- Porast svetske trgovine i porast medjuzavisnosti razlicitih nacionalnih ekonomija

-Razvoj medjunarodnog finansijskog trzista

-Investicije na medjunarodnom trzistu:
direktne;
portfeljne investicije


7.1.1 PORTFELJNE INVESTICIJE


-Ulaganja u finansijsku imovinu I instrumente koje su emitovali strani finansijski subjekti



7.1.2 DIREKTNE INVESTICIJE


- Strategije preduzeca na stranim trzistima:
izvoznik
licencni sporazum
zajednicko ulaganje
potpuno vlasnistvo strane filijale


7.1.3 MULTINACIONALNA KOMPANIJA


- Prelazi domace granice poslovanja I postaje mnogo kompleksnije I sa rizicnijim poslovanjem,
sve u cilju povecanja profita

- Rizici
- Kompleksnost


7.2 VALUTNI KURSEVI

- Zamena zlatnog standarda fluktuirajucim kursom nacionalnih valuta, zakon ponude I traznje






7.2.1 TRZISTA STRANIH VALUTA

- Mesto susreta ponude I traznje stranih sredstava placanja
- Delovanje arbitrazera

7.2.2 SPOT KURSEVI

-Odnose se na valutne kurseve realizovane u trenutnoj razmeni kupovne snage u razlicitim
valutama; nastaju kad domaci trgovac kupuje stranu valutu da bi likvidirao obavezu placanja
stranom dobavljacu, ili prodaju strane valute domacoj banci svog prihoda od izvoza

- Direktna kotacija
- Nedirektna kotacija


7.2.3 UNAKRSNI KURSEVI

-Postupak izracunavanja kursa neke valute pomocu kurseva druge dve valute


7.2.4 UNAPREDNI (BUDUCI) KURSEVI

Terminski poslovi ( kupovina ili prodaja strane valute sa isporukom u buducem vremenu po
sadasnjem kursu )



- Obavljaju se kao spekulativni poslovi ( kupovina/prodaja usled predvidjanja pada/skoka kursa )
ili kao poslovi kojima se zeli osigurati od promene valutne vrednosti u buducnosti


7.3 IZLOZENOST VALUTNOM RIZIKU

- Valutni rizik opasnost od buducih promena kursa neke valute

Tri su tipicne situacije izlozenosti preduzeca valutnom riziku:
1. (7.3.1) Ekonomska izlozenost
2. (7.3.2) Transakcijska izlozenost
3. (7.3.3) Translacijska izlozenost


- Ekonomska izlozenost se odnosi na zavisnost ekonomske vrednosti kompanije o promenama
valutnih kurseva; posebno se odnosi na firme koje deluju na medjunarodnom trzistu

- Transakcijska izlozenost se ogleda kod ekonomskih transakcija koje preduzece ima sa
subjektima iz inostranstva kada su medjusobne obaveze placanja ugovorene u nedomicilnoj
valuti

Osiguranje od valutnog rizika (hedging) :
1. Operacijama na trzistu novca
2. Operacijama na buducem (unaprednom) trzistu
3. Operacijama menicama I opcijama

7.3.2.1 OPERACIJE NA TRZISTU NOVCA

-Davanje ili uzimanje kredita na novcanom trzistu radi zauzimanja pozicije suprotne onoj koja je
izlozena valutnom riziku, a sa istim trajanjem


7.3.2.3 OPERACIJE NA BUDUCEM (UNAPREDNOM) TRZISTU

- Zastita od valutnog rizika
-Finansijske transakcije kojima se terminski kupuje ili prodaje odredjeni iznos strane valute
(unapredni ugovori )

7.3.2.4 OPERACIJE MENICAMA I OPCIJAMA

-Menice, standardizovane hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanim trzistima
-Likvidnost I sigurnost menica

- Opcije su specificni finansijski instrumenti kojima se osigurava kupovina ili prodaja odredjene
robe, valute ili imovine za odredjeni dan po unapred odredjenoj ceni; nisu obligacionog karaktera
za vlasnike istih jer se ne moraju izvrsiti, dovoljno je pustiti ih da isteknu


7.3.3 TRANSLACIJSKA IZLOZENOST

Odnosi se na kompanije koje imaju pridruznice u inostranstvu; one moraju sastavljati finansijske
izvestaje u kojima ce neto imovina koje drze u pridruznicama, kao I prihodi I rashodi biti izlozeni
valutnom riziku





jer se vreme sastavljanja izvestaja I stvarnih transakcija ne mora poklapati, sto je uglavnom slucaj

7.4 MEDJUNARODNO BUDZETIRANJE KAPITALA

7.4.1 RELEVANTNI NOVCANI TOKOVI INOSTRANIH PROJEKATA

- Troskovi koji doprinose stvaranju vrednosti za deonicare preduzeca koje namerava preduzeti
investiciju bez obzira da li ce se ona realizovati na domacem ili stranom trzistu.


7.4.1.1 NOVCANI TOKOVI PODRUZNICE

- Dividende ( novcani tokovi koje maticno drustvo povlaci od svog pridruzenog
drustva )
- Kamate (kreditiranje pridruzenog drustva od strane matice zarad prihoda od
kamata )
- Tantijeme ( naknade na ime patenata, prenosa tehnologije, licenci I dr. )
- Naknade ( naknada za upravljanje poslovanjem pridruznice (grane) od strane
maticne kompanije; oblik transfera zaradjenog novca u maticu )
- Rezidualna vrednost ( novcani tokovi koje matica ostavuje na ime likvidacije
pridruznice )
- Amortizacija ( povlacenje ulozenog kapitala u podruznicu preko mehanizma
amortizacije )
- Ostalo ( ako maticna kompanija funkcionise kao dobavljac inputa pridruznici ili
vrsilac odredjenih usluga )

7.4.1.2 SPECIFICNOSTI INOSTRANIH PROJEKATA

-Specificnost novcanih tokova inostranih investicionih projekata rezultira iz politickih, vlasnickih,
jezickih I kulturnih razlika izmedju domaceg proizvodnog okruzenja I onog s kojim se suocava
poslovanje planiranog investicionog projekta.

- Novcani tokovi koje prima matica od inostrane pridruznice mogu biti

1. ograniceni u pogledu njihove repatrijacije ( moguca je zabrana povlacenja kapitala pre
likvidacije projekta ili pridruznice )
2. izlozeni dvostrukom oporezivanju ( oporezuje se I dobit kao I dividende, nastoji se izbeci
medjudrzavnim sporazumima )


7.4.2 RIZICI MEDJUNARODNOG BUDZETIRANJA KAPITALA

-U uslovima investiranja van domaceg trzista, uz rizike poslovne I finansijske prirode, javljaju se I
dodatni izici:

1. valutni rizik ( javlja se prilikom prebacivanja novcanih tokova na domacu valutu, usled
moguce promene kursa )
2. politicki rizik ( predstavljen je nizom faktora u politickom i pravnom sastavu koji mogu uticati
na buduce novcane tokove projekta; promene poreske politike )








7.5 MALO VERSUS VELIKO PREDUZECE

- Pod pretpostavkom efikasnog ekonomskog trzista, ne bi trebala postojati razlika izmedju
preduzeca sa stajalista njegove velicine, jer I za jedna I za druga vaze pravila korporativnih
finansija. Medjutim, ta teza je samo delimicno primenjiva na velika deonicka drustva, sto
implicira postojanje razlike izmedju mali I velikih preduzeca


7.5.1 RAZLIKE SA GLEDISTA INVESTITORA

- Nelikvidnost deonica (za razliku od likvidnosti deonica velikih preduzeca, sto je normalna
pretpostavka, likvidnost deonica malih preduzeca je u domenu teorijske pretpostavke )

- Problem troska kapitala ( kako je trosak kapitala alat procesa budzetiranja kapitala,
nelikvidnost deonica malih preduzeca dovodi u pitanje primene tehnika odlucivanja na
kapitalne projekte )

- Skucenost izvora finansiranja ( zbog nelikvidnosti deonica malih preduzeca javlja se
skucenost njihovih izvora finansiranja ( za razliku od velikih preduzeca cije su deonice
unovcive ). Zbog toga su mala preduzeca pretezno okrenuta samofinansiranju, a sredstva
uglavnom obezbedjuju od banaka )

- Likvidnost poslovanja ( nelikvidnost instrumenata finansiranja I skucenost izvora
finansiranja malih preduzeca stvara probleme u likvidnosti poslovanja I probleme sa
dnevnom solventnoscu; to implicira koriscenje tekucih obaveza za finansiranje poslovanja
malih preduzeca naspram njegovom koriscenju u finansiranju u velikim preduzecima )



7.5.2 RAZLIKE SA STAJALISTA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA

- Vlasnik-Menadzer (u velikim preduzecima ulogu menadzera se bave profesionalni kadrovi, dok
u malim preduzecima tu istu ulogu u glavnom obavlja vlasnik; takva organizacija moze imati
implikacije kroz nedovoljno shvatanje finansijskih problema )

- Problem agenata ( zbog toga sto licni ciljevi vlasnika-menadzera mogu prevagnuti nad ciljevima
maksimalizacije vrednosti preduzeca (sto je glavni cilj menadzmenta u velikim preduzecima),
dovodi se u pitanje korisnost tehnika finansijskog odlucivanja zasnovanog da sugorocnoj
maksimalizaciji vrednosti deonica preduzeca )

- Osposobljenost menadzera ( problem koji interno gledano razlikuje veliko I malo preduzece
odnosi se na osposobljenost menadzera malih preduzeca za koriscenjem sofisticiranih metoda
finansijskog odlucivanja)

- Predvidljivost poslovanja-opstanak ( neizvesnost vezana za opstanak malih preduzeca upucuje
na otezano predvidjanje ocekivanih novcanih tokova, sto je njihovo vreme pristizanja udaljenije
od sadasnjosti ; neizvesnost je takodje pracena sa znatnom likvidnom napetoscu i cini da
opstanak preduzeca glavnom preokupacijom )


7.6 TROSAK KAPITALA MALIH PREDUZECA

Moguce je izracunavati:
-komparacijom sa slicnim preduzecima
-direktnim utemeljenjem troska glavnice
-Komparacija ( trosak kapitala malih preduzeca utvrdjuje se na osnovu troskova kapitala slicnih
preduzeca. Ta praksa nosi rizik koji nastaje usled razlicitnih likvidnosti njihovih instrumenata
finansiranja )

-Direktno utemeljenje ( kod ovog pristupa vlasnici kapitala odredjuju koji prinos na vlastiti kapital
bi ih zadovoljio; takav pristup je subjktivan, ali odrazava stvarne zahteve po profitabilnost
preduzeca. Subjektivnost se moze smanjiti koriscenjem analize razlicitih faktora rizicnosti
poslovanja i utemeljenjem troskova glavnice premadobijenim ocenama )


7.7 MOGUCI SCENARIJI BUDZETIRANJA KAPITALA MALIH PREDUZECA

7.7.1 DISKONTOVANO RAZDOBLJE POVRATA

- Favorizuje likvidnost investicionih projekata jer postavlja zahtev za sto brzim
vracanjem ulozenih sredstava
- Averzija prema riziku predstavlja razuman kriterijum finansijskog odlucivanja
- Projekti koji ne zadovoljavaju postavljeno minimalno vreme vracanja investicionih
troskova se odbacuju

7.7.2 REZIDUALNA CISTA SADASNJA VREDNOST

-Rezidualni novcani tok ( njegovo koriscenje u cilju ocene finansijske efikasnosti nameravanih
investicionih projekata naspram novcanog toka posle poreza, a pre kamata; utvrdjuje se tako sto
se polazi od inkrementalnih novcanih tokova projekta pre kamata i poreza )
-Pitanje kamata (za izracunavanje rezidualnog novcanog toka ne koriste se neke odredjene
kamate vec one koje bi se placale prema nekoj ciljanoj strukturi kapitala utvrdjenoj za
preduzece koje bi investiralo).