Izdavac

Novinsko preduzeee

Beograd
Trg Marksa i Engeisa 5/V
Direktor
ZIVOTA
Glavni i odgovorni urednik
CEDO
Lektor

Edvard Kardelj
.OSISTEMU

PLANIRANJA

stampa
Beograd 1976
'._
,_

UVODNA NAPOMENA
ovog rada Cine izlaganja diskusi-
jama povodom novog zakona . dru-
stvenog Tekst i na
nekim mestima donekle ovom
?v,e kao
kojOj bttt objavljeno nekoltko
pod. zajednickim podnaslovom' _
. Diskusije voclene su
iiima, na zajednickim sednicama Saveznog saveta za pi-
tanja drustvenog i Saveznog saveta za
i odrzanim 27. i 28. februara
i 1. i 4. i 5. 1975. godine. U taj osnovni tekst
i delovi mojih izlagan,1a diskusijama istoj
temi voclenim na sednicama Komisije ovih saveta,
17. i 23. septembra
1975. godine.
Sama cinjenica da predmet tih na-
celno - idejno i drustveno-politicko -
osnovii naseg novog zakona plani-
i ove moje Naime,
ovaj tekst se ne bavi metodolos-
kim i pitanjima planiranja kao
takvog, nego pretezno pitanjima sistema
stvenog to jest kao
-ekonomskim i demokratskim odnosom
kao sistemom odnosa, prava i
obaveza i svih kao de-
lom sistema rada
i naseg socijalistickog
postavke
nom polazna tacka svih tih
i njihov okvir. glavni zadatak tih nije
tih postavki samih sebl,
nego pitanje kako te postavke
vima posto
takvtm StStem i admini-
viSe nije ne
samo kao ststem odnosa, nego i
kao metodologija i mehanizam.
Stoga i ovaj tekst sada - posto novi Zakon os-
novama sistema i
J"fgo_slavije donet-:- viSe obja-
'L polaznth tacaka i osnova koncepta
sistema ne toliko celovitog po-
gleda na sve aspekte sistema socijalistic-
kog Ali, mozda zbog toga ovaj tekst moze
da od za koja i si-
sada

Tekst i neke nove poglede i koji nisu
ili su samo delimieno novom
osnovama sistema Me-
i ti P?gledi. i deo mojih shvatanja
sam 'LZlozto ttm dtskusijama ipak sam
ih tekstu. '

I glava
DRUSTVENO-ISTORIJSKOJ SADRZINI
U
SOCIJALISTICKOM
Kada raspravljamo tome kakav sistem druStvenog
planiranja ze1imo da imamo, onda moramo poci od toga
da planiranje nije samo niti prvenstveno ekonomska
kategorija, pogotovo nije samo kategorija poslovne
metodologije, iako u odredenom smislu i sve to. Pla-
ruranje u i pre svega oblik raspolaganja radom,
sredstvima za proizvodnju, dohotkom, kapi-
talom. Zato se ono ne moze ni odvojiti od onoga koji ima
svojinsko pravo na sredstvima za proizvodnju, odnosno
na drustvenom kapitalu ili koji ima monopol politicke
vlasti na tim sredstvima. Stoga sistem planiranja uvek
neposredan izraz karaktera pre svega proizvodnih odnosa,
odnosno ukupnih drustveno-ekonomskih i politickih od-
nosa. Na8 zadatak, prema tome, da izgradujemo takav
sistem drustvenog planiranja koji neposredan izraz
proizvodnih, odnosno i demokrat-
skih odnosa s m u r v n g s i li s t i k g
d r u s t v i koji upravo takve odnose neprekidno
reprodukovati na kvalitativno sve visem nivou.
1. ANO
ILI ANO PLANIRANJE
U na8oj zemlji, i u svetu, veoma se mnogo rasprav-
lia tome da li planiranje treba da bude centralizovano
ili decentralizovano. mom misljenju, u toj se dilemi
ne ispoljava stvarna drustveno-istorijska sadrzina pojma
planiranja u socijalistickom Svako planiranje
u odredenim svojim vidovima centr.alizovano, jer tezi
zajednickom maksimalnom ekonomskom efektu. Inace
se ne moglo ni govoriti planiranju. S druge strane,
decentralizovano planiranje veoma znacajan faktor
ekonomske efikasnosti planiranja, pogotovo samo-
8
EDV ARD
upravnog i demokratskog karaktera sistema planiranja.
Bez odredenog stepena decentralizovanosti sistem plani-
ranja postao orude u rukama drzavnog aparata i tehno-
kratije, odnosno pretvorio se u monopol otudenih
centara politicke i ekonomske moci. Medutim, na5em
samoupravnom socijalistiCkom <lru.Stvu ni centralizovano
ni decentralizovano planiranje ne mogu sami
cilj, vec samo instrument u rukama radnog eoveka, u
skladu sa njegovim zivotnim, radnim, ekonomskim i
drustvenim potrebama i interesima. Prava dilema u
stvari, u sledecem: da li planiranje monopol sopstve-
nika kapitala, odnosno drZave kao aparata vlasti ili
ono ekonomsko i 'demokratsko pravo i obaveza . coveka
koji radi u okviru sistema samoupravno udruZenog rada.
nasem Ustavu, jedino radnik, sa drugim rad-
nicima i u odnosima medusobne zavisnosti i odgovor-
nosti, moze da .raspola.Ze i upravlja sredstvima za proiz-
vodnju, odnosno druStvenim kapitalom. Drugim reeima,
sustina pomenute dileme u >Sledeeem: monopol po-
liticke vlasti na sredstvima proizvodnju, odn9sno na
:kapitalu ili sistem drustvenog i demokrat-
skog planiranj samih radnika na osnovu njihovog prava
rada sredstvima u okviru sistema samo-
upravno udruzenog rada. Zato stepen . centralizovanosti,
odnosno decentralizovanosti planiranja nije stvar neke
subjektivne metodoloske, u tehnokratske ocene,
nego izraz stvarnih potreba i interesa radnika u njiho-
vom slobodnom i samoupravno udruzenom radu koji
zahteva, pored ostalog, i zajednicko regulisanje materi-
jalnih tokova proizvodnje, odnosno ukupnog materijal-
nog razvoja osnovne organizacije udruZenog rada i dru-
, stva u celini. u tom smislu planiranje izraz potrebe
uskladivanja i koordiniranja interesa radnika, odnosno
osnovnih organizacija udruzenog rada na svim nivoima
samoupravno udruZenog rada i u celini.
2. VEZNO ILI NEOBA VEZNO PLANIRANJE
Druga dilema- kojoj i jos ima veoma m..'lo-
go diskusija- ispoljava se u pitanju da li plan treba da
bude obavezan neoba-vezan. mom misljenju, ni ta
dilema sama ne izra.Zava realno stanje stvari. Jer
PLANIRANJA
9
plan koji ne sadrzao odredene obaveze ne imao
nikakvog uticaja na materijalna i ukupna drustvena kre-
tanja, odnosno ne u stanju da se
hiji. smisao planiranja upravo u suprotstavl]an]U
sUihiji. S druge strane, voluntaristicko-subjektivisticko
nametanje obaveza iz jednog ili .vise centara izraz
monopola na druStvenom kapitalu, odnosno znacilo
ukidanje radnickog i druStvenog samoupravljanja.
Sustina ove dileme u tome :kako se utvrduju oba-
veze u okviru sistema druStvenog planiranja- da li
rec samoupravnom i demokratskom odlucivanju rad-
nika u okviru sistema udruZenog rada ili, pak, tehno-
monopolistickom nametanju oba-
veza iz odredenog privrednog ili drZavnog centra, makar
to bile .i na8e delegatske skupstine. U uslovima takve
monopolisticke obaveznosti
plana cesto se na plan gleda iskljucivo kroz prizmu hije-
rarhijske prinude viseg plana prema nizem planu,
na njegovu sadriinu iskljuCivo kao .na spisak prinudnih
mera pomoeu kojih treba da se obezbedi ostvarivanje
razvojnih ciljeva i zadataka utvrdenih i .razradenih u od-
redenim strucnim centrima. Posledica toga da se pro-
razvoja, odnosno unapredivanja proizvodnih i
ukupnih i politickih odnosa ne
retko stavljaju u drugi plan, .ponekad cak tretiraju
kao koji spadaju u ideolosku sferu, iako
upravo ti odnosi Cine drustvenu planiranja. Nema
sumnje da nas takav pristup mogao vratiti na davno
prevazideno shvatanje i praksu obaveznosti plana u tom
smislu da neko u centru- ma kojem- izmisli ciljeve i
da onda sistem planiranja podredi tim voluntaristic-
ko-subjektivisticki utvrdenim ciljevima, odnosno razvoj-
noj politici zasnovanoj na tako utvrdenim ciljevima.
Upravo zbog svega toga treba do kraja rascistiti
pitanje sta su to .planske obaveze. Jer joS ima shvatanja
koja se - donekle karikirano- mogla opisati otpri-
like ovako: uloga plana da organizacijama
rada propise sta i koliko da proizvode, kome, koliko i
kojim cenama da prodaju, u sta da investiraju itd.
N ema potrebe dokazivati da tako shvacena
veznost plana znacila ne samo ukidanje samoupravljanja,
odnosno vracanje radnika u polozaj drzavnog najamnog
10
EDVARD
radnika, nego to i ekonomski stetno. S druge stra-
ne, kada takve planove pripremali cak i najeminentniji
strucnjaci, uz koriscenje najegzaktnijih naucnih analiza,
ti planovi kao subjektivisticka tvorevina ne mogli
nepogresivi. ako drustvena praksa ne rad-
nom coveku mogucnost da u slobodnom radu i stvaranju
ispravlja greske i da ih koriguje racionalnijim resenjima,
one se tada multiplikovale, ostvarivanje ciljeva tak-
vog plana se sa objektivnim ekonomskim
zakonitostima. Takvi planovi, ukidajuci jedne protiv-
recnosti, stvarali druge. svakom slucaju, oni ukinuli
stvaralacku slobodu coveka i stvorili prostor za nove
i politicke suprotnosti.
U na8im uslovima plan mora sinteza
radne i stvaralacke prakse svih samoupravnih subjekata,
ukljucujuCi i zajednice, s jedne stra-
ne, i jasnog socijalistickog i samoupravnog idejnog opre-
deljenja, naucne analize stanja, nu.Znosti i mogucnosti,
kao i strucne razrade konkretnih zadataka ,razvojne i
drustvene politike, s druge strane.
Pri tome za naucnu i strucnu pripremu plana
neophodna i kvantifikacija postojeeih materijalnih od-
nosa, kao i nu.Znosti i mogucnosti konacnih rezultata rada
i drustvenog stvaranja. Samo na osnovu takvih procena
koordinirajuce dejstvo plana na materijalne tokove dru- .
stvenog zivota i na samostalnu akciju samoupravnih su-
bjekata moze doei do izraZaja. ipak, sve to samo
subjektivna procena mogucih rezultata koja, kao takva,
ne .moze planska obaveza.
Stvarne planske obaveze u drustvenog pla-
niranja treba, mom misljenju, da se vezuju narocito
za sledeca dva kompleksa:
prvo, za globalne drustvene ciljeve koje opredeljuje
zajednicki utvrdena razvojna i drustvena politika, iz cega
proizlazi da se svako mora pridrzavati pravaca razvoja
koji omogucuju ostvarivanje tih globalnih ciljeva, od-
nosno da se niko ne moze pona8ati i delovati suprotno
tako utvrdenim ciljevima;
drugo, za kompleks zadataka, sredstava i mera ne-
ophodnih za postizanje utvrdenih globalnih ciljeva i za
ostvarivanje potrebne skladnosti u razvoju materijalnih
VNOG PLANIRANJA
11
tokova, kao i za subjektivne akcije ljudi na osnovu takve
orijentacije.
Pri tome u razradi novog sistema druStvenog pla-
niranja - zasnovanog na samoupravljanju - narocito
potrebno da imamo u vidu pre svega dva zahteva: prvo,
da planiranje bude izraz proizvodnih i ukupnih
no-ekonomskih i politickih odnosa u samoupravno udru-
zenom radu; Ii drugo, da se planske obaveze utvrduju
prvenstverio u okviru demokratskog sistema samouprav-
nog sporazumevanja i druStvenog dogovaranja samih
radnika i drugih nosilaca planiranja, da se prinudne
odluke drzavnih organa donose samo u meri neophodnoj
da demokratski mehanizam planiranja
mogao funkcionisati kao jedinstven sistem u kojem
skupstine i drugi organi druStveno-politickih. zajednica,
u skladu sa Ustavom utvrdenim nadlemostima, izraZa-
vaju zajednicki i opsti druStveni interes.
Upravo zato plan ne moze samo drzavni zakon, .
nego i samoupravni sporazum, odnosno drustveni dogo-
vor. Stoga se plan mora samoupravno pripremati i demo-
kratski donositi, jer samo tada on zaista zajednicki
osnovni okvir slobodne akcije samoupravnih subjekata
koji takav okvir uspostayljaju upravo zato da mogli
slobcdno i ravnopravno cfa rade i stvaraju, ne da po-
stanu zrtve, odnosno robovi stihije ili nekog sopstvenic-
kog monopola.
PLAN - DRZA VNI 1LI PROGNOZA
Teze kojima diskutujemo* znacajan su korak u
razvoju koncepta planiranja u sistemu samoupravno
udruzenog rada. Medutim, u njima se oseca pritisak dile-
ma proizaslih iz sistema planiranja koji nastao u uslo-
vima monopola drzavnih organa u upravljanju, odnosno
* Rec materijalu Radne grupe Saveznog komiteta za
druStveno planiranje pod naslovom z z k n s n o-
v m s i s t m d r u s t v n g 1 n i r n ja-
nuar 1975). Na osnovu tih Teza vodena rasprava na zajednickim
sednicama saveznih saveta za pitanja drustvenog uredenja i za
privredni razvoj i ekonomsku politiku odrZanim na Brionima
27-28. februara i 1. marta 1975. godine.
12
EDV ARD
raspolaganju sredstvima za proizvodnju i drustvenom
akumulacijom. i razumljivo, jer smo i posle toga
- kada sistem samoupravljanja u punom usponu
- niz godina bili u svojevrsnom prelaznom stanju
za koje su karakteristicna veoma velika kolebanja oko
pravaca i puteva daljeg razvoja sistema drustvenog pla-
niranja. U tim kolebanjima dominirale su dve krajnosti.
jednom konceptu, trebalo ostati - u manjoj
ili vecoj meri na starom drZavno-sopstvenickom siste-
mu planiranja, ponekad sa jedinom razlikom da u takvom
sistemu republike d. pokrajine doblju znacajriiju ulogu i
samostalnost, odnosno da organi republike i pokrajine
imaju u planiranju onu ulogu koju su ranije imali organi
federacije.
drugom konceptu, plan uglavnom, progno-
za izvedena iz analize .odredenih stibljskih kretanja,
utvrdena u federaciji i u republikama, odnosno pokraji-
nama i sistem drZavnih mera ekonomske politike kojima
uskladivalo .i usmeravalo ta stibljska kretanja.
U praksi, medutim, na5i planovi su svojevrsna
komblnacija ta dva koncepta. Oni su, dakako, od
odredene koristi za uskladivanje materijalnih kretanja.
Pored tt-ga, oni su stvorili siri prostor za afirmaciju sa-
moupravljanja, sto takode oceniti kao pozitivnu
stranu tog takozvanog prelaznog perioda u razvoju na-
seg planiranja. ipak, takav Sistem planiranja
u izraz cinjenice da samoupravno rad
jos nije postao odlucuju6i faktor u njemu. Drugim
recima, samoupravno organizovani radnici jos nisu bili
dovoljno moeni niti da uticu na uskladiva-
nje i usmeravanje materijalnih kretanja ni u samom
sistemu rada niti u odnosima izmedu udruze-
nog rada i opstih drustvenih interesa i potreba, odnosno
da koordiniraju i usmeravaju akciju brojnih samouprav-
nih subjekata odluCivanja u cilju postizanja optimalnih
zajednickih rezultata.
U interpretiranju uloge planiranja, odnosno plana
u na5em samoupravnom socijalistickom drustvu i pome-
nute Teze su u odredenoj meri pod uticajem koncepta
sistema planiranja, od kojeg
naravno, nerealno oeekivati da u uslovima samoupravlja-
nja radnih ljudi bude efikasan. Ako se, na primer, pode
PLANIRANJA
13
od nacina na koji se u Tezama tretira metodologij izrade
planova, zatim dogovor planu i bljerarblja
planova, moglo se reCi da se takav plan u praksi
sveo, via facti, na drZavni .plan donet od skupstine dru-
stveno-politicke zajednice, dok bljerarblja planova
omogucavala da se- ekonomskim i hijerarbljsko-prav-
nim odnosima i tinstrumentima --- na raznim nivoima
drustvenog planiranja ogranicavaju kako Ustavom zaga-
rantovana samoupravna prava radnika u ra-
du tako i republicka, odnosno nacionalna prava. Doduse,
u Tezama se polazi od toga da su ta ustavna prava pome-
nutih druStvenih faktora osnova za izradu planova. Ali,
u njima se istovremeno dopusta tako velika mogucnost
intervencije u procesu donosenja, uskladivanja
i ostvarivanja planova da to .moglo do anuli-
ranja nekih ustavnih prava, cak- imam utisak- i
do ogranicavanja neotudivih prava radnika u osnovnim
organizacijama udruZenog rada, posebno prava da raspo-
laZu i upravljaju dohotkom, odnosno uslovima, sredstvi-
ma i plodovima svog rada. Sve to pogoduj da u praksi
planiranje bude vise rezultat akcije drZavnog aparata
nego funkcija samoupravno rada. Dakako, tu
i drzava treba da ima va.Znu ulogu. Ali, da se moglo
govoriti njenoj ulozi; mora se najpre sagledati sadrZina
medusobnih odnosa radnika u samom sistemu udruZe-
nog rada.
Kad ovako govorim Tezama, istovremeno kriticki
govorim i saznanju do kojeg smo dosli u na.Sim raz..,
misljanjima- posebno u vreme donosenja novog Ustava
SFRJ- planiranja u uslovima socijalistickog
samoupravljanja. Ovde uopste nije ree - moram to po-
sebno naglasiti - sukobu onih koji brane potrebu
intervencije i onih koji !Zastupaju tezu da
\ na intervencija nije potrebna, odnosno da ona mora
znatno manja. Sustina kojem govorimo nije
u tome da li nam potrebno vise ili manje drZavne in-
tervencije, nego u kako izgraditi originalan sistem
samoupravnog planiranja U: kojem drzava imati onu
ulogu koja u sada5njem istorijskom trenutku neophod-
; na upravo radi ucvrscenja i daljeg razvoja na5eg samo-
upravnog socijalistickog . druStva. Zato uloga
: precizno defin.isana i obezbe<lena u naSem prav-
14
EDVARD
nom sistemu. Drugim ne treba se bojati da
otvoreno ka.Zemo da drzava ima veoma znacajnu ulogu u
sistemu planiranja. Ali se pri tome mora precizno
utvrditi na kojim sve tackama dolazi do izra.Zaja takva
uloga drZave i kakvim se sredstvima ona moze sluZiti u
ostvarivanju svojih funkcija u nasem sistemu planiranja
kako u praksi ne dolazilo do politicke samovolje drZav-
nih organa, odnosno do dominacije drzavnog aparata.
N aravno, u savremenim uslovima medunarodnog
zivota drZava ima i posebne funkcije i potrebe koje
ne proizlaze neposredno iz svakodnevnog rada i samo-
upravljanja radnih ljudi. mislim pre svega na odrZa-
vanje armije i sistema odbrane nezavisnosti i teritorijal-
nog integriteta zemlje, kao i sistema bezbed-
nosti, zatim na prevazila.Zenje zaostajanja,
odnosno ekonomske neravnopravnosti u sistemu svetskih
ekonomskih odnosa itd. Za pokrivanje tih i slicnih inte-
resa i potreba, kao i za zadovoljavanje potreba u kojima
treba da dode do izrazaja organizovana drustvena soli-
darnost, Ustav SFRJ dao dovoljno za sa-
mostalnu akciju drZave. Stoga potrebno da i zakon
planiranju predvidi takva izuzetna drZave za
slucajeve kojima sam govorio. Medutim, polazna tacka
za izgradivanje ukupnih odnosa u sistemu samouprav-
nog planiranja ne treba da budu takvi, manje ili vise
izuzetni, niti neki drugi dopunski elementi sistema, vec
ucvrscivanje i unapredivanje socijalistickog i samouprav-
nog polozaja radnog coveka u sistemu udruZenog rada
i u sistemu upravljanja druStvom u celini. Ako ovu po-
laznu tacku budemo dobro razradili u zakonu planira-
nju, nece tesko precizirati na kojim sve tackama
sistema i u kojim potrebna odgovarajuca
- manje ili vise sna.Zna- uloga drZave i kakvim sred-
stvima .ona treba da raspola.Ze radi ostvarivanja takve
uloge.
4. PLANIRANJA- DRZAVNE
PRINUDE ILI ODNOSA
U UDRUZENOG RADA
Izvor stranputica u razmisljanjima ulozi
planiranja i plana u druStveno-ekonomskom Zivotu
i u tome sto mi jos nismo prevladali shvatanje ko.:..
.
i
PLANIRANJA
15
jem planiranje moze da bude efikasno samo ako fun-
kcija drzavne prinude - u ime opsteg druStvenog inte-
resa, odnosno ako funkcija tehnokratije- u ime njene
strucnosti.
mom misljenju, efikasnost planiranja morali
mo u vecoj meri da izvodimo iz sistema institucionalizo-
vanih medusobnih odnosa i uzajamnih obaveza i odgo-
vornosti samih nosilaca plana - pocev od osnovnih
organizacija udruZenog rada i mesnih zajednica, opstina,
pokrajina i republika do federacije, ukljucujuci u taj
sklop medusobnih odnosa i uzajamnih obaveza i odgovor-
nosti i radne organizacije, slozene organizacije i druge
asocijaGije ud.JiuZenog rada, raznovrsne finansijske aso-
cijacije u okviru kreditno-bankarskog i monetarnog sis-
tema i takozvane reprodukcione celine.
Takvo planiranje bilo izraz celine uzajamno po-
vezanih i uskladenih samoupravnih sporazuma i
tvenih dogovora osnovama plana na raznim nivoima
udruZivanja rada i sredstava - od osnovne organizacije
rada do republike i federacije, cemu cu
kasnije posebno govoriti. U takvom kompleksu medu-
sobnih odnosa svi subjekti planiranja treba da budu u
mogucnosti da izraze svoje ekonomske, socijalne i druge
interese i inicijative i istovremeno da demokratski pri-
hvate odredene obaveze i odgovornosti koje proizilaze
iz medusobne zavisnosti i ravnopravnosti radnika u za-
jednickom radu i ostvarivanju njihovih licnih i drustve-
nih interesa. da upravo takav sistem demokrat-
skih medusobnih _odnosa radnika u radu tre-
ba da bude realan nosilac efikasnosti planiranja u
uslovima socijalistiCkog samoupravljanja.
5. PLAN - RAZVOJNE
ILI UCVRSCIV ANJA VNOG
POLOZAJA
Drugi momenat koji donekle navodi na stranputicu
diskusijama planiranju u tome sto
oblcno jednostrano polazi samo od ekonomskih aspe-
planiranja - od razvojne politike, ekonomske po-
litike, programa ekonomskog razvoja, plana rada i raz-
voja itd. Tako, na primer, pri definisanju druStvene
16
EDVARD
plana u pomenutim Tezama se polazi od toga
da plan izraz utvrdivanja zajednicke ekonomske poli-
tike radi ostvarivanja zajednickih ciljeva. Medutim, pri
tome nije jasno sta su to zajednicki ciljevi, sta to za-
je.dnicka ekonomska i razvojna politika, odnosno ko i gde
tome odlucuje.
7fsto tako, kad se govori ostvarivanju planova, misli
se na planovima,
ne na efekat tako donetog plana samoup-
ravni polozaj - raamka. ildiUZenorii :ta:du; na njegovo
pravo da bude samostalan stvarala6IO. subjekt planiranja,
da u __osnovnoj organizaciji udruZenog_rada uprav-
lj dohotkom, da niko ne moze raspolagati dohotkom bez
saglasriosti vecine radnika u osnovnoj orgamzaciji udru-
zenog rada itd. Ukratko, u takvom konceptu plariiranja
iscezava upravo radnik, covek koji radi i stvara i koji
bLI!ls>J."aO da bude stvaralacki subjekt, kao takav i dru-
stveni - - - -- -- - -
Takav pristup planiranju pogodovao oZivljavanju
starih tendencija da se interesi radnika u udruZenom
radu podreduju politickim ciljevima, da se administra-
tivno-fiskalnim zahvatom optereti dohodak oonovnih
organizacija udruZenog rada, da drZava, odnosno njen
aparat, zahvaljujuCi takvoj svojoj ulozi u planiranju,
ponovo stekne monopol u raspolaganju drustvenim ka-
pitalom. /
s vezi treba skrenuti paZnju i na neke teze
_za Nacft zakona utvrdivanju i obracunavanju ukupnog
prihoda i dohotka u organizacijama rada.*
Konstrukcija tog zakonskog nacrta otprilike sledeca:
ukupan dohodak osnovne organizacije udruZenog rada
rasporeduje se na deo koji pripada drzavi, odnosno druS-
tvu i na deo koji planom treba usmeravati za razvoj,
ostatak pripada radnicima u osnovnoj organizaciji udru-
.Zenog rada. Ako se takav postupak rasporedivanja
dohotka osnovnih organizacija udruZenog rada doveo u
funkcionalnu vezu sa konceptom sistema planiranja
. . radnom materijalu Saveznog sekretarijata za
fmanSlJe pod naslovom N k n 1 n i t n u v z i
Nacrta zakona utvrdivanju i obracunavanju
ukupnog prihoda i dohotka u
u d r u z n g r d januar 1975).
PLANIRANJ'A
1'1
prilicnoj meri pr:isutnim u pomenutim Tezama plani-
kojem neko bljerarbljskoj liniji treba najpre
da plan zajednickih razvojnih i drugih ciljeva i
interesa, da svi drugi subjekti planiranja tome potcine
svoj planove - to u druStvenoj praksi dovelo do
veoma ozbiljnih deformacija u samoupravno udru-
zenog rada. radnik veoma brzo liSen ustav-
nog prava da raspolaZe i dohotkom osnovne
organizacije rada kao uslovom obezbedivanja
njegove kontrole nad uslovima, sredstvima i rezultatima
rada i osnovom slobodnog razvoja njegove stvaralaeke
licnosti.
Posebno upozorio da sve to veoma opasno
i dalji razvoj medurepublickih i medunacionalnih
odnosa. Hteo s tim vezi da podsetim da smo ne tako
davno suoeeni, u ozblljnoj formi, sa pojavom naciona-
lizma. Pri tome pojavu nacionalizma ne sveo
civo na delovanje snaga koje neprijatelji socijalizma
i iako su upravo one bile glavni no-
silac nacionalizma. Nacionalisticke snage mogle doblti
takvu snagu, ostalog, i zbog toga sto su im odre-
dene negativne tendencije u razvoju na8eg drustvenog
sistema i, posebno, sistema medunacionalnih odnosa da-
vale argumente. Naime, na8em preda8njem ustavnom,
posebno u pravnom i privrednom sistemu podo-
sta prostora za nastajanje nejasnih materijalnih i pravnih
odnosa na jedinstvenom pri
sva za to padala na Pritisci
na organe federacije su sve vise pojacavani, time
raslo i nepoverenje u njihovu nepristrasnost. S druge
strane, odgovornost i pokrajina za
stanje stvari druStvu nije bila to vreme dovoljno
se i pojedini njihovi organi poceli po-
nasatl kao svo]evrsna sta1na opozicija prema organima
federacije. konflikti, i pored toga sto
saveznih organa znatna, poeeli da ogra-
nadleznost organa federacije, cak i da
meri parali8u njihov rad. Jasno da takvo
stanJe moralo pothranjivati i jacati nacionalizam.
Zbog svega toga moramo pri sistemskih
zako:r;a maksimalno kako se ne ponovo
stvono takav - rekao bih, prazan - prostor kojem
z Brionske diskusije
18
..
. EDVARD
moguca svakojaka kombinatorika. Odnosi u na-
sem privrednom i drustvenom sistemu moraju sto
preciznije formulisani - da se zna ko za sta odgovara
i ko kakva prava, obaveze i odgovornosti ima. Pri tome
treba imati u vidu da su ti odnosi prilicno precizno fiksi-
rani u Ustavu SFRJ, ne smeli sada nekim si-
rokim tumacenjima tih ustavnih odredaba razvodniti nji-

U na8em socijalistickog plan
mora pre svega instrument radnika, njihovih samo-
organizacija i zajednica i drustveno-politickih
zajednica, njihovih druStveno-ekonomskih,
privrednih, socijalnih, kulturnih, politickih i drugih in-
teresa i potreba, kao i njihovih prava i uzajamnih oba-
veza i odgovornosti. U tome poseban znacaj i ulogu ima
njihova zajednicka borba za visoku produktivn<>St rada,
za povecanje dohotka i za njegovu prema
Iz toga proizlazi i neophodnost zasnovanog sagle-
davanja razvoja materijalnih uslova rada i zi-
vota radnika, kao i neophodnost njihove kontrole nad
kretanjem ukupnog dohotka koji oni svojim radom
i ciji deo kao svoj i podrustvljeni minuli rad
zajednicke, odnosno drustvene prosirene repro-
dukcije, cime se vodeea pozicija radnika u
njihovim osnovnim organizacijama rada i u
drustvu u celini.L -
RezultanQvih tih. odnosa treba razvojna
politika koja iri]e sama
nika-
cilju- unapredivarija ra.aai od-
nosno sticanja dohotka podizanjem.,produkti_vnosti nji-
hovog tilriipnog pla-
norri se svega realizacija druStveno-
-ekonomskih Oqn<>a od-
nosno svih procesa koji- se upravo
takvim, ne. nekim drugi!h odnosima, N treba, dak-
le,- polaziti od toga da plan--driavni instrument sa
snagom na bazi ciljeva koji rezultat u teh-
nokratskim kabinetima utvrderiih optimuma materi-
jalnog, ekonomskog razvoji:CdfiiStva, koji se zatim u
praksi kao veoma neoptimalni jer stihijski
izazivaju nove i nepredvidene disproporcije. Naprotiv,

19
stvarno optimalan moze samo onaj plan koji se zas-
niva na pravu radnih da - sa svojim Zi-
votnim i radnim potrebama i interesima - slobodno
pre svega medusobne drustveno-ekonomske i
materijalne i druge odnose, kao i odnose koji se
razvoja drustva celini?-
. -fu dosada8njim raspray
se da planiranje u __
ljanjallesto znatno VIse


van]a s-amoupravljanja na sve visem
razvitka na. _bazi..:. __
iilstrument regulisanja dohodovnih .odnosa, to. jest stva-
ranja i raspodele sredstava za razvoj,_ za pot-
rosriju.Lza_lfcrie dohotke_prema Plan isto
instrument __ _ neoph,O<lnil1Za stvaralacki
_ __ razvoj radnog coveka, za . sve
ekonomsko-socijalni pOlozaj' radriika i njegove
porOdice:- Upravo
planiranja na plan
rada TrazvoJa--:--veoma :udaljilo od njegove prave i pune
sadrZine u na8em socijalistickom druStvu.
- Pristup -plailiranju u samo-
Siri od programa eko-
nomskog-razvoja; Od razvojnih ciljeva ekonomske -poli-
protivnom, zelje i vo-
luntaristicki ra.Zvoj:iii i irivesticioni ciljevi pos-
sto- bi ponovo pod firmom
plana podredivalo radnika sisteriiu-bitokratskog odluci-
- __ vanj.a . politicki f
YiSiin- U ovom di-ugom
polazi se ne od dfuStveno-ekonomske sadrZine planiranja,
to jest od radnog eoveka i njegovog prava rada druStve-
nim sredstvima kao krajnjeg cilja planiranja i osnove
formulisanja razvojne politike i odredivanja pravaca
razvoja, nego se polazi od samih tih sredstava planiranja,
to jest od tendencije da se postigne maksimalna centrali-
zacija radnikovog minulog rada nezavisno od njegovih
stvarnih zivotnih i radnih potreba i interesa.
Planom se ne voluntaristicko-subjektivis-
ticki ciljevi razvojne politike, nego pre svega
2*
20
EDVARD
drustveno-ekonomski i materijalni tokovi i od.nosi
subjektima na5em so-
cijalistickom druStvu, pri cemu ciljeve razvojne politike
sami rad.ni - najpre rad.nici osnovnoj
organizaciji .rada, zatim na svim nivoima
rada i drustva celini. Razumljivo da
uslovima zavisnosti i ravnopravnosti radnici
u osnovnoj organizaciji rada te ciljeve
uzajamno sa radnicima drugim
organizacijacrna rada i drugim
nim organizacijama i od.nosno sa
kim druStvenim interesima. Pri . tome interes
radnog treba da realni zajednicki druS-
tveni interes, ne obrnuto - da
tivisticki zajednicki druStveni interes, .
uslovima monopola na planiranje, in-
teres rad.nog coveka. Da,kako, pra]{si moze blti i
panja od toga ali to iZ1lzetakprecizno
utvrden Ustaviml i Zakonom, . ne pravilo.
11 glava
OSNOVE DRUSTVENOG
U SOCIJALISTICKOG
SAMOUPRA VLJANJA
1. OSNOVNI CILJEVI 1_ZADACI PL.ANIRANJA
../Polazna tacka !IlaSeg sistema druStvenog
moralo ibl da !D.acelo da iU. ISamoupravno
\i. ru drugim sa.moupravnim. IOrganlizaci-
jama i zajednicama, lkao i u :mjed;..
il!i.oama __:_; opstini, .pokraj:ini, 1 fede-
rac:i.ji -.,..- svoj i ulogu ru
drustveno-ekonomske, razvojne, soc:i.jalne i druge politike
za:snivaju na 1edinstvenom mstemu ldruStvenog plaiilliranja.
rtakav jedinstven 'Sistem 7noze se d2gradiilti,
odriavatili mzV1ijati samo u 'Sistemu odnosa
rudruZenom to jest aik.o
planiranje nije nionopol nekih drzavno-svojinskih tehno-
kratskili centara, nego instrument sami!h radnih :lj\ldi, de-
organdzovanih u sistemu samoupravnog socija-
list:i.Crlrog_ll"'ada 1
!I"eOima, zajedD.icki "tplan, IOdnOSIIO - !I"ekao
Dlli-L deO rplan /koji odgo-
v?ra stvarnim inrte!I"esima i fSV'ih _rucesrrika
li 10 ilrojem ldemokratska
Samo ru IOdredenim llroji naS:i.m
sistemom veoma precizno odredeni, mogu
procesu !Planiranja i dnStrumenti drzavne
tome moze samo skupstina svojim
zakonom, upravni organi samo sa ovla5cenjem i na osno-
vu zakona. _ J!!aniranja isto-
vremeno postaje i instrument vlasti radnicke klase i svih
radnih ljudi, po5to se dominantna uloga .. klase
ne zasi1Ji_ya na politickoj vlasti radnih
drzavnih organa; nego i na njihovoj zajedn!ickoj ekonom-
skoj v1asti koja do izrazaja pre s\rega- ulogu
r_ada i kroz druge vidove sam.o-
upravne aktivnosti .u druStvenog planJ:i..ranja.
22
EDV ARD
Planiranjem radni ljudi obezbeduju narocito sledece:
prvo, svoje pravo rada dru.Stvenim za :ad,
odnosno svoju odlucujucu ulogu u upravl]an]U
za proizvodnju u druStvenoj svojini i svoju slobodu 1
ravnopravnost u radu tim sredstvima, kao i svoju samo-
stalnost i inicijativu da svojim radom i gospodarenjem
zajednickim sredstvima za proizvodnju izgraduju
jalnu osnovu i preduslove za ravnopravno raspolagan]e
uslovima, sredstvima i plodovima svog rada;
drugo, utvrdivanje prava i uzajamnih obaveza i odgo-
vornosti radi ravnopravnosti u medusob-
nim samoupravnim proizvodnim i
nim drustvenim odnosima, posebno u pogledu opstih
uslova privredivanja, odgovornosti .za postizanje sve viSe
produktivnosti rada, kao i sticanja i raspodele dohotka
u zaVisnosti od rezultata takv<?g rada;
trece, ravnopravnost u raspodeli 1icnog dohotka pre-
ma kvantitativnim i kvalitativnim rezultatima rada;
cetvrto stvaranje materijalnih uslova za sve potpunije
zajednickih radnih, ekonomskih, socijalnih,
kulturnih i drugih interesa, kao i stalno poboljsavanje svo-
jih zivotnih uslova u skladu. sa porastom produktivnosti
dru.Stvenog rada; .
peto, ekonomsku, socijalnu i ri rav-
nopravnost naroda d. .
sesto, utvrdivanje prava i i
vornosti u upravljanju sredstvima za pr01zvodn]u :1. do-
hotkom u druStvenoj svi>jini radi ostvarivanja zajedniCki
utvrdene ekonomske i razvojne po1itike;
sedmo, utvrdivanje prava i uzajamnih obaveza i
odgovornosti u raindm i na raznim
udruZivanja rada i dohotka u cil]u porasta produktivnost1
zajednickog dru.Stvenog rada i sticanja sto veeeg zajednic-
kog dohotka na osnoVi porasta produktivnosti rada;
osmo, na nauci zasnovano uskladivanje materijalnih
proporcij i tokova u . u
ukupnoj drustvenoj reprodukcl]l il u po]edinim n]emm
deloVima;
deveto stalno unapredivanje samoupravnih oblika
socijalistickm proizvodnih i demokratskih druStvenih od-
nosa na osnovu svesnog razresavanja protivrecnosti robne
proizvodnje na dana5njem stepenu razVitka socijalizma; i
(
VNOG PLANIRANJA
23
deseto, stvaralacku slobodu radnika koji rade dru-
stvenim sredstvima, odnosno razvoj stvaralacke licnosti
radnika kao svesnog kovaca svoje buducnosti, koji una-
preduje svoj i druStveni ra:d, odnosno samoupravno socija-
listicko druStvo u celini.
2. ODNOSI U PLANIRANjA
Polazeci od napred de:finlsanih osnovnih cilj i
zadataka planiranja u usloVima socijalistickog samouprav-
ljanja, odnosd. u sistemu trebalo da se zasni-
vaju narocito na . .
prvo, na neotudivom pravu svakog radnika da u svo-
joj osnovnoj orgailizaciji rada, zajednicki i
ravnopravno s drugim radnicima, upravlja radom i poslo-
vima svoje osnovne organizacije i organizacije udruZenog
rada u cijem ona sastavu; da u svojoj osnovnoj orga-
nizaciji - u skladu sa svojim ustavnim pravima, obave-
zama i odgovornostima prema drugim radnicima u udru-
zenom radu i prema drustvenoj zajednici u celini- od-
lucuje ukupnom dohotku i njegovom udruZivanju; da
kontroliSe raspolaganje dohotkom na svim stepenima i u
svim oblicima njegovog udruZivanja; i da u svojoj osnov-
noj organizaciji udruZenog r:ada, preko svojih delegacija
i u sVim drugim oblicima udruZivanja rada i sredstava
i u drustveno-politicki.m zajednicama upravlja: tim sred-
stvima i poslovima drustvene reprodukcije;
drugo, na pravu radnika i svih radnih -rjudi da u re-
publici, odnosno auto:riomnoj pokrajini odlucuju uslo-
vima i rezultatima svog rada; da utvrduju zajednicku
politiku ekonomskog i drustvenog razvoja republike, od-
nosno autonomne p<)krajine; da zajednicki i ravnopravno
s drugim radnicima i radnim ljudima i narodima i na-
rodnostima u drugim republikama, odnosno autono:innim
pokrajinama, na nacelima medusobnog sporazumevanja
i dogovaranja, utvrduju zajednicku politiku ekonomskog
i razvoja u SFRJ, obezbedujuci time i svoj
nacionalni interes, to jest punu ekonomsku, socijalnu i
kulturnu slobodu i .ravnopravnost svih naroda li narod-
nosti.
Plan u organizacijama i zajednicama udruZenog rada
mora pre svega izraz odnosa izmedu osnovne organi-
24
EDV ARD
zacije udruZenog rada i radne organizacije, radne
i slozene organizaci.je, odnosno sirih poslovnih zajednica,
kao i izmedu njih i banke i drugih finansijskih asocijacija
udruZenog rada. Plan treba da bude izraz udruZivanja
rada i dohotka, kao i raspodele zajednicki ostvarenog do-
hotka na nosioce zajednickog plana. U takvom sistemu
odnosa osnovna organizacija udruZenog rada i njena pro-
izvodnja, njena produktivnost rada d. njen dohodak su
uvek polazna tacka i ujedno krajnji cilj pla.nixanja. Celo-
kupan sistem druStvene reprodukcije na taj naain
radniku u osnovnoj organizaciji i njegovom radu, odnosno
rezultatima toga rada, samim tim neprekidnom obo-
gacivanju materijalne osnove udruZenog rada i drustva i
njegove kulture u celini. SadrZina tih odnosa treba da
bude u samoupravnim sporazumima u okviru
udruZenog rada i drustvenim dogovorima sa druStveno-
-politickim zajedinicama u lroj:ima radnioi iz osnovndh
organizacija udruzenog rada ostvaruju svoje interese "i
potrebe.
[" U istom smislu polazna tacka planiranja u
no-politickim zajednicama treba da bude pre svega ostva-
rivanje Ustavom utvrdenih odnosa medu drustveno-pol!i.-
tickim zajednicama kao samoupravnim zajednicama na
nivou mesne zajednice, opstine, autonoinne pokrajine i
republike i uredivanje medu repubbllkama i pokra-
jinama u okviru federacije, pqsebno odnosa izmedu dru-
stveno-politickih zajednica i samoupravno udruZenog rada.
Sadrzina tih odnosa- treba da dolazi d,o izraZaja u planu
na dva nacina: kao drustveni dogovor osnovama dru-
stvenih planova u ustavnih prava i nadleznosti
date drustveno-politicke zajednice i kao ostvamvanje fun-
kcija drzave na raznim nivoima u skladu sa njenim ustav-
nim
Samoupravno uslov
i oblik reprodukovanja samoupravnih socijalistickili pro-
izvodnih odnosa na sve visem nivou i samo kao
instrument ostvarivanja tih odnosa ono istovremeno i
instrument borbe za visoku produktivnost kaiko indivi-
dualnog tako !i. ukupnog drustvenog rada, kao i instrument
razvojne politike koja mora u funkciji tih odnosa.
Planiranjem takode mora da se obezbeduje reprodukcija
i dalji razvoj samoupravnih medunacionalnili odnosa na
PLANIRANJA
25
bazi socij proizvodnih odnosa i u skladu sa
Ustavom utvrdenim pravima republika i pokrajina. Dru-
gim reCima, planovi nesmeju da prava koja
inace imaju odredeni samoupravni i subjekti u
nasem privrednom i drustvenom sistemu, nego moraju
nacin njihovog reprodukovanja i daljeg progresivnog
razvoja.
Planiranje istovremeno faktor povezivanja, odno-
sno uskladivanja interesa radnih ljudi na svim nivoima
udruzenog rada i ostvarivanja njihovih socijalnih, eko-
nomskih, nacionalnih, kulturnih i drugih prava i interesa
u samoupravnoj interesnoj zajednici, mesnoj zajedndci,
opstini, pokrajini, republici i federaciji, kao i u odnosima
medu tim zajedruicama, u skladu sa njihovim ustavnim
pravima i polaZajem.
Na istim osnovama zasnivala se i razvojna politika
kojom treba:
prvo, da se obezbeduje ostvarivanje prava i uzajam-
nih obaveza i odgovornosti radnika u raspolaganju dohot-
.kom u procesu drustvene reprodukcije; i
drugo, da se- na osnovu sto slobodnije stvaralacke
inicijatitve radnika u privrednom razvoju - uskladuju
materijalni odnosi i razvojni tokovi u cilju postizanja
optimalnih uslova za rad i zivot radnilka i za uspeSniju
proizvodnju, kao i porasta produktivnosti individualnog
i ukupnog drustvenog rada i prevladavanja trziSne i svake
druge stihije.
PolazeCi od ta dva cilja, koji opredeljuju drustveno-
-ekonomsku sadrZinu planiranja
1
utvrdivala se dugo-
rocna i srednjorocna razvojna politika, progranri i planovi
razvoja. Glavni materijalni i moralni podsticaji za ostva-
rivanje ta dva cilja proizlaze pre svega iz same
rada drustvenim sredstvima, iz ujedinjavanja upravljanja
radom i sredstvima rada u rukama radnika, iz direktne
zavisnosti radnih i zivotnih uslova radnika od rezultata
njegovog rada i raspolaganja sredstvima za proizvodnju
i dohotkom. ta cilja planiranja, pogotovo drugi,
zahtevaju, i pored veoma razvijenih podsticaja te vrste,
stalnu naucnu analizu kretanja i ponasanja svili faktora
ekonomskog i drustvenog razvoja i njihove uzajamne
zavisnosti. Zato u zakonu planiranju uloga i mesto
i strucnih institucija moraju precizno utvr-
26
EDVARD
d:eni. Razume se, idejno-nauena osnova delatnosti tih in-
stitucija Marksova ekonomska teorija i koncept na
kojem se zasniva nas sistem socijalistickog samoupravlja-
nja, ne teorije planiranja koje su nastale na tlu savre-
menih kapitalistickih ili tehnoblrokratskih monopola,
kojima cilj odrzavanje i razvoj tih monopola, ne nji-
hovo ukidanje. cilj na8eg sistema upravo ukidanje
svili oblika takvog svojinskog monopola.
3. SADRZINA
PLANIRANJA I PLANA
sadrZina planirarija i plana u
uslovima socijalistickog samoupravljanja treba da dode
do izraZaja pre svega u ostvarivanju prava rada druStve-
nim sredstvima, kao i prava i uzajamnih obaveza i odgo-
vornosti radnika u raspolaganju zajednickim, to jest dru-
stvenim sredstvima rada i novostvorenim dohotkom na
svim nivoima rada i druStva u celini. Na ta-
kvim odnosima treba da se zasniva i sistem iuskladivanja
materijalnih odnosa i razvojnih tokova u celokupnom
udruZenom radu, to jest u proizvodnji i druStvenoj repro-
dukciji.
U opredeljivanju takve drustveno-ekonomske sadr-
Zine planiranja i plana treba imati u vidunarocito sledece
'neposredne zadatke:
- obezbediti da citavim sistemom planiranja racln;i.
ljudi svesno, samostalno i odgovorno dohotkom
koji ostvaruju na svim nivoima udruZenog rada i u svim
oblicima udruzivanja rada i dohotka, sto i jeste sadrzina
ujedinjavanja demokratskog upravljanja radom i druS-
tvenim kapitalom u rukama organizovanih
radnika; . :_ .
- polazeCi od dugorocnih zajednickih i pojedinacnih
radnih i zivotnih interesa, obezbediti postizanje sto boljih
rezultata u zajednickom stv;u-anju optimalnih uslova za
rad, u borbl za visoku produktivnost rada, . time i za
povecanje dohotka osnovne organizacije udruZenog rada
ukljucujuCi tu i borbu za efikasnost gospodarenja
stvima za proizvodnju i dohotkom, odnosno svojim i
minulim radom na svim nivoima udruZenog
rada;
VNOG PLANIRANJA
27
- podsticati takvo povezivanje, odnosno udruZivanje
radnika i osnovnih organizacija udruZenog rada koje
izraz njihove uzajamne radne i zavisnosti,
posebno one njihove neposredne zavisnosti u sticanju i
raspodeli dohotka koja proizlazi iz Oinjenice da su upravo
rad pojedinaenog radnika i pojedinacne osnovne organi-
zacije udruZenog rada, gospodarenje pojedinacne osnovne
organizacije udruZenog rada sredstvima za proizvodnju
i dohotkom, odnosno svojim i drustvenim minulim radom
f udruzivanje njihovog; rada i dohotka - glavni uslov i
doprinos porastu produktivnosti zajednickog drustvenog
rada;
- -da se u takyim odnosima ostvareni
rezultati produktivnosti
rada i povecanog ukupnog drustvenog d9hotka izraZavaju
i u dohotka osnovne . organizacije. udruzenog
rada (to jest _dohotka radniku) i to, u odredenoj stimu-
lativnoj srazmeri sa doprinosom koji su radnici dali tome
povecanju svojim ukupnim radom (to jest svojim tekuCim.
radom i gospodarenjem sredstvima za proizvodnju i do-
hotkom, odnosno svojim i drustvenim minulim radom);
- plansku raspodelu zajednickog dohotka, ostvarenog
rada i sredstava, na osnovne organizacije
rada vrsiti kriterijumima koji zajed-
nicki utvrdeni pre svega samoupravnim sporazumima i
u odredenim slueajevima i dr-
zavnim propisima, to jest u granicama ustavnih odgovor-
nosti drzavnih organa.
reeima, raspodela stecenog dohot-
ka, ostvarenog udruzivanjem rada i stedstava dve ili vise
osnovnih organizacija udruZenog rada, medu tiiri osnov-
nim organizacijama najcesce funkcija samog samo-
upravnog plana, da'ka'ko - u okvirima drustveno utvrde-
nih i regulisanih opstih; odnosno nacelnih kriterijuma koji
treba da obezbede ravnopravnost radnika: tim nacelnim
kriterijumima ne treba da odlueuje zakon . planiranju,
nego za'kon radu. Ako se udruZivanje rada i
sredstava vr8i u okviru radne ili slozene organizacije, tada
samoupravni sporaz'um tom tidruZivanju -'- u okvi-
rima drustveno utvrdenih nacelnih kriterijuma - utvr-
diti, pravilu, odredene trajnije oblike tih medusobnih
odnosa, ta'ko da srednjorocni plan nece morati uvek
28
EDV ARD
novo da ulazi u sve elemente medusobnih odnosa u ras-
podeli dohotka i u ponovnom udruZivanju sredstava i
koriScenju. Medutim, i tu pogotovo v u
sirJ.m. oblicima udruZivanja rada i sredstava - kao sto
su slozene organizacije udruZenog rada, poslovne zajed-
nice banke i slieno - verovatno, potrebno da se
u srednjorocnom planskom periodu, odnosno in-
vesticionom ciklusu zainteresovani ucesnici dogovore
odredenim uslovima i merilima raspodele zajednicki stece-
nog dohotka medu osnovnim organizacijama udruZenog
rada.
Zato novi zakon planiranju ipak treba nesto da kaZe
r i m n i jedinstvenih druStvenih merila raspodele
drustvenog proizvoda, odnosno druStvenog dohotka medu
osnovnim organizacijama udrtizenog rada, to jest kako
na osnovu opstih kriterijuma vrsiti konkretnu plansku
raspodelu dohotka
vog i minulog rada. U 1stom treba preclZlratl 1
matel'lijalne, socijalne i druge i _ osnoV?e
organizacije rada prema mteresmm,
i zajednicama, kao i prema drugtm
organizacijama i zajednicama sa kojima ta osnovna
organizacija u odnosima saradnje ilislobodnerazmene rada.
Verovatno drustveno-politicke zajednice morati da
donose i posebne zakonske propise, odnosno da podsticu
odgovarajuce samoupravne sporazume i drustvene dogo,...
vore kako se sprecile razne deformacije kao sto su
odredene privilegije ili drugi oblici neravnopravnosti, do
cega upravo u tim odnosima-moze najcesce dolaziti. Na-
ravno, akcija sindikata i Saveza komunista, kao i drugi!t
organizacija tu treba takode da odi-
gra znacajnu ulogu.
Pri tome uvek polazim od toga da dohodak osnovne
organizaoije rada druStveni dohodak- to jest
u sadasnjim istorijskim uslovima zajednicka, klasna svo-
jina onih koji rade - jer ostvaren udruZenim radom
drustvenim sredstvima za proizvodnju kao minulim ra-
dom radnika, da njeno ucesce u dohotku neke druge
osnovne organizacij udruzenog rada ucesce u drustvenom
dohotku na bazi ulaganja sredstava, odnosno zajednickog
minulog rada kao rezultata rada radnika ne samo te
osnovne organizacije, nego i drugih radnika u udruzenom
VNOG PLANIRANJA
29
radu. Jedan deo tog proizvoda drustvenog rada se u
uslovima trziSta odnosno u procesu drustvene reproduk-
' . ..
cije preliva u dohodak odredene osnovne orgamzaCI]e
rada kao
odgovornoscu prema druStvu upravl]a]u radniCI u to]
osnovnoj organizaoiji.
se proces Odvija na osnovi objektivnih
skim zakomtosti sto znaci da se brza koncentraci]a sred-
stava za vrsi u onim sektorima udruZenog
rada koji se odlikuju visom produktivnoseu rada, eko-
riomicnijim raspolaganjem sredstVJima repr{)-
dukcije, odnosno radom, poslova-
njem i ukljuCivanjem u podelu rada, snazm]om samo-
upravnom i drugim slicnim
kako drustvenim planiranjem se ti procesi koncentraci]e
za proizvodnju moraju uskladivati i usmeravati
u skladu sa zajednlickim interesima i razvojnim potre-
bama udruzenog rada i driiStva u celliri, ali ne preko gra-
mca koje predstavljaju-
riasilje nad tim objektivnim _
Plari ne sme destimulisati visokoproduktivan rad u konst
Iakog odrzavanja niskoproduktivnog rada i poslo-
va:nja, :headekvatne podele. rada ..
mora podsticati brzi rast produktlvnosti rada 1
kvalitativne faktore proizVodnje i reprodukCI]e
..-:. kako sistemom odnosa samim sebl tako
i priznavanjem tih kvalit.ativnih faktora kao jednog od
drustveno utvrdenih mterijuma raspodele lienog dohotka
prema radu, to znaci i o:-novuv osnovu
minulog rada: Razume se, gde stecen vec1
radniku, tamo i .osnovne
dritZenog rada prema drustveno] reprodukCI]l mora b1ti
veca. Ovo utoliko pre sto u utvrdivanja i primene
raspodele licnog dohotka radniku radnici
ravnopravni. Drugim kvantitativni pokazatel]I
poveeanja dohotka ne mogu sami sebl kriterijumi
raspodele dohotka na liene dohotke, vec samo u poveza-
sa pokazateljima tog poveeanja, to
jest koliko su radnici u osnovnoj organizaciji udruzenog
rada svojim uspesnim radbl:n i poslovanjem doprineli tom
povecanju, ne, na primer, koliki ukupan
ulaganja drustvenih sredstava u tu- osnovnu orgamzaCI]U.
30
'EDVARD.
Jer takvo ulaganje samo izmenilo organski
sastav sredstava za proizvodnju, to omogucilo da
poraste produktivnost rada osnovne organizacije. Prema
tome, tu se ne postavlja samo pitanje. prava na dohodak,
nego i pitanje uzajamne i druStvene odgovornosti radnika
u pogledu raspolaganja dohotkom.
Stoga neophodno da se u samoupravnom sporazu-
mu uclruZivanju, odnosno u planu utvrde druStvena
merila kojima se regulisati medusobni odnosi radnika
u radu. Isto tako, neophochio da u sistem
planiranja bude ugradeno pravo odrederiih drzavnih or-
gana svih drustveno-politickih zajednica; Cak i dru-
stveno-politickih organizacija (sindikata, Saveza komu';'
nista i drugih), da mogu achninistra:tivno, ()(inosno poli-
ticki intervenisati ako doslo .do tisp6stavljanja, nerav-
nopravnih naravnQ u okvirti njihovih _ustavnlh
ovlascenja ... , "
Na ovo upozoravam i toga, sto za ovaj
nisu do sada predlozena adekvatna resenja. Koliko meni
poznato, i prvi predlog Nacrta zakona radu
uglavnom zaobilazi koji se odnose na uclruZi-
vanje rada i dohotka, na
zajednickog dohotka ostvarenog takvim
Stoga cemo, kad budemo; raspravljali zakonu uclruZe-
nom radu, morati to definitivno da r.ascistimo._ Jer nije
moguce doci do novog sistema planiranja ako se centralno
pitanje ostavi otvoreno, i to zbog teorijskih,. u stvari -
dogmatskih razmimoilaZenja oko. dohotka .. sto sam
vec rekao, druStveni dohodak nije zbir dohodaka osnovnih
organizacija uclruZenog rada, nego pre svega drustve-
no-ekonomski odnos -u jedinstvenom sistemu druStveno-
-ekonomskih odnosa koje zelimo novim zakonom plani-
ranju,--a posebnq zakonom uclruZenom radu, da usposta-
vimo i ucvrstimo. Svi dosadasnji predlozi polaze od kla-
sienog kreditnog odnosa kao osnovnog--.oblika udruZivanja
minulog rada, ne od ucesca u zajednickom dohotku
ostvarenom udruzivanjem Zivog i minulog rada. I zato
sto taj nije resen, stalno dolazi do
oko resavanja niza drugih u vezi sa dohodovnim
odnosima u na5em samoupravnom -socijalistiCkom druStvu.
Rekao bih da upravo to glavni na5eg
ustavnog- sistema -u celini. _Jer ne mozemo 8provesti inte-

31
graciju druStvenog rada, ne mozemo uspostaviti ono sto
nazivamo uclruZeni .rad, ako ne podemo od toga da
dohodak svih osnovnih organizacija uclruZenog rada je-
dinstven drustveni dohodak, da uzaj amni odnosi odre-
denih osnovnih organizacija u raspodeli zajednicki ostva-
renog dohotka nisu medusobni odnosi radnika samo tih
osnovnih organizacij nego da dohodak pre svega izraz
odnosa radnika prema ukupnom druStvenom proizvodu
u Cijoj raspodeli on ucestvuje srazmerno doprinosu nje-
govog zivog i minulog rada. Zbog toga veoma vamo da
ti ?<illosi obavezno udu u novi zakon planiranju, posto
SIStem planiranja glavni instrument kojim se pro-
tivrecnosti u toj sferi prakticno razresavati. Ali to ne
znaci da se samoupravnim sporazumima uclruZivanju
nece vec unapred rasciScavati i utvrdivati i ti unutra5nji
odnosi u radnim _organizacijama, u slozenim organizacija-
ma itd., dok plan- verovatno, uz odredene korekcije
i dopune - svaki put samo rea:flirmisao tako utvrdene
odnose u sticanju i raspodeli zajednicki stecenog dohotka.
Zbog toga samoupravni sporazumi udruZivanju -
uvek kvantitativno novelirani za sV'aki planski period -
trajna komponenta sistema planiranja.
_ Kada se samoupravnim sporazumima i planovima
budu resavali raspodele dohotka zajednicki stece-
odnosno zajednickim Ulaganjem" rada
1 resavace na Odgovaiajtici naOip. i
kriten]uma te raspodele. Pri tome treba 1rriati u vidu da
se ta ulaganja vrse na bazi zajednickog rizika, se-:-
Ustavu :-- moCi traziti od radnika u ciju su osnovnu
organizaciju ulozeria zajednicka sredstva da vrate ulaga-
cima ta sredstva ako nisu donela oeekivani dohodovni re-
zulta:t. to znaci da se ne samo nego i
morati da raspodeljuje unapred uslovima
i merilima.
Plan treba da obezbedi pravo moguenost svakom
da - preko _racuna svoje osnovne organizacije
udruzenog rada u radnoj . organizaciji ili u internoj banci
radne organizacije ili slozene . - ima nepo-
sredan uvid u stanje kretanje dohotka, u
kasnost gospodarenja 'druStvenim dohotkom na svim m-
voima uclruZenog rada. Isto tako, svaki radnik treba da
ima pravo i mogucnost da preko tog racuna kontroliSe
32

stanje i kretanje dohotka u svojoj osnovnoj
udlilZenog rada, da ocenjuje poslovanje u tom sim-
slu da li ulozena .sredstva donose uspeh neusueh u
pogledu porasta produktivnosti rada, odnos:r;o
poslovanja organizacije udruZenog rada u koJu su ulozena.
Osim toga, planove organizacija u_druZenog
materijalnoj proizvodnji treba .i sa
organizacija udruZenog rada drustvemm delatnostima
posredstvom slobodne koja da obez-
bedi ostvarivanje zajednickih radnih, soci]alnih, zdrav-
stvenih kulhwnih i drugih potreba i interesa radnih
treba takode sire radnih i
.Zivotnih interesa radnika u raznim
.rada i aktivnosti, kao i dohotka
tom u okviru samoupravnih interesnih zajednica.
Na slican nacin neophodno izra2Jiti i medurepublicke
i regionalne odnose, prava, obaveze i odgovornosti.
Sve to treba da stvara uslove za to da . se zaista
mogli zajednicki da razvojna politika,
srednjorocni i godiSnji progz:ami razvo]a -
se okviru druStveno-ekonomskih odnosa uskla-
dili materijalni procesi i obezbedili interesi i uzajamne
odgovornosti radnika ,
N aravno talkav sistem uspesan samo ako
1.stovremeno ' povezivati, odnosno odnose
liZajamne zavisnosti nauke i na zasnovane
cne socijalisticke razvojne vizije sa sam?-
upravnom radnom i planskom praksom miliona
ljudi. .
Ovakva druStveno-ekonomska sadrZina i osnove pla-
niranja i plana da se jos u procesu sklapanja
samoupravnih sporazuma i dogovora osnovama
odnosno pre donosenja p!an<;>va
cija i zajednica i pre plan<;>va,
kih zajeclndca demokratskt 1 naJveco] moguco] men
sporazumno utvrde zadaci svih. nosilaca i nji-
hovi odnosi, odnosno da takVI samo-
upravno-demokratski i dogov9;i po-
staju osnova za konacno donosen]e plana ovlascenom
samoupravnom ili
III glava
NOSIOCI PLANIRANJA I NACIN UREI>IVANJA
ODNOSA
1. NOSIOCI PLANIRANJA
Bilo korisno da se novom
nabroje svi nosioci planiranja i da se. njih
da potpunija slika, odnosno da preciZno n]ihova
uloga u sporazuma 1 dogovora
osnovama planova, kao i njihova prava, obaveze i odgo-
vornosti pripremi, i planova
organizacija i zajednica i planova druStve-
no-politickih zajednica i obaveza. iz sa-
moupravnih sporazuma i dogovora osnovama tih pla-
nova.
Osnovne celije drustvenog organizma
planiranja su organizacije
proizvodnji - osnovne organiZaCI]e rada 1 SV1
oblici njihovog udruZivanja radnim organizacijama, slo-
zenim organizacijama rada, asocijacijama koje
Sirim oblicima rad i dohodak (kooperantske
grupacije) i finansijskim asocijacijama i
monetarnom sistemu. bila prva grupa - da ih tako
nazovem - primarnih nosilaca druStvenog planiranja
okviru samoupravno udlilZenog rada. Posto od njihovih
rezultata odnosno dohotka materijalno zavise sve druge
rada i zivota, to zakonu plani-
ranju trebalo podrobnije razraditi proceduru :prip:e:r:e
donosenja i ostvarivanja njihovih planova, sa sto ]ac1Il1
naglaskom na udruZenog
rada za odredene planske funkcije.
Drugu grupu prunarnih nosilaca planiranja cine ur-
ganizacije rada u -
zdravstvu, kultun 1td., koJe su mte-
gralan deo celovitog sistema rada, dohodak
u odnosima slobodne razmene rada sa takozva-
nom materijalnom proizvodnjom. Rezultati njihovog rada
3 Brionske d!skusije
34
EDV ARD
izraZavaju se delom u neposrednom, delom u dugoroc-
nom ucinku materijalne proizvodnje. Ovde su nosioci pla-
niranja u prvom redu sami radnici osnovnih organizacija
udruzenog rada u tim delatnostima, ne neko drugi. Oni
treba medusobno da postignu dogovor osnovama plana
razvoja tih delatnosti, s tim sto taj svoj dogovor razvoju
moraju uskladiti sa radnicima u proizvodnoj bazi udru-
zenog rada kao neposrednim stvaraocima i nosiocima do-
hotka i kao potrosacima usluga tih delatnosti. Drugim
recima, udruZeni radnici kako u materijalnoj proizvodnji
tako i u delatnostima treba medusobno da
postignu saglasnost osnovama zajednickog plana razvoja
drustvenih delatnosti u okviru sporazuma, odnosno do-
govora neposrednoj slobodnoj razmeni rada, i to zato
sto upravo ti potrosaci usluga iz materijalne proizvod-
nje mogu najneposrednije da uskladuju potrebe drustve-
nih delatnosti sa realnim drustvenim proizvodom, odnosno
dohotkom. Medufun, neposrednu odgovornost za konacan
srednjorocni i dugorocni plan razvoja druStvenih delat-
nosti treba da preuzmu sami radnici u tim delatnostima,
na osnovu ocene potreba i realnih materijalnih mogucno-
sti i sporazuma i dogovora osnovama zajedniCkog plana
koji zakljucivati sa radnicima u radu zain-
teresovanim za razvoj tih drustvenih delatnosti.
Sporazum, odnosno dogovor osnovama plana raz-
voja drustvenih delatnosti treba da polazi narocito od
dva sledeca kriterijuma: od ocene stvarnih rezultata rada
u materijalnoj proizvodnji i od neposrednog i dugoroenog
doprinosa radnika u druStvenim delatnostima tim rezul-
tatima rada: se doprinos, medutim, ne moze meriti
egzaktnim merilima. mora stvar konven-
cije, ali konvencije koju treba da utvrduje pre svega sam
udruzeni rad, sto manje odredeni politicki faktori van
rada. I u ovom delu sistema udruZenog rada
dohodovni odnosi su glavni regulator medusobnih odnosa
radnika, i to ne samo u dogovaranju izmedu stvaraoca
dohotka i davaoca usluga cenama usluga, nego i u udru-
zivanju rada i dohotka, u zajednickom planiranju raz-
voja itd.
grupu primarnih nosilaca planiranja cine me-
sne zajednice .kao svojevrsna prodU.Zena ruka, odnosno
specificna teritorijalno-interesna zajednica udruZenog ra-
1

.
:1
:1
[
PLANIRANJ"A
35
da za zadovoljavanje potreba radnih ljudi i gradana koje
se odnose na njihove svakodnevne socijalne, kulturne,
komunalne, stambene, porodicne i druge zivotne interese.
U tom smislu mesne zajednice su oblik udruZivanja osnov-
nih i drugih organizacija rada, osnovnih jedi-
nica samoupravnih interesnih zajednica u opstini i gra-
dana za neposredno resavanje iz pomenutih
One su u istom smislu i oblik udruZivanja rada i
sredstava koji treba da nade svoj materijalni izraz u za-
jednickom planu svih ucesnika u delatnosti mesne za-
jednice.
Cetvrtu grupu primarnih nosilaca planiranja
opstine, pokrajine, republike i federacija kao samoup-
ravne zajednice i kao nosioci politicke, odnosno drzavne
vlasti, u okviru cijih planova radni ljudi i gradani ostva-
ruju zajednicke drustvene interese na osnovu samoup-..
ravnih sporazuma i drustvenih dogovora, ali d. na osnovu
samostalnih ustavnih nadleznosti drzavnih organa dru-
stveno-politickih zajednica u drustvenog planira-
nja. I ovde rec pre svega dohodovnim odnosima,
kojima primarno treba da odlucuju sami radni ljudi u
osnovnim i drugim organizacijama rada, koji
se ostvaruju u povezanosti sa Ustavom utvrdenim funk-
cijama drzave u planiranja.
Posto polazni subjekt planiranja radnik u osnovnoj
organizaciji rada i posto bez saglasnosti vecine
radnika u osnovnoj organizaciji ne moze da se donese
plan radne ili slozene organizacije, odnosno druge samo-
upravne organizacije i zajednice u cijem sastavu ta
osnovna organizacija (osim kada zakonom drukcije
odredeno), to nas sistem samoupravnog planiranja
istovremeno i izvor - rekao bih - svojevrsnog plana
koji svaki radnik u radu, u odnosima uza-
jamne zavisnosti i odgovornosti, pravi svojoj buducno-
sti. I upravo imajuci pred ocima tu svoju buducnost,
radnik postati zainteresovan i osposoblce se da donosi
racionalne odluke planu svoje osnovne organizacije
udruzenog rada i planovima drugih samoupravnih orga-
nizacija i zajednica.
U vezi sa misljenjem da plan ne moze uvek da nade
svog konkretnog adresata u pogledu izvrsavanja obaveza,
neophodno rascistiti pitanje da li plan moze uopste

36
EDV ARD
ako nen:a nosilaca njegovog ostva-
r1vanJa, odnosno IZvrsavanJa obaveza iz samoupravnih
sporazuma i dogovora osnovama p1ana. U odgovoru na
to pitanje treba poci od toga da rp1an nije samo analiza
mogucih ciljeva razvoja itd.,
1 sve to. samo strucna grada i neophodan us1ov
da se i donese p1an. u sustini, pak, 1 n
k t k 1 m s f r m u 1 i s m d u s n i d-
n s i, r v i z m n v z i d g o-
vornosti onih planiranja cija
s d.o h d v n m d z v i s n s t m t r i
1 1 z 1 n S obZirom na takvu svoju sustinu
plan mora imati svog konkretnog adresata.
osnovna organizacija udruzenog rada u okviru radne or-
ganizacije ;mora imati svoj plan (ona ga danas vec ima)
i se dogovarati. S druge strane sve osnovne or-
r:=tda okviru orgafiizacije
moraJ? Imatl plan te radne organizacije. Isto
tako, 1 radne orgamzac1Je u sastavu slozene organizacije
rada imati zajednicki plan. Banka ta-
mora imati zajednicki plan sa svim svojim komi-
spo1jnotrgovinske organizacije kao asoci-
JaC1]e rada takode moraju imati zajednicki plan
sa svim onim organizacijama udruZenog rada koje preko

. Ako se pos1o od 1oga da se svi ovi nosioci plani-
syun nivoima udruZenog rada
1 druStveno-politickih za]ednica, odnosno da cine sistem
odredenih povezanih reprodukcionih celina, mislim da :
proces ne tako komplikovan. Naprotiv,
rekao bih da mnogo komplikovanije ono planiranje
gde se u siste;m faktori koji nisu
dohodovno da snose direktnu materijalnu
odgovornost za i za ostvarivanje plana.
2. SEKUNDARNI NOSIOCI PLANIRANJA
Pos1e ovih - kako sam ih nazvao - primarnih no-
silaca p1aniranja, odnosno ucesnika pripremi,
i plana treba1o opredeliti
ulogu i onim - da tako kaZem - sekundarnim druStve-
PLANIRANJA
37
nim subjektima koji su samo odredenim interesima ve-.
zani za p1an, odnosno koji su zainteresovani kakva
uzev, druStveno-ekonomska razvojna politika.
Tu na granska i na razne specificne
grupacije u kojima organizacije rada nisu ne-
posredno povezane, odnosno uzajamno zavisne u pog1edu
sticanja i raspode1e dohotka, nego su to samo posred!io
to jest preko rezu1tata ukupnog drustvenog rada. StaviSe'
.interesi tih organizacija rada mogu u
udruZenjima i grupacijama ponekad u odredenoj meri
cak i protivrecni, odnosno mogu se uskladivati samo
sirih reprodukcionih celina ra-
da 1 drustvenih p1anova drustveno-politickih zajednica.
Ovde rec organizacijama rada koje se ne
radi zajednickog, odnosno uzajamno zavisnog
dohodovnog privredivanja, nego zbog odredenih struCnih
i zajedniCkih drustvenih interesa.
Drustvo, naime, mora organizovano da razresava
i kanalis: odredenom pravcu takve protiv:
recne kao sto na primer, regulisanje izvoza i
odnosno akcija, gde nije
guce I?otpuno uskladiti sve interese, ali se, ipak, mogu
dovesti okvire drustvene discipline. S druge strane tu
postoje i odredeni zajednicki interesi, kao sto
nauke, informacije tehno1ogije, unapredivanje
i tehn?1ogije, izucavanje trZiSnih i opstih
ekonomskih kretanJa, razresavanje sistema i
medusobnih odnosa radnika itd. Nosioci p1anskog razre-
savanja takvih pitanja i zadataka mogu da komore
i njihova granska udruzenja ili sekcije i razni drugi oblici
udruZivanja ili proste saradnje pojedinih
interesa. dakle, nije rec grupa-
C1Jama koJe reprodukcionu celinu, nego takvim
opstim asocijacijama rada koje cine
interesnu zajednicu i koje mogu preuzeti odredene za-
jednicke obaveze prema drustvu u p1anom
utvrdenog procesa drustvene Zatim, to mo-
gu i razna te1a i sekcije ili drugi saradnje koje
okVIru gore pomenutih i slicnih interesa stvaraju re-
produkcione celine (na primer, komorama, bankama, in-
teresnim zajednicama i -slicno). I najzad, to mogu i-
38
EDVARD
sindikati i druge dru.Stveno-politicke organizacije okviru
svojih drustvenih funkcija.
Konacna odluka planu pripada, naravno, odgovor-
nim i nadleznim organima primarnih nosilaca planiranja.
u sklapanju sporazuma i dogovora osnovama
plana cesto moze veoma znacajna uloga i takozvanih
sekundarnih nosilaca planiranja. njihova uloga po-
sebno znacajna u koncepata tih sporazuma
i dogovora i u prevazilaZenju koji nastaju u
procesu sporazumevanja.
CELINE
Time nikako ne zelim reei da plan koji se od-
nosio na reprodukcione, odnosno grupacijske celine .
na interesne zajednice zahteva obavezno organizaciono
odnosno Naprotiv, mislim da se pojam
udruZivanja veoma cesto poistovecuje sa organizacionom
fuzijom. to u praksi samo usporava neophodno udru-
zivanje pitanjima od zajednickog interesa za organi-
zacije koje se posto ima slucajeva da se udru-
zivanje uslovljava i pitanjima koja jos sazrela u
svesti ljudi, odnosno koja se cak lak:Se mogu da
okviru pojedinacne organizacije udruZenog rada,
zato vr5enje pritiska u pravcu udruZivanja takvim
pitanjima izrazito stetno.
Pod pojmom rada treba po-
drazumevati sve oblike uzajamne saradnje i povezivanja
interesa, pocev od cvrstih organizacionih celillla kakve
na primer, radne organizacije i, nesto manjoj meri,
slozene organizacije udruzenog rada do najslobodnijih
i najelementarnije organizovanih oblika uzajamne sarad-
nje. kojim pitanjima se takva saradnja odvijati i u
kojem obliku, tome u prvom
same organizacije rada. Kad ne tako,
tada i rec izgubila svoj smisao.
Razume se, drustvena zajednica ne moze nezain-
teresovana za odvijanje procesa udruzivanja rada i zbog
toga sto se organizacije udruZenog rada ne mogu uvek
same snalaziti u svim pitanjima. Zato neophodno da
druStvo svojim pravnim sistemom reguliSe osnovne pravce
PLANIRANJ'A
39
integrisanja udruzenog rada. Potrebno isto tako, da
dru.Stvo svojim planovima usmerava prakticnu akciju u
pravcu udruZivanja rada. Takode potrebno da Savez
komunista, sindikat i druge drustveno-politicke organi-
zacije, privredne komore i razne strucne organizacije
stalno pomoc organizacijama rada u
adekvatnih resenja i u
vanja rada i dohotka. Ali, organizacije udruzenog rada,
se na sve te faktore, ipak samostalno treba da
odluce tome s kim se udruZivati i koji oblici
Zivanja najbolje odgovaraju interesima njihove borbe za
brzi razvoj i za visoku produktivnost .rada. sve to se
odnosi i na takozvane reprodukcione, odnosno grupacij-
ske celine.
Kad govorim tim celinama, mislim pre svega na
objektivno postojeee odnose meduzavisnosti .u
dohotka, time i pogledu razvoja i planiranja, neza-
visno od toga da li postoji ne postoji neki oblik udru-
zivanja, odnosno saradnje izmedu organizacija koje su
objektivno u odnosima meduzavisnosti. Tako, na primer,
izmedu pojedinih organizacija grupacija bazicne indu-
strije, organizacija grupacija preradivacke industrije,
prometnih organizacija grupacija, banaka koje fi-
nansijski vezane za sve tri pomenute grupacije, sao-
bracajnih organizacija koje su takode vezane za rad ovih
organizacija grupacija - nesumnjivo - postoji uza-
jamna zavisnost u sticanju i raspodeli dohotka, nezavisno
od toga da li se ove organizacije grupacije organiza-
ciono konstituiSu ne kao odredene . zajed-
nice udruzenog rada. sistem druStvenog planiranja
treba da se oslanja na takve objektivno postojece
odnose i da u njih unosi i podstice neophodnu i :maksi-
malno organizovanost. u vidu takve
objektivno postojece reprodukcione celine, potrebno
mom misljenju, da sistem od-
nosa celini i posebno sistem planiranja -
putem sporazuma i drustvenih dogovora -
povezivanje njihovih interesa sa zajednickim drustvenim
interesima i da istovremeno stimuliSu takve oblike inte-
gracije koji odgovarati stvarnim potrebama organiza-
cija rada u okviru tih celina, ne ukidajuCi time
40
iEDV ARD
njihovu samostalnost u pogledu odlucivanja i drugih
nih aspekata njihovog samoupravljanja.
Pod pojmom reprodukcione, odnosno grupacijske ce-
'line podrazumevam veoma raznovrsne oblike i stepene
rada i dohotka, kao sto su, na primer, sire
:poslovne zajednice sa vecim ili manjim stepenom orga-
:nizacione povezanosti, zatim udruZivanje na osnovu sa-
: moupravnog sporazuma ili ugovora trajnijoj saradnji u
'odredenim pitanjima izmedu bazicnih i preradivackih,
prometnih i drugih organizacija udruZenog rada, regu-
Iisanju medusobnih dohodovnih odnosa, podeli rada itd.
imam u vidu i sire kooperantske zajednice sa njiho-
vim bankama, prometnim organizacijama, zatim finan-
sijske asocijacije i banke kao znacajan nosilac sistema
drustvene reprodukcije, povremene sire poslovne zajed-
nice za zajedniCko ostvarivanje projekata koji zahtevaju
saradnju grupacije organizacija udruZenog rada, kao i
druge obli:ke organizovane saradnje organizacija udru-
zenog rada koje su uzajamno povezane odredenim zajed-
nickim interesima, cak i- da tako kaZem- ad hoc
organizacije kao sto su konzorcijumi i sliene organizacije
rada za zajednicko ostvarivanje odredenih
njihovih interesa i za povezivanje tih interesa sa plano-
vima zajednica.
Medutim, ne bilo dobro ako bismo takve repro-
dukcione celine forsirali ili cak prinudno stvarali ne
vodeei raeuna stvarnim potrebama i interesima samih .
organizacija rada i realnim privrednim to-
kovima, odnosno materijalnim vezama i odnosima i inte-
resima koji stvarno udruzuju organizacije udruZenog rada.
Zato ne verujem da takve objektivno date reprodukcione
celine mogu zamenjene u sistemu planiranja, recimo,
nekakvim dogovorima u okviru granskih udruzenj ili
dogovorima medu tim u privrednim komo-
rama. Bojim se da u tom slucaju grupacije udruzenog
rada koje su uzajamno povezane i meduzavisne u sticanju
i raspodeli dohotka i koje na toj osnovi mogu jasno da
formulisu svoje zajednicke interese zavisile od odluci-
vanja odredenih parlamentarno-administrativnih foruma
organizacija udruZenog rada, koje ne samo sto ne bile
povezane znacajnijim zajednickim interesima, nego ih
razjedinjavali sukobl oko razvojne politike, zato sto se u
PLANIRANJA
41
takvim forumima sa protivreCnim interesima vrlo tesko
postiZe jedinstvo i sporazum. Posto na8 sistem udruZenog
rada jos nije adekvatno organizovan za zajednicko dru-
stveno planiranje u smislu novog zakona planiranju,
takva nc'lm vestacka konstrukcij sigurno donela viSe
stete nego koristi. Zato se u nekoliko narednih godina
organizovanje nase privrede i novi sistem planiranja mo-
rati postepeno uzajamno prilagodavati.
mom misljenju, trebalo se osloniti prvenstveno
na inicijativu samih organizacija i zajednica udruzenog
rada koje ucestvuju u zakljucivanju samoupravnih spo-
razuma i drustvenih dogovora osnovama planova. U re-
publikama vec postoje sire zajednice udruZenog rada i
samoupravne interesne zajednice na koje se republicki
organi mogu neposredno osloniti u pripremi planova.
gde takvih organizacija i zajednica udruZenog rada nema,
tamo organi planiranja treba da, u saradnji sa privrednom
komorom, podsticu odgovarajuce oblike organizovanja
rada na zakljucivanje zajedniOkog dogovora sa
drustveno-politickom zajednicom osnovama druStvenog
plana. Razume se da takve sire organizacij i zaj ednice
udruZenog rada mogu u ime organizacija udruZenog rada
u njihovom sastavu potpisati obaveze koje proistieu iz
plana druStveno-politicke zajednice tek posto su sklopile
odgovarajuce samoupravne sporazume sa osnovnim orga-
nizacijama rada, koje one predstavljaju.
nesto slozeniji kada rec drustvenom
planu federacije buduci da nema mnogo takvih zajednica
udruzenog rada koje u ime svojih clanova mogle ne-
posredno da preuzimaju obaveze iz drustvenog plana fe-
deracije. Ali, to nije smetnja da se uspesno realizuje novi
koncept planiranja. Republike, odnosno auto-
nomne pokrajine imaju- Ustavu- odlucujuCi uticaj
na karakter drustvenog plana federacije posto snose naj-
vecu odgovornost za ostvarivanje tog plana. Zato se
udruzeni rad ukljucivati u drustveni plan federacije pr-
venstveno preko drustvenih planova republika, odnosno
autonomnih pokrajina. U tome su izuzetak zajednice udru-
zenog rada (kao sto su zeleznica, elektroprivreda) koje se
vec .danas mogu neposredno ukljucivati i u republicke
drustvene planove i u savezni drustveni plan. Medutim,
sigurno da sa daljim razvojem oblika integracije i
42
EDV ARD
integracionih celina, zajednice, odnosno grupacije udru-
zenog rada koje prelaze granice republicke privrede i
neposredno ucestvovati u dogovoru osnovama drustve-
nog plana federacije.
U tom procesu veoma znacajnu ulogu imati i
privredne komore, koje svojom inicijativom mogu da
podstaknu odgovarajuce oblike organizacija
i zajednica udruzenog rada i samoupravnih interesnih
zajednica na zakljucivanje zajednickog dogovora osno-
vama dru5tvenog plana na nivou odredenih druStveno-
-politiCkih zajednica.
. 4. PRIVREDNE KOMORE
U diskusiji novom zakonu planiranju iznet
predlog da privredne komore treba da budu jedan od
glavnih nosilaca drustvenog dogovaranja i samoupravnog
sporazumevanja u procesu planiranja, i to u okviru priv-
rednih grana koje su organizovane u njima. mi ne
izgleda logicno sa aspekta ekonomskih tokova drustvene
reprodukcije koji moraju polazna tacka i cilj plani-
ranj mislim da to ne ni efikasno sa aspekta
ostvarivanja plana posto to znacilo da plan treba da
donosi onaj koji fakticki ne moze da odgovara za njegovo
ostvarivanje jer ne raspolaZe sredstvima za to. Komore-
kao sto vee receno - treba da imaju veoma znacajnu
ulogu u procesu pripremanja plana. U tom pogledu os-
novni zadatak komora da pruzaju strucnu pomoc orga-
nizacijama rada, da pokrecu i podrzavaju ini-
cijativu za samoupravno sporazumevanje i drustveno do-
govaranje, da doprinose neophodnoj informisanosti orga-
nizacija rada i samoupravnih zajednica, da uka-
zuju na i karakter materijalnih i drugih kre-
tanja u privredi i drustvenoj reprodukciji uopste, da po-
krecu inicijativu za odgovarajuce organizacione oblike u
pripremi i ostvarivanju zajednickih planova, da organizuju
strucne kurseve, konsultacije i slicno.
Medutim, privredna komora, mom misljenju, ne
mogla potpisnik drustvenog dogovora osnovama
plana u ime privrede, nego samo u svoje ime, i to jedino
u onom slucaju i u onoj meri u kojoj ona drustvenom
dogovoru osnovama plana preuzima obaveze u okvirima
' '
11 i
VNOG PLANIRANJA
43
svojih kompetencija i u skladu sa svojim mogucnostima
u pogledu raspolaganja sopstvenim sredstvima. Prema
tome, privredna komora najuspesnije vrsiti veoma zna-
cajne drustvene funkcije samo ako ne bude opterecena
poslovima koji nisu u njenoj nadlefuosti, odnosno za koje
nije svojoj organizaciji i nadleznosti
Ukratko, komora moze potpisnik dogo-
vora osnovama plana samo u okvirima svojih dru5tve-
nih funkcij odnosno nadlefuosti.
Tako, na primer, komora moze dogovoru osno-
vama petogodiSnjeg plana preuzeti obavezu da izvrsava
. zadatke kojima sam govorio ili neke slicne za-
datke. Posto komora oblik celokupne priv-
rede okviru koje interesi datom mogu
uzajamno protivrecni, ona nije pogodan instrument dru-
stvenog dogovaranja osnovama plana, koje se odnosi pre
svega na razne oblike rada i dohotka
zajednicke razvojne politike. Mislim da takvu koordina-
i mogu da nadlezni
drzavni organi koji sami ili sa organizacijama
rada snose neposrednu i pravnu
odgovornost za efekte planiranja druStvene
i drustvenog razvoja. organi, s obzirom
na takav njihov polozaj, odgovorni pred drustvom. Priv-
redna komora, medutim, tom sinislu niti moze niti mora
da odgovara. Drugim recima, ona moze da potpiSe dru-
stveni dogovor osnovama petogodiSnjeg plana samo radi
ostvarivanja zadataka za koje odgovorna svom sta-
tutu, ne radi ostvarivanja proizvodnih i razvojnih za-
dataka privrede.
5. PRIVREDNE GRANE
I UDRU:ZENJA
isto vaZi i za privredne grane i njihova
kada slicne obaveze okviru petogodisnjeg
plana. Privredne grane i njihova mogu da
veoma koristan procesu pripremanja planova
neposredno, okviru komore ili putem
sobnog dogovaranja samih grana. Ali, i tu moramo
veoma oprezni i realni oceni moguce privrednih
grana i njihovih planiranja. U pro-
44
EDVARD
tivnom, mogli izazvati vemna ozbiljne deformacije
ne samo u sistemu planiranja kao takvom, nego i u dru-
stveno-ekonomskim i politickim odnosima uopste.
Funkcije privrednih grana u planiranju ne se smele
pretvoriti u negaciju prirodnih tokova razvoja na bazi
objektivnih ekonomskih zakonitosti. Jer, ak:o trebalo
da odredena privredna grana, odnosno gransko ud.ruZenje
vecinom glasova tome da li se neki objekti
graditi se nece graditi na ovoj ili onoj lokaciji, to
monopol jedne grupe proizvodaca u na druge.
Takav monopol izazvao takvu reakciju da praksi ne
moglo uopste 'doci do sporazuma, odnosno dogovora.
Naime, ako gransko ovla8ceno da donosi
nekakav centralisticki plan grane<< za to
neminovno dovelo do vladavine politickog pritiska, do
formiranja monopolskih grupa granama i do volunta-
risticko-subjektivistickog u nasim uslo-
vima to znaC:i. da postizanje dogovora d.zuzetno te-
sko, odnosno ne moguce bez posredovanja dclavne
posto doslo najpre do konflikta interesa u
okviru grane, zatim do konflikta interesa u
razvojne politike drustveno-politickih zajednica. Ovo po-
slednje izazivalo ozbiljne negativne posledice
nacionalnim odnosima. OCigledno da takvi konflikti in-
teresa treba da se odnosno plano-
vima zajednica i njihovim dogovo-
rima, ne planom grane.
razlog za dono8enje plana grane navodi se
potreba ukidanja konkurencije .okviru grane. Ali, mo-
ra se reci na sta Se pri tome misli. Ak:o Se pod
podrazumeva ukidanje takmicenja u
za produktivnost rada, sto podrazumeva i raspo-
dohotka sa postignutim stepenom
tivnosti rada, to neminovno dovelo do uki-
danja zainteresovanosti radnika da se bore za pro-
drustvenog rada, do u dono-
plana, cak i do
gradenj proizvodnih, odnosno drustveno-ekonomskih
odnosa odozgo, van sistema rada. Osim toga,
takvoj situaciji ne nikakvog garanta odgovornog
za ostvarivanje plana, posto grana nije ni slozena orga-
nizacija udruZenog rada niti elementarnim
.i
..
VNOG PLANIRANJA
45
dohodovnim interesima povezana asocijacija, nego udru-
zenje Ciji zajednicki ekonomski interesi ti potrebe spe-
cificni i ograniceni, razvojni interesi takvog
mogu cak i protivrecni. ta protivrec-
nost objektivno data. Ako ukinuli, ukinuli
zainteresovanost radnika za razvoj proizvodnih snaga, sto
neminovno dovelo do dominacije u
pripremi, i plana . .Upravo ISe zbog
toga u izgradivanju sistema planiranja mora poCi od real-
nih odnosa, d!nteresa i !POtreba,
pogotovo u relativno nedovoljno razvijenoj zemlji kakva
na8a.
Privredna grana nije dohotkom povezan privredni
organizam, nego svojevrsno strukovno udruZenje odre-
denih organizacija ud.ruZenog rada. Motiv takvog njiho-
vog nije udruZivanje rada d. dohotka, nego
to specificni zajednicki ekonomski interesi i potrebe:
odnos prema privrede i prema druStvu
u celini, zajednicki rad na tehnike,
tehnologije i produktivnosti rada, polozaj grane u
rada, kadrovski i slicno .
Pri tome takva mogu dati znacajan doprinos
kao sto podela rada, informisanje
potrebama trzi.Eta, izbegavanje predimenzioniranih, od-
nosno kapaciteta i slicno. sve te i druge
slicne granska mogu da sa-
mo konsultovanja i dogovaranja, koje u tim okvi-
rima moze jer rec ekonom-
skim interesima. Mada granska u tom
veoma drustvenu ona se - kao
sto vec receno - ne na bazi udruZivanja
rada i dohotka i drugih neposrednih radnih i poslovnih
interesa, nego na bazi strukovno-profesionalnih i drugih
zajednickih interesa. smisao i cilj plana regulisanje
materijalnih tokova, u udruZivanja rada i
dohotka, odnosno procesa drustvene reprodukcije.
to ne znaci da granska ne
trebalo anga.zovati pripremanja planova. Ali, to
njihovo anga.zovanje treba da pre svega strucno-po-
i konsultativnog karaktera, ne u nepo-
srednog u dogovora osnovama
plana. Cilj i predmet druStvenog l(iogovaranja i samoup-
46
EDV ARD
ravnog sporazumevanja osnovama plana u okviru priv-
rednih grana, odnosno njihovih treba da
istovetni ili slicni i dogovora, odnosno
sporazuma okviru komore. U tom
vec imamo prilicno i zapaZenih primera, sve
to treba dalje da I, mom
samo tom okviru granska mogu im.e svoje
grane preuzimati odredene obaveze spo-
razumima i drustvenim dogovorima osnovama plana i
potpisivati ih.
Stav koji ovde izlozen mestu d. ulozi privrednih
komora i privrednih grana, odnosno privrednih
planiranja Iogicno i proizlazi iz nacelnog
polaznog koncepta planiranja za koji mom mislje-
- trebalo da se opredelimo. tom konceptu, naime,
sistem drustvenog planiranja treba da se zasniva na sa-
sporazumima i drustvenim dogovorima
osnovama plana organizacija rada i
drugih organizacija i zajednica .koje uza-
jamno zavisne i raspodeli dohotka, kao i
okviru drustveno-politickih zajednica cije ime dogovore
oni njihovi organi koji Ustavu neposredno
odgovorni za stabllnost i razvoj privrede i drustva ce-
lini, kao i za efikasnost drustvenog planiranj da
se tog koncepta moramo dosledno pridrzavati, jer inace
nece moguce ko snosi odgovornost za pri-
donosenje i ostvarivanje plana, odnosno za izvr-
savanje planskih obaveza.
Osim toga, ako
i osnovama plana
imali faktori koji fakticki da snose
odgovornost za ostvarivanje plana, imali volunta-
risticke tehnokratske planove koji bili rad-
nim njihovim organizacijama i
zajednicama. Time radni bili liseni svojih sa:::-
prava, ne bili zainteresovani za ostva-
rivanje planova koji ne njihovim interesima i
potrebama.
U tome mom najbltnije da i
priprema, i donosenje i ostvarivanje planova treba da se
odvija istim kanalima kojima se meduzavis-
nost proizvodnji i kao i i ras-
1
1
1
VNOG PLANIRANJA
47
podeli dohotka i kojima se ispoljava zainteresovanost
za rada i dohotka. U plana najne-
posrednije treba da oni koji ostvarivati plan
i koji za to snositi i odgovornost,
ne oni koji samo zahteve onima koji svojim
radom i dohotkom plan sprovode zivot. da taj
princip najvazniji i da neophodno da ga prihvatimo.
taj princip polazi, kao sto vec isticano, od toga da plan
treba da se zasniva na dohodovnim odnosima uzajamno
povezanih organizacija rada. Adresati ili -
pravilnije receno - nosioci plana tom sasvim
konkretni i odredeni.
Naime, potpisnici drustvenog dogovora i
nog sporazuma osnovama plana treba da oni
nosioci planiranja !koji uzajamno zavisni neposred-
nom dohotka, odnosno koji uzajamno zavisni
i uzajamno odgovorni zajednickog dohotka, i
to ne niti na osnovu propisa, nego na bazi
elementarnih zajednickih ekonomskih interesa radnika
motivisanih borbom za sto veci dohodak i za svoj sto
stabllniji i bolji, odnosno razvijeniji ekonomski, socijalni,
politicki, kulturni i radni i zivotni poloZaj
stvu.
Posto neotudivo pravo radnika osnovnoj organi-
zaciji rada da raspolaze dohotkom okviru
Ustavom prava i uzajamnih obaveza i odgovor-
nosti, to se sistemom planiranja ne moze odredivati (osim
izuzetnim predvidenim Ustavom) s kim i
kako radnici osnovnim i drugim organizacijama
zenog rada treba da svoj rad i dohodak.
pravo svih nosilaca planiranja
interesnim zajednicama itd. Me-
posto jedni nosioci planiranja to svoje pravo mogu
da samo odredenim odnosima sa drugim no-
siocima planiranja, pri uzajamno preuzimati
odgovornost Ustav, to funkcija
sistema planiranja tome da adekvatnim
zovanjem prava i uzajamnih obaveza i odgovornosti no-
silaca planiranja efikasno organizacije
zenog rada takvih oblika rada i
dohotka koji i njihovim pojedinacnim i Z&Jed-
nickim interesima. Stoga verujem da mozemo
48
EDVARD
postepeno, ali ipak relativno brzo doci do adekvatnih
samoupravno organizovanih i osnovnih nosi-
laca drustvenog planiranj
Planiranje koje proizlazilo iz - da tako kaZem
- voluntaristicki institucionalno organizovane privrede,
ne iz njenih prirodnih, organskih, reprodukcionih
grupacija i celina, ne moglo da bude realno. Plan
koji - u uslovima samostalne akcije brojnih samoup-
ravnih subjekata - donet bez neposrednih obaveza
i konkretne odgovornosti konkretnih nosilaca planiranj
brzo propao, to uostalom, sudblna svih tak-
vih nasih planova. Medutim, svojim potpisom ucesnici
planiranja preuzimaju konkretnu plansku obavezu na
odgovarajucem nivou udruZenog rada, odnosno pred dru-
stvom u celini. U slucaju neizvrsavanja takve obaveze,
ide se, pravilu, na ili na sud.
neophodno da se precizno utvrdio stepen
uzajamne zavisnosti i odgovornosti svih nosilaca plani-
ranja i oblici i instrumenti kojima se tako utvrdena
odgovornost obezbeduje. Time se istovremeno obez-
bedilo da svaki radnik i svaka osnovna organizacija udru-
zenog rada kako plodove svog rada tako i plodove
ukupnog rada srazmerno svom doprinosu tim
rezultatima. Tu se, naravno, podrazumevaju i materi-
jalne obaveze koje proizlaze iz medusobnih odnosa samih
nosilaca planiranja, kao i njihove obaveze prema pravima
drzave u domenu planiranja, odnosno prema zakonima
i drugim propisima koje drzavni organi mogu i moraju
da donose radi uskladivanja procesa planiranja. Tek
posle svega toga moglo se govoriti ne sankcijama
za neizvrsavanje plana, nego sankcijama za neizvr-
savanje obaveza koje su usvajanjem plana i svojim pot-
pisom preuzeli nosioci planiranj onda, i sankcij ama
koje proizlaze iz prava drzave da moze - okviru
Ustavom utvrdenih ovlascenja - svima nametnuti odre-
dene obaveze. Ali, istovremeno treba predvideti i pravo
radnika u radu da mogu pozvati na odgovor-
nost one koji su odgovorni za ostvarivanje materijalne
sadrzine plana i za realnost postavljenih ciljeva plana-
ako se pokaZe da planske obaveze objektivno nisu mogle
ispunjene, odnosno da plan nije dao predvidene re-
zultate iako su obaveze ispunjene.
VNOG PLANIRANJA
6. ULOGA
ORGANIZACIJA
U PROCESU PLANIRANJA
49
Samo sebl se razume da u postupak pripremanja
samoupravnog sporazuma i dogovora os-
novama plana treba aktivno da se ukljuce, na odgova-
rajuCi nacin, i svi drugi odgovorni drustveni faktori
- drustveno-politicke i druge organizacije.
Naime, radi ostvarivanja Ustavom utvrdene drustvene
funkcije sindikata, Saveza komunista, Socijalistickog sa-
veza itd., organi koji donose planove su da infor-
misu ove organizacije toku priprema plana, odnosno da
inicijative tih organizacija prenose organima planiranja
itd. U tom smislu drustveno-politicke organizacije treba
stvaralacki da uticu na svest, saznanje i sagledavanje
perspektiva nosilaca planiranja - borbom za progresivne
drustvene, socijalne, kulturne i druge ciljeve,
odgovarajucih politickih i drugih informacija, idejnim i
politickim vizijama itd. Medutim, nisam uveren da
potrebno da ovi drustveni faktori i formalno budu
potpisnici druStvenog dogovora osnovama plana. er,
ako potpisnici, preuzimali odgovornost koju
fakticki ne mogu da snose. Konkretnu odgovornost mogu
da snose samo oni privredni i drugi drustveni subjekti
koji udruZuju svoj rad i dohodak i time doprinose ostva-
rivanju plana. Ako ovi subjekti planiranja ne bili
glavni nosioci pripremanja, donosenja i ostvarivanja pla-
na, nastala opasnost da se planu voluntaristicko-
-subj ektivisticki odlucuj
Uzmimo, primera radi, plan federacije, ClJl su naj-
odgovorniji potpisnici republike i autonomne pokrajine.
Pri pravljenju plana federacije ne sme se zaboraviti na
karakter federacije utvrden Ustavm SFRJ. Svaki
eventualni pokusaj da se planom federacije ogranice
ustavna prava republika i autonomnih pokrajina doveo
do teskih nesporazuma i politickih poremecaja.
veoma opasno ne samo sa stanovista izgradnje naseg
sistema samoupravnog planiranja i postovanja ustavnih
prava samoupravljaca, opstina, autonomnih pokrajina,
republika itd., nego i sa stanoviSta obezbedivanja jedin-
stva Saveza komunista Jugoslavije. Ako Savez komu-
4 Brionske d!skusije
50
EDVARD
nista preuzeo ulogu arbltra svakodnevnih
materijalnih kon:flikata koji mogu da zbog razli-
citih interesa odredenih nosilaca planiranja, time on
stupio na stvaranja nejedinstva svojim redovima.
Savez komunista, naravno, treba da veoma ak-
tivan drustvenog dogovaranja i
sporazumevanj osnovama plana, da ula.Ze maksimalne
napore kako doslo do saglasnosti, odnosno do sklapanja
sporazuma, unoseci taj proces dogovaranja i sporazu-
mevanja idejnu perspektivu i na toj liniji
sve radne i gradane. Isto tako, jasno
da Savez komunista aktivno da
se anga.Zuje kada odredeni ozblljni nesporazumi
oko plana, odnosno konflikti interesa poli-
ticko jedinstvo i stabilnost na8eg socija-
listickog druga stvar odredivanje
subjekata koji snose odgovornost za ostvari-
vanje plana i za izvrsavanje planskih obaveza. er na8
sistem samoupravnog planiranja treba da se izgraduje
na odnosima ravnopravnosti i na uzajamnim obavezama
i odgovornostima nosilaca planiranj okviru
rada, kao i svih drugih nosilaca planiranj posebno kada
rec druStvenim planovima.
Sto se sindikata tice, mislim da se njihov polozaj
donekle od uloge Saveza komunista, jer oni -
svojoj druStvenoj funkciji i pravima- ne-
posredno u niza
zenog rada koji se odnose na polozaj radnika. Stoga nji-
hovo samoupravnom i drustve-
nom dogovaranju osnovama plana moze i treba da
bude sa veeim neposrednim obavezama. mom mis-
sindikat, slicno privrednim komorama, moze i
treba u odredenim slucajevima da potpise samoupravni
sporazum, odnosno drustveni dogovor osnovama samo-
odnosno plana u zadacima
koji su od interesa za ostvarivanje njegove
funkcije, kao sto na primer, raspodela dohotka i
licnih dohodaka ili neki slicni zadaci. Takvu moguc-
nost, bar nacelno, trebalo otvoriti novim zakonom pla-
sto ne znaci da . sindikat mora preuzeti i
odgovornost za plan celini.
'
'1
IV glava
VNI
I DRUSTVENI PLANOVI
1. PLANIRANJE U
I

Na8e druStveno planiranje planira-
nje uz Ustavom ulogu drZave. sistem ono
se oslanja na inicijativu i aktivnost orga-
nizacija rada i drugih samoupravnih organi-
zacija i zajednica i drustveno-politicke za-
jednice kada se one pojavljuju kao ravnopravan
subjekt na druge samoupravne o:gam:
zacije i zajednice), kao i na drzavna prava, nadleznosti
i odgovornosti organa zajednica,
koje i kao subjekt samoupravljanja i kao nosilac drZav-
nih prava i obaveza planiranja
odredene koordinirajuce i prinudne mere
za koje ovla8cene Ustavom. U tom moglo
se govoriti dva aspekta planiranja - planiranjti
samoupravnim organizacijama i zajednicama
i samoupravne interesne zajednice i mesne zajednice)
i 6 u drustveno-politickim zajednicama. Iako
to fakticki jedinstven sistem samoupravnog drustvenog
planiranja kojem i uloga drzave jedna od funkcija
planiranja na8em samoupravnom socijalistickom
tvu, ovde - praksu, odnosno razlike
u karakteru planskih akata- prvom aspektu govoriti
kao samoupravnom planiranju, odnosno samo-
upravnom drugom kao drustvenom
odnosno planu. Ponavljam,
ne smatram da - sa gledista drustveno-ekonomskih od-
nosa - postoji nacelna razlika izmedu samoupravnog i
drustvenog planiranja. Samoupravno planiranje takode
drustveno na8em socijabl.stickog ra-
da, i drustveno planiranje samoupravno, jer nje-
4
52 EDVARD
gov osnovni nosilac i njegova odlucujuca snaga samo-
upravno rad. Ali smatram da znatno
pojednostavili postupak, prava i odgovornosti u sistemu
celovitog drustvenog planiranja ako za svakodnev-
nu praksu prihvatili konvenciju nazivu planova
kojoj se razlikovali planovi koje samostalno donose
samoupravni organi i planovi koje - na osnovu dogo-
vora sa samoupravnim organizacijama osnovama plana
- samostalno donose nadleZne skupstine druStveno-po-
litickih zajednica.
Samoupravni plan slobodno zakljucuju izmedu sebe
organizacije udruZenog rada i druge samoupravne orga-
nizacije i zajednice. Medutim, drustveno planiranje pret-
postavlja ne samo dogovaranje ucesnika plani-
ranja, nego i Ustavom utvrdenu ulogu drzave u domenu
planiranja. Otuda drustveno planiranje sadrii i elemenat
drzavne prinude, dok samoupravno izraz
i u funkciji neotudivih prava radnika u radu.
Samoupravno planiranje iskljucivo izraz dobrovoljne
saradnje, odnosno slobodnog opredeljenja nosilaca pla-
niranja na osnovu samoupravnih sporazuma i, naravno,
na osnovu odredenih drzavnih propisa za koje su organi
drzavne vlasti Ustavom ovlasceni.
Drugim recima, razlika izmedu drustvenog i samo-
upravnog plana u tome sto cilj drustvenog plana
prvenstveno druStvena funkcija, odnosno ustavna nad-
leznost i obaveza drZave da planom regulise tokove ma-
terijalnog i druStvenog razvoja, naravno - s tim sto su
drustveni dogovori osnovama plana drustveno-poli-
tickih zajednica izmedu organa tih zajednica i organa
samoupravno rada baza za ostvarivanje takve
funkcije i nadleznosti drzave. Pri tome mogucnost
primene driavne prinude Ustavom dosta precizno ogra-
nicena pravima samoupravnih organizacija i zajednica.
Prema tome, obaveze iz drustvenih planova proizlaze
iz dobrovoljno zakljucenih dogovora osnovama plana
drustveno-politickih zajednica i iz samostalnih odluka
skupstina zajednica donetih u ok-
viru njihovih ustavnih ovla8cenja u planiranja.
Nasuprot tome, samoupravni plan izraz samoup-
ravne kontrole radnika nad sredstvima za proizvodnju,
nad dohotkom i nad sistemom reprodukcije u
PLANIRANJA
53
celini. takav, samu;J.pravni plan iskljucuje moguc-
nost uspostavljanja odnosa prinude u samom sistemu
udruZenog rada, naravno - osim prinude koja proizlazi
iz odluka drzavnih organa donetih u granicama njihovih
ustavnih nadleznosti. Ali, ni jedan organ upravljanja u
radnoj organizaciji niti u sirim zajednicama udruZenog
rada nema pravo da, na primer, osnovnoj organizaciji
rada prinudno recimo, vecinom glasova
namece kakav plan osim onog koji prihvati vecina
radnika te osnovne organizacije udruZenog rada. Jer na-
sem sistemu samoupravnog planiranja treba da bude
tude kakvo tutorstvo nad organizacijama
rada, posebno u smislu naturanja odredenih planskih
resenja koja su pripremljena mimo mehanizma samo-
upravnog sporazumevanja. Smatram da planovi u okviru
samoupravno udruzenog rada treba da se prave samo
na osnovu samoupravnog sporazuma osnovnih organi-
zacija udruzenih u radnoj organizaciji, odnosno na os-
novu samoupravnog sporazuma radnih organizacija na
nivou slozene organizacije rada, odnosno dru-
gih samoupravnih organizacija i zajednica, uz prethodnu
saglasnost osnovnih organizacija udruZenog rada u nji-
hovom sastavu.
Istina, cesto se cuju prigovori kako radnioi u osnov-
nim organizacijama udruZenog rada nisu uvek dovoljno
svesni razvojnih potreba koje namecu ekonomske nuz-
nosti, zato nece da prihvate odredene obaveze iz plana
radne organizacije sire zajednice udruZenog rada. Na-
ravno, takvih pojava ima i jos ih One nanose
ekonomsku stetu, ali ona sve manja ako sam
sistem planiranja - i drugi druStveno-ekonomski i
demokratski odnosi u sistemu samoupravnv
rada - bude takav da intenzivno informise radnike
njihovim pravim interesima. Jer nema osnova za pret-
pastavku da u normalnim uslovima radnici u osnov-
nim organizacijama udruZenog rada - kao kolektiv -
svesno odlucivati protiv svojih dugorocnih interesa. Isto
tako, ne treba izgradivati sistem planiranja na pretpo-
stavci da radnici u osnovnim organizacijama udruZe-
nog rada svesno narusavati interese i ravnopravnost dru-
gih radnika sa kojima su povezani zajednickim radom
i poslovanjem. Ako to cinili, oni time uspostavljali
..
54
EDVARD
pravo drugih radnika da to isto cine protiv njih samih.
Naravno, negativnih izuzetaka ali protiv se
nije tesko boriti sredstvima samoupravne demokratije,
i sredstvima radnicke i druStvene kontrole, kao i
prinude. Zbog takvih pojedinacnih pojava ne
treba stvarati sistem prinudne bljerarblje planova. Uos-
talom, ekonomska steta od takvih pojava neuporedivo
manja od ekonomske stete koju prouzrokovao neadek-
vatan bljerarbljski prinudan plan.
Samoupravnim drustvenim planiranjem radnicka
klasa i svi radni ljudi organizovani u udruzenom radu
treba
- da obezbeduju svoju ekonomsku i drustvenu kon-
trolu nad celinom drustvene reprodukcije, odnosno nad
uslovima, sredstvima i rezultatima svog i ukurpnog dru-
stvenog rada;
- da uskladuju materijalne odnose u razvoju pri-
vrede i u cilju stvaranja najpovoljnijih uslova
za razvoj materijalnih proizvodnih snaga i za stalno
poboljsavanje svojih radnih i Zivotnih uslova;
- da uskladuju i usmeravaju medusobne ekonomske,
socijalne i druge samoupravhe odnose i interese radnih
ljudi, odnosno pojedinih delova udruzenog rada, kao i
razvoj samoupravnih socijalistickih proizvodnih odnosa
uopste;
- da prevladavaju stibljsko dejstvo obezbe-
dujuCi time svoju odlucujucu ulogu u na5em samouprav-
nom socijalistickom drustvu.
S druge strane, drustvenim planiranjem treba obez-
bedivati ostvarivanje samoupravnih socijalistickih drus-
tveno-ekonomskih odnosa, u kojima radni ljudi raspola-
zu i upravljaju d'Ohotkom, i ravnopravnost radnih ljudi
u tim odnosima. Njime takode treba obezbedivati slo-
bodu i ravnopravnost naroda i narodnosti, to jest soci-
jalistickih republika i autonomnih pokrajina u pogledu
raspolaganja njihovim prirodnim bogatstvima i rezulta-
tima rada njihovih radnih ljudi. Isto tako, drustvenim
planovima treba uskladivati materijalne odnose u eko-
nomskom i socijalnom razvoju drustvene zajednice u ce-
lini. Nuzno povezivati i uskladivati interese radnih
ljudi na svim nivoima udruZenog rada i drustva u celini,
to jest obezbedivati ostvarivanje njihovih socijalnih,
PLANIRANJA
55
ekonomskih, nacionalnih, kulturnih i drugih prava i in-
teresa u samoupravnim interesnim zajednicama, mesnim
zajednicama, opstinama, autonomnim pokrajinama, re-
publikama i federaciji, kao i u odnosima izmedu ovih
zajednica. Pri tome, naravno, treba polaziti od zakonito-
sti socijalisticke robne proizvodnje i dohodovnih odnosa
koji se uspostavljaju na jedinstvenom jugoslovenskom
trzistu, u neposrednom povezivanju radnih ljudi u pro-
cesu udruZivanja rada i dohotka i u slobodnoj razmeni
rada.
Planovi svih drustveno-politickih zajednica treba da
izraZavaju celokupnost dohodovnih odnosa, jer bez toga
ni republika, ni autonomna pokrajina ni opstina ne
bile u stanju da vode odgovornu dugoroenu politiku raz-
voja drustvene zajednice na svom podrucju, niti rad-
nicka klasa ni radni ljudi zajed-
nici, kao celina udruZenog rada na datom podrucju, mo-
gli da sagledaju svoje mogucnosti i svoju odg'Dvornost
za resavanje ekonomskih, socijalnih i drugih
koji se mogu resavati u opstini, autonomnoj pokrajini i
republici. Razume se, to VaZi i za plan federacij S druge
strane, samo takvim odnosima u sistemu planiranja i u
celokupnom nasem drustveno-ekonomskom sistemu mo-
zemo onaj negativni partikularizam koji po-
sledica usko shvacenih lokalnih interesa ljudi koji nemaju
uvida u celinu druStvene reprodukcije, ali cesto i
nacin stibljske odbrane opravdanih lokalnih regional-
nih interesa koji se narusavaju administrativnom teh-
centralizacijom dohotka, odnosno odu-
zimanjem radnim ljudima prava raspolaganja dohotkom
u druStvenoj sredini u kojoj rade i Zive.
Svaka ekonomska hegemonija putem nametanja pla-
nova mora iskljucena. Bez obzira na puteve cirku-
lacijev dohotka u procesu drustvene reprodukcije, on se,
u nacelu, uvek mora vracati u drti.Stveno-politicku za-
jednicu u kojoj stvoren, osim onog dela koji se, na
osnovu Ustava, izdvaja za zajednicke drustvene potrebe.
Time nase drustvo okrece logiku monopolistickog
vladanja kapitalom, koja radnicku klasu i njen rad pot-
puno podreduje vladavini tog monopola. Osnovna karak-
teristika takvog monopola u tome da se sve vise kapi-
tala centralizuje u sve manje ruku. Iz tih centara kakvi
56
IEDV ARD
na primer, transnacionaine kompanije kapital se ula-
ze privredne organizacije, da se, op1oden zivim ra-
dom radnika tim organizacij ama, ponovo vracao
centar koji njime neograniceno raspolaZe. Na taj nacin
eksp1oatisani samo radnici tim organizacijama,
nego i sire drustvene zajednice kojima oni zive i rade,
i citave drzave.
tome, koji se rada nasem dru-
stvu drustveni kapital, odnosno deo dohotka koji se -
na bazi rada i sredstava - svakodnevno
centralizuje ne moze od radnika osnovnoj
organizaciji rada koja ga stekla. On se
mora tamo vracati, op1oden adekvatnim delom Zivog
drustvenog rada, kako se kao takav ponovo
civao proces druStvene reprodukcije, sa radnim
i zivotnim interesima radnika osnovnim organizacija-
ma rada, time i druStva kao celine.
Dakako, takav sistem ne moze izgraden preko
noci. ipak, mi smo vec krupne korake tom
sve sto pos1e donosenja novog
Ustava da se novi koraci. Tome
treba da doprinese i novi sistem p1aniranja.
p1anove donose nadlezni organi
rav1janja organizacijama rada i drugim
organizacijama i zajednicama na osnovu
prethodno i spo-
i druStvenih dogovora osnovama p1ana,
sa druStvenim p1anovima, kao i na osnovu nad-
1eznosti i odgovornosti samoupravnim spora-
zumom odnosno
organizacije zajednice. Drustvene p1anove donose
drustveno-politickih zajednica na osnovu pret-
hodno i sporazuma
i dogovora osnovama p1ana, sa
drustvenim p1anom sire zajednice,
kao i na osnovu samostalnih nadlefuosti dr-
zavnih organa drustveno-politicke zajednice, odnosno
Pri tome se uloga drzave ne
moze vezivati za organa nego za
stine kao organe, cije organi drZavne
treba da sprovode. er su istovremeno
organi drzavne v1asti i organi radnih

57
na odredene druStveno-politicke zajed-
nice.
Ponav1jam da na drustveno i
planiranje smatram svojevrsnom konvencijom jer
ree jedinstvenom planiranja, mada dva spe-
cificna vida koji uzajamno zavisni i medusobno se
ipak, velika razlika kako se
do1azi do p1ana organizacijama
zenog rada i do p1ana na opstine, po-
krajine, i federacije.
Prema tome, ne samo pravo, n g i d z n s t
da donose p1anove osnovne orga-
nizacije rada, radne organizacije, s1ozerie or-
ganizacije rada i sve druge or-
ganizacije i zajednice rada, i za-
jednice za proizvodno;..trgovinske
finansijske i druge zajednice i organizacija
rada koje rad i dohodak
povezane drugim trajnijim zajednickim interesima i or-
ganizovane kao takve, kao i interesne
zajednice na svim nivoima svog organizovanja i mesne
zajednice.
p1anove, sa Ustavom
pravima i donose skupstine opstina,
nomnih pokrajina, i federacije odgovara-
dogovoru i sag1asnosti sa organiza-
cijama i zajednicama rada.
2. VNI PLAN OSNOVNE
ORGANIZACIJE UDRUZENOG RADA
U novom p1aniranja trebalo posebno
opredeliti ulogu osnovne organizacije rada
p1aniranja i dati sto nje-
nog p1ana.
p1an osnovne organizacije
rada svakako 1 z n t k i k r j-
n i i 1 zajednickog planiranja radnoj i drugim orga-
nizacijama i zajednicama rada, odnosno ce1o-
vitog procesa druStvenog p1aniranja.
U istovremenog, stalnog i kontinuiranog
stvenog p1aniranja plan osnovne organizacije
58
EDV ARD
rada ona karika koju radnici udruZeni u osnovnoj
organizaciji neposredno drZe u svojim rukama i preko
koje mogu da kontrolisu reprodukcioni proces na svim
nivoima udruZivanja svog rada i dohotka. Zato plan
osnovne organizacije treba da sadrZi ne samo njene plan-
ske ciljeve i zadatke, nego i elemente plana radne or-
ganizacije i planova svih drugih samoupravnih organi-
zacija i zajednica u kojima osnovna organizacija uces-
tvuje svojim radom i dohotkom. U takvom planu i preko
takvog plana radnik u osnovnoj organizaciji treba da
ima uvid i kontrolu ne samo nad neposrednim uslovima
i rezultatima svog tekuceg rada, nego i nad koriscenjem
svog i drustvenog minulog rada kojim on upravlja u
osnovnoj organizaciji rada. Preko rezultata
ostvarivanja plana osnovne organizacije radnik treba da
sagleda i rezultate na svim nivoima udruZivanja svog
rada i dohotka.
Zato plan osnovne organizacije udruZenog rada
onaj samoupravni akt koji radniku omogucuje da bude
stvaralacki ucesnik u borbl za visoku produktivnost ne
samo njegovog rada u osnovnoj organizaciji, nego i rada
svih radnika u radnoj organizaciji i u svim drugim obli-
cima rada i dohotka, odnosno ukupnog drus-
tvenog rada. Upravo u tom smislu plan osnovne organi-
zacije treba da bude najznacajniji samoupravni akt kojim
radnici obezbeduj;u ne samo razvojne ciljeve svoje os-
novne i radne organizacije i drugih samoupravnih orga-
nizacija i zajednica u kojima su udruZeni, nego i stalno
reprodukovanje i unapredivanje samoupravnih socijalis-
tickih drustveno-ekonomskih odnosa. Kontrolom plani-
ranja ne samo u svojoj osnovnoj organizaciji, nego i u
svim drugim oblicima (ukljucujuci i banke,
osiguravajuca drustva, samoupravne interesne zajednice,
mesne zajednice i drustveno-politicke zajednice), koju
ostvaruje preko svog najneposrednijeg plana u osnov-
noj organizaciji rada, radnik
istovremeno i ucesnik u zajednickim naporima celo-
kupnog udruzenog rada da se postigne sto porast
produktivnosti rada, ujedno i krajnji korisnik rezul-
tata svih tih napora u udruZenom radu kao celini.
Donosenjem plana osnovne organizacije udruZenog
rada radnik obezbeduje donosenje planova na svim dru-
VNOG PLANIRANJA
59
gim nivoima rada i istovremeno utvrduje
ciljeve i ocekivane rezultate udruZivanja rada i dohotka
na svim tim nivoima. Evidencija ekonomskih rezultata
ostvarivanja plana omogucuje radniku da kontrolise rad
samoupravnih i poslovodnih organa udruZenog rada u
svim oblicima udruZivanja njegovog rada i dol10tka.
Takav dominantan polozaj plana osnove organizacije
udruZenog rada u sistemu samoupravnog drustvenog pla-
niranja neminovno uticati i na samu svest radnika.
On se sve manje osecati samo kao radnik na svom
radnom mestu u osnovnoj organizaciji, sve vise kao
odlucujuci i odgovoran ucesnik u celokupnom procesu
dru8tvene reprodukcije. Rezultati ostvarivanja plana u
svim oblicima udruZivanja rada i dohotka koji uti-
cati na dohodak njegove osnovne organizacije nepre-
kidno mu mogucnost da sagleda stanje svih
izvora od kojih zavise uslovi njegovog rada i zivota.
Planiranje u o&novnoj organizaciji ona druStvena fun-
kcija koja radniku obezbeduje ne samo ekonomsku kon-
trolu nad celokupnom tehnostrukturom* dru8tva, nego
i to da se on sam kao upravljac u celokup-
nom procesu drustvene reprodukcije. Zato radnikova
kontrola nad planom osnovne organizacije jedan od naj-
znacajnijih faktora u prevladavanju ostataka polozaja i
mentaliteta najamnog radnika.
Samoupravni plan osnovne organizacije
rada trebalo da sadrZi, na primer, sledece i slicne
elemente: proizvodni, odnosno poslovni plan;
sticanje dohotka i njegovu raspodelu; razvojne ciljeve
i adekvatan investicioni plan; udruZivanje rada i dohotka
sa osnovnim i drugim organizacij ama rada sa
kojima osnovnu organizaciju rada povezuju
zajednicki interesi i ciljevi; obaveze prema sirim orga-
nizacijama udruZenog rada u kojima osnov-
na organizacija rada; obaveze prema drustvu u
cclini; obaveze osnovne organizacije udruZenog rada u
odnosima slobodne razmene rada sa raznim drustvenim
delatnostima; strukturu licnih dohodaka osnovu te-
* Pojam tehnostruktura ne kao sinonim za
tehnokratiju, nego kao naziv za celokupnu nadgradnju udruZe-
nog rada i dru8tvene reprodukcije, koja nu.Zan sastavni deo
udru.Zenog rada i drustva.
60
EDVARD
i rninulog rada; zajednicku osnovnoj
organizaciji rada i zajednickoj po-
trosnji mesnih zajednica na cijoj teritoriji zive radnici
osnovne organizacije rada, odnosno obaveze
prema zajednickom mesne zajednice itd.
Naravno, nije mi namera da sistematski i is-
crpno nabrojim sve elemente plana os-
novne organizacij rada, nego sam samo zeleo
da istaknem da novi sistem planiranja
sto odredeniji sadrZine plana osnovne organi-
zacije rada, jer od karaktera toga plana
velikoj meri zavisi efikasnost tog sistema.
3. VNI PLAN RADNE ORGANIZACIJE
mom veoma da se novom
planiranja sto odredi saddina plana
radne organizacije i njena uloga planiranja.
Radna organizacija prva stepenica na koj?j
sporazum rada 1
dohotka osnovnih organizacij rada nj e-
nom sastavu. S druge strane, osnovne organizacije
zenog rada preko plana radne organizacije cijem
sastavu se sa planovima sirih organiza-
cija i zajednica rada, time i sa
planovima zajednica.
sto sam vec rekao, cesto se prilicno
jake da osnovna organizacija rada
nece hteti da dohodak za ostvarivanje odrede-
nih zajednickih ciljeva na radne i sirih organi-
zacija rada, odnosno da ona jednog dana
iskociti<<, to jest istupiti iz organizacije rada
kojoj i time naneti drugima
Stoga novom treba jasno i
precizno reci ne samo to da se plan radne organizacije
mora doneti na bazi saglasnosti svih osnovnih organi-
zacija rada njenom sastavu, nego i to da
taj plan cvrsta obaveza koja se mora izvr8avati kaqa
se jednom donese. Isto tako, treba jasno reci da slede
ne samo interne, nego i sankcije ako dode pi-
tanje izvrsavanje tako planskih obaveza.
PLANIRANJA
61
Ovaj princip treba da vaZi i za planove koji s: donose
na svim drugim nivoima treba
da vaZi i za planove za]ed.'llca.
red toga, i treba pred.VI-
deti odredbe kojima se ne.
i jednostrano osnovne orgamzac1]e
rada iz radne organizacije mimo. odreden?g
nego i raskidanje plana ako se t1me rasJ?da povezam
radni proces i drugima nanosi ekonomska steta.
Ako se tom i drugim propisima obezbedi
radne organizacije i sirih organizacija i za-
jednica rada, ne treba se bojati da pravo
osnovne organizacije rada da .referendumom
radnika daje saglasnost na sporazum
osnovama plana dovesti do cepan]a rada 1
dohotka. Ako i drugi
ekonomske politike praVIlno
ekonomski i socijalni interes radnika borbe za
produktivnost rada, tada taj
i socijalni interes radnika stimulisati osnovne orgamza-
cije rada da rad i dohodak ..
U s tim plan radne orgamza-
cije trebalo da sadrZi, sledece osnovne ele-
mente: podelu rada, mere i sredstva za porast
tivnosti zajednickog drustvenog rada, za stalno pobol]-
savanje uslova rada i zivota radnika, posebno za po-
vecanje njihovog licnog dohotka; ciljeve razvojne i in-
vesticione politike; i nacin dohotka
i kriterijume raspodele na osnovne organizacije
nog rada zajednicki ostvarenog dohotka zavisno od do-
prinosa koji one svojim tekucim i rninulim radom dale
zajednickog druStvenog rada;
redosled i nacin izvrsavanja zajednickih i pojedinacnih
obaveza osnovnih organizacija rada koje
rada i dohotka; oba-
veze i odnose osnovnih organizacija rada,
posebno njihove uzajamne odnose i raspodeli
dohotka; nacin cene kao oblika preko kojeg
se dohodak; nacin finansiranja onih osnov-
nih organizacija ciji dohodak iz objektivnih razloga
nizi, potrebno odredeno prelivanje dohotka; obaveze
radne organizacije celini i svake osnovne organizacije
62
EDVARD
udru.Zenog rada pojedinacno prema planovima sirih or-
ganizacija i zajednica ud.ru.Zenog rada; utvrdivanje za-
jednickih kriterijuma raspodele licnih dohodaka prema
radu.
U novom zakonu planiranju trebalo da odredbe
sadrZ.ini plana radne organizacije budu sto konkretnije
posto upravo taj plan ona karika u lancu plan-
skog udru.Zivanja rada i dohotka od koje zavisiti.
cvrsti.na svih . drugih karika.
4. VNI PLAN SLOZENE
ORGANIZACIJE I ZAJEDNICA
UDRUZENOG RADA
N slican nacin trebalo razraditi i ulogu slozenih
organizacija ii. sirih zajednica udruZenog rada u procesu
samoupravnog, odnosno drustvenog planiranja. Mada ne
zelim ovde da ulazim u pitanje kakve kompetencije
imati organi tih slozenih organizacija i sirih zajednica
udruzenog rada, oeigledno da se ni slozena organiza-
cija ni sira zajednica udruzenog rada ne mogu zamisliti
bez srednjorocnog plana kojim se preciziraju prava i
uzajamne obaveze i odgovornosti onih koji su se udru-
zili u takvoj slozenoj organizaciji, odnosno Siroj zajed-
nici. Posto slozene organizacije, poslovne zajednice i
druge sire zajednice udru.Zenog rada veoma razlicite
svom karakteru, s-::epenu i obliku udruZivanja rada
i sredstava, to i te razlike uticati na karakter zajed-
nickog plana. i najsiri, najslobodniji oblici orga-
,n.izovane uzajamne saradnje subjekata planiranja ne
samo da omogucuju, nego i odred:en zajednicki plan
koji treba da odgovara oblicima takve saradnje utvrd:ene
samoupravnlm sporazumom udru.Zivanju. Zato zakon
planiranju treba, mom misljenju, da sadrZi i oba-
vezu zajednickog planiranja i u svim oblicima udruzi-
vanja i trajnije saradnje.
U novom sistemu planiranja trebalo adekvatno
razraditi i sadciinu samoupravnog plana slozene orga-
nizacije i sirih zajednica udru.Zenog rada, odnosno istaCi
osnovne elemente uzajamnih obaveza i odgovornosti i
nacin raspodele dohotka ostvarenog u takvim asocija-
cijama.
l
1
PLANIRANJA
63
Posebnu paZnju trebalo posvetiti razradi u 1 g
n k odnosno f i n n s i s k i h s i i
u d r u z n g r d u procesu planiranja. Jer n,a
bankarski i kreditno-monetarni sistem mora pute!Il
plana povezan - uz puni rizik - sa neposrednim nO.:: --
siocima razvoja proizvodnje i proizvodnih snaga. I banka
treba da postane oblik udruZivanja ne samo finansijskih
sredstava, nego i rada. Jer udru.Zivanjem finansijskih
sredstava na bazi ucesca u zajednickom dohotku udru-
zuje se i rad. Uveren sam da planovi banaka i finan-
sijskih asocijacija udru.Zenog rada postepeno mogli da
postanu jedna od osnovnih povezujuCih karika samoup-
ravnih i drustvenih planova, i kontrola ostvarivanja
tih planova se najefikasnije mogla preko banaka
i tih finansijskih asocijacija.
U tom kontekstu treba, svakako, pomenuti i r i z-
v d n o-t r g v i n s k r g n i z i u d r u z e-
n g r d Ustav sadcli princip, odnosno odredbu da se
proizvodnja i trgovina moraju ekonomski, dohodovno
povezivati, odnosno udru.Zivati. Pri tome se mora poci od
toga da se to povezivanje najcesce ne moze ostvarivati
u obliku organizacione fuzije, jer to dovelo do veoma
krupnih Jedna krupna spoljnotrgovinska orga-
nizacija, na primer, posluje sa mnogim proizvodnim or-
ganizacij ama. Ako se ona fuzionisala samo sa nekima
od tih proizvodnih organizacij fakticki postala faktor
neopravdanog prelivanja dohotka iz jednih proizvodnih
organizacija u druge. Ocigledno stoga, da takva tr-
govinska organizacij mora u pogledu sticanj i raspo-
dele dohotka imati istovetne odnose sa svim proizvodnim
organizacijama sa kojima posluje. Naravno, ona se moze
i organizaciono fuzionisati sa nekima od tih proizvodnih
organizacija, ali one proizvodne organizacije sa kojima
se nije fuzionisala ne moze stavljati u neravnopravan
polozaj. Upravo preko zajednickog plana ta spoljnotr-
govinska organizacija moze da uspostavlja istovetne od-
nose sa svima sa kojima trajnije sarad:uje. Drugim re-
cima, upravo ,zajednicki plan sredstvo uredivanja
dohodovnih odnosa trgovine i proizvodnje, preko
njega moguce uspostaviti visok stepen uzajamne zavis-
nosti i udru.Zenosti trgovine i proizvodnje u duhu pome-
nute ustavne odredbe. Prema tome, ne treba uvek in-
64
EDVARD
sistirati na ovakvom ili onakvom organizacionom udru-
zivanju, ali treba insistirati na zajednickorn planiranju
u svim slucajevima u kojima postoji stvarna uzajamna
zavisnost u sticanju i raspodeli dohotka. Takva ori-
jentacija olakSala pristup ujednacavanja uslova
privredivanja, koji sada zavise znatno vise od drZave
nego od samoupravno udruZenog rada.
5. PLAN
ZAJEDNICE
Sto se planova somupravnih interesnih zajednica
tice, i tu trebalo ici istim putem kao i kod organiza-
cija udruZenog rada. Planom samoupravne interesne za-
jednice treba pre svega da se obezbeduje raz-
mena rada i da se na toj osnovi regulise formiranje,
odnosno sticanje dohotka, rada i dohotka
radi postizanja optimalnih rezultata u produktivnosti,
efikasnosti i stvaralackoj snazi rada u druStvenim de-
latnostima, sve to u cilju uskladivanja njihovog razvoja
sa potrebama i mogucnostima udruZenog rada u mate-
rijalnoj proizvodnji i drustva u celini. Na toj osnovi moze
se doci i do zajednicke razvojne politike i zajednickih
razvojnih uz udruZivanje rada i dohotka i jedne
i druge rada. Pri tome radnici u druStvenim
delatnostima, naravno, treba da budu ravnopravni sub-
jekti planiranja svog rada i dohotka, ne da budu
potcinjeni trenutnim interesima radnika u ma-
terij alne proizvodnj
Smatram da slobodne razmene rada i
planiranja njenom okviru trebalo novom zakonu
planiranju posvetiti posebnu paZnju. Ustavom pro!da-
movana ravnopravnost u svakom pogledu radnika
drustvenim delatnostima sa radnicima u mate-
rijalne proizvodnje. Medutim, _pri. tome ima!i
u vidu cinjenicu da postoji obJektlvna razlika u
tveno-ekonomskom jednih i drugih. Ucinak rada
radnika materijalnoj proizvodnji neposredno se os-
tvaruje i dok se rada radnika u
druStvenih delatnosti izraZava posebno - preko rezul-
tata rada u materijalnoj proizvodnji. u uzajamnim
ovih druStvenog rada moze doCi
SAMOUPRA VNOG
65
do deformacija na stetu jedne druge U nekim
slucajevima materijalna proizvodnja nije sposobna da
prihvati i primeni rezultate rada i stvaranja radnika u
druStvenim delatnostima. na primer, slucaj sa
kada ona ide ispred materijalne proizvodnje,
zbog odredenih razloga nije u moguenosti da utice na
materijalnu Medutim, drustvo ne sme do-
zvoliti da takvog stanja materijalnoj proizvodnji
dode do usporavanja razvoja u drustvenih delat-
nosti. S druge strane, i u drustvenih delatnosti
ima i takvog rada koji nista ne doprinosi porastu pro-
duktivnosti ukupnog rada, odnosno razvoju
drustva i koji fakticki i nije rad, nego oblik opravdane
ili neopravdane potrosnje. Razumljivo da ni udru-
zeni rad ni drustv:o u celini razloga da takav
razvoj druStvenih delatnosti stimulisu preko odredenih
granica. Upravo zato mi i govorimo slobodnoj razmeni
rada, ne trzisnim odnosima. Jer protivreenosti koje
tu nastaju mogu se razre8avati jedino sistemom orga-
nizovanih i trajnih odnora izmedu radnika u materijal-
noj proizvodnji i radnika u druStvenim delatnostima.
Plan samoupravne interesne zajednice treba da bude
oblik rada i dohotka, moraju ga ravno-
pravno prihvatiti i radnici materijalnoj proizvodnji
i radnici u druStvenim delatnostima. Pri tome deo do-
hotka koji se odnosima slobodne razmerie rada preliva
iz oblasti materijalne proizvodnje u drustvenih
delatnosti, namenjen na osnovu tog plana, pro-
sirenoj reprodukciji u drustvenim delatnostima ne mora
celosti da ukljucen u cenu, odnosno u
za koje vrsi odredena organizacija
rada iz odredene drustvene delatnosti. U samoupravnim
interesnim zajednicama moze - na osnovu plana i spo-
razuma - manji ili veci, ali, u svakom slucaju, raci-
onalno odmeren deo akumulacije neposredno da
zajednicke fondove razvoja drustvenih delatnosti u
skladu sa zajednickim potrebama radnih ljudi. Na taj
naCin planiranje u samoupravnim interesnim zajednica-
ma postaje i faktor integrisanja u okviru samih drus-
tvenih delatnosti. tu integracija, mozda, potrebnija
nego u nekoj drugoj jer rec jedinstvenim
i sistemu uzajamno povezanih institucija sa
5 Brionske diskusije
66
EDV ARD
organizovanom podelom rada i uzajamnom zavisnoscu
organizacij udruZenog rada. Sam udruZeni rad treba
da u okviru sam.oupravnih interesnih zajednlca ocenjuje
kakav mu razvoj druStvenih delatnosti potreban i
kakve su njegove materijalne mogucnosti za obezbedenje
takvog razvoja.
Razume se, i u pogledu unutra.Snjih odnosa u samo-
upravnim interesnim zajednicama i u pogledu njihovih
odluka, sistem planiranja se moze osloniti i na Ustavom
utvrdene nadleznosti drzavnih organa koje se odnose
na uskladivanje tih odluka sa opstim druStvenim inte-
resima, na usmeravanje razvojne politike, na resavanje
sporova koji mogu da nastanu u procesu sporazumevanja
osnovama plana samoupravnih interesnih zajednica.
6. PLAN ZAJEDNICE
da zakon planiranju sasvim odredeno
predvidi ucesnike planiranja u mesnoj zajednici i os-
novne elemente sadrzine plana mesne zajednice, jer u
tom pogledu jos ima dosta dilema i kolebanja. Jos
prisutno, na primer, shvatanje da treba najveCi deo
sredstava zajednicke potrosnje, ako ne !i. u celosti, ;potro-
Siti u samoj osnovnoj organizaciji udruzenog rada u
radnoj organizaciji, da u mesnoj zajednici treba da se
zadovoljavaju socijalne i druge potrebe koje radnici ne
mogu zadovoljiti u svojoj organizaciji udruZenog rada.
mom miSljenju, medutim, sredstva . zajednicke po-
trosnje blla racionalnije koriscena ako se njihov
veci deo udruZivao u okviru mesne zajednice i upotreblo
na osnovu zajednicki utvrdenog plana mesne zajednice.
Mesna zajednica nije zbor gradana, nego ;pre svega
specificna interesna zajednica svih organizacija
rada iz svih rada, to jest iz materijalne proizvod-
nje i iz delatnosti, ciji radnici i njihove poro-
dice zive na podrucju me:sne zajednice, zatim svih samo-
upravnih interesnih zajednica koje svoju delatnost obav-
ljaju na podrucju te mesne zajednice i svih organizacija
udruZenog rada koje posluju na podrucju te mesne zajed-
nice, zatim organa Qpstine koji na podrucju te mesne
zajednice obavljaju odredene komunalne poslove, kao i
:.
VNOG PLANIRANJA
stambenih organizacija i drugih samoupravnih organi-
zacija i zajednica li gradana.
Plan mesne zajednice treba da izrazi zajednicke m-
terese i ciljeve svih samo pojedinih ucesnildi
planiranja u mesnoj zajednici, kao li njihove medusobne
odnose, prava i uzajamne obaveze i odgovornosti u
rivanju plana. osnovni plan radnika i svih radnih
Ijudi na bazi njihovog teritorijalnog udruZivahja radi
samoupravnog zadovoljavanja njihovih svakodnevnih Zi-
votnih interesa !i. potreba. takav, plan mesne zajedni-
ce mora da bude prihvacen samoupravnim sporazumom
ucesnika planiranja u mesnoj zajednici u onom delu
osnova toga plana u kojem ti ucesnici definisu
odnose, prava i uzajamne obaveze i odgovornosti.
Plan mesne zajednice ne moze u kvalitativnom smis-
lu da bude istovetan sa planovima drustveno-politick:ih
zajednica. Jer planovi drustveno-politiCkih zajednica
ne bav'e samo interesima i potrebama radnili ljudi, nego
pre svega uskladuju i usmeravaju opste materijalne tcr
kove privrednog i druStvenog Zivota i drustveno-ek!r
nomske odnose u celini. planom mesne zajednice se
uskladuju i usmeravaju pre svega neposredni materi..,
jalni i drugi Z:ivotni radnih ljudi na
odredenom podrucju stanovanja radi samoupravnog za-
dovoljavanja njihovih sacijalnih, kulturnih i drugih ne-
posrednih zivotnih interesa. Ali, i kao takav plan mesne
zajednice treba da izrazi celinu med-:.1sobnih odnosa svih
ucesnika u planiranju, sa svim njihovim pravima i uza-
jamnim obavezama i odgovornostima.
7. PLAN
I pri definisanju plana. opstine treba poci od prin-
cipa da plan nije samo instrument uskladivanja i usme-
ravanja materijalnih tokova drustvene reprodukcije, ne-
go i instrument radnicke klase u borbl za reprodukciju
samoupravnih socijalistickih proizvodnih i ukupnih druS-
tveno-ekonomskih odnosa.
Zato planom opstine trebalo uskladivati i usmera-
vati materijalne i drustveno-ekonomske odnose u ostva-
rivanju onih ekonomskih, radnih, socijalnih, kulturnih 1
5*
68
EDVARD
drugih stvaralackih li. zivotnih interesa radnika i svih
radnih ljudi koje oni, odnosno njihove samoupravne orga-
nizacije i zajednice, mogu samoupravno i racionalno da
zadovoljavaju samo ru okviru opstine, kojima samo-
upravno odlucuju u osnovnoj organizaciji udruZenog ra-
da, mesnoj zajednici i samoupravnim interesnim zajedni-
cama.
DajuCi nacelne osnove druStvenog plana opstine, za-
kon planiranju treba da se suprotstavi probljanju ten-
svojevrsnog partikularistickog centralizma. Plan
opstine faktiCki ne moze znatnije ulaziti u regulisanje
materijalnih tokova dru.Stvene reprodukcije koja ne po-
znaje opstinske granice, nego se odvija u odnosima uza-
jamne zavisnosti i odgovornosti u okviru celovitog siste-
ma udruzenog rada. Osnovne regulativne druStvene
funkcije u toj moze da vrsi, uglavnom, federacija
zajedno republikama i autonomnim pokrajinama.
<YP8tina svojim partikularistickim . centralizmom moze da
ometa normalno odvijanje tokova drustvene reproduk-
cije. Zato plan opstine nikako ne moze da bude prosto
ponavljanje plana republike za podrucje opstine, nego
mora da ima svoj poseban kvalitet. Pri tome mom
misljenju, da organizacije i zajednice
rada i druge samoupravne organkacije i zajednice budu
obavezne da u okviru drustvenog plana opstine uskla-
duju samo one svoje aktivnosti, interese i obaveze koje
u opstini ostvaruju. Sve druge svoje interese, prava i
obaveze u planiranja ove organizacije i zajednice
treba da ostvaruju na nivou republike i autonomne po-
krajine u okviru drustvenog dogovora osnovama re-
publiCkog, odnosno pokrajinskog plana i na nivou fede-
racij okviru drustvenog dogovora osnovama druS-
tvenog plana federacij
Trebalo da plan opstine bude pre svega plan
sticanja dohotka na podrucju opstine, kako opstina
na osnovu toga mogla da planira zadovoljavanje zivotnih
i opstih drustvenih interesa radnih ljudi i gradana i
njihovih samoupravnih organizacija i zajednica na svom
podrucju. N aravno, to ne znaci da opstina treba da ima
pravo da se mesa u raspodelu i koriscenje dohotka orga-
nizacija i zajndnica udruZenog rada, osim u slucajevima
kada ovlascena Ustavom ili zakonom. Jasno da
PLANIRANJA
opstina mora svoju ekonom.sku, razvojnu, socijalnu i
kulturnu politiku da izgraduje na bazi plana dohotka
svih organizacija i zajednica udruZenog rada na njenom
podrucju, bez obzira na to da li su one
radu van podrucja opstine ili njihova de-
latnost ogranicena na podrucje opstine. Drugim reeima,
sve osnovne organizacije udruZenog rada u opstini, bez
obzira na oblik i stepen njihove integrisanosti, moraju
u pogledu dohotka imati ista prava . i obaveze prema
opstini. Pri tome plan op5tine treba da posveti posebnu
paZnju interesima i potrebama onih manjih organiza-
cija i zajednica rada ko]e nisu
Sire oblike :udruZivanja rada i dohotka van
opstine.
Suprotstavljajuci se opstinskom partikularistickom
centralizmu, novi zakon planiranju ne smeo prih-
vatiti ni suprotne tendencije koje idu za tim da se op-
stini odrice svaki uticaj na tokove udruZivanja rada i
dohotka, odnosno na sticanje i raspolaganje dohotkom
na podrucju opstine. er nesamotipravna centralizacija
dohotka u odredenim centrima van podrucja opstine, od-
nosno neracionalno raspolaganj dru.Stvenim dohotkom
koje nanosi ekonomsku stetu unapredivanju radnih, Zi-
votnih i opstih drustvenih interesa radnih ljudi na pod-
rucju opstine ne moze ostati i nece ostati bez reakcije
radnih Ijudi i njlihovih samoupravnih organa.
Prema tome, nije samo u tome da se ne
dozvoli opstini da ometa slobodno udruZivanje rada .i
dohotka bez obzira na teritorijalno-administrativne gra-
nice, nego i u tome da se rada i dohotka
vrSi zaista u skladu sa nacelima Ustava. Drugim
sam sistem mora opstini, odnosno njenim organima obez-
bediti takav polozaj da oni da se pona5aju kao i
radnici osnovnim organizacijama rada.
N aime, li opstina i nj eni organi treba da vode racuna
tome da i u kojem stepenu rada i
dohotka raste produktivnost zajednickog drustvenog rada,
time i zajednicki dohodak, odnosno da li to udruziva-
nje bcli razvoj za sve i da li doprinosi privrednoj
stabllnosti. Drugim reeima, ako se povecani dohodak
vraca u osnovne organizacije rada srazmerno
doprinosu koji su radnici svojim tekucim i
'10
iEDV ARD
radom dali tom tada nikakav oblik udruZi-
vanja rada i dohotka ne moze sa in-
teresima opstine, nego naprotiv, uslov njenog daljeg
napretka, Zato organi opstine imati pravo da se
onim oblicima rada i do-
hotka koji u sa intencijama Ustava.
8. PLAN
I
Pre nego sto kaZem nekoliko reci karakteru plana
i pokrajine zeleo bih da iznesem
svoje miSljenje sledecem pitanju koje postavljeno
u diskusiji novom da 1i federacija
ima pravo da svojim zakonom jedinstvene
osnove sistema drustvenog planiranja za sve nosioce pla-
niranja, time i za cplaniranje u i
pokrajini? mom ne moze nikakve
dileme. Jedinstvene osnove sistema planiranja su uslov
kako za reprodukciju samoupravnih socijalistickih drus-
tveno-ekonomskih odnosa tako i za ravnopravnost repub-
Iika i pokrajina na jedinstvenom jugoslo-
venskom Drugim recima, osnove sistema druS-
tvenog planiranja u one osnove naseg
samoupravnog socijalistickog sistema koje Ustavu
SFRJ federacija. Pri .tome, naravno, u naS
sistem planiranja ne unosimo nikakvu prinudnu blje-
planova. Svaka drustveno-politicka zajednica
samostalno donosi svoj plan okviru svojih ustavnih
prava, nadleznosti i odgovornosti. Prema tome, saveznim
zakonom drustvenom planiranju ne treba nicim ulaziti u
neko novo odredivanje prava, nadleznosti i odgovornosti
i pokrajina, nego treba samo
diti one elemente kojima se obezbediti da se njihova
prava, nadlemosti i odgovornosti predvidene Ustavom
SFRJ podjednako jedinstvenom
planiranja koji se odnosi na Samo tako se
moze osigurati ravnopravnost naroda i narodnosti
slavije i organizacija i zajednica radnih

PLANIRAN.JA
'11
Glavni drustveni zadatak plana odnosno
pokrajine mom tome da
jedan od najvaznijih instrumenata kojima rad-
nicka klasa i svi radni tim
zajednicama sami i samostalno da
sredstvima i rezultatima svog rada, i raspodeli
dohotka, prirodnim bogatstvima odnosno
pokrajine i razvoju druStva svim
tima njegovog nacionalnog zivota. Ukratko, plan
like, odnosno pokrajine treba da jedan
od najvaZnijih faktora obezbedivanja ekonomske slobode
i ravnopravnosti naroda i narodnosti Upravo
iz tih razloga i pokrajine
da donose svoje planove, rukovodeci se pri tome
sobnim obavezama radi obezbedivanja ravnopravnosti na
jedinstvenom kao i posebnim
obavezama koje proizlaze iz medusobne solidarnosti i
drugih zajednickih interesa naroda i narodnosti
vije, kakva na primer, obaveza da prema svojoj eko-
nomskoj snazi, ne prema stanovnika, doprinose
troskova narodne odbrane i drugih troskova
federacije, ili privredno nedovoljno razvijenih
i SAP Kosovo i slieno.
Prema tome, plan odnosno po-
krajine treba da ne samo siste-
ma socijalistickih proizvodnih odnosa
nego i sistema medunacionalnih odnosa
koji se zasniva na radnom i ekonomskom
naroda i narodnosti i na njihovoj ravnopravnosti kako
pravima tako i u obavezama. Zato drustveni plan
odnosno pokrajine jedan od naj-
VaZnijih instrumenata kojima radnicka klasa i svi radni
- pre svega na osnovu svog polo-
zaja, kao i na osnovu polozaja i nadlemosti
odnosno pokrajine - neposredno
svoje specificne nacionalne interese.
U plan i pokrajine treba da
sva ona materija iz planiranja kojoj se
moze resavati u okviru tih druStveno-politickih zajed-
nica. Samo pod tim uslovom savezni druStveni plan nece
opterecen onim odgovornostima koje mogu nepo-
sredno da snose i pokrajine. te
72

odgovornosti cesto izazivaju na nivou federacije nepo-
trebna trvenja medu republikama i autonomnim pokra-
jinama. Stavise, u nekim odnosima republike i autonomne
pokrajine mogu uspeSnije da intervenisu sredstvima
drzavne prinude nego federacija. Bilo ekonomski i
politicki neracionalno i cak stetno ako federacija u
planiranja donosila odluke pitanjima kojima,
bez stete jedinstvo sistema, resenja mogu
same republike i autonomne pokrajine. U protivnom,
samo se stvarali izvori nepotrebnih sporova izmedu
organa federacije i organa republika, odnosno autonom-
nih pokrajina.
S druge strne, ako se svako pitanje .koje pri-
rodi stvari mora da se re5ava saveznim druStvenim pla-
nom vezivalo za saglasnost republika i pokrajina, tada
nas sistem planiranja postao veoma tezak i spor,
uz to i izvor nepotrebnih trvenja medu republikama i
autonomnim pokrajinama. Razum.e se, postoje pitanja
od znacaja za ustavni polozaj republika i auto-
nomnih pokrajina, zato organi federacije ne mogli
njima da donose odluke njihove saglasnosti. Ree
pitanjima i odnosima koje Ustav SFRJ izricito na-
braja. Medutim, za sva druga pitanja, zadatke i odnose
treba odgovornosti da budu precizno podeljene, odnosno
da se tacno utvrde odgovornosti organa federacije i
odgovornosti organa republika i autonomnih pokrajina.
Zbog svega toga potrebno mom misljenju, u
novom sistemu planiranja pojacati ulogu i odgovornost
republika i autonomnih pokrajina i za donosenje svih
planova, za obezbedivanje drustvenog uticaja na ostva-
rivanje planova i za resavanje sporova koji nastaju u
planiranj
U novom zakonu planiranju trebalo mom
misljenju, istaCi naroeito sledece druStvene ciljeve i
zadatke kao elemente sadrZine druStvenih planova
republika i autonomnih pokrajina:
prvo, puno samoupravno raspolaganje radnicke kla-
se i svih radnih ljudi u repu'l:.lici i autonomnoj pokrajini
uslovima, sredstvima i rezultatima svog rada, kao i
prirodnim bogatstvima republike i autonomne pokra-
jine, kako osnovu njihovog prava rada drustvenim

73
sredstvima tako i osnovu njihovih specificnih interesa
kao slobodnih i ravnopravnih naroda i narodnosti;
drugo, obezbedivanje samoupravne samostalnosti re-
publika i autonomnih pokrajina u pogledu planiranja
unutra5njih materijalnih i drugih odnosa, kao i speci-
ficnih nacionalnih interesa i razvoja druStva u celini,
koja ne moze nicim ogranicena, s tim .Sto se u
njenom ostvarivanju svaka republika, odnosno autonomna
pokrajina rukovoditi obavezama i odgovornostima koje
ima prema jednakim pravima drugih republika, odnosno
autonomnih pokrajina u uslovima jedinstvenog drustve-
nog sistema socijalistickog samoupravljanja i jedinstvenog
jugoslovenskog trzista, odnosno prema ustavnim pravima
i odgovornostima federacije, kao i nacelima uzajamne po-
moci i solidarnosti naroda i narodnosti Jugoslavije;
trece, uskladivanje i usmeravanje materijalnih to-
kova drustvene reprodukcije u skladu sa politikom koju
utvrdila skupstina republike, odnosno autonomne po-
krajine;
cetvrto, utvrdivanje materijalnih mogucnosti dru-
stveno-politicke zajednice i uskladivanje potrosnje sa
tim mogucnostima;
peto, obezbedivanje skladnog ostvarivanja Ustavom
utvrdenih prava i uzajamnih obaveza i odgovornosti,
kao i drugih interesa radnika u osnovnoj organizaciji
rada i u svim drugim organizacijama i zajed-
nicama rada, .kao i u mesnim zajednicama i
opstinama;
sesto, obezbedivanje sto povoljnijih i sto ujednace-
nijih opstih i materijalnih uslova za samo-
upravno ostvarivnje ekonomskih, radnih, socijalnih, kul-
turnih i drugih interesa svih subjekata druStvenog pla-
niranja;
sedmo, obezbedivanje prava radnika u osnovnoj or-
ganizaciji udruZenog rada da na svim nivoima kontroliSu
celokupno kretanje svog dohotka u procesu drustvene
reprodukcije i da ucestvuju u dohotku ootvarenom
osnovu porasta produktivnosti rada srazmerno doprino-
su koji su svojim tekucim i minulim radom dali tom
porastu.
74
iEDVARD
9. PLAN FEDERACIJE
Od naCina planiranja u federaciji u najveeoj meri
zavisi funkciomsanje celokupnog sistema dru.Stvenog pla-
niranja. Jer jasno da se- u jedinstvenom drustvenom
i privrednom sistemu socijalistickog samoupravljanja, u
uslovima jedinstvenog jugoslovenskog trzista, odnosno
edinstvenog sistema razmene rada, pune samoupravne
samostalnosti republika i autonomnih pokrajina - samo
zajednickim planom federacije mogu uskladivati i usme-
ravati svi oni i materijalni i drugi tokovi rada
i zivota brojnih samoupravnih subjekata od kojih zavisi
jednakost opstih uslova za sve i puna ravnopravnost tih
subjekata.
Stoga plan federacije, mom misljenju, ne treba
da ulazi u svakodnevnu praksu privrednog i dru.Stvenog
Zivota (kojom mnogo viSe morati da se bave republike
i autonomne pokrajine), ali zato mora utoliko vise
inicijativan, uticajan i obavezujuCi u pogledu utvrdiva-
nja pravaca i mera one zajednicke ekonomske
i razvojne politike od koje zavisi koliko na5e dru.Stvo
kao celina sposobno da kontrolise stihiju kako u tr-
snim odnosima i u okviru udruZenog rada tako i u
medusobnim odnosima republika i autonomnih pokraji-
na, odnosno da uskladuje i usmerava glavne pravce dru-
stvene reprodukcije i da obezbeduje st-o vecu
privrede i materijalnih tokova drustvene reprodukcije,
kao i reprodukciju socijalistiCkih i samoupravnih odnosa
na sve visem nivou. Plan federacije treba da bude takav
akt koji imati realnu snagu da utice na materijalna i
drustvena kretanja i na pona5anje svih subjekata dru-
stvenog, odnosno planiranja.
Da plan federacije mogao da vrsi takvu znacajnu
ulogu ne samo u sistemu planiranja, nego i u
u celini, neophodno da zakonom planiranju taj plan
bude u najveeoj mogucoj meri za5ticen od
tralistickih i pritisaka koji u svojim
konceptima planiranja polaze od sistema
boko razlicitih od sistema socijalistickog samoupravljanja.
Takvi koncepti u na5im uslovima mogli dovesti plan
federacije u sukob sa samoupravnom strukturom dru-
PLANIRANJA
75
stva i sa ravnopravnoseu republika i autonomnih pokra-
jina i njihovom samostalnom ulogom u plani-
takav sukob imao negativne _ne
politickom smlslu, nego i sam plan federaci]e
nerealnim i neefikasnim. U ostal-om, u tom pogledu vec
imamo veoma ubedljiva iskustva iz ne tako davne pro-
slosti.
Zato mislim da neeu preterati ako ka.zem da snaga
i uspeh plana federacije zavisi pre od toga
kolikoj meri osnovni i trajni cil] tog plana
obezbedivanje neprekidne
nih socijalistickih dru.Stveno-ekonomskih odnosa
hovo unapredivanje, kao i ucvrscivanje i unapredivan]e
Ustavom utvrdenog sistema medunacionalnih odnosa
koji narodima i narodnostima .. obezbeduje
slobodu i samostalnost njihovog razvo]a 1 n]ihovu punu
ravnopravnost. Pod tim uslovima plar1 federacij.e moze
da bude najsveobuhvatniji plan u kojem SVl samo:
upravni subjekti rada udruZeno
(kako neposredno tako i preko planova republika, auto-
nomnih pokrajina i opstina) i koji sadrZati ne samo
materijalne obaveze ucesnika, neg-o i obaveze u pogledu
njihovog pona8anja i donosenja druStvenih mera na
nivoima dru.Stveno-politickih zajednica. Plan federaCIJe
ne moze nista drugo nego plan zajednickih ciljeva
i interesa u dru.Stvenom sistemu samoupravno
radnih ljudi i njihovih dru.Stveno-politickih zajednica.
Samoupravno udruZeni rad svojih
interesa i potreba u plansk-og uskladivan]a 1 usme-
ravanja realizovati u okviru svojih republika i autonom-
nih pokrajina, zadovoljavajuci time i svoje specific?e
nacjonalne interese. Upravo zato i moramo savezmm
zakonom predvideti da savezni d:UStveni. :plan!
drustveni plan federacije ne moze propiSlVati republi-
kama i autonomnim pokrajinama nikakve nove obaveze
osim onih koj one same preuzeti dru.Stvenim dogo-
\'Orom osnovama plana federacije i onih za koje su
organi federacije Ustavom direktno ovla5ceni da ih. do-
nose. Takvih obaveza nema mnogo, one su taksativno
:t1abrojane, njima ne moze ozbiljnijih
sporova. se moramo rukovoditi nacelom da u savezru.
plan ulazi samo ona materija koja prirodi stvari ne
76
EDVARD
m<>Ze tretirana I1li. na kojem dr:ugom nivou osim na
I11i.vou federacije.
Na ovo posebno upowravam zato sto smatram da
ne samo nacelno, nego i u praksi pogresno i
graditi plan federacije na, u stvari, jednoj
i drzavno-centralistickoj pretpostavci da se ekonomski i
opsti drustveni interesii radnika u sklopu njihovih na-
cionalnih i regionalnih interesa mogu odvojiti od njiho-
vih klasnih interesa, odnosno da se radnik drukCije po-
na8a u pogledu svojih klasnih interesa nego u pogledu
afirmacije svojih neposrednili interesa, ne samo u udru-
zenom radu, nego i u svom nacionalnom, odnosno re-
,gionalnom, socijalnom, kulturnom i druStvenom Zivotu
uopste. Prema tome, i .u planiranju na nivou federacije
mora se vrSiti reprodukcija druStvenih odnosa upravo
u njihovoj medunacionalnoj, odnosno medurepublickoj
primeni. Zato smatram da i u planu federacije ekonom-
sku politiku i razvojne ciljeve treba izvoditi upravo iz
takvih realnih odnosa. er samo takav put i metod pla-
niranja moze unapred da spreCi nepotrebna trvenja u
medunaciona.lrrim odnosima i da ucvr8euje stvarni auto-
ritet i uticaj plana federacije, od kojeg, kao sto sam VeC
rekao, u najveeoj meri zavisi stablino<>.t onih materijalnih
i drugih odnosa u druStvenoj reprodukciji lroji odreduju.
di.namiku razvoja na8eg drustva u celini.
Planom federacij treba pre svega da se neprekidno
obezbeduju - ekonom.skim i drugim sredstvima i me-
ram.a - Ustavom utvrdena samoupravna prava i uza-
jamne obaveze i odgovornosti osnovnih i drugih orga-
nizacija rada i drugih samoupravnih organi-
zacija i zajednica, kao i druStveno-'PC>litiCkih zajednica
- opstina, autonomnih pokrajiina i republika. i
plan federacije garantuuje njihovu samostalnost i slo-
bodu u raspolaganju dohotlrom osnovu njihovog rada,
u utvrdivanju njd.hovih programa razvoja proizvodnih
snaga, u razvoju mater.ijalnog, socijalnog i
polozaja radnih ljudi i u napretku druStva u celini, kao
i jednakost opstih uslova sticanja dohotka na jedinstve-
nom jugoslovenskom trzistu i u sistemu slobodne razmene
rada i ravnopravnost u preuzimanju obaveza koje pro-
izlaze iz ostvarivanja funkcija druStvenog plana fede-
racije.
PLANIRANJA
77
Upravo polaze6i od tih trajnih druStvenih ciljeva,
plan federacije treba da utvrduje zajedni&u ekonom-
sku i razvojnu politiku, kao i sredstva i mere za njenu
realizaciju, odnosno kojima se uskladivati i usmera-
vati materijalni i drugi tokovi razvoja druStva u celini,
u cilju sto vece stabilnosti uslova dinamicnog razvoja
u svim dr:ustvenog Zivota.
s tim u vem mislim da potrebno posebno rasCis-
titi pitanje sta ekonomska, sta razvojna politika sa
gledista na8eg pravnog sistema i sistema planiranja
posebno. Izgleda mi da se ni u predlozenim materijalima
ni u na8im diskusijama ta dva pojma ne tumace na isti
nacin. Ako zakon planiranju U tom pogledu ne bude
jasan i precizan, u praksi moglo dooi do komplikacija
u vezi sa ustavnom podelom federacije i
republika i autonomnih pokrajina u pogledu ekonom-
ske i razvojne politike. Imam utisak da neki smatraju
da razvojna politika siri pojam od ekonomske politike,
odnosno da ekonomska polit:i.ka treba da bude podredena
razvojnoj politici, sto znacilo da razvojna politika
stvar pre svega federacije. mom miSljenju, ree
upravo obrnutom odnosu, to jest tome da razvojna
politika posledica i deo ekonomske politike, u pogledu
koje federacija svakako ima znacajne nadle-
Ne bih ulazio u teorijska obrazlozenja, jer ovde
i nije ree teorijskom nego koji
ima praktiene posledice ostvarivanje na8eg ustavnog
sistema.
Naime, Ustav SFRJ daje federaciji znacajnu nad-
leznost u pogledu utvrdivanja ekonomske politike. Ako
ekonomska politika podredena razvojnoj politici,
to znacilo da federacija ponovo treba da postane cen-
tralisticki distributer investicija za celu zemlju. to
oeigledno, u suprotnosti sa Ustavom. Jer Ustav pot-
puno odreden u pogledu priznavanja prava republikama
i autonomnim pokrajinama da slobodno i samostalno
ureduju sva pitanja svog razvoja. Pri tome su republike
i autonomne pokrajine obavezne da vode racuna samo
onim propisima i merama ekonomske politike za koje
su organi federacije Ustavom ovla8ceni radi obezbedi-
vanja skladnog i stabllnog razvoja jugoslovenske pr.i.vre-
de i ravnopravnosti svih subjekata privredivanja na
78
EDVARD
dinstvenorn triistu i jedinstvenom si-
socijalisticke proizvodnje i privrede.
Prema tome, rec razvojne politike
i pokrajina sa zajednickom eko-
nomskom politikom federacije kojoj treba da pod-
redena razvojna politika, ne jedinstvenoj razvojnoj
politici federacije. Takvo razvojne politike
i pokrajina svakako predmet
drustvenog dogovora osnovama plana federacije, sta-
vise - zadatak tog dogovora, ali ni kom
ne nadlemost organa federacije,
osim kada rec razvojne poli.tike odredene
odnosno pokrajine sa odgovor-
federacije za ostvarivanje zajednicke
ekonomske poli.tike. Prema tome, ako zelimo da takve
sporove izbegnemo praksi, zakon treba jasno i preci-
zno da razgraniCi ova dva pojma.
Pri polaznih postavki druStvenog plana
federacije treba istaci sve one odnose i elemente zasno-
vane na ustavnim principima koji od znacaja
za jedinstvo na.Se socijalisticke zajednice,
kako razvoja samoupravnih socijalistickih
drustveno-ekonomskih odnosa tako i obez-
bedivanja ravnopravnih medunacionalnih i
blickih odnosa.
Drustvenim planom federacije treba posebno obez-
bediti ostvarivanje ustavnih odredaba solidarnim oba-
vezama svih na8ih i pokrajina brieg
razvoja privredno nedovoljno razvijenih i SAP
Kosovo, kao i drugih oblika solidarnosti radnih
odnosno naroda i narodnosti
Drustvenim planom federacije treba obezbediti i
ednakost opstih za sve medunarodnim
odnosima kao i jednakost op-
stih odgovornosti za ekonomske
obaveze prema inostranstvu.
U smislu iznetih primera potrebno da se
i druge drustveno-ekonom-
ske i strucno-ekonomske karakteristike drustvenog plana
federacije, i obavezu federacije da
se brine za ostvarivanje druStvenog plana federacije.
PLANIRANJA
79
Drustveni pla.n federacije, prema tome,
zajednicke osnove ekonomske politilke i raz-
politiku, to jest - na osnovu
ekonomske politike, kao i na osnovu dogovora osno-
vama plana sa i pokrajinama
- konkretne strateske razvojne ciljeve rada
kao celine i druStveno-politickih zajednica kao federa-
cije.
Radi ostvarivanja tih zajednickih osnova i ciljeva
drustveni plan federacije ekonomska, pravna i
druga sredstva i mere kojima se, sa
nadleznostima federacije, uskladivati i usmeravati samo-
upravna praksa svih nosilaca planiranja.
U uspesnog ostvarivanja plana federacije i svih
drugih drustvenih i samoupravnili planova, . drustveni
plan federacije pored tih zajednickih osnova
i cilj eva i prava i uzaj amne obaveze i odgo-
vornost svih druStvenog dogo-
vora osnovama plana federacije.
Radi ostvarivanja tih prava i uzajamnih obaveza i
druStvene odgovornosti svih nosilaca pla.niranj organi
federacije treba da donose propise i mere
za koje su Ustavom ovla.Sceni.
Prema tome, plan federacije se definise prvenstveno
kao plan realizacije i
odnosa koji su naSim drustvenim sistemom.
ti odnosi karakter i planova
druStveno-politickih zajednica, kao i njihove uzajamne
odnose i odgovornosti. U tom plan federacije
krajnji rezultat uzajamnog povezivanja i
svih planova, istovremeno i inicijator daljeg razvoja
i oslonac za sve nosioce planiranj Takvim odnosima,
naravno, treba da odgovara i metodologija pripreme, do-
no8enja i ostvarivanja plana federacije, kao i karakter
i nadleznosti, prava i odgovornosti organa federa-
cije drustvenog planiranja. Time i obaveze
planom federacije i njihovi adresati bili kon-
kretnji nego do sada, sam plan ne dosao opasnost
od drzavno-centralistickog, odnosno tehnokratskog de-
forrndsanja.
V glava
DRUSTVENO DOGOV ARANJE
I
OSNOV PLANA
1. ODREDENJE
DOGOVARANJA I

Kada smo u toku rada na pripremi novog Ustava
SFRJ diskutovali dru.Stvenom planiranju, predvideli
smo dru.Stveni dogovor i samoupravni sporazum kao
glavna i najvaZnija sredstva i organizacione oblike u
pripremanja, don<>Senja i ostvarivanja plana.
Dodu.Se, u Ustavu se nije ulazilo u interpretaciju
sadrZine pojma drustvenog dogovora i samoupravnog
sporazuma niti se utvrdilo kako se oni zakljucivati,
jer se smatralo da sve to treba i moze zakonom da se
regulise. Ali, ako se dru.Stveni dogovor, odnosno samo-
upravni sporazum tretirao samo kao nekakvo neobave-
zno konsultovanje onih koji donose plan, onda 'U Ustavu
uopste nije trebalo govoriti odnosno spora-
zumu. Drugim reCima, u novom sistemu planiranja
samoupravni sporazum i drustveni dogovor moraju po-
stati trajan i obavezan osnovni demokratski, pravni i
organizacioni institut tog sistema. Naravno, Ustav dao
samo nacelne karakteristike samoupravnog sporazuma, i
dogovora. Stoga zakon udruZenom radu
mora odredeniji i konkretniji u preciziranju tih
instituta, pojmova i njihove saddine. Ako se to ne
uCinilo, svakodnevna stihija prakse sigurno, unela
zbrku u te pojmove, odnosno u praksi moglo doei do
odredenih ne.sporazuma i mesanja kategorija drustvenog
dogovaranja i samoupravnog sporazumevanja.
dogovor mom shvatanju, dogoV'Or
drZavnih organa i samoupravno udruZenih subjekata
pitanjima od opsteg drustvenog interesa, odnosno dru-
stveno uskladivanje akcije samoupravnih i svih drugih
druStvenih subjekata koja ima uticaj na opsta dru.Stvena
kretanja i na polozaj i ravnopravnost pojedinacnih samo-
VNOG PLANIRANJA
81
upravnih subjekata u jedinstvenom sistemu. Prema tome,
dru.Stveni dogovori znace pre svega uskladivanje interesa
samoupravnih organizacija i zajednica sa opstim
tvenim interesi.ma. Zato ucesce drZavnih organa u
dogovorima, pravilu, ne:ophodno i veoma
znacajno. Osim toga, cesto drZavni organi uz takve
dogovore donositi i odredene mere drzavne prinude
za koje su Ustavom ovla5ceni, i obavezni.
Pod samoupravnim sporazumom podrazumevam
sporazum izmedu samih samoupravno udruZenih subje-
kata (osnovnih organizacija rada u okviru
radne ili slozene organizacije udruZenog rada ili radnih
organizacija u okviru slo2:enih organizacija udruzenog
rada ili samoupravnih organizacija). Pri tome vee u sa-
moupravnom sporazumu udruZivanju, kad rec za-
jednicama udruZenog rada, treba i u pogledu naCina
zajednickog planiranja da budu formulisane uzajamne
obaveze i odgovornosti onih koji su potpisali samouprav-
ni sporazum. 1ronkretne materijalne obaveze utvrdi-
vace se sporazumom osnovama srednjorocnog plana.
Prema tome, kad rec samoupravnim sporazumima,
uvek to saglasnost, to jest tu ni u kom slucaju niko
nema pravo prinude. N aravno, u takvom samoupravnom
sporazumu moze ucestvovati. i druStveno-politicka zajed-
nica preko odgovarajuceg drZavnog organa, a1i samo onda
kada se pojavljuje kao ravnopravan partner u ostvari-
vanju odredenih interesa samoupravnih organizacija i
zajednica, bez prava da u ti.m odnosima primenjuje sred-
stva drZavne prinude. Takva sredstva moze da primeni
samo na osnovu zakona i podzakonskih
Posebno VaZno da se ra5Cisti pitanje karaktera
obaveznosti dru.Stvenog dogovora i samoupravnog spo-
razuma. U ve2Ji. s tim, mom misljenju, treba dosledno
da se pridrZava sledeeih nacela.
Samoupravni sporazum i druStveni dogovor slo-
bodn? i dobrovoljno zakljucen drustveni ugovor koji oba-
vezu]u samo one koji su ga zakljuCili i potpisali, i to samo
za one obaveze iz sporazuma, odnosno dogovora sa koji-
ma su se potpisnici saglasili. nema prinude, osim u meri
u kojoj sa.rni ucesnici tim istim samoupravnim sporazu-
mom preuzmu odredene obaveze. Tih obaveza oni moraju
da se prddrzavaju, kao i kod svakog drugog ugovora.
Brtonske d1skus1je
82

Ponavlam, ovaj isti princip va.Zi i za dogovor,
jer u druStveni dogovor ne dogov?r,
ne imao svrhe ako ga ucesnici
Civali i ako se oni koji su ga potp1sali ne .
preuzetih obaveza. Ako ne v od pnnCJ.pa
1
ako ga se ne budemo striktno pndrzavali, dogovor
' biti dogovor nego prinuda. nasem Ustavu
nece v v. d samo
niko osim drzave ne moze vrsltl. prmu u, 1 on . .
kada ustavom za to ovla5Cena. Ako
da dogovor autoniatski postane opsteobavezan, on. tada
karakter zakona. ako doneti v zakon,
onda treba da ga donese odgovorna skupstma
-politioke zajednice koja ima precizno odredene us:tavne
nadleznosti, ne neko telo van nje, u _stvan, pod
firmom dogovora vr5iti protivustavan Ovo
utoliko pre sto se takvi dogo-
vori neminovno deformisali u
nametanja centralizma i ogran1cavan]a sam.oupravmh
prava. znih
Prema tome, pravo opsteobave.
mera za sve samoupravne za]ed-
nice mogu da imaju samo odgovorm drzavm 7
to u okviru svojih ustavnih nadleZnosti. se 1
na slucajeve kada se, na ne postlCl dru-
stveni dogovor nekom p1tan]U <>--..kO]em ne-:-
ophodna. U tom slucaju da nadlezm drzavm
organ svojim propisom utvrdi opstu za sv_e
da se dogovor odredenih samoupravnih
odnosno zajednica progla5ava Poduse,
u odredenim slucajevima Ustav dopusta 1
ali samo zakonom ili na zakonu
odgovornog drzavnog organa, i to samo kada pl-
tanjima za koja ?!gan Ustavu da
donosi Drugim rec1ma, bez zakona 1li
propisa Ustavu i odgovornog
organa ni jedan
stveni dogovor ne moze b1tl
nego obavezan samo za one sub]ekte ko]I su ga pot-
pisali.
Sasvim jasno da slucajevi kada
0
ovom ili onom pitanju nece b1ti saglasnost.
u takvom slucaju drzavni organ ko]l Ustavu od-
VNOG PLANIRANJA
83
za stanje stvari morace se - u zavisnosti od
znacaja pitanja oko kojeg nije postignuta saglasnost
odluciti za jednu od dveju mogucnosti: ili da konstatuje
da sporazuma nema i da prema tome moze postupiti
svojim samoupravnim i ustavnim ili da donese
odluku u okviru svojih ustavnih odgovornosti i nadle-
znosti. Dakako, pre nego sto se takva odluka doneti
odgovorni drZavni organi i zainteresovani dru-
stveno-politickih organizacija treba da ucine sve da
se spor savladao bez drzavne intervencije i onda kada su
drzavni organi ovla5ceni za takvu intervenciju.
Na taj nacin obezbedeno u najvecoj mogucoj
meri demokratsko spora2JUm.evanje, ujedno bila
ogra.nicena mogucnost da neki ucesnik dogovara-
nja svojim partikularizmom ili drugim slicnim tendenci-
jama unosi ozbiljnije poremeeaje u druStva.
2. SADRZINA VNOG
I DOGOVORA PLANA
Pod pojmom samoupravnog i
s n v m 1 n treba da podrazume-
vamo one elemente plana koji su odlucujuCi za Ostvari-
vanje druStvene funkcije plana u odredenom trenutku,
iz kojih istovremeno proizlaze odredene vame obaveze za
samoupravno udruzene subjekte i za drustveno-'politicke
zajednice. konkretnoj sadrzini tih osnova plana
planiranja se moraju sporazumevati i dogovarati u kon-
kretnim uslovima u kojima se plan donosi. Prema tome,
pojam samoupravnog sporazuma, odnosno druStvenog do-
osnovama plana izraZava samo slobodu ucesni-
ka u tom sporazumu, odnosno dogovoru da
planu daju sadrZinu koja odgovara njihovim potrebama
i interesima. i obaveza pojedinacnih subjekata
planiranja da ucestvuju u pripremi samoupravnih spo-
razuma i drustvenih dogovora osnovama plana izraz
nzihovog prava da samostalno i upravljaju
dohotkom i da udruZuju rad i dohodak u i ve-
zama koji su najpovoljniji za njih, istovremeno to
i nacin izraZavanja njiihove druStvene odgovornooti.
Samoupravni i drustveni osno-
vama plana ima karakter i multilatera1nog
6*
84
EDVARD
ugovora sa precizno odredenim potpisnicima
i njihovim obavezama i pravima. Oni koji udruZuju
rad i sredstva dogovaraju se tome koji i koliki deo
dohotka udruZiti, gde ga i u koje svrhe anga-
zovati, kakve efekte ocekuju od takvog udruZivanja
rada i sredstava, odnosno koliki dohodak treba da
proizade iz zajednickog udruZivanja rada i
kojim kriterijumima se vrSiti raspodela
ostvarenog dohotka na osnovne organizacije udruZenog
rada srazmerno doprinosu njihovog tekuceg i minulog
rada sta se desiti ako se ne ostvare utvrdeni ciljevi
i Mislim da to jedini nacin da radnik stvarno
ima ekonomsku i politicku kontrolu nad svojim dohot-
kom. Prema tome, sadrZinu samoupravnog sporazuma,
odnosno druStvenog dogovora osnovama plana treba
da oni elementi plana koji su od znacaja za
radnike u osnovnim organizacij ama udruZenog rada i za
njihove zajednicke interese u Sirim organizacijama udru-
zenog rada i drugim samoupravnim zajednicama i 11: .dru-
Stven<rpOlitickim zajednicama, kao i radne,
i druge obaveze koje ucesnici plana treba da prihvate
radi ostvarivanja planiranih ciljeva.
Nosioci priprema samoupravnih sporazuma, odnosno
druStvenih dogovora osnovama plana treba da budu
prirodne, to jest postojeee organizacije i grupacije u
udru.Zenom radu - osnovne organizac:ije
rada, radne organizacije, slozene organizacije udruZenog
rada ili grupaoije kooperanata koje povezuju odredeni
interesi, finansijske asocijacije organizacija udruzenog
rada sa bankama i privredne grupacije ili privredna
udruZenja u okviru privredne komore. ulaze i sve
vrste samoupravnih interesnih zajednica, mesne zajed-
nke i druStveno-politicke zajednice - opstine, pokra-
jine, republike i federacija. Sve ove. treba zako-
nom obavezati kao odgovorne pnprema samo-
upravnih sporazuma, odnosno dru8tvenih dogovora
osnovama plana i predvideti oblike, odnose i institucije
u kojima se te pripreme uzajarnno povezivati i ostva-
rivati. sporazumi i dogovori, raznih nivoa i vrsta, od
neposrednog su interesa za te subjekte iz kojih za njih
proizlaze posebne obaveze ili koji uticu na interese sirih
zaj ednica udruZenog rada, odnosno na Sire druStvene

85
Isto uzajamna obaveza i odgovornost
svih ovih nosllaca planiranja da putem samoupravnih
i osnovama plana uza-
_Potrebe, mterese i inicijative na svim
_P;>lazeCi od svojih ustavnih prava
1 odgov?ZO?osti, u sprecavanja privrednih i drugih
u i socijalistickom razvoju
drustvene ravnopravnosti radnih
1 ,samoupravnih organizaoija i zajednica i
moguceg zajedniCkog i ukupnog dru-
stvenog uspeha.
DVE F AZE PROCESA PLANIRANJA
blsmo se opredelili za ovakav nacin planiranja,
se procedura donosenja samoupravnih i druStve-
ruh planova (srednjoroenih i dugoroenih) od.vijala u dve
faze.
Prva faza bila s m u- r v ni h
sporazuma 1 drustvenih dogovora
0
s n v m z d n i k g 1 n Takav
dogovor prethodni ugovor ci-
ekonomskim rezultatima,
0
sred-
medusobrum obavezama, u.kratko-
0
osnovama
plana. Ti sporazumi, odnosno dogovori
0
osnovama plana, mom miSljenju, ne moraju da sadrZe
plana, jer strucni deo plana. mogao
oteza.ti radniku da .shvati predloga plana,
osun toga, to moglo pnlicno iskomplikovati i
postupak donosenja plana. Naravno ne trebalo zako-
nom zabraniti da kompletan plana bude pred-
.sporazuma.' odnosno dogovora osnovama plana
ali pravilu, trebalo teziti tome da u tom
zumu, od.nosno dogovoru sadrzina odnosno osnove
.t._ako da se radnik sto moguce
lakSe prilikom glasanja na referendumu.
Zat? misli_m da za prvu fazu, to jest za pripremu
plana bllo bol]e da upotrebimo termin samoupravni spo-
razum, odnosno druStveni dogovor s n v m
1 n nego planu, odnosno dogo-
vor planu, dobar jer navodi na shva-
86
EDVARD
tanje da sporazum, odnosno dogovor treba da sadrZi isto-
vremeno i odobravanje plana u celini. Medutim, kao sto
sam vec rekao, to nij ni potrebno ni celishodno,
pravilu, nece cak ni moguce. Zakon ne treba ni kruto
ni detaljno da opredeljuje sta sadrZina osnova plana,
odnosno u kojoj meri u samoupravne sporazume i dru-
stvene dogovore osnovama plana ukljucena i sadr-
Zina konacnih akata planu.
Samoupravni sporazum, odnosno drustveni dogovor
osnovama plana moze da ima oblik saglasnog utvrdi-
vanja osnova i najvaZnijih ciljeva i uzajamnih obaveza
nosilaca plana, kao i njihovih prava u odnosu na zajed-
nicki ostvareni dohodak ili oblik utvrdivanja saglasnosti
nosilaca plana sa podnetim nacrtom zajednickog plana.
Praksi treba prepustiti i odgovor na pitanje da 1i samo-
upravni sporazum, odnosno druStveni dogovor osno-
vama plana treba da bude jedan jedini akt iL da to bude
skup nekoliko uzajamno povezanih sporazuma, odnosno
dogovora. da najbolje da zakonom ne spreca-
vamo ni jedno ni drugo. Naime, dogovaranje planu ne
mora obavezm.o da se samo jednim sporazumom,
odnosno dogovorom osnovama plana. Najverovatnije,
praksa pokazati da potrebno zakljuciti nekoliko
sporazuma i dogovora - u zavisnosti od sastava ucesnika
u odredenom kompleksu plana i u zavisnosti od karakte-
ra, ciljeva i zadataka tog plana i naCina njegovog ostva-
rivanja. Bitno pri tome da ti konacni akti planu ne
mogu nametnuti irikakve druge ciljeve ni zadatke niti
radne ni materijalne obaveze osim onih koji su utvrdeni
samoupravnim sporazumom, odnosno druStvenim dogo-
vorom ,osnovama plana, odnosno propisima i merama
riadleZnih drzavnih orgaria u okviru njihovih ustavnih
nadlemosti.
Kada ti samoupravni sporazumi i dogovori
osnovama plana budu uzajamno uskladeni i zakljuceni,
tada treba da zapoene druga faza, to jest donosenje kom-
pletnog plana, pri cemu se zadaci i obaveze d.z toga plana
raspodeljuju na osnovu samoupravnih sporazuma i dru-
stvenih dogovora osnovama plana. Prema tome, na
osnovu samoupravnog sporazuma, odnosno
dogovora osnovama plana svaki subjekt planiranja
samostalno donosi svoj plan, koji mora blti u saglasnosti
VNOG PLA11/IRANJA
87
sa sporaz?illom, odnosno dogovorom. Buduci da tim
i osnovama plana vec utvr-
dena b1tna plana, akti kompletnom planu v
treba da i_:>toj proceduri dogovaranja,
:tinmogu donos1ti nadlezni radnicki saveti, odnosno skup-
s
u_ konacnim planu subjekti planiranja
morati da ':ode racuna kako prethodno zakl"ucenim
sporazumima i druStvenim
0
osnovama P!ai_Ia i opsteobaveznim propisima i me-
drzavnih organa. Osim toga, ti akti
sadrzati !1. m.eophodnu strucnu razradu ciljeva zadataka i
o?ave:za kao i mera i sredstava za ostva-
riVanJe. Zato se tekst tih akata verovatno razliko ti
t
od teksta i dogovora 'osnovama plana
ovo ikad rec druStvenim planovima. '
4. I KONTINUIRANOST
PLANIRANJA
D;mo}:cratski planiranja jedna
od nacelnih naseg sistema samoupravnog,
druStvenog plamranja, u kojem plan donosi
rad, odnosno drustvo u celini. postupak
treba UJedno da obezbedi istovremenost i kontinuiranost
odnosno permanentnost planiranja. '
se u narednim godinama uhoda novi sistem
ekoz:omske i druge veze izmedu osnovnih or-
radnih organizacija, slozenih
asocijacija udruZenog rrada u
sistemu i reprodukcionih celin
s Jedne strane,_ i organa. u drustveno-politickim
odgovo:zrih za plamranje, s druge 'Strane, aZur-
U okviru tih ,i drugih
raz:esavace se, pravilu, svi medu-
odnos1 pre nego sto se zajednicki interesi inici-
Jatlve. i predlozi sa opstim drustvenim
u sa nadleznim organima drustveno-
Za]ednica. Time i celokupan proces plani-
ran]a ne samo paralelan, nego i istovremen i konti-
nuiran.
88
EDVARD
Naime, planiranje moze realno i efikasno samo
ako se svi samoupravni i drustveni planovi pripremaju,
donose i ostvaruju istovremeno i paralelno u jedinstvenom
neprekinutom procesu. to se ne bi moglo postici ako u
saveznom zakonu ne za sve vrste planova bili utvr-
deni oni zajednicki elementi, odnosno osnove od kojih
zavisi takvo uskladeno, .istovremeno i kontinuirano pla-
niranje. Republikama i autonomnim pokrajinama, !Ila-
ravno, ostaje da u okviru tih nacelnih osnova sistema
planiranja dalje razraduju sistem planiranja u sto kon-
kretnijim oblicima i, posebno, da IU tom okviru usmera-
.vaju i razvoj sistema planiranja u opstinama, mesnim
zajednicama i samoupravnim organizacijama i zajedni-
cama u svim udruZenog rada.
Permanentno planiranje zahteva kontinuirano i isto-
'\rremeno planiranje na svim nivoima i stalno uzajamno
uskladivanje planova. Sistem samoupravnog sporazume-
vanja i drustvenog dogovaranja osnovama plana
olakSava povezivanje i uzajamni uticaj samoupravne baze
na rukovodece centre planiranja, i obrnuto- uticaj tih
centara na samoupravnu bazu. Proces planiranja i pokre-
tanja planskih inicijativa tece istovremeno odozdo prema
gore i odozgo prema dole, proces ostvarivanja i oboga-
civanja tih inicijativa i medusobno, i odozgo prema dole,
pri cemu se ta procesa moraju neprekidno uzajamno
korigovati i dopunjavati.
Konaean plan, prema tome, mora rezultanta
uticaja odozdo, to jest u druStvenoj bazi formiranih inte-
resa, ali i akcija subjektivnog faktora odozgo koji se
izraZava i kroz naucni, strucni i idejni rad na pripremi
planova. Na taj nacin samoupravni sporazumi osno-
vama plana koji se pripremaju u samoupravnoj bazi
udruZenog rada istovremeno bili povezani i sa drustve-
nim dogovorima osnovama plana u okviru drustveno-
-politickih zajednica. Time se u praksi obezbedilo
ostvarivanje takozvanog susretnog planiranja. Smisao
tehnike susretnog planiranja u sledecem: kada se kaZe
da u pravljenju druStvenih planova treba poceti od
osnovne organizacije udruZenog rada, to ne znaci da naj-
pre svi odozdo do gore .moraju napraviti svoj plan, tek
onda na osnovu toga vrsiti uskladivanje svih planova,
nego to znaci da ta dva procesa teku paralelno, istovre-
VNOG PLANIRANJA
89'
meno i kontinuirano, ,uz stalan uzajamni uticaj i medu-
sobnu odgovornost. konacno donosenje planova u
stvari, samo konacan izraz rezultata citavog tog prethod-
nog postupka u kojem su uskladivani pojedinacni rinte-
resi sa zajednickim interesima i na osnovu kojeg su i
organi drustveno-politickih zajednica mogli pripremiti
odgovarajuce svoje odluke i propise.
U postupku samoupravnog donosenja planova uvek
elemenata koje nosioci samoupravnog
vanja nece moCi sami do kraja da sagledaju niti da ih
utvrde u svojim projektima sporazuma. Zato istovre-
meno sa tim procesom pripremanja samoupravnih spo-
razuma osnovama plana organizacija udruZenog rada
mora da tece i rad na druStvenom dogovaranju osno-
vama plana izmedu mesnih zaj ednica u opstini, izmedu
opstina u republici i medu republikama i autonomnim
pokrajinama u okviru federacije. Stoga trebalo da sve
osnovne organizacije udruzenog rada budu da
neposredno ili preko radnih organizacija i sirih asocija-
cija u cijem su sastavu upoznaju organe drustveno-poli-
tiCkih zajednica nadlezne za pripreme dogovora osno-
vama drustvenih planova sa onim informacijama i poka-
zateljima koji su od znacaja za pripremu i ostvarivanje
drustvenog plana, i to na !Ilacin i u rokovima koji
odredeni zakonom. S druge strane, ti isti organi dru-
stveno-politiOkih zajednica trebalo da budu zakonom
da u toku priprema samoupravnih sporazuma i
druStvenih dogovora osnovama plana svim no-
siocima planiranja adekvatne i aZurne informacije, ideje,
predloge i podatke koji su od znacaja za donosenje nji-
hovih planova i za uskladivanje pojedinacnih planova sa
zajednickim i opstedrustvenim planovima. Kada govorim
tom neophodnom uzajamnom informisanju
rada i drustveno-politickih zajednica na svim nivoima,
imam u vidu i potrebu za odgovarajucim strucnim publi-
kacijama organa planiranja, kojima sada ne raspolaZemo
u dovoljnoj meri. Mislim da u tom pogledu morali
da imamo mnogo snaZnije instrumente naucnog i struc-
nog uticaja !Ila donosenje samoupravnih sporazuma i dru-
stvenih dogovora osnovama plana.
U diskusiji zakonu planiranju predlozeno da
druStveno dogovaranje osnovama plana organizuje i
90
EDVARD
vodi skupstina drustveno-politicke zajednice. U nacelu
nemam nista :protiv takvog predloga, ali mislim da to
znatno otezalo postupak pripremanja d tih
dogovora. Osim toga, bojim se da se takav postupak
dogovaranja u praksi svesti na cistu formalnost, jer skup-
stina rprakticno nece moCi da radi neposredno na organi-
zovanju i uskladivanju tog posla koji zahteva :perma-
nentan strucni rad. Zato mom misljenju, mnogo
uspesnije i brze ako nadlezni i z v r s n i r g n i
dru8tveno-politickih zajednica zadU.Zend da obezbe-
duju pripremu drustveno-politickih i struCnih elemenata
za druStveni dogovor osnovama druStvenog plana i da
permanentno ruskladuju interese ri 1p0trebe ucesnika sa-
moupravnog i dru8tvenog planiranja. Drustveni dogovor
osnovama plana, mom misljenju, uopste ne treba da
zakljucuje skupstina, nego izvrsno veee, s tim da se usva-
janje dogovora izvrSi u skupstini. Ako se skupstina ne
slozi sa dogovorom, treba obnoviti postupak dogovaranja
pitanjima koja su ostala sporna.
Zakonom trebalo obavezati organizacije udruZenog
rada i druge samoupravne organizacije i zajednice, od-
nosno njihove nadlezne organe da to jest
u rokovima koji blti drustveno zajednicki utvrdeni,
donesu smernice za pripremu svog plana i za zakljuci-
vanje samoupravnih sporazuma osnovama zajednickih
planova. S druge strane, skupstine druStveno-politickih
zajednica i druge drzavne organe treba obavezati da u
okviru Ustavom utvrdenih nadleznosti donose propise i
mere u cilju strucnog pripremanja druStvenih dogovora
osnovama planova, kao i njihovog uskladivanja i ostva-
rivanja. Isto tako, trebalo predvideti da skupstine nad-
leZnih drustveno-politickih zajednica mogu - radi
ravanja rada na pripremanju samoupravnih sporazuma i
druStvenih dogovora osnovama plana - odgovarajucom
odlukom utvrditi preporuciti odredene ciljeve i tZa-
datke od posebnog druStvenog interesa kojima se ru-
kovoditi nadlezni organi organizacija udruzenog rada i
drugih samoupravnih organizacija i zajednica, kao i dru-
stveno-politickih zajednica u pripremi samoupravnih spo-
razuma i druStvenih dogovora osnovama plana.
mozda, treba dodati da .odluka skupstine druStveno-po-
litiCke zajednice pripremi dru8tvenih dogovora osno-
PLANIRANJ'A
91
vama plana moze sadrZati i rokove neophodne da dru-
stveni planovi mogli da budu
zato odluka planu ne moze
odlucivanja radnickih saveta na .
nivoima rada. Iza kulisa pnVIdno
k g fakticki
saveta u radnim ili slozenim
udruZenog rada moze da se skriva stvarno
samoupravnih prava radnika. Odluke sav:ta
vecinom glasova u krupnoj slozenoj orgamzaciJl
no rada mogu da budu veoma udaljene od.
treta i interesa radnika u osnovno]

udrnienog rada. sto radnicki saveti budu
samoupravne baze udruZenog rada, to ?dluc1van]e b1ti
wse pod jednostranim uticajem udru:
zenog rada. Pri tome, ne m1slim da ti ?rga;m
ne treba da uticu na plan i celokupan proces
N aprotiv oni u tom pogledu treba da
gl vnih faktora stvaralacke inicijative. StaVIse, om, na
krajeva, treba i dav ISilose
za pripremu i ostvarivanje . ,
moze samo plan koji neposredno 1z plano:a
osnovnih organizacija udruZenog rada 1 1Z n]ihovog pov -
zivanja na svim .nivoima udruZenog !I'ada _sv_e do
kupnog druStvenog rada, u skladu. sa
radnika, kao i sa sistemom uza]amnih 1 prav_a
osnovnih organizacija udruZenog rada ko]e utvrdU]e
Ustav. Uticaj poslovodnih organa, prema. da
dode do izraZaja pre svega u demokratsko] pnprem1 plana
osnovne organizacije rada. '
5. I ULOGA DRZA ORGANA
U PROCESU PLANIRANJA
Svim ovim, naravno, nikako ne zelim da n:gira:n
phochlost drZavne intervencije u procesu plamran]a,
samostalnu ulogu drZave u
planiranja. U tom pogledu veoma 1ma]U
savezni republicki, pokrajinski i opstinski orgam s11: svo:
jim Ustavom utvrdenim, 1
u ;plamran]a. Na os-
92
EDV ARD
_stanja i mogucnosti, kao i opstih
druStve:rlih mteresa, vezi s tom ocenom oni duZni
da donose one propise i mere za koje ovla5ceni kao
opsteobavezan okvir i pravac planiranja svih nosilaca
planiranja. Prema tome, planovi usagla5eni
kako sa sporazumima i druStvenim dogo-
vorima tako i sa zakonima, i merama dr.Zavnih
k,?je oni donose okviru svojih ovla5cenja. Ono
sto drzava kao takva dU.Zna da resava, to ne mo.Ze
stvar slobodnog dogovora, nego stvar odluka i propisa
druStveno-politickih zajednica. Naravno tom
skupstina mora doci do punog ne-
posredan rada preko njegovih delega-
cija. tu se vise ne mo.Ze saglasnosti
delegacija, nego veeine glasova.
U ovom kontekstu treba dati odgovor i na pitanje
kakva stupa na snagu kada se
okviru udruZenog rada ne mogu postici sporazumi i do-
?ovori koji od znacaja za ostvarivanje dru-
stvenog plana, odnosno bez kojih mogu nastati ozbiljni
poremeeaji jedinstvenog
trZista, i stabilnosti privrede, socijalistickim
odnosima i slicno. dru-
stveno-politicke zajednice treba, u da ima pravo
da odredenom kada nepristupanje dogovoru
ozblljnije interese druStva, odnosno druStvenog
plana,_ organizacije koje dogovoru
da solidarno odredene materijalne ili druge oba-
vez: planova sirih zajednica rada, odnosno
drustvenog plana. Zbog toga uloga dr.zavne mora
na nacin da povezana sa procesom
druStvenog i sporazumevanja
dimenzije dr.Zavne
da veoma precizno
Neophodno taksativno
nabro]ati kojima se mogu donositi mere dr-
inte;vencije. bar konkretizovati postupak ko-
nscen]a do te mere da se on ne mogao
za nametanje bljerarblje planova cime
se ogranicavala prava radnika
praya pokrajina, op-
stma, mesnih za]ednica 1td. Samo izuzetno, to jest kada
VNOG PLANIRANJA 93
ree posebnom interesu i izricitoj od-
govornosti odredenog dr.Zavnog organa na osnovu opste-
obaveznog propisa, taj dr.Zavni organ mo.Ze da pokrene
za resavanje spora pred
rada na drugi . zakonom
kada sporazum ili drustvem do-
govor osnovama plana, odnosno sam plan :nije
sa zakonom, propisima i merama drZavnih organa.
Ako na osnovu
opstine, pokrajine, ili
okviru njihovih ustavnih plan uneta o'l?a-
veza koja nije sa obavezama lZ prethodno
cenog sporazuma ili dogovora osnovama
plana, ta obaveza, naravno, ne n;oze pri-
govora i spora. Jer takva obaveza kao posledica opste-
obaveznog propisa, nezavisna od dogovora.
Kad se pravili dogovori osnovama plana na
zahtev onih koji izvrsna veca
mogu tim dogovorima preuzeti i obav?Ze
preduzimanja odredenih n;era
iz okvira njihovih nadleznosti. Ali, time
receno da drZavni organi federacije,
nih pokrajina i opstina mogu preduzi;nati sa:no te
Oni i van okvira tih dogovora ostat1 slobodni
propisa i svih mera koje su
granicama njihovih ovla5cenja i odgovornosti.
Ako se recimo ostvarivanja plana promene odre-
deni i da treba ili menjati postojece ili do-
neti nove drzavne propise, odnosno mere, tom
naravno, potrebni nikakvi novi dogovori. da
ne treba praviti nove dogovore ni onda kada su ti
propisi i mere sa onim. I?ropisima iv m:rama
kojima sagla:snost pnlikom do:
govora. Naravno, ovo ka.zem pod pretpostavkom
propisi i mere sa ekonomskom politikom 1
ciljevima koji dogovorom, odnosno da
neophodni radi stabllnosti privrede. Jer treba poei i od
toga da se prilikom pravljenja dogovora osnovama plana
ne mogu predvideti svi faktori koji na ostvari-
vanje plana. Osim toga, praksi se moze pokazati da
dogovor nerealan i da moze postati izvor
privrede. Ddavni organi koji su Ustavu odgovorm za
94 EDVARD
obezbedivanje uslova u kojima plan mo.Ze da se ostvaruje
i za stabilnost privrede dU.Zni su brzo da reaguju na sva
kretanja u praksi koja mogu da ugroze ostvarivanje plana
ili stabilnost privrede. znaci da d.rZavni organi ne mogu
unapred vezani dogovorima u pogledu onih delat-
nosti, ovla.Scenja i odgovornosti za koje su oni nadlezni,
Ustavu cak i obavezni da samostalno donose odgo-
propise i mere.
Ako se, pak, drzavnim merama raclikalno menjaju
uslovi pod kojima potpisnici dogovora osnovama dru-
stvenog plana prihvatili odredene obaveze, tada i tim.
potpisnicima treba dati mogucnost da zahtevaju reviziju
dogovora tim obavezama. Takvu reviziju dogovora treba
vrsiti istom postupku kojem se donosi i sam do-
govor. Mislim da takvo pravo potpisnika dogovora
uticati na da se i drZavni organi koji potpi-
dogovor odnose prema tom dogovoru i da
vode vise racuna tome sta potpisuju.
mom ne mogu se ni sada ni
praviti tako idealni i cvrsti planovi u kojima se moglo
predvideti sve sto zivot doneti. Ovo treba imati na
posebno zato sto plan nije samo studija - koja
i sama sebl mo.ze da se poka.ze nerealna - nego i
instrument uskladivanja cesto veoma protivrecnih inte-
resa planiranja, zbog cega mogu u praksi nastati
resenja koja se takode pokazati nerealna. Dobro
pozn?-to kako. se zeljama iza kojih stoji politicka snaga
naroCito drustveno-politickih zajed-
mca, cesto lic1t1ra do potpuno nerealnih planskih proje-
kata, pogotovo kad rec investicijama. Ovim ne zelim
da kritikujem te zelje, jer su one Onaj koji
hteo da odstrani taj faktor u planiranju, morao da
uvede sistem. centralistickog driavnog od-
nosno tehnob1rokratskog monopola sa svim antidemokrat-
skim posledicama politicki sistem socij alisticke d.rZave.
koliko da te zelje istrcavaju ispred stvarnih mogucno-
sti, <?n7 ipak vdemokratski i progresivan faktor koji
coveka ne samo u planiranju, nego i
druStvom. samom treba
obezbediti da se u najveeoj mogueoj meri te zelje
na demokratski nacin u sklad sa stvarnim mogucnostima.
Upravo zato treba cvrsto racunati sa da

_1
'
PLANIRAN.JA
95
driavni organi, u okviru Ustavom nadleznosti,
zaista slobodni svojih funkcija i
odgovornosti, kako na bazi konkretne si mogli
brzo da donose potrebne odlu:ke. S druge strane, treba
definisati i maksimalnu odgovornost d.rZavnih organa
prema onima koji su s njima preuzeli obaveze. Ovo se
odnosi narocito na drzavnih organa da
predvidene uslove za izvrsavanje tih obaveza i da, u slu-
caju kada se takvi uslovi ne mogu uspostaviti, omoguce
neophodnu preuzetih obaveza.
6. ARIV ANJE PLANOVA
Kad donesu svoje planove, svi nosioci planiranja su
dU.Zni da se u potpunosti pridrzavaju planskih obaveza
preuzetih potpisivanjem samoupravnih sporazuma, odno-
sno drustvenih dogovora osnovama plana, koji imaju
karakter ugovornih obaveza. Drugim reeima, ostvariva-
nje planova znaci pre svega sprovodenje u zivot tim
sporazumima i dogovorima preuzetih ugovornih obaveza.
Ako samoupravnim sporazumom i druStvenim dogo-
vorom osnovama plana fiksirane uzajamne materijalne
i pravne obaveze u odnosno dogo-
voru, onda se pitanje obaveznosti sprovodenja plana u
zivot vise ne postavlja na stari nacin, to jest samo kao
politicke odgovornosti, nego i kao dU.Znost da se
tim sporazumom i dogovorom preuzete ili zakonom
dene obaveze izvrsavaju, da neizvrsavanje obaveza nu-
Zno povlaci pravne i materijalne sankcije.
Niko od ucesnika planiranja ne trebalo da bude
obavezan da prihvati one elemente plana kojima pret-
hodno, prilikom potpisivanja samoupravnog sporazuma i
dogovora osnovama plana, nije postignuta
saglasnost, osim kad odredena oboveza .pro-
pisom nadleznog driavnog organa. S tim u vezi treba dati
i jasan odgovor na sledece pitanje: da li svaki
sporazuma, odnosno dogovora treba da prihvati celinu
svih obaveza ili dovoljno da prihvati samo one obaveze
koje se odnose :p.eposredno na njega. mom misljenju,
neko moze da se i ne slaZe sa obavezama koje u dogo-
voru predvidene za druge. ako neko prihva-
96
EDVARD
tio svoje obaveze, nema razloga da ne potpise dogovor,
ako su se drugi sloZili sa svojim obavezama. da
na to pitanje potrebno upravo ovako odgovoriti kako
se sprecila mogucnost da jedna organizacija udru.Zenog
rada ili samoupravna ili drustvenD-'politicka zajednica
svoje interese drugima i da na taj nacin otezava po-
stizanje samoupravnog sporazuma, odnosno druStvenog
dogovora osnovama plana. Razume se, neprihvatanje
obaveza znaci ujedno i gubltak prava na prednosti koje
donose te obaveze.
U skladu sa nacelima Ustava, zakon planiranju tre-
ba sasvim odredeno da utvrdi da ni jedan samoupravni
organ radne ili sire organizacije udru.Zenog rada nema
pravo da osnovnoj organizaciji udru.Zenog rada ili drugoj
samoupravnoj organizaciji i zajednici, protiv njene volje,
nametne izvrsavanje onih odredaba samoupravnog spora-
zuma, odnosno druStvenog dogovora osnovama plana sa
kojima se ona prethodno nije saglasila. Niko, osim drZav-
nih organa u okviru ustavnih nadleznosti, nema pravo
utvrdivanja planskih obaveza za osnovne organizacije
udru.Zenog rada i druge samoupravne organizacije i za-
jednice bez njihove saglasnosti. Dodu8e, kada drZavni
organ Ustavom ovla8cen da u odredenoj donosi
opsteobavezne propise, on moze, umesto da donese takve
propise, odrediti da neka odredba odredenog samoup-
ravnog sporazuma, odnosno drustvenog dogovora osno-
vama plana obavezna za sve, to jest i za one koji nisu
ucestvovali u zakljucivanju tog sporazuma, odnosno dogo-
vora. Van tih restriktivno utvrdenih ustavnih nadlemo-
sti ni jedan drzavni organ nema pravo da ni jedan sa-
moupravni sporazum niti druStveni dogovor osnovama
plana odredi obaveznim i za one koji ga nisu potpisali.
Ali, te slucajeve prinude zakon planiranju treba
taksativno da nabroji, odnosno podrobno da razradi po-
stupak za utvrdivanje neophodnosti drustvene prinude
ili, pak, da kombinuje ta dva metoda. Takve su odredbe
neophodne u zakonu planiranju da se u praksi spre-
cila zloupotreba planskih obaveza, to jest da se ne mogu
odozgo nametati planska resenja, kao i da se sprecila
egoisticka ili kratkovida parcijalizacija interesa na stetu
zajednickih interesa. Ali, tu se u praksi ujedno krije i
najveea opasnost u smislu tehnokratsko-centralistickog
1
!
VNOG PLANIRANJA
97
anuliranja nekih neotudivih prava radnika i osnovne or-
ganizacije udru.Zenog rada putem planske prinude. Zato
neophodno te odnose podrobno i precizno razraditi.
Prinuda dolazi u obzir samo ako odsustvo sporazuma na-
nosi ozblljnu stetu drugima i dru8tvu u celini, u isto
vreme ne nanosi stetu onome koji taj sporazum
Zakon planiranju treba sto konkretnije da utvrdi
kakvoj steti tu ree, zatim da predvidi i odgovarajuCi
postupak arbltraZe.
Ponavljam, ta prinuda mora ogranicena na veoma
uzak i precizno razraden i definisan pojam stete. pi-
tanje posebno osetljivo u medurepublickom dogovara-
nju osnovama plana. Savezna prinuda, to jest prinuda
organa federacije, tu ne dolazi u obzir jer moze izazvati
medurepublicke sporove. Zato treba posebno rigorozno
precizirati u kojim slucajevima u vezi sa saveznim plani-
ranjem moze doei do primene postupka privremenih me-
ra. Mozda resenje tog moglo da bude oba-
vezno zakljucivanje dogovora, ako se jednom ili vise
pitanja ne moze postici saglasnost, u dogovor se unosi
konstatacija da se tim i tim pitanjima saglasnost nije
mogla postici. Znaci, pitanje ostaje otvoreno, nikoga ne
obavezuje, ali registrovano. Ako, pak, nad-
leZni organ drustveno-politicke zajednice smatra da ne-
resavanje odredenog pitanja ugrozava ne samo
ostvarenje dogovora planu, nego i ustavnu
odgovornost tog organa za stanje privrede, moze predlo-
ziti - U republici, pokrajini ili OpStini - da njihova
skupstina tome odluci, u federaciji da se ide na
ustavni postupak privremenog resenja.
Da se izbegli voluntaristicki pritisci bilo sa koje
strane u ostvarivanju planova, odnosno izvrsavanju plan-
skih obaveza, zakon planiranju treba da predvidi kom-
pletnu proceduru za resavanje sporova koji mogu da
nastanu i u prvoj i u drugoj fazi donosenja plana.
mom rnisljenju, u toj proceduri treba da bude
pravo zainteresovane osnovne organizacije udruZenog ra-
da, ili samoupravne interesne zajednice ili drustveno-po-
liticke zajednice koja smatra da doneti plan nije u skladu
sa prethodno zakljucenim sporazumom, odnosno dogovo-
rom osnovama plana, da pokrene odgovarajuCi postu-
pak, da organu koji doneo plan stavi prigovor i zahtev
7 Brionske diskusije
98

kojim izmenu plana. takvom zahtevu odlucivace se
istom postupku kojem i donet. Ako nadleZni
organ ne usvoji prigovor, odnosno zahtev, spor resava
sud udruZenog rada, osim onih sporova koji proizlaze iz
nesaglasnosti zakona ili drugog drzavnog akta sa Usta-
vom, koje resava ustavni sud. Medutim, dok sud ne
donese odluku, organizacija udruZenog rada, odnosno
zainteresovana zajednica ne trebalo da bude da
se pridrzava plana u onom delu kojem se vodi spor.
Ako sud uvaZi prigovor, organ koji doneo plan treba
da nadoknadi sredstava i stetu onome koji podneo
prigovor.
Ovo zato da se sporovi zaista do kraja
ra5cistili vec u prvoj fazi donosenja plana, ne da se
prenose i u drugu fazu, u kojoj oni uvek prouzrokuju i
odredene politicke posledice. Izuzetno, kad rec du-
gorocnim planovima, nosilac planiranja ima pravo da
svoje uce5ce u ostvarivanju plana, ali da
izvrsi one obaveze koje prihvatio srednjoroenim pla-
nom. Ovim ili nekim slicnim stavom treba da se spreei
tehnokratsko-centralisticko manipulisanje dugoroenim
planovima u pravcu ogranicavanja samoupravnih prava
radnika. Ako se, pak, u toku ostvarivanja srednjoroenog
plana neka osnovna organizacija rada izdvoji
iz radne organizacije ili radna organizacija iz slozene or-
ganizacije udruZenog rada, ona da izvr5i prihva-
cene obaveze iz plana, zadrzavajuci i sva prava koja pro-
izlaze iz izvrsenja tih obaveza.
Za neizvrsenje prihvacenih planskih obaveza, ako ono
nije uslovljeno objektivnom nemogucnoscu, svaki ucesnik
planiranja mora snositi odgovornost, odnosno povlaciti
pravne sankcije i obestetiti one koji su zbog tog neizvr-
senja ugovora osteceni. Onaj koji namernim neizvr5e-
njem obaveza, iako u stanju da ih izvrsi, naneo
stetu drugima ili drustvu da nadoknadi tu stetu.
Sankcijama podleze i onaj koji znao da ne moze izvr5iti
preuzete obaveze, odnosno da ne sredstvima za
izvrsenje tih obaveza, ipak potpisao samoupravni spo-
razum, odnosno dogovor osnovama plana, odnosno do-
neo plan.
U krajnjoj liniji, pravnoj i materijalnoj odgovor-
nosti ucesnika plana za neizvrSenje preuzetih obaveza



treba da odlueuje nadleZni sud. Ako recimo, u peto-
godisnjem planu, odnosno samoupravnom sporazumu
osnovama plana radne organizacije, slozene organizacije
ili neke sire asocijacije udruZenog rada predvideno udru-
zivanje rada i dohotka u odredenim granicama i i:
za utvrdene ciljeve, tada u ostvarivanju tog srednjo-
roenog plana osnovno da li su svi potpisnici tog spo-
razuma u svom tekucem radu i poslovanju izvrsili preu-
zete obaveze. najvaZnije i sa gledista pozicije i
sposobnosti radnika da ostvaruje i koristi svoja samoup-
ravna prava. er i takvih situacija da svi ucesnici
plana izvrsiti svoje planske obaveze, da plan ipak nece-
ostvaren zato sto nije realan, odnosno sto planski
ciljevi strucno nisu dobro postavljeni. Na primer, od
konkretnog ulaganja oeekuje se odredeni materijalni efe-
kat, plan se zavr5i neuspehom. Kad nastane-
takva situacija, radnici moraju imati mogucnost da
obja5njenje od svojih poslovodnih i strucnih organa za5to
nisu ostvareni radni i ekonomski efekti koji su bili pred-
videni planom, ko odgovoran za to i ik.akve posledice-
snositi.
Prema tome, odgovornost za neizvrsenje plana
dvojake prirode. Jedno odgovornost za
obaveza preuzetih na osnovu plana, drugo odgovor-
nost za kvalitet samog plana. rekao politicka.
i strucna odgovornost 1judi koji ISU neposredno pripre--
mali plan i podneli ga radnicima na usvajanje. Od rad-
nika ne treba da snose odgovornost za greske u
radu strucnjaka koje mogu da nastapu u fazi pripremanja:.
plana. Jer, kad donose srednjoroeni plan, radnici ga:.
ocenjivati sa stanovista predvidenih materijalnih efekata
koji treba da se postignu njegovom realizacijom. Ako oni
izvrse svoje obaveze predvidene planom, izostanu pla-
nirani rezultati, onda neko drugi odgovoran za pro-
ma5aje u samoj konstrukciji plana, ne radnici.
Zato planske obaveze morale da budu konkretne-
i dovoljno jasno odredene u pogledu njihovih nosilaca.
One treba da budu toliko ikonkretne da se za svakog
nosioca planske obaveze moze individualno utvrditi sta
nije izvrsio, kakvu stetu time prouzrokovao i kakvu
odgovornost za to mora da snosi. N primer, i republika
koja nije izvr5ila neku plansku obavezu itrebalo na
7
100
EDVARD
neki na.cin za to materijalno da odgovara. Drugim recima,
treba obezbediti, s jedne strane, punu slobodu u spora-
zumevanju i dogovaranju osnovama plana, ali, s druge
strane, i cvrstu disciplinu u izvrsavanju sporazumom ili
dogovorom preuzetih i dr-Zavnim propisom utvrdenih me-
dusobnih obaveza, sve do sudske odgovornosti i obavez-
nosti na materijalno obesteeenje zbog posledica neizvi'-
senja obaveza, kao i administrativnih, odnosno disciplin-
.skih mera protiv odgovornih organa ili pojedinaca. Osnov
i granice za te sankcije daje Ustav. da zakonom
planiranju trebalo podrobnije razraditi upravo te ustav-
ne odredbe, posebno u pogledu postupka utvrdivanja od-
govornosti, kao i organa koji treba da izricu odgovarajuce
.sankcije.
Osim toga, izvrsavanje planskih obaveza moralo
- koliko i kad to moguce - druStveno orga-
nizovano i u vreme pripremanja sporazuma i dogovora
osnovama plana i u vreme ostvarivanja planova. S tim u
vezi trebalo razmotriti i mogucnost formiranja svoje-
vrsnih konzorcijuma ili slicnih tela i organizacija za
-uspesnije zajednicko planiranje i ostvarivanje planova
organizacija udru.Zenog rada koje su uzajamno povezane
l meduzavisne u procesu reprodukcije, koje se for-
:mirale za svaki srednjorocni planski period posebno. U
tim konzorcijumima ucestvovale organizacije udru.Ze-
nog rada, samoupravne interesne zajednice, finansijske
asocijacije koje su neposredno svojim obavezama odgo-
vorne za ostvarivanje plana i koje ostvaruju potrebnu
saradnju sa planskim organima druStveno-politickih za-
jednica nadleznim za ostvarivanje plana. neke
grupacije planiranja ovla8cene neposredno od udru.Zenih
organizacija udru.Zenog rada za potpisivanje dogovora
osnovama drustvenog plana, koje se posle donosenja
plana starale resavanju svih u vezi sa njego-
vim ostvarivanjem, u odgovarajucoj stalnoj saradnji sa
.svojim clanovima, kao i sa odgovornim drZavnim orga-
nima. U tim grupacijama planiranja se, za kraci ili
period, uskladivali zajednicki interesi u procesu pro-
Sirene, odnosno reprodukcije. Takva tela L-
cak i kad su privremena ili formirana ad hoc za pripremu
o0dredenog srednjoroenog plana- veoma mnogo olakSala
ne samo pripremu, nego i ostvarivanje plana, odnosno
l

PLANIRANJA
101
utvrdivanje subjekata odgovornih !Za ostvarivanje plana.
Ako se, recimo, petogodisnjim planom predvidi prosirenje
kapaciteta crne metalurgije, onda se od svih nosilaca
tog zajednickog plana- pocev od radnih organizacija me-
talurgije, preko gradevinarstva, zatim onih koji pripre-
maju opremu, banaka koje finansiraju takav program,
organa dru.Stveno-politickih zajednica koje snose odre-
dene garantije itd. - stvorila za taj planski period odre-
dena zajednicka organizacija koja pripremala dogovor
i plan i .snosila odgovornost za njegovo ostvarivanje. Kon-
zorcijum vrsio savetodavne i koordinacijske funkcije
i ne mogao donositi odluke uniesto nadleZnih organa
nosilaca planiranja. Konzorcijumi se organizovali pri
organima .za planiranje izvi'snih veea, u komori ili pri
bankama. Oni ne anonimni, nego javne druStvene
organizacije, koje, ne mogle odlucivati bez
saglasnosti svojih clanova, ali mogle da budu veoma
efikasan faktor udruZivanja rada u organizovanja
pripreme plana i njegovog ostvarivanja.
zelimo da stvorimo demokratski sistem planiranj
u kojem .svi subjekti planiranja ucestvovati svesno i
dobrovoljno i, putem samoupravnih sporazuma i druStve-
trih dogovora osnovama plana pred drustveno-politicku
zajednicu postavljati odredene uslove za njen plan. I tek
onda odredeni drustveni organi donose konacnu odluku
planu koji pravilu, .afirmacija sporazuma
i dogovora, u odredenoj meri i istovremeno i svoje-
vrsna u odnosu na ona pitanja koja tim spo-
razumima i dogovorima ni.Su mogla resena. Polazi
se, dakle, od toga da osnovni trend samoupravnih
socij alistickih proizvodnih odnosa, i pored toga sto tu
postoje suprotnosti interesa, usmeravanje udruZenog ra-
da ka sve jedinstvenijem shvatanju zajedniOkih interesa.
Inace na kraju, cela orijentacija na udruZeni rad
nerealna.
VI glava
I DONOSENJA
VNIH
OSNOV PLANA
1. PLANA OSNOVNE
ORGANIZACIJE UDRU.ZENOG RADA
Osnovna organizacija se
na strucne slu.Zbe, treba - samostahlo ali
i sa ama
sa povezana za]ednickim IPlanom- da priprema
kako nacrt svog plana tako i elemente za
sporazume osnovama plana radne organizacije i svih
onih organizacija rada, asocijacija, grupacija,
interesnih i mesnih zajednica sa kojima
ona na ovaj ili onaj nacin dohodovno kao i ele-
_za dogovore plana
za]ednica. Ovo posledn]e, naravno, onoj meri kojoj
ona. ra?ne, ili druge samoUJPravne or-
gamzaCI]e 1 za]ednice preuzima obaveze za izvrsenje dru-
.Stvenog dogovora osnovama plana.
organizacija rada treba .da pri-
prema svo] plan:
prvo, na osnovu prava i odgovornosti ras-
polaganja sredstvima rada i dohotkom, na osnovu radnih
zivotnih i drustvenih potreba i interesa svojih radnika i
na tim potrebama i interesima 2asnovanih razvojnih ci-
ljeva;
drugo, na osnovu solidarne odgovornosti, meduzavis-
nosti i zajednickog rada sa radnicima drugih organizacija
rada sa kojima ona povezana udru.Zivanjem
rada i dohotka ili drugim radnim interesima; i
trece, na osnovu svoj druStvene odgovornosti za
interesa i ciljeva koji
b1ti drustvenim dogovorima osnovama dru-
.stvenih planova, to jest sa opstim druStvenim
interesima. Pri tome osnovna organizacija
rada trebalo da obavezna da se pridrzava svojih
l
PLANIRANJA
103
samoupravnim sporazumima
svim onim organizacijama rada, aso-
cijacijama i interesnim zajednicama sa ko-
jima potpisala sporazume, kao zakona i propisa koje
donose organi nadlezni za pripremanje i donO.Senje dru-
stvenih planova.
Dalje, nacrta svog plana osnovna or-
ganizacija udru.Zenog rada isto tako, voditi racuna
informacijama i preporukama koje or-
gani nadleZni za planiranje radnoj organizaciji i dru-
gim asocijacijama rada, kao i organi nadlezni
za planiranje interesnim, mesnim i drustveno-politic-
kim zajednicama. Za nacrta plana odgovoran
radnicki savet osnovne organizacije rada.
On du.Zan da stavi nacrt plana na razmatranje radnom
kolektivu na nacin statutom osnovne organiza-
cije rada.
Iz ovoga proizlazi da plan osnovne organizacije
zenog rada spada one akte koji se
mogu doneti samo licnim izjasnjavanjem radnika, to jest
referendumom, odnosno vecinom glasova
svih radnika, ne odlukom radnickog saveta. Kad radnici
odluku osnovne organizacije
rada, oni, stvari, istovremeno donose i od-
planovima svih drugih organizacija i zajednica
rada kojima sa drugim radni-
cima. Oni tim planom preuzeli obaveze prema svim
nivoima rada i dohotka, ali istovremeno
i svoja prava na rezultate
zajednickog rada. Stoga, mom nema potrebe
da se osnovnoj organizaciji, za razliku od drugih orga-
nizacija rada, najpre donosi spo-
razum osnovama plana osnovne organizacij Tako ne-
sto samo opteretilo radnike da se dva
istoj stvari. Ali, zato znacajnije da se odgo-
vorni i poslovodni organi vec pri-
preme plana osnovne organizacije neprekidno
sa radnicima oko sadrzine i ciljeva plana, pogotovo vezi
sa raspolaganjem radom i dohotkom, i da neprekidno po-
rad na pripremi plana osnovne organizacije sa
pripremom sporazuma osnovama plana
radnoj i drugim organizacijama kojima osnovna orga-
104
EDVARD
nizacija jedan od planiranja. Na taj nacin
se plan osnovne organizacije rada vee od sa-
mog pocetka razradivati i kao deo planova sirih organi-
zacija i zajednica rada i kao osnova tih pla-
nova. definitivnog plana os-
novne organizacije treba da se odrZi tek posle prihvatanja
svih sporazuma osnovama zajednickih
planova na raznim nivoima
Razume se, specificna teZina planova, mogucnosti i
dometi planiranja, i sposobnost pojedinih osnovnih or-
ganizacija za planiranje neee nikada jednaka za sve
osnovne organizacij rada. Ima, i
sti prilicno osnovnih organizacija koje zbog
svoga mesta prosirene reprodukcije, zbog
ogranicenosti dohotka, pak, zbog svoje
nerazvijenosti nepovezanosti sa sirim podrucjima
zenog rada nece moei da donose tako kompleksne planove
kao druge osnovne organizacije koje znacaj-
nije mesto druStvene reprodukcije. Ali, to ni-
kako ne znaci da one zbog toga sposobne da donose
svoje planove da radnici tim organizacijama zbog
toga nekom podredenom na radnike
drugim osnovnim organizacijama. kako da ogra-
nicene mogucnosti planiranja jedne osnovne organizacije
rada, ona ipak moze i mora da ima sve one
elemente koji da radnik preko plana ostvari.
rezultate svog rada, kao i u rezultate
svog rada i dohotka sa radom i dohotkom drugih rad-
nika. Zato se ne bih mogao sloziti sa misljenjima ko-
jima osnovne organizacije optereeene time
sto su, Ustavu i da Uostalom,
ne mogu da zamislim kako moze jedna osnovna
organizacij rada da radi bez plana ako deo
razvijene socijalisticke i privrede kojoj
dohodak svakog pojedinog njenog dela zavisi od dohotka
svih drugih i U stvari, i danas svaka osnovna
organizacij rada planira.
Drugo pitanje su, naravno, troskovi strucnih pri-
prema planova osnovnih organizacij rada.
Osnovnoj organizaciji rada ne sme
zeto pravo da sama obavlja strucne poslove ako to smatra
celishodnim i ako raspolaZe kadrovima.
PLANIRANJA
105
Ali, gde neracionalno zaposljavati rad-
nike za obavljanje takvih poslova, pravilnije da te
poslove za na osnovu
obavlja bilo strucna radne slozene organizacije
cij em sastavu osnovna organizacij rada
nezavisna strucna van organizacija
rada. er, ako se citav teret preneo na os-
novne organizacije rada, onda male osnovne
organizacije zaista dosle u vrlo tezak polozaj, takvih
vecina koje dovoljno strucnih kadrova,
i kad angaZovale sopstvene strucne ka-
drove za takve poslove.
Zato se u mora predvideti
mogucnost, cak da to i pravilo, da strucne po-
slove pripremi planova osnovnih organizacija
rada strucne radnih slozenih organi-
zacija, druStvenog knjigovodstva neka druga
ovla5cena strucna ako se osnovna organizacija sa
takvom tome dogovori. da i
inace, morali razmisljati racionalnijem svih
takvih i slicnih poslova, i to organizovanja odgo-
strucne koja sa gledista zajednickog
drustvenog interesa najracionalnija. MoZda naj-
celishodnije da se takva strucna
pri druStvenog knjigovodstva, ali kao sa-
mostalna ne kao deo njenih funkcija.
. Poseban radnika pripremama
plana osnovne organizacije rada. Sada se cesto
dogada da se planovi zatvorenim kabine-
tima, se posle traZi od radnika da kratkim rokovima
saglasnost na te planove. I tako veoma cesto
radnici njihovi delegati da na pove-
renje, to jest sto ne razumeju, odnosno ne
sta zapravo to znaci. Stoga da radnici VeC
toku priprema plana za njegovu i da se
njoj. nije dovoljan zbor radnika kao
miting koji cesto kulisa za prikrivanje nedemokrat-
skih priprema takvih i slicnih akata kao sto plan.
potrebno da pripremnom grupe
radnika, radne jedinice, radnici zajedno sa strucnjacima
raznim oblicima savetovanja koja organizovati rad-
nicki savet i slicno. U tom postupku treba takode razmo-
106
EDVARD
triti u kojoj se meri zajednicki plan osloniti ili ra8Cla-
niti na planove radnih jedinica, jer plan osnovne orga-
nizacije udru.Zenog rada niposto ne sme da ukida one ele-
mente samostalnosti radnih jedinica u planiranju koji su
objektivno moguCi i neophodni. I najzad, da rad-
nik u toku postupka pripreme plana osnovne organizacije
udru.Zenog rada sagleda i svoj licni ekonomski polozaj
u perspektivi jednog srednjoroenog plana. Od toga
zavisi angaZovanost radnika za ostvarivanje utvrdenog
plana. Ako sve te i slicne pripreme plana budu demo-
kratski obavljene, onda konacno glasanje planu
samo jedan formalan demokratski oblik konacnog utvr-
divanja plana, jer sporna pitanja uglavnom uklo-
njena vec u toku pripreme plana.
I najzad, takva demokratska priprema plana uz uce-
sce radnika omogucice im i da sagledaju odgovornost
poslovodnih i strucnih organa i institucija za realnost
planiranja, koja se pokazati u toku sprovodenja plana.
toj odgovornosti moze da samo svestan radnik koji
zna za plana i koji moci na osnovu nekoliko
pokazatelja sprovodenju plana da koliko
planski ciljevi, odnosno planska obeeanja bila is-
pravna i koliko njegovo angaZovanje bilo opravdano.
2. VNOG
OSNOV PLANA
IRADNE ORGANIZACIJE
Radna organizacija, koja u svom sastavu ima dve ili
vise osnovnih organizacija rada, treba da pri-
prema svoj plan u stalnoj saradnji sa tim
osnovnim organizacij ama rada, da ga donosi
na osnovu prethodno spora-
zuma osnovama plana radne organizacije, koji su re-
ferendumom prihvatile te osnovne organizacije. Osnovna
organizacija da obavestava organe radne
organizacije nadlezne za plana svim podacima
u vezi sa pripremama svoga plana koji su i za pri-
premu plana radne organizacije i da s njima u
cilju neophodnog procesa pripreme plana.
Na osnovu uskladenih predloga osnovnih organizacija
udru.Zenog rada, kao i predloga odgovornih organa radne
organizacije, osnovne organizacije udruZenog rada zaklju-
)
PLANIRANJA 107

samoupravni sporazum osnovama plana radne or-
ganizacije. U pripremi sporazuma osno-
vama plana radne organizacije mora da se vodi racuna
nacrtima planova svih osnovnih organizacij
rada radnoj organizaciji, kao i elementima za dono-
senje sporazuma osnovama plana slozene
organizacij rada, druge asocij acij
rada, banke itd. u kojima radna organizacija.
se postavlja i pitanje: da li radnici u osnovnoj
organizaciji treba referendumom da daju saglas-
nost na sporazum osnovama plana radne
organizacij ili na sam plan? da nacelno bilo
pravilnije, prakticno jednostavnije da se ta saglasnost
daje na sporazum s n v m plana.
sto sam vee rekao, nije da to jedan
celovit akt, vec takvih sporazuma odredenom vremen-
skom moze i vise, s tim da svi skupa Cine
osnovu plana radne organizacije. sporazum
osnovama plana, kao akt, moguce veoma jasno
lisati tako da blizak i razumljiv radnicima, imajuci
da se njime samo osnovne, ali i
komponente plana, to jest ono sto najvaZnije za inte-
rese radnika, kao i za njihovo razumevanje i
sam plan, ako se da na referendum, moze cesto da
i za radnika, jer plan u velikoj meri
strucni dokument koji radnici nece uvek moci dobro da

Osim toga, u verziju i definitivne formula-
cije plana ulaze i obaveze koje proizlaze iz drZavnih pro-
pisa obaveznih za radnike, zato nema smisla da
oni na i na to svoju saglasnost. Takvu
saglasnost davati njihovi delegati u dru-
stveno-politickih zajednica gde oni lakSe sagledati
.interesa rada i druStva. Isto tako, plan
radne organizacije svakako, sadrzati i sve elemente
odnosa, prava d. obaveza koje proizlaze iz
te radne organizacije u okviru sirih orga-
nizacija ili zajednica udru.Zenog rada. Stoga bolje da
definitivni plan - na osnovu referendumom potvrdenog
sporazuma osnovnih organizacija osno-
vama plana radne organizacije i na osnovu drzavnih pro-
pisa - donosi radnicki savet radne organizacije, 13 tim
108
EDVARD
da radnici u osnovnoj organizaciji udruZenog rada mogu
odblti takav plan ako u suprotnosti sa prihvacenim
sporazumom osnovama plana. da takva proce-
dura mnogo realnija i demokratskija nego jedan opsti
referendum. samom planu koji veoma lako mogao da
se pretvori u puku formalnost. !
Naravno, radna organizacija koja nema u svom sa-
stavu osnovne organizacije udruZenog rada i koja ne uce-
stvuje u sirem samoupravnom sporazum.u ili dogovoru
osnovama plana donosi plan na osnovu svojih potreba
i interesa, kao i na osnovu onih odredaba druStvenih pla-
nova koje su zasnovane na zakonu i drugim odlukama
nadleznih drzavnih organa.
VNOG
OSNOV PLANA
SLOZENE ORGANIZACIJE I ZAJEDNICA
UDRUZENOG RADA
U zakonu planiranju trebalo precizirati da i slo-
zene organizacije udruZenog rada i druge sire zajednice
udruZenog rada donose svoje samoupravne planove na
osnovu samoupravnih sporazuma osnovama plana pret-
hodno zakljucenih sa svim radnim organizacijama u nji-
hovom sastavu. Pri tome radne organizacije moraju imati
saglasnost osnovnih organizacija udruZenog rada u po-
gledu obaveza koje tim planom preuzimaju. znaCi da
te i druge slicne obaveze treba da sadrzi vec predlog sa-
moupravnog sporazuma osnovama plana radne organi-
zacije. Na taj nacin onemogucilo se da vrh radne
organizacije mimoilazi osnovne
rada u svom sastavu prilikom potpisivanja sporazum.a
osnovama plana slozene organizacije. sporazum mora
da sadrzi i sve obaveze i prava organizacija
rada koje u njemu ucestvuju, te obaveze i prava mogu
se posle donosenja plana menjati samo novim samouprav-
nim sporazumom.
Pri tome razvojna politika slozene organizacije udru-
zenog rada treba da bude podredena zajednickoj dohodov-
noj politici osnovnih organizacija udruZenog rada u sa-
stavu radnih, slozenih i drugih organizacija. Ako se, pak,
zajednicki plan prosiri i na sire poslovne zajednice i na
banke, koje takode treba da postanu znacajan instrument
1
1
, r
PLANIRAN.JA
109
planiranja- jer su i one, u stvari, oblik udruZivanja rada
i dohotka i sticanj zaj ednickog dohotka osnovu po-
rasta produktivnosti zajednickog rada- onda se u takvom
sistemu medusobnih odnosa i veza moze stvoriti prirodna
ekonomsko-organizaciona osnova za planiranje, samim
tim i osnova za utvrdivanje pravog nosioca sprovodenja
plana u svakodnevnoj privrednoj i druStvenoj praksi.
Organizacije udruzenog rada koje u
f i n n s i s k i m s i i m osi-
guravajucim drustvima i drugim) udruZuju svoj dohodak
zakljucuju, uz prethodnu saglasnost radnih organizacija,
odnosno osnovnih organizacija udruZenog rada u njihovom
sastavu, samoupravni sporazum osnovama plana finan-
sijske asocijacije. da upravo te zajednice, odno-
sno asocijacije formirane oko banaka potpisivati
tvene dogovore osnovama plana u ime privrede sa repu-
blickim i pokrajinskim, odnosno saveznim organima.
Ako bankarski sistem budemo razvijali u
tom pravcu da interne banke organizacija udruZenog rada
postanu osnova i polazna tacka bankarskog sistema, onda
upravo taj sistem postati prodU.Zena ruka same pro-
izvodnje, odnosno udruZenog rada, kao i oblik uzajamne
zavisnosti i odgovornosti u sticanju i raspodeli dohotka.
u takvom bankarskom sistemu organizovana privreda
i udrU.Zeni rad u celini moei najefikasnije da se dogo-
varaju sa planskim organima drustveno-politickih zajed-
nica i da zakljucuju druStvene dogovore osnovama svo-
jih planova. Naravno, nosioci tog dogovaranja moraju
prethodno preko samoupravnih sporazuma osnovama
planova u okviru zajednica udrU.Zenog rada doblti saglas-
nost na svim stepenima udruZenog rada. Zato rnislim da
upravo banke koje bile, u stvari, asocijacije proizvodnje,
odnosno udruZenog rada mogle da vrse onu ulogu u pro-
cesu samoupravnog i planiranja kojoj sam
govorio.
Kada rec r g n i z i m u d r u z n g
r d k s v r m t m r i u s 1 u-
g udrU.Zenim sa potrosacima u oblicima trajne saradnje,
bilo u siroj organizaciji rada ili u samouprav-
noj interesnoj zajednici, one u okviru te organizacije,
odnosno interesne zajednice zakljucuju samoupravni spo-
razum. osnovama plana. sporazumom clanovi te
110
EDVARD
organizacije, odnosno zajednice ureduju medusobne eko-
nomske i druge odnose i preuzimaju odgovarajuce uza-
jamne obaveze.
Organizacija udru.Zenog rada koja se bavi poslovima
prometa robe i usluga za neposrednu potrosnju gradana
mora, kad to moguce, da zakljucuje samoupravni spo-
razum osnovama samoupravnog plana sa odgovarajucim
organizacij ama potrosaca u mesnim zaj ednicama, odnosno
drugim oblicima organizacije potrosaca. U svakom slucaju,
u na.Sem drustvu uopste, posebno u okviru sistema pla-
niranja, moramo organizovanom potrosacu,
zakonskim propisima, obezbediti znatno veCi uticaj nego
do sada na poslovanje trgovinskih organizacija i na nji-
hovu politiku. Pored toga, kada karakter poslovanja to
dozvoljava, odnosno kada zakon to odreduje, organizacija
udru.Zenog rada koja bavi poslovima prometa robe i
usluga obavezno trebalo sa organizovanim potrosacima
da zakljucuje samoupravni sporazum osnovama plana
tako da se obezbedi i mogucnost ucesca potrosaca u do-
hotku te organizacije. Oblici takvog ucesca su poznati cak
i. u kapitalistickom drustvu u vidu ristorna pojedinom po-
trosacu na ukupnu vrednost prodate robe ili usluga itd.
da i mi u na.Sem druStvu mogli primeniti
nesto slicno, utoliko pre sto na taj nacin organizovani
potrosaci vrsiti vrlo znacajnu druStvenu funkciju eko-
nomske kontrole nad radom trgovinskih organizacija.
Uslovi za ucesce u dohotku utvrdeni sporazumom morali
se primenjivati podjednako na sve potrosace, bez
obzira na mesto njihovog stanovanja ili rada.
N slicnim metodoloskim osnovama trebalo da se
priprema i s m u r v n i s r z u m s n o-
v m 1 n s m u r v n i n t r s n z
d n i s tim da u onim zajednicama koje imaju u
svom sastavu samostalne usmerene interesne zajednice
ili druge nekih osnovnih interesnih zajednica plan
te zajednice treba da se zasniva na samoupravnom spora-
zumu osnovama zajednickog plana koji ravnopravno,
na osnovu saglasnosti, zakljuciti te usmerene ili osnovne
interesne zajednice. Drugim recima, mom misljenju,
tu treba primeniti postupak slican onom koji povezuje
l
1
organizacije udru.Zenog rada - od osnovne organizacije
udru.Zenog rada do najsirih zajednica. 1

VNOG PLANIRANJA
4.
PLANA
ZAJEDNICE
111
U samoupravnom sporazumu osnovama plana mesne
zajednice dobrovoljno ucestvuju osnovne i druge orga-
nizacije udru.Zenog rada, samoupravne interesne zajednice
i gradani neposrednim sporazumevanjem ili referendu-
mom. Razume se, medu ucesnicima u zakljucivanju spo-
razuma osnovama plana mesne zajednice treba da budu
i organizacije potrosaca na podrucju te zajednice. Stoga
mozda, korisno da se zakonom planiranju blize
odrede ucesnici samoupravnog sporazuma osnovama
plana mesne zajednice, kao i ciljevi, zadaci i sadrZina pla-
na inesne zajednice. U zavisnosti od toga koje i kakve
obaveze preuzimaju prema mesnoj Zj:ljednici, u samo-
upravnom sporazumu mogu ucestvovati i opstina, kao i
odredene drustveno-politicke i druge druStvene organi-
zacije. Mesne zajednice u okviru opstine uzajamno uskla-
duju svoje planove dogovaranjem osnovama plana op-
stine.
VII glava
I
DRUSTVENIH DOGOVORA OSNOV
DRUSTVENIH PLANOVA
1. POSTUP
DOGOVORA PLANA OPSTINE
Plan opstine treba da se zasniva na samoupravnim
sporazumima osnovama plana organizacij udruZenog
rada, mesnih zajednica i samoupravnih interesnih zajed-
nica, kao i na odlukama koje- u okviru Ustavom i zako-
nom utvrdenih samostalnih nadleznosti i odgovornosti
- donose planski organi u opstini. da u zakonu
planiranju trebalo jasno istaci da se druStvenim dogo-
vorom osnovama drustvenog plana opstine uskladuju
oni elementi planova organizacija udruZenog rada i pla-
nova samoupravnih interesnih, mesnih i drugih zajednica
koji se odnose na zajednicke i opste interese
koje te samoupravne organizacije i zajednice, kao i radni
ljudi uopste, ostvaruju u okviru same opstine.
Postavlja se i pitanje da li sve osnovne, radne i druge
organizacije i zajednice rada koje deluju na
podrucju opstine treba neposredno da ucestvuju u zaklju-
drustvenog dogovora osnovama plana opstine.
mom misljenju, takvo nacelo ne trebalo prihvatiti
bez ograde. Prvo, to u praksi tesko izvodljivo.
drugo, i va2nije, moramo poei od pretpostavke da se
dobar deo organizacija rada ukljucivati u plan
opstine preko samoupravnih sporazuma osnovama za-
planovav radne, ponekad i slozene organizacije
1 udruZenog rada. Stoga neophodno da u
zakljucivanju drustvenih dogovora osnovama plana
ud:u.Zeni rad ucestvuje u onom obliku u kojem
on angazovan na podrucju opstine i van nje. Ponekad
- verovatno, u veeini slucajeva- to osnovne or-
ganizacije udru.Zenog rada. one osnovne organi-
zacije koje su u radnim ili sirim organizacijama
rada sa sedistem van opstine. Razume se, te
PLANIRANJA
113
osnovne organizacije udru.Zenog rada morati, prilikom
zakljuCivanja drustvenog dogovora u opstini, voditi ra-
cuna i svojim obavezama koje preuzeti u okviru
samoupravnog sporazuma osnovama plana radne ili sire
organizacije udruZenog rada. U drugom slucaju to
radne ili sire organizacije udru.Zenog rada neposredno,
ako im sediste u opstini, odnosno ako su ih osnovne
organizacije ovlastile da u njihovo ime zakljuce takav
drustveni dogovor. Drugim recima pri tome treba voditi
racuna da svi subjekti udru.Zenog rada treba da uce-
stvuju u druStvenom dogovoru osnovama plana opstine
na osnovu samoupravnih sporazuma osnovama plana
radnih i slozenih organizacija, kao i sirih zajednica udru-
zenog rada, ne na osnovu nekog samostalnog, od tih
sporazuma odvojenog i nezavisnog dogovaranja izmedu
osnovnih organizacija udru.Zenog rada i opstine. Takvo
dogovaranje cesto se moglo pretvoriti u pritisak opstine
na osnovne organizacije udru.Zenog rada, koji uticao
kao faktor razaranja unutra5njih integracionih veza u
udru.Zenom radu.
N aravno, i opstine imaju pravo i obavezu da obezbe-
duju svoju drustvenu ulogu i svoje interese. Ali tu ulogu
i te interese opstina treba da obezbedi pre svega svojim
uticaj em u toku priprema samoupravnih sporazuma
osnovama planova u okviru udru.Zenog rada, ne samo
u obliku konfrontacije konacnog predloga do-
govora osnovama plana opstine sa samoupravnim spo-
razumima osnovama planova u okviru udruZenog rada.
za takav uticaj i za takvu intervenciju opstina ima
mogucnosti.
pitanje znacajno pogotovo kada rec dogo-
varanju osnovama plana na nivou pokrajina, republika
i federacije. Jasno da u tim dogovorima osnovne orga-
nizacije rada ne mogu ucestvovati neposredno,
nego na nacin kako su integrisane u sirim oblicima udru-
zivanja rada, to jest preko njih. Kada se osnovne organi-
zacije udru.Zenog rada dogovore u okviru radne organi-
zacij i kada se te radne organizacij dogovore u okviru
sire zajednice udruZenog rada, onda ta sira zajednica
rada njihov predstavnik u dogovaranju
osnovama plana opstine, pogotovo pokra-
jine i republike, . odnosno federacije. Bez ucesca tih naj-
8 Brionske diskusije
114
EDVARD
sirih zajednica udru.Zenog rada ne moguce spro-
vesti demokratski postupak u procesu planiranja.
Medutim, i pored toga, ostace dosta malih organiza-
cija udru.Zenog rada koje nece povezane u sirim aso-
cijacijama udru.Zenog rada. Zato treba videti na koji
se naCin te organizacije najbolje ukljuCile u organizovani
proces samoupravnog druStvenog planiranja. Mozda
se u zakon planiranju mogla uneti i odredba kojom
se reklo da, na primer, u dogovaranju osnovama dru-
stvenog plana opstine, pored osnovnili organizacija udru-
zenih u sirim organizacijama i zajednicama udruZenog
rada van podrucja opstine, neposredno ucestvuju i sve one
organizacije udru.Zenog rada koje nisu integrisane u sire
zajednice udru.Zenog rada van podrucja opstine na nacin
kako su one organizovane i udru.Zene u opstini. er se
ucesce tih organizacija udruZenog rada u procesu dru-
stvenog planiranja time prakticno i zavrsava. Opstina, u
stvari, postaje predstavnik tih malih organizacija udru-
zenog rada u dogovaranju osnovama druStvenog plana
pokrajine i republike, preko njih i federacije. da
se time postiglo da se vecina drustvenih dogovora
osnovama plana sa tom malom privredom zavrSi na nivou
opstine, samo sire integrisan deo privrede ucestvovao
u dogovaranju na nivou pokrajine, republike i fede-
racije.
Takode trebalo prouciti u kojoj meri ta mala pri-
vreda moze da se ukljucuje u proces planiranja
preko banaka i finansijskih asocijacija u koje uklju-
cena, jer preko takvih asocijacija te organizacije udru-
zenog rada najneposrednije stupaju u odnose udruZivanja
rada i dohotka sa drugim delovima udru.Zenog rada.
dakako, ne zelim da kaZem da u dogovaranju
osnovama plana opstine treba da ucestvuje samo ta
mala privreda, odnosno da u dogovaranju osnovama
pokrajinskog i republickog plana ne treba da ucestvuju
one slozene organizacije i zajednice udruZenog rada sa
podrucja pokrajine i republike koje su ukljucene u sire,
jugoslovenske integracije. Naprotiv, plan opstine mora
da racuna sa svim faktorima razvoja na podrucju opstine,
prema tome, i sa celokupnim udruZenim radom na tom
podrucju. Zeleo sam da ka.zem samo to da postoje i manje
organizacije udru.Zenog rada cije se ucesce u donosenju
PLANIRANJA 115
drustvenih dogovora osnovama planov8:
siti na nivou opstinskog plana, dok Sire orgamzac11e
rada ucestvovati i u d?govaranju
pokrajinskog i republickog plana 1 plana s ?m
sto obaveze koje su preuzele prema tim planoVIma
unositi i u planove opstine.
Naravno, pri tome trebalo postovati nacelo da u
zakljucivanju drustvenog dogovora .
opstine ucestvuju samo one orgamzac1]e 1 za]ednice
udruZenog rada koje u tom planu, na osnovu pretho-
dno zakljucenih druStvenih dogovora osnovama plana
opstine, dobrovoljno preuzimaju odredene obaveze, ne
i one organizacije i zajednice udruZenog rada na ko]e se,
dodu5e odnose odredene obaveze plana opstine koje pro-
izlaze iz propisa organa opstine, ali koje oni D:a
svoje ustavne samostalno donose 1 kO]l su
kao takvi obavezni za sve. njima, naravno, ne treba
zakljucivati nikakve posebne samoupravne sporazume
ili druStvene dogovore osnovama plana.
2.
DOGOVORA OSNOV PLANA
I
u diskusiji su izraZena strahovanja da postu-
pak dogovaranja osnovama druStvenog plana republike
i autonomne pokrajine izuzetno komplikovan i dugo-
trajan jer na njega treba da daju saglasnost, u
liniji, osnovne organizacije udruZenog rada, s
na to da se svi drugi planovi grade na planoVIma tih
organizacija. Ako 'l:!i se tako shvatila uloga osnovnih orga-
nizacija u zakljucivanju drustvenog dogovora osno-
vama drustvenog plana republike i autonomne pokrajine,
onda taj postupak zaista ne samo komplikovan, nego
i neracionalan i potpuno nerealan. Medutim, ponovo na-
gla8avam da u drustveni dogovor osnovama republickog
i pokrajinskog plana ne ulaze pojedinacne osnovne orga-
nizacije udruZenog rada, nego udrU.Zene osnovne i druge
organizacije sve do krupnih reprodukcionih grupacija,
koje su - pre nego sto potpisati, odnosno zakljuciti
dogovor osnovaina plana republike i pokrajine - vec
ra8cistile, samoupravnim sporazumima sa svim svojim
s
116
EDVARD
osnovnim i drugim. organizacijama, svoje od-
nose u planiranja. Takve krupne organizacije ili
zajednice rada sve to i inace rade, odnosno
moraju da cine u okviru svog unutra5njeg !Planiranja, jer
se ne mogu neplanskom razvoju, stihiji.
Prema tome, celu zgradu planiranja zasnivamo i
gradimo na integraciji druStvenog rada, s tim da sa dru-
stvom ne pregovara svaka organizacija udruZenog rada
pojedinacno, nego udruZene u svoje sire asocijacije. Time
se znatno uproscava procedura planiranja, sto neopho-
dno, jer to i jeste put integrisanja rada i dru-
stva. Razume se, to se ne moze odnositi, recimo, na samo-
upravni sporazum osnovama plana mesne zajednice ili
opstine ili nekih osnovnih interesnih zajednica niti na
druge slicne odnose gde osnovna organizacija
rada ili radna organizacija treba neposredno da ucestvuje
u zakljucivanju tih sporazuma i dogovora.
Integralno planiranje koje mora da prati svako
rada i dohotka samo se nastavlja u drustve-
nom dogovoru osnovama republickog i pokrajinskog
plana. U tom procesu izvrsice se i prakticna selekcija oba-
veza prema republickom i pokrajinsko:r;n planu. Dakako,
kad republicka, odnosno pokrajinska skupstina bude pri-
hvatala plan, ona istovremeno doneti i niz propisa koji
obavezni za sve, bez obzira na to da li su svi uce-
stvovali u zakljucivanju druStvenog dogovora osnovama
plana republike, odnosno autonomne pok1ajine . ili nisu.
u zakljucivanju dogovora osnovama plana.
republike, odnosno autonomne pokrajine ucestvovace
samo one grupacije udruzenog rada i njiliove osnovne
i druge organizacije. koje u okviru tog plana preuzimati
i neposredne obaveze u odredenom pogledu.
I najzad, misljenja da plan republike, od-
nosno autonomne pokrajine trebalo da ide na referendum
gradana. Nisam uveren da takvo resenje bilo dobro.
Plan sa strucnog gledista veoma komplikovan doku-
ment kojem se covek koji nema odgovarajuce znanje
tesko moze izjasniti prosto sa da ili ne. Na referendum
se ide sa onim pitanjima koja su toliko konkretna
i nekompleksna da svaki covek na njih zaista moze, uz
punu odgovornost, da ka.Ze da ili ne. Osim toga, plan
pre svega stvar udruZenog rada i svih drugih samo-
PLANIRANJA
117
upravnih organizacija i zajednica koje su povezane sa
njim, zato nije logicno da njemu glasa onaj gradanin
koji tim planom ne preuzima neke dobrovoljne obaveze.
Naravno, drugacije sa planom mesne zajednice -
mozda se pokazati da tako i sa delovima opstinskog
plana - gde gradanin na odgovarajuci nacin treba da
bude i neposredno, to jest ne samo preko svojih delegata,
ukljucen u zakljucivanje sporazuma, odnosno dogovora
osnovama plana ako preuzima odgovarajuce obaveze.
se danas radi u obliku referenduma samodoprinosu,
ubuduce to odluCivanje moze i sastavni deo odlu-
civanja osnovama plana.
POSTUP DOGOVORA
PLANA FEDERACIJE.
Ako donekle uprostili razlike izmedu planova
drustveno-politickih zajednica, mogli reci sledeee:
ako se plan mesne zajednice donosi iskljucivo na bazi do-
brovoljno prihvacenih samoupravnih sporazuma osno-
vama plana mesne zajednice, onda plan opstine izraz
pre svega samoupravnih sporazuma samoupravnih orga-
nizacija i zajednica u okviru opstine osnovama njenog
plana, sa dosta ogranicenim pravima opstinskih organa
da u tim odnosima primenjuju sredstva drzavne prinude,
drustveni planovi federacije, republika i autonomnih
pokrajina su izraz dobrovoljnih samoupravnih sporazuma
i drustvenih dogovora samoupravnih organizacija i zajed-
nica i faktora, ali i sa relativno sna.Zno pri-
sutnim elementima sredstava drzavne prinude u okviru
ustavnih nadleznosti tih drustveno-politickih zajednica.
Kada rec donosenju i ostvarivanju plana fede-
racije, odgovorni organi republika i autonomnih pokrajina
zajedno sa nadleznim organima federacije treba
vremeno da pristupe zakljucivanju drustvenog dogovora
osnovama srednjorocnog, odnosno dugorocnog plana
federacije. U tom dogovoru trebalo pored republika
i autonomnih pokrajina, da ucestvuju i one sire zajednice
rada koje imaju poseban znacaj u donosenju
i ostvarivanju plana federacije i koje tim planom treba
da preuzimaju konkretne obaveze, pogotovo kada su orga-
118
EDVARD
nizovane na podrucju vise republika, odnosno
U dogovora osnovama
mogu da i privredna komora, 1
drustvene organizacije na nacin kojem sam govono
ranije. . .
Ucesnici drustvenog dogovora pristupice pnprem1
dogovora na osnovu predloga koji i
uzajamnoj pripremiti
federacije i republika 1 autonommh kao 1
rrice rada koje ucestvuju u tom dogovaran]U.
pretpostavka uspe5nog dogovaranja na nivou fede:
racije ta da se ti predlozi zasnivaj_u 1
dogovorima osnovama samoupravnih 1 druStv.:nih
nova na podrucju i autonomne ali 1
obrnuto - da usvojeni dogovor osnovama plana fede-
racije dopunjava, eventualno i koriguje, dogovore i spo-
razume osnovama planova u republici i autonomnoj
pokrajini, odnosno u udruZenom radu.
Ovo posebno nagla.Savam zbog toga sto se plan fede-
racije, u krajnjoj liniji, neee zasnivati samo ;na
osnovama toga plana, nego i na samostalnim ustavmm
odgovornostima i nadleznostima organa federacije.
tome, isto kao i opstinski i republicki, odnosno
plan, i plan federacije izraZavati, s je?ne strane,
veze dobrovoljno prihvacene samoupravmm sporazum1ma
i drustvenim dogovorima na raznim nivoima, s druge
.strane, i obaveze koje proizlaze iz drZavnih oba-
veznih za sve. ImajuCi sve ovo u vidu, da dogo-
vorene osnove plana federacije sadrZe narocito sledeee:
karakteristike ekonomske i razvojne politike, dru-
.stveno-ekonomske, privredne, socijalne i druge ciljeve
plana, obim za. ostvarivanje tih uza-
jamne obaveze svih ucesnika u pogledu
i sredstava i drugih elemenata neophodnih za ostvanvan]e
ciljeva plana, kao i utvrdivanje odgovornih nosilaca ostva-
rivanja plana i njihovih obaveza.
ImajuCi u vidu da ostvarivanje
plana federacije nije u nadleznosti federacije,
nego u prvom redu u nadleznosti republika i autonomnih
pokrajina i samoupravno udruZenog rada, jasno da
dogovor osnovama plana federacije treba da sadrzi i
obaveze republika, odnosno autonomnih pokrajina i zajed-
VNOG PLANIRANJA
119
nica udruzenog rada koje ucestvuju u tom dogovoru, kao
i mere koje one preduzimati u cilju ostvarivanja plana
okviru svoje ustavne nadleznosti. plan fede-
racije prestati da samo plan organa federacije koji
se donosi u sporazumu sa organima i autonom-
nih pokrajina, nego svojoj sustini i metodologiji
pripremanja, donosenja i ostvarivanja zaista zajed-
nicki plan svih subjekata planiranja.
Kada rec zajednicama udruZenog rada koje
neposredno ucestvovati u zakljucivanju dogovora osno-
vama plana federacije, mislim da moramo imati u
jos jedan aspekt. Naime, treba racunati sa tim da zaje-
. dnice rada sa osnovnim organizacijama na pod-
rucju vise svoju aktivnost morati da
uskladuju i sa drustvenim dogovorom osnovama plana
tih Ne bilo dobro i izazivalo ozbiljne poli-
ticke konflikte ako se planom federacije
udnosno sprecavala neophodna funkcija druStvenog plana
u odnosa organizacija
udruZenog rada koje su van republike. Isto tako,
jasno da organizacija zajednica udruzenog rada
koja neposredno u dogovor
osnovama plana federacije morati da ucestvuje i u dono-
senju drustvenog dogovora osnovama plana
odnosno autonomne pokrajine. Jer na.Sa privreda vise nije
podeljena na opstinsku, i saveznu. Privreda
samoupravna i samostalna, ali ima ustavne odgovornosti
prema svakoj drustveno-politickoj zajednici. Osim toga,
i autonomne pokrajine su nosioci
drustvenog dogovora osnovama plana federacije i jasno
da one zauzimati svoje stavove prema plano-
vima zajednica udruZenog rada nezavisno od toga da li
su one na podrucju jedne ili vise republika. Prema tome,
i planovi slozenih organizacija i zajednica rada
treba da u dogovoru osnovama plana
odnosno pokrajine. U protivnom, ne
bilo moguce postici druStveni dogovor osnovama plana
federacije. Iz svega toga ocigledno proizlazi zakljucak da
faktor u zakljucivanju dogovora osnovama
plana federacije republike i autonomne pokrajine,
bez obzira na to kolikom tu i aso-
cijacije udruZenog rada neposredno. U tome i jeste speci-
120
<EDV ARD
ficna karakteristika plana federacije u odnosu na plan
republike i autonomne pokrajine.
Zato nema nikakve potrebe da se u dogovaranje
osnovama plana federacije neke vestacke aso-
cijacije udruZenog rada, nego samo one koje zaista pre-
uzimaju neposredne odgovornosti, odnosno obaveze iz
plana federacije, s tim da prethodno usaglase i svoje od-
nose prema republike, odnosno auto-
nomne pokrajine. Ovo naglaSavam i zbog toga sto se po-
nekad u takozvanim reprodukcionim celi-
nama one tumace naopako, odnosno kao da treba u fede-
raciji da se iskonstruisu reprodukcione celine koje
obuhvatiti citavu privredu i koje se preko
dogovora osnovama druStvenog plana federacije nepo-
sredno vezivati za taj plan, bez odgovarajuceg prethodnog
usaglasavanja sa planom republike. Ne treba
posebno naglaSavati da realizacija takvih konstrukcija,
u stvari, znacila samo vracanje drzavno-centralistickog i
koncepta planiranja na mala vrata,
sto unelo poremecaje u odnose.
Kad rec drustvenom planu federacije, vo-
diti racuna tome da, Ustavu, i konacni akti tog plana
mogu doneti samo u saglasnosti sa skupstinama repu-
blika i pokrajina. Zato mom misljenju,
trebalo da cilj drustvenog dogovora osnovama plana
federacij bude pre svega u tome da se postigne prethodni
dogovor svim elementima plana koji mogli
predmet spora u drugoj fazi donosenja plana, to jest
u fazi dogovaranja sa republickim i pokrajinskim skup-
stinama.
Dogovor osnovama plana federacije punova.zan
kad ga potpisu svi ucesnici koji na osnovu njega preuzi-
maju obaveze za njegovo ostvarivanje. Razume se, to va.zi
za dogovaranje pitanjima kojima organi federacije
mogu donositi odluke samo u saglasnosti sa
i pokrajinama, odnosno pitanjima koja su
nadleznosti republika i autonomnih pokrajina. Nije po-
trebna saglasnost ucesnika dogovora osnovama plana
federacije pitanjima kojima, Ustavu, organi fede-
racije samostalno donose odluke. Oni mogu tim dogovorom
da se da preduzimati potrebne mere iz svoje
nadleznosti radi ostvarivanja dogovorenih osnova plana,
PLANIRANJA
121
ali to ne znaci da te mere ne mogu preduzimati nezavisno
od toga da li su predvidene dogovorom osnovama plana.
Postavlja se pitanje: sta se desava ako se nekim
pitanjima ne postigne saglasnost izmedu ucesnika dogo-
vora osnovama plana federacije? Zakon mora na to
pitanje dati veoma odreden odgovor, koji svakako,
zavisiti od karaktera spornog pitanja. Ako to pitanje
u ustavnoj nadlezriosti republika, odnosno autonomnih
pokrajina, onda nepostizanje saglasnosti znaci da repu-
blike, odnosno autonomne pokrajine samostalno resavaju
to pitanje. Ako to pitanje, pak, u nadleznosti federacije,
ona ga moze resiti nezavisno od saglasnosti republika,
odnosno autonomnih pokrajina. I najzad, ako to pitanje
kojem, Ustavu, organi federacije odlucuju uz sagla-
snost republika i autoncmnih pokrajina, mora se primeniti
postupak koji Ustavom predviden za sporove u takvim
slucajevim.a. Naime, ako Savezno izvrsno vece- koje
odgovorno za stanje u zemlji u okviru nad-
leznosti federacije- smatra da neresavanje spornog pi-
tanja moze dovesti do poremecaja u jugoslo-
venskoj privredi, u odnosima na jedinstvenom jugoslo-
venskom trzistu, u jednakosti apstih uslova privredivanja,
u obezbedivanju socijalistickih i samoupravnih osnova
drustvenog sistema itd., ono moze u saglasnosti sa Pred-
sednistvom .SFRJ predloziti SFRJ donosenje
privremenih mera posebnom postupku, koji takode
predviden Ustavom.
S tim u vezi upozorio i na sledece. Danas ima ra-
znih dilema nesaglasnosti medu i pokraji-
nama prvenstveno ekonomskoj sferi. Pri tome, cim
nastane neka nesaglasnost, iz i pokrajina se
zahtevi da se ide na Predsednistvo SFRJ, odnosno na po-
stupak donosenja privremenih mera. Medutim, Ustavu,
primena privremenih mera, kao sto sam vec
istakao, dolazi u obzir samo kada rec opasnosti
privrede i ustavnog sistema, to
jest kada nesaglasnost i pokrajinama
moze poremecaje, ne u svim slu-
cajevima kada medu njima ne postoji sagla.Snost odre-
denim pitanjima. Jasno da se u tom Pred-
sednistvo SFRJ veoma cvrsto drzati odredaba Ustava
SFRJ i da se u postupak privremenih mera uklju-
122
EDV ARD
ci nesto sto neopravdana drzavna prinuda nad
nosiocima pojedinih prava. se odnosi i na planiranje.
Ako ta nacela ne budu u zakonu planiranju veoma
odredeno formulisana, Citav sistem druStvenog dogova-
ranja se mogao pretvoriti u oblik stalnog organizovanog
ili neorganizovanog pritiska koji ne samo kompromi-
tovao sistem dogovaranja, nego potkopavao i Ustavom
utvrdene odnose medu republikama i autonomnim pokra-
jinama i njihove nadleznosti. S druge strane, preduzi-
manje privremenih mera uvek politicki veoma
osetljivo pitanje i stvar politicke odgovornosti,
i to ne samo za savezne organe koji morati da predu-
zimaju te mere, nego i za one ucesnike u dogovaranju
koji su svojim stavom doveli do takvog stanja. mom
misljenju, ta odgovornost takode jedan pritisak, ali
pozitivan pritisak u pravcu maksimalnih napora da se
postigne saglasnost pitanjima koja, ako se saglasnost
ne postigne, zahtevaju privremene mere. U tome u
stvari, smisao ustavnih odredaba privremenim mera.Iha,
u tom smislu treba da formulisemo i odredene odredbe
u zakonu drustvenom planiranju.
Pri tome treba imati na umu da do takvih sporova
u procesu dogovaranja osnovama plana federacije moze
doci samo medu republikama i autonomnim pokrajinama
ili izmedu njih i organa federacije. Zajednice udruZenog
rada koje ucestvovati u zakljucivanju dogovora osno-
vama plana federacije ne mogu prouzrokovati takve spo-
rove, jer za to nemaju ustavnog osnova. su pre svega
samoupravne organizacije kojima se dogovorom ne mogu
nametnuti nikakve obaveze ako se one sa njima ne sa-
glase. Prema tome, ako nema njihove saglasnosti, nema
ni dogovora, osim kada rec pitanjima kojima mogu
drzavni organi, u granicama ustavnih samo-
stalno donositi opsteobavezne odluke.
Medutim, posto integracija dinamican proces, uce-
snike u potpisivanju dogovora osnovama plana federa-
cije iz udruZenog rada ne treba opredeljivati tome u
kojoj meri su oni danas u zajednicama
nog rada medurepublickog karaktera, nego tome kakva
njihova neposredna uloga u obavezama predvidenim
tim planom. Znaci, ucesnici u potpisivanju dogovora
osnovama plana federacije mogu i neke organizacije
VNOG PLANIRANJA
123
udruzenog rada integrisane na podrucju VISe republika
ili na podrucju Jugoslavije kao celine, ali to mogu
i neke organizacije udruZenog rada u jednoj republici ili
cak u opstini ako su toliko znacajne za plan federacije
da treba neposredno da preuzmu obaveze za njegovo
ostvarivanje. Zato na5 sistem planiranja nikako ne
trebalo da ogranicava ucesce u planu federacije samo za
one organizacije rada koje su medurepublicki
organizovane, nego treba da omoguci ucesce svih koji su
od znacaja za ostvarivanje plana federacije, naravno -
ako to nije vee obezbedeno preko plana republike.
Ako budemo imali na umu sve te kriterijume, moze-
mo reci da plan federacije donositi zaista oni koji stva-
raju i uslove za njegovo izvrsavanje svojim radom i
dohotkom, dogovor osnovama plana zakljucen
kada se sa njim saglase svi ucesnici koji na osnovu tog
dogovora preuzimaju odredene obaveze i koji su sposobni
da te obaveze zaista izvrSe.
4. ANJE PLANA
FEDERACIJE
Kada druStveni dogovor osnovama plana federacij
bude zakljucen, savezni organi za planiranje treba da
pripreme na tim osnovama konacni predlog plana fede-
racije. Da li to jedan celovit dogovor ili se on
sastojati od vise uzajamno povezanih dogovora, treba
prepustiti praksi, sto znaci da zakon planiranju u tom
pogledu ne treba da se opredeljuje. U svakom slucaju,
predlog plana mora u skladu sa sadriinom dogovora
osnovama plana bez obzira na njegovu formu. sto
sam vec rekao, to ne znaci da sadrzina plana samo
ona materija koju sadrii dogovor. Jer, kao sto vec re-
ceno, plan federacije pored materije dogovora, sadrzati
i one ciljeve, obaveze, propise i mere koje su organi fede-
racije na osnovu ustavnih ovlascenja duZni da preduzimaju
samostalno ili u sporazumu sa skupstinama republika, od-
nosno pokrajina u izvrsavanju svoje odgovornosti za sta-
nje u na koje se odnosi plan federacije i u dru-
stvu uopste. Pri tome ucesnicima dogovora mora se
obezbediti pravo da stave prigovor na predlog plana ako
124
EDVARD
im on namece one obaveze na koje ih organi federacije
na osnovu Ustava ne mogu obavezivati bez njihove sa-
glasnosti.
Tako sastavljen predlog plana federacije Savezno
izvrsno veee upucuje Skupstini SFRJ na redovni postupak
koji predviden Ustavom SFRJ. tom postupku, kao
sto poznato, konacno donosenje plana predstavlja stvar
sporazuma izmedu Skupstine SFRJ i republika i auto-
nomnih pokrajina. Ako prethodni drustveni dogo-
vor osnovama plana federacije pripreman u
konsultaciji sa republickim, odnosno pokrajinskim skup-
stinama, onda postupak oko usaglasavanja konacnog pred-
loga plana ne smeo da bude ni komplikovan ni dugo-
trajan, nego konacno usvajanje ranije utvrdenog
dogovora.
S tim u vezi postavlja se pitanje: ko u ime republike,
odnosno pokrajine treba da ucestvuje u pripremi dogovora
osnovama plana federacije i ko taj dogovor treba ko-
nacno da zakljuci, odnosno potpiSe? mom misljenju,
to trebalo da budu izvrsna veea republika, odnosno
pokrajina, ne skupstine. Izvrsna veca su i
zadt1Zena za pripremu predloga drustvenog plana republike,
odnosno autonomne pokrajine, upucuju ga
odnosno pokrajinskoj skupstini na odobrenje. Cini mi se
da najlogicnije, i najjednostavnije da ti isti organi
- naravno, zajedno sa Saveznim izvrsnim vecem i uz
njegovu vodecu inicijativu- pripreme i zakljuce dogovor
osnovama plana federacije, njega Savezno izvrsno
vece konacno predloziti Skupstini SFRJ. Medutim, da
se procedura usaglasavanja konacnog predloga plana fe-
deracije u nasem skupstinskom sistemu odvijala bez kom-
plikacija, bezuslovno potrebno da republicka, odnosno
pokrajinska izvrsna veca drze svoje skupstine potpuno i
stalno u kursu u pogledu stanja priprema dogovora
osnovama plana federacije i da jos u toku takvih informi-
sanja i konsultovanja obezbede saglasnost skupstina za
zakljuCivanje tog dogovora. Jer, ako se desilo da kona-
cni predlog plana federacije - koji korektno graden
na prethodno zakljucenom dogovoru sa republickim i
pokrajinskim izvrsnim vecima i odgovarajucim asocijaci-
jama rada- bude u jednoj republickoj skup-
stini odbljen, to pre svega izraz nepoverenja samom
VNOG PLANIRANJA
125
republickom izvrsnom vecu, koje u tom slucaju, oCigle-
dno, moralo da podnese ostavku.
Prema tome, prvenstveno od postupka koji
primenjen u pripremi druStvenog dogovora osnovama
plana federacije zavisi da li se usagla5avanje konacnog
plana u Skupstini SFRJ odvijati normalno, to jest bez
ponovnog otvaranja odredenih koji su vec bili
na odreden nacin reseni u samom dogovoru. doduse,
ne zelim da kaZem da delegati moCi samo da dignu
ruku za prethodno zakljuceni dogovor. Naprotiv, teziste
aktivnosti skupstina, odnosno delegata pada u vreme pri-
prema za donosenje dogovora i upravo zato skupstine
moraju aZurno pratiti u postupku dogovaranja rad svojih
izvrsnih veca, koja i sama trebalo da skupstinama
sve potrebne podatke i argumente za svoje stavove.
kada delegati odobre argumente i stavove republickog,
odnosno pokrajinskog izvrsnog veea, to jest ako se repu-
blicka, odnosno pokrajinska skupstina u toku priprema
ne suprotstavi stavovima republickog, odnosno pokrajin-
skog izvrsnog veca i ako mu daje smernice na osnovu
kojih ono ucestvuje u dogovaranju osnovama plana
federacije, onda vise ne imalo nikakvog smisla da se
ta ista procedura ponovi i u konacnom postupku usagla-
savanja predloga plana. u njemu ocigledno, imati
mesta prigovori da plan nije u skladu sa dogovorom ili
eventualni novi predlozi, korekcije itd., ponovo otvaranje
koji su vec reseni dogovorom trebalo da
bude izuzetak.
N aravno, sve ovo sto sam govorio odnosu republic-
kih, odnosno pokrajinskih izvrsnih veca i njihovih skup-
stina U postupku pripremanja dogovora VaZi i za odnos
izmedu Saveznog izvrsnog veea i Skupstine SFRJ. Ako
se izvrsna veca - kako republicka i pokrajinska tako i
Savezno - zaista savesno pridrZavaju takvog demokrat-
skog postupka, onda potpisivanjem dogovora osno-
vama drustvenog plana federacije i u samim skupstinama
obavljen glavni posao na donosenju novog plana.
ako u toku zavrsne skupstinske procedure otvorila
nova pitanja koja organi federacije ne mogli resiti bez
saglasnosti i autonomnih pokrajina, odnosno
bez odgovarajucih asocijacija rada, tada
se postupak dogovaranja morao obnoviti. Cesta ponavlja-
126
EDVARD
nja te vrste znatno komplikovala postupak konacnog
usvajanja plana u Skupstini SFRJ. da stoga
trebalo insistirati na tome da se svi predlozi i zahtevi
stave na dnevni red jos u toku priprema dogovora osno-
vama plana federacije, samo se izuzetno to moze uciniti
kada se postupak usvajanja plana nalazi zavr8noj fazi.
Verovatno, to nije stvar samo ovog zakona, nego i samih
poslovnika Skupstine SFRJ i odnosno -pokra-
jinskih skupstina.
I najzad, u zakonu treba predvideti po-
stupak za slucaj ako samoj Skupstini SFRJ dode do
prigovora da predlog plana federacije suprotnosti sa
prethodno zakljucenim dogovorom osnovama plana fe-
deracije. U tom slucaju izgleda najlogicnije ponoviti po-
stupak dogovaranja, osim kada ree sporu oko nadle-
znosti organa federacije, cemu odluku treba da
organi koji za to ovla8ceni Ustavom.
Svi potpisnici dogovora osnovama plana federacije
treba da budu materijalno, pravno i druStveno odgovorni
za izvrsavanje obaveza koje prihvatili tim dogovorom,
i svi drugi drustveni subjekti i za one obaveze koje
proizlaze iz propisa organa federacije na osnovu njihove
ustavne nadleznosti.
Zato zakon trebalo uneti i odgova-
rajuce sankcije za neizvrsenje takvih obaveza kada su
one jasno odredene i kvantificirane.
Mozda bilo dobro da se u planiranju bar
donekle odrede i zadaci, prava i i
strucnih organa federacije u i ostvarivan:ju
dogovora osnovama drustvenog plana i samog drustve-
nog plana Jugoslavije. S tim vezi mislim da trebalo:
prvo, utvrditi prava tih organa prikup-
ljanja podataka; pokazatelja i informacija iz samoupravno
udruZenog rada i drustveno-politickih zajednica;
drugo, obavezati te organe da moraju kontinuirano
informisati sve nosioce planiranja svim podacima i
pokazateljima od znacaja za njihove planove;
trece, definisati neke osnove ili nacela za
metodologije planiranja koja odgovara samoupravno
radu;
cetvrto, obavezati ove organe da pomoc dru-
gim nosiocima planiranja;
f
1
PLANIRANJA
127
peto, obavezu ovih organa da stalno prate
proces dogovaranja osnovama plana i ostvarivanje samog
plana i da na osnovu svojih analiza inicijative i
daju preporuke i predloge;
sesto, ovlastiti ih i obavezati da ostvarivanja
svih tih i drugih zadataka - samostalno ili dogovoru
sa informativnom Skupstine SFRJ,
drustvenog knjigovodstva, statistickom i institu-
cijama za informisanje republikama - odgova-
strucne publikacije, biltene, analize i drugo; .
sedmo, obavezati ih da u plana
venisu svojim propisima ili merama i radnjama na koje
su ovla8ceni Ustavom i zakonom, ili da u tom smislu pod-
nose predloge Saveznom izvrsnom ili Skupstini
SFRJ; i
osmo, obavezati ih na permanentnu saradnju sa
odgovarajuCim organima republika i autonomnih pokra-
jina, kao i sa odgovarajucim opstim udruZenjima i drugim
zajednicama udruZenog rada.
VIII glava
TRAJANJE PLANOVA
I NJIHOVA
U novom zakonu planiranju trebalo precizirati
sadclinu pojedinih vrsta planova (dugorocnih, srednjoroc-
nih i godiSnjih), njihov uzajamni odnos, kao i posebne
odgovornosti i njihov obim u pogledu donosenja i ostva-
rivanja svake od tih vrsta planova. Jer sve vrste planova
- ne moraju da imaju isti znacaj i obaveznost niti za njih
treba da va.Zi isti postupak donosenja. Uloga srednjorocnog
.i dugorocnog plana drukcija u odnosu na ulogu godis-
njeg plana. Za donosenje srednjorocnog i dugorocnog
plana potrebna saglasnost osnovnih organizacija udru-
zenog rada, odnosno onih subjekata planiranja k_oji
da snose materijalnu odgovornost u pogledu IzvrsenJa
obaveza predvidenih samoupravnim sporazumom, odno-
sno drustvenim dogovorom osnovama tog plana. Medu-
tim, za godisnje planove, za razliku od srednjoroenih,
i dugorocnih planova, nije potrebno predvidati kompletnu
proceduru usagla8avanja osnovama plana, nego do-
voljno predvideti samo mogucnost da svaki nosilac pla-
niranja moze da stavlja prigovor ako smatra da doneti
jednogodisnji plan u suprotnosti sa potpisanim sporazu-
mom, odnosno dogovorom osnovama srednjorocnog
plana.
1. DUGOROCNI PLANOVI
Dugorocnim planovima utvrduju se, za period od
deset i vise godina, dugorocni ciljevi i pravci razvoja
drustva i njegovih proizvodnih snaga. Stoga, mom
misljenju, dugorocni plan ne trebalo da bude neposre-
dno obavezan, osim kao utvrdena zajednicka dugorocna
politika. Obaveze koje treba potpisati odnose se, u stvari,
na srednjorocni plan i preko toga na godisnji plan, ne
na dugorocni plan. er u protivnom ulazili u suviSe
PLANIRANJA
129
riskantnu praksu. Dugorocni planovi su, ipak, vise opsta
orijentacija razvoja druStva i njegovih snaga
nego precizno odreden program akcije. Progla8avati tu
orijentaciju obaveznom unapred prihvatiti sve
subjektivne ogranicenosti znanja i sposobnosti ljudi u
pogledu predvidanja buduceg razvoja drustva. gre8ke
te vrste neminovno dolaze do izra.Zaja utoliko vise ukoliko
se planovi odnose na duZi vremenski period. Upravo zato
u dugoroenom drustvenom planu treba da bude obavezna
samo zajednicka politika, orijentacija
razvoja drustva. koju imati u vidu svi nosioci planira-
nja, ne i oni elementi tog plana koji mogu da budu veo-
ma podlozni promenama tokom vremena. Zato, pravilu,
iz dugoroCnih planova ne treba neposredno da proizlaze
konkretne materijalne obaveze, osim izuzetno kada sama
priroda odredenih dugoroenih projekata to zahteva. Prema
tome, dugorocni planovi treba da imaju vise programski
karakter.
Medutim, srednjoroeni planovi treba obavezno da se
zasnivaju na dugorocnim planovima, odnosno da ih revi-
diraju ako tokovi prakse uka.Zu da to neophodno. N
taj nacin i realizacija dugoroenih projekata obez-
bedena izvrsavanjem obaveza predvidenih sporazumom,
odnosno dogovorom osnovama srednjoroenog plana. Na
prvi pogled ovo pitanje ne izgleda ali mom
misljenju, znacajno, pogotovo ako zelimo da sistem
planiranja sto vise uprostimo i, posebno, da opaveze
nimo sto odredenijim.
2. SREDNJOROCNI PLANOVI
. Zakonom planiranju trebalo predvideti opstu
obavezu svih nosilaca. planiranja da donose
planove, koji se zasnivali na premisama dugorocnog
plana. Srednjorocnim planom utvrdivale se materijalne
i druge obaveze planiranja na osnovu samo-
upravnog sporazurna i drustvenog dogovora osnovama
plana i odluka skupstine zajednice u
okviru njene nadleznosti. Svi dogovori i sporazumi
osnovama sredn]oroenog plana u udruZenom radu stupa_;
ju na snagu kada se sa njima saglase sve orga..:
9 Brionske d!skuslje
130
EDVARD
nizacije rada koje ti sporazumi i dogovori
materijalno ili pr;:tvno Obaveze preuzete sred-
njoroenim planom za sve planiranja,
sto pravne posledice, i
odgovornost itd. da sred-
njoroeni plan svojoj sadrZini plan.
sistem planiranja treba da
stveno na planovima. Oni treba da
ne samo oblik formulisanja ciljeva ekonomske politike,
nego pre svega osnovni instrument rada i
dohotka, kao i osnovni instrument dogovora
blikama i pokrajinama
nja materijalnih odnosa pri-
vredi i reprodukciji za srednjo-
roeni period. .
plan treba da sadrZi narocito sledeee:
zajednicke ekonomske, razvojne, socijalne, kulturne, dru-
stveno-ekonomske i druge interese i ciljeve i
politiku, kao i sredstva za njihovo ostvari-
vanje, investicione programe, konkretne obaveze, uza-
jamne odnose tim obavezama, uzajamne odnose ras-
podeli zajednicki ostvarenog dohotka na osnovu zajed-
plana, uzajamne odnose srednjorocnill
planova osnovnih organizacij rada i radne
organizacije, ili radne organizacije i slozene organizacije
rada ili organizacije rada i banaka
itd. Osnovne organizacije rada okviru radne
organizacije svoj rad i dohodak prvenstveno
donosenjem plana. Njime se
koliki treba da taj dohodak, kakva njegova eko-
nomska struktura, kako se i kojim osnovnim organi-
zacijama rada stvara, kojem i kako
se za odredeni period itd. Sred-
njorocnim planom se i svi elementi ras-
podele zaj ostvarenog dohotka osnovnim
organizacijama rada kao sto pokazatelji
i produktivnosti rada, uspesnosti ko-
riscenja minulog rada, zavisnosti dohotka od produktiv-
nosti rada, elementima uslova. privredi-
vanja, ekstradohotku, internim cenama, trZiSnim ce-
nama i
VNOG
131
Ako se na8eg sistema planiranja pode
od takve sadrZine srednjoroenih planova; onda plan zaista
postaje jedan od instrumenata, odnosno cak
karakteristika uredivanja i
druStveno-ekonomskih odnosa kakvi !formulisani na-
sem novom Ustavu.
plan mora da obezbedi skladnost mate-
rijalnih proporcija celokupnom druStvenom
mislim na onaj stav uskladenosti osnovnih
odeljaka drustvene reprodukcije i naravno -
povezanosti sa medunarodnom razmenom, jer :mi nismo
zatvoreno drustvo. Takode lmislim lda u novom
trebalo posebno istaci odredene teorijske
poglede elementima plana. 1
Zakon mora da uka:le !i na neophodne
garantije obezbedivanja sredstava ostvarivanje
plana i da predvidi drustvene sankcije za svesno nepo-
krivene planove, kao i resavanja sporova koji na-
kada objektivni razlozi ispunjavanje
obaveza iz plana.
Period trajanja plana organizacije
rada verovatno zavisiti od investi-
cionog njoj. mom
plan ne mora petogodisnji plan. Naime, sred-
njorocni planski ciklusi mogu lu
organizacijama, kraCi ili duZi, ne treba sve
planiranja obavezati da svoje srednjorocne planove
donose za petogodisnji period. Drugo pitanje .sto oni,
bez na to kakvu dinamblru planiranja
sa petogodiSnjim drustvenim
planom zajednice. Zato
planiranju trebalo reci da zajed-
nice u kojima ostvarivanja plana. zbog speci-
uslova period kraci ili od pet
godina prilagoditi svoje planove potrebama svoje dina-
mike planiranja i potrebama njihovog
druStvene planove. Recimo, zeleznica moze
da ima svoj sedmogodisnji plan, ali iz tog .srednjoroc-
nog plana izdvojiti zadatke 'Za pet godina sa kojima
se u petogodisnji druStveni plan.
plan trebalo da se neprekidno
novim sporazumima i drustvenim
132
iEDV ARD
dogovorima onih nosilaca planiranja koji ucestvuju u
njegovom ostvarivanju - kada se poka:le da dugorocni
plan, na kojem graden srednjorocni plan, nije realan,
kada se prosiruju planski !zadaci kada se
priprema nova razvojna etapa. Takvi srednjoroeni pla-
novi omogucavali da imamo i sasvim konkretne i od-
govorne nosioce izvr8avanja plana, odnosno planskih oba-
veza. Zakon mora dovoljno elastican kako se sve
takve promene unosile kao dopun.ski elementi u srednjo-
roCni plan, i kao 1revizija tog plana putem godisnjih
planova. Svaki birokratski formalizam i krutost u sistemu
planiranja ;.samo rbl oslabili njegovu efikasnost.
GODISNJI PLANOVI
I godisnji plan kao sto vee receno, obavezan
za sve nosioce planiranj taj plan u stvari, izvod
iz srednjorocnog plana. Zato nije ni neophodno da os-
novna organizacija udruZenog rada ponovo daje saglasnost
na taj plan, nego dovoljno da radnicki savet odgova-
rajuce organizacije udruZenog rada donese odluku nje-
mu. Naravno, osnovna organizacija udruZenog mora
informisana i imati pravo da zahteva promenu ako
smatra da godisnji plan nije u skladu sa srednjorocnim
planom.
Isto ,tako, ako koja druga samoupravna organi-
zaoija ili zajednica druStveno-politicka zajednica sma-
tra da godisnji plan u suprotnosti sa srednjorocnim
planom, odnosno da godisnjim planom podmetnu-
ta :nova obaveza koja nije sadrzana u srednjorocnom
planu, ona moze zatraZiti poseban samoupravni sporazum
godisnjem planu u cilju ra8ciscavanja tih stvari. Even-
tualne sporove koji tim povodom mogli da nastanu
resavao pravilu, sud udruZenog rada.
Iz svih tih razloga ne itrebalo ni insistirati na ter-
minu godisnji plan, iako licno nemam nista protiv da taj
termin ostane. Ali, da li se taj ,akt zvati plan
rezolucija ekonomskoj politici slicno, koju Sa-
vezno izvrsno vece, kada rec io federaciji, predloziti
Skupstini SFRJ, to svejedno. Mozda bi trebalo dodati
i to da, kada rec planu federacije, Skupstina SFRJ
SAMOUPRAVNOG PLANIRANJ"A
133
donosi godisnji akt rezolucijom koja sadrzi analizu spro-
vodenja srednjoroenog plana, i predloge mera
za sledecu godinu. Na taj naCin godisnji plan sveli,
u stvari, na rezoluciju zadacima za sprovodenje sred-
njorocnog plana koja se godisnje donosila u Skupstini
SFRJ. Na osnovu te rezolucije svi !drZavni i samoupravni
organi samostalno donositi odluke i mere na koje su
ov la8ceni U stavom i planom. Drugim recima, mislim da
prilikom donosenja godisnjih planova federacije ne
trebalo primenjivati postupak prethodnih dru.Stvenih do-
govora njihovim osnovama, jer su te osnove vee date
srednjorocnim planom. Prema tome, godisnje planove
akte kojima se obezbedivati godisnje sprovodenje
srednjoroenih planova donosila Skupstina SFRJ u skla-
du sa svojim ustavnim '
Trebalo isto tako, kriticki razmotriti nasu dosa-
da8nju praksu donosenja godisnjih planova. Sigurno
da nije dobra praksa da se tokom cele godine gomilaju
razni koje onda na kraju godine treba resavati
hitnom postupku zbog cega se uvek nademo u krizi
vremena u pogledu donosenja planova. Mozda
najracionalnije ako ,za donosenje godisnjih
planova postavili princip da potrebno
formulisati ekonomsku politiku za sledeci J>eriod na bazi
analize stanja i izvrsavanja plana. Naime, dobro
da se u periodu maj-jun tekuce godine, kada se oblcno
i ;najvise diskutuje tome da li su ekonomski itrendovi
pozitivni ili negativni i sta treba preduzimati, te disku-
sije pretvore u odredenu praksu, to jest da .se zakonom
obaveze Savezno izvrsno veee da u tom periodu podnosi
Skupstini SFRJ na ocenu stanje za protekli period i !I'e-
zoluoiju ekonomskoj politici za naredni period. Na bazi
takve rezolucije mogle 'sve samoupravne organizacije
i zajednice pripremiti planove.
4. PLANIRANJA
Sto se tice metodologije planiranja, to vise strucna
nego drustveno-ekonomska i politicka
svoj ta materija ne trebalo detaljno da se raz-
raduje u zakonu planiranju, nego samo u smislu opre-
134
iEDV ARD
deljivanja opstih nacela. su tri napred pomenuta
glavna oblika plana (dugorocni, i
koji su obavezni, u njihovom okVIru razliCltlih
metoda planiranja.
Metodologij planiranj se u novim uslovima i na
osnovu novih zakonskih odredaba planiranju, svakako,
dalje unapredivati. Ona trebalo da
nalnije medusobno snabdevanje podacrma, a.nformacl]a-
ma, pokazateljima, ocenamva stanja i. kreta;nja u.
a.Zurnom evidencijom, naucnom analizom 1td. se
stvorile cvrste uzajamne obaveze koje \su neophodn:
planiranje zaista jedinstven proces: Jer se.
moze istovremeno i kontinuirano samo ako se SVI sub]ekti
planiranja u elementima pridrzavaju jednog me-
todoloskog pristupa, koji u svojim osnovama jedinstven.
Verovatno zakonom trebalo obavezati drzavne or-
gane za planiranje da utvrduju metodologiju
planiranja, kao i sam _uspostav-
ljanja uzajamnih odnosa na podruC]U
tim, posto se nalazimo na sa;nom
novog sistema planiranja, mozda ne lose da se
zakonom planiranju definisu bar neki osnovni elementl
metodologije, nacina pripremanja i kao i
postupka donosenja planova. Recimo: kakva odgovor:
nost osnovne organizacije rada prema radno]
orga.niZaciji, radne organizacije prei?a
cij!i, svih njih prema _organima
tickih zajednica, zatim, kako !1. na ko]l nacrn uskladiti
princip istovremenosti i permanentnosti u procesu plani-
ranja itd.
Posebno pitanje kojem moramo zauzet!i stav u
kojoj meri zakon planiranju 1treba da se bavi i
mima strucne metodologije plana federacije. Ovo zato
sto plan federacije, imajuCi u vidu njegov opstejugo-
slovenski karakter, i njegova metodologija neizbezno uti-
cati na metodologiju celokupnog planiranja u nasem dru-
stvu, u nekim svojim delovima postati i obaveza za
sve JZa. pojedine nosioce planiranja. Stoga mislim da
u zakon planiranju trebalo uneti i odredbe kojima
organi federacije dobili neophodna ovla8cenja u tom
smislu.
PLANIRANJA
135
Pre svega, Savezno izvrsno vece treba ne samo ovla-
stiti, nego i zaduZiti da izgradi odgovoran naucni i strucni
aparat u organima i organizacijama planiranja u fede-
raciji. Moramo obezbediti da u planiranju ucestvuju na8i
najbolji naucnici i strucnjaci koji moCi da snose punu
strucnu odgovornost za 'svoje inicijative i predloge. Uko-
liko taj aparat bude sposobniji, utoliko i njegove inici-
jative i predlozi imati vecu snagu ujedinjavanja misli i
akcije svih nosilaca planiranja u Jugoslaviji. Zadatak
ovog aparata treba da bude .i neprekidno unapredivanje
metodologije planiranja u ila8oj zemlji uopste i posebno
metodologije planiranja u federaciji. , !
Dalje, mislim da Savezno izvrsno vece trebalo
zakonom ovlastiti da donosi blize propise kojima obez-
bedivati jedinstvene osnove metodologije planiranja u
pripremanju i zakljucivanju dogovora osnovama dru-
stvenog plana Jugoslavije, u donosenju toga plana i u
njegovom ostvarivanju.
Nadlezne organe upravljanja i druge organe samoup-
ravnih organizacija i zajednica i organe drustveno-poli-
tickih zajednica trebalo zakonom planiranju ovla-
stiti i obavezati da donesu propise nacinu informisanja
koji radnicima i drugim radnim ljudima i njihovim
samoupravnim organima i drustveno-politickim zajedni-
cama - dakle, svima, ne samo radnicima - omoguca-
vati lakSe odlucivanje pojavama i odnosima koji su od
znacaja za donosenje odluka u njihovoj samoupravnoj
organizaciji, odnosno zajednici, kao i u okviru delegatskog
sistema u Sirim :samoupravnim i drustveno-politickim
zajednicama. Qsnovni zadatak tih organa na svim nivoima
da radnicima daju i svoja misljenja
glavnim i da se i ta misljenja uzimaju u obzir
u dogovaranju osnovama plana, to jest da se dogovori
zasnivaju na tim pretpostavkama p_olitike_.
informisanje mora da bude osnova odluCivan]a nosilaca
planiranj
mom misljenju, samo organizacije i zajednice koje
su neposredno povezane u drustvenoj reprodukciji dum:
su da medusobno razmenjuju informacije, odnosno
koji su integrisani u slozene organizacije udruZenog rada
u slicne organizacije udruZenog rada, na osnovu sa-
moupravnog sporazuma udruZivanju, odlucuju tome
.
136
u;:DV ARD
koje informacije medusobno razmenjivati. Razume se,
prinuda u medusobnom informisanju moze se predvideti
samo zakonom.
U zakonu planiranju verovatno, moglo nesto
da se kaZe i pokazateljima neophodnim u pla-
niranja, kao i drZav:nom koji ovlaScen da ih
donosi na osnovu zakona. Isto tako, u tom kontekstu tre-
balo detaljnije razraditi ulogu nauke i strucnih
u procesu planiranja. Nauka i strucna priprema su
uslov realnosti i uspesnosti plana, a1i one moraju u
funkciji reprodukcije i daljeg napretka socijalistickih i
samoupravnih odnosa, ne u funkciji uspostavljanja ne-
kog drzavno-sopstvenickog i1i tehnokratskog monopola,
kakvih tendencija ima ne samo nasem drustvu, nego i
u naSoj nauci.

SADRZAJ
Strana
Uvodna napomena - - - - - - - - 5
I. Dileme sadrZini plani-
ranja socijalistickom 7
1. Centralizovano ili decentralizovano planiranje 7
2. Obavezno ili neobavezno planiranje - - - 8
3. Plan - drZavni akt ili prognoza - - - 11
4. Efikasnost planiranja - funkcija drzavne
ili odnosa radnika
rada 1 - - - - - - - - - - - 14
5. Plan - instrument razvojne politike ili
nja polozaja radnika - - - -
Osnove planiranja socijalistic-
15
kog - - - - 21
1. Osnovni ciljevi i zadaci planiranja - - - - 21
2. Odnosi planiranja - - - - - - 23
3. sadrZina planiranja i plana 26
III. Nosioci planiranja i naCin od-
nosa njima - - - -
1. Primarni nosioci planiranja -
2. Sekundarni nosioci planiranja
3. Reprodukcione celine
4. Privredne komore - - -
5. Privredne grane i njihova
6. drustveno-politickih organizacija
planiranja - - - - - - - - - -
33
33
36
38
42
43
49
IV. i planovi - - - 51
1. Planiranje organizacijama i dru-
stveno-politickim zajednicama - - - - - 51
2. .plan osnovne organizacije udruZenog
rada - - - - - - - - - - - 57
3. plan radne organizacije - - - 60
4. plan slozene organizacije i sirih za-
jednica rada - - - - - - - 62
Strana
5. Plan samoupravne interesne zajednice 64
6. Plan mesne zajednice - - - - 66
7. Drustveni plan opstine - - - - 67
8. Plan republike i autonomne pokrajine 70
9. Drustveni plan federacije - - - 74
V. i
osnovama plana - - - - - - - - - 80
1. Pojmovno odredenje druStvenog dogovaranja i sa-
moupravnog sporazumevanja - - - 80
2. SadrZina samoupravnog sporazuma i druStvenog
dogovora osnovama plana - - - - - - 83
3. Dve faze procesa planiranja - - :_ - - - 85
4. Istovremenost kontinuiranost (permanentnost)
planiranja r- - - - - - 87
5. Mesto i uloga drZavnih organa :u procesu plani-
ranja - - - - 91
6. Ostvarivanje planova - - - 95
VI. i postupak donosenja
zuma osnovama plana - - - - 102
1. Postupak pripreme plana osnovne organizacije
udruZenog rada - - - - - - - - - 102
2. Postupak rpripreme samoupravnog sporazuma
osnovama plana radne organizacije - - - - 106
3. Postupak pripreme samoupravnog sporazuma
osnovama plana slozene organizacije i sirih zajed-
nica udruZenog rada - - - - - - - 108
4. Postupak pripreme samoupravnog sporazuma
osnovama plana mesne zajednice - - - - 111
VII. i postupak
osnovama planova - - - - - - 112
1. Postupak .pripreme druStvenog dogovora osnova-
ma plana opstine - - - - - - - - 112
2. Postupak pripreme druStvenog dogovora osnova-
ma plana republike i autonomne pokrajine - - 115
3. Postupak pripreme drustvenog .dogovora osnova-
ma plana federacije - - - - - - 117
4. Utvrdivanje drustvenog plana federacije- - - 123
VIII. planova i njihova metodologija 128
1. Dugorocni planovi 128
2. Srednjorocni planovi 129
3. Godisnji planovi - - 132
4. metodologiji planiranja 133

i

4
i
i
EDVARD

PLANIRANJA

Izdavac
Nov1nsko preduzece

Beograd
i Engelsa 5/V
urednik
DUDV
Nacrt korica
AN VUJKOV
Korektori
NJEGOVAN

Stampa
BIGZ
Beograd
Bulevar vojvode 17
primeraka