Jugoslovenske ideje

Ideja o ujedinjenju jugoslovenskih naroda i stvaranju zajednike drave je modernog doba i javlja
se razvitkom drutvenih odnosa, raspadom feudalizma, slabljenjem osmanlijskog carstva i
habzbzurke monarhije i snaenjem graanskih slojeva u jugoslovenskim zemljama. Jugoslevenske
ideje pratilo je shvatanje o istorijskoj povezanosti jugoslovenskih naroda i o njihovoj etnikoj
srodsnosti.
ovoljno na raanje ideja o ujedinjenju uticala su ujedinjenja !emake i Italije, strah od
teritorijalnih irenja graninih drava na raun etnikog prostora Jugoslavije.
Jugoslovenska ideja razvijala se razliito u jugoslovenskim dravama kao vid nacionalnog
preporoda u "rvatskoj i #loveniji, a u #rbiji u dve varijante$ istono kao vizija ujedinjenja #rba i
%ugara u zajednikoj dravi a zapadno kao ideja o stvaranju jugoslovenske drave pod vostvom
#rbije & opisana '()). u !aertaniju, Ilije *araanina+.
#vetozar ,arkovi- je imao ideje o balkanskoj federaciji.
.a jugoslovenske narode pod austo/ugarskom ideje o ujedinjenju su se postavljale kao pitanje
stvaranja jugoslovenske jedinice u sastavu "abzburke monarhije ili ujedinjenja van njenih granica.
Jugoslovenska ideja se nije javljala ravnomerno u svim delovima Jugoslavije. 0 ruralnim
podruijima ideje o ujedinjenju zastupala je malobrojna intelektualna zajednica1 2onfesionalne
granice su delile narode pre nacionalnog sazrevanja naroda i crkva je strahovala od gubljenja
uticaja.
Jugoslovenska strujanja probijala su se kroz pansrpske i panhrvatske ideologije a koncept i program
ujedinjenja odreivali su ideoloki stavovi njenih nosioca. !osioci ideja i programa ujedinjenja su
zavisno od drutvenih snaga ije su interese zastupali, tako propagirali ujedinjenje kroz reavanje
poloaja jugoslovenskih naroda, ili revolucijom protiv austro/ugarske i 3urske ili okupljanjem
nekih jugoslovenskih zemalja oko #rbije, kao dravnog jezgra.
Jugoslovenske ideje je ugroavala 4ustro/ugarska i nemaki imperijalizam uopte, koji je teio da
se preko %alkana probije na istok.
0 trenutku javljanja jugoslovenskih ideja nezavisne drave su bile 2raljevina #rbija i kneevina i
2raljevina 5rna *ora & od '6'7.+.
4tentat na nadvojvodu 8ranca 8erdinanda 9(.jun '6').
4ustro/0garska je nameravala da slomi #rbiju, presee njeno irenje i izlazak na more i onemogu-i
joj da postane odluuju-i faktor balkanske politike.
4neksiona kriza '67(. i carinski rat su bili samo neki od pritisaka.
osle balkanskih ratova 4ustro/0garska je morala da se suoi sa uve-anom i snanijom #rbijom i
strahovala je od njenog ujedinjenja sa 5rnom *orom i njenog pretvaranja u oslonac ruske balkanske
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
politike i povezivanjem sa ostalim silama 4ntante, koje su se trudile da zaustave agresivni nemaki
imperijalizam.
4ustro/0garska je ak imala ideju trijalistikom ureenju dela svog carstva kako bi zaustavila
irenje ideje o ujedinjenju i kako bi suzbila uticaj srpske nezavisnosti na okolne zemlje.
<atna stranka je planirala da vojno porazi #rbiju kako bi jugoslovensko pitanje reila u okviru
,onarhije i kao povod za takav napad iskoristili su atentat na nadvojvodu 8ranca 8erdinanda u
#arajevu, za objavu rata.
Italija je takoe bila veliki protivnik jugoslovenske ideje zbog svojih pretenzija na jadranskoj obali1
=atikan takoe nije pruao podrku idejama ujedinjenja zbog straha od prevage pravoslavlja i plaio
se bi kroz tu dravu dolo do prodora ruske politike u >vropi.
=elike sile nisu bile za to da se srui 4ustro/0garska zbog ravnotee prema <usiji. #rbija i 5rna
*ora su do kraja '6'?. ratovale sa 4ustro/0garskom potpomognutom nemakim i bugarskim
snagama.
#rpska vlada i jugoslovenski odbor
#rpska vlada se toko rata, preko 2osova, 5rne *ore i 4lbanije povlaila tako da su izbegnute jo
ve-e ljudske rtve a rat je nastavljen na solunskom frontu.
#rpska vlada, pod presednitvom !ikole ai-a, rade-i u sloenim meunarodnim uslovima je
krajem '6'). donela deklaraciju u !iu, poznatu kao !ika deklaracije o ujedinjenju svih
jugoslovenskih naroda u zajedniku dravu, kao neposredni ratni program. !ikom deklaracijom
izjednaena je @velika srpska stvarA sa @srpsko/hrvatsko/slovenakim plemenomA.
!ika deklaracija i njeni ciljevi predoeni su saveznicima a srpska dijaspora je krenula u irenje tih
ideja u >vropi. Ivan ,etrovi-, 8ranc otonjak, bra-a Julio i <emito *ramzi- bili su potmognuti
finansijski da razvijaju povoljno javno mnjenje o jugoslovenskoj ideji.
Jugoslovenski odbor bio je organ u inostranstvu koji je odravao veze sa srspkom vladom, zastupao
je jugoslovenske ideje. 8ormalno je konstituisan u arizu '6'?. i istupao je kao zastupnik
nacionalnih ideja u sastavu 4usto/0garske ali je bio lien mogu-nosti da neposredno utie na
politiki ivot #rbije.
#rpska vlada je inspirisala stvaranje jugoslovenskog odbora ali je on imao manji uticaj i nije
raspolagao vojnim snagama, mada je bilo pokuaja da se formira dobrovoljaka garda, to nije bilo
odobravano od srpske vlade.
Jugoslovenski odbor bio je nehomogeno politiko telo, unutar kojeg je dolazilo do sukoba razliitih
nacionalnih ideja.
8rano #upilo je zajedno sa 4ntom 3rumbi-em bio jedan od najaktivnijih emigranata, boraca protiv
italijanskog teritorijalnog irenja.
Jugoslovenski odbor je, bez obzira to nije bio meunarodno priznat, obavio vane zadatke u irenju
nacionalne propagande i uticaja na javno njenje u zvaninim krugovima 4ntante.
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
#rpska vlada i jugoslovenski odbor sukobili su se oko karaktera ureenja budu-e drave i statusa
odbora. !ikola ai- se pozivao na pravo naroda na samoopredeljenje & smatraju-i da je to sredstvo
borbe za razbijanje 4ustro/0garske a ne naelo budu-e drave+1 #rpska vlada je gledala na
jugoslovenski odbor kao na podreeno politiko/propagandno telo u slubi jugoslovenskog
programa #rbije, odbacuju-i zahteve 4nta 3rumbi-a da se Bdbor prizna kao ravnopravni inilac u
procesu ujedinjenja1 Jugoslovenski odbor je, na elu sa #upilom, pokrenuo pitanje jugoslovenskog
pitanja iz hrvatske perspektive, zahtevaju-i da u narednoj etapi #rbija sprovede reforme kojima bi
se spreila srpska prevlast.
ai- je bio nosilac ujedinjenja po srpskom programu a #upilo je pokuavao da napravi hrvatski
program ujedinjenja koji je podrazumevao #rbiju iz '6'C. & sa ,akedonijom i =ojvodinom+,
"rvatsku & sa #lavonijom i Dalmacijom+, #loveniju, %i" i 5rnu *oru.
Krfrska deklaracija 20.jul 1917.
Doneena je na 2rfu od strane predstavnika buroazije jugoslovenskih naroda.
2ompromisni dokument u kojem su doli do izraaja ustupci srspke vlade i Jugoslovenskog odbora.
#rpska vlada nije priznala jugoslovenski odbor kao ravnopravnog lana u procesu ujedinjenja. ai-
je deklaraciju smatrao @manifestacionim aktomA. redstavnici obe strane bili su saglasni u tome da
su #rbi, "vrati i #lovenci jedan narod.
2rfskom deklaracijom srpska vlada je prihvatila ideju ujedinjenja tri naroda po principima
samoopredeljenja, dok je jugoslovenski odbor prihvatio monarhistiko ureenje sa vladavinom
srpske dinastije.
2rsfka deklaracija podrazumevala je 2raljevinu #rba, "rvata i #lovenaca kao ustavnu, demokratsku
parlamentarnu monarhiju sa srpskom krunom na elu.
Majska deklaracija
Doneena od strane CC predstavnika jugoslovenskog odbora u bekom parlamentu.
Izjanjavala se za ujedinjenje #rba, "rvata i #lovenaca u nezavisno dravno telo, pod ezlom
"abzburko/Eorenske dinastije. 3o je dalo manifestaciji katoliki karakter.
.naaj majske deklaracije je u tome to je ideju jugoslovenstva izdigla iznad provincija i dala joj
internacionalni karakter.
osle majske deklaracije u #loveniji se javio snaan nacionalni pokret koji je isticao zahteve za
samostalno-u Jugoslovena. '6'(. 4ustro/ugarske vlasti su zabranile svaku agitaciju za ,ajsku
deklaraciju.
#ile 4ntante nisu pristajale na ruenje 4ustro/0garske ali je ruenje ,onarhije podrazumevalo
stvaranje Jugoslavije, tako da su iz istih razloga odbacivale ideje o ujedinjenju.
Drave 4ntante su do '6'(. prihvatale reforme u 4ustro/0garskoj i davanje teritorijalnih ustupaka
jugoslovenskim narodima. #tvaranje nove drave protivreilo je interesima Italije, njenim
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
spoljnopolitikim planovima i dravnom irenju.
=udro =ilson je u svojih @') taakaA predloio tipino polovino reenje koje nije moglo da
zadovolji jugoslovenske narode po austro.ugarskom vla-u.
#tvaranje #"#
'6'(. kada su sile 4ntante prihvatile ruenje 4ustro/0garske u .agrebu je stvoreno !arodno =ije-e,
kao tre-i faktor na politikoj sceni jugoslovenskog ujedinjenja, pored Jugoslovenskog odbora i
vlade 2raljevine #rbije.
!arodno vije-e inili su 4nton 2oroec, predsednik, #vetozar ribi-evi- i 4nte aveli-, stariji kao
potrpedsednici1 =ije-e je odbacilo ponudu cara o "rvatsko/ugarskoj nagodbi. "rvatski sabor je
raskinuo dravno/pravne odnose i veze izmeu 2raljevine "rvatske, #lovenije i Dalmacije sa
2raljevinom 0garskom i 5arevinom 4ustrijom.
F/6. novembra '6'(. u Genevi sastali su se vlada 2raljevine #rbije, !arodno =ije-e i Jugoslovenski
odbor i njihovi predstavnici su doneli deklaraciju koja se izjanjavala za ujedinjenje #rba, "rvata i
#lovenaca u nedeljivu dravnu celinu.
Genevska deklaracija je predviala formiranje zajednikog ministarstva kao meovitog tela sa
zadatkom da organizuje zajedniku dravu do formiranja ustavotvorne skuptine1 0 tom prelaznom
periodu funkcionisale bi dve vlade srpska i vlada !arodnog vije-a.
ai- je prihvatio dravni provizorijum od stvaranja zajednikog ministarstva do donoenja ustava,
konfederalnu organizaciju i faze dravnog ivota sa dve ravnopravne vlade i ostavio otvoreno
pitanje oblika vladavine.
rotiv ai-a & srpske vlade+ su bili predstavnici !arodnog vije-a, Jugoslovenskog odbora i srpske
opozicije kao i sile 4ntante. 3ako je dolo do odstupanja od srpskog programa jugoslovenskog
ujedinjenja.
oto drava #"# nije bila u stanju da brani svoje granice one su bile pod pritiskom Italijana i
!arodno =ije-e je bilo primorano da zatrai srpsku vojnu pomo-1 #rpske trupe su prele #avu i
odbranile krajnje granice jugoslovenske teritorije.
=elika !arodna skuptina #rba, %unjevaca i ostalih #lavena je '6'(. u !ovom #adu donela
rezoluciju o prikljuivanju =ojvodine #rbiji1 odgorika =elika narodna skuptina je ubrzo uradila
isto, donela rezoluciju o ujedinjenju sa #rbijom pod dinastijom 2araorevi-a.
2rajem '6'(. !arodno vije-e alje uputstva & !aputak !arodnog =ije-a+ kao spisak uslova za
ujedinjenje, predviaju-i da konanu organizaciju nove drave odredi sveopta narodna skuptina
#"#, dvotre-inskim preglasavanjem.
0stavotvorna skuptina je trebala da donese ustav, odredi formu vladavine i unutranje dravno
ureenje.
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
Delegacija #"# nije se drala !aputka !arodnog =ije-a zbog pritiska i italijanske ofanzive na
Jadranu, priznala je monarhijsko ureenje i dinastiju 2araorevi-a.
'.decembra '6'(. regent 4leksandar je proglasio ujedinjenje #rbije sa zemljama nezavisne drave
#"# u jedinstveno kraljevstvo #rba, "rvata i #lovenaca.
3ime su zaobiena reenja i @zakopaniA problemi o obliku vladavine, oduzimaju-i budu-oj
ustavotvornoj skuptini karakter suverene ustanove.
!ain ujedinjenja otkrivao je interese srpske graanske klase za hegemonijom kao i
partikularistika shvatanja drugih nacionalinh buroazija.
!acionalna struktura #"#
0 kraljevini je po popisu iz '69'. bilo oko '' miliona stanovnika od ega oko 9 miliona nacionalnih
manjina$ !emaca, ,aara, <umuna, #lovaka, <usa, 4lbanaca, oljaka i drugih.
!arodi se nisu dobro meusobno poznavali zbog vievekovne razliite istorije tokom koje su bili
podeljeni pod Bsmanskom i 4ustro/0garskom imperijom, nacionalno podeljeni i konfesionalno
polarizovani.
!arodi u 5rnoj *ori i #rbiji su do ujedinjenja iveli u nezavisnim dravama, privredno i kulturno
nerazvijeni pod centralizovanom vla-u.
Bgraniena monarhija, !arodna #kutina i arlament u #rbiji bile su jedinstvena pojava na teritoriji
Jugoslavije.
0 5rnoj *ori vladavina !ikole I etrovi-a je bila patrijarhalna i trpela je veliki otpor od mladih i
sve bolje obrazovanih generacija.
!arodi koji su bili pod 4ustro/0garskom nisu mogli samostalno da se razvijaju, tako da su u novoj
dravi morali da sarauju politiki i javni radnici formirani u nejednakim dravnim i politikim
strukturama, sa razliitim idejama, razdvojeni verom, obrazovanjem i ivotnim iskustvom.
Do ujedinjenja #rbija je bila centralistiki i unitaristiki ureenja, nacionalno homogena i skoro bez
nacionalnih manjina.
"rvati su imali razvijenu dravnu tradiciju, stare ustanove i izgraen politiki sti. 3okom razvijanja
jugoslovenskih ideja u "rvatskoj je preovladavala ideja o ujedinjenju bez prevlasti i sa velikim
nepoverenjem u srpske namere1 ostojao je veliki strah da Jugoslavija ne bude proirena #rbija.
0 #loveniji rimokatolika crkva je imala direktan uticaj preko vladaju-e #lovenske ljudske stranke.
!arodi koji su inili #"# nalazili su se na razliitim nivoima razvijenosti jer je ,onarhija vie
razvijala privredu svojih srednje/evropskih teritorija.
0 #rbiji su malo razvijeniji bili sever i omoravlje, dok su zapadna i istona #rbija & sa izuzetkom
%ora+ i juna & osim Eeskovca+ iveli od sitne trgovine, zanatstva, narodne radinosti...
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
3urska vlada je na 2osovu, u ,akedoniji i #andaku ostavila neizbrisivi trag zaostalosti.
#elo u #"#
4grarna karta #"# je prikazivala velike posede u =ojvodini, "rvatskoj i #lavoniji a #rbija je bila
zemlja malih parcela.
0 najve-em delu 2raljevine selo je bilo nerazvijeno i zatvoreno za uticaje sa strane, pod jakim
dejstvom starinske tradicije a u nekim delovima 5rne *ore sa tragovima plemenske strukture.
.bog nerazvijenog sistema obrazovanja u delovima #rbije, 5nre *ore, ,akedonije, %i", u
#andaku i na 2osovu nepismenost je bila masovna.
!acionalni problemi u #"# i nasleeni problemi
#tanovnitvo 2raljevine #"# je pripadalo razliitim veroispovestima i pripadalo je razliitim
konfesijama.
!ajvie je bilo pravoslavaca, pa rimokatolika i na kraju muslimana. #rpska pravoslavna crkva je
nastala '6'6. ujedinjenjem pravoslavnih crkava na teritoriji 2raljevine i podravala je hegemoniju
srpske buroazije, zastupaju-i stav da su #rbi izabrana nacija, da je dinastija 2araorevi-a
ustanovljena u narodu, da je pravoslavlje autentina vera a organizacije pravoslavne crkve
@narodnaA.
3okom HHI jugoslovenski narodi se sticajem okolnosti nalazili na suprotnim stranama i ova
injenica kasnije nije mogla lako da se izbrie.
Bd ratnih vojnih dezertera austrougarske vojske stvarane su dobrovoljake jedinice koje su tokom
rata popunjavale srpsku vojsku.
2raljevina je nasledila rasparan pravni sistem koji se ogledao u postojanju vie pravnih podruija
na istoj teritoriji, to je uslovljavalo i nejedinstvenu primenu prava1 #trana i doma-a, moderna i
zastarela, verska i svetovna prava su nastavila da se razdvajaju umesto da se spajaju. 0 takvom
pravnom poretku nije mogla da se stvori jedinstvena pravna svest i da se osigurna pravna sigurnost.
aralelno sa novim sistemom zemljinjih knjiga iveo je i turski sistem tapija. !ova drava nije bila
etniki homogena, nacionalne manjine, osim albanske su bile pod meunarodnom zatitom.
2raljevina je zapoela -ivot optere-ena meunarodnom obavezom vra-anja zajmova i ratnih
dugova.
Dva balkanska i jedan svetski rat su ostavile ogromnu demografsku i ekonomsku katastrofu na
teritoriji 2raljevine. Jugoslovenski narodi su izgubili u prvom svetskom ratu oko '.677.777
stanovnika.
#ocijalna diferencijacija, privredna eksploatacija i politika borba bile su odreene niskim
standardom, velikom neprosve-eno-u i negativnim istorijskim nasleem.
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
'6'6. vlada je pristupila agrarnim reformama koje su bile nedosledne i komplikovane zbog mnotva
propisa. 0 muslimanskim krajevima su age i begovi predstavljale neku vrstu zemljine aristokratije1
0 takvim krajevima agrarno pitanje nije moglo da se razdvoji od verskog i nacionalnog.
=erske organizacije su tite-i svoje posede isticale da je ugroeno njihovo funkcionisanje.
4grarna reforma je umesto reformi iskori-avana kao sredstvo za smirivanje socijalnih sukoba na
selu i kao oblik politike borbe.
4grarno pravo je proglasilo jednaka prava nezavisno od nacionalnosti ali je praksa agrarne reforme
bila drugaije1 roklamovala je ukidanje velikih poseda, koji nisu bili ukidani, kmetski odnsi u
nekim krajevima nisu ukinuti, crkvama i bankama su ostavljeni posedi preko dozvoljenog
maksimuma. rincip da zemlja pripada onome ko je obrauje nije ni izdaleka bio ostvaren.
Industrija nije uspevala da zaposli viak seljatva a sa druge strane ni da snabde selo industrijskim i
agrotehnikim proizvodima. !a malim i razbacanim parcelama i nije mogla da se razvije
organizovana privreda.
#uvina radna snaga odlivala se sa sela, oko C7.777 ljudi godinje. #koro I miliona ljudi u
gradovima sluilo je i nadniilo na poljoprivrednim odnosima a oko je C miliona ljudi je trailo
posao, ine-i fluktuiraju-u radnu snagu.
'6C9. =lada je stavila moratorijum na seljake dugove, to ipak nije pomoglo oporavku sela jer su
se seljaci zaduivali kod lokalnih bogataa. Bskudicom seljaka koristile su se banke i lihvari.
#eljatvo je bilo okrenuto sebi i svojim problemima, pritisnuto praznovericama, neprosve-eno i
nepismeno-u koja se neprestano uve-avala zadravanjem dece van kola. Industrija je bila slaba i
nerazvijena tako da nije mogla da pomogne modernizaciji poljoprivrede.
!aprednija organizacija poljoprivredne proizvodnje i ukljuivanje sela u modernizaciju bila je
zastupljena u razvijenim severoistonim i severozapadnim krajevima 2raljevina J u =ojvodini,
#remu, #loveniji, delovima "rvatske i delovima #everne #rbije.
ostojala je znaajna razlika meu selima koja su imala dugu tradiciju obrade zemlje, sa ve-im
brojem nemake manjine i koja su se nalazila blizu ve-ih varoica. rimetan je ve-i stepen kulture
ivota, naina odevanja, ishrane, higijene, veterinarske zatite...
!erazvijena industrija nije mogla da unapreuje druge privredne grane izuzev u industrijski
razvijenim severozapadnim rejonima 2raljevine i u #evernoj #rbiji i omoravlju. <adnitvo je bilo
bez ve-e radne tradicije i strunog iskustva, u osnovi vezano za selo.
<adnika klasa je bila malobrojna, nekvalifikovana i neravnomerno rasporeena. ,eutim
privredno i po socijalnoj strukturi nerazvijena zemlja imala je ipak razvijen radniki pokret,
revolucionarno raspoloen i politiki jedinstven.
2arakteristiku dravne ekonomije su inili mnogobrojni karteli koji su kontrolisali cene na tritu1
.ajmovi su uzimani od drugih drava, najvie od 8rancuske i #4D, neracionalno su troeni i
proizvodili su gomilanje dugova, tako da je 2raljevstvo ubrzo bila jedna od najzaduenijih zemalja
u >vropi.
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
#trani kapital je bio ulagan u rudarstvo, metalurgiju, hemijsku, umsku i poljoprivrednu industriju.
.a eksploataciju jugoslovenskih bogatstava pod povoljnim uslovima strani kapital je dobijao
koncesije, tako to se koristio vezama sa vladaju-im snagama, protekcijama i potkupljivanjem
odgovornih politiara.
#aobra-aj se razvijao u svrhu trgovniskih povezianja.
#rpska buroazija je zahvaljuju-i privrednom posleratnom poletu, vezama sa dravnim aparatom
vlasti i stranim kapitalom, rasla i inila graanski sloj, koji je gradio letnjikovce, kolovao decu u
prestinim stranim kolama i ugledao se na ivotni stil inostrane buroazije.
"rvatska buroazija se izmeala sa hrvatskim veleposednicima, vezana za ivotnu tradiciju srednje
>vrope, gledala je sa nespokojstvom na jaanje srpske buroazije zahvalju-i njenom monopolu na
vlast i politiku.
!ajelementariji pokazatelj kulturne zaostalosti u 2raljevini bila je masovna nepismenost. o popisu
iz '69'. ak preko ?7K. Bvaj procenat je u ,akedoniji, %i" i na 2osovu bio i preko (7K, a bio je
znatno nii u zemljama koje su, do ujedinjenja, bile pod sastavom 4ustro/0garske.
.a razvoj kolstva karakteristini su napori da se stvori jedinstveni obrazovni sistem, od osnivanja
2raljevine broj kola se neprestano uve-avao, a '696. je uvedeno osmogodinje kolovanje.
*imnazije su bile glavne i najelitnije srednje kole u koje su ila deca imu-nijih slojeva i
najambicioznijih seljaka. *imnazije su bile favorizovane u odnosu na strune kole. !astava je
izvoena na srpskohrvatskom jeziku, u #loveniji na slovenakom, a nacionalne manjine J nemaka,
maarska i rumunska su pod meunarodnom zatitom dobile pravo da organizuju odeljenja na
maternjem jeziku.
ored dravnih kola postojale su i privatne ali i crkvene kole, ene su ile u tzv.doma-inske kole.
Lkolski programi poivali su na kulturi vladaju-e nacije, uzdizali su dinastiju 2araorevi-a, bili su
zadahnuti anitkomunizmom i religijskim ose-anjima. Lkole su vodile aktivnu borbu protiv
nenacionalnih elemenata a posebno protiv komunista iz redova aka, studenata i nastavnika.
ored dva postoje-a univerziteta u %eogradu i u .agrebu, '697. je osnovan i te-i, u Ejubljani.
2rajem '6CMNC(. u Jugoslaviji je radilo ( visokih kola. <azvoju univerziteta nastave doprineli su
istaknuti strunjaci iz redova ruske emigracije, meu njima se nalazilo vie naunika svetskog
ranga.
0niverzitet u ,akedoniji je do poetka drugog svetskog rata radio pod zakonima univerziteta u
%eogradu.
romene posle HHII i "ladni rat
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
2apitulacija !emake 6.maja '6)?. u %erlinu
2apitulacija Japana 9.septembra '6)?. posle bombardovanja "iroime i !agasakija.
osle HHII stvorena je politika interesnih sfera iji su se epicentri nalazili na tlu !emake,
%alkana i u srednjoj i istonoj >vropi, Iraku i Dalekom Istoku.
2rimska konferencija J sile pobednice su se dogovorile o ratnim reparacijama, podeli !emake i
formiranju oljske.
ostdamska konferencija '6)?. utvrena su politika i privredna naela, usklaene politike prema
!emakoj za vreme saveznike kontrole.
!emaka posle HHII
!a ostdamskoj konferenciji velika trojka je bila saglasna da se nemaki militarizam i nacizam
trajno iskorene kako !emaka vie nikad ne bi ugrozila svetski mir.
2onferencija se saglasila da deo istone ruske i grad 2enigzberg pripadnu ###</u.
2ontrolni savet je bio sastavljen od komandanata sila pobednica. #avet ministara je bio zaduen da
izgradi mirovne ugovore sa Italijom, %ugarskom, ,aarskom, <umunijom i 8inskom.
%erlin je podeljen na tri zone. 2asnije -e ta podela posluiti za hladnoratovsku podelu, kako
%erlina, tako i cele !emake. .apadna !emaka se posle II sv. <ata brzo oporavljala i dogovorom
sa Istonom !emakom je '6MC &proveriti+ ula, zajedno sa I. !emakom u 0!. #imbol podele je
bio %erlinski zid.
'6)M. stvoren je !43B pakt a '6??. =aravski.
aktovi su omogu-avali posedovanje baza na stranim teritorijama, nadzor nad zavisnim reimom.
olitika #4D je dobila naziv paO americana zbog koncepta o ureenju svetskih odnosa na bazi
amerike prevlasti.
Deklaracije o osloboenoj >vropi obelodanile su dubinu jaza izmeu zapadnih sila i ###</a.
3rumanova doktrina je ve- i formalno ocrtala podelu sveta na dva suprotna tabora.
2ao vladaju-a snaga u svojim zemljama posle drugog svetskog rata, komunisti su stekli
@domovineA odgovaraju-i za svoj rad i politiku vlastitoj radnikoj klasi i narodu.
Drugi svetski rat doveo je do snanog antikolonijalnog i oslobodilakog talasa na velikim
prostorima 4frike, 4zije i June 4merike.
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
okret nesvrstanih J veliku podelu pokreta nesvrstanih predstavljalo je kodifikovanje principa
koegzistencije u 0! '6M7. koji su obuhvatali sporazum mirnog reavanja sporova bez upotrebe sile.
).oktobra '6?M. lansiran je #putnjik. Jurij *agarin je bio prvi ovek u kosmosu.
'9.aprila '6F'. !il 4rmstrong na mesecu.
,aterijalni uspon i promene u drutvenoj strukturi
J0*B#E4=IJ4 B#E> II #=>3#2B* <434
Jugoslavija je uspela da prevazie tokom HHII negativno privredno i kulturno naslee i da
dostigne nivo srednje razvijene zemlje, mada su se u nekim njenim krajevima zadrali mnogi
tragovi materijalne i kulturne zaostalosti.
'6)M./'6M). industrijalizovan je ve-i deo privrede i zabeleen je privredni rast od '7K. <azvijene
su nove industrije, pre rata nepoznate kao to je proizvodnja maina i ureaja, prerada nafte,
brodogradnja...
!ajve-i deo privrede je automatizovan. !astavljena je praksa uvoza nad izvozom to je uticalo na
negativan bilans Jugoslavije u meunarodnim ekonomskim odnosima i zaduenosti.
Bptu ekspanziju privrede pratila je i ekspanzija zapoljavanja. *raene su pruge i infrastruktura.
#istem obrazovanja beleio je stalni porast uenika. Jugoslovenski drutveni i privredni razvoj u
posleratnom razdoblju doveo je do krupnih promena u drutveno/ekonomskoj strukturi
stanovnitva.
'6M). Jugoslavija je imala 9' milion stanovnika.
2onfiskacijama, nacionalizacijama i agrarnim reformama buroazija je izgubila raniju ekonomsku
mo-.
#manjio se broj zanatlija, nestali su sitni trgovci1 nekvalifikovani radnici sa sela osposobljavani su
za rad u drugim oblastima, novi radnici vrili su nalet na gradove.
roces industrijalizacije izbacio je na povrinu sloj @polutanaA / koji su bili poluindustrijski radnici
polu seljaci1 2ategorija polutana inila je najve-i deo jugoslovenskog industrijskog radnitva.
!ajvrednija zanimanja u posleratnoj strukturi su bila inovnika.
!ajznaajniju i najve-i promenu u drutveno/ekonomskoj strukturi stanovnitva predstavljalo je
apsolutno i relativno smanjenje broja poljoprivrednika.
atrijarhalno selo u posleratnoj Jugoslaviji se raspadalo.
Bgromno uve-ana inteligencija, prevlast humanistike nad tehnikom naukom, uestvovala je
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
pedesetih i ezdesetih ka preobraaju jugoslovenskog drutva ka samoupravnim osnovama.
olitiki lik >vrope posle prelomnih godina bio je sasvim drugaiji od onog pre leta '6'). promene
su bile plod unutranjih kretanja u nizu drava, posebno u carevinama i izrazile su se u socijalnim i
nacionalnim revolucijama.
!ova politika karta
osle '69'. >vropa je imala politiki oblik koji je samo podse-ao na onaj predratni. 0mesto 9(
nastalo je CC drave. 4ustro/0garska vie nije postojala a !emaka i <usija su izgubile velike
teritorije i vie nisu bile carevine.
Bve velike promene nisu stvorile neku novu veliku silu, ve- vie srednjih i manjih drava.
<aspadom "abzburkog carstva najvie granica nastalo je u predelu srednjeg Dunava. #tvoreno je
sedam novih drava$ 2raljevina #"#, <umunija &nije nastala, proirena je+, Pehoslovaka, oljska.
!osioci evropske politike ostale su velike sile, uprkos nadanjima malih drava da posle rata dolazi
do ravnopravnosti. resudna meuratna zbivanja bila su u potpunosti vezana za velike drave$
8rancusku, %ritaniju, Italiju i ###<.
8rancuska posle HHI
8rancuska je pobedom iz '6'(. povratila 4lzas i Eoren, i neznatno se teritorijalno uve-ala, ali je u
ratu pretrpela velike ljudske rtve. 8rancuska je plod vievekovnog istorijskog razvitka, koja se
posle revolucije iz 'M(6. okrenula stvaranju graanske drave a u ratovima koji su usledili
francusko stanovnitvo je razvilo snanu nacionalnu svest.
<at iz '(M7. je 8rancusku kotao teritorije tako da su zahtevi na mirovnoj konferenciji iz '6'6. bili
taka oko koje je pariska diplomatija vodila estoku bitku. 8rancuska je bila velika kolonijalna sila
sa dugom istorijom stvaranja kolonijalnog carstva.
=elika %ritanija posle HHI
=elika %ritanija je po gustini naseljenosti bila tre-a u >vropi. Bsnove svetske mo-i =elike %ritanije
bile su raznovrsne ali je kljuan zaetak kapitalistike privrede iz Q=I veka kao rezultat
prekomorske trgovine, koji je omogu-en izuzetnom geografskim poloajem.
osle HHI pripojila je i deo nemakih kolonija, od tada je %ritanija bila najve-a kolonijalna sila
&kontrolisala je 'NC svetske teritorije+ u istoriji, ali su pokreti za nezavisnost u kolonijama jaali. I
pored toga =% ke gubila primat u svetskoj politici. Pelno mesto je zadrzala samo zahvaljujuci
samoizolaciji #4D/a &,onroova doktrina J 4merika amerikancima+.
Italija posle HHI
Italija je ujedinjena sredinom '6. =eka nizom ratova za ujedinjenje na ijem elu se nalazio
ijemont. !ije bila bogata ni rudama ni poljoprivredno i ve-i broj pokrajina je bio zaostao, tako da
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
je imid velike sile imala zbog saveznitva sa %ritanijom i 8rancuskom u 2rimskom ratu. Iz prvog
svetskog rata izlazi sa izvesnim teritorijalnim proirenjima J Juni 3irol, Istra, <ijeka, .adar i neka
ostrva na Jadranu.
0 stvaranje kolonijalnog carstva Italija se upustila odmah po svom ujedinjenju i do poetka prvog
svetskog rata stekla je >ritreju, deo #omalije i Eibiju/ koje je zajedno sa <odosom i Dodokanezima
dobila posle rata sa 3urskom '69'N99 posle kog je i carevina u 3urskoj nestala.
!emaka posle HHI
!emaka je izala iz rata umanjena. 2ao i Italija bila je plod nacionalnog pokreta iz QIQ veka a
stoer ujedinjenja bila je ruska 2raljevina.
Bd dranja !emake zavisilo je da -e sarajevski atentat biti samo incident ili povod za izbijanje rata
dotad nevienih razmera. !emaka je iz rata izala vie iznemogla nego vojniki potuena.
!emaki nacionalizam se nije ose-ao pobeenim i zato je odbijao da snosi terete mirovnih ugovora
a njegovo ekstremno krilo trailo je krivce za takav rasplet situacije. !emaka spoljna politika
obeleena je snanim revaniizmom. 2rajem QIQ veka !emaka se ubrzano razvijala tako da je
poetkom QQ veka bila jedna od najve-ih industrijskih sila.
#ovjetski savez
#ovjetski savez je nastao iz prve socijalistike revolucije u istoriji i to je presudno obeleeilo
njegovo mesto i ulogu u godinama izmeu dva svetska rata. #ovjetski savez bio je po veliini
teritorije drugi na svetu, i iako drava revolucije imao je istorijski kontinuitet svojih teritorija, do
izbijanja HHII.
2raj monarhizma i princip legitimizma
Izmeu dva svetska rata >vropom su se proirile republike. C7.tih godina u >vropi je bio jednak
broj republika i monarhija. .a razliku od QIQ veka situacija je bila potpuno promenjena, vladari u
zapadnim monarhijama nisu bile neogranieni rukovodioci politikom, a jo manje ljudima.
=ostvo dravom prelo je u ruke vlada koje su prema ustavima bile odgovorne parlamentu,
politiki ivot su nosile stranke , zakoni su odreivali prava i dunosti graana a monarsi su ostali
samo otelotvorenje drave.
<evolucionarni dogaaji iz '6'M. i '6'(. su dokazali da je legitimizam izgubio svoju istorijsku
ulogu.
2oreni legitimizma bili su duboko istorijski ukorenjeni, jo od prvih biskupa <ima koji su svoja
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
prava zasnivali na nasleu klasine rimske tradicije, preko srednjovekovnih vladara koji su svoja
prava takoe temeljili na nasleu do naslednog prava na presto. ravo zasnovano na prolosti,
istoriji, preraslo je tokom novog veka u doktrinu legitimizma.
3okom celog QIQ veka dolazi do osporavanja legitimistikog naela. Ipak pogubljenja vladara nisu
bila mogu-a, i ak su se smatrala smrtnim grehom. Jo jedan od znaaja engleske revolucije iz Q=II
veka bilo je suenje i pogubljenje 2ralja Parlsa I, i dotadanje pravo vladara da oduzme ivot
podaniku i da ima neogranienu mo-, zamenjeno je njegovom odgovorno-u prema podanicima.
.naajnija od pogubljenja pojedinanih prineva bio je slom legitimizma putem revolucija, kada su
pobunjeni narodi ruili prava i privilegije zasnovane na istorijskom naelu. 3ako je francuskom
revolucijom iz 'M(6. ukinuto ne samo nasledno pravo vladara nego i plemstva u celini, i
proklamovala bratstvo i jednakost meu ljudima, nasuprot stalekom drutvu privilegija.
!apoleon je svojim postupcima pokuao ponovo da uspostavi principe legitimizma i kada je oboren
bekim kongresom pokuano je preureenje >vrope na legitimistikom naelu, ali su odluke
%ekog kongresa ponovo oborene tokom prole-a naroda i 8rancuska je po drugi put postala
republika.
0prkos nemirima u raznim zemljama i pojavi nacionalizma, koji je prava nacije stavljao iznad
prava naslea, tradicionalni legitimizam se pokazao kao vrlo prilagodljiv i preiveo je tako to se
ugradio u monarhistiko naelo i pravo na vlast starih dinastija.
#umrakom monarhizma otvoreni su procesi brze i potpune politike afirmacije raznih politikih
strujanja. ojavili su se novi oblici autokratije i despotizma, nastale su diktature novog tipa,
proistekle iz formalizacije masovnih pokreta.
!egacija monarhizma posle '6'(. bila je zasnovana na republikanizmu i parlamentarizmu ali i na
sasvim novim meusobno suprotstavljenim konceptima autoritarne nacionalne drave sa jedne
strane i diktature proleterijata sa druge strane.
<uenje 4ustro/0garske prihvatile su 4ntanta i #4D tek '6'(.
<evolucije u >vropi '6'M./'6'6.
=rste revolucija$
za stvaranje nacionalne drave
za stvaranje autoritarne nacionalne drave
marksistike revolucije
,isli se na masovne politiki motivisane pokrete izmeu '6'M. i '697. koje su meusobno bile
razliite.
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
Imenom revolucija bile su obeleeni pokreti za stvaranje nacionalnih drava, kod naroda 4ustro/
0garske u ivinim oblastima <uskog carstva i u istonim delovima !emakog carstva.2arakterisala
ih je pobuna usmerena ka stvaranju autoritarnih nacionalnih drava ali i ka spreavanju socijalista i
komunista da se domognu vlasti.
<evolucije tog vremena podrazumevale su i bunt koji je polazio od marksistike politike teorije o
borbi klasa, koji je imao korene u ideji socijalnog preobraaja ukidanjem kapitalizma i
unitavanjem graanskog drutva.
!acionalnooslobodilaki pokreti uinili su znaajne promene na politikoj karti >vrope jer su
urodili pojavom niza novih, srednjih i manjih, uglavnom parlamentarnih i delom liberalnih drava,
koje su nastale na teritorijama nekadanjih carevina.
2omunizam je bio pokret koji je istakao zahtev za potpunim prelomom u istoriji i stvorio je prvu
dravu socijalizma, gigantskih razmera, #ovjetski #avez. 2omunistike revolucije su u najdubljem
smislu te rei bile revolucije, jer su teile politikojh izmeni drutvenog sistema, teile su korenitoj
promeni okolnosti ljudskih ivota ali i promeni samog oveka.
#ve ranije graanske revolucije, pre ruske iz '6'M. imale su manji ili ve-i, ali uvek bitan uticaj na
dalji razvoj prilika u pravcu izgradnje kapitalistike privrede, a graanska revolucija u <usiji nije
imala takav cilj. <evolucijom u <usiji sruen je monarhizam i otvoren put komunistima, otvoreno je
novo poglavlje istorije sa novim politikim pokretima koji su svojom revolucionarno-u
prevazilazili socijalizam sa kraja QIQ veka.
3okom prole-a '6'6. u >vropi je postojalo etiri socijalistike republike$ <usija, ,aarska,
#lovaka i %avarska.
!acionalizam se podelio na liberalni i autoritarni a socijalizam je proizveo komunizam kao svoju
radikalnu varijantu.
<evolucije dizane za stvaranje nacionalnih drava imale su za cilj stvaranje nezavisnih nacionalnih
drava. <evolucije autoritarnih nacionalizama imale su ideju stvaranja mo-nih drava nacionalnih
jedinstava a za socijalistike revolucije cilj je bio stvaranje puteva komunistikoj budu-nosti.
<epublika vije-a
sva vlast sovjetima
Ideja drave ve-a saimala je trajan program naglog i nasilnog prevrata usmerenog ka ruenju
kapitalistikog sistema.
Donosila je ideje prava na vlast proleterijata i siromanih drava ve-a, bila je sr komunistikog
programa, oivljavala je klasnu borbu umesto graanskog mira.
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
=e-a & sovjeti+ nikla su spontano i postali organ revolucije i oblik revolucionarne demokratije. o
stvaranju drave, ve-a su postala i organi sprovoena diktature proleterijata, tako da se republika
ve-a izjednaila sa diktaturom proleterijata. =e-a su se javljala u poetnim fazama socijalistikih
revolucija u svim zemljama.
3eoriju drave socijalistike revolucije i drave ve-a opisao je Eenjin u @4prilskim tezamaA i u
@.adacima revolucijeA gde je pisao da sva vlast u dravi treba da pree iskljuivo u ruke
predstavnika sovjeta radnikih, vojnikih i seljakih deputata, na temelju programa a sva vlast u
svemu je odgovorna sovjetu.
Eenjin je pisao da sovjestka vlas nije nita drugo do organizacioni oblik diktature proleterijata a kao
dokaz da je diktatura neophodna koristio je odgovaraju-e stavove ,arksa i >ngelsa.
@#utinu ,arksovog uenja o dravi shvatio je samo onaj ko je razumeo da je diktatura jedne klase
neophodna ne samo za klasno drutvo nego i za ceo istorijski period koji odvaja kapitalizam od
drutva bez klaseA
.a Eenjina %oljevici su bili sr drave ve-a koji su morali da budu sliveni u disciplinovanu
organizaciju koja je bila strogo centralizovana u kojoj su pojedinci bili samo delovi.
Eenjin je republiku ve-a smatrao najsavrenijom tekovinom moderne istorije, viim oblikom
demokratije od svih poznatih demokratija. Diktatura proleterijata je demokratska jer je diktatura
radnika.
Drava ve-a se temelji na proleterijatu koji oko sebe okuplja siromano seljatvo i sirotinju, osnova
joj je u partiji komunista. .a Eenjina je drava ve-a predstavljala pitanje stvarnosti ruske revolucije
a vremenom je postala deo njegovog ivota.
2ritika boljevike drave je dola sa svih strana pa i od onih socijalista koji su ostali kod optih
liberalnih gledita o demokratiji i smatrali da se u socijalizam moe i-i samo ako se ovi ideali i dalje
potpunije ostvaruju.
<evolucije dizane za stvaranje nacionalnih drava imala je za cilj stvaranje nezavisne nacionalne
drave1 za revolucije autoritarnih nacionalizama cilj je bio stvaranje mo-ne drave nacionalnog
jedinstva a za socijalistike revolucije cilj je bio stvaranje puteva komunistikoj budu-nosti.
4utoritarni nacionalizam
<azlika izmeu nacionalnih i socijalistikih revolucija od revolucija autoritarnog nacionalizma bila
je ta to su prve dve revoluciju videle kao nain ostvarenja slobode, a pokreti za nacionalnu mo-
nisu imali za cilj slobodu nego izgradnju autoritarne vlasti.
4utoritarni nacionalizam doneo je pojavu masovnih desniarskih pokreta i dve snane, u spoljnoj
politici ambiciozne i agresivne drave.
3eorija ivotnog prostora i ideje mira
Izmeu dva svetska rata postojale su dve grupe teorija koje su se temeljile na dve meusobno
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
suprotstavljene osnove, miru i ratu.
3eorije mira zastupale su drave pobednice u prvom svetskom ratu, prva zemlja socijalizma ###<1
Ideje temeljene na ratu razvijale su se ubrzano od poetka RC7.tih godina i bile su zastupljene meu
poraenim dravama i tesno su povezane sa autoritarnim nacionalistikim reimima i njima
odgovaraju-im totalitarnim pokretima.
Ideje mira posle HHII
Ideje trajnog mira rodile su se iz elje za mirom koja je spontano nastala sa ratnim uasima i
ukorenila se u liberalnim i intelektualnim krugovima a prvenstveno u masama, koje su u ratu
najvie stradale.
Ideju mira su razradile dve deklaracije, =ilsonova i Eenjinova$
Eenjinova deklaracija iz '6'M. proklamovala je ideju da oveanstvo treba izbaviti od strahota rata i
njegovih posledica. 2roz deklaraciju sovjetske vlade, iako nije tako navedeno moe da se zakljui
da -e rat da nestane sa epohom socijalizma. 3a ideja se najdublje vidi u stavu da se socijalistikom
revolucijom nastaje era u kojoj narodi svesni zajednikog interesa, nastoje da ive u miru i tako i
grade meunarodne odnose i odustaju od tenji koje su uzronici rata. Eenjinov dekret o miru
apelovao je na primere proleterskog heroizma i istorijskog stvaralatva.
=ilsonova deklaracija je poricala rat, smatraju-i ga nedostojnim moderne civilizacije. #matrao je da
je moderna politika u stanju da sprei izbijanje rata.
I Eenjin i =ilson su se obra-ali narodima ali je ista re za njih imala razliito znanje1 .a Eenjina
narod su donji slojevi a za =ilsona narod je etnos i svi njegovi slojevi. Eenjinov pristup je klasni a
=ilsonov liberalno demokratski1 Eenjin se obra-ao vladama i narodima, uporedo prave-i razliku
meu njima a =ilson je vlade smatrao delovima naroda.
,eu idejama koje su bile u opticaju na ,irovnoj konferenciji '6'6.N97. centralno mesto zauzima
ideja trajnog mira1 ,eutim svaka delegacija je zastupala svoje interese i ve- tada je postalo jasno
da su ideje trajnog mira odlian paravan za smirivanje posebnih interesa i idealno orue u
manipulaciji sa javno-u.
oev od '69?. nije bio mogu- javni nastup nekog politiara bez izlaganja o miru i saradnji meu
narodima. =e-ina dr-ava je uvala svoje interese, a skrivene iza velikih ideja elee si da ostvare
svoje posebne ciljeve. Ideja mira rezultirala je jednim pravnim aktom 2elog/%rijanov pakt, u
kojem su formulisane opte ideje mira koje su bile zastupljene u to vreme. %io je to i svojevrstan
ugovor meu dravama jer su sve drave potpisnice bile saglasne u tome da je dolo vreme
odbacivanje rata kao orua nacinalne politike.
%ez obzira to su kori-ene kao paravan ideje mira su u to vreme ipak imale uticaj na nalaenje
kompromisnih reenja i izvesna prilagoavanja.
3eorija ivotnog prostora
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
3eorija ivotnog prostora nije nikad postala iroko prihva-ena kao teorija trajnog mira. !jena
sutina predstavljala je suprotnost idejama mira i saradnje. !jen osnovni argument bio je da neki
narodi ive u takvim loim prilikama jer im nedostaje dovoljno prostrana teritorija. Iz takvog stava
jasan je zakljuak da takvi narodi moraju da tee da steknu uslove za ivot.
Jedan od korena ideje @ivotnog prostoraA bio je revizionizam, tenja za izmenama stanja koje je
nastalo ishodom rvog svetskog rata. <evizionizam se javio odmah po okonanju rata.
Drugi od korena bio je autoritarni nacionalizam koji je, kao i u unutranjoj politici teio zasnivanju
totalitarnih drava, imperija i hegemonije u meunarodnoj politici.
3eorija i praksa @ivotnog prostoraA preuzele su od revizionizma elju za izmenom postoje-eg
odnosa snaga a od autoritarnog nacionalizma tenju za apsolutnom vladavinom odreene
nacionalne drave nad jednim vienacionalnim prostorom.
Bvom teorija u spoljnu politiku unete su dve odlike autoritarnog nacionalizma$
'. tenja za zasnivanjem neprikosnovenog politikog autoriteta
9. kult borbe, borbe kao volje za ivotom
*lavni nosioci ovih ideja bili su italijanski faizam i nemaki nacionalsocijalizam1 8aisti i nacisti
su se koristili istom retorikom.
8aizam i nacizam
8aisti su uporno ponavljali da jedan veliki narod, Italijani, sa takvom istorijom iznad svih naroda,
stoji stenjen na 4peninskom poluostrvu koje je siromano i da irenje teritorije predstavlja pitanje
ivota i smrti.
!acionalsocijalisti su govorili o velikom superiornom narodu koji ivi na malom prostoru i zbog
toga ne moe da ostvari svoje sjajne osobine.
0 obe ideje krila se tenja za imperijom, po cenu rata. 0 obe ideologije ideja borbe je imala bitnu
ulogu i pravdala se borbom za ivot i opstanak. 8aisti su imali pretenzije na teritorije kojima se
nekada prostiralo rimski carstvo a nacisti su eleli stvaranje nemakog carstva.
3rajni mir se oslanjao na elje naroda a teorije ivotnoh prostora na nacije.
!acionalsocijalistika autoritarna teorija
4utoritarni nacionalizam je ostao glavna karakteristika meuratnog perioda. Iz njega je stvorena
ideologija iji su segmenti bili vidljivi u politikoj praksi tog vremena.
!jegovi zaetnici bili su intelektualci konzervativnih i desniarskih shvatanja. =remenom se
pretvorio u masovni politiki pokret i konano u drave preko kojih je izaao na meunarodnu
politiku scenu.
2ao ideologija i kao pokret suprotstavljao se liberalnom nacionalizmu, autokratiji monarhija,
parlamentarnoj demokratiji, socijalizmu, komunizmu i interakcionalizmu.
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
4utoritarna nacionalistika ideologija je imala niz karakteristika meu kojima su glavne$
'. otvoreno velianje dikature J dravna mo- je shva-ena u obliku piramide i bila je
hijerarhijski organizovana a hijerarhija je pravdana odgovorno-u. 0pravo iz odgovornosti
je izvlaeno pravo na mo-1 #lavljeni su mo- i autoritet vlasti a diktatura je stavljena
nasuprot svakoj demokratiji. 4utoritarni nacionalizam je odbacivao demokratiju kao
politiko ureenje koje je odgovaralo manje vrednim ljudima. =rhovni voa bio je objekt
kulta heroja i svi zvanini predstavnici su morali da ga veliaju1 =oa je potpuno samostalno
donosio sve odluke i bio je potpuno iznad odgovornosti a njegova neograniena vlast je
pravdana njegovom apsolutnom odgovorno-u prema naciji. Bsim kulta voe postojao je i
kult drave kao sredstva za ostvarenje imperijalnih ambicija.
9. velianje nacije J nacija je bila vrhunski politiki ideal za naciste a za faiste nacionalna
drava. 4utoritarni nacionalizam je veliao jednu naciju, tako to je naglaavao svoju
nadmo- nad drugim nacijama. ritome se podrazumevalo da je ta nadmo- bioloka
& nacizam+ ili istorijska & faizam+. Dokazivana je bioloka ili istorijska superiornost koja je
za cilj imala da istakne pravo vladanja nad drugim narodima.
C. kult borbe se koristio kao sredstvo za ostvarenje totalitarnih ciljeva.
). poricanje svake solidarnosti, meusobnog potovanja i ravnopravnosti, kako meu ljudima
tako i meu narodima u odnosima u meunarodnoj politici se uvek istupalo sa pozicija
vlastitih interesa.
?. odbacivanje bilo kakvih vrednosti socijalizma i komunizma koje je sutinski odbacivao zbog
pacifistikih tenji.
F. isticanje velikih nacionalnih ideala tvrdnja da nacije imaju velike ideale za koje moraju da se
bore i za koje vredi iveti
M. tenja za totalitaristikom polarizacijom celog drutva i obavezno zastupanje ideologije svih
predstavnika nacije i nedozvoljavanje drugih gledita1 Drutvo je izloeno agresivnoj
propagandi.
(. iracionalnost pretpostavki J ideologija se bazirala na iracionalnim gleditima, nije elela i
traila razlono razmatranje, nije se obra-ala razumu, nego ose-anjima i instinktima, ceo
sistem ideja ima karakter velike sugestije.
6. Dogmatizam stavovi autoritarne nacionalistike ideologije su formulisani jednostavno i na
nain koji nedozvoljava sumnju
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
4utoritarna nacionalna drava
#utinu autoritarnog nacionalizma najbolje su izraavale teorije o novim ili pravim nacionalnim
dravama koje su iroko izlagali vode-i ideolozi faizma i nacionalsocijalizma.
o ,usoliniju sutinu faistike doktrine ini koncepcija drave i dravnih ciljeva. ,usolini je
poricao vrednost pojedinca a naglaavao znaaj zajednice. 8aistika drava je vrhovna vrednost u
ivotu svakog njenog graanina1 o faistikoj doktrini drava nije skupina pojedinaca nego ona
osmiljava narod i stvara od njega naciju.
.vanini filozof nacionalsocijalizma bio je <ozenberg koji je pokuavao da autoritarnu
nacionalistiku dravu osmisli rasistikim uenjem pri emu se oslanjao na tradicionalni nemaki
antisemitizam.
Pemberlen u Bsnovama QQ veka objavljenim jo '(66. godine daje svojevrsno tumaenje istorije
zasnovano na istorijskom znaaju ljudskih rasa. <ozenberg u knjizi ,it QQ veka & '6C7.+ polazi od
Pemberlenovog tumaenja istorije ali uvodi pojam @rasne dueA pomo-u kojeg odreuje psiholoku
karakteristiku rase. "itler u ,ojoj borbi & '69?.+ prepli-e rasistiku ideologiju i krajnja
nacionalistika ubeenja iz ega izvodi zakljuak o tumaenju sveta i nasilniki program njegove
promene. #vet je tako po "itleru @veita borbaA a istorija je @poprite borbe izmeu rasaA.
!aglaava nejednakost meu rasama i podreenost slabijih rasa. "itler je traio politiku akciju sa
ciljem da uvede autoritet vlasti i odnos gospodarstva i potinjenosti.
Ideja nacionalsocijalizma je bila stvaranje drave voe koji -e da objedinjuje najve-u mo- sa
najve-om mogu-om odgovorno-u.
>konomska kriza
oela je krahom njujorke berze '696. i priblila se tome da predstavlja kolaps svetske
kapitalistike privrede. >ksperti drutva naroda su ispravno procenili da -e se recesija u
severnoamerikoj privredi proiriti i na drugu centralno industrijsku privredu J !emaku.
2riza se ogledala u primarnoj proizvodnji hrane i sirovina i njihovih cena, to je unitili privrede
zemalja ija je spoljna trgovina bila zavisna od malog broja primarnih roba, to je ekonomsku krizu
uinilo globalnom.
Japanska privreda je unitena jer je zavisila od trgovine svilom i pirinem, ije je trite naglo
nestalo.
Dolo je do velike nezaposlenosti u razvijenim evropskim zemljama. Dodatno je pogoravao
situaciju nedostatak socijalnih programa u #4D, tako da je nezaposlenost imala sutinski uticaj i
najjai udar na politiku industrijskih zemalja. olitiari su prime-ivali da (?K lanova nemake
komunistike partije ine nezaposleni.
!ajznaajnija i dugorona implikacija ove svetske ekonomske krize je ruenje ekonomskog
liberalizma za vie od pola veka. %ritanija, 2anada, sve skandinavske zemlje i #4D su '6C'NC9.
napustile zlatni standard, koji se smatrao osnovom stabilne meunarodne razmene. =elika recesija je
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
prisilila vlade .apada da u dravnoj politici daju prednost socijalnim nad ekonomskim obzirima.
Bpasnost takvog postupla bila je radikalizacija politikih stavova prema levici i desnici.
3ako vlade vie nisu titile poljoprivredu od strane konkurencije samo carinama nego i
subvencioniranjem i garancijom cena.
Don ,ajnard 2ejnz J 2>J!.IJ4!#2I principi J britanski ekonomista koji je argumentovao ideju
o punoj zaposlenosti, kao osnove ekonomije ali i politike. #matrali su da -e prihodi zaposlenih sa
punim radnim vremenom da pokrenu ekonomiju.
2ao posledica =elike depresije javila se i ideja @drave blagostanjaA sa jakim socijalnim
programom, mada sam ovaj termin ulazi u upotrebu tek )7.tih godina prolog veka.
0 godinama posle prvog svetskog rata #4D su zabeleile veliki privredni rast1 =elika recesija je
bila period prekida amerike dominacije svetskom privredom.
<at je osim to je ojaao poziciju 4merike kao najve-eg svetskog proizvoala pretvorio 4meriku u
najve-eg svetskog kreditorea.
97.tih godina #4D su bile najve-i izvoznik na svetu a drugi po uvozu, posle =elike %ritanije.
2ejnz je napisao kritiku =ersajske konferencije @>konomske posledice miraA.
=ersajskom konferencija je osim velikih ratnih reparacija, to je bio udar na nemaku ekonomju i
privredu, !emaka je proglaena i odgovornom za rat u klauzuli @ratne kriviceA to je bio udar
nemakom nacionalizmu.
!ametnute ratne reparacije prisilile su !emaku na teko zaduivanje uglavnom kod amerikih
kreditora. 2rah njujorke berze '696. je zato imao tolike posledice na evropsku ekonomiju. 0ticaj
=elike recesije na politiku i javno mnjenje je bio dramatian i trenutan.
#naenje radikalne desnice pojaano je neuspehom revolucionarne levice. =elika depresija je
komunistiki pokret iznav ###</a dovela do nemo-i1 #amoubilaka politika 2ominterne
& "obsbaumS+ u kojoj je nastavljena politika izolacije i odvajanja od masovnih radnikih pokreta
predvoene socijal/demokratskim i laburistikim partijama, koje su opisivane kao socijal/faistike.
almiro 3oljati je sugerisao da moda socijalna demokratija nije primarna opasnost, makar ne u
Italiji, a ,oskva je traila da se ta sugestija povue.
<uzveltova politika @!ju dilaA '6CC/'6)?.
###< izmeu ratova
2omunistike drave koje su nastale posle Drugog svetskog rata, dakle sve osim ###</a,
kontrolisale su komunistike partije oblikovane ili stvorene prema sovjetskom, tj. staljinistikom,
moedlu. #ve ih je karakterisao jednopartijski sistem, visoko centralizovana struktura vlasti,
zvanino proglaena kutlurna i intelektualna istina, centralistika dravno planirana ekonomija i
snano profilisane vrhovne voe
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com:
Industrijalizacija posle HHII i komunistiki svet posle HHII
:please do not print this : please do not eat this : komentari na pijemishijem;gmail.com: