CEFTA

2007-2010


ISKUSTVA, POTENCIJAL I
PERSPEKTIVA





Beograd, februar 2011.
2
























Centar za novu politiku
Vasina 3, Beograd, Srbija
www. cnp.rs
-office@cnp.rs


autori:
Goran Nikoli
Nikola Jovanovi
Vladimir Todori



Zahvaljujemo se na pomoi i saradnji Balkanskom fondu za demokratiju

3

REZIME

Balkanske zemlje, ukljuujui i Moldaviju, su 19. decembra 2006. potpisale
Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA), koji je zamenio mreu
bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini. Nakon ulaska u EU, 1. januara 2007, iz
CEFTA su izale Rumunija i Bugarska. Zemlje koje su ostale u sporazumu: Srbija,
Albanija, BIH, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora, UNMIK-Kosovo i Moldavija, trenutno
ine zajedniko trite od oko 27 miliona potroaa.

CEFTA stvara uslove za harmonizovanu robnu razmenu unutar regiona i posredno donosi
velike pogodnosti, koje se, pre svega, odnose na mogunosti lakeg ulaska na susedna
trita koja su bila tee dostupna (za Srbiju hrvatsko trite, na primer) i poveanja
uea na ostalim tritima ovog sporazuma. Prednost CEFTA, kao trita ne tako male
veliine u evropskim okvirima, je i to to svaku od zemalja regiona ini atraktivnijim
mestom za strani kapital, to u znaajnoj meri podie zainteresovanost ulagaa. Najvei
problem predstavlja verovatno vie od sto vrsta necarinskih barijera, npr. komplikovane
procedure na graninim prelazima, obimno administriranje, nedovoljan broj
meunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela.

CEFTA je, na neki nain, mala igraonica prikljuenja EU, gde bi sve zemlje ZB na neki
nain trebalo da se pripreme za obaveze koje podrazumeva lanstvo u EU. Zajedniko
trite ekonomski slinih zemalja moe da poslui kao poligon za testiranje spremnosti da
se ue u otvorenu trinu utakmicu koja vlada na tritu EU.

Treba imati u vidu politiki znaaj zone slobodne trgovine u jugoistonoj Evropi,
odnosno injenicu da je ona u dobroj meri projekat EU iji je cilj poboljanje saradnje
meu ovim zemljama i pacifikacija regiona. U tom smislu i dobijanje finansijske pomoi
kao i brzina pribliavanja EU, ali i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, e u znaajnoj meri
zavisiti od trgovinske saradnje Srbije sa susednim zemljama.

***

Ekonomski lider regiona Zapadnog Balkana je, svakako, Hrvatska. Meutim, Hrvatska
uskoro ulazi u EU (2013 se ini najverovatnijom godinom), tako da e Srbija, kao
centralna zemlja CEFTA (iako je to strogo geografski posmatrano BIH) postati novi
lider. Naime, Hrvatska ima najkompetitivniju preraivaku industriju (odakle ide najveci
deo robnog izvoza), ali se zaostajanje Srbije lagano smanjuje (to se moe videti i kroz
pad deficita Srbije u razmeni sa Hrvatskom, koji bi kroz nekoliko godina trebalo da pree
u suficit, posebno kada se Hrvatska nae u evropskoj carinskoj uniji i kada prema Srbiji
bude imala asimetrian tarifni odnos u korist nae zemlje). Generalno, nema sumnje da su
zemlje sa najveim ekonomskim potencijalima i politikim znaajem Hrvatska i Srbija.

Na osnovu teorijskih i empirijskih istraivanja, kao i podataka o relativnom znaaju
zemalja Zapadnog Balkana, najvee koristi od implementacije CEFTA sporazuma trebalo
bi da ima Hrvatska (pa Srbija). Njen relativan znaaj je dominantan i shodno tome
kompanije iz Hrvatske e najlake ostvariti koristi od slobodnog poslovanja na
4

jedinstvenom tritu. Sa druge strane, Srbija je imala porast udela u svim ekonomskim
pokazateljima ZB, u periodu nakon 2000.

Ubedljivo najvei izvoznik roba u regionu Zapadnog Balkana je Hrvatska mada se njen
relativni znaaj smanjuje u korist zemalja koje su znaajno poveale svoj izvoz u datom
periodu, pre svega Srbija, posmatrano u apsolutnim brojevima (robni izvoz se skoro
duplirao). Naravno, ako se u obzir uzme razmena, odnosno izvoz usluga, prednost
Hrvatske je daleko vea budui da projekcije ukazuju da je ta zemlja 2010 ostvarila izvoz
usluga od ak 8,4 milijardi evra (uvoz je iznosio 2,7 mlrd. evra), dok se relativni znaaj
znatno poboljava i kod Crne Gore (izvoz usluga 0,7 milijardi evra, uvoz 0,3 mlrd evra
2010). BIH ima izvoz usluga oko 1,9 milijardi a uvoz neto manje od 0,9 milijardi evra
2010. Srbija, kao i preostale zemlje ZB, ima relativno skromnu razmenu usluga, izvoz
oko 2,6 i uvoz 2,6 milijardi evra u 2010. Jasno je da postoji veliki potencijal za rast
bilateralne trgovine kod veine zemalja ZB. Budui da je region Zapadnog Balkana teko
pogoen svetskom ekonomskom krizom oporavak e veoma zavisiti od ekonomskih
kretanja u EU. Postoje tri egzit strategije, meu mnogim moguim, koje bi zemlje ZB
mogle da primene, ili ih delimino ve primenjuju, kako bi imale to bri privredni
oporavak: (1) poboljavanje bilateralne trgovinske razmene, (2) privlaenje proizvodno
orijentisanih investicija i (3) pronalaenje bilateralne finansijske pomoi od prijateljskih
zemalja u sluaju povlaenja banaka sa njihovih trita (to je u ovom trenutku malo
verovatna opcija).

Postoji vie od stotinu razliitih vrsta necarinskih barijera (komplikovane procedure na
graninim prelazima; obimno administriranje i neusklaenost rada carine i inspekcijskih
slubi; nedovoljan broj meunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela, kao i
ovlaenih laboratorija i institucija; nepriznavanje sertifikata o kvalitetu; komplikovan
vizni reim; korupcija i krijumarenje. Potrebno je da se infrastruktura
kvaliteta unapreuje do nivoa kada e se srpski, a sertifikati za proizvode ostalih zemalja
ZB, priznavati u svim zemljama EU i CEFTA. Tu je tokom 2009 i 2010 postignut
izvestan napredak donoenjem pojedinih zakona iz ove oblasti. Postoji i nedostatak
institucionalizovanih akreditacionih tela, zbog ega nije mogue dosledno sprovoditi
CEFTA sporazum.

Sa iznosom oko 0,5 milijardi evra Hrvatska je, meu lanicama CEFTA, najvei
investitor u Srbiji (hrvatske SDI u Srbiju ine preko 19% ukupnih hrvatskih SDI, ime je
Srbija zauzela 2. mesto u ino-ulaganjima Hrvatske, a Hrvatska je 6. mesto kao ino-ulaga
u Srbiji). Nasuprot tome, srpske investicije u Hrvatskoj iznose samo 45 miliona evra.

Struktura robne razmene zemalja ZB dominantno je zasnovana na proizvodima nie faze
prerade (sirovine, polufabrikati) i manjoj meri gotovi proizvodi sa niskom dodatom
vrednou. Razmenu uglavnom ine prehrambeni proizvodi (povre, voe, konditori,
itarice), poljoprivredne sirovine, struja, gas, naftni derivati, hartija, karton i proizvodi od
celuloze, osnovni metali (elini limovi, aliminjumski profili, bakarne katode), hemijski,
kao i tekstilni proizvodi. Nije realno da se u skorijem roku kvalitet meusobne trogivne
bitnije unapredi, i poslednja decenija kada praktino beleimo stagnantnost strukture
razmene u okviru CEFTA ukazuje na to.
5


BIH je najvaniji uvoznik proizvoda iz drugih zemalja trgovinskog sporazuma CEFTA i
ostvaruje veliki trgovinski deficit sa Hrvatskom i Srbijom (mada se najveim delom radi
o deficitima sa veinskim hrvatskim kantonima kao i sa RS i distriktom Brko, to se u
naunoj literaturi zove etnika trgovina). U trgovini sa CEFTA BiH ima istu zbirnu
vrednost izvoza i uvoza kao to je zbirna vrednost u trgovini sa Nemakom, Italijom i
Slovenijom. S obzirom na veliki trgovinski deficit, ekonomska kriza je uticala da BiH
smanji trgovinski deficit sa zemljama CEFTA dubljim padom uvoza od izvoza u 2009.
godini. U 2010. godini BiH ima mnogo bri rast izvoza u zemlje CEFTA od rast uvoza,
tako da nastavlja da smanjuje trgovinsku neravnoteu.

Gravitacioni model, koji meri razliku izmedu potencijalne i stvarne trgovine, pokazuje da
Srbija ima prostora za poveanje razmene sa Hrvatskom i Albanijom, dok je razmena sa
BiH, Makedonijom i Crnom Gorom znatno iznad potencijala. Jasno je da razmena sa
zemljama bive Jugoslavije ne moe biti ni na priblino visokom nivou kao u okviru
nekadanje zajednike drave, ali e zbog kulturoloke slinosti, starih privrednih veza i
prepoznavanja robnih marki od strane potroaa trgovina biti olakana. Najveu prepreku
trgovini predstavljaju brojne necarinske barijere. Pored toga, mnogi ''osetljivi''
industrijski proizvodi nisu obuhvaeni CEFTA sporazumom (carine na njih se fazno
smanjuju) kao ni agrar, ni usluge (na emu se ine napori).

Regionalna ekonomska integracija je posebno dobra solucija za zemlje manje i srednje
veliine (kakva je Srbija), koje su viskoko zavisne od meunarodne trgovine.
Kratkoroni, i u manjoj meri srednjoroni, trokovi mogu biti vei od koristi, ali koristi
pristiu u manjim obrocima. Na dui rok, ukupne koristi od ekonomske integracije su
vee od trokova. Ukupni efekti integracije su znaajniji od merljivih ekonomskih
veliina i oni se mogu shvatiti kao priirenje mogunosti i razvojnih potencijala.

Ne treba oekivati da e CEFTA dati snaan podstrek privredama Zapadnog Balkana,
posebno ne u poreenju sa povezivanjem sa EU koje je od krucijalne vanosti za sve ove
drave, ali e na srednji i dugi rok koristi (nie cene, ekonomija obima, kvalitetnija robna
ponuda, utede zbog male prostorne distance) biti vee od trokova. Zemlje regiona imaju
tehnoloki zastarele industrije, meusobno konkuriu u izvozu u EU i praktino nemaju
toga puno da ponude jedne drugima. Najvie koristi od bescarinskog prostora e imati
kompanije sa relativno kvalitetnom ponudom koje e na ovaj nain lake doi do novih
potroaa, dok e glavni gubitnici biti preduzea koja su preivljavala zahvaljujui
oteanom nastupu konkurenata iz okruenja na domaem tritu. U svakom sluaju,
ujedinjavanje usled konkurencije EU ima malo smisla, imajui u vidu relativno skori
ulazak svih zemalja ZB u EU, kao i meusobnu konkurenciju pri izvozu na trite EU.

Zvaninici zemalja ZB svesni su da bre pristupanje EU zahteva regionalnu ekonomsku
saradnju i reforme trita. Duge, komplikovane i netransparentne procedure na graninim
prelazima, skupa i obimna testiranja i kontrole i nedostatak akreditovanih laboratorija za
kontrolu roba koje prelaze granicu, najvee su necarinske barijere koje usporavaju
trgovinsku saradnju u regionu. I dalje postoje brojne prepreke za realizaciju regionalne
6

ekonomske integracije, stvaranje monih regionalnih maloprodajnih kompanija,
regionalnoj trgovinskoj ravnotei , uticaju velikih investitora.

U 2011. dalja liberalizacija trgovine poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima u
regionu treba da stupi na snagu. Necarinske prepreke, posebno one koji se odnose na
tehnike barijere i fitosanitarne mere, trebalo bi da budu ukinute u 2011. Oekivano je da
se uskoro usvoje mere kojima bi se neke od barijera, pre svega meusobno nepriznavanje
sertifikata o kvalitetu (sanitarni, fitosanitarni, veterinarski) poljoprivrednih proizvoda,
uklonile. Postignuti su i naelni sporazumi o koordiniranom korienju pretpristupnih
fondova iz IPA programa, naroito komponente III, IV i V, koje pruaju mogunosti za
dinamiziranje privrednog rasta i saradnje.

Mora se konstatovati da se na Zapadnom Balkanu intenziviranje ekonomskih veza vri i u
funkciji voenja nacionalne politike S toga ne treba da udi znaajna prisutnost srpskih
proizvoda u Crnoj Gori i BIH, pre svega Republici Srpskoj, kao i veoma izraen
spoljnotrgovinski suficit sa ovim zemljama. Srbija u BIH, odnosno RS, ostvaruje i
znaajnu prisutnost kada su u pitanju strane direktne investicije, mada se, istina, radi o
nekoliko veih investicija. CEFTA je primer kako se interesi Srbije, zemalja regiona i
meunarodne zajednice mogu usaglasiti na optimalan nain. Naime, jasno je da je
CEFTA pre svega, politiki projekat EU, sa ciljem pacifikacije regiona i njegove
pripreme za lanstvo u EU.

Ekonomska saradnja zemalja zapadnog Balkana je, svakako, strateki interes Srbije, te je
potpuno oekivano snano zalaganje politikih lidera nae zemlje, ali i akademskih
krugova (posebno ekonomista), kao i privrednika za nju. Ekonomsku saradnju prati i
obnavljanje kulturnih veza, koje dosta dobro ide, i to zahvaljujui faktiki zajednikom
jeziku i slinoj kulturolokoj matrici, koja je legat ex Jugoslavije (mada je postojala i pre
njenog nastanka).

***

Ubedljivo najvaniji ekonomski partner Srbije je EU, pa potom CEFTA, na koje zajedno
otpada preko devet desetina srpskog izvoza i oko tri etvrtine domaeg uvoza (imajui u
vidu da e zemlje CEFTA, izuzevi Moldaviju, u narednih 10 ili 15 godina verovatno ui
u EU, jasno je da e se znaaj razmene sa EU dodatno poveati).

I pored teze da subregionalni aranmani mogu imati komplementarnu ulogu u procesu
opteevropskog povezivanja (CEFTA, Sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom,
Turskom, Belorusijom, skori ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju), stvari bi se
mogle i drugaije posmatrati iz srpske perspektive. Trite CEFTA, odnosno zemalja ZB,
je za privredu Srbije od velikog znaaja prvo zbog injenice da na njemu Srbija ostvaruje
kontinuirani suficit, iji je rast oekivano da se nastavi i 2011, sudei prema trenutnim
mesenim trendovima izvoza i uvoza (2010 suficit e prei 1,3 mlrd evra, sa neto ispod
jedne milijarde evra 2007). Drugo, i jo vanije, udeo EU u ukupnom izvozu i uvozu je
izmeu 53% i 57%; dok je udeo zemalja Zapadnog Balkana u izvozu Srbije oko treine a
u uvozu oko 8%. Kada stavimo u odnos podatke o broju stanovnika EU (500 miliona) i
7

Zapadnog Balkana, bez Srbije (16 miliona) sa podacima o relativnom znaaju za izvoznu
ekspanziju dolazimo do podataka o intenzitetu robne razmene. Inae, empirijski je
dokazano postojanje snane veze izmeu zajednike granice zemalja i viestruko vee
trgovine u odnosu na trgovinu izmeu zemalja koje se ne granie. U sluaju Srbije
dodatne faktore predstavljaju i zajedniki jezik, mentalitet i navike.

Za Srbiju region ZB je vie nego etiri puta znaajniji kao izvozno trite nego kao
uvozno. Srbija ima trgovinski deficit sa Hrvatskom (pokrivenost uvoza izvozom je sa
neto vie od dve petine 2007. porasla na dve treine 2010), dok ima velike suficite sa
ostalim posmatranim zemljama. I dok u trgovini sa zemljama Zapadnog Balkana,
odnosno CEFTA (Moldavija se zbog praktino marginalnog udela u srpskoj razmeni
moe izostaviti iz analize) ostvaruje suficit, u trgovini sa ostatkom sveta Srbija ostvaruje
viestruko vii trgovinski deficit. S obzirom na to da ima najvei broj stanovnika i
centralnu poziciju, mogue je da e Srbija, ukoliko privue SDI u industrijski sektor,
ostvariti velike koristi od integracije. Zemlje CEFTA su dakle vrlo vano trite za nau
zemlju, i to posebno BiH, Crna Gora i Makedonija, s kojima se obavlja najvei deo
razmene i koje su ''zaslune'' za ostvareni suficit (sa Albanijom i Moldavijom se ostvaruje
minorna razmena, dok se sa teritorijom Kosova-UNMIK ostvaruje konstantni suficit).

Struktura robne razmene Srbije sa ovim zemljama, uglavnom, nije se promenila
poslednjih godina. Trgovina Srbije sa zemljama ZB u dobroj meri podsea na trgovinu
izmeu zemalja u razvoju i daleko je od obrasca razmene izmeu naprednijih zemalja u
tranziciji. Izvoz Srbije u zemlje ZB, pre svega, ine gotovi prehrambeni proizvodi, ali i
poljoprivredne sirovine, elektrina energija, obojeni metali, hemijski, kao i tekstilni
proizvodi. U uvozu najvee uee imaju nafta i derivati, prirodni gas, hartija, karton i
proizvodi od celuloze, povre i voe, gvoe i elik. Za razliku od drugih trita gde
nastupa sa relativno malim brojem proizvoda, kao to su gvoe, elik, maline, kukuruz,
gume, ovde imamo irok dijapazon proizvoda, i upravo tamo gde nismo kvalifikovani da
uemo na trite EU zbog nekih visokih standarda ovde naa preduzea opstaju.

Za Srbiju, kao i ostale zemlje ZB, potencijal ekonomske saradnje sa susednim zemljama
je znaajan, ali postoje i velika ogranienja. To se pre svega odnosi na nepovoljnu
strukturu srpskog izvoza i mali broj velikih izvoznika. Dok je drugi problem mogue
otkloniti dobrom strategijom izvoza, podsticajnim merama i privlaenjem investicija
velikih izvoznih kompanija, prvi problem je teko reiv na kratak rok.

Prednost Srbije je to to je od poetka krize septembra 2008. do kraja 2010 imala
depresijaciju dinara od ak 27% (realno oko 10%), dok su ostale zemlje ZB faktiki
imale nepromenjene kurseve (BIH ima fiksni reim usled valutnog odbora, Kosovo i
Crna Gora koriste evro, albanska, makedonska i hrvatska moneta, praktino, su bile
nepromenjene tokom poslednjih godina). To je Srbiji dalo podstrek u kontekstu rasta
cenovne konkurentnosti u odnosu na susede (i EU), te je poboljanje spoljnotrgovinskog
bilansa bilo izraeno u poslednje vie nego dve godine.

Uzimajui u obzir relativno niski nivo spoljne trgovine Srbije sa nekim od zemalja u
okruenju kao i oekivani nastavak rasta ukupne domae spoljnotrgovinske razmene (koji
8

je 2010. bio impozantan; 22% u evrima) realno je da e u 2011. i narednih godina biti
nastavljen trend porasta trgovine sa zemljama regiona (IMF-october 2010- projektuje rast
volumena izvoza i uvoza ZUR u 2011, od 9-10%, budui da je Srbija 2010, bila znatno
uspenija od proseka rasta izvoza ZUR, 2011 bi se mogla oekivati stopa rasta ukupnog
robnog izvoza u evrima od 11-16%). To e, pored ostalog, biti uslovljeno i pojaanim
prilivom stranog kapitala (odnosno dolaskom transnacionalnih kompanija, od kojih dobar
deo planira izvoznu ekspanziju u blie okruenje). Imajui u vidu projekcije iz studije
MAT-a i FREN-a koje ukazuju da bi izvoz trebalo da ima dvocifrene stope rasta u drugoj
deceniji 21. veka, dok e rast izvoza na trite CEFTA biti za oko dva procentna poena
nii u proseku, realno je pretpostaviti da e doi do laganog smanjivanja udela zemalja
regiona ZB u razmeni. Ovo nije neoekivano budui da postoji izvesna saturiranost
posebno trita na kojima Srbija ostvaruje najvei izvoz. I stopa rasta uvoza iz zemalja
ZB mogla bi biti neto nia od stopa rasta ukupnog uvoza u narednoj dekadi.

S obzirom na to da Srbija ima veoma diversifikovanu ponudu proizvoda u malim
koliinama, transportni trokovi deluju ograniavajue na izvoz na udaljena trita. U
trgovini sa zemljama CEFTA - Srbija ostvaruje suficit (zahvaljujuci dobroj trinoj
poziciji u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i UMNIK Kosovo), dok se stepen pokrivenosti
uvoza izvozom smanjuje sa geografskom distancom od Srbije.

Do 2020. ne treba oekivati bitnije promene u pogledu izvoznih destinacija. Istina, udeo
EU i zemalja ZND-a trebalo bi da se povea, a u zemlje CEFTA da se smanji. Rast udela
izvoza u EU bie posledica rasta intraindustrijske trgovine, a u ZND korienja
povoljnog trgovinskog pristupa tritima tih zemalja. Pad udela zemalja CEFTA, pri
oekivanom visokom rastu vrednosti izvoza, bie posledica relativne zasienosti trita
postojeim nivoom razmene. Apsolutni rast vrednosti izvoza bie posledica intenziviranja
razmene izmeu zemalja gde je ona ispod potencijalnog nivoa (Srbija-Hrvatska, Fed.
BiH-Srbija, Republika Srpska-Hrvatska), kao i obnavljanja proizvodne saradnje.

Tokom druge decenije 21. veka, usled zajednike izloenosti spoljnim rizicima, Srbija bi
sa zemljama ZB trebalo da razvija to bliskiju ekonomsku saradnju, obnavljajui stare i
formirajui nove proizvodno-procesne veze. Dolazak npr. nemakih, slovenakih ili
italijanskih proizvoaa u Srbiju, kako bi kroz cenovnu konkurentnost zadrali trine
pozicije u EU, i osvojili trea trita, primer je pozitivnih dogaaja u pravcu
normalizacije ekonomskih odnosa i stvaranja novih potencijala za spoljnu trgovinu.
Razvoj ekonomske saradnje sa UMNIK Kosovom je potreban kako bi preduzea iz Srbije
zadrala trine pozicije koje na ovoj teritoriji ve imaju. Loi politiki odnosi su uticali
da Makedonija i Nemaka postanu vei izvoznici od Srbije, i da se udeo Srbije u
ukupnom uvozu UMNIK Kosova smanji sa 22% u 2002 na upola manje 2010.

Procene iznesene u studiji Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije 2011-
2020ukazuju na mogue stope rasta izvoza u zemlje koje danas ine CEFTA sporazum
u narednoj deceniji. Naime, pri godinoj stopi rasta robnog izvoza od 10,6% 2008-2020,
robni izvoz u CEFTA rastao bi neto sporije 8,6% (u EU neto bre 11,1%), pa bi se udeo
CEFTA smanjio sa treine 2008 na 27% 2020.

9

Ekonomska saradnja zemalja CEFTA
(Zapadnog Balkana):
pogled iz Srbije
1


Ekonomska povezanost balkanskih zemalja dovela je 19. decembra 2006. do potpisivanja
Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA). Nakon ulaska u EU, 1.
januara 2007, iz CEFTA su izale Rumunija i Bugarska
2
. Zemlje koje su ostale u
sporazumu: Srbija, Albanija, BIH, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora, UNMIK-Kosovo
3
i
Moldavija, trenutno ine zajedniko trite od oko 27 miliona potroaa. Budui da se
ove zemlje sve ee, izuzevi Moldaviju (koju zbog minornog uea u razmeni
CEFTA, kao i u spoljnoj trgovini sa Srbijom nee biti analizirana u ovoj studiji), nazivaju
Zapadnim Balkanom (ZB), alternativno emo koristiti i ovaj termin.





Srbija je poslednja ratifikovala CEFTA sporazum (24. 9. 2007.), a nakon dva meseca on
je zvanino poeo da se sprovodi u svim zemljama potpisnicama. Zabrana diskriminacije
proizvoda iz razliitih zemalja lanica, nesmetano kretanje roba i usluga preko
administrativnih granica i jaka konkurencija, osnovna su ekonomska naela EU.
Dostizanje ovih kriterijuma na jednom manjem, homogenijem tritu, pomoi e

1
Goran Nikoli, ekonomista CNP
2
Slina struktura privrede, navike i potrebe stanovnitva u Bugarskoj i Rumuniji, kljuni su adut za vei
plasman srpskih proizvoda na ova trita, a preko njih i u EU.
3
Rezolucijom 1244 SB UN 10.6.1999. stvoreni su mehanizmi za delovanje UNI, KFOR, a krajem
2008. i EULEX.
10

zemljama lanicama CEFTA da se to bolje pripreme za trinu ekonomiju i
konkurenciju unutar EU.

Sporazum CEFTA je zamenio mreu od ak 32 aranmana o slobodnoj trgovini u regionu
jugoistone Evrope, koji su se primenjivali od 2001. CEFTA je pozitivno uticala na
intenziviranje meusobne trgovine, na ta ukazuju referentni statistiki podaci, koji e
biti prikazani u narednim poglavljima studije. Naravno, poslednji kvartal 2008. i 2009.
godinu treba tretirati na specifian nain, uzimajui u obzir snaan pad ukupne domae i
globalne razmene, koje je uticao i na rapidno smanjene trgovine izmeu zemalja CEFTA
sporazuma.
CEFTA stvara uslove za harmonizovanu robnu razmenu unutar regiona i posredno donosi
velike pogodnosti, koje se, pre svega, odnose na mogunosti lakeg ulaska na susedna
trita koja su bila tee dostupna (za Srbiju hrvatsko trite, na primer
4
) i poveanja
uea na ostalim tritima ovog sporazuma. Prednost CEFTA, kao trita ne tako male
veliine u evropskim okvirima, je i to to svaku od zemalja regiona ini atraktivnijim
mestom za strani kapital, to u znaajnoj meri podie zainteresovanost ulagaa. Radi
meusobnih investicija treba otkloniti administrativne i druge prepreke, a krajnji cilj je
formiranje zajednikog investicionog trita sa usaglaenim investicionim politikama.

CEFTA sporazum ima devet aneksa. Meu njima su liste industrijskih i poljoprivrednih
proizvoda, koji nisu u potpunosti liberalizovani stupanjem na snagu. Najvanije novine
CEFTA sporazuma u odnosu na ranije bilateralne sporazume, koje su od posebnog
interesa za privredu jesu: mogunost primene dijagonalne kumulacije porekla robe
5
,
uvoenje postupne liberalizacije trgovine uslugama, obaveza izjednaavanja uslova za
investiranje primenom pravila STO i obezbeivanje jednakog tretmana domaih i
investitora iz regiona, postepeno otvaranje trita javnih nabavki i jednak tretman
domaih i dobavljaa iz zemalja u regionu. Pored toga, od znaaja je i obezbeenje
zatite prava intelektualne svojine u skladu sa meunarodnim standardima, poboljan
mehanizam za reavanje sporova do kojih dolazi u toku primene Sporazuma, obaveza
potovanja pravila STO, bez obzira da li je zemlja njena lanica. Sporazum CEFTA
odreuje da se ukinu sva kvantitativna ogranienja, carine i druge dabine meu
zemljama regiona, to bi trebalo da se dogodi u narednim godinama (kao i da se nove
barijere ne uvode). Postoje i odreena ogranienja u pogledu liste proizvoda koji se mogu
bescarinski izvoziti, tj. liste proizvoda za koje ne vae pravila preferencijalne trgovine.
6

Ipak, najvei problema predstavlja verovatno vie od sto vrsta necarinskih barijera (npr.

4
Lake je vriti pritisak za otvaranje susednih trita preko CEFTa sporazuma nego bilateralno.
5
Kao i kod bilateralnih sporazuma, liberalna, odnosno bescarinska trgovina sa CEFTA, mogua je samo za
robu koja ima status domaeg porekla. Za razliku od bilateralnih sporazuma, gde se primenjuje samo
bilateralna kumulacija porekla robe, koja znai da sirovina uvezena, npr. iz BiH i ugraena u finalni
proizvod izraen u Srbiji, moe se bez carina izvesti samo u BiH, ali ne i u druge zemlje Regiona. CEFTA
omoguava dijagonalnu kumulaciju, odnosno kumuliranje (sabiranje) porekla robe vie zemalja u Regionu
koja e imati status domaeg porekla. Mogunost primene dijagonalne kumulacije porekla robe u trgovini
izmeu zemalja u Regionu i celog Regiona sa EU, kao i EFTA i Turskom, treba da doprinese bescarinskoj
trgovini veeg asortimana robe.
6
Na osnovu tarifnog broja, moe se izvriti pregled tih lista i utvrditi da li postoje ogranienja za bilo koji
od odabranih proizvoda.
11

komplikovane procedure na graninim prelazima; obimno administriranje, nedovoljan
broj meunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela).


Politiki aspekt CEFTA i znaaj CEFTA za pozicioniranje Srbije u
Evropi

Sporazum CEFTA potpisnicama omoguava da se pripreme za pristupanje EU. Inae, EU
je samo od 2007. do pred kraj 2010. uloila vie od milijardu evra u poboljanje
regionalne saradnje na Balkanu. Saradnja zemalja regiona je znaajno napredovala, ali
region jo nije, niti e 2011. a, po svemu sudei, ni 2012 dostii stope rasta koje je imao
pre krize, te je neophodno uveriti investitore da na tritu postoji vladavina prava. U
svakom sluaju EU e nastaviti da politiki i finansijski podrava CEFTA sporazum, kao
i reforme vane za pristupanje zemalja ZB EU.

CEFTA je, na neki nain, mala igraonica prikljuenja EU, gde bi sve zemlje ZB na neki
nain trebalo da se pripreme za obaveze koje podrazumeva lanstvo u EU. Zajedniko
trite ekonomski slinih zemalja moe da poslui kao poligon za testiranje spremnosti da
se ue u otvorenu trinu utakmicu koja vlada na evropskom tritu.

Ekonomska saradnja zemalja Zapadnog Balkana je, svakako, strateki interes Srbije i
stoga ne treba da udi da se politiki lideri nae zemlje, ali i akademski krugovi (posebno
ekonomisti), kao i privrednici snano zalau za nju. Ekonomsku saradnju prati i
obnavljanje kulturnih veza, koje dosta dobro ide, pre svega, zahvaljujui faktiki
zajednikom jeziku i slinoj kulturolokoj matrici, koja je legat bive Jugoslavije (mada
je postojala i pre njenog nastanka). Mora se konstatovati da je na Zapadnom Balkanu
intenziviranje ekonomskih veza vrsi u funkciji vodjenja nacionalne politike S toga ne
treba da udi znaajna prisutnost srpskih proizvoda u Crnoj Gori i BIH, pre svega
Republici Srpskoj, kao i veroma izraen spoljnotrgovinski suficit sa ovim zemljama.
Srbija u BIH, odnosno RS, ostvaruje i znaajnu prisutnost kada su u pitanju strane
direktne investicije, mada se, istina, radi o nekoliko veih investicija.

CEFTA je u stvari i primer kako se interesi Srbije, zemalja regiona i medjunarodne
zajednice mogu podudariti. Naime, jasno je da je CEFTA pre svega, politiki projekat
EU, sa ciljem pacifikacije regiona i njegove pripreme za lanstvo u EU.

Ekonomski lider regiona Zapadnog Balkana je, svakako, Hrvatska. Meutim, Hrvatska
uskoro ulazi u EU (2013 se ini najverovatnijom godinom), tako da e Srbija, kao
centralna zemlja CEFTA (iako je to strogo geografski posmatrano BIH) postati novi
lider. Naime, Hrvatska ima najkompetitivniju preraivaku industriju (odakle ide najveci
deo robnog izvoza), ali se zaostajanje Srbije lagano smanjuje (to se moe videti i kroz
pad deficita Srbije u razmeni sa Hrvatskom, koji bi kroz nekoliko godina trebalo da pree
u suficit, posebno kada se Hrvatska nae u evropskoj carinskoj uniji i kada prema Srbiji
bude imala asimetrian tarifni odnos u korist nae zemlje). U svakom sluaju, nema
12

sumnje da su dve zemlje sa najveim ekonomskim potencijalima i politikim znaajem
Hrvatska i Srbija.

Za Srbiju, kao i ostale zemlje ZB, potencijal ekonomske saradnje sa susednim zemljama
je znaajan, ali postoje i velika ogranienja. To se pre svega odnosi na nepovoljnu
strukturu srpskog izvoza i mali broj velikih izvoznika. Dok je drugi problem mogue
otkloniti dobrom strategijom izvoza, podsticajnim merama i privlaenjem investicija
velikih izvoznih kompanija, prvi problem je teko reiv na kratak rok. U izvozu privrede
Srbije najvee uee imaju proizvodi nie faze prerade. Dodata vrednost
spoljnotrgovinskoj razmeni takvih proizvoda je mala.
7
Promena strukture izvoznih
proizvoda je proces koji zahteva vreme i sa kojim su se suoile sve bive tranzicione
zemlje. One koje su uspele u tome, mogu se danas pohvaliti velikim rastom
konkurentnosti, izvoza i itave privrede (eka i Maarska imaju po oko deset puta vei
robni izvoz od Srbije). Srbija, meutim, jo nije nala adekvatno reenje za taj problem.
Interesantno je da kada pogledate strukturu izvoza privrede Srbije u periodu pre i nakon
Prvog svetskog rata, videete da u njoj dominiraju itarice, meso, osnovni metali i drvo;
slino kao da itate statistiki izvetaj o strukturi izvoza u 2010.

Dakle, treba imati u vidu politiki znaaj zone slobodne trgovine u jugoistonoj Evropi,
odnosno injenicu da je ona u dobroj meri projekat EU iji je cilj poboljanje saradnje
meu ovim zemljama i pacifikacija regiona. U tom smislu i dobijanje finansijske pomoi
kao i brzina pribliavanja EU, ali i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, e u znaajnoj meri
zavisiti od trgovinske saradnje Srbije sa susednim zemljama.


















7
Na primer, ako kao sirovinu koristite drvo, preraujete ga i izvozite grau, vrednost tog drveta se
udvostruuje. Meutim, ako izvozite finalni proizvod, vrednost drveta se poveava ak sedam puta. Ako je
izvoznik u isto vreme i veliki uvoznik tih sirovina, to je est sluaj u Srbiji, njegov efekat na konani saldo
spoljnotrgovinske razmene moe da bude veoma mali.
13

Glavni ekonomski parametri zemalja CEFTA, odnosno ZB

Drave ZB sa najveim ekonomskim potencijalima su Hrvatska i Srbija, s tim to MMF
projektuje da e GDP Srbije bre rasti od hrvatskog.
8
Na tabeli 1. dati pokazatelji GDP pc
za zemlje ZB kao i procene njihovih tendencija do 2015. Kriza je pogodila sve zemlje ali
je oporavak (mereno GDP pc u tekuim dolarima) ve znaajan u 2011. Ipak, iako se npr.
kod Srbije belei rast GDP od 1,5% u 2010, zbog realne depresijacije dinara, GDP po
stanovniku se ipak smanjio i te godine. Ubedljivo najvii nivo GDP pc ima, oekivno,
Hrvatska, Srbija je na sredini, dok su na zaelju Kosovo i Albanija.

Tabela 1.
BDP po stanovniku u tekuim dolarima
2010 2011 2012 2013 2014 2015
Albanija 3616 3730 3932 4165 4437 4764
BIH 4158 4275 4585 4929 5263 5623
Hrvatska 13528 13872 14572 15381 16238 17146
Kosovo 2604 2776 2925 3058 3151 3268
Makedonija 4635 4868 5204 5532 5885 6242
Crna Gora 6117 6197 6530 6883 7163 7443
Srbija 5262 5574 6421 7007 7655 8257
IMF World Economic Outlook database October 2010.

Ako posmatramo BDP pc po kupovnoj snazi (u mlrd. dolara) slika je neto drugaija jer
inkorporira i nivo cena u svakoj od zemalja. Srbija je 2010. najvea ekonomija ZB po
tom pokazatelju (po nivou GDP bie to tek za desetak godina, kada prestigne Hrvatsku).
Siromanije zemlje imaju i nie cene te se vidi, ako se cifre iz tabele podele sa brojem
stanovnika, da je se GDP pc grubo oko duplo vei kod veine zemalja ZB, dok je kod
Hrvatske ta razlika manja (tabela 2).

Tabela 2.
GDP PPP (po kupovnoj moi) zemalja Zapadnog Balkana, u milijardama dolara
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015
Albanija 21,9 22,8 23,6 24,7 25,9 27,4 29,2 31,2
BIH 30,5 29,8 30,2 31,5 33,5 35,8 38,1 40,5
Hrvatska 82,5 78,4 78,0 80,3 83,4 87,2 91,3 95,7
Kosovo 4,0 4,2 4,4 4,7 5,0 5,4 5,7 6,0
Makedonija 18,9 18,9 19,3 20,2 21,4 22,5 23,8 25,2
Crna Gora 6,9 6,6 6,5 6,9 7,4 7,9 8,3 8,8
Srbija 79,8 78,1 79,9 83,3 88,7 95,0 101,9 109,0
IMF World Economic Outlook database October 2010.

U 2010, po MMF, osim Hrvatske sve zemlje imae pozitivne stope rasta (Albanija 3,1%,
Hrvatska -1,5%, Crna Gora 0,3%, Makedonija 1%, Kosovo 4,6%, BIH 0,5%).
9
U
narednoj tabeli date su procene MMF za narednih pet godina gde se vidi da e najvie
stope rasta postizati Srbija, Kosovo i Albanija, dok e rast biti najskromniji kod Hrvatske,
to je opet u skladu sa pravilom da ekonomija na viem nivou razvoja sporije napreduje.

8
Razlike u GDP PPP se postepeno smanjuju i Srbija e i po tom pokazatelju pretei zapadnog suseda.
9
http://www.cnbc.com/id/40469379
14

Tabela 3
Procenjene stope rasta GDP PPP
2011 2012 2013 2014 2015 2015/2008
Albanija 4,5 5,0 5,8 6,5 6,9 42,5
BIH 4,3 6,4 6,8 6,3 6,4 33,0
Hrvatska 3,0 3,9 4,5 4,7 4,8 16,0
Kosovo 7,2 6,8 6,6 5,6 6,4 52,0
Makedonija 4,4 5,9 5,5 5,7 5,9 33,5
Crna Gora 5,9 6,9 6,6 6,0 5,8 27,5
Srbija 4,3 6,4 7,1 7,3 6,9 36,7
IMF World Economic Outlook database October 2010.

Srbija je, zakljuno sa 2008, imala vrlo visok deficit tekueg rauna platnog bilansa
(skoro 18%), da bi on snano pao tokom krize, i procenjuje se da bi 2010. mogao iznositi
oko 8-9% GDP. I zemlje regiona su smanjile relativno visoke deficite platnog bilansa; u
2010 deficit teku rauna platnog bilansa BIH iznosi 6%, Hrvatske 3%, Albanije oko
11%, Crne Gore 29%. Inae, Crna Gora i Kosovo imaju izuzetno visoke deficite platnog
bilansa, to je posledica ogromnih kapitalnih priliva (u odnosu na GDP tih teritorija)
poslednjih godina u te zemlje, ali i nerazvijenog izvoznog sektora.

Fiskalni deficiti generalno posmatrano nisu tako veliki i znaajno su nii od proseka za
EU. Meutim, imajui u vidu znatno oteane mogunosti ovih zemalja da se zaduuju na
finansijskim tritima deficiti javne potronje nisu mali problem. U Srbiji 2010
konsolidovani budetski deficit iznosi 4,8% GDP; u 2011 projektovan je na 4,1% GDP,
to je ohrabrujui pad uslovljen usvajanjem tzv. fiskalnih pravila pod patronatom MMF
(fiskalni deficit 2010 iznosie 4,2% GDP u Hrvatskoj, 3% u Albaniji, 4,5% u BIH, 7,2%
u Crnoj Gori, 2,5% u Makedoniji). Javni dug je, takoe, nizak za EU standarde, ali
njegov brz rast (u poslednje dve godine doao je na blizu 39% GDP Srbije, to je rast od
ak 14 procentih poena) stvara potencijalne probleme za ovo drave. Spoljni dug je ve
vei probem kod Hrvatske i Srbije, jer su ove zemlje po standardima Svetske banke
visoko zaduene ili su na granici visoko zaduenih zemalja (Srbija skoro 80% GDP).

Kada je u pitanju kretanje deviznog kursa, Srbija je od poetka krize septembra 2008. do
kraja 2010 imala depresijaciju dinara od ak 28% (realno oko 10%), dok su ostale zemlje
ZB faktiki imale nepromenjene kurseve (BIH ima fiksni reim usled valutnog odbora,
Kosovo i Crna Gora koriste evro, albanska, makedonska i hrvatska moneta, praktino, su
bile nepromenjene tokom poslednjih godina). To je Srbiji dalo podstrek u kontekstu rasta
cenovne konkurentnosti u odnosu na susede (i EU), te je poboljanje spoljnotrgovinskog
bilansa bilo izraeno u poslednje vie nego dve godine.

Na osnovu teorijskih i empirijskih istraivanja, kao i podataka o relativnom znaaju
zemalja ZB, najvee koristi od implementacije CEFTA sporazuma trebalo bi da ima
Hrvatska (pa Srbija). Njen relativan znaaj je dominantan (udeo uglavnom vei od 40%
u relevatnim ekonomskim parametrima), i shodno tome kompanije iz Hrvatske e
najlake ostvariti koristi od slobodnog poslovanja na jedinstvenom tritu. S druge strane,
Srbija je imala porast udela u svim ekonomskim pokazateljima ZB nakon 2000.
15


Spoljnotrgovinske performanse zemalja CEFTA, odnosno
Zapadnog Balkana
Pre globalne krize 2007-2010 zemlje Zapadnog Balkana su imale vee stope rasta
meusobne robne razmene u odnosu na rast razmene sa ostatkom sveta, to je uticalo na
rast meusobnog relativnog spoljnotrgovinskog znaaja. Kriza je mnogo jae pogodila
meusobnu razmenu, nego razmenu sa ostatkom sveta, dok se post-krizni oporavak
izvoza zasniva na tranji iz ostatka sveta, pri stagnaciji, ili blagom rastu uvoza. U
narednim tabelama je predstavljena meusobna robna razmena svih zemalja Zapadnog
Balkana (kao i stope rasta iste u periodu 2000-2010 i 2005-2005), njihova zbirna
razmena, ukupan nivo njihovog izvoza i uvoza kao i razmena sa najvanijim partnerima
regiona: Nemakom i Italijom, kao i najvanijim partnerima iz okruenja: Slovenijom,
Turskom i Grkom kao i sa Rusijom, koja je znaajan uvozni partner nekih zemalja.

U spoljnoj trgovini, kao i u mnogim drugim ekonomskim performansama, postoji
mnotvo slinosti izmeu zemalja Zapadnog Balkana. To su pre svega: veoma mali robni
izvoz - apsolutno i relativno (u odnosu na GDP, uvoz, per capita); veliki
spoljnotrgovinski deficiti (koji su finansirani doznakama, zajmovima, ino-kreditima i
donacijama). Svetska ekonomska kriza znatno je oteala mogunost ovih drava da
finansiranju neravnoteu trgovinskog bilansa. Dakle, vrednost izvoza zemalja Zapadnog
Balkana je relativno mala, dok je vrednost uvoza znaajno vea (iako je i uvoz nizak
komparirajui ga sa naprednijim zemljama u tranziciji), pa ove zemlje imaju veliki
trgovinski deficit. Deficit je usled smanjenog priliva deviza za finansiranje smanjen sa
33,4 milijarde evra u 2008. na 23,8 milijardi evra u 2009. godini. U 2010. godini dolo je
do daljeg blagog pada robnog deficita pri znatno veoj stopi rasta izvoza od rasta uvoza
(procenjuje se da e spoljnotrgovinski deficit iznositi oko 21,1 milijardu evra).

Udeo posmatranih sedam zemalja, odnosno teritorija, Zapadnog Balkana iznosi
uglavnom oko 0,16% globalnog izvoza u periodu 2005-2010. Kada je u pitanju robni
uvoz 7 posmatranih zemalja udeo u globalnom uvozu je, takoe, nizak ali znaajno vii i
najee iznosi neto preko 0,3% u godinama od 2005. do 2010. Procena za 2010
izvedena je na osnovu procena rasta globalne robne trgovine: 23% u dolarima (na osnovu
trenda u prvih devet meseci 2010).
10

Na sledee dve tabele vidljiva je relativno skromna vrednost robnog izvoza i, u manjoj
meri, uvoza zemalja Zapadnog Balkana. Kumulativni rast robnog izvoza iznosio je 57%,
a uvoza 26% u drugoj polovini prve decenije 21. veka (prosena diskretna stopa rasta
izvoza iznosila je 9,5%, a zbirnog uvoza 4,7%).


10
U constant dollars with inflation taken into account projektovan je rast od 13.5% za 2010 (projekcije
WTO 1.12.2010). http://www.wto.org/english/news_e/news10_e/stts_01dec10_e.htm
Napomena: praktino uvek postoje razlike u knjienju vrednosti izvoza jedne zemlje i vrednosti uvoza
druge zemlje iz prve (zbog toga ni vrednosti globalnog izvoza i uvoza nisu iste). Deo razlike predstavlja
pranje novca, koje prema procenama iznosi oko 5% svetske trgovine. Deo razlike moe biti posledica
toga to se trgovina sa Kosovom moe evidentirati posebno ili kao deo trgovine sa Srbijom.
16

Ubedljivo najvei izvoznik roba u regionu Zapadnog Balkana je Hrvatska mada se njen
relativni znaaj smanjuje u korist zemalja koje su znaajno poveale svoj izvoz u datom
periodu, pre svega Srbija, posmatrano u apsolutnim brojevima (robni izvoz se skoro
duplirao). Naravno, ako se u obzir uzme razmena, odnosno izvoz usluga, prednost
Hrvatske je daleko vea budui da projekcije ukazuju da je ta zemlja 2010 ostvarila izvoz
usluga od ak 8,4 milijardi evra (uvoz je iznosio 2,7 mlrd. evra), dok se relativni znaaj
znatno poboljava i kod Crne Gore (izvoz usluga 0,7 milijardi evra, uvoz 0,3 mlrd evra
2010). BIH ima izvoz usluga oko 1,9 milijardi a uvoz neto manje od 0,9 milijardi evra
2010. Srbija, kao i preostale zemlje ZB, ima relativno skromnu razmenu usluga, izvoz
oko 2,6 i uvoz 2,6 milijardi evra u 2010.

Tabela 4.
Ukupni izvoz zemalja Zapadnog Balkana
u milionima evra
2005 2006 2007 2008 2009 2010
Crna Gora 369,000 441,000 455,000 416,000 276,982 330,300
Hrvatska 7,044,027 8,260,448 9,017,165 9,599,212 7,510,067 8,902,000
Srbija+otprema na Kosovo 3,750,958 5,307,893 6,660,427 7,637,751 6,172,201 7,632,200
Makedonija 1,639,058 1,911,058 2,448,487 2,714,435 1,929,923 2,426,000
Albanija 528,536 630,963 786,208 920,878 780,074 1,252,000p
BiH 1,917,861 2,728,641 3,028,987 3,412,599 2,817,392 3,629,000
Kosovo 48,939 110,774 165,112 198,463 165,328 279,339p
zbirni robni izvoz ZB 15,298,379 19,390,777 22,561,386 24,899,338 19,651,967 24,450,839
oficijelne nacionalne statistike; www.trademap.org

Najskromniju razmenu ostvaruju Kosovo i Crna Gora, ali Kosovo belei dinamian rast
zahvaljujui i deliminom prelasku spoljne trgovine iz sive zone u oficijelnu statistiku. U
svakom sluaju, verovatno je da e rast robnog izvoza Kosova biti najsnaniji u regionu u
narednim godinama, imajui u vidu nisku bazu, u komparaciji sa brojem stanovnika
provincije.

Tabela 5.
Ukupni uvoz zemalja Zapadnog Balkana
u milionima evra
2005 2006 2007 2008 2009 2010
Crna Gora 1,043000 1,457000 2,073000 2,530000 1,654044 1,654,600
Hrvatska 14,903270 17,116782 18,843392 20,883720 15,203053 15,127,000
Srbija 8,400014 10,485662 13,535431 16,478100 11,504700 12,621,900
Makedonija 2,591960 2,995261 3,813679 4,681581 3,472000 4,333,000
Albanija 2,099221 2,433810 3,064661 3,568517 3,261286 3,616,700p
BiH 5,663910 6,017448 7,091082 8,284037 6,290796 6,965,000
Kosovo 1,180022 1,305879 1,576186 1,928236 1,935541 1,970300p
zbirni robni izvoz ZB 35,881,397 41,811,842 49,997,431 58,354,191 43,465,515 46,288,500
oficijelna nacionalne statistike; www.trademap.org

Robni deficit je pravilo u razmeni svih ovih zemalja. Nijedna od 7 zemalja ZB u 6
posmatranih godina nije ostvarila robnih suficit u razmeni sa inostranstvom. Najvei
zbirni deficti u posmatranih 6 godina ima Hrvatska: ak 51,5 mlrd. evra, Srbija 35,9 mlrd.
evra, BIH 22,7 mlrd evra, Albanija 13,1 mlrd evra, Kosovo 8,9 mlrd evra, Makedonija
8,5 mlrd evra, Crna Gora 8,2 mlrd evra (to je jako visok iznos za zemlju te veliine,
17

pokrivenost uvoza izvozom je izuzetno niska, u proseku samo 23,3%; situacija je jo
loija kod Kosova: samo 9,4%). Srbija u periodu 2005-10 ima pokrivenost izvozom
50,7%, Hrvatska 49,7%, Makedonija 60,7%, BIH 43,4%, Albanija 26,8%. Prosena
pokrivenost za svih 7 zemaljja u posmatranih 6 godina je niskih 45,9%, ali je blago
rastua od 2008. Srbija ima ohrabrujui rast pokrivenosti uvoza izvoza, posebno u
poslednje tri godine.
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
2005 2006 2007 2008 2009 2010p
Crna Gora
Srbija
ZB

Grafikon 1.
Pokrivenost uvoza izvozom izabranih zemalja 2005-2010
oficijelne nacionalne statistike; www.trademap.org

Robni izvoz po stanovniku pokazuje da najbolje stoji Hrvatska, dok Makedonija, BiH i
Srbija imaju duplo manji izvoz pc. Kosovo je na poslednjoj poziciji, iza Albanije i Crne
Gore. Hrvatska je na prvoj poziciji i kada je u pitanju uvoz po stanovniku, ali tu se dosta
dobro kotira i Crna Gora. Kosovo opet ima najmanji uvoz pc, dok je Srbija neto ispod
proseka. Inae, naprednije zemlje u tranziciji imaju uglavnom preko 6000 evra robni
izvoz i uvoz po stanovniku u posmatranim godinama, to govori o njihovoj daleko veoj
integrisanosti u meunarodnu podelu rada. Susedna Bugarska poslednjih godina ima
duplo vei robni izvoz per capita od Srbije, dok je razlika u korist Rumunije manje
izraena.
11







11
Bugarska i Rumunija imaju znatan obim lon poslova, a Rumunija znatnu proizvodnju komponenti u auto
industriji.
18

Tabela 6.
Robni izvoz i uvoz zemalja Zapadnog Balkana po stanovniku, u evrima
Izvoz pc 2009 Izvoz pc 2010 Uvoz pc 2009 Uvoz pc 2010
Crna Gora 447 533 2668 2669
Hrvatska 1707 2023 3455 3438
Srbija sa otpremom na Kosovo 834 1031 1555 1706
Makedonija 941 1183 1764 2114
Albanija 257 417 1076 1206
BiH 854 1037 1906 1990
Kosovo 75 140 880 985
zbirni robni izvoz ZB pc 854 1061 1890 2002
oficijelne nacionalne statistike; www.trademap.org

Na narednim tabelama prikazan je znaaj spoljne trgovine u okviru regiona ZB za svaku
od 7 posmatranih zemalja. Pored toga, dati su i podaci o ukupnoj razmeni zemalja ZB sa
ostalim zemljama Zapadnog Balkana. BiH je najvanija zemlja za meusobne trgovinske
tokove i generie velike trgovinske deficite sa Hrvatskom i Srbijom, koje imaju najvee
suficite u meusobnoj razmeni 7 posmatranih zemalja. Interesantno je da Makedonija,
zahvaljujui velikom suficitu sa Kosovom, takoe, belei suficit. Albanija, BIH, Crna
Gora i Kosovo imaju trgovinski deficit u trgovini sa CEFTA. Sve zemlje, inae, imaju
velike trgovinske deficite sa ostatkom sveta i sumarno.

Zbirno, ili proseno posmatrano, izvoz u ostale zemlje ZB ini uglavnom oko 26%-30%
ukupnog izvoza, dok je relativni znaaj zbirnog ili prosenog uvoza iz ostalih zemalja ZB
znatno skromniji (oko 15%). Prosena diskretna stopa rasta zbirnog izvoza iznosila je
9,4% (kumulativno 56%), a zbirnog uvoza ZB 5,9% (kumulativno 33%) 2005-2010, to
je neto bre od rasta ukupnog robnog uvoza istih zemalja. Posmatrano u apsolutnim
ciframa najvei izvoz ima Srbija i na tom mestu prestigla je Hrvatsku ve 2006. tree
mesto zauzima BIH, dok slede Makedonija, Albanija, Crna Gora i Kosovo. Na strani
robnog uvoza iz zemalja ZB redosled je neto drugaiji: Kosovo i BIH su bez premca, a
grubo duplo manji uvoz imaju Srbija i Hrvatska. Potom slede Makedonija, Crna Gora i
Albanija. U daljoj analizi bie razmotreni trgovinski tokovi u okviru regiona svake od
posmatranih zemalja.















19

Tabela 7.
Izvoz zemalja Zapadnog Balkana u ostale zemlje ZB
u milionima evra
2005 2006 2007 2008 2009 2010p
Hrvatski izvoz u ZB 1,406,917 1,577,534 2,010,053 2,263,659 1,604,746 1,652,888
Srpski izvoz u ZB 1,133,605 1,742,181 2,294,305 2,675,024 2,090,075 2,360,700f
BIH izvoz u ZB 713,229.0 897,585.0 1,084,012.0 1,262,929.0 1,010,051.0 1,213,717
Makedonski izvoz u ZB 508,034 642,345 723,466 963,385 717,270 750,122
Crnogorski izvoz u ZB 158,513 141,114 131,590 147,432 127,946 126,500
Albanski izvoz u ZB 53,591 70,691 113,332 185,019 109,041 174,466
Kosovski izvoz u ZB 29,308 51,743 66,782 61,527 53,433 67,095
Zbirno 4,003,197 5,123,193 6,423,540 7,558,975 5,712,562 6,345,488
u % ukupnog izvoza 26,2 26,4 28,5 30,4 29,1 26,0
oficijelne nacionalne statistike; www.trademap.org
napomena: za Srbiju konani podaci, za ostale zemlje procene na osnovu prvih 10 meseci 2010.

Tabela 8.
Uvoz zemalja Zapadnog Balkana iz ostalih zemalja ZB
u milionima evra
2005 2006 2007 2008 2009 2010p
Hrvatski uvoz iz ZB 616,854 817,290 944,596 1,045,443 778,447 822,818
Srpski uvoz iz ZB 587,137 842,131 1,115,415 1,228,675 924,455 1,085,100f
BIH uvoz iz ZB 1,579,711 1,682,156 2,060,364 2,392,410 1,683,200 1,824,480
Makedonski uvoz iz ZB 300,309 330,237 464,966 537,728 445,949 447,152
Crnogorski uvoz iz ZB 368,306 502,418 696,291 883,076 648,702 671,900
Albanski uvoz iz ZB 79,292 125,835 227,558 317,901 218,484 242,200
Kosovski uvoz iz ZB 1,180,022 1,305,879 1,576,186 1,928,236 1,935,541 1,970,325
Zbirno 4,711,631 5,605,946 7,085,376 8,333,469 6,634,778 7,063,975
u % ukupnog uvoza 13.1 13.4 14.2 14.3 15.3 15.4
oficijelne nacionalne statistike; www.trademap.org
napomena: za Srbiju konani podaci, za ostale zemlje procene na osnovu prvih 10 meseci 2010.


U 2009. godini suficitarne zemlje u meusobnoj trgovini su smanjile suficit, a deficitarne
su smanjile deficit. U 2010. godini oporavak izvoza zemalja Zapadnog Balkana je
usmeren na ostatak sveta, dok je oporavak uvoza skroman i po istim stopama raste u
trgovini sa svetom i Zapadnim Balkanom. U meusobnoj trgovini unapreenje
trgovinskog bilansa imali su: Kosovo, Crna Gora i BIH. Dakle, svedoci smo sporog
oporavka meusobne razmene; oporavak ukupne razmene je visoko zavisan od rasta
uvoza Italije, Nemake, Slovenije.

Na sledeim grafikonima prikazane su stope rasta izvoza i uvoza ex SFRJ republika
(iskljuena je Albanija zbog nedostatka podataka, a ukljuena je Slovenija) podeljene na
meusobnu trgovinu i trgovinu sa ostatkom sveta. Pre krize, do oktobra 2008, rast
trgovine je bio bri u meusobnoj razmeni u odnosu na razmenu sa ostatkom sveta. Pad
trgovine je bio vei u meusobnoj razmeni u odnosu na trgovinu sa ostatkom sveta.
Pozitivne meugodinje stope rasta izvoza poele su od januara 2010. U meusobnoj
trgovini pozitivna stopa rasta izvoza dostignuta je u aprilu. Sa grafikona se jasno vidi
zaostajanje oporavka izvoza i uvoza u ex SFRJ.
20

Rast robnog izvoza Ex YU republika (2008-10),
meugodinje stope
-40.0
-30.0
-20.0
-10.0
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
2008
jan
08.07 08.09 08.10 08.11 08.12 09.01 09.03 09.04 09.07 09.10 09.12 10.01 2010
jun
2010
dec
ukupno
Ex Yu
svet, ostatak

Grafikon 2.
Ukupni rast robnog izvoza bivih republika SFRJ i rast izvoza na trita bivih republika SFRJ
na osnovu podataka: www.trademap.org


Budui da je finansijska kriza smanjila mogunost za finansiranje velikog trgovinskog
deficita, dolo je do mnogo veeg pada uvoza od izvoza. Posledino dolo je i do mnogo
sporijeg oporavka uvoza od izvoza u 2009 i 2010. Inae, dublji pad uvoza od izvoza nije
karakteristian samo za ZB ili ex SFRJ; on se dogodio veini zemalja sa trgovinskim
deficitom. Od 2010. pozivne kvartalne stope rasta belee praktino sve zemlje ZB. Lagan
kvartalni oporavak uvoza za zemlje ZB poinje u 2010; inae, sline tendencije belee
veina zemalja u svetu.
21

Rast robnog uvoza Ex Yu republika (2008-10),
meugodinje stope
-40.0
-30.0
-20.0
-10.0
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
2008
jan
08.07 08.09 08.10 08.11 08.12 09.01 09.03 09.04 09.07 09.10 09.12 10.01 2010
jun
2010
dec
ukupno
Ex Yu
svet, ostatak
Grafikon 3.
Ukupni rast robnog uvoza bivih republika SFRJ i rast uvoza iz bivih republika SFRJ
na osnovu podataka: www.trademap.org

Jasno je da postoji veliki potencijal za rast bilateralne trgovine kod veine zemalja ZB.
Budui da je region Zapadnog Balkana teko pogoen svetskom ekonomskom krizom
oporavak e veoma zavisiti od ekonomskih kretanja u EU. Postoje tri exit strategies,
meu mnogim moguim, koje bi zemlje ZB mogle da primene, ili ih delimino ve
primenjuju, kako bi imale to bri privredni oporavak: (1) poboljavanje bilateralne
trgovinske razmene, (2) privlaenje proizvodno orijentisanih investicija i (3) pronalaenje
bilateralne finansijske pomoi od prijateljskih zemalja u sluaju povlaenja banaka sa
njihovih trita (to je u ovom trenutku malo verovatna opcija).









22

Dinamika i znaaj robne razmene Srbije sa zemljama CEFTA,
odnosno Zapadnog Balkana

Ubedljivo najvaniji ekonomski partner Srbije je EU, pa potom CEFTA, na koje zajedno
otpada preko devet desetina srpskog izvoza i oko tri etvrtine domaeg uvoza (imajui u
vidu da e zemlje CEFTA, izuzevi Moldaviju, u narednih 10 ili 15 godina verovatno ui
u EU, jasno je da e se znaaj razmene sa EU dodatno poveati). I pored teze da
subregionalni aranmani mogu imati komplementarnu ulogu u procesu opteevropskog
povezivanja (CEFTA, Sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Turskom,
Belorusijom, skori ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju), stvari bi se mogle i
drugaije posmatrati iz srpske perspektive. Trite CEFTA, odnosno zemalja ZB, je za
privredu Srbije od velikog znacaja prvo zbog injenice da na njemu Srbija ostvaruje
kontinuirani suficit, iji je rast oekivano da se nastavi i 2011, sudei prema trenutnim
mesenim trendovima izvoza i uvoza (2010 suficit e prei 1,3 mlrd evra, sa neto ispod
jedne milijarde evra 2007). Drugo, i jo vanije, udeo EU u ukupnom izvozu i uvozu je
izmeu 53% i 57%; dok je udeo zemalja Zapadnog Balkana u izvozu Srbije oko treine a
u uvozu oko 8%. Kada stavimo u odnos podatke o broju stanovnika EU (500 miliona) i
Zapadnog Balkana, bez Srbije (16 miliona) sa podacima o relativnom znaaju za izvoznu
ekspanziju dolazimo do podataka o intenzitetu robne razmene. Inae, empirijski je
dokazano postojanje snane veze izmeu zajednike granice zemalja i viestruko vee
trgovine u odnosu na trgovinu izmeu zemalja koje se ne granie. U sluaju Srbije
dodatne faktore predstavljaju i zajedniki jezik, mentalitet, navike i sklonosti.
12


Posle pada srpskog GDP, industrije, izvoza, uvoza od poslednjeg kvartala 2008. s
poetkom 2009. obnovljen je rast glavnih makroekonomskih indikatora, koji je ubrzan u
2010, dok se nastavak trenda moe oekivati i 2011 (stopa rasta GDP e biti verovatno
duplirana). Srbija je konano od etvrtog kvartala 2009. poela da belei pozitivne
meugodinje stope rasta izvoza koje se ubrzane u 2010. Kada je u pitanju uvoz kvartalni
rast poeo je od drugog tromeseja 2010.

Za Srbiju region ZB je vie nego etiri puta znaajniji kao izvozno trite nego kao
uvozno. Srbija ima trgovinski deficit sa Hrvatskom (pokrivenost uvoza izvozom je sa
neto vie od dve petine 2007. porasla na dve treine 2010), dok ima velike suficite sa
ostalim posmatranim zemljama. I dok u trgovini sa zemljama Zapadnog Balkana,
odnosno CEFTA (Moldavija se zbog praktino marginalnog udela u srpskoj razmeni
moe izostaviti iz analize) ostvaruje suficit, u trgovini sa ostatkom sveta Srbija ostvaruje
viestruko vii trgovinski deficit.

Na dve naredne tabele prikazana je geografska struktura robne razmene Srbije sa
zemljama Zapadnog Balkana, sumarno i pojedinano, kao i sa najvanijim ostalim
trgovinskim partnerima: Nemakom, Italijom i Rusijom kao i trima negraninim

12
Trgovina meu zemljama trebala bi da bude uravnoteena. Ukoliko nije, razlika se finansira kreditima,
investicijama, doznakama i slino. Razlike u veliini zemalja ne bi trebalo da utiu i na razlike u vrednosti
izvoza i uvoza. Razuenost proizvodne strukture, relativni trokovi proizvodnje korigovani za trokove
prevoza i slini faktori trebalo bi da objanjavaju trgovinske debalanse, ali i izvozno i industrijsko
prestrukturiranje.
23

zemljama iz nekadanjeg susedstva (koje se smatraju i balkanskim zemljama), sa
kojima Srbija, a i ostale zemlje Zapadnog Balkana imaju znaajnu razmenu (Grka,
Slovenija i Turska). Kao poetna godina uzeta je 2005, godina pre potpisivanja CEFTA
sporazuma, mada je sam sporazum stupio je na snagu sa ratifikacijom 2007 (ali je kroz
bilateralne sporazume bio u primeni nekoliko godina ranije).

Tabela 9.
Robni izvoz Srbije u zemlje CEFTA 2005-10.
u hiljadama evra
Izvoz Srbije na pojedina trita 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Robni izvoz Srbije 3,598,701 5,116,840 6,437,893 7,428,800 5,961,300 7,393.400
Izvoz Srbije+otprema na Kosovo 3,750,958 5,307,893 6,660,427 7,637,751 6,172,201 7,632.200
Hrvatska 157,319 199,815 241,339 295,312 199,300 231.600
BIH 597,435 596,202 760,271 909,883 724,800 822.100
Makedonija 209,500 238,000 318,100 334,000 306,400 359.800
Crna Gora / 490,622 693,658 874,840 598,600 609.200
Kosovo 152,257 191,053 222,534 208,951 210,901 238.800p
Albanija 17,094 26,489 58,403 52,038 50,074 99.200
ukupno za posmatrane teritorije 1,133,605 1,742,181 2,294,305 2,675,024 2,090,075 2,360.700
u % ukupnog izvoza 31.5 34.0 35.6 36.0 35.1 31.9
u % ukupnog izvoza sa Kosovom 30.2 32.8 34.4 35.0 33.9 30.9
Nemaka 349,335 507,044 683,929 775,728 623,800 760.200
Italija 524,328 737,168 798,303 766,968 586,100 843.900
Turska 40,402 30,857 42,691 30,814 32,354 66.500
Grka 97,669 121,809 132,886 143,469 96,400 137.500
Slovenija 151,600 201,704 298,368 341,179 246,531 321.200
Rusija / / / 374,100 249,300 403.400
http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja; www.trademap.org

Ono to se lako moe uoiti na prethodnoj i narednoj tabeli to je znaajan rast ukupne
razmene Srbije, kao i ukupne razmene sa zemljama Zapadnog Balkana kao i sa ostalim
posmatranim zemljama do pred kraj 2008. Potom, sa globalnom krizom, dolazi do
snanog usporavanja trgovinskih tokova, ali se ve od poslednjeg tromeseja 2009.
uoava oporavak na izvoznoj strani, a sredinom 2010 i rast uvoza. U periodu pre izbijanja
krize rast izvoza Srbije u region ZB bio bri u odnosu na izvoz u ostale zemlje; potom je
pad izvoza 2009 u ZB bio dublji, a oporavak u 2010 sporiji od rasta izvoza u ostatak
sveta. Suprotno moemo konstatovati kod dinamike uvoza. Dok je u 2007 uvoz iz ZB
imao mnogo vii rast uvoza iz ostatka sveta, ve u 2008 je krenuo njegov mnogo sporiji
rast i pad od avgusta te godine. U drugoj polovini 2009 pad uvoza iz ZB bio je znatno
manji od ukupnog pada, da bi poetkom 2010. dolo do odreenog rasta apsolutne
vrednosti uvoza iz ZB.







24

Tabela 10.
Robni uvoz Srbije iz zemalja CEFTA i drugih velikih uvoznih partnera 2005-10.
u hiljadama evra
Uvoz Srbije po tritima 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Robni uvoz Srbije 8,400,014 10,485,662 13,535,431 16,478,100 11,504,700 12,621.900
Uvoz Srbije+doprema sa Kosova 8,408,172 10,506,572 13,554,711 16,487,993 11,508,204 12,627.300
Hrvatska 207,298 266,137 387,393 376,340 304,900 323.100
BIH 234,345 273,042 377,845 438,034 318,800 421.400
Makedonija 134,837 159,560 225,455 257,817 164,600 205.800
Crna Gora / 118,742 97,114 137,473 128,400 123.500
Kosovo 8,158 20,910 19,280 9,893 3,504 5.400p
Albanija 2,499 3,740 8,328 9,118 4,251 5.900
ukupno za posmatrane teritorije 587,137 842,131 1,115,415 1,228,675 924,455 1,085.100
u % ukupnog uvoza 7.0 8.0 8.2 7.5 8.0 8,6
u % ukupnog uvoza sa Kosovom 7.0 8.0 8.2 7.5 8.0 8,6
Nemaka 875,882 995,929 1,600,990 1,836,329 1,407,579 1,334.200
Italija 729,762 875,454 1,311,466 1,483,373 1,111,308 1,078,800
Turska 169,678 203,543 288,238 296,757 210,702 244,300
Grka 126,004 158,989 204,591 195,475 165,900 172.000
Slovenija 229,071 244,968 510,807 426,187 377,199 383.500
Rusija / / / 2,391,300 1,415,700 1,630.500
http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja; www.trademap.org

Tabela 11.
Kumulativni rast i prosena diskretna stopa rasta srpske razmene 2000-10.
kumulativni rast stope rasta
izvoz uvoz izvoz uvoz
Srbija, ukupno 4.3 3.5 15,7 13,2
CEFTA 3.4 2.7 13,0 10,5
BiH 3.4 2.1 13,2 7,7
Crna Gora 3.9 3.7 14,5 14,0
Makedonija 1,7 1.3 5,2 2,6
Hrvatska 16,1 12.6 32,0 28,8
Albanija 6,5 1,3 20,5 2,1
Kosovo 4,6 54,0 16,5 49,0
Nemaka 4.2 2.7 15,5 10,4
Italija 3.3 2.8 12,8 10,8
urska 3.7 2.9 13,9 11,1
Grka 1.5 1.9 4,3 6,4
Slovenija 16.8 19.5 32,6 34,6
Rusija 3.4 5 13,0 17,1
http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja; www.trademap.org

Analitiki je korisno odvojiti dinamiku ukupne razmene od razmene sa posmatranim
zemljama u periodu prve decenije 21. veka. Analizirajui podatke na prethodnoj tabeli, a
i podatke u periodu 2000-05, vidljivo je da je Srbija imala manje stope rasta razmene sa
Zemljama Balkana u odnosu na ukupnu razmenu. Ako korigujemo vrednost razmene
Srbije za procenjeni udeo Crne Gore
13
i Kosova 2000, kao i dodamo otpremu i dopremu

13
Budui da je razmena sa Kosovom bila vrlo niskog intenziteta posle zavretka rata prve podatke o njoj
unosimo u analizu od 2005. Moe se pretpostaviti da je 2000-2004 razmena sa Kosovom bila u proseno
neto vie od 100 miliona evra, sa tendencijom rasta.
25

sa Kosova 2010. na ukupni izvoz i uvoz Srbije dobiemo relativno visoke prosene
godinje stope rasta domaeg izvoza i uvoza u tom periodu (robni izvoz rastao je po
prosenoj stopi od 15,7% a uvoz od 13,2%; kumulativno rast iznosio 4,3 puta kod izvoza
i 3,5 puta kod uvoza). Rast razmene sa regionom ZB bio je znatno skromniji, izvoz je
rastao 13%, a uvoz samo 10,5% (kumulativni rast izvoza 3,4 puta, a kod uvoza 2,7 puta).
Tome je, pre svega, doprineo relativno visok udeo robne razmene sa BIH i Makedonijom
2000, kada smo sa te dve zemlje imali praktino slobodnu trgovinu, a zemlja bila u
faktikoj izolaciji prema veini zemalja.

Slian trend nastavljen je i u razdoblju 2005-10, i opet je glavni razlog relativno visoka
saturiranost trita regiona, odnosno njihova konkurentska ponuda (ovo se npr. ne odnosi
na potencijal za razmenu Srbije sa Hrvatskom ili Albanijom, koja je zbog nedovoljno
razvijenih politikih odnosa, jo uvek pogodna za snaniji rast). Stopa rasta robnog
izvoza Srbije 2005-2010. iznosila je 12,7% (usporavanje u drugoj polovini decenije), a
uvoza 8,2% (kumulativno 82%, odnosno 48%). Rast razmene sa zemljama Zapadnog
Balkana istovremeno je bio sporiji (prosena stopa rasta izvoza 2005-10: 8,3%, uvoza:
9,6%; kumulativno 49%, odnosno 58%). I posmatranjem razmene Srbije po zemljama
CEFTA stie se isti utisak, rast je uglavnom nii od prosenog rasta razmene. Npr. rast
izvoza u BIH 2005-10 iznosi 32%, a uvoza 80%, u Hrvatsku 48%, odnosno 56%, u
Makedoniju 72%, odnosno 52%.

Srbija najvei deficit ostvaruje sa zemljama EU, i tu je od posebnog znaaja Nemaka, s
kojom sa ostvaruje kontinuirano niska pokrivenost uvoza izvozom. Sa Italijom je neto
drugaija slika, jer se robni deficiti lagano smanjuje, najpre zahvaljujui stranim
derektnim investicijama iz Italije koje su pokrenule i izvoz ka toj zemlji. Donekle slina
je tendencija i sa Slovenijom i Grkom. Sa Turskom Srbija od septembra 2010. uiva
povlaen, asimetrian, tretman u zoni slobodne trgovine, to bi trebalo da pokrene
tendenciju uravnoteenja razmene.

Indikativno je da je u prvoj deceniji 21. veka bre rasla ukupna razmena, kao i razmena
sa EU, nego izvoz i posebno uvoz iz zemalja Zapadnog Balkana. Ovo se naravno moe
objasniti i veim potencijalom za razmenu sa zemljama EU, koje imaju mnogo iru
ponudu, ali i tranju roba (problem je i u komplementarnosti privreda zapadnog Balkana).
Izvoz u Nemaku rastao je bre od ukupnog, a uvoz sporije. Razmena sa Italijom imala je
sporiji rast od ukupne, kao i sa Turskom i Grkom (kod uvoza ovo se moe objasniti
penetracijom Kine na srpsko trite, koje je smanjilo udeo veine ostalih zemalja). Brzi
rast uvoza karakteristian je za razmenu sa Rusijom (rast uvoza energenata usled porasta
cena kao i efekti zone slobodne trgovine). Sa Slovenijom je ostvaren snaan rast razmene
(postoje zaista veliki potencijali zbog nekadanje povezanosti u okviru SFRJ, ali i usled
dolaska maloprodajne kompanije koja je znatno pospeila razmenu, pre svega, izvoz u
Srbiju).
U 2010-oj godini Kosovo, BiH i Crna Gora imaju najvie stope rasta izvoza u region, to
je povoljno jer i generiu najvei deficit u razmeni sa drugim zemljama ZB. Sumarno
dolazi do oporavka meusobne robne razmene zemalja ZB iako je rast izvoza znatno nii
od rasta izvoza na trea trita.

26

Indikativno je da su pre raspada SFRJ njene federalne jedinice imale dva i vie puta veu
vrednost plasmana u druge republike nego u inostranstvo. Stoga je i efekat sankcija na
srpsku ekonomiju bio slabijeg intenziteta od kidanja proizvodno-trgovinskih odnosa sa
drugim republikama. Sada je izvoz u inostranstvo bez bivih Yu republika dvostruko
vei od vrednosti izvoza u ex republike SFRJ, to ukazuje na etiri puta loiju relativnu
poziciju trgovine sa ex SFRJ drave. Trgovinsku liberalizaciju 2001. Srbija je doekala sa
izuzetno snanim trgovinskim vezama sa Makedonijom i BiH (Republika Srpska), i
potpuno pokidanim sa Hrvatskom. Bilo je sasvim logino da rast trgovine bude najbri sa
Hrvatskom (kao i sa Albanijom, s kojom sa, takoe, krenuli sa niske take), dok je
posledino dolo do pada udela prve dve zemlje u ukupnoj razmeni sa inostranstvom.
Hrvatska je 2010. inila 3% sprskog izvoza, BIH 11,3%, Crna Gora 8,6%, Makedonija
4,9%, Unmik Kosovo oko 4%, Albanija 1,4%. Hrvatska je 2010. inila 2,4% sprskog
uvoza, BIH 3,4%, Crna Gora 1%, Makedonija 1,6%, dok su udeli Kosova i Albanije bili
marginalni. Zbirni udeo izvoza ka ZB u ukupnom izvozu Srbije smanjen je tokom
poslednjih pet godina, i posebno sa izbijanjem krize, to ukazuje na pad tranje u ovim
zemljama koji pogaa i izvoz naih preduzea (na strani uvoza 2006-2010 imao praktinu
stagnintnost uea, emu je doprineo i snaan rast uvoza iz BiH 2008 i 2010, i to, pre
svega, ruda gvoa i aluminijuma). Za Srbiju je primarni znaaj BiH i Crne Gore za
dinamiku izvoza kada su pitanju zemlje ZB, dok na uvoznoj strani nemamo
dominantnog partnera.











.


Analiza strukture razmene Srbije sa zemljama CEFTA, i politiki
problemi u razmeni sa UNMIK-Kosovom

27

S obzirom na to da ima najvei broj stanovnika i centralnu poziciju, mogue je da e
Srbija, ukoliko privue SDI u industrijski sektor, ostvariti velike koristi od integracije. U
ukupnoj razmeni sa posmatranim zemljama Srbija ostvaruje suficit (2010. e iznositi
preko 1,3 milijarde evra). Suficit je rezultat, uglavnom, izvoza agrarnih proizvoda
(itarice i proizvodi od njih i razne vrste pia). Suficit je, pre svega, rezultat veeg izvoza
poljoprivrednih proizvoda u ove zemlje. U izvozu Srbije na trita lanica CEFTA udeo
poljoprivrednih proizvoda je oko 30%, dok u uvozu iznosi oko 24%. Dakle, Srbija
jedino na CEFTA tritu ostvaruje suficit, ne raunajui suficite sa manjim trgovinskim
partnerima. Za razliku od drugih trita gde nastupa sa relativno malim brojem proizvoda,
kao to su gvoe, elik, maline, kukuruz, gume, ovde imamo irok dijapazon proizvoda,
i upravo tamo gde nismo kvalifikovani da uemo na trite EU zbog nekih visokih
standarda ovde naa preduzea opstaju. Srbija je najkonkurentnija zemlja nakon Hrvatske
na ZB.

Struktura robne razmene Srbije sa ovim zemljama, uglavnom, nije se promenila
poslednjih godina. Trgovina Srbije sa zemljama ZB u dobroj meri podsea na trgovinu
izmeu zemalja u razvoju i daleko je od obrasca razmene izmeu naprednijih zemalja u
tranziciji. Izvoz Srbije u zemlje ZB, pre svega, ine gotovi prehrambeni proizvodi, ali i
poljoprivredne sirovine, elektrina energija, obojeni metali, hemijski, kao i tekstilni
proizvodi. U uvozu najvee uee imaju nafta i derivati, prirodni gas, hartija, karton i
proizvodi od celuloze, povre i voe, gvoe i elik.

Zemlje CEFTA su dakle vrlo vano trite za nau zemlju, i to posebno BiH, Crna Gora i
Makedonija, s kojima se obavlja najvei deo razmene i koje su ''zaslune'' za ostvareni
suficit (sa Albanijom i Moldavijom se ostvaruje minorna razmena, dok se sa teritorijom
Kosova-UNMIK ostvaruje konstantni suficit).

Struktura razmene Srbije sa BIH 2010
14
po robnim odsecima pokazuje da su najvaniji
proizvodi koje izvozimo na ovo trite: itarice i proivzodi od itarica 9,1%, pia 7,8%,
elini limovi 7%, ive ivotinje 3,5%, razni proizvodi od metala 3,9%, razni gotovi
proizvodi 3,9%. U 2009 znajano mesto imala su i drumska vozila i elektrine maine i
aparati. Kada je u pitanju uvoz najveu zastupljenost ima: kameni ugalj i koks 25,4%,
pluta i drvo 6,9%, nafta i naftini derivati 9,4% struja 7,2%, elini limovi 11%.
Prethodne, 2009, godine znaajan udeo imali su i hartija, karton i proizvodi od celuloze
5,2%. Generalno, jasno je da dominiraju primarni i resursni proizvodi (sirovine), u izvozu
i uvozu.

Najvaniji robni odseci u izvozu Srbije u Albaniju 2010 bili su: mineralne rude i otpaci
metala 39,4%, struja 19,2%, itarice i proizvodi 8,2%, eer 4,7%, Na strani, relativno
niskog, uvoza iz Albanije najzastupljeni robni odseci 2010 bili su: gvoe i elik 33,8%,
nametaj 10,1%, obua 10,7%, koe sirove (i krzna neinjena) 8,9%, povre i voe 8,4%.

Sa Crnom Gorom gro izvoza ine prehrambeni proizvodi (mesni i mleni proizvodi,
itarice, pia), struja 7,8%, kao i bitumenozne materije 9,4%. Na strani viestruko manjeg

14
Prema podacima Uprave carina Srbije za prvih deset meseci 2010.
28

uvoza iz Crne Gore vano mesto imaju: bitumenozne materije 55,9%, pia 5,5%, lekovi
6,1%, osnovni metali 16,5% (elini limovi i aliminijumski profili).

Tokom 2010 najvaniji robni odseci kada je u pitanju izvoz Srbije u Makedoniju bili su:
itarice i proizvodi 7,9%, eer 6,3%, mineralne rude i otpaci metala 7,3%, struja 5,4%,
gvoe i elik 6,5%. Na uvoznoj strani dominirali su: povre i voe 20,1%, gvoe i
elik 27,5%, pia 6,6%, lekovi 6,3%,

U 2010 najvaniji robni odseci kada je u pitanju izvoz Srbije u Hrvatsku bili su: hartija,
karton i proizvodi od celuloze 8,1%, povre i voe 4,2%, gvoe i elik 5,8%, razni
proizvodi od metala 8,5%, razni gotovi proivzodi 6%, nametaj i delovi 4,9%, obojeni
metali 4,3%. Prethodne godine vaan je bio i izvoz drumskih vozila kao i industrijskih
maina za optu upotrebu. Na strani uvoza iz Hrvatske najzastupljeni robni odseci 2010
bili su: proizvodi od nemetalnih minerala 10,1%, razni proizvodi za ishranu 4,8%, nafta i
naftni derivati 5%, gas, prirodni i industrijski 7,8%, plastine materije u primarnim
oblicima 5,8%, ubriva 3,9%, hartija, karton i proizvodi od celuloze 6,3%, Elektrine
maine, aparati i ureaji 4,7% (duplo vie 2009), razni gotovi proizvodi 4%. Sumarno
posmatrajui vidljivo je da dominiraju primarni i resursni proizvodi (sirovine), na oba
toka trgovine. To je praktino sluaj u razmeni izmeu svih zemalja ZB. Naravno,
postoje i izuzeci kao izvoz drumskih vozila, nametaja, raznih industrijskih maina, dok
kod hemijskih proizvoda preovlauju oni koji imaju visoku resursnu komponentu.

Kada je u pitanju otprema na UNMUK-Kosovo u 2010 najvaniji robni odseci bili su:
itarice i proizvodi 8,9%, razni proizvodi za ishranu 4,4%, proizvodi od nemetalnih
minerala 9,5%, nafta i naftini derivati 11%, elektrina energija 4,9% (duplo vie 2009),
elektrine maine, aparati i ureaji 5,3%, drumska vozila 4,6%. Na strani, inae skromne,
dopreme sa Kosova najzastupljeni robni odseci 2010 bili su: elektrina energija ak 68%,
povre i voe 13,5%, kao i obojeni matali (olovo i cink) 9,4%. Prethodne, 2009, godine
vaan uvozni proizvod bili su i pia 12,1% i Gvoe i elik 12,1%. Generalno, razmena
sa Kosovom poiva na uvozu olova, cinka, razmeni struje, dok su u izvozu vrlo bitni
prehrambene robe i proizvodi kao to je keramika i opeka. Inae, izvoz na Kosovo ini
oko 4% ukupnog izvoza Srbije dok je uvoz marginalan, kao i uvoz Srbije iz Albanije.

Robni promet je uglavnom jedini oblik ekonomske saradnje izmeu Srbije i Kosova, Ne
belei se sav promet roba, ve ima i neregistrovanih proizvoda, odnosno "sivih tokova"
razmene (cigarete, benzin, lekovi, hrana, cement i drugi artikli koji u malim koliinima
imaju veliku vrednost). Inae, privreda Kosova je trgovinski visoko liberalizovana. PDV
je 15% za sve robe, osim za uvoz farmaceutskih proizvoda i robe za humanitarne potrebe.
Porez na dobit je 15%. Za robu iz Srbije ne plaa se PDV ve UNMIK-taksa. Roba iz
Srbije ima tzv. evidencioni list, na koji se na administrativnoj liniji stavlja peat kojim se
roba oslobaa PDV, te se na taj nain izbegava dvostruko oporezivanje. UNMIK je de-
facto uveo carine septembra 1999. Promet robe sa Srbijom i zemljama CEFTA je
slobodan. Ako se uvozi roba na Kosovo iz treih zemalja koja je ocarinjena u Srbiji plaa
se carina od 10% (a ako samo tranzitira preko Srbije plaa se odgovarajua carina).

29

Problem se javio kada je Kosovska agencija za veterinu i hranu jula 2008 uputila dopis
trgovcima s Kosova, a oni svojim dobavljaima, srpski proizvoaima i isporuiocima
robe koji se odnosi na ispravno deklarisanje upakovanih namirnica koje se prodaju na
teritoriju Kosova. Naime, izriito je zahtevano da, pored uobiajnih podataka, deklaracija
sadri punu adresu uvoznika (Kosovo) i da ovaj podatak iskljuivo bude odtampan na
ambalai. Usled ovoga oteana je isporuka mleka i mlenih proizvoda iz Srbije na
Kosovo, promet lekova domaeg porekla je bio zaustavljen; isporuka jestivih ulja tritu
Kosova je tom uredbom oteana. Potom su decembra 2008 Kosovske vlasti, na
dokumentima koja prate promet roba izmeu Kosova i ostalih dijelova Srbije, prekinule
da stavljaju oznaku CARINA UNMIK i poele primenjivati oznaku CARINA KOSOVO,
to srpska strana nije mogla prihvatiti iz politikih razloga i smatra to krenjem CEFTA
sporazuma.

.



























(Politiki) problemi u implementaciji CEFTA sporazuma
30

U toku prethodnih godina javljali su se brojni problemi u sprovoenju CEFTA
sporazuma. Npr. Srbija je do poetka 2011 zadrala monopol na uvoz naftnih derivata
(osim evro dizela), a Hrvatska je diskriminatornom akciznom politikom pokuala da
zatiti domau duvansku industriju. BIH je iskakala iz sporazuma jer je ograniavala
uvoz mlenih i drugih prehrambenih proizvoda iz Srbije i Hrvatske.

Srbija je tokom 2010 imala ulogu predsedavajueg CEFTA, kada su pokrenute brojne
incijative za dodatnu liberalizaciju u domenu javnih nabavki, usluga, pojaanu zatitu
intelektualne svojine... Inae, Srbija je relativno liberalna, jer je osim za gvoe i elik,
imala malo kvantitativnih ogranienja, za razliku od nekih drugih drava ZB, koje su
relativno vei broj proizvoda titile. Zahvaljujui relativno liberalnom pristupu trgovini
Srbija je od 2006 pretekla Hrvatsku prema vrednosti ukupne trgovinske razmene u okviru
CEFTA, dok je od iste godine postala i najvei izvoznik u okviru ove zone slobodne
trgovine.

Postoji vie od stotinu razliitih vrsta necarinskih barijera (komplikovane procedure na
graninim prelazima; obimno administriranje i neusklaenost rada carine i inspekcijskih
slubi; nedovoljan broj meunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela, kao i
ovlaenih laboratorija i institucija; nepriznavanje sertifikata o kvalitetu
15
; komplikovan
vizni reim; korupcija i krijumarenje. Potrebno je da se infrastruktura
kvaliteta unapreuje do nivoa kada e se srpski, a sertifikati za proizvode ostalih zemalja
ZB, priznavati u svim zemljama EU i CEFTA. Tu je tokom 2009 i 2010 postignut
izvestan napredak donoenjem pojedinih zakona iz ove oblasti.
16
Postoji i nedostatak
institucionalizovanih akreditacionih tela, zbog ega nije mogue dosledno sprovoditi
CEFTA sporazum.

U svakom sluaju, potrebno je da Srbija dostigne nivo potpunog evropskog i
meunarodnog prepoznavanja infrastrukture kvaliteta i akreditacije, kao osnovnog i
jedino prihvaenog mehanizma. Tek tada e postojati dovoljni uslovi za sticanje
sertifikata za domae trite koji bi vaili za unutranje trite EU i koji su projektovani
za trite CEFTA regiona. Uprkos (poetnim) potekoama, faktiki, izuzevi kriznu
2009, kontinuirano raste obim razmene u regionu.

Do pred kraj 2010 iz lanica CEFTA u Srbiju je investirano je oko 0,7 milijardi evra, dok
je Srbija u ove lanice investirala vie od 1,1 milijardu evra. Srbija ima znaajne SDI u
BIH (preko 0,9 milijardi evra, neto), dok su SDI Crne Gore u Srbiju blizu 0,3 miljarde
evra. U Crnoj Gori Srbija je investirala preko 280 miliona evra, a crnogorskih investicija
u Srbiji praktino nema. Srpske investicije u Makedoniji iznose oko 30 miliona evra, a
makedonske u Srbiji samo oko 0,6 miliona evra. U Albaniji, srpske firme su, do sada,
uloile svega oko 3 miliona evra.


15
Jo nisu doneti sporazumi o meusobnom priznavanju ovih dokumenata izmeu zemalja u Regionu, pa
ovu vrstu kontrole obavlja svaka zemlja za sebe.
16
Potrebno je i donoenje niza podzakonskih akata u koje e biti prenete odgovarajue EU direktive
novog, tj. starog pristupa, kao i potpisivanje odgovarajuih sporazuma sa pojedinanim zemljama.
31

Sa iznosom oko 0,5 milijardi evra Hrvatska je, meu lanicama CEFTA, najvei
investitor u Srbiji (hrvatske SDI u Srbiju ine preko 19% ukupnih hrvatskih SDI, ime je
Srbija zauzela 2. mesto u ulaganjima Hrvatske u inostranstvu, a Hrvatska je 6. mesto kao
strani ulaga u Srbiji).
17
Nasuprot tome, srpske investicije u Hrvatskoj iznose samo oko
20 miliona evra. Svislajon Takovo je jedina srpska kompanija koja je uspela da kupi
neko hrvatsko preduzee (2008. kupljena je fabriku Eurofood market iz Siska za 20
miliona evra). To nije polo za rukom kompanijama Galeb grupa i Delta uprkos
najboljim ponudama na tenderu. Pored toga, srpske kompanije nailaze na brojne
prepreke da svoju robu plasiraju na trite Hrvatske. Stav jedinog investitora iz Srbije na
trite zapadnog nam suseda, kao i nekih drugih domaih privrednika, je da se bez
politike podrke domicilne drave ne mogu reiti, u osnovi, politike barijere ulasku na
hrvatsko trite. Nedavni apel (novembra 2010) Josipivia daje zrno optimizma.
18
ak se
i u Izvetaju EK 2009 akcentovao napredak Srbije i njena otvorenost za investicije iz
Hrvatske, uz ocenu kako su srpske investicije u Hrvatskoj vrlo ograniene. Srpska
preduzea imaju problem to teko i u ogranienom broju dobijaju dozvole za tranzit kroz
Hrvatsku. U tom smislu, za preduzea iz Srbije je veoma bitan ulazak Hrvatske u EU iz
prostog razloga to oekuju da e se sve administrativne barijere otkloniti.

Deficit u razmeni Srbije sa Hrvatskom ipak pada posle 2007. i oekivanja su da e se taj
trend nastaviti i da e se prei u suficit Srbije za nekoliko godina. U budunosti bi od
izuzetnog znaaja bile inicijative kompanija za zajedniki nastup na treim tritima.












Analiza razmene Hrvatske, BIH, Crne Gore, Makedonije, Kosova i
Albanije sa CEFTA


17
Najvee hrvatske investicije u Srbiji: Agrokor grupa je 2003. kupila Frikom na tenderskoj prodaji
za 10,2 miliona evra, uz planirani investicioni i socijalni program od 33 miiliona evra; Agrokor kupio
67% akcija Industrije ulja Dijamant u vrednosti od 30 miliona evra; Pevec je u decembru 2008.
otvorio prodajni centar u Beogradu u koji je uloeno 40 miliona evra; Atlantik grupa je za 382
miliona evra kupila slovenaku kompaniju Droga Kolinska. Deo Droga Kolinske su i beogradske
kompanije Grand prom, Soko tark i Palanaki kiseljak.
18
Hrvatska do sada nije reagovala na predlog o stvaranju radne grupe koja bi se bavila ovim pitanjem.
Inae, Srbija je alarmirala sve nadleene institucije u CEFTA (glavni problem su brojni standardi i
prepreke). Ipak, zastupljenost proizvoda iz Srbije je sve vea u Hrvatskoj.
32

Struktura robne razmene zemalja ZB dominantno je zasnovana na proizvodima nie faze
prerade (sirovine, polufabrikati) i manjoj meri gotovi proizvodi sa niskom dodatom
vrednou. Razmenu uglavnom ine prehrambeni proizvodi (povre, voe, konditori,
itarice), poljoprivredne sirovine, struja, gas, naftini derivati, hartija, karton i proizvodi
od celuloze, osnovni metali (elini limovi, aliminjumski profili, bakarne katode),
hemijski, kao i tekstilni proizvodi. Nije realno da se u skorijem roku kvalitet meusobne
trogivne bitnije unapredi, i poslednja decenija kada praktino beleimo stagnantnost
strukture razmene u okviru CEFTA ukazuje na to.

BIH je najvaniji uvoznik proizvoda iz drugih zemalja trgovinskog sporazuma CEFTA i
ostvaruje veliki trgovinski deficit sa Hrvatskom i Srbijom (mada se najveim delom radi
o deficitima sa veinskim hrvatskim kantonima kao i sa RS i distriktom Brko, to se u
naunoj literaturi zove etnika trgovina). U trgovini sa CEFTA BiH ima istu zbirnu
vrednost izvoza i uvoza kao to je zbirna vrednost u trgovini sa Nemakom, Italijom i
Slovenijom. S obzirom na veliki trgovinski deficit, ekonomska kriza je uticala da BiH
smanji trgovinski deficit sa zemljama CEFTA dubljim padom uvoza od izvoza u 2009.
godini. U 2010. godini BiH ima mnogo bri rast izvoza u zemlje CEFTA od rast uvoza,
tako da nastavlja da smanjuje trgovinsku neravnoteu.
0.0 2.0 4.0 6.0 8.0 10.0 12.0 14.0 16.0 18.0
Hrvatska
Srbija
Crna Gora
Makedonija
Albanija
Nemaka
Italija
Turska
Grka
Slovenija
izvoz uvoz

Grafikon 4.
Udeo izvoza i uvoza BIH u zemlje CEFTA i druge velike trgovinske partnere 2009
http://www.bhas.ba/Arhiva/2010/sao/ETS_2010M10_001_01-bh.pdf

Kako je BIH praktino poela sa nule posle razornog rata u prvoj polovini 90-ih, njen rast
osnovnih makroekonomskih agregata prirodno je bio visok. S toga i ne udi da je od
2000. do 2010. ostvaren proseni godinji rast robnog izvoza od 33,3% (blizu 18 puta!).
Istovremeno i poveanje uvoza bilo je snano, proseno godinje 25,4%, odnosno ak 9,6
puta. U periodu 2005-2010. stope rasta su znatno manje, ali i dalje visoke. Proseni rast
izvoza bio je 13,4% (kumulativno rast za 88%), dok je uvoz skromno rastao (3,8%) i
kumulativno se poveao za 20,6%. U tom razdoblju izvoz u CEFTA zemlje iznosio je u
istom razdoblju kumulativno 70% (11,2% proseno godinje), a robni uvoz 15,4% (2,9%
proseno godinje).
33


Tabela 12.
Geografska distribucija robne razmene BIH 2005-10.
u hiljadama evra
izvozna trita BIH 2005 2006 2007 2008 2009 2010p
Svet 1,917,861 2,728,641 3,028,987 3,412,599 2,817,392 3,597,810
Hrvatska 393,080 510,010 556,176 588,067 480,892 527,539
Srbija 234,000 360,221 415,909 515,580 374,838 468,548
Crna Gora 64,080 / 79,446 117,560 116,822 157,476
Makedonija 17,990 21,675 24,842 33,499 31,280 34,470
Albanija 4,099 5,680 7,639 8,222 6,219 25,684
ukupno CEFTA 713,229 897,585 1,084,012 1,262,929 1,010,051 1,213,717
u % ukupnog izvoza 37.2 32.9 35.8 37.0 35.9 33.7
uvoz u BIH 2005 2006 2007 2008 2009 2010p
Svet 5,663,910 6,017,448 7,091,082 8,284,037 6,290,796 6,831,804
Hrvatska 955,607 1,028,684 1,249,576 1,413,132 944,161 1,013,085
Srbija 530,000 589,840 722,116 880,597 652,744 715,407
Crna Gora / / 14,466 20,130 19,753 24,691
Makedonija 46,731 59,401 70,678 76,768 65,696 68,323
Albanija 1340 4232 3527 1783 847 2,973
ukupno CEFTA 1,579,711 1,682,156 2,060,364 2,392,410 1,683,200 1,834,457
u % ukupnog izvoza 27.9 28.0 29.1 28.9 26.8 26.8
www.trademap.org; http://www.bhas.ba

Region zemalja CEFTA (ex SFRJ, bez Slovenije sa Albanijom) je relativno najvaniji za
Crnu Goru, sa 40% ukupnog izvoza i 45% ukupnog uvoza 2010. Zahvaljujui i suficitu u
izvozu usluga Crna Gora belei ogroman deficit u robnoj trgovini. Srbija je najvaniji
partner, dok i BIH, Hrvatska i Slovenija imaju veliki znaaj.

0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
30.0
35.0
Hrvatska Srbija BIH Nemaka Italija Grka Slovenija
uvoz izvoz

Grafikon 5.
Najvaniji spoljnotrgovinski partneri Crne Gore 2009 (u % ukupnog izvoza i uvoza)
http://www.monstat.org/userfiles/file/spoljna%20trgovina
Od 2005. do 2010. ostvaren je, zahvaljujui snanoj ekonomskoj krizi, proseni godinji
pad robnog izvoza Crne Gore od 3,1% (kumulativno za 14,4%). Istovremeno, uvoz je,
ipak, beleio rast od 10,1% (kumulativno 62%), povezanom sa snanim prilivom kapitala
34

u zemlju do polovine 2008. Izvoz u CEFTA zemlje smanjen je u istom razdoblju
kumulativno za 20% (-4,4% proseno godinje), dok je robni uvoz porastao 82,4%
(12,8% proseno godinje).

Tabela 13.
Robni izvoz i uvoz CG u zemlje CEFTA i druge velike izvozne partnere 2005-10.
u hiljadama evra
2005 2006 2007 2008 2009 2010p
Ukupni izvoz 369,000 441,000 455,000 416,000 276,982 316,036
CEFTA 158,513 141,114 131,590 147,432 127,946 126,500
u % ukupnog izvoza 40.5 34.0 35.2 38.9 46.2 40.0
Albanija 2,440 4,145 6,429 5,666 6,085 7357
BiH 16,987 18,410 16,473 19,841 17,816 16,115
Makedonija 655 1,190 747 878 1,364 1,023
Hrvatska 5,904 7,488 5,815 4,911 9,124 4,200
Srbija 132,527 109,881 98,270 101,454 77,295 79,500
UMNIK Kosovo 0 0 3,856 14,681 16,262 17,890
Ukupni uvoz 1,043,000 1,457,000 2,073,000 2,530,000 1,654,044 1,687,125
CEFTA 368,306 502,418 696,291 883,076 648,702 671,900
u % ukupnog uvoza 36.7 35.2 54.5 55.6 44.5 45.2
Albanija 2,007 3,957 10,701 17,947 8,802 8,362
BiH 26,140 42,823 76,960 114,558 91,123 136,685
Makedonija 12,156 16,704 22,949 29,279 20,439 23,484
Hrvatska 36,521 64,013 83,984 109,826 80,916 78,489
Srbija 291,403 374,816 500,699 609,149 446,088 423,784
UMNIK Kosovo / / 961 2,175 1,219 1,158
http://www.monstat.org/userfiles/file/spoljna%20trgovina

Hrvatska je drugi najvei izvoznik u region CEFTA posle Srbije i trei najvei uvoznik
(posle BiH i Srbije). Pad uvoza BiH je uticao na pad suficita Hrvatske u 2009. Hrvatska
ostvaruje suficit u trgovini sa svim zemljama CEFTA izuzev sa Makedonijom. Za
Hrvatsku je CEFTA tri i po puta relativno znaajnija kod izvoza (skoro 19% ukupnog
izvoza 2010) nego kod uvoza.

Tabela 14.
Robna razmena Hrvatske sa zemljama ZB i svetom 2005-10, u hiljadama evra
Izvoz Hrvatske 2005 2006 2007 2008 2009 2010p
Svet 7,044,027 8,260,448 9,017,165 9,599,212 7,510,067 8,809,309
ukupno CEFTA 1,406,917 1,577,534 2,010,053 2,263,659 1,604,746 1,652,888
u % ukupnog izvoza 20.0 19.1 22.3 23.6 21.4 18,8
Uvoz Hrvatske 2005 2006 2007 2008 2009 2010p
Svet 14,903,270 17,116,782 18,843,392 20,883,720 15,203,053 14,792,571
ukupno CEFTA 616,854 817,290 944,596 1,045,443 778,447 822,818
u % ukupnog uvoza 4.1 4.8 5.0 5.0 5.1 5,6
www.trademap.org

Budui da je Hrvatska ve 2000. bila trgovinski otvorena zemlja ona za razliku od Srbije
i BIH nije mogla da ima snane stope rasta. U prvoj deceniji 21. veka robni izvoz rastao
je proseno godinje u evrima 6,2% (kumulativno 83%), a uvoz 5,7% proseno, a zbirno
75%. Kada se posmatra period 2005-2010. stope rasta su skromnije, proseni rast izvoza
35

bio je 4,6% (kumulativno rast za etvrtinu), a uvoz je 2010. praktino jednak uvozu iz
2005. Izvoz u CEFTA zemlje iznosio je u istom razdoblju kumulativno 17% (3,3%
proseno godinje), a robni uvoz 33,4% (5,9% proseno godinje).


Grafikon 6.
Geografska struktura izvoza Hrvatske 2009
www.trademap.org

Albanija je relativno najmanje (ne raunajui minorno uee Moldavije) ukljuena u
trgovinu CEFTA, ali je i njoj, poput ostalih zemalja, duplo vei znaaj ovih zemalja za
izvoz (14% 2009) u odnosu na uvoz (inae, Italija i Grka su najvaniji trgovinski
partneri Albanije; na strani izvoza sve vaniji partner postaje Kosovo). U periodu 2005-
2010. robni izvoz rastao je proseno godinje u evrima 18,8% (rast 2,4 puta), a uvoz
11,5% proseno, a zbirno 172%. Izvoz u CEFTA zemlje kumulativno je porastao 104%
2005-2009, a uvoz iz zemalja CEFTA sporazuma 175% istovremeno.












Tabela 15.
Razmena Albanije sa CEFTA i ostalim velikim trgovinskim partnerima 2005-09
u hiljadama evra
2005 2006 2007 2008 2009
36

Ukupni izvoz Albanije 528,536 630,963 786,208 920,878 780,074
Izvoz u CEFTA 53,591 70,691 113,332 185,019 109,041
u % ukupnog izvoza 10.1 11.2 14.4 20.1 14.0
Izvoz u Nemaku 17,582 19,922 19,201 24,671 26,603
Izvoz u Italiju 382,854 458,170 535,191 569,420 489,931
Izvoz u Tursku 9,094 7,996 17,735 17,704 4,314
Izvoz u Grku 55,326 60,596 65,468 81,021 57,603
Izvoz na Kosovo 18,075 23,107 35,262 59,633 58,438
Ukupni uvoz Albanije 2,099,221 2,433,810 3,064,661 3,568,517 3,261,286
Uvoz iz CEFTA 79,292 125,835 227,558 317,901 218,484
u % ukupnog uvoza 3.8 5.2 7.4 8.9 6.7
Uvoz u Nemaku 114,119 137,832 168,087 216,787 210,758
Uvoz u Italiju 615,566 683,376 830,809 945,234 850,883
Uvoz u Tursku 157,333 185,437 222,323 212,905 209,749
Uvoz u Grku 345,260 382,637 446,813 522,043 505,581
Uvoz na Kosovo 5,240 12,643 20,081 21,106 26,133
www.trademap.org

Makedonija je u tranziciju ula u prvoj polovini 90-ih tako da je 2000. bila relativno
otvorena zemlja, te su visoke stope rasta, za razliku od Srbije i BIH, bile nerealne. U
prvoj deceniji 21. stolea robni izvoz rastao je proseno godinje u evrima 5,2%
(kumulativno 66%), a uvoz 5,9% proseno, a zbirno 77%. Kada se posmatra period 2005-
2010. stope rasta su skromnije, proseni rast izvoza bio je 7,7% (kumulativno rast za
45%), a uvoz je 2010. za 8,3% (kumulativno 49%). Izvoz u CEFTA zemlje iznosio je u
istom razdoblju kumulativno 48% (8,1% proseno godinje), a robni uvoz 49% (8,3%
proseno godinje).

Tabela 16.
Robni razmena Makedonije sa svetom i zemljama CEFTA
u hiljadama evra
2005 2006 2007 2008 2009 2010p
ukupni izvoz iz Makedonije 1,639,058 1,911,058 2,448,487 2,714,435 1,929,923 2373805
CEFTA 508,034 642,345 723,466 963,385 717,270 750122
u % ukupnog izvoza 31.0 33.6 29.5 35.5 37.2 31.6
ukupni uvoz iz Makedonije 2,591,960 2,995,261 3,813,679 4,681,581 3,616,095 3854757
CEFTA 300,309 330,237 464,966 537,728 445,949 447152
u % ukupnog uvoza 11.6 11.0 12.2 11.5 12.3 11.6
www.trademap.org

Relativni znaaj CEFTA zemalja je oko puta vii kod izvoza nego uvoza. Veliki
trgovinski suficit 2009. (272 milliona evra) kompletno moe biti objanjem suficitom sa
Kosovom (275 milliona evra). Suficit u robnoj razmeni Mekedonija sa zemljama
Zapadnog Balkana je blago povean u 2010. godini.

37

0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
10.0
12.0
14.0
16.0
18.0
izvoz 5.7 9.1 3.2 0.9 3.1 15.1 16.7 8.1 1.5 0.7 10.8
uvoz 2.3 8.1 0.9 0.4 0.5 0.5 10.3 7.2 5.0 10.6 8.7
HRV SRB BiH CG ALB KOS NEM ITA TUR RUS GR

Grafikon 7.
Struktura robne razmene Makedonije 2009
(glavni patneri i sve zemlje Zapadnog Balkana)
www.trademap.org

UMNIK Kosovo obavlja jednu treinu totalne spoljne trgovine sa CEFTA zemljama. To
upuuje da Kosovo ima jednako nizak nivo pokrivenosti uvoza izvozom sa CEFTA kao i
sa ostatkom sveta. Kosovo je inae jedna od retkih teritorija sa rastom uvoza u 2009;
takoe, Kosovo belei i snaan rast izvoza u isto vreme. Makedonija je najvei izvoznik
na Kosovo, dok i Nemaka ima snaan rast izvoza na Kosovo i vrlo je verovatno da e
postati najvei izvoznik na ovu teritoriju verovatno 2011. Srbija, iako pokazuje lagan
porast izvoza na ovu teritoriju, u procentualnom smislu ima opadajui znaaj za
snadbevanje Kosova.

U drugoj polovini prve deceniji 21. veka robni izvoz Kosova rastao je proseno godinje
u evrima ak 41,7% (povean je 5,7 puta), ali je injenica da on poeo sa vrlo niske baze
i da je njegov iznos po stanovniku vrlo skroman, odnosno daleko manji nego to je sluaj
sa praktino svim evropskim zemljama. Uvoz je imao proseni rast od 10,8%, a
kumulatinvo je povean za 67%. Robni izvoz u CEFTA zemlje iznosio je u istom
razdoblju kumulativno 129% (18% proseno godinje), a robni uvoz 63,6% (10,3%
proseno godinje).










38

Tabela 17.
Robni izvoz i uvoz Kosovo u zemlje CEFTA i druge velike izvozne partnere 2005-10.
u hiljadama evra
Izvoz UNMIK-Kosova 2005 2006 2007 2008 2009 2010p
Svet 48,939 110,774 165,112 198,463 165,328 279,339
Hrvatska 928 1,123 1,837 793 2,151 2,654
Srbija 8,158 20,910 19,280 9,893 3,504 2,894
BIH 3,411 5,126 5,287 5,919 1,206 2,719
Makedonija 10,828 9,734 17,384 20,046 17,355 24,441
Crna Gora 743 2,207 2,913 3,770 3,084 2,974
Albanija 5,240 12,643 20,081 21,106 26,133 31,414
ukupno CEFTA 29,308 51,743 66,782 61,527 53,433 67,095
u % ukupnog izvoza 59.9 46.7 40.4 31 32.3 24
Nemaka 3,222 3,878 15,165 5,122 7,512 10,034
Italija 5,608 10,102 8,177 46,012 7,512 87,447
Turska 1,037 1,668 2,018 3,108 6,511 9,957
Grka 5,445 3,918 7,826 10,836 240 67
Slovenija 1,231 4,515 4,290 6,304 2,857 6,063
Uvoz na UNMIK Kosovo 2005 2006 2007 2008 2009 2010p
Svet 1,180,022 1,305,879 1,576,186 1,928,236 1,935,541 1,970,325
Hrvatska 24,975 28,074 38,982 49,985 58,544 53,760
Srbija 152,257 191,053 222,534 208,951 210,901 224,325
BIH 18,450 18,465 29,838 38,747 59,739 79,889
Makedonija 220,148 257,754 237,895 346,536 291,837 286,661
Crna Gora 6,411 17,800 15,063 13,789 13,059 9,727
Albanija 18,075 23,107 35,262 59,633 58,438 66,038
ukupno CEFTA 440,316 536,253 579,574 717,641 692,518 720,399
u % ukupnog izvoza 37.3 41.1 36.8 37.2 35.8 36.6
Nemaka 129,892 123,540 155,411 196,594 239,328 267,483
Italija 50,411 56,132 57,654 74,322 86,818 81,794
Turska 85,438 97,076 101,855 128,463 141,134 139,618
Grka 47,572 37,616 63,902 81,403 78,958 107,016
Slovenija 54,998 56,001 62,420 66,762 90,549 67,473
www.trademap.org and Statistical office of Kosovo












39

Gravitacioni model i referentne studije
o efektima zona slobodne trgovine
Gravitacioni model, koji meri razliku izmedu potencijalne i stvarne trgovine, pokazuje da
Srbija ima prostora za poveanje razmene sa Hrvatskom i Albanijom, dok je razmena sa
BiH, Makedonijom i Crnom Gorom znatno iznad potencijala. Jasno je da razmena sa
zemljama bive Jugoslavije ne moe biti ni na priblino visokom nivou kao u okviru
nekadanje zajednike drave, ali e zbog kulturoloke slinosti, starih privrednih veza i
prepoznavanja robnih marki od strane potroaa trgovina biti olakana. Najveu prepreku
trgovini predstavljaju brojne necarinske barijere. Pored toga, mnogi ''osetljivi''
industrijski proizvodi nisu obuhvaeni CEFTA sporazumom (carine na njih se fazno
smanjuju) kao ni agrar, ni usluge (na emu se ine napori).

Treba pomenuti i brojne studije, koje ukazuju da usled relativno male industrijske baze,
sa visokim uvoznim ogranienjima (pre integracije), efekti od integrisanja nerazvijenih
zemalja su negativni. Najee se ovi efekti empirijski utvruju, jer usled dejstva
ekonomske geografije (ekonomija obima) industrijska proizvodnja tei da se koncentrie
u najveoj ili najrazvijenijoj zemlji u integraciji, sa negativnim posledicama po druge
zemlje u integraciji. To je verovatno i osnovni razlog zato veina regionalnih
ekonomskih integracija izmeu nerazvijenih zemalja nije uspela, i trajala je relativno
kratko. Iskustvo velikog broja sporazuma o slobodnoj trgovini izmeu zemalja u razvoju,
prema Venablesu
19
, ukazuje na neke primere u kojima integracija promovie divergenciju
tj. skretanje trgovine (kao npr. Istono-afriko zajedniko trite
20
). Vremenski bliskiji
primeri ukljuuju koncentraciju industrije, trgovine i usluga okolo Guatemala City-ja i
San Salvadora u Centralno amerikom zajednikom tritu i Abidana i Dakara u
Ekonomskoj zajednici zapadne Afrike.
21


Regionalno ekonomsko integrisanje zemalja sa niskim dohotkom najverovatnije e,
prema Venablesu, dovoditi do divergencije u razvoju ukljuenih zemalja iz najmanje dva
razloga: (1) obino zemlja u sporazumu o slobodnoj trgovini koja ima komparativne
prednosti najudaljenije od svetskog proseka je pod najveim rizikom od nastupanja
preusmeravanja tokova trgovine. Stoga, ukoliko grupa zemalja sa niskim dohotkom
formira zonu slobodne trgovine, postojae tendencija da lanice sa najniim prihodima
imaju realni gubitak prihoda usled preusmeravanja trgovine; (2) aglomeracione sile tee
da dovedu do prostorne klasterizacije aktivnosti. Tendencija da ove sile dovedu do
velikih koncentracija ekonomske aktivnosti bie izraenija u zonama slobodne trgovine
koje formiraju siromane zemlje, u odnosu na integracije razvijenih zemalja. To e biti

19
Venables A.J. Regional Integration Agreements: a force for convergence of divergence (1999) World
Bank WP 2260, str. 3.
20
Verovatno je najbolje dokumentovan primer procesa koncentrisanja industrije u starom Istono-afrikom
zajednikom tritu. Uganda i Tanzanija su utvrdile da svu korist od Istonog afrikog zajednikog trita
prisvaja Kenija, koja je proizvodila vie od 70% industrijskih proizvoda i izvozila rastui procenat
industrijskih proizvoda, u odnosu na njena dva relativno manje razvijena partnera. Zajedniko trite je
kolapsiralo u 1977. jer nije uspelo da zadovolji siromanije lanice da imaju oekivani udeo u koristima.
21
Guatemala i El Salvador sada imaju vie od 80% dodate vrednosti industrije u CACM, u odnosu na 68%
u 1980. I u Ekonomskoj Zajednici Zapadne Afrike kombinovani udeo Obale Slonovae i Senegala u
dodatoj vrednosti industrije povean je sa 55% u 1972. na 71% u 1997. godini.
40

dodatna snaga divergencije u nivoima razvijenosti kod zona slobodne trgovine zemalja u
razvoju, pri emu relativno bogatije zemlje ostvaruju koristi na tetu siromanijih. Ovaj
proces divergencije u razvoju trebalo bi da bude privremen i nastupa usled dejstva
aglomeracionih ekonomija. Uzvodne i nizvodne veze su dovoljno snane tako da firme u
siromanim zemljama odluuju da se lociraju blizu jedne drugima, u jednoj zemlji.

Treba imati na umu i da brojne empirijske analize koji pokazuju da zone slobodne
trgovine izmeu malih ekonomija dovode do preusmeravanja i manjeg kreiranja trgovine
(indikativno je negativno iskustvo MERCOSUR-a, zone slobodne trgovine atlantskih
zemalja June Amerike). Pored toga, porast trgovine moe usloviti i poveanje
nejednakosti izmeu zemalja regiona jer bi se bogatije drave nale u povoljnijoj poziciji.
Treba pomenuti i nalaze koji upuuju na iskustva doskoranjih zona slobodne trgovine u
regionu centralne Evrope i Baltika, koje su pomogle rastu regionalne trgovine ali su imale
vrlo ogranien domet na smanjivanju zavisnosti od EU tj. ublaavanja relacije centar -
periferija u razmeni.

Inae, regionalna ekonomska integracija je posebno dobra solucija za zemlje manje i
srednje veliine (kakva je Srbija), koje su viskoko zavisne od meunarodne trgovine.
Kratkoroni, i u manjoj meri srednjoroni, trokovi mogu biti vei od koristi, ali koristi
pristiu u manjim obrocima. Na dui rok, ukupne koristi od ekonomske integracije su
vee od trokova. Ukupni efekti integracije su znaajniji od merljivih ekonomskih
veliina i oni se mogu shvatiti kao priirenje mogunosti i razvojnih potencijala. Kada je
u pitanju EU budunost snage integracionih zamaha e zavisiti od podizanja efikasnosti i
meunarodne konkurentnosti evropske privrede, konvergencije u produktivnosti i
dohocima izmeu zemalja, politikog jedinstva meu zemljama, odnosno usklaivanja
suprostavljenih interesa.
22
EU, iako nema vojsku, ima brojne instrumente meke moi:
trgovinske koncesije, razvojnu pomo, preferencijalno zaduivanje kod EIB. Primarni cilj
trgovinske politike EU jeste da dobije najbolju pogodnost za evropske proizvoae i
potroae, tako to dobija pristup tritima treih zemalja dok povremeno titi svoje
trite (mada tvorci politike EU nikada ne bi prizanali da su protekcionisti). Cilj razvojne
politike jeste da se pomogne siromanim zemljama, naroito onima istorijski vezanim sa
dravama lanicama EU, da ekonomski rastu, ali ne uz rizik izglaganja evropskih
politiki osetljivih sektora veoj konkurenciji.
23









22
Antevski M, 2008, Regionalna ekonomska integracija u Evropi, Beograd.
23
Dinan D, 2009, Sve blia Unija, - Uvod u evropske integracije, Slubeni glasnik, Beograd. str 490.
41

Perspektive spoljne trgovine u regionu Zapadnog Balkana:
mogui kvantitativni i kvalitativni pomaci
Uzimajui u obzir relativno niski nivo spoljne trgovine Srbije sa nekim od zemalja u
okruenju kao i oekivani nastavak rasta ukupne domae spoljnotrgovinske razmene (koji
je 2010. bio impozantan; 21% u evrima) realno je da e u 2011. i narednih godina biti
nastavljen trend porasta trgovine sa zemljama regiona (IMF-october 2010- projektuje rast
volumena izvoza i uvoza ZUR u 2011, od 9-10%, budui da je Srbija 2010, bila znatno
uspenija od proseka rasta izvoza ZUR, 2011 bi se mogla oekivati stopa rasta ukupnog
robnog izvoza u evrima od 11-16%). To e, pored ostalog, biti uslovljeno i pojaanim
prilivom stranog kapitala (odnosno dolaskom transnacionalnih kompanija, od kojih dobar
deo planira izvoznu ekspanziju u blie okruenje). Imajui u vidu projekcije iz studije
MAT-a i FREN-a koje ukazuju da bi izvoz trebalo da ima dvocifrene stope rasta u drugoj
deceniji 21. veka, dok e rast izvoza na trite CEFTA biti za oko dva procentna poena
nii u proseku, realno je pretpostaviti da e doi do laganog smanjivanja udela zemalja
regiona ZB u razmeni. Ovo nije neoekivano budui da postoji izvesna saturiranost
posebno trita na kojima Srbija ostvaruje najvei izvoz. I stopa rasta uvoza iz zemalja
ZB mogla bi biti neto nia od stopa rasta ukupnog uvoza u narednoj dekadi.

Ne treba oekivati da e CEFTA dati snaan podstrek privredama Zapadnog Balkana,
posebno ne u poreenju sa povezivanjem sa EU koje je od krucijalne vanosti za sve ove
drave, ali e na srednji i dugi rok koristi (nie cene, ekonomija obima, kvalitetnija robna
ponuda, utede zbog male prostorne distance) biti vee od trokova. Zemlje regiona imaju
tehnoloki zastarele industrije, meusobno konkuriu u izvozu u EU i praktino nemaju
toga puno da ponude jedne drugima. Najvie koristi od bescarinskog prostora e imati
kompanije sa relativno kvalitetnom ponudom koje e na ovaj nain lake doi do novih
potroaa, dok e glavni gubitnici biti preduzea koja su preivljavala zahvaljujui
oteanom nastupu konkurenata iz okruenja na domaem tritu. U svakom sluaju,
ujedinjavanje usled konkurencije EU ima malo smisla, imajui u vidu relativno skori
ulazak svih zemalja ZB u EU, kao i meusobnu konkurenciju pri izvozu na trite EU.

Tokom 2010 Srbija je obavljala ulogu predsedavajueg CEFTA. Teite rada bilo je na
liberalizaciji usluga, stvaranju jednakih uslova za investiranje, otvaranju trita javnih
nabavki, kao i veoj zatiti prava intelektualne svojine. U 2009 u toku predsedavanja
Crne Gore, Srbija je postigla napredak u bilateralnim pregovorima o punoj liberalizaciji
razmene poljoprivrednih proizvoda (od 2011 ak 72% proizvoda e biti osloboeno
carine, dok e artikli, koji se uvoze na temelju dogovorenih kvota imati znatno manje
carinske stope).

Zvaninici zemalja ZB svesni su da bre pristupanje EU zahteva regionalnu ekonomsku
saradnju i reforme trita. Duge, komplikovane i netransparentne procedure na graninim
prelazima, skupa i obimna testiranja i kontrole i nedostatak akreditovanih laboratorija za
kontrolu roba koje prelaze granicu, najvee su necarinske barijere koje usporavaju
trgovinsku saradnju u regionu. I dalje postoje brojne prepreke za realizaciju regionalne
ekonomske integracije, stvaranje monih regionalnih maloprodajnih kompanija,
regionalnoj trgovinskoj ravnotei , uticaju velikih investitora.
42


Od 2011 dalja liberalizacija trgovine poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima u
regionu treba da stupi na snagu. Necarinske prepreke, posebno one koji se odnose na
tehnike barijere i fitosanitarne mere, trebalo bi da budu ukinute od 2011. Oekivano je
da se uskoro usvoje mere kojima bi se neke od barijera, pre svega meusobno
nepriznavanje sertifikata o kvalitetu (sanitarni, fitosanitarni, veterinarski) poljoprivrednih
proizvoda, uklonile. Postignuti su i naelni sporazumi o koordiniranom korienju
pretpristupnih fondova iz IPA programa, naroito komponente III, IV i V, koje pruaju
mogunosti za dinamiziranje privrednog rasta i saradnje.

Zdravkovi (2006, 2010) pokazuje da zemlje Jugoistone Evrope (CEFTA plus Bugarska
i Rumunija) zaostaju oko deceniju za zemljama Centralne Evrope (lanicama EU od
2004) u procesu prilagoavanja svojih proizvodno-izvoznih struktura potrebama trita
EU, mereno kako indeksom slinosti izvoznih ponuda tako i indeksom trgovinske
komplementarnosti.
24
Ove zemlje su dominantno orijentisane na robnu razmenu sa EU
(preteno sa Nemakom i Italijom), i imaju visok stepen slinosti izvoznih ponuda te
nemaju ta jedni drugima da ponude. Rezultati obrauna indeksa slinosti izvoznih
ponuda potvruju tezu o odsustvu proizvoda koje bi zemlje u regionu ponudile jedne
drugima. Najnii stepen slinosti imaju Makedonija sa BiH, i Srbija sa Albanijom.
Osnovni razlog je preterana specijalizacija Makedonije i Albanije u izvozu radno-
intenzivnih proizvoda, sa jedne strane, i specijalizacija BiH i Srbije u izvozu resursno-
orijentisanih proizvoda, sa druge strane. Srbija ima najvei stepen slinosti izvoza sa
Bugarskom, dok sa ostale etiri zemlje, osim Albanije, ima priblino jednako sline
izvozne strukture.

Osnovni ciljevi, nedavno promovisanog
25
, izvozno-orijentisanog rasta Srbije do 2020
(uzimajui kao baznu 2008) su: ostvariti prosenu godinju stopu rasta izvoza robe i
usluga od 13,5% dostiui udeo izvoza robe i usluga u BDP-u od 65% (to podrazumeva
rast vrednosti izvoza robe i usluga sa 8,5 milijardi evra u 2009. na 34,2 milijarde
konstantnih evra u 2020); izvoznim rastom povecati udeo razmenljivih sektora u
formiranju BDP-a; smanjiti spoljnotrgovinski deficit sa 15,5% u 2009. na 12% u 2020; u
strukturi izvoza poveati uee razmenljivih dobara sa veim udelom novododate
vrednosti. Dostizanje udela od 65% izvoza robe i usluga u BDP-u, sa sadanjih manje od
30%, zahteva temeljan zaokret u makroekonomskoj politici. Izbegavanje snane realne
aprecijacije dinara je vaan preduslov da se takav zaokret dogodi. Glavne pretpostavke da
se ciljevi izvozne orijentacije ekonomije dostignu jesu: nastavak evropskih integracija i
intenziviranje ekonomske saradnje u regionu CEFTA.

S obzirom na to da Srbija ima veoma diversifikovanu ponudu proizvoda u malim
koliinama, transportni trokovi deluju ograniavajue na izvoz na udaljena trita. U

24
Osnovni ekonomski razlozi za CEFTA sporazum su oekivanje koristi od ekonomije obima usled
opsluivanja uveanog zajednikog trita. Ipak, mnotvo je radova koji ukazuju na relativno ograniene
mogunosti za postizanje pozitivnih ekonomskih efekata integrisanja usled niskog stepena razvijenosti,
mereno per capita dohotkom.
25
Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije 2011-2020. Autorski tim okupljen oko asopisa
MAT Ekonomski institut, Beograd; Kvartalni monitor; FREN, Ekonomski fakultet, Beograd.
43

trgovini sa zemljama CEFTA - Srbija ostvaruje suficit (zahvaljujuci dobroj trinoj
poziciji u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i UMNIK Kosovo), dok se stepen pokrivenosti
uvoza izvozom smanjuje sa geografskom distancom od Srbije.

Do 2020. ne treba oekivati bitnije promene u pogledu izvoznih destinacija. Istina, udeo
EU i zemalja ZND-a trebalo bi da se povea, a u zemlje CEFTA da se smanji. Rast udela
izvoza u EU bie posledica rasta intraindustrijske trgovine, a u ZND korienja
povoljnog trgovinskog pristupa tritima tih zemalja. Pad udela zemalja CEFTA, pri
oekivanom visokom rastu vrednosti izvoza, bie posledica relativne zasienosti trita
postojeim nivoom razmene. Apsolutni rast vrednosti izvoza bie posledica intenziviranja
robne razmene izmeu zemalja gde je ona ispod potencijalnog nivoa (Srbija - Hrvatska,
Federacija BiH - Srbija, Republika Srpska - Hrvatska...), kao i obnavljanja proizvodne
saradnje.

Tokom druge decenije 21. veka, usled zajednike izloenosti spoljnim rizicima, Srbija bi
sa zemljama ZB trebalo da razvija to bliskiju ekonomsku saradnju, obnavljajui stare i
formirajui nove proizvodno-procesne veze. Dolazak npr. nemakih, slovenakih ili
italijanskih proizvoaa u Srbiju, kako bi kroz cenovnu konkurentnost zadrali trine
pozicije u EU, i osvojili trea trita, primer je pozitivnih dogaaja u pravcu
normalizacije ekonomskih odnosa i stvaranja novih potencijala za spoljnu trgovinu.
Razvoj ekonomske saradnje sa UMNIK Kosovom je potreban kako bi preduzea iz Srbije
zadrala trine pozicije koje na ovoj teritoriji ve imaju. Loi politiki odnosi su uticali
da Makedonija i Nemaka postanu vei izvoznici od Srbije, i da se udeo Srbije u
ukupnom uvozu UMNIK Kosova smanji sa 22% u 2002 na upola manje 2010.

Procene iznesene u studiji Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije 2011-
2020ukazuju na mogue stope rasta izvoza u zemlje koje danas ine CEFTA sporazum
u narednoj deceniji. Naime, pri godinoj stopi rasta robnog izvoza od 10,6% 2008-2020,
robni izvoz u CEFTA rastao bi neto sporije 8,6% (u EU neto bre 11,1%), pa bi se udeo
CEFTA smanjio sa treine 2008 na 27% 2020.
26
















26
http://www.fren.org.rs/attachments/074_003%20Restrukturiranje%20i%20Izvozna%20Orijentacija%20Pr
ivrede.pdf
44

I zvori:

Antevski M, 2008, Regionalna ekonomska integracija u Evropi, Beograd.
Dinan D, 2009, Sve blia Unija, - Uvod u evropske integracije, Slubeni glasnik,
Beograd. str 490.
IMF, World economic outlook statistical database
Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije 2011-2020; Autorski tim
okupljen oko asopisa Makroekonomski tendovi i analize Ekonomski institut u
Beogradu i Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika; Fond za razvoj
ekonomske nauke, Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Uprava carina Srbije; izvod iz baze podataka;
Venables A.J. Regional Integration Agreements: a force for convergence of
divergence (1999) World Bank WP 2260, str. 3.
Zdravkovi M, 2006, Stepen slinosti i komplementarnosti izvozne ponude Srbije
sa zemljama Jugoistone Evrope, zemljama Centralne Evrope i uvoznom tranjom
EU
http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01article
id=502&cntnt01origid=83&cntnt01returnid=54
ivojinovi D, U potrazi za zatitnikom - Studije o srpsko-amerikim vezama
1878-1920, Albatros, Beograd, 2010.
http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php (RZS)
www.trademap.org
http://www.fren.org.rs/attachments/074_003%20Restrukturiranje%20i%20Izvozn
a%20Orijentacija%20Privrede.pdf
http://www.wto.org/english/news_e/news10_e/stts_01dec10_e.htm