Pismeni ispit iz analize 1.

II tok, 15. jun 2004.

1. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije f(x) =
|x|
2 + e

1
x
.
2. Izraqunati
_
1
0
e
x
+ 1

e
2x
+ e
x
+ 1
dx.
3. U zavisnosti od R ispitati konvergenciju reda

n=1
_
_
1 +
1
n

_
n

e
_
.
4. Neka je funkcija f neprekidna na [a, b] i diferencijabilna na (a, b). Dokazati da postoji c (a, b)
takvo da je
(f(b) f(a))
b a
(f(b) + f(a) 1) = f

(c) (2f(c) 1).

Rexea zadataka
1. 1. Domen: D = R \ {0}. lim
x0
f(x) = 0
+
i lim
x0+
f(x) = 0
+
. Ispitajmo ponaxae funkcije kada
x i x +. Za x moemo napisati f(x) =
x
2+e

1
x
= x
_
2 + e

1
x
_
1
= x
_
2 + 1
1
x
+
1
2x
2
+ o
_
1
x
2
__
1
=
x
3

_
1
1
3x
+
1
6x
2
+ o
_
1
x
2
__
1
=
x
3

_
1 +
1
3x

1
6x
2
+
1
9x
2
+ o
_
1
x
2
__
=
x
3

1
9
+
1
18x
+o
_
1
x
_
. Sasvim sliqno se dobija i razvoj funkcije f kada x +: f(x) =
x
3
+
1
9

1
18x
+o
_
1
x
_
.
2. Asimptote: Funkcija nema vertikalnu asimptotu, a kada x , funkcija ima kosu asimptotu
y =
x
3

1
9
i nalazi se iznad e. Kada x +, funkcija ima kosu asimptotu y =
x
3
+
1
9
i nalazi
se ispod e.
3. Nule i znak funkcije: Jednaqina
|x|
2+e

1
x
= 0 nema rexea u skupu D = R \ {0}. Prema tome,
funkcija nema nule. Funkcija je uvek pozitivna jer su i brojilac i imenilac razlomka koji
definixe funkciju pozitivni.
4. Parnost, neparnost, periodiqnost: Funkcija nije ni parna ni neparna jer je f(1) =
1
2 +
1
e
a
f(1) =
1
2 + e
. Funkcija nije periodiqna jer je lim
x+
f(x) = +.
5. Prvi izvod: f

(x) = sgn x
2 +
_
1
1
x
_
e

1
x
_
2 + e

1
x
_
2
. Domen prvog izvoda je D. Znak prvog izvoda emo ispi-
tati kada odredimo drugi izvod. Sada moemo da odredimo lim
x0
f

(x) i lim
x0+
f

(x). lim
x0
f

(x) = 0
i lim
x0+
f

(x) =
1
2
.
6. Drugi izvod: f

(x) =
sgn x
x
3
e

1
x

1
x
2
_
2 + e

1
x
_
3
. Jedina nula drugog izvoda je x =
1
ln 2
, i vai:
f

(x) < 0 za x <

1
ln 2
, f

(x) > 0 za x
_

1
ln 2
, 0
_
i f

(x) < 0 za x > 0. Odavde vidimo da u

1
ln 2
i 0 drugi izvod mea znak. Poxto je funkcija definisana za x = 1/ln2, zakuqujemo da je to
prevojna taqka. Sada moemo ispitati i znak prvog izvoda. Ako je x < 0, oqigledno je da je
f

(x) < 0, a ako je x > 0, onda je f

(x) > 0, pa je f

rastua i zbog lim

x0+
f

(x) =
1
2
, zakuqujemo da
1
je f

(x) > 0 za x > 0.

(,
1
ln 2
) (
1
ln 2
, 0) (0, +)
+ + + + + + + + +


.
7. Grafik:
2. Oznaqimo dati integral sa I i uvedimo smenu e
x
= t. Tada je dx =
dt
t
, pa je I =
_
e
1
t + 1

t
2
+ t + 1 t
dt. U
novodobijeni integral uvodimo prvu Ojlerovu smenu:

t
2
+ t + 1 = t + s (odnosno s =

t
2
+ t + 1 t).
Tada je t =
s
2
1
1 2s
i dt = 2
s
2
s + 1
(2s 1)
2
ds, pa je I = 2
_

e
2
+e+1e

31
s
2
2s
12s
s
2
1+s2s
2
12s

s
2
s + 1
(2s 1)
2

ds
s
2
1
12s
=
2
_

31

e
2
+e+1e
s
2
2s
(s
2
1)(2s 1)
ds. Posledi integral je integral racionalne funkcije. Treba da odred-
imo koeficijente A, B, C tako da vai
s
2
2s
(s
2
1)(2s 1)
=
A
s 1
+
B
s + 1
+
C
2s 1
. Zameivaem s = 1,
s = 1 i s =
1
2
u prethodnu jednakost, dobijamo da je A =
1
2
, B =
1
2
i C = 1. Sada je I =
ln
2

3 (2

3 3)
2
ln
e + 1

e
2
+ e + 1
(

e
2
+ e + 1 e + 1)(2

e
2
+ e + 1 2e 1)
2
.
3. Ako je < 0, tada je lim
n
_
1 +
1
n

_
n

= lim
n
e
n

ln(1+
1
n
)
= lim
m+
e
ln(1+m)
m
= 1, pa opxti qlan reda ne
tei nuli. Takoe, ako je = 0, opxti qlan reda je 2 e i on ne tei nuli, xto znaqi da za 0
red sigurno divergira.
Neka je > 0. Qlanovi polaznog reda su negativni brojevi jer je
_
1 +
1
x
_
x
< e, za x > 0. Red
konvergira ako i samo ako konvergira red

n=1
_
e
_
1 +
1
n

_
n

_
. Kako je lim
n
e
_
_
1 +
1
n

_
n

_
1
n

=
lim
n
n

_
e e
n

(
1
n

1
n
2
+o(
1
n
))
_
= lim
n
e n

_
1 1 +
1
n

+ o(
1
n

)
_
= e, redovi

n=1
_
e
_
1 +
1
n

_
n

_
i

n=1
1
n

su ekvikonvergentni. Prema tome, dati red konvergira ako i samo ako je > 1.
4. Uvedimo pomonu funkciju F(x) = f
2
(x) f(x). Ako na u primenimo Lagranovu teoremu o sredoj
vrednosti dobijamo da postoji c (a, b) takvo da je
F(b) F(a)
b a
= F

(c). Kako je F(b) F(a) = (f(b)

f(a))(f(b) + f(a) 1) a F

(x) = 2f(x)f

(x) f

(x) = f

(x)(2f(x) 1), traeno tvree direktno sledi.

2