DATUM TEMA

17.02.09 Sistem zelenih i otvorenih prostora grada. Stambeno tkovo. Tipizacija zelenih i otvorenih prostora
grada.
24.02.09 Zelenilo otvorenog blok. Sadraji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI
3.03.09 Deija igralita i rekreativni prostori kolektivnog stanovanja. PRIMERI
10.03.09 Organizacija i revitalizacija zatvorenog bloka i podruja velikih gustina. PRIMERI
17.03.09 Saobraajni prostor. Revitalizacija. Savremeni trendovi. Saobraajno zelenilo . PRIMERI
24.03.09 Saobraajni prostor. Revitalizacija. Savremeni trendovi. Saobraajno zelenilo. PRIMERI
31.03.09 Trgovi, pjacete, epni parkovi. PRIMERI
7.04.09 Krovno zelenilo. Sadraji, funkcije, kompozicija. Savremni trendovi. PRIMERI
14.04.09 kolska dvorita. Sadraji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI
21.04.09 kolska dvorita. Sadraji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI
28.04.09 Dvorita deijih ustanov a. Sadraji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI
5.05.09 Dvorita deijih ustanov a. Sadraji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI
12.05.09 Zelenilo ogranienog korienja. Sadraji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI
19.05.09 Zelenilo ogranienog korienja. Sadraji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI
26.05.09 Zelenilo ogranienog korienja. Sadraji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI
Ulice slue mnogim namenama, ne
samo za saobraaj, ve za kretanje
peaka i biciklista, za igru i
susrete
Gradovi postoje zbog komunikacije
povezivanja meu ljudima
Povezivanje zavisi od sistema saobraaja
- puteva, ulica, paakih staza i trasa
javnog prevoza
Mrea saobraajnica presudno utie na
karakter grada i doprinosi, koliko
arhitekturi ili gradskom pejzau, toliko i da
se neka mesta smatraju dobrim ili loim

Lokalne
ulice
Glavne arterije
Brze
saobraaj.
M
e
d
j
u

g
r
a
d
s
k
e

v
e
z
e

Sporedna
aretrija
Autoput
B
r
z
a

s
a
o
b
r
a

a
j
n
i
c
a

Sabirne ulice
B
r
z
e

s
a
o
b
r
a

a
j
n
i
c
e

Glavna ulica
Trg
Povezivanje
Izbor naina kretanja (prednost peice, bicikla,
javni prevoz)
Duh mesta (projektovane prema lokalnom
kontekstu)
Bezbedne putanje za sve (oseaj bezbednosti,
razdvajanje peakih staza od biciklistikih i dr.)
Problem parkiranja
Bolje upravljanje saobraajem


Kod svake nove izgradnje ili rekonstrukcije ulice trebalo bi zapoeti
pitanjem - ta e se deavati u ovoj ulici?

Ulica treba da bude projektovana u skladu sa aktivnostima koje bi
smo eleli da se u njoj odvijaju

Reintegracija saobraaja i drugih aktivnosti najbolje se postie
zoniranjem povrina

U ranije izgraenim podrujima ve odreene stambene zone
pomae postizanje ogranienih brzina ( ispod 30 km/as) i jaanje
duha mesta

Da bi ulica postala mesto drutvenog ivota saobraaj mora da bude
usporen


Peaenje je zdravo, deluje okrepljujue
Prema savetima lekara dnevno je potrebno
prelaziti peice 3 km
Peaenjem na kratkim rastojanjima, do posla
ili kupovine moe da se ostvari uteda u
kunom budetu

Ljudi vie vole da peae
ulicama gde ih drugi mogu da
vide
Dobro povezivanje peakih
staza i sagledljivost
Sve mere koje usporavaju
saobraaj pomau peacima
Blage varijacije materijala ili
naglaavanje promene detalja
Peake staze treba da vode
tamo gde ljudi ele da stignu
Peake staze u novim
naseljima treba da budu jasne,
neposerdne i bez prepreka
0,75
1,00 1,25
1,50 2,25
2,50 2,50 2,50
2,50 2,50 2,50
2,50 3,00 2,50 4,00
4,50
1,50
4,50 2,00
4,50
1,50
1,50
5,50
1,50
0,50

Podruja manjih gustina ,
individualno stanovanje Meovite namene
and public art. Undergrounding of overhead power and telephones lines should also be pursued.

Poslovni centri
Usporavanje saobraaja
PRIHVATLJIVA DISTANCA
NEOMETANI PROSTOR
ISPRED PEAKA
Javni skup : 1,8 m
Kupovina : 2,8 -3,6 m
Uobiajna etnja: 4,6 5,5 m
Rekreativna etnja: 10,6 m
Tip m/min
Odrasli srednje starosti 72
Stariji (75 godina) 67
Grupa 61
Stepeni (silaenje) 46
Stepenice (penjanje) 34
irina staze = V(M)
S
gde je: V = broj peaka/min
M = potreban prostor po peaku u m
2

S = brzina kretanja, m/min
U prikazanoj formuli, broj peaka (V) odnosi se na oekivani broj peaka
koji e proi bilo koju taku staze svake minute.
Potreban prostor po peaku (M) iznosi tipino opseg od 0,45 m
2
do 3,15
m
2
ili vie.
Prosena brzina kretanja (S) tipino iznosi oko 72 m/min, ali svakako
moe da varira u zavisnosti od dominantne aktivnosti u podruju, tipa
peaka i dr.
Primer obrauna: broj peaka = 200/min, minimalni prostor po peaku
=1,62 m
2
i brzina kretanja peaka = 72m/min.

200 x 1,63 = 4,5 m
72
U prikazanom primeru irina puta treba da bude najmanje 4,5 m.

Veze
Pogodnost
ivopisnost
Udodnost
Uoljivost
Negativni Pozitivni
Zaobilaenje
Penjanje
Nadzemni
prelaz
Podzemni
prolaz
Zatita od
vremenskih
neprilika
Negativan Pozitivan
Razdvajanje
vrsta saobraaja
Raskrsnice/nad
vonjaci
Socijalni
kontakti
ulna stimulacija i srodna razmatranja:
Estetski aspekti peake cirkulacije odnose se na bezbroj ula i
"intelektualne doivljaje" u kojima uivaju peaci kreui se
kroz razliitu sredinu.
Projektant treba da bude svestan mnogih spoljanjih faktora koji
doprinose doivljajima spoljanjeg prostora i da ih obogauju.
dodir
sluh
vizuelni doivljaj
miris
Na etnim stazama mogu da se odvijaju sledee aktivnosti:
glavne aktivnosti: dolazak do cilja po mogustvu
direktnim pute; etnja; promenada.
sporedne aktivnosti: posmatranje; zadravanje;
komunikacija; igra.

Poto je posmatranje
drugih ljudi univerzalni
zahtev, mesta okupljanja
sa dovoljno mogunosti
za sedenjem su
odluujua za uspenost
mnogih prostora,
naroito onih u
urbanom kontekstu.

ARHITEKTONSKA
IZGRAENA SREDINA
PUTEVI U AKTIVNIM
PODRUJIMA
PUTEVI U MIRNIM
PODRUJIMA
REKREIRAJUA,
OPUTAJUA SREDINA
STAZE U ZELENOJ I
PRIRODNOJ SREDINI PARK
Stambena podrzuja
Sekundarni centri
Gradski centri
Snabdevenost peakim
kretanjima u stambenom
podruju , delovima
grada i celom gradu
moe znatno sa smanji
potrebu sa saobraajnim
sredstvima
LOE REENJE LOE REENJE
DOBRO REENJE DOBRO REENJE
DOBRO REENJE DOBRO REENJE

Izolacija peakih tokova i okolnih zgrada
Stvaranje povoljnijih sanitarno-higijenskih
i mikroklimatskih uslova
Poveanje estetskih kvaliteta gradskih
pejzaa
Pomae prostornoj orijetaciji u gradu




"Short, sweet, and simple, this is a great example of
stormwater management in residential settings. It gains a lot
of environmental mileage for very little and sets a prototype
for designers, policy makers, and neighborhoods. It works on
every level, even traffic calming, and it even looks great with
the existing landscape."

Adsorpcija: Zagaivai iz vode
vezuju se za povrinu estica
zemlje, gde korenje i bakterije
mogu da ih koriste ili gde su
zaustavljene

Skladitenje: Korenje, insekti i
gliste poveavaju prostor meu
esticama zemlje stvarajui
vie prostora za skalditenje
vode koja ponire

Biljke kao kanali: voda, azot,
fosfor i mikroelementi su
iskorieni za funkcije biljaka