tzv. partijski porez, pa tako funkcioneri tih par-
tija uplauju deo svojih primanja u obliku prihoda svojoj partiji. Na sajtu
Demokratske stranke se recimo moe videti da to rade neki ministri u aktu-
elnoj Vladi, narodni poslanici iz aktuelnog sastava parlamenta ili direktori
javnih preduzea koje je ta stranka postavila. Ono to je jedna od novina koju
je aktuelni zakon uveo je da visina ukupnih prihoda iz privatnih izvora koje
jedna stranka prikupi nije ograniena visinom prihoda iz javnih izvora te
stranke. Ovo je dobro reenje, poto bi u suprotnom stranke sa veim brojem
mandata, a samim tim i veom koliinom novca, mogle zakonski da prikupe
vie novca od manjih to bi im dalo prednost.
132 LUKA Z. BOOVI
TROENJE SREDSTAVA
ZA REDOVNI RAD
Jedna od aktuelnih polemika u medijima je ona o tome na ta je dozvoljeno
troiti sredstva za redovan rad politikih subjekata. Polemika je pokrenu-
ta i zahvaljujui radu Agencije za borbu protiv korupcije i sluajeva koji su
pokrenuti pred nadlenim sudovima. Zakoni koji reavaju ovo pitanje su
Zakon o politikim strankama, i naravno Zakon o finansiranju politikih
aktivnosti. Zakon o politikim strankama odreuje politiku stranku kao
organizaciju graana slobodno i dobrovoljno udruenih, osnovanu radi
ostvarivanja politikih ciljeva demokratskim oblikovanjem politike vo-
lje graana i uea na izborima (Zakon o politikim strankama, 2009:
1). Ovo odreenje reava pitanje da li politika partija moe da se bavi hu-
manitarnim radom. Odgovor je ne. Politika partija nije osnovana da bi se
bavila bilo kojom vrstom humanitarnog rada. Troenje bilo kakvog novca
na organizovanje akcija dobrovoljnog davanja krvi, prikupljanja sredstava
u humanitarne svrhe i sl. zabranjena je. lan 19. Zakona o finansiranju po-
litikih aktivnosti definie da se sredstva za finansiranje redovnog rada sme-
ju troiti za funkcionisanje i propagiranje ideje politikog subjekta i navodi
neke od moguih trokova (rad sa biraima i lanstvom, istraivanja, edu-
kacija, plate zaposlenih, komunalni trokovi,). Na kraju liste navedeno je
da je mogue troiti novac i za trokove drugih slinih aktivnosti, poto je
teko zakljuiti potpuno spisak. Ovako je izbegnuto da zbog nekih troko-
va koji bi nastali, a nisu navedeni, partija prekri zakon kako bi ih izmirila.
Ono to je vano je da se novac za redovan rad ne sme troiti na finansira-
nje izborne kampanje, pre nego to je ona i raspisana. Ovo pitanje je ak-
tuelizovano u srbijanskim medijima u proteklom periodu zbog aktivnosti
politikih subjekata koji su krenuli u kampanju pre kampanje. U skladu
sa zakonom dozvoljeno je promovisati stranku, lidera stranke, ali ne sme
se pozivati na glasanje i ne smeju se isticati kandidati ili izborni programi.
Primera radi, Liberalno demokratska partija je u okviru promovisanje nove
koalicije Preokret u nekim optinama u Beogradu istakla svoje kandidate za
predsednike optina i platila reklame u dnevnim listovima.
Drugi aktuelan sluaj je sluaj politike partije G17 plus koja je platila ak-
tivnosti Ujedinjenih regiona Srbije, koji su registrovani kao udruenje graa-
na, to je takoe zabranjeno.
Zanimljiva odredba je i ona koja politike subjekte obavezuje da 5% od
ukupnog iznosa a finansiranje redovnog rada na godinjem nivou izdvoji za
struno usavravanje lanstva i meunarodnu saradnju. Sada su stranke u
obavezi da svoje lanstvo edukuju i na taj nain razvijaju svoje kapacitete, to
e svakako pogodovati ugledu politikih stranaka u Srbiji.
FINANSIRANJE TROKOVA IZBORNE KAMPANJE
Izborna kampanja je skup aktivnosti politikog subjekta, a Zakon odreuje i
njeno trajanje od dana raspisivanja izbora do dana proglaavanja konanih
izbora od strane nadlenog organa. Sredstva namenjena izbornoj kampanji ta-
koe mogu da dou i iz javnih i iz privatnih izvora. Sredstva iz javnih izvora za
pokrie trokova izborne kampanje obezbeuju se u godini u kojoj se odrava-
ju redovni izbori, o iznosu od 0,1% rashoda budeta Republike Srbije, rashoda
budeta autonomne pokrajine odnosno rashoda budeta lokalne samouprave,
za godinu za koji se budet donosi (Zakon o finansiranju politikih aktivnosti,
2011: 9). Zakon odreuje i da su nadleni organi duni da obezbede ova sred-
stva i u sluaju odravanja vanrednih izbora. Ovo obuhvata izbore za predsed-
nika Republike, narodne poslanike, poslanike i odbornike. Ako se vie izbora
odrava paralelno, oni se moraju posmatrati odvojeno.
Sredstva za finansiranje izborne kampanje se rasporeuju svim podnosi-
ocima lista (u sluaju izbora za odbornike i narodne poslanike i jedan deo
poslanika
9
) tako to se 20% sredstava rasporeuje jednako svima, dok se osta-
lih 80% dodeljuje podnosiocima lista koje su osvojile mandate, srazmerno
broju osvojenih mandata. Ukoliko se izbori odravaju po veinskom sistemu
(predsedniki i izbori jednog dela poslanika), sredstva se u visini od 50% ras-
podeljuju ravnomerno predlagaima kandidata, dok se druga polovina sred-
stava dodeljuje onom kandidatu koji je osvojio mandat. U sluaju dvokru-
nih izbora, druga polovina se raspodeljuje ravnomerno kandidatima koji
uestvuju u drugom krugu.
Fizikim i pravnim licima se u izbornoj godini, tj. u izbornoj kampanji
omoguava da doniraju partije pored davanja za redovni rad i to u istoj mak-
simalnoj vrednosti davanja kao i za redovan rad. Praktino, maksimalna vred-
nost davanja politikom subjektu u toku izborne godine se duplira. Ono to
je vano je da se ovaj novac daje iskljuivo za trokove izborne kampanje i ne
moe se koristiti za redovan rad. Trokovi izborne kampanje su trokovi po-
litike aktivnosti u toku izborne kampanje (Zakon o finansiranju politikih
aktivnosti, 2011: 10). U to spadaju svi oni trokovi koji su nastali prilikom
promovisanja politikih ideja i kandidata koje politiki subjekat istie. Postoji
irok opseg aktivnosti koje se pod ovo mogu podvesti, to znai da e se svaki
troak moi da se svrsta u troak izborne kampanje. Zakon jasno definie ta
je izborna aktivnost, a uz konsultovanje Zakona o politiim strankama lako se
zakljui da je zabranjeno, ve pomenuto, finansiranje humanitarnih aktivno-
sti iji intenzitet zna da skoi u izbornom periodu (besplatni lekarski pregledi,
paketi hrane ili druge humanitarne pomoi, i sl.).
9
Polovina poslanika Skuptine AP Vojvodine bira se po proporcionalnom, a polo-
vina po veinskom sistemu
134 LUKA Z. BOOVI
Radi lakeg praenja troenja novca, i kasnijeg podnoenja izvetaja, poli-
tiki subjekat za raun izbora treba da otvori poseban raun za prikupljanje
sredstava za finansiranje izborne kampanje. Taj raun mora biti otvoren, ako
ve na postoji, po raspisivanju izbora, a pre proglaenja izborne liste ili istica-
nja kandidata. Sva sredstva namenjena izbornoj kampanji slivaju se na ovaj
raun i svi trokovi nastali kao posledica izborne kampanje plaaju se sa ovog
posebnog rauna. Ukoliko je re o koaliciji ili grupi graana, raun je takoe
obavezan, a regulie se ugovorom o formiranju ovih politikih subjekata. U
momentu raspisivanja izbora na ovom raunu ne sme biti novca, a po progla-
enju rezultata on mora da bude sveden na nulu. Zakon ne tretira broj rauna,
kao to to ne radi za raune koji slue za redovno finansiranje, i bitna je samo
namena rauna, tj. da li je za lokalne, pokrajinske, republike ili predsednike
izbore. Raun otvoren za jednu namenu samo se za nju moe koristiti. Sredstva
sa rauna a redovan rad, ali samo ona iz privatnih izvora, mogu se koristiti za
trokove kampanje samo ako su uplaena na raun za trokove izborne kam-
panje. Politiki subjekat mora da vodi rauna i o posebnim raunima za lo-
kalne izbore, ali s obzirom da je broj rauna neogranien, posao je olakan.
Naime, u sluaju ponovljenih izbora u nekoj optini, ili na izbornom mestu
(pa nema konanih rezultata zbog toga) dobro je imati poseban raun za sva-
ku jedinicu lokalne samouprave u kojoj se odravaju izbori. U sluaju da po-
stoji samo jedan raun, politiki subjekat je duan da ga u roku od 30 dana od
proglaenja konanih rezultata svede na nulu i izmiri sve trokove. Ako se desi
da se izbori negde ponove, a da su konani rezultati ponovljenih izbora nakon
isteka tih 30 dana, dolazi se do problema zato to politiki subjekat ne moe da
plati trokove ponovljene kampanje sa rauna za redovan rad, a raun za tro-
kove kampanje je ve neaktivan. Sledi grafiki prikaz ove situacije:
Izborna kampanja - OPTINA 2
Konani rezultati
ponovljenih izbora
Izborna kampanja - OPTINA 1
Izborna kampanja
Objavljivanje
konanih rezultata -
ponovljeni izbori
Objavljivanje
konanih rezultata
Objavljivanje
konanih rezultata
Rok da se izmire rauni
i raun svede na 0
i raun svede na 0
i raun svede na 0
Na prikazu su tri vremenske linije: prva koja predstavlja opte lokalne iz-
bore, i druge dve koje predstavljaju izbore u dve optine. U prvoj optini su
izborni rezultati proglaeni istog dana kada i rezultati cele kampanje, i tada
poinje da tee 30 dana za podmirivanje svih dugova i svoenje rauna za fi-
nansiranje kampanje na nulu. U optini 2, ponovljeni su lokalni izbori, a kona-
an rezultat je objavljen kasnije. Samim tim za tu optinu rok se zavrava kasni-
je. Ukoliko postoji samo jedan raun za lokalne izbore, politiki subjekt moe
da bude u problemu, zato to nee imati sa kog rauna da plati promet nastao u
periodu koji je na grafikom prikazu obeleen crvenom bojom. Taj promet ne
moe da bude plaen sredstvima za redovan rad, a raun za finansiranje izbor-
ne kampanje je ve zatvoren. Zbog ovakvih situacija partije imaju mogunost
da otvore vei broj rauna i da spree eventualne probleme.
Jo jedna od novina koju je novi Zakon uveo je izborno jemstvo. Izborno
jemstvo je garancija politikog subjekta koji uestvuje na izborima da e vrati-
ti iznos sredstava dobijenih iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje
ukoliko ne osvoji 1% vaeih glasova, odnosno u sluaju politikog subjek-
ta koji predstavlja i zastupa interese nacionalnih manjina ukoliko ne osvo-
ji 0,2% vaeih glasova (Zakon o finansiranju politikih aktivnosti, 2011: 2).
Svaki politiki subjekt koji je izjavio da e u kampanji koristiti sredstva iz jav-
nih izvora duan je da ovo izborno jemstvo poloi, a njegova visina je u visini
iznosa koji partija dobije od dela koji se svima raspodeljuje u jednakoj meri
(20% u sluaju proporcionalnih, ili 50% u sluaju veinskih izbora). Ono
moe biti u gotovom novcu, hartijama od vrednosti, bankarskim garancijama
ili hipotekom. Takoe, tere lice moe da poloi jemstvo za politikog subjek-
ta, ali se to ne rauna kao prilog. Ako politiki subjekat ne osvoji dovoljan broj
glasova za povraaj izbornog jemstva, ima 30 dana od proglaenja konanih
rezultata izbora da vrati dobijena sredstva. U suprotnom, ta sredstva e biti
povraena iz sredstava izbornog jemstva.
Sva sredstva koja politiki subjekat nije potroio u toku izborne kampa-
nje duan je da vrati u budet Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedi-
nice lokalne samouprave.
ZABRANA FINANSIRANJA
Politiki subjekti ne smeju da budu finansirani od strane stranih drava, stra-
nih fizikih i pravnih lica, anonimnih darodavaca, javnih ustanova, javnih
preduzea, itd. Zadubine ili fondacije takoe ne smeju da finansiraju politiki
subjekat. Zabrana preduzeima koja obavljaju poslove od javnog interesa jasna
je, naroito za ona koja te poslove obavljaju po ugovoru. Na taj nain je spree-
na kupovina budue pozicije ili finansiranje u znak zahvalnosti za dobijen po-
sao. Zakon eksplicitno definie ta je sve zabranjeno. Od finansiranja od strane
stranih pravnih lica izuzete su samo meunarodne politike organizacije, to
136 LUKA Z. BOOVI
predstavlja uvaavanje postojeeg stanja od strane zakonodavca. De facto su
partije lanice politikih internacionala i grupacija bile finansirane od strane
tih grupacija, kroz partijske nevladine organizacije ili ak direktno, pa je sad
zakon to dozvolio. Ipak, finansiranje od strane meunarodnih politikih orga-
nizacija nije dozvoljeno u novcu, ve kroz usluge. Sva novana sredstva koja je
politiki subjekat primio suprotno odredbi zakona o zabrani finansiranja, du-
an je da subjektu od koga ga je primio vrati u roku od 15 dana od prijema, a
ukoliko to nije mogue, onda politiki subjekat uplaeni iznos mora da prene-
se na raun budeta Republike Srbije u istom roku.
KA TRANSPARENTNOM MODELU
Po Nesmaherovoj klasifikaciji modela kontrole finansiranja politikih strana-
ka, Srbija se kree na transparentnom modelu. U osnovi ovog modela je pravo
graana da imaju uvid u partijske fondove, njihove izvore i nain upotrebe,
ali i sposobnost da graani o ovome racionalno i znalaki sude kada se opre-
deljuju kojoj stranci e ukazati poverenje (Nesmaher po Milosavljevi, 2008:
131). Neosporno je da je cilj ovakvog zakona da se nivo transparentnosti po-
digne na zadovoljavajui, to potuje pravo graana da imaju uvid u izvor fi-
nansija partija za koje bi se opredelili. Kada govorimo o sposobnosti graana
za racionalno i znalako suenje o ovome, ona je na niskom nivou, kako
zbog dosadanje prakse tako i zbog niskog nivoa prosenog obrazovanja. Ipak,
ne mogu se zaboraviti napori Agencije za borbu protiv korupcije, i nekih ne-
vladinih organizacija (NDI, CeSID), na obrazovanju graana o ovoj temi, pa
se zato moe rei da se Srbija pre kree ka transparentnom modelu nego to se
moe tako okarakterisati.
Zakon o finansiranju politikih aktivnosti je zakon koji je Srbiji bio neop-
hodan za dostizanje odreenog nivoa transparentnosti u finansiranju politiih
subjekata. Transparentnost je neophodna, zato to u suprotnom dolazi do pe-
kulacija, kako u medijima, tako i meu graanima o tome ko stoji iza koje partije,
pa onda stepen poverenja u politike partije opada. Takva situacija ne pogoduje
razvoju demokratije, poto su partije de facto jedan od najvanijih inilaca de-
mokratije. Gubitak poverenja u partije teti demokratiji, naroito tranzicionoj
kakvu mi u Srbiji imamo. Takoe, poto su partije te koje u veini sluajeva de-
legiraju kadrove u institucijama, poverenje i u te institucije opada. To takoe ne
pogoduje konsolidaciji demokratije u Srbiji. Novi zakon je politikim subjekti-
ma dao veu slobodu u legalnom prikupljanju sredstava, a ukinuo je i neka ogra-
nienja starog zakona. Sve u svemu, ovakav zakon bio je potreban demokratiji
u Srbiji, i ako se bude primenjivao dovee do pozitivne promene. Njegov prvi
veliki test svakako e biti parlamentarni i lokalni izbori u maju ove godine, kada
e Agencija za borbu protiv korupcije ili dokazati vrednost ovog zakona i njegov
znaaj za transparentnost, ili e zakon ostati mrtvo slovo na papiru.
LITERATURA
[1] Stojiljkovi, Zoran i Spasojevi, Duan, 2011, Preporuke za izmenu izbornog zako-
nodavstva u Srbiji, Beograd: National Democratic Institute for International Affairs
[2] Goati, Vladimir, 2001, Politike partije i izbori u demokratskom poretku, Beograd:
Centar za slobodne izbore i demokratiju CeSID
[3] Milosavljevi, Miodrag, 2008, FINANSIRANJE politikih partija: izmeu normei
prakse, Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju CeSID
[4] Gojkovi, Goran, 2011, Finansiranje politikih subjekata pod kontrolom?,
Beograd: Agencija za borbu protiv korupcije
[5] Petrin, Ivana i Ristivojevi, Natalija i Vukovi, ore, 2011, Vodi kroz zakon o finan-
siranju politikih aktivnosti, Beograd: Agencija za evropsku bezbednost i saradnju
[6] Finansijski izvetaj Demokratske stranke, 2011, Beograd: Demokratska stranka,
dostupno na http://www.ds.org.rs/o-nama/finansijski-izvestaji
[7] Finansijski izvetaj Socijalistike partije Srbije, 2010, Beograd: Socijalistika partija
Srbije, dostupno na http://sps.org.rs/Dokumenta/FINANSIJSKI%20IZVESTAJ.pdf
[8] Statut Demokratske stranke Srbije, 2010, Beograd: Demokratska stranka Srbije,
dostupno na http://dss3.orion.rs/wp-content/uploads/downloads/2011/02/05-
Statut-DSS-2010.pdf
[9] Pravilnik o lanarini, 2011, Beograd: Demokratska stranka Srbije, dostupno na
http://dss.rs/wp-content/uploads/downloads/2011/03/24-Pravilnik-o-clanarini.pdf
[10] Shhouten, F. and Schnaars,, C., 2012, Obama leads in money race. USA Today, p. 1.
Normativni akti:
[1] Zakon o finansiranju politikih aktivnosti, 2011, Beograd: Slubeni glasnik
Republike Srbije
[2] Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, 2011, Beograd: Slubeni glasnik
Republike Srbije
Elektronski izvori:
[1] http://parlament.gov.rs
[2] http://acas.rs
[3] http://izbornareforma.rs
[4] http://cesid.org
138 LUKA Z. BOOVI
Luka Z. Boovi
FINANCING OF POLITICAL ACTIVITIES
IN SERBIA SINCE 2011
Abstract:
Political parties financing is one of controversial issues in Serbia since the
begining of multiparty system. New legislation which is dealing with it has
more goals, and most important is regulationg this domain and raising level
of transparency. Its important to discuss types of incomes of political parties,
prohibitions and restrictions in fundraising, and range of new legislation.
Also, differences inegard to old law should be pointed.
Key words:
political parties, financing, public funds, private funds, regular work, election
campaign.
Nikola Kosovi
Da li je Rusija
demokratska drava?
Saetak:
U tekstu se razmatra pitanje demokratinosti dravnog ureenja, politikog si-
stema i drutvenih odnosa u Ruskoj Federaciji. Rad predstavlja dokaz teze o vi-
sokom stepenu demokratinosti drutva i politike u, po povrini teritorije, naj-
veoj dravi na svetu. Prvi deo rada posveen je analizi optih uslova koje je
neophodno ispuniti kako bi se drava u celini mogla smatrati demokratskom. U
nastavku rada, autor pie o specifinim istorijskim uslovima u kojima se demo-
kratija razvijala u Rusiji, nakon ega se bavi analizom ustavnog ureenja ove dr-
ave, dokazujui demokratinost njenog najvieg pravnog akta, donetog 1993.
godine. Nadalje, autor prikazuje konkretne poteze trenutne vlasti u Ruskoj
Federaciji, dokazuje njihovu opravdanost sa stanovita demokratije, istovre-
meno se osvrui na razliita gledita svojih neistomiljenika. U zakljunom
poglavlju, autor zastupa tezu da, i pored mnogobrojnih problema sa kojima se
Ruska Federacija danas susree, ona zaista jeste ureena demokratska drava.
Kljune rei:
Ruska Federacija, demokratija, politiki sistem, dravno ureenje, ustav, reforme.
UVOD
Danas se u svetu politike, mada nije greka rei i u svakodnevnom govoru, sve
ee upotrebljava re demokratija. Mnoge statistike pokazuju da je to jedan od
izraza koji se najee koristi ne samo u skuptinama ili parlamentima, na stra-
nakim skupovima ili mitinzima, emisijama sa politikom tematikom ili vesti-
ma dana, ve i u obrazovanju, vaspitanju, u neformalnim razgovorima na ulici,
za stolom u kafani, reju, svakodnevno i u sve veem broju prilika. Meutim,
mali broj ljudi zna da definie ovaj pojam, a jo manje njih da objasni koji su to
konstitutivni elementi ovakvog poretka, ta je to to je neophodno da postoji
u jednom drutvu i jednoj dravi da bi se za njih moglo rei da su demokratski.
Ipak, i pored svega ovoga, jedna od omiljenih tema o kojima se vode debate u
politikim krugovima ili razgovori meu prijateljima jeste ocena demokrati-
nosti drava. Upravo to je ono ime u se i ja baviti u ovom radu. Naime, poku-
au da dokaem da je Ruska Federacija demokratska drava.
TA JE TO DEMOKRATIJA?
Pre svega, neophodno je pozabaviti se pitanjem ta je to uopte demokratija i
koje to uslove drava treba da ispuni kako bi se smatrala demokratskom. Vuina
Vasovi povodom ovoga istie da se demokratija moe odrediti kao oblik po-
litikog sistema i ivota koji omoguava narodu ili najirim slojevima drutva
posredno ili neposredno uee u procesu autoritativnog upravljanja drutve-
nim poslovima, odnosno uticaj na vrenje javne vlasti i u kome se upravljanje i
javna vlast vre u interesu naroda, tj. drutvene veine, uz garantovanje osnov-
nih prava i sloboda oveka i graanina, posebno manjinskim grupama (2006:
49). Drugim reima, demokratska drava je drava ije ureenje i rad njenih or-
gana odgovara volji naroda i opte priznatim pravima oveka i graanina. Izvor
vlasti i legitimiteta svih organa te drave jeste suverenitet naroda. Naravno, nije
dovoljno samo napisati u Ustavu da je drava demokratska, jer su to inile i go-
tovo sve totalitarne i teokratske drave, ve je najvanije da se obezbedi funk-
cionisanje sistema u skladu sa odreenim demokratskim vrednostima. Pre sve-
ga, misli se na snanu instituciju graanskog drutva i jasno definisanu podelu
vlasti i pridravanje ovog principa, a zatim i na periodino odravanje slobod-
nih i potenih izbora, na kojima dolazi do izraaja demokratski kompetitivizam
drutva u celini. Bitna obeleja su i svoenje etatizma do minimuma, odnosno
strogo ograniavanje meanja drave u ekonomsku i duhovnu sferu, ime se
osigurava nezavisnost preduzetnitva i kulture, zatim obezbeivanje politike
i, u odreenoj meri, ekonomsko-socijalne jednakosti, uz, naposletku, irok po-
litiki pluralizam. Takoe, kao jedno od najbitnijih obeleja, istie se vladavi-
na prava, odnosno ogranienost drave pravom i bezuslovno ouvanje i zatita
prava i sloboda oveka i graanina. Na kraju ove lestvice demokratskih vred-
nosti, ali nita manje vane su i odgovornost izabranih narodnih predstavnika,
sloboda mas-medija i postojanje aktivnog javnog mnjenja. Ovakva drava je
antipod totalitarnoj i esto se, u izvesnom smislu, kao njeni sinonimi upotre-
bljavaju i odredbe ustavne i pravne drave. Dakle, da li Ruska Federacija danas
ispunjava sve ove uslove, da li je ona zaista demokratska drava?
BURAN XX VEK U RUSIJI
Kako bismo mogli da razumemo tekue promene i zbivanja u ruskoj politici,
sigurno je neophodno posebnu panju obratiti na istoriju ove zemlje, pogo-
tovu na XX vek u kom su se desile korenite promene u politikom ureenju
142 NIKOLA KOSOVI
iste. Naime, od carizma se, preko Februarske i Oktobarske revolucije i ubistva
poslednjih pripadnika dinastije Romanov, dolo do, najpre Lenjinizma i stva-
ranja Sovjetskog Saveza Socijalistikih Republika, a kasnije i, bez sumnje, ap-
solutno totalitarnog reima Josifa Visarionovia Staljina, generalnog sekreta-
ra Komunistike partije Sovjetskog Saveza. Rusija je tokom Prvog i, pogotovu,
Drugog svetskog rata bila jedna od drava ija je infrastruktura bila najvie ra-
zorena, ija je ekonomija nakon ratova bila na rubu propasti i totalnog kraha,
i, definitivno, drava sa ubedljivo najvie rtava. Neposredno nakon Drugog
svetskog rata rukovodstvo KPSS je planiralo preduzimanje svih moguih ko-
raka kako bi dovela Rusiju na elo svetskih ekonomskih lidera. Meutim, ob-
zirom na zaotravanje situacije na meunarodnom planu i Hladni rat, vie
od 40 godina razvijana je preteno teka i vojna industrija, dok je na unu-
tranjem planu drava bila zasnovana na radu seljaka i poljoprivrednika. Ovo
je dovelo do njenog velikog zaostatka za zapadnim dravama, kako na eko-
nomskom, tako i na politikom planu, obzirom da je ovakav razvoj situaci-
je izazivao nepoverenje naroda i politikih lidera prema svim vrednostima
koje se vezuju za zapadni svet, a svakako da je jedna od njih i demokratija.
Upravo e taj nedostatak demokratske politike kulture biti jedan od razlo-
ga zbog kojih neki kritiari, ponovo preteno zapadni, i danas osporavaju i
najmanju mogunost postojanja demokratije u, po povrini teritorije, najve-
oj dravi na svetu. Perestrojka, politika glasnosti i raspad SSSR-a oznaili su,
nakon sedamdesetetvorogodinje vladavine komunizma, ponovni poetak
istorije Ruske Federacije kao samostalne drave i njeno ponovno otvaranje
prema zapadu i njegovim politikim idealima liberalne demokratije.
10
Do da-
nas je na ovom polju uraen ogroman posao i zadatak koji u se potruditi da
ispunim jeste da dokaem da su se ispunili svi uslovi kako bismo mogli Rusku
Federaciju da smatramo demokratskom dravom.
DEMOKRATIJA NA PAPIRU
Prema Ustavu Rusije, donetom 12. 12. 1993. godine, ova drava se ve u prvom
njegovom lanu definie kao demokratska federativna pravna drava sa repu-
blikanskom formom upravljanja (2009: 4). Njen demokratizam se kasnije u
Ustavu ogleda pre svega u vladavini naroda, garanciji optih prava i sloboda o-
veka i graanina, podeli vlasti, izbornosti osnovnih dravnih organa i organa
lokalne samouprave, slobodi drutvenog organizovanja, politikom pluralizmu,
10
Videti: Riasanovskiy, Nicholas V., A History of Russia, Oxford University Press,
Oxford, 2000; Obolenski, Dimitrije, Oti, Robert, Istorija Rusije, Clio, Beograd, 2003;
Hobsbaum, Erik, Doba ekstrema Istorija kratkog dvadesetog veka 1914 1991, Dereta,
Beograd, 2004.
143 DA LI JE RUSIJA DEMOKRATSKA DRAVA?
slobodi ideoloke razliitosti i dr. U lanu 3. Stav 1. Ustava istie se da je nosi-
lac suvereniteta i jedini izvor vlasti u Ruskoj Federaciji njen mnogonacionalni
narod (2009: 4). Dakle, ne odreena klasa drutva, kao to je to bio sluaj sa
radnikom u komunistikom periodu, ne sloj ljudi, nacija ili neka druga etno-
socijalna grupacija, ve upravo ruski mnogonacionalni narod kao celina, kao
optedravno jedinstvo graana drave nezavisno od socijalnih, etnikih, kon-
fesionalnih i drugih razlika. To znai da je Rusija tog trenutka zvanino progla-
ena dravom sa narodnom vlau, odnosno dravom u kojoj imamo vladavinu
naroda, gde on neposredno, a takoe i preko organa dravne uprave i lokalne sa-
mouprave, ostvaruje svoju vlast, to u prevodu sa starogrkog jezika demokratija
ustvari i znai. Postojanje oba oblika upravljanja, i neposredne i predstavnike
demokratije, jeste jedna od najvanijih osobina demokratske drave. Da li je to
sluaj sa trenutnom vlau u dravi? Jeste. lanovi Dravne dume i predsednik
Dmitrij Anatoljevi Medvedev izabrani su na neposrednim izborima na kojima
je u punoj meri iskazana volja naroda, dok se 166 lanova Saveta federacije bira-
ju tako to svaki subjekt federacije, njih 83 (21 republika, 9 krajeva, 46 oblasti, 1
autonomna oblast, 2 grada federalnog znaaja i 4 autonomna okruga), imenuje
po dva predstavnika, to je oblik reprezentativne demokratije.
Ukoliko se i nadalje ograniimo na Ustav RF, moemo zakljuiti da je za-
snovan na krajnje demokratskim principima. Pre svega, u lanu 2. istie se da
su ovek, njegova prava i slobode najvia vrednost (2009: 4) i da je njihovo
priznanje, uvaavanje i zatita dunost drave. U lanu 10. jasno se daje do
znanja da su svi organi dravne uprave podeljeni na tri grane (zakonodavnu,
izvrnu i sudsku) i da su sve te tri grane u potpunosti samostalne u vrenju svo-
jih dunosti i ovlaenja. Ovo je izuzetno bitno kako bi se spreila samovolja
pojedinaca ili lanova nekih organa i kako bi se onemoguila zloupotreba nji-
hovog poloaja. Ustavom se takoe garantuje postojanje potpuno nezavisnih
organa lokalne samouprave (lan 12.), koji ne spadaju u organe dravne vlasti,
ime se omoguava efikasnije i temeljnije reenje problema lokalnog karaktera.
Ve sledei, 13. lan kao nepovredivo garantuje pravo na ideoloku razliitost.
Nikakva ideologija se ne moe ustanoviti kao dravna ili obavezna (2009: 4),
kae drugi stav ovog lana. Ve u treem, garantuje se politika razliitost, vi-
epartijski sistem, to se i u praksi moe dokazati prilino lako ukoliko se po-
gleda i uoi prosta razlika izmeu poslednjih parlamentarnih izbora, odranih
decembra 2011. godine, na kojima je uestvovalo sedam partija, od kojih su
etiri dobile mesta u Dravnoj dumi, i vremena jednopartijske diktature u doba
SSSR, kada je postojala iskljuivo KPSS. O demokratinosti Ustava govori i to da
je lanom 14. propisano da u Ruskoj Federaciji niti jedna religija ne moe biti
dravna ili obavezna. Drugim reima, garantuje se potpuna sloboda veroispo-
vesti svim njenim graanima. Osim toga, itava druga glava Ustava bavi se pra-
vima i slobodama oveka i graanina, to govori o posveenosti Rusije ovim
vrednostima. Takoe, u itavom nizu lanova Ustava RF jasno se garantuje de-
mokratinost izbornog sistema, o emu je ve bilo rei.
144 NIKOLA KOSOVI
SAVREMENI KONKRETNI POTEZI
Meutim, kao to rekoh na poetku, ovo nije dovoljno. Proglasiti dravu de-
mokratskom i tako neto zapisati u Ustavu nikako nije garant toga da i-
tav sistem funkcionie na istim takvim principima. Isto su inile i Hitlerova
Nemaka i Idi Aminova Uganda, za koje se nikako ne moe rei da su bile de-
mokratske drave. Stoga e sledei deo mog rada biti posveen dokazivanju
da trenutna vlast u Rusiji zaista obavlja svoju dunost i zadatke na demokrat-
ski nain u skladu sa Ustavom i da u potpunosti opravdava poverenje koje je
dobila od strane svojih biraa na poslednjim izborima. Pre svega, izuzetno je
bitna injenica da je trenutna vlast u Rusiji, kako partija Jedinstvena Rusija,
tako i predsednik D.A. Medvedev, kao i njegov prethodnik, a sada je ve po-
znato i naslednik, V.V. Putin, podrana od strane apsolutne veine stanov-
nitva
11
, to vie nego jasno daje potpuni legitimitet njenim potezima. Zbog
svega toga, gledano strogo sa stanovita definicije demokratije, u Rusiji svaka-
ko imamo vladavinu naroda. to se tie same politike vlasti, moe se rei da
je ona zasnovana na strogom potovanju Ustava. Ovo nije teko dokazati, a
kako bih to uinio na jedan ubedljiviji nain, poi u od onih koraka koje je
preduzimala vlast, a koji su izazivali najvie polemike i koji su, prema milje-
nju nekih analitiara, bili izrazito nedemokratski.
Reforme Saveta Federacije, pre svega naina izbora deputata, kao i njiho-
vog broja su prilino uestale poslednjih nekoliko godina. Ona koja je bila
izuzetno propraena u medijima jeste reforma kojom je izbor na mesto sena-
tora mogu samo onima koji su ranije bili izabrani kao lanovi lokalnog ili
regionalnog parlamenta, a kojom je takoe zabranjeno dvostruko lanstvo,
to jest lanstvo i u vladi i u Savetu Federacije. Postavilo se pitanje po kom to
osnovu bilo ko ima pravo da nekoga ograniava u slobodi da bude izabran.
Odgovor je vie nego jednostavan. Sve se ini na osnovu Ustava. U njemu ja-
sno stoji da su izvrna i zakonodavna vlast odvojene, to je bitna karakteri-
stika demokratije, te stoga neko ko vri funkciju u vladi, kao izvrnom orga-
nu, ne bi smeo da bude u bilo kom domu zakonodavnog organa, odnosno
Federalne Skuptine. Ovo i jeste bilo postignuto reformom njenog gornjeg
doma, odnosno Saveta Federacije.
Druga stvar oko koje se dosta polemisalo prethodnih godina i oko koje se
poslednjih nedelja dosta pria jesu zakoni o odgovornosti guvernera, regio-
nalnih glava vlasti. Kritiari istiu kako se sve reforme sprovode kako bi se
nad njima uspostavila ea kontrola od strane Kremlja, kako bi se, opet, sve
radilo iskljuivo u interesima vladajue partije. Meutim, nije ba tako. Zaista,
zbog ega prvi ovek nekog upravnog organa ne bi trebalo da odgovara za
11
Rezultati poslednjih predsednikih izbora, odranih 04.03.2012. godine, kao i izbora
za Dravnu Dumu, odranih 04.12.2011. godine, dostupni su na: http://www.cikrf.ru/
krenje zakona ili ugroavanje prava graana? Zato bi on morao da dri svo-
ju poziciju tokom itavog mandata, ako grubo kri Ustav i njegove odredbe?
Upravo iz ovih razloga je i bila uvedena kontrola, odnosno pravo predsednika
da smenjuje vodee ljude na pozicijama u lokalnim organima. Takoe, na-
reeno je da se svi ustavi federalnih subjekata usaglase sa najviim pravnim
aktom itave drave, to je svakako opravdan potez. ta je to u ovim potezima
to nije demokratsko ili to nije u skladu sa Ustavom?
to se tie ruske ekonomije, i u njoj je preduzet itav niz mera koje su iz
nekog razloga zasmetale analitiarima i povodom kojih oni iz sveg glasa viu
kako je tako neto nedopustivo i nedemokratski. Pre svega, re je o odnosu
vlasti nakon 2000. godine prema oligarsima. Naime, treba napomenuti da
oligarsi nisu samo krupni biznismeni, budui da nisu svi ruski krupni bizni-
smeni ujedno i oligarsi, kakvo je trenutno uvreeno miljenje u svetu. Oligarsi
su oni ljudi koji pokuavaju da svojim radom, to jest svojim krupnim bizni-
som, zamene i, rekao bih, zaobiu dravu i njenu vlast. Mnogima je poznat
sluaj krupne naftne kompanije JUKOS (KOS) i njenog vlasnika Mihaila
Hodorkovskog, koja nije, kako je i on sam isticao, na prostoru Sibira iz zemlje
izvlaila istu naftu, ve smeu 70% vode i 30% nafte zbog ega je njen vla-
snik plaao znatno nii porez dravi. Naravno, kasnije, ve nakon izvoza iz
drave, prodavao je istu naftu i na taj nain otetio dravu za milione dola-
ra. I zbog ega je onda uvoenje reda u ovoj sferi drutvenog ivota nedemo-
kratski potez? Zbog ega je uskraivanje odreenih prava ovim kriminalcima
protivpravno? Zar nisu oni na taj nain krili zakon? Ovi ljudi su tokom de-
vedesetih godina protivpravno stekli milijarde dolara raznoraznim krivinim
radnjama i malverzacijama i to je neosporno. Pa da li je onda taj period, kada
su oni mogli da rade ta su eleli, kako u ekonomiji, tako i u politici, budui
da su sponzorisali partije i veinu poslova radili uz blagoslov tadanjih vlasti,
bio vie demokratski nego ovaj danas, budui da je tada ton dananjih kriti-
ara bio znatno miroljubiviji nego to je sada? Ne, nije. To je bila oligarhija,
vladavina ne ak ni hiljada, ve desetina ljudi, male grupe onih koji su se ba-
vili potenim krupnim biznisom. Mere vlasti nakon 2000. godine usmere-
ne su na iskorenjivanje ovakvog naina poslovanja. Nisu one zamiljene kao
borba protiv krupnog biznisa ili privatnog preduzetnitva, naprotiv. To je bor-
ba protiv posledica koje ovakve neasne radnje imaju po veinu stanovnitva,
pre svega protiv siromatva. Pa nije li to onda borba za socijalnu pravdu, za
odreeni stepen ekonomsko-socijalne jednakosti, koji je, kao to je bilo napo-
menuto, jedan od osnova moderne demokratije?
Takoe, ono to je jako bitno za ocenu demokratinosti drave, i to kao
nepobitan argument koriste kritiari i politiki analitiari prilikom davanja
neprelazne ocene demokratiji u Federaciji, jeste odnos njenih graana pre-
ma ovom pojmu, politika kultura stanovnitva. Veina ljudi u Rusiji ipak
danas smatra da su demokratske institucije, i pored svih svojih nedostataka,
neophodne, pre svega zbog toga to ine prepreku uzurpaciji vlasti od strane
146 NIKOLA KOSOVI
monika, oligarha i birokratije
12
. Uz to, seanja stanovnitva na vreme auto-
ritarnih reima su jo uvek svea, te se samim tim elja za demokratijom po-
veava. Sve ovo zajedno daje nam za pravo da tvrdimo kako u celokupnom
ruskom drutvu danas dolazi do znaajne promene u politikoj kulturi sta-
novnitva, do prelaska iz autoritarne u demokratsku.
ZAKLJUAK
Postoji, naravno, jo nekoliko zamerki koje se upuuju trenutnoj politici koju
vodi vlast u Rusiji, a koje se pre svega odnose na slobodu medija, ovlae-
nja koja ima predsednik Federacije, korupciju, sporu administraciju i slino.
Meutim, nisu li to problemi koji mue gotovo sve drave sveta? Nemamo li
primere koji govore o sumnjivim sluajevima (ne)slobode medija i u SAD ili
Velikoj Britaniji, koje se globalno smatraju primerima demokratskih sistema?
Nisu li ovlaenja koja ima predsednik RF u skladu sa Ustavom donetim de-
mokratskim putem, putem referenduma i da li ona ne podseaju na ona koja
ima prva fotelja Bele kue? Postoji li drava na svetu u kojoj nema korupcije
ili u kojoj administracija radi besprekorno? Odgovori na ova pitanja su krajnje
oigledna, te stoga zaista ne vidim po kom to osnovu neko nalazi za shodno
da kritikuje Rusku Federaciju u pogledu njene demokratinosti. Svi kriterijumi
koje sam u ovom radu razmotrio jasno govore u prilog tvrdnji da Rusija jeste
jedna demokratska drava, drava u kojoj se potuje Ustav, drava iji temelji
jesu demokratski principi i drava ija vlast jeste ona koju je A. Linkoln 1864.
godine definisao kao vladavinu naroda, od naroda i za narod. Naravno, tre-
ba napomenuti da, uz sve tegobe demokratske tranzicije, ova drava jo uvek
kaska za najrazvijenijim demokratskim reimima, ali, istovremeno, procesi u
njoj u velikoj meri zadovoljavaju njen nivo razvoja, to nam apsolutno daje za
pravo da kaemo: Da, Ruska Federacija jeste demokratska drava!
LITERATURA
[1] Hobsbaum, Erik (2004), Doba ekstrema Istorija kratkog dvadesetog veka 1914 1991,
Dereta, Beograd.
[2] Huskey, Eugene (1999), Presidential Power in Russia (New Russian Political System),
M.E.Sharpe, New York.
[3] Obolenski, Dimitrije, Oti, Robert (2003), Istorija Rusije, Clio, Beograd.
12
., ., :
, http://www.isras.ru/files/File/Socis/2004-08/
gorshkov_petukhov.pdf, (21.03.2012.).
[4] Pavlovi, Vukain (2006), Politike institucije i demokratija, igoja tampa, Beograd.
[5] Riasanovskiy, Nicholas V. (2000), A History of Russia, Oxford University Press, Oxford.
[6] Sakwa, Richard (2002), Russian politics and society, Routledge, New York.
[7] Vasovi, Vuina (2006), Savremene demokratije, Slubeni glasnik, Beograd.
[8] ., ., :
,
http://www.isras.ru/files/File/Socis/2004-08/gorshkov_petukhov.pdf, (21.03.2012.).
[9] , .., , .. (2000), , ,
Moskva.
[10] , .., , .., , .., , .. (2007),
. I ., , Moskva.
[11] (2009), , Moskva.
[12] , (2005), , ,
Moskva.
Nikola Kosovi
IS RUSSIA A DEMOCRATIC COUNTRY?
Abstract:
The text considers the question of democracy of government, political system
and social relations in the Russian Federation. The author gives the proof of
the thesis about the high level of democracy in society and politics in the larg-
est country in the world, judging by the surface of the territory. The first part
of the paper is devoted to an analysis of the general requirements that have
to be met in order for a state to be considered a democratic one. Later on, the
author writes about the specific historical conditions in which democracy de-
veloped in Russia, and then analyzes the constitutional order of this coun-
try, proving that Constitution of the Russian Federation, adopted in 1993, is
highly democratic. Furthermore, the author describes the specific actions of
the government of the Russian Federation, pointing out their justification
from the standpoint of democracy, while referring to many different oppo-
site views on these moves. In the final chapter, the author argues that, despite
the many problems Russia faces today, it really is a democratic country.
Key words:
Russian Federation, democracy, political system, government, constitution,
reforms
148 NIKOLA KOSOVI
etvrti deo
NOVINARSTVO I
KOMUNIKOLOGIJA
Milena Taskov
Mesto i uloga
elektronskih medija
Srpske pravoslavne crkve
u medijskom sistemu
Srbije
Saetak:
Medijski sistemi demokratskih zemalja podrazumevaju postojanje medija
religijskih organizacija kojima je ustavom garantovano pravo na irenje
svog uenja. Srpska pravoslavna crkva takoe ima to pravo, meutim, u no-
vije vreme mediji koji njoj pripadaju suoavaju se sa nizom drugih proble-
ma. Rad prouava zastupljenost elektronskih medija koje osniva Srpska pra-
voslavna crkva a ne zastupljenost verskih sadraja u medijima uopte. Cilj
rada je da se istrai kolika je danas zastupljenost i sloboda elektronskih pra-
voslavnih medija na teritoriji Srbije, i ta bi trebalo uraditi da bi se poboljao
njihov jo uvek nezadovoljavajui poloaj.
Kljune rei:
elektronski mediji, Srpska pravoslavna crkva, Srbija, medijski sistem.
UVOD
Masovni mediji predstavljaju posrednike izmeu graana i ostalih subjekata po-
litikih, ekonomskih i svih koji tee ostvarivanju partikularnih ili optih intere-
sa. U medije ubrajamo tampu, radio, televiziju. Internet i novi mediji (drutve-
ne mree kao to su Facebook i Tweeter) nisu predmet analize koja sledi.
Susret religije i komunikacionih medija, u uem znaenju te rei, odi-
grao se onda kada je nastala tamparija (Radojkovi i Stojkovi, 2009:
100-112). No, pojavom radija, televizije i kasnije interneta Crkva se okree
masovnim medijima s obzirom na njihovu veu mo uticaja na publiku. U
Srpskoj pravoslavnoj crkvi prave razliku izmeu verskog i crkvenog medi-
ja. Verski medij se bavi uopteno verskim, religioznim temama. Moe da ga
osnuje ko god je zainteresovan i ko god se osea kompetentnim da vodi takav
medij. Crkveni medij izraava uenje i iskustvo jedne verske zajednice, od-
nosno u hrianstvu- Crkve. Za voenje ovog medija potreban je blagoslov
nadlenog predstavnika te verske zajednice. U Pravoslavnoj crkvi potreban
je blagoslov nadlenog arhijereja (episkopa) ili Njegove svetosti, patrijarha
srpskog (Radio Zlatousti, on line). Dakle, mediji Srpske pravoslavne crkve se
mogu okarakterisati kao crkveni mediji.
U samoj Crkvi postoje razliita miljenja o korienju medija za irenje
njene vere. Episkop jegarski Porfirije Peri koji je i predsednik Saveta
Republike Radiodifuzne Agencije kae: Nemamo pravo da ono to jeste
plod civilizacije prepustimo samo onima koji se bore protiv duhovnosti, nego,
naprotiv, duni smo da svojim stavom ljubavi damo pozitivan sadraj i ovo-
me produktu ljudskog uma. Pogotovu kada je o televiziji i o radiju re (Radio
Zlatousti, on line). Sa druge strane poznati pravoslavni bogoslov Nikolaj
Velimirovi pie da pravoslavni odnos prema medijima poiva na jevanelj-
skom saznanju da nije mogue meati dobro i zlo, a oekivati dobre rezultate.
U medijima se objavljuje svata, ali i dosta loeg, dosta sadraja koje podraa-
vaju strasti i najnia ljudska nastojanja. No gde god se pomea dobro i zlo, zlo
preovlada (Filozofski fakultet Pale, Gavri, on line: 595). Moe se zakljuiti
da slabija zastupljenost crkve u medijima na poetku proistie upravo iz pode-
ljenih stavova pojedinih svetenih lica koja ne vide medije kao najpogodnije
sredstvo predstavljanja i oglaavanja.
ISTORIJAT RAZVOJA MEDIJA SPC
Srpska pravoslavna crkva poela je da izdaje svoje publikacije i biltene jo od
1868. godine u Beogradu i Novom Sadu (Radojkovi i Stojkovi, 2009: 122).
Ukoliko se pogleda istorija, moe se zakljuiti da je predstavljenost crkve u
bilo kom pogledu zavisila od vladajueg reima zemlje to vai podjednako
za tampu i elektronske medije. Radio Beograd je jo od 1929. godine imao
neke sadraje koji su bili religijskog tipa. Nakon Drugog Svetskog rata razlog
slabe zastupljenosti Srpske pravoslavne crkve se moe nai u dravnom rei-
mu koji je bio protiv propagande religije. Ustav iz 1974. godine je dozvolio
crkvama da imaju samo tampane medije, koje su jedino i imale, i koji se
mogu prodavati u delokrugu Crkve. Nije doputao osnivanje radija i televi-
zije budui da su elektronski mediji bili u dravnom vlasnitvu. Prethodni
ustavi dozvoljavali su pravoslavnoj crkvi samo da zadovoljava komunikaci-
one potrebe svoje pastve, ali ne i da, kako se govorilo, obavlja propagandu
prema ateistima. Dozvoljeno joj je bilo da o svom troku tampa novine i
152 MILENA TASKOV
publikacije ali joj je pristup radiju i televiziji bio onemoguen (Radojkovi
i Stojkovi, 2009: 121). Od 1980. godine su se mogle na televiziji prikazivati
emisije i dokumentarni filmovi o manastirima crkvama, meutim, u njima
se govorilo najee o arhitekturi, umetnikom stilu u kom su naslikane fre-
ske, a nisu se ticale striktno religijskih tema.
Nakon 2000. godine poela je demokratska reforma Srbije. Dolo je do
usvajanja zakona koji su morali biti u skladu sa evropskim standardima, sa
Evropskom konvencijom o ljudskim pravima kao i sa Poveljom Ujedinjenih
nacija prema kojima je sloboda verskog izraavanja zagarantovana. Sloboda
verskog izraavanja ne podrazumeva samo izjanjavanje pojedinca ve i slo-
bodu izraavanja odreene verske zajednice i objavljivanja svog uenja u me-
dijima. Tim povodom doneto je niz zakona u medijskom sistemu Srbije koji
su omoguili veu zastupljenost religijskih organizacija u medijima, pa sa-
mim tim i Srpske pravoslavne crkve. Zakoni koji ureuju medijski sistem, a
koji su najvaniji i direktno utiu na crkvu su: Zakon o crkvama i verskim za-
jednicama, Zakon o radiodifuziji, Zakon o telekomunikacijama, Zakon o javnom
informisanju, Zakon o oglaavanju kao i Kodeks ponaanja emitera koji je izdala
Republika radiodifuzna agencija.
Prema Ustavu Republike Srbije (lan 11), ona se definie kao svetovna dra-
va. Nijedna religija se ne moe uspostaviti kao dravna ili obavezna. Drava
je, lanom 44, svrstala crkve i verske zajednice u civilni, nevladin sektor: Crkve
i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drave. Na temelju Ustava na-
pravljen je Zakon o crkvi i verskim slobodama kao i Zakon o radiodifuziji iz kojih je
vidljivo da je dravni stav prema crkvenim medijima umereno liberalan. On do-
zvoljava verskim zajednicama da imaju svoja sredstva komunikacije ali radio i/
ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se osnivati samo za lokalno podru-
je (Zakon o radiodifuziji, lan 95). Prema lanu 43 Zakona o radiodifuziji emiter
je: Pravno ili fiziko lice koje je registrovano za delatnost proizvodnje i emitova-
nja radio i televizijskog programa stie status emitera Emiter moe da obavlja
delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa kao:
1. ustanova javnog radiodifuznog servisa;
2. komercijalna radio i/ili televizijska stanica;
3. radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora;
4. radio i/ili televizijska stanica lokalne ili regionalne zajednice.
Dakle, moe se zakljuiti da radi unapreivanja verske slobode i slobode
informisanja crkve i verske zajednice imaju pravo da u skladu sa Ustavom i
zakonom koriste javni radiodifuzni servis, kao i da samostalno ostvaruju sop-
stvenu informativnu i izdavaku delatnost (Zakon o crkvama i verskim za-
jednicama, lan 43).
Tradicionalne crkve su one koje u Srbiji imaju vievekovni istorijski
kontinuitet i iji je pravni subjektivitet steen na osnovu posebnih zakona,
i to: Srpska Pravoslavna Crkva, Rimokatolika Crkva, Slovaka Evangelika
153 MESTO I ULOGA EL. MEDIJA SPC U MEDIJSKOM SISTEMU SRBIJE
Crkva a. v., Reformatska Hrianska Crkvai Evangelika Hrianska Crkva a.
v., kao i Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica (Zakon o cr-
kvama i verskim zajednicama, lan 10). Meutim, znaaj Srpske Pravoslavne
Crkve se posebno istie: Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi priznaje se kontinuitet
sa pravnim subjektivitetom steenim na osnovu Naertanija o duhovnoj vlasti
(Odluka Narodne Skuptine Knjaevstva Srbskog od 21. Maja 1836. godine) i
Zakona o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi (Slubene novine Kraljevine Jugoslavije,
br. 269/1929). Srpska Pravoslavna Crkva ima izuzetnu istorijsku, dravotvor-
nu i civilizacijsku ulogu u oblikovanju, ouvanju i razvijanju identiteta srp-
skog naroda (Zakon o crkvama i verskim zajednicama, lan 11). No, s obzi-
rom na njen znaaj u zemlji, videe se kako Srpska pravoslavna crkva ureuje
svoje medije. Najpre ukratko o ustrojstvu crkve kako bi se bolje razumele ulo-
ge organa koji uestvuju u donoenju odluka.
ORGANIZACIJA SPC I NAIN ODLUIVANJA
Srpska pravoslavna crkva je veoma sloen crkveni organizam, tj. organizaci-
ja. Na elu crkve nalazi se Sveti arhijerejski sabor. Zatim su vani, u crkve-
no-organizacijskom smislu, Sveti arhijerejski sinod, patrijarh, Patrijarijski
upravni odbor, te Crkveno prosvetne ustanove (Filozofski fakultet Pale,
Gavri, on line: 598). Najvie zakonodavno telo u SPC-u jeste Sveti arhi-
jerejski sabor koji ima sve karakteristike pomesnog sabora (Filozofski fa-
kultet Pale, Gavri, on line.: 602). Njegove odluke su opteobavezne za i-
tavu SPC. Dakle, komunikacija sabora i ostalih organa SPC je jednosmerna.
Sinod je zaduen za odluke manje vanog karaktera, te je njegova komu-
nikacija umereno jednosmerna tj. postoji mogunost modifikacije izve-
snih odluka (Filozofski fakultet Pale, Gavri, on line: 602). Zadatak Sinoda
jeste da iznosi svoj stav koji od tada vai kao zvanini stav SPC o aktuelnim
dogaajima ili odreenim dogmatsko-disciplinskim temama koje zahteva
data situacija (Filozofski fakultet Pale, Gavri, on line: 602). Sinod komu-
nicira sa eparhijama na ijem se elu nalazi episkop koji je posrednik izme-
u Sinoda i naroda i koji preko svetenstva svoje eparhije u narodu sprovo-
di odluke Sinoda. Meutim, komunikacija izmeu episkopa i naroda nije
jednosmerna jer je osnovna karakteristika komunikacije u Pravoslavnoj cr-
kvi zajedniarenje (Filozofski fakultet Pale, Gavri, on line: 603). Srpska
pravoslavna crkva je episkopalna; njena glavna administrativna podela je
na eparhije, kako u crkvenohijerarhijskom pogledu tako i u crkvenosamo-
upravnom pogledu (SPCO Lucern, on line). Na teritoriji Republike Srbije
postoji 15 eparhija i jedna mitropolija. Svoje elektronske medije ima sedam
eparhija i pomenuta Beogradsko-karlovaka mitropolija. Najvie crkvenih
medija ima Baka eparhija pet (etiri radio stanice i jednu televizijsku)
(Radio Zlatousti, on line).
154 MILENA TASKOV
Ustav SPC u lanu 108 stav 3 upuuje i odobrava svetenstvo i narod da
osnuju i organizuju religiozno-delotvorne, duhovne, prosvetne, rodoljubive
i uopte korisne ustanove za napredak vere i morala u narodu. Stavom 8 la-
na 70 se regulie da Sveti arhijerejski sinod bira urednika i upravlja slube-
nim listom Srpske pravoslavne crkve i drugim zvaninim izdanjima (Radio
Zlatousti, on line).
Eparhija je ta koja obezbeuje sedite, poslovni prostor, finansije, dozvo-
ljava upotrebu svog imena na zvaninim aktima i bira uglavnom iz reda
svetenstva zastupnike medija pred drugim institucijama u ime Eparhije,
kao glavnog i odgovornog urednika, koji su direktno odgovorni episkopu.
Pravilnik o radu medija usvaja eparhijski odbor, na ijem je elu po pravilu
episkop, i oni vre finansijski nadzor. Episkop ima pravo da povremeno odre-
di revizora koji e pregledati finansijsko i materijalno poslovanje radio-difu-
zne delatnosti. Programska ema crkvenih medija se priprema u manjoj ili
veoj koordinaciji sa episkopom (Radio Zlatousti, on line).
ELEKTRONSKI MEDIJI SPC DANAS
Elektronski mediji Srpske pravoslavne crkve koji danas postoje su:
1. Samo jedna televizijska stanica TV Beseda na podruju Novog Sada,
s obzirom da je ugaen TV Logos (Trstenik), zajedno sa Radijom Logos
januara 2012. godine.
2. Deset radio stanica
Radio Slovo ljubve (Arhiepiskopija beogradsko-karlovaka Beograd)
Radio Glas (Nika eparhija Ni)
Radio Iskon (Vranjska eparhija Vranje)
Radio Zlatousti (umadijska eparhija Kragujevac)
Radio Mileeva (Mileevska eparhija Prijepolje)
Radio Istonik (Valjevska eparhija Valjevo)
Radio Tavor (Baka eparhija Baka Palanka)
Radio Beseda (Baka eparhija Novi Sad)
Radio Blagovesnik (Baka eparhija Sombor)
Radio Slavoslovlje (Baka eparhija Subotici)
Razlozi zbog kojih su TV i Radio Logos ugaeni
Televizijska stanica ike eparhije koja je osnovana 2004. godine, dobila je
na konkursu 2007. godine pravo na emitovanje zbog koje je RTV Trstenik
ostao bez dozvole. Sedite Radija i TV Logosa bilo je u Trsteniku. Oboje su
zvanino ugaeni 31. decembra 2011. godine, ali je emitovanje nastavljeno
do 8. januara 2012. godine. Po nalogu ike eparhije neoekivano su isklju-
eni predajnici radija i televizije. Razlozi su ekonomske prirode- Pred novu
godinu grupa od 20 radnika TV Logos pokrenula je sudski spor protiv osniva-
a ike eparhije SPC, zbog neisplaenih zarada za 10 meseci i neisplaenih
poreza i doprinosa za punih 6 godina (Rasina. Net, 2012 on line). Gledanost
televizije nije bila velika s obzirom na to da su na njenom programu emito-
vani samo snimljeni materijali, koji su nekoliko puta reprizirani. Ova me-
dijska kua finansirana je sa 300.000 dinara meseno od strane Republikog
Ministarstva kulture. To nije bilo dovoljno za opstanak RTV Logos (Rasina.
net, 2012. on line). Direktor nije uspeo da nae sredstva jer je Trstenik malo
mesto. Nisu imali dovoljno reklama, tako da nisu imali dovoljno novca.
Televizija je zapoela rad sa 33 zaposlenih, a neposredno pre gaenja ih je
bilo 21. Bilo je 5 novinara, 2 snimatelja, 2 montaera, 2 realizatora, troje njih
na radiju i ostalo je adminstrativna sluba.
1
TV Beseda
TV Beseda iz Novog Sada je dozvolu za emitovanje programa dobila 7. marta
2008. godine. Prema sadraju programa spada u emitere specijalizovanog sa-
draja i pokriva lokalno podruje. Iako je dobila dozvolu, TV Beseda jo nije
poela sa emitovanjem programa. Ljudi iz TV Besede su opremili dva studi-
ja, jedan u Novom Sadu i drugi u Beogradu i snimili mnogo priloga i emisija.
ak je i ruska pravoslavna televizija Spas, dala mogunost da se iskoristi dosta
kvalitetnog programa (Uivo- tv. net, 2011. on line). Emitovanje programa
se i dalje odlae.
Radio Slovo ljubve
Dozvolu za rad dobio je 21. avgusta 2009. godine. Poeli su 8. septembra iste
godine i od tada je broj slualaca u porastu. O sluanosti radija moe se vide-
ti na tabeli koju je uradio Radio Iskon (vidi dole) u saradnji sa IPSOS Stategic
Marketing. U toku je reorganizacija radija u programskom i kadrovskom smi-
slu i prema reima zamenika urednika Radija Slovo ljubve Dragana Tadia
nije zahvalno govoriti o trenutnoj situaciji u radiju. Sve promene e biti zavr-
ene za 2 do 3 meseca kada e radio poeti sa novim programom.
2

1
Do podataka o Radiju i TV Logos se dolo razgovorom sa ekonomskim saradni-
kom Miroljubom Popadiem.
2
Do podataka se dolo razgovorom sa zamenikom glavnog urednika Radija Slovo
Ljubve Draganom Tadiem.
156 MILENA TASKOV
Radio Glas
Radio Glas je radio Nike eparhije. Dozvolu za emitovanje je dobio 1. decem-
bra 2008. godine. Sa radom je poeo 27. marta 2010. godine. Nezadovoljni su
svojom zastupljenou u etru jer se ne mogu uti na teritoriji cele Nike epar-
hije. Prema miljenju glavnog i odgovornog urednika radija Glas Marjana
Maksa elia svaka eparhija treba da ima samo regionalnu frekvenciju zbog
toga to se tako na najbolji nain komunicira sa sluaocima iz te zajednice.
Oni uvek imaju vie poverenja u lokalne radio stanice jer one poznaju bo-
lje njihove potrebe. Sluanost je prema njegovom miljenju zadovoljavaju-
a. Prema nezvaninim podacima, sluanost ovog radija je oko 2500- 3000
sa stalnom ali sporom tendencijom rasta. Plan glavnog urednika koji je pre-
dat upravnom odboru i ije se usvajanje oekuje, je da u naredne tri godine
Radio Glas premai sluanost od 10.000. Prema njegovom miljenju, poten-
cijal ovog radija je 10% ukupne sluanosti na nivou grada Nia. Problemi sa
kojima se susreu su pre svega kadrovski- nedovoljan broj zaposlenih za za-
dovoljavanje kvalitetne produkcije, a to je uslovljeno finansijskom nestabi-
lonou zemlje. Trenutno radio ima redakciju od estoro ljudi- glavni i od-
govorni urednik i muziki urednik, tri novinara (voditelji programa), tonski
producent, tonski snimatelj.
3

Radio Iskon
Radio je 31. marta 2008. godine dobio dozvolu za emitovanje programa i 1.
oktobra iste godine poeo sa emitovanjem najpre muzike, a kasnije i osta-
log dela programa i autorskih emisija. Dozvolu za emitovanje programa na
internetu dobija 1. decembra 2008, a od 4. aprila 2009. godine redovno se
vri auriranje sajta i emituje internet radio. Iskon radio Pravoslavne eparhi-
je vranjske u saradnji sa IPSOS Strategic Marketing ve due vreme objavlju-
je rezultate sluanosti crkvenih radio stanica. Prema tom istraivanju, koje je
uraeno za period do 31. decembra 2011. godine, Iskon radio je najsluanija
crkvena radio stanica u Srbiji, peta po sluanosti u Vranju, ukljuujui i radio
stanice sa nacionalnom frekvencijom. Posebno se u istraivanju istiu uspe-
ni rezultati Radija Slovo ljubve i Radija Zlatousti. Analiza pokazuje da raste
sluanost veine crkvenih radio stanica. Presek istraivanja koji je uraen 27.
novembra 2011. godine pokazuje da je Iskon radio slualo 3.553 osobe i Iskon
je na osmom mestu od svih radio stanica koje se sluaju u Vranju, ukljuujui
stanice sa nacionalnom frekvencijom.
3
Do ovih podataka o Radiju Glas se dolo razgovorom sa gl. i odg. urednikom
Marjanom eliem.
Crkvena
radio stanica
Grad Broj slualaca
avgust 2011
Broj slualaca
presek uraen
za period do
31. 12. 2011.
Procenat
slualaca u
odnosu na broj
stanovnika*
Iskon Vranje 4043 6219 9.3
Istonik Valjevo 1889 2667 4.4
Mileeva Prijepolje 2220 804 3.2
Zlatousti Kragujevac 656 4646 2.6
Beseda Novi Sad 1285 3417 1.4
Slovo ljubve Beograd 5059 11893 0.9
Glas Ni 757 1939 0.9
*U istraivanjima se raunaju sluaoci starosti od 12 godina i vie. Procenat
slualaca odreene radio stanice u odnosu na ovako definisan broj stanovni-
ka je referentan i kljuan za istraivanje sluanosti.
4

Radio Zlatousti
Dozvolu za emitovanje programa dobio je 1. decembra 2008. godine. U radiju
kau da nisu zadovoljni svojom zastupljenou u etru jer zakonom imaju pra-
vo samo na lokalnu frekvenciju. Radio Zlatousti je eparhijski radio i upravo
zbog lokalne frekvencije ne mogu se uti na celoj teritoriji eparhije. Taj pro-
blem se premouje osnivanjem internet radija koji dodatno kota. Smatraju
da verski mediji ne treba da budu iskljueni kod dodele nacionalne frekven-
cije. Sluanost je nevelika i najee je to starija i ozbiljnija populacija oni
koji jo uvek sluaju radio i ele da uju neki ozbiljniji razgovor i sluaju verski
program. Slaba je sluanost meu mladima, oni prate zabavno- rekreativne sa-
draje. Radio ima brojne probleme i to najee poslovne kao to je hronian
nedostatak sredstava i odgovarajuih kadrova. Jo uvek nije jasno definisao
orijentaciju i traga za pravim programom. U radio stanici je etvoro zaposle-
nih- odgovorni urednik, dva novinara i sekretarica. Jedan honorarni saradnik
obavlja poslove tonskog realizatora. Drugi tonski realizator je volonter. Od vo-
lontera imaju jednog novinara, troje spoljnih saradnika i dva radnika u obez-
beenju. U radiju su i urednik i zastupnik (direktor) Radija.
5

4
Do ovih podataka se dolo na osnovu razgovora sa gl. urednikom Radija Iskon
Draganom Tadiem.
5
Do ovih podataka se dolo razgovorom sa Gordanom Joci, odgovornim uredni-
kom Radija Zlatousti.
158 MILENA TASKOV
Radio Mileeva
Prvi je crkveni radio u Prijepolju koji je dobio dozvolu za emitovanje 1. decem-
bra 2008. godine i 27. decembra iste godine poeo sa emitovanjem programa.
U svojim emisijama se ne obraa samo pravoslavcima ve i pripadnicima dru-
gih vera. Duina emitovanja programa je 24 sata i zadovoljni su to se toga tie.
Meutim, imaju problema sa dometom jer nije pokrivena cela teritorija Eparhije
mileevske, razlozi za to su specifina konfiguracija terena, kao to je to sluaj u
Novoj Varoi, i rade na otklanjanju te prepreke. U planu je proirenje ujnosti
Radija Mileeva i na Sjenicu. Nemaju ambicije da trae nacionalnu frekvenci-
ju jer je njima cilj da pre svega verujuem narodu Rake oblasti priblie uenje
Crkve. Radio Mileeva je sluan to pokazuje istraivanje i sluanosti crkvenih
Radio stanica u Srbiji koje je sprovela agencija Strategic marketing u avgustu me-
secu 2011. godine. Prema ovom istraivanju najsluaniji crkveni radio je Radio
Mileeva sa udelom sluanosti od 10,7%. Najei problemi sa kojima se susreu
su tehnike prirode- konfiguracija terena i slino. U radiju je zaposleno troje lju-
di, i v.d. direktor Radija je arhimandrit Leontije (Francuski), duhovnik manasti-
ra Mileeve. Saradnici radija su svetenici iz Eparhije mileevske.
6

Radio Istonik
Dozvolu za emitovanje dobio je 1. decembra 2008. godine, a poeo zvanino sa
radom 2. marta 2009. godine. Internet radio je jo uvek u izradi. Smatraju da ver-
ski mediji treba da imaju nacionalnu frekvenciju, a rade na tome da dobiju regi-
onalnu. Od svih crkvenih medija nalaze se na drugom mestu po sluanosti posle
radija Iskon. Problemi sa kojima se suoava radio su najee finansijski. Iza radi-
ja stoji Eparhija valjevska koja ima mnoge rashode i dosta ulae u izgradnju hra-
ma Vaskrsenja Hristovog. Radio je samo jedna od stavki. Meutim, nalaze i dru-
ge pokrovitelje. etvoro zaposlenih vode radio Istonik. Pored glavnog urednika
Slobodana Aleksia tu su dva novinara i voditelja Mirjana Filipovi i Duan
Novakovi koji nose ceo program, i tonsko tehniki realizator Saa Stefanovi.
7

Radio Tavor
Radio Tavor je u time-sharing-u sa gradskim radijom u Bakoj Palanci i nije
celodnevno zastupljen. On je emiter specijalizovanog programa u periodu
od 00:30 do 10:00, od 12:00 do 16:00, i od 18:00 do 21:00 sati. Ima dva stalno
6
Do podataka o Radiju Mileeva se dolo razgovorom sa protojerejem- stavroforom
Markom Papiem.
7
Do podataka o Radiju Istonik se dolo razgovorom sa glavnim urednikom Slobo-
danom Aleksiem.
zaposlena radnika, dva honorarna, a doprinos programu daju verouitelji
koji ne dobijaju honorare, ve rade po posluanju, kako se to kae u Crkvi.
Trude se da pored duhovnog programa obrauju i drutveni ivot sredine.
Radi trajnog kvaliteta programa, potrebna im je materijalna stabilnost i odre-
eni fond. Teko uspostavljaju samofinansiranje putem oglasivaa i spon-
zora. Deava se da ono to reklamiraju crkveni mediji nije primamljivo za
one koji bi se reklamirali. Internet radio je u izradi. U pravljenju programskih
ema imaju potpunu slobodu.
8
Radio Beseda
Nakon dobijanja dozvole 1. Decembra 2012. godine, emitovanje programa
poinje u aprilu 2009. godine. Nisu zadovoljni lokalnom frekvencijom jer po-
kuavaju da pokriju prostor sa vie lokalnih radio stanica to ih dovodi do pro-
blema jer ih zakon ograniava. Trenutno su u radiju najizraeniji finansijski
problemi. Probleme koje imaju sa medijskim sistemom je to na veini kon-
kursa ne mogu uestvovati jer su specijalizovani medij i ne pripadaju grupi na
koju se konkursi odnose. Vie puta im se desilo da ih nisu uzeli u razmatranje.
Sokoj i Ofps ih kod uplate autorskih tantijema tretiraju kao komercijalne me-
dije i ne obraaju panju na to ta oni emituju. Trenutno je u radiju zaposleno
sedam honorarnih saradnika, verouitelja i svetenika i desetak saradnika vo-
lontera, takoe verouitelja i svetenika.
9

Radio Blagovesnik
Emitovanje programa je poelo poetkom avgusta 2009. godine. Nalazi se na
teritoriji Sombora. Imaju fejsbuk stranicu na kojoj postavljaju tekstove i do-
gaaje u pravoslavnom duhu. Smatraju da crkveni radio treba da ima mogu-
nost za dobijanje nacionalne frekvencije radi vee sluanosti. Problemi sa ko-
jima se susree radio su finansijski. U radiju trenutno radi etiri honorarna
radnika- jedan novinar, jedan muziki urednik i dva tehnika lica. Tu je i vie
saradnika verouitelja- volontera.
10

8
Do podataka o Radiju Tavor se dolo razgovorom sa glavnim urednikom Stevi-
com Ili.
9
Do podataka o Radiju Beseda se dolo razgovorom sa glavnim urednikom eljkom
Latinoviem.
10
Do podataka o Radiju Blagovesnik smo doli razgovorom sa glavnim urednikom
prezviterom Branislavom ijaiem.
160 MILENA TASKOV
Radio Slavoslovlje
Radio Slavoslovlje u julu 2009. godine poeo je da emituje eksperimentalni
program, a od oktobra te godine su i zvanino u etru. Od tada se na istoj fre-
kvenciji, u blokovima od po etiri asa, emituje radio-program Katolike bi-
skupije Radio Marija i radio Slavoslovlje. Ovo je u svetu jedinstven sluaj
da se radio-programi dve hrianske crkve emituju na istoj frekvenciji po prin-
cipu podele vremena (time sharing). Prema lanu 48 Zakona o radiodifuziji
ako su ispunjeni uslovi iz Plana raspodele radio frekvencija, moe se odobri-
ti da najvie tri emitera emituju radio, odnosno televizijski program na istoj
radio frekvenciji i u istoj eljenoj zoni servisa. Osim u Subotici, ista situaci-
ja je i u Somboru. Redakcija Slavoslovlja istie dobru saradnju: za kato-
liko Badnje vee i Boi, Slavoslovlje je ustupilo svoje termine emitovanja
Radio Mariji, dok je za pravoslavni Boi, situacija bila obrnuta (Vesti online,
2010). U radiju Slavoslovlje trenutno radi dva novinara, dva tonska realizatora
i honorarci- 10 saradnika, dnevni urednik, glavni i odgovorni urednik, direk-
tor radija. Zadovoljni su svojom sluanou. Smatraju da bi jedan vei pravo-
slavni crkveni medij trebalo da dobije nacionalnu frekvenciju (poput katoli-
kog Radio Marija koji je ve ima) jer bi to oplemenilo srpsku medijsku sliku i
dozvolilo Crkvi da se ire i kvalitetnije predstavlja u drutvu.
11

Sastanak urednika pravoslavnih elektronskih medija odran je 9. februara
2010. godine u Kragujevcu. Sastanku su prisustvovali Radio Slovo ljubve, RTV
Beseda, Radio Slavoslovlje, Radio Glas, Radio Tavor, Radio Istonik, RTV Logos,
Radio Iskon, Radio Mileeva i Radio Zlatousti. Zakljuak je bio da se uputi inici-
jativa nadlenim arhijerejima i Svetom arhijerejskom sinodu SPC da se osnuje
Asocijacija elektronskih pravoslavnih crkvenih medija SPC radi zajednikog nastu-
panja, razvoja budue programske saradnje i umreavanja. Nakon sastanka u
Kragujevcu, gde su zapoeti razgovori o udruivanju, odrana su naredna dva
u Beogradu gde je dogovoreno da se osnuje Udruenje crkvenih emitera. Ta
ideja nije zaivela jer je kao osniva trebalo da se pojavi Patrijarijski odbor, a
on nikada nije raspravljao o toj temi. Na treem sastanku u Beogradu je odlu-
eno da se otvori jedna internet adresa i preko te adrese razmenjuju programi.
Na taj nain programi mogu biti raznovrsniji i kvalitetniji. Cilj povezivanja je
stvaranje jedinstva jer svi imaju probleme sa finansijama, kadrovima i ne mogu
svi podjednako da dou do relevantnih gostiju u emisijama. Ukoliko bi mediji
SPC formirali mreu na nacionalnom nivou morali bi da trae dozvolu od RRA
ako bi to umreavanje iznosilo vie od 3 sata dnevno. Tako je po zakonu.
12

11
Do podataka o Radiju Slavoslovlje se dolo razgovorom sa glavnim urednikom
orem Dimiem.
12
Portparol saveta Republike Radiodifuzne Agencije Srboljub Bogdanovi.
U Radiju Zlatousti, koji je bio organizator zajednikog sastanka u Kragujevcu,
smatraju da mnoge ideje nisu ostvarene jer medijski sistem nije spreman da
podri medije civilnog sektora, donese odluke o posebnim finansijskim dona-
cijama ili stimulacije za razvoj takve vrste medija. Iskljueni su iz svih pria o
medijskoj strategiji u Srbiji, a u njoj se pominju u svega nekoliko reenica. Ideja
urednika RTV Beseda jereja eljka Latinovia je bila da sve pravoslavne stani-
ce posluju pod jednim zajednikim imenom, a direktor nekadanje RTV Logos
Miroljub Radosavljevi izneo je ideju da se uputi zahtev nadlenim dravnim
organima da u buduoj zakonskoj regulativi ugrade mogunost da eparhijske
radio i televizijske stanice dobiju regionalnu frekvenciju, a radio i televizijske
stanice kojima bi osniva bila Srpska patrijarija- nacionalnu.
13
Na osnovu raz-
govora sa svim urednicima i predstavnicima pravoslavnih radija i televizija po-
tvreno je da do sada nita nisu konkretno uradili povodom izmene Zakona o
radiodifuziji za sticanje prava za regionalnu i nacionalnu frekvenciju. Smatraju
da bi dobijanje nacionalne frekvencije bilo korisno za Crkvu jer se danas sred-
stva ulau na mnogo strana i tako se rasipaju. Ako bi se sve objedinilo u jedan
centar to bi bilo kvalitetnije u programskom i materijalnom smislu. Mali radio
ne moe da dovede goste koje bi svako voleo da uje, a u veem centru je to mo-
gue i bilo bi dostupno svakom.
14

ZAKLJUAK
Da bi se ita promenilo u medijskom sistemu Srbije i tretiranju pravoslavnih
medija, neophodno je da oni pokrenu inicijativu za promenu zakona i da se
na konkursima pojavljuju sa veim zahtevima za dobijanje frekvencije. Dakle,
treba prvo da se trai pa da se onda vidi da li postoji prostora za takvu mogu-
nost. (A ta mogunost postaje sasvim realna sa uvoenjem digitalne radio-te-
levizije koja je ve ove godine trebala da zameni analogno emitovanje RTV
programa). Potom Savet RRA procenjuje da li postoji potreba. Postoje kon-
kursni kriterijumi- tehniki, pravni, finansijski, organizacioni. Kada se ispune
konkursni uslovi, onda lanovi Saveta glasaju o tome i odluuju na bazi sop-
stvene savesti.
15
Meutim, da bi mediji SPC irili svoj uticaj pored zalaganja
za dobijanje regionalne i nacionalne frekvencije, mogli bi po ugledu na kato-
like medije da se obezbede satelitski prenos svog programa.
13
Podaci su dobijeni razgovorom sa urednikom Radija Mileeva Markom Papiem.
14
Podaci su dobijeni razgovorom sa glavnim i odgovornim urednikom Radija Tavor
Stevicom Ili.
15
Portparol saveta Republike Radiodifuzne Agencije Srboljub Bogdanovi
162 MILENA TASKOV
LITERATURA
[1] Filozofski fakultet Pale, n.d. Procesi komunikacija u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. [onli-
ne] <http://www.filozof.org/pdf%20format/prilozi/jerej%20nikola%20gavric%205.
pdf> [Pristupljeno 18. februara 2012 ].
[2] Pravoslavlje Novine Srpske Patrijarije, n.d. Crkva i mediji u novom milenijumu.
[online] Dostupno na: <http://pravoslavlje.spc.rs/broj/902/tekst/crkva-i-mediji-
u-novom-milenijumu/> [Pristupljeno 17. februara 2012 ].
[3] Radijkovi M. i Stojkovi B., 2009. Informaciono komunikacioni sistemi. Drugo izdanje.
Beograd: Klio
[4] Radio Zlatousti, n.d. 10 pitanja i odgovora o crkvenim medijima. [online] Dostupno na:
<http://www.radiozlatousti.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=
92&Itemid=65 > [Pristupljeno 17. februara 2012 ].
[5] Rasina.net Nezavisni portal rasinskog okruga, 2012. Ugaena RTV Logos. [online]
Dostupno na: <http://www.rasina.net/index.php?option=com_content&view=
article&id=350:ugaena-rtv-logos&catid=34:vesti&Itemid=61> [Pristupljeno 14.
februara 2012 ].
[6] SPCO Lucern, n.d. Grb Srpske pravoslavne crkve. [online] Dostupno na: <http://
www.spcoluzern.ch/index.php?pg=461&lang=sr> [Pristupljeno 18. februara 2012 ].
[7] Ustav Republike Srbije 2006. Beograd: Slubeni glasnik RS
[8] Uivo tv.net, 2011. TV Beseda- Novi Sad. [online] Dostupno na: <http://www.
uzivo-tv.net/tv-kanali/tv-beseda-novi-sad.html> [Pristupljeno 16. februara 2012 ].
[9] Vesti online, 2010. Pravoslavci i katolici na istoj frekvenciji. [online] Dostupno na:
<http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/42304/Pravoslavci-i-katolici-na-istoj-
frekvenciji> [Pristupljeno 16. februara 2012 ].
[10] Zakon o crkvama i verskim zajednicama 2006. Beograd: Slubeni glasnik RS
[11] Zakon o radiodifuziji 2002. Beograd: Slubeni glasnik RS
Milena Taskov
THE PLACE AND ROLE OF ELECTRONIC MEDIA
OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH
IN SERBIAN MEDIA SYSTEM
Abstract:
Media systems of democratic countries include the existence of religious me-
dia organization. These organisation have a constitutionally guaranteed
right to disseminate their teachings. Serbian Orthodox Church also has this
right. However, the media of that Church are facing a series of other prob-
lems recently. This paper explores the representation of electronic media
founded by the Serbian Orthodox Church, and not a presence of religious
content in the media in general. Aim of the paper is to investigate a represen-
tation and freedom of orthodox electronic media in Serbia, and what should
be done to improve their still unsatisfactory position.
Key words:
electronic media, the Serbian Orthodox Church, Serbia, the media system.
164 MILENA TASKOV
Ljiljana Tojagi
Komparacija javnih servisa:
BBC i RTS
Saetak:
Savremeno drutvo je drutvo u ijoj osnovi se nalazi informacija. Nemati
pravovremenu i proverenu informaciju znai zaostajati, biti iskljuen, biti
podloan manipulaciji. Ona postaje najtraenija roba. Treba je posedovati
kako bi se ostvarili interesi, no u iste svrhe treba je sakriti i zatakati. I zaista,
korporacije, moni pojedinci, politike partije i drava mogu ograniiti pri-
stup graana informacijama. Javni medijski servisi garantuju da e graani
ipak doi do istinitih saznanja, da e njihove komunikacione potrebe biti
zadovoljene. Oni su tu i da auditorijum odbrane od poplave lakih sadraja
koji ga pretvaraju u neaktivnu masu. Dakle, javni medijski servis vodi bor-
bu sa interesnim grupama, komercijalnim emiterima i dravom, ili se makar
uspeno pretvara da je vodi. Javni medijski servis Velike Britanije, smatra se
najbliim teorijskom konceptu javnog servisa i upravo zbog toga se moe
smatrati uzorom za formiranje javnog servisa.
Cilj ovog rada jeste da kroz poreenje javnog medijskog servisa Srbije sa po-
menutim BBC-om uvidimo koliko se u svom delanju ova dva medija razliku-
ju, te da li je Radio-televizija Srbije ve transformisana u javni servis. Panju
cemo usmeriti na televiziju. Ne smatramo da je radio prevazien medij i
na televiziju se koncentriemo zbog toga to ona vri vei uticaj na javnost.
Poreenje pomenutih medija vriemo preispitujui njihovo uklapanje u te-
orijska razmatranja koja o javnim servisima postoje. Zbog toga emo najpre
definisati javni servis. Zatim emo utvrditi kriterijume koji su nam neop-
hodni za poreenje. Nakon toga emo prei na analizu prema odabranim
kriterijumima i zakljuiti.
Kljune rei:
javni servis, BBC (British Broadcasting Corporation), Radio-televizija Srbije.
KONCEPT JAVNOG SERVISA
Medijski sistem je skup organizovanih oblika masovnog komuniciranja, insti-
tucija i delatnosti kojima se obezbeuje slobodan protok informacija i zadovo-
ljavanje komunikacione potrebe graana (Veljanovski, 2009: 13). Kljuni ini-
oci medijskog sistema jesu masovni mediji koji su kao njegovi subjekti i nosioci
duni da zadovolje sledee potrebe publike (Radojkovi i Stojkovi, 2009: 37):
1. informativnu (upoznavanje s dogaajima i njihovim akterima),
2. komentatorsku (formiranje javnog mnjenja),
3. orijentacijsku (drutvenog obrazovanja ili socijalizacije),
4. rekreativnu (zabava i oputanje).
U teoriji informaciono- komunikacionih sistema postoji vie klasifikacija me-
dijskih sistema. Jednu od njih daje Miroljub Radojkovi istiui etiri modela
medijskog sistema:
1. medijski sistem komercijalnog tipa,
2. medijski sistem tipa javne slube,
3. medijski sistem dravno partijskog tipa,
4. medijski sistem samoupravno socijalistikog tipa (1984: 130).
Kao peti model medijskog sistema moe se navesti medijski sistem u tranziciji
(Veljanovski, 2009: 29).
U ovom radu neemo se dotai karakteristika svih pomenutih tipova medij-
skog sistema. Da bismo uporedili britanski javni servis sa javnim servisom nae
zemlje, odrediemo samo karakteristike medijskog sistema tipa javne slube.
Kako je kriterijum za navedeno razlikovanje medijskih sistema nain osniva-
nja i funkcionisanja elektronskih medija, medijski sistem tipa javne slube mo-
emo odrediti kao sistem u kome kljunu ulogu u pomenutim pitanjima igra
javnost. Zbog toga je za ovakav sistem karakteristian elektronski medij koji je
javni servis. Rade Veljanovski javnim servisom smatra onaj koji je:
osnovan od javnosti dakle, onaj medij koji nastaje na osnovu opteg
drutvenog konsenzusa.
finansiran od javnosti to bi znailo da su sredstva neophodna za
rad ubiraju od graana, najee pretplatom.
kontrolisan od javnosti javni servis je za svoj rad odgovoran iskljui-
vo graanima (2005: 24 25).
Zarad uspenog poreenja neophodno je navesti i principe na kojima prema
UNESCO u poiva javni servis (2001: 11 13). Re je o sledeim principima:
1. univerzalnost javna radiodifuzija mora biti dostupna svakom graa-
ninu irom zemlje bez obzira na njegov socijalni status i prihode. On tre-
ba da obezbedi svoje usluge najveem delu populacije. Univerzalnost
166 LJILJANA TOJAGI
podrazumeva obavezu kako tehnike dostupnosti, tako i kreiranja pro-
grama koji u sadrinskom smislu mogu da prate svi.
2. raznovrsnost program javnog servisa mora da bude raznovrstan u
anrovima koje nudi, u publici kojoj se programima obraa i u tema-
ma o kojima govori.
3. nezavisnost javni sistem je forum na kom bi trebalo da cirkuliu in-
formacije, miljenja i kritike. On mora biti osloboen komercijalnih
uticaja i politikih pritisaka.
4. osobenost javni servis mora biti sklon inovacijama, razlikovati se od
drugih elektronskih medija, uspostavljati nove standarde koje e
usvajati i drugi emiteri.
O karakteristikama javnih radio televizijskih servisa postoje razliita teorij-
ska razmatranja. Tako se kao znaajne mogu oznaiti i karakteristike koje Tobi
Mendel u knjizi Javna radiodifuzija navodi prema teoretiaru Eriku Barentu:
1. opta geografska dostupnost
2. briga za nacionalni identitet i kulturu
3. nezavisnost u odnosu i na dravu i na komercijalne interese
4. nepristrasnost programa
5. irina i raznovrsnost programa
6. znaajan udeo u finansiranju, sredstava dobijenih naplatom od kori-
snika (Mendel, 2001 citirano u Veljanovski: 26).
Ono to je primetno kada u obzir uzmemo sva odreenja koja su na razliitim
mestima navoena od strane razliitih teoretiara jeste preklapanje odree-
nih elemenata koji se navode kao krucijalni za svaki javni servis. Upravo zbog
toga emo u ovom radu komparaciju vriti prvenstveno prema takvim krite-
rijumima, uzimajui u obzir njihovo meusobno poklapanje i dopunjavanje.
Stoga emo najpre dati kratak istorijat BBC-a i RTS- a, a potom u analizi videti
u kojoj meri ovi mediji ispunjavaju sledee kriterijume:
1. univerzalnost i raznovrsnost
2. nain finansiranja i nezavisnost
3. princip osobenosti
4. postojanje i nain kontrole od strane javnosti
ANALIZA
Kratak istorijat BBC-a i Radio-televizije Srbije
BBC i Radio televizija Srbije razvijali su se i delovali uslovljeni razliitim okol-
nostima. Upravo te okolnosti su odredile oblik ovih medija, a samim tim i nji-
hovo udaljavanje ili pribliavanje teorijskom konceptu javnog servisa.
167 KOMPARACIJA JAVNIH SERVISA: BBC I RTS
BBC, odnosno British Broadcasting Company, osnovan je kako privatno
preduzee i sa radom je poeo kao privatna kompanija koja je registrovana 15.
Decembra 1922. Godine 1927. menja ime u British Broadcasting Corporation,
a vlada otkupljuje privatne akcije (ingler i Viringa, 2000: 28). Tako ovaj me-
dij postaje neprofitna organizacija koja ima monopol na medijskom tritu
Ujedinjenog Kraljevstva. Televizija je pridodata radiju 1936., ali su njen razvoj
i popularizovanje usledili tek nakon Drugog svetskog rata. Prvi direktor BBC
Don Rit istakao je osnovne uloge, a samim tim i obaveze koje je trebalo ispu-
niti; pre svega informisati i obrazovati, ali i zabaviti. I to je i dalje ono to BBC
ini. Moe se, dakle, zakljuiti da je BBC od samih svojih poetaka usmeren ka
ostvarenju koncepta javnog servisa, te da mu okolnosti u kojima je funkcioni-
sao i rastao nisu bile prepreka.
S druge strane, medijski sistem Srbije, a samim tim i poloaj Radio-
televizije Srbije u njemu, nije graen na tako stabilnom tlu. Radio Beograd
osnovan je 24. marta 1929. godine i njegova sudbina istovetna je sa sudbi-
nom Televizije Beograd. Olgica Na najavila je 1958. godine poetak probnog
programa i tako je u tadanjoj Jugoslaviji zapoela era televizije. Ono to je op-
tepoznato jesu uslovi u kojima su radili pomenuti mediji. Tada se nisu mogli
nazvati javnim servisom. Za najvee i najuticajnije medije, pogotovo za re-
publike i pokrajinske radio televizijske centre, govorilo se da su delovi dr-
avnog establimenta, kao i vojska i policija (Veljanovski, 2009: 22). Radio-
televizija Srbije, koja je obuhvatala Radio-televiziju Beograd, Radio-televiziju
Novi Sad i Radio-televiziju Pritina, je osnovana Zakonom o radio-televiziji
1991, no ni devedesetih RTS nije krenuo putem sopstvenog preoblikovanja u
javni servis. Tada je ovaj medij uz druge najitanije i najsluanije medije bio
kontrolisan od strane vladajue Socijalistike partije Srbije. Programi RTS bili
su u potpunosti odraz vladajue politike pogotovo posle januara 1993. godi-
ne, kada je iz ove medijske kue izbaeno hiljadu i sto novinara i urednika, ali
i zaposlenih u tehnici i organizaciji (Veljanovski, 2009: 77). Transformacija
Radio-televizije Srbije poinje usvajanjem Zakona o radiodifuziji 2002. godi-
ne. Tim zakonom predvieno je izdvajanje Radio-televizije Vojvodine iz RTS
-a, te uspostavljanje dva javna servisa; na pokrajinskom i republikom nivou
(Veljanovski, 2009: 78).
1. Univerzalnost i raznovrsnost
Krenimo od BBC- a.
16
Zanimljiv je podatak da je radijske programe BBC -a
samo godinu dana nakon njegovog osnivanja moglo da uje 80 odsto bri-
tanskog stanovnitva (ingler i Viringa, 2000: 28). To da ovaj javni servis
tei raznovrsnosti od samog osnivanja primetno je iz objanjenja koje daje
16
Za detalje o programima BBC- a pogledati: http://www.bbc.co.uk/programmes.
168 LJILJANA TOJAGI
Don Rit. On istie: Televizija ne sme da se bavi samo zabavom. Elektronski
mediji duni su da u to vei broj domova unesu to vie svega onog naj-
boljeg iz svih oblasti ljudskog znanja, stremljenja i dostignua. Najvanije
je da se ouva visokomoralni ton, odnosno svako izbegavanje vulgarnog
i tetnog (Rit, citirano u Veljanovski, 2005: 23). BBC se i danas pridrava
ove Ritove smernice. Svoj televizijski program emituje na vie kanala: BBC
One, BBC Two, BBC Three, BBC Four, BBC Parliament, BBC News Channel,
CBBC, BBC HD, BBC ALBA, CBeebies i tako uspeva da zadovolji komunikaci-
one potrebe svih segmenata drutva. Svoju informativnu funkciju ostvaruje
i kroz poseban kanal BBC News, ali i kroz razliite informativne emisije na
svojim drugim kanalima: Joins BBC News emisija koja nudi pet sati infor-
macija iz zemlje i sveta; zatim informativne emisije Breakfast, BBC Weekend
News, BBC News, BBC News and Regional News i dr. Informativnu i komenta-
torsku funkciju povezuju i emisije poput debate The Big Question, Andrew
Marr Show ili pak Sunday Politics London. Ipak, BBC nije, iako se to esto mi-
sli, medij koji prenosi teke i dosadne sadraje. Takvo zapaanje nije tano
jer BBC ima veoma raznovrstan zabavni i serijski program drame Land
Girls, Upstairs Downstairs, Holby City, Being Human, Lip Service, Doctors; i emi-
sije poput Bargain Hunt (koja se emituje od 2000. godine i tokom koje dva
para kolekcionara amatera na raznim vaarima kupuje predmete koji po-
tom bivaju procenjeni od strane strunjaka i prodati na aukciji). BBC je u
svetu prepoznatljiv po sopstvenoj muzikoj, dokumentarnoj i dramskoj
produkciji. Tako i RTS prikazuje neka od ostvarenja BBC-a (serija Tihi sve-
dok). Uz to se emituju i brojne obrazovne emisije, a kao primer navee-
mo The Last Explorers, emisiju arheologa Neil Olivera i Empire (emisija ko-
jom Jeremy Paxsman putujui sakuplja saznanja o Britanskoj imperiji). BBC
kako kroz poseban deiji kanal, tako i kroz svoj drugi program nudi deiji
edukativni program. Tako primera radi najmlae o suprotnostima ue zec i
kornjaa Hari i Toto. BBC svojim gledaocima nudi i sportske prenose, sport-
ske kvizove i sportske emisije (Match of the Day). Meutim ono to je poseb-
no zanimljivu jesu programi humanitarnog karaktera, programi kojima se
razliitim fondacijama ali i celokupnoj javnosti obraa za pomo. Tog tipa
je emisija Lifeline. Ovde je, naravno, pobrojan samo deo programa koji se
emituje na televizijskim kanalima BBC a.
Kada su u pitanju univerzalnost i raznovrsnost programa Radio-
televizije Srbije, neophodno je najpre pomenuti odredbe Zakona o radio-
difuziji. Poglavlje V ovog zakona bavi se radiodifuznim javnim servisom. U
lanu 76. za nosioce javnog radiodifuznog servisa odreuju se, kao to je
ve pomenuto, republike i pokrajinske radiodifuzne ustanove. One kao ta-
kve imaju obavezu ostvarivanja opteg interesa, to se i precizira lanom 77.
koji glasi:
Programi koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog
servisa od opteg su interesa.
Programi iz stava 1. ovog lana obuhvataju programe informativnog,
kulturnog, umetnikog, obrazovnog, verskog, naunog, dejeg, za-
bavnog, sportskog i drugih sadraja, kojima se obezbeuje zadovo-
ljavanje potreba graana i drugih subjekata i ostvarivanje njihovog
prava u oblasti radiodifuzije.
Programima koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifu-
znog servisa mora da se obezbedi raznovrsnost i izbalansiranost (me-
usobna usklaenost ili usaglaenost) sadraja kojima se podravaju
demokratske vrednosti savremenog drutva, a naroito potovanje
ljudskih prava i kulturnog, nacionalnog, etnikog, etnikog i politi-
kog pluralizma ideja i miljenja.
Navedeno pokazuje da su zakonske odredbe uzele u obzir teorijske pretpo-
stavke, odnosno da je zakonodavac uvrstio univerzalnost i raznovrsnost u
principe na kojima e se temeljiti javni medijski servisi. No, pitanje je da li je
raznovrsnost dostignuta i u stvarnosti. Koliko je raznovrstan program Radio-
televizije Srbije i da li su zadovoljeni interesi svih segmenata drutva?
Program RTS
17
a je svakako manje raznovrstan od programa BBC-a, sto
je sasvim prihvatljivo ukoliko se u obzir uzme kratak put koji je RTS preao
u svojoj transformaciji. Stiglo se do zadovoljavajue raznovrsnosti programa,
to ne znai da u programskoj emi nema propusta. Radio-televizija Srbije
emituje vie informativnih emisija (Vesti, Jutarnji dnevnik, Dnevnik, Dnevnik
RT Vojvodina). Uspeva u tome da ponudi, kako ozbiljne sadraje, tako i za-
bavne, obrazovne i sportske. Emisije kao Upitnik, Da Moda Ne, Oko, svakako
informiu, a i iz razliitih uglova osvetljavaju razliite probleme. To da li je
neki od tih uglova osvetljeniji, zastupljeniji i privilegovaniji pitanje je ko-
jim emo se baviti u nastavku. Kada je u pitanju zabavni program, primet-
no je stalno repriziranje starih ostvarenja. Uostalom, opravdane kritike se
RTS-u zbog toga stalno upuuju. Za razliku od BBC-a iji je filmski i serijski
program izuzetno bogat, serijski program RTS a godinje obogati nekoliko
novih naslova. Neke od popularnih serija koje se trenutno premijerno i re-
prizno prikazuju su: Montevideo bog te video, Vojna akademija, Bela Laa, Selo
gori a baba se elja. Deiji praznik je vikendom kada se emituju Diznijevi cr-
tai. Drugim danima deijih sadraja gotovo i nema. Javni servis na svojim
televizijskim kanalima emituje i nekoliko emisija ije su teme srpska kultura,
tradicija, ali i lepota prirode prostora na kojem ivimo. Igrom i pesmom svih
krajeva Srbije bavi se emisija ljivik u kojoj se kulturno umetnika drutva
nadmeu za titulu uvara narodne batine.
U sluaju Radio-televizije Srbije moramo pomenuti i Radio Beograd, ak
iako je reeno da radijski programi nee biti podrobnije analizirani. To inimo
17
Detaljnije o programima RTS-a: http://www.rts.rs/page/podcast/sr.html.
170 LJILJANA TOJAGI
zbog toga to, pokazujui praksu na Radio Beogradu ukazujemo i na nedo-
statke u televizijskom programu. Radijski program
18
u nekim segmentima po-
kuava da uini vie od televizije. Kao argument za izneto moe posluiti i
injenica da je jedina emisija na nekom manjinskom jeziku, konkretno na
romskom, emitovana upravo na frekvencijama Radio Beograda.
2. Nain finansiranja i nezavisnost
Radio-televizija Srbije devedesetih godina dvadesetog veka imala je odreene
karakteristike javnog servisa. Program koji je tada nudila bio je prilino razno-
vrsan, njen rad je finansiran iz javnih prihoda. Ipak to nije bilo dovoljno da se
ovaj medij nazove javnim servisom. Neophodna je nepristrasnost. Javni ser-
vis ne sme kontrolisati nijedna politika opcija. Osim politike nepristrasnosti,
mora postojati i nepristrasnost u odnosu na komercijalne uticaje. Sama inje-
nica da BBC nema pravo na finansiranje od oglasa govori o nemogunosti ko-
mercijalnih uticaja. Situacija sa RTS om je drugaija. Prema lanu 80 Zakona
o radiodifuziji javni radiodifuzni servis moe da stie sredstva od:
1. proizvodnje i emitovanja ekonomsko propagandnog programa;
2. proizvodnje i prodaje audiovizuelnih programa (emisija, filmova, serija,
nosaa zvuka i dr.);
3. proizvodnje drugih programskih usluga (teletekst i dr.);
4. organizovanja koncerta i drugih priredbi;
5. obavljanja drugih delatnosti utvrenih statutom;
6. iz drugih izvora u skladu sa zakonom
Javni RTV servis moe prodati oglasivaima samo 10 odsto ukupnog tele-
vizijskog vremena, a u toku jednog sata emitovanja dozvoljeno je prikaziva-
nje samo 6 minuta reklamnog programa (Veljanovski, 2009: 132 133). Ove
odredbe koje se nalaze u Zakonu o oglaavanju RTS potuje. Da li je zbog mo-
gunosti ovakve zarade RTS manje javni servis od BBC- a? Smatramo da RTS
ne gubi svoju nezavisnost dozvoljavanjem ubiranja sredstava od ekonomske
propagande. ta vie, pitanje je da li bi RTS bez tog izvora finansija imao do-
voljno za neometano obavljanje svih svojih funkcija.
Nezavisnost od politikih uticaja najee je kockica koja nedostaje u skla-
panju javnog servisa. Upravo ta kockica najtee se uklapala u model javne ra-
diodifuzije u tranzicionim zemljama. Ni Srbija nije bila izuzetak. O politikom
uticaju na Radio-televiziju Srbije govori dobro poznat primer iz 2004. godine
kada je novoformirana Vlada smenila dotadanjeg generalnog direktora RTS-a i
na njegovo mesto postavila oveka koji je bio savetnik predsednika Vlade. Time
18
Neke od emisija koje se emituju na frekvencijama Radio Beograda jesu Izvorita,
Govori da bih te video, Kod dva bela goluba, Stepenik, Riznica, Kako sluati muziku.
je direktno prekren Zakon o radiodifuziji po kome generalnog direktora bira
Upravni odbor nakon prijave na javni konkurs (Veljanovski, 2009: 84).
Danas nema ovakog grubog krenja zakona, to ne znai da je RTS u pot-
punosti osloboen uticaja politikih krugova. Uticaj vie nije toliko oit.
Poruke koje se alju ne opravdavaju vlast direktno i otvoreno kako je to inje-
no ranije. Smatramo da je pronaen suptilniji nain korienja ovog medija u
svrhe politike propagande. Kritike su ree, a lideri vladajuih partija sa ma-
lih ekrana obraaju se ee nego to je to potrebno. Tanije, ee nego to je
to znaajno. Iznetu tvrdnju pokazaemo na primeru najgledanijeg RTS - ovog
Dnevnika u 19 i 30.
19
Analiziraemo pojavljivanja predsednika Republike i
predsednika Demokratske stranke Srbije, Borisa Tadia. Utvrdiemo da po-
jedine vesti o aktivnostima predsednika Tadia nisu toliko znaajne, ali da
se ipak nalaze u bloku najvanijih. Jedan apsolutno nezavisan javni servis
ne bi tako selektovao informacije. Ipak, RTS je naizgled nepristrasan. Sasvim
je normalno prenositi obraanja predsednika Republike, predsednika Vlade,
predsednika Skuptine i u tom pogledu se Radio-televiziji Srbije ne moe za-
meriti informisanje o aktivnostima Borisa Tadia. RTS bi tako imao zadatak
i obavezu da izvetava i kritiki govori o svim funkcijama koje predsednik
Srbije obavlja. On prema Ustavu Republike Srbije (lan 122):
1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,
2. ukazom proglaava zakone, u skladu sa Ustavom
3. predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade, poto
saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista,
4. predlae Narodnoj skuptini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i
zakonom,
5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu
predloga Vlade,
6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,
7. daje pomilovanja i odlikovanja,
8. vri i druge poslove odreene Ustavom.
Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i po-
stavlja, unapreuje i razreava oficire Vojske Srbije.
Ipak, RTS pod maskom predsednike uloge meu najvanije vesti svrstava
i aktivnosti koje Boris Tadi obavlja kao voa jedne partije. Opravdano je u
Dnevniku posvetiti vreme Samitu Italije i Srbije
20
na kom su uestvovali najvii
zvaninici dve zemlje. Javni RTV servis mora preneti zakljuke ovakvog skupa
19
Primeri iz Drugog dnevnika RTS-a citirani su iz autorove video dokumentacije za
mesec mart 2012.
20
O Samitu Italije i Srbije Drugi dnevnik je izvetavao 8. 3. 2012.
172 LJILJANA TOJAGI
na kom je govorio i Boris Tadi. Ali da li je znaajno u udarne vesti svrstati slede-
e: Demokratska stranka proslavila dravni uspeh dodelu statusa kandidata za
lanstvo u EU
21
? Ovo pre deluje kao propaganda partije i isticanje njene uloge,
nego kao vest koja s pravom biva predstavljena kao znaajnija od pitanja sta-
bilnosti dinara, od utvrene injenice da diplomci ne mogu da se zaposle zbog
toga to obrazovni sistem nije uskladio njihova zvanja sa steenim znanjem, ili
pak od vesti da su Putevi Uice u problemu jer nemaju dovoljno kadrova koji bi
obavili izuzetno posao vredan dvesta miliona evra u Soiju.
Kako se primeuje nepristrasnost BBC-a? Politiku neutralnost BBC a ga-
rantuje Kraljevska povelja, prvi put doneta 1926., a koja se obnavlja na svakih
deset godina. Teorijska nepristrasnost postoji i u stvarnosti to najbolje pokazuje
rad BBC- a o sluaju Iraka iz 2003. Naime, te godine je BBC objavio podatke o ne-
tanosti Vladinih informacija o nunosti intervencije u Iraku zbog navodnog po-
sedovanja tajnog naoruanja. injenica da je direktor kasnije dao ostavku kada
je sud procenio da predsednik Vlade nije dezinformisao javnost, samo dokazuje
vrednost moralnog ina, posle koga je javnost i dalje bila na strani programskih
ljudi, a sumnjala u informacije Vlade i odluku suda (Veljanovski, 2009: 155-156).
3. Princip osobenosti
Osobenost BBC-a je nesumnjiva. injenica je da on slui kao uzor ustanova-
ma ovog tipa. Dakle, on zaista postavlja standarde drugim emiterima i to
van svojih granica.
Radio-televizija Srbije daje primer raznovrsnou programa, a prvenstve-
no pojedinim kvalitetnim emisijama u kojima se govori o tekuim problemi-
ma. Komercijalne televizije najee izostavljaju ovakve sadraje ili ih pak ne-
maju dovoljno. Naravno i na komercijalnim televizijama ima takvih emisija
(Stav Srbije, Utisak nedelje), ali ipak rialiti programi, sapunice i razni besmisleni
kvizovi dobijaju vie prostora. Od Farme do Parova.
Iako ui komercijalne emitere da zbog gledanosti ne zapostavljaju kvalitet
i sama Radio-televizija Srbije ponekad svoje programe bira tako da oni privuku
najvei deo auditorijuma. Serije kao Ranjeni orao, Greh njene majke i Nepobedivo
srce osim eventualno mogunosti da se sazna nain govora, oblaenja i ustaljenih
miljenja stanovnika naih gradova u blioj ili daljoj istoriji, ne nude mnogo. No
ni takva saznanja nisu u prvom planu. Ljubavni zapleti slini zapletima u latinoa-
merikim sapunicama imaju cilj da privuku publiku, a samim tim i oglasivae. U
odreenim aspektima sline serije emitovao je ak i BBC. Smatramo da RTS moe
emitovati ovakve sadraje, ali da sa njima ne treba ni preterivati. Trebalo bi spoji-
ti lepo i korisno, odnosno kreirati sadraje koji e javnost navesti na razmiljanje,
koji e ih podsetiti ili nauiti, a koji e istovremeno biti zabavni.
21
O proslavi Demokratske strane Drugi dnevnik je izvetavao 3. 3. 2012.
4. Postojanje i nain kontrole od strane javnosti
Moda i najvea razlika izmeu BBC-a i RTS-a jeste upravo u postojanju i na-
inu kontrole od strane javnosti. Radio televizija Srbije nema razvijene na-
ine komunikacije sa graanima, dok je za BBC uspostavljanje takve veze
jedna od sutinskih pretpostavki za kreiranje programa i samo emitovanje.
Postoji nekoliko naina uspostavljanja interakcije izmeu BBC-a i publike
(Veljanovski, 2009: 158 - 160):
1. javne konsultacije uprava BBC- a svake godine organizuje javnu ra-
spravu o programima u kojoj uestvuju kako zaposleni, tako i pripad-
nici razliitih drutvenih grupa
2. nezavisni savet koji je oblik komunikacije izmeu BBC-a i medijskih
strunjaka
3. istraivanje auditorijuma koje je aktima BBC- a utvreno kao obavezno
4. strategija sluanja metod prikupljanja miljenja, primedbi i elja
graana
5. albe na program koje mogu javnom radiodifuznom preduzeu upu-
titi graani ukoliko smatraju da odreeni sadraji vreaju javni moral,
ne vode rauna o zatiti dece, ako pokazuju politiku neuravnoteenost
Poto nije mogue uspostaviti komunikaciju sa svakim pojedinanim
graaninom, BBC izdaje godinje izvetaje u kojima daje podatke o emito-
vanim programima, o obavljenim javnim raspravama, telefonskim razgo-
vorima i albama, kao i odgovorima na iste (Veljanovski, 2009: 160). Dakle,
BBC u godinjem izvetaju prezentuje sve ta je uraeno u prethodnom peri-
odu. Primera radi u izvetaju za 2010/2011 mogu se nai podaci o ukupnim
sredstvima koja je od pretplate prikupio BBC, podatak o platama zaposle-
nih (generalni direktor 779 000 funti u odnosu na prologodinjih 838 000)
kao i podatak koliko je sredstava utroeno u inovacije (18.3 miliona funti).
Zatim javnost ima uvid u gledanost programa (npr. Early evening network
news, BBC One 4.4 miliona gledalaca); u vreme koje je na godinjem nivou
odvojeno za dramski program (BBC One 808 sati itd) i deiji program (BBC
One 459 sati, BBC Two 1 736). Najbolja potvrda da je BBC kontrolisan od
javnosti, odnosno da oslukuje elje i prihvata svaku kritiku javnosti jeste
podatak da je u 2011. godini BBC primio 240 000 albi te da je samo 257
ostalo bez odgovora.
Iako nije nabrojana kao zvanini nain komunikacije BBC-a i graana,
komunikacija preko drutvenih mrea sve vie uzima maha. Zvanine strani-
ce i profili popularnih emisija imaju dvostruku ulogu. One promoviu samu
emisiju, i omoguavaju razmenu miljenja. Ovakvu komunikaciju razvile su
i neke od emisija koje se emituju na RTS-ovim kanalima. No, takva komuni-
kacija je povrna ukoliko se uporedi sa godinjim izvetajima, albama, odno-
sno permanentnom komunikacijom BBC-a i njegove publike.
174 LJILJANA TOJAGI
ZAKLJUAK
Na osnovu teorijskih razmatranja utvrdili smo da jedan javni servis mora biti
osnovan, finansiran i kontrolisan od javnosti, te da mora zadovoljiti principe
rasprostranjenosti, univerzalnosti, nepristrasnosti i osobenosti. Razmatrajui
o uklapanju BBC a i RTS- a u ovako odreen teorijski model zakljuili smo
da BBC sa pravom moemo oznaiti kao uzor drugim javnim sistemima. to
se tie RTS - a pokazano je da se on polako pribliava teorijskom koncep-
tu. Napreduje, ali ima jo nekoliko nedostataka koji mogu biti otklonjeni.
Raznovrsnost programa Radio televizije Srbije je zadovoljavajua, s tim to bi
mogli biti pridodati sadraji namenjeni deci, kao i sadraji na jezicima ma-
njina. Finansiranje od ekonomsko propagandnog programa smatramo nu-
nim i opravdanim. Radio televiziji Srbije ostaje jo da se u potpunosti odu-
pre politikim uticajima i da dopusti javnosti da je kontrolie. To bi postigla
ukoliko bi izvetavala o svom radu, o svojim planovima, te prihvatala kritike
kako gledalaca tako i strunjaka.
LITERATURA
[1] BBC, 2010/2011. Annual Report and Accounts 2010/11. London
Website < http:// www. bbc. co.uk /annualreport /download/index.shtml
[2] BBC, < http://www.bbc.uk [pristupljeno 18 25. mart 2012. ]
[3] Radio televizija Srbije, < http://www.rts.rs [pristupljeno 18 25. mart 2012. ]
[4] Radojkovi M. i Stojkovi B., 2009. Informaciono komunikacioni sistemi.Beograd: Klio
[5] Radojkovi M., 1984. Savremeni informaciono komunikacioni sistemi. Beograd: Zavod
za udbenike i nastavna sredstva
[6] ingler M. i Viringa S., 2000. Radio. Beograd: Klio
[7] UNESCO, Sector of Communication and Information Division of Communication
Development i CMRTV (Conseil mondial de la Television), 2001. Public Broadcasting
[8] Ustav Republike Srbije 2006. Beograd: Slubeni glasnik
[9] Veljanovski R., 2005. Javni RTV servis u slubi graana. Beograd: Klio
[10] Veljanovski R., 2009. Medijski sistem Srbije. Beograd: igoja
[11] Zakon o radiodifuziji 2002. Beograd: Slubeni glasnik
Ljiljana Tojagi
COMPARISON OF PUBLIC SERVICES: BBC AND RTS
Abstract:
Information is a base of modern society. If one doesnt have timely and cor-
rect information, its very easy to manipulate with. Information has become
the most wanted good. You need to possess it in order to materialize the in-
terests, but for the same purpose it should be hidden or covered up. Indeed,
corporations, powerful individuals, political parties and the government are
able to limit public access to information. Public service broadcasters guaran-
tee that people will still come to true knowledge, that their communication
needs will be satisfied. Also, their role is to defend the audience from the soft
news which transforms them into an inert mass. So, public service broadcast-
ers have been fighting with stakeholders, the commercial broadcasters and
the state, or at least pretends to. Public service broadcaster in the UK, it is con-
sidered the closest to the theoretical concept of public service and because it
can be considered as a model for building a public service.
The purpose of this paper is comparison of the Serbian public broadcasting
service and the BBC in order to realize how their actions are different, and
whether the Radio-Television Serbia has transformed into a public service.
The focus will be on television. Nevertheless, we do not think that radio is an
outdated media, we focus on television only because its higher public impact.
Comparison of these media will be done according to their matching with the
theoretical concepts of public services. Therefore we will first define the public
service. Then we will determine the criteria that we need for comparison. We
will then move on to an analysis by selected criteria and conclude.
Key words:
Public service broadcasters, BBC (British Broadcasting Corporation), Radio
Television Serbia
176 LJILJANA TOJAGI
Bojan Marjanovi
Sluaj Feral Tribune:
najvanija stranica
post-jugoslovenskog
urnalizma
Saetak:
U ovom radu e biti rei o splitskom politikom nedeljniku Feral Tribune.
On je jedan od najvanijih i najnagraivanijih listova sa prostora bive SFRJ,
naroito poznat po beskompromisnoj politikoj satiri i istraivakom novi-
narstvu koje se ticalo nezgodnih tema kao to su ratni zloini, politike mal-
verzacije i slino. Celokupan fenomen ovog lista e biti predstavljen kroz ne-
koliko ravni, pre svega kroz Feral kao medij suprotstavljen dravi i Feral kao
medij koji se nalazi u sivoj zoni izmeu knjievnosti i novinarstva.
Kljune rei:
Feral Tribune, Split, nedeljnik, Viktor Ivani, Predrag Luci, Boris Deulovi,
Franjo Tuman, knjievnost, novi urnalizam
1. ZATO FERAL?
Tri novinara: Viktor Ivani, Predrag Luci i Boris Deulovi, uz
pomo jednog od najcjenjenijih autora na ovim prostorima,
Miljenka Smoje, pokrenuli su 1993. godine sedminu novinu Feral
Tribune. Ovaj je list postao uporina taka slobodnog i nezavisnog
novinarstva u Hrvatskoj, ali i cijelom regionu. Najvie prepoznat
po britkom i satirinom duhu Feral Tribune je znaajan i po
tome to je prvi u regiji na ozbiljan, istraivaki nain otvorio sve
dotadanje tabu teme regionalnog novinarstva od ratnih zloina,
korupcije i tajkuna do politikog kriminala i malverzacija unutar
najviih krugova vlasti.
Nakon 16 godina postojanja je ugaen zbog finansijskih problema
(sa kojima se suoavao od samog poetka) 2008. godine. Za sve ono
to su uradili autori ovog lista su stalno napadani od lokalnih politi-
ko/ekonomskih grupa te nagraeni najcjenjenijim nagradama evrop-
skog novinarstva.
Ovaj digitalni zapis je podsjetnik na jedno vrijeme i na konkretne ljude.
Ako bude podstaknuo i druge da se bore za slobodu izraavanja, vrijed-
nosti profesionalnog novinarstva i borbu da ljudi imaju pravo da zna-
ju tane informacije o tome gdje ive, ispunio je svoje skromne ciljeve.
Kada otvorite prvu stranu digitalnog izdanja Feral Tribune-a
22
, ovo je tekst
koji ete videti. U njemu je zaista najkrae sublimiran istorijat ovog lista.
Meutim, ta je ono to ini Feral Tribune toliko vanom takom u svesti jed-
nog dela graanstva na prostorima bive Jugoslavije? Naime, Feral Tribune je
danas potovanja vrijedan pokojnik, kako je to rekao u jednom intervjuu
23

Viktor Ivani. I kao takav, pokojnik, on i dalje funkcionie kao odreena vr-
sta parametra u ex-jugoslovenskom novinarstvu, vanog mesta prema kom se
mere uspesi i neuspesi drugih medija koji pokuavaju kritiki govoriti o stvar-
nosti u kojoj nastaju. Koji su faktori koji Feral i dalje ine simbolom slobod-
nog i kritikog novinarstva? Ima ih, verovatno, mnogo vie nego to e ih biti
pomenuto u ovom radu, no oni o kojima e ovde biti re su sledei:
Feral Tribune koji po tipologiji Majkla Robinsona predstavlja klasian
primer medija suprotstavljenog dravi
Feral Tribune kao asopis koji je uspeno funkcionisao u sivoj zoni
izmeu polja knjievnosti i polja novinarstva
2. SUPROTSTAVLJENI MEDIJ
Majkl Robinson prepoznaje pet osnovnih modela tj. medijskih perspektiva
koje odreeni medij moe zauzeti prema dravi. Tako, Robinson razliku-
je suprotstavljene, nezavisne, simbiotike, birokratske i partijske medije
(Radojkovi M, Stojkovi B, 2009: 47-49). Suprotstavljeni mediji su oni koji
odbacuju osnovne vrednosti na kojima se temelji drava i odbijaju pove-
zivanje sa elitom na vlasti; to su mediji koji su izrazito ideoloki, ali nisu
povezani ni sa jednom partijom takvi mediji se prevashodno usmeravaju
22
Digitalno izdanje Feral Tribune-a na etiri CD-a na kojima se nalaze svi brojevi
izalo je 2008. godine u izdanju sarajevskog Mediacentra (izdava Boro Konti).
Digitalno izdanje je izalo u okviru projekta Naslijee Feral Tribune-a u organi-
zaciji Mediacentra Sarajevo i Mirovnog instituta Ljubljana.
23
http://6yka.com/ivancicint
178 BOJAN MARJANOVI
na ire objanjavanje konteksta dogaaja (Radojkovi M, Stojkovi B, 2009:
47-49). Krenimo, dakle redom u analizu svih ovih elemenata u kontekstu
Feral Tribunea.
Odbacivanje osnovnih vrednosti na kojima se temelji drava;
odbijanje povezivanja sa elitom na vlasti
Feral Tribune je bio satiriki podlistak Nedeljne Dalmacije (potom Slobodne
Dalmacije) u kojoj je izlazio sve do 1990. kada je novinarski trojac Ivani-
Luci-Deulovi napustio redakciju zbog cenzure koji vie nisu eleli trpeti.
Tadanji urednik je rekao da su otili zato to smatraju da je Nedeljna isuvie
hrvatska (Luci P, Split, Feral Tribune, br. 1134, b.d. : 14-15). Sudei po nai-
nu na koji su ureivali Feral od njegovog osamostaljivanja, stie se utisak da je
njihov bivi urednik, premda elei da ih diskredituje, bio u pravu i jako pre-
cizno definisao ono to im je smetalo. Zapravo, ne samo Nedeljna Dalmacija,
nego je i itava stvarnost postala suvie hrvatska (na slian nain na koji je i
zbilja u Srbiji postala previe srpska povieno prisustvo hrvatstvo/srpstva su
bolesti od kojih nae ujedinjene zbilje i stvarnosti i danas pate, dodue, u ne-
to, moda samo prividno, smanjenom intenzitetu).
Ako govorimo, dakle, o Feralu kao mediju koji je suprotstavljen dravi, va-
no je naglasiti i kakva je ta drava bila. Na elu Hrvatske se tada nalazio Franjo
Tuman, hrvatski predsednik, koji je za vreme SFRJ bio: partizan, general
u tadanjoj vojsci, istoriar, vanredni profesor Fakulteta politikih nauka u
Zagrebu. Zatim, bio je tzv. disident koji je jo Godine 1967. bio je iskljuen iz
Komunistike partije. Morao je napustiti Institut, uklonjen je sa Sveuilita i umi-
rovljen radi sprjeavanja javne djelatnosti, kad mu je bilo samo 45 godina. Kad je
godine 1972. zapoeo progon hrvatskih disidenata, bio je zatvoren, uz napomenu da
je trebao postati glavni optuenik zbog toboe sumnjivih veza s inozemstvom i hrvat-
skom emigracijom. Zahvaljujui intervenciji Miroslava Krlee kod Josipa Broza Tita
izbjegao je viegodinju robiju koja mu je bila namijenjena pa je osuen samo na
dvije godine zatvora (kasnije je i ta osuda smanjena na devet mjeseci). Nakon Titova
odlaska s povijesne scene ponovno je u veljai 1981 osuen na tri godine zatvo-
ra i na zabranu svakoga javnog djelovanja u razdoblju od pet godina, i to zbog toga
to je dao intervjue za vedsku i njemaku televiziju i francuski radio, u kojima je go-
vorio o svojim povijesnim prosudbama, i u prilog pluralistike demokracije.
24
kako
pie u lanku na sajtu Hrvatske demokratske zajednice u SAD. U tom tekstu se
jo kae: Hrvatski narod, koji je desetljeima bio rob totalitarnoga komunisti-
kog i jugoslavenskog, odnosno velikosrpskog terora, prvi put pod vodstvom dr.
Franje Tumana uspio se ujediniti i ostvariti svoj vjekovni san. Njegov program
pomirbe zavaenoga hrvatstva bio je, i jest, izlaz iz svih povijesnih nedaa i
24
http://www.hdzusa.com/dr-franjo-tudman/zivotopis-dr-franje-tudmana/
179 SLUAJ FERAL TRIBUNE
potekoa. Postavljajui stvaranje drave kao najvii cilj, otklonio je ideoloke
razlike u domovini i omoguio ujedinjavanje domovinske i iseljene Hrvatske
[] Uvijek i sve za Hrvatsku, a nau jedinu i vjenu Hrvatsku ni za to bilo je
temeljno naelo i ivotni put utemeljitelja suverene hrvatske drave dr. Franje
Tumana.
25
Disidentski status borca za nacionalnu stvar uvrava njegova u-
vena knjiga iz 1989. Bespua povijesne zbiljnosti (na iji naslov duhovito referira
Predrag Luci u svojim knjigama satirinih pesama Bezgaa povijesne zbiljnosti I i
II) koja je svojevrsni pandan Miloevievim Godinama raspleta; dakle, pamflet-
ska literatura, u ovom konkretnom sluaju, hrvatskog nacionalizma (knjiga je
propraena optubama za anti-semitizam i istorijski revizionizam).
Naalost, pravi problemi su nastali poetkom rata kada su Tuman i vr-
huka okupljena oko njega poela sprovoditi svoju politiku, pokazujui neo-
binu sklonost ka ratnim zloinima, finansijskim malverzacijama i srodnim
disciplinama. Tuman se ponaao slino svom kolegi sa istoka, Slobodanu
Miloeviu, sa kojim su ga feralovci stavili u krevet na foto-montai koja se na-
lazi na naslovnici 432. broja lista. Kako pie u specijalu povodom deset godina
lista, nekoliko dana posle izlaska tog broja Viktor Ivani je mobilisan, iako su
svi ostali urednici medija svoje ratne obaveze obavljali u redakcijama. Poto je
odbio da se dobrovoljno odazove mobilizaciji, Ivani je najpre odveden u voj-
ni zatvor, a potom je proveo mesec dana obuke u sastavu 4. gardijske brigade,
da bi naposletku bio puten posle pritiska meunarodne zajednice i meuna-
rodnih udruenja novinara. Zanimljiv podatak je da sporna naslovnica godi-
nama stajala uramljena u spoljno-politikoj redakciji uvenog lista The New
York Times. O toj naslovnici, a i uopte o Feralovim foto-montaama Boris
Deulovi u jednom tekstu
26
kae: to se nas tie, stvar je krenula preko svih
oekivanja: ve do kraja godine preli smo na tjedni ritam izlaenja, zaposlili jo
par ljudi, ak nabavili i raunala i programe za kompjutersku montau. kare i
ljepilo ostali su tako u Feralovim mitovima i legendama i kad nam je na izmaku
te godine pala na um paklena ideja za naslovnicu na kojoj e se goli u krevetu
grliti Tuman i Miloevi, vei je problem bio foto-seansu u kojoj je Viktor
glumio Franju, a ja Slobu obaviti prije nego se kui vrati Predragova punica,
nego na naa tijela nakalemiti glave drugova iz Karaoreva. Navodne razli-
ke izmeu Tumana legaliste i borca za prav(n)u stvar i Miloevia kao zloinca
(izlino je napominjati da je postojala slina podela i u Srbiji, samo sa zamenje-
nim ulogama) sjajno ilustruje tekst Kako razlikovati Tumana od Miloevia?
koji poinje ovako: Slobodan Miloevi svoju vlast zasniva na beutnom ma-
nipuliranju narodom, dr. Franjo Tuman svoju vlast zasniva na potivanju
slobodne volje naroda da bude beutno manipuliran. Slobodan Miloevi za
25
http://www.hdzusa.com/dr-franjo-tudman/zivotopis-dr-franje-tudmana/
26
http://www.e-novine.com/index.php?news=15678
180 BOJAN MARJANOVI
najblie je suradnike izabrao nesposobne koji su mu odani, dr Franjo Tuman
za najblie je suradnike izabrao odane koji su mu nesposobni, a zavrava se re-
ima: Slobodan Miloevi e uvijek rado sesti za pregovaraki stol sa bilo kim;
dr. Franjo Tuman nikada nee sesti za pregovaraki stol sa faistom i zloin-
cem kao to je Slobodan Miloevi, ali e sa samim Slobodanom Miloeviem
to uvijek rado uiniti. Slobodan Miloevi i dr. Franjo Tuman razlikuju se kao
Jajce jajetu (Feral Tribune, br. 424) .
Feral je od samog starta bio list koji nije odgovarao diktatorskom reimu
koji je od novinara pravio bedne dravne propagandiste. List je izgledao kao
kola satirinih tekstova (Biljenica Robija K. Viktora Ivania, Dorin dnevnik
ermana ia Senjanovia, satirina poezija Predraga Lucia i tekstovi Borisa
Deulovia, Pero sa onoga svijeta Petra Lukovia, zatim tekstovi uvenog jugo-
slovenskog publiciste Miljenka Smoje i mnogi drugi) i ozbiljnih, analitikih
novinskih tekstova (pisali su autori kao to su Drago Hedl, Heni Erceg, Viktor
Ivani, Marinko uli i dr.). Ve u prvoj godini Feral staje izriito protiv drave,
zauzimajui poziciju koju e Mirko Kova, dugogodinji saradnik i ugledni knji-
evnik, po prestanku izlaska Ferala opisati kao: Ono to je Feral jedini umeo
i mogao, jedini imao petlju rei govnu govno, makar to bila institucija pred-
sjednika, vie nikoga ne zanima, ak je nepoeljna ta vrsta uznemiravanja.
27

Ovde je vano spomenuti naroito odnos Ferala prema instituciji predsedni-
ka Tumana, koji postaje svojevrsni arhi-neprijatelj. Tumanov bes e, zbog
nepatriotskog insistiranja na ne ba najzgodnijim temama, godinama poku-
avati da uniti Feral. Kada se kae Tumanov bes, na tu formulaciju moe-
mo gledati u jednom irem, metaforinom smislu. Moemo, dakako, zamisliti
kako predsednik srui jutarnju kafu prelistava novi, friki Feral i u naletima
gneva zbog pisanja tih baraba gaa svoje podanike posuem, kao kakav stere-
otipni Hitleri no, ne moramo se bacati u polje imaginacije da bismo mo-
gli otelotvoriti Tumanov bes. On se vidi u nebrojenim tubama pristiglim na
adresu redakcije; u uvenom ritualnom javnom spaljivanju Ferala na splitskim
ulicama 1995, pod budnim okom poslunih novinskih kua; zatim u prisil-
noj mobilizaciji jednog od glavnih urednika; pretnjama smru koje su dobi-
jali ne samo novinari, nego i lanovi njihovih porodica; u fizikim nasrtajima
na novinare (kao 2001. kada je Boro Gotovina, brat hakog optuenika Ante
Gotovine, fiziki nasrnuo na reportere Damira Pilia i Rina Belana), u pore-
zu koji su u Hrvatskoj od tampanih medija plaali jo samo ekstremno ek-
splicitni pornografski asopisi i jedan ultradesniarski asopis iz Vinkovca
Hrvatski vjesnik (kome je taj porez, interesantno, skinut pre nego Feralu) i sl.
28
.
27
Tekst izdat u knjizi koja prati Digitalno izdanje Feral Tribune-a. Kurziv autorov.
28
Podaci uzeti iz hronolokog pregleda prvih deset godina postojanja Ferala, objavlje-
nim u specijalu povodom deset godina postojanja samostalnog lista 2003 godine.
Taj Tumanov bes se osea i danas, kada ni Ferala ni Tumana vie nema, pa
eljko Kerum, gradonaelnik Splita, esto bive novinare Ferala u elji da ih
diskredituje zove komunistima i urbanim Jugoslovenima.
Meutim, da se u sluaju Ferala ne radi samo o anti-reimskom inaenju
govore i mnogobrojne meunarodne nagrade koje su dobili. Neke od njih su:
1996. nagrada Meunarodne federacije novinara iz Strazbura Viktoru Ivaniu
i proglaenje Feral Tribune-a kao jedne od etiri redakcije koja se najistraj-
nije suprotstavljala rasizmu i netrpeljivosti; zatim u Londonu takoe 1996.
Viktor Ivani prima Nagradu za slobodu tampe koju dodeljuje International
Press Directory; sledee, 1997, World Associations of Newspapers uruu-
je Zlatno pero slobode Heni Erceg u Amsterdamu, a iste godine u Njujorku
Viktor Ivani prima Meunarodnu nagradu za slobodu tampe koju daje
Committee to Protect Journalists.
29
Ideoloki medij koji ire objanjava kontekst dogaaja
Floskula koja se najee koristi kada se objanjava priroda novinarskog po-
sla je da novinar treba da bude neutralan. Meutim, poto se novinsko pi-
sanje uvek odnosi na stvarnost u kojoj odreeni medij funkcionie, a kako
je svaka stvarnost neizbeno ideoloki obojena, neutralnost kao princip se
ve nalazi na tankom ledu. Uzmimo za primer ex-jugoslovensko podruje
u doba kada nastaje Feral, doba koje se moe okarakterisati kao ekstremno i
kao takvo biti dobar primer. ta bi tano znailo neutralno izvetavati o rat-
nim zloinima? Moemo stvoriti banalnu sliku i staviti nekog hipotetikog
novinara u budalaste, neutralne cipele i dovesti ga u situaciju da bi plasirao
priu o recimo ubistvima civila nepoeljnog porekla mora uzeti izjave od r-
tava (a i mrtvaci i preplaeni ne govore mnogo), od poinioca zloina i even-
tualno neke tree strane, recimo komija ispravnog porekla i zatvorenih oi-
ju. No, treba nastojati da izbegnemo banalnost, te poto ovaj primer naravno
nije realan, trebalo bi da kaemo da biti neutralan novinar u ideoloki ek-
stremno obojenoj zemlji sutinski znai biti novinar u slubi reima. Viktor
Ivani na jednom mestu logiku takvog novinara opisuje ovako: U ratnim
okolnostima djelujemo kao ratnici, a urnalisti postajemo u miru, s tim da
se i dok ratujemo predstavljamo novinarima. Ne znam bolji primer s kojim
bih potkrijepio ocjenu Predraga Brebanovia o marionetskoj prirodi veine
stanovnika javnog prostora.
Dakako da je posve tano nazvati Feral Tribune ideoloki obojenim me-
dijem. To apsolutno nije sporno i teko da bi ikome, ta god mislio o Feralu,
palo na pamet da dokazuje suprotno. Verovatno bi bilo sasvim ispravno u
29
Podaci uzeti iz hronolokog pregleda prvih deset godina postojanja Ferala, objavlje-
nim u specijalu povodom deset godina postojanja samostalnog lista 2003 godine.
182 BOJAN MARJANOVI
jednom irem smislu odrediti ovaj list kao liberterski medij, koji svoja osnov-
na naela zasniva na potovanju ljudskih prava, anti-militarizmu, anti-kle-
rikalizmu i sl. Problem nastaje u ideji da je Feral ideoloki obojen za razliku
od nekih drugih medija koji to nisu. Upravo ti mediji koji toboe nisu u slu-
bi ideologije, koji neutralno izvetavaju o delovanju kako u mirnodopskim,
tako i u ratnim uslovima, sasvim svejedno; ti mediji koji sa svojevrsnom pa-
triotskom budnou prate kako predsednik odoleva izazovima novog doba, a
vlada radi punom parom (a ko radi taj i grei neemo im zameriti mnogo,
i oni su samo ljudi) ti mediji su takoe ideoloki obojeni u vladajue boje,
samo su se sakrili pod platom neutralnosti. ak i tabloidi (ili toaletoidi, kako
ih nazivaju na E-novinama, sajtu koji ureuje bivi Feralovac, Petar Lukovi)
piui o prizemnim i esto vulgarnim
30
pojavama deluju u slubi ideologi-
je (svesno ili nesvesno) pomerajui fokus sa ozbiljnih pitanja. Prema Borisu
Deuloviu, poplava takvih, neutralnih i toaletoidnih medija je, izmeu osta-
log, i ono to je ubilo Feral Tribune. U svom tekstu Laku no, jebai! on ja-
sno i eksplicitno govori: Pogledajmo dakle kako stvari stoje u jednom tjed-
nu bez Ferala. to biste danas itali u Feralu kad biste ga nali na trafici, a to
itate umjesto toga, izmeu dvije reklame za pivo? itali biste, na primjer,
kako je Nicolas Sarkozy preuzeo francusko predsjedanje Europskom Unijom,
izjavivi kako se Hrvatska teko moe nadati prijemu u EU. Ali to nas briga:
sve su novine s oduevljenjem prenijele vijest da e Sarkozy i njegova preli-
jepa Carla Bruni ovog ljeta doi u Zadar na koncert Lennyja Kravitza. ()U
Feralu biste, na primjer, proitali veliku temu o faizaciji Hrvatske, iji navija-
i na evropskom prvenstvu nose Pavelieve zastave, a predsjednik nogomet-
nog saveza slavi pobjedu protiv Engleske kao osvetu za Bleiburg, i u kojemu
ustakog trubadura biskupi citiraju na misama, predsjednik vlade i pola mi-
nistara otvoreno simpatiziraju, lider lijeve opozicije mu organizira koncert, a
ef policije suspendira policajca koji ga je prijavio za poticanje nacionalne i
vjerske mrnje. Ali to nas briga: sve su novine s oduevljenjem prenijele vi-
jest da je Marko Perkovi Thompson sagradio u rodnim avoglavama crkvu
Hrvatskih muenika i odrao humanitarni koncert za neku bolnicu (). U
Feralu biste, konano, proitali esej Mirka Kovaa. Ili Bore osia. Ili Slavoja
ieka. Ali koga briga: sve su hrvatske novine s oduevljenjem prenijele izvat-
ke iz upravo objavljenih memoara Nives Celzijus, u kojima detaljno opisuje
kako ju je silovao centarfor Dinama, kako je na Svetom Stefanu vodila lju-
bav sa Stankom Subotiem Canetom i kako joj je Pippo Inzaghi gurao u usta
svoj veliki, ljigavi jezik.
31
Neko moe rei da novinari to ne moraju raditi,
30
Jeziki istunci i poklonici politike korektnosti mogu da daju zamerku da se i u
Feralu esto koristio vulgaran jezik, to je tano, meutim vulgaran jezik nije ono
to ini sadraj vulgarnim.
31
da ako ne postoje ljudi koji ele da itaju ozbiljan sadraj umesto trivijalnog
i kritiki nastrojen umesto proreimskog, zato bi onda iko trebao tako da
pie? Mislim da je na ovo pitanje zgodno odgovoriti parafrazirajui Brehtovu
misao u kojoj e umesto rei umetnost doi re novinarstvo, te bi ona u tom
izmenjenom obliku glasila: Novinarstvo ne treba da se bori protiv dosade,
novinarstvo treba da se bori protiv zla.
Na prvi pogled, situacija u kojoj Feral uspeva da odoli Tumanovoj dikta-
turi, a prestaje sa radom u slobodnoj i nezavisnoj Hrvatskoj moe delovati
udno. Meutim, ako se stvari malo bolje sagledaju u pitanju je jedan logiki
sled dogaaja. U ratnoj i neposredno post-ratnoj situaciji, Feral i Tuman su
jasni neprijatelji, jasni simboli dve strane, takorei gerila i diktator. Feral svoje
pozicije gradi upravo na tome to su u konstantnoj nemilosti. U demokratskoj
situaciji, niko nema problem sa tim da Feral postoji, samo eto treba da se pri-
lagodi (kvazi) trinoj medijskoj utakmici koju u veini post-jugoslovenskih
drava igraju tajkuni koji kontroliu medije na razliite naine. Uz to, narav-
no nije zanemarljiva ni uloga drave i kao oglasivaa i kao vlasnika politike
moi. Kako profesori Radojkovi i Stojkovi kau: Blagonaklon stav prema
tampi u nekom drutvu potrebno je precizno politikoloki analizirati (2009:
56) i kao jedan od razloga zato postoji pomo drave (u jednom irem smislu,
ne nuno finansijskom) objanjavaju tenjom za uspostavljanjem dravnog
monopola u tampanim medijima, za indoktrinacijom i manipulisanjem in-
teresima graana (2009: 56). Naravno da ta tenja nije ista kao ona u deve-
destim godinama XX veka, bar ne u intenzitetskom smislu, ali je moda i opa-
snija jer nastupa sa drugaije ideoloke platforme (tobonje demokratske, za
razliku od one koja je bila naelno dosta autoritarnija).
Feral je kao medij odbio da se odrekne svoje ideoloke pozicije zarad do-
bijanja tzv. neutralnog novinarskog statusa, prijatno uukanog u meuigru
drave i tajkuna; afirmativnog pisanja o dravi ili u, boljem sluaju, komuni-
stiki reeno prijateljske kritike; pisanja o privatnom ivotu estradnih zve-
zda i hvalospeva slavnim sportistima. Feral je bio uguen u nitavilu kvazi-
trita; neuklopljen u monopol. Ipak, nestao je kao Feral, ne pretvorivi se u
karikaturu samog sebe.
3. SIVO POLJE IZMEU KNJIEVNOSTI I NOVINARSTVA
panski filozof Hose Ortega i Gaset tvrdi da: () saradnja sa novinama je
neka vrsta birokratizacije inteligencije: novine su opsesivno usmerene na
masu italaca i nemaju druge nego da puste da ih ona prome do kraja njiho-
vog bia, njihovog naina oseanja i miljenja, tako da pisac biva prikljeten
tekuim problemima koji zanimaju ljude, kao i onim to oni o tome misle i
od toga oekuju (Radojkovi M, Stojkovi B, 2009: 144). On dakle govori o
meuodnosu knjievnosti i novinarstva ili bolje reeno polja knjievnosti i
184 BOJAN MARJANOVI
polja novinarstva. Kada kaemo polje, govorimo o polju u smislu kako ga je
definisao Pjer Burdije, dakle o otvorenoj strukturi u drutvu koja podrazu-
meva mnogo umreenih odnosa. Strukturisanje polja novinarstva zavisi od
odnosa snaga izmeu uesnika (pojedinaca ili institucija) ukljuenih u dis-
tribuciju profesionalnog kapitala koji je specifian za njih. Re je uvek o su-
kobu u kome jedna strana nastoji da ouva, a druga da dovede u pitanje i ra-
zori profesionalni kapital (2009: 144), kau profesori Radojkovi i Stojkovi
u interpretaciji Burdijeovog koncepta polja, pritom dodavi da kada je u pita-
nju polje knjievnosti i polje novinarstva da je izvesno da nema vrste gra-
nice izmeu jednog i drugog polja, ve je pre re o sivoj zoni. Iskorak pre-
ma knjievnosti ine anrovi poput kolumni, feljtona, umetnikih prikaza i
kritika (2009: 144).
Feral bi mogao da predstavlja zapravo najbolji mogui primer za tu sivu
zonu koji, u sutini, ini suprotnost i prvoj tvrdnji Ortege i Gaseta, i ideji su-
koba u kojoj jedna strana nastoji da ouva, a druga da dovede u pitanje i razo-
ri profesionalni kapital. Na koji nain Feral ini suprotnost ovim tvrdnjama?
ini im suprotnost u smislu da one obe pretpostavljaju sukob polja, bilo na
utrb knjievnosti, bilo na utrb novinarstva. Ortega i Gaset govori o odree-
noj vrsti trivijalizacije knjievnosti svakodnevnim, o pokuaju da se leprav i
iroki habitus pisca ubaci u neto skueniji habitus novinara. Delovanje novi-
nara, ili moda je pravilnije rei, autora u Feralu upuuje na stvaranje jednog
novog habitusa, u kome pisac nije neko ko treba da sedi u kuli od slonovae
i pie dela koja su potpuno izoptena od vremena u kome nastaju, kao to ni
novinar nije neko ko treba da bude samo prenosilac informacija ili pro-dr-
avni inovnik. Dejan Ili, urednik izdavake kue Fabrika knjiga, jednom je
o Feralu rekao sledee: Feralsam uvek itao kao dobru literaturu; i jo vrsto
stojim iza toga da jeFeralasopis za knjievnost. Autori koji piu zaFeralre-
dom su odlini pisci i vie puta su to dokazali i u nekim drugim, vie strogo
knjievnim, formama, ali su poetkom devedesetih pokazali ta dobar pisac
radi kada se nae u situaciji raspadanja drutva i unitavanja ivota. Prestaje
da pie fikciju i direktno se sueljava sa stvarnou u kojoj je sve poprilino
otilo dovraga. Pisati takve tekstove kakvi su se objavljivali uFeralu, bio je je-
dini nain na koji se autentini pisac ponaa u takvoj situaciji. To je knjievno
delo monih autora, u direktnom sukobu sa stvarnou koja nije ureena na
elementarno ljudski, moralan nain.
32

Naime, ako bismo pogledali listu autora koji su u nekom trenutku objav-
ljivali za Feral videli bismo da postoji mnogo pisaca koji su pisali u tim novina-
ma (Bora osi, Mirko Kova, Filip David, Svetislav Basara, Nenad Velikovi,
Saa Ili, Vesna Parun, Dragoslav Dedovi i dr.), kao i novinara koji su se kasni-
je afirmisali i kao pisci (Viktor Ivani, Boris Deulovi, Renato Bareti, Robert
32
Perii, Predrag Luci, Ante Tomi, Miljenko Jergovi, Ivica iki i dr.). Osim
toga, 1994. pokrenuta je izdavaka kua Feral Tribune u kojoj je urednik bio
Predrag Luci. Prve dve knjige koje su izdali su bile Lauta i oiljci Danila Kia
i Biljenica Robija K. Viktora Ivania. Tokom narednih godina izdavaka
delatnost je bila prilino iroka, te su se tu nali i dela Danila Kia i Bore osia,
Predraga Lucia i Viktora Ivania, Dona Fantea i Pola Ostera, Leonarda
Koena i Peti Smit, Isaije Berlina i Norberta Bobia, Izeta Sarajlia i Zdenka
Leia, Agote Kritof i Rejmonda Karvera, Svetislava Basare i Petra Lukovia.
Dakle, prilino arenoliko, ali sve to Feral i jeste bio, i filozofija i satira, i poe-
zija i publicistika, i sociologija i proza, sve su te grane bile samo sastavni deo
habitusa Feralovih autora koji su moda najsrodniji tzv. pripadnicima treeg
talasa novog urnalizma (koje jo zovu i novinarima knjievnicima pro-
fesorka Neda Todorovi ih ovako opisuje: Ne prihvatajui standardna pravi-
la pisanja uobiajenih formi novinarskog izraavanja oni kreiraju sopstvena
pravila koja potom prilagoavaju specifinosti sloene materije za koju su se
opredelili.) (2002)
itaocu ovog teksta bi ovaj deo o tzv. sivoj zoni mogao delovati nekako
nakalemljen u odnosu na ono to mu prethodi. Meutim, ako se setimo da su-
protstavljene medije po Robinsonu odlikuje i ire objanjavanje konteksta do-
gaaja, moemo rei da je knjievno-novinarsko polje u kojem su delovali au-
tori Ferala mnogo bolje i pogodnije za objanjavanje stvarnosti. Naroito one
stvarnosti u kojoj su oni delovali o kojoj je ve dovoljno reeno.
4. PONOVO, ZATO FERAL?
Kao to se da zakljuiti, po miljenju autora ovog teksta, novinarska neu-
tralnost ne postoji. I ne samo novinarska, neutralnost u pisanju teksta, kao
to je na primer ovaj, takoe je ista izmiljotina. Kako ovaj autor sebi la-
ska da ima talenta za pisanje, od sada u napustiti formu neutralnog pisa-
nja u treem licu (najpre da bi izbegao budalaste konstrukcije koje uklju-
uju pretencioznu imenicu autor) i prei u u pisanje u prvom licu. Ovaj
tekst se takoe moe smatrati ideolokim (jer je vrlo jasno da izrazito afir-
mativno govorim o politikoj i poetikoj delatnosti Ferala) i pisao sam ga
nesumnjivo iz krajnje subjektivnih razloga. Naime, pre nekoliko meseci na
vebama sa svojom studentskom grupom, drao sam jedno mini-predava-
nje i imao sam priliku da govorim neto, izmeu ostalih stvari, i o Feral
Tribune-u. Grupa me je gledala, kao to bi to rekao Robi K, sa blaom tu-
pajom. Dodue, mogue je da sam izabrao neku pogrenu odevnu kom-
binaciju ili da sam jednostavno bio dosadan, pa da me niko nije ni sluao.
Meutim, odluio sam se da poverujem u varijantu da moje kolege i nisu
previe znale o Feral Tribune-u, to nije nita neobino, jer ga na itavom
studiju novinarstva uopte nismo pomenuli (da nisam imao ludu sreu da
186 BOJAN MARJANOVI
upoznam neke ljude
33
u pravom trenutku u svom ivotu, ni ja nikada ne bih
uo za Feral). Ipak, ini mi se da sam izneo bar neke dobre argumente zato
se treba vraati ovom listu i napravio skromni pokuaj pribliavanja Ferala
studentima novinarstva na Fakultetu politikih nauka u Beogradu. Ne zato
da bih od Feralovaca stvorio neka boanstva (znate kako oni sebe predstav-
ljaju, Bogu mili, a ni vragu nisu mrski) kojima se treba klanjati, ovaj tekst
nikako nije to imao za cilj. Jedino to mogu rei za ovaj rad je neto to e
vam, ako ste paljivo itali, zazvuati poznato ako bude podstaknuo i druge
da se bore za slobodu izraavanja, vrijednosti profesionalnog novinarstva i borbu
da ljudi imaju pravo da znaju tane informacije o tome gdje ive, ispunio je svoje
skromne ciljeve.
34
LITERATURA
[1] Feral Tribune 1993-2008, digitalno izdanje, Mediacentar, Sarajevo, 2008.
[2] Miroljub Radojkovi, Branimir Stojkovi, Informaciono komunikacioni sistemi, drugo
izdanje, Clio, Beograd, 2009.
[3] Viktor Ivani, Zato ne piem i drugi eseji, Fabrika knjiga, Beograd, 2010.
[4] Neda Todorovi, Novinarstvo interpretativno i istraivako, Fakultet politikih nauka,
igoja tampa, Beograd, 2002.
[5] http://6yka.com
[6] http://www.hdzusa.com
[7] http://www.e-novine.com
33
U Uikoj gimnaziji, mojoj srednjoj koli, ve se sedam godina odrava knjievni
festival Na pola puta. Festival su osnovali Ruica Marjanovi, profesorka u gimna-
ziji i Nenad Velikovi, sarajevski pisac i profesor. Tokom prethodnih godina na
festivalu su gostovala sva tri osnivaa Ferala (Viktor Ivani, Predrag Luci i Boris
Deulovi), kao i mnogi autori koji su u raznim kontekstima pisali za Feral (Kar-
men Lonarek, Nenad Velikovi, Saa Ili, Svetislav Basara). Kada kaem neki lju-
di koji su me uputili na Feral, mislim na ljude okupljene oko festivala koji je jed-
nom obinom gimnazijalcu pruio sasvim neobine vidike.
34
Digitalno izdanje Feral Tribune-a na etiri CD-a na kojima se nalaze svi brojevi
izalo je 2008. godine u izdanju sarajevskog Mediacentra (izdava Boro Konti).
Digitalno izdanje je izalo u okviru projekta Naslijee Feral Tribune-a u organi-
zaciji Mediacentra Sarajevo i Mirovnog instituta Ljubljana.
Bojan Marjanovi
THE CASE OF FERAL TRIBUNE:
THE MOST IMPORTANT PAGE POST-
YUGOSLAV JOURNALISM
Abstract:
The main topic of this essay is Feral Tribune, political news magazine from
Split. Its one of most important and most awarded magazines from ex-Yu-
goslavia, especially known for its political satire and investigative journal-
ism about war crimes, political malversations etc. Phenomenon of Feral
will be presented in several planes, primarily through the Feral as opposed
to state media and Feral as a medium which is in the gray zone between
literature and journalism.
Key words:
Feral Tribune, Split, weekly, Viktor Ivancic, Predrag Lucic, Boris Deulovi,
Franjo Tudjman, literature, new journalism.
188 BOJAN MARJANOVI
Recenzenti:
dr Ana ekerevac za tekst
Komparativna analiza zdravstvene zatite SAD-a i Velike Britanije
dr Sreten Soki za tekst
Ekonomska politika u savremenosti meunarodnih globalnih institucija
dr Zoran Stojiljkovi za tekst
Socijalni i politiki rascepi teorijski okvir i sluaj Srbije
doc. dr Vera Areina za tekst
Poperovo suprotstavljanje instrumentalizmu
mr Jelena Surulija Milojevi za tekst
Sluaj Feral Tribune: najvanija stranica post jugoslovenskog urnalizma
dr Predrag Simi za tekst
Balkan pred izazovima neoosmanizma
dr Mira Lakievi za tekst
Perspektive regionalnog razvoja u Srbiji socijalna dimenzija novog koncepta
dr Zoran Stojiljkovi za tekst
Finansiranje politikih aktivnosti u Srbiji od 2011. godine
dr Nemanja Duverovi za tekst
Primena principa izvetaja Odgovornost za zati-
tu na humanitarnu intervenciju na Kosovu
dr Branimir Stojkovi za tekst
Mesto i uloga elektronskih medija Srpske pravoslav-
ne crkve u medijskom sistemu Srbije
dr Vesna Kneevi-Predi za tekst
Zatita ljudskih prava u Evropskoj Uniji nakon ugovora iz Lisabona
dr Rade Veljanovski za tekst
Komparacija javnih servisa: BBC i RTS
dr Filip Ejdus za tekst
Demokratski mir: idealizam i moralni kompromis
dr Vladimir Pavievi za tekst
Da li je Rusija demokratska drava?

Studentski Godisnjak 2013 Var1 Preview

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Studentski Godisnjak 2013 Var1 Preview

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STUDENTSKI GODINJAK

You might also like