UDC 821.163.41-12-09 Petrovi Njego P.

821.163.41-95
EZOTERINI OKVIRI LUE MIKROKOZMA
Nemawa Radulovi
SAETAK: Rad se bavi slinou osnovnih ideja Lue
mikrokozma sa ezoterinim strujawima s kraja osamnaestog
poetka devetnaestog veka. Tako se spev sagledava u kontekstu
svog doba. Posebno se razmatraju martinizam (pad dua u mate-
riju) i mesmerizam (nazivawe due elektrinom iskrom) a po-
stoje i odreene paralele sa slobodnim zidarstvom. Ezoterine
ideje nisu bile ograniene samo na zatvorene krugove, nego su
bile prisutne u evropskoj kulturi, naroito u ruskoj, s kojom je
Wego imao posebnog dodira.
KQUNE REI: hrianski ezoterizam, preegzistencija
dua, martinizam, mesmerizam, masonerija, kabala
Kqune teme Lue mikrokozma, koje su vodile istraivae ka tra-
ewu izvora i pravqewu paralela, pozivaju da se Wegoev spev posma-
tra u okvirima duhovnih kretawa svog doba. Mada se ponegde u kompara-
tivnim istraivawima Wegoa odbija slinost ideja i trai samo
slinost slika,
1
videemo da su ideje" tako povezane sa slikama da
razdvajawe nije mogue sprovesti. Ne ulazei u pitawe direktnijih iz-
vora (o emu je ve pisano) niti u kwievnu interpretaciju, pokua-
emo da spev smestimo u miqe za koji nam se ini da je naprikladniji.
Navodi iz tekstova tog doba su predstavqeni kao ilustracija za duh tog
miqea i rairenost tema, ne kao Wegoevi neposredni izvori.
Teme speva koje se najee istiu u ovim kwievnoistorijskim
istraivawima jesu preegzistencija dua i Adama, wihova pobuna u
preegzistentnom stawu, slika due kao iskre, propast preawih sve-
tova (prvih nebesa"), odnos svetova svetla i tame (naroito slika
tamnog carstva), kao i specifina predstava Boijeg stvarawa.
Pomenute teme su prisutne u ezoterinim uewima tog doba. Ne-
to preciznije vremensko odreewe wihovog irewa je druga polovina
18. i poetak 19. veka, a nastavqaju se u razliitim vidovima i u doba
kada Lua nastaje.
1
M. Flaar Wego i antika, 155.
Okviri iz naslova ovog rada dolaze od tada rairenih pokreta
hriansko-teozofskih, ezoterinih, masonskih i rozenkrojcerskih. Wi-
hov uticaj na kulturu i kwievnost kraja osamnaestog i poetka 19. ve-
ka nije bio mali i izgleda da je to kontekstualni kqu za boqe razume-
vawe speva.
*
* *
Druga polovina 18. veka nije samo doba Voltera i Didroa, i pro-
sveenost nije samo ona enciklopedista, nego i mistinog iluminat-
stva. U 18. veku u Evropi, naroito u Francuskoj, Nemakoj, Rusiji i
Skandinaviji javqa se ceo niz ezoterinih i okultnih pokreta i ue-
wa, suprotstavqenih prosvetiteqstvu. Martines de Paskvali i wegov
uenik Luj-Klod de Sen-Marten, Franc fon Bader, Johan Hajnrih Jung-
-tiling, Karl fon Ekartshauzen, Nikolaj Novikov, Ivan Lopuhin,
Lafater, Svedenborg su najpoznatija imena, uz slavne arlatane poput
Kaqostra. Dok neki deluju u uskim krugovima, mnogi su iroko popu-
larni i itani autori; ovo naroito vai za Jung-tilinga i Ekar-
tshauzena (koji je prevoen i kod nas, ali ne kao ezoteriar, nego kao
dramski pisac). Najvei deo tih pokreta se moe zajedno nazvati hri-
anski ezoterizam" ili hrianska teozofija"; nazivaju se i ilu-
minatima" ali ih ne treba meati sa racionalistikim i revolucio-
narnim bavarskim iluminatima (kao to i teozofiju ovde treba uzeti u
smislu zapadne tradicije, ne u smislu znatno kasnijeg teozofizma Bla-
vacke). Hrianski teozofi crpu iz starijih uewa a wihove se ideje
nastavqaju i u prvoj polovini 19. veka, naroito u kwievnosti. Iz
mnotva ideja izdvojiemo one koje imaju podudarnosti sa Wegoevim
spevom. To su preegzistencija, zamisao due kao iskre i preawi
svetovi, uniteni pre stvarawa naeg.
Ideja preegzistencije je nesumwivo jedna od osnovnih u Lui i ujed-
no jedna od osnovnih ideja koje ovaj spev ine heterodoksnim i udaqe-
nim od teologije Crkve i kwievnih dela zasnovanih na hrianskoj
tradiciji, kakav je Miltonov ep. Ukazivano je da je Wego ovu ideju
mogao upoznati preko platonizma, preko pomiwawa Origena u crkve-
nim zbornicima, preko opisa indijske religije u jednom putopisu.
Ovakvo istraivawe lektire, inae sasvim opravdano, moe biti dopu-
weno istraivawem konteksta, duha epohe, okvira. Pregledom ezoteri-
nih uewa tog perioda videemo da je uewe o preegzistenciji u wima
veoma prisutno. Ne samo iz antikih autora u ruskim i francuskim
prevodima, nego i iz strujawa svoje epohe mogao je Wego da se upozna
sa nekima od tema koje e za wegov spev biti kqune. Pri tome ne treba
zaboraviti da ezoterino ne znai odmah i skriveno i teko dostupno.
Mnoge od tih ideja, mada su po svojoj sutini ezoterine, bile su u in-
telektualnim krugovima rairene i poznate, prenoene ne samo usme-
nim putem na sastancima zatvorenih kruoka, nego i kroz tampane
kwige; mnoge su u antiracionalistikim krugovima bile i pomodne, te
512
se ak govori i o ezoterizmu salona" (Fevr) ili o ezoterizmu kao o
salonskoj igri.
2
U pokretima koje emo razmatrati pomiwe se preegzistencija Ada-
ma i qudskih dua, kao i u Lui.
Ideje o preegzistenciji bile su naroito rairene u martinizmu.
3
Na poetku ovog pokreta stoji neobina i jo uvek nedovoqno poznata
linost Martinesa de Paskvalija, koji je delovao u Lionu u drugoj po-
lovini 18. veka. Paskvali je uewe saoptavao posveenicima svog taj-
nog drutva Izabranih koena univerzuma
4
a objaweno je i u spisu
Traktat o reintegraciji bia, koji je kruio u rukopisu sve do sredine
19. veka (1866. su tampani odlomci u studiji A. Franka, ceo traktat
1899). Po doktrini Martinesa de Paskvalija, nakon pobune duhovnih
bia kao tamnica za wih je stvoren materijalni univerzum. Adam, isti
duh, emaniran od Boga, odreen je da bude wihov tamniar. Pali duhovi
kasnije uspevaju da ga zavedu i Adam pada u tamnicu materije", to
znai i da postaje telesan. Kazna za wega i wegovo potomstvo je ivot u
krugu materije. Naravno, ovde ima nekih razlika u odnosu na Wegoa
ali je bitna sama ideja preegzistentnog Adama i materijalnog sveta kao
tamnice za pobuwene duhove.
Paskvalijev poznatiji i uticajniji uenik L. K. de Sen-Marten je
u svojim kwigama irio martinezistiko uewe (kasnije spojeno sa Be-
meovim sistemom) ali ne tako otvoreno.
5
Istorije kwievnosti i fi-
lozofije slau se o znaaju uticaja nepoznatog filozofa" na duhove
predromantizma i romantizma. Iz wegovih uewa emo saeto izdvoji-
ti samo ono to je vano za nau temu.
Kod Sen-Martena se veoma esto javqa slika due pale iz tran-
scendentnog sveta u telo, wene kazne i patwe u telu, svetu i tvari, kao
i pomiwawe duine nostalgije za svojom pravom domovinom. Nakon pa-
da ovek postaje zatvorenik u ovom svetu: priroda je tamnica za oveka,
materija grob duha, zemqa mesto izgnanstva i okajavawa. Tek nakon pada
ovek je postao materijalan. Poto je ovek tako zarobqen u elementi-
ma, zemqa nije nikakav centar nebeskih kretawa nego zatvor. Dua je
izgubila kontakt sa svojom prvobitnom atmosferom, zaboravila pravu
otaxbinu. Javio se duhovni san dua zajedno sa celom prirodom tone
u somnambulni san mranog i uspavanog sveta. To dejstvo sna univerzu-
ma je kao dejstvo Lete.
6
513
2
A. Viatte Les sources occultes du romantisme 2, Paris 1928, 272.
3
Mada se esto pravi razlika izmeu martinesizma kao uewa Paskvalija i marti-
nizma kao uewa wegovog sledbenika Sen-Martena, koristiemo izraz martinizam u i-
rem smislu i za lionskog uiteqa i za nepoznatog filozofa".
4
Dokumenti, t. j. obredni tekstovi Reda Koena i Vilermozovog sistema u: Guenon
tudes sur la franc-maonnerie et le compagnonnage, Paris 1981, 228256; P. Vuillaud
Joseph de Maistre, franc-maon, Paris 1926 Appendix; R. le Forestier La franc-maonnerie
templire et occultiste aux XVIIIe et XIXe sicles, Paris 1970 Appendix.
5
Le Forestier, ibid. 312.
6
Saet prikaz Sen-Martena u: A. Faivre L'sotrisme au XVIIIe sicle en France et
en Allemagne, Paris 1973, 118123; K. R. H. Frick. Die Erleuchteten. Gnostisch-theo-
sophische und alchemistisch-rosenkreutzerische Geheimgesellschaften bis zum Ende des 18. Jahr-
hunderts, Wiesbaden 2005, 517609.
Martinizam se irio u masonskim krugovima. Ovde na prvom me-
stu treba pomenuti sistem an-Batista Vilermoza, Vitezovi dobro-
initeqi Svetog grada". Iniciran u drutvo Koena, Vilermoz je hteo
da Paskvalijevu doktrinu integrie sa ve postojeom masonerijom u
Francuskoj. Stvarawem svog sistema je uspeo; martinistike doktrine
su saoptavane na viim stepenima. Nakon velikog masonskog kongre-
sa u Vilhelmsbadu 1782, na kojem je mistino krilo masonerije nadvla-
dalo racionalistiko, wegov sistem se (u sklopu Ispravqenog kot-
skog obreda) iri po Evropi, a naroitog uspeha je imao u Rusiji.
7
Ali, napomenimo jo jednom da je u Rusiji, kao i u celoj Evropi, mar-
tinizam imao popularnosti i van slobodnozidarskog drutva, prven-
stveno kroz Sen-Martenove kwige.
8
(Kao zanimqivost i svedoanstvo o
rairenosti govori podatak da je Sava Tekelija imao u biblioteci dve
kwige nepoznatog filozofa": Des erreurs et de la Vrit i Le Tableau
naturel).
Paskvalijeve ideje su lako prepoznatqive na visokim stepenima
Vilermozovog sistema: kquna tema je pad prvobitnog oveka u materiju.
On i wegovo potomstvo su za kaznu zatvoreni u tela.
9
Kosmos je stvoren
kao zatvor za palog oveka i za pale anele.
10
ovek kao kraq univer-
zuma je zarobqen u mranom boravitu. Ali, on ipak uva sliku svoje
prve veliine jer je inteligencijom (up. misao kod Wegoa) prvi od
bia.
ovekova kazna se, po martinizmu, moe opisati ovako: Kao to
je dua praoveka zatvorena u univerzalnoj materiji, tako je dua poje-
dinanog oveka zatvorena u materijalnom telu."
11
Martinizam je oivqen ili boqe rei oivqavan krajem 19.
veka, u vreme okultnog preporoda. Postoji i danas u nizu martinisti-
kih loa i redova, koji se pozivaju na razliite filijacije.
Kako je izgledalo shvatawe martinizma u osamnaestom veku van za-
tvorenih krugova najboqe svedoi jedan zapis dramatiara Sebastijana
Mersijea: ovek je kawen materijalnim telom zbog svojih ranijih gre-
aka, ali u wemu ostaje boanska zraka koja ga podsea na prvobitnu
veliinu.
12
Ovaj kratak opis ne samo da doarava popularan prikaz
komplikovanih teozofskih teorija, nego kao da predstavqa i kratak
opis Wegoevog speva.
Teme sline ovima razrauju se i kod drugih iluminata tog doba.
Jo poetkom osamnaestog stolea istaknuti mason vitez Majkl
Remzi u svom romanu Kirova putovawa (1728), koji je tokom veka doi-
veo 26 to novih izdawa, to prevoda i uticao na formirawe mason-
514
7
Le Forestier, 724.
8
Faivre L'sotrisme 153; 164168. A. Faivre Eckartshausen et la theosophie
chretiene, Paris 1969, 619.
9
Le Forestier, 446452; 10321033; 10391040. Vuillaud, 254.
10
A. Faivre Access to Western Esotericism, State University of New York Press, 1994,
153.
11
Frick Die Erleuchteten, 534 (poglavqe o martinizmu).
12
Le Forestier, 776.
ske ideologije, identinost razliitih starih religija vidi upravo u
preegzistenciji. Kroz usta Zoroastra, grkih i hebrejskih mudraca u ro-
manu se daje ista doktrina: prestup preegzistentnih duhova, wihov pad
i kazna ispatawe u zemaqskim, smrtnim telima.
vajcarac Ditoa-Mambrini preegzistentnog oveka Boga naziva
jednim od Elohima (ovde ta re znai Ideja"). Pad treine anela je
doveo do stvarawa nebesa, neistih pred Bogom. Padajui, duhovi su po-
meali nebesko i zemaqsko i stvorili tako ogroman kosmiki haos. Od
tih ruevina Bog stvara zemqu za oveka. ovek nosi u sebi boan-
sku vatru. Telo je negativno oceweno, materija je najudaqenija od istin-
skog bia, izmet prvobitnog bia.
13
Ovde nalazimo i druge ideje pozna-
te iz Lue: unutrawu svetlost i ostatke haosa, ruevine, iz kojih Bog
stvara.
Prijateqica Sen-Martena, vojvotkiwa od Burbona, vana linost
u osamnaestovekovnoj ezoteriji po svom drutvenom uticaju, takoe ve-
ruje u preegzistenciju dua.
14
I katoliki teozof Franc fon Bader govori o Luciferu zatvore-
nom za kaznu na ovoj zemqi i o Adamu kao tamniaru.
15
Na tragu kabale
razlikuje dva Adama: jedan je Elohim, bez qudskog tela, drugi je zemaq-
sko telo oivqeno boanskim dahom.
16
U Peterburkim veerima ozefa de Mestra, jedan od sagovornika,
u razgovoru o iluminatima, kao pogrenu poziciju" navodi upravo
ideju o preegzistenciji dua, koja treba da objasni prvorodni greh.
17
Sam De Mestr, iniciran u Vilermozov sistem, bio je sklon upravo ve-
rovawu u preegzistenciju platonsko-origenovskog tipa i u kawavawe
dua zatvarawem u tela.
18
U prvoj polovini 19. veka Pjer-Simon Balan, koji e postati i
akademik, ba preegzistentnim padom objawava ovekov poloaj u
svetu postojawe na zemqi je kazna, posledica pada, zemqa je pakao gde
dua ispata.
19
ovekova prva kazna je upravo zatvarawe u fiziko telo
i podreivawe zakonima materije.
20
Dua je naknadno potiwena telu.
21
Bilo je i onih koji su polemisali s tom idejom: recimo, Jung-
-tiling joj se suprotstavqa.
22
515
13
Faivre L'sotrisme, 81.
14
Viatte I, 243.
15
Faivre Access, 223.
16
Faivre Access, 218.
17
Joseph de Maistre Les Soires de Saint-Petersbourg, (Oeuvres completes, V), Paris
1924, 205.
18
Faivre L'sotrisme 125126. Vuillaud, 86.
19
Faivre L'sotrisme, 8485. Brian Juden Traditions orphiques e t tendance
mystiques dans la romantisme franais (18001855), Paris 1955, 274.
20
Jacques Roos Les ides philosophiques de Victor Hugo. Ballanche et Victor Hugo,
Paris 1958, 59.
21
Si l'me de l'homme n'etait faite que pour informer son corps, ce ne serait pas la peine.
Elle est d'abord; ensuite elle est soumise une initiation par le corps" P. S. Ballanche Ville
des Expiations, livre VIII, navod prema: Robert Amadou, Robert Kanters Anthologie Littraire
de L'Occultisme, Paris 1950, 209.
22
Viatte II, 54.
Na ovim primerima smo videli i da se preegzistencija Adama po-
miwe jo ee nego preegzistencija dua. Mada se povodom praoca
kod Wegoa pomiwao Adam Kadmon (Slijepevi, A. Savi-Rebac),
23
ova ideja, veoma prisutna u ezoterizmu a poreklom iz kabale, samo se
delimino poklapa sa Wegoevom predstava androginog Adama, e-
sta u ovakvim opisima, ne pomiwe se u spevu, a teko bi se u wega i
uklopila.
24
Dok Adam Kadmon sadri qudske due u sebi, Wegoev
Adam je vojvoda anela koji e postati qudi. Ali, ovde se moe raditi
i o preoblikovawu, odreenom zahtevima epskog, to je jasno iz scena
bitke.
Posledica pada u materiju je i zaborav. U ovekovom tragawu za
sopstvenim prvobitnim biem se ne radi toliko o wegovom pronala-
ewu koliko o seawu".
25
Ali, dok se ovo opte mesto teozofije do-
ivqava kao kazna, kod Wegoa je zaborav olakavawe kazne Adamovim
anelima; on ak naglaava da je Sataninim anelima seawe na stawe
pre pada ostavqeno da bi se vie muili (6, 3134). Tome je slian i
san, koji se javqa u martinizmu i u Lui.
Moemo uzeti da su opte teme ezoterinih pokreta tog doba pre-
egzistencija dua, egzil i otelovqewe oveka,
26
da je materijalni svet,
ovaj kosmos, stvoren da bude tamnica palih anela
27
a da je ovek bo-
anski duh osuen da se mui u qudskom telu kao u tamnici.
28
Ionako
prisutne, ideje su postale jo pristupanije kada se poetkom 19. veka
javqaju neomartinistike grupe, te ono to se u drutvima i odree-
nim masonskim stepenima pouavalo tajno sve vie izlazi na svetlo
dana.
29
S kwievnoistorijske strane se moe istai da pad i reinte-
gracija nisu opsesivna tema" samo teozofskih diskursa nego i roman-
tizma.
30
Ovakvim kontekstom se ujedno moe objasniti i neto to se
obino tumailo kao Wegoeva nedoslednost ili eqa da se spev do-
nekle priblii kanonskoj verziji prie o padu. Nakon preegzistentne
pobune Adam dobija materijalno telo, a potom se u stihovima 211220
estog pevawa opisuje sagreewe u Edenu Evino uzimawe ploda i
gubqewe rajskog stawa, t. j. ono to se u Bibliji pomiwe kao prvi i je-
dini pad. Izgleda da je pomiwawe edenskog pada dovelo do kontamina-
cije motiva u spevu. Meutim, u uewima tog perioda, naroito u mar-
516
23
P. Slijepevi Stvarawe sveta i slika vasione u Lui mikrokozma, Zbornik
radova SAN (Institut za prouavawe kwievnosti, kwiga 2), H, 1952, 181; A. Savi-
-Rebac Wego, kabala i Filon Helenski vidici, Beograd 1966, 141.
24
S ovim je povezano i ve primeeno (M. Pavlovi, V. Jeroti) odsustvo Eve iz
speva. U patrijarhalnoj kulturi kojom je Wego okruen teko je zamisliti ideje o an-
droginiji, Sofiji i sline iz gnostiko-teozofskog repertoara. Ipak, Eva se javqa tek
nakon pada. U pitawu moe biti daleki odjek gubqewa prvobitne androginije posle pada,
ali i jednostavno to to tek od tih stihova Wego sledi starozavetnu priu.
25
Faivre L'sotrisme, 9.
26
Viatte 1, 37.
27
Faivre L'sotrisme, 10; 35; 37.
28
V. Bogolybov N. I. Novikov i ego vrem, Moskva 1916, 141142.
29
Le Forestier, 906.
30
Faivre Access, 81.
tinizmu, pomiwu se dva pada Adamova prvi u nekom preegzistentnom
stawu, drugi potom u rajskom vrtu, kako je opisan u Kwizi postawa.
31
Tek nakon prvog pada je naa dua zatoena u materiji, tek tada Adam
postaje materijalan. Sem kod Sen-Martena ideja sukcesivnih padova ja-
vqa se i kod drugih teozofa tog doba (Ditoa-Mambrini, Samuel Rihter,
Bader).
32
Preegzistentni Adam je kod Wegoa aneo, duh. Spekulacije o
proslavqenom" telu, saiwenom od suptilne materije, kakve postoje u
kabali i kod hrianskih iluminata (Bader, Sen-Marten), ali i u
pravoslavnoj teologiji, kod Wegoa nisu prisutne, tako da i tu odstu-
pa od tradicionalne zamisli Adama Kadmona.
Adam kao aneo je isto to i Satana; tako su i u teozofijama i o-
vek i aneli emanirani, ne stvoreni. Inae, oko 1750, u teozofskim
uewima, najvie onima zasnovanim na Bemeu, ali ne samo u wima, po-
reklo zla se tumai prvenstveno kroz Lucifera. Od 1750. mit o Luci-
feru se iri u svim obrazovanim sredinama."
33
I neki opti doivqaj sveta i oveka u spevu ima paralela u sa-
vremenim tokovima ideja. Wegoev doivqaj kosmosa kao zatvora i
qudskog tela kao blatne tjelesine" moe se odrediti kao gnostiki.
34
Ali, pored nesumwivih paralela sa starim gnostikim uewima i neo-
manihejskim pokretima, moe se videti da takav doivqaj sveta u ovoj
epohi nije usamqen. Govorei o svetu, Sen-Marten koristi isti gno-
stiki imaginarijum kao i Wego. Tamnica, zatvor, san, okovi mate-
rije su neki od teozofovih najeih izraza, a poreklom su iz gnosti-
cizma. Cela priroda je ogromna tamnica, za oveka baenog u krug ilu-
zija", ali i za zvezde, elemente, svetlost. Kod Ivana Lopuhina se tako-
e nalazi slika tela kao tamnice plemenitijih elemenata.
35
Za Jung-
-tilinga dua je prognana u ovaj tuni zatvor, telesnu tamnicu".
36
Po Ekartshauzenu Adam je pre pada bio sastavqen od 3/4 svetla i 1/4
materije da bi se posle pada odnos promenio.
37
Posle pada nas je oba-
vila gruba materija, zatoeni smo u okovima od krvi i mesa, u propa-
dqivoj stvari (Oblak nad svetilitem).
Ovo nas dovodi do ireg problema kontinuiteta gnostikih slika
i ideja u evropskoj kulturi, naroito u ezoterinim pokretima. Ta tema
zahteva posebnu obradu, tako da neka samo bude napomenuto da paralele
Wegoa i bogumilstva mogu da se sagledaju u tom irem okviru podzem-
nog nastavqawa gnosticizma. Prisustvo tih elemenata u iluminatskim
uewima nije sporno. Kod Paskvalija je pronaena slinost sa gno-
517
31
Faivre L'sotrisme, 36.
32
Faivre L'sotrisme, 36; 72; 114.
33
Faivre L'sotrisme, 56; Rolf Christian Zimmermann Das Weltbild des jungen
Goethe. Studien zur hermetischen Tradition des deuschen 18. Jahrhunderts, Mnchen 1969,
131133.
34
Za slinost Wegoevih slika sa gnostikim vid. M. Lompar Lua mikrokozma
i pitawe o dui u: Lua mikrokozma, Beograd 2002, 1618.
35
Faivre Access, 139.
36
Jung-Stilling, 55 Thesen zur Geisterkunde, Pfullingen, s. a. teze br. 25 i 31.
37
Faivre Eckartshausen, 285.
stikim, manihejskim i katarskim temama,
38
pomiwe se gnostiko i ma-
nihejsko naslee kod Bemea. U uewima mnotva sekti i tajnih druta-
va u Evropi moe se pratiti prenoewe doktrina karakteristinih za
gnosticizam.
39
Nekad se radi i o svesnom traewu te tradicije: reci-
mo, pojedini masoni tog doba se, u svom sinkretizmu, pored ostalih
tradicija pozivaju i na gnosticizam, na Vasilida, na manihejstvo.
40
Ka-
toliki polemiari koriste iste slinosti. Istaknuti antimasonski
autor opat Barijel, iji se uticaj osea i danas u konspirolokoj lite-
raturi, masone smatra nastavqaima manihejaca i albiana a martini-
ste sledbenicima gnostika Karpokrata; no, i Kondorse govori o ire-
wu manihejstva u tajnim drutvima.
41
Takve optube delom nisu tane
(uostalom, pitawe je ta su sve protivnici podrazumevali pod mani-
hejstvom), ali se oseala odreena srodnost savremenih ezoteriara sa
drevnim jereticima. U ovakvim objawewima martinizma i drugih teo-
zofskih strujawa posebno su vana poreewa sa manihejstvom i sred-
wevekovnim neognostikim pokretima. Slinost Lue sa bogumilstvom
bi tako dola od Wegou savremenih strujawa, koja se nastavqaju na
manihejsku tradiciju. Tako se u tim strujawima koja prenose starija
uewa moe uoiti i posrednika uloga.
Za ilustraciju obima i trajnosti fenomena gnosticizma navee-
mo samo jednu daleku orijentalnu paralelu Lui. I danas u Siriji i
Turskoj postoji sekta nusairita po ijem uewu su qudi pre stvarawa
sveta bili svetlo oko Boga. Posle pobune su pali u svet materije gde su
se ovaplotili kao qudska bia.
42
(U verovawima jo uvek postojee gno-
stike sekte mandejaca u Iraku i Iranu, koje pomiwe i Anica Sa-
vi-Rebac, takoe postoje odreene slinosti sa Wegoevim delom
npr, nebeski Adam zatvoren u materijalnom telu).
43
Nesumwivo gno-
stiko poreklo ove predstave nas samo podsea na irinu okvira u ko-
jima moemo posmatrati Luu; ali, ovaj rad je okrenut ka uim okvi-
rima.
U tadawim strujawima ima, meutim, i polemike sa manihejstvom
te se (donekle kontradiktorno) odbija ideja da je materija zla (npr, kod
Badera ali i Sen-Martena, Ekartshauzena).
44
Sen-Marten ponegde ak
518
38
U tome se slae veina prouavalaca (Frank, Amadu, Forestje, Fevr, Frik).
Vid. npr., Forestier, 292; 297 (jasan eho manihejskih i gnostikih doktrina"); 795. Viler-
moz organizuje posveenike u dva reda, poput katara (527). Jedan od retkih koji odbija
gnostike i kabalistike tragove u martinizmu je rani prouavalac Mater (M. Matter
Saint-Martin. Le philosophe inconnu, Paris 1862, 11; 355356.)
39
O tome naroito: K. R. H. Frick Licht und Finsternis. Okkulte Geheimgesellschaften
bis zur Wende des 20. Jahrhunderts III, Wiesbaden 2005.
40
Saharov Masonstvo, literatura i zoterieska tradici v vek Prosveeni
Masonstvo i russka literatura H naala HH v.", Moskva 2000, 17.
41
Le Forestier, 855856.
42
Dictionnaire critique de l'soterisme. Publie sous la direction de Jean Servier, P. U. F.,
1998 (Nusayrisme).
43
Ginza (desna") 3, navod prema: Edmondo Lupieri The Mandaeans. The Last Gno-
stics, Michigan, Cambridge 2002, 187189; zatvarawe u telo nije kazna, ali je samo telo ne-
gativno oceweno.
44
Faivre Eckartshausen, 325; 356.
govori protiv pojedinanog preegzistentnog greha i smatra, ve blie
dogmi o prvorodnom grehu, da se nasleuje Adamov greh. Ima i drugih
razlika izmeu Wegoa i teozofa recimo, kod wega Adam i Satana
padaju istovremeno, dok se u veini iluminatskih teorija zadrava
uewe o prethoewu avolovog pada. Po Martinesu materijalni univer-
zum je stvoren za pale anele isto je kod Wegoa, samo to Wego
anele izjednaava sa qudskim duama (bez onih koji su do kraja ostali
sa Satanom i pali u ad). U ovom detaqu je Wego moda blii bogu-
milstvu, ali ne moe se iskquiti koriewe bogumilske teologije
(koja je moda doivqena kao deo nacionalne prolosti) za obradu op-
tije teozofske teme o ovekovom padu.
Veina prouavalaca (maus, I. Sekuli, Slijepevi) se slae
da je materija savena Wegoevom Bogu. Mada ta tema nije specifino
ezoterina, pomenimo da se i za venost materije mogu nai primeri u
tom periodu.
45
Motiv boanske iskre je star i rairen. M. Flaar ga povezuje,
kao i A. Savi-Rebac, prvenstveno sa mistikom poznog platonizma;
46
u
sredwem veku se javqa kod Majstera Ekarta, a moe se i danas sresti
kao (polu)okamewena slika. Za nas je vano prenoewe te slike u tra-
diciji o kojoj govorimo jer, i ideja unutrawe svetlosti je jedna od
optih ideja ezoterinih strujawa.
47
Prisutna je u jeretikim pokreti-
ma sredweg veka i u radikalnim protestantskim denominacijama,
48
kod
teozofa poput Paracelzusa, Vajgela, Bemea, te se kao naslee te kulture
prenela i u period o kojem govorimo. Kod Sen-Martena se javqa u nizu
pasaa wegovih spisa (Ecce homo, Le tableau naturel, L'Homme de dsir,
De l'esprit des choses, Le ministre de l'homme esprit). Nakon odvajawa od
svetlosnog centra (t. j. nakon pada) u oveku je jedna iskra ostala kao
vodi. esto se iskrom naziva upravo qudska misao, kao i kod Wegoa.
Jung-tiling qudski duh naziva boanskom iskrom.
49
Za Ekartshauzena
dua, srce (Gemth) u oveku je iskra, slika Boija, kraqevstvo nebe-
sko izgubqeno padom.
50
Po Lopuhinu i posle pada u oveku je ostala
iskra tog boanskog svetla, duha Boijeg koji je carevao do pada.
51
Kod
onovremenih masona boanska iskra u qudima se takoe poistoveuje sa
inteligecijom.
52
U jednom ruskom masonskom rukopisu stoji: ovek je
mraan ali u wemu je iskra povezana sa izvorom ivota, velikim bi-
em.
53
Mason Turgewev u jednom pismu objawava: biser o kojem govori
519
45
Faivre L'sotrisme, 49.
46
Npr. Wego i antika, Podgorica 1997, 117. Novoplatonsko predawe i izvori Lue
Mikrokozma, Zbornik Filozofskog fakulteta, -2, Beograd 1962, 219.
47
Faivre L'sotrisme, 9.
48
Vid. N. Frye Fearful Symmetry. A Study if William Blake, Princeton University
Press, 1974, 152153. Ujedno se i kod Blejka javqa izjednaewe stvarawa sveta sa padom
(41; 125), kao i san palog primordijalnog oveka (126).
49
Jung-Stilling Szenen aus dem Geisterreich, Bietigheim 1973, 198; 223.
50
Faivre Eckartshausen, 334.
51
Bogolybov, 2078. Faivre Eckartshausen, 152.
52
Le Forestier, 193.
53
Bogolybov, 230.
Beme je isto boanstvo koje je Adam uivao pre pada, iskra boan-
stvene qubavi i mudrosti u oveku.
54
Izrazito antiprosvetiteqski Red
zlatnog ruinog krsta u svojim alhemijski orijentisanim uewima ta-
koe govori da ovek sadri iskru univerzalnog duha koja je padom po-
stala zarobqena u materiji.
55
Slika iskre, boanske, poistoveene s jedne strane s qudskim ra-
zumom, inteligencijom ili dubqim principom a s druge sa boanskom
sutinom, zapravo govori da je ovek (svojim viim delom) boanske
prirode. I tu dolazimo do jo jedne opte i kqune ideje za iluminate
tog doba, ali i za zapadnu ezoterinu (i jeretiku) tradiciju uopte:
dua je boanskog porekla, emanirana, jednaka Bogu.
56
Izgleda da i Wego prihvata ideju o boanstvenosti qudske due.
On ne govori o tome eksplicitno kao Sarajlija (Rasvit samoe drugi),
ali se moe rei da je ta ideja prisutna u spevu, prvenstveno kroz sli-
ku iskre, na ta emo se kasnije vratiti.
Na ovim primerima moemo uvideti sloenost istraivawa. Ne
osporavajui da mnoge od ovih zamisli u istoriji zapadnih ideja poti-
u zapravo od platonizma, moemo ukazati na Wegou savremen kon-
tekst u kojem takve ideje ive. Klasini filolozi prouavaoci We-
goa zapravo prate ideje iz Wegou savremenog konteksta do antike;
ak se i M. Flaar u istraivawima neposrednih Wegoevih izvora
dotie metode istorije ideja, koju prebacuje Anici Savi-Rebac.
57
Ali,
s druge strane on primeuje da platonizam, koji je u evropskoj kwiev-
nosti glavni nosilac misli o preegzistenciji", ne mora da se javi
direktno,
58
te da je platonsko predawe bilo veoma znaajno za tokove 18.
i 19. veka.
59
Ovo se podudara sa zapaawima prouavalaca okultizma u
kwievnosti, da se u iluminatskom miqeu Platon sree na svakom ko-
raku, prvenstveno zbog preegzistencije dua i androginije.
60
Neopla-
tonistike doktrine takoe nude zapawajue analogije sa ovim ilumi-
nizmom."
61
Po mausu, spoj hrianstva i uewa o preegzistenciji Wego je
mogao nai kod Origena.
62
Za uticaj Origena u zapadnoj kulturi moe se
rei isto to i za Platona. Opet ne osporavajui u smislu istorije
ideja znaaj Origena, vidimo da je spoj postojao i u Wegou bliem
vremenu i pristupanijim kulturnim i kwievnim izvorima. Uosta-
lom, sami teozofi su bili svesni slinosti. Origena pomiwe, npr. De
520
54
Aptekman The Origins of Kabbalistic Symbolism in the Poetry of Semeon Bobrov
Study Group on Eighteenth century Russia Newsletter 2003.
55
C. McIntosh The Rosicrucians. The History, Mythology and Rituals of an Occult
Order, 1987, 77. Frick Die Erleuchteten 370 (unutrawe svetlo).
56
Faivre Eckartshausen, 13. L'sotrisme, 108. Viatte 1, 37?.
57
M. Flaar Wego i antika, 7.
58
M. Flaar Topika i metaforika platonizma u Posveti Wegoeve Lue, Anali
Filozofskog fakulteta, 11, 1974, 40.
59
M. Flaar Wego i antika, 91.
60
Viatte I, 26.
61
Faivre L'sotrisme, 50.
62
A. maus Wegoeva Lua mikrokozma, Beograd 1927, 111.
Mestr u Peterburkim Veerima.
63
Remzi se u predgovoru romana brani
od slinosti sa Origenom. Savremenici sistem Ditoa-Mambrinija na-
zivaju platonistikim i origenovskim". I za Paskvalijev sistem je
ve primeeno da uewem o stvarawu materijalnog sveta kao mesta kazne
podsea na Origena.
64
(Ujedno se Paskvali poredi sa Filonom i Kli-
mentom Aleksandrijskim, dakle sa autorima koji se navode u literaturi
kao Wegoevi izvori).
Origenovske i platonistike ideje su, dakle, bile prisutne kao sa-
vremena spekulacija, ne samo kao neto to pripada prolosti i
istoriji ideja; ne samo kulturno i filozofsko naslee, te su zamisli
bile deo tadawe kulture i (u nekim krugovima) verovawa.
Nije sigurno da li je Wego pristalica origenovske apokatasta-
ze. Tumai, koji polaze sa sasvim razliitih pozicija, poput N. Veli-
mirovia i V. Pavievia,
65
smatraju da je ona prisutna u stihovima
151170 posledweg pevawa. Izgleda da ipak Wego ovde govori da e
se u prvobitno stawe vratiti samo potovaoci Boijeg zakona (156
157), dok sledbenici avola zavravaju u paklu. Propast zemqe u ogwe-
noj stihiji pomiwe se i u Poslanici apostola Petra (2. Petr. 3, 7;
10.12) tako da se ovaj deo moe posmatrati kao usklaen sa Novim zave-
tom.
ak i ako prihvatimo da je apokatastaza prisutna, opet emo uvi-
deti da se origenovski pojam moe posmatrati ire u kontekstu ideje o
ponovnom vraawu kosmosa a prvenstveno oveka u prvobitni poredak.
Martines to naziva reintegracijom, martinisti regeneracijom, Balan
palingenezom. No, gledajui i ue, u smislu Origenovog spasewa svih
qudi, pa i palih anela i Satane, primeujemo da je i takva je varijan-
ta bila rairena u hrianskoj teozofiji.
66
Ideju venih muka i ve-
nog prokletstva odbijaju engleski bemeovci (Vilijem Lo, Pordix, Xejn
Lid), tada uticajni vajcarski pastor Lafater (danas vie zapamen
po fizionomskim tumaewima karaktera), Oberlin, kao i ozef de
Mestr; u krugovima Cincendorfa i pijetista apokatastaza se iri kao
tajno uewe.
67
Uticajni ruski mason Katarininog doba Nikolaj Novikov
pred smrt polemie sa novom strujom mistike (Ekartshauzen, Jung-
-tiling) koja zastupa ideju apokatastaze (u pismu masonu Turgewevu
1804).
68
521
63
Vid. i Zimmermann, 72, o pomiwawu Origena kod Getea.
64
Zimmermann, 132.
65
N. Velimirovi Religija Wegoeva, Sabrana dela , Vaqevo 1996, 107110; V.
Pavievi Objawewa uz Luu mikrokozma u: Gorski vijenac Lua mikrokozma, Celo-
kupna dela Petra Petrovia Wegoa 3, Beograd 1981 (svi stihovi u radu se navode po
ovom izdawu) 333334 (uz naglaavawe i odreene razlike izmeu Origenovog optimizma
i Wegoevog stava da e pakao ostati).
66
Le Forestier, 460.
67
Faivre L'sotrisme, 70; 89; 94; Dictionnaire critique de l soterisme (Oetinger;
Pitisme).
68
Bogolybov, 468.
Ideja propasti preawih svetova takoe se moe nai u spekula-
cijama tog vremena. To to je poreklo traeno i u kabali i kod Bifo-
na nije protivreno kao to izgleda jer su ideje postojale u tadawim
prirodnonaunim teorijama
69
kao i u ezoterinim krugovima. Wegoe-
va vizija je vie metafizika nego prirodnonauna; takva koncepcija
se boqe uklapa u spev pa treba ukazati na mogue ezoterine paralele.
Uostalom, na epohu tog doba ne treba prenositi stav o nepomirqivosti
nauke i ezoternog interesovawe za prirodne nauke je kod mnogih teo-
zofa bilo veliko, i posmatrali su ih kao komplementarne svojim du-
hovnim spekulacijama. Prisutna je tada i ideja o unitewu sveta va-
trom kojoj su traeni antiki izvori.
U nekim uticajnim masonskim sistemima tog doba govori se o ci-
klinim unitewima zemqe. Neki masonski katihizisi uili su da e
zemqa biti unitena novim potopom.
70
U drugom masonskom sistemu se
verovalo u periodina unitewa zemqe vatrom, na svakih 7000 godi-
na.
71
Po masonskoj legendi (koja je preuzeta iz Judejskih starina Flavi-
ja Josifa
72
) svet e dva puta biti uniten jednom vodom (to je bi-
blijski potop, koji se ve desio), drugi put vatrom,
73
to nas opet vra-
a na stihove o optem poaru iz posledweg pevawa. Kod drugih ma-
sonskih autora se pomiwu svetovi stvoreni pre naega.
74
Ova uewa,
koja imaju odreenih paralela sa poezijom Wegoevog uiteqa Sarajli-
je, ne mogu se sasvim primeniti na spev, jer je Wegoeva zamisao ira
i obuhvata ceo kosmos.
75
Treba ipak istai da je i ta ira predstava
kosmikih propasti prisutna u iluminatskim uewima. Za Sen-Marte-
na, kao i za Martinesa, univerzum, ili preciznije prvobitni haos od
kojeg je svet stvoren, sastoji se od ostataka, olupina" prethodnog, bo-
qeg kosmosa. Kod Sen-Martena se javqa i ideja o periodinim unite-
wima kojima je priroda podlona, kao i o konanom unitewu sveta
ogwem (Tableau naturel, pogl. 13). Stvarawe sveta iz ostataka prethodnog
sveta se inae pomiwe jo u Kampanelinom Gradu sunca ravnopravno sa
teorijama o nastanku iz haosa i iz niega.
76
522
69
Vid. i N. Jankovi Wegoeve misli o vasioni, Stvarawe, 1952, , 3, 144 o
mnotvu svetova. Npr. Duan Puhalo odbija kabalistike uticaje i ukazuje na Kivijea
kao na izvor i Wegou i Bajronu; ali ponavqamo da naune i ezoterine ideje nisu bile
toliko suprotstavqene. J. Richer Nerval. Exprience et cration, Paris 1970, 388389;
474476.
70
J. Richer Nerval, 388389.
71
Npr. sistem Klermonta i pastor Roza prema: Le Forestier, 92; Frick Die Erle-
uchteten, 218.
72
Po Vuksanovom popisu jedan primerak na ruskoslovenskom se nalazio u biblio-
teci Petra Prvog.
73
Albert G. Mackey Povijest slobodnog zidarstva, Zagreb 2005, 5560. K. R. H. Frick
Licht und Finsternis. Okkulte Geheimgesellschaften bis zur Ewende des 20. Jahrhunderts I,
Wiesbaden 2005, 326.
74
Mackey, 160.
75
A. Savi-Rebac Wego, kabala i Filon, 138139.
76
Za slinost nekih stihova Gorskog vijenca sa Kampanelinom poezijom A. Sa-
vi-Rebac Wego, kabala i Filon, 132.
Vidimo da se i haos, blizak temi propasti svetova i crne materi-
je, pomiwe u tim predawima. Pored martinista, o haosu govore i drugi
iluminati (Lopuhin, Samuel Rihter, Sen-or de Marse),
77
masoni
78
i rozenkrojceri.
79
Kao i kod Wegoa, to je esto odstupawe od predsta-
ve stvarawa iz niega.
Pomiwana uewa utiu i na pisce predromantizma i romantizma
kroz teme preegzistencije, silaska due u telo, pada oveka i anela na
zemqu.
80
Ovde posebno mesto zasluuju paralele sa Igoom.
Slinost Wegoeve poezije sa Igoovom dolazi, kako je ve prime-
eno, od istih uticaja i istih izvora. Deni Sora i Savieva su pret-
postavqali da je taj izvor kabala. Ali, moda bi pre trebalo ukazati na
teozofiju perioda o kojem govorimo. Neki Igoovi stihovi takoe se
tiu preegzistencije. U dnevniku Igo govori da ovek ispata greh ko-
ji je poinio u prethodnom svetu a koji je zaboravio.
81
Ista tema se ja-
vqa u Kontemplacijama":
Ce corps qui, cre par ta faute premire,
Ayant rejet Dieu, rsiste la lumire
(Ce qui dit la bouche d l ombre)
* * *
Avant d'tre sur cette terre
Il sens que jadis j'ai plan;
J'etais l'archange solitaire,
Et mon mahleur, c'est d'tre n
(A celle qui est voilee)
Upravo se ovakva mesta kod Igoa objawavaju uticajem tadawih
teozofa, u prvom redu Balana.
82
U okviru ezoterinih strujawa treba posebno izdvojiti mesmeri-
zam.
83
Pomiwawe mesmerizma danas esto izaziva predstavu o nekom na-
drilekarstvu koje je nauka davno napustila, te bi povezivawe takvih
uewa sa Wegoem izgledalo moda i nedostojno". Meutim, odree-
ni izrazi speva mogu boqe da se shvate samo preko mesmerizma.
Mesmerizam (ili magnetizam, koristiemo ove nazive sinonimno)
je tada bio veoma popularan i cewen. Spisak onih koji su se zanimali
523
77
Zimmermann, 111; 130131 (na istom mestu se navodi da se kod autora hermeti-
kog usmerewa pomiwe i opta kosmogonijska tradicija po kojoj je svet nastao iz haosa);
Forestier, 906; Russka masonska pozi (k postanovke problem) Masonstvo i russka
literatura H naala HHv", Moskva, 2000, 107. Lopuhin: Haos je bio i jeste
osnovno naelo svih stvari".
78
V. I. Saharov isto, 107.
79
Frick Die Erleuchteten, 374; Zimmermann, 36.
80
B. Juden, 364; 378.
81
J. Roos, 61.
82
J. Roos, 65; 97.
za ovaj fenomen bio bi upeatqiv: lajermaher, Vilhelm fon Hum-
bolt, an Pol, Ahim fon Arnim, iler, Fihte, Igo, Mise, Dima,
atobrijan, Stendal, Konstan, Gotje, openhauer, Dikens, Karlajl,
Tekeri, Tenison, Bulver-Liton, Robert Brauning, Odojevski. Za o-
penhauera je magnetizam najznaajnije otkrie ikad uiweno", eling
ga koristi za svoj sistem. Motivi su bili razliiti od eqe da se
izlee bolesti do filozofskih tumaewa.
No, poseban znaaj imaju pisci koji su mesmerizam ugradili u svo-
je kwievno delo, poput Novalisa, Hofmana, Poa, Balzaka. Tragovi tih
uticaja se mogu pratiti i do kwievnosti 20. veka (magnetski uticaj
ipole u Mariju i maioniaru Tomasa Mana). Upravo su neki od bit-
nih motiva u wihovim delima izvedeni iz magnetskih predstava uti-
caj voqom kod Balzaka, regeneracija prirode u Novalisovom Hajnrihu.
(U srpskoj kwievnosti magnetizam parodijski prikazuje Sterija u Sim-
patiji i antipatiji).
Jedno vreme pomodan u osamnaestovekovnim salonima, naposletku
odbaen od zvanine medicine, u razliitim okultnim krugovima i
grupama mesmerizam je dobio posebnu interpretaciju. Od medicinskog
pokuaja on sve vie postaje spiritualizovan i povezan sa tadawim
teozofskim idejama. Mada se posle naune osude Mesmera krajem 18. ve-
ka interesovawe stialo, posle 1820. dolazi do oivqavawa intereso-
vawa, naroito u Francuskoj, ali sada potpuno u okultnom vidu, i u ve-
zi sa razliitim teozofskim, rozenkrojcerskim, svedenborgijanskim
uewima. Vrhunac interesovawa u Francuskoj, a i u drugim zemqama, je
period oko 1830. pa do ranog drugog Carstva.
Po mesmerizmu, sve to postoji jeste povezano. Uticaj meu bii-
ma se ostvaruje preko univerzalnog magnetnog fluida. Dok u medicin-
skim pokuajima takve orijentacije qudsko telo postaje vrsta magneta,
okultne reinterpretacije idu daqe pa uticaj povezuju sa starim idejama
opte simpatije, analogije ali i Erosa. Kao to u medicini lei, tako
e na irem planu magnetizam regenerisati prirodu, oveka, moral.
Kao primer moemo uzeti Badera: posmatrajui magnetizam kao blizak
hrianstvu, on wegove sile izleewa dovodi u vezu sa Spasiteqem.
84
Magnetizam je povezan sa problemima individualizma, egoizma i wi-
hovog prevazilaewa.
85
Magnetizerska aparatura slui buewu oveko-
vog astralnog duha, a sam taj duh slui viem svetlosnom duhu u oveku
tako nastaje vidovwatvo.
86
Uostalom, jo pre Mesmera bilo je raireno povezivawe fenome-
na elektriciteta sa odreenim teozofskim predstavama. U nemakoj te-
ozofiji s poetka 18. veka za princip ivota se smatralo da je identi-
524
83
U prikazu uticaja mesmerizma na kwievnost oslawamo se prvenstveno na studi-
ju Marije Tatar Maria M. Tatar Spellbound. Studies on Mesmerism and Literature, Prince-
ton University Press, 1978.
84
F. von Baader Schriften, Leipzig 1921, 7172. (ber den inneren Sinn im gegen-
satze zu den ueren Sinn).
85
Baader, 171172. (Fermenta Cognitionis).
86
Baader, 179180. (Fermenta Cognitionis).
an elektrinoj vatri; glib od kojeg je Adam stvoren ve sadri elek-
trinu vatru, t. j. duu (kurziv na). Kasniji Boiji udah daje inteli-
genciju. Svetlo prvog dana stvarawa je neka vrsta elektrine vatre, koja
urawa u materiju. Vatra oko Boijeg prestola, kako je opisana u Jezeki-
qevom viewu, zapravo je elektrina.
87
Wegoevo nazivawe due ili misli elektrinom iskrom je zasi-
gurno odreeno tada prisutnim mesmeristikim koncepcijama.
Verovatno je ovo najjasnije u pesmi Sprovod prahu Sime Milutino-
via, gde se dua jasno naziva elektrinom iskrom":
Elektrina iskra dua, koja leti lanca krugom,
dok se opet na izvoru ona vrati bistrom dugom"
U pesmi Misao inteligencija se objawava na ovaj nain:
Elektrizma plamom ti ovjeka para
Kako muwa svjetla u mranoj noi"
(Inae, Wego izjednaava elektrizam i magnetizam, kao i neki
od teozofskih mesmerista).
I po Jung-tilingu, npr., ivotna materija je slina elektri-
nom fluidu.
88
ivotiwski magnetizam neoborivo dokazuje da imamo
unutraweg oveka, duu, koja se sastoji od boanske iskre, razuma i
voqe."
89
Za Wegoa se moe rei ono to je primeeno za romantiare
da platonsku boansku iskru (pod mesmeristikim uticajem) transfor-
mie u elektrinu.
90
Otuda paralele sa nekim delima romantizma. U
Novalisovom Hajnrihu iz Ofterdingena, u simbolinoj povesti o obno-
vi sveta iskra (elektrina) skae sa usnule Freje na Erosa. Hofman u
Zlatnom upu ne samo da esto koristi slike iskri i wihovog ulaska u
qude, nego i misao naziva iskrom. U Frankentajnu Meri eli, pro-
metejski junak udovinom stvorewu ivot daje iskrom, za koju se pod-
razumeva da je elektrina. (Tema e se javiti i kasnije; kod Viqea de
l'il Adama, Edison, jedan od likova romana Nova Eva, enu-robota
oivqava iskrom, zavetawem Prometeja").
Ako samu viziju u spevu shvatimo kao ekstazu, hipnotiki san",
91
ona se moe posmatrati kao magnetska:
nekakvo me svojstvo diglo tamo,
nekakav me sveti magnet tegli"
(1, 109110)
525
87
Faivre L'sotrisme, 139140.
88
Jung-Stilling, Szenen aus dem Geisterreich, 367.
89
Jung-Stilling, 55 Thesen (teza 9, str. 2324).
90
Tatar, 270.
91
Sommeil hypnotique" S. Andjelkovi Le dualisme dans La Lumire du Microco-
sme du prince vque et pote P. P. Njegos, Slavica Occitania 16, 313; u istom radu i o ma-
sonskim uticajima.
Magnetski postupci su dovodili do vizionarstva i transa, to je
kao temu posebno koristio nemaki romantizam. Vrhovni magnetizer je
Bog, a u magnetskom transu mu se dua pribliava.
92
Magnetizmom o-
vek moe osloboditi duu i doi u kontakt sa duhovnim svetom
93
(Jung-
-tiling).
Kada se nae u nebeskom svetu dua uje glase besmrtne muzike"
I nebesnu winu armoniju,
Koja sladost blagodatnu lije;
Glas wen moju duu zabuwenu
Boestvenim treca elektrizmom"
(1, 156160)
Bog je vazduni okean
Nasijao sjajnim ostrovima
I vjena ih sveti magnetizmom
Te pogledom jedan drugog dri"
(3, 257260).
Dok se u prethodnim primerima magnetska teorija odnosila na du-
u, ovde se javqa ideja magnetskog fluida koji povezuje sve stvari. Taj
magnetizam dolazi od samog Boga. Magnetizam je trebalo da uspostavi
harmoniju, koja se i ovde pomiwe; na medicinskom nivou uspostavqawe
zdravqa; na viem nivou regeneraciju prirode i oveka. (ak i na
praktinom planu leewa Mesmer je koristio muziku; ujedno se i tajno
drutvo koje je osnovao zvalo Red harmonije"). Naravno, iza svega sto-
ji drevna pitagorejska predstava o muzici sfera.
Za poreewe se opet moe navesti mesto iz teozofske literature,
ovde sistem sveta kako je predstavqen kod Ekartshauzena. On poredi
elektricitet i magnetizam sa duevnom snagom.
94
U materijalnom svetu,
na vrhu lestvice fenomena se nalazi svetlo, ispod wega magnetski
fluid a ispod wega elektricitet.
95
Stvari su povezane lancem a fluid
je uzrok kretawa svih bia.
96
Elektrina sila proima sva tela.
97
Naveemo jo jedan primer paralela izmeu Lue i mesmeristi-
kih ideja.
Jung-tiling u svojim vizijama sveta duhova daje scenu gde se, kao
i kod Wegoa, odnos anela i due predstavqa magnetskim dodirom.
Kod Wegoa duu pesnika koja poiwe da pada aneo spasava svete-
nim magnetizmom" (1, 320). Dua
526
92
Tatar, 25.
93
Jung-Stilling, 55 Thesen, 2728.
94
K. von Eckartshausen Aufschlsse zur Magie aus geprften Erfahrungen, Mnchen
1923, 3132.
95
Eckartshausen, Aufschlsse zur Magie, 60.
96
Eckartshausen, Aufschlsse zur Magie, 74.
97
Eckartshausen, Aufschlsse zur Magie, 63.
Ustrepeta k svetena ptica
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
na kraj bjee dola padenija,
no hraniteq krila snijenijeh
svetenijem je magnetizmom spase
Sini kae ogwem stvoriteqa!
Ti si iskra za nebo stvorena"
(1, 315322)
Kod nemakog mistika, aneo takvim dodirom odbija neistu duu
nebeski izaslanik elektrinim udarom, slinim muwi", tera od se-
be duu hrianskog fariseja".
98
Kontakti u duhovnom svetu se, u oba
primera, ostvaruju magnetizmom.
Na primeru magnetizma je jo jasnija fluidnost granice izmeu
naunog i ezoterinog, kod Wegoa kao i kod cele epohe.
Slobodno zidarstvo je u vezi sa Wegoem posmatrano prvenstveno
biografski. Skretana je pawa na Wegoeve veze sa qudima koji su bi-
li slobodni zidari: uiteq francuskog om, Garibaldijev sekretar
Del Ongaro, Tomazeo, vie ruskih masona sa kojima se dopisivao, neki
transki kontakti i pre svih Milutinovi.
99
Slobodno zidarstvo je
vano kao kanal prenoewa i irewa razliitih ezoterinih doktri-
na (npr. martinizma u Rusiji). Meutim, ako se ograniimo i samo na
specifino masonske simbole i uewa, izgleda da slinost i paralelu
izmeu wih i Wegoevog speva moemo nai u prikazu Boga, simboli-
ci sunca i odnosu svetla i tame.
Mada Wegoev Bog za sebe kae da je Satanu popeo iz nita" (3,
245) u literaturi je prihvaeno da je u spevu Bog neko ko samo uoblia-
va materiju, ve postojei tamni haos tvari prevodi u svetlo i red. Bog
koji ne stvara ex nihilo nego ureuje materiju podsea na demijurga. Po-
red nesumwivih platonskih (Timaj) i gnostikih paralela, ovakvo poi-
mawe Boga kao demijurga, u to doba, nalazimo u slobodnom zidarstvu u
predstavi Velikog Graditeqa Univerzuma.
Ni V. G. U. nije tvorac iz niega", nego samo organizator, ne
stvara materiju nego je uobliava. Po tome se masonerija i razlikuje od
Boga hrianstva i drugih religija, u kojima je prisutan pojam Tvorca.
Upravo na ovakav rad Graditeqa masoni primewuju devize Fiat Lux i
Ordo ab Chao. Te devize se mogu primeniti i na Wegoevog Boga koji
527
98
Jung-Stilling, Szenen aus dem Geisterreich, 194.
99
Z. Nenezi Masoni u Jugoslaviji 17641980, Beograd 1988, 169170. M. Oben
Wego i istorija u pesnikovom delu, Beograd 1989, 176. K. Spasi Wego i Francuzi,
Zajear 1988, 2043. Slinosti meu wihovom poezijom, isti motivi i slike (kult sun-
ca, kontinuirano stvarawe Boije, predstava due, nebeski let izmeu ostalih), ideje
koje je Sarajlija mogao preneti mladom ueniku su bili predmet ispitivawa takoe (Ka-
strapeli, Hajdenrajh).
prevodi od haosa ka redu i harmoniji i od tame ka svetlu, iji e rad
biti okonan kada cela tamna materija postane svetlo.
100
Slinost masonskog Arhitekte-demijurga i Wegoevog Boga se po-
negde objawava i zajednikim poreklom iz deizma. M. Oben Wego-
a smatra deistom i upravo tu nalazi wegovu slinost sa masonerijom
(nepomiwawe Bogorodice, izuzetno retko pomiwawe Hrista).
101
Ali,
postoje i razlike izmeu mehanicistikog deizma i Wegoeve poetske
vizije, odreene kako spojem razliitih filozofskih i teozofskih te-
ma, tako i pesnikim preoblikovawem. Odreene slinosti se, pak, po-
jaavaju u svetlu masonskih deviza koje opisuju Graditeqev rad red
iz haosa" i neka bude svetlo". Upravo to nas upuuje ne samo na pore-
klo iz istih osamnaestovekovnih filozofskih ideja, nego na speci-
fino masonske predstave koje prevazilaze obian deizam.
To to ovakvo boanstvo lii i na platonskog demijurga ne mora
da iskquuje masonsku paralelu. Mogue je da se masonski pojam V. G.
U.-a razvio ne samo iz engleskog deizma nego i posrednim uticajem re-
nesansnog neoplatonizma u kojem se Bog naziva graditeqem sveta.
102
Za odnos Wegoa i slobodnog zidarstva vani su stihovi iz po-
sledweg pevawa, gde razliite religije nastale posle pada osuuje kao
idolopoklonike i izdvaja jedino poklonike sunca.
Ah kako je zemqa napuwena
S idolima svakog izroda!
O kako je lice svemogue
Mrana glupost obezobrazila!
Tame car se zli obradovao
Vide ime neba podrugano,
Vide qude e svakoj mrskosti
Sa tamjanom oltar okauju,
Vide gadne zmije, krokodile
Da bezumna sqepost oboava.
O nevini sinovi prirode,
O mudrosti prosta najsjajnija!
Do roewa sveta istinoga
Vi presretni poklonici sunca!
Vi ste vjerni nebesni sinovi,
Vas svjetila lue ivotvorne
Nose k tvorcu, luah istoniku,
Lu je sjajna bogoslovija vam,
Lu vam rtvu u nebo uvodi,
Lu vam tvorca osvjetqava duu!"
(6, 241260)
528
100
Ser Iten Tajna drutva, Beograd 1990, 75; A. Tor-Nuges Masonska ideja,
Beograd 2003, 6675; I. Mui Masonstvo u Hrvata, Zagreb 1989, 2324.
101
M. Oben, 175177.
102
Will-Erich Peuckert Geheimkulte, Hamburg 2003, 609610.
Wegoeva misao je sledea: nakon pada ovek gubi pravo znawe o
Bogu i zato se razvija idolopoklonstvo. Jedini izuzetak je potovawe
sunca. Poto je to mudrost prosta" rairena meu sinovima priro-
de", moe se rei da je to ne samo istinita religija nego i primitivna
(u smislu prvobitnosti i jednostavnosti). Kroz kult sunca se zapravo
potuje svetlo (iji je izvor Bog), a to svetlo se nalazi i u ovekovoj
dui.
Mada svetlo ima posebno mesto u Wegoevoj linoj mitologiji i
poetici, i mada je na jedan izvetaj o Parsima ukazivano kao na mogu-
i Wegoev izvor,
103
ovakav pogled na sunce ima velikih podudarnosti
sa masonskom simbolikom i shvatawem religije. Sunce ima znaajnu
ulogu u ritualima: oficir loe se poredi sa Suncem, kretawe kroz lo-
u je poput kretawa sunca, dvadeset osmi stepen kotskog obreda se
zove vitez sunca" itd. Meutim, odreene predstave masonskih autora
o religiji se jo ue poklapaju sa Wegoevima. Pokuaemo da sa-
memo wihove stavove.
Po wima, oboavawe sunca je jedna od najranijih i najprirodnijih
formi religije. Moderne kompleksne teologije su izvedene iz wega.
104
U
svakom narodu je sunce imalo kult, tavie vrhovno boanstvo je bi-
lo solarno; oboavawe sunca, prva svetska religija, postalo je dakle,
osnova za sve drevne religije.
105
Razliite religije zapravo potuju jed-
nog boga, boga sunca. Zato se u slobodnom zidarstvu i koriste tajna
imena Boga koja, izvedena iz razliitih jezika, treba da pokau da se
radi zapravo o jednoj religiji: Jahbulon (Jahve Baal On) ili ime
izraelskog kraqa Solomona, koje se rastavqa na Sol (lat.), Om (sakral-
ni slog na sanskrtu) i On.
106
Ta univerzalna religija je upravo religija
sunca. Vremenom, meutim, qudi padaju u idolatriju. (Ako je bog sunca
Oziris, u masoneriji se navodi i wegov protivnik Tifon/Set, iz
istog egipatskog mita. Tifon se likovno predstavqa kao krokodil, koji
je i kod Wegoa slika idolatrije).
Istinska prareligija, religija sunca i svetla, sauvana je u slo-
bodnom zidarstvu, te se masoni i nazivaju decom sunca" i sinovima
svetla".
107
S druge strane, to svetlo i sunce identini su sa unutra-
wim svetlom i boanskom iskrom u oveku.
108
529
103
Npr. B. Kovaevi Originalnost Lue Mikrokozma, Kwievnost, H, 1951,
242; D. Puhalo O kwievnoj vrednosti Lue mikrokozma, Stvarawe, 910, 1963, 72; ko-
mentari M. Flaara uz izdawe Lue (Beograd 1968) povodom solarne religije uopte po-
miwu i Stojkovievu Fisiku.
104
M. P. Hall The Secret Teachings of All Ages, San Francisco 1928, 4950.
105
A. Pike Morals and Dogma of the Ancient and Accepted Rite of Freemasonry, Char-
leston 1871, 591630.
106
On" se u masonskoj literaturi navodi kao ime za Ozirisa. To je takoe izvorno
egipatsko ime Heliopolisa, gde je kult sunca bio veoma jak.
107
Deca sunca" G. Steinmetz Freemasonry: Its Hidden Meaning, s. l., 1948 (chap-
ter 5). Npr. u jednoj masonskoj pesmi iz 18. veka: vrais enfants de la lumire" navod pre-
ma: Gaston Martin Mannuel d'histoire de la franc-maonnerie franaise, Paris 1934, 175.
108
Vid. od modernih masonskih autora S. krbi Fiat Lux. Eseji o Drevnom i
prihvaenom kotskom obredu slobodnog zidarstva, Beograd 2005, 47; 57; 69; 124; 128; 154;
157; 163; 187; 261.
(Kult sunca je jedno od stalnih mesta kritike kod antimasonskih
autora).
Iako bi se mogla staviti metodoloka primedba da citiramo ma-
sonske autore koji piu posle Wegoa, moemo napomenuti da, mada je
i masonerija podlona promenama kroz vreme, za odreenu simboliku
moemo pretpostaviti kontinuitet. Uostalom, i poetkom 19. veka na-
lazimo solarnu simboliku, recimo tumaewe Hirama kao sunca koje za-
lazi i vaskrsava.
109
Sama predstava prvobitne iste monoteistike religije, koja se
vremenom izopaava u idolopoklonstvo, nije specifino ni masonska
pa ni ezoterina. I hrianstvo ui o monoteizmu kao o prvobitnoj
pravoj religiji i kasnijim nastancima mnogobotva. Ali, kod Wegoa,
kao i kod masona, nalazimo povezivawe te religije sa suncem, svetlo-
u koja je identina unutrawoj svetlosti. Dok su u hrianstvu si-
novi Izraela jedini sauvali prvobitnu religiju, kod Wegoa i u slo-
bodnom zidarstvu su to poklonici sunca. Odreena mogunost pravo-
vernog tumaewa je shvatawe da je religija sinova sunca neka vrsta je-
vaneqske pripreme" (preparatio evangelica), to se povezuje sa kasnijom
pojavom Hrista, koji se naziva biblijskim prorokim imenom Sunce
pravde".
Postoji i slinost navedenog odeqka sa idejama o prirodnoj re-
ligiji". Religija koja postoji u qudskim duama, kod sinova priro-
de", a suprotstavqena je idolatriji", poklapa se sa pojmom prirodne
teologije", koja je bila veoma prisutna u slobodnom zidarstvu osamnae-
stog veka. U tim krugovima se ujedno za predstavqawe prirodne, noa-
hitske" vere koristi slika sunca.
110
Svetlo i tama koji su tako znaajni za Wegoev spev imaju veliku
ulogu i u masonskoj simbolici. Naravno, simbolika svetla je tako op-
ta i rairena,
111
arhetipska, da se teko moe svesti na jedan izvor.
U slobodnom zidarstvu se najee govori upravo o borbi svetla i
tame, o napredovawu ka svetlu; mozaini crno-beli pod odraava tu
borbu; inicijacija je put od tame ka svetlu i naziva se primawem sve-
tla; preminuli brat se preselio na veni istok itd. Pored prvenstve-
no platonskih izvora mistinog svetla, u literaturi je skretana pawa
uzgred i na masonsko-rozenkrojcerske.
112
530
109
Vid. J. Boucher La Symbolique Maonique, Paris 1980, 280. J. Palou La
Franc-maonnerie, Paris 1964, 121; S. Iten, 72.
110
Patrick Ngrier L'cletisme maonnique, Paris 2003, 132 (kao to planete krue
oko sunca, tako se oko ove religije mogu sloiti svi qudi).
111
Vid. M. Elijade Doivqaj mistine svetlosti, Mefistofeles i androgin",
aak 1996, naroito o unutrawem svetlu. Ipak, M. Flaar je odbacio tvrdwu Isidore
Sekuli o rairenosti svetlosne simbolike (Wego i antika, 217218) da bi naao
ui izvor u neoplatonizmu. Kada je kasnije razmatrao spev Semjona Bobrova proirio je
svoj stav i govorio o manihejsko-kabalistikoj simbolici svetla. Meutim, Bobrov je,
kao to emo videti, bio mason i simbolika svetla je kod wega izvedena iz slobodnog
zidarstva i tadawe teozofije.
112
Pismo Hansa Lajzeganga A. Savi-Rebac u: T. Beki Anica Savi-Rebac i wen
nemaki prevod Wegoeve Lue mikrokozma u: D. Zlii Anica Savi-Rebac i Wego-
Pojedini stihovi takoe imaju paralele u ruskoj masonskoj poeziji
18. veka. U razmatrawima veza Wegoa sa ruskom poezijom M. Flaar
istie veze Lue sa Vladimirom masona Heraskova.
113
Svetlo i mrak u
Vladimiru se u novijim radovima objawavaju upravo masonskom simbo-
likom.
114
Redu su, pomenimo i to, pripadali i drugi pesnici klasici-
zma koje je Wego itao, poput ikova i Sumarokova.
Neke od tipino masonskih slika i formula te poezije su dizawe
zavese, sunana lua, udaqavawe mraka od oiju, prestupawe praga, sve-
tlo s istoka, hram asti.
115
Ovome su bliski irazi iz Wegoevih sti-
hova gde se pomiwu sunane lue (Posveta, 135136; 1, 112113; 6, 207)
a jo vie odeqak:
Istrgni se, iskro boestvena,
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
skini mene s oiju mojijeh
neprozranu smrtnosti zavjesu,
tupe moje otrgni poglede
. . . . . . . . . . . . . . . . .
uvedi ih u poqa blaena,
u tvorewem osvetanom hramu
(1, 6170).
Upravo se iz obreda inicijacije u rusku masonsku poeziju preuzi-
maju slike ulaska u hram i skidawa poveza sa oiju (npr. kod Heraskova,
s kojim je Wego ve poreen).
Jo je ee kod Wegoa pomiwawe slepila.
Misli svih mudraca nisu nita
do kroz mrake edno tumarawe
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
do pogleda s mrakom ugaena"
(Posveta, 6870)
svi svjetovi bez oih su mrani"
(1, 168)
Satanin um je slep (4, 36), zloba pobuwenika je opojena sqepo-
om" (5, 41), slepi su im slavoqubqe (5, 92) i jarost (5, 151). Nakon pa-
531
eva Lua mikrokozma", Novi Sad 1986, 4950, pri emu se napomiwe da je kod wih to
bilo esto u naopako shvaenom vidu".
113
M. Flaar Svetlost kao terminus technicus. O srediwoj metafori Lue Mi-
krokozma, Lua , 1, 1984, Niki, 116; Tradicionalne teme Lue i novije vizionarsko i
metafiziko pesnitvo, Zbornik Filozofskog fakulteta, H-1, 1967, Wego i antika,
159174.
114
V. I. Saharov, Russka masonska pozi (k postanovke problem), 104.
115
A. V. Pozdneev Rannie masonskie pesni, Scando-Slavica, tomus VIII, MCMLXII,
Copenhagen 1962, 61; V. I. Saharov Russka masonska pozi (k postanovke problem),
111.
da, qudima e oi biti zaslepqene Satanom 86, 126) pa e osl'jepqe-
ni" stvarati idole (6, 131132); dolazak Hrista e osvetliti pomra-
ene umove" (6, 150). No i pusto su slijepe vladalice" (4, 144).
Upravo je u ruskoj masonskoj poeziji est lik slepca, kao i izraz
slepotstvuyi razum".
116
Povezan je sa simbolikom svetla i mraka, t.
j. predstavqa stawe neznawa od kojeg inicijacijom treba prei ka sve-
tlu i znawu.
Naravno, pitawe da li se kod ovih formula radi o indirektnom
preuzimawu masonske simbolike preko ruske poezije ili o direktnom
ukquivawu inicijacijskog sloja nemogue je reiti bez detaqnijih
biografskih podataka o Wegoevim vezama sa masonima.
Pitawe starine odreenih slika opet nas vraa kontinuitetu i
prenoewu. Zavesa smrtnosti", na primer, u opisu uzlaska due, ta-
koe je povezana sa gnosticizmom i wegovim nasleem. (up. nazivawe
tela odedom, haqinom kod gnostika).
117
*
* *
U ovom pregledu ezoterinog konteksta Wegoevog dela nemogue je
zaobii kabalu zbog wenog mesta u literaturi o Lui. Otkako je A. Sa-
vi-Rebac postavila tu tezu, prouavaoci orijentisani ka ovakvom pri-
stupu Wegou morali su da se dotaknu i kabale, ponekad i kritiki
(Puhalo, Flaar).
118
Ovde nije loe podsetiti se Genonovog stava da se o uticajima
kabale moe govoriti samo kada se radi o preciznim detaqima, a ne o
slinostima koje postoje izmeu svih inicijacijskih tradicija",
119
sta-
va koji je prihvatqiv i ako se tradicija ne uzima u specifino geno-
novskom znaewu.
Neke od kqunih tema Lue zaista se sreu i u kabalistikoj tra-
diciji. Preegzistencija dua je jedna od osnovnih tema Zohara, a javqa
se i drugde u kabalistikoj tradiciji.
120
Ali, postoji jedna velika raz-
lika izmeu pretpostojawa due u kabali i kod Wegoa. Za kabalu spu-
532
116
L. I. Sazonova Perevodno roman v kruge masonskogo teni, Masonstvo i
russka literatura H naala HHv", 46.
117
Komparativan pristup se moe i daqe proiriti i mewati ako znamo da se
skidawe poveza s oiju javqa jo u Upaniadama (handogja-upaniad, 6, 14, 12).
118
M. Flaar Wego i antika, 246; 148152 polemika sa idejama o kabali-
stikim uticajima; ali, za sliku mostova doputa paralelu sa Merkava mistikom (Wego
i antika, 152) a za stubove svetlosti ak i Zohar (Novoplatonsko predawe 21). Takoe,
napomiwe da se i u hermetizmu javqa pad prvobitnog oveka u materiju (Izvori Wegoevog
poznavawa platoniarskih mitova i poznoantikih filosofskih teologema; Wego i anti-
ka, 145). Ovde ne treba posebno podseati koliki je bio uticaj hermetikih tekstova na
formirawe evropskog ezoterizma. O samom hermetizmu: A. J. Festugire L'Hermetisme,
Lund 1948, kao i Edna Bani-Pajni Smisao i znaewe Hermesove objave, Zagreb 1989.
119
Gunon tudes sur la franc-maonnerie et le compagnonnage, 137.
120
Za preegzistenciju dua u kabali: E. Bischof Die Kabbalah, Leipzig 1923, 41;
107108. E. Mller Histoire de la mystique juive, 44; 69; 90; Zohar 2, 702 (The Wisdom of
The Zohar 13), Oxford University Press, 1989.
tawe preegzistentne due u telo nije pad i kazna. Kod kabalista nema
katarskog (i bogumilskog) uewa o duama kao palim duhovima.
121
We-
go se svojom koncepcijom nastavqa na tradiciju platonizma, gnosti-
cizma, manihejstva i neomanihejskih pokreta. Postoje, dodue, neki de-
lovi Zohara gde dua moli Boga da je ne aqe dole,
122
ali to je daleko
od Wegoeve ideje.
U kasnijoj kabali, lurijanskoj (po Isaku Luriji), postoje koncep-
cije koje su bliske Wegoevima, prvenstveno predstava qudskih dua
kao iskri palih u materiju, u smrtnu prainu". U lurijanskoj kabali
se javqa negativno ocewen gubitak preegzistentnog stawa, neka vrsta
preegzistentnog grehopada.
123
Po Luriji (ija je teozofija ovde veoma
uproeno prikazana) u kosmikoj drami stvarawa dolazi do lomqewa
sudova" koji sadre boansko svetlo. U materiju padaju iskre, koje su
zapravo qudske due. Jedan deo iskri pao je u primordijalni pro-
stor", te je vremenom od wih nastala druga strana" (naziv za demon-
sko, mrano carstvo). Poput Zohara, i Lurija u predstavqawu ove dok-
trine koristi biblijski izvetaj o edomskim kraqevima. Zbog pada
Adama (kao primordijalnog oveka koji sadri sve qudske due) iskre
su zarobqene; umesto duhovnog javqa se grubo materijalno telo.
Dakle, i po kabali, Adam je prvobitno bio duhovno bie
124
i jo u
tom duhovnom stawu zgreio je naklonou ka drugoj strani". I poje-
dinana dua iskra moe da zgrei jo u gorwem svetu, u preegzi-
stentnom stawu opredeqewem za drugu stranu".
125
Naravno, i u predlurijanskoj kabali se javqa slika due kao bo-
anske iskre, nastale iz boanskog svetla i smetene u telo.
126
Odavde
se izvodi sledea bitna ideja da je dua po sutini boanska. Otuda
i gnostiki doivqaj due kao stranca u ovom svetu.
127
Kabalistiko tumaewe due kao emanacije Boga zasnovano je na
ezoterinim egzegezama pasusa iz Postawa gde Jahve duva u Adama dah/
duh/duu (nimat-hayyim). Time se Boiji duh zapravo prenosi u ove-
ka.
128
Na ovaj biblijski pasus podseaju stihovi iz estog pevawa, gde
Bog govori o palom oveku:
samo teke jednu iskru malu
vdohnut u mu nebesne qubavi
u wegovu zemnome ploewu,
da mu tunu i kukavu sudbu
kolikogod ona ublauje;
533
121
G. Scholem Origins of the Kabbalah, Princeton University Press, 1987, 191; 237.
122
Zohar 1, 186.
123
Bischof, 102.
124
Mller, 24; G. Scholem Les grands courants de la mystique juive, Paris 1950, 247.
125
Zohar 2, 759760.
126
Zohar 1, 232; Zohar 2, 511; 630; G. Scholem Les grandes, 257.
127
Zohar 2, 679681.
128
G. Scholem Origins, 291292. D. Saurat La religion de Victor Hugo, Paris
1929, 2829.
jer on opet, ako i zabuwen,
sveer umno ostaje tvorewe
i car zemqe, iako u ropstvu."
(8490)
U literaturi se navodilo i da Wego duu smatra boanskom
129
kao i da je ne izjednaava sa Bogom.
130
Boansku iskru Bog je udahnuo u
oveka po wegovom padu (a u Bibliji po wegovom stvarawu to je u spe-
vu izjednaeno). Slika koju Wego koristi boanski dah javqa se
i u kabali za pokazivawe boanstvenosti due. Ali, poto se pored
ovih stihova, i na drugim mestima dela javqa slika iskre, boanskog
porekla, elektrine" prirode, navedeni odlomak moemo smatrati sa-
mo dopunom opte ideje.
to se tie teme propasti preawih svetova, napomenimo da je
ona povezana sa carstvom mraka. A. Savi-Rebac kao kabalistike navo-
di upravo te dve teme, ali ih ne dovodi u vezu. Meutim, veza postoji
i kod Wegoa i u kabali. Kod Wegoa stoji da carstvo mraka potie
od prethodno razorenih svetova. Opisujui mrano carstvo Bog govori
o nepowatnom" broju svetova zakopanim pod oblacima haosa u nedrima
mraka (3, 5055); isto pomiwu i aneli (3, 60105; 137139). Ista se
tema nalazi u Zoharu ostaci svetova su izvor zla, druga strana", si-
tra ahara.
Prethodne emanacije, za koje se koriste nazivi kraqeva ili prea-
wih svetova Bog je unitio; olupine" su ostale u tami van boan-
skog sistema" od wih je stvorena druga strana"
131
podruje mra-
ka, demonskih stvorewa i kawavawa. Zlo je u kabali poistoveeno
upravo sa tamnim podrujem (to je ideja gnostikog porekla),
132
odno-
sno sa ostacima unitenog prethodnog sveta.
133
Ti svetovi se nazivaju
kraqevima", to je izvedeno iz tumaewa liste edomskih kraqeva (Po-
stawe, 36, 31), koji su bili protivnici Izraela.
134
Stvarawe sadaweg
sveta je iewe od ostataka prethodnih,
135
to podsea na Wegoevog
Boga koji tamnu materiju i ostatke prethodnih nebesa" prevodi u sve-
tlo.
Postoji ovde jo jedna slinost, na nivou izraza. Kao to se u ka-
bali za preawe svetove koristi slika edomskih kraqeva, i u Lui je
preegzistencija svetova povezana sa slikom vladara anela, svakog na
svom prestolu (u Sataninoj verziji). Kao da je alegorijska slika edom-
skih kraqeva posluila Wegou za razvijawe prie o pobuwenim nebe-
skim vladarima. Ako jeste poreklom iz kabale, ova alegorijska slika je
534
129
N. Banaevi Wego o pesniku, Srpski kwievni glasnik, 1925, H, 549.
130
Tomovi Filosofsko-bogoslovski pojmovnik Wegoevog djela, Podgorica 1995,
9697.
131
Zohar 2, 458.
132
G. Scholem Les grandes, 252; 254.
133
G. Scholem Les grandes, 255256.
134
Zohar 1, 276.
135
Mller, 83.
kod Wegoa izgubila alegorinost, postala konkretnija, i upravo time
boqe uklopqena u spev.
Opet se ipak moramo dotai pitawa moguih izvora. A. Savi-Re-
bac navodi mogunost da je Sima Milutinovi u Vidinu mogao upozna-
ti nekog rabina iz Soluna i kabalistike teme kasnije preneti ueni-
ku.
136
Za ovakvu pretpostavku nemamo nikakvih dokaza, ali moemo poku-
ati da rekonstruiemo nekakav Sarajlijin kontakt sa kabalistima.
Sledbenici lurijanske kabale su bili i abatijanci, potovaoci la-
nog mesije abataja Cvija, koji je u 17. veku uzbudio jevrejski svet. Po
gnostikoj teologiji abatijanaca Mesija je doao da sakupi rasute
iskre. abatajev prelazak na islam nije otpadnitvo nego jo dubqe
sputawe u carstvo mraka. Prisutni i na Balkanu (naroito u Solunu;
sam abataj je umro u Ulciwu a wegov prorok Natan u Skopju), mnogi
wegovi sledbenici prelaze na islam, nastavqajui u potaji da neguju
svoju verziju lurijanske kabale i kult svog mesije. Tako su postojali do
20. veka. Meu tim preobraenicima postojale su veze sa jeretikim
dervikim redom bektaija,
37
takoe rairenim na Balkanu, a bekta-
ije su opet bili aktivni u turskim masonskim loama. U tom prepli-
tawu razliitih jeretikih i ezoterinih uewa otvorena je mogunost
da je Milutinovi u nekom od svojih masonskih i turskih kontakata
mogao da se upozna sa mitologemom o padu iskri u materiju ili o pre-
awim svetovima. Ali, ini nam se da nema potrebe za tako kompli-
kovanom, indirektnom i nategnutom genealogijom ideje. Ni za tezu da je
Wego kabalistika uewa upoznao usmenim putem u kontaktu sa jevrej-
skim svetom primorja ili Italije
138
isto nemamo dovoqno podataka.
Kao to smo ve videli, sve te navedene ideje iskra, preegzi-
stencija, pad u materiju, preawi svetovi bile su prisutne krajem
18. i poetkom 19. veka u evropskom ezoterizmu i teozofiji. Ako neke
od wih i jesu kabalistikog porekla, put do Wegoa je verovatno bio
indirektan.
Takoe, kabala je jo od vremena renesansnih naunika poput Pika
dela Mirandole ili Rojhlina izala iz okvira jevrejskog ezoterizma i
poela da se iri meu evropskim teozofima. Nastaje hrianska ka-
bala, kabalistike ideje se spajaju sa mnogim platonistikim, herme-
tikim, alhemijskim, mesmeristikim. U 17. veku kabala se najvie
iri preko obimne kwige Cabbala denudata Knora fon Rozenrota, koja
sadri i delove Zohara i uewa Lurije.
139
U 18. veku postoji niz teksto-
va o kabali hrianskih teozofa.
140
(O popularnosti i privlanosti
535
136
Slijepevi ukazuje na mogue prusustvo kabale u Splitu, ali dodaje da se We-
go razlikuje pod kabalista etiri teme o Lui, Glasnik SAN, , 1, Beograd 1950,
151152. I Savieva pomiwe dalmatinske jevrejske zajednice Wego 132.
137
Scholem The Messianic Idea in Judaism, New York 1971, 150.
138
A. Savi-Rebac Wego, kabala i Filon, 150.
139
Frick Die Erleuchteten, 325328.
140
W. C. Kriegsmann Specimen antiquitatum hebraicarum ex Libro Sohar, Dresden
1751; Die wahre und richtige Cabalah, Frankfurt 1774; J. G. Stoll Etwas zur richtigen Beurt-
heilung der Theosophie, Cabala, Magie, Lepizig 1786; J. F. Kleuker Ueber die natur und den
Ursprung der Emanationslehre bei den kabbalisten, Riga 1786, F. J. Molitor Theosophie der
pojma kabala" govori dovoqno i to da je Ruer Bokovi napisao Ka-
balu za predviawe pobednikih brojeva na venecijanskoj lutriji).
141
Sve
ovo pokazuje da sam pojam kabale tada nije bio ni sakriven, ni nepoznat
niti ogranien samo na jevrejske krugove u kojima je kabala nastala. Do-
due, u mnogim takvim delima kabala se pomiwe u naslovu, kao neka
vrsta pomodne ezoterine oznake, a sama sadrina sa kabalom esto ne-
ma mnogo veze nego se bavi drugim uewima, poput alhemije, npr. Ali, u
mnogima je dolo i do prenoewa izvornih tema kabale. U osamnae-
stom veku takvu ulogu je delimino imalo delo Opus mago-cabalisticum et
theosophicum Georga fon Velinga. Veling unosi elemente lurijanske ka-
bale razbijawe vaza i pad arhetipskog svetla.
142
Ovo delo, jedan od
izvora Geteovog Fausta, na junoslovenskom prostoru je bilo vano u
loama sistema grofa Drakovia.
143
Od pristupanosti samog pojma kabale mnogo je vanije napomenu-
ti da su mnogi elementi kabale takoe poev od renesanse inkor-
porirani u zapadne teozofske sisteme (pri emu wihovo poreklo mno-
gim adeptima nije moralo biti poznato). Upravo teme Adama Kadmona,
specifine interpretacije Postawa, karakteristine numeroloke i
slovne kombinacije potiu iz kabale. Ovde emo podsetiti samo na
martinizam, za koji se mnogi slau da velik deo svojih ideja izvodi iz
kabale (prvobitni Adam, reintegracija, emanacionizam).
144
Dakle, verovatnije je da je Wego kabalu upoznao kao i najvei deo
obrazovanih qudi tog doba indirektno, preko ezoterino-teozofskih
interpretacija. tavie, u doba kada Wego pie Luu i to polako
postaje prolost kabala postaje deo akademskih izuavawa; (npr. stu-
dija o kabali Adolfa Franka pojavie se 1843).
Na dubqem nivou se postavqa pitawe slinosti Lue i lurijanske
kabale koje se tie gnostikih slika. Takve slike se sreu i kod drugih
navedenih uewa, kao i kod sredwevekovnih dualistikih pokreta sa
kojima je spev povezivan. U kabali, kako je primetio olem, oivqa-
vaju mitske slike unutar judaizma, i to slike gnostikog tipa.
145
Kao
gnostike on izdvaja ideje o zlu kao odvojenoj stvarnosti, samopostoje-
em tamnom prostoru i sliku iskri palih u materiju. Zbog slinosti i
sa drugim pokretima to je pitawe kontinuiteta gnostike mitologije u
zapadnoj kulturi, o kojem smo ve govorili, ili psiholoko pitawe
gnostikog mentaliteta ako ne i pojave arhetipskih slika.
Ovde se moemo jo jednom dotai odnosa Lue i Izgubqenog raja.
Uobiajenu paralelu izmeu dva speva jo maus je sveo na pravu meru
536
Geschichte oder uber der Tradition, Frankfurt 19271839 navod prema: Faivre L'sotri-
sme, 101. Up. i kabalistike postupke kod Ekartshauzena, npr., u citiranom delu o ma-
giji poglavqe 5051. Vid. i Zimmermann, 149150; 202.
141
Le Forestier, 65.
142
Frick Die Erleuchteten, 491492.
143
Le Forestier, 266267.
144
Najoptija pomiwawa kod: Le Forestier, 292; 915; Frick Die Erleuchteten, 607;
prva zapaawa u: Franck La philosophie mystique en France la fin du XVIIIe sicle. Saint-
-Martin et son matre Matins Pasqually, Paris 1866.
145
G. Scholem Sabbatai Zevi, 23; The Messianic Idea in Judaism, 132133.
i pokazao da ima vie razlika nego slinosti. Jedna slinost ipak
privlai pawu izmeu Wegoeve pramaterije i Miltonovog hao-
sa.
146
Preegzistentni haos kod Miltona, The womb of nature and perhaps
her grave" (, 911), objawava se u studiji Denija Soraa kao koncept
preuzet iz Zohara haos ine ostaci prethodnih svetova.
147
Ova teorija
o vezama Miltona i kabale je za svoje vreme bila neto novo. Ipak, u
kasnijoj kritici kao slaba taka teorije je navedeno to je Sora pret-
postavio Miltonov direktan kontakt sa jevrejskim ezoterizmom. Mnogo
je, meutim, verovatnije da je Milton kabalu upoznao preko wenog rene-
sansnog oblika, kakav je u Engleskoj zastupao Robert Flad,
148
i kakav je
bio rairen u Evropi, meu qudima humanistikog obrazovawa.
Upravo bi se ovo moglo istai kao polemici podlona taka u te-
zi A. Savi-Rebac. Kao i wen korespondent Sora, koji joj je i skrenuo
pawu na kabalistike elemente u Lui, i ona je pretpostavqajui di-
rektne kontakte srpskog pesnika sa moguim kabalistima u jevrejskom
drutvu tog doba, previdela teozofsku kabalu, tada mnogo pristupani-
ju.
149
Ipak, naunica je dopustila i drugu mogunost, nedovoqno razvi-
jenu da je Milutinovi u Jeni i Lajpcigu zalazio u loe mistikog
pravca, posledwe izdanke Ruinih krstova,
150
kojih je tada jo bilo u
Nemakoj, i u kojima su negovani kabalistiki, odnosno pseudokabali-
stiki elementi".
151
Upravo u ovom skretawu pawe na kabalu u savre-
menom evropskom miqeu izgleda da treba traiti kqu za podudarnosti
o kojima autorka govori.
Primeeno je da se preawi svetovi pomiwu i u Bajronovom
Kainu". Tu podudarnost Savieva objawava istim kabalistikim iz-
vorima
152
dok A. maus i D. Puhalo nalaze paralele u prirodnonau-
nim pretpostavkama. Pojava Bajronovog dramskog speva pokrenula je po-
lemiku o manihejstvu u delu, koje je autor poznavao preko renika Pjera
537
146
O Wegoevoj pramateriji i Miltonovom haosu maus, 3940.
147
Denis Saurat Milton. Man and Thinker, London 1924, 285.
148
Frensis Jejts Hermetika filozofija i elizabetansko doba, Beograd 1999,
str. 162.
149
Pored razmene ideja putem pisama Savieva je Soraove teze mogla upoznati i
preko wegove studije o Miltonu francuska verzija je objavqena 1920. a engleska (koja
se nalazi u Univerzitetskoj biblioteci) 1924. Zanimqivo je napomenuti da je Soraovo
interesovawe za okultizam izlazilo iz okvira kwievne istorije i komparatistike on
je i autor kwiga o Atlantidi i civilizacijama divova.
150
Nejasno je na koju tano organizaciju misli autorka. Za rozenkrojcere iz sedam-
naestog veka (stari rozenkrojceri") nije sigurno da li su uopte ikad postojali. U
osamnaestom veku nastaju mlai rozenkrojceri", od kojih je najpoznatiji ve pomenuti
Red zlatnog ruinog krsta, a koji je krajem istog veka prestao da postoji; takoe, na vi-
im stepenima kotske masonerije se razvija rozenkrojcerska simbolika. Ali, kao to
smo istakli, kabalistike teme su bile rairene u ezoternim miqeima, a ne ograniene
na jednu organizaciju.
151
Predgovor (Lua mikrokozma od Petra Petrovia Wegoa) u A. Savi-Rebac i
Wegoeva Lua mikrokozma", 64.
152
Ali, dodaje da joj nisu poznati blii Bajronovi izvori koji bi imali veze sa
kabalom, sem kwige Oedipus Iudaicus Vilijema Dramonda. Meutim, Dramondova studija
(izdawe: Random House, London 1996) nije kabalistika nego predstavqa pokuaj obja-
wewa starozavetnih pria astronomskim alegorijama.
Bejla. Moda bi bilo zanimqivo uporediti Bajronovu manihejsku"
koncepciju zla i Satane sa Wegoevim neomanihejstvom.
Ovo prouavawe paralela i okvira ne zalazi u Wegoevo preobli-
kovawe grae. A da sa wegovim pristupom stvari nisu jednostavne poka-
zuje primer Pitagore. Dok u svim teozofskim sistemima tog doba (kao
uostalom i ranije pa i u kasnijim okultnim pokretima) Pitagora ima
visoko mesto kao jedan od glavnih posveenika u raznim inicijacij-
skim lancima" Wego o wemu govori negativno. Ipak, sama potreba
da pomene Pitagoru ne mora biti samo dijalog sa antikom, nego i sa
svojim dobom, u kojem je Pitagora popularan u raznim ezoterinim mi-
qeima od masonskih do ak i onih neopaganskih
153
i ue direktno
neopitagorejskih (Fabr d'Olive) U nekim masonskim traktatima se kao
potovawa vredan zajedno sa Pitagorom pomiwe ak i Epikur, drugi
Wegoev tiranin due besamrtne".
154
*
* *
Ako bismo okvire u kojima razmatramo Luu mikrokozma hteli da
suzimo, te da tako pretpostavimo i izvore, trebalo bi da se okrenemo
ruskom ezoterinom miqeu s poetka 19. veka. Pored dobro poznatih
Wegoevih veza sa ruskom kwievnou, skretana je pawa i na veze i
paralele ove vrste. Jo je A. Vajan usputno u jednom prikazu pretposta-
vio da je Milutinovi mogao Wegoa da upozna sa polutajnom doktri-
nom, popularnom tada u Rusiji" te da postoje zapawujue slinosti iz-
meu Lue i ruske popularizacije sistema Jakoba Bemea".
155
Nadovezujui se na ovo zapaawe, Miel Oben, inae podozriv
prema mogunosti da je Wego upoznao razne teogonije i filozofije"
a pogotovu da je uhoeni vladika mogao biti lan neke loe u periodu
Meterniha i Nikolaja Prvog, takoe razmatra ruske veze i smatra da
pre treba gledati analogije nego izvore. Slinosti sa masonerijom na-
lazi u temama Adamove svetlosti u oveku, mikrokosmosa, preegzisten-
cije, mada o ovome ne govori opirnije.
156
Ruska kultura je imala svoju ezoterinu tradiciju. Jo u 17. veku
poiwu da se ire Bemeove ideje, preko wegovog sledbenika Kvirinusa
Kulmana, spaqenog u Moskvi zbog jeresi. U osamnaestom veku postoji
vie masonskih sistema, a naroito su uticajni oni mistiki orijen-
538
153
L. Cellier Fabre d'Olivet. Contribution a l'tude des aspects religieux du romanti-
sme, Paris 1953, 203204. posle 1800. jak talas pitagorejstva je u modi kod neopagana.
Pitagorine zlatne stihove koje Wego ita na francuskom i Fabr d'Olive koristi za svo-
je delo, zasnovano na wihovom komentarisawu (Les Vers dors de Pythagore, L'Age d'Hom-
me, Delphica, s. a.).
154
Pozdneev, 60.
155
Revue des etudes slaves 12, XIX, 1939 Chronique. Publications, 174175. Navo-
di i R. Pletweva (Slavia, H, 1938), koji kritikuje ideju o uticaju Origena; Wegoa tre-
ba posmatrati u wegovoj epohi i miqeu.
156
Oben, 175177.
tisani, u rozenkrojcerskim i martinistikim loama, pri emu se
martinizam javqa i van loa. U nemilosti kod Katarine, masoni e se
vratiti na scenu u vreme Aleksandra Prvog, sklonog mistici. Tada se
ire teozofske i iluminatske ideje, mistika pijetista i kvekera (koji
veruju u unutrawu svetlost i utiu na masone)
157
kao i konzervativi-
zam De Mestra. Pred kraj vladavine Aleksandar e promeniti stav pre-
ma iluminatima, prekinuti odnose sa Baderom i gospoom fon Kride-
ner, tajna drutva e biti zabrawena, i tako e biti zvanino i u
vreme Wegoevog bavqewa u Rusiji. Ali, duhovno naslee e ostati.
Ruski masoni 18. veka u svojoj tampariji (Tipografsko dru-
tvo") prevode i objavquju Bemea i wegove engleske sledbenike, Para-
celzusa, Molinosa, gospou Gijon, Sen-Martena, Klojkera, patristiku
literaturu (Makarije Egipatski, Palama), alhemijske autore (Kunrat),
Velinga, Vajgela, Flada, Gihtela, ak i Avestu i Bhagavad-Gitu.
158
Upra-
vo su kod moskovskih martinista bili ceweni spevovi miltonskog ti-
pa, pa Novikov tampa Mesijadu.
159
Zanima ih i Izgubqeni raj, koji po-
sebno itaju i objavquju.
160
Bilo bi zanimqivo znati da li je Wegoev
primerak ruskog prevoda Miltona poticao iz masonske tipografije.
Kasnije se javqaju i noviji mistici 30-ih godina 19. veka Ekartshau-
zena ili Jung-tilinga itaju mnogi: od episkopa do aadajeva.
161
O
rairenosti govori i to da su spisi ovih autora sili" u narod, t. j.
da su uticali na ideje ruskih sekti. Tako Ekartshauzen i Lopuhin utiu
na duhoborce a Jung-tiling na molokane.
162
Upravnik pote u Mr-
tvim duama koji nou paqivo ita Ekartshauzenov Kqu tajni je Go-
goqev karikaturalan doprinos slici popularnosti teozofije.
Te ideje su nale odraza i u ruskoj kwievnosti. Opta mesta te-
ozofije poput pada prvobitnog oveka u ovaj svet, stranstvovawa due i
wene reintegracije ujedno su opta mesta tadawe ruske masonske poe-
zije. Flaar pravi paralele i sa spevom Semjona Bobrova Tamna no
vaseqene, gde se alegorijski opisuje lutawe slepog kraqevia, odnosno
qudske due koja je zaboravila svoje boansko poreklo. Istiui da je
sutina Lue spoj ideja o preegzistenciji (koje posmatra prvenstveno
kao antiko naslee) sa biblijskom estodnevnom temom,
163
Flaar
najbliu paralelu nalazi upravo u spevu Bobrova.
164
Ali, on ne pomiwe
vanu iwenicu da je Bobrov bio mason i to je jo vanije da
539
157
A. Walicki A History of Russian Thought, Oxford 1980, 72.
158
Faivre Eckartshausen, 619; Saharov Russkoe masonstvo i ide gnosticizma,
Rossi i gnozis", Moskva 1996, 16; G. V. Vernadski Russkoe masonstvo v carstvoova-
nie Ekaterini , Sankt-Peterburg 1999, 1756.
159
Sazonova, 32.
160
V. I. Saharov, Russka masonska pozi (k postanovke problem), 83. Saharov
N. M. Karamzin i volne kameniki: istoriko-biografieskie aspekt, Masonstvo i
russka literatura H naala HHv", 148.
161
Faivre Eckartshausen, 635.
162
Fedorenko Sekt, ih vera i dela, Moskva 1965, 58; 65. Pri tome hlisti veruju
u neku vrstu preegzistencije (235). Istori russko literatur , MoskvaLeningrad
1947, 7273.
163
M. Flaar Wego i antika, 66.
164
M. Flaar Svetlost kao terminus technicus, 137.
su wegova dela cela enciklopedija slika i tema ruskog masonstva",
165
da je izrazio pogled na svet ruskog masonstva",
166
te da je spev zapravo
masonska alegorija, oblikovana pod uticajem pomenutog romana Kirova
putovawa Remzija.
167
Wegove kqune slike (slepac, kretawe ka svetlu,
pad i uzviewe oveka, harmonija sfera, no kao mesto stihijskih si-
la) su osnovne teme ordenske poezije, razraene u osamnaestom veku;
moemo ovde izdvojiti jo pomiwawe razvalina vaseqene", slino
koncepciji preawih svetova.
168
U pesmi Progulka v sumerki ili ve-
rernee nastavlenie Zoramu on govori o propasti zemqe u vatri i wenoj
obnovi, kao i vraawu drugih svetova na isti nain.
S vostoka no beit k nam s krasnmi oami;
Vozzri skvoz ten na blesk krasot e, Zoram!
Hot kroet nas ona tenistmi krlami,
No rkie ogni, kak iskr, bleut tam.
Ne iskr to mir vraayts spokono,
Kotor stolko e veliki, kak Zeml.
Kogda iz nedr oni haosa vli strono,
S teh por e tekut rez plamenn pol.
No nam sudb glast, to nekogda potonet
Droaa Zeml v playih volnah
I brenna tvar, ognem egoma, vosstonet
Da iz kor svoe izdet, sverz prah.
Uv! togda luna, kotoro lu zaemn
Po tusklom svode v no bezoblanu skolzit,
Zr sudoronu smert i vzdoh sosedki ermno,
Sama nanet bagret i dm gusto vit.
Ah! skroet, skroet tma prekrasnoe svetilo
V te same as, kogda b s nebes ono
E v mir stradui sine nispustilo!
Uel i vsem miram pogibnut sudeno?
Posto, Zoram! t l mni, to mir tak isezaet?
Ne mni! to destvuet vsevena lybov,
to grub s mira tlen sim obrazom spadaet;
Podobno feniksu na mir vozniknet vnov.
Ujedno se kod Bobrova javqa i haos, takoe kao tipino masonska
slika.
169
540
165
V. I. Saharov, Russka masonska pozi (k postanovke problem), 112.
166
Sazonova, 47.
167
Sazonova, 4445.
168
Saharov Sudb masonsko literaturi v naale 19. v. u: Masonstvo i russka
literatura H naala HHv", 232.
169
Isto.
Spoj preegzistencije i hrianstva je ostvaren upravo u hrian-
skoj teozofiji. Bobrova moemo smatrati samo jednim od adepata. Stav
da su u pitawu spevovi koji pripadaju istom predawu
170
moe se proi-
riti upravo ukazivawem da je u pitawu teozofsko, ezoterino predawe
tog doba. Kod Bobrova postoji i uticaj martinizma i kabale. Koncepci-
ja Adama Kadmona u Bobrovqevom delu, motivi iskre i svetla objawa-
vaju se kabalistikim uticajima.
171
To bi jo jednom potvrdilo sli-
nost sa kabalom, ali i indirektnost wenog prisustva.
Naveemo jo jedan primer preklapawa ideja. Kao mogu izvor
Wegoevog upoznavawa sa uewem o palim duama qudi, navedeni su
putopis kroz Indiju
172
i isti takav prikaz indijske religije kod Bo-
brova.
173
Ali, isti prikaz se javqa i u ezoterinim krugovima. Nemaki
teozof Johan Fridrih Klojker, koji je saeo i popularizovao Sen-
-Martenova uewa u delu Magikon (1784), godine 1797. objavie jedan
tekst o brahmanskoj" religiji, gde e se ponoviti teme iz Magikona
ovek je pali aneo, zatvoren u telu. To uewe pomiwe i Remzi u svom
diskursu o mitologiji (dodatku romanu). Ovakva slika indijske reli-
gije" odgovara idejama i sklonostima iluminata. (Sam Magikon e biti
prevoen u Rusiji; 1786. ga objavquje masonsko tipografsko drutvo
Novikova; 1814. e biti oglaeno esto izdawe).
174
I u Evropi iluminizam posle 1830. nestaje ali inspirie kwi-
evnost (Nerval, Balzak, Bodler).
175
Od mnogih primera naveemo
opet jedan iz ruske sredine, Wegou bliske. U prvoj etvrtini 19. veka
u ruskoj kwievnosti vlada interesovawe za masonsko naslee. Odojev-
ski, Kirejevski, Apolon Grigorjev se zato i nazivaju duhovna deca No-
vikova".
176
Tako za Odojevskog posle pada ovek nije slobodan duh. Telo
je bolest duha; boanska iskra o kojoj govore mistici, koja je posle pada
ostala u oveku i treba da omogui regeneraciju, kod Odojevskog se na-
ziva instinkt".
177
On u Ruskim noima pomiwe Sen-Martena i Paskva-
lija, u Salamandri i Silfidi koristi alhemijske motive, a u pripove-
ci Orlaka seqanka nalazi se aluzija na Adamovo dijamantsko" telo
pre pada.
Pored ruskih uticaja, ne treba zaboraviti opet ni na mogue di-
rektne francuske, naroito zato to se od stranih jezika Wego naj-
boqe snalazio u ova dva.
541
170
M. Flaar Wego i antika, 244. Sa ovim se poklapa optiji Flaarev
komparativistiki stav da su mnogi spevovi bliski Lui ne kao izvor nego zbog pripad-
nosti istom krugu predawa (155156), to je i orijentacija naeg rada. Uzgred pomeni-
mo da je, po Vuksanu, u katalogu ruskog kwiara, meu naslovima koje je Wego podvukao,
a ne znamo da li ih je i nabavio, i spev Duewka I. Bogdanovia. Ova galantna obrada
Apulejeve prie o Amoru i Psihi kod ruskog pesnika-masona takoe je odreena optim
mestom o padu due i wenoj reintegraciji.
171
Aptekman (autorka misli na lurijansku kabalu ali prenetu indirektno preko te-
ozofskih spisa).
172
N. Banaevi Oko Wegoeve Lue 4546.
173
M. Flaar Wego i antika, 234.
174
Antoine Faivre De Saint-Martin Baader: Le Magikon de Kleuker, www.philo-
sophe-inconnu.com prvi put objavqeno u: tudes Germaniques, HH, 2, 1968, 161190.
175
Dictionnaire critique de l'soterisme (Iluminisme).
176
Vernadski, 320321.
177
Walicki, 78.
to se tie mogueg neposrednog poznavawa pomenutih teozofskih
autora, poznato nam je jedino da je Wego imao u biblioteci (preci-
znije jo u biblioteci Petra Prvog) jedan Ekartshauzenov spis. To je
Codex der menschlichen Vernunft im Kleinen u prevodu Pavla Solaria
Ulog uma eloveeskega (Venecija 1808). U popisu kwiga Duan Vuksan
ovaj spis navodi kao Solariev.
178
Meutim, za nae istraivawe ovde
se ne otkriva mnogo. Ova kwiica o dravi i zakonima (koja je samo na
poetnih pedesetak strana originalna a veinom kompilacija drugih
autora
179
) ne sadri neke ezoterine teme.
180
Ali, ovaj prevod (kao i Vu-
jieve prevode Ekartshauzenovih drama) moemo priloiti kao odre-
en dokaz popularnosti teozofskog autora i u srpskoj kulturi.
Sasvim poseban pravac istraivawa bi bio praewe ovih ideja u
prolost. Iluminizam tog doba se nastavqa na ranije tokove zapadnog
ezoterizma. Recimo, kod Bemea se takoe javqa nebesko pretpostojawe
oveka i preegzistentni pad. Slijepevieva ideja o indirektnom uti-
caju Bemea
181
je mogua upravo zbog wegove popularnosti u osamnaesto-
vekovnoj teozofiji, naroito ruskoj, to je osetio i Vajan.
Na kraju moemo ponoviti: kqune teme speva su prisutne u teo-
zofskim uewima osamnaestog i poetka devetnaestog veka (preegzi-
stencija due, dua kao iskra, propast preawih svetova, haos, uni-
tewe sveta ogwem). Odreene paralele sa kabalom dolaze od prisutno-
sti istih elemenata upravo u teozofiji (u koju su mogli doi i iz kaba-
le). Slinosti sa platonizmom, origenizmom, bogumilstvom se mogu
objasniti takoe wihovim nasleem u tadawoj teozofiji, to su i sa-
vremenici oseali. Od tih uewa treba naroito podvui martinizam.
Znaaj elektrizma" i magnetizma" verovatno dolazi od mesmerizma.
Postoje i slinosti sa nekim masonskim koncepcijama, a ono je vano
i kao kanal prenoewa razliitih doktrina. Ali, te doktrine nisu
bile ograniene samo na takve krugove nego i ire prisutne u tada-
wim obrazovanim krugovima.
542
178
D. Vuksan, str. 212, br. 154.
179
Faivre Eckartshausen, 709.
180
Donekle na Wegoeve teme podsea paragraf 54 (Bogoestie): Edno mudro gosu-
darstvo udostovjereno je, da samo vseviwem suestvu, od kojega due nae proistiu,
podobaje ovaj nebesni plamen, koji due nae istiti mora da se do Tvorca podnimqu, u
nama zaizati" (osavremewena grafija).
Sa ovim se poklapa Banaevieva analiza Wegoevih predstava o pesniku i dui
(Wego o pesniku) genije je zubqa koja zasvetli, donese na zemqu odblesak svojih uspo-
mena i prostora u kome je zaeta i iz kog je proistekla, a onda se kao i ostale iskre vra-
a izvoru". Slinost ne mora doi od Ekartshauzena i usputne reenice nego obe izraa-
vaju iste ideje. Flaar (Wego i antika, 205) ukazuje na istu sliku kod Lamartina.
I kod Fenelona se nalazi ista slika, koju citira i De Mestr (Les Soires de Saint-
-Petersbourg Oeuvres compltes , 171), ali i u Remzijevom romanu (ovek je zraka svetla
koju je emaniralo Boanstvo, tom izvoru e se ovek i vratiti).
Od drugih kwiga sline vrste u biblioteci su bile i Poetische Schriften od Zacharia
W. Mogue je da se radi o Zaharijasu Verneru, koji je ne samo pesnik nego i istaknuta
linost hrianskog ezoterizma. Takoe, Le nouveau Paris pomenutog Mersijea, koji je o
martinizmu govorio u Tableau de Paris.
181
Slijepevi Stvarawe sveta
Nemanja Radulovi
ESOTERIC FRAMEWORK OF LUA MIKROKOZMA
S u m m a r y
The paper discusses the similarity between the basic ideas of Lua Mikrokozma
and the esoteric trends from the end of the 18th and the beginning of the 19th century.
Thus the epic is viewed in the context of its age. The paper specially discusses Marti-
nism (the fall of souls into matter) and Mesmerism (calling the soul an electric
spark"), and there are certain parallels with the free masonry, too. Esoteric ideas were
not limited to closed circles only, but were present in the European culture, particularly
in the Russian one, with which Njego had special ties.
543