Sergej Flere

Univerzitet u Mariboru
Izvorni nauni lanak
UDK: 316.75: 2
Primljeno: 29. 03. 2003.
ROD I RELIGIOZNOST
Gender and Religiosity
ABSTRACT In the paper, the author deals with the relationship between gender and
frequency of (ir)religiosity. Bearing in mind that the finding of more frequent religiosity of
women is almost universal within Christianity, various psychological and sociological
explanations are presented and dealt with. In the latter part of the paper, the author presents
empirical survey data from Slovenia. The longitudinal analysis of correlation of gender and
religiosity does not indicate any trend, though fluctuations are detected. A two step cross
tabulation of education, gender and religiosity points to a minimal possibility of explanation
by lower education among females. Regression analysis indicates that social variables
remain robust, when gender is introduced into the model. It is concluded that factors of a
sociological nature cannot explain the full diffreence in religiosity among males and females
and that psychological factors immannent to gender should be taken into account.
KEYWORDS gender, religiosity, education, gender psychology

APSTRAKT U radu autor razmatra odnos izmeu roda i rasprostranjenosti
(ne)religioznosti. Polazei od toga da je uestanija religioznost ena skoro univerzalan nalaz
u hrianstvu razmatraju se razliita psiholoka i socioloka objanjenja. U drugom delu
rada autor predstavlja empirijske anketne podatke iz Slovenije. Longitudinalna analiza
korelacije roda i religioznosti ne ukazuje na neku tendenciju, mada postoje fluktuacije.
Dvostepeno ukrtanje religioznosti sa obrazovanje i rodom ukazuje na minimalne
mogunosti pojanjenja religioznosti sa niim obrazovanjem ena. Regresiona analiza
ukazuje da drutvene varijable ostaju robustne, kada se uvede rod u model. Zakljuuje se da
inioci sociolokog karaktera ne mogu objasniti punu razliku u religioznosti izmeu ena i
mukaraca i da treba uvesti psiholoke inioce svojstvene rodu.
KLJUNE REI rod, religioznost, obrazovanje, psihologija roda
256 SOCIOLOGIJA, Vol. XLIV (2002), N 3
Uvod
Opte je poznato da su ene religioznije od mukaraca. Istina, to jo nije neka
nauna pravilnost, jer treba religioznost specifikovati, a i drutveno-istorijski i
prostorno treba tvrdnju specifikovati. O vioj i rasprostranjenijoj religioznosti se
obino u nauci o religioznosti govori samo u odnosu na hrianstvo. Opet, ima
miljenja da rasprostranjenija religioznost ena nije ni u ovom sluaju potvrena
(npr. Deconchy, 1973; Feltey i Poloma, 1996). Ne samo da o rasprostranjenijoj i
intenzivnijoj religioznosti nije mogue govoriti u tzv. narodnim, neobjavljenim
religijama, nego o tome je teko mogue govoriti i u islamu i jevrejstvu.
Ipak, stvar ne moe biti sporna: evidencija o vie rasprostranjenoj
religioznosti meu enama u hrianskom kulturnom krugu je ogromna. Te razlike
izmeu mukaraca i ene nisu uvek radikalne, ali su sistematske u pogledu
postojanja i odnose se na sve dimenzije religioznosti. Za sistematski prikaz tih
razlika videti Francisa (1997: 89-91), koji ih je pratio prema poseti crkvi, mistinim
doivljajima i iskustvima, verovanju u boga i prisutnosti pozitivog stava prema
religiji uopte. O tome navodi evidenciju od vie od sto istraivanja iz razliitih
hrianskih sredina, koja se odnosi na razliit uzrast ispitanika. Nijedan njegov
navod ne istupa u pogledu samog postojanja pomenute razlike. Ni drugi istaknuti
istraivai ovog pitanja ne dovode u sumnju samo postojanje te razlike (Thompson,
1991; Walter i Davie, 1998). Razliku u opsegu i intenzitetu religioznosti moemo,
stoga, bez rezerve uzeti kao jednu od injenica na kojima se sociologija religije
moe graditi, mada ona nije tako jasna i izrazita kao osnovna injenica
kriminologije da se u svim drutvima poinjenje krivinih dela koncentrie kod
mukaraca izmeu 16 i 21 godine (Kanazawa i Still, 2000).
Istina, ve ovde treba rei da se sav problem ne iscrpljuje u tome da treba
pojasniti veu rasprostranjenost i intenzitet religioznosti ena i pojedinih dimenzija
religioznosti. Za nauku se problem svakako komplikuje ako su, pored toga, ene
religiozne na drugi nain od mukaraca, ako se radi o drugaijem tipu i konfiguraciji
religioznosti. Ta razliitost religioznosti mukaraca i ena, deaka i devojica,
sastoji se (1) u poimanju monoteistikog boga, koji je za deake moan i gospodar,
sveznajui, a za ene lik od poverenja, kojem se izraava poveravanje, sa kojim se
biva u intimnom kontaktu i dijalogu. Deaci se ee mole za specifine ciljeve, da
bi dobili specifinu ugodnost i odgovor, devojicama je vrednost sam dijalog sa
bogom, cilj je ee kontakt sam (Reich 1997: 68, Argyle i Beit-Hallahmi, 1975). Tu
se pokazuje muka usredsreenost na postigue pojedinanog cilja, njegova
instrumentalnost u Parsonsovom znaenju, nasuprot enskom holizmu i
ekspresivnosti.
Sergej Flere: Rod i religioznost 257
Da bi problem prouili sistematinije treba se upustiti u klasifikaciju
sociolokih i psiholokih teorija i objanjenja, kojima se to pitanje produbljuje i na
taj nain se moemo pribliiti jasnijoj slici.
Mada ima objanjenja koja u prvi mah izgledaju kao etika (razliiti etiki
stavovi i shvatanja mukaraca i ena), kao funkcionalna (razliite funkcije ena i
mukaraca u ivotu), u stvari, sva objanjenja se pokazuju kao psiholoka ili
socioloka, tj. operiraju psiholokim pojmovima i objanjenjima, psiholokim
determinizmima, iniocima psiholokog znaaja itd., odnosno sociolokim, pa i ona
objanjenja koja naizgled ne spadaju tu moemo lako podvesti pod ove dve
kategorije. Bioloki determinizam takoe, u sutini, spada u psiholoki, jer je re o
navodnim biolokim razlikama, koje u psihi proizvode razlike zbog kojih su ene
vie sklone religiji.
Psiholoka objanjenja
Psiholoka objanjenja proizlaze iz specifine muko-enske psihike
dinamike, ali jo vie iz uroenih psiholokih razlika ili socijalizacijom formirane
stabilne psiholoke strukture, posebno one koja dovodi do razlika u konfiguraciji
linosti. Tu nalazimo sledea osnovna stanovita:
Frojdovsko objanjenje
Ne ulazei u celinu Freudove i frojdovske zamisli o religiji i religioznosti,
bitno je da se bog poima po analogiji sa ocem. U Totemu i tabuu Freud pie, da je
Bog svakako modelovan prema ocu. Iz toga mogu proizlaziti razliite posledice u
pogledu religioznosti mukaraca i ena, ali je osnovna linija ona koja vodi preko
toga da deaci po savladanom Edipovom kompleksu imaju ambivalentan odnos
prema ocu, dok devojice tu fazu prevazilaze pozitivnom, nedvosmislenom
odanou prema ocu. Proizlazi, da bi devojice mogle biti vie privuene bogu nego
deaci, kod kojih postoje odreene rezerve i barijere u tom odnosu.
To stanovite je teorijski jasno i potencijalno sadri veliku eksplikativnu mo,
ali ima problema sa iskustvenom verifikacijom, koja je uopte slaba strana Freudove
psihoanalize. Postoje neka istraivanja koja potvruju, naroito kod dece, da se Bog
poima kao otac, kao oinski lik, kao bie sa mukim karakteristikama. Istina, ti
nalazi nisu jednoznani i delimino zavise od pola ispitanika (nekad su vie skloni
da jednae boga sa sopstvenim rodom, a u drugim sluajevima suprotno (za pregled
vidi Francis: 1997, 86).
258 SOCIOLOGIJA, Vol. XLIV (2002), N 3
Struktura i crte linosti
Ova objanjenja su na neki nain srodna i mogu se izvoditi iz frojdovskoga.
Re je o pojedinim crtama linosti, koje navodno dominiraju kod ena, a
istovremeno se navodno nalaze u organskoj vezi sa religioznou.
* Jedno takvo shvatanje jeste da je oseanje krivice vie rasprostranjeno kod
ena, a religija je nain suoavanja sa situacijom krivice. Argyle i Beit-Hallahmi
podupiru tu tezu tvrdnjom da je udeo ena u katolicizmu vei nego u
(fundamentalistikom, karizmatikom) protestantizmu, koji najvie udara na
grenost ovekove prirode i na taj nain podstie i uvruje oseaj krivice.
Meutim, nema dovoljno empirijskih dokaza za tu tvrdnju, da bi enska religioznost
bila via kod katolika nego protestanata. Osim toga, tu se umee i katolika i
pravoslavna Marija bogomajka (odsutna kod protestanata), koja moe izokrenuti
pretpostavljenu tendenciju.
* Postoje miljenja, nedovoljno poduprta, da vea religioznost proizlazi iz
enske anksioznosti, straljivosti i frustracije (vie nego kod mukaraca). (npr.
Bourque i Back). Slabost tih stanovita je u tome da te razlike u strukturi linosti
nisu univerzalno potvrene, a Francis bi dodao i da nije re o razlikama na ravni
rodova nego na ravni rodnih tipova linosti (1997: 87-8).
* Meu pretpostavljenim crtama linosti jeste i navodna muka sklonost ka
rizikovanju, koja mukarcu ini religiju sa svojom izvesnou tuom, u suprotnosti
sa enom. U tom sluaju ono to treba objasniti jeste niska muka religioznost, a ona
proistie iz mukog avanturizma i sklonosti ka neizvesnim, rizinim poduhvatima
(mentalitet lovca). Sama vea sklonost ka rizikovanju je kod mukaraca potvrena,
ali je pitanje da li se to moe neposredno povezati sa religioznou, a neki smatraju i
da je re o dubljoj pojavi mukom psihoticizmu (po Eysencku, Francis, 1997: 87).
Na to se nadovezuje glavni zagovornik teorije racionalnog izbora u sociologiji
religije R. Stark, piui sa E. Millerom. Ograniavajui se na abrahamske religije i
naglaavajui to, autori istiu da je nereligioznost rizino ponaanje, pri kojem se
vodi rauna samo o kratkoronim okolnostima i zadovoljenju neposrednih ciljeva
(nalik na neke prekraje i sam kriminalitet) svojstvenom nereligioznosti u sluaju,
kad se shvati da joj moe slediti prokletstvo i pakao. Miller i Stark ne uspevaju
empirijski da potvrde tu tezu, naginjui se sociobiolokom, odnosno evoluciono-
psiholokom stanovitu o izvorima te razlike u samoj fiziologiji kao uzrocima
razliitog odnosa prema rizinom ponaanju. Ono to oni u empirijskom delu svoga
rada ine jeste, poto su imanentnost razlika izmeu mukaraca i ena suprotstavili
socijalizaciji, odbacivanje stanovita o tome da bi socijalizacija mogla proizvesti
razlike u religioznosti. Socijalizacija u drutvima koja naglaavaju podreenost i
poslunost ene i sama takva socijalizacija unutar SAD ne proizvodi veu
religioznost, jeste njihov nalaz koji sledi iz nizova vrlo razliitih podataka. Ti podaci
Sergej Flere: Rod i religioznost 259
nisu, meutim, sistematini: ono to se njima hoe dokazati jeste da razlike u
pojedinim stavovima (npr. prema abortusu i tradicionalizmu) i rairenost nekih
drutvenih pojava vezanih za versku etiku nisu u skladu sa samim verskim uenjima,
iz ega, navodno, proizlazi zakljuak da je razlika imanentna, pa u skladu sa
teorijom racionalnog izbora i sa stanovitima Hirschija u kriminologiji, moe biti
samo re, by default, o rodnim razlikama prema rizinim obrascima ponaanja
(2002, 220-234).
* Slino je i stanovite da su ene sklonije zavisnosti i podreivanju od
mukaraca, to je takoe empirijski verifikovano. Odnos sa Hristom zadovoljava
ensku potrebu za odnosom, nasuprot mukoj potrebi za nezavisnou zakljuuje
Walter (1990).
Za sva shvatanja iz ove grupe moe se rei da nije dovoljno utvreno da te
crte linosti nisu drutveno i kulturno uslovljene, a stoji i Francisov prigovor da
moe biti re o dubljim dimenzijama linosti, koje je ekonominije osvetliti.
Uslovljavanje i psihoticizam
Velik deo savremene psiholoke i socijalno psiholoke misli je pod uticajem
H. Eysencka. Bio je jasan zagovornik biheviorizma. Pored te postavke, kod njega je
re o velikom empirijskom istraivakom programu, koji ga je vodio ka utvrivanju
vie dimenzija u ovekovoj linosti. Pored inteligencije, tu su psihoticizam,
neuroticizam i ekstravertnost (odnosno njihovo odsustvo). Postojanje ta tri grozda
crta linosti Eysenck i brojni saradnici su potvrdili, kao to su potvrdili i
primenjivost te teorije u istraivanju kriminaliteta i politike. Ti grozdovi su
potvreni standardnom psihometrijom i statistikim proverama. Psihoticizam se
sastoji od sledeih crta linosti: hladnokrvnost, agresivnost, egocentrinost,
bezlinost, impulsivnost (delovanje na mah), antisocijalnost, antiempatinost,
kreativnost i okrutnost (tough-mindedness) (Eysenck and Gudjonsson, 1989: 44).
Prema istraivaima koji su radili na osnovu Eysenckove metodologije,
upravo niski psihoticizam (a ne introvertnost ili niski neuroticizam) bi trebalo da
bude podloga religioznosti kao to je i povezan sa enskim rodom i enskim tipom
linosti (Francis, 1991). Francis naglaava da je u kompleksu psihoticizma
najznaajnija upravo impulsivnost kao sklonost ka neposrednoj gratifikaciji elja
(odsustvo odlaganja zadovoljenja potreba), pa i onih agresivnih, i nasilnim putem, a
koje se dobija upravo religioznim pogledom na svet (1991: 645). Tako bi
religioznost bila podloga odsustva okrutnosti u kompleksu odsustva psihoticizma
(tendermindedness). Istina, to zavisi i od prve Eysenckove postavke, a to je
mogunost bihevioristikog uslovljavanja, koja je interindividualno razliita. Francis
je kod omladine srednjokolskog uzrasta u Britaniji utvrdio znaajnu povezanost
260 SOCIOLOGIJA, Vol. XLIV (2002), N 3
izmeu negativne korelacije psihoticizma i hrianske religioznosti, kod katolika i
anglikanaca, kao i povezanost. Povezanost je izrazitija kod devojaka.
enski i muki tip linosti
Francis nije ostao zagovornik Eysenckovog modela. Kasnije se opredelio za
enski i muki tip linosti, nezavisno od rodne pripadnosti (enskom tipu linosti
mogu pripadati i mukarci i obrnuto). Koristio je veoma sporni Bemov psiholoki
inventar, koji rea crte linosti koje su navodno karakteristine za muki i enski rod
i muku i ensku usmerenost. Te crte su u sluaju enske usmerenosti/enskog tipa
linosti: oseajnost, radost, detinjastost, sauestvovanje, neupotreba jakih izraza,
uivanje u laskanju, nenost, lakovernost, ljubav prema deci, odanost, oseajnost za
potrebe drugih, tih govor, razumevaju karakter, odanost, osetljivost za potrebe
drugih, sklonost ka poputanju. Nasuprot tome, muki karakter, polna orijentacija bi
ukljuivala sklonost voenju, agresivnost, ambicioznost, analitinost, nametljivost,
sportski karakter, konkurentsku usmerenost, odbranu sopstvenih verovanja,
dominantnost, nametljivost, sposobnost voenja, nezavisnost, individualizam, lako
dodnoenje odluka, muevnost, samopouzdanje, samodovoljnost, jaku linost,
spremnost da se zauzme stav i spremnost na rizikovanje. Sve to se po Bemu
prouava na osnovu sopstvene ocene. Valjanost podlestvica se ocenjuje preko
visokih alfa koeficijenata od .89 i .91. Uprkos tome, predlae se naputanje nekih
svojstava, kao to je detinjastost i uivanje u laskanju kod ena i agresivnost kod
mukaraca (Maznah i Choo, 1986).
Istim putem kao i Francis iao je Thompson, koji takoe utvruje da rodna
orijentacija (enstvenost, muevnost) bolje objanjava prisustvo i odsustvo
religioznosti od roda samog. tavie, on utvruje da rodna muevna i enstvena
orijentacija bolje objanjavaju razlike i u odnosu na drutveni poloaj. To znai da
su razlike jasnije kad se govori o respondentima sa jednom i drugom orijentacijom a
ne o pripadnicima dva roda (dakle, muevne ene manje religiozne od ostalih ena i
enstveni mukarci religiozniji od ostalih mukaraca). Meutim, on uvodi drutveni
poloaj samo da bi utvrdio koliko jo deluje rodna usmerenost i, pre svega on, radei
na studentskog populaciji, koristi se samo obrazovanjem oca (1991: 383-9).
Obrazovanje je samo jedan element drutvenog poloaja, a nasleeni drutveni
poloaj kod studenata biva negiran njihovim sopstvenim. Stoga se njegova potvrda
ne moe shvatiti dovoljnom.
Francis nastavlja (1998) time to multiregresionom analizom utvruje, kod
srednjokolskog uzrasta, da sam rod nita ne doprinosi objanjenju, jednom kad
uzmemo u obzir tip linosti po Bemu. enski i muki tip linosti su dovoljni,
uvoenje nove varijable ne doprinosi objanjenju (1998: 468).
Taj Bemov inventar je, dakako, naroito bio predmetom feministike kritike.
Sergej Flere: Rod i religioznost 261
Francis to smatra za najperspektivniji istraivaki program kad je re o
istraivanju hrianske religioznosti. Pored svojih istraivanja, Francis navodi i
druga, koja se, meutim, sva ne slau sa njegovim postavkama (Suziedelis i Potvin)
(Francis, 1997: 89). Optije primedbe, meutim, idu ka tome da su te karakteristike
samonavedene (selfreport) i, prema tome, podlone subjektivnosti i poeljnosti, i da
su kulturno varijabilne. To potvruju i kritiari sa dalekog istoka (Maznah i Choo).
Meutim, visoka konzistentnost potire znaaj nalaza o multifaktorskom karakteru
pojave. Multifaktorinost ne bi nuno bila mana (npr. nezavisnost u okviru
muevnog tipa kao poseban faktor, pored opte muevnosti).
Gen religioznosti?
U dananjoj sociologiji i psihologiji sociobiologija, odnosno evoluciona
psihologija spadaju u vrlo aktuelna i smela stanovita. Literatura o tome je veoma
opsena, a ne nedostaju pokuaji objanjenja najrazliitijih konkretnih drutvenih
pojava u tom okviru: od kriminala, stratifikacije, do politike i ak morala. Kulturne
pojave su svakako takve da ih je utakmicom gena za irenje i ovladavanje stvarnosti
tee objasniti. Ipak, ni takvi pokuaji ne nedostaju. Naroito se istie pokuaj L.
Kirkpatricka (1999). On se libi da tvrdi da religija ima specifinu evoluciono-
adaptacionu korist, ve se naginje ka tvrdnji da je religija nus-proizvod nekih
adaptacionih mehanizama, a pre svega da je re o proirenju detinjastih i dejem
uzrastu odgovarajuih naina saznavanja/spoznavanja sveta. Kod deteta se oblikuju
pojedini naini za specifino doimanje pojedinih podruja stvarnosti, koji se
ponekad proire izvan podruja kojem odgovaraju. Primer toga je totemizam, gde se
kategorizacija/klasifikacija iz prirode proiruje na drutvene objekte (porodice,
plemena), a to bi moglo biti jedan od izvora religioznog miljenja uopte
(1999:931). Slino bi vailo za magiju, koja je jedan nain delovanja prenesen na
drugo, sada neodgovarajue podruje. Dalje, ovekova spremnost da se podredi
likovima autoriteta u drutvenom ivotu osnova je njegovog razmiljanja o
bogovima, koji su takoe likovi autoriteta, ali imaginarni (1999: 934). Adaptacioni
znaaj u tom prenesenom smislu imala bi i naa razmena sa njima (naa
komunikacija koja ukljuuje poklone, odricanja itd. U stvari, Kirkpatrick uzima
poznate injenice o religiji i navodi da bi one mogle da budu nusproizvodi pojedinih
psiholokih mehanizama, ali bez istinskog dokazivanja veze.
Za nas je zanimljivo da Kirckpatrick navodi ono to mi hoemo da objasnimo
kao jedan od dokaza svoje teze: injenica da su ene religioznije i religioznije na
drugi nain je nekakav dokaz da to ima bioloku (evoluciono-adaptacionu) podlogu
(1999: 946).
262 SOCIOLOGIJA, Vol. XLIV (2002), N 3
Svakako, u svom hipotetikom pokuaju, Kirkpatrick nije iao tako daleko
kao oni koji hipostaziraju neposrednu gensko-neurofizioloku osnovu religioznosti i
pojedinih njenih komponenti (E. Wilson).
Razlike u moralnom razvoju
Neki autori postuliraju razlike u stupnjevima moralnog razvoja mukaraca i
ena, tako da enski moralni razvoj zavrava u brizi za druge i nastojanju za
povezivanjem sa drugima, nastojanju za razumevanje drugih, to bi moglo da dovodi
do vie religioznosti (nasuprot mukom 'izolacionizmu', da ne kaemo 'autizmu',
svakako individualnoj usredreenosti ka ostvarenju apsolutnih moralnih i drugih
principa) (R. Fowler, C. Gilligan). Ta nastojanja, kao i sva nastojanja za utvrenjem
jasnih stupnjeva u moralnom rasuivanju i razvoju nisu dokazana (Reich 1997).
Socioloka objanjenja
Socioloka objanjenja operiu ne samo sistematskim razlikama u drutvenom
poloaju i ulogama mukaraca i ena ve i smetaju te razlike u neke optije teorije o
patrijarhatu, o modernizaciji i sekularizaciji, pa i smanjenju znaaja prirodnih
determinizama u savremenom drutvu. Tu moemo razlikovati sledea stanovita:
Diferencijalna socijalizacija
Nesumnjivo da postoje razlike u nainu i sadraju vaspitanja i toka
socijalizacije deaka i devojica. Sa naeg stanovita je re o dve razlike:
- razlike u optim oekivanjima i usmerenjima devojica i deaka. Dalje, od
pozitivnog vrednovanja agresivnosti kod deaka, navodi se da se kod deaka
oekuje specifino ostvarenje ciljeva i analitinost, a kod devojica sklonost ka
razumevanju opte situacije (u suprotnosti sa specifinou), pomirljivost i nalaenje
reenja mirenjem. Konano, tu je i pitanje usaivanja stava podreenosti. Upravo
poslednje bi se slagalo sa podreenou, koja je karakteristina za preovlaujuu
hriansku religioznost. (O tome postoji dosta opsena literatura, naroito
feministike provenijencije).
- razlike u verskom vaspitanju samom. Navodno se od devojica oekuje vie
verskog ponaanja i stava. Izuzetak od toga bila bi sektarna religioznost, koja
oekuje konverziju upravo od mukaraca, kao onih koji najvie zastranjuju i gree.
(Nelsen in Powin, 1981)
Sergej Flere: Rod i religioznost 263
Drutveni poloaj: u okviru sekularizacione paradigme
ene nemaju iste drutvene uloge kao mukarci, ali te uloge nisu jednako ni
vrednovane. Uloge ena su, po pravilu, nie vrednovane. To je, istina, predmet
promene i tendencija jeste da se poloaj ena poboljava. Meutim, danas se jo
suoavamo sa jasnim nejednakostima. Francis smatra da je te nejednakosti proverio i
dokazao da nejednakosti u drutvenom poloaju ena nisu onaj inilac koji proizvodi
razlike u opsegu i intenzitetu religioznosti. Meutim, on neopravdano pri tom
suava pojam drutvenog poloaja. Navodno odsustvo zaposlenosti ena dovodi do
suavanja socijalnog kontakta, drutvene izolacije, koja se kompenzira
religioznou: on analizira samo zaposlenost ena i mukaraca i utvruje da su ene
i dalje religioznije, ako se religioznost kontrolie zaposlenou. Prema istraivanju
de Vausa u SAD, na koje se Francis poziva, istina, zaposlene ene su manje
religiozne od nezaposlenih (to je u skladu sa pretpostavkom, ali po Francisu
nedovoljno za potvrdu hipoteze), a uz to su nezaposleni mukarci religiozniji od
zaposlenih. On navodi da je mogue da se religiozne ene vie opredeljuju za
tradicionalnu ulogu domaice, dakle, da je ekonomska aktivnost posledica, a ne
uzrok religioznosti.
Meutim, to stanovite je oito suvie usko, kad je re o analizi drutvenog
poloaja ene. U tom smislu nam pomae Human Development Index i Gender
Related Index, koji se koriste u statistikoj slubi Ujedinjenih nacija (UNDP). U
tome nema neeg posebno iznenaujueg. U komponente drutvenog poloaja ene
ne ulazi samo zaposlenost sama ve i radno mesto/zanimanje na lestvici zanimanja,
drutveni uticaj i mo koji proizlazi iz zanimanja i radnog mesta i onaj koji je
izrazito politike naravi (politika mo, uee u politikoj vlasti), imovinski
poloaj. Tu bi valjalo izvesti lisrel/path analizu, za koju moemo pretpostaviti da bi
znatno smanjila iskazani udeo razlika u religioznosti.
Uloga ena kod raanja i nege
Davie i Walters su izrazili jednu novu varijantu drutvenog poloaja ene kao
uzroka njene ee i intenzivnije religioznosti, pri emu su prevazili okvir
drutvene stratifikacije i usredsredili se na jedan poseban sklop uloga ena, koji se
pojavljuje u profesionalnom kao i u vanprofesionalnom, privatnom ivotu. ene
ee vre zanimanja vezana za negu dece i ostalih. One to jo vie rade u svojoj
svakodnevnici, prolazei i kroz iskustvo raanja, ee su blizu dogaaju smrti.
Suoavanje s time je mogue osmisliti i izdrati mnogo lake ako se veruje da se
radi o svetim dogaajima i bojoj volji. U tim sluajevima moe sveto biti ne samo
vidljivije nego i izriitije. Oni navode da i kod pripadnika drugih zanimanja, kod
kojih dolazi do suoavanja sa smru i nege povreenih kakvi su ostareli vojnici
religioznost je via. Pored toga, oni navode da razlike izmeu mukaraca i ena nisu
264 SOCIOLOGIJA, Vol. XLIV (2002), N 3
samo u obimu religioznosti, nego da je religioznost ena ee religioznost
povezivanja i pomoi nego religioznost apsolutne pravde (Walter i Davie, 1998).
Istraivaka strategija
Upustiemo se samo u istraivanje uticaja varijabli sociolokog karaktera i to
na dostupnom materijalu anketa na odraslom stanovnitvu Slovenije, u kojoj postoji
dosta duga tradicija javnomnenjskog istraivanja (SJM program skoro
svakogodinje najmanje jednim istim pitanjem prati kretanje religioznosti od 1968.
g.).
Prvo, napraviemo uvid u to da li je od 1968. dolo do opadanja povezanosti
izmeu roda i religioznosti, uzimajui u obzir procese modernizacije koji su tekli u
tom razdoblju na razliitim podrujima drutvenog ivota i razliitim intenzitetom.
Drugo, napraviemo jedan dvostepeni pokuaj analize krostabulacijom, uvodei
drutveni inilac, koji je najpodesniji za takav tip analize. Tree, najzad,
napraviemo jedan pokuaj celovitijeg uvida u mogunost objanjenja razlika u
religioznosti drutvenim iniocima, odnosno ukazati da li ima smisla nastaviti
istraivanje rodnih razlika na osnovu postavke o imanentnim psiholokim razlikama,
koje pretpostavljeno imaju bioloku osnovu.
Rezultati
Dugoroni uvid
U Tabeli 1 predstavljeni su gama koeficijenti korelacije za odnos izmeu roda
i religioznosti u okviru istog pitanja, kojim se kod odgovora religioznost stupnjuje
od crkvene religioznosti preko necrkvene, te preko oblika neizvesnosti do
nereligioznosti i odbacivanja religioznosti. Izvor podataka je SJM program, a podaci
se odnose na odraslo stanovnitvo Slovenije.







Sergej Flere: Rod i religioznost 265

Tabela 1. Korelacija izmeu roda i religioznosti, 1968-1999.
Godina Gama koeficijent
1968. -.226
1969. -.209
1971. -.188
1973. -.226
1982. -.231
1986. -.107
1987. -.216
1990. -.161
1993. -.145
1995. -.232
1997. -.234
1999/1 -.213
1999/2 -.191

Podaci pokazuju znatnu povezanost izmeu roda i religioznosti. Ta
povezanost uvek ide u oekivanom smeru (via religioznost kod ena). Dolazi do
odreene fluktuacije, koju ne bismo mogli pripisati drugome do relativno maloj
veliini uzorka, a ne ni privremenim drutveno-istorijskim tendencijama.
Stoga ne moemo zakljuiti da procesi modernizacije koji su u Sloveniji
doveli do visoke zaposlenosti ena (46% radne snage su ene), do masovne
deformalizacije braka, do injenice da meu studentima ima vie devojaka nego
mukaraca, konano, da Slovenija prema Human Development Reportu zauzima
bolji poloaj kod rodnog nego kod opteg indeksa (razlika je, istina, neznatna, radi
se o 28. i 29. mestu meu industrijalizovanim zemljama (Human Development
Report 2001) dovode do izjednaavanja religioznosti meu rodovima. Do istog
zakljuka i istom metodologijom, uporeujui dua razdoblja, dolaze Miller i Stark,
kad je re o SAD (2002: 1410).

266 SOCIOLOGIJA, Vol. XLIV (2002), N 3
Dvostepena krostabulacija sa kolskom spremom
Tabela 2. Religioznost prema rodu i stepenu obrazovanja, u %
RELIGIOZNOST OBRAZO-
VANJE
ROD
Religiozan Neodluan Nereligiozan Total
Mukarci % roda 16,7 4,4 78,9
% religioznosti 45,2 41,7 36,3 37,7
ene % od rod 12,2 3,7 84,0
% religioznosti 54,8 58,3 63,7 62,3
OSNOVNA
Osnovna
kola
Total 13,9 4,0 82,1 100,0
Mukarci % od roda 36,8 8,0 55,2
% religioznosti 67,2 55,6 45,2 52,3
ene % unutar roda 19,7 7,0 73,2
% religioznosti 32,8 44,4 54,8 47,7

Pozivna
kola
Total 28,7 7,5 63,8 100,0
Mukarci % od roda 40,9 4,5 54,5
% religioznosti 29,0 100,0 38,7 34,9
ene % od roda 53,7 46,3
% religioznosti 71,0 61,3 65,1

Srednja
kola
Total 49,2 1,6 49,2 100,0
Mukarci % od roda 59,7 2,8 37,5
% religioznosti 52,4 22,2 39,7 45,3
ene % od roda 44,8 8,0 47,1
% religioznosti 47,6 77,8 60,3 54,7

Via ili
visoka kola
Total 51,6 5,7 42,8 100,0

Podaci u Tabeli 2 (izvirui iz programa SJM 95/2), ilustrativno pokazuju
strukturu religioznosti, obrazovanja i roda. Da pomenemo najpre da je obrazovanje
najlaka varijabla za operacionalizaciju meu onima koje se odnose na drutveni
poloaj, a istovremeno, zbog prosvetiteljske komponente obrazovanja onaj element
drutvenog poloaja za koji bi se moglo oekivati da je najvie povezan sa
religioznou.
Nai podaci pokazuju najpre vie koncentracije religioznosti kod nieg
obrazovanja i obrnuto. Meu osnovnoobrazovanima (odnosno onima koji imaju
najvie taj stepen) ima za oko tri etvrtine vie deklarisanih kao religioznih nego kod
Sergej Flere: Rod i religioznost 267
visokoobrazovanih. Neverujuih ima meu osnovnokolcima tri puta manje nego
kod visokoobrazovanih. Ipak, ni kod visoko obrazovanih to nije izuzetna pojava.
Prosena kolovanost ena je neto nia nego kod mukaraca, to se naroito vidi
kod onih koji imaju najvie zavrenu osnovnu kolu. Meutim, to ne vodi nekom
jasnom zakljuku. Istina je da kod najnieg stepena obrazovanja na jednog
nereligioznog mukarca dolazi manje od 0.5 ena, a kod ostalih kolskih stepena su
te proporcije blae. Tako meu visokoobrazovanima, na svakog religioznog
mukarca otpada 1,20 religiozna ena, a na svakog nereligioznog mukarca otpada
0.86 nereligioznih ena. Ako posmatramo samu tu iluminatornu varijablu iz
sociolokog arsenala, ne doemo daleko. Da bi razlika meu rodovima nestala ne bi
bilo dovoljno da se svi obrazuju celoga ivota. Ipak, obrazovanje ublai polne
razlike.
Pokuaj regresione analize sa veim brojem inilaca drutvenog karaktera
U ovom delu se usredsreujemo na jedno sabiranje podataka, gde
kontroliemo religioznost uz pomo dva modela nezavisnih varijabli.
Na podacima slovenakog odraslog stanovnitva SJM 95/2 iz 1995. izvodimo
regresionu analizu u odnosu na tvrdnju o vere respondenta u Boga (trostepena
mogunost izraavanja slaganja). Polazite je da je izmeu roda i religioznosti r =
.136 (taj koeficijent je numeriki jednak koeficijentu beta). Ako uvedemo u analizu
sociografske inioce dobijamo sliku kao u Tabeli 3.

Tabela 3. Veza izmeu religioznosti i sociografskih inilaca, koeficijent beta
Koeficijent beta Znaajnost
Obrazovanje .201 .000
Veliina naselja .162 .000
Zanimanje -.055 .000
Rod .128 .000

Obrazovanje i veliina naselja objanjavaju varijansu uspeno, dok to
zanimanje ne ini, mada je primenjen jednostavni linearni model regresije. Pre svega
jeste nalaz da uticaj roda ostaje izvan domaaja uticaja sociolokih inilaca. Nije re
o nekakvom nedostatku socijalne emancipacije. Velik deo varijanse meurodnih
razlika je nepojanjen sociolokim iniocima. Svi nai inoci zajedno pojanjavaju
neto vie od 11% varijacije (koeficijent determinacije). Uvoenje drugih elemenata
drutvenog poloaja (uticaj, mo), kao i drutvene ekspanzivnosti (uklopljenost u
drutvenu sredinu, intenzivnost kontakata i zadovoljstvo sa njima) ne obeava da
268 SOCIOLOGIJA, Vol. XLIV (2002), N 3
bismo uklonili imanentan uticaj roda. Socioloki inioci, koji prevashodno polaze od
pretpostavke da je religioznost neke vrste kompenzacija za neugodan drutveni
poloaj, ne mogu objasniti ni razlike u religioznosti mukaraca i ena, a jo manje
religioznost samu. (Mogue su i druge varijante sociolokog objanjenja, ali u
empirijskim istraivanjima preovlauje ova).
Zakljuak
Uinjena su tri pokuaja utvrivanja da li inioci sociolokog karaktera mogu
otkloniti uticaj pola na religioznost. Vremenski niz korelacijskih koeficijenata,
povuen kroz vie decenija, nije pokazao da se odnos izmeu mukaraca i ena u
pogledu religioznosti tendencijski razvija. Mada je dvostepena krostabulacija sa
obrazovanjem ublaila neke razlike izmeu mukaraca i ena, to nije uinjeno bitno.
Ni komplikovanje takvog tipa analize uvoenjem dodatnih varijabli sociolokog
karaktera ne obeava da bismo otklonili sve razlike. Regresiona analiza je ukazala
robustnost sociolokih inilaca, ali je pol ostao nezavisan inilac, kojeg drutveni
inioci skoro ne dotiu. Stoga bi se valjalo obratiti psihologiji roda.
Literatura
Argyle, M. i Beit-Hallahmi, B. (1975): The Social Psychology of Religion, London:
Routledge and Kegan Paul.
Bem, S. L. (1981) Bem Sex Role Psychological Inventory, Palo Alto: Consulting
Psychologists Press.
Deconchy, J.P. (1973): Boys and girls choices for a religious group, u: Psychology and
Religion, ed. B. Brown, Hardmondsworth: Penguin.
Eysenck, H. i Gudjonsson, G. (1991): The Causes and Cures of Criminality, New York:
Plenum Press.
Feltey, K. M. i Poloma, M. M. (1996) From sex differences to gender role beliefs: exploring
effects on six dimensions on religiosity, Sex Roles, 25, 181-193.
Francis, L. (1991): Is psychoticism really a dimension of personality fundamental to
religion, Personality and Individual Differences, 13, 645-652.
Francis, L. (1997): The psychology of gender differences in religion: a review of empirical
research, Religion, 27, 81-96.
Francis, L. (1998): Religiosity and femininity: do women really hold a more positive
attitude toward Christianity?, Journal for the Scientific Study of Religion, 37, 462-470.
Human Development Report 2001 (2002), London and New York (Oxford University Press).
Sergej Flere: Rod i religioznost 269
Kanazawa, S, i Still, M. (2000): Why men commit crimes and why they desist?,
Sociological Theory, 18, 434-447.
Kirkpatrick, L. (1999): Toward an evolutionary psychology of religion and personality,
Journal of Personality, 67, 921-52.
Maznah, I. i Choo, P.F. (1986): The factor stucture of the Bem Sex Role Inventory,
International Journal of Psychology (21), 31-41.
Miller, A.S. i Stark, R; (2002): Gender and religiousness: can socialization explanations be
saved 1; American Journal of Sociology, 107, 1399-1424.
Reich, K.H. (1997): Do we need a theory for the religious development of women?,
International Journal for the Social Psychology of Religion, 7, 67-86.
Thompson, E. H. Jr. (1991) Beneath the Status Characteristic: Gender Variations in
Religiousness; Journal for the Scientific Study of Religion 30, 381-394.
Walter, T. i Davie, G. (1998): The religiosity of women in the modern West, British
Journal of Sociology, 49, 640-659.