DIZAJN TAMPE

Nedeljni fond asova: 2+2

Semestar: IV
ESPB: 6
DIZAJN TAMPE
SISTEM NASTAVE
1. TEORIJ SKA NASTAVA
(predavanja, pregled primera i konsultacije)
2. PRAKTINA NASTAVA
(laboratorijske vebe, zadaci i konsultacije;
Adobe Photoshop, Adobe Illustrator i Adobe InDesign)
DIZAJN TAMPE
Cilj predmeta je upoznavanje studenta sa najnovijim
modelima grafikog dizajna tampanih medija, kao i
dodatno informisanje o trendovima i drugaijem pristupu
dizajnu publikacija, asopisa, knjiga, novina, plakata i
ostalog tampanog materijala.
Studentima se pojanjavaju razni oblici grafike
komunikativnosti, te se tako usavrava oseaj za
ilustrativno, detalja koji ine sutinu grafikog dizajna, ali i
gradi se jedna ira slika grafike kulture.
DIZAJN TAMPE
NASTAVNI PROGRAM - TEME PREDAVANJA
1. Uvod u dizajn tampanih medija. Pojam i sutina grafikog dizajna.
2. Izraajna sredstva dizajna tampanih medija
3. Forma i sadraj grafikog dizajna: osnovna estetska naela
oblikovanja
4. Metodologija kreiranja - dizajn proces: postupak kreiranja, planiranje,
idejno reenje
5. Korporativni dizajn - lik firme, zatitni znak i logotip, primena znaka na
vizit kartu, memorandum
DIZAJN TAMPE
NASTAVNI PROGRAM - TEME PREDAVANJA
6. Knjina tipografija i pismo.
7. Anatomija knjige. Spoljanji delovi knjige. Knjini blok.
8. Ilustracija u dizajnu. Integracija slike i teksta i njihovo likovno
izjednaavanje
9. Korice i naslovna strana magazina
10. Razmatranje sadraja. Razliiti tretmani razliitog sadraja (knjiga za
odrasle, roman, knjiga poezije, prie, deija knjiga, udbenik, slikovnice)
11. Dizajn novina. Forma novina. Tipovi novina. Formati i njihova funkcija.
12. asopis. Tipovi i formati asopisa. Naslovna strana. Stilsko jedinstvo
DIZAJN TAMPE
NASTAVNI PROGRAM - TEME PREDAVANJA
13. Papir. Istorija papira, nain pravljenja, vrste i izbor za tampu
14. Reklamni oglasi. Plakat. Bilbord.
15. Katalozi i broure. Eksperimentalni formati: pop-up knjiga,
minijaturna knjiga.
16. Finalizacija tampe, povez i dorada
17. Trendovi u dizajnu
Laboratorijske vebe
Rad u programima:
Adobe Photoshop, Adobe Illustrator i Adobe InDesign
Domai zadaci:
- kreiranje logotipa i primena
- izrada pozivnica / flajera
- izrada korice knjige/naslovne strane
- priprema tampanog portfolia do 10 stranica A4 formata
DIZAJN TAMPE
PRAKTINA NASTAVA
Teorijska nastava: test (20 poena)
Domai zadaci: 40
- logo (10 poena)
- pozivnica/flajer (10 poena)
-korice knjige/naslovna strana (10 poena)
- odbrana vezbi
Ispitni projekat: 40
- Portfolio u elektronskoj i tampanoj formi - do 10 stranica
- Tekstualni izvod iz postojee knjige, ilustrovanje i prelom, knjiga
u Acrobat izdanju.
DIZAJN TAMPE
struktura bodova
TA JE DIZAJN?
Dizajn je proces donoenja serije odluka koje imaju za cilj
konstruisanje, oblikovanje ili kreiranje neega. Dizajn se
obino odvija po unapred odreenom planu, ideji ili zamisli.
Svrha dizajna je realizacija plana ili ideje koji mogu biti
uzrokovani potrebom da se rei odreen problem. Zbog
toga se proces dizajna esto definie i kao proces
reavanja problema.
Kada se govori o dizajnu nekog proizvoda, predmeta ili
objekta, obino se pod dizajnom smatra aranman ili
konfiguracija pojedinanih komponenti koji ine celinu
proizvoda, predmeta ili objekta.
DIZAJN
Danas dizajn ne predstavlja specifinu profesiju niti disciplinu jer je pojam
preirok. Postoje mnogobrojne discipline dizajna.
ta je grafiki dizajn?
Termin grafiki dizajn se odnosi na brojne umetnike
discipline koje se fokusiraju na vizuelnu komunikaciju i
prezentaciju.
Koriste se raznovrsne
metode u kombinovnju
simbola, slika i rei da bi se
kreirala vizuelna
reprezentacija ideja i poruka.
Znaaj dizajna
Koja je uloga i cilj dizajna?
Uloga dizajna je da odreenu informaciju ili poruku
vizuelno oblikuje tako da ona deluje pre svega
razumljivo, a onda postoji tenja i da se poruka
prenese na zanimljiv, drugaiji, pa i uzbudljiv nain.
Grafiki dizajn poboljava transfer znanja.
itljivost i nivo razmevanja mogu biti pojaani boljom
vizuelnom prezentacijom teksta.
Dizajn takoe pomae prodaju proizvoda, usluge ili
ideje efektnom vizuelnom komunikacijom.
ta su sve podruja
grafikog dizajna tampanih medija?
Neki od izraajnih sredstava:
oglas, direktna sredstva, sredstva u slobodnom prostoru,
plakat, propagandni pano, bilbord;
Podruja grafikog dizajna
tampanih medija
korporativni dizajn - lik firme, zatitni znak i logotip,
kalendari;
Podruja grafikog dizajna
tampanih medija
Tipografija, likovno-grafika oprema knjige, novina i
asopisa;
Podruja grafikog dizajna
tampanih medija
ambalaa i grafika prezentacija proizvoda - grafiko
komponovanje povrina, omotaa, geometrijskih
tela/pakovanja
Podruja grafikog dizajna
tampanih medija
tampa na odei, i razliitim upotrebnim predmetima.
Podruja grafikog dizajna
tampanih medija
Dizajn informacija
Informaciono zasienje
Svi smo ve odavno na svojoj koi iskusili da su u savremenom
drutvu naa ula prezasiena informacijama. Ovaj problem postoji
od kako je tehnoloke civilizacije, a naroito je izraen od kada se
pojavio Internet.
Danas na svaku stranu teksta objavljenu u tampanoj formi, na
papiru, (ukljuujui i razglednice), dolazi oko 30.000 strana teksta
koje se pohrane na elektronskim medijima (baze podataka). Kako iz
ove neverovatne koliine podataka kreirati informaciju koja ima
smisla?
Informacioni dizajn
Kao rezultat pomenutog informacionog zasienja nastala je nova
disciplina, takozvani informacioni dizajn (eng: information design).
Konkretno ova disciplina nastala je kao rezultat potrebe da ljudi
bolje razumeju Web stranice ali isto tako i formulare, pravne
dokumente, kompjuterske interfejse, tehniku informaciju i slino.
ta je to informacioni dizajn?
Informacioni dizajn
Po definiciji Internacionalnog Instituta za
informacioni dizajn www.iiid.net
Informacioni dizajn je definisanje, planiranje, i
oblikovanje sadraja poruke i okruenja u kome je
predstavljena sa namerom postizanja odreenog
cilja u vezi sa potrebama korisnika.
Informacioni dizajn
Po definiciji STC-a ili Drutva za tehniku
komunikaciju www.stc.org
Informacioni dizajn primenjuje tradicionalne i nove
principe dizajna na proces prevoenja kompleksnih,
neorganizovanih, nestruktuiranih podataka u vrednu
informaciju koja ima smisla.
Informacioni dizajn
Informacioni dizajn je disciplina koja danas doivljava
neverovatan razvoj. Potrebna znanja za ovo zanimanje su:
grafika komunikacija,
tipografija,
psihologija itanja i uenja,
ljudska interakcija sa kompjuterom,
istraivanja korisnosti,
jasnog pisanja,
primenjene lingvistike, itd.
Pored toga potrebno je detaljno poznavanje prednosti i
ogranienja korienih komunikacionih medija.
Informacioni dizajn
Verovali ili ne ali se informacioni dizajn primenjuje otkada je i
komunikacije meu ljudima, samo to mu tada niko nije dao
takvo ime. Naime svaki put kada progovorite, ili neto napiete,
vi sprovodite informacioni dizajn. Svaki put kada komunicirate
sa bilo kime u svojoj sredini cilj vam je da vaa informacija na
najbolji nain prenese vae misli i oseanja. Kao rezultat toga
ukupni rezervoar znanja u vaoj sredini e se poveati.
U sutini, informacioni dizajn je vetina da se informacija
prenese tako da kod korisnika te informacije postigne unapred
eljeni cilj, da je razume onako kako ste vi eleli.
Informacioni dizajn
Ko su do skoro bili jedini majstori informacionog
dizajna? To su svi oni koji se bave izdavatvom,
odnosno objavljivanjem informacija za iru javnost.
Otvorite bilo koje novine ili magazin, posluajte
radio, pogledajte TV. Da li bi se novina sa
nerazumljivim i neinteresantnim sadrajem
prodavala? Da bi informacija imala smisla, ona mora
da bude delotvorna.
Pravilo obrnute piramide
Primetili ste kako izgleda prosean novinski lanak.
Krupan, kratak i jasno vidljiv naslov, podnaslov koji
ukratko opisuje sam lanak, i sadraj razbijen u to vie
kratkih pasusa. Pisan jezikom koji se lako i brzo razume.
Taj sistem postepenog uvoenja u sadraj naziva se u
novinarstvu pravilom obrnute piramide. On vam
omoguuje da brzo skenirate ceo lanak i itajui prvo
naslov pa onda odgovarajue podnaslove odluite da li
ete proitati ceo lanak. Sutina je da ste makar itajui
samo podnaslove razumeli osnovnu poruku lanka.
Rezultat je informacija koja vam je jasna i koja se ma
koliko malo od nje proitali pretvorila u znanje. Vi ste time
neto nauili.
Manje je bolje
Da bi se probila barijera prezasienosti prosenog
oveka informacijama, jedino reenje je veoma
pojednostavljena poruka.
Da li je lako biti koncizan u izlaganju?
Miljenje i inteligencija
kognicija (saznajni procesi)
mentalni procesi ukljueni u miljenje, znanje, opaanje,
uenje i pamenje, takoe i sadraj ovih procesa
inteligencija
sposobnost da se naui novo i dotad nepoznato,
sposobnost snalaenja u novim situacijama, sposobnost
efikasnog reavanja problema
Komponente miljenja
Miljenje obuhvata manipulisanje mentalnim
predstavama, kao to su koncepti, slike, sheme i
skriptovi
miljenje
saznajni proces koji obuhvata formiranje novih
mentalnih predstava obradom raspoloivih informacija
koncepti (pojmovi)
mentalne predstave kategorija predmeta ili ideja,
zasnovane na iskustvu
Istraivanja mozga
Vaa modana kora:
Dva optika nerva sainjena su od 1 000 000
nervnih vlakana. Dva sluna nerva sainjena su
od 30 000 vlakana
Nervne elije za vid (vizuelna oblast) zauzimaju
30% modane kore, u poreenju sa 8% taktilne
zone (za dodir) i 3% za sluh
Dvostruko kodiranje
Leva hemisfera je zaduena za rei: za govor, itanje,
miljenje
Desna hemisfera je zaduena za slike: predstavljanje
likova, prostorno predstavljanje i reavanje zadataka
praktinim pokuavanjem (bez rei)
Tako da
DVOSTRUKO KODIRANJ E
(korienje teksta i vizuelnih slika)
POVEAVA RAZUMEVANJE
Rezultati istraivanja
Kada je data opcija izbora izmeu dve
razliite banke
79% bira onu koja ima bolju vizuelnu reklamu
Snaga vaeg vizuelnog mozga
Aoccdrnig to rscheearch at an Elingsh
uinervtisy, it deosnt mttaer in waht oredr the
ltteers in a wrod are, the olny iprmoetnt tihng is
taht the frist and lsat ltteres are in the rghit
pclae. The rset can be a toatl mses and you
can sltil raed it wouthit porbelm. This is
bcuseae we do not raed ervey lteter by istlef
but the wrod as a wlohe.
Snaga boja
U istraivanju zakljueno je da:
Ljudi procesuiraju vizuelne informacije 60 000 puta
bre nego tekstualne
Boje poveavaju motivaciju i participaciju (uee)
Boje objanjavaju 60% prihvatanja ili odbijanja objekta
Korienje boja u oglaavanju poveava prodaju za
88% u odnosu korienje crno/belih oglasa
Boje oblikuju percepciju i utiu na emocije
Snaga boja bioloki odgovori
Crvena: boja ljubavi i intenzivnih oseanja
Poveava puls, ubrzava disanje, pojaava luenje
adrenalina ekstremna, lako uoljiva,
Plava: boja mira i lojalnosti
Smirujua, popularna, tiha, moe da bude hladna i
depresivna
Crna: boja autoriteta i moi
Pomodna, vanvremenska, potinjavajua, zla
uta: boja radosti i optimizma
Sunana, privlai panju, ali moe da poraavajua u
velikim koliinama
Poveava metabolizam i fokus
Snaga boja bioloki odgovori
Smea:boja zemlje
Solidnost, pouzdanost, iskrenost, muevnost
Zelena: boja prirode i oputanja
Osveavajua, najprijatnija boja za oko
Narandasta: boja toplote i plodnosti
Upadljiva privlanost, snana, dareljivost, zadovoljstvo,
Belo: boja nevinosti i istote
Svetlo, leto, dobrota
Ljubiasto: boja sofisticiranosti, boja kraljeva
Romantina, enstvena, nije esta u prirodi
Snaga boja bioloki odgovori
Od 16.7 miliona boja koje
oko moe da vidi ...
... uoie prvo utu
Fontovi
Znaenje rei moe se promeniti u
zavisnosti od korienog sloga, malih ili
velikih slova, veliine pisma, razmaka
Tipografija daje jeziku vizuelnu formu.
Ponekad nije samo bitno ta ste rekli, ve i
kako ste to rekli, tj. napisali.
Koja vizit karta izgleda profesionalnije?
http://www.behance.net/?field=78
http://www.printmag.com/
http://www.aisleone.net/tags/graphic-design/
Web lokacije za grafiki dizajn
tampanih medija