LINOST I SPORT

Br. 17/02 Psihologija danas, Ni Prof, dr Petar Kostic psiholog

ta povezuje one koji iskau iz ispravnog aviona, one koji jure loptu u dresu sa dravni gr!o na
ledia, one koji tre pored reke za svoji pso, one koji se uz uziku ili !ez nje znoje, diu"i, sasvi
nepotre!no, te#ke terete, kao i one koji se loataju stepeni#te do desetog sprata, a li$t radi% Naravno,
poveuje i& injeni'a da oni koriste sopstveno telo, njegove i#i"e, kosti i tetive da !i radili to #to rade(
)akle, svi oni zive $iziki aktivni ivoto( * ovo tekstu, svi su na oni jednako dragi i sve "eo i&
zvati+ +sportistia+
Samo tri okolnosti testiraju konane granice pojedinca u svakoj drutvenoj zajednici: rat, sport i seks (Ijubav),
upravo tim redom, a sve ostalo je uglavnom "abokreina" naih ivota !u i tamo, poneke drutvene grupe imaju "sre"u"
da jednolinu povrinu proticanja dana i no"i zatalasaju zemljotresi, poari, poplave ili ekstremistike politike partije,
odnosno radikalne vo#e $aime, razvoj civilizacije uglavnom znai da je pojedinani ivot sve dosadniji iz generacije u
generaciju, zato to drutvene institucije nastoje da pojedincu ivot uine to je mogu"e lagodnijim i jednostavnijim
%agodnost i jednostavnost u velikoj meri podrazumevaju neupotrebu tela (&izike snage) u pojedinevoj svakodnevici '
druge strane, prosean ljudski vek je sve dui i dui (akle, ljudi sve vise ive bez valjanijih razloga za to, osim banalnog
nagona za trajanjem )oe li im sportska aktivnost obezbediti "alibi" da ive tako dugo, ak i ako nemaju nameru da
njihovo ime u#e u srednjokolske udbenike* (a li sport potpomae psiholoki razvoj njegovih aktera*
Odnos izme#u sporta i osobina linosti moe se razmatrati, polaze"i od dve &unkcije &izike aktivnosti:
1. +ptebioloka &unkcija &izike aktivnosti ,potreba naeg tela je nain njegovog optimalnog &unkcionisanja u
svakodnevnom ivotu, a neupotreba vodi ka slabljenju -otpuna neupotreba, na primer kod
povreda, ima za posledicu potpunu dezintegraciju i "topljenje" mii"ne mase .izika aktivnost je osnova &izikog zdravlja
/valitet ukupne ljudske delatnosti je determinisan mogucnostima naeg tela , psiholokom smislu, telo sa svim njegovim
potencijalima je jedan od etiri bazina oslonca linosti (-reostala tri su -0I-1(1$23 dru#tveni ,priarni i sekundarni- grupaa,
.IL/0N/0 sa svi njegovi $unk'ijaa ,opaanje, pa'enje, rezonovanje i dono#enje odluka- i S1R23, 10R3 i N3)3, odnosno orjenta'ija ka !udu'nosti ,videti
#ire u 4erger, 5667-(
(akle, jedan od puteva duevnog isceljenja void preko tela, pa je uticajna psihoterapijska struja u savremenoj
psihopatologiji i psihijatriji zasnovana na telu i to nije nikakva moderna umotvorina, ve" je bila poznata i starim 4elenima
("u zdravom telu je zdrav duh") ,pravo je nedostatak tela i telesne svesnoti sutinsko ogranienje inteligentnih maina
2. (ruga, speci&inija, &unkcija dinamikih potencijala tela vezana je za prilago#avanje pojedinca svetu rada i
pro&esije $aime, ak i u savremeno doba, mnoge su ljudske delatnosti nezamislive bez primerene
&izike sposobnosti, a neka zanimanja su upravo njome ograniena (odbrana, proizvodnja, zabava itd), dok neka druga,
mada su potpuno automatizovana zahtevaju velike "rezerve ivog organizma", "zlu ne trebalo" (piloti, mornari)
Ve i! o"ih u"odnih ra!matranja, !dra"ora!umski je o#ra"dano #ret#osta"iti da #ostoje "e!e i odnosi i!rr$e%u li&nosti, u
#siholokom smislu, i s#ortske akti"nosti, u $i!i&kom smislu. Prema 'ejnu, a u "e!i uti(aja oso)ina li&nosti i s#ortskih intereso"anja
#ostoje &etiri #aradigme*
1. '-+0!'/I-+53!$I6I I '-+0!'/I 73!301$I ', '%I5$I
Pr"o stano"iste t"rdi da li&nost odre%uje s#ortske akti"nosti* oso)e i!"esnog li&nosnog sklo#a )a"i(e se s#ortom, a one druge, sa
druga&ijim oso)inama, ne(e.
2. -+53!$I6I$I', '%I5$I, 73!301$I 23',
+ o"om drugom #ola!itu sadr,ana je ideja da s#ort gradi oso)ine li&nosti s#ortiste. -akle, su#rotno od #r"e hi#ote!e.
..PO/01N232 S42/N2, 73!301$I $I', '%I5$I
1ree gledite "eli da odre%ene oso)ine uti&u da neko !a#o&ne da se )a"i nekim o)likom s#orta, a s#ort sa s"oje strane menja i
modelira oso)ine li&nosti.
5.PO/01N232 $I', '%I5$I, 73!301$I $I', '%I5$I
+ &et"rom stano"itu negira se s"aka "e!a i!me%u li&nosti i s#orta. Nara"no, #siholokim istra,i"anjanjima su testirane s"e &etiri
hi#ote!e, ajedino nes#omo je da &et"rta hi#ote!a nije ta&na, mada ne #ostoji saglasnost koja je od #r"e tri naj"ie "aljana. -akle,
s#ortisti jesu, kao li&nosti, #o nekim s"ojst"ima sli&ni me%uso)no i ra!li&iti od nes#ortista #o tim istim s"ojst"ima. 'oje su to
oso)ine koje krase s#ortiste6
7i (emo #rika!ati re!ultate jednog istra,i"anja 89a"elka i 4a!are"i(, 1:;1< u kome je is#itano uku#no 117= oso)a
odrasle do)i ra!deljenih u tri #odu!orka* "rhunski s#ortisti 8N>277<, standardni s#ortisti 8N>51.< i nes#ortisti 8N>5::<. Vrhunski
s#ortisti su )ili na(ionalnog ranga, standardni lokalnog, a nes#ortisti se nisu ni indi"idualno, ni organi!o"ano )a"ili )ilo kojom
s#ortskom akti"nou. Psiholoki instrument kojim su s"i is#itani )io je, i!me%u ostalih, 'atelo" in"entar li&nosti 1=P? koji, kao to
mu samo ime ka,e, meri 1= $aktora li&nosti. 3ak na de"et od 1= li&nosnih $aktora na%ene su manje ili "ise !na&ajne ra!like i to na
$aktorima @ 8"isoka kristali!o"ana inteligen(ija<, 3 8sna,an ego<, A 8sna,an su#erego<, 9 8stralji"ost<, i 8otra nara"<, 7
8orijenta(ija na st"arnost<, O 8s#okojst"o<, B2 8orijenta(ija na druge ljude< i B. 8"isoko samo#oto"anje<. Pro$il li&nosti s#ortista
8"rhunskih i standardnih< u odnosu na nes#ortiste dat je na sli(i.
3C10 D @ 3 0 ? A 9 2 4 7 N O Bl B2 B. B5
s#ortisti E.5 7.0 =.E =.1 =.1 =.1 E.= 5.: E.E E.= E.7 E.1 =.1 E.1 E.5 E.=
nes#ortisti E.E =.2 =.0 =.0 =.0 E.7 E.7 E.: E.: E.: E.= E.; =.0 E.7 E.E E.;
Slika: Uporedni profili sportista i nesportista na Katelovom testu 16PF
Sada emo #otanko #rika!ati oso)ine i s"ojst"a li&nosti s#ortista, a #ose)no $unk(ionalnost o"ih oso)ina u
s"akodne"i(i.
7I'+/+ 8 (visoka kristalizovana inteligencija)
O)dareni su smislom !a a#straktno miljenje, )istrinom uma, )ogatst"om kulturnih na"ika, "elikim
!nanjem o s"etu oko se)e i )r!im u&enjem i! iskust"a.
Skloni su da, u #onaanju 8koje je skoro redo"no usmereno jasnom (ilju<, #re#reke #re"a!ila!e #rimenom
nau&nih metoda i logi&ke anali!e.
+ me%uljudskoj komunika(iji #rih"ataju ne$ormalnost, dajui #rednost sutini st"ari.
1e,e #ismenom i!ra,a"anju, ja"nim nastu#ima i #o!i"aju se na F nau&ni metodF. Vole da &itaju, #onekad
i )eletristiku.
Poteno #ri!naju li&ne neus#ehe i #ora!e* )e! ra(ionali!a(ija i G(e#anja dlake na &et"oroG 8kada se radi o
slo,eniin #ro)lemima i elegantnim reenjima, koja sami nisu "ideli, dok im drugi na njih nisu uka!ali<.
3ene inteligen(iju, !nanje i o)ra!o"anje.
2maju "isoke intelektualne as#ira(ije, kulturoloke ela)oraeije sa estetskom osetlji"ou !a jednosta"ne
st"ari.
F'ristali!o"ana inteligen(ijaF je onaj as#ekt o#tih s#oso)nosti koje se !asni"aju, #re"ashodno, na
nasle%u, ali se ja"ljaju i narastaju #od uti(ajem kulturnog miljea. -akle, nije realno t"rditi da s#ortska
akti"nost ra!"ija inteligen(iju, ali ona s"akako #oma,e da se dostignuti ste#en ra!"oja inteligen(ije odr,i do
du)oke starosti. Prednost #o)u%i"anja inteligentnog #onaanja u s#ortu, nas#ram s"akodne"nih #ro)lemH
situa(ija, je u tome to je Fs druge straneF akti"an i kreati"an ljudski um koji nam F#ra"i #ro)lemeF. Cutina,
tri"ijalnost i #red"idi"ost s"akodne"i(e umeju da Fotu#e otri(uF inteligentnih reenja. S druge strane,
us#ora"anje )r!ine od"ijanja kogniti"nih i meta)oli&kih #ro(esa tokom starenja organi!ma dodatno nas
F!aglu#ljujeF. Dkti"an 8s#ortski< ,i"ot us#ora"a o)e tenden(ije. -a !aklju&imo, #r"a #aradigma o)janja"a
"e!u i!me%u s#ortske i inteligentne akti"nosti* inteligentnije oso)e ,ele da akti"nije ,i"e.
7I'+/+ 6 (snaan ego)
I Stalo,eni su, istrajni, #ostojani, !reli, odlu&ni i kontrolisani.
I 2 oni umeju da menjaju ras#olo,enja ali na #red"idlji", o)jekti"no o&eki"an na&in.
I Odlikuje ih us#eno #re"a!ila,enje tekoa i #ro)lema, realna #ro(ena situa(ija, a !atim donoenje )r!ih
odluka koje se u#orno i energi&no s#ro"ode u delatnosti.
I +s#eno odr,a"aju radni elan u drut"enoj gru#i, ne #oka!uju !nake nerealnog umora, &ak ni $i!i&kog
umora i #ri du,em #siho$i!i&kom na#re!anju.
I 'ontroliu s"oja oseanja i us#eno rea"aju emoti"ne #ro)leme, #a i onda kada #ostoje i!u!etno sna,na
u!)u%enja Fis#od #o"rineF.
2 o"a dimen!ija #onaanja, "einski kontrolisana nasle%erriF, tangirana je akti"nim ,i"otom i u
$i!i&kom #ogledu. Sta)ilnost reago"anja, kak"a god da nam je data genetskom o#remom, s#ortskim stilom
,i"ota )i"a o#lemenjena i stimulisana. Onima koji je imaju nedo"oljno, s#ort #odaruje sti(anje, a njome "e(
)ogate oso)e )i"aju s#ortskim ,i"otom jo )ogatije. -rugom #aradigmom se o)janja"a "e!a i!me%u
s#ortske li&nosti i i!"orne (rte 3.
7I'+/+ 9 (snaan superego)
I Odlikuje ih unutranji Fkategori&ki im#erati"F, #ostojani nadli&ni (ilje"i i ideali, unutranji i!"or !a)rane
greho"a, moralna i $i!i&ka hra)rost, s#remnost da se is#unja"a du,nost, odgo"ornost i marlji"ost,
emo(ionalna !relost i u#orno F dr,anje redaF.
I
8
Skloni su o!)iljnim #lano"ima utemeljenim na st"arnosti, a okreriutim us#ehu. @iraju !a #rijatelje tako%e
"redne i samima se)i sli&ne ljude.
I 1a&ni su i sa"esni u o)a"e!ama.
I Cealisti&ni su, #rakti&ni, ne!a"isni u #ristu#u i rea"anju #ro)lema.
I Strogo "ode ra&una o li&nom us#ehu i s"ojoj drut"enoj re#uta(iji.
I 'ada se ogree, nenamerno, o drugoga, umeju #rema toj oso)i da )udu #reterano #o#ustlji"i 8!)og
ose(Ganja kri"i(e<. 1ada mogu da )udu i!mani#ulisani.
3rta A s"akako je re!ultat sredinskih uti(aja. 2 u ,i"otu, kao i u s#ortu, #oto"anje F#ra"ila igreF je
uslo" regularnosti, a i!"orna (rta A, u#ra"o, #odr,a"a #ridr,a"anje #ra"ilima, ma odakle da ona i!"iru.
Nara"no, so(ijali!a(ijska $unk(ija s#orta uo#te nije s#orna. 3ak i oso)e koje nisu ule u s#ort )a u!orno
moraine, njime )i"aju #otkre#ljene da se #onaaju regularno i sa"esno. +kratko, drugo od gore istaknutih
o)ra!a(a "e!e li&nosti i s#orta o)janja"a odnos (rte A i akti"og ,i"ota.
$I'/+ 4 (straljivost)
I 'arakterie ih nesta)ilnost, )r!o ja"ljanje ose(aja u!nemirenosti i ugro,enosti, #raeno )urnim
emo(ionalnim is#olja"anjem.
I Oni su o)!irni #rema autoritetima 8i! straha<, skloni su oseanju manje "rednosti i nemaju samo#ou!danja.
I 2maju mali )roj #rijatelja, #oka!uju smetnje u samois#olja"anju, #o"la&e se u se)e i nisu !aintereso"ani !a
su#rotni #ol.J0 Skloni su usamljeni&kim #oslo"ima, a na i!a!o"e situa(ije reaguju tr!anjem i !astraenou.
I Stidlji"i su, neiskreni i! straha, srame,lji"i, kruti i o)u!dani, #romiljeni i )ri,lji"i, !at"oreni su #a
i!)ega"aju da kontaktiraju sa ljudima.
I Skloni su #asi"noj agresiji i ne#rijateljst"u, #o"la&e se u se)e i! !)i"anja, a i delimi&no 8selekti"no<
odr,a"aju kontakte sa st"arnou koja ih okru,uje.
Na #r"i #ogled, nije o&eki"ano da Fkuka"i&lukF, a ne hra)rost )ude odlika s#ortista. 7e%utim, "alja
imati na umu da je i!"oma (rta 9, diktirana snagom #arasim#atikusa, dakle genetski. 9a"elka i 4a!are"i
koriste mehani!am kom#en!a(ije da )i o)jasnili !ato s#otisti nisu Fmom(i )e! straha i maneF. -akle, mnoge
oso)e, oseajui se manje "rednim #od #ritiskom ugro,a"anja, okre(u se s#ortu da )i tako ra!"ile adek"atne
sklo#o"e odgo"ora na o#asnost, #retnju i nei!"esnost. S#ortski ,i"ot ih Fu&iF hra)rosti. 1re(Gi hi#oteti&ki
model "e!e o)janja"a !ato se )ioloki manje ot#omi organi!mi okreu s#ortu. S#ortski #o&etni(i su u
ra!li&itoj meri ot#orni na stres, ali ih s#ortski ,i"ot ujedna&uje i &ini me%uso)no sli&nim, a time i ot#omim na
ugro,a"anja.
$I'/+ I (otra narav)
I S"ojst"ene su im i "idlji"e (rte (ini!ma, ne#ot&inja"anja, samokontr#le, realnog #ro(enji"anje st"ari i
doga%aja, odsust"o mate, samodo"oljnost i &"rstina 8,ila"i su i istrajni<.
I Oni "ladaju oseanjima.
I Otri #ostu#(i kojima su 8"ero"atno< )ili #od"rgnuti u #orodi&noj o)u(i 8"as#itanju i so(ijali!a(iji< i!gradili
su u njema suro"i reall!am i s#artanske k"alitete.
I FStoje na !emlji o)ema nogamaF, hra)ro se suo&a"aju sa s"etom oko se)e i
"
s#remni su da samokontrolom
i samo#ou!danjem #re"a!i%u #re#reke i sa"ladaju osuje(enja.
I Vero"atno su )ili gru)i i od)ojni u mladalat"u. Vode emoti"no jednosta"an ,i"ot #odre%en ra!umu i
g"o!denoj logi(i.
I 7#gu da )udu neotesani i neosetlji"i, ali i )e! mogunosti da !amiljGaju )udua stanja st"ari i doga%anja.
I Ne reaguju sentimentalno na $i!i&ki in"aliditet ili histeri&ne reak(ije drugih 8F ne "eruju su!amaF<.
I Ske#ti&ni su na kulturoloke ela)ora(ije, otmenost i etike(iju.
I Cado ih #rimaju u drut"o, jer umeju da ra!umno organi!uju rad gru#e, ta god da je #redmet
!ajedni&kograda.
I 2maju do)ar kontakt sa realnou H st"ari #ro(enjuju jednosta"no i logi&no.
I 'arakteriu ih FmukeF oso)ine* otrina, &"rstina, "o%enje ra&una o se)i, samo!ado"oljnost i samostalnost.
+o#te nije neo&eki"ano da s#ortske ti#o"e odlikuje otrina i )eskom#romisnost u nastu#u i
#onaanju. S#ort jeste igra, ali i )or)a. + )or)i #o)e%uje, i!me%u ostalog, i nesentimentalna distan(a #rema
#roti"niku. 3"rst odgo"or na i!a!o", u! #oto"anje #ra"ila, odre%uje du,inu #re,i"lja"anja u s#ortskoj )or)i.
Ne #ostoji nadmo(G nijednog modela o)janjenja o"e "e!e. 1a&nije re&eno, #r"a i tre(a hi#ote!a su skoro
jednako "alidne u njenom o)janjenju.
$I'/+ ) (orijentacija na stvarnost)
I Okrenuti su s#ol.janosti i #rakti&nom.
I Skloni su da #odlegnu #risilnim mislinia 8o n(#o"oljnom doga%anju< ili da nes"esno &ine neke mehani&ke
radnje kada su #od o#tereenjem.
I O#re!ni su, !a)rinuti i stre#lji"i, #a su im #onekad !ato i intereso"anja su,ena.
I Ne gu)e gla"u u kriti&nim situa(ijama.
I @e! o)!ira na st"arni us#eh, o"ak"i ljudi mogu da )udu us#eni u #ro$esionalnoj karijeri.
S#ort je realna akti"nost, od"ija se Fo"de i sadaF. Nije nemogue da unutranji ,i"ot, "irtuelna
Fst"arnostF i mata imaju mesta u s#ortu kao i u ,i"otu, ali s"e to )i"a o)jekti"no testirano. Oni &ija je mata
nedis(i#lino"ana, ni&im ograni&enai #re&esto neutemeljena )i"aju gu)itni(i u s#ortu, kao i u ,i"otu. S#ort
nas #ri"odi realnosti i #rih"atanju #rakti&nih i o)jekti"no #ro"erlji"ih reenja. -akle, drugi model "e!e
odgo"ara !ato su s#ortisti realisti&ne i nemato"ite oso)e.
$I'/+ + (spokojstvo)
I Srda&ni su, #rilagodlji"i, samo#ou!dani i sigurni u se)e, Fjakih ,i"a(aF, tr#elji"i su na s"e "rste
ugro,a"anja i s#oso)ni da F i!a%u na KLMNF sa #ro)lemima ,i"ljenja, !adr,a"ajui #ri torn "edrinu duha i
emoti"nu sta)ilnost.
I Vole j ednosta"nost i elegan(ij u o&iglednih r eenj a.
I Nisu osetlji"i na ras#olo,enje gru#e, #a se dea"a da ih sredina od)a(i #re nego to oni sami u"ide
#ostojanje #ro)lema. 'ao mlade, odlikuje ih samou"erenost, mirnoa, #ou!danost i !ado"oljst"o so)om.
Dkti"an ,i"ot, #re#un i!a!o"a i su&elja"anja tera 2jude da ga #odn#se )e! oseanja kri"i(e !a
u&injeno i )e! gri,e sa"esti !ameu&injeno. Nije neo)i&no da u#ra"o to s"ojst"o ra!d"aja
s
s#ortiste od
nes#ortista. @a"ljenje s#ortom njego"e akti"ne u&esnike &ini o#utenim i sta)ilnim u #ora!ima, a mirnim u
#o)edama. Para$ra!iraju(i jednu #o!natu misao, mo,emo re(i da su s#ortisti do"oljno jaki da u&ine s"e to je
u njiho"oj moi u aktuelnoj situa(iji, do"oljno ra!umni da ne #okua"aju nemogue i do"oljno mudri da
ra!likuju st"arno od mogueg i, to jeste naj"a,nije, da !adr,e ra"note,u kada 8i ako< se is#osta"i da su
F#o)rkali lon&i(eF.
$isko :
;
(orijentacija na druge ljude)
I Oa"isni su od drut"ene sredine i naklonosti drugih oso)a.
I Odani su so(ijalnim gru#ama kojima #ri#adaju i !ato "ise "ole da rade i odlu&uju u !ajedni(i* do)ri su
sled)eni(i.
I Ne #oseduju samostalnost i hra)rost #red"odnikaP na#roti", neodlu&ni su i nesamostalni u miljenu i
#onaanju.
I +sled nesamostalnosti i neod"a,nosti skloni si #omodarst"u i imitiranju dominantnih trendo"a u #ollti(i i
sta"o"ima.
+slo"no re&eno, usamljeni&ko tr&anje #o #arku, i!olo"ano #u(anje u metu u streljat"u, $ud)al
#re#un gru)ih slu&ajnih sudara i )oks, #un namernog udaranja, su #odjednako Fkolekti"niF s#orto"i. Ca!lika
je u tome koliko su kolekti"iteti #risutni i dodirlji"i dok se akti"nost od"ija. -rugim re&ima, eki#e i ne
moraju da )udu st"arne, "a,no je da one #ostoje ili, jo "ise, da samo Fu #rin(i#uF mogu da #ostoje. @iloH
kakoH)ilo, akti"an s#ortski ,i"ot njego"e u&esnike &ini sau&esni(ima u nekom drut"enom doga%anju,
u#uuje jedne na druge, #o"ea"a u!ajamnu !a"isnost i nesamostalnost. +#ra"o to, u#uenost i !a"isnost od
drugih u akti"nom ,i"otu, &ini #rirodnom "e!u i!me%u o"e i!"orne (rte i li&nosti.
$isko :
<
(visoko samopotovanje)
IPonekad od)ijaju da "ide !ahte"e sredine u kojoj ,i"e, ne #rih"ataju F #ra"ila igreF, #a su u suko)u sa
autoritetima.
ICuko"ode se so#st"enim #ro(enama i odlukama, a na os#ora"anja odgo"araju emoti"no i t"rdogla"o.
IPonekad su ne#a,lji"i #rema drugima, manje o)!irni #rema autoritetima i, uo#te, ne#osluni.
I+ slu&aju da se njiho"e li&ne #otre)e suko)e sa !ahte"ima ili normama sredine, ra!reenje suko)a odredie
li&ne #otre)e na utr) uti(aja i! sredine.
IVise "ole da sami na%u i #onude reenja, #a i onda kada #ostoje tu%a, mo,da &aki)olja.
IPre"i%aju realne !ahte"e, is#olja"ajui emo(ionalno #onaanje koje nije sao)ra,eno drut"enim normama i
u neskladu je sa #rotokolom 8kada on#ostoji<.
I Skloni su da uleu ili se u#liu u kon$liktne situa(ije.
2ntegriui ra!like s#ortista i nes#ortista na i!"ornim (rtama B2 8#re"last kolekti"i!ma< i B. 8dominiranje
indi"iduali!ma<, mo,emo !aklju&iti da je s#ortska akti"nost idealno okru,enje !a ura"note,en ra!"oj
#o,eljnih, kako gru#nih 8drut"enih* #o"erenje u druge i sradnja sa njima<, tako i indi"idualnih 8li&nih*
oslanjanje na samog se)e i "o%enje ra&unao se)i< karakteristika.
7a koliko s#ort )io gru#ni doga%aj, a #ostignue kranisano na#orima s"ih u&esnika 8od trenera, na"ija&a,
do reali!atora<, u"ek ima mesta !a #ojedina&ne !"e!de. Sla"a i #o!natost #ojedin(a, makar i ne )ile
#lanetame, "e( samo do ni"oa Qmoje uli(eF, u"ek su jojedan od ra!loga !a s#ortsku Fkr", !noj i su!eF.
-akle, kolekti"nost s#ortskih doga%aja ne isklju&uje indi"idualni #e&at njego"ih u&esnika. +kratko, s#ortisti
i "ise nego drugi ljudi "ole da se ogledaju u drut"enom ogledalu. 1o #o"a(a"a njiho"u indi"idualnost i
nar(isoidnost. -akle, nije neo)i&no da s#ortisti se)e o#isuju u terminima gore na"edene i!"orne (rteB..
Pregledni rado"i 'ejna i saradnika i! 1:72., ra!likuju se od nala!a 9a"elke i 4a!are"i(a utoliko to 'ejn t"rdi da rela(ije li&nosti
8merene testom 1=P?< i $i!i&ke s#oso)nosti 8)r!ina, snaga i i!dr,lji"ost< "alja istra,i"ati multi"arijantnim metodama 8kanoni&kom
korela(ionom anali!om<, dakle ne linearno korela(ijskim na(rtima, !ato to F..."e!a )i"a maksimalno is#oljena onda kada se
#ojedina&ne mere li&nosti i $i!i&kih s#oso)nosti na odgo"araju(i na&in kom)inuju u kom#leksne $aktoreF 8'ejn, str. 1:=<.
Nae istra,i"anje, mada i!"reno druga&ijom metodologijom i instrumentarijem i na )itno ra!li&itim u!or(ima, u gla"nim
(rtama #ot"rduju o"a istra,i"anja. Naime, Dna i Oli"era Videti rad !"# $or%evic u ovom &ro'u( su is#itale ;1 "e,)a&i(u
$itnes klu)a F1o# $ormF i! Nia, u irokom ras#onu 1= do E. godine 8#rosek 2E< i .7 oso)a ,enskog #ola koje nisu "e,)ale.
Primenjeni su #siholoki instrumenti 0PBH5. i P20/RCS, a naj"a,nije ra!like su date u donjoj ta)eli.
)*+, -*UP. ,S t/test 0na1a'nost
-rugi me ljudi smatraju ,i"ahnom oso)om, #unom
#o!iti"ne energSe
.7 5.0=17 1.:1: .0E7
;1 5..E15 2...E .021
Ne #o!najem nikoga s kim ne )ih imala ta da
#ri&am
.7 2.=5;= H2.107 .0.7
;1 ..25=: H2.071 .052
Ono to drugi ljudi na!i"aju F#ra"a lju)a"F !a
mene je, #re s"ega, Fdo)ar seksF
.7 1.270. H..10: .002
;1 1.:E0= H5.11= .000
2nkor#ora(ija* #o"erenje u druge ljude i drut"ene
institu(ije, #redanost gru#ama kojima #ri#ada
.7 2.;7=E 2.=57 .00:
;1 ..=21= 2.7E0 .007
Orijenta(ija* dinami&nost ,i"ljenja,
nes#utanost do,i"lja"anja i a"anturi!am u
drut"enoH$i!i&kom okru,enju
.7 1.:1;: H..=E5 .000
;1 2.777; H..;=. .000
Ce#roduk(ija* drut"enost, #otre)a !a
)liskou i to#linom u! i!ra,ene
heteroseksualne #otre)e
.7 1.E;:1 H..2.1 .000
;1 2..57; H..521 .000
2 nae s#ortu #redane dame su #oka!ale sklo# oso)ina li&nosti sli&an "elikom )roju s#ortista i! na"edenih istra,i"anja* ot"orenu
drut"enost, domina(iju, otresitost, dinami&nost i i!)alansiran odnos na dimen!iji RD s#ram -C+A29 4R+-2.
Oaklju&ujemo da )a"ljenje s#ortom, osim !dra"st"enoH$i!i&kih )oljitaka, ima i s"oje #siholo.ke, istaknute, #o,eljne i h"ale
"redne #rednosti.