Olivera Milosavljević POTISNUTA ISTINA

Jovan Byford
0
Potisnuta istina

1

Br. 7

Olivera Milosavljevi

POTISNUTA ISTINA

Kolaboracija u Srbiji 1941-1944.

2

POTISNUTA ISTINA

IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

ZA IZDAVAA: Sonja Biserko

***

UREIVAKI KOLEGIJUM:
Latinka Perovi
Sonja Biserko
Seka Stanojlovi

PRELOM: Neboja Tasi

KORICE: Ivan Hraovec

TAMPA: "Zagorac", Beograd 2006.

TIRA: 600

ISBN - 86-7208-129-3

Ova edicija objavljena je zahvaljujui finansijskoj pomoi
Evropske unije. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji snosi
iskljuivu odgovornost za njen sadraj za koji se ni pod kojim
okolnostima ne moe smatrati da odraava stav Evropske unije.
***
This document has been produced with the financial assistance of
the European Union. The contents of this document are the sole
responsibility of the Helsinki Committee for Human Rights in
Serbia and can under no circumstances be regarded as reflecting
the position of the European Union.
Br. 7
Potisnuta istina

3


POTISNUTA ISTINA


4
Potisnuta istina

5

Sadraj:

Uvod ................................................................................................. 7

I DEO
Javna delatnost i propaganda kolaboracionista 1941-1944.

1. Nepokolebljiva vera u nemaku pobedu .............................. 20
2. Antisemitizam ........................................................................... 25
3. Antikomunizam ........................................................................ 28
4. Antidemokratija ........................................................................ 31
5. "Nova Srbija" u "Novoj Evropi" .............................................. 33
6. Vaspitavanje omladine ............................................................. 36
7. Svakodnevni ivot .................................................................... 41
Metodoloki pristup ....................................................................... 57
- Napomene .................................................................................... 63
Ministri u kolaboracionistikim vladama ................................... 64
Registar ideoloko-politike aktivnosti i propagande .............. 66
- Uredbe kolaboracionistikih vlada .......................................... 66
- Izbor iz dekreta koji se odnose na Jevreje i Rome .................. 69
- Izbor iz dekreta koji se odnose na "nacionalno nepouzdane
slubenike ...........................................................................................
69
- Naredbe, odluke, objanjenja kolaboracionistikih vlada ... 69
- Odluke gradskih i optinskih organa vlasti, strukovnih
udruenja, oglasi firmi ......................................................................
72
- Konkursi ....................................................................................... 74
- Uredbe, naredbe i saoptenja nemakih okupacionih vlasti 75
- Navedene odluke koje se odnose na Jevreje i Rome ............. 76
- Navedene odluke koje se odnose na komuniste .................... 79
- Govori i izjave Milana Nedia .................................................. 81
- Propagandni tekstovi o Nediu kao "Ocu" ili "Sinu" nacije . 82
- Vizije "Nove Srbije" i njene zadrune organizacije ................ 83
- Upotreba pojmova "rasa" i "arijevac" ....................................... 85

6
- Poloaj ene u "Novoj Srbiji" ..................................................... 87
- Propagandni tekstovi i odluke koje se odnose na Nedieve
i Ljotieve oruane formacije ............................................................
88
- Propagandni tekstovi o Adolfu Hitleru .................................. 92
- Velianje Nemake, njenih saveznika, nacionalsocijalistike
ideologije i izjave lojalnosti ...............................................................
93
- Propagandni tekstovi o ivotu srpskih radnika i
zarobljenika u Nemakoj ..................................................................
100
- Odluke i propagandni tekstovi koji se odnose na etnike .... 103
- Propagandni tekstovi i objave protiv Jevreja i Roma ............ 105
- Antikomunistiki propagandni tekstovi o objave ................. 108
- Tekstovi protiv antihitlerovske koalicije ................................. 116
Registar prosvetno-kulturne aktivnosti i propagande .............. 120
- Aktivnosti Ministarstva prosvete i propaganda nove
prosvetne politike ..............................................................................
120
- Aktivnosti Narodnog pozorita u Beogradu .......................... 123
- Repertoar veselih pozorita i bioskopa ................................... 125
- Program Radio-Beograda i aktivnost novinarskog
udruenja ............................................................................................
127
- Reklame za nove knjige, uredbe o zabrani knjiga, prikazi
knjiga ....................................................................................................
129
- Sport, mali oglasi, reklame ........................................................ 130

II DEO
Izvodi iz dokumenata i novinskih lanaka 1941-1944.

- 1941. .............................................................................................. 135
- 1942. .............................................................................................. 199
- 1943. .............................................................................................. 260
- 1944. .............................................................................................. 369
Izvori ................................................................................................. 399
Registar linih imena ...................................................................... 401
Registar geografskih imena ........................................................... 413
Potisnuta istina

7

Uvod

Upravo doneti Zakon kojim se rehabilituju svi ideoloki protivnici
komunizma, poinje sa datumom od 6. aprila 1941. to je istovremeno i
njegov najzanimljiviji deo. Imali smo priliku da sluamo predlagae i
zagovornike zakona
1
koji su svojom sranom odbranom ratnih ideolokih
protivnika komunizma, nedvosmisleno potvrdili da je itava stvar i
smiljena iskljuivo zbog njih, a da ih oni posle 1945. ustvari i ne zanimaju,
odnosno, da su samo kolateralna teta pokuaja rehabilitacije kvislinga iz
vremena Drugog svetskog rata. Saoptili su nam i da bi itav komunistiki
period trebalo jednostavno proglasiti zloinakim ime bi, misle oni, po
automatizmu bili rehabilitovani svi njegovi ideoloki protivnici, a oni
ratni proglaeni borcima za pravednu stvar. Zato moemo oekivati da e
(kao to se ve desilo sa etnicima) ovog puta demokratama biti
proglaeni nedievci i ljotievci, pa e po automatizmu demokrate postati
i balisti, hortijevci, ustae, i na kraju, sam nemaki Rajh. Svi oni zaista jesu
bili ideoloki protivnici komunizma, ali je, sasvim sigurno, Hitler bio
najvei. Zato nije sluajno danas, njihov ideoloki antikomunizam i
poetak i kraj svake argumentacije, uz preutkivanje da su kao protivnici
komunizma bili i aktivni protivnici celokupne antihitlerovske koalicije iji je
komunizam bio sastavni deo. Preutkuje se i da je njihov ideoloki
antikomunizam u tadanjem shvatanju pojma podrazumevao velianje
nacizma, antidemokratiju, i na prvom mestu, antisemitizam, sluajno, ba
u vreme kada su milioni Jevreja ubijani u Velikom Nemakom Rajhu. Na
kraju, preutkuje se i da su ideoloki protivnici komunizma doiveli

1
TV B92, emisija Utisak nedelje, decembar 2005. uesnici ministar Milan
Parivodi, istoriar Milan St. Proti, knjievnica Svetlana Velmar-Jankovi.

8
najvei poraz u istoriji XX veka zajedno sa ideologijom koju su podravali.
Oni koji sve to danas preutkuju da bi ih rehabilitovali kao ratne
ideoloke protivnike komunizma, nemaju pravo da se pozivaju na
pobednike saveznike iz Drugog svetskog rata.
Poto je neznanje i ignoracija uz selektivnost i (antikomunistiku)
mrnju ve opte mesto nae intelektualne i politike elite, i poto je naa
vlast ve, ignoriui godinjice osloboenja Auvica i pobede nad faizmom
2005, a ovih dana i pretvaranjem Muzeja revolucije u kapelu, pokazala koja
joj strana u Drugom svetskom ratu u Srbiji lei na srcu (kao da to nije i
izbor strane u itavom ratu), ova mala zbirka dokumenata i izvoda iz ratne
tampe bi trebalo da olaka neupuenima orijentisanje u vremenu i
prostoru. Jer, u vreme Drugog svetskog rata svaka podrka faizmu bila je
faizam, svaka podrka rasizmu bila je rasizam, i najvanije, svaki
ekstremni antikomunizam tada je bio u slavu nacizma.
Zagovornici Zakona su nam saoptili i da u Srbiji nikada nije bilo
faizma pa da dananji Nacionalni stroj kao prvu takvu pojavu u istoriji
treba hapsiti. Zgraati se danas nad idejama raznih nacionalnih strojeva,
a rehabilitovati njihove duhovne oeve kao demokratske intelektualce i
patriote, cinizam je i maska koja nita ne skriva. Naprotiv! Odnos prema
Auvicu i 9. maju 2005. uz Zakon koji poinje sa 6. aprilom 1941. predstavlja
previe sluajnosti oko jednog faizma i jednog antifaizma. On govori o
jednoj ideolokoj matrici ije su simpatije neprikriveno na jednoj strani.
Kako se dogodilo da antifaizam kao teorijski postulat i
moralnopolitika vertikala XX veka u savremenoj Srbiji (i ire) bude
odbaen, a da umesto njega antikomunizam bude uzdignut na pijadestal
vrhovnog moralnog naela? Ovakav obrt desio se, u kontekstu opteg
desniarskog evropskog trenda,
2
kao rezultat lutanja savremene elite u
traenju novog identiteta drutva sa njegovom novom nacionalnom
prolou, a u bitno promenjenim drutvenim okolnostima. Raspad drave
i identiteta drutva izgraivanog u njoj, bio je i posledica zahteva
nacionalistike ideologije ali i izvor njenih daljih radikalizacija.
Nacionalizam, kao nova paradigma okupljanja koja je negirala i
jugoslovensku (multietniku) dravu i identitet njenog drutva (postulat o
bratstvu i jedinstvu), uslovio je njihov raspad. Poetni impuls dat je

2
v. T. Kulji, Prevladavanje prolosti, uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX
veka, Beograd, 2002.
Potisnuta istina

9
osporavanjem multietnike drave koja ve svojim strukturom gui
nacionalni ekskluzivizam, onemoguava njegovo okupljanje i uspon, i
nasuprot prirodnom i organskom etnikom identitetu, namee
neprirodni multikulturalizam. Sa odbacivanjem neprirodne drave ilo
je i osporavanje svih elemenata zajednitva, na prvom mestu, zajednike
prolosti, uz selektivno izvlaenje iz nje samo onoga to je ekskluzivno
nacionalno. Zato za razumevanje povrnosti nacionalistikog vjeruju nije
zanemarljiva injenica da se u svojoj prvoj fazi, sredinom 80-ih godina, ne
samo pozivao na antifaizam, ve se i prepoznavao kao nacionalizam po
tome to je negirao antifaizam kod svih ostalih jugoslovenskih nacija.
Ambivalentna pozicija, meutim, u kojoj se nacionalizam naao, odbacujui
Jugoslaviju kao srpsku tamnicu a istovremeno tvrdei da su samo Srbi
bili Jugosloveni, odbacujui komunizam koji je zatirao srpsku naciju a
istovremeno tvrdei da su samo Srbi bili partizani, otvorila je prostor za
promenu paradigme novoizgraivanog identiteta. Sa brisanjem
jugoslovenske i komunistike prolosti izbrisan je i partizanski (internacio-
nalistiki) pokret a sa njim i antifaizam. Ostalo je samo (za potrebe
predstavljanja pred spoljnim svetom) deklarativno, i vie usput, pozivanje
na antifaizam bez stvarnog znaenja i smisla, osim kao rei ispranjene od
sadraja koja zvui kao preporuka. Utoliko je postalo upadljivije
preutkivanje njegovih nosilaca u ratnoj prolosti koja je za temu faizam
antifaizam jedino relevantna.
S druge strane, raspad drave i drutva predstavlja nov i nepresuni
izvor radikalizacija u koje nacionalizam, po svojoj prirodi iracionalne
ideologije udaljene od stvarnosti, neminovno upada, bez unutranjih
sposobnosti da se u propadanju zaustavi. Raspad je neposredno
proizvodio, a proizvodi i dalje, sve dublje zahvate u reviziju istorije kako bi
nova konstrukcija identiteta dobila oslonac u kontinuiranoj i istoj,
samim tim ideoloki konstruisanoj nacionalnoj prolosti. Zato je i moglo da
se u revidiranoj istoriji, od nekadanjih jedinih partizana u bivoj
Jugoslaviji, prvo stigne do Drae Mihajlovia kao prvog gerilca u Evropi
(tzv. antifaizam za spoljnu upotrebu), a danas i do Milana Nedia kao
ideolokog protivnika komunizma koji je samo pre drugih shvatio gde se
krije najvee zlo (tzv. antikomunizam za domau upotrebu). Upravo u
tom kontekstu, njegov ideoloki antikomunizam ima jo jednu funkciju
da neuporedivost mrnje kvislinga prema partizanskom pokretu u odnosu
na pokret Drae Mihajlovia, prikae samo kao rezultat ideolokog

10
odbacivanja, a ne kao produkt razliite prirode odnosa ova dva pokreta
prema okupatoru. U temelju oba novokomponovana mita stoji trei mit o
nacionalnoj istoriji koja je uvek ista, i nacionalnim junacima koji su uvek
ispravni, kako bi i savremeni identitet konstruisan na ovakvim
konstrukcijama bio onaj konano pronaeni pravi i autentini
identitet.
Svi kolektivni identiteti su konstrukcije. Ali konstrukcije graene na
drugim, labavim konstrukcijama, bez temelja i oslonca, imaju vie razloga
od drugih da se boje rasplinjavanja i unutranjeg raspadanja kolektiva
kojima su namenjeni. U konkretnom sluaju odgovornost za to lei
iskljuivo na dananjoj intelektualnoj i politikoj eliti koja vie nema pravo
da se poziva na negativno naslee prethodnika. Ove konstrukcije su samo
njeno originalno delo.
Vladajua ideologija u Srbiji, sasvim neuverljivo, danas pokuava da
svoj antikomunizam prikae kao rezultat sopstvenih liberalnih i
demokratskih naela. Neuverljivo, zato to takvu kritiku komunizma jo
nismo uli. Ali zato svakodnevno sluamo kritiku koja koristi
argumentaciju koju su pre ezdeset godina detaljno razradili
kolaboracionisti. Zato se privid koji se stvara deklarativnim izdizanjem
demokratskih naela (viepartijski sistem, parlamentarizam, podela vlasti,
slobode koje proklamuje demokratija) u polazne pretpostavke kritike
komunizma, sasvim ogoljuje argumentima kojima se brani npr. pomenuti
Zakon, otvarajui mnogobrojna pitanja: kakve veze sa demokratskim
naelima ima osuda antifaizma? Gde je mesto kolaboracionista u ovako
definisanim pobudama? Kako razumeti njegovo zapoinjanje sa estim
aprilom 1941? ta je bila kljuna vododelnica tog 6. aprila? Sukob
demokratije i komunizma? Koalicija faizma i komunizma protiv
demokratije? Ne, estog aprila nastala je samo jedna nepomirljiva podela
kolaboracija sa faizmom ili borba protiv njega. Zagovornici Zakona ve u
drugom krugu argumentacije zaboravljaju na demokratsku kritiku
komunizma (koju nikako da zaponu) i prelaze u nacionalni romantizam
zahtevajui nacionalno pomirenje i ispravljanje istorijskih nepravdi. I
ve tu neminovno dolaze na teren falsifikovanja istorije potvrujui da je u
osnovi njihovih zahteva samo elja da se pomiri sve ono to je u ratnoj
prolosti imalo nacionalistiko obeleje, pa makar spadalo i u korpus
faistikih ideja, a da se iz nje iskljui sve to je bilo nenacionalistiko, pa
makar tada donelo Srbiji (u jugoslovenskom kontekstu) svetsku slavu borca
Potisnuta istina

11
protiv faizma. U ime odbrane aice kolaboracionista (nacionalista), danas
se iz istorije briu hiljade srpskih omladinaca koji su, kao i ceo civilizovani
svet, kolaboraciju sa faizmom doivljavali kao zloin. U ime nacionalnog
pomirenja i ideolokog protivljenja komunizmu, iz srpske istorije sa
iskljuuje jedan od njenih najboljih delova antifaistika borba.
Jo jedan motiv zamene antifaizma antikomunizmom, ne manje
znaajan od prethodnog, moe se prepoznati u tenji da se zagluujuim
antikomunizmom prikrije faistiko naslee kolaboracionista kojima je
njihov nacionalizam preporuka za rehabilitaciju. U dananjem
antifaizmu, Adolf Hitler je ostao podrazumevani simbol zla. Ali ne i
njegovi mnogobrojni sateliti meu kojima domai kolaboracionisti imaju
zaslueno mesto. U prekrajanju istorije koje se upravo vri oni su nasilno
odvojeni od svog idola kako bi dobili novo oblije. Od samog zla postali su
samo ideoloki protivnici novog i veeg zla komunizma. A zaboravlja
se da su nekada, zaslepljeni Hitlerovim sjajem, dok je Rajh bio Veliki i oni
eleli da budu njegov deo, da su uli u istoriju kao njegov deo i da bi po
zasluzi i njihovoj elji bilo da uvek ostanu njegov neraskidiv deo.
Putevi i motivi izmiljanja prolosti su prozirno jasni. Mogli bi se
tumaiti samo kao jo jedna prolazna faza u naopako shvaenoj konstrukciji
novog indentiteta. Ali samo kada antikomunistika histerija koja slui da
prikrije odsustvo ideja, programa i sposobnosti savremene elite, ne bi
otvarala prostor za novu faizaciju drutva. Tamo gde postoji fingirani
antifaizam, faizmu su irom otvorena vrata.
Zbog svega navedenog, zanimljivo je videti kako je ideoloko
protivljenje partizanima izgledalo za vreme Drugog svetskog rata, ta su
demokratski intelektualci tada pisali i kakve su novine ureivali, koju su
propagandu irili i oblikovali, koje su odluke donosili i svojeruno
potpisivali i koga im je sa nacizmom provienje poslalo. Nita manje nije
zanimljivo videti i zato je omladina tada listom odlazila partizanima i u
velikom broju bila leviarski orijentisana.
Zajedniki imenitelj celokupne kolaboracionistike aktivnosti za
vreme Drugog svetskog rata i ono to donekle moe da umanji strahote
njene rasistike sadrine, predstavlja njen primitivizam (sa zaobilaenjem
istine kao primarnom odrednicom) koji je nekada iao do groteske.
Istovremeno, ono to pojaava njen znaaj i svrstava je u najbolje uenike
Gebelsove propagande je neverovatna ostraenost sa kojom je voena.

12
Zato je sasvim razumljivo to je njen uticaj na srpsku javnost tokom rata bio
kontraproduktivan. Priliv omladine u dobrovoljake odrede i dravnu
strau bio je zanemarljiv i predstavljao veliki problem za Milana Nedia i
njegove saradnike pred nemakim vlastima kojima je obeavano da e
partizanski pokret biti uniten. S druge strane, ve tada su bili svesni da su
zbog svoje kolaboracije u irokim krugovima srpske javnosti optuivani za
izdaju, neuverljivo se branei svojom brigom za narod. Za razliku od
tadanje srpske omladine koja Nediu nije poklonila svoje poverenje, od
dananje omladine, aktuelna ideologija pomirenja trai da ga prihvati
kao jednog od najveih Srba, ak oca. U sveoptoj zaboravnosti,
zaboravlja se i da ocenu uloge linosti u kljunim istorijskim zbivanjima
definiu savremenici. Sva naknadna ulepavanja i konstrukcije koje se
proizvode u bitno drugaijim okolnostima, predstavljaju samo
novokomponovani mit za dnevne potrebe.
Na kraju, opravdanje da su rat i okupacija odreivali da je moralo
tako da se radi, nikako ne stoji. Postojao je izbor: kolaboracija sa
faizmom/nacizmom ili borba protiv njega. Ali danas nije kljuno pitanje
zato su se 19411945. jedni opredelili da budu kvislinzi a drugi borci
protiv faizma. Kljuno pitanje je: zato su 2005/06. prvi postali rtve, a
drugi zloinci.

Jovan Byford
13

I
DEO

JAVNA DELATNOST
I PROPAGANDA
KOLABORACIONISTA
19411944.

Jovan Byford
14
Jovan Byford
15

U srpskoj istoriografiji za poslednjh est decenija, slika Milana
Nedia (kao kolaboracionistikog simbola) prela je dug put i napravivi
pun krug, vratila se danas tamo gde je bila 1941. godine. Od ocena da je u
pitanju vodei srpski kvisling i samozvani otac Srbije, odranije
opsednut nemakom vojnom snagom koji je prihvatanjem izbeglica
stvarao mit o sebi kao spasiocu a u osnovi ih iskoriavajui za
manipulacije u okvirima politike sluenja okupatoru,
3
danas se stiglo do
tvrdnji (u najgorem sluaju) da je u pitanju najkontroverznija linost
srpske istorije. Stavljanjem akcenta na njegovu predratnu vojniku
biografiju, iz ratnog perioda se uglavnom izvlai samo konstatacija o
njegovom nevoljnom prihvatanju nezahvalne dunosti predsednika
vlade a u plemenitom cilju ouvanja bioloke supstance srpskog naroda.
4

Negiranje prethodne slike Milana Nedia danas se vri prostim
odbacivanjem svega to je u proteklih pola veka u istoriografiji o njemu
napisano, sa jednostavnom konstatacijom da je u pitanju komunistika i
reimska istoriografija, samim tim ideoloka i izmiljena.
Svako ozbiljno istraivanje, meutim, lako moe i danas, kao to e
moi i u budunosti, samo da potvrdi, ak i pojaa, upravo preanju,
danas odbaenu sliku, uz uslov da se oslobodi straha da e od vladajue
nacionalistike ideologije biti oznaeno kao komunistiko. Zanimljiv je,
meutim, fenomen da je i ta, danas odbaena istoriografija, izuzev malog
broja autora koji su se eksplicitno bavili kvislinkim reimom Milana
Nedia,
5
iznenaujue retko stavljala akcenat na analizu rada njegove
vlade, uglavnom ga pominjui usput i samo konstatujui njegovo

3
B. Petranovi, Istorija Jugoslavije 19181978, Beograd, 1980, s. 206, 262.
4
K. Nikoli i dr, Istorija za III i IV razred gimnazije, Beograd, 2002, s.173.
5
M. Borkovi, Milan Nedi, Zagreb, 1985.

16
kvislintvo. Njena primarna orijentacija na osvetljavanje Drugog svetskog
rata preko dva aspekta: partizani Nemci i partizani etnici, potisnula je
kvislinki reim, njegovu aktivnost i ideologiju na marginu interesovanja
posleratnih istoriara. Pri tom, aktivnost Milana Nedia uglavnom je
posmatrana kroz njegovu antikomunistiku delatnost uz zauujue
zanemarivanje, u ratnim uslovima podjednako vanog aspekta njegovog
antisemitizma. Stavljajui ga u kontekst odnosa komunizam
antikomunizam, za istoriografiju socijalistike Jugoslavije od posebnog
znaaja, podrazumevajui njegovo mesto u kontekstu odnosa faizam
antifaizam, a uglavnom zanemarujui rasistiku prirodu njegove
aktivnosti, olakano je dananjem vladajuem antikomunizmu da Nedia
prigrli kao samo jednog u nizu ideolokih protivnika komunizma.
Nedovoljna nauna osvetljenost njegove ideoloke arhainosti u potpunosti
oslonjene na nemaki nacionalsocijalizam i evropsko kvislintvo, ima svoj
deo odgovornosti to su danas, na velika vrata u javni ivot i kolske
udbenike uli Nedievi domaini, Nove Srbije, bioloke i iste
nacije.
Cilj ove knjige je da osvetli javnu delatnost i propagandu
kolaboracionista u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata, koje tokom vie
od tri godine (od aprila 1941. do oktobra 1944.) nisu doivljavale
kvalitativne promene u odnosu na poetno zacrtanu liniju pruanje
sveobuhvatne pomoi nemakom nacionalsocijalizmu na njegovom putu ka
konanoj pobedi i stvaranju novog sveta. Razlozi to je izabrana upravo
javna delatnost nalaze se u injenici da je ona savremenicima bila
nedvosmisleno poznata i ve tada pruala mogunost opredeljivanja.
Aktivnost kolaboracionista u Srbiji zapoela je odmah po ulasku
nemake okupacione vojske u Beograd. Obrazovan je Savet komesara
ministarstava na elu sa Milanom Aimoviem, a posle etiri meseca, usled
nezadovoljstva njegovim uinkom u unitavanju partizanskog pokreta,
nemaka okupaciona vlast je dala mandat Milanu Nediu da obrazuje
vladu. Konstituisana krajem avgusta 1941, Vlada je nedvosmisleno inila
kontinuitet sa prethodnim Savetom, budui da je jedan broj komesara, kao i
Milan Aimovi lino, i u njoj nastavio svoju aktivnost.
Savremena nacionalistika percepcija Milana Nedia kao Oca
Srbije sa celokupnom argumentacijom, potpuno je preslikana iz ratne
kolaboracionistike propagande. Njegovi propagandisti su svakodnevno
Potisnuta istina

17
ulagali veliki trud da kvislinku poziciju prikau kao jedino ispravnu i
moguu, a Milana Nedia izdignu na mesto nacionalnog Oca koji se
rtvuje za svoju decu. Nisu zaobilazili ni injenicu da je u ratu izgubio
sina, esto je upotrebljavajui za dokazivanje njegove oinske ljubavi
prema srpskom narodu, poto mu je od dva ideala za koje je iveo
srpski narod i jedinac sin ostao samo narod. Nedi je svakodnevno
obeleavan kao Otac Srbije kojeg je samo provienje poslalo, kao sin
naroda, rasan vojnik, junak, proslavljeni vojskovoa, prekaljeni
rodoljub, prvi domain nacije, pregaoc za spas Srpstva, ovek asti i
hrabrosti koji je s portvovanou isposnika i starih apostola pristupio
obnovi Srbije.
Lako je, meutim, utvrditi da je i sam Nedi veoma doprineo
izgradnji svog kulta u redovima pristalica, konstantno se patetino
obraajui narodu (seljacima, radnicima, omladini) kao svojim sinovima i
deci i potencirajui sopstveno isto srpsko umadijsko poreklo, to je, u
kontekstu line tragedije koju je doiveo, trebalo da pojaa uticaj smiljeno
izgraivane propagande o Ocu Srbije koji je svoju funkciju prihvatio radi
spasavanja naroda. Nije zanemarljiva ni injenica da je upravo on uveo u
javni govor sintagmu o Majci Srbiji to je Ocu Nediu davalo posebnu
teinu, proizvodei redovno zavetovanje i usklike odanosti Majci Srbiji i
generalu Nediu. O potrebi da graenjem kulta u narodu pojaa
prihvatljivost svog politikog poloaja svedoe i injenice, da je, iako u
ratno vreme, sam potpisivao uredbe o ustanovljenju institucija za decu koje
su nazivane njegovim imenom (Fond armiskog generala Milana Nedia za
radniku decu, Nediev deji grad).
Istovremena patetinost i ostraenost njegovih javnih nastupa
zasluuju posebnu panju. Narodu se obraao reima: brao Srbi i sestre
Srpkinje, omladino naa, deco slavnih predaka, sinovi Otadbine nae,
draga brao, srpski seljaci, draga brao i sestre, Srbi i Srpkinje, deco
moja, junaci, draga brao zadrugari, dozvolite da vas tako oslovim po
starom srpskom obiaju kada smo svi bili braa, svi Srbi, draga deco
moja, sinovi otadbine, vi me poznajete, draga brao moja, ja sam od vae
gore list. Sebe je predstavljao reima evo, ovo je kost vae kosti, ovo je
krv vae krvi, Bojom pomou, a pod mojim vostvom i u
promenama raspoloenja pozivao narod, nekad sa puno nade: hajte k
meni. Hajte novom ivotu, boljem srpskijem, zora puca, bie Srpskog
dana, Srbi, hajdete sa mnom, budunost je naa, vaistinu vam

18
kaem a nekad rezignirano: pomozite mi, tako vam mleka srpskog,
ako smo Srbi, ako smo ljudi
Potpuno u neskladu sa patetinim tonom njegovih nastupa i javnih
deklamovanja stihova, bili su njegovi svakodnevni ostraeni pozivi da se
partizani, kao srpski izrodi i izdajnici, satiru i ubijaju, uz kletve
upuivane pojedincima: srpsko ga mleko ogubilo. Pozivao je narod i
svoje dobrovoljce reima: satrite odmetnike i razbojnike; to su odrodi,
komunisti. Satrite ih. To izdajniko seme satrite da bi na narod iveo;
ubijajte komuniste i seme im zatrite. Tu ne sme biti ni milosti ni
saaljenja; satirite ih i ubijajte. Trebite taj kukolj iz srpske narodne njive.
Vaa e se ruka posvetiti a ime ovekoveiti; te izrode moramo istrebiti. Za
njih nemam milosti. Moramo istrebiti njih, da biste vi iveli.
Da ne bi bilo zabune i ovakva mrnja pogreno protumaila kao
ideoloki antikomunizam, nuno je naglasiti da Milan Nedi,
istovremeno, nije ni pokuavao da sakrije svoju fascinaciju nemakim
nacionalsocijalizmom. Naprotiv, proglaavao ga je idealnim drutvenim
ureenjem i traio da se i budua Nova Srbija, u ije stvaranje nije
sumnjao, oblikuje po uzoru na njega. Ustanove koje je njegova vlada
formirala bile su preslikane iz nacistike Nemake (Srpska zajednica
rada, Nacionalna sluba rada Radna sluba Rajha), a dokumenta
koja je potpisivao nosila su rasistike odrednice preuzete iz
nacionalsocijalistike ideologije. Njegovi propagandisti su podaniki
prihvatali kljunu terminologiju Gebelsove propagande, glorifikujui
srpsku rasu, prihvatajui sopstveno arijevstvo, odreujui srpski
ivotni prostor, veliajui dobrovoljake odrede kao falange i traei od
omladine da fanatizovano sledi Nedia u izgradnji novog poretka u
Srbiji i Evropi.
Za razumevanje vizure iz koje je Nedi posmatrao zbivanja, znaajno
je registrovati njegova uveravanja javnosti da je za Srbiju rat zavren aprila
1941. godine. Svoje vreme je percipirao kao vreme posle rata, odnosno,
vreme mira, napretka i spokojstva uspostavljeno zahvaljujui nemakom
Rajhu. Sugerisao je da se u upravo ostvarenom miru obnavlja Nova Srbija
pripremajui se za ukljuenje u novi poredak u Novoj Evropi na elu sa
Velikonemakim Rajhom. Taj sanjani dan oekivao je posle pobede
Nemake na Istonom frontu i Japana na Dalekom istoku, odnosno, posle
sveopteg poraza komunizma i demokratije. I vie od toga, iako je redovno
Potisnuta istina

19
i normalno koristio termin okupacija, u njemu je pre bila sadrana nada u
bolju budunost nego strah od nje. Kada je pozivao narod da mu pomogne
tako mu mleka srpskog, tim reima prethodile su tvrdnje da sve to je
njegova vlada uradila sve su to omoguili okupatori kojima narod duguje
blagodarnost za obezbeen ivot i asno mesto saradnika u izgradnji
novoga sveta. U tom novom svetu, ideal je bilo okupljeno, jedinstveno
srpstvo, bez partija, ideologija i ideja, jer srpski narod eli da bude i
ostane samo Srbin. Istovremeno, u Evropi je primeivana samo podela na
nacionalistiki front i front internacionalnog komunizma, jevrejstva i lane
demokratije. Proglaavajui Srbe nacionalistima, Nedi je podrazumevao
da im je mesto jedino u nacionalistikom taboru.
Ideologija i praksa kolaboracionista su tokom itavog rata bile u
savrenom skladu. Nikada u koliziji. Njihov sklad i meusobna
uslovljenost bile su do te mere izraene da ih je teko odvojeno posmatrati i
analizirati. ak je praksa vie govorila o ideologiji nego to je ona sama
morala teorijski da bude uobliavana, stvarajui nerazdvojno jedinstvo
misli i sprovoenih dela. Zato se sadrina propagande i aktivnosti,
odnosno, ideologije i prakse vlade Milana Nedia, moe svesti na nekoliko
kljunih odrednica. Nepokolebljiva vera u nemaku pobedu uz uverenje da e
nacionalsocijalistika ideologija, sa rasnom teorijom u svojoj osnovi,
odreivati sudbinu budue Nove Evrope, stavili su antisemitizam na
centralno mesto celokupne aktivnosti kolaboracionista. Za revnosnim
antisemitskim delovanjem sledio je antikomunizam proistekao iskljuivo iz
nacionalsocijalistike vizure, i na kraju, antidemokratija kao produkt
odbacivanja svih tekovina zapadne civilizacije. Na takvim pretpostavkama
graen je koncept Nove Srbije u Novoj Evropi kao teokratske,
korporativne drave. Kljuni momenat u pripremama prikljuenja Nove
Srbije novom poretku bilo je stvaranje nove fanatizovane omladine,
koja je u skladu sa zahtevima novog doba trebalo da bude stvorena
vaspitavanjem u nacionalistikom duhu. S druge strane, kako se i od
celokupnog drutva oekivalo prilagoavanje novom poretku, kroz
organizaciju svakodnevnog ivota tokom okupacije, moe se naslutiti kakve
su bile vizije ivota obinih ljudi u buduoj Nedievoj dravi.

20

1.
Nepokolebljiva vera u nemaku pobedu

Vera u nepobedivost Nemake nije kod dela kolaboracionista nastala
tek aprila 1941. godine, niti su se ideje nacionalsocijalizma tada prvi put
nale na stranicima beogradskih novina. U starim desniarskim krugovima
nije bilo teko nai propagandiste koji su tokom itavog rata objanjavali da
je Nemaka bila primorana da u njega ue kako bi se odbranila i zatitila
svoje pravedne zahteve ivotni prostor i ouvanje rase. Kako bi u
takvom konceptu nali svoje mesto, Nedievi propagandisti su tvrdili da
Nemaka istovremeno obezbeuje ivotni prostor i svim
konstruktivnim evropskim narodima. Njena saveznica Italija, koja
sabijena nije mogla da die, po njima se borila za nove prostore s punim
pravom da izdejstvuje svoje mesto pod suncem, a Japan je u dinovskoj
borbi za nove prostore osvajao ogromna prostranstva dovoljna da
obrazuje veliku daleko-istonu imperiju i onemogui amerike
imperijalistike planove. Zato je javnost uveravana da je pobeda Trojnog
pakta (blok sloge i iskrenosti) neizbena i neupitna kao i da e posle rata
biti formirana Nova Evropa po Hitlerovim vizijama (grandiozni
revolucionarni koncept) u kojoj e i Nova Srbija imati svoje mesto, koje
prethodno mora konstruktivnim radom da zaslui.
Alternative nije bilo ili e Nemaka pobediti ili e Evropa
propasti. Zato su svakodnevno veliane nemake pobede, oduevljavalo se
vitekim ponaanjem nemake vojske, divilo se njenoj snazi, duhu
nemakog vojnika i glorifikovala herojska borba nemakog naroda. Sam
Nedi je, zahvaljujui se Velikom Nemakom Rajhu to na Istoku brani
evropsku civilizaciju i evropske narode, zakljuivao: ako bi Nemaka
popustila, ne pomagana od nas sviju, Evropa bi bila groblje.
Nije Nemaka fascinirala kolaboracioniste samo svojom vojnom
snagom. Njen nacionalsocijalizam je bio predmet nita manjeg divljenja.
Glorifikovano je nacionalsocijalistiko rasno gledanje na narodnosti i
Potisnuta istina

21
uspesi snanog nacionalsocijalizma koji se junaki uhvatio u kotac sa
jevrejtinom uspeno je iskorenjujui. Sa odobravanjem je opisivano
kako su ideje nacionalsocijalizma prodrle u duu nemakog oveka
stvarajui najvru moguu zajednicu, kako je nemaki narod sav
okupljen oko svojih voa, a Nemaka potpuno nacionalsocijalistika
jedinstvena po milju, jedinstvena po naporima i spremnosti na rtvu.
Nacionalsocijalizmu se divilo i to je na nemakom selu stvorio
gospodina-seljaka kome je priznata uloga venog obnavljaa istote
rase, to je obezbedio razvoj svakog novoroeneta koje e biti nosilac
fizike i duhovne lepote svoje rase, to je spalio otrovnu, razornu,
nemoralnu, nenarodnu literaturu Otvoreno se prieljkivalo da u bliskoj
budunosti i srpski narod doivi isti trenutak.
ovenost i humanost su viene kao temeljni principi
nacionalsocijalizma. Pisalo se o njegovim opteoveanskim idealima, o
zasluzi nacionalsocijalistike partije u Nemakoj za irenje socijalnog
oseanja, a nacionalsocijalistikoj Nemakoj se zahvaljivalo i to je u
Novoj Srbiji omoguila ostvarenje socijalnog programa generala
Nedia.
Verujui da je nacionalsocijalizam u poetku hteo da izgradi ivotni
prostor samo za svoje saplemenike ali da je razvojem dogaaja stavljen
pred zadatak da gradi ivotni prostor za itav evropski kontinent,
propagandisti su izraavali nadu da e i Nova Srbija nai sasvim
sigurno svoje mesto u toj novoj zajednici naroda, koju snanim zamahom
formira sada velika nacionalsocijalistika Nemaka. Zato su zakljuivali da
se za Nedievu Srbiju postavlja jedno jedino reenje i jedini put
opredeljenja: za nacional-socijalnu revoluciju evropskog zapada i za novi
poredak na evropskom kontinentu koji on nagoveuje Evropi posle rata.
Primeujui svuda samo nemake pobede, i 1944. su tvrdili da je
blagodarei izdanoj potpori okupatorskih vlasti sloboda srpskog naroda
ve obezbeena a budunost konstruktivne Srbije osigurana.
Pored nemake vojne snage i nacionalsocijalistike ideologije,
posebno je glorifikovan Adolf Hitler. Oslovljavajui ga kao Firera ili
Vou Rajha, propaganda ga je veliala kao dravnika, vojskovou,
predstavnika Nove Evrope, kao linost sveobuhvatne genijalnosti, kao
genijalnog dravnika i umetnika, neimara i graditelja, velikog
Evropljanina, zatitnika bele rase, oveka beskrajne energije. Tvrdila

22
je da je Hitlera provienje dovelo na elo Nemake u trenutku kada su je
ugroavali jevrejstvo, plutokratija i boljevizam i da on, kao branilac
evropske civilizacije, zasluuje zahvalnost evropskih naroda. Njegove rei
su obeleavane kao svetionici, njegova logika kao nepogreiva, a atentet na
Hitlera 1944. osuivan je kao zloinaki i sramni in, uz zahvaljivanje bogu
to je spasavajui njegov ivot sauvao Evropu.
U kolaboracionistikoj tampi se, uz Hitlera, od nemakih voa
posebno poklanjala panja aktivnostima Gebelsa i Ribentropa, a od
njihovih saveznika pominjali su se uglavnom Due, Kvisling i
Poglavnik Paveli, pri tom, samo kada je trebalo istai i njihov doprinos
stvaranju novog poretka.
U takvom kontekstu je bilo normalno to je Nedieva vlada spremno
donosila i potpisivala uredbe kojima je pripadnicima nemake narodnosne
grupe u Srbiji obezbeivan privilegovan poloaj u odnosu na srpsko
stanovnitvo. Ve je Savet komesara jula 1941. doneo Uredbu kojom se
domaim Nemcima garantovao uticaj nacionalsocijalistikog pogleda na
ivot, dok im je Nedieva vlada svojim uredbama obezbeivala plate i
penzije i kada su u nemakoj vojsci ve bili nagraivani, sve koji su stupali
u nemaku vojsku oslobaala plaanja poreza obaveznih za ostale graane,
a kao lanove Srpske zajednice rada oslobaala plaanja, inae obavezne,
lanarine. Nedieva vlada je potpisivala i odluke po kojima za dravljane
Rajha nije vailo ogranienje dozvole za rad u Srbiji, po kojima su sve
diplome Rajha priznavane bez nostrifikacije, ili npr. po kojima su gradovi u
Banatskom okrugu umesto srpskih dobijali nemaka imena.
U skladu sa razumevanjem svog mesta u novom poretku,
Nedieva vlada je zahtevala da se Nemakoj prui svaka pomo, pre svega
borbom protiv partizana i jevrejske zavere. Naglaavajui da Nemaka
nije na neprijatelj, otvoreno se hvalila zajednikim akcijama nemake
vojske i srpskih oruanih odreda u unitavanju partizana, ocenjujui svaku
njihovu akciju protiv okupatora kao podmuklu i zloinaku.
Sa druge strane, redovno je objavljivala pohvale koje su joj stizale iz
Nemake i citirala nemake novine koje su hvalile Nedievu kolaboraciju,
npr. da on vodi svoj narod jednim ispravnim putem moralnog i politikog
preporoda, da ne proputa nijednu priliku da preko radia ili tampe ne
pozove svoj narod na put razuma i saradnje sa nemakim vlastima, ili da
je uspeo da svoju malu zemlju ve sada ukljui u radove na obnovi
Potisnuta istina

23
kontinenta iskoriavanjem srebra, olova, bakra, cinka, mangana, hroma,
boksita za potrebe nemake ratne industrije.
Propaganda je potencirala prisustvo Nedia i ostalih lanova vlade u
poasnim loama na proslavama nemake okupacione vojske u Beogradu
ili prilikom odavanja poasti poginulim nemakim vojnicima, a zvezdani
trenutak je predstavljala poseta Nedia Hitleru 1943. godine, tada tumaena
kao veliki dan za Srbiju.
Uz podrku u vojnim akcijama, Nedieva vlada je smatrala svojom
primarnom dunou da Nemakoj prui pomo u radnoj snazi, aljui
radnike da pomognu Velikom Nemakom Rajhu u njegovoj
revolucionarnoj borbi i reklamirajui ga kao obeanu zemlju.
Kolaboracija je proizvodila potrebu dokazivanja da su Nemaka i Srbija
uvek imale neraskidive veze i odricanja da je u prolosti bilo
neprijateljstava. Istovremeno je negirano da se u okupiranoj Srbiji sprovode
represalije i prinudni rad. Prvo je odbacivano cininom tvrdnjom da se
streljanja komunista i jevreja ne mogu ocenjivati kao nekakve represalije,
a drugo, uveravanjem javnosti da srpski radnici idu u Nemaku
dobrovoljno, u goste, a u srpske rudnike koji su proizvodili za ratne
potrebe Nemake, iz oduevljenja i ljubavi prema fizikom radu.
Istovremeno je, meutim, uvodei obavezan lini rad za nemake potrebe
kuluk, Nedieva vlada za neodazivanje pretila stanovnitvu prinudnim
radom van Srbije i kaznenim merama koje se primenjuju samo na
dezertere, a njihovim porodicama obeavala da e biti konfinirane kao
taoci sve do pronalaska takvog lica.
Posebnu panju Nedieva vlada je poklanjala slanju seoskih
omladinaca u Nemaku. Do 1944. poslala je pet posebno obuavanih grupa
(predvialo se da to postane stalna praksa) ija je misija bila ne samo da
vide najbolje ureenu zemlju, ve i da pred njom reprezentuju Srbiju.
Koliko se od ove akcije oekivalo, reito govore injenice da je tampa
redovno pratila njihove pripreme, da su ih obuavali najznaajniji Nedievi
intelektualci i ministri svojim predavanjima o Nemakoj, da je lino
ministar prosvete prisustvovao njihovom polaganju ispita iz nemakog
jezika, a da ih je pred polazak na put obavezno primao sam Nedi. Zbog
vanosti njihove misije, prilikom odabiranja omladinaca posveivana je
velika panja i njihovom fizikom izgledu. U svakoj prilici je naglaavano
da su u pitanju krni omladinci, pravi izdanci nae rase. Zadivljeno ih

24
gledajui, Nedi im je govorio: aljem vas izabrane, najodabranije sinove
naega naroda ono to je najbolje, srpsko, estito, rasno i ugledno. ta ja
hou? Hou da Nemaki Rajh vidi najbolje sinove nae. Do kraja
kopirajui organizaciju slube rada, slao je 1944. na obuku kod nemakih
voa ove institucije i omladince koje je pripremao za stareine svoje
Nacionalne slube rada kako bi stareinsko vaspitanje dopunili na
samom izvoru.
Nepokolebljivo verujui u nemaku pobedu, kolaboracionisti su u
potpunosti vezali sudbinu Nove Srbije za nemaki Rajh. Ve prilikom
formiranja Nedieve vlade iskazivali su svoju konstruktivnost kroz
uverenje da vera Rajha u Srbiju i srpskog naroda u Rajh ine osnovu
srpske dravne obnove. Uveravajui javnost da je nemaki narod
podmetnuo plea i za spas i sreu srpskog domaina i svetosavske
crkve, podaniki su se obraali Rajhu sa molbama: Ako Berlin ima
dobrotu da nam da ono to je nae [] mi molimo jedno: neka nam Berlin
da ono to je naa elja, neka da svetosavsku Srbiju.
Potisnuta istina

25

2.
Antisemitizam

Uvereni u nemaku pobedu i u ostvarenje Hitlerovog novog
poretka posle rata u kojem vie nee biti Jevreja, kolaboracionisti su
prihvatili i preuzeli kljune ideje nacionalsocijalizma o nunosti zatite
istote krvi i rase uz teze o krvnoj vezi nacije ije unitenje dolazi od
tuinskih misli jevrejstva, masonstva, komunizma i demokratije. U cilju
prilagoavanja Nove Srbije nacionalsocijalizmu, predviali su osnivanje
Zavoda za rasno-bioloka ispitivanja radi uvanja srpskog naroda od
nepravilnih meavina, a njihova propaganda je u svojoj ideolokoj
revnosti redovno upotrebljavala pojmove ista rasa, bela rasa,
arijevstvo, nearijevstvo
U duhu nacionalsocijalizma, Nedieva vlada je svojim dekretima
prvo sprovela odluke okupacionih vlasti o gubljenju prava na rad Jevreja i
Roma. Pored vlade i razna udruenja (pre svih, Savez muziara za Srbiju i
Advokatska komora Beograda) su svesrdno sprovodila ove odluke.
Uredbama Nedieve vlade je zabranjeno Jevrejima i Ciganima da rade u
dravnim slubama, da budu sluaoci Univerziteta u Beogradu, da
uestvuju u Nacionalnoj slubi rada za obnovu Srbije, a sva njihova
imovina proglaena je vlasnitvom Srbije bez naknade.
Princip iste nacije zahvatio je sve sfere drutvenog ivota u
Nedievoj Srbiji u kojoj su dravni slubenici, profesori, aci, studenti
morali da dokazuju da su Srbi. Arijevski paragraf je uao u zvanina
dokumenta Nedieve vlade kojima je prilikom zapoljavanja u dravnoj
slubi zahtevano da kandidati prilau dokaze da su srpske narodnosti i
arijevskog porekla i da u porodici nisu imali jevrejske ili ciganske krvi.
Potvrde su izdavale optinske vlasti.
Uz napred navedene mere Nedieve vlade protiv Jevreja i Roma,
sprovoene uredbama i dekretima (rasna i nacionalna diskriminacija,
izbacivanje sa posla, oduzimanje celokupne imovine, uskraivanje svih

26
graanskih prava), propaganda je svakodnevno ponavljala da je rat
izazvala jevrejska zavera i da je on rezultat paklene jevrejske misli.
Istorijska argumentacija je pronalaena u starim antisemitskim tvrdnjama
da su Jevreji vekovima teili da zavladaju svetom od vremena Hrista,
preko Francuske revolucije koja je njihovo delo, do komunizma koji su oni
stvorili, a osuivan je i Berlinski kongres jer je nezavisnost Srbije uslovio
izjednaavanjem prava Jevreja sa pravima Srba. Nedieve novine su
objanjavale da judeomasonska internacionala vlada svetom i da je
ujedinila druge dve internacionale kapitalizam i marksizam sa ciljem da
sprei ostvarenje pravednih zahteva Velikog Nemakog Rajha. Glavne
argumente pronalazile su u idejama Adolfa Hitlera, otvoreno se pozivale na
njih, citirale njegove rei kao temeljni dokaz protiv Jevreja, podravale
opravdane zahteve nacional-socijalizma da se Jevreji proteraju i
oiste iz svih zemalja i zakljuivale da e to biti spas za Evropu.
Po Nedievoj propagandi, Jevreji ne samo da su bili krivi za sve
velike dogaaje hiljadugodinje evropske istorije, ve su bili podjednako
krivi i za pisanje evropske istorije koja je bila obian falsifikat, za
parolu sloboda, jednakost, bratstvo, za ubistvo ruske carske porodice, za
Katinski zloin, za alkoholizam u Francuskoj, za Ajntajnovu
nezasluenu nauniku slavu, za Pikasovu nakaznu umetnost
U odnosu na srpski narod, Jevreji su bili krivi to ideje nemakog
i faistikog prevrata nisu mogle da prodru u Srbiju i to je bio mnogo vei
uticaj zapadnih demokratija, bili su krivi za irenje materijalistikog
duha kod omladine, za odnaroavanje Beograda, za 27. mart 1941, za
parolu bolje rat nego pakt. Bili su krivi i za tampanje i itanje
pogubne literature, za predratno javno mnjenje oblikovano
judournalistikom, za unitavanje predratnog Narodnog pozorita i
celokupne srpske kulture i umetnosti kojima su naturili parisko-jevrejski
umetniki pravac koji ovde nikom nije bio potreban. A sve su to radili jer
je interes meunarodnog jevrejstva da srpskog naroda nestane. Zato je
centralni zahtev celokupne Nedieve propagande, postavljan kao uslov za
obezbeenje samog ivota naroda, bio smrt meunarodnom jevrejstvu i
judeoposlunoj masoneriji, njihovo potpuno ne samo fiziko ve i duhovno
unitenje.
Na kraju, gde je bilo mesto Roma u Nedievoj Srbiji. Iako su uvek
svrstavani uz Jevreje kao nearijevci i za vreme rata podelili njihovu
Potisnuta istina

27
sudbinu obeleene, progonjene i masovno ubijane nacionalne grupe, u
propagandnoj aktivnosti kolaboracionista nisu, kao Jevreji, bili rtveni
jarac za sve poasti uinjene veinskoj naciji. I njihovo ime je, meutim,
svakodnevno upotrebljavano. Smatralo se sasvim legitimnim da se javno (u
tampi, na predavanjima) ono koristi samo u jednom smislu kao najvea
poruga.

28

3.
Antikomunizam

Antisemitizam nije bio posledica antikomunizma kao ugroavajue
ideologije ve je, sasvim obrnuto, rasna teorija kao osnova
nacionalsocijalizma u svom temelju imala antisemitizam koji je, posredno,
sluio i kao argument antikomunizma. Uz antisemitizam, centralno mesto
u Nedievoj propagandi svih ratnih godina imao je antikomunizam,
dosledno shvatan i tumaen iz nacionalsocijalistike vizure. Mrnja prema
partizanima (komunistima) kao prema srpskim izrodima, pojaavana
je njihovom identifikacijom sa Jevrejima iz uverenja da je jevrejstvo
izmislilo komunizam. Najvee zlo komunizma pronalaeno je u njegovom
internacionalizmu i suprotstavljanju nemakom nacizmu, a pobeda nad
boljevizmom za kolaboracioniste je imala samo jedan smisao: pobedu
nemakog nacionalsocijalizma i uspostavljanje novog poretka u Evropi,
odnosno, nastanak nove evropske civilizacije koju e svojom
revolucijom stvoriti Trei Rajh, a u kojoj vie nee biti njegovih najveih
neprijatelja Jevreja i komunista. Zato je karakteristino da se u gotovo
svim objavama i lancima o masovnim streljanjima i veanjima antifaista,
tvrdilo da je re o komunistima i Jevrejima. Primarni motiv mrnje
kolaboracionista prema partizanima bio je antifaistiki karakter njihove
borbe, a antikomunizam, sa neprikrivenom nacional-socijalistikom
argumentacijom, bio je usmeren i prema svakom ispoljavanju simpatija
prema leviarskim idejama uopte. I jedno i drugo nedvosmisleno proistie,
kako iz identifikacije komunista i Jevreja,
6
tako i iz propagiranja i

6
Sa naroitim naglaavanjem i izriitim polaganjem prava na originalnost Hitler
daje, pozivajui se na Isaiju 19,2 do 3 i Egzodus 12,38, svoje tumaenje seobe iz Egipta, koja je za
njega posledica revolucionarnog i ubilakog napada Jevreja na vodei stale Egipta. Tano
kao i kod nas Jevreji su svojim humanitarnim frazama i parolom Proleteri svih zemalja
ujedinite se uspeli da za sebe pridobiju donji stale (svetinu) [] Razorna politika snaga
Potisnuta istina

29
ostvarivanja jedinstvenih interesa Nedieve vlade i nemakih okupacionih
vlasti i otvorenog svrstavanja protiv celokupne antihitlerovske koalicije.
Sutina svih Nedievih deklarativnih obrazloenja razloga zbog kojih
je od okupatora prihvatio mesto predsednika Ministarskog saveta, bila je,
uvek u prvoj reenici, elja da se ivi u miru i radu. Ve u drugoj reenici je
ponitavao svoje mirotvorstvo i radinost, pozivajui pristalice da ostave sve
druge poslove, uzmu oruje i ubijaju komuniste.
Neposredno po stupanju na dunost, Nedieva vlada je donela i
prvu meru protiv komunista u obliku Uredbe o prekim sudovima kojom su po
kratkom postupku, za 24 sata, osuivani na smrt. Ubrzo je donela i uredbe
kojima je pretila smrtnom kaznom i onima koji ih vlastima ne prijavljuju,
propisala meru oduzimanja imovine komunistima, za propagiranje
leviarskih ideja predvidela za studente kaznu izbacivanja sa Univerziteta
zasvagda, a za decu kaznu izgnanja iz kola i upuivanja na
viegodinje prinudno prevaspitavanje. S druge strane, uredbama su
materijalnom pomoi i posebnim novanim dodacima nagraivani svi koji
se bore protiv partizana, ukljuujui i etnike odrede.
7

Kolaboracionistike vlasti su javno, preko tampe, obeavale novane
nagrade licima koja ubiju ili prijave komunistu uz obeanja da e imena
dojavljivaa biti uvana u tajnosti. Nazivajui njihovo ubijanje svetom
borbom, svakodnevno su upuivale pozive da se partizani zatiru,
satiru, trebe bez milosti, unitavaju, da im se seme zatire.
Za Nedievu propagandu partizani su bili zloinci, banditi,
tuinski plaenici, agenti, saboteri, zlotvori, razbojnici,
zloinaki elementi, belosvetski olo, robijai, cigani, horde,
gadija, meunarodni ljam, drutveni talog, jevrejska kuga,
strana azijatska bolest, pogana misao iznikla u satanskom jevrejskom
mozgu, crvena neman, odrod, varvari sa istoka, crveni delati,
nesrbi, psihopatoloka udovita, tuinskim parama zatrovani
bednici Srbi meu njima bili su izrodi i degenerisani primerci, a
partizansko vostvo inili su jevreji i internacionalni pustolovi,

ove identifikacije Jevrejstva sa boljevizmom sasvim je oigledna. (E. Nolte, Faizam u svojoj
epohi, Beograd, 1990, s. 336.)
7
Potrebno je napomenuti da je, izuzev dva-tri broja ljotievskih Zapisa iz kraja 1943.
godine, u Nedievoj tampi bilo malo otvoreno negativnih tekstova o etnicima Drae
Mihajlovia.

30
jevrejsko-boljeviki olo. Svoja uverenja kolaboracionistika propaganda
je pokuavala da pripie i narodu u celini, sugeriui npr. da je obeene na
Terazijama u leto 1941. beogradska javnost jednoduno osuivala kao
izdajnike i strane plaenike.
Sa rastom antifaistikog pokreta, rasla je potreba kolaboracionista
da podiu moral svojim pristalicama. Tokom itavog rata, pa i sredinom
1944, svakodnevno su uveravali javnost da su Nedievi odredi konano
unitili partizane i da nema nikakve nade da se oni od tih poraza
oporave.
Zbog svega navedenog nije sluajno to se Nedieva vlada, kada je
od Hitlera pozvana da uestvuje na nacistikoj izlobi u Beu, pohvalila da
je na svom odeljenju, koje su u velikom broju poseivali nemaki vojnici,
izloila zaplenjene trofeje komunistiko-partizanskih bandi i fotografije
ubijenih partizana.
Potisnuta istina

31

4.
Antidemokratija

Ne samo komunizam i partizanski pokret, ve je i itava
antihitlerovska koalicija kroz Nedievu propagandu povezivana sa
jevrejskom zaverom u ije su ime Velika Britanija, SAD i SSSR ule u
rat protiv Nemake. Konstantno se tvrdilo da se antihitlerovska koalicija
raspada, da je sistem demokratije doiveo slom, ve 1941. je slavljen poraz
Sovjetskog Saveza, predviala se sigurna propast Velike Britanije, a akcije
zapadnih sila ocenjivane su kao teroristike, dvoline i prljave. Nedievi
propagandisti su uveravali javnost da na okeanima i morima tonu britanski
i ameriki brodovi, da su nemake podmornice pred Njujorkom, a
sredinom 1944. da su nemake trupe unitile invazijce u Normandiji. Do
poslednjih brojeva kvislinkih listova (septembar 1944.) pisali su o
nepobedivosti Nemake i skorom slomu SAD, Velike Britanije i Sovjetskog
Saveza.
Posle mrnje prema Jevrejima, Romima, komunistima, partizanima i
SSSR, propagirana je i mrnja prema Velikoj Britaniji. Tvrdilo se da Englezi
i nisu pravi Evropljani jer su se meali sa utom i crnom rasom, da su
opasni za Evropu, da je duh engleske vojske duh ubica, a sam Nedi je
kao najveeg srpskog neprijatelja obeleavao englesko-crvenu adaju. Uz
neprijatelje Britance, istican je i gangsterski mentalitet Amerikanaca koji
mrze i ne razumeju evropsku kulturu ve prihvataju samo izopaenosti i
nastranosti civilizacije, a ija se bezgranina naivnost granii sa
glupou.
Unutra izgraujui seljaku i svetosavsku dravu, a spolja se do
kraja svrstavajui uz sile Trojnog pakta, kolaboracionisti su odbacivali sve
to je u Srbiji imalo tragove zapadnog uticaja od ideja demokratije, preko
prosvetnog sistema do moderne umetnosti. Reaktivirane su stare teze o
antihrianskom Zapadu koji je, deformisan judeomasonstvom i
ogrezao u kapitalistikim porocima, bio osuen na neminovnu propast,

32
kao i antizapadnjake teze o otrovu koji je pre rata stizao od
zapadnjakih pseudonauka i izvitoperenih shvatanja. Uz skoru propast
Zapada predviala se i definitivna propast sistema demokratije i
parlamentarizma (demokratija prolosti, lana demokratija) koje vie
nikada niko nee oiveti.
Kako bi odvojila panju javnosti od aktivnosti antihitlerovske
koalicije i pridobila je za ideje nacionalsocijalizma, Nedieva propaganda je
konstantno naglaavala da su u sukobu sa svetosavskim duhom i
marksizam i liberalna demokratija, odnosno, i Sovjeti i Englezi koji nita
dobro nisu doneli srpskom narodu. Prve je trebalo odbaciti jer Sovjeti i
nisu Rusi, a druge, jer se Srbi duhovno razlikuju od Engleza i
Amerikanaca i mnogo im je blii oseaj pravinosti Nemaca i samurajski
duh Japanaca.
Potisnuta istina

33

5.
Nova Srbija u Novoj Evropi

Da aktivnost kolaboracionista nije bila puko snalaenje u ratnim
okolnostima, ve sasvim odreeno ideoloko i politiko pristupanje novoj
ideologiji, nedvosmisleno potvruju opsene pripreme za stvaranje Nove
Srbije i njeno ukljuenje u budui Hitlerov novi poredak, to je nazivano
obnovom. Tvrdei da je nacionalsocijalizam u Nemakoj stvorio
savreno dravno i drutveno ureenje, Milan Nedi je dokazivao da i
Srbija ima svoj izvorni nacionalni socijalizam olien u krvnim
zadrugama. Sa puno optimizma se oekivalo njeno ukljuenje u
podmlaenu Evropu uz uveravanje javnosti da je interes Nemake samo
da se stvori snana antikomunistika Srbija a da e ona posle pobede u
ratu dozvoliti srpskom narodu da sam ureuje dravu. Kao to je Hitler
stvarao Novu Evropu i borio se protiv judo-komunizma i judo-
plutokratije, tako je Nedi stvarao Novu Srbiju ukljuujui je u novi
poredak Evrope protiv anglo-amerike plutokratije i judeo-masonske
internacionale. I kao to je Hitler u kvislinkoj tampi nazivan
zastavnikom Evrope, tako je Nedi nazivan zastavnikom Nove Srbije.
Srpska omladina je pozivana da pod takvom Nedievom zastavom poe u
preporod srpskog naroda koji e se desiti u sklopu svetske revolucije, a
javnosti je sugerisano da pojam Evropa podrazumeva Hitlerovu viziju
nove civilizacije. Uporno se tvrdilo da su se tom novom revolucionarnom
konceptu ve priklonili svi evropski narodi, pa je nuno da se i Srbija
opredeli za nacionalsocijalizam koji e posle pobede Nemake vladati
Evropom, a preko Japana i celim svetom.
U cilju postizanja prihvatljivosti ovakvih ideja u iroj javnosti, ratno
vreme (koje je za Nedia bilo vreme mira) nije bilo nikakva prepreka za
izmiljanje tradicije kako bi se jae ocrtala prekretnica 1941. godine i
raskinulo sa svim onim to joj je prethodilo. Raskid sa Jugoslavijom, sa
parlamentarizmom, sa liberalizmom, sa leviarskim idejama, sa

34
modernizmom, sa Zapadom predstavljao je temelj obnove Nove Srbije
kao patrijarhalne, korporativne, teokratske drave.
Nova Srbija koja je stvarana umesto Jugoslavije, trebalo je da bude
Velika Srbija koja e ujediniti sve srpske zemlje. Morala je da bude
nacionalno ista a ureena kao porodica u kojoj e se bespogovorno
sluati stareina. Osnova ivota Nove Srbije trebalo je da bude
svetosavlje jer Srbin koji ne osea, ne ivi u svetosavskom duhu ne
pripada srpskoj naciji. Sam Nedi je najvie govorio o Novoj Srbiji koja
kao nova otadbina mora biti postavljena na zdravim seljakim
temeljima, cementirana jednom zajednikom voljom, nadahnuta jednom
jedinstvenom srpskom duom pred kojom e ustuknuti sve vetake
tvorevine. Naglaavao je da drutvo u Novoj Srbiji mora da bude srpsko
u to novo srpsko drutvo ne smemo primati kojekakve belosvetske ale,
kao to je to dosad bio sluaj sa jevrejima i ostalim, kojima se ne zna ni
kakav im je koren ni kakva im krv u ilama tee. Njegove rei zatim su
svakodnevno ponavljali propagandisti piui o blistavoj pojavi Nedieve
Nove Srbije koja e se zvati Srpska seljaka zadruna drava. Planirano
je stvaranje korporativno-zadrunog reima zasnovanog na seljako-
zadrunoj organizaciji, sa argumentima da je zadruni duh iskonski
prisutan u narodu kao plod njegove rasno bioloke stvarnosti i da je
srpski seljak jedini sauvao rasne osobine, jer ga, kako je mislio Nedi,
nije pokvarila meana tuinska krv. Selo je, kao rasno isto i
patrijarhalno, tokom itavog rata glorifikovano i suprotstavljano
odnaroenom gradu, koji je preko svoje pokvarene inteligencije i
prljave arije prikazivan kao uzrok svih zala i dravne propasti. Polazei
od tvrdnje da je predratno srpsko drutvo predstavljalo kaljugu, u
izgradnji seljake drave posebna meta osude bio je Beograd jer je
izgubio nacionalna obeleja i bio okupiran Jevrejima, masonima i
komunistima. Osuivana je i odbacivana i celokupna predratna
inteligencija uz zahteve da se stvori nova, svetosavska inteligencija,
osloboena svih razornih stranih uticaja. Na meti osude bio je i
Beogradski univerzitet predratne Jugoslavije, ali i celokupno kolstvo,
obeleavano kao leglo komunizma i uzrok odnaroavanja omladine.
Nepoverenje u grad, jo vie u kolovanu gradsku omladinu,
opredelilo je Nedievo okretanje selu i posebno, seoskoj omladini od koje je
oekivao poslunost, sleenje na njegovom putu i lake regrutovanje u
dobrovoljake odrede. Zato je upravo seosku omladinu, glorifikovanu kao
Potisnuta istina

35
rasno istu, grupno slao u Nemaku, dovodio je nemakim
predstavnicima u Beograd u posetu, vodio je u novo Narodno
pozorite i sam redovno primao.
Svoj legitimitet Nedieva vlada je stvarala propagiranjem otvorene
mrnje prema predratnoj Jugoslaviji koja je obeleavana kao trula
tvorevina, degenerisana drava, povampirena leina, kao neplodno
tle, na kome srpsko seme nije moglo proklijati, i moralo je istrunuti.
Jugoslavija je optuivana za sve nesree Majke Srbije i unitavanje
srpskog naroda. Zato je odbacivana ideja o njenoj obnovi ne trulu
Jugoslaviju ve zdravu, istu, slavnu, pravinu i ureenu novu Srbiju
mi danas neemo i ne moemo eleti nikakvu Jugoslaviju sa est
pokrajina, kakvu hoe i za koju se bori nesrbin Josif Broz Tito, ve hoemo i
boriemo se za ivu, svetosavsku Srbiju, Srbiju nacionalno istu. Politiari
predratne Jugoslavije listom su povezivani sa Jevrejima i masonima i
obeleavani kao plaenici i potrkue engleske, amerike i boljevike, a
dogaaji od 27. marta 1941. su ocenjivani kao najvei zloin u istoriji zbog
izdaje pakta, uz uporne tvrdnje da je Trojni pakt Srbiji garantovao ast i
granice, budunost kakvu ni u snu nije mogla sanjati, mir i bezbednost,
celinu, slobodu, spokojan ivot. Zato nije sluajno Srbija pod nemakom
okupacijom, ve u Apelu srpskom narodu iz avgusta 1941, oznaena kao
ostrvo spasenja.
im je nemaka vojska ula u Beograd donete su i prve simboline
mere na unutranjem ponitavanju Jugoslavije. Ve maja 1941. najavljeno je
da e sportski klub Jugoslavija promeniti ime, a kada su posrbljena imena
svih beogradskih ulica, Jugoslovenska je zamenjena sasvim aktuelnom
Dobrovoljakom ulicom.

36

6.
Vaspitavanje omladine

Najdalje u sprovoenju nacionalsocijalistikih ideja otilo je
Ministarstvo prosvete na ijem su se elu tokom itavog rata (19411944)
nalazili Velibor Joni i Vladimir Velmar-Jankovi. Zanimljivo je da je ovo
ministarstvo postalo najagilnije krajem 1943. i poetkom 1944, u vreme
kada su ostale kolaboracionistike aktivnosti polako posustajale.
Uvereno da e jo dugi niz godina obavljati svoju funkciju,
Ministarstvo je krajem 1943. proglasilo 200 velikih srpskih poslova koje je
trebalo uraditi, a meu kojima su, u skladu sa ideologijom
nacionalsocijalizma, istaknuti zahtevi da se uredi srpski ivotni prostor,
izvri kolonizacija na srpskom ivotnom prostoru osposobljavanjem
naroda da ga popuni brojno i kvalitetno, izvri zatita srpske krvi,
osnuje Centar za ispitivanje biolokih i antropolokih odlika stanovnitva
srpskih zemalja, formira Centar za istraivanje etnikih tipova srpskog
stanovnitva, i kao kruna da se izradi rasna karta srpskih oblasti. Kroz
svoj list Prosvetni glasnik, Ministarstvo je propagiralo Hitlerovo ustrojstvo
kola sa svim njegovim rasnim odrednicama.
S druge strane, ambiciozno pristupajui reformi prosvete u duhu
novih ideja stvaranja seljake drave, Ministarstvo je izradilo Dravni
prosvetni plan kojim je predvien rad srpskih pokolenja za due vreme.
Polazei od konstatacije da je prisutan viak kolovanih ljudi sa
gimnazijskom i manjak sa strunom spremom, zahtevano je izbacivanje iz
kolstva svega suvinog kako bi se omladina brzo i do kraja stavila u
slubu nacije. U tom cilju prepolovljen je broj postojeih gimnazija, a
viestruko povean broj poljoprivrednih i domaikih kola koje nisu
pruale mogunost daljeg kolovanja, sa idejom da se sve uini kako bi se
omladina trajno zadrala na selu i zavolela fiziki rad.
Sam srpski narod koji je Nedieva vlada elela da usrei u
Novoj Evropi, deljen je po svim osnovama. Od profesora u kolama je
Potisnuta istina

37
zahtevano prvo, da budu isti Srbi, drugo, da budu nadahnuti
svetosavskim duhom, tree, bilo je poeljno da budu mukarci iz
uverenja da ene-profesori ne mogu da budu uzor mukoj omladini. I
srpska omladina je deljena, pa je onaj njen (po priznanju Nedieve
propagande) veinski deo koji je bio leviarski i antifaistiki orijentisan,
ocenjivan kao nenarodni, odroen, sraman, iiveo.
Ne samo narod i omladina, ve su i deca deljena. Podela je ila po
dve osnove ideolokoj i biolokoj. Da bi dobijala pomo iz novoformiranih
fondova deca su morala da dokazuju da su Srbi i pravoslavci, a da bi ila u
srednje kole trebalo je da budu i savreno zdrava. Traeno je da se u
srednje kole ne primaju obirci ve samo fiziki, umno i etiki odabrana
deca, odnosno, da kratkovidu, nagluvu i sl. decu ne bi trebalo primati, ve
praviti selekciju meu omladinom, stvarati eugeniki bolje pokolenje
kako bi se dobilo ispravno nacionalno vostvo. Sa druge strane,
Ministarstvo je smatralo da budue narodno vostvo ne sme da se obrazuje
od otpadaka i nekarakternih ljudi, zahtevajui da se sprei da olo
odlazi u najvie kole. Deca koja nisu prolazila ni kroz jednu od ove dve
selekcije trebalo je da se zadovolje osnovnim i zanatskim kolama i da
zavole fiziki rad.
Mnogo vanija od propagande i koncepcija za budunost, bila je
neposredna aktivnost Ministarstva prosvete koje je veinu svojih akcija
sprovodilo u saradnji sa Ministarstvom unutranjih poslova i
Propagandnim odeljenjem Srpske dravne strae. Da bi legitimisalo svoj
vaspitni sistem, Ministarstvo je tvrdilo da se kola predratne Jugoslavije
srozala, koliko zbog sistema liberalne demokratije i uticaja leviarskih
ideja, toliko i zbog velikog broja profesora nesrpske nacionalnosti. Njegova
osnovna ideja bila je da kroz kolski sistem oblikuje velike Srbe, odnosno,
da stvori fanatizovanu omladinu koja e posle pobede Nemake u ratu
biti sposobna da okupi sve srpske zemlje u jedinstvenu celinu. Svakom
svojom merom Ministarstvo je isticalo zahtev da se vaspitavanje omladine
vri u nacionalistikom, autoritarnom duhu i bespogovornoj poslunosti.
Oistilo je kole od nacionalno neispravnih profesora, izvrilo
selekciju omladine za budue narodno vostvo tako to su diplome
izdavane samo moralno kvalitetnim uenicima, naredilo da se vri
nadzor nad uenicima u koli i van nje (kod kue, na ulici) a dunost
profesora bila je da motre na uenike i daju ocene o njihovim moralnim
vrednostima, pri emu je pojam moral nedvosmisleno imao ideoloko-

38
politiko znaenje. Ministarstvo je uvelo psiholoko prouavanje uenika
kako bi se dobila slika o njihovim osobinama i nacionalnom oseanju.
Nastavniki saveti su morali da grupiu ake u tri kategorije: nacionalno
nepouzdani (sankcija: izgnanje iz kole), labilni (sankcija: dranje pod
prismotrom) i pouzdane i ispravne (zdravi elementi za izvoenje
kolskih zadataka). Sprovodei ove mere, Ministarstvo prosvete je do
1943. zvanino izbacilo iz srednjih kola 375 nacionalno nepouzdanih
uenika i, u saradnji sa Ministarstvom unutranjih poslova, organizovalo
Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci, gde su
prevaspitanici mogli biti drani i do tri godine i gde su morali da piu
sastave proete duhom nacionalne obnove.
8
Obraajui se
prevaspitanicima u Smederevskoj Palanci povodom godinjice osnivanja
Zavoda, ministar prosvete Joni im je rekao da su tu smeteni jer bi bila
teta pustiti vas da propadnete po zatvorima i logorima. Ipak, nije rekao
da su neki od njih direktno iz Zavoda zavrili u logoru na Banjici.
Ministarstvo se hvalilo svojim Zavodom kao jedinstvenim takvim
pokuajem u Evropi, tvrdei da se njegov uspean rad vidi i po tome to
neki prevaspitanici, koji su srasli sa atmosferom u njemu, nisu eleli
da ga napuste, dok su drugi traili da odmah idu u Nedieve odrede.
Do kraja sprovodei ovakve mere prema leviarski orijentisanoj
omladini, ministar Joni je, obraajui se profesorima beogradskih kola,
naredio da bez ikakve neodlunosti pristupe ienju omladine, a da
onim roditeljima koji nee da uestvuju u radu ovakve kolske zajednice,
slobodno vrate njihovu decu. Zakljuivao je da ako od celokupne nae
dananje omladine, ostane samo pola i to e naem narodu biti dovoljno.
I dok je Ministarstvo prosvete leviarsku omladinu nasilno
prevaspitavalo i istilo iz kola, dotle je za omladinu koja je odlazila u
dobrovoljake i etnike odrede za borbu protiv partizana, organizovalo
posebne teajeve kako bi na vreme zavrili kolovanje.
Temelj kole Nove Srbije trebalo je da budu nacionalizam i
svetosavlje. Zato je u srednje kole uvedeno obavezno pohaanje
bogosluenja, obavezno horsko crkveno pojanje, obavezna srpska posela,
a predmet veronauka je trebalo da bude osnov antimaterijalistikog
shvatanja uenika stvarajui boljeg srpskog oveka koji hrabro koraa ka
svetosavlju.

8
od 1942. do 1944. kroz Zavod je prolo 1.270 leviarski orijentisanih omladinaca
Potisnuta istina

39
Kroz kolski sistem kojim je trebalo da se sprei nemuevno
vaspitavanje srpskih mukaraca i da se srpskoj eni daju odlike
patrijarhalne istote i ednosti, mesto ene je unapred odreeno uz poret
i mua. U Ministarstvu se verovalo da enska deca u srednjoj koli moraju
da se spremaju za majke, sestre, domaice pa je uvelo domainstvo kao
obavezan predmet, a pohvalilo se i da je mnogo uradilo na poveanju
njihove ednosti time to je naredilo da uenice moraju da pletu kose u
vitice.
Zbog uverenja da je Univerzitet razorno delovao na srpsku
omladinu i od nje stvorio leviarski nastrojene ljude, Ministarstvo je
predvidelo uvoenje obaveznih kurseva kao dopune nacionalnog
vaspitanja, organizovalo je posebnu uniformisanu slubu za odravanje
reda na Univerzitetu i odredilo stroge disciplinske mere za studente, od
kojih je najstroa opet bila usmerena protiv leviarskih ideja i
antireligioznog pogleda na svet. Teokratska drava koju je stvarala
Nedieva vlada imala je i neprikriven cilj da sprei razvoj nauka. Od
Univerziteta se zahtevalo da u naunom radu na prvom mestu vodi rauna
o srpskoj stvarnosti kako bi se ukopao u narodni ivot i postao hram
nacionalne prosvete u kojem e se studenti napajati zdravim
nacionalizmom i vaspitavati u duhu narodnih tradicija. Univerzitetu je,
pri tom, zapreeno da slobodu naunog rada ne sme da zloupotrebljava
kako bi pod vidom naunih istina ubacivao otrov u due studenata, da
nauka radi nauke ne moe biti cilj rada Univerziteta, a rektor Popovi je
1943. primetio da se ve uoava tendencija obraivanja onih naunih
problema koji su od interesa i za srpsku i za nemaku nauku. Ministarstvo
prosvete je predvidelo i da se jednu do dve godine omladina na
Univerzitetu upoznaje sa pomenutih 200 velikih srpskih poslova koje je
samo izradilo a izloio zamenik ministra Vladimir Velmar-Jankovi. Meu
tih 200 velikih srpskih poslova nalaze se gore navedeni nacistiki
koncepti (kvalitetna kolonizacija na srpskom ivotnom prostoru,
izrada rasne karte srpskih oblasti). Logina konsekvenca reforme
Univerziteta bila je da su i za prijem profesora, uz sve dokumente koji se
po Zakonu o inovnicima trae, zahtevane i izjave o nacionalnoj
pripadnosti.
Ratne prilike, meutim, nisu dozvoljavale da se ovakve radikalne
promene sa ciljem unazaivanja Beogradskog univerziteta, do kraja i

40
sprovedu, budui da je Univerzitet tek poetkom 1944. od nemakih vlasti
dobio dozvolu da (delimino) otpone sa radom.
Ministar prosvete i njegov zamenik su uredbama vlade dobili
policijska ovlaenja. Ministarstvo je samostalno donosilo odluke o
izbacivanju iz kola i sa Univerziteta nepodobnih profesora, o izbacivanju
studenata sa Univerziteta zasvagda, i najvanije, o izbacivanju
nacionalno nepouzdane i kompromitovane dece iz kola i njihovom
viegodinjem zadravanju u Zavodu za prinudno vaspitanje. Ministar
prosvete Joni je imao i ovlaenje vlade da cenzurie objavljene knjige, da
zabranjene knjige upuuje na reciklau, a njegova re je bila presudna i
prilikom odluivanja o zatvorskim kaznama za prekrioce ove Uredbe.
Njegov zamenik Velmar-Jankovi je svoja ovlaenja, u toku najstranijeg
rata, koristio npr. za izbacivanje Jovana Skerlia iz kola, i umesto njega,
stavljanje sopstvenih dela u obaveznu kolsku lektiru. Usput, i na repertoar
Narodnog pozorita.
Potisnuta istina

41

7.
Svakodnevni ivot

Moda bi najbolji naziv za svakodnevni ivot graana u Nedievoj
Srbiji mogao da bude veselje u konc-logoru. Temeljna odrednica koja je
obeleila sve aspekte aktivnosti njegove vlade, bila je neprikrivena
hipokrizija. U paralelnoj stvarnosti koju je konstruisala, graani su u
logorski ureenoj dravi, s jedne strane, drani u stalnom strahu od
prinudnog rada, koncentracionih logora i prekog suda, a sa druge strane,
sugerisana im je obaveza sveopteg veselja u Novoj Srbiji koja sigurnim
koracima hrli u budunost. Samo su u Nedievoj Novoj Srbiji mogli da
idu zajedno preki sud i pozorite Razbibriga, koncentracioni logor i
primaice i oeciskinje po kafanama, masovna streljanja civila i
gospoe ivke i ike Jagodinci na scenama.
Do kraja se svrstavajui uz Nemaku i ve ivei u vremenu posle
rata, Nedieva vlada je pokuavala da stvori privid normalnosti
svakodnevnog ivota a sa njom i normalnosti okupacije. Novinari su
putovali na kongrese tampe Nove Evrope, na meunarodnim
skupovima evropskih predstavnika (evropskih kolaboracionista) gde se
raspravljalo o zadacima evropske saradnje srpski delegati su se druili sa
kolegama iz ostalih evropskih zemalja Nemake, Italije, Hrvatske,
Bugarske, u Beogradu su odravane proslave povodom zavretka kolske
godine u nemakom lektoratu kojima su prisustvovali srpski ministri,
ministar policije je obilazio zarobljenike po nemakim logorima hvalei
brigu i panju kojom su okrueni, operski pevai su gostovali na nemakim
scenama, nemaka pozorita su gostovala na sceni Narodnog pozorita,
bioskopi su redovno radili, kafane su se svakodnevno reklamirale preko
novina, odravane su izlobe, dodue uglavnom antimasonske i
antikomunistike, a razna aktuelna predavanja su se prenosila preko
glasnogovornika po trgovima i ulicama srpskih gradova i, kako je tvrdila

42
Nedieva tampa, bila praena burnim odobravanjem hiljada slualaca i
usklicima ljubavi Nediu.
Nedieva Nova Srbija je slavila (naglaeno veseli) ivot, tvrdei da
samo slabii imaju predrasude kojima prikrivaju svoju umalost i svoju
nesposobnost da i danas ive. U istim tim danima, u koncentracionim
logorima ubijeni su gotovo svi beogradski Jevreji (njih oko 10.000), stradale
su hiljade Roma, a na mnogobrojnim stratitima vrila su se masovna
streljanja hiljada srpskih civila.
Koncentracioni logori. Sam termin, u redovnoj upotrebi u Nedievoj
Srbiji, u propagandnim tekstovima o Nemakoj nije imao negativnu
konotaciju. O nemakim radnim i zarobljenikim logorima se pisalo sa
neprikrivenom eljom da se prikau u pozitivnom svetlu. Nadrealno zvui
itati u novinama iz 1944. kako srpski radnici u Nemakoj ive u istoj idili
zelenih tajerskih brda gde teku potoii, cvetaju jorgovani i gde stareina
logora paljivo udeava bokore rua. Jo nadrealnije zvue tvrdnje kako
se komandanti zarobljenikih logora oinski brinu za potrebe srpskih
zarobljenika, koji tamo uglavnom prekrauju vreme bavei se sportom i
organizujui pozorine predstave. Sasvim slino, opisujui stanje u NDH,
beogradske novine su u poetku pisale o ustanovljenju radnih logora u
koje su slati prosjaci i neradnici. Kasnije, kada su sigurno imale saznanja o
njihovoj pravoj prirodi, tu temu su preutkivale.
U Srbiji su okupacione vlasti poele da formiraju koncentracione
logore ve sredinom 1941. godine. Ni tada nije bila tajna da je za slanje
graana u logore bila zaduena Nedieva Specijalna policija koja je pretei
obavetavala javnost da poseduje itave spiskove lica koja ine usluge
komunistima ali da namerno ne objavljuje koliki je broj graana otiao u
logor zbog toga to je davao prenoita raznim komunistikim i drugim
nepoeljnim tipovima. I vie od toga. Kako bi bili od to vee koristi
okupacionim vlastima, kolaboracionisti su i itavu Novu Srbiju
organizovali kao logor sprovodei represivnu politiku i svakodnevno
pokuavajui da zastrae protivnike, ali i svoje pristalice. U pokuaju da u
potpunoj pokornosti dri svoje nametenike nisu okupatori ve je
Nedieva vlada potpisala Uredbu o odgovornosti optinskih samoupravnih
organa kojom se, svim licima zaposlenim u lokalnim organima vlasti koja
odbiju da prime dunost ili podnesu ostavku, pretilo prinudnim radom,
upuivanjem u koncentracioni logor i prekim sudom.
Potisnuta istina

43
Nacionalno ispravna lica. Tokom itavog rata, Nedieva vlada je srpske
graane delila na one ispravne, njoj lojalne, i one neispravne koji nisu
shvatili veliinu njene misije. Meu prvim autentinim merama, ve
1941, neposredno po uklanjanju Jevreja i Roma iz javne slube, otpoelo je
svakodnevno uklanjanje i svih nacionalno nepouzdanih slubenika sa
posla. Mera je sprovoena Uredbom i pojedinanim dekretima i ukazima,
redovno objavljivanim u Slubenim novinama. Moe se samo pretpostaviti
da je za Nedievu vladu ova mera, sama po sebi, bila nedovoljno
represivna, pa je pojaana i uvoenjem moralne obaveze inovnika prema
vlastima kako bi se uspostavilo jedinstvo misli i oseanja u duhu
nareenja vlade narodnog spasa. elei da bude sigurna u potpunu
poslunost svojih podanika, vlada je uvela obavezu svih zaposlenih i
penzionera da se, potpisujui Izjavu lojalnosti Nediu, koja je bila uslov
za dobijanje plata i penzija, obaveu na borbu protiv komunista i
masona. Podrazumeva se da je i na njih, u sluaju nepotpisivanja,
primenjivana Uredba o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika iz javne
slube. Lojalnost se, meutim, nije traila samo od zaposlenih i penzionera,
ve i od poginulih. Nedi je potpisao i Uredbu kojom su samo porodice
nacionalno ispravnih lica poginulih od vazdunih napada i nacionalno
ispravnih hranilaca umrlih na obaveznom radu imale pravo na njihove
prinadlenosti i dravnu pomo.
Izbeglice. Sa poetkom rata u Srbiju je doao veliki broj izbeglica iz
drugih delova Jugoslavije. Njihovo zbrinjavanje je podrazumevalo
obezbeivanje zaposlenja tako to su sa posla otputani, prvo Jevreji i
Cigani, zatim nacionalno nepouzdani slubenici i na kraju, spreavano
zapoljavanje ena. I same izbeglice su, meutim, konstantno upozoravane
da zaposlenje i pomo mogu da dobiju samo pod uslovom da pruaju
podrku Nedievom konceptu Nove Srbije, a za neodazivanje na njegove
pozive, i izbeglicama je, kao i ostalima, preeno prinudnim radom i
zatvorom, ali i gubljenjem izbeglikog statusa, proglaavanjem da
bespravno borave u Beogradu ili da su skitnice. Da li su
kolaboracionistima bile vanije izbeglice ili saradnja sa nemakim vlastima,
reito govori i odluka Ministarstva prosvete iz avgusta 1941. kojom su
izbegli nastavnici obaveteni da se njihove molbe za zaposlenje vie nee
primati. Izuzetak je vaio samo za one izbeglice kojima je struka bio
nemaki jezik.

44
Jo jedna pojava obeleila je svakodnevnicu Nedieve drave. Kroz
Slubene novine se moe pratiti kako su graani svakodnevno menjali svoja
prezimena i uzimali nova. Moe se samo pretpostaviti da su jedni to radili
da bi spasavali gole ivote, drugi da bi bolje proli u novom poretku koji
se stvarao, a trei da bi skidali sa sebe sumnju o nedovoljnoj nacionalnoj
istoti. Odnosno, prvo su se menjala nesrpska prezimena u srpska, zatim
je krenuo talas promene srpskih prezimena u nemaka, a na kraju su srpska
prezimena pod sumnjom dobijala nesumnjivo srpske nastavke. Upravo je
ovaj poslednji talas, kako se jo tada pretpostavljalo, zahvatio izbeglice iz
drugih delova Jugoslavije ija prezimena nisu liila na ona u Srbiji. Tada
ponueno objanjenje da se takva srpska prezimena menjaju kako bi se
uinio kraj svim poprekim pogledima komija, dovoljno svedoi o
atmosferi u kojoj su iveli obini ljudi u Novoj Srbiji.
ene. Ekstremni konzervatizam nove ideologije ogledao se u odnosu
prema enama. Prvo pada u oi naglaena upotreba sintagme ljudi i ene
koja je imala upravo onu sadrinu koju je i implicirala. ene nisu
doivljavane kao ravnopravni ljudi ve kao poeljan dodatak mukarcima,
kao majke i domaice, uz zahtev da se u Novoj Srbiji od njih naini
spreman drug mukarcu. I njihova funkcija je, kao uostalom i drutva u
celini, bila da rade za veliinu Srbije i Srpstva, odnosno, enu je trebalo
nacionalno i verski prosvetiti kako bi obavljala svoju primarnu funkciju
buenja kod dece plama ljubavi za rodnu grudu i Tvorca. Srpski mu
je trebalo da joj bude stareina i vaspita a ena je trebalo da ga potuje
kao to valjan uenik potuje dobrog uitelja. Verovalo se da
ravnopravnost srpske ene nema nieg zajednikog sa feministikim
pokretom iji su nosioci bile Jevrejke i polujevrejke (Maga
Magazinovi), zgraalo se nad idejom da i ene dobiju pravo glasa, a u
optoj osudi predratne Jugoslavije, u greh joj je upisivano i to se dopustilo
da se naa ena kao u nekom deliriju doepa arene graanske slobodije u
kojoj se njen lik posuvratio (V. Velmar-Jankovi). U dilemi razumna ili
uena ena opredeljivalo se za prvo, uz ogradu, da ako ena ve mora da
sa obrazuje, onda joj je mesto u kulturno-umetnikim delatnostima gde
njena ednost moe da doe do punog izraaja. Podrazumeva se da je i
ena morala da bude arijevka da bi joj mu radio u dravnoj slubi, pa ne
iznenauje to se i u enidbenim oglasima esto naglaavala nacionalnost
poeljnih kandidatkinja. Ono to moda moe da iznenadi, je zahtev ak i
Potisnuta istina

45
Srpskog crvenog krsta da dobrovoljne bolniarke budu srpske
narodnosti.
Sasvim u skladu sa ovakvim shvatanjima, Nedieva vlada je donosila
uredbe po kojima ene nisu smele da ine vie od 25% zaposlenih u
ministarstvima i kojima je spreavano njihovo dalje zapoljavanje dok se
broj zaposlenih ne svede ispod tog procenta. Eventualno opravdavajui
motiv da se time elelo oslobaanje radnih mesta za izbeglice, ne moe da
se primeni i na injenicu da se istim uredbama enama zabranjivalo da
budu na rukovodeim mestima.
U pokuajima usklaivanja nasleenog konzervatizma i nove
ideologije, uvek je pobeivala ideologija ogoljujui temeljnu hipokriziju
kolaboracionista. Slika patrijarhalne srpske ene majke i domaice nije
ih spreavala da se pohvale podatkom da se mnoge desetine hiljada ljudi i
ena iz Srbije nalaze na dobrovoljnom radu u Rajhu, kao i da propiu
kaznu javnog batinanja koja se odnosila i na ene. Mera javnog batinanja po
debelom mesu tapom dugim jedan metar a debelim dva santimetra,
vaila je i za mukarce i za ene od 16 do 65 godina starosti i prvobitno se
odnosila samo na one koji neopravdano podiu cene namirnicama. Ubrzo
je, meutim, proirena i na lica koja pronose lane vesti to je bio
eufemizam za antifaistiku propagandu. Nedi lino je naredio svim
Srbima i Srpkinjama da mu pomognu u sprovoenju mere javnog
batinanja onih koji pronose lane vesti, tako to e ih nemilosrdno
goniti i javno objavljivati njihova imena.
Zanimljivo je i kako su viene ene sa druge strane ideolokog i
ratnog fronta. Dok su srpske ene viene kao majke i domaice, a
nemake, italijanske i japanske ene glorifikovane kao vojnici pozadine,
dotle su sovjetskoj eni pripisivane sve nastranosti koje mogu da
proisteknu iz hipokrizije patrijarhalaca. Po Nedievoj propagandi, sovjetski
brak lii na prostituciju, on je radna zajednica za regulisanje spolnih
odnosa izmeu mukarca i ene, a sovjetska ena mora da vri bioloku
funkciju raanja i seksualnu funkciju zadovoljenja mukarca kao robinja
mukih prohteva. Naravno, najgore su prolazile leviarski orijentisane,
uglavnom, mlade ene u Srbiji, kojima je po pravilu u najvei greh
upisivano to su bile kolovane. Nedi lino ih je obeleavao kao histerine
suruntije, bogatake keri, i u skladu sa prezirom prema kolovanim

46
enama, kao pokvarenu kolovanu ensku omladinu, kao studentkinje i
razvratne enturine.
Na kraju, lepe ene i slobodna ljubav sa pozitivnom konotacijom, u
Nedievoj propagandi su bili rezervisani iskljuivo za opis nemakih
filmova, svakodnevno reklamiranih u beogradskoj tampi i prikazivanih u
beogradskim bioskopima.
Tradicija. Iako je u Nedievoj dravi, sa poetkom nove ere 1941.
godine, u pristupanju novom poretku i Novoj Evropi sve moralo da
bude novo Nova Srbija, novi Srbin, novo javno mnjenje, nova
kola, nova omladina, novo pozorite, nova literatura ipak je i to
novo doba moralo da nae uporite u to je mogue starijoj prolosti.
Izmiljajui tradiciju radi uspostavljanja sopstvenog legitimiteta, nove
kolaboracionistike vlasti su favorizovale patrijarhalnost u svim aspektima
drutvenog ivota, potencirale negraansko ophoenje (seljae, Srbine,
brate, seljanko, strino), a od celokupnog drutva, kulture, umetnosti,
knjievnosti i prosvete traile da se stave u slubu nacije odbacivanjem
svega to nije imalo autentino nacionalno obeleje. Uvele su slavljenje
slava tamo gde se nikada nisu slavile (Narodno pozorite, Beogradski
univerzitet), a beogradskim ulicama, bioskopima i kafanama oduzele sva
imena koja nisu bila isto srpska i autentina. I pre nego to se
pristupilo izradi novog pravopisa, spontano je uvoen novogovor. Sam
Milan Nedi je preko noi preao na upotrebu arhainih termina radenici
i radenice to je vrlo brzo ulo u javni govor pa su i oglaivai preko
novina poeli da nude posao radenicima. I kako to esto biva, prvo je
najpopularnija sfera ivota sport trebalo da prui primer i bude uzor
kako se govori nacionalno isto, nudei itav spisak srpskih rei kojima je
trebalo zameniti nenacionalne sportske termine. to su ponueni isto
srpski termini neodoljivo podseali, s jedne strane, na zapadnu varijantu
jezika, a s druge, na vojniku terminologiju Rajha, nije bila prepreka da se
preporue kao autentian govor. Naprotiv, upravo su i ponueni kako bi
potencirali sveobuhvatnost evropske borbe za zajednike ciljeve.
Radio-Beograd. Kao najznaajnije propagandno sredstvo okupacionih
vlasti, radio je i u Srbiji, vie nego bilo koja druga institucija, bio u njihovoj
direktnoj nadlenosti. Radio-Beograd je otpoeo sa radom neposredno po
ulasku nemake vojske u Beograd 21. aprila 1941, poto ga je preuzeo
jedan lajtnant sa pet vojnika. U zgradi radija nalazilo se i Odeljenje
Potisnuta istina

47
propagande za Jugoistok, a njegov znaaj za nemaku okupacionu silu bio
je i savremenicima nedvosmisleno jasan. Novine su ve tada pisale da je,
kao i sve ostale institucije u Rajhu, i radio stavljen u slubu ratu sa
naroitim zadatkom, a nemakog ataea za Radio-Beograd opisivale su
kao skromnog, razumnog, uviavnog oveka otmene ljudske due, kao
pravog Germanca koji odlino poznaje sve elemente propagande.
Radio-Beograd, nazivan i radio evropskog vojnika, sa svojom
centralnom emisijom Beogradski mladi straar, oznaavan je kao najjaa
veza izmeu fronta i otadbine. Ova emisija se isticala i po velikim
dobrovoljnim prilozima koji su joj stizali sa fronta, od kojih je najvei deo
slala Adolfu Hitleru za potrebe vojske. Posebno je hvaljena njena odluka da
Hitleru pokloni milion maraka za njegov roendan 1943. to su Nedieve
novine propratile velikim naslovom Voa Rajha zahvaljuje vojnikom
Radiju-Beograd.
Beogradski radio je ocenjivan i kao najzasluniji za popularnost
pesme Lili Marlen na nemakim frontovima, neprestano je emitujui u
prolee 1941. godine. Ploa je zbog toga uvana u stanici kao najvea
dragocenost, a ve u avgustu, pesma je u Beogradu izdata na srpskom i
nemakom jeziku. Uz ovu pesmu, po kojoj je kasnije nazvana i redovno
emitovana emisija as za vojnike, nemaki vojnici su sa beogradskog
radija najvie voleli da sluaju pesme Hajdrun i Stojim sam u noi, ali i
mar Bombe za Englesku kao i zvuke zvona i fanfara.
U poetku je Radio-Beograd bio namenjen samo nemakim vojnicima
na Jugoistoku, ali je proirujui svoj program, kasnije uveo i srpske
emisije u trajanju u proseku od dva sata dnevno. Ako na radiju nije drao
predavanje Milan Nedi ili neki od njegovih ministara i intelektualaca, ili
ako nisu srpski dobrovoljci pevali svoje pesme, onda je emitovano Veselo
srpsko popodne uz uee poznatih glumaca i pevaa, ili je sa Kolarevog
univerziteta prenoeno areno popodne.
Preko radija su redovno vreni prenosi ispraaja veselih srpskih
radnika za Nemaku, emitovani su asovi nemakog jezika, a novine su
pisale da ak deset hiljada ljudi u Srbiji svakodnevno uz radio ui i da kroz
elje slualaca trai dopunske asove.
Iako je imao mali uticaj na ureivanje Radio-Beograda, Nedi je
doneo Uredbu o obaveznom prenoenju i sluanju radio emisija po javnim
lokalima kojom je naredio da se u svim lokalima obavezno moraju prenositi

48
i sluati sve srpske obavetajne emisije Radio stanice Beograd. Za vreme
prenoenja vesti, izjava, govora ili poslanica, u kafanama je morala da
vlada potpuna tiina a gosti nisu smeli da budu posluivani. Kazne za
nepotovanje Uredbe, koje su vaile i za vlasnike kafana i za goste, mogle
su biti novane, zatvorske, oduzimanje prava na rad i upuivanje na
prinudni rad.
Povodom dvogodinjice rada, 1943, radio je hvaljen kao stanica
organski povezana sa svojim zadacima, koja nikada nije izneverila
pravac kojim je u leto i jesen 1941 godine, u jednom pobedonosnom
pohodu, osvojila srca slualaca.
Knjige. U cilju doslednog prilagoavanja novom poretku
postavljen je i zahtev da se, umesto stare zaraene javnosti, stvara novo
javno mnjenje koje e se konstruktivno prilagoditi promenama. U svemu
prepoznajui zaveru, pozivano je da se i u Srbiji po uzoru na nemaki
Rajh, na lomai spaljuje jevrejsko-komunistika literatura uz histerine
usklike unitite bestiju! Unitite ubre! Istovremeno su prevoene,
izdavane i reklamirane nemake propagandne knjige i objavljivana i
propagirana uglavnom antisemitska i faistika literatura.
Jedva je prolo mesec dana od ulaska nemake vojske u Beograd, a
novine su ve tvrdile da je najitanija knjiga u Beogradu Nemaki u 100
lekcija. Ubrzo su i dnevne novine otpoele sa svakodnevnim asovima
nemakog jezika, tvrdei da srpski intelektualci, zanatlije, seljaci nikada
nisu vie itali nego u Nedievoj Srbiji i da su najtraenije upravo nemake
knjige. Podaniki se tvrdilo da je Hitlerov Majn Kampf prodat u preko
20.000 primeraka i da 250.000 uvezenih nemakih knjiga ne moe da
zadovolji ni 25% potreba srpskih italaca, jer se nemaka knjiga traila
deset puta vie nego pre rata. Samo nije objanjeno koliko je ljudi u Srbiji
tada uopte elelo da ita, koliko ih je bilo u stanju da ita, i posebno, koliko
ih je bilo sposobno da ita knjige na nemakom jeziku.
I ovu aktivnost Nedieva vlada je propratila svojim uredbama.
Uredbom o pregledu i zabrani knjiga uvedena je cenzura svih novih i starih
izdanja, a zabranjena literatura je prosleivana preraivaima stare
hartije na unitenje. Kazne za rasturanje zabranjenih knjiga bile su
novane, zatvorske i upuivanje na prinudni rad. Smatrajui sebe pozvanim
da odreuje i ta e da ita, ne samo omladina, ve i srpski narod,
Ministarstvo prosvete se pohvalilo svojom odlukom da iz javnih biblioteka
Potisnuta istina

49
izbaci sve knjige koje mogu tetno delovati u nacionalnom pogledu na
srpsku omladinu i srpski narod. I knjiga je imala primarno nacionalno-
vaspitnu funkciju u kontekstu nacionalnog vaspitanja kako se ono tada
razumevalo, pa je u 200 velikih srpskih poslova koje je trebalo uraditi,
Vladimir Velmar-Jankovi ukljuio i stavku o 100 standardnih knjiga koje
bi svaki ovek u Srpstvu morao da proita. Na osnovu uvida u sutinu
reforme prosvete, moe da se pretpostavi kako bi i na kakvoj literaturi
omladina i narod bili vaspitavani, samo da je bilo vie vremena.
Javna predavanja. Razgranat oblik propagandnog delovanja
predstavljala su javna predavanja koja su odravana na najrazliitijim
mestima i obavezno reklamirana preko novina. Predavanja znaajnijih
imena, Milana Nedia, Milana Aimovia, Jovana Popovia, Miroslava
Spalajkovia i drugih, prenoena su preko radija i pretampavana preko
novina. Po srednjim kolama, predavanja su drali profesori, direktori i
komesari za propagandu, esto u saradnji Ministarstva prosvete i Srpske
dravne strae, a odravana su pred svim acima, profesorima i
roditeljima. Predavanja su se drala i sa prozora i balkona javnih naelstava
a esto su putem razglasa prenoena i na ulicu. Ona najznaajnija,
meutim, odravana su na Kolarevom univerzitetu, gde su se pred
Nedievom politikom i intelektualnom elitom, kao predavai pojavljivali,
kako nemaki intelektualci, tako i domai Dimitrije Ljoti, Milosav
Vasiljevi i dr. I Ministarstvo prosvete je na Kolarevom univerzitetu
organizovalo serije svojih antikomunistikih predavanja za uenike svih
srednjih kola koje je obino drao ef Obavetajne slube Srpske dravne
strae.
Sva ova predavanja sa raznovrsnim predavaima, nedvosmisleno su
imala za cilj da ukau na primarnog neprijatelja, ali i saveznika Nedieve
drave, a njihovi naslovi su reito govorili o njihovoj sadrini: Trea
komunistika internacionala, Komunizam i srpska ena, Uloga
sovjetskog poslanstva u Beogradu u izvoenju pua, odnosno, Socijalna
Nemaka kao nacionalna snaga, Svetsko-politika borba za Afriku,
Poljoprivreda jugoistoka i njen znaaj za Evropu, Meunarodno pravo i
pravni ivot u okupiranoj oblasti i sl.
Pozorita. Centralno mesto u pripremama ulaska Nove Srbije u
Novu Evropu u kulturnoj sferi imalo je Narodno pozorite u Beogradu,
koje je kao novo posleratno pozorite poelo sa radom 1. oktobra 1941. u

50
svanuu jednog zdravog i novog vremena sa novom upravom, novim
repertoarom, i najvanije, potpuno novim konceptom uloge pozorita u
drutvenom ivotu. Za novog upravnika postavljen je Jovan Popovi koji je
u svojim razgranatim javnim aktivnostima (govori na radiju, lanci u
novinama) tokom etiri ratne godine, redovno negativno ocenjivao rad
pozorita u predratnoj Jugoslaviji i definisao temelje novog pozorita u
Novoj Srbiji i Novoj Evropi. Tvrdio je da su predratnim pozoritem
vrljale odvratne masonsko-komunistike koterije i falange, judeo-
masonski i komunistiki otrovi, da su u njemu dominirali komadi sa
leviarskom tendencijom, zahtevajui da se takva dela zbriu sa
repertoara. U novoj repertoarskoj politici najvie panje je poklanjao
starijem nacionalnom repertoaru i nemakoj dramatici koja je, po
njemu, bila nepravedno zapostavljana pre rata.
Proglaavajui krajem 1941. da je dananje Srpsko narodno
pozorite oglasilo zvonom poetak jedne nove ere u stvaranju nove
Evrope, Jovan Popovi je odredio i pravac njegovog budueg rada u
prvim redovima Nedievih boraca za Novu Srbiju. Teko je proceniti da li
je vie bio fasciniran Nediem ili Rajhom. Usvajao je i doslovno ponavljao
Nedieve rei, ocenjivao ga kao reformatora i tvorca novog i zdravog
vremena i eksplicitno navodio da je pozorite snaan instrument
kulturne propagande kroz koju se sprovodi smiljena i planska politika
u ostvarenju Nedievog jedino ispravnog i potenog puta. Tvrdio je
da je pozorite bilo prva kulturna institucija koja je 1941. u duhu zapoete
obnove poela da izgrauje nov srpski kulturni ivot i zdrav nacionalno-
kulturni razvoj pripremajui omladinu za ivot u novom evropskom
poretku smiljenom repertoarskom politikom.
Upravnik Popovi nije proputao ni jednu priliku da se zahvali
Velikonemakom Rajhu na njegovoj velikodunosti i da naglasi da on
svojim besprimernim portvovanjem stvara novu Evropu. Ne
skrivajui svoje oduevljenje, i 1944. je obeavao da e pozorite nastaviti
rad na obnovi sve dok ne bude doao taj dan u koji svi mi novi
evropljani fanatiki verujemo, dan, kada e osvanuti nova evropska
porodica slona i ideoloki povezana sa velikom nacionalsocijalistikom
Nemakom.
Doslovno razumevajui svoju komesarsku ulogu, Popovi je ve
1941. godine vodio celokupno pozorite (ansambl, personal, tehniko
Potisnuta istina

51
osoblje) na Antimasonsku izlobu gde je na njih posebno snaan utisak
ostavila sprega komunizma sa judeo-masonstvom. Organizovao je
redovne informativne sastanke za sve zaposlene na kojima ih je, zajedno
sa predstavnicima nemakih vlasti, upoznavao sa dunostima pozorita u
stvaranju Nove Evrope. I pozoritu je nametnuto da izmilja tradiciju, pa
je januara 1942. prvi put u svojoj istoriji proslavilo krsnu slavu na kojoj je
najznaajniji gost bio nemaki komandant grada, pozdravljen od upravnika
Popovia na nemakom jeziku, to se ustanovilo kao praksa i narednih
godina. Oduevljen nemakim pobedama i uveren u stvaranje novog
sveta, Jovan Popovi je revnosno upotrebljavao pozorite za uveseljavanje
nemake vojske i ranjenika, lino im se obraajui kao hrabrim vojnicima
Velikonemakog Rajha koji pod vostvom Adolfa Hitlera besprimernim
portvovanjem stvaraju Novu Evropu, nov svet.
Nije se, meutim, samo upravnik Popovi angaovao na stvaranju
koncepta novog pozorita Nove Srbije. Veliku podrku i ideje dobijao
je i od brojnih tada angaovanih intelektualaca ali i od samog Nedia.
Milan Nedi je verovao da pozorite mora sa religioznom
portvovanou da pristupi obnovi srpskog duhovnog ivota, da bude
arite srpske misli i srpske kulture i da doprinese zdravom razvoju
naih novih, mladih narataja koji u Novoj Evropi treba da obezbede svojoj
zemlji dostojno mesto. Dr Milorad Nedeljkovi je osuivao predratno
pozorite to je sistematski gazilo i zatiralo srpski nacionalizam i otuilo
se od naroda. Verovao je da u srpskoj narodnoj Srbiji pozorite mora
ostati srpsko, nacionalno-prosvetiteljsko, i narodno, narodnim masama
pristupano. Dr Lazar Proki, prva linost Nedieve propagande, je pisao
da nas nae srpsko pozorite interesuje sa isto nacionalno-vaspitnog
gledita, odnosno, samo kao izraz srpske narodne due osloboene
svakog drugog elementa. I po Nikoli Trajkoviu celokupna kultura se
morala vratiti na jedino zdrave osnove, na narodnu etiku, epiku, istoriju i
folklor, odnosno, u svoje praiskonsko srpsko. A Vladimir Velmar-
Jankovi je, tvrdei da se pre rata robovalo evropskoj duhovnoj
dekadenciji i razornom anarho-boljevizmu, smatrao da pozorite mora
da postane radna zajednica umetnosti u kojoj se ni na em drugom ne radi
no na podizanju srpskog shvatanja i pogleda na svet.
Hvalei se svojim uspesima u izgradnji ovakvog, novog pozorita,
njegovi tvorci su radosno primeivali da su, umesto stare, predratne
pozorine publike, uspeli da stvore i novu publiku Nove Srbije.

52
Doprinosei optimizmu obnove i stvaranja Nove Srbije u novom
poretku, tokom rata su u Beogradu nicala mnogobrojna humoristika
pozorita svakodnevno uveseljavajui, po tvrdnjama Nedieve propagande,
hiljade posetilaca. Neposredno po ulasku nemake vojske u Beograd, na
Kolarevom univerzitetu je poelo prikazivanje Veselog popodneva sa tri
duhovita komada to je nastavljeno tokom itavog rata a kasnije i
redovno prenoeno preko radija. Pored najpopularnijeg veselog pozorita
Centrala za humor koje je reklamirano kao isto ratni teatar, u
Beogradu su radila i pozorita Humoristi (u bioskopu Avala), Acino
smeno pozorite (u bioskopu Takovo), Razbibriga (u bioskopu
Kosovo), Veseljaci i dr, ije su neprikosnovene zvezde (kao i veselih
emisija na radiju) bile anka Stoki, Blaenka Katalini, Sofija Peri-Nei i
dr. Koliki je znaaj Nedieva vlada poklanjala ovim ratnim veseljacima,
pokazuje injenica da ih je sve obavezala da odreeno vreme provode u
Boru diui optimizam obveznicima obaveznog rada koji su tamo, u
rudnicima dobrovoljno primoravani da rade za nemake ratne potrebe.
Bioskopi. U beogradskim bioskopima su se tokom okupacije
svakodnevno i u velikom broju prikazivali gotovo iskljuivo veseli nemaki
filmovi puni ivotne radosti u Rajhu. Sa obrazloenjem da publika najvie
eli da gleda upravo komedije, ovi filmovi su reklamirani kao
velianstveni, senzacionalni, najvei filmovi, njihovi reiseri su bili
genijalni, glumice najlepe i divne, a anrovi uglavnom lager-
komedije i lager-operete. Publici su obeavani urnebesan smeh,
humor i veselje, smeh do suza, ili pikantne scene i nage plesaice, i
esto su bili zabranjeni za mlade ispod 18 godina. Ipak, da se publika u
burama smeha ne bi previe opustila, obavezno su kao dodatak
filmovima, prikazivene vesti sa Istonog fronta, nemaka orunica ili
Deutsche Wochenschau. I dok su 1941. beogradski bioskopi jo uvek
nosili stare nenacionalne nazive (Kasina, Union, Rex), do 1943.
su dobili nova ideoloki i nacionalno ispravna imena Nova Evropa,
umadinac, Morava...
Naravno, Nedieva vlada je donosila uredbe vezane i za ovu oblast.
Pripadnici nemake vojske i njihova pratnja, ne samo da su plaali 50%
cene bioskopskih ulaznica, ve su jedini bili osloboeni i plaanja doprinosa
koji se naplaivao na bioskopske ulaznice za Fond armiskog generala
Milana Nedia za radniku decu. Sa druge strane, nije potrebno ni
Potisnuta istina

53
naglaavati da je Uredbom Nedieve vlade Jevrejima i Romima zabranjeno
da rade i u bioskopima.
Kafane. Tokom etiri ratne godine, oglasnim stranicama beogradskih
novina apsolutno su dominirala tri tipa oglasa: reklame za kafane, otkup
zlata, zlatnih zuba, brilijanata i krupnijih dijamanata i kupoprodaja
beogradskih palata. Ako su druga dva tipa oglasa zanimljiva za uvid u
imovinsko stanje onih koji su bili prinueni na prodaju i onih koji su
kupovali, prvi su zanimljivi zbog slike brzog prilagoavanja novim
uslovima i zahtevima novog doba. Neverovatnom brzinom kafane se
menjale imena i dobijala nova, ideoloki ispravna ili bar, u skladu sa
vizijama budue seljake drave, narodnjaka imena. Ve sredinom
juna 1941. osvanula je reklama na novi restoran Nova Srbija a uskoro i za
kafanu sa ispravnim imenom Jugoistona Evropa. Bilo je i sasvim
narodnjakih, npr. kafana Vila Ravijojla iji je glavni adut bila sviraica
Tika zvana Majmun, ali i onih koje su se reklamirale preko svojih
muzikih zvezda, kao to je bio redovno najavljivani peva sa ideoloki
preporuujuim umetnikim imenom G. ano.
Sport. Sportske strane u novinama su tokom itavog rata ureivane s
ciljem da potvrde sliku normalnosti u Nedievom posleratnom
vremenu. Kao da se u Poglavnikovoj NDH nita neuobiajeno nije
dogaalo, pratile su rezultate hrvatskog kupa, fudbaleri su sa javnou
delili svoje dileme da li da idu u hrvatske ili italijanske klubove i redovno je
izvetavali o svojim pregovorima. Odravane su fudbalske utakmice sa
timovima nemake vojske, hipodrom je radio kao i u svako normalno
vreme, dame koje su ga poseivale bile su elegantne, a u sveoptoj
izmiljenoj stvarnosti sa izmiljenom tradicijom, i sport je dobijao novu,
autentino nacionalnu terminologiju zgoditak, momad, lopta,
odnosno, streljaki red, voa.

* *
*

Koncept kolaboracionistike aktivnosti, ideologije i vizija budunosti,
nije bio ni nov, ni originalan. Izvori su mu bili, s jedne strane, u vladajuim
ideologijama u Nemakoj i Italiji, a s druge, u ve postojeim kvislinkim
raimima u Evropi, pre svega onom u Francuskoj, dopunjenim i inoviranim

54
domaim patrijarhalnim nasleem. Nije sluajno ba Francuska tada esto
uzimana za primer kako se i jedna velika nacija uspeno prilagoava
nacionalsocijalizmu. Sve to je karakterisalo Nedievu Srbiju bilo je ve
vieno u viijevskoj dravi. I Peten je uivao ugled zbog svoje vojnike
prolosti i od dela javnosti bio pozdravljen kao spasioc, uz uzvike
Francuska to je Peten i maralu, evo nas. I on je prihvatajui svoju
kvislinku ulogu, preko radija objavio francuskom narodu da svoju linost
poklanja Francuskoj i da e Francuskom upravljati Francuzi. I on je
proglasio pristupanje novom evropskom poretku reima ja polazim
putem saradnje kako bi breme stradanja nae zemlje bilo olakano,
sudbina naih zarobljenika poboljana. I politiari predratne Francuske su
od kvislinga osuivani da su uvukli zemlju u besmisleni rat. I tamo su
Jevreji izbaeni iz dravne slube i propisan im je poseban status. I
francuski inovnici su morali Petenu da polau zakletvu na vernost, a
mnogi od njih su bili otputeni jer nova Francuska zahteva slubenike
nadahnute novim duhom. I Petenov poredak je bio strog i oinski, i on
je internirao mnoge politiare i stvarao novo zakonodavstvo da bi se
narodna revolucija u Francuskoj uklopila u novi poredak u Evropi. I
maksima nove Francuske je bila red, porodica, otadbina a novi
poredak je trebalo da bude jedna drutvena hijerarhija koja e ukloniti
razorni individualizam. I njegov ministar prosvete je objavio da je doba
kole bez boga prolo i ukinuo one nadahute ravim duhom. I tamo se
veliao dirigovani korporativizam, samo sa osnovom u zanatstvu (umesto
Nedievog seljatva). Na kraju, i on je u svojoj poslednjoj poruci
Francuzima, avgusta 1944, samo mesec dana pre Nedia, rekao da je samo
eleo da ih potedi onog najgoreg.
9

Razlika je samo u tome to je maral Peten u percepciji savremene
francuske elite, i danas ono to je bio i za vreme Drugog svetskog rata
ovek kojeg je zbog kolaboracije sa faizmom samo duboka starost (89
godina) spasla najtee kazne.
Sve to je prethodno navedeno, eksplicitno je sadrano u izvodima iz
dokumenata i tekstova koji slede. Njihova hronoloka prezentacija, izmeu
ostalog, prua cininu sliku kontinuiteta ideologije i prakse
kolaboracionista u kome su, tokom itavog rata, postojale dve paralelne
stvarnosti. Sa jedne strane, irila se ostraena mrnja prema Jevrejima, nije

9
. Lefevr i dr. Istorija Francuske, knj. 2, Beograd, 1961.
Potisnuta istina

55
primeivalo da njih vie nigde nema, javno se pozivalo na ubijanja
komunista za novac, stvarala se patrijarhalna, teokratska drava, zahtevalo
se javno ibanje mukaraca i ena, pretresanje studenata u zgradama
fakulteta, spaljivanje knjiga, masovno izbacivanje nacionalno
nepouzdane dece iz kola, na kuluk se teralo i zdravo i bolesno, graani
su u dubokoj nematini preko novina prodavali svoje poslednje cipele i
odela, a sa druge strane, kroz obnovu se gradila Nova Srbija u kojoj su
prikazivane vesele nemake predstave i filmovi, reklamirane lascivne
komedije zabranjene za mlade, publika je hrlila u mnogobrojna
humoristika pozorita, kafane su dobijale ideoloki ispravna imena,
dramatino je rasla potranja za palatama po Beogradu, i za svo to veselo
drutvo koje je gradilo budunost, tampala se faistika literatura.
Danas se mogu uti tumaenja da je itavu svoju aktivnost Milan
Nedi sprovodio kako bi zatitio postradale Srbe iz ustake NDH.
Meutim, tadanja srpska javnost, sluajui Nedia i njegove
propagandiste, o tome nije mogla da sazna gotovo nita. NDH se dodue u
Nedievoj tampi pominjala, ali samo kada je srpska javnost obavetavana
o uspostavljanju trgovinskih veza izmeu Srbije i Hrvatske, o
mogunostima putovanja u Slobodnu Hrvatsku dravu, o proslavama
godinjica njenog formiranja, o meunarodnim aktivnostima Poglavnika,
o njegovim uspenim obraunima sa komunistima, o otvaranju
zagrebakog sajma, o rezultatima utakmica fudbalskog kupa ili o transferu
fudbalera iz srpskih u hrvatske klubove.
Na kraju, gde su u Nedievom "veselom" logoru ili stravinom
"cirkusu", svejedno, bili Srbi civilne rtve nemakog terora, antifaisti
poubijani po koncentracionim logorima i na mnogobrojnim stratitima, gde
su streljani aci i njihovi profesori? Odgovor je jednostavan. Za njih u
Nedievoj tampi nije bilo mesta. Istina, u jednom izvetaju sa
antikomunistike izlobe u Kragujevcu pominje se da je meu
posetiocima bio vei broj ena u crnini. Da neko sluajno ne bi pomislio da
one ale za rtvama nacistikih zloina iz oktobra 1941, odmah je sledilo i
objanjenje: Sve su one ojaene i oaloene uzled nedela partizanskih
bandita.
Zbog svega navedenog, treba naglasiti da kada je Nedieva
propaganda govorila Evropa mislila je na nemaki Rajh. Kada je
govorila srpski narod mislila je iskljuivo na onaj njegov mali deo koji je

56
podravao. Kada je govorila naa deca mislila je samo na onu
nacionalno ispravnu. Za sve ostale vaila je omiljena Nedieva sintagma:
seme emo vam zatrti.

Potisnuta istina

57

Metodoloki pristup

Najzanimljivije, najilustrativnije i ujedno najvanije tivo za
razumevanje celine rada vlade Milana Nedia predstavljaju njene Slubene
novine koje su izlazile u kontinuitetu od 1941. do 1944. godine. Iako na prvi
pogled suvoparne, pune paragrafa i prividno nepolitikih odluka, Slubene
novine, samo ako se paljivo itaju, pruaju sliku pravog smisla
kolaboracionistikog rada Milana Nedia, kao i ministara i zamenika
ministara u njegovoj vladi. Sve uredbe koje su donoene (protiv Jevreja,
Roma, komunista, nacionalno nepouzdanih slubenika, ena)
potpisivali su svojeruno Milan Nedi i njegovi ministri, svedoei kako je
njihov rad dnevno pratio zahteve okupacionih vlasti i ideologije
nacionalsocijalizma i sa kojom su revnou oni u tome uestvovali. Zato je
njihova tadanja (kao i dananja) propaganda da su u kolaboraciju uli kako
bi zatitili srpski narod i pomogli izbeglicama, samo zamagljivanje stvarne
aktivnosti: pruanje svestrane pomoi i izraavanje potpune lojalnosti
nemakom nacionalsocijalizmu na svim frontovima. I onim stvarnim,
ratnim, i onim politikim, ideolokim, ekonomskim, propagandnim,
vaspitnim.
Ve je reeno da je od pojedinih ministarstava, posebno zanimljiva
aktivnost i propaganda Ministarstva prosvete Nedieve vlade, naroito
njegovih elnih ljudi. Kao aktuelni ministar prosvete, Velibor Joni je
istovremeno bio i izdava Prosvetnog glasnika 19421944, glavni urednik
lista Srpski narod 19421944. i saradnik Nae borbe 19411942.
Mesenik Ministarstva prosvete, Prosvetni glasnik obnovio je izlaenje
januara 1942. sa ciljem da kao obavezno tivo za rad kola i nastavnika,
propagira potpuno nov nain vaspitanja omladine. Sutina novog

58
vaspitanja, pod parolom svetosavskog duha, u sutini je bila proeta
idejama ekstremnog konzervatizma i patrijarhalizma. Zato Prosvetni glasnik
prua danas punu sliku o pokuajima njihovog sveobuhvatnog
sprovoenja kroz vaspitni rad, a najozbiljniji je i izvor za analizu ideologije
nacionalsocijalizma elnih ljudi Ministarstva.
I propagandna aktivnost kolaboracionasta u Srbiji je poela
neposredno po dolasku nemake vojske. Iako je okupaciona sila odreivala
kako e novine izgledati i ta e objavljivati, ostaje injenica da su njihovi
vlasnici, izdavai, urednici, novinari i saradnici bili domai ljudi koji su
prihvatili svoje funkcije uz saznanje da je njihovo obavljanje dozvoljeno
samo arijevcima.
Ulaskom nemake okupacione vojske u Beograd aprila 1941, prestale
su da izlaze beogradske novine Politika, Vreme i Pravda. Ve 16. maja 1941.
pokrenut je dnevnik Novo vreme, obeavajui u prvom broju da e njegov
cilj biti da obezbedi srpskom narodu mesto pod okriljem Velikog
Nemakog Rajha. Zato se celokupna propagandna aktivnost lista svodila
na podrku nacistikoj Nemakoj, antikomunizam, antisemitizam, uz
redovno objavljivanje brojeva i imena streljanih i obeenih komunista i
Jevreja. Problemi koji su oigledno postojali u ureivanju ovog lista
ogledali su se u estim promenama urednitva, naroito tokom avgusta
1941. kao i u injenici da je npr. krajem septembra iste godine list spao na
par stranica. Kako list ponedeljkom nije izlazio, 4. avgusta 1941. pokrenut je
i nedeljnik Ponedeljak identine orijentacije. Najilustrativniju sliku njegove
sadrine prua njegovo zaglavlje koje je stajalo od prvog broja uz obe strane
naslova: Victoria! Nemaka pobeda pobeda Evrope. Euforija je trajala
relativno kratko. Posle tri meseca, 27. oktobra 1941. ova parola je nestala iz
zaglavlja lista.
Iste, 1941. godine pokrenut je i dnevnik Obnova identinog sadraja.
Prve stranice lista svakodnevno su posveivane velianstvenim
nemakim pobedama, a ostale su bile ispunjene antisemitizmom,
antikomunizmom i velianjem aktivnosti vlade Milana Nedia.
Od 7. septembra 1941. poeo je sa izlaenjem i nedeljnik Naa borba
eksplicitno ljotievske orijentacije. Povodom prve godinjice izlaenja lista
1942. objavljeno je preko 170 imena njegovih saradnika, meu kojima su, uz
druge intelektualce, bili i aktuelni ministar prosvete Velibor Joni i njegov
zamenik Velmar-Jankovi. Propagandna aktivnost ovog lista svodila se
Potisnuta istina

59
prvenstveno na antisemitizam, a onda i na antimasonstvo, antikomunizam,
velianje Hitlerovih pobeda, uz propagiranje antisemitske i faistike
literature, pre svega, tekstova i knjiga Dimitrija Ljotia.
Nedeljnik Srpski narod zapoeo je sa izlaenjem 6. juna 1942. svodei
svoju propagandu, uz sve gore navedene odrednice drugih novina
(antisemitizam, antikomunizam, antidemokratija, oboavanje Hitlera), i
na velianje rada, ideja i rei Milana Nedia.
10
Ljotievski Zapisi koji su
poeli da izlaze krajem 1943. bez ijednog imena (bilo urednitva, novinara,
ak i tamparije) u skladu sa njegovom ideologijom, primarno su bili
antisemitski orijentisani, a donosili su i tekstove antikomunistike i
antimihajlovievske orijentacije.
Znaajno tivo za rezumevanje aktivnosti Nedieve vlade u kulturnoj
sferi svakako je dvomesenik Narodnog pozorita u Beogradu, Srpska scena,
koji je u kontinuitetu izlazio od 1941. do 1944. godine. Kao list institucije
koja je imala centralno mesto u kulturnoj sferi pripreme ulaska Nedieve
Nove Srbije u Hitlerovu Novu Evropu, Srpska scena je zanimljiv izvor
za razumevanje ideoloke orijentacije elnih ljudi pozorita, ali i svedok
pasivnog posmatranja zloupotrebe institucije od strane znaajnih imena
ratne (i posleratne) dramske, operske i baletske umetnosti.
Nedeljnik Kolo koji je poeo da izlazi januara 1942. imao je neto
drugaiju sadrinu od ostalih listova. Kako se i u podnaslovu navodilo da
je u pitanju ilustrovani list sa beogradskim radio-programom, a
reklamirao se i kao jedini porodini list, svoju ureivaku politiku
orijentisao je na napise o srpskim zarobljenicima u nemakim logorima, a
onda i o kulturi, modi, ishrani, zdravlju, sportu. Ipak, njegova politika
strana, iako primarno ilustrovana, svodila se iskljuivo na velianje
nemakih pobeda i uspeha Nemake u svim sferama ivota kulturi, nauci,
sportu. Karakteristina je i njegova intencija da ivot srpskih zarobljenika u
Nemakoj prikae idilinim, posveujui najveu panju njihovim
sportskim i kulturnim aktivnostima. Za razliku od svih drugih novina, list
Kolo nije imao eksplicitno antisemitski sadraj, iako se povremeno mogu
pronai tragovi antisemitizma. Antikomunizam je bio izraen iskljuivo

10
Pod naslovom Kulturna obnova 28. avgusta 1942. u listu Srpski narod navodilo
se da u Beogradu u tom trenutku izlaze dva dnevna lista Novo vreme i Obnova, zatim Slubene
novine, nedeljnici Srpski narod, Naa borba, Srpsko selo, Kolo, Sport, i dva mesenika Prosvetni
glasnik i Naa ena.

60
kroz napise o porazima boljevika na Istonom frontu, ali nije bio nita
vei od negativne orijentisanosti prema svim ostalim lanicama
antihitlerovske koalicije. Karakteristino je i da se, osim velianja Nedia,
unutranja vojna i politika scena u listu retko pominjala, pa je bilo malo
unutranjeg antikomunizma. Radio-program, koji je u poetku donoen na
srpskom i nemakom jeziku, nestao iz lista (i njegovog zaglavlja) u drugoj
polovini 1943, a nastavljeno je samo objavljivanje reklama za nemaki
program na srpskom jeziku.
List Srpsko selo koji je takoe izlazio u kontinuitetu od 1941. do
sredine 1944. godine i pored specifine sadrine posveene poljoprivredi,
imao je redovnu rubriku o aktuelnim politikim dogaajima koja je
iskljuivo donosila vesti o nemakim pobedama i skorom slomu njenih
neprijatelja.
Beogradske Optinske novine su posle ulaska nemake vojske u
Beograd, u 1941. godini objavile samo jedan broj rezimirajui jednogodinji
istorijat gradske optine.

* *
*

Tokom okupacije u Beogradu su izlazila dva dnevna lista, Novo vreme
i Obnova. Ovde su prezentirana kroz dva godita, Novo vreme kroz 1941. a
Obnova kroz 1943. godinu. Kroz celokupno izlaenje praeni su: Slubene
novine (19411944), nedeljnici Kolo (19411944), Srpski narod (19421944),
Srpsko selo (19421944), dvomesenik Srpska scena (19411944) i mesenik
Prosvetni glasnik (19421944). Nedeljnik Ponedeljak prezentiran je kroz tri
godita (19411943) a nedeljnik Naa borba kroz dva godita (19411942).
Zapisi su izali u samo nekoliko brojeva (19431944).
Iz razliite prirode navoenih listova, proistie i razlika u sadrini
prezentiranih tekstova. U tom smislu, 1941. i 1943. godina prikazane su
primarno kroz dnevnu tampu pa dominiraju dnevne vesti. Nasuprot tome,
1942. i 1944. godina prezentirane su iskljuivo kroz nedeljnike i mesenike
pa je priloeno mnogo vie autorskih tekstova. Pri tom, kroz vie od hiljadu
naslova, navedeni su samo oni aspekti delatnosti i propagande koji su
tokom etiri ratne godine imali kontinuitet i predstavljali njihovu
dominantnu odrednicu.
Potisnuta istina

61
Propagandni tekstovi u novinama, kao i odluke, konkursi, dekreti,
ukazi i najvanije, uredbe kolaboracionistikih vlada, ovde su prezentirani
hronolokim redom od maja 1941. do septembra 1944. iz uverenja da se na
taj nain najbolje moe uoiti kako je, sa razvojem ratnih dejstava, raslo i
uverenje da se pribliava Hitlerova pobeda a da je dunost kolaboracionista
da sprovedu sve mere nacionalsocijalizma kako bi Nova Srbija na vreme
zauzela pravo mesto u "Novoj Evropi". U vreme neposredno pred
konstituisanje Nedieve vlade, u kvislinkoj tampi je objavljeno (i ovde
prezentirano) i nekoliko naredbi nemakog vojnog zapovednika u Srbiji.
Posle konsolidovanja vlade, od septembra 1941. nemaki vojni zapovednik
vie nije imao razloga da se esto oglaava. Celokupnu aktivnost u skladu
sa njegovim naredbama preuzela je sama vlada. Zato hronoloki pristup
omoguava da se uoi sa kolikom je revnou ona, po slobodnom izboru,
preuzela svoje obaveze sluenja okupatoru, prihvatila svoje arijevstvo i
krenula u obraun sa, prvo Jevrejima i Ciganima, a onda antifaizmom, u
konkretnom sluaju sa partizanima. Hronoloki pristup omoguava i da se
vidi kada su pojedine mere uspeno realizovane pa se vie u odlukama
nisu pojavljivale. Na primer, poetkom 1942. iz Slubenih novina su nestali
dekreti vlade protiv Jevreja i Cigana jer je njihovo pitanje do tada
oigledno ve reeno, a umnoavali se oni protiv nacionalno
nepouzdanih slubenika iji se broj, sve do sredine 1944. oigledno
uveavao.
Uz eksplicitno politike i ideoloke odluke i tekstove, ovde su
navedeni i oni koji nisu neposredno proisticali iz zahteva nemakog
nacionalsocijalizma, ve su predstavljali autentini produkt ideja Nedieve
vlade i njenih propagandista, a odnosili su se na konzervativno oblikovanje
budue Nove Srbije od dravnog ureenja, preko vaspitanja, do
kulture. Dobar pokazatelj ovog aspekta njihovog rada, koji je koristio ratne
i ideoloke prilike doba da ostvari stare vizije iste, velike, patrijarhalne,
antidemokratske, autentine, jednoobrazne Srbije, predstavljaju vizije
budueg zadrunog ureenja i na seoskim osnovama zasnovane drave. U
tom smislu, od posebnog znaaja je tadanja izdavaka delatnost kao i esti
konkursi za najbolje radove upravo iz te oblasti.
Uverenje kolaboracionista da je stvaranje Nove Srbije u novom
poretku sasvim izvesno, potencirano je pokuajima irenja optimizma u
javnosti. O tome reito govore repertoari pozorita, bioskopa, program
radija, pa i reklame i oglasi toga doba. Njihova prezentacija ima za cilj da

62
prui sveobuhvatniju sliku kolaboracionistikog rada koji se nikako nije
odnosio samo na politiku sferu, ve je teio da itavo drutvo od politike,
ekonomije, etnike strukture stanovnitva, prosvete, vaspitanja, do
pozorita, knjievnosti, bioskopa oblikuje u duhu zahteva novog
doba.
Radi lakeg praenja pojedinih aspekata ove delatnosti, priloeni su
predmetni registari dokumenata i propagandnih tekstova sa datumima
kada su objavljivani, a koji se odnose na ideoloko-politiku i prosvetno-
kulturnu aktivnost i propagandu. U prvu grupu svrstane su uredbe i druge
odluke vlade, gradskih i optinskih organa vlasti, govori Milana Nedia,
tekstovi izraavanja divljenja Hitleru i Nemakoj, propagandni tekstovi
protiv Jevreja, Roma, komunista i celokupne antihitlerovske koalicije U
drugu grupu, svrstana je aktivnost i propaganda Ministarstva prosvete,
aktivnost Narodnog pozorita, repertoari veselih pozorita, bioskopa,
program radija, izdavaka delatnost, sport, oglasi, reklame
Iako se tekstovi mogu pratiti i po njihovoj predmetnoj klasifikaciji,
ipak, samo hronoloki pristup omoguava uoavanje sa koliko je dubokih
uverenja i zato, samo mesec dana pre ulaska partizana i pripadnika
Crvene armije u Beograd, Nedieva vlada i dalje propagirala ideje
nemakog Rajha i verovala u Hitlera.
Potisnuta istina

63

Napomene

Imena Jevreji i Cigani pisana su nekada velikim, ali ee malim
slovom, u zavisnosti od opredeljenja tadanjih autora tekstova i odluka, to
je ovde, zbog autentinosti, zadrano u originalnom obliku.
Velikim slovima navoeni su naslovi i podnaslovi u novinama. Samo
naslovi tekstova su navedeni u sluajevima kada su sami po sebi bili
dovoljno reiti. Sva ostala naglaavanja su originalna. Sve pravopisne i
tamparske greke su originalne (najee: istoriski, policiski, pretsednik,
vostvo, futbaler).
U prezentaciji dekreta i ukaza izvrena su velika skraenja.
Izostavljeni su brojevi paragrafa i datumi donoenih odluka (ostavljeni su
samo datumi objavljivanja), kako bi se omoguilo lake itanje njihove
sutine. Prezentirani dekreti i ukazi predstavljaju samo mali deo takvih
odluka donoenih protiv Jevreja, Roma i nacionalno nepouzdanih Srba i
slue samo kao ilustracija aktivnosti vlade Milana Nedia. Namerno su
izostavljena imena Jevreja, Roma i nacionalno nepouzdanih Srba na koje
su se odnosili dekreti objavljeni u Slubenim novinama.
Znaajna skraenja prezentiranih tekstova i odluka bila su nuna. U
protivnom, bili bi potrebni tomovi knjiga da se citira sve to je Nedieva
vlada odluivala i propagirala za vreme Drugog svetskog rata u slavu
Hitlerove vizije nove Evrope.

64

Ministri u
kolaboracionistikim vladama

30. aprila 1941. imenovan je Savet komesara ministarstava:
komesar Ministarstva unutranjih poslova Milan Aimovi; komesar
Ministarstva prosvete Risto Joji; komesar Ministarstva finansija Duan
Letica; komesar Ministarstva pota i telegrafa Duan Panti; komesar
Ministarstva pravde Momilo Jankovi; komesar Ministarstva narodne
privrede in. Milosav Vasiljevi; komesar Ministarstva saobraaja dr Lazar
Kosti; komesar Ministarstva socijalne politike dr Stevan Ivani; komesar
Ministarstva graevina in. Stanislav Josifovi; komesar Ministarstva
ishrane Jeremija Proti.
11. jula 1941. izvrena je rekonstrukcija Saveta komesara
ministarstava: komesar Ministarstva unutranjih poslova Milan Aimovi,
prvi zamenik Tanasije Dini, drugi zamenik ore Peri; komesar
Ministarstva prosvete Velibor Joni, zamenik Vladimir Velmar-Jankovi;
komesar Ministarstva saobraaja Ranisav Avramovi, zamenik Nikola
uri; komesar Ministarstva pravde Momilo Jankovi, zamenik dr ura
Kotur; komesar Ministarstva finansija Duan Letica, zamenik Milan
Horvatski; komesar Ministarstva pota i telegrafa Duan Panti, zamenik
Milorad Dimitrijevi; komesar Ministarstva graevina in. Stanislav
Josifovi, zamenik nije postavljen; komesar Ministarstva ishrane Budimir
Cvijanovi, zamenik nije postavljen; komesar Ministarstva narodne
privrede in. Milosav Vasiljevi, zamenik dr Mihajlovi; komesar
Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja dr Stevan Ivani,
zamenik Boidar-Darko Petrovi.
Potisnuta istina

65
29. avgusta 1941. obrazovana je vlada Milana Nedia: predsednik
Ministarskog saveta Milan Nedi; ministar unutranjih poslova Milan
Aimovi; ministar graevina Ognjen Kuzmanovi; ministar pri
predsednitvu Ministarskog saveta Momilo Jankovi; ministar pota,
telegrafa i telefona i zamenik ministra saobraaja Josif Kosti; ministar
prosvete dr Milo Trivunac; ministar finansija dr Ljubia Miki; ministar
rada Panta Draki; ministar pravde dr edomir Marjanovi; ministar
socijalne politike dr Jovan Mijukovi; ministar poljoprivrede dr Milo
Radosavljevi; ministar narodne privrede Mihailo Olan.
7. oktobra 1941. izvrene su delimine promene u vladi: predsednik
Ministarskog saveta Milan Nedi; ministar unutranjih poslova Milan
Aimovi; ministar graevina Ognjen Kuzmanovi; ministar finansija
Duan Letica; ministar prosvete Velibor Joni bivi komesar Ministarstva
prosvete; ministar pota, telegrafa i telefona Josif Kosti; ministar
poljoprivrede i ishrane dr Milo Radosavljevi; ministar pravde dr edomir
Marjanovi; ministar socijalne politike i narodnog zdravlja dr Jovan
Mijukovi; ministar narodne privrede Mihailo Olan; ministar saobraaja
ura Doki. Stavljeni su na raspoloenje Momilo Jankovi, Panta Draki,
dr Milo Trivunac i dr Ljubia Miki.
10. novembra 1942. izvrene su nove promene u vladi: predsednik
Ministarskog saveta Milan Nedi; ministar pravde Bogoljub Kujundi;
ministar graevina in. Ognjen Kuzmanovi; ministar prosvete Velibor
Joni; ministar pota, telegrafa i telefona Josif Kosti; ministar saobraaja
ura Doki; ministar finansija Duan orevi; ministar unutranjih
poslova Tanasije Dini; ministar narodne privrede dr Milorad Nedeljkovi;
ministar poljoprivrede i ishrane in. Radosav Veselinovi; ministar socijalne
politike i narodnog zdravlja in. Stojimir Dobrosavljevi. Na raspoloenje
su stavljeni Milan Aimovi, dr Jovan Mijukovi, dr edomir Marjanovi i
Mihailo Olan.
6. novembra 1943. izvrene su nove promene u vladi: ministar
unutranjih poslova postao je Milan Nedi, predsednik Ministarskog
saveta, a ministar socijalne politike i narodnog zdravlja Tanasije . Dini,
dotadanji ministar unutranjih poslova.

66

Registar ideoloko-politike
aktivnosti i propagande

Uredbe kolaboracionistikih vlada

Uredba o pravnom poloaju nemake narodnosne grupe u Srbiji,
Slubene novine, 23. jul 1941.
Uredba o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika iz javne
slube, Slubene novine, 6. avgust 1941.
Uredba o prekim sudovima (i njene kasnije izmene i dopune),
Slubene novine, 23. septembar 1941.
Uredba o ustrojstvu policijske strae Uprave grada Beograda,
Osnovna uredba o Univerzitetu, Slubene novine, 21. oktobar 1941.
Uredba o isplati dodatka na redovne mesene bruto prinadlenosti
izvrnim organima koji se upotrebljuju protiv komunista, Slubene novine,
28. oktobar 1941.
Uredba o uvoenju nacionalne slube za obnovu Srbije, Slubene
novine, 16. decembar 1941.
Uredba o primeni javne telesne kazne na lica koja spekulativnim
putem neopravdano podiu cene ivotnim namirnicama, Slubene novine,
26. decembar 1941.
Opta uredba o Univerzitetu, Slubene novine, 27. februar 1942.
Uredba o ustrojstvu Srpske dravne strae, Slubene novine, 3. mart
1942.
Potisnuta istina

67
Uredba o oduzimanju imovine licima osuenim zbog krivinih dela
izvrenih u cilju komunizma ili anarhizma, Slubene novine, 17. mart 1942.
Uredba o primeni propisa Uredbe o zaposlenju stranih dravljana od
29 marta 1935 godine na dravljane Nemakog Rajha, Slubene novine, 17.
mart 1942.
Uredba o ustrojstvu Ministarstva graevina i njegove spoljne slube,
Slubene novine, 12. maj 1942.
Uredba o organizaciji Ministarstva pota, telegrafa i telefona,
Uredba o sluaocima Univerziteta i visokih kola, uenicima srednjih
i srednjih strunih kola uesnicima u dobrovoljakim etnim odredima,
Slubene novine, 19. jun 1942.
Uredba o utvrivanju broja i vrsta slubenikih mesta, rasporedu
slubenika [] u Ministarstvu pota, telegrafa i telefona, Slubene novine,
10. jul 1942.
Uredba o prinudnom vaspitanju omladine (i njene kasnije izmene i
dopune), Slubene novine, 4. avgust 1942.
Uredba o pripadanju imovine Jevreja u Srbiji, Slubene novine, 28.
avgust 1942.
Uredba o pregledu knjiga, Slubene novine, 2. oktobar 1942.
Uredba o izmenama i dopunama Uredbe [] od 6 novembra 1941 o
novanom i materijalnom snabdevanju etnikih i dobrovoljakih oruanih
odreda, Slubene novine, 2. oktobar 1942.
Uredba o kolama i teajevima za domaice, Slubene novine, 12.
februar 1943.
Uredba o ureenju filmskog prometa, Slubene novine, 23. februar
1943.
Uredba o postavljanju dravnih i samoupravnih slubenika koji su
bili u dobrovoljakim odnosno etnikim odredima srpske vlade, Slubene
novine, 12. mart 1943.
Uredba o promeni imena gradova Bele Crkve, Velike Kikinde, Vrca i
Petrovgrada u okrugu banatskom, Slubene novine, 30. mart 1943.
Uredba o odgovornosti optinskih samoupravnih organa, Slubene
novine, 4. maj 1943.

68
Uredba o obaveznom prenoenju i sluanju radio emisija po javnim
lokalima, Slubene novine, 4. jun 1943.
Uredba o obustavi rada, otpisu poreza i odlaganju plaanja taksa i
drugih dabina imaoca radnja koji su pozvati na slubu u nemaku vojsku,
u SS-oruja, u carinsku pograninu strau, u dravnu ili pomonu strau ili
u druge odrede sline vrste, Slubene novine, 23. jul 1943.
Uredba o produenju vanosti Uredbe o sluaocima Univerziteta i
visokih kola, uenicima srednjih i srednjih strunih kola uesnicima u
dobrovoljakim i etnikim odredima, Slubene novine, 30. jul 1943.
Uredba o privremenom skraenju nastave na Univerzitetu, Slubene
novine, 10. avgust 1943.
Uredba o naplati doprinosa za Fond armiskog enerala Milana .
Nedia za radniku decu, Slubene novine, 17. avgust 1943.
Uredba o priznanju titula, diploma, ispita i drugih dokaza
kvalifikacija steenih na podruju Nemakog Rajha, Slubene novine, 10.
septembar 1943.
Uredba o pregledu i zabrani knjiga, Slubene novine, 8. oktobar 1943.
Uredba o Administrativnoj akademiji, Slubene novine, 8. oktobar
1943.
Uredba o obaveznoj razmeni lekara u zarobljenitvu, Slubene novine,
17. decembar 1943.
Uredba o isplati prinadlenosti i pomoi porodicama nacionalno
ispravnih lica poginulih od napada iz vazduha, Slubene novine, 28. januar
1944.
Uredba o Nedievom dejem gradu u Obilievu, Slubene novine, 15.
februar 1944.
Disciplinska uredba za sluaoce Univerziteta, Slubene novine, 21.
mart 1944.
Uredba o Komesaru vlade za teritorije uprave grada Beograda i
srezova vraarskog, groanskog i posavskog i vanrednim ovlaenjima
okrunih naelnika, Slubene novine, 25. april 1944.
Uredba o vrenju prava odlikovanja, Slubene novine, 9. maj 1944.
Uredba o Nacionalnoj slubi rada za obnovu Srbije, Slubene novine,
16. maj 1944.
Potisnuta istina

69
Izbor iz dekreta koji se odnose
na Jevreje i Rome

Slubene novine, 5. septembar 1941; 9. septembar 1941; 12. septembar
1941; 23. septembar 1941; 10. oktobar 1941; 4. novembar 1941; 14. novembar
1941.

Izbor iz dekreta koji se odnose
na nacionalno nepouzdane slubenike

Slubene novine, 12. decembar 1941; 16. januar 1942; 23. januar 1942; 3.
februar 1942; 27. februar 1942; 20. mart 1942; 27. mart 1942; 9. februar 1943;
5. mart 1943; 4. maj 1943; 27. jul 1943; 28. septembar 1943; 12. oktobar 1943;
16. jun 1944.

Naredbe, odluke, objanjenja
kolaboracionistikih vlada

Izjava komesara za unutranju upravu u Srbiji, Novo vreme, 16. maj
1941.
Komesar za Ministarstvo finansija propisao je uputstvo za obraun i
isplatu prinadlenosti dravnih platenika i materijalnih rashoda. Jevrejima
dravnim slubenicima poevi od 1 maja ne smeju se vriti nikakve
isplate, Novo vreme, 22. maj 1941.
Ustanovljen je Zakonodavni savet kao savetodavni organ komesara
Ministarstva pravde, Novo vreme, 1. jun 1941.
Sva akcionarska drutva pozvana da saopte poslednji bilans i uee
jevrejskog kapitala u njima, Novo vreme, 16. jun 1941.
Zahvalnost za pomo nemake vojske postradalom Smederevu, Novo
vreme, 25. jun 1941.

70
Pismo g. Milana Aimovia Vojnom zapovedniku, Novo vreme, 21 jul
1941.
Penzije rtvama komunista, Ponedeljak, 4. avgust 1941.
Novane nagrade za borbu protiv komunista, Ponedeljak, 4. avgust
1941.
Novane nagrade za borbu protiv komunizma, Novo vreme, 5. avgust
1941.
Sa 15.000 dinara nagraeni su organi javne bezbednosti koji su
unitili komunistiku bandu, Novo vreme, 5. avgust 1941.
Molbe izbeglih nastavnika nee se vie primati, Novo vreme, 7. avgust
1941.
Popis i registrovanje izbeglica, Novo vreme, 12. avgust 1941.
Lica koja se ne vrate iz zbega u roku od osam dana bie proglaena
za odmetnike i ucenjena. Oni koji se vrate uivae slobodu, Novo vreme, 14.
avgust 1941.
Raspisane su nagrade onome ko uhvati ili ubije komunistu lana
naoruane bande, Novo vreme, 19. avgust 1941.
Razmetaj uitelja, Slubene novine, 22. avgust 1941.
Nagrade za lica koja uhvate ili ubiju komunistikog lana naoruane
bande, Novo vreme, 28. avgust 1941.
Poziv dobrovoljcima, Novo vreme, 27. septembar 1941.
Promena imena mesta, Slubene novine, 14. novembar 1941.
Optinska uverenja o dokazivanju arijevskog porekla dravnih
slubenika ne podlee taksi, Slubene novine, 23. decembar 1941.
Uputstvo o isplati pomoi (i naknadno objanjenje), Slubene novine,
16. januar 1942.
Postavljanje generalnog staraoca za likvidaciju kancelarija jevrejskih
advokata koji iz nekih razloga ne vre svoju delatnost, Slubene novine, 6.
februar 1942.
Uput za izvrenje Uredbe o primeni javne telesne kazne na lica, koja
spekulativnim putem neopravdano podiu cene ivotnim namirnicma []
od 14 decembra 1941 godine, Slubene novine, 10. februar 1942.
Ukazi, Slubene novine, 10. februar 1942.
Poslovnik Srpske zajednice rada, Slubene novine, 3. april 1942.
Potisnuta istina

71
Ponovno izlaenje Prosvetnog glasnika, Slubene novine, 17. april 1942.
Objanjenje ministra finansija, Slubene novine, 10. jul 1942.
Iz deklaracije srpske vlade, Srpski narod, 28. avgust 1942.
Objanjenje ministra finansija, Slubene novine, 15. septembar 1942.
Regulisanje dravnih dugova bive Kraljevine Jugoslavije, Slubene
novine, 15. septembar 1942.
Beograd, 7 novembra 1942 god, Slubene novine, 10. novembar 1942.
Ispravka, Slubene novine, 13. novembar 1942.
Jedinstvo misli i oseanja kod dravnih i samoupravnih slubenika
za obnovu Srbije u duhu intencija, odluka i nareenja Vlade narodnog
spasa, Slubene novine, 27. novembar 1942.
Promena imena mesta u okrugu banatskom, Slubene novine, 19. mart
1943.
Poziv izbeglicama za prijavljivanje za nacionalnu slubu, Obnova, 9.
april 1943.
Naredba pretsednika srpske vlade za 23 april 1943 godine, Obnova,
Uskrs 1943.
Naknadni poziv izbeglicama obveznicima nacionalne slube
roenim 1922 godine, Obnova, 30. april 1943.
Poziv svim bivim dobrovoljcima, Obnova, 4. oktobar 1943.
Ne pronosite lane vesti, Obnova, 8. oktobar 1943.
Uinimo sve to moemo da bi smo pomogli nevoljne, Obnova, 29.
oktobar 1943.
General Nedi preuzeo je vostvo Min. unutranjih dela i komandu
nad svima srpskim oruanim odredima, Srpski narod, 6. novembar 1943.
[Postavljenje], Slubene novine, 6. novembar 1943.
[Razreenje], Slubene novine, 6. novembar 1943.
Naredba br. 45. Svima oruanim naelstvima izuzev Banata i
komandantu Srpske dravne strae, Obnova, 6. novembar 1943.
Naredba br. 47. Komandantu Srpske granine strae, Obnova, 6.
novembar 1943.
Statut fonda srpskih privrednika za kolovanje obdarene srpske
seoske siromane dece, Slubene novine, 16. novembar 1943.

72
Pravilnik o dunostima i pravima komesara u privatnim kolama i
teajevima, Slubene novine, 19. novembar 1943.
Pravilnik o organizaciji slube reda na Univerzitetu, Slubene novine,
28. mart 1944.

Odluke gradskih i optinskih organa vlasti,
strukovnih udruenja, oglasi firmi

Naredba Upravnika grada Beograda o prikrivanju jevrejskih
pokretnih stvari, Novo vreme, 26. maj 1941.
Naredba, Novo vreme, 27. maj 1941.
Na dan svoje slave delie Beogradska optina hranu i hleb sirotinji,
Novo vreme, 28. maj 1941.
Saoptenje vlasnicima i nadzornicima zgrada, Novo vreme, 5. jun 1941.
Objava, Novo vreme, 6. jun 1941.
Naredba, Novo vreme, 7. jun 1941.
Naredba za Jevreje, Novo vreme, 18. jun 1941.
Muziari Jevreji i Cigani, Novo vreme, 19. jun 1941.
U Obrenovcu ima 38 Jevreja i 652 Ciganina, Novo vreme, 20. jun 1941.
uprijski Cigani ve dobijaju trake, Novo vreme, 21. jun 1941.
Apel Centralnog odbora za zbrinjavanje Srba-izbeglica i obnovu
Smedereva, Novo vreme, 24. jun 1941.
Obznana Upravnika grada o odravanju reda i o suzbijanju
neistinitih glasova, Novo vreme, 25. jun 1941.
Gostioniarima iz Beograda i unutranjosti, Novo vreme 27. jun 1941.
Jevreji i Cigani u Mladenovcu dobili trake, Novo vreme, 28. jun 1941.
Popis Jevreja i Cigana u Aleksincu, Novo vreme, 28. jun 1941.
Cigani i Jevreji u Sm. Palanci dobili trake, Novo vreme, 28. jun 1941.
Iz Jugorasa. Nezaposleni muziari, Novo vreme, 1. jul 1941.
Objava, Novo vreme, 4. jul 1941.
Muziari i gostioniari, Novo vreme, 6. jul 1941.
Potisnuta istina

73
Izvren je popis Cigana i Jevreja, Novo vreme, 9. jul 1941.
Saoptenje Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve,
Novo vreme, 9. jul 1941.
Poarevac ima blizu 13.000 stanovnika, Novo vreme, 10. jul 1941.
Vano za ona lica koja putuju u Hrvatsku, Novo vreme, 12. jul 1941.
Uice, grad sa 14.364 stanovnika i samo 9 jevreja, Novo vreme, 18.
jul 1941.
Prijava promene stanova za Jevreje, Novo vreme, 22. jul 1941.
Od 16.000 stanovnika Kraljevo nema ni jednog Jevrejina, Novo vreme,
27. jul 1941.
Otkaz punomostva, Slubene novine, 30. jul 1941.
Prestanak punomoja, Slubene novine, 1. avgust 1941.
Kruevac ima 18.707 stanovnika, Novo vreme, 3. avgust 1941.
Objava, Ponedeljak, 4. avgust 1941.
Saoptenje Advokatske komore o brisanju Jevreja-advokata iz
lanstva, Novo vreme, 12. avgust 1941.
Advokatska komora pridruuje se osudi komunistike i teroristike
akcije, Novo vreme, 14 avgust 1941.
Stroga naredba o prijavljivanju svih potstanara, putnika i gostiju
Upravi grada Beograda, Novo vreme, 14. avgust 1941.
Srpski loptaki savez osuuje komuniste i tuinske plaenike, Novo
vreme, 16. avgust 1941.
Svima izbeglicama, Novo vreme, 6. septembar 1941.
Promene porodinog imena, Slubene novine, 26. septembar 1941.
Brisanje iz advokatskog imenika, Slubene novine, 10. oktobar 1941.
Slubena saoptenja o optinskoj upravi, Optinske novine, 25.
decembar 1941.
Izmene i dopune slubenikog statuta optine grada Leskovca,
Slubene novine, 13. oktobar 1942.
Nova imena beogradskih ulica, Slubene novine, 5. mart 1943.
Oglasi, Obnova, 3. april 1943.

74
Dvogodinji napori prestonike optinske uprave, Obnova, 3. jun
1943.
Naredba obveznicima linoga rada (kuluka), Obnova, 5. jun 1943.
Objava, Obnova, 5. jun 1943.
Oglasi, Obnova, 16. jun 1943.
Objava obveznicima obavezne slube rada iz Beograda, Obnova, 9. jul
1943.
Poziv dunicima i poveriocima jevrejske manufakturne firme
Central Hugo Hercler i drug, Obnova, 11. septembar 1943.
Slubeniki statut optine grada Valjeva, Slubene novine, 24.
septembar 1943.
Poziv advokatima u Beogradu, Obnova, 2. oktobar 1943.
Beograani na kuluku. Obavezu linog rada sada izvruju, sem
inovnika, i slobodne profesije, Obnova, 7. oktobar 1943.
Podela namirnica Crvenog krsta deci do 10 godina u Beogradu,
Obnova, 8. oktobar 1943.
Poziv dobrovoljnim bolniarkama Crvenog krsta, Obnova, 29.
decembar 1943.
Poziv, Obnova, 30. decembar 1943.
Statut o slubenicima optine grada Kraljeva, Slubene novine, 22.
februar 1944.

Konkursi

Konkurs za policijske straare u Beogradu, Novo vreme, 30. jun 1941.
Pravni fakultet u Beogradu. Konkurs za vanredne profesore, Slubene
novine, 9. jun 1942.
Konkurs za kandidate Srpske dravne strae Uprave grada
Beograda, Slubene novine, 28. jul 1942.
Konkurs za prijem politiko-upravnih pripravnika, pisara i
pripravnika i upravno kancelarijskih pripravnika u Srpskoj dravnoj
bezbednosti, Slubene novine, 29. januar 1943.
Potisnuta istina

75
Konkurs za prijem policijskih agenata u Srpskoj dravnoj
Konkurs za prijem zvaninika u Srpsku graninu strau, Srpski narod,
30. januar 1943. (Slubene novine 5. februar 1943; 9. februar 1943.)
Konkurs za prijem kandidata u Srpsku dravnu strau Uprave grada
Beograda, Srpski narod, 20. februar 1943.
Konkurs za prijem inovnika pripravnika potansko-telegrafsko-
telefonske struke, Srpski narod, 27. februar 1943. (Slubene novine, 23. februar
1943; 2. mart 1943; 5. mart 1943.)
Konkurs, Obnova, 16. maj 1943.
Steaj za prijem slubenika za odranje reda na Univerzitetu,
Slubene novine, 28. maj 1943. (1. jun 1943.)

Uredbe, naredbe i saoptenja
nemakih okupacionih vlasti

Fotografi koji mogu da rade za pripadnike nemake vojske, Novo
vreme, 22. maj 1941.
Stanovnitvu Beograda, Novo vreme, 23. maj 1941
Objava, Novo vreme, 24. maj 1941.
Uredba o tampi u Srbiji, Novo vreme, 24. maj 1941.
Uredba o voenju pozorita, Novo vreme, 25. maj 1941.
Uredba o radu bioskopa i iznajmljivanju filmova, Novo vreme, 25. maj
1941.
Uredba o kabaretima i varieteima, Novo vreme, 25. maj 1941.
Naredba koja se odnosi na Jevreje i Cigane, Novo vreme, 3. jun 1941.
Oglas, Novo vreme, 15. jul 1941.
Naredba Vojnog zapovednika u Srbiji povodom pokuaja sabotae
od strane komunista u Beogradu, Novo vreme, 18. jul 1941.
Uredba o tampanju knjiga i spisa, Novo vreme, 23. jul 1941.
Naredba Komande Beograda, Novo vreme, 28. jul 1941.

76
Poziv, Novo vreme, 30. jul 1941.
Saoptenje, Novo vreme, 16. avgust 1941.
Oglasi, Ponedeljak, 18. avgust 1941.
Saoptenje Vojnog zapovednika u Srbiji, Novo vreme, 4. septembar
1941.
Saoptenje, Ponedeljak, 7. decembar 1942.
Oglasi, Ponedeljak, 7. decembar 1942.
Nove mere protiv banditizma, Obnova, 21. jul 1943.
Objava, Obnova, 9. oktobar 1943.
Naredba Feldkomandanture 599 o zabrani upotrebe liftova, Obnova,
14. decembar 1943.

Navedene odluke koje se odnose
na Jevreje i Rome

Komesar za ministarstvo finansija propisao je uputstvo za obraun i
isplatu prinadlenosti dravnih platenika i materijalnih rashoda. Jevrejima
dravnim slubenicima poevi od 1 maja ne smeju se vriti nikakve
isplate, Novo vreme, 22. maj 1941.
Objava, Novo vreme, 24. maj 1941.
Uredba o tampi u Srbiji, Novo vreme, 24. maj 1941.
Uredba o voenju pozorita, Novo vreme, 25. maj 1941.
Uredba o radu bioskopa i iznajmljivanju filmova, Novo vreme, 25. maj
1941.
Uredba o kabaretima i varieteima, Novo vreme, 25. maj 1941.
Naredba, Novo vreme, 27. maj 1941.
Na dan svoje slave delie Beogradska optina hranu i hleb sirotinji,
Novo vreme, 28. maj 1941.
Potisnuta istina

77
Saoptenje vlasnicima i nadzornicima zgrada, Novo vreme, 5. jun 1941.
Objava, Novo vreme, 6. jun 1941.
Sva akcionarska drutva pozvana da saopte poslednji bilans i uee
jevrejskog kapitala u njima, Novo vreme, 16. jun 1941.
Naredba za Jevreje, Novo vreme, 18. jun 1941.
Muziari Jevreji i Cigani, Novo vreme, 19. jun 1941.
U Obrenovcu ima 38 Jevreja i 652 Ciganina, Novo vreme, 20. jun 1941.
uprijski Cigani ve dobijaju trake, Novo vreme, 21. jun 1941.
Gostioniarima iz Beograda i unutranjosti, Novo vreme 27. jun 1941.
Jevreji i Cigani u Mladenovcu dobili trake, Novo vreme, 28. jun 1941.
Popis Jevreja i Cigana u Aleksincu, Novo vreme, 28. jun 1941.
Cigani i Jevreji u Sm. Palanci dobili trake, Novo vreme, 28. jun 1941.
Izvren je popis Cigana i Jevreja, Novo vreme, 9. jul 1941.
Poarevac ima blizu 13.000 stanovnika, Novo vreme, 10. jul 1941.
Objava Novo vreme, 12. jul 1941.
Uice, grad sa 14.364 stanovnika i samo 9 jevreja, Novo vreme, 18.
jul 1941.
Prijava promene stanova za Jevreje, Novo vreme, 22. jul 1941.
Uredba o tampanju knjiga i spisa, Novo vreme, 23. jul 1941.
Od 16.000 stanovnika Kraljevo nema ni jednog Jevrejina, Novo vreme,
27. jul 1941.
Naredba Komande Beograda, Novo vreme, 28. jul 1941.
Poziv, Novo vreme, 30. jul 1941.
Otkaz punomostva, Slubene novine, 30. jul 1941.
Prestanak punomoja, Slubene novine, 1. avgust 1941.
Objava, Ponedeljak, 4. avgust 1941

78
Saoptenje Advokatske komore o brisanju Jevreja-advokata iz
lanstva, Novo vreme, 12. avgust 1941.
Brisanje iz advokatskog imenika, Slubene novine, 10. oktobar 1941.
Uredba o uvoenju nacionalne slube za obnovu Srbije, Slubene
novine, 16. decembar 1941.
16. januar 1942.
Postavljanje generalnog staraoca za likvidaciju kancelarija jevrejskih
advokata koji iz nekih razloga ne vre svoju delatnost, Slubene novine, 6.
februar 1942.
1942.
Poslovnik Srpske zajednice rada, Slubene novine, 3. april 1942.
Uredba o pripadanju imovine Jevreja u Srbiji, Slubene novine, 28.
avgust 1942.
Oglasi, Ponedeljak, 7. decembar 1942.
30. januar 1943.
Potisnuta istina

79
1943.
telefonske struke, Srpski narod, 27. februar 1943.
Poziv dunicima i poveriocima jevrejske manufakturne firme
Central Hugo Hercler i drug, Obnova, 11. septembar 1943.
Uredba o nacionalnoj slubi rada za obnovu Srbije, Slubene novine,
16. maj 1944.

Navedene odluke koje se odnose na komuniste

Naredba Vojnog zapovednika u Srbiji povodom pokuaja sabotae
od strane komunista u Beogradu, Novo vreme, 18. jul 1941.
Penzije rtvama komunista, Ponedeljak, 4. avgust 1941.
Novane nagrade za borbu protiv komunista, Ponedeljak, 4. avgust
1941.
Novane nagrade za borbu protiv komunizma, Novo vreme, 5. avgust
1941.
Sa 15.000 dinara nagraeni su organi javne bezbednosti koji su
unitili komunistiku bandu, Novo vreme, 5. avgust 1941.
Uredba o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika iz javne
slube, Slubene novine, 6. avgust 1941.
Advokatska komora pridruuje se osudi komunistike i teroristike
akcije, Novo vreme, 14 avgust 1941.
Stroga naredba o prijavljivanju svih potstanara, putnika i gostiju
Upravi grada Beograda, Novo vreme, 14. avgust 1941.
Saoptenje, Novo vreme, 16. avgust 1941.

80
Rapisane su nagrade onome ko uhvati ili ubije komunistu lana
naoruane bande, Novo vreme, 19. avgust 1941.
Nagrade za lica koja uhvate ili ubiju komunistikog lana naoruane
bande, Novo vreme, 28. avgust 1941.
Saoptenje Vojnog zapovednika u Srbiji, Novo vreme, 4. septembar
1941.
Uredba o prekim sudovima (i njene kasnije izmene i dopune),
Uredba o isplati dodatka na redovne mesene bruto prinadlenosti
izvrnim organima koji se upotrebljuju protiv komunista, Slubene novine,
28. oktobar 1941.
1942.
Uredba o oduzimanju imovine licima osuenim zbog krivinih dela
izvrenih u cilju komunizma ili anarhizma, Slubene novine, 17. mart 1942.
Jedinstvo misli i oseanja kod dravnih i samoupravnih slubenika
za obnovu Srbije u duhu intencija, odluka i nareenja Vlade narodnog
spasa, Slubene novine, 27. novembar 1942.
30. januar 1943.
Naredba pretsednika srpske vlade za 23 april 1943 godine, Obnova,
Uskrs 1943.
Uredba o vrenju prava odlikovanja, Slubene novine, 9. maj 1944.
Potisnuta istina

81
Govori i izjave Milana Nedia

Obrazovana je nova srpska vlada, Novo vreme, 30. avgust 1941.
Poslanica srpskoj omladini, Novo vreme, 10. septembar 1941.
Pozivamo svakoga da ispuni svoju dunost prema otadbini i prema
naciji, Ponedeljak, 15. septembar 1941.
Ustaj i brani svoje ognjite od komunistikih pljakaa, razbojnika i
odmetnika, Ponedeljak, 13. oktobar 1941.
Skinite crvenu koprenu s vaih oiju i poloite oruje, Ponedeljak, 3.
novembar 1941.
Sunce na horizontu, Naa borba, 7. decembar 1941.
Priznanje Pretsednika vlade generala g. Nedia srpskim radnicima,
Ponedeljak, 9. februar 1942.
Ne naputajte selo i zemlju. Seljak koji je napustio svoje selo i preao
u grad uinio je neoprostiv greh prema srpskom narodu, Ponedeljak, 11. maj
1942.
Srpski put, Srpski narod, 6. jun 1942.
Opti izgledi sadanjeg velikog rata, Srpski narod, 6. jun 1942.
Vrhovni zakon u izgradnji Srbije, Naa borba, 7. jun 1942.
Re gospodina Pretsednika srpske vlade srpskim pozorinim
poslenicima, Srpska scena, 20. jun 1942.
Stvara se Nova Srbija, Srpsko selo, 5. septembar 1942.
25 i 27 mart 1941, Srpski narod, 27. mart 1943.
Ja hou da preporodim nae selo, jer kad je selo zdravo, poteno i
radno, srean je narod, srena je drava, Obnova, 18. april 1943.
Uskrnja estitka pretsednika vlade generala Nedia, srpskom
narodu, Obnova, Uskrs 1943.
Naredba stareine Srpske zajednice rada, Obnova, 1. maj 1943.
Satrite komuniste da bi na narod iveo, Obnova, 19. maj 1943.
Seljak je osnova i snaga srpskog naroda, Srpsko selo, 29. maj 1943.
Ja vas aljem u Veliki Nemaki Rajh da se tamo usavrite, da budete
stubovi novog poretka, Obnova, 2. jun 1943.

82
Preporoeno selo bie temelj nove drave i nove Srbije a nova Srbija
zvae se Srpska seljaka zadruna drava rekao je general Nedi naim
omladincima, Srpsko selo, 5. jun 1943.
General Nedi poziva Srbe u boj protiv crvene nemani, Srpski narod,
26. jun 1943.
Narod bez estite i radne omladine nema svoje budunosti, Srpski
narod, 31. jul 1943.
General Nedi umadincima, Srpski narod, 30. avgust 1943.
Na stav, Obnova, 1. novembar 1943.
Pretsednik vlade, general Nedi primio je sino seoske omladince
koji su se vratili iz Nemake, Obnova, 10. novembar 1943.
Odgovor pretsednika srpske vlade, Obnova, 6. decembar 1943.
Svi u jedan front, svi protivu Tita, Obnova, 21. decembar 1943.
Polaganje zakletve, Srpski narod, Boi 1944.
Jugoslovenska sramota nije srpska sramota, Srpski narod, 29. januar
1944.
Naela srpskog spasa, Srpski narod, 1. april 1944.
Glas Srbije, Srpski narod, 8. april 1944.
Hoe ovo jezgro Srbinovo da unite, Srpski narod, 30. april 1944.
General Nedi polae raun srpskom narodu o 3-godinjem radu,
Srpski narod, 9. septembar 1944.

Propagandni tekstovi o Nediu
kao Ocu ili Sinu nacije

Biografije novih ministara, Novo vreme, 30. avgust 1941.
Istoriska uloga generala Milana Nedia, Novo vreme, 5. septembar
1941.
Zahvalnost Pretsedniku vlade generalu g. Nediu, Ponedeljak, 16.
mart 1942.
[Uvodnik], Srpsko selo, 16. maj 1942.
Jedna znaajna poseta, Srpska scena, 1. jun 1942.
Potisnuta istina

83
[Tekst uz fotografiju], Kolo, 21. novembar 1942.
Pregled nedeljnih dogaaja, Srpsko selo, 28. novembar 1942.
Jedan dan Pretsednika vlade, Kolo, Boi, 1943.
Jue je otputovala i druga grupa obveznika obavezne slube rada u
Bor, Ponedeljak, 15. mart 1943.
Nemaki list o naim seoskim omladincima, Obnova, 6. april 1943.
etvrta grupa naih seoskih omladinaca sprema se na put za
Nemaku, Obnova, 7. maj 1943.
Pretsednik vlade general Nedi prisustvovao osveenju dejih
domova. Osveena su dva deja doma Fonda armiskog generala Milana .
Nedia, Ponedeljak, 31. maj 1943.
Pregled nedeljnih dogaaja, Srpsko selo, 5. jun 1943.
Srpski seoski omladinci iz Nemake Pretsedniku vlade, Obnova, 13.
septembar 1943.
Otadbini, Kolo, 9. oktobar 1943.
Ministar prosvete na zavrnoj kolskoj sveanosti u Zavodu za
prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci, Obnova, 11. oktobar
1943.
Pismo oficira iz zarobljenitva Pretsedniku srpske vlade, Obnova, 26.
oktobar 1943.
Savet branievske eparhije pozdravlja Pretsednika srpske vlade kao
velikog sina Srpske pravoslavne crkve, Obnova, 6. decembar 1943.
Pregled nedeljnih dogaaja, Srpsko selo, 22. januar 1944.
Ocu Srbije generalu Nediu, Srpski narod, 8. jul 1944.

Vizije Nove Srbije
i njene zadrune organizacije

Sa zapadno-evropskom revolucijom na jedini put, Novo vreme, 14.
jul 1941.
Ne klasa, nego nacija, Naa borba, 5. oktobar 1941.

84
Nacionalizam kao glavni prosvetni faktor, Naa borba, 25. januar 1942.
Nacionalni balet U dolini Morave, Naa borba, 1. februar 1942.
Nacionalno jedinstvo, Naa borba, 8. mart 1942.
1942.
[Uvodnik], Srpsko selo, 16. maj 1942.
Srpski put, Srpski narod, 6. jun 1942.
Selo osnova nacionalnog ivota, Naa borba, 5. jul 1942.
Izgraivanje Nove Srbije kao seljake drave, Srpski narod, Boi
1943.
Sveana akademija Srpske zajednice rada, Ponedeljak, 8. mart 1943.
Osnove zadrugarstva u srpskom narodu, Obnova, 22. maj 1943.
Seljak je osnova i snaga srpskog naroda, Srpsko selo, 29. maj 1943.
Konkurs Srpskog naroda za najbolju studiju o seljako-zadrunoj
organizaciji nove srpske drave, Srpski narod, 31. jul 1943.
Krajnji cilj napora vlade Narodnog spasa jeste: sauvati srpske glave i
stvoriti srpsku seljaku zadrunu dravu, Srpsko selo, 4. septembar 1943.
Konkurs SZR za najbolje radove o staroj srpskoj zadrunosti i o
kulturnom i privrednom podizanju, Obnova, 11. septembar 1943.
Seoski mladii rado idu u dobrovoljce, Obnova, 13. oktobar 1943.
Bitka za svetosavski put, Srpski narod, Boi 1944.
Crni petak, Srpski narod, 25. mart 1944.
Nacija, Srpski narod, 8. jul 1944.
Potisnuta istina

85
Upotreba pojmova rasa i arijevac

Na novom putu, Novo vreme, 31. maj 1941.
Uloga Jevreja u boljevizmu, Novo vreme, 24. jun 1941.
Zbor nemake narodne grupe okruga Princ Eugen u Beogradu,
Zavod za rasno-bioloka ispitivanja i zatitu naroda od ravog
uticaja, Novo vreme, 19. avgust 1941.
Nacionalistiko shvatanje naroda kao rase, Naa borba, 14. septembar
1941.
Ne klasa, nego nacija, Naa borba, 5. oktobar 1941.
Stari i dananji Beograd, Naa borba, 4. januar 1942.
16. januar 1942.
Pre osam godina pisala je Otadbina rasno bioloko odabiranje,
Naa borba, 18. januar 1942.
Dve omladine jednoga naroda, Naa borba, 25. januar 1942.
Beleke, Prosvetni glasnik, januarfebruar 1942.
Srpska narodna pesma kao izvor narodne snage, Srpsko selo, 14.
februar 1942.
1942.
Novoj omladini treba novo vaspitanje, Naa borba, 5. april 1942.

86
1942.
Kako je jedan nemaki novinar video srpskog seljaka. Jedna
zanimljiva reportaa novinara g. Hengotera, Kolo, 23. maj 1942.
Nova uprava Srpske knjievne zadruge, Srpska scena, 1. jul 1942.
Voa Rajha i Nova Evropa, Srpski narod, 2. oktobar 1942.
Evropa e pobediti, Srpski narod, 14. novembar 1942.
30. januar 1943. (Slubene novine 5. februar 1943; 9. februar 1943.)
telefonske struke, Srpski narod, 27. februar 1943.
Jedan sat meu seoskim omladincima pred njihov odlazak za
Nemaku. Staraemo se da poverenje generala Nedia u punoj meri
opravdamo kau nam nai mladii sa sela, Obnova, 2. april 1943.
Srpska dananjica u okviru svetskog zbivanja, Obnova, 6. april 1943.
Komunizam i jevrejtina u Srbiji, Obnova, 8. april 1943.
Sastanak od istoriskog znaaja, Obnova, 14. april 1943.
Trea grupa seoskih omladinaca sprema se za Nemaku, Obnova, 14.
april 1943.
Carstvo dece, Obnova, 1. maj 1943.
Osnove zadrugarstva u srpskom narodu, Obnova, 22. maj 1943.
Portugalija prozor Evrope, Kolo, 24. jul 1943.
Potisnuta istina

87
Narod bez estite i radne omladine nema svoje budunosti, Srpski
narod, 31. jul 1943.
Mali renik, Zapisi, oktobardecembar 1943.
Putevi srpskog samosnalaenja, Prosvetni glasnik, novembar
decembar 1943.
Srpski gardisti u novim uniformama privlae panju prolaznika,
Obnova, 2. decembar 1943.
Sport je najstarija kulturna tekovina, Obnova, 15. decembar 1943.
General Nedi je duhovni voa srpskog naroda, Obnova, 17.
decembar 1943.
panski film Rasa, Obnova, 30. decembar 1943.
Odnos sela i grada, Srpski narod, Boi 1944.
Jevreji i masonerija prema dananjem ratu, Srpski narod, 22. januar
1944.
Otadbina i inteligencija. Samoodranje Srba, Prosvetni glasnik, januar
1944.
Crni petak, Srpski narod, 25. mart 1944.
Srbija bastion protiv komunizma, Srpski narod, Uskrs, 1944.
Engleska prema Evropi, Srpski narod, 8. jul 1944.

Poloaj ene u Novoj Srbiji

Odnos mua prema svojoj eni, Srpsko selo, 6. decembar 1941.
Naa ena danas i sutra, Naa borba,7. jun 1942.
Razmiljanja o buduoj enskoj srednjoj koli, Prosvetni glasnik,
januarfebruar 1942.
Odgovornost kole i odgovornost oveka prema naciji, Prosvetni
glasnik, martaprilmaj 1942.
Uredba o ustrojstvu Ministarstva graevina i njegove spoljne slube,
Uredba o organizaciji Ministarstva pota, telegrafa i telefona,

88
Svetosavska kola, Prosvetni glasnik, novembar 1942.
februar 1943.
Nov raspis Ministarstva prosvete odnosno uiteljica, Obnova, 2. april
1943.
Srpske majke, ene, keri i sestre nee biti pozivane na obavezan rad
u Rajhu, niti van teritorija Srbije, Obnova, 4. april 1943.
Uena ili razumna ena, Kolo, 31. jul 1943.
decembar 1943.
Izvetaj o radu Prosvetnog odbora, Prosvetni glasnik, novembar
decembar 1943.

Propagandni tekstovi i odluke koje se odnose
na Nedieve i Ljotieve oruane formacije

Konkurs za policijske straare u Beogradu, Novo vreme, 30. jun 1941.
Sveana smotra beogradske gradske strae, Novo vreme, 22. jul 1941.
Oduevljen doek srpskih oruanih odreda u unutranjosti Srbije.
Veliki broj lica odmah se prijavio za dobrovoljnu slubu pri odredima, Novo
vreme, 10. septembar 1941.
Defile dobrovoljakog akog odreda. Dobrovoljcima je odrao
govor g Dimitrije Ljoti, Novo vreme, 11. septembar 1941.
Uspene borbe protiv komunista. U sukobu izmeu srpskih
dobrovoljaca i komunista zarobljeno sedam komunista, meu kojima i dve
ene, Novo vreme, 19. septembar 1941.
Dobrovoljci napred, Naa borba, 21. septembar 1941.
Dogaaji protekle nedelje, Srpsko selo, 27. septembar 1941.
U sukobu izmeu dobrovoljaca i komunista ubijeno 15 komunista i
15 uhvaeno. Hrabro su pala dva dobrovoljca i osam ranjeno, Novo vreme,
27. septembar 1941.
Potisnuta istina

89
Lebane i okolina oieni su od komunista, Ponedeljak, 22. decembar
1941.
Kod Lebana ubijeno 110 bandita, Ponedeljak, 29. decembar 1941.
Pretsednik vlade [] Milan Nedi predaje zastavu dravnoj
policiskoj strai, Kolo, 21. februar 1942.
1942.
Bratstvo dobrovoljaca i etnika, Naa borba, 8. mart 1942.
Prolee nae dolazi, Naa borba, 15. mart 1942.
30. januar 1943.
Pegled rada od 1941 godine do kraja aprila 1943 godine u Odeljenju
za srednje obrazovanje Ministarstva prosvete i vera, Prosvetni glasnik,
januarfebruar 1943.
Potrebno je da se skupo plaeni jednom zavedeni red i mir odre,
Obnova, 4. april 1943.
Stari i novi duh, Obnova, 14. april 1943.
Trea komunistika internacionala, Obnova, 20. april 1943.

90
Pod zatitom Svetog ora. Dobrovoljci u borbi s komunistikom
adajom, Obnova, 6. maj 1943.
Komunizam najvei neprijatelj oveanstva, Obnova, 6. maj 1943.
Sveana akademija srpskih dobrovoljaca, Obnova, 7. maj 1943.
Srpski dobrovoljci na Beogradskoj radiostanici, Obnova, 11. maj 1943.
Konkurs, Obnova, 16. maj 1943.
Sloboda svakog naroda lei u unitenju jevrejstva i masonstva. Jedno
uspelo predavanje u okviru kursa za nacionalnu propagandu, Obnova, 22.
maj 1943.
Sveana sahrana poginulih lanova Srpske dravne strae, Ponedeljak,
7. jun 1943.
Slava Srpske dravne strae, Obnova, 16. jun 1943.
Srpske emisije Beogradske radiostanice, Obnova, 18. jun 1943.
Das Rajh o pretsedniku srpske vlade generalu Milanu . Nediu,
Srpski narod, 3. jul 1943.
Srpski dobrovoljci na programu svih nemakih radiostanica, Obnova,
10. jul 1943.
U Nemakoj su ubeeni da Srbija ide u susret boljoj budunosti,
Obnova, 12. jul 1943.
Uredba o obustavi rada, otpisu poreza i odlaganju plaanja taksa i
drugih dabina imaoca radnja koji su pozvati na slubu u nemaku vojsku,
u SS-oruja, u carinsku pograninu strau, u dravnu ili pomonu strau ili
u druge odrede sline vrste, Slubene novine, 23. jul 1943.
Uredba o produenju vanosti Uredbe o sluaocima univerziteta i
Jedanaesti as srpskih dobrovoljaca na Beogradskom radiju, Obnova,
11. septembar 1943.
Pomen borcima palim za spasenje srpskog naroda, Obnova, 20.
septembar 1943.
Potisnuta istina

91
Dvogodinjica dobrovoljakih odreda, Kolo, 25. septembar 1943.
Poziv svim bivim dobrovoljcima, Obnova, 4. oktobar 1943.
1943.
Na novome putu. Bivi pitomci vaspitnog Zavoda u Smederevskoj
Palanci stupaju u dobrovoljake redove, Obnova, 13. oktobar 1943.
Dobrovoljaki as na Beogradskoj radiostanici, Obnova, 15. oktobar
1943.
Predavanje za uenike srednjih kola u Valjevu, Obnova, 21. oktobar
1943.
Kragujevac je sveano doekao dobrovoljce, Obnova, 27. oktobar 1943.
Naredba br. 45. Svima oruanim naelstvima izuzev Banata i
komandantu Srpske dravne strae, Obnova, 6. novembar 1943.
Naredba br. 47. Komandantu Srpske granine strae, Obnova, 6.
novembar 1943.
decembar 1943.
Srpski gardisti u novim uniformama privlae panju prolaznika,
Teko ranjeni srpski dobrovoljci na leenju u nemakim vojnim
bolnicama u Beu, Obnova, 4. decembar 1943.
Podzemno komunistiko sklonite sa tamparijom otkriveno usred
Beograda, Obnova, 11. decembar 1943.
Nova Srbija, Obnova, 15. decembar 1943.
Dobrovoljci Evrope, Kolo, 15. januar 1944.
Borbe u Bosni, Kolo, 22. januar 1944.
Pregled nedeljnih dogaaja, Srpsko selo, 12. februar 1944.
Pregled nedeljnih dogaaja, Srpsko selo, 8. april 1944.
Skupljanje nacionalnih snaga, Srpski narod, 6. maj 1944.

92
Uspene borbe protivu Tita, Srpski narod, 13. maj 1944.
Dva razna priznanja, Srpski narod, 13. maj 1944.
Borba ili-ili, Srpski narod, 13. maj 1944.
Borba kod Velikog iljegovca, Srpski narod, 8. jul 1944.

Propagandni tekstovi o Adolfu Hitleru

Na put, Novo vreme, 17. maj 1941.
Mesto u irinu, u dubinu, Novo vreme, 18. maj 1941.
Govor Voe Rajha svojim starim drugovima u Minhenu. Sada se
odluuje sudbina Evrope za iduih hiljadu godina, Ponedeljak, 10. novembar
1941.
Tri momenta iz govora Voe Rajha koji su naroito znaajni za nas,
Ponedeljak, 10. novembar 1941.
Dogaaji protekle nedelje, Srpsko selo, 7. februar 1942.
Voa Rajha govorio je u ime Evrope celom svetu, Naa borba, 8.
februar 1942.
Povodom Firerovog govora u Sportpalasu, oduevljenje,
organizacija, reija i disciplina, Naa borba, 22. februar1942.
Voa Rajha i Nova Evropa, Srpski narod, 2. oktobar 1942.
Pregled nedeljnih dogaaja, Srpsko selo, 3. oktobar 1942.
Govor Voe Rajha na srpskom jeziku, Srpski narod, 17. oktobar 1942.
Evropa e pobediti, Srpski narod, 14. novembar 1942.
19331943, Kolo, 30. januar 1943.
Govor Voe Rajha povodom proslave Dana junaka, Ponedeljak, 22.
mart 1943.
Pregled nedeljnih dogaaja, Srpsko selo, 27. mart 1943.
Zakletva nemake omladine na vernost Voi Rajha, Ponedeljak, 29.
mart 1943.
Sastanak Voe Rajha i Duea, Ponedeljak, 12. april 1943.
Na roendan Voe Nove Evrope, Srpski narod, 17. april 1943.
Voa Rajha primio je namesnika Hortija, Ponedeljak, 19. april 1943.
Potisnuta istina

93
Voa omladine Rajha Artur Aksman primio je desetogodinjake u
Hitlerovu omladinu, Obnova, 20. april 1943.
Vera u Vou je vera u pobedu, Obnova, 21. april 1943.
Zastavnik Evrope, Obnova, 21. april 1943.
Voa Rajha primio Vidkuna Kvislinga, Obnova, 22. april 1943.
Jedan milion maraka Voi Rajha od Radio Beograda, poklon za
roendan od Mladog beogradskog straara, Obnova, 23. april 1943.
Voa Rajha zahvaljuje vojnikom Radiju Beograd, Obnova, Uskrs
1943.
Voa Rajha primio pretsednika Slovake dr Tisa, Obnova, Uskrs 1943.
Voa Rajha primio je pretsednika vlade generala Milana Nedia,
Obnova, 20. septembar 1943.
Viednevna poseta Duea glavnom stanu Voe Rajha, Obnova, 20.
septembar 1943.
Veliki dani Srbije, Kolo, 25. septembar 1943.
Berlin o srpskim zbivanjima, Obnova, 18. decembar 1943.
Reenost protiv neodlunosti, Srpski narod, 5. februar 1944.
Odluke su pale, Srpski narod, 30. april 1944.
Osujeena zavera, Srpski narod, 22. jul 1944.
Snaga Nemake, Srpski narod, 29. jul 1944.
Evropa osuuje zloinaki atentat protivu Voe Rajha, Srpski narod,
29. jul 1944.

Velianje Nemake, njenih saveznika,
nacionalsocijalistike ideologije
i izjave lojalnosti

Red i rad, Novo vreme, 16. maj 1941.
Znaajan lanak ministra Rajha g. dr Gebelsa o ulozi Sjedinjenih
Amerikih Drava, Novo vreme, 23. maj 1941.

94
Poglavnik Hrvatske dr Paveli otputovao na poziv vlade Rajha u
posetu Nemakoj, Novo vreme, 6. jun 1941.
Slike iz nae zemlje, Novo vreme, 6. jun 1941.
Prinudni logori za prosjake u Hrvatskoj, Novo vreme, 7. jun 1941.
Voa Rajha primio dr Pavelia, Novo vreme, 7. jun 1941.
Hrvatsko-srpski pregovori o saobraaju, Novo vreme, 19. jun 1941.
Nemake trupe pobedonosne na svima frontovima, Novo vreme, 28.
jun 1941.
Nemaka pobeda na istoku, Novo vreme, 30. jun 1941.
Zapis letopisca na Vidovdan 1941, Novo vreme, 3. jul 1941.
Stanovnitvo Rige doekalo je nemake vojnike cveem i darovima,
Zbor nemake narodne grupe okruga Princ Eugen u Beogradu,
Poseta srpskih arhijereja Glavnom vojnom zapovedniku, Novo vreme,
10. jul 1941.
Hiljade dobrovoljaca prijavljuju se svakodnevno u Hrvatskoj, Novo
vreme, 10. jul 1941.
Nova Crna Gora, Novo vreme, 13. jul 1941.
Crna Gora zahvaljuje Dueu, Novo vreme, 13. jul 1941.
Sa zapadno-evropskom revolucijom na jedini put, Novo vreme, 14.
jul 1941.
Sveana smotra Beogradske gradske strae, Novo vreme, 22. jul 1941.
Victoria! Nemaka pobeuje na svim frontovima! Victoria! Nemaka
pobeda pobeda Evrope, Novo vreme, 23. jul 1941.
Pobeda Nemake pobeda Evrope. Slovo V u Beogradu, Novo
vreme, 25. jul 1941.
Victoria! Nemaka pobeda pobeda Evrope. V u Beogradu, Novo
Vanredne mere u Zagrebu. Streljano 98 komunista zbog atentata na
studente-ustae, Novo vreme, 7. avgust 1941.
Dr Paveli obiao studente nastradale u atentatu, Novo vreme, 7.
avgust 1941.
Apel srpskom narodu, Novo vreme, 13. avgust 1941.
Potisnuta istina

95
Odjek Apela srpskom narodu. U Beogradu je apel primljen s punim
razumevanjem i odlunou za obezbeenje mira u zemlji, Novo vreme, 16.
avgust 1941.
Nova velika nemaka podmornika pobeda, Ponedeljak, 25. avgust
1941.
Obrazovana je nova srpska vlada, Novo vreme, 30. avgust 1941.
Na dobrom putu, Ponedeljak, 1. septembar 1941.
Srpski barjak, Naa borba, 7. septembar 1941.
U prisustvu komandanta Beograda, pukovnika fon Kajzenberga
otvoren Vojniki dom, Novo vreme, 7. septembar 1941.
Nacionalistiko shvatanje naroda kao rase, Naa borba, 14. septembar
1941.
Odluka e pasti pre zime. Padom Kijeva otvoren je put konanoj
pobedi, Novo vreme, 23. septembar 1941.
Islanani kliu Hajl Hitler, Novo vreme, 24. septembar 1941.
Srbi! Ne dajte da vas obmanjuju i lau, Novo vreme, 25. septembar
1941.
Dogaaji protekle nedelje, Srpsko selo, 4. oktobar 1941.
Dogaaji protekle nedelje, Srpsko selo, 15. novembar 1941.
Sunce na horizontu, Naa borba, 7. decembar 1941.
Poglavnik se oprata sa hrvatskim dobrovoljcima, Ponedeljak, 15.
decembar 1941.
Dogaaji protekle nedelje, Srpsko selo, 3. januar 1942.
Ideja pobeuje armiju bez ideje, Naa borba, 4. januar 1942.
Prva krsna slava naeg pozorita, Srpska scena, 1. februar 1942.
Japan u dinovskoj borbi za nove prostore, Naa borba, 1. februar
1942.
U Norvekoj je obrazovana nacionalna vlada sa Kvislingom na elu.
Nacionalsocijalistika Norveka postaje sastavni deo germanske zajednice,
Dogaaji protekle nedelje, Srpsko selo, 7. februar 1942.

96
Sistem savremenog italijanskog pozorita, Srpska scena, 16. februar
1942.
Nemaka ena vojnik pozadine, Naa borba, 8. mart 1942.
Australija, Kolo, 14. mart 1942.
Japanski pohod na Australiju ne pretstavlja vie naroiti podvig,
Naa borba, 15. mart 1942.
Nemake podmornice pred Amerikom, Kolo, 21. mart 1942.
Kako Nemci zimuju na Istoku, Kolo, 28. mart 1942.
Dogaaji protekle nedelje, Srpsko selo, 28. mart 1942.
Nemaka je dobila zimsku bitku, Naa borba, 12. april 1942.
Dogaaji protekle nedelje, Srpsko selo, 25. april 1942.
Pozorina hronika, Srpska scena, 1. maj 1942.
Uiteljska straa Partizanska smotra, Naa borba, 10. maj 1942.
Japanska ena i rat, Kolo, 23. maj 1942.
Opti izgledi sadanjeg velikog rata, Srpski narod, 6. jun 1942.
Pregled nedeljnih dogaaja, Srpsko selo, 4. jul 1942.
Vitezovi podmornica, Kolo, 11. jul 1942.
Pregled nedeljnih dogaaja, Srpsko selo, 22. avgust 1942.
Srpski narode, Naa borba, 23. avgust 1942.
Prosveivanje naroda u dananjoj Nemakoj, Prosvetni glasnik, avgust
1942.
Stvara se Nova Srbija, Srpsko selo, 5. septembar 1942.
Pregled nedeljnih dogaaja, Srpsko selo, 5. septembar 1942.
Uloga nove evropske omladine, Srpski narod, 18. septembar 1942.
Rezultati konstruktivne politike generala Milana Nedia, Srpski
narod, 14. novembar 1942.
Pregled nedeljnih dogaaja, Srpsko selo, 5. decembar 1942.
Lik japanske omladine, Kolo, 19. decembar 1942.
Na jugu Francuske, Kolo, 19. decembar 1942.
Kod veterinara, Kolo, 2. januar 1943.
Potisnuta istina

97
Ratni dogaaji 1942, Kolo, 2. januar 1943.
Predavanje na Kolarevom univerzitetu, Ponedeljak, 25. januar 1943.
Dr Gebels o posleratnom ureenju Evrope, Ponedeljak, 15. mart 1943.
Pred prepunom dvoranom Kolarevog univerziteta govorio je jue
Kolin Ros, Obnova, 2. april 1943.
SS-trupe, Kolo, 3. april 1943.
Sjajni uspesi peadiske divizije Grosdojland, Obnova, 3. april 1943.
Svi pokuaji boljevika lome se o bedem nemake odbrane, Obnova, 4.
april 1943.
Srpska dananjica u okviru svetskog zbivanja, Obnova, 6. april 1943.
Ko je kriv za tragediju srpskog naroda, Obnova 8. april 1943.
Odjek Spalajkovieva govora, Obnova, 10. april 1943.
Dr Gebels o moralnom dranju nemakog naroda, Obnova, 11. april
1943.
Tenk Tigar, strah i trepet za neprijatelja, Obnova, 11. april 1943.
Hrvatska proslavlja 2-godinjicu svoje nezavisnosti, Obnova, 11. april
1943.
Jedna znaajna podrka napora Nove Srbije, Obnova, 13. april 1943.
Sastanak od istoriskog znaaja, Obnova, 14. april 1943.
vrsti nervi, politika mudrost i mir, Obnova, 15. april 1943.
Joahim fon Ribentrop nosilac evropske spoljne politike, Obnova, 1.
maj 1943.
Carstvo dece, Obnova, 1. maj 1943.
Sveana akademija srpskih dobrovoljaca, Obnova, 7. maj 1943.
Afrika pripada Evropi, Obnova, 11. maj 1943.
Evropski blok od 350 miliona u borbi protiv jevrejstva, plutokratije i
boljevizma govor pretsednika vlade Kvislinga, Obnova, 19. maj 1943.
Nerazdvojna zajednica Nemake i Italije. Moan blok od 300 miliona
u stanju je da savlada svakog neprijatelja, Obnova, 22. maj 1943.
Novi odbranbeni uspesi nemakih grenadira, Obnova, 31. maj 1943.
Neraskidiva zajednica nemakog i italijanskog naroda, Obnova, 2. jun
1943.

98
Kalueri u Svetoj Gori mole za pobedu nemakog oruja, Obnova, 20.
jun 1943.
Istoriski znaaj 22 juna 1941, Srpski narod, 26. jun 1943.
Portugalija prozor Evrope, Kolo, 24. jul 1943.
esdesetogodinjica Benita Musolinija. Snana stvaralaka delatnost
dravnika svetskog formata, Obnova, 30. jul 1943.
Mir ili Trei svetski rat, Srpski narod, 31. jul 1943.
Japan organizuje privredu velikoazijskog prostora, Srpski narod, 4.
septembar 1943.
Vaington priznaje da se Nemaka ne moe vojniki pobediti,
Proglas poglavnika, Obnova, 9. septembar 1943.
Due osloboen, Ponedeljak, 13. septembar 1943.
Veliki narodni zbor u Valjevu, Obnova, 16. septembar 1943.
Izjave faista u inostranstvu povodom Dueovog osloboenja,
[Tekst uz fotografiju], Srpski narod, 18. septembar 1943.
Nemaki front stoji nepokolebano, Obnova, 18. septembar 1943.
Ministar Olan o sudbinskoj povezanosti naoj sa Evropom, Obnova,
20. septembar 1943.
Put generala Nedia istoriska prekretnica, Obnova, 21. septembar
1943.
Vilhelmtrase o prijemu Nedia kod Voe Rajha, Obnova, 21.
septembar 1943.
Nastojanja vlade generala Nedia krunisana su punim uspehom,
Nove mogunosti, Obnova, 22. septembar 1943.
Kroz dogaaje, Kolo, 25. septembar 1943.
Romel u Italiji, Kolo, 25. septembar 1943.
Pregled nedeljnih dogaaja, Srpsko selo, 25. septembar 1943.
Berlinski politiki krugovi o stavu Srbije, Obnova, 29. septembar 1943.
Govor dr Gebelsa na nemaki dan etve plug i ma garanti
pobede, Ponedeljak, 4. oktobar 1943.
Potisnuta istina

99
Priredba za nemake ranjenike u Topideru, Srpska scena, 116.
oktobar 1943.
Nemaka u svetskom okraju, Zapisi, oktobardecembar 1943.
Herojski podvizi nemakih artileraca, Obnova, 3. novembar 1943.
Srpski deaci i devojice u nemakom filmskom urnalu, Obnova, 15.
novembar 1943.
Nemaka e na kraju pobediti, Obnova, 30. novembar 1943.
udotvorna tihvinska ikona Bogorodice u Beogradu. Pretstavnik
nemake oruane sile predao je ikonu ruskom mitropolitu Anastaziju,
Narod sudi komunistima, Obnova, 6. decembar 1943.
Smisao i cilj Radne slube Rajha. Predavanje vieg radnog voe Sepa
Pragera u dvorani Kolarevog univerziteta, Obnova, 8. decembar 1943.
Zavren je kongres evropskih pretstavnika u Vajmaru, Obnova, 14.
decembar 1943.
Odnos sela i grada, Srpski narod, Boi 1944.
Dobrovoljci Evrope, Kolo, 15. januar 1944.
Balkanska razmatranja, Zapisi, januarapril 1944.
Slava narodnog pozorita, Srpska scena, 1. februar 1944.
Govor Ministra prosvete i vera prilikom otvaranja Beogradskog
univerziteta, Prosvetni glasnik, februar 1944.
Dan junaka u Beogradu, Srpski narod, 18. mart 1944.
Pomen poginulim junacima, Kolo, 18. mart 1944.
Odbrana Berlina, Kolo, 18. mart 1944.
Razoarenje invazijaca, Srpski narod, 17. jun 1944.
Slobodu kontinenta brani Veliki Nemaki Rajh, Srpski narod, 22. jul
1944.
Nemaki vojnik je uvek spreman, Srpski narod, 22. jul 1944.
Snaga Nemake, Srpski narod, 29. jul 1944.

100
Propagandni tekstovi o ivotu srpskih radnika
i zarobljenika u Nemakoj

Preksino otputovala jedna grupa naih radnika u Nemaku. Dobri
uslovi rada u Nemakoj, Novo vreme, 6. jul 1941.
Desethiljaditi radnik koji je otputovao na rad u Nemaku dobio je
poklon od Berze rada, Novo vreme, 25. jul 1941.
Srena poseta, Ponedeljak, 1. decembar 1941.
Ministar unutranjih poslova g. Milan Aimovi pria za itaoce Kola
o svojoj uzbudljivoj poseti srpskim zarobljenikim logorima u Nemakoj,
Kolo, 10. januar 1942.
Ministar [] Milan Aimovi pria za itaoce Kola [] nastavak,
Kolo,16. januar 1942.
Ministar [] Milan Aimovi pria za itaoce Kola [] nastavak,
Kolo, 24. januar 1942.
Sport Srpski tim na prvom mestu u stalagu 11 A, Kolo, 7. februar
1942.
Nai u Nemakoj. umadisko kolo na berlinskoj ulici i veselje, koje
traje do zore, Naa borba, 8. mart 1942.
Zahvalnost Pretsedniku vlade generalu g. Nediu, Ponedeljak, 16.
mart 1942.
Nai u zarobljenitvu, Kolo, 6. jun 1942.
Ponovo u oevom zagrljaju, Kolo, 20. jun 1942.
ivot naih u Osnabriku, Kolo, 1. avgust 1942.
Odlazak srpskih radnika za Nemaku, Kolo, 15. avgust 1942.
G. Stanoje Jankovi u Nirnbergu, Srpska scena, 1. septembar 1942.
U poseti naim zarobljenicima, Srpska scena, 16. septembar 1942.
Sa srpskim radnicima na berlinskim jezerima, Kolo, 3. oktobar 1942.
Srpske radnike interesuje pruska istorija, Kolo, 10. oktobar 1942.
Posle gostovanja u Nemakoj vratili su se nai seoski omladinci,
Srpsko selo, 14. novembar 1942.
Slikarski ivot naih u zarobljenitvu, Kolo, 20. februar 1943.
Potisnuta istina

101
Jedan sat meu seoskim omladincima pred njihov odlazak za
Nemaku. Staraemo se da poverenje generala Nedia u punoj meri
opravdamo kau nam nai mladii sa sela, Obnova, 2. april 1943.
Nai omladinci sa sela otputovali su jue u Nemaku, Obnova, 3. april
1943.
Srpske majke, ene, keri i sestre nee biti pozivane na obavezan rad
u Rajhu, niti van teritorija Srbije, Obnova, 4. april 1943.
Stigla je i druga grupa seoskih omladinaca koji se spremaju za
Nemaku, Obnova, 6. april 1943.
Nemaki list o naim seoskim omladincima, Obnova, 6. april 1943.
Poseta jednom radnikom logoru u Berlinu, Ponedeljak, 12. april 1943.
rea grupa seoskih omladinaca sprema se za Nemaku, Obnova, 14.
april 1943.
Danas su seoski omladinci poloili zakletvu vernosti Srbiji, Obnova,
17. april 1943.
Seoski omladinci otputovali su u subotu za Nemaku, srdano
ispraeni, Obnova, 20. april 1943.
Snaga duha, Obnova, Uskrs, 1943.
Praznik rada, Obnova, 1. maj 1943.
Zahvalnost jednog radnika, Obnova, 6. maj 1943.
etvrta grupa naih seoskih omladinaca sprema se na put za
Nemaku, Obnova, 7. maj 1943.
Danas e seoski omladinci biti primljeni kod Pretsednika vlade,
Obnova, 11. maj 1943.
Pregled nedeljnih dogaaja, Srpsko selo, 22. maj 1943.
Srpski seljaci spremni su da sarauju na izgradnji Nove Srbije sa
omladincima ostalih pozitivnih naroda kae pasavski Donaucajtung,
U Nemaku odlazi i peta grupa naih seoskih omladinaca, Obnova,
30. maj 1943.

102
Ja vas aljem u Veliki Nemaki Rajh da se tamo usavrite, da budete
stubovi novog poretka, Obnova, 2. jun 1943.
Srpski inenjeri u Beu, Obnova, 4. jun 1943.
Srpski rudari odlaze u Nemaku na struno usavravanje, Obnova, 4.
jun 1943.
ta jedan na radnik misli o nemakom narodu. Nemam dovoljno
rei koje bi mogle tano izraziti istinu o lepoti i slozi ove zemlje i naroda,
Obnova, 18. jun 1943.
Srpski radnici u Beu, Kolo, 11. septembar 1943.
Srpski seoski omladinci iz Nemake pretsedniku vlade, Obnova, 13.
septembar 1943.
Seoski omladinci kod Pretsednika vlade, Obnova, 20. oktobar 1943.
oktobar 1943.
ta doivljuje naa boja u Nemakoj, Kolo, 27. novembar 1943.
Teko ranjeni srpski dobrovoljci na leenju u nemakim vojnim
bolnicama u Beu, Obnova, 4. decembar 1943.
Pretsednik vlade general Nedi nacionalcima pred odlazak u
Nemaku, Srpski narod, 22. januar 1944.
Kako se osea na Milan u Nemakoj, Kolo, 12. februar 1944.
Kako provodi na Milan svoje slobodno vreme u Nemakoj, Kolo, 26.
februar 1944.
Nai u Nemakoj, Kolo, 11. mart 1944.
Kod srpskih radnika u Rajhu, Srpski narod, 29. jul 1944.
Potisnuta istina

103
Odluke i propagandni tekstovi
koji se odnose na etnike

Sukob izmeu etnika i komunista kod aka, Novo vreme, 7. avgust
1941.
U sukobu kod Velikog Gradita etnici ubili tri komunista i uhvatili
desetoricu meu kojima i dve ene, Novo vreme, 11. septembar 1941.
Nacionalni etnici unitili dve komunistike bande na Rudniku, Novo
U sukobu izmeu etnika i komunista ubijena dva komunista a tri
teko ranjena, Novo vreme, 19. septembar 1941.
U borbi kod Rudne Glave etnici teko ranili tri komunista i uhvatili
sedam ivih, Novo vreme, 20. septembar 1941.
Sukob etnika i oruanog odreda sa komunistima kod Ljubostinje,
Novo vreme, 23. septembar 1941.
U sukobu izmeu etnika i komunista kod sela Bojnika ubijeno etiri
komunista, Novo vreme, 25. septembar 1941.
27. septembar 1941.
etnici razbili komunistiku bandu na Jastrepcu i uhvatili vou
bande, Novo vreme, 30. septembar 1941.
1941.
1942.
Bratstvo dobrovoljaca i etnika, Naa borba, 8. mart 1942.
Dva komunistika agitatora predati prekom sudu, Ponedeljak, 23.
mart 1942.
Antikomunistiki skup u Prokuplju, Ponedeljak, 23. mart 1942.

104
onkurs za prijem policijskih agenata u Srpskoj dravnoj
Konkurs za prijem zvaninika u Srpsku graninu strau, Srpski
narod, 30. januar 1943.
Pregled rada od 1941 godine do kraja aprila 1943 godine u Odeljenju
januarfebruar 1943.
Uredba o produenju vanosti Uredbe o sluaocima univerziteta i
Pomen borcima palim za spasenje srpskog naroda, Obnova, 20.
septembar 1943.
decembar 1943.
decembar 1943.
Veliki uspeh nacionalnih etnika u sukobu sa partizanima na drumu
izmeu Podgorice i Cetinja, Obnova, 22. decembar 1943.
Srpska sloga stvara jedan nacionalni front, Srpski narod, Boi 1944.
Potisnuta istina

105
Posledice komunistikog neuspeha u Srbiji, Srpski narod, Boi, 1944.

Propagandni tekstovi i objave protiv
Jevreja i Roma

ta je naeno u masonskoj loi, Novo vreme, 26. maj 1941.
Iseljavanje Jevreja doljaka sa Umke, Novo vreme, 8.9.10. jun 1941.
Uloga Jevreja u boljevizmu, Novo vreme, 24. jun 1941.
Saoptenje, Novo vreme, 6. jul 1941.
O nemako-sovjetskom sukobu, Novo vreme, 7. jul 1941.
Streljanje 16 komunista i jevreja u Beogradu, Novo vreme, 18. jul 1941.
Odmazda za komunistiko delo nasilja, Novo vreme, 22. jul 1941.
Stroge mere protiv jevreja i komunista u Beogradu, Novo vreme, 29.
jul 1941.
Proterivanje Jevreja iz Maarske, Novo vreme, 5. avgust 1941.
Jevreji u Srbiji, Novo vreme, 7. avgust 1941.
Kau, Novo vreme, 14. avgust 1941.
Obeleavanje Jevreja u Velikonemakom Rajhu, Ponedeljak, 8.
septembar 1941.
Zajednike veze, Naa borba, 14. septembar 1941.
Jevreji i naa imena, Naa borba, 14. septembar 1941.
Unitena komunistika banda, Ponedeljak, 15. septembar 1941.
udna izloba, Naa borba, 21. septembar 1941.
Zato, Naa borba, 21. septembar 1941.
Isto to i jevreji gori od jevreja, Naa borba, 28. septembar 1941.

106
Reklame, Naa borba, 28. septembar 1941.
Zakoni i dela jevreja od Milorada Mojia, Naa borba, 28. septembar
1941.
Ispravke i objanjenja Nae borbe, Naa borba, 5. oktobar 1941.
ta rade jevreji, Naa borba, 5. oktobar 1941.
Nekoliko korisnih knjiga, Naa borba, 19. oktobar 1941.
Crvene zastave nose cigani, Naa borba, 26. oktobar 1941.
Antimasonska izloba kao vaspitno nacionalno sredstvo, Ponedeljak,
10. novembar 1941.
Pozorini ljudi o srpskoj pozorinoj kulturi, Srpska scena, 16.
decembar 1941.
Na ansambl na antimasonskoj izlobi, Srpska scena, 16. decembar
1941.
Uhvaen jevrejin Mika Benvenisti, Ponedeljak, 29. decembar 1941.
Radnik u novoj Srbiji, Naa borba, 4. januar 1942.
Jevreji u javnom ivotu SAD, Naa borba, 4. januar 1942.
tampa u rukama ili pod uticajem jevreja, Naa borba, 4. januar 1942.
Tip jevrejina kroz prizmu velikog engleskog romanopisca, Naa
borba, 4. januar 1942.
Reklame, Naa borba, 4. januar 1942.
Dva napisa g. Svetomira Nastasijevia, Srpska scena, 16. januar 1942.
Japansko miljenje o jevrejskom pitanju, Naa borba, 18. januar 1942.
London misli glavom meunarodnog jevrejstva, Naa borba, 1.
februar 1942.
Prirodna i neprirodna smrt naroda, Naa borba, 1. mart 1942.
Jevreji su i velike kukavice, Naa borba, 8. mart 1942.
Jevreji posle Berlinskog kongresa, Naa borba, 12. april 1942.
I Krips ima jevrejske krvi, Naa borba, 12. april 1942.
Alkoholizam i jevreji u Francuskoj, Naa borba, 12. april 1942.
Isterivanje jevreja spas Evrope, Naa borba, 26. april 1942.
Unitite ubre, Naa borba, 24. maj 1942.
Potisnuta istina

107
Sveta stolica jevrejske krvi, Naa borba, 31. maj 1942.
Repertoar gostovanja, Srpska scena, 20. jun 1942.
Kriza nae likovne umetnosti, Naa borba, 21. jun 1942.
Jevrejski bog i jevrejski moral, Naa borba, 28. jun 1942.
Crveni sofizmi, Naa borba, 12. jul 1942.
Francuski sluaj, Srpski narod, 12. decembar 1942.
U 27 martu razum nije uestvovao, Srpski narod, 27. mart 1943.
Antisemitsko raspoloenje u Engleskoj se iri, Obnova, 3. april 1943.
Pravo lice Amerike, Obnova, 3. april 1943.
Jevreji u Engleskoj, Obnova, 7. april 1943.
Katinski zloin delo Jevreja, Obnova, 18. april 1943.
Ministar Rozenberg o razornom dejstvu jevrejstva u svetu, Ponedeljak,
19. april 1943.
Raspuin i jevreji, Obnova, 22. april 1943.
Pokuaj ubistva u Sofiji izvrio je jedan jevrejin, Obnova, 12. maj 1943.
U Sofiji uhapeno jo 20 jevrejsko-boljevikih terorista, Obnova, 14.
maj 1943.
Zadatak srpske uprave je taj da se srpski narod ouva po svaku cenu,
Krvoednost jevreja, Obnova, 21. maj 1943.
Dravna hipotekarna banka preuzela jevrejska imanja u Vrcu,
Sloboda svakog naroda lei u unitenju jevrejstva i masonstva. Jedno
uspelo predavanje u okviru kursa za nacionalnu propagandu, Obnova, 22.
maj 1943.
Likvidiranje jevrejskih preduzea u Sofiji, Obnova, 29. maj 1943.
Ruzvelt titi jevreje, Obnova, 31. maj 1943.
Za jevreje nema vie telefonskih veza u Italiji, Obnova, 2. jun 1943.
umski grobari srpskog naroda zasluuju najveu osudu, Obnova, 2.
jun 1943.

108
Slobodni zidari jevreji tienici Engleske, Obnova, 9. jun 1943.
Veliki narodni zbor u upriji, Obnova, 9. jun 1943.
ienje rumunske privrede od jevreja, Obnova, 6. jul 1943.
Pohod lai i mrnje, Srpski narod, 14. avgust 1943.
Jedan jevrejski zloin. Pozadina ubistva ruske carske porodice,
Grupa naih seoskih domaina i radnika, koji su posetili Ukrajinu,
vratila se u otadbinu, Obnova, 8. septembar 1943.
Likvidiranje jevrejske imovine u Francuskoj, Obnova, 13. oktobar
1943.
Jedan pakleni jevrejsko-sovjetski plan. Nemaki mukarci kao
boljeviko roblje za rad, Obnova, 21. oktobar 1943.
oktobar 1943.
Jevrejstvo i tampa, Zapisi, oktobardecembar 1943.
Mali renik, Zapisi, oktobardecembar 1943.
Raj Amerika, Kolo, Boi, 1944.
Jevreji i masonerija prema dananjem ratu, Srpski narod, 22. januar
1944.
1944.
Sedamnaest poena, Srpski narod, 1. april 1944.
Jevreji i asimilacija, Srpski narod, 6. maj 1944.
Borba ili-ili, Srpski narod, 13. maj 1944.

Antikomunistiki propagandni tekstovi i objave

Saoptenje, Novo vreme, 6. jul 1941.
Streljanje deset komunista, Novo vreme, 16. jul 1941.
Streljanje 16 komunista i jevreja u Beogradu, Novo vreme, 18. jul 1941.
Potisnuta istina

109
Spisak streljanih lica zbog sabotae i nasilja, Novo vreme, 19. jul 1941.
Odmazda za komunistiko delo nasilja, Novo vreme, 22. jul 1941.
Odmazda za komunistika vrljanja, Novo vreme, 24. jul 1941.
Odmazda za komunistiku sabotau, Novo vreme, 27. jul 1941.
Stroge mere protiv jevreja i komunista u Beogradu, Novo vreme, 29.
jul 1941.
Komunistika kuga e biti istrebljena, Novo vreme, 1. avgust 1941.
Sukob izmeu etnika i komunista kod aka, Novo vreme, 7. avgust
1941.
Sukob s komunistima u okolini Valjeva. Uhvaen jedan komunista,
Novo vreme, 12. avgust 1941.
Krvavi sukob andarma i komunista u Velikoj Kikindi, Novo vreme,
12. avgust 1941.
Apel srpskom narodu, Novo vreme, 13. avgust 1941.
Satrvena komunistika banda, Novo vreme, 13. avgust 1941.
Kau, Novo vreme, 14. avgust 1941.
Odjek Apela srpskom narodu. U Beogradu je apel primljen s punim
razumevanjem i odlunou za obezbeenje mira u zemlji, Novo vreme, 16.
avgust 1941.
Javno pogubljenje komunistikih terorista u Beogradu, Novo vreme,
17. avgust 1941.
Javno pogubljenje na Terazijama, Ponedeljak, 18. avgust 1941.
Graani Leskovca pozdravljaju inicijativu Apela i osuuju
komunizam i njegovu paklenu akciju, Novo vreme, 20. avgust 1941.
Graani grada apca najotrije osuuju razornu komunistiku akciju.
I Zajear protiv destruktivnih elemenata, Novo vreme, 21. avgust 1941.
Na velikim narodnim zborovima u Melencima, Velikoj Kikindi i
Mokrinu srpski narod se ogradio od razorne akcije boljevika-odmetnika,
umadija javno osuuje razornu delatnost. Narod spreman da se sam
obrauna s komunistima, Novo vreme, 22. avgust 1941.
Ubijena dva komunista, Novo vreme, 24. avgust 1941.

110
Uhvaeni komunistiki prvaci, Novo vreme, 28. avgust 1941.
Krvava borba sa komunistima u Valjevskoj Kamenici, Novo vreme, 28.
avgust 1941.
Nai pravi neprijatelji, Novo vreme, 4. septembar 1941.
Ubijeni lanovi komunistike bande na Ubu, Novo vreme, 4.
septembar 1941.
Seljak iz Zabreja obesio se zato to mu je sin otiao sa komunistima
u odmetnike, Novo vreme, 6. septembar 1941.
U sukobu kod Velikog Gradita etnici ubili tri komunista i uhvatili
desetoricu meu kojima i dve ene, Novo vreme, 11. septembar 1941.
Nacionalni etnici unitili dve komunistike bande na Rudniku, Novo
Izbeglice, Naa borba, 14. septembar 1941.
Uspena akcija na unitavanju komunistikih bandi. Stanovnitvo
oduevljeno doekuje srpske oruane odrede i pridruuje im se, Novo
Unitena komunistika banda, Ponedeljak, 15. septembar 1941.
Uspene borbe protiv komunista. U sukobu izmeu srpskih
dobrovoljaca i komunista zarobljeno sedam komunista, meu kojima i dve
ene, Novo vreme, 19. septembar 1941.
U sukobu izmeu etnika i komunista ubijena dva komunista a tri
teko ranjena, Novo vreme, 19. septembar 1941.
Srpski oruani odred razbio komunistiku bandu kod Dranja, Novo
U borbi kod Rudne Glave etnici teko ranili tri komunista i uhvatili
sedam ivih, Novo vreme, 20. septembar 1941.
udna izloba, Naa borba, 21. septembar 1941.
Sukob etnika i oruanog odreda sa komunistima kod Ljubostinje,
Razbijena komunistika banda kod Ralje. U vieasovnoj borbi
ubijeno petnaest komunista, meu kojima i voa bande a deset uhvaeno,
Potisnuta istina

111
Pogubljenje komunistikih voa, Novo vreme, 25. septembar 1941.
U sukobu izmeu etnika i komunista kod sela Bojnika ubijeno etiri
komunista, Novo vreme, 25. septembar 1941.
Odvedeni seljaci iz okoline Paraina uspeli da unite bandu, da ubiju
dvadesetak komunista i uhvate petnaest ivih, Novo vreme, 26. septembar
1941.
U sukobu kod Jagodine andarmi uhvatili dvojicu komunista a vie
njih ranili, Novo vreme, 26. septembar 1941.
Jedan na oruani odred opkolio i unitio komunistiku bandu od 26
lanova, Novo vreme, 26. septembar 1941.
27. septembar 1941.
Odmazda za sabotau, Novo vreme, 27. septembar 1941.
U borbi izmeu seljaka i komunista kod Paraina ubijeno 30, a
uhvaeno 33 komunista, Novo vreme, 28. septembar 1941.
etnici razbili komunistiku bandu na Jastrepcu i uhvatili vou
bande, Novo vreme, 30. septembar 1941.
Donesena je Uredba i o graanskim prekim sudovima, Srpsko selo, 4.
oktobar 1941.
Ustaj i brani svoje ognjite od komunistikih pljakaa, razbojnika i
odmetnika, Ponedeljak, 13. oktobar 1941.
Komunizam na Beogradskom univerzitetu, Naa borba, 19. oktobar
1941.
Crvene zastave nose cigani, Naa borba, 26. oktobar 1941.
Skinite crvenu koprenu s vaih oiju i poloite oruje, Ponedeljak, 3.
novembar 1941.
Antimasonska izloba kao vaspitno nacionalno sredstvo, Ponedeljak,
10. novembar 1941.
Uguivanje komunistike propagande, Ponedeljak, 24. novembar 1941.
Ubijeno 18 komunista kod sela Ranilovia, Ponedeljak, 24. novembar
1941.

112
Hvatanje komunistikih kurira, Ponedeljak, 24. novembar 1941.
Dogaaji protekle nedelje, Srpsko selo, 6. decembar 1941.
Razbijena jo jedna komunistika etvorka, Ponedeljak, 15. decembar
1941.
Neuspeo pokuaj bekstva komunista preko Drine, Ponedeljak, 15.
decembar 1941.
Seljaci pomau ienju komunista, Ponedeljak, 15. decembar 1941.
decembar 1941.
1941.
1941.
Pogibija komunista na Gou, Ponedeljak, 22. decembar 1941.
Komunistiki voa Petar Nikoli, profesor iz Beograda ubijen,
Ponedeljak, 22. decembar 1941.
Pogibija jo dvojice bandita, Ponedeljak, 22. decembar 1941.
Antikomunistiko predavanje u Osmoj mukoj gimnaziji, Ponedeljak,
22. decembar 1941.
Pogibija komunista na planini Pasjai, Ponedeljak, 29. decembar 1941.
ienje bandita u okolini Petrovca, Ponedeljak, 29. decembar 1941.
Uhvaen jevrejin Mika Benvenisti, Ponedeljak, 29. decembar 1941.
Radnik u Novoj Srbiji, Naa borba, 4. januar 1942.
Duh Svetozara Markovia, Naa borba, 4. januar 1942.
Razbijene komunistike bande u istonoj umadiji i Pomoravlju, Naa
borba, 1. februar 1942.
Priznanje Pretsednika vlade generala g. Nedia srpskim radnicima,
Uhvaen posavski politkom Aksentijevi, Ponedeljak, 2. mart 1942.
Ko je Vera Blagojevi, Naa borba, 22. mart 1942.
Potisnuta istina

113
Veliki uspeh beogradske policije, Ponedeljak, 23. mart 1942.
Uhvaeni komunistiki razbojnici braa Jovanovii, Ponedeljak, 23.
mart 1942.
Dva komunistika agitatora predati prekom sudu, Ponedeljak, 23.
mart 1942.
Antikomunistiki skup u Prokuplju, Ponedeljak, 23. mart 1942.
Kako je jedan nemaki novinar video srpskog seljaka. Jedna
zanimljiva reportaa novinara g. Hengotera, Kolo, 23. maj 1942.
Modernomanija, Naa borba, 7. jun 1942.
Unitavanje komunistikih bandi u Srbiji i Bosni, Ponedeljak, 3. avgust
1942.
Otvorena antikomunistika izloba, Srpski narod, 4. septembar 1942.
Otvorena antikomunistika izloba u Beogradu, Kolo, 5. septembar
1942.
Srpskom seljaku, Obnova, 9. april 1943.
Srpski komunisti i Sovjetski Savez, Obnova, 20. april 1943.
Na velikom zboru u Valjevu narod se izjasnio za beskompromisnu
borbu protiv komunizma, Obnova, 20. april 1943.
Antikomunistika predavanja u Valjevu, Obnova, 4. maj 1943.
Uspean tok akcije ienja u hercegovako-crnogorskom prostoru,
Dve omladine, Obnova, 2. jun 1943.
Kroz ceo svet, Kolo, 5. jun 1943.
Srbiji je jedino mesto u nacionalistikom taboru, Obnova, 9. jun 1943.
Akcije ienja u Crnoj Gori napreduju, Obnova, 11. jun 1943.

114
General Nedi poziva Srbe u boj protiv crvene nemani, Srpski narod,
26. jun 1943.
Veliko interesovanje za antikomunistiku izlobu u Kragujevcu,
Bog uva Srbiju, Srpski narod, 7. avgust 1943.
General Nedi umadincima, Srpski narod, 30. avgust 1943.
Antikomunistika izloba u Poarevcu, Obnova, 8. septembar 1943.
1943.
Jedan od podviga, Obnova, 12. oktobar 1943.
Naa budunost je u rukama omladine. Predavanje profesora
Barjaktarevia, Obnova, 16. oktobar 1943.
Veliina akcije generala Nedia na spasavanju srpstva, Obnova, 18.
novembar 1943.
Istraga komunista u Crnoj gori. Otri sukobi crnogorskog ojstva i
junatva sa komunistikim ruilatvom i razvratom, Obnova, 3. decembar
1943.
Narod sudi komunistima, Obnova, 6. decembar 1943.
Ko je vodio komunistiku pobunu, Obnova, 7. decembar 1943.
Ni semena im neu ostaviti, Obnova, 9. decembar 1943.
Podzemno komunistiko sklonite sa tamparijom otkriveno usred
Beograda, Obnova, 11. decembar 1943.
decembar 1943.
Srpska vlada Narodnog spasa die glas protivu neprijatelja
civilizacije, Obnova, 18. decembar 1943.
Otkriveni su svi odbori za prikupljanje pomoi u novcu i stvarima
partizanima po umama. Na elu narodno-oslobodilakog fonda nalazio
se Hrvat ura Lovrekovi, Obnova, 20. decembar 1943.
Svi u jedan front, svi protivu Tita, Obnova, 21. decembar 1943.
Jedan veliki gest, Obnova, 21. decembar 1943.
Potisnuta istina

115
Osujeen plan bandita da se prebace u Srbiju. Gubici komunistikih
bandi iznose: 2.926 poginulih, 4.000 ranjenih, 2.668 zarobljenih, preko 20
topova i 105 kamiona, Obnova, 21. decembar 1943.
Veliki uspeh nacionalnih etnika u sukobu sa partizanima na drumu
izmeu Podgorice i Cetinja, Obnova, 22. decembar 1943.
Mrana prolost crvenog marala Tita, Obnova, 25. decembar 1943.
Tito je razvio krvavi barjak unitenja srpskog naroda. Niko od nas
Srba nee potpasti pod jevrejsko-boljeviku hipnozu rekao je ministar
narodne privrede dr Milorad Nedeljkovi na zboru u Valjevu, Obnova, 27.
decembar 1943.
Boljevizmu i partizanima moramo oglasiti rat do istrage, Obnova, 28.
decembar 1943.
Nemake trupe gone bez predaha Titove bande, Obnova, 30.
decembar 1943.
Polaganje zakletve, Srpski narod, Boi 1944.
Srpska sloga stvara jedan nacionalni front, Srpski narod, Boi 1944.
Posledice komunistikog neuspeha u Srbiji, Srpski narod, Boi, 1944.
Od Obzora do Broza, Srpski narod, 22. januar 1944.
Jugoslovenska sramota nije srpska sramota, Srpski narod, 29. januar
1944.
1944.
Ko se bori za Tita a ko protiv njega, Srpski narod, 19. februar 1944.
Hoe ovo jezgro Srbinovo da unite, Srpski narod, 30. april 1944.
Titovtina, Srpski narod, 6. maj 1944.

116
Uspene borbe protivu Tita, Srpski narod, 13. maj 1944.
Bog uva Srbiju, Srpski narod, 20. maj 1944.
Borba Srbije protivu komunizma na izlobi u Beu, Srpski narod, 1. jul
1944.
Borba kod Velikog iljegovca, Srpski narod, 8. jul 1944.

Tekstovi protiv antihitlerovske koalicije

Obraun sa boljevizmom, Novo vreme, 24. jun 1941.
Sovjeti su do sada izgubili preko 5.000 aviona, Novo vreme, 6. jul 1941.
O nemako-sovjetskom sukobu, Novo vreme, 7. jul 1941.
Sluaj generala Nedia, Novo vreme, 13. jul 1941.
Za 20 asova unitena 32 britanska aviona, Novo vreme, 19. jul 1941.
Za dva dana Sovjeti izgubili 342 aviona, Novo vreme, 28. jul 1941.
Bombardovanjem Moskve izazvani mnogobrojni veliki poari.
Boljevici dosad izgubili preko 10.000 aviona, Ponedeljak, 11. avgust 1941.
Oboreno 60 engleskih aviona za 24 asa, Novo vreme, 15. avgust 1941.
Unitena 42 sovjetska voza na srednjem delu Istonog fronta,
Ponedeljak, 25. avgust 1941.
100.000 lica bez hleba u Americi, Ponedeljak, 25. avgust 1941.
Nacionalsocijalizam i faizam reeni da borbu protiv boljevizma
vode do kraja, Ponedeljak, 1. septembar 1941.
Kau, Novo vreme, 6. septembar 1941.
Samo na jednom sektoru zarobljeno je preko 430.000 boljevika za 11
dana, Novo vreme, 6. septembar 1941.
Avioni unitavaju opkoljenu odbranu Petrograda, Ponedeljak, 8.
septembar 1941.
Britanci izgubili 24 aviona za 24 sata, Novo vreme, 9. septembar 1941.
Meu najviim linostima SAD ima komunista, Novo vreme, 9.
septembar 1941.
Potisnuta istina

117
Opkoljavanje Petrograda ima ogroman znaaj, Novo vreme, 11.
septembar 1941.
Zajednike veze, Naa borba, 14. septembar 1941.
Uniteni veliki delovi opkoljenih sovjetskih armija. Zarobljeno
150.000 vojnika i zaplenjen nepregledan ratni materijal, Ponedeljak, 22.
septembar 1941.
Komesari i generali bee, crvenoarmejci se predaju, Novo vreme, 24.
septembar 1941.
Englezi izgubili 1.400 aviona, Novo vreme, 25. septembar 1941.
London misli glavom meunarodnog jevrejstva, Naa borba, 1.
februar 1942.
Zavisi najvie od nas samih, Naa borba, 22. februar 1942.
Suton britanske imperije, Naa borba, 15. mart 1942.
Englezi priznaju svoje poraze. Rat Anglosaksonaca plod je divlje
mrnje prema Nemakoj, Naa borba, 22. mart 1942.
Dogaaji protekle nedelje, Srpsko selo, 25. april 1942.
Slom sovjetskih armija u kletima nemake armade, Naa borba, 31.
maj 1942.
Kroz dogaaje, Kolo, 19. decembar 1942.
Na jugu Francuske, Kolo, 19. decembar 1942.
U prvom tromeseju 1943 boljevici su izgubili 6.410 tenkova,
Pravo lice Amerike, Obnova, 3. april 1943.
Svi pokuaji boljevika lome se o bedem nemake odbrane, Obnova, 4.
april 1943.

118
Anglosaksonski blefovi rue se pred stvarnou, Obnova, 4. april
1943.
Sumrak britanske moi, Obnova, 4. april 1943.
Teki gubici anglosaksonaca na moru, Obnova, 6. april 1943.
Ko je kriv za tragediju srpskog naroda, Obnova 8. april 1943
Sovjetsko stanovnitvo organizuje borbu protiv sopstvenih trupa,
Srpski seljak i boljevika sovjetija, Obnova, 10. april 1943.
Boljevika zverstva, Obnova, 11. april 1943.
Socijalizacija ene, Obnova, 11. april 1943.
Anglosaksonci izgubili 100 bombardera za nedelju dana, Obnova, 13.
april 1943.
Boljevizam protivnik porodice, Obnova, 14. april 1943.
Anglosaksonci izgubili za dva dana 123 aviona, Obnova, 20. april
1943.
Obraun dva sveta, Obnova, 20. april 1943.
Sovjeti izgubili 100 aviona za dva dana, Obnova, 1. maj 1943.
Besprizorni, Kolo, 22. maj 1943.
Rat protiv dece, Kolo, 29. maj 1943.
Ruzvelt titi jevreje, Obnova, 31. maj 1943.
Upozorenje graanstvu, Obnova, 5. jun 1943.
Angloamerikanci izgubili za tri meseca 1.461 avion, Obnova, 9. jun
1943.
Slobodni zidari jevreji tienici Engleske, Obnova, 9. jun 1943.
Unitenje boljevikih bandi u pozadini Istonog fronta, Obnova, 12.
jun 1943.
Gubici boljevika iznose 5,5 miliona zarobljenih, 36.000 tenkova,
50.000 topova i 40.000 aviona, Obnova, 20. jun 1943.
[Tekst uz fotografiju], Kolo, 3. jul 1943.
Teki gubici angloamerikanaca, Obnova, 16. jul 1943.
Visoki krvavi gubici sovjeta, Obnova, 20. jul 1943.
Pohod lai i mrnje, Srpski narod, 14. avgust 1943.
Kroz ceo svet, Kolo, 28. avgust 1943.
Potisnuta istina

119
Kraj jedne drave, Srpski narod, 4. septembar 1943.
Satrvene i prepolovljene sovjetske napadake formacije, Obnova, 25.
septembar 1943.
Jedan pakleni jevrejsko-sovjetski plan. Nemaki mukarci kao
boljeviko roblje za rad, Obnova, 21. oktobar 1943.
Ameriki vojnik vie ne peva, Obnova, 22. oktobar 1943.
Moe li pobediti Engleska, Zapisi, oktobardecembar 1943.
U novembru uniteno 4.000 boljevikih tenkova, Obnova, 2.
decembar 1943.
Plutokrati pripremaju i Trei svetski rat, Ponedeljak, 6. decembar 1943.
Sovjeti su od 4 do 6 decembra izgubili 95 aviona, Obnova, 8.
decembar 1943.
Engleska propada, Obnova, 18. decembar 1943.
Raj Amerika, Kolo, Boi, 1944.
Politiki razvoj meu saveznicima, Zapisi, januarapril 1944.
Sedamnaest poena, Srpski narod, 1. april 1944.
Razoarenje invazijaca, Srpski narod, 17. jun 1944.
Engleska prema Evropi, Srpski narod, 8. jul 1944.
Naopaki samuraji, Srpski narod, 22. jul 1944.

120

Registar prosvetno-kulturne
aktivnosti i propagande

Aktivnost Ministarstva prosvete
i propaganda nove prosvetne politike

Molbe izbeglih nastavnika nee se vie primati, Novo vreme, 7. avgust
1941.
Razmetaj uitelja, Slubene novine, 22. avgust 1941.
Dekreti, Slubene novine, 12. septembar 1941.
Integralno vaspitanje omladine, Novo vreme, 23. septembar 1941.
Antikomunistiko predavanje u Osmoj mukoj gimnaziji, Ponedeljak,
22. decembar 1941.
Dekreti, Slubene novine, 16. januar 1942.
Nacionalizam kao glavni prosvetni faktor, Naa borba, 25. januar 1942.
Razmiljanja o buduoj enskoj srednjoj koli, Prosvetni glasnik,
januarfebruar 1942.
Beleke, Prosvetni glasnik, januarfebruar 1942.
Opta uredba o Univerzitetu, Slubene novine, 27. februar 1942.
Ukazi, Slubene novine, 27. mart 1942.
Potisnuta istina

121
Odgovornost kole i odgovornost oveka prema naciji, Prosvetni
glasnik, martaprilmaj 1942.
Novoj omladini treba novo vaspitanje, Naa borba, 5. april 1942.
Ponovno izlaenje Prosvetnog glasnika, Slubene novine, 17. april 1942.
Crkveno pojanje i naa kola, Naa borba, 7. jun 1942.
Pravni fakultet u Beogradu. Konkurs za vanredne profesore, Slubene
novine, 9. jun 1942.
Kako da se preuredi srednja kola, Naa borba, 5. jul 1942.
Skerli, pisac kolskih udbenika, Srpski narod, 17. jul 1942.
Uredba o prinudnom vaspitanju omladine, Slubene novine, 4. avgust
1942.
Prosveivanje naroda u dananjoj Nemakoj, Prosvetni glasnik, avgust
1942.
Uloga nove evropske omladine, Srpski narod, 18. septembar 1942.
Svetosavska kola, Prosvetni glasnik, novembar 1942.
Pregled rada od 1941 godine do kraja aprila 1943 godine u Odeljenju
januarfebruar 1943.
Pregled rada Odeljenja za osnovno obrazovanje Ministarstva
prosvete i vera, Prosvetni glasnik, januarfebruar 1943.
februar 1943.
Nov raspis Ministarstva prosvete odnosno uiteljica, Obnova, 2. april
1943.
Reorganizacija nastavnog plana u naim srednjim kolama. Uvoenje
novih imena u istoriju srpske knjievnosti, Obnova, 9. maj 1943.
Steaj za prijem slubenika za odranje reda na Univerzitetu,

122
Zavoenje specijalne slube za odravanje reda na Beogradskom
univerzitetu, Obnova, 30. maj 1943.
Proslava svretka kolske godine u nemakom lektoratu u Beogradu,
Obnova, 20. jun 1943.
Predavanje ministra Velibora Jonia u Nemakom naunom institutu,
ako poselo nikih gimnazija posveeno srpskoj majci, Obnova, 8.
jul 1943.
Selekcija omladine za budue narodno vostvo, Obnova, 8. jul 1943.
Rad Univerziteta u toku prole godine, Obnova, 15. jul 1943.
Uredba o produenju vanosti Uredbe o sluaocima Univerziteta i
Uredba o privremenom skraenju nastave na Univerzitetu, Slubene
novine, 10. avgust 1943.
aci osnovnih, srednjih i strunih kola na prizivanju svetoga duha,
Uredba o priznanju titula, diploma, ispita i drugih dokaza
kvalifikacija steenih na podruju Nemakog Rajha, Slubene novine, 10.
septembar 1943.
Uredba o Administrativnoj akademiji, Slubene novine, 8. oktobar
1943.
Proslava godinjice rada Zavoda za prinudno vaspitanje u
Smederevskoj Palanci, Obnova, 9. oktobar 1943.
1943.
Jedan od podviga, Obnova, 12. oktobar 1943.
Na novome putu. Bivi pitomci vaspitnog Zavoda u Smederevskoj
Palanci stupaju u dobrovoljake redove, Obnova, 13. oktobar 1943.
Predavanje za uenike srednjih kola u Valjevu, Obnova, 21. oktobar
1943.
Potisnuta istina

123
Statut fonda srpskih privrednika za kolovanje obdarene srpske
seoske siromane dece, Slubene novine, 16. novembar 1943.
Pravilnik o dunostima i pravima komesara u privatnim kolama i
teajevima, Slubene novine, 19. novembar 1943.
Govor Velibora Jonia na sastanku Velikog prosvetnog vea,
Prosvetni glasnik, novembardecembar 1943.
decembar 1943.
decembar 1943.
Dravni prosvetni plan, Prosvetni glasnik, novembardecembar 1943.
Diskusija sa radne sednice i rezolucija, Prosvetni glasnik, novembar
decembar 1943.
Moramo da stvorimo duhovno i telesno zdravu srpsku omladinu,
1944.
Govor Ministra prosvete i vera prilikom otvaranja Beogradskog
univerziteta, Prosvetni glasnik, februar 1944.
Disciplinska uredba za sluaoce Univerziteta, Slubene novine, 21.
mart 1944.
Pravilnik o organizaciji slube reda na Univerzitetu, Slubene novine,
28. mart 1944.

Aktivnost Narodnog pozorita u Beogradu

Prva izjava novog upravnika g. Jovana Popovia, Srpska scena, 1.
oktobar 1941.
decembar 1941.
1941.
Dva napisa g. Svetomira Nastasijevia, Srpska scena, 16. januar 1942.

124
Prva krsna slava naeg pozorita, Srpska scena, 1. februar 1942.
Nacionalni balet U dolini Morave, Naa borba, 1. februar 1942.
Sistem savremenog italijanskog pozorita, Srpska scena, 16. februar
1942.
Informativni sastanci u pozoritu, Srpska scena, 1. april 1942.
Seoski domaini iz Pocerine u naem pozoritu, Srpska scena, 1. april
1942.
Problem domae drame, Srpska scena, 1. maj 1942.
Pozorina hronika, Srpska scena, 1. maj 1942.
O sveanim igrama u Srbiji, Srpska scena, 16. maj 1942.
Sveano otvaranje zgrade, Srpska scena, 1. jun 1942.
Gostovanje dravnog pozorita iz Hamburga, Srpska scena, 1. jun
1942.
Gostovanje hamburkog pozorita u Beogradu, Srpska scena, 1. jun
1942.
Konferencije u pozoritu, Srpska scena, 1. jun 1942.
Re gospodina Pretsednika srpske vlade srpskim pozorinim
poslenicima, Srpska scena, 20. jun 1942.
20 juni 1942, Srpska scena, 20. jun 1942.
Narodno pozorite u Srbiji, Srpska scena, 20. jun 1942.
Srpsko pozorite nekad i sad, Srpska scena, 20. jun 1942.
Razmiljanja o srpskoj drami, Srpska scena, 20. jun 1942.
Pozorini ivot u Srbiji, Srpska scena, 20. jun 1942.
Repertoar gostovanja, Srpska scena, 20. jun 1942.
Inspekcija pozorine trupe u Smederevu, Srpska scena, 20. jun 1942.
Napis g-e Dese Dugali, Srpska scena, 20. jun 1942.
Srpsko narodno pozorite, Naa borba, 21. jun 1942.
Beseda upravnika Srpskog narodnog pozorita g. Jovana Popovia,
Srpska scena, 1. jul 1942.
Posle otvaranja zgrade kod Spomenika, Srpska scena, 1. jul 1942.
Pregled delatnosti Srpskog narodnog pozorita sezona 1941/42,
Srpska scena, 1. jul 1942.
Potisnuta istina

125
Narodno pozorite i njegova uloga u obnovi Srbije, Srpska scena, 1.
septembar 1942.
G. Stanoje Jankovi u Nirnbergu, Srpska scena, 1. septembar 1942.
Pred novom pozorinom godinom, Srpska scena, 16. septembar 1942.
U poseti naim zarobljenicima, Srpska scena, 16. septembar 1942.
Umetnost u slubi nacije, Srpska scena, 16. januar 1943.
Krsna slava naeg pozorita, Srpska scena, 1. februar 1943.
U novoj sezoni, Srpska scena, 116. oktobar 1943.
Priredba za nemake ranjenike u Topideru, Srpska scena, 116.
oktobar 1943.
Repertoar Srpskog narodnog pozorita, Obnova, 27. oktobar 1943.
Slava narodnog pozorita, Srpska scena, 1. februar 1944.
Repertoar, Srpska scena, 16. mart i 1. april 1944.

Repertoari veselih pozorita i bioskopa

Pretstave umetnikog pozorita na Kolarevom univerzitetu, Novo
vreme, 18. maj 1941.
Repertoar bioskopa, Novo vreme, 18. maj 1941.
Beogradska publika opet puni bioskopske dvorane, Novo vreme, 19.
maj 1941.
Repertoar bioskopa, Novo vreme, 27. maj 1941.
Repertoar bioskopa, Novo vreme, 13. jun 1941.
Nemaki film u ratu, Novo vreme, 16. jun 1941.
Repertoar bioskopa, Novo vreme, 28. avgust 1941.
Repertoar bioskopa, Novo vreme, 9. septembar 1941.
Ministar dr Gebels o vaspitnoj ulozi nemakog filma, Ponedeljak, 13.
oktobar 1941.
Repertoar bioskopa, Naa borba, 4. januar 1942.
Repertoar bioskopa, Naa borba, 8. mart 1942.
[Tekst uz fotografiju], Kolo, 6. jun 1942.
Beograd na sceni, Kolo, 19. septembar 1942.

126
Repertoar pozorita, Ponedeljak, 28. decembar 1942.
1943.
25 godina UFE, Srpska scena, 1. mart 1943.
Minut posle deset videlo je do sada 25.000 Beograana, Kolo, 8. maj
1943.
Deurstvo na tavanu, Obnova, 27. maj 1943.
Panja prireivaima svih kulturnih priredbi u Beogradu, Obnova, 29.
maj 1943.
Duan ivoti igra u Centrali za humor, Obnova, 31. maj 1943.
Beogradska pozorita prireivae besplatne pretstave za obveznike u
Boru, Obnova, 4. jun 1943.
Repertoar bioskopa, Obnova, 5. jun 1943.
Poveanje cena bioskopskim ulaznicama, Obnova, 10. jun 1943.
Preko 80.000 gledalaca u pozoritu Srbozar, Obnova, 2. jul 1943.
Veliki uspeh pozorita Srbozar u unutranjosti. Ljubinka Bobi
ponovo na daskama, Obnova, 28. jul 1943.
Reklame, Obnova, 3. septembar 1943.
Lote Lang zvezda VIN filma voli Srbe i Beograd, Kolo, 4. septembar
1943.
Dva nova velika filma u Beogradu, Ponedeljak, 20. septembar 1943.
Ursula Dajnert o nama i naoj zemlji, Obnova, 24. septembar 1943.
Repertoar bioskopa, Ponedeljak, 4. oktobar 1943.
Reklame, Obnova, 21. oktobar 1943.
Repertoar bioskopa, Obnova, 18. novembar 1943.
Reklame, Obnova, 3. decembar 1943.
Potisnuta istina

127
Program Radio-Beograda
i aktivnost novinarskog udruenja

Novo vreme, Novo vreme, 16. maj 1941.
Beogradska radio-stanica ima sve bogatiji i raznovrsniji program,
Senzacionalan uspeh beogradskog mikrofona. Lili Marlen pesma
koju je Beogradski radio uinio najpopularnijom melodijom na Jugoistoku,
Viktorija! S naim zastavama je pobeda! Radio Beograd na poetku
tree godine rata, Novo vreme, 3. septembar 1941.
Osnovano je Srpsko novinarsko udruenje, Novo vreme, 19.
septembar 1941.
itaocima Kola, Kolo, 14. februar 1942.
Godina dana Nae borbe, Naa borba, 30. avgust 1942.
Nedeljni program Beogradske radio-stanice, Kolo, 31. oktobar 1942.
Fridrih Miterhamer, Kolo, 30. januar 1943.
Uspeh teaja nemakog jezika preko Beogradske radiostanice,
Radio program, Obnova, 8. april 1943.
Zamenik efa tampe Rajha Zinderman primio srpske novinare,
Ponedeljak, 12. april 1943.
Jedna znaajna podrka napora Nove Srbije, Obnova, 13. april 1943.
Radio-program, Obnova, 15. april 1943.
Radio-stanica evropskog vojnika, Kolo, 17. april 1943.
Jedan milion maraka Voi Rajha od Radio Beograda, poklon za
roendan od Mladog beogradskog straara, Obnova, 23. april 1943.
Voa Rajha zahvaljuje vojnikom radiju Beograd, Obnova, Uskrs
1943.
Srpski novinari u Nemakoj, Kolo, Uskrs 1943.
Srpski dobrovoljci na Beogradskoj radiostanici, Obnova, 11. maj 1943.
etvrto areno popodne Beogradske radiostanice, Obnova, 31. maj
1943.

128
Uredba o obaveznom prenoenju i sluanju radio emisija po javnim
lokalima, Slubene novine, 4. jun 1943.
Obavezno prenoenje emisija Beogradske radiostanice po javnim
lokalima, Obnova, 5. jun 1943.
Srpske emisije Beogradske radiostanice, Obnova, 18. jun 1943.
Odlazak srpskih novinara na kongres unije u Beu, Ponedeljak, 21. jun
1943.
Kongres tampe Nove Evrope, Srpski narod, 26. jun 1943.
Vesnici nove evropske stvarnosti, Srpski narod, 3. jul 1943.
Srpski dobrovoljci na programu svih nemakih radiostanica, Obnova,
10. jul 1943.
[Tekst uz fotografiju], Kolo, 10. jul 1943.
Svake srede dva vesela asa arenog popodneva, Kolo, 14. avgust 1943.
Jedanaesti as srpskih dobrovoljaca na Beogradskom radiju, Obnova,
11. septembar 1943.
Beogradska radiostanica ulazi u novu sezonu sa velikim programom.
Gostovanje najprominentnijih nemakih umetnika, Obnova, 22. septembar
1943.
Godina dana izlaenja Glasnika Srpskog drutva crvenog krsta, Obnova,
22. septembar 1943.
Dobrovoljaki as na Beogradskoj radiostanici, Obnova, 15. oktobar
1943.
Interesantna priredba Beogradske radiostanice. U subotu uvee: Sa
mikrofonom kroz Beograd, Obnova, 20. oktobar 1943.
ta doivljuje naa boja u Nemakoj, Kolo, 27. novembar 1943.
Kako se osea na Milan u Nemakoj, Kolo, 12. februar 1944.
Kako provodi na Milan svoje slobodno vreme u Nemakoj, Kolo, 26.
februar 1944.
Bili bi samo polovina od oveka, Kolo, 4. mart 1944.
Potisnuta istina

129
Reklame za nove knjige, uredbe o zabrani knjiga,
prikazi knjiga

Knjige se u Beogradu kupuju sada vie nego pre rata, Novo vreme, 20.
maj 1941.
itaj, Naa borba, 21. septembar 1941.
Reklame, Naa borba, 28. septembar 1941.
Zakoni i dela jevreja od Milorada Mojia, Naa borba, 28. septembar
1941.
Komunizam na Beogradskom univerzitetu, Naa borba, 19. oktobar
1941.
Nekoliko korisnih knjiga, Naa borba, 19. oktobar 1941.
Reklame, Naa borba, 4. januar 1942.
Uiteljska straa Partizanska smotra, Naa borba, 10. maj 1942.
Modernomanija, Naa borba, 7. jun 1942.
Nova uprava Srpske knjievne zadruge, Srpska scena, 1. jul 1942.
Prvi milion primeraka Rozenbergovog Mita XX veka, Srpski narod,
17. oktobar 1942.
Kroz knjiarske izloge, Obnova, 16. maj 1943.
Nemako izdanje knjige Samoubistvo Jugoslavije od dr Danila
Gregoria, Obnova, 10. jun 1943.
Najnovija izdanja Prosvetne zajednice, Obnova, 3. decembar 1943.
Interesantno, vrlo aktuelno, Srpski narod, Boi, 1944.
Satira beogradske arije, Prosvetni glasnik, februar 1944.
Amerika Evropa, Srpski narod, 13. maj 1944.

130
Sport, mali oglasi, reklame

Sport, Novo vreme, 16. maj 1941.
Sport, Novo vreme, 13. jun 1941.
Sport, Novo vreme, 13. jun 1941.
Reklame, Novo vreme, 14. jun 1941.
Oglasi, Novo vreme, 4. jul 1941.
Oglasi, Ponedeljak, 15. septembar 1941.
Sport, Kolo, 7. februar 1942.
Oglasi, Kolo, 21. februar 1942.
Reklame, Srpska scena, 1. mart 1942.
Reklame, Srpska scena, 20. jun 1942.
Reklame, Kolo, 22. avgust 1942.
Oglasi, Ponedeljak, 22. februar 1943.
Oglasi, Ponedeljak, 22. februar 1943.
Sport, Kolo, 10. april 1943.
Oglasi, Obnova, 9. maj 1943.
Oglasi, Obnova, 10. septembar 1943.
Reklame, Obnova, 26. novembar 1943.
Potisnuta istina

131
Za stvaranje srpskog sportskog renika, Obnova, 10. decembar 1943.
Sport je najstarija kulturna tekovina, Obnova, 15. decembar 1943.
Oglasi, Obnova, 18. decembar 1943.

132
Potisnuta istina

133

II
DEO

IZVODI IZ DOKUMENATA
I NOVINSKIH LANAKA
19411944.

134
Potisnuta istina

135

1941.

maj 1941.

IZJAVA KOMESARA ZA UNUTRANJU UPRAVU U SRBIJI
Odlukom vojnog zapovednika u Srbiji uspostavljena je civilna uprava u
naoj zemlji i nama je povereno da vodimo pojedine struke dravne uprave
[] Verujemo, da e ceo na narod odobriti nau odluku, jer on je bio za
iskrenu i lojalnu saradnju sa svojim velikim susedom, nemakim narodom,
sa kojim je bio u prijateljstvu i vazda odravao prisne privredne i kulturne
veze. [] Imamo obeanje vojnog zapovednika, da e nas on u naem
buduem naporu voljno i svesrdno pomoi. Mi smo mu zahvalni na ovom
obeanju kao i na izjavi da se od nas nee nita zahtevati [] da naa sluba
treba da bude zemlji i narodu, a prema nemakoj upravi iskrena i lojalna.
Dali smo re, da emo tako postupati u ime svoje i u ime svoga naroda.
Zahvalni smo na korektnom dranju nemake vojske prema naem narodu
sa punim uverenjem, da isto oseanje gaji ceo narod. (Milan Aimovi,
Risto Joji, Duan Letica, Duan Panti, Momilo Jankovi, in. Milosav
Vasiljevi, dr Lazar Kosti, dr Stevan Ivani, in. Stanislav Josifovi,
Jeremija Proti, Novo vreme, 16. maj 1941.)
NOVO VREME Novo vreme ima zadatak da popuni prazninu koja je
nastala u naoj tampi prestankom izlaenja beogradskih listova Politike,
Vremena i Pravde. Svest o korisnosti, u istini nunosti, da srpska javnost u
sadanjim prilikama dobije svoj list koji e joj verno tumaiti sve potrebe
nove stvarnosti [] bila je odluujua po pokretanje lista [] Novo vreme je
uvereno da e na taj nain najbolje doprineti sreivanju prilika kod nas,

136
kako bi na narod to pre zauzeo odgovarajue mesto pod okriljem Velikog
Nemakog Rajha. (Novo vreme, 16. maj 1941.)
RED I RAD Danas je Beograd pun naroda. Nemaki vojnici su
pomeani s naim ljudima. Terase kod Ruskog cara i Kod Milanovia su
zajedniki poseivane. (Novo vreme, 16. maj 1941.)
SPORT DUBAC, MANOLA I LEHNER DOBILI PONUDU OD
ZAGREBAKOG GRAANSKOG (Novo vreme, 16. maj 1941.)
SPORT S.K. JUGOSLAVIJA E PROMENITI IME ALI SE JO NE
ZNA KAKO E SE ZVATI (Novo vreme, 16. maj 1941.)
NA PUT Mi smo se nali u jednom nezavidnom poloaju prema
Velikom Nemakom Rajhu u koji Voa Rajha nije eleo da nas stavi i da nas
vidi. [] Nama je bila pisana druga sudbina. Mi nemamo prava da za ovu
koja nas je snala krivimo nekog izvan nas. (Novo vreme, 17. maj 1941.)
MESTO U IRINU, U DUBINU! Narodi, kae veliki Voa Rajha,
ne propadaju zato to izgube rat, ve zato to izgube onu otpornu snagu
koja je svojstvena samo istoj krvi. Te duboke rei mogu da nam slue kao
putokaz. (Novo vreme, 18. maj 1941.)
PRETSTAVE UMETNIKOG POZORITA NA KOLAREVOM
UNIVERZITETU Umetniko pozorite na Kolarevom univerzitetu daje
danas [] u vidu Veselog popodneva tri odline i duhovite komedije. (Novo
vreme, 18. maj 1941.)
REPERTOAR BIOSKOPA Kasina danas u 1.30, 3.30 i 5.30 najlepa
ena Evrope slavna i nenadmana zvezda LA JANA kao egzotina
brazilijanska igraica Kona u lager premijeri punoj igre, pesme, rumbe i
karioke ZVEZDA RIO. [] Union [] MAJINA LJUBAV (Mutterliebe).
[] Avala [] JAA OD LJUBAVI (Strker als die Liebe). (Novo vreme,
18. maj 1941.)
BEOGRADSKA PUBLIKA OPET PUNI BIOSKOPSKE DVORANE
Za razliku od preanjeg, predratnog repertoara, u kome su drama i
tragedija zauzimale prvo mesto, danas je najomiljenija komedija, po
mogustvu muzika komedija. [] Bioskop Beograd postao je Soldaten-
kino i u njemu se prikazuju samo filmovi za nemake vojnike. [] Vlasnici
bioskopa ne mogu da se potue na posao. (Novo vreme, 19. maj 1941.)
Potisnuta istina

137
KNJIGE SE U BEOGRADU KUPUJU SADA VIE NEGO PRE RATA
Ljudi ulaze u radnju i pre no to kau ta ele, pomonik ih pretie:
Nemaki u 100 lekcija!? Da, u veini sluajeva to je. (Novo vreme, 20. maj
1941.)
SPORT BSK E U SREDU VEROVATNO IGRATI TRENING
UTAKMICU SA JEDNIM TIMOM NEMAKE VOJSKE U KOME IGRAJU
NEKOLIKO IGRAA BERLINSKE TENIS BORUSIJE (Novo vreme, 20. maj
1941.)
SPORT FUTBALSKI SUSRET NEMAKA-HRVATSKA ODRAE
SE 15 JUNA U BEU (Novo vreme, 20. maj 1941.)
KOMESAR ZA MINISTARSTVO FINANSIJA PROPISAO JE
UPUTSTVO ZA OBRAUN I ISPLATU PRINADLENOSTI DRAVNIH
PLATENIKA I MATERIJALNIH RASHODA. JEVREJIMA DRAVNIM
SLUBENICIMA POEVI OD 1 MAJA NE SMEJU SE VRITI NIKAKVE
ISPLATE Komesar za Ministarstvo finansija g. Duan Letica propisao je
jue sledee uputstvo za obraun i isplatu prinadlenosti dravnih
platenika [] 13) Jevrejima dravnim platenicima poevni od 1 maja 1941
godine ne smeju se vriti nikakve isplate. (Agencija Rudnik, Novo vreme,
22. maj 1941.)
FOTOGRAFI KOJI MOGU DA RADE ZA PRIPADNIKE NEMAKE
VOJSKE Sledeih 10 fotografa imaju nalog da rade za pripadnike vojske
(vermaht)
11
[] Svi ostali beogradski fotografi ne smeju primati redove
pripadnika vojske (vermaht). Ko protivno uradi bie kanjen. (Okruna
komanda-Krajskomandantura, Novo vreme, 22. maj 1941.)
ZNAAJAN LANAK MINISTRA RAJHA G. DR GEBELSA O
ULOZI SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA (Novo vreme, 23. maj 1941.)
STANOVNITVU BEOGRADA Od strane nemake oruane sile
sve ee su albe da civilno stanovnitvo u odnosu sa nemakim oficirima
i vojnicima ne pokazuje njima dunu panju i potovanje. Naroito se sve
vie primeuje da jedan veliki deo stanovnitva u peakom saobraaju ne
pokazuje nimalo sklonosti da se ukloni nego esto na drzak nain
prepreava put. Krajskomandantura upozorava stanovnitvo da e se

11
[sledi deset imena fotografa koji su dobili nalog]

138
ubudue protiv istupa ove vrste postupiti sa svom strogou.
(Krajskomandantura, Novo vreme, 23. maj 1941.)
ASOVI NEMAKOG JEZIKA ZA NAE ITAOCE Od sutranjeg
broja poinje Novo vreme da objavljuje asove nemakog jezika, lako pisane,
pristupane svakome [] Nadamo se da e naim itaocima biti od koristi
ovaj mali, a laki kurs i da e oni najvredniji uskoro ve moi da se na
nemakom sporazumevaju, a docnije i da itaju novine i knjige. (Novo
vreme, 24 maj 1941.)
OBJAVA Jevreji ne mogu biti telefonski pretplatnici; osim toga im
je zabranjena i upotreba tuih telefona. Ko prekorai ovu naredbu bie
strogo kanjen. (Okruna komanda-Krajskomandantura, Novo vreme, 24.
maj 1941.)
UREDBA O TAMPI U SRBIJI 2 Dozvola za obavljanje
urednikog poziva sme da se izda samo ako dotini: 1. nije Jevrejin ili
Ciganin ili ako nije oenjen Jevrejkom ili Cigankom. (Vojni zapovednik u
Srbiji, Novo vreme, 24. maj 1941.)
UREDBA O VOENJU POZORITA 2 [] Jevreji i Cigani, kao
i lica koja se nalaze u braku sa Jevrejima i Ciganima, ne mogu da dobiju
dozvolu za voenje preduzea iz 1 .[] 3 Molbe za dozvolu imaju da se
podnesu na nemakom jeziku u tri prepisa Vojnom zapovedniku u Srbiji.
Molbe imaju da sadre sledee podatke: [] 2. Pismenu izjavu molioca da
ni on ni njegova zakonita ena nisu Jevreji ili Cigani. [] 8. Pismenu izjavu
molioca da ni zamenici ni njihove ene nisu Jevreji ni Cigani. [] 4 Dela
jevrejskih autora i kompozitora ne smeju se prikazivati. 5 [] Jevreji i
Cigani kao i lica koja se nalaze u braku sa Jevrejima i Ciganima ne smeju da
rade niti da budu uposleni u preduzeu po 1. (Vojni zapovednik u Srbiji,
Novo vreme, 25. maj 1941.)
UREDBA O RADU BIOSKOPA I IZNAJMLJIVANJU FILMOVA
2 [] Jevreji i Cigani, kao i lica koja se nalaze u braku sa Jevrejima i
Ciganima, ne mogu da dobiju dozvolu za voenje preduzea iz 1. [] 3
[] Molbe imaju da sadre sledee podatke: [] 2. Pismenu izjavu molioca
da ni on ni njegova ena nisu Jevreji ni Cigani. (Vojni zapovednik u Srbiji,
UREDBA O KABARETIMA I VARIETEIMA 3 [] Molbe imaju
da sadre sledee podatke: [] 2. Pismenu izjavu molioca da ni on ni
Potisnuta istina

139
njegova zakonita ena nisu ni Jevreji ni Cigani. (Vojni zapovednik u Srbiji,
TA JE NAENO U MASONSKOJ LOI Prilikom zatvaranja
masonskih loa u Hrvatskoj, ustai su izmeu ostalog nali veoma
zanimljiva dokumenta koja ukazuju na veze izmeu bivih jugoslovenskih
politiara i Jevreja. (Novo vreme, 26. maj 1941.)
NAREDBA UPRAVNIKA GRADA BEOGRADA O PRIKRIVANJU
JEVREJSKIH POKRETNIH STVARI Ustanovljeno je da izvesna lica
arijevskog porekla u Beogradu prikrivaju razne pokretne stvari koje su
svojina Jevreja. Mnogi su ovakve stvari, da bi bile sauvane od zaplene,
kupili, uzeli na poslugu ili uopte prikrili, dok su neki, u istom cilju []
jevrejske stvari prisvajali, ili su se useljavali u jevrejske stanove [] Poto se
jevrejskom imovinom ima smatrati sve ono to je do 6 aprila o.g. pripadalo
Jevrejima [] nareujem: Da sva lica iz Beograda, koja kod sebe imaju
jevrejskih stvari, pribavljenih ma na koji nain, prijave ove stvari, u roku od
5 dana po objavljivanju ove naredbe, Odeljenju specijalne policije Uprave
grada Beograda [] Svi oni koji u odreenom roku ne bi postupili po
odredbama ove naredbe bie predvedeni na nadleno mesto radi kazne.
(Drag. Lj. Jovanovi s. r. upravnik grada Beograda, Novo vreme, 26. maj
1941.)
NAREDBA Svi Jevreji nastanjeni u Beogradu, duni su u roku od
pet dana predati svoje radio aparate, hladnjake, kao i elektrine aparate za
hlaenje. [] Oni Jevreji, koji ne postupe po ovoj naredbi bie kanjeni
najteom kaznom. (Drag. Lj. Jovanovi, predsednik optine i upravnik
grada Beograda, Novo vreme, 27. maj 1941.)
REPERTOAR BIOSKOPA Rex [] danas u 1.30, 3.30 i 5.30 as.
Najvei film svih vremena. [] MARIKA Najduhovitija lagerkomedija
sezone puna prekrasnih pesama, divne muzike, neodoljivog humora i
tempa. Reija najslavnijeg reisera Geza F. Bolvaria. Dodatak: najnoviji
urnal. Drina [] Filmska opereta-muzike-humora i zabave U CARSTVU
LJUBAVI (LAND DER LIEBE) [] Dodatak: 1. urnal i 2. Vazduno
oruje Nemake. Balkan danas [] KARNEVAL NA RAJNI (Tri luda
dana) KARNEVAL AM RHEIN (Drei tolle Tage). Veseli film koji e svakog
nasmejati do suza. Dodatak: Univerzum urnal i nemaka orunica. (Novo
vreme, 27. maj 1941.)

140
NA DAN SVOJE SLAVE DELIE BEOGRADSKA OPTINA
HRANU I HLEB SIROTINJI Sutra, za Spasovdan, na dan svoje slave,
Optina grada Beograda podelie sirotinji beogradskoj besplatno hranu i
hleb. Pravo na ovo imaju svi izuzev Jevreja i Cigana. (Novo vreme, 28. maj
1941.)
SPORT SEOBA IGRAA B-SKA. LEHNER NE ZNA DA LI E U
ZAGREB ILI OSEK, A MANOLA MISLI DA SE PRIJAVI ZA NEKI
ITALIJANSKI KLUB (Novo vreme, 29. maj 1941.)
NA NOVOM PUTU U emu je onda sadrina tog novog poretka,
toga stanja stvari protiv koga su koalizirale demokratije i doivele poraz? U
prvom redu on je u svesti etniki i rasno istih elemenata da pripadaju
jednom pravno organizovanom drutvu koje se naziva narodnom
dravom. (dr Lazar Proki, Novo vreme, 31. maj 1941.)

jun 1941.

USTANOVLJEN JE ZAKONODAVNI SAVET KAO SAVETODAVNI
ORGAN KOMESARA MINISTARSTVA PRAVDE Novoustanovljeni
Zakonodavni savet ima za dunost da sa strune strane i pravne pregleda i
ocenjuje projekte uredaba i pravilnika i uopte daje svoje pravno miljenje
po pitanjima zakonodavno-pravne prirode. [] Zakonodavni savet sastoji
se od profesora univerziteta, sudija viih sudova i advokata [] G. komesar
Ministarstva pravde postavio je [] za lanove Saveta ova lica: g. dr
ivojina Peria [] Rusomira Jankovia [] dr Dragutina Jankovia []
Boidara Prokia [] Miloa Joviia [] dr Iliju Pria [] dr Adama
Lazarevia [] Tomu Milosavljevia [] Zakonodavni savet izabrao je za
pretsednika g. dr ivojina Peria, profesora univerziteta u penziji. (. I.
Novo vreme, 1. jun 1941.)
NAREDBA KOJA SE ODNOSI NA JEVREJE I CIGANE I Jevreji
1 [] Jevrejinom se smatra svako lice koje vodi poreklo od najmanje tri
jevrejska pretka [] Kao Jevreji se smatraju i Jevreji melezi od jednog ili
dva jevrejska pretka [] Isto tako se smatraju Jevrejima i jevrejski melezi
koji su venani Jevrejkom ili koji stupe u brak sa Jevrejkom. 2 Jevreji se
imaju prijaviti u roku od dve nedelje posle objave ove naredbe srpskim
Potisnuta istina

141
policijskim prijavnim vlastima [] 3 Jevreji su duni obeleiti se. Oni
moraju nositi na levoj ruci utu traku sa natpisom Jevrejin. 4 Jevreji ne
mogu biti javni slubenici. Njihovo uklanjanje iz ustanova moraju odmah
da izvre srpske vlasti. 5 Jevrejima ne moe biti dozvoljeno upranjavanje
prakse advokata, lekara, zubnog lekara, veterinara i apotekara. Jevrejski
advokati koji su dosad imali advokatsku praksu ne smeju vie izai pred
sud ili vlasti kao zastupnici. Jevrejskim lekarima i zubnim lekarima se
oduzima praksa, u koliko se ne radi o leenju Jevreja. Na ulazu u ordinacije
mora biti istaknuto jevrejsko poreklo i zabrana leenja Arijevaca. [] 6 Za
popravku ratom nastalih teta postoji za Jevreje oba pola u starosti od 14 do
60 godina prinudni rad. [] 7 Jevrejima je zabranjeno poseivanje
pozorita, bioskopa, mesta za razonodu svake vrste, javnih kupatila,
sportskih priredaba i javnih vaara. Poseivanje gostiona takoe je
zabranjeno. [] 8 Jevreji ne mogu biti vlasnici vaspitnih ili zabavnih
ustanova ili da budu u njima zaposleni. [] 11 Jevreji i suprunici Jevreja
moraju u roku od 10 dana [] preko nadlene optine svog mesta
stanovanja ili prebivanja prijaviti Okrunoj komandi svoj imetak sa
naznaenjem gde se ovaj nalazi. Svako raspolaganje imetkom besplatno ili
uz nagradu zabranjeno je. Poslovi zakljueni na pravnoj osnovi koji su
suprotni ovoj odrebdi, ponitavaju se. [] 12 Jevrejska privredna
preduzea [] moraju se prijaviti nadlenim Okrunim komandama do 15
juna 1941. [] II Cigani 18 Cigani se izjednauju sa Jevrejima. [] 19
Ciganom se smatra ono lice koje vodi poreklo od najmanje tri ciganska
pretka. Sa ciganima se izjednauju ciganski melezi koji vode poreklo od
jednoga ili dva ciganska pretka i koji su oenjeni cigankom ili stupe u brak
sa cigankom. 20 Za obeleavanje cigana nose se trake koje moraju isto
tako biti ute i nose natpis Ciganin. [] III Dunosti srpskih vlasti 21
Srpske vlasti su odgovorne za izvrenje nareenja sadranih u ovoj
Naredbi. IV Kaznene mere 22 Ko se usprotivi odredbama ove Naredbe
bie kanjem zatvorom i novanom kaznom, ili jednom od ove dve kazne.
U tekim sluajevima kaznie se robijom ili smru. Beograd, 30 maja 1941.
(Vojni zapovednik u Srbiji, Novo vreme, 3. jun 1941.)
SAOPTENJE VLASNICIMA I NADZORNICIMA ZGRADA
Jevreji i Cigani ne mogu biti nadzornici zgrade, niti im sopstvenici zgrada
mogu poveriti nadzorniku dunost. (Iz Odeljenja specijalne policije
Uprave grada Beograda, Novo vreme, 5. jun 1941.)

142
POGLAVNIK HRVATSKE DR PAVELI OTPUTOVAO NA POZIV
VLADE RAJHA U POSETU NEMAKOJ (Novo vreme, 6. jun 1941.)
SLIKE IZ NAE ZEMLJE Svuda gde se nalaze, nemaki vojnici
ubrzo stiu poverenje i mladih i starih. Na ovoj slici vide se srpska deca,
koja su vrlo poverljiva prema nemakim vojnicima. (Novo vreme, 6. jun
1941.)
OBJAVA Prijavljivanje imetka jevreja i suprunika jevreja vri se
[] u Gradskom poglavarstvu Pravni otsek, ika Ljubina br 20. (Novo
vreme, 6. jun 1941.)
PRINUDNI LOGORI ZA PROSJAKE U HRVATSKOJ U Zagrebu je
zabranjeno prosjaenje. Bednici i oni koji izbegavaju rad bie smeteni u
radne logore. (Novo vreme, 7. jun 1941.)
VOA RAJHA PRIMIO DR PAVELIA (Novo vreme, 7. jun 1941.)
NAREDBA Svi Jevreji koji su se za poslednjih 10 godina iz
inostranstva doselili u Beograd, bez obzira da li su stekli jugoslovensko
dravljanstvo ili ne, pozivaju se, da se [] prijave u Poarnoj komandi na
Ta Majdanu. (Novo vreme, 7. jun 1941.)
NAREDBA Pozivaju se svi Jevreji mukarci od punih 14 do 16
godina, da se jave u ponedeljak 9 o.m. [] U isto vreme imaju se javiti i sva
lica koja se po naredbi Vojnog Zapovednika za Srbiju od 30 maja o.g.
smatraju Jevrejima. (Novo vreme, 7. jun 1941.)
ISELJAVANJE JEVREJA DOLJAKA SA UMKE (Novo vreme, 8.9.10.
jun 1941.)
SPORT NA PRVOJ FUTBALSKOJ UTAKMICI U NIU NEMAKI
VOJNICI NA RUKAMA SU IZNELI SA TERENA ODLINOG GOLMANA
GRAANSKOG (Novo vreme, 13. jun 1941.)
SPORT KONKORDIJA JE NADMONO OSVOJILA HRVATSKI
KUP TUKAVI GRAANSKI SA 2:0 (Novo vreme, 13. jun 1941.)
REPERTOAR BIOSKOPA Novakovi danas u 2, 4, 6.15 najvei
tenor sveta Benjamino ilji u velikom kriminalnom filmu protkanom
divnim pesmama MELODIJE NOI (DER SINGENDE TOR). Dodatak
urnal i naoruanje Nemake. (Novo vreme, 13. jun 1941.)
Potisnuta istina

143
REKLAME NOVA SRBIJA GURMANSKI RESTORAN od danas je
novo otvoren u Brijanovoj br. 3 koji sam preuredio po najnovijem
gurmanskom nainu, imau uvek u svojoj radnji prvorazredna gurmanska
jela i pia upska vina i rudnika rakija, odlino sortiran rotilj. Molim
poznanike i prijatelje da me izvole posetiti i za sve se uvere. S potovanjem
STANOJE GRADINEVI. (Novo vreme, 14. jun 1941.)
SVA AKCIONARSKA DRUTVA POZVANA DA SAOPTE
POSLEDNJI BILANS I UEE JEVREJSKOG KAPITALA U NJIMA
Odeljenje za bankarstvo i osiguranje Ministarstva trgovine i industrije
uputilo je poziv svim akcionarskim drutvima [] da mu se u roku od pet
dana jave [] akcionarska drutva imae da ispune i jedan dopunski
formular u kome e izmeu ostalog tano naznaiti koliko je na poslednjem
zboru akcionara bilo deponovano akcija od strane jevrejskih fizikih ili
pravnih lica. [] Isto tako valja priloiti i poimenini spisak lanova
upravnog i nadzornog odbora, direktora i prokurista koji su jevrejske
narodnosti. (N. A. Novo vreme, 16. jun 1941.)
NEMAKI FILM U RATU U istoj meri kao to je nemaki radio
stavljen u slubu ratu sa naroitim zadatkom kako za unutranjost zemlje
tako i za inostranstvo, tako je i nemaki film preorijentisan za ratne zadatke.
[] Danas se prikazuje i prerauje hiljadu kopija nemakog nedeljnog
filmskog pregleda za inostranstvo [] Ovi filmovi imali su velikog uspeha
u svima evropskim zemljama bez razlike, a takoe i u Japanu. [] I u toku
rata kulturni film u Nemakoj stalno napreduje. Po optem priznanju
rezultati ovog rada mogu se meriti sa najuspelijim stvaranjem ove vrste u
svetu. (B. S. Novo vreme, 16. jun 1941.)
NAREDBA ZA JEVREJE Pozivaju se svi Jevreji mukarci od 20 do
50 godina starosti imaoci zelenih i crvenih karata [] da se jave u etvrtak
19 o.m. u 8 asova ujutro na Tamajdanu. Ko se ne odazove ovom pozivu
bie kanjen. (Iz Specijalne policije Uprave grada Beograda, Novo vreme,
18. jun 1941.)
MUZIARI JEVREJI I CIGANI Savez muziara za Srbiju, ulanjen
kao sekcija Jugorasa obavetava muziare Jevreje i Cigane da je njihovo
muziko poslovanje u suprotnosti sa postojeim propisima, pa im se stoga
nee moi dozvoliti rad i zato je bezpredmetno da se obraaju Savezu.
Gostioniari iz Beograda i unutranjosti, koji bi eleli da angauju muziare

144
sa pravom na rad treba da se obraaju Savezu muziara za Srbiju, Beograd,
Nemanjina br. 28/II. (Savez muziara za Srbiju, Novo vreme, 19. jun 1941.)
HRVATSKO-SRPSKI PREGOVORI O SAOBRAAJU Jedna
hrvatska eleznika delegacija otputovala je za Beograd gde e pregovarati
o uspostavljanju redovnog robnog i putnikog saobraaja izmeu Hrvatske
i Srbije. (Novo vreme, 19. jun 1941.)
U OBRENOVCU IMA 38 JEVREJA I 652 CIGANINA Optinske
vlasti izvrile su popis Jevreja i Cigana na teritoriji Obrenovake optine.
[] Jevrejima su pre izvesnog vremena razdeljene trake, a Cigani e ih
dobiti kroz nekoliko dana. (V. J. Novo vreme, 20. jun 1941.)
UPRIJSKI CIGANI VE DOBIJAJU TRAKE Optina uprijska
izdala je naredbu da se izvri popis Cigana. Rok za prijavu je 20 juni. Posle
toga roka svi Cigani nosie utu traku sa natpisom. Do pre nekoliko nedelja
u upriji je bilo nastanjeno, pored domaih, jo i oko 60 porodica tzv.
ruskih Cigana tj. preko 300 lica. [] Poslednjih dana veina ovih porodica
raselila se u pravcu Beograda. Sada ih ima svega pet porodica, ali i ove
imaju nameru da se isele. Ako do toga zaista doe, onda e u upriji ostati
samo oko 200 domaih Cigana. (B. N. Novo vreme, 21. jun 1941.)
ULOGA JEVREJA U BOLJEVIZMU Jevrejstvo je izmislilo
komunizam. Komunizam je plod jevrejstva. [] Jer po ijem se nalogu bori
danas eril? Ko sumnja jo, da jo samo nedovoljna jevrejska zaraza, samo
nedovoljno jevrejsko razaranje Amerike spreava Ruzvelta da otvoreno
ustane u ime onih, u ije ime ve davno u potaji radi: u ime Jevreja. [] U
jednom procesu, koji ve vekovima traje, uspeva tom tobo izabranom
narodu da [] mnogobrojne narode na zemlji politiki, privredno i
duhovno potini, da krvi i obiaje itavih kultura zarazi, da narode razdere
u klase i stalee, da ih surva u unutranje nemire i da nekoliko samosvesnih
rasa i naroda ratom obori na kolena, da bi samo mogao ceo svet staviti pod
svoju vlast [] Tri injenice su bile od odlunog znaaja u razvitku
jevrejstva do danas. Prvo: kad je jedan ustao i pozvao na odgovornost
prvosvetenike, uvare vere u izabrani narod, oni su ga prikovali na krst.
Drugo [] njihovi rabini su hriansku veru u svojim prljavim ustima
toliko vakali i prevakali sa svih strana, dok je nisu ispljunuli sa
doktrinama francuske revolucije, kao novi i najopasniji jevrejski otrov. [...]
Jevrejinu je dato pravo, da zahvata i da se mea u politiko samoodreenje
Potisnuta istina

145
naroda [] njemu iskonskom neprijatelju svih naroda, svih rasa, svih
religija i svih kultura. I time stupa Jevrejin u trei, odluni stadium. []
Razvija se proces, koji nam opisuje niko drugi do sam Adolf Hitler u svojoj
knjizi [] izaziva klasnu borbu i to pomou svojih pomagaa, svojih
izmiljotina, proletarijata, buruja, socijal-demokrata, graanskih stranaka
[] U tom stadiumu, Jevrejin Karlo Marks iznosi komunizam. []
Protivnici sviju glaveina i tvorci komunizma u naoj zemlji neka se
sakriju u poslednji kutak zemlje, neka se povuku u najdublje rupe, i tamo e
ih gnjev naroda nai i odrati strani sud nad njima. Jer borba koja je jue
poela, ne vodi se za pomeranje granica ovde ili onde, za ove ili one
privredne koristi, nego za restauraciju naroda celoga sveta. (Predavanje na
radiju, Novo vreme, 24. jun 1941.)
OBRAUN SA BOLJEVIZMOM Do obrauna sa boljevicima
dolo je ne u momentu koji je prieljkivala i pripremala Moskva, ve u
momentu koji je odredio Voa Rajha. Do obrauna je moralo da doe. Jer u
novom evropskom poretku koji nacionalsocijalistiki Rajh nastoji da stvori i
stvara, boljevizmu nema mesta. (P. M. Novo vreme, 24. jun 1941.)
APEL CENTRALNOG ODBORA ZA ZBRINJAVANJE SRBA-
IZBEGLICA I OBNOVU SMEDEREVA Srbi, zahvalni na potpori, koju
nam u tim naim nedaama pruaju pretstavnici Velikog Nemakog Rajha,
mi elimo, da pred njima i pred licem celog sveta pokaemo nau ivotnu
snagu, nau nepokolebljivu veru u nas same i nau narodnu i nacionalnu
svest. (Novo vreme, 24. jun 1941.)
ZAHVALNOST ZA POMO NEMAKE VOJSKE POSTRADALOM
SMEDEREVU Komesar Ministarstva unutranjih poslova Milan Aimovi
uputio je Vojnom zapovedniku u Srbiji [] fon rederu, sledee pismo:
Prilikom poslednje velike nesree u Smederevu [] nemaki vojnici pruili
su nov dokaz o svom visokom shvatanju opteljudskih dunosti.
Pregorevi za trenutak bol za svojim izginulim i osakaenim drugovima,
nemaki vojnici, mnogi i sami ranjeni, sklonili su ene i decu na bezbedna
mesta [] Ovakva humana akcija, za vreme koje su nemaki vojnici esto
stavljali na kocku vlastiti ivot, uinila je da su se sve nemake i srpske
rtve ove nesree nale zdruene podjednakim staranjem nemake oruane
sile [] Stoga smatram da mi je naroita dunost da Vama, gospodine
generale, u svoje ime kao i u ime stanovnitva Smedereva izrazim
najiskreniju zahvalnost [] Nae je priznanje toliko duboko i potie toliko

146
istinito iz naih srdaca da bismo Vam bili naroito zahvalni ako bi ste hteli
da dopustite da se naa zahvalnost koju deli ceo na narod dostavi
pripadnicima nemake oruane sile u Smederevu kojima veliki nemaki
narod s pravom moe da se ponosi. (Milan Aimovi s. r. Novo vreme, 25.
jun 1941.)
OBZNANA UPRAVNIKA GRADA O ODRAVANJU REDA I O
SUZBIJANJU NEISTINITIH GLASOVA GRAANIMA BEOGRADA! Na
osnovu odobrenja nadlenih nemakih vlasti, Uprava grada Beograda, sa
svojim naoruanim organima, preuzela je, pored Nemake vojne sile,
slubu bezbednosti [] Da ne bi bilo nikakvog dvoumljenja o tome, kako
e se postupiti obznanjujem: 1) Uniformisani i civilni organi Uprave grada
Beograda e, prema svima onim licima koja nastoje irenjem neistinitih
glasova da poremete red i mir, postupati sa svom strogou. 2) Svi organi
su dobili izrina nareenja da prema svakom onome, ko u ma kom vidu
pokua da narui red i mir [] nastupe vatrenim orujem. (Drag. Lj.
Jovanovi s.r. upravnik grada Beograda, Novo vreme, 25. jun 1941.)
GOSTIONIARIMA IZ BEOGRADA I UNUTRANJOSTI
Gostioniari iz unutranjosti, koji su se obratili Savezu srpskih muziara pri
Jugorasu za lica koja prema uredbi imaju prava na muziki rad, ve su
dobili traeno osoblje. Isti je sluaj sa beogradskim gostioniarima. Skree
se sada ponovo panja gostioniarima da je Jevrejima i Ciganima zabranjen
svaki muziki rad. Za sve svoje potrebe gostioniari neka se obraaju jedino
Savezu. (Savez muziara za Srbiju, Novo vreme 27. jun 1941.)
NEMAKE TRUPE POBEDONOSNE NA SVIMA FRONTOVIMA
(Novo vreme, 28. jun 1941.)
JEVREJI I CIGANI U MLADENOVCU DOBILI TRAKE Izvren je
popis Jevreja i Cigana na teritoriji mladenovake optine. Prema popisu, u
Mladenovcu ima 15 Jevreja i 120 Cigana. Jevrejima su razdeljene trake jo
pre izvesnog vremena, a Cigani su ih dobili ovih dana. (M. M. Novo vreme,
28. jun 1941.)
POPIS JEVREJA I CIGANA U ALEKSINCU Optinske vlasti
izvrile su popis Jevreja i Cigana na teritoriji Aleksinake optine. Prema
tom popisu, u Aleksincu ima 7 Jevreja, koji su svi nedavno doseljeni.
Cigana ima 283. Jevrejima i Ciganima su razdeljene ute trake. (S. G. Novo
vreme, 28. jun 1941.)
Potisnuta istina

147
CIGANI I JEVREJI U SM. PALANCI DOBILI TRAKE
Sprovoenjem u ivot naredbe Nemakog vojnog zapovednika optinska
uprava u Palanci izdala je trake Ciganima i Jevrejima. Prema prijavljenom
broju, u Palanci ima 190 Cigana i dva Jevreja. U srezu jasenikom, ima 598
Cigana, bez navedenih u varoi. (. . Novo vreme, 28. jun 1941.)
NEMAKA POBEDA NA ISTOKU (Novo vreme, 30. jun 1941.)
IZJAVA KOMESARA MINISTARSTVA POTA, TELEGRAFA I
TELEFONA G DR. DUANA PANTIA: SRPSKI NAROD JE SVESTAN
DA SAMO ISTRAJNIM RADOM I SRDANOM SARADNJOM SA
NEMAKIM VOJNIM VLASTIMA MOE PODII ZEMLJU IZ
RUEVINA (Novo vreme, 30. jun 1941.)
KONKURS ZA POLICIJSKE STRAARE U BEOGRADU Radi
popunjavanja policijske strae Uprave grada Beograda bie primljen
izvestan broj policijskih straara. Prvenstveno e biti primljeni andarmi do
podnarednikog ina [] po sledeim uslovima: da su Srbi, da nisu stariji
od 30 godina, da su visoki najmanje 175 sm, da su potpuno zdravi i da su
besprekornog vladanja. (Iz Odeljenja policijske strae Uprave grada
Beograda, Novo vreme, 30. jun 1941.)

jul 1941.

IZ JUGORASA. NEZAPOSLENI MUZIARI U cilju to bolje
evidencije, Savez muziara za Srbiju, pri Jugorasu, poziva nezaposlene
muziare iz unutranjosti i Beograda, koji se do sada nisu upisali u knjigu
nezaposlenih, da to uine to pre. Isto tako, potrebno je da se Savezu jave i
oni muziari arijevci, za ije je zaposlenje Savez intervenisao, sa naznakom
rezultata intervencije, kako bi se eventualno nezaposleni iz ove grupe mogli
i dalje evidentirati kao nezaposleni, i za njih traiti zaposlenje. (Savez
muziara za Srbiju, Novo vreme, 1. jul 1941.)
ZAPIS LETOPISCA NA VIDOVDAN 1941 Dok se u prvom
Vidovdanu 1389 radilo o borbi hristijaniziranog istoka docnije i zapada
Evrope protiv azijatskog islamskog zavojevaa [] dotle se u dogaajima
koji su doveli do Vidovdana 1941 u sukobu izmeu novog evropskog
poretka, grandioznog po svojoj revolucionarnoj koncepciji, baziranoj na

148
boljim socijalno pravednijim osnovima evropskog hrianstva protiv
izroenog antihrianskog, judeomasonstvom deformisanog i u
kapitalistikim porocima ogrezlog zapada, koji se, najzad, konzekventno,
udruio sa otvoreno bezbonikim anti-hristovskim judeomasonskim
boljevizmom [] u tom sukobu voe srpskog naroda i sam narod kolebali
su se i kad je izgledalo da su konano stali rame uz rame sa borcima novog
evropskog poretka u tom momentu voe naroda izdali su i svoj narod i
svoje obaveze i gurnuli narod u propast i sram, koji je na jedan uveni
naunik i akademik obeleio kao najvei zloin u naoj istoriji, izdaju pakta
koji je ovom vekovima napaenom narodu garantovao i ast i granice kakve
je samo jednom u celoj svojoj istoriji stekao i otvarao mu izglede u
budunost kakvu ni u snu nije mogao sanjati. (dr Svetislav Stefanovi,
Novo vreme, 3. jul 1941.)
STANOVNITVO RIGE DOEKALO JE NEMAKE VOJNIKE
CVEEM I DAROVIMA (Novo vreme, 4. jul 1941.)
OBJAVA Svi Jevreji od 1460 godina koji imaju plavu kartu, moraju
se prijaviti u subotu, 5 jula u 8 sati na Ta-Majdanu. Nedolazak e se strogo
kazniti. (Iz Uprave grada Beograda, Novo vreme, 4. jul 1941.)
OGLASI ANTONOVI A.D. PANEVO poziva svoje akcionare na
7 redovni zbor akcionara koji e se odrati u Panevu [] Herman Gering
ulica 106. (Novo vreme, 4. jul 1941.)
SOVJETI SU DO SADA IZGUBILI PREKO 5.000 AVIONA (Novo
vreme, 6. jul 1941.)
SAOPTENJE Sa merodavne strane saoptava se da je danas
streljano 13 funkcionera komunistikog pokreta i Jevreja zbog pripreme
akata nasilja i sabotae. Skree se panja na to da e dalji, pa i najmanji
pokuaji izvrenja akata sabotae i nasilja, naii na jo otrije mere.
(Agencija Rudnik, Novo vreme, 6. jul 1941.)
PREKSINO OTPUTOVALA JEDNA GRUPA NAIH RADNIKA U
NEMAKU. DOBRI USLOVI RADA U NEMAKOJ (Novo vreme, 6. jul
1941.)
MUZIARI I GOSTIONIARI Savez muziara Srbije []
obavetava svoje lanove i nelanove, da bez odobrenja Saveza nee moi
dobiti dozvolu za rad [] Osim toga, gostioniari su duni da vode rauna,
Potisnuta istina

149
kako nebi zaposlili osobe koje nemaju dozvole za rad. (Savez muziara za
Srbiju, Novo vreme, 6. jul 1941.)
O NEMAKO-SOVJETSKOM SUKOBU Izgleda paradoksalno ali
je nesumnjivo da su se dve internacionale, kapitalizam i boljeviki
marksizam, nale sada u zajednici u borbi protiv Nemake. Ono to je
vezalo te dve svetske internacionale, to je ona trea, tajna i mrana
internacionalna sila, judeo-masonstvo celoga sveta [] Veliki narodi i iz
poraza grade sebi bolju budunost. Najvelianstveniji primer za to je sama
Nemaka, koja je, posle poraza u Svetskom ratu, nala put svoje nacionalne
obnove i revolucije. [] Posle sloma boljevizma i internacionalnog
komunizma ostaje za ruenje jo poslednja internacionala, ona svetskog
kapitalizma kao moi, i judeomasonstva kao ideologije. (dr Svetislav
Stefanovi, Novo vreme, 7. jul 1941.)
ZBOR NEMAKE NARODNE GRUPE OKRUGA PRINC EUGEN
U BEOGRADU Na prostoru kod Tehnikog fakulteta odran je jue pre
podne zbor mukih i enskih omladinskih formacija Nemake narodne
grupe iz Beograda i najblie okoline. [] Na zborite je stigla i jedna eta
nemake vojske sa muzikom. Na tribini zauzeli su mesta istaknuti
pretstavnici nemake vojske na elu sa Vojnim zapovednikom u Srbiji []
Komesari za pojedina srpska ministarstva sedeli su u prvim redovima na
poasnoj tribini. Prisutan je bio i upravnik grada Beograda g. Drag
Jovanovi. [] general fon reder odrao je znaajan govor [] lan
Nemake narodne grupe na Balkanu bez obzira gde ivi danas vie nije
sam, ve pod zatitom Nemakog Rajha. [] Nije bilo lako u prolim
stoleima sauvati meu stranim narodima nemake narodne osobine,
nemaku rasu i nemaku veru. [] Vojni zapovednik u Srbiji naglasio je
potom da svaki lan Nemake narodne grupe [] ima da sauva svoju
nemaku svest i da ouva istu svoju krv. [] Sem toga danas je svaki
uistinu pravi Nemac nacional-socijalista. [] Svoj govor general g. fon
reder zavrio je pozdravom Voi. (Novo vreme, 7. jul 1941.)
IZVREN JE POPIS CIGANA I JEVREJA Pre nekoliko dana i Cigani
su dobili trake, koje Jevreji ve odavna nose. U Velikoj Kikindi, prema
popisu ima 105 ciganskih porodica sa 439 lanova. Jevraja ima oko 200.
Kako se saznaje, Ciganima e biti rezervisan naroiti kraj, gde e se
nastaniti. (M. S. P. Novo vreme, 9. jul 1941.)

150
SAOPTENJE SVETOG ARHIJEREJSKOG SINODA SRPSKE
PRAVOSLAVNE CRKVE Sveti Arhijerejski Sinod inie sve to god
moe da se olaka sudbina preasnoga svetenstva, monatva i
blagoastivoga naroda, i da se omogui da mu Sveta Crkva njegova bez
smetnje propoveda Re Boju [] U brizi za sudbinu srpskog naroda i u
uverenju da e Sveta Srpska pravoslavna crkva u svojim eparhijama i dalje
moi bez smetnje vriti svoju boanstvenu misiju, i da e njena steena i
zakonima priznata prava, zajedno s njenim tradicijama, i dalje biti
potovana i uvana, Sveti Arhijerejski Sinod e lojalno izvravati zakone i
naredbe okupatorskih i zemaljskih vlasti, i uticae preko svojih organa na
potpuno odranje reda, mira i pokornosti. Sveti Arhijerejski Sinod smatra
za potrebno da pozove sav blagoastivi narod da se naroito u ovim
burnim vremenima uva svih onih struja koje se diu protiv vere, Svete
Crkve, i svoga duhovnoga ivota i koji mogu izazvati pometnju, i da ostane
veran svojoj Svetoj pravoslavnoj Crkvi, koja je vena, i koja ga je kroz
vekove uvala. (Sinod Srpske pravoslavne crkve, Novo vreme, 9. jul 1941.)
POSETA SRPSKIH ARHIJEREJA GLAVNOM VOJNOM
ZAPOVEDNIKU Na ulasku u zgradu Narodne Skuptine, arhijereje su sa
nekoliko rei pozdravili naelnik upravnog taba Glavnog Vojnog
Zapovednika, dravni savetnik dr Turner i jedno izaslanstvo oficira. []
Glavni Vojni Zapovednik naglasio je da su Nemci ovaj rat vodili, dodue,
kao protivnici, ali ne kao neprijatelji Srba [] Dravni savetnik dr Turner
obeao je crkvenim velikodostojnicima najvee mogue olakice za vrenje
njihove duhovne dunosti. Arhijereji su sa zahvalnou odali priznanje
dosadanjem radu Glavnog Vojnog Zapovednika na obnovi zemlje, i
ponovili su svoju izjavu lojalnosti, danu ve jueranjom odlukom Sv.
Sinoda. Potom je general fon reder lino ispratio svoje goste do njihovih
automobila, pri emu je straa pred zgradom Narodne Skuptine, gde se
nalaze slubene prostoruje Glavnog Vojnog Zapovednika, odala poast.
(Novo vreme, 10. jul 1941.)
HILJADE DOBROVOLJACA PRIJAVLJUJU SE SVAKODNEVNO U
HRVATSKOJ Poglavnik svakodnevno prima veliki broj molbi od strane
Hrvata [] u kojima izraavaju svoju elju da se bore protiv boljevika,
zakletih neprijatelja Evrope. [] Od srednjokolskih profesora i studenata,
radnika i seljaka, svi ele da se odazovu pozivu Poglavnika. (Novo vreme,
10. jul 1941.)
Potisnuta istina

151
POAREVAC IMA BLIZU 13.000 STANOVNIKA Prema
poslednjem popisu, koji je skoro izvren, Poarevac ima 12.720 stanovnika.
Od toga broja ima 1943 Cigana i 47 Jevreja. Cigani i Jevreji dobili su ute
trake. (Novo vreme, 10. jul 1941.)
OBJAVA Svi Jevreji mukarci sa zelenim i crvenim kartama imaju
se javiti 13 jula 1941 (nedelja) u 8 sati na Tamajdanu. (Iz kancelarije
Uprave grada Beograda, Novo vreme, 12. jul 1941.)
VANO ZA ONA LICA KOJA PUTUJU U HRVATSKU Lica koja
putuju u Slobodnu Hrvatsku dravu, imaju prethodno vizirati svoje putne
isprave [] kod Hrvatskog Kluba u Beogradu [] Bez ove vize svako
putovanje je iskljueno. (Iz Uprave grada Beograda, Novo vreme, 12. jul
1941.)
NOVA CRNA GORA Konstitutivna Narodna skuptina, koja
pretstavlja crnogorski narod [] sastala se je na Cetinju, 12 jula 1941 god.
19 godine faistike ere, i donela sledee odluke: 1) Uinjen je kraj
robovanju do kojega je dolo odlukom skuptine u Podgorici 26 novembra
1918 god. ujedinjenjem sa Srbijom. [] 3) Crna Gora e se kao suverena i
nezavisna drava pod vidom Ustavne monarhije ponovo uspostaviti. (Novo
vreme, 13. jul 1941.)
CRNA GORA ZAHVALJUJE DUEU Ministar pretsednik Ivanovi
uputio je Dueu telegram u kome izraava zahvalnost Crne Gore na
njegovom dejstvu za nezavisnost te zemlje. (Novo vreme, 13. jul 1941.)
SLUAJ GENERALA NEDIA Kada je u jesen prole godine izbio
italijansko-grki oruani sukob, Jugoslavija se nala u veoma tekom
poloaju. [] Tadanji jugoslovenski upravljai [] su smatrali da jo ima
mesta politici iekivanja [] Sa ovim stavom iekivanja nije hteo da se
sloi general Milan Nedi, tadanji ministar vojni. Polazei sa gledita da
Jugoslavija mora aktivno zatititi ugroeni mir Balkana, on je predlagao
vladi da jugoslovenska vojska okupira Solun i na taj nain Englezima
onemogui iskrcavanje na ovoj vanoj strategijskoj taci Balkanskog
Poluostrva. [] General Nedi je istovremeno predlagao i potpuni
sporazum Jugoslavije sa Nemakom, poto su obe zemlje imale isti interes
[] Ali, reenje koje je jugoslovenskoj vladi predlagao general Nedi
kvarilo je iz osnova engleske planove i raune. [] Zbog toga su lanovi
anglofilskog i masonskog kruoka u tadanjoj jugoslovenskoj vladi []

152
najodlunije ustali protivu predloga generala Nedia i postavili zahtev da
se on otstrani iz vlade. [] General Nedi je bio optuen da sa Ljotievcima
i Stojadinovievcima priprema prevrat protivu Kneza i njegove vlade u cilju
da u Jugoslaviji zavede desniarski kurs, koji bi se naslanjao na Nemaku.
Knez je u to poverovao i general Nedi je bio smenjen sa svog poloaja []
Tako je uklonjen sa politike pozornice ovek koji nije hteo da misli i radi
onako kako su to eleli engleski eksponenti. (ore Peri, Novo vreme, 13.
jul 1941.)
SA ZAPADNO-EVROPSKOM REVOLUCIJOM NA JEDINI PUT
U ovom ili onom obliku skoro sve evropske drave, a na prvom mestu tri
najvee drave Zapada, Nemaka, Italija i panija sa Portugalijom, izvrile
su svoju revoluciju. Zatim i Francuska, posle poraza u ratu, dala je preko
dravnog poglavara da se nalazi u stanju nacionalne revolucije, koju s
planom sprovodi i u poslednje vreme sve se vie pribliuje Nemakoj
prilagoavajui se sve vie rezultatima revolucije nemakog nacional-
socijalizma. Druge drave [] izjavljuju svoje simpatije, svoju privrenost
nacional-socijalistikoj Nemakoj i faistikoj Italiji i svoju gotovost da
sarauju na novom poretku Evrope koji one inauguriu. [] Pri takvom
stanju stvari [] nemogue je da se na narod i dalje i ak do kraja odri po
strani od ovog istoriskog sukoba, bez nedogledne tete i za svoju sopstvenu
dalju sudbinu. Sakrivanje iza ratnog poara ne moe se do kraja opravdati.
[] Tim pre to mi sa Nemakom nismo bili ni u kakvom vekovnom
neprijateljstvu, niti smo imali razloga da nemaki narod smatramo svojim
neprijateljem. [] Tome se kao dalji razlog moe dodati i ta injenica, to
svi znaci govore da Nemaka stvarno nema nikakvih teritorijalnih zahteva
na Balkanu i, ne u poslednjem redu, i taj fakat, da je ponaanje nemakih
okupatorskih vlasti po optem priznanju Srba iz svih krajeva i oblasti puno
savrene korektnosti i takta. [] Sistem demokratije i parlamentarizma
tako je definitivno sruen, da ga u Evropi niko vie nee oiveti. Sumnjamo
da e ga i sama Engleska, i ako bi uspela da se iz ovog rata izvue bez
konanog sloma i poraza, hteti spasavati. Naprotiv, mnogi znaci govore, da
i ona nee izbei socijalnoj revoluciji, i da [e] se obistiniti rei nemakog
ministra Gebelsa, da e i Engleska, kopiranjem i plagiranjem tekovina
nemake nacionalsocijalistike revolucije morati da zameni reim lordova i
plutokrata koji e propasti za svagda, o tom vie niko i ne sumnja. [] Tako
se za nas postavlja jedno jedino reenje i jedini put opredeljenja: za
nacional-socijalnu revoluciju evropskog zapada i za novi poredak na
Potisnuta istina

153
evropskom kontinentu koji on nagoveuje Evropi posle rata. [] Tu na
prvom mestu dolazi nae konano osloboenje od celog balasta nae
doskoranje demokratije prolosti, naeg jadnog parlamentarizma i svih
njegovih ustanova i funkcija, i njegova zamena sa korporativno-zadrunim
reimom kao nosiocem i sprovodnikom novog poretka. (dr Svetislav
Stefanovi, Novo vreme, 14. jul 1941.)
OGLAS Manufakturna radnja Demping, Beograd, Vasina 7 (bivi
vlasnik Jevrejin David Lazar Demajorovi) stavljena je [] pod Komesarsko
vostvo. Pozivaju se svi poverioci i dunici firme da se [] jave odnosno
izmire svoje dugove kod Komesara pomenute firme. (Komesar firme, Novo
vreme, 15. jul 1941.)
STRELJANJE DESET KOMUNISTA I pored preko tampe i radia
objavljenih opomena i upozorenja da e se primeniti najotrije protivmere,
komunistiki elementi pokuali su ponovo u noi od 12 do 13 jula 1941 da u
okolini Obrenovca izvre dela sabotae. Zbog toga su danas, radi
pripremanja ovih dela sabotae, na licu mesta streljana sledea lica, poznata
kao vodei komunisti.
12
(Agencija Rudnik, Novo vreme, 16. jul 1941.)
STRELJANJE 16 KOMUNISTA I JEVREJA U BEOGRADU I
pored opomene, uinjene tek pre dva dana, i dosadanjih strogih
protivmera, neodgovorni komunistiko-jevrejski protivnarodni elementi
pokuali su noas da izvre dela sabotae na javnim postrojenjima na
teritoriji grada Beograda. Zbog toga je danas streljano 16 istaknutih
komunista i jevreja. U sluaju ponavljanja ovakvih dela, pristupie se istim
protivmerama. (Agencija Rudnik, Novo vreme, 18. jul 1941.)
NAREDBA VOJNOG ZAPOVEDNIKA U SRBIJI POVODOM
POKUAJA SABOTAE OD STRANE KOMUNISTA U BEOGRADU G.
Milan Aimovi [] primio je od Vojnog zapovednika Srbije pismo sledee
sadrine: [] Komunisti, kao to ste u svome govoru na radiu u nedelju 13
o.m. srpskom narodu naglasili, rade da zemlju gurnu u novu bedu. []
Tako su prolih noi ponovo preseeni kablovi u Beogradu. Zbog ovakvih i
slinih dela sabotae u poslednje vreme streljan je jedan deo tvoraca tih
nedela. [] Do sada sam se mogao uveriti da je veina srpskog
stanovnitva u gradu i na selu lojalna. Sada pruam beogradskom
stanovnitvu priliku da pokae svoju solidarnost u borbi protiv ruilaca

12
[sledi deset imena, svi iz Obrenovca i Zabreja]

154
javnog poretka i bezbednosti i nareujem da samo stanovnitvo preuzme
na sebe uvanje kablova [] Fon reder General protivavionske artilerije.
Povodom ovoga pisma [] g. Aimovi se obraa Beograanima sa
apelom: da se najpripravnije odazovu pozivu Vojnog zapovednika Srbije i
[] na delu dokau svoju gotovost i prue saradnju u suzbijanju svakog
daljeg pokuaja sabotae [] Stoga moramo sami sebe braniti [] od
kobnih posledica zloinakog rada komunistikih sabotera. U aktu Vojnog
zapovednika vidimo i novo priznanje srpskom narodu koje nam je
dragoceno i zato mu se moramo svesrdno odazvati. (Novo vreme, 18. jul
1941.)
UICE, GRAD SA 14.364 STANOVNIKA I SAMO 9 JEVREJA
U pogledu veroispovesti ustanovljeno je da u Uicu stanuje 14.168
pravoslavnih, 125 katolika, 6 muslimana, 56 cigana i 9 jevreja. (M. S. Novo
vreme, 18. jul 1941.)
SPISAK STRELJANIH LICA ZBOG SABOTAE I NASILJA
13
(Novo
vreme, 19. jul 1941.)
ZA 20 ASOVA UNITENA 32 BRITANSKA AVIONA (Novo vreme,
19. jul 1941.)
PISMO G. MILANA AIMOVIA VOJNOM ZAPOVEDNIKU
Gospodine Generale, sa aljenjem sam saznao za nezgodu koja Vam se
dogodila i kojom prilikom ste lake povreeni. elim, u svoje ime i ime
svojih kolega, da vam izrazim najlepe elje za to skorije ozdravljenje i
preuzimanje vaih redovnih dunosti. Primite, Gospodine Generale, i u
ovoj prilici izraze mog osobitog potovanja.
14
(Milan Aimovi s. r. Novo
vreme, 21 jul 1941.)
SVEANA SMOTRA BEOGRADSKE GRADSKE STRAE U 9
asova ve je bila postrojena na trgu straa a uskoro zatim stigao je i
Feldkomandant pukovnik g. fon Kajzenberg, koji je izvrio smotru
postrojenih straara pozdravivi ih naim pozdravom: Pomoz Bog! []
Povodom uspelog defilea feldkomandant pukovnik g. fon Kajzenberg i
komesar Ministarstva unutranjih poslova g. Milan Aimovi izrazili su

13
[sledi 28 imena advokata, studenata, bravara, inovnika, obuara, trgovaca,
izdavaa, apotekara, kelnera]
14
[Novo vreme je 29. jula 1941. objavilo da je general fon reder umro od posledica
avionske nesree]
Potisnuta istina

155
svoje zadovoljstvo upravniku grada Beograda g. Dragom Jovanoviu, koji
se zahvalio i preneo ovo laskavo priznanje preko podreenih mu oficira na
celu strau. (D. S. V. Novo vreme, 22. jul 1941.)
ODMAZDA ZA KOMUNISTIKO DELO NASILJA Zbog nedela
nasilja pokuanog 18 jula 1941 godine sa komunistike strane u okolini
Valjeva streljan je 20 jula 1941 godine vei broj istaknutih komunista i
Jevreja. (Novo vreme, 22. jul 1941.)
PRIJAVA PROMENE STANOVA ZA JEVREJE Svi Jevreji i Jevrejke,
koji su od svoje prve prijave promenili stan, imaju svoje nove adrese odmah
prijaviti kod policije na Tamajdanu. Ko se ovom pozivu odmah ne
odazove, bie najstroije kanjen. (Iz kancelarije Uprave grada Beograda,
Novo vreme, 22. jul 1941.)
UREDBA O TAMPANJU KNJIGA I SPISA Jevreji, Cigani, ili ko
je oenjen Jevrejkom ili Cigankom, naelno ne smeju ni sainjavati
propagandne spise i knjige ma koje vrste, niti ih izdavati i tampati. (Vojni
zapovednik u Srbiji, Novo vreme, 23. jul 1941.)
UREDBA O PRAVNOM POLOAJU NEMAKE NARODNOSNE
GRUPE U SRBIJI lan 1 Nemaka narodnosna grupa u Srbiji obuhvata
sve Nemce, koji ive na ovome podruju, koji nisu nemaki dravljani i
stoje pod vostvom Voe narodnosne grupe. [] lan 5 lanovima
nemake narodnosne grupe garantuje se potpuno uvanje nemake
narodnosne pripadnosti, uticaj nacionalsocijalistikog pogleda na ivot,
slobodni razvoj njihovog prvobitnog narodnog ivota i slobodno
preuzimanje i uvanje narodnosnih i kulturnih odnosa sa nemakim
materinskim narodom. (Komesar Ministarstva unutranjih poslova M.
Aimovi, komesar Ministarstva finansija D. Letica, komesar
Ministarstva pota, telegrafa i telefona D. Panti, komesar Ministarstva
pravde M. Jankovi, komesar Ministarstva narodne privrede in. M.
Vasiljevi, komesar Ministarstva narodnog zdravlja i socijalnog staranja
dr S. Z. Ivani, komesar Ministarstva graevina in. Josifovi, komesar
Ministarstva ishrane B. Cvijanovi, komesar Ministarstva saobraaja in.
R. M. Avramovi, komesar Ministarstva prosvete V. Joni s. r. Slubene
novine 23. jul 1941.)

156
VICTORIA! NEMAKA POBEUJE NA SVIM FRONTOVIMA!
VICTORIA! NEMAKA POBEDA POBEDA EVROPE!
15
(Novo vreme, 23. jul
1941.)
ODMAZDA ZA KOMUNISTIKA VRLJANJA Prilikom borbi
sa komunistikim bandama izmeu Topole i Palanke polo je za rukom da
se uhvate 16 lanova jedne bande. Sva su lica streljana. (Novo vreme, 24. jul
1941.)
POBEDA NEMAKE POBEDA EVROPE. SLOVO V U
BEOGRADU Beogradske ulice nalaze su u znaku slova V. [] To je
simbol talasa koji je burno zahvatio celu Evropu, talasa koji je doao kao
predznak pouzdanja u nemaku krajnju pobedu nad boljevizmom. []
Kod Kalemegdana nailazite na tramvaj. I on se na dva mesta okitio slovom
V. [] Graani ulaze u tramvaj, na svaijim ustima je magino slovo. []
Na poetku Knez Mihajlove ulice sreemo razapeto platno, i na njemu
utisnuto slovo V rumene boje. Platno podrhtava na vetriu, a pogledi
prolaznika zaustavljaju se na tom velikom simbolu sa potovanjem i
nadom. Pa onda dalje. Na Terazijama. Tu je na platnu ispisana cela re
Viktorija. Sto metara dalje jo jedan transparent. Evropa se nalazi u
znaku slova V, a Beograd je takoe u Evropi. Vlasnici automobila izrezali
su sami iz bele hartije slovo V i prikaili ga na staklo pred oferskim
seditem. [] Da automobilske sirene imaju mo govora, i one bi
spomenule ovu maginu re Viktorija! [] ak i u izlozima trgovci tako
rasporeuju robu da ini slovo V. I u pozdravu, ljudi pokau sa dva prsta
latinsko slovo pobede. Viktorija je re koja danas osvaja Evropu. (J. Novo
vreme, 25. jul 1941.)
DESETHILJADITI RADNIK KOJI JE OTPUTOVAO NA RAD U
NEMAKU DOBIO JE POKLON OD BERZE RADA Desethiljaditi
radnik, koji polazi sa ostalima na put [] dobio je pred polazak voza od
efa sekcije Berze rada, g. ora Jankovia, punu korpu jestiva sa flaom
vina i kitom cvea. [] Ova sveanost je izvrena u prisustvu
potpukovnika g. Vilhelma parpulera, koji rukovodi organizacijom
transporta. (M. Mar. Novo vreme, 25. jul 1941.)

15
[od 23. jula 1941. ove parole su svakodnevno stajale u zaglavlju lista Novo vreme,
kao i u zaglavlju lista Ponedeljak od njegovog pokretanja avgusta 1941.]
Potisnuta istina

157
ODMAZDA ZA KOMUNISTIKU SABOTAU U noi od 24 do 25
jula 1941, komunistiki elementi su izvrili dela sabotae u okolini Velikog
Bekereka [] Streljan je izvestan broj istaknutih komunista iz Banata.
(Novo vreme, 27. jul 1941.)
OD 16.000 STANOVNIKA KRALJEVO NEMA NI JEDNOG
JEVREJINA U pogledu veroispovesti, u Kraljevu ima najvie
pravoslavnih, ali ivi i vei broj katolika. Muslimana ima vrlo malo. []
Zanimljivo je da u Kraljevu ne ivi ni jedan Jevrejin. Prema iskazu starijih
Kraljevana, nekad su Jevreji pokuavali da se nastane ovde, ali se nisu
mogli dugo zadrati. (D. N. Novo vreme, 27. jul 1941.)
NAREDBA KOMANDE BEOGRADA Poto je planski rad na
podizanju glavnog grada Beograda [] ometan zloinakim i neiskazivo
bezumnim elementima, pojavljuje se potreba da se [] ponovo zavede
neka vrsta opsadnog stanja [] Prema tome, veernji policijski as za
stanovnitvo premeta se ovako: Radnim danom, izuzev subote, 20 asova.
Subotom i nedeljom, 19 asova. Prema tome e se zatvarati i lokali. JEVREJI,
koji i tom prilikom opet pokuavaju da love ribu u mutnoj vodi, SMEJU DA
SE POJAVLJUJU NA ULICI SAMO OD 618 ASOVA. Po potrebi
preduzee se prema njima dalja ogranienja. OVA NAREDBA VAI OD
DANAS. (Komandant Beograda, Novo vreme, 28. jul 1941.)
ZA DVA DANA SOVJETI IZGUBILI 342 AVIONA (Novo vreme, 28.
jul 1941.)
STROGE MERE PROTIV JEVREJA I KOMUNISTA U BEOGRADU
I pored ponovljenih opomena i preduzetih mera, komunistiko-jevrejski
elementi nesvesni svoje odgovornosti, nastavljaju svoju razornu delatnost.
[] Na osnovu dogaaja poslednjih dana streljani su 28 jula 1941 ujutru u
Beogradu 122 jevreja i komunista. [] Da bi se nevini deo stanovnitva
zatitio od jo stroijih mera ovim se on sam [] poziva da aktivno
sarauje u borbi protiv komunistiko-jevrejskih tetoina. Pre svega je
potrebno, da se sva sumnjiva opaanja prijave najbrim putem nemakim i
srpskim vlastima. (Novo vreme, 29. jul 1941.)
OGLAS Pozivaju se svi poverioci i dunici bive jevrejske firme D.
Levi [] da u roku od 10 dana prijave svoje potraivanje odnosno
dugovanje firmi. (Komesar firme, Novo vreme, 30. jul 1941.)

158
POZIV Svi poverioci i dunici bive jevrejske firme Tehnotrg J.
Gaparevi [] ovim se pozivaju, da u roku od 14 dana prijave []
potraivanja odnosno dugovanja. (Komesar, Novo vreme, 30. jul 1941.)
OTKAZ PUNOMOSTVA Potpisano A.d. za preradu biljnih
vlakana i trgovinu tekstilom iz Mladenovca objavljuje da su sva
punomostva koja je do sada ono izdalo g. S[] Singeru nevaea. (A. d. za
preradu biljnih vlakana i trgovinu tekstilom, Slubene novine, 30. jul 1941.)

avgust 1941.

PRESTANAK PUNOMOJA Na osnovu odluke Upravnog odbora
od 24 jula 1941 [] ovim objavljujemo, da je naem bivem lanu Upravnog
odbora i bivem generalnom direktoru g. S[] Singeru, prestalo vaiti
punomoije [] s tim da nau Banku ne moe zastupati ni na kome osnovu
kako po ovom punomoiju, tako ni po drugim ma kada izdatim
ovlaenjima. (Uprava, Slubene novine, 1. avgust 1941.)
KOMUNISTIKA KUGA E BITI ISTREBLJENA Zbog
zloinakih pokuaja neodgovornih komunistikih elemenata u Banatu da
paljevinom nanose tete snabdevanju srpskog naroda itom, i zbog
podmuklih napada na pripadnike nemake oruane sile, koji su se dogodili
poslednjih dana, pojavila se potreba da se preduzmu najstroije mere. Stoga
je 31 jula 1941 u Velikom Bekereku streljano 90 istaknutih komunista iz
Banata. (Agencija Rudnik, Novo vreme, 1. avgust 1941.)
KRUEVAC IMA 18.707 STANOVNIKA Popisom graanstva za
izdavanje kupona za ivotne namirnice Kruevako gradsko poglavarstvo
je ujedno izvrilo i popis svoga stanovnitva. [] Na arijevce pada 18.014,
na cigane 686, dok Jevreja ima svega 7. (Novo vreme, 3. avgust 1941.)
PENZIJE RTVAMA KOMUNISTA ovih dana bie donete
zakonske odredbe, po kojima e porodice onih organa javne bezbednosti
koji padnu u borbi protiv komunista i drugih elemenata koji naruavaju
mir i red biti materijalno potpuno obezbeene. Pored penzije koja e biti
poveana, porodice takvih organa dobie i naroito novano osiguranje.
(Agencija Rudnik, Ponedeljak, 4. avgust 1941.)
Potisnuta istina

159
NOVANE NAGRADE ZA BORBU PROTIV KOMUNISTA
Povodom uestalih komunistikih napada [] Ministarstvo unutranjih
poslova je odluilo da novano nagradi svako ono lice koje bi pomoglo da
se komunistike bande pohvataju ili unite. Imena nagraenih uvae se u
najveoj tajnosti. Novane nagrade prema vanosti uinjenih usluga mogu
biti i vrlo znatne. Isto tako bie nagraeni i oni dravni slubenici, organi
javne bezbednosti i andarmi, koji se istaknu i svojim radom doprinesu da
se ove bande pohvataju ili unite. (Agencija Rudnik, Ponedeljak, 4. avgust
1941.)
OBJAVA Policija za Jevreje preseljena je sa Ta-Majdana u ulicu
ora Vaingtona br 21. (Iz kancelarije Uprave grada Beograda, Ponedeljak,
4. avgust 1941.)
NOVANE NAGRADE ZA BORBU PROTIV KOMUNIZMA (Novo
vreme, 5. avgust 1941.)
SA 15.000 DINARA NAGRAENI SU ORGANI JAVNE
BEZBEDNOSTI KOJI SU UNITILI KOMUNISTIKU BANDU (Novo
PROTERIVANJE JEVREJA IZ MAARSKE (Novo vreme, 5. avgust
1941.)
VICTORIA! NEMAKA POBEDA POBEDA EVROPE. V U
BEOGRADU (Novo vreme, 6. avgust 1941.)
UREDBA O UKLANJANJU NACIONALNO NEPOUZDANIH
SLUBENIKA IZ JAVNE SLUBE 1 Ne mogu ostati u slubi [] 1) svi
oni koji pripadaju internacionalnim organizacijama komunisti i masoni
kao i oni koji ispoljavaju svoje simpatije sa njima, sarauju sa njima, ili ih
pomau [] 2) svi oni slubenici koji rasprostiru lane vesti [] i remete
normalan razvoj nacionalnog oseanja naroda. [] 5) Svi oni koji su svojim
delanjem doprineli da zemlju i narod gurnu u nesreni ubilaki rat sa
Nemakim Rajhom [] 3 Svi dravni, banovinski i optinski penzioneri,
kao i slubenici stavljeni na raspolaganje, koji ispolje oseanja ili poine
dela iz 1 taka 1 i 2, gube penziju i ne mogu se vraati u slubu. 4
Porodicama zarobljenih oficira i drugih lica, koja primaju prinadlenosti, a
koja ispolje oseanja ili poine dela iz 1 taka 1 i 2, obustavie se isplata
prinadlenosti. (Komesar Min. unutranjih poslova Mil. Aimovi s. r.
sleduju potpisi ostalih komesara, Slubene novine, 6. avgust 1941.)

160
VANREDNE MERE U ZAGREBU. STRELJANO 98 KOMUNISTA
ZBOG ATENTATA NA STUDENTE-USTAE Od 98 streljanih
komunista sedamdesetorica bili su Jevreji. [] Kako oseki Hrvatski list
javlja, streljano je i u Vukovaru 15 komunista. Zagrebaka tampa
jednoduno osuuje te komunistike zloine. (Novo vreme, 7. avgust 1941.)
DR PAVELI OBIAO STUDENTE NASTRADALE U ATENTATU
(Novo vreme, 7. avgust 1941.)
MOLBE IZBEGLIH NASTAVNIKA NEE SE VIE PRIMATI
Ministarstvo prosvete obavetava izbegle nastavnike [] da molbe za
postavljenje-premetaje posle 6 avgusta nee vie primati. Izuzetak od
ovoga moe se uiniti samo prema onim licima ija je struka nemaki jezik.
(Iz kabineta komesara Ministarstva prosvete, Novo vreme, 7. avgust 1941.)
SUKOB IZMEU ETNIKA I KOMUNISTA KOD AKA U
ovoj borbi poginula su dva etnika i etiri komunista, a izgleda da je meu
komunistima bilo i vie ranjenih, koje su oni odvukli sa sobom. (P. B. Novo
JEVREJI U SRBIJI Pitanje jevrejstva i njihove razorne akcije na
teritoriji Srbije nije problem novijeg vremena niti kopija ovog ili onog
politikog sistema, ve je to pitanje starijeg datuma [] Ovde je neophodno
potrebno napomenuti da su nai istoriari novijeg vremena ili neznalice ili
svesne neznalice, tj masoni ili druge sluge jevrejske paklene misli. Od
Francuske revolucije pa do naih dana svetska, a naroito evropska istorija
se nameta, natee i falsifikuje prema potrebama i volji venog Izrailja, a
pomou njegovih najpoznatijih robova masona i marksista komunista.
[] Izrailj obiluje savrenom amoralnou prema drugim narodima,
religijama i svetinjama. [] Lukavstvom i prevarom, nasleenom od
praoca Jakova, maskom koju je Izrailj doterivao vie od pet hiljada godina
[] jevreji su u Srbiji, kao i u ostalom svetu, iskoristivi i zloupotrebivi sve
nevolje i patnje izmuenog naroda srpskog, uneli dugo i sistematski
spremanu pometnju i tako preoteli kljueve ne samo sefova i kasa [] ve
su preoteli i kljueve duhovnog ivota. (Momilo Bali, Novo vreme, 7.
avgust 1941.)
BEOGRADSKA RADIO-STANICA IMA SVE BOGATIJI I
RAZNOVRSNIJI PROGRAM Pre neto vie od tri meseca otpoela je
Beogradska radio stanica ponovno svoj rad. [] Posetioci nisu mogli da se
Potisnuta istina

161
naude, kako su ove zaputene prostorije mogle odjednom da budu
pretvorene u pravi mali raj u kome se svuda nailazilo na cvee [] A povrh
svega simbolino se svuda nalazi veliko crveno V Viktorija pobeda
Nemake na svim frontovima. Ve na ulazu s ulice obeleena je fasada
zgrade tim slovima, ona prate posetioce u liftu, na stepenitu [] Svuda je
V akcija vidno zastupljena, da bi se jasno pokazalo, ta je omoguilo sav
ovaj nadasve plodonosni rad. (Z. G. Novo vreme, 10. avgust 1941.)
BOMBARDOVANJEM MOSKVE IZAZVANI MNOGOBROJNI
VELIKI POARI. BOLJEVICI DOSAD IZGUBILI PREKO 10.000 AVIONA
(Ponedeljak, 11. avgust 1941.)
POPIS I REGISTROVANJE IZBEGLICA Ona lica-izbeglice, koja
se ne prijave u gore odreenom roku, bie upuena na prisilan rad []
Izbeglicama se smatraju sva ona lica, Srbi i Slovenci, koja nisu do 6 aprila
o.g. imala stalno mesto boravka u Srbiji. (Iz kancelarije Izvanrednog
komesara, Novo vreme, 12. avgust 1941.)
SUKOB S KOMUNISTIMA U OKOLINI VALJEVA. UHVAEN
JEDAN KOMUNISTA (Novo vreme, 12. avgust 1941.)
KRVAVI SUKOB ANDARMA I KOMUNISTA U VELIKOJ
KIKINDI U sukobu izmeu andarmerije i komunista, uspelo je
andarmima da ubiju etrnaest komunista. Nekoliko andarma je u ovoj
borbi sa komunistima ranjeno. (N. S. Novo vreme, 12. avgust 1941.)
SAOPTENJE ADVOKATSKE KOMORE O BRISANJU JEVREJA-
ADVOKATA IZ LANSTVA Na osnovu 5 Naredbe Vojnog
zapovednika u Srbiji, koja se odnosi na Jevreje i Cigane [] odbor
Advokatske komore u Beogradu, na svojoj sednici od 16 jula 1941 god. reio
je da se izbriu iz imenika advokata svi Jevreji advokati sa teritorije
Beogradske advokatske komore i to pod 30 majem 1941 g. s tim da su duni
da vrate legitimacije koje im je Advokatska komora izdala. Kako se veina
Jevreja, bivih advokata, nije javila komori, niti dostavila svoju dananju
adresu, to ih odbor Komore ovim obavetava o svojoj odluci []
Advokatski pripravnici, koji su bili upisani kod Jevreja, bivih advokata,
izbrisani su iz imenika advokatskih pripravnika o emu se i ovim putem
obavetavaju. (Advokatska komora u Beogradu, Novo vreme, 12. avgust
1941.)

162
APEL SRPSKOM NARODU U ovim sudbonosnim asovima,
dunost je svakog Srbina, svakog pravog rodoljuba, da svim svojim
snagama pomogne da se u zemlji sauvaju mir i red [] U trenutku kada
ogromna veina naeg naroda jasno uvia da je to jedini put naeg
nacionalnog spasenja, aka tuinskih plaenika i sabotera po naredbama
zloinakog boljevizma svojom bezumnom akcijom dovodi u pitanje sve
napore na sreivanju naih prilika [] Razbojnike bande, sastavljene od
komunista i odbeglih robijaa, koji su se odmetnuli od vlasti, upropauju
narodnu imovinu, ubijaju i pljakaju nae sugraane [] Svaki trezven i
pametan Srbin [] shvata opasnosti koje nam prete. [] Njegovo je
gnuanje izazvano naroito kada se na ponudu pobednika za lojalnu
saradnju, odgovara pucanjem iz zasede. [] Ne smemo dopustiti da usled
njihovih zloina i ovaj deo nae zemlje, ovo ostrvo spasenja celokupnog
srpskog naroda, bude ugroeno. [] Dunost je svakog pravog srpskog
rodoljuba da svima silama nastane da se onemogue paklene namere
komunistikih zloinaca. Zato pozivamo celokupan srpski narod da
odluno u svakoj prilici i svima sredstvima pomogne nae vlasti u borbi
protivu ovih zlotvora srpskog naroda. (Episkop niki dr Jovan, episkop
zvorniko-tuzlanski Nektarije, episkop budimljanski Valerijan, vikar Nj.
Sv. Patrijarha, dr Kosta Kumanudi, dr Miroslav Spalajkovi, Aleksandar
Cincar-Markovi, Josif Kosti, Petar V. Kosi, dr Velizar Jankovi,
Dragutin Pei, Aleksandar Mijovi, Milan Aimovi, dr Svetislav
Popovi, Duan Letica, Dimitrije Ljoti, Rista Joji, dr Lazar Markovi,
ika Rafajlovi, ura Jankovi
16
Novo vreme, 13. avgust 1941.)
SATRVENA KOMUNISTIKA BANDA Saradnjom nemake
vojske i srpske andarmerije, ova je banda unitena. (Agencija Rudnik,
ADVOKATSKA KOMORA PRIDRUUJE SE OSUDI
KOMUNISTIKE I TERORISTIKE AKCIJE Na konferenciji lanova
Advokatske komore u Beogradu, odrane dana 13 avgusta 1941 godine u
17 asova, doneta je jednoglasno sledea odluka: lanovi Advokatske
komore u Beogradu slau se sa osudom komunistike i teroristike akcije
uperene protivu naih i nemakih vlasti, kao i protivu optih interesa. []

16
[sledi 533 potpisa. Izmeu ostalih Apel je potpisalo preko 100 profesora
Univerziteta i viih kola, oko 40 bivih ministara i poslanika, oko 35 lekara, potpisivali su se i
advokati, trgovci, studenti, na kraju i zanatlije]
Potisnuta istina

163
Celokupan srpski narod treba pozvati da odluno u svakoj prilici pomogne
nae vlasti u borbi protivu svih zlotvora srpskog naroda i njegove
budunosti. (Milan . ivadinovi, zamenik predsednika Advokatske
komore, Novo vreme, 14 avgust 1941.)
LICA KOJA SE NE VRATE IZ ZBEGA U ROKU OD OSAM DANA
BIE PROGLAENA ZA ODMETNIKE I UCENJENA. ONI KOJI SE
VRATE UIVAE SLOBODU (Iz Ministarstva unutranjih poslova, Novo
STROGA NAREDBA O PRIJAVLJIVANJU SVIH POTSTANARA,
PUTNIKA I GOSTIJU UPRAVI GRADA BEOGRADA 5. Pored toga,
ukoliko se bude ustanovilo, da su ova lica stanari, podstanari, gosti,
posluga koja nisu bila prijavljena, pripadnici komunizma ili ostalih
leviarskih pokreta, sva napred oznaena odgovorna lica [] koja su bila
duna prijavu da uine potpadaju i pod primenu svih kazni i mera koje se
primenjuju prema komunistima i ostalim leviarima. 6. Isto tako potpadaju
i pod primenu svih kazni i mera, koje se primenjuju prema komunistima i
ostalim leviarima i sva ona odgovorna lica [] koja su istina, prijavila lica
stanara, potstanara, putnika, gosta, poslugu sa stanom, ali su znala da je to
lice pristalica komunizma i ostalih leviarskih pokreta, pa o tome nisu
ujedno odmah obavestili Upravu grada Beograda, odnosno njene najblie
nadlene organe. Ova naredba stupa na snagu odmah dananjim danom.
(Drag. Lj. Jovanovi s. r. upravnik grada Beograda, Novo vreme, 14. avgust
1941.)
KAU Ako su to neke represalije to je ogranieno vreme
kretanja samo na asove kad je vidno, da ne bi neeljeni elementi mogli da
se koriste mrakom u svome remeenju spokojstva graana, i to je streljan
izvestan broj komunista i jevreja, onda su to zbilja uasne represalije
protiv srpskog naroda. (T. M. Novo vreme, 14. avgust 1941.)
OBORENO 60 ENGLESKIH AVIONA ZA 24 ASA (Novo vreme, 15.
avgust 1941.)
SAOPTENJE Vojni zapovednik u Srbiji saoptava: u selu Skeli
jedna komunistika banda pucala je na nemaki vojni automobil []
Utvreno je da su ovi stanovnici sela bili u mogunosti da neopaeno
uzbune oblinju srpsku andarmerisku stanicu. Utvreno je da su ovi
stanovnici sela mogli sasvim neopaeno da obaveste nemaka vojna vozila

164
o pripremanom atentatu. Oni tu mogunost nisu koristili i time su stali na
stranu razbojnika. SELO SKELA JE SPALJIVANJEM SRAVNJENO SA
ZEMLJOM. [] Oni muki stanovnici sela, ije je sauesnitvo utvreno,
streljani su. Pedeset komunista obeeno je na licu mesta. (Agencija Rudnik,
SRPSKI LOPTAKI SAVEZ OSUUJE KOMUNISTE I TUINSKE
PLAENIKE Srpski loptaki savez isto tako najenerginije osuuje
komuniste i tuinske plaenike i sabotere koji svojom nepromiljenom
akcijom [] dovode u pitanje opstanak naeg naroda, i poziva sve svoje
lanove da pomognu naim vlastima u borbi radi suzbijanja ove tetne
akcije. (dr Jovan Spasojevi, potpredsednik Srpskog loptakog saveza,
ODJEK APELA SRPSKOM NARODU. U BEOGRADU JE APEL
PRIMLJEN S PUNIM RAZUMEVANJEM I ODLUNOU ZA
OBEZBEENJE MIRA U ZEMLJI Na svim javnim mestima izlepljene su
jue u Beogradu plakate sa tekstom apela upuenog srpskom narodu i
potpisima najuglednijih graana iz svih drutvenih slojeva. [] Jedan
gospodin pria grupi koja se okupila oko njega: Moram iskreno da
priznam da, Nemce kao pobednike nisam ovako zamiljao. Pod sugestijama
drugih oekivao sam bauke koji e nas pomoriti a doli su ljudi, koji
pokazuju puno razumevanja za na poloaj. Meutim, nala se neka rulja
koja ni sama nije svesna posledica svojih postupaka i koja remeti mir i
tenju za ozdravljenjem zemlje. Zadovoljan sam to su ovaj apel potpisali
ugledni Srbi koji osudivi ove strane agente i neprijatelje mira i reda u
zemlji, treba da poslue kao primer nacionalne svesti. [] I tako irom
Beograda skupljaju se ljudi u grupice pred plakatama, komentariu,
odobravaju i hvale akciju na uklanjanju svih tetnih lanova drutva [...]
Napadati pobednika koji viteki poziva na saradnju i obnovu nae
sopstvene zemlje nije neposlunost [...] ve zloin nedostojan naroda iste
prolosti i vitekih tradicija [...] Ogluiti se o ovoj apel znailo bi ogluiti se
o poziv na borbu protiv neprijatelja koji nam podriva temelje kue. [...] U
redakciji Novog vremena preko celog jueranjeg dana graani iz sviju
drutvenih redova interesovali su se lino i preko telefona gde se vri
potpisivanje apela da bi se i oni potpisali i solidarisali sa potpisnicima
apela. (V. Novo vreme, 16. avgust 1941.)
Potisnuta istina

165
JAVNO POGUBLJENJE KOMUNISTIKIH TERORISTA U
BEOGRADU I pored ponovljenih poziva upuenih narodu, i do sada
sprovedenih mera, zloinaki elementi ponovo su izvrili udare na
nemake vojne linosti i akte sabotae. Prema tome, u nedelju 17 avgusta
1941 g. javno su obeena sledea lica. 1. M. P. student iz Beograda, lan
komunistike studentske organizacije. [] 2. J. R. seljak [] lan jedne
komunistike teroristike grupe [] 3. J. V. seljak [] lan komunistike
teroristike grupe [] 4. M. S. obuarski kalfa iz Beograda, lan teroristike
grupe [] 5. J. J. krojaki pomonik iz Beograda, preduzeo je pokuaj
atentata na organe javne bezbednosti u Beogradu.
17
(Novo vreme, 17. avgust
1941.)
SENZACIONALAN USPEH BEOGRADSKOG MIKROFONA. LILI
MARLEN PESMA KOJU JE BEOGRADSKI RADIO UINIO
NAJPOPULARNIJOM MELODIJOM NA JUGOISTOKU Mada je pesma
sama po sebi zaista lepa [] ipak se mnogi ude, zato se ba ona najvie
trai [] zato je ba ona postala najvei ljubimac meu mnogobrojim
drugim lepim pesmama koje se svakodnevno emituju. Jedan deo tajne tog
njenog uspeha izgleda da ipak lei u nainu na koji je sluajno plasirana. Da
bi to otkrili, treba da se vratimo u prvi posleratni period, kad je Beogradska
radio stanica jo davala samo muziku sa gramofonskih ploa. Tada je Lili
Marlen prvi puta otsvirana [] Ova pesma najbolje svedoi, gde se sve
slua beogradski radio, jer pesmu Lili Marlen eleli su [] da uju na
Siciliji, kao i u Africi, da i ne govorimo o evropskim krajevima []
Nedavno je jedan beogradski izdava izdao pesmu sa nemakim i srpskim
tekstom [] A njena gramofonska ploa uva se u radio-stanici odvojeno
od svih ostalih ploa kao najvea dragocenost. (Z. G. Novo vreme, 17. avgust
1941.)
JAVNO POGUBLJENJE NA TERAZIJAMA Jue u zoru izvreno je
javno pogubljenje veanjem petorice komunistikih terorista u Beogradu,
koji su i pored ponovljenih poziva i svih opomena izvrili napade na
nemake vojne linosti [] kojima su imali za cilj da izazovu poremeaj u
odnosu izmeu srpskog ivlja i nemakih vojnih vlasti i poremete red i
spokojstvo [] Na Terazijama gde je izvreno ovo javno veanje uli su se u
toku jueranjeg dana mnogi komentari i teka razmiljanja. Jedni su

17
[Na Terazijama su obeeni student Milorad Pokrajac, radnici Svetislav Milin i
Jovan Jerkovi i seljaci Radomir Jovanovi i Velimir Jovanovi].

166
ogoreno i javno osuivali sve one koji ne ele i nee da na narod izie iz
svoga tekog poloaja, dok su drugi tunim pogledom pokazivali sav svoj
bol to se jo uvek plaeniki elementi igraju tako olako sudbinom jednog
napaenog naroda. Teak je ovo trenutak za sve nas, veli jedan postariji
iica, sav izboran i u skromnom odelu. [] Ovo je sve delo stranih radio-
stanica i boljevike internacionale [] E moj io, dodaje neki mladi
kraj njega. Trebalo je da se od prvog dana sloimo i ne dozvolimo da do
ovoga doe. Ali ta e, mi smo miran narod, pa niko od nas nije ni mislio
da ovakvih elemenata ima meu nama. Ali mislim da je njima sad doao
kraj. Nije ovo dobro [] objanjava neki gospodin srednjih godina,
ozbiljna dranja i bleda lica. [] Na narod je viteki narod. [] Ovakve
izrode naeg naroda moramo iskoreniti iz nae sredine. [] Da, tako je
moramo slono pregnuti da pred istorijom pokaemo da smo zaista narod
dostojan svog imena, primeuje jedan omladinac sumorna ela i uarenih
oiju. [] Opomena je zbilja teka i upeatljiva. Iz nje na narod izvlai
potrebnu pouku [] sa vrstom odlukom da po svaku cenu izgradi svoju
budunost protiv onih koji mu ele zla i propast. (S. Ponedeljak, 18. avgust
1941.)
OBJAVA! Na osnovu punomoja Generalnog opunomoenika za
privredu u Srbiji od 10 avgusta o.g. stavljena je biva jevrejska firma Moric
Mandil [] pod komesarsku upravu. Pozivaju se ovime svi poverioci i
dunici da svoje potraivanje odnosno dugovanje do 25 avgusta o.g.
prijave, odnosno isplate. Posle ovog termina svi poverioci gube pravo da
osnae svoja potraivanja. Dunici koji se ne budu pridravali oznaenog
termina, bie prijavljeni nadlenim vlastima na daljni postupak.
(Komesarski upravitelj firme, Ponedeljak, 18. avgust 1941.)
OGLASI Pozivaju se svi poverioci i dunici jevrejske firme
fototrgovina Mandilovi i brat [] da u roku od 14 dana prijave svoja
potraivanja odnosno svoje dugove firmi. (Komesar firme, Ponedeljak, 18.
avgust 1941.)
OGLASI Pozivaju se svi poverioci i dunici bive jevrejske firme
Dve rode Artur Verber [] da svoja potraivanja i dugovanja prijave odn.
podmire u roku od 8 dana. (Komesar firme, Ponedeljak, 18. avgust 1941)
RAPISANE SU NAGRADE ONOME KO UHVATI ILI UBIJE
KOMUNISTU LANA NAORUANE BANDE Svaki bio zvanian
Potisnuta istina

167
organ ili ne, ko posle gornjega roka ubije ili uhvati komunistu, lana
naoruane bande, bie nagraen sa tri hiljade dinara a ako ubije vou
bande bie nagraen sa 25.000 dinara. Jedno isto lice moe primiti vie
nagrada. Na isti nain bie nagraeno i svako ono lice koje pripomogne da
se lan komunistike bande ili njen voa ubije ili uhvati. Imena nagraenih
bie uvana u najveoj tajnosti. (Iz Ministarstva unutranjih poslova, Novo
ZAVOD ZA RASNO-BIOLOKA ISPITIVANJA I ZATITU
NARODA OD RAVOG UTICAJA U ovu svrhu ine se pripreme da se
osnuje i poseban zavod za rasno-bioloka ispitivanja i zatitu naeg naroda
od svih ravih uticaja naslea i nepravilnih meavina. Sve se vie osea
potreba i u nauci i u praksi da se ljudski narataji zatite od nepovoljnih
posledica naslednih bolesti i naslednih mana, ali i da se neguju rasno-
bioloke osobine i svojstva naroda. Na narod pripada dinarskoj rasi, jednoj
od najboljih ljudskih rasa. Mi to bogato naslee, Bogom obdareno odlinim
svojstvima, moramo uvati, negovati i unapreivati svima sredstvima koje
poznaje i priznaje savremena nauka. (dr Stevan Ivani, komesar
Ministarstva socijalnog staranja, Novo vreme, 19. avgust 1941.)
GRAANI LESKOVCA POZDRAVLJAJU INICIJATIVU APELA I
OSUUJU KOMUNIZAM I NJEGOVU PAKLENU AKCIJU (J. P. Novo
GRAANI GRADA APCA NAJOTRIJE OSUUJU RAZORNU
KOMUNISTIKU AKCIJU. I ZAJEAR PROTIV DESTRUKTIVNIH
ELEMENATA (Novo vreme, 21. avgust 1941.)
NA VELIKIM NARODNIM ZBOROVIMA U MELENCIMA,
VELIKOJ KIKINDI I MOKRINU SRPSKI NAROD SE OGRADIO OD
RAZORNE AKCIJE BOLJEVIKA-ODMETNIKA (Novo vreme, 21. avgust
1941.)
UMADIJA JAVNO OSUUJE RAZORNU DELATNOST. NAROD
SPREMAN DA SE SAM OBRAUNA S KOMUNISTIMA (Novo vreme, 22.
avgust 1941.)
RAZMETAJ UITELJA U Ministarstvu prosvete potpisane su 16
avgusta odluke o uiteljskom razmetaju. Ovim odlukama su uglavnom
uitelji-izbeglice dobili stalna mesta. [] Uklonjen je iz slube znatan broj
uitelja koji su se onemoguili bilo kao slabi radnici bilo kao nacionalno

168
nepouzdani. Ovim je stvoren dovoljan broj praznih mesta za uposlenje
izbeglih uitelja. (Slubene novine, 22. avgust 1941.)
UBIJENA DVA KOMUNISTA (Novo vreme, 24. avgust 1941.)
UNITENA 42 SOVJETSKA VOZA NA SREDNJEM DELU
ISTONOG FRONTA (Ponedeljak, 25. avgust 1941.)
100.000 LICA BEZ HLEBA U AMERICI (Ponedeljak, 25. avgust 1941.)
NOVA VELIKA NEMAKA PODMORNIKA POBEDA (Ponedeljak,
25. avgust 1941.)
OGLASI ENIDBE RADI eli poznanstvo sa udovicom ili
devojkom od 3545 god. samo Srpkinjom, penzioner udovac star 45 god.
Adresa u administraciji. (Ponedeljak, 25. avgust 1941.)
NAGRADE ZA LICA KOJA UHVATE ILI UBIJU KOMUNISTU
LANA NAORUANE BANDE (Iz Ministarstva unutranjih poslova,
UHVAENI KOMUNISTIKI PRVACI (Novo vreme, 28. avgust
1941.)
KRVAVA BORBA SA KOMUNISTIMA U VALJEVSKOJ KAMENICI
(Novo vreme, 28. avgust 1941.)
REPERTOAR BIOSKOPA Slavija Samo jo dva dana [] lager
premijera divnog romantinog filma o ljubavi koja zalazi i ljubavi koja se
raa ILUZIJA JEDNE NOI [] Dodatak: Najnovije vesti sa Istonog
fronta. Union [] Velefilm o draesnim bekim devojkama koje se rado
ljube i zabavljaju, lako gube svoje srce, a teko kau ne! BE-GRAD
LJUBAVI. Golicava beka pria o lakomislenim mladiima i damama iz
polusveta, protkana divnom muzikom i humorom koji izaziva buru smeha.
[] Dodatak: najnovije vesti sa Istonog fronta. Avala [] Kroz vrtlog i
borbu oseanja, ljubavi i dunosti odvija se najsnanije delo savremene
filmske produkcije VRTLOG LJUBAVI. Ljubav, sjaj, rasko, divna muzika,
pikantne scene i neodoljivi humor. [] Dodatak: Poslednje vesti sa Istonog
fronta. (Novo vreme, 28. avgust 1941.)
OBRAZOVANA JE NOVA SRPSKA VLADA General Nedi
prihvatio je taj mandat i predloio je Vojnom zapovedniku u Srbiji sledeu
listu lanova vlade [] Vojni zapovednik usvojio je ovaj predlog pa je u
Potisnuta istina

169
velikoj dvorani skuptinske palate na svean nain predao generalu Nediu
akt o postavljenju. [] Nova srpska vlada primljena je jue po podne kod
glavnog vojnog zapovednika u Srbiji, vazduhoplovnog generala
Dankelmana. [] Prilikom dolaska lanova srpske vlade jedna poasna
eta nemakih vojnika odala im je poast. [] GOVOR VOJNOG
ZAPOVEDNIKA U SRBIJI Gospodine generale, Od pre nekoliko nedelja
[] u Srbiji je uzelo maha odmetnitvo prema kome ja kao vojni
zapovednik u Srbiji nisam mogao ostati skrtenih ruku [] Stoga, polazei
sa te injenice, reio sam se da iz redova dobronamernih ljudi, ubeenih u
opravdanost mera koje treba preduzeti prema komunistima, obrazujem
vladu koja e se [] starati o miru, redu i bezbednosti i koja e mi time dati
mogunost i da nemake trupe povuem sa delatnosti koja treba da bude
stvar iskljuivo srpskih konstruktivnih snaga i srpske vlade. [] Osim toga
koristim priliku da izrazim svoju zahvalnost i svoje priznanje gospodinu
AIMOVIU [] koji ulazi u vau vladu kao ministar unutranjih poslova
a koji se na primeran nain trudio da, u prvom redu saraujui sa
naelnikom mog upravnog taba [] vodi rauna ne samo o potrebama
okupacione sile, ve i srpskog naroda. [] nije u naravi nemakog vojnika
da po zavretku borbene delatnosti sa vojnikim neprijateljem smatra
neprijateljem mirno stanovnitvo. Ali kad prljavi elementi teraju na pobunu
[] nemaki vojnik mora da istupi protiv toga najneumoljivijom strogou.
[] GOVOR G. MILANA NEDIA Gospodine Vojni Zapovednie,
prihvatajui punomoje, koje ste mi izvoleli izdati, je elim na prvom mestu
da Vam se zahvalim u ime srpskog naroda i u svoje ime, to ste omoguili
da srpski narod dobije svoju vladu [] Zahvaljujem Vam i na ovde
iskazanom tanom opaanju, da srpski narod nema i nee da ima nieg
zajednikog sa komunistikim izgrednicima [] zaloiemo se da
budunost srpskog naroda izgraujemo u lojalnoj i prijateljskoj saradnji sa
Nemakim Rajhom, kao i sa njegovim pretstavnicima u Srbiji, verujui da
e Nemaki narod pravilno shvatiti i oceniti neminovne potrebe srpskog
naroda. [] Srpski narod nee zaboraviti da se nemaki vojnik, i ako
pobedilac, po svrenim ratnim operacijama nikako nije svetio i korektno se
ponaao prema srpskom narodu. (Novo vreme, 30. avgust 1941.)
BIOGRAFIJE NOVIH MINISTARA po reima generala g. Nedia,
on je iveo za dva ideala: za srpski narod i za svog jedinog sina. Sina je u
ovom ratu izgubio, a ostao mu je srpski narod, da mu slui do poslednjeg
asa. (Novo vreme, 30. avgust 1941.)

170
septembar 1941.

NA DOBROM PUTU Posle tekog poraza, srpski narod doiveo je
svoj prvi svetao dan. U trenutku kada je izgledalo da i sam njegov opstanak
dolazi u pitanje, podignuta je oborena srpska zastava i postavljena osnova
obnovi Srbije. Govori, koje su u dvorani Narodne skuptine izmenjali Vojni
zapovednik u Srbiji vazduhoplovni general g. Dankelman i Pretsednik
srpske vlade, armijski general g. Milan Nedi, dok su napolju zajedno
uvale poasnu strau nemake trupe i srpska andarmerija, pretstavljaju
jedan istorijski in [...] Oni obznanjuju da Srbija od jue sama sobom
upravlja. Srpski narod je, preko svoje nove Vlade, kojoj je na elu jedan
veliki vojnik, preuzeo u svoje ruke svoju sudbinu. [...] Dve osnovne
injenice proizlaze iz govora odranih u dvorani Narodne skuptine:
odluka Vojnog zapovednika u Srbiji da samim voama srpskog naroda
poveri zadatak da uspostavi poremeeni red pokazuje da pojedinani
izgredi nisu pokolebali veru Rajha u na tradicionalno lojalan vojniki stav;
i reenost prvih naih vojnih efova da prihvate tu misiju pretstavlja reit
znak da srpski narod ne eli da dozvoli da se napadima iz zasede, na
pobedioca koji je viteki korektan, baca senka na njegovu ast i stavlja na
kocku i sama njegova sudbina. [] Dajui srpskom narodu vladu []
nemaki Rajh na eklatantan nain potvruje da njegova politika ne
ugroava srpsku nezavisnost. On pokazuje, da novu Evropu, koja se stvara
pod vostvom Nemake, zamilja kao zajednicu slobodnih naroda []
Izjavljujui reenost da tu budunost izgrauje u lojalnoj i prijateljskoj
saradnji s Nemakom, general g. Nedi je izrazio volju celog srpskog
naroda, koji uvia koliko je sudbinski, geografskim poloajem i
neminovnostima ivota, upuen da ivi u naslonu na Rajh.Vera Rajha u
Srbiju i srpskog naroda u Rajh ine osnovu srpske dravne obnove. (P-k,
Ponedeljak, 1. septembar 1941.)
NACIONALSOCIJALIZAM I FAIZAM REENI DA BORBU
PROTIV BOLJEVIZMA VODE DO KRAJA (Ponedeljak, 1. septembar 1941.)
VIKTORIJA! S NAIM ZASTAVAMA JE POBEDA! RADIO
BEOGRAD NA POETKU TREE GODINE RATA U ponedeljak se
navrilo dve godine od kako traje grandiozni rat u Evropi u kome Nemaka
nije zabeleila ni jedan poraz, ve neprestano stupa iz pobede u pobedu.
Potisnuta istina

171
Ovaj istoriski datum obeleila je i Beogradska radio-stanica time, to je svoj
[] program obogatila jednom sasvim novom i originalnom emisijom.
Posle vesti u osam asova odjeknuo je preko beogradskih mikrofona
pobedonosni pokli: Victoria! S naim zastavama je pobeda! Posle toga
ule su se impozantne fanfare [] Za ovim je sledovala originalna buka sa
bojnog polja, topovska paljba, um aviona, sirene, fanfare i marevi. Na
ovaj nain prikazan je itav tok pobedonosnih operacija [] Mar Bombe za
Englesku zavrava ovu emisiju u kojoj je na jedinstven nain za srazmerno
kratko vreme prikazan niz velianstvenih pobeda u toku pune dve godine.
(Z. G. Novo vreme, 3. septembar 1941.)
SAOPTENJE VOJNOG ZAPOVEDNIKA U SRBIJI Danas pre
podne je jedan nemaki vojnik u Beogradu na sred ulice ubijen od jednog
komunistikog razbojnika. Za odmazdu ovog podlog ubistva odmah je
streljano pedeset komunistikih razbojnika. (Vojni zapovednik u Srbiji,
Novo vreme, 4. septembar 1941.)
NAI PRAVI NEPRIJATELJI Blagovremene opomene okupacionih
vlasti [] ubedljivi i iskreni apeli naih najuglednijih ljudi i osvedoenih
rodoljuba, apeli itavih organizacija i sve nae nacionalno svesne javnosti
sve to nije moglo dozvati svesti izvesne zlonamerne plaenike mozgove.
Najnoviji napad u Beogradu to potvruje. [] Zbog pomenutog sluaja
streljano je pedeset komunista. To je neminovna, i blagovremeno unapred
nagovetena mera kao posledica postupaka nasilja i sabotae. Pa ako se
ipak nae zloinakih pojedinaca koji ele da zatruju novu atmosferu
poverenja [] takvi moraju biti odmah i nemilosrdno iskljueni iz svake
zajednice. (M. R. S. Novo vreme, 4. septembar 1941.)
UBIJENI LANOVI KOMUNISTIKE BANDE NA UBU (Novo
vreme, 4. septembar 1941.)
ISTORISKA ULOGA GENERALA MILANA NEDIA Onda
kada se oekivala naa potpuna propast, veliki nemaki Rajh pruio nam je,
kao dokaz svog vitekog shvatanja, priznanje srpske dravnosti. [] I da bi
garancija bila potpuna na elo te prve srpske vlade doao je proslavljeni
vojskovoa, rasni vojnik i prekaljeni rodoljub armijski general Milan .
Nedi. Malo je koje ime sa toliko ljubavi izgovarano kroz godine i godine i
u najudaljenijim krajevima nae zemlje kao ime generala Milana Nedia.
[...] Ako je ikada na elu srpskog naroda stajao ovek dostojan njegovog

172
poverenja, ovek asti i hrabrosti, istine i potenja, to sada stoji on u linosti
generala Nedia. Poznata je njegova re da on ima samo dva ideala: Srpski
narod i svoga jedinca sina. Posle traginog gubitka jedinoga sina njemu je
ostao jo srpski narod. (V. Novo vreme, 5. septembar 1941.)
DEKRETI Reenjem Zamenika Komesara Ministarstva pravde []
od 8 avgusta 1941 godine, a na osnovu [] Naredbe koja se odnosi na
Jevreje i cigane, i saglasnosti sa pretsednitvom Saveta Komesara []
stavljena je u penziju sa danom 31 maja 1941 godine Mareti K[].
(Slubene novine, 5. septembar 1941.)
KAU Pored kulturnog rada privredni ivot je u punom jeku.
Privredni ivot u evropskim zamljama, ali ne u boljevikom raju, to
svakako pretstavlja trn u oku crvenim vlastodrcima, pa da bi na neki nain
izlili svoj gnev, bacili su u svet preko poznate objektivne agencije TASS vest
kako se u Evropi pribeglo prinudnom radu. [] I tako mi Evropljani,
naroito mi Srbi, propadosmo od prinudna rada. (T. M. Novo vreme, 6.
septembar 1941.)
SVIMA IZBEGLICAMA, kojih u Kraljevu ima 3.650, izdato je
nareenje od strane referenta za izbeglice da se moraju prijaviti Odboru
radi dobijanja legitimacija. Izbeglice koje se ne prijave i ostanu bez
legitimacije tretirae se kao skitnice, bie kanjeni i upueni na prinudan
rad. (Novo vreme, 6. septembar 1941.)
SELJAK IZ ZABREJA OBESIO SE ZATO TO MU JE SIN OTIAO
SA KOMUNISTIMA U ODMETNIKE (Novo vreme, 6. septembar 1941.)
SAMO NA JEDNOM SEKTORU ZAROBLJENO JE PREKO 430.000
BOLJEVIKA ZA 11 DANA (Novo vreme, 6. septembar 1941.)
SRPSKI BARJAK Pobedniki Veliki Nemaki Rajh preko generala
Nedia pruio je ruku Srbiji. Na tu ruku uprte su oi celog Srpstva. Srbija
mora tu ruku da to vre i toplije primi. (Ratko Pareanin, Naa borba, 7.
septembar 1941.)
U PRISUSTVU KOMANDANTA BEOGRADA, PUKOVNIKA FON
KAJZENBERGA OTVOREN VOJNIKI DOM Nemaki vojnik hrabro
ratuje i za to mora da ima sve to mu je potrebno. [] U Francuskoj,
Poljskoj, Belgiji svuda gde dou, nemaki vojnici organizuju Vojnike
domove [] Jue je u Beogradu otvoren jedan takav Vojniki dom. Stari i
Potisnuta istina

173
zaputeni lokal Akademije pretvoren je sada u jednu evropski ureenu
kafanu. Svuda blista od istoe, na stolovima cvee, [] Po zidovima su
grbovi velikih nemakih gradova. Vojnici imaju utisak kao da se nalaze u
nekoj pivnici u Minhenu. [] Tano u 11 asova, doao je Komandant
Beograda, pukovnik g fon Kajzenberg sa svojom pratnjom. Na ulazu su ga
doekali Upravnik doma, pretsednik Optine g. dr Miloslav Stojadinovi,
Upravnik grada g. Drag. Jovanovi i mnoge druge ugledne linosti. [] fon
Kajzenberg je odrao jedan topal govor, u kome je rekao da ovaj dom treba
da bude simbol prijateljstva i nemako-srpske saradnje. (Novo vreme, 7.
septembar 1941.)
AVIONI UNITAVAJU OPKOLJENU ODBRANU PETROGRADA
(Ponedeljak, 8. septembar 1941.)
OBELEAVANJE JEVREJA U VELIKONEMAKOM RAJHU
Slubeni list objavljuje policisku uredbu [] o obeleavanju jevreja, u kojoj
se odreuje da je jevrejima od este godine zabranjeno da se na javnim
mestima javljaju bez naroitog obeleja. [...] uredba je donesena da bi se
jevreji uglavnom u ivotu od svakoga raspoznali. (Ponedeljak, 8. septembar
1941.)
BRITANCI IZGUBILI 24 AVIONA ZA 24 SATA (Novo vreme, 9.
septembar 1941.)
MEU NAJVIIM LINOSTIMA SAD IMA KOMUNISTA! (Novo
OTVARANJE ZAGREBAKOG SAJMA (Novo vreme, 9. septembar
1941.)
REPERTOAR BIOSKOPA Balkan [] ARENA SMRTI remek
delo svoje vrste! Senzacionalne take sa tigrovima, slonovima i
impanzama! [] Dodatak: najnoviji Deutsche Wochenschau. Avala []
BROD SMRTI kroz splet ljubavi, mrnje, misterije i jezivih situacija odvija
se ovaj veliki film [] Dodatak: poslednje vesti sa Istonog fronta. Rex
[] BAL U METROPOLU 200 najsavrenijih lepotica u fantastinim
kostimima, ushitie gledaoce [] Dodatak: najnoviji urnal sa Istonog
fronta. (Novo vreme, 9. septembar 1941.)
DEKRETI Komesar Ministarstva narodne privrede reenjem svojim
od 7 avgusta 1941 [] po sporazumu sa Komesarom Ministarstva finansija

174
[] i saglasnosti Saveta komesara [] na osnovu Naredbe [] koja se
odnosi na Jevreje i Cigane, penzionisao je Levi in. M[]. (Slubene novine,
9. septembar 1941.)
POSLANICA SRPSKOJ OMLADINI Omladino naa, deco slavnih
predaka, sinovi Otadbine nae. Vama se danas obraam, vama upuujem
svoj poziv, jer ste ba vi, umesto da budete oslonac, obnovioci i izgradioci
zemlje svoje, uinili najvie da jo bolnije zakrvave i ovako teke rane nae.
Nesrena tuinska propaganda pomutila je va vid i zbunjene i obmanute
gurnula vas da ba vi budete orue propasti naroda svog. [] Vratite se u
zdravom razumu, srpskom razumu. Ustavite se. [] April mesec ove
godine oznaio je jugoslovensku sramotu, a ne srpsku. [] Svetao je, astan
i junaki bio uvek put srpskog naroda i takav mora ostati. Ko sa njega
skrene otpadnik je, izdajnik je svoga naroda. (Milan Nedi, Novo vreme, 10.
septembar 1941.)
POZIV GENERALA NEDIA Omladina srpska, koja treba da
odmeni svoje prethodnike, ne vodi rauna o biti ili ne biti celokupnog
Srpstva, nego slua zloinake savete iz inostranstva. [...] Omladina luta, jer
je izgubila veru u sebe i u svoju snagu, pa se poverila tuinu. Ta
malodunost nema opravdanja. Jer mi smo kolenovii; za nama stoji
trinaest stolea herojske i potene borbe. [...] Pretsednik srpske vlade,
general Nedi poziva celokupnu srpsku omladinu da ponovo postane
srpska. [] General Nedi je uzeo u svoje ruke slavnu zastavu srpsku, jer ju
je godinama nosio tamo gde je bilo najtee. Srpska omladina mora poi za
njim, jer zna da joj ini ast da se bori pod njegovom zastavom. Omladino,
vrati se Otadbini i Srpstvu! (M. P. Novo vreme, 10. septembar 1941.)
ODUEVLJEN DOEK SRPSKIH ORUANIH ODREDA U
UNUTRANJOSTI SRBIJE. VELIKI BROJ LICA ODMAH SE PRIJAVIO ZA
DOBROVOLJNU SLUBU PRI ODREDIMA (Novo vreme, 10. septembar
1941.)
DEFILE DOBROVOLJAKOG AKOG ODREDA.
DOBROVOLJCIMA JE ODRAO GOVOR G DIMITRIJE LJOTI Pred
zgradom Pretsednitva vlade manifestanti su aklamirali pretsednika vlade
generala g. Nedia koji se ubrzo pojavio na balkonu [] Radostan junak to
vidi dejstvo svog apela upuenog omladini, otpozdravio ih je oito
zadovoljan oduevljenjem mladia. Od pretsednitva vlade dobrovoljci su
Potisnuta istina

175
se uputili u svoj krug, da bi uskoro krenuli u krstaki boj protiv unititelja
Srpstva. (M. B. Novo vreme, 11. septembar 1941.)
U SUKOBU KOD VELIKOG GRADITA ETNICI UBILI TRI
KOMUNISTA I UHVATILI DESETORICU MEU KOJIMA I DVE ENE (I.
M. Novo vreme, 11. septembar 1941.)
OPKOLJAVANJE PETROGRADA IMA OGROMAN ZNAAJ (Novo
DEKRETI Reenjem Komesara Ministarstva prosvete [] od 21
avgusta 1941 godine, a na osnovu [] Naredbe Vojnog zapovednika za
Srbiju [] koja se odnosi na Jevreje i Cigane, stavljen je u penziju Kalderon
D. S[]. (Slubene novine, 12. septembar 1941.)
DEKRETI Reenjem Komesara Ministarstva prosvete [] na
osnovu [] Naredbe [] koja se odnosi na Jevreje i Cigane stavljen u
penziju Grosman J. S[]. (Slubene novine, 12. septembar 1941.)
NACIONALNI ETNICI UNITILI DVE KOMUNISTIKE BANDE
NA RUDNIKU (Novo vreme, 13. septembar 1941.)
DOGAAJI PROTEKLE NEDELJE Da se sprei zaotravanje
situacije u Srbiji, nastalo usled mnogobrojnih nemira i akata sabotae,
izvrenih po unutranjosti zemlje od odmetnutih grupa pre svega
komunista i zatvorenika odbeglih u ratnim danima iz zatvora, obrazovana
je u Beogradu prva posleratna srpska vlada, kojoj stoji na elu poznati i
ugledni srpski junak bivi ministar vojske i mornarice general g. Milan
Nedi. [] Istovremeno je i vojvoda Kosta Peanac, kao zapovednik
etnikih odreda, odluio da sa etnicima pomogne spasavanju srpskog
naroda u borbi protiv komunista i pljakaa. Nova vlada generala g. Nedia
odmah je donela Uredbu o prekim sudovima oruane sile, a istovremeno je
formirala prve srpske oruane odrede i poela ih upuivati u zemlju. Pojava
ovih odreda u unutranjosti oduevljeno je, esto sa suzama u oima
pozdravljena. (V. S. R. Srpsko selo, 13. septembar 1941.)
OBJAVLJENA JE UREDBA O PREKIM SUDOVIMA ORUANE
SILE Slubene novine od 9 septembra t.g. donele su na svojoj prvoj strani
veoma znaajnu Uredbu o prekim sudovima oruane sile prvi zakon koji
je nova srpska vlada generala Nedia donela po svom obrazovanju. Prema
toj Uredbi, ministarski savet moe odrediti vanredne prilike u Srbiji a za

176
vreme vanrednih prilika moe se obrazovati preki sud. Pod preki sud
stavljaju se sva ona vojna lica koja za vreme akcija oruane sile nee da vre
svoje dunosti. (Srpsko selo, 13. septembar 1941.)
NACIONALISTIKO SHVATANJE NARODA KAO RASE
propaganda [] se trudila da smatranje naroda kao rase uvek pretstavi
kao neku opasnost za sve druge narode. I to je miljenje propaganda uspela
da odomai kod naih kafanskih politiara i povrnih intelektualaca, koji
vrlo rado kritikuju sve to je Adolf Hitler napisao iako nita od Hitlerovih
spisa proitali nisu. Tako nam je ponavljala propaganda. A sad da vidimo
istinu. [] Ba zbog nemakog nacionalsocijalistikog rasnog gledanja na
narodnosti, nestalo je jednog od najveih uzroka borbe izmeu naeg i
nemakog naroda, a to je ponemavanje, kome su teili oni koji u narodu
nisu hteli da vide rasnu ve samo jeziku i kulturnu zajednicu. (M. V. Naa
borba, 14. septembar 1941.)
ZAJEDNIKE VEZE Ako pitate ta je zajedniko plutokratskoj
Engleskoj imperiji i proleterskoj crvenoj Sovjetiji rekli bismo vam ovu
istinu: zajedniki im je sistem prikrivanja pravih imena politiko-
ekonomskih aktera [] Azijat Dugavili, sakrio se iza Rusa Staljina, kao
to se Jevrejin Samjuel skrio iza imena lorda Birstida, kada je postao
plemenit. Jevrejin Lazar Mojsejevi, brat ljubavnice Dugavilia, skrio se
iza imena Rusa Kaganovia, kao Jevrejin Montagju iza imena lorda
Svjatlinga. Jevrejin Brontajn skrio se iza imena Rusa Trockog, kao to se
Vud, odnosno Ervin, sakrio iza imena lorda Halifaksa, ili kao Evik
Dramond iza imena Lorda Perta. [] Jevreji Barnato, skrili su se iza
engleskog imena Doel, a i da ne govorimo o Jevrejima Hor Belii ili Ser
Izidoru Salmonu, od kojih je prvi bio ministar rata Velike Britanije, dok je
drugi istovremeno bio glavni inspektor za snabdevanje vojske [] Sistem
je, dakle, u ovome: uiniti da se u stalnoj promeni i zbrci imena svet
potpuno zbuni, da ne bi razlikovao ko je ko i ko ta radi. Tada tek za Jevreja
ide dobro. (Naa borba, 14. septembar 1941.)
JEVREJI I NAA IMENA Ima prilian broj Jevreja kod nas koji su
jo iz ranije promenili svoja roena imena i prezimena i uzeli naa
nacionalna, srpska imena. Recimo: zvao se Hajlman sada Spasi, ranije
ancer sada anti (da nije u kakvoj rodbinskoj vezi sa pesnikom uvene:
Ostajte ovde) pre lesinger, a docnije Stani, nekad Himelsbah, a danas
Stevan Milovi (dobro da nije Sineli), itd. itd. Potrebno je doneti
Potisnuta istina

177
najotrije mere da se ovo vie ne deava i naredbu svim onim Jevrejima, koji
su ime i prezime promenili, da se odmah vrate na svoja prvobitna imena, a
da na miru ostave naa imena. (Naa borba, 14. septembar 1941.)
IZBEGLICE Izbeglice imaju ovde i izvesne dunosti. []
Komunistiki i leviarski elementi meu izbeglicama, ako ih ima i u koliko
ih ima, nisu nam dobrodoli! Ovi nisu izbegli u zemlju Srbiju da spasu ovde
kap srpske narodne krvi [] Doli su, naprotiv, to im je izgledalo da e im
pre svega ovde biti lake i udobnije za lini ivot i da e odavde sa manje
rizika po sopstvenu glavu da vrljaju i pomau razorne negativne sile i
planove. Prema takvim izbeglicama ne treba imati milosti ni obzira. To su
jataci koji ele samo da se sklone iz nesigurnijeg u sigurniji klanac. [] Zar
tim destruktivnim, koji e hvatati milost na muenitvu izbeglitva, da
dajemo jo plate i sklonita. (B. G. Naa borba, 14. septembar 1941.)
USPENA AKCIJA NA UNITAVANJU KOMUNISTIKIH BANDI.
STANOVNITVO ODUEVLJENO DOEKUJE SRPSKE ORUANE
ODREDE I PRIDRUUJE IM SE (Novo vreme, 14. septembar 1941.)
POZIVAMO SVAKOGA DA ISPUNI SVOJU DUNOST PREMA
OTADBINI I PREMA NACIJI Brao Srbi i sestre Srpkinje [] Anarhija
mora biti unitena. Ustajte, ostavljajte sve druge poslove, organizujte se i
pristupajte odredima koje alje Vlada narodnoga spasa, satrite odmetnike i
razbojnike. (Milan Nedi, Ponedeljak, 15. septembar 1941.)
UNITENA KOMUNISTIKA BANDA Jedan oruani odred
susreo se 12 ov. meseca sa veom komunistikom bandom. Srpski oruani
odred stupio je odmah u dejstvo i posle voene borbe uspeo je da vei broj
komunista ubije i rani. Izvestan broj lanova bande je uhvaen a meu
njima 15 naoruanih cigana. (G. B. Ponedeljak, 15. septembar 1941.)
OGLASI KUPUJEMO VILU do 2,000.000 za naeg komitenta. U
obzir dolazi Topidersko brdo, Dedinje i Senjak. Ponude uruiti
Centralnom zavodu. (Ponedeljak, 15. septembar 1941.)
USPENE BORBE PROTIV KOMUNISTA. U SUKOBU IZMEU
SRPSKIH DOBROVOLJACA I KOMUNISTA ZAROBLJENO SEDAM
KOMUNISTA, MEU KOJIMA I DVE ENE (M. V. Novo vreme, 19.
septembar 1941.)

178
U SUKOBU IZMEU ETNIKA I KOMUNISTA UBIJENA DVA
KOMUNISTA A TRI TEKO RANJENA (M. R. Novo vreme, 19. septembar
1941.)
OSNOVANO JE SRPSKO NOVINARSKO UDRUENJE Na osnovu
Uredbe o tampi u Srbiji, koju je propisao Vojni Zapovednik u Srbiji []
osnovano je Srpsko novinarsko udruenje u Beogradu. [] Pretsednik je g.
Radenko Tomi [] sekretar (poslovoa) g. Ivan Navinski, poasni
pretsednik g. Jovan Tanovi [] a lanovi Stalekog suda g. Ratko
Pareanin [] i g. Vukain Anelkovi [] Svi urednici i saradnici dnevnih
listova i asopisa na teritoriji Vojnog Zapovednika u Srbiji po zakonu su
obavezni da budu lanovi Srpskog novinarskog udruenja. (Novo vreme, 19.
septembar 1941.)
SRPSKI ORUANI ODRED RAZBIO KOMUNISTIKU BANDU
KOD DRANJA (V. Bijeli, Novo vreme, 20. septembar 1941.)
U BORBI KOD RUDNE GLAVE ETNICI TEKO RANILI TRI
KOMUNISTA I UHVATILI SEDAM IVIH (V. M. Novo vreme, 20.
septembar 1941.)
DOBROVOLJCI NAPRED! Vi znate da se danas bije bitka
odluke, velike i teke. Izmeu dva fronta. Nacionalistikog i masonsko-
jevrejsko-komunistikog, ije glavne snage ini olo intelektualaca sa
robijaima i ciganima. [] pred vama se ve u paninom bekstvu povlae
crvene horde. [] Vratite nam se kao pobednici, ozarenih i svetlih lica; kao
luonoe novoga i radosnoga dana; kao vesnici nove ere i kao nepobeeni
sa crvenim ostacima komunistike krpe to se zove judeoboljevika
zastava na svetlucavim vrhovima vaih pobednikih bajoneta. (Naa borba,
21. septembar 1941.)
UDNA IZLOBA Pie nam jedan Srbin: [] Tu je skupljeno sve s
koca i konopca: pljakai, seljaki klupoderi, robijai, itd. Ton im daju
Cigani. Tu neobuzdanu rulju vode i predvode komunisti i Jevreji (na elu
svakog odreda stoji Jevrejin kao politiki komesar) [] molim da se u
Naoj borbi objavi ovaj predlog Srpskoj vladi i Dobrovoljakom odredu:
Spremiti veliki kavez nasred Terazija. U kavezu izloiti pohvatani olo. Dati
oslobodilaki krem u njegovoj prirodnoj kombinaciji, baz ulepavanja.
Samo ga sortirati i spolja obeleiti. Sa Ciganima i Jevrejima to se ne mora
Potisnuta istina

179
uiniti. Njihova obeleja se golim okom vide. Ne zaboraviti da se robijai
jae markiraju. (Naa borba, 21. septembar 1941.)
ZATO Zato Jevrejke ne nose svojevoljno svoje jevrejsko obeleje,
dok Hrianke uvek na prsima istiu na krst, krst Hristov? Zato to se
Jevrejke skrivaju, kao i Jevreji da bi skriveni mogli lake da dejstvuju u
hrianskome svetu u pravcu pobede jevrejske misli. Zato nikada nijednu
Jevrejku niste ranije sreli sa jevrejskom zvezdom, testokrakom ili
petokrakom na grudima [] ne zato to se Jevrejke stide svoje vere;
naprotiv: one samo ele da se mi zastidimo svoje. (Naa borba, 21. septembar
1941.)
ITAJ Svako ko se bavi javnim poslovima [] ili ko polae na to
da razume zbivanja dananjice, treba da proita knjigu 100 porodica vlada
Engleskom, od Gizelhera Virzinga. Sa ubedljivom dokumentacijom u
knjizi se iznose injenice, koje e zauditi i one koji su mislili da su ve
potpuno razumeli uzroke i posledice istoriskih zbivanja u novoj eri ivota
Evrope. (Naa borba, 21. septembar 1941.)
UNITENI VELIKI DELOVI OPKOLJENIH SOVJETSKIH ARMIJA.
ZAROBLJENO 150.000 VOJNIKA I ZAPLENJEN NEPREGLEDAN RATNI
MATERIJAL (Ponedeljak, 22. septembar 1941.)
UREDBA O PREKIM SUDOVIMA 1 Ko pri izvrenju nasilja
upotrebi vatreno oruje [] kaznie se smru. 2 Ko namerno oteti
predmete koji slue za rad srpskih vlasti [] kaznie se smru. [] 7. Ko
reima ili delom ispoljava komunizam ili anarhizam, ili pripada organizaciji
koja to ispoveda, kaznie se smru. [] 13. Sav rad u prekom sudu u
svakom pojedinom sluaju mora biti svren za 24 asa. 14. [] Ako
najmanje dvojica sudija glasaju za smrtnu kaznu, izreie se presuda kojom
se optueni osuuje na smrt. [] Protiv presude prekog suda nema mesta
nikakvom pravnom leku. [] Ova Uredba dobija obaveznu snagu danom
obnarodovanja u Slubenim novinama i vai za vreme trajanja vanrednih
prilika. (Predsednik Ministarskog saveta Milan Nedi, ministar
unutranjih poslova Milan Aimovi, ministar graevina Ognjen
Kuzmanovi, ministar pri predsednitvu Ministarskog saveta Momilo
Jankovi, ministar pota, telegrafa i telefona i zamenik ministra
saobraaja Josif Kosti, ministar prosvete dr Milo Trivunac, ministar
finansija dr Ljubia Miki, ministar rada Panta Draki, ministar pravde

180
dr edomir Marjanovi, ministar socijalne politike dr Jovan Mijukovi,
ministar poljoprivrede dr Milo Radosavljevi, ministar narodne
privrede Mihailo Olin s. r.
18
Slubene novine, 23. septembar 1941.)
DEKRETI Reenjem Zastupnika Ministra saobraaja po
prethodnom sporazumu sa Komesarom Ministarstva finansija [] u
saglasnosti sa Savetom komesara [] u vezi Naredbe koja se odnosi na
Jevreje i Cigane, stavljen je u stanje mira Rajs M. A[]. (Slubene novine, 23.
septembar 1941.)
DEKRETI Reenjem Zastupnika Ministra saobraaja []
prenzionisan je in. Bai S. A[] a na osnovu [] Naredbe koja se odnosi
na Jevreje i Cigane. (Slubene novine, 23. septembar 1941.)
ODLUKA E PASTI PRE ZIME. PADOM KIJEVA OTVOREN JE
PUT KONANOJ POBEDI (Novo vreme, 23. septembar 1941.)
INTEGRALNO VASPITANJE OMLADINE Drava oekuje od
pravilno shvaenog integralnog vaspitanja dakle i fizikog i duevnog i
nacionalnog da e vremenom, u nekoliko generacija, obrazovati zdrave
graane sposobne da izdre sve terete i u miru i u ratu. Nacija pak oekuje
eugeniki bolje pokolenje koje e i po broju (veliki natalitet) i po kvalitetu
(fiziko i dueno zdravlje, visoko razvijena socijalna i nacionalna svest)
imati nesumnjivu prevagu u biolokoj i kulturnoj borbi sa ostalim nacijama.

18
UREDBA O DOPUNI UREDBE O PREKIM SUDOVIMA kaznie se smru jo i
za sledea dela: 1) Ko, znajui da je neko bio lan oruane komunistike bande ili aktivni
pomaga ovih, primi ovakvo lice u svoj stan ili mu ma na koji nain da sklonite; 2) ko, znajui
da je neko lice bilo lan oruane komunistike bande ili aktivni pomaga ovih, primeti takvo
lice pa ga ne prijavi najblioj vojnoj, policiskoj ili optinskoj vlasti. (Milan Nedi s. r. sleduju
potpisi ostalih ministara, Slubene novine, 12. decembar 1941.)
UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O PREKIM SUDOVIMA l.
1 Kaznie se smru i: 1) ko, znajui da je neko bio lan oruane komunistike bande ili aktivni
pomaga ovih, primi ovakvo lice u svoj stan ili mu ma na koji nain da sklonite; 2) ko, znajui
da je neko lice bilo lan oruane komunistike bande ili aktivni pomaga ovih, primeti takvo
lice pa ga ne prijavi najblioj vojnoj, policijskoj ili optinskoj vlasti; [] l. 9 mesto rei 24 asa
stavljaju se rei tri dana. (Milan Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih ministara, Slubene
novine, 21. avgust 1942.)
UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O PREKIM SUDOVIMA (Milan
Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih ministara, Slubene novine, 6. jul 1943.)
UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O PREKIM SUDOVIMA (Milan
Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih ministara, Slubene novine, 18. februar 1944.)
Potisnuta istina

181
[] kola im ne daje ono to oni [] trae od nje. Sa jedne strane
indiferentizam, kao i nedostatak moralnog vaspitanja u nacionalnom duhu,
a sa druge tenja ka novome imitiranje onog to misle da je moderno
dozvoljavaju komunistiku, anacionalnu i razornu propagandu sviju oblika
[] Naroito sada [] namee se potreba hitnog definitivnog reenja
organizacije i celishodnog sprovoenja integralnog vaspitanja kolske i
vankolske omladine. Obavezna sluba rada dae nov, u svemu savremen i
nacionalan pravac obrazovanju omladinaca. [] Potrebno je obrazovanje
jedne jedine ustanove, koja e kanalizovati vaspitanje celokupne omladine,
i socijalno, i fiziki i nacionalno, koja e da deluje najadekvatnijim
metodama a u tesnoj kolaboraciji sa porodicom i kolom. (B. Male, Novo
SUKOB ETNIKA I ORUANOG ODREDA SA KOMUNISTIMA
KOD LJUBOSTINJE U ovoj borbi zahvaljujui zajednikoj saradnji
oruanog odreda i etnika poginulo je tri komuniste. (S. P. Novo vreme, 23.
septembar 1941.)
RAZBIJENA KOMUNISTIKA BANDA KOD RALJE. U
VIEASOVNOJ BORBI UBIJENO PETNAEST KOMUNISTA, MEU
KOJIMA I VOA BANDE A DESET UHVAENO (Novo vreme, 24.
septembar 1941.)
ISLANANI KLIU HAJL HITLER (Novo vreme, 24. septembar
1941.)
KOMESARI I GENERALI BEE, CRVENOARMEJCI SE PREDAJU
(Novo vreme, 24. septembar 1941.)
POGUBLJENJE KOMUNISTIKIH VOA Sa merodavnog mesta
se saoptava: U banatskim mestima Kumane, Melenci i Mokrin 6 septembra
javno je streljano i [za] 24 asa obeeno po 10 komunista, za koje se utvrdilo
da su pokretai komunistikih nedela i dela sabotae. (Novo vreme, 25.
septembar 1941.)
U SUKOBU IZMEU ETNIKA I KOMUNISTA KOD SELA
BOJNIKA UBIJENO ETIRI KOMUNISTA (Novo vreme, 25. septembar
1941.)
ENGLEZI IZGUBILI 1.400 AVIONA (Novo vreme, 25. septembar
1941.)

182
SRBI! NE DAJTE DA VAS OBMANJUJU I LAU! ujte re istine:
Nikada komunisti ne mogu da vam prue pomo. Sovjetska armija je
potuena. Preko dva miliona sovjetskih vojnika palo je u nemako ropstvo.
[] Nemci stoje pred Lenjingradom i napreduju nezadrivo u pravcu
Moskve. [] Srbine, da li uistinu veruje da nekoliko hiljada komunista i
nazovi patriota koji se skrivaju po umama mogu da ine Nemakoj
ozbiljne tekoe? (Letak, Novo vreme, 25. septembar 1941.)
UREDBA O USTROJSTVU POLICIJSKE STRAE UPRAVE GRADA
BEOGRADA 9 Policijski straar i podoficir mora ispunjavati ove
uslove: 1) da je srpske narodnosti i isto arijevskog porekla. [] 18
Kandidat za stupanje u kor oficira policijske strae Uprave grada Beograda
mora ispunjavati sledee uslove: 1) da je srpske narodnosti i isto arijevskog
porekla. (Milan Nedi, M. Aimovi, O. Kuzmanovi, M. Jankovi, J.
Kosti, M. Trivunac, dr Lj. Miki, P. Draki, dr . Marjanovi, dr J.
Mijukovi, dr M. Radosavljevi, M. Olan s. r. Slubene novine, 26.
septembar 1941.)
PROMENE PORODINOG IMENA dozvoljena je promena
porodinog imena Petrovi J[] sa Petrovi na Peters. (Slubene novine,
ODVEDENI SELJACI IZ OKOLINE PARAINA USPELI DA
UNITE BANDU, DA UBIJU DVADESETAK KOMUNISTA I UHVATE
PETNAEST IVIH Orujem koje su dobili od komunista seljaci su sami
napali komuniste i uspeli da ubiju dvadesetak komunista. Meu ubijenim
komunistima nalazi se i nekoliko vrlo istaknutih komunistikih voa. (I. M.
Novo vreme, 26. septembar 1941.)
U SUKOBU KOD JAGODINE ANDARMI UHVATILI DVOJICU
KOMUNISTA A VIE NJIH RANILI Na strani andarma nije bilo ni
jedne rtve. (Novo vreme, 26. septembar 1941.)
JEDAN NA ORUANI ODRED OPKOLIO I UNITIO
KOMUNISTIKU BANDU OD 26 LANOVA (. M. Novo vreme, 26.
septembar 1941.)
DOGAAJI PROTEKLE NEDELJE Tmurno nebo koje se bilo
nadvilo nad Srbijom izgleda da se polako razvedrava. Neizvesnost koja je
poslednjih nedelja muila ceo narod zbog akcije komunistikih bandi,
postala je manja. Muke rei pretsednika srpske vlade generala g. Nedia,
Potisnuta istina

183
koje je uputio srpskom narodu i omladini, imale su veliko dejstvo. [] U
koliko jo ima neprijatelja mira i reda, koji su se ve izdvojili iz naroda
samim tim to se nalaze u umi, dravna vlast, etnici i dobrovoljci poeli
su da ih iste. Naa andarmerija, naoruani dobrovoljci i etnici imali su u
toku prole nedelje nekoliko sukoba sa komunistikim bandama u kojima je
pobijeno ili uhvaeno vie komunista. [] U obuhvatnoj bici istono od
Kijeva, Nemci su dosad zarobili 380.000 vojnika. (S. D. B. Srpsko selo, 27.
septembar 1941.)
U SUKOBU IZMEU DOBROVOLJACA I KOMUNISTA UBIJENO
15 KOMUNISTA I 15 UHVAENO. HRABRO SU PALA DVA
DOBROVOLJCA I OSAM RANJENO Srpski dobrovoljaki odred bio je
u ovoj borbi potpomognut od jedne grupe nacionalnih etnika. (K. M. Novo
POZIV DOBROVOLJCIMA SRBI, STUPAJTE U REDOVE
DOBROVOLJACA! Vi ete spasti zemlju od anarhije, pustoenja i gladi.
Plaenici i poklonici crvene boljevike Moskve, predvoeni Jevrejima, sa
oruanim bandama odbeglih robijaa, cigana i drugih pljakaa, rue i pale
[] Do 22 juna Srbija je bila mirna, narod se vraao radu [] Tek posle 22
juna, posle poetka rata sa boljevikom Moskvom, poele su sabotae []
SRBI, DRUGOVI, BRAO! Odazovimo se pozivu vojnika i junaka, generala
Milana Nedia [] Svrstajmo se i zbijmo u redove junakih dobrovoljaca.
(Iz kancelarije Srpske dobrovoljake komande, Novo vreme, 27. septembar
1941.)
ODMAZDA ZA SABOTAU Sa nadlenog mesta se saoptava:
Kao mera odmazde za akta sabotae na eleznikoj pruzi Veliki Bekerek
Panevo u Velikom Bekereku je streljano i [za] 24 asa obeeno 12
komunista. (Novo vreme, 27. septembar 1941.)
U BORBI IZMEU SELJAKA I KOMUNISTA KOD PARAINA
UBIJENO 30, A UHVAENO 33 KOMUNISTA Orujem koje su dobili
od komunista seljaci su [] ubili ukupno 30 komunista, a ne svega 20, kako
se mislilo prekjue. Sem toga, uspeli su da uhvate 33 ivih komunista a ne
samo 15 kako je ranije bilo javljeno. (I. M. Novo vreme, 28. septembar 1941.)
ISTO TO I JEVREJI GORI OD JEVREJA! Odmah posle svetskog
rata, 1918, u Beograd je nagrnuo olo sa svih strana, olo politiki, socijalni,
privredni. ta je sve taj olo za preko dvadeset godina radio u naoj

184
prestonici, svima nam je dobro poznato. [] Nikad jevreji ne bi stekli onaj
strahoviti uticaj u naem privrednom i javnom ivotu, da nisu nali
pomagae, jatake i najamnike u naem narodnom drutvu. [] Taj
pretsednik Narodne Skuptine za svog jevrejina izdejstvovao je ak od
ministra inostranih dela da postane atae specijal [] Jedan ministar
drao je jevrejina za poasnog konzula [] I neki profesori univerziteta
inili su isto. [] Ovi nai ljudi bili su isto to i jevreji, BILI SU GORI OD
JEVREJA! [] Inae, sva naa borba bila bi ne samo neobjektivna nego i
bezuspena, utoliko pre to se deca mnogih glavnih jevrejskih jataka i
pomagaa iz naeg narodnog drutva nalaze danas na drugom jevrejskom
razornom planu u umi ili ma na kojoj drugoj busiji opet zajedno sa
jevrejima i pod senkom jevrejskih idola. (Ratko Pareanin, Naa borba, 28.
septembar 1941.)
REKLAME Uzroke i sutinu sudbonosnih dogaaja i krvave
dananjice, koje je Dimitrije Ljoti, smelo tumaio od 1938 [] nai e svako
u knjiici DRAMA SAVREMENOG OVEANSTVA. Slom zapadnih
demokratija i grandiozni sukob dveju najveih sila Evrope na Istoku, rat
najvei i najstraniji, za kakav oveanstvo ne pamti, a koji je delo Jevreja i
njegove sluinadi masonerije i komunizma, do detalja su predvieni u
njoj. (Naa borba, 28. septembar 1941.)
ZAKONI I DELA JEVREJA OD MILORADA MOJIA Knjiica
otkriva odvratne praumske zakone iz Talmuda i ulhan aruha, jevrejskih
jevanelja po kojima jevreji kuju svetsku zaveru. [] nareuju jevrejima da
se ovi prema Nejevrejima slue podlostima kao to su: la, prevara,
zakidanje, kraa, kleveta, zelenatvo, ubistvo. [] Ovoj brouri nije cilj da
neku neosnovanu mrnju raspaljuje. Cilj joj je da naivnima i neupuenima
skine koprenu sa oiju da bi se, sagledavi istinu, mogli braniti. Zato je ona
potrebna svakom rodoljubu. (Naa borba, 28. septembar 1941.)
ETNICI RAZBILI KOMUNISTIKU BANDU NA JASTREPCU I
UHVATILI VOU BANDE (Novo vreme, 30. septembar 1941.)

Potisnuta istina

185
oktobar 1941.

PRVA IZJAVA NOVOG UPRAVNIKA G. JOVANA POPOVIA
Dopustilo se poslednjih godina da se na prvoj sceni u naoj zemlji jave
komadi sa leviarskom tendencijom. Ti komadi, kao rezultat odvratnog
vremena, zapretili su pozoritu da mu unite znaaj jedne vaspitne
ustanove [] i pokuala da i njegove zidove okree otrovom []
Smatrajui da je leviarska tendencija izvesnih dela najbolnija taka ranijih
repertoara, g. Popovi misli da sva dela takvog smera treba nemilosrdno
zbrisati s pozorinih plakata [] Imajui u vidu svesrdnu tenju i elju
nae srpske vlade za punim oivljavanjem pozorinog ivota, kao i
izvanrednu predusretljivost nemakih vlasti koje iskreno ele da u
potpunosti doprinesu njegovom normalizovanju, ja sam svestan
odgovornosti koju sam preuzeo primajui vostvo Narodnog pozorita.
(Jovan Popovi, upravnik Narodnog pozorita, Srpska scena, 1. oktobar
1941.)
DOGAAJI PROTEKLE NEDELJE U toku akcije ienja vrlo je
karakteristian jedan dogaaj koji se desio kod Paraina. Seljaci koje su
komunisti bili zarobili i odveli u umu uspeli su da se dobijenim orujem
oslobode, da izvre napad i ubiju 30, a uhvate 33 komuniste. [] Bitka kod
Kijeva zavrena je i uspesi nemake vojske izraeni su u cifri od 665.000
zarobljenih sovjetskih vojnika. [] Za poslednja tri meseca Velika Britanija
izgubila je preko milion tona brodovlja. (S. D. B. Srpsko selo, 4. oktobar
1941.)
DONESENA JE UREDBA I O GRAANSKIM PREKIM SUDOVIMA
(Srpsko selo, 4. oktobar 1941.)
NE KLASA, NEGO NACIJA Nacija je rasno-istorijska stvarnost.
[] Nacija pretstavlja ne samo rasno-istorijsku individualnost, ve je nacija,
odnosno njen pravno-politiki izraz drava sredini interes sviju klasa i
redova jedne nacije. Sve su klase zainteresovane u njenom odranju i
razvoju. A samim tim, nacionalna solidarnost pretstavlja ugaoni kamen
dravne politike sa svojim korelatima: nacionalnom disciplinom i
harmonijom klasnih interesa. (D. LJ. Naa borba, 5. oktobar 1941.)
ISPRAVKE I OBJANJENJA NAE BORBE Pretsednik Narodne
skuptine koji je pomenut u 4 broju Nae borbe [] jeste dr Ivan Ribar, prvi

186
pretsednik Ustavotvorne skuptine, a jevrejin, njegov klijent, jeste Drah.
[] Dobili smo ispravku od g. Stevana Milovia [] G. Milovi kae da nije
jevrejin i da su mu svi preci najmanje za tri kolena unazad bili hrianske
vere. Kako nam g. Milovi ne kae nita o tome da li se on pre 10 godina u
Beu i ranije zvao Himelsbah, to je sasvim mogue da je Stevan Milovi []
odista pravi Stevan Milovi, a ne Himelsbah, pa to ovim konstatujemo.
(Naa borba, 5. oktobar 1941.)
TA RADE JEVREJI? Gospodine urednie, u vaem cenjenom listu
Naa borba proitao sam lanak g. Momila Balia. Dozvolite mi da u vezi s
tom stvarnou, kaem i ja svoje miljenje. [] jevreji su nas pljakali na sve
mogue i nemogue naine. To svi znamo. jevreji su organizovali
masoneriju. jevreji su organizovali komunistike ideje. jevreji vre sabotae.
jevreji vode komunistike bande po umama. jevreji su najvei neprijatelji
naeg naroda. jevreji su posednici 1200 kua palata u Beogradu. Pa ta
razmiljamo? Te kue jednom zakonskom uredbom treba da postanu
dravna svojina. (M. Tomi, Naa borba, 5. oktobar 1941.)
DEKRETI Reenjem Ministra pravde [] a na osnovu Uredbe
Saveta komesara [] i Naredbe koja se odnosi na Jevreje i Cigane, stavljen
je u penziju [] Kricler dr M[]. (Slubene novine, 10. oktobar 1941.)
DEKRETI Reenjem Ministra pravde [] a na osnovu Uredbe
Saveta komesara [] i Naredbe koja se odnosi na Jevreje i Cigane, stavljen
je u penziju Berkovi B[]. (Slubene novine, 10. oktobar 1941.)
BRISANJE IZ ADVOKATSKOG IMENIKA Na osnovu propisa 5
Naredbe Vojnog zapovednika u Srbiji koja se odnosi na jevreje i cigane od
30 maja 1941 godine [] Odbor advokatske komore u Beogradu na sednici
od 30 jula 1941 doneo je odluku da se iz advokatskog imenika izbriu svi
jevreji advokati pod 30 majem 1941 god, s tim, da im se u smislu []
zakona o advokatima naknadno imenuju preuzimatelji. Kako su svim
izbrisanim advokatima jevrejskog porekla imenovani preuzimatelji, to se
sada, objavljuje da su poimence brisani i to: 1) Adanja dr S[]
preuzimatelj Tasi Dragutin, 2) Albala dr J[] preuzimatelj Vlatkovi dr
Danilo, 3) Alvu M[] preuzimatelj Todorovi edomir
19
(Advokatska
komora u Beogradu, Slubene novine, 10. oktobar 1941.)

19
[sledi 55 imena izbrisanih advokata Jevreja i isto toliko njihovih preuzimatelja]
Potisnuta istina

187
PRIVREDNI PREGOVORI IZMEU SRBIJE I HRVATSKE Kako
javljaju iz Zagreba zakljueni su s uspehom privredni pregovori koji su se
vodili izmeu Srbije i Hrvatske. Za robu koja se izvozi i uvozi izmeu dve
zemlje predviena je minimalna carina, a sirovine i polufabrikate potrebne
za industrijsku preradu, oslobaa Srbija svake uvozne carine. (Srpsko selo,
11. oktobar 1941.)
USTAJ I BRANI SVOJE OGNJITE OD KOMUNISTIKIH
PLJAKAA, RAZBOJNIKA I ODMETNIKA Draga brao srpski seljaci
[] I danas ne lei snaga i budunost Srbije u iskvarenoj ariji ve u vama,
srpskim seljacima. [] ja sam od vae gore list. Moje je selo Oraac []
blizu Oplenca i Topole gnezda Karaorevia. [] I zato pitam pre svega
one koje je bezumlje zahvatilo: [] Znate li ko vas i zato odande nagovara
da goloruki ustajete protiv okupatora, koji je bio pokazao neobinu
irokogrudost prema nama? [] Oni to svakoga dana vree na radiu iz
Londona, Moskve, Kaira i Jerusalima. [] Sav olo sa Balkana, i more
stranih agenata vodi te na klanicu srpski narode, a ti kao beslovesno stado
ide za njima. [] I zato te u ime srpstva pozivam: ustaj, brani svoje
ognjite od komunistikih pljakaa, razbojnika i odmetnika [] Sa orujem
ili bez njega udri i unitavaj crvene bandite gde ih stigne. (Milan Nedi,
Ponedeljak, 13. oktobar 1941.)
MINISTAR DR GEBELS O VASPITNOJ ULOZI NEMAKOG
FILMA Na jednoj filmskoj proslavi Hitlerove omladine [] u prisustvu
mnogih poasnih gostiju nacionalsocijalistike stranke, dravne i oruane
sile, ministar Rajha g. dr. Gebels oznaio je nemaki film kao duboko i
dalekoseno nacionalno vaspitno sredstvo, pa je ukazao na izvanredno
povoljni uticaj filma na duevno i duhovno formiranje nemake omladine.
[] G. dr. Gebels je dalje rekao [] Ako ova umetnost time to se po
kvalitetu ne moe nadmaiti, istovremeno deluje kao sredstvo vrbovanja u
nau korist i u korist naeg shvatanja, to nije u naim namerama, ali se
moe knjiiti kao poeljni dodatak naim umetnikim uspesima.
(Ponedeljak, 13. oktobar 1941.)
DOGAAJI PROTEKLE NEDELJE Nai dnevni listovi tano su
konstatovali da na narod ima dva najvea zadatka: lojalnost prema
okupatorskoj vlasti [] i uzdravanje od svih postupaka koji bi mogli da
kompromituju na odnos prema Nemakom Rajhu. [] Sovjeti su u borbi
oko Kijeva izgubili 1,800.000 vojnika [] Glasovi koji se javljaju u Engleskoj

188
i Sjedinjenim Amerikim Dravama pokazuju dovoljno jasno da u tim
zemljama naglo kri put saznanje da je rat na Istoku ustvari odluen u
nemaku korist. (S. D. B. Srpsko selo, 18. oktobar 1941.)
KOMUNIZAM NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU Izila je iz
tampe knjiica [] Dokumenti: Komunizam na beogradskom univerzitetu
19291940. Knjiica prikazuje s injenicama i dokumentima u ruci razorno
delovanje i razorni rad komunistike internacionale u naoj najvioj
kulturnoj i vaspitnoj ustanovi. (Naa borba, 19. oktobar 1941.)
NEKOLIKO KORISNIH KNJIGA Sekcija propagande za izlobu
rada masona, jevreja i komunista objavila je ovih dana nekoliko vrlo
interesantnih broura, koje treba da proita svaki Srbin. [] Masoni, jevreji
i komunisti zajedno su pripremili unitenje svih hrianskih vrednosti u
svetu. [] Od objavljenih broura na prvom mestu treba navesti Protokole
sionskih mudraca [] zatim knjigu Milorada Mojia Srpski narod u
kandama jevreja [] Vrlo je interesantna i knjiga Slobodno zidarstvo ili
Masonerija [] Jevrejsko pitanje od Jae Tomia [] Objavljeno je i
Vjerozakonsko uenje Talmuda od Vase Pelagia i ispovest Karla apeka
Zato nisam komunista. Sve su ove broure danas vrlo aktuelne i vrlo
korisne svakom probuenom i osveenom Srbinu. (Naa borba, 19. oktobar
1941.)
OSNOVNA UREDBA O UNIVERZITETU 1. Univerzitet, sa
seditem u Beogradu [] pod neposrednim [je] nadzorom Ministra
prosvete. [] 27. Jevreji i Cigani ne mogu biti sluaoci Univerziteta
(visokih kola). [...] Ova Uredba stupa na snagu danom obnarodovanja u
Slubenim novinama. (Milan Nedi, O. Kuzmanovi, V. Joni, J. Kosti, M.
Radosavljevi, . Marjanovi, J. Mijukovi, M. Olan, . Doki, D.
orevi s. r. Slubene novine, 21. oktobar 1941.)
DOGAAJI PROTEKLE NEDELJE Bitke kod Vjazme i Brjanska
donele su skoro 700.000 zarobljenika. (S. D. B. Srpsko selo, 25. oktobar 1941.)
CRVENE ZASTAVE NOSE CIGANI (Naa borba, 26. oktobar 1941.)
UREDBA O ISPLATI DODATKA NA REDOVNE MESENE BRUTO
PRINADLENOSTI IZVRNIM ORGANIMA KOJI SE UPOTREBLJUJU
PROTIV KOMUNISTA 1 Do regulisanja optih prinadlenosti svih lica
u dravnoj slubi primae izvrni organi upotrebljeni protiv komunista
50%-tni dodatak na svoje redovne mesene bruto prinadlenosti. (Milan
Potisnuta istina

189
Nedi, O. Kuzmanovi, V. Joni, J. Kosti, M. Radosavljevi,
Marjanovi, J. Mijukovi, M. Olan, . Doki, D. orevi s. r. Slubene
novine, 28. oktobar 1941.)

novembar 1941.

SKINITE CRVENU KOPRENU S VAIH OIJU I POLOITE
ORUJE (Milan Nedi, govor na radiju, Ponedeljak, 3. novembar 1941.)
DEKRETI Reenjem Ministra narodne privrede [] penzionisana
je Kon H[] profesor [] na osnovu Naredbe vojnog zapovednika []
koja se odnosi na Jevreje i Cigane a po prethodnom sporazumu sa
Komesarom Ministarstva finansija. (Slubene novine, 4. novembar 1941.)
DEKRETI Reenjem Ministra narodne privrede [] penzionisan je
Maksimovi M. I[] profesor [] na osnovu Naredbe [] koja se odnosi
na Jevreje i Cigane [] a po prethodnom sporazumu sa Komesarom
Ministarstva finansija. (Slubene novine, 4. novembar 1941.)
DEKRETI Reenjem Ministra narodne privrede [] penzionisan je
Poljokan L[] profesor [] na osnovu Naredbe [] koja se odnosi na
Jevreje i Cigane. (Slubene novine, 4. novembar 1941.)
GOVOR VOE RAJHA SVOJIM STARIM DRUGOVIMA U
MINHENU. SADA SE ODLUUJE SUDBINA EVROPE ZA IDUIH
HILJADU GODINA (Ponedeljak, 10. novembar 1941.)
TRI MOMENTA IZ GOVORA VOE RAJHA KOJI SU NAROITO
ZNAAJNI ZA NAS Za nas Srbe moraju biti naroito vana tri momenta
iz govora koji je Voa velikog nemakog naroda odrao pred svojim starim
drugovima u borbi. Prvo, apsolutna sigurnost u pobedu, koja proizlazi iz
njegovih rai i koja [] dokumentuje da je ve pala odluka u bitci za
Evropu na Istoku. Iz upeatljive cifre od 3,6 miliona zarobljenika moemo
najbolje da vidimo kakvi su tamo uspesi izvojevani i, istovremeno, kakva je
opasnost otklonjena. Ta opasnost ugroavala je i Srbiju. U istoj meri kao i na
Istoku vri se sada i kod nas pokuaj da se u naoj zemlji stvori ognjite
nereda, koji su organizovali jevreji, cigani i propali elementi, protiv pravih
interesa srpskog naroda. Na drugom mestu, rei Vrhovnog zapovednika

190
velikonemake oruane sile stavljaju nam do znanja ta nam pretstoji ako
sami najbre ne savladamo te komunistike kliconoe kuge i njihove
trabante. [] U svom govoru nam se, najzad, obraa i Voa Nove Evrope
koja e biti izgraena na pravednijem poretku, koja e zaista osloboditi ovaj
kontinent i dovesti do srenijeg ivota. Imati udela u izgradnji tog poretka
mora da bude najvii cilj svakog pravog srpskog rodoljuba. (Agencija
Rudnik, Ponedeljak, 10. novembar 1941.)
ANTIMASONSKA IZLOBA KAO VASPITNO NACIONALNO
SREDSTVO Izloba rada masona, jevreja i komunista u Garaaninovoj br.
8 sve vie se afirmira kao jedinstveni instrument ne samo radi
obavetavanja nae javnosti, nego i kao sredstvo nacionalnog pouavanja,
obuavanja i vaspitanja. To ne kaemo mi, njeni skromni i anonimni
organizatori, ve to neprestano i svuda govore one grdne mase posetilaca
iji se broj pribliava cifri od 30.000. Znamo mi vrlo dobro da je u poetku
ova tvorevina srpskih nacionalista nove orijentacije bila posmatrana kod
jednih sa ironinom porugom, a kod drugih sa puno strepnje to e se na
oigledan nain raskrinkati naa alosna prolost. [] Piui toliko o
masoneriji, jevrejstvu i komunizmu jo mnogo pre no to su nam oni doli
glave mi smo istinski eleli da se naa javnost upozna sa ovim nesrenim
tuinskim tvorevinama, pa da tako pripremljena, bude osposobljena da u
datom trenutku ustane protiv njih i sprei katastrofu naeg naroda. []
Danas pak pod izmenjenim prilikama, mi smo svoja pisanja i usmena
pouavanja, dopunili i jednom velikom Izlobom, koja na najjednostavniji
nain dokazuje kome smo robovali [] I narod, danas to gleda i saznaje. A
ne samo to, nego iz svoga opravdanog revolta izvodi jo i potrebne
zakljuke. A ti zakljuci sledei su: Zbog ovih i ovakvih propali smo.
Neemo ih ostaviti nekanjene. [] Zato on krikom blagorodnog oveka
neiskvarenog morala uzvikuje po hiljadu puta dnevno [] Zato sve to
nismo znali ranije? Zato smo to dopustili? Krivci moraju biti kanjeni!
Zato nas naa inteligencija nije na vreme obavestila. [] Jest, ali
inteligencija je ba i bila najvei krivac. Ona je ustvari i presadila iz
inostranstva masoneriju i komunizam; ona je najvie i favorizirala jevreje
kod nas. Poev od gimnazije pa preko svih viih kola do Univerziteta, ta
naa inteligencija zaboravila je sv. Savu [...] i prigrlila izvesne strance bez
nacionalnosti, bez vere i porekla! Profesori su prednjaili, uenici su
sledovali; i danas se ti uenici tuku po srpskim umama za tue ideale! [...]
Njih nisu dirnule tolike pogibelji srpskoga ivlja po raznim naim
Potisnuta istina

191
krajevima i gradovima. Ali ih je mnogo dirnulo hapenje njihovih
jednomiljenika kao taoca, kao garantije za mir i red u zemlji. [...] Uostalom,
zar se moe tvrditi da nekoliko stotina takvih privilegisanih narodnih
izdajnika ine Srpstvo ili njegovu inteligenciju? Ako je to tako onda nam
takva inteligencija ne treba. Ali sreom nije tako jer prava srpska
inteligencija jo nije dobila mogunosti da se uje i na delu vidi. (dr Lazar
Proki, Ponedeljak, 10. novembar 1941.)
DEKRETI Reenjem Zamenika Komesara Ministarstva finansija []
a na osnovu Naredbe Vojnog zapovednika u Srbiji koja se odnosi na jevreje
i cigane udaljeni su iz dravne slube sa danom 30 aprila 1941 godine: Papo
S. J[], Bahar I. J[], Levi I. E[], Kajon S. J[], Alatarac H. [],
Feldbauer A. P[], Glazberg J. K[], Baruh S. L[], Josifovi S. D[],
Atias M. [], Pinto J. A[], pigl S[]. (Slubene novine, 14. novembar
1941.)
PROMENA IMENA MESTA Po molbi Odbora Optine Banatski
Karlovac [] reavam: Da se dosadanje ime mesta Banatski Karlovac, Sreza
belocrkvanskog, Dunavske banovine promeni u Karlsdorf. (Milan Nedi
s. r. Slubene novine, 14. novembar 1941.)
DOGAAJI PROTEKLE NEDELJE Ministar narodne privrede g.
Mihailo Olan odrao je nedavno govor na beogradskoj radiostanici. [] G.
ministar je jasno istakao da se na narod trezni, poto je uvideo podlu
rabotu Londona. Isto tako je naroito tano da London dobija u srpskom
narodu neprijatelja kakvog nikada nije imao. [] Kad se nai ljudi jednom
vrate s posla u Nemakoj oni e biti nosioci prave civilizacije i jednog boljeg
ivota kako na poslu tako i na domu. Njihovo bavljenje u Nemakoj jeste
najbolja kola ivota i rada. [] Voa Rajha objasnio je da je osujeen
englesko-sovjetski napad na Evropu i da se na Istoku bori itava Evropa
[] Cifra od preko 3,6 miliona zarobljenika na Istoku najbolje govori o
veliini uspeha koje je nemaka armija postigla u toj borbi. (S. D. B. Srpsko
selo, 15. novembar 1941.)
UGUIVANJE KOMUNISTIKE PROPAGANDE Seljaci se
konano svugde organizuju protiv odmetnika i sami uspostavljaju red. Jue
je doao sa Rudnika i gostioniar koji je bio kad partizana desetar. Doveo je
celu svoju desetinu i predao dobrovoljcima. (Vladan Bijeli, Ponedeljak, 24.
novembar 1941.)

192
UBIJENO 18 KOMUNISTA KOD SELA RANILOVIA U selu
Raniloviu razbijena je jedna komunistika banda od strane srpskog
oruanog odreda iz sela Venana. Ovom prilikom ubijeno je 18 komunista a
ostali su se razbegli. Srpski oruani odred nije imao gubitaka. (Ponedeljak,
24. novembar 1941.)
HVATANJE KOMUNISTIKIH KURIRA (B. Karapandi,
Ponedeljak, 24. novembar 1941.)

decembar 1941.

SRENA POSETA U nau sumornu atmosferu prodro je jedan topli
zrak radosne nade [] Gospodin ministar unutranjih poslova Milan
Aimovi govorio je u subotu 29 novembra, uvee o svojoj poseti naim
zarobljenikim logorima u Nemakoj. [] Blagodarei naroitoj panji i
oitoj ljubaznosti nemakih vlasti, g. Aimovi je mogao da obie nae
zarobljenike [] Otuda amo prenesena je, vernim i blagorodnim tonom g.
Aimovievog glasa i govora, jedna plemenita misao naih dragih
zarobljenika [] Nemogue je bilo nai podesniju linost koja bi, kao g.
Aimovi, mogla tako iskreno i toliko usrdno da obavi ovu korisnu posetu
od srca srcu [] Gledajui urno napred i videi u naem dananjem
sutonu svetlu varnicu, iskresanu na pobednikom nemakom tlu i srpske
due, mi zahvaljujemo budnoj zarobljenikoj svesti i stalno bdijuoj misli g.
Aimovia. (R. Ponedeljak, 1. decembar 1941.)
DOGAAJI PROTEKLE NEDELJE U zemlji, rasturanje i
poslednjih komunistiko-odmetnikih gnezda u Uicu, aku [] U tom
sluaju ne radi se samo o popravci opteg naeg unutranjeg stanja, ve i o
jednom prilogu koji Srbija daje Novoj Evropi. (S. D. B. Srpsko selo, 6.
decembar 1941.)
ODNOS MUA PREMA SVOJOJ ENI Dunost mua prema
svojoj eni je zatita. Poto je on stareina porodice, on je prirodni zatitnik
svoje ene i kao takav duan je da radi ako hoe da bude potovan i sluan.
Mu treba da titi svoju enu ne samo u materijalnom nego i u moralnom
pogledu. On, treba da bude, u neku ruku, njezin uitelj i vaspita. Prema
tome ena je duna da svom oveku odaje ono potovanje kao to ga valjan
Potisnuta istina

193
uenik odaje svom dobrom i estitom uitelju. Mu vie nije gospodar svoje
ene, niti je ona njegova robinja, ali mu jeste i ostae glava porodice, koji
titi mir i red na domaem ognjitu. (Srpsko selo, 6. decembar 1941.)
SUNCE NA HORIZONTU Srbi, hajdete sa mnom, budunost je
naa. Pojavljuje se Sunce na horizontu, ako je jo zubato, ipak je Sunce. Lau
vas dounici, koji vam stalno apuu kako su nam Nemci najvei neprijatelji
i kako hoe da nas istrebe, rasele i upropaste. Vi ne znate istoriju, ali ja vam
velim da je njihov oseaj pravinosti vrlo blizak naem. Treba samo da
pokaemo svu svoju dobru volju i gotovost u pogledu zavoenja reda i
rada na naoj obnovi. Uveren sam da tada veliki nemaki Rajh nee nam
uskratiti mogunost da i mi damo svoj prilog novom evropskom poretku.
Nemaka nije bila na neprijatelj. Ona to nije ni danas i zavisi od nas da ne
bude ni sutra. [] Poklonite mi i nadalje veru, da vas Vlada narodnog
spasa povede srpskim nacionalnim putem [] Vaistinu vam kaem: samo
taj put vodi nas danas, srei, lepoj budunosti i veitom ivotu Srbadije.
(Milan Nedi, Naa borba, 7. decembar 1941.)
DEKRETI Odlukom Pretsednika Ministarskog saveta [] a na
osnovu [] Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih [] a na predlog
Ministarstva pravde otputen je iz dravne slube, bez prava na
otpusnicu [] oki M[] dravni tuilac. (Slubene novine, 12. decembar
1941.)
DEKRETI Odlukom Pretsednika Ministarskog saveta [] a na
osnovu [] Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih [] otputen je
iz dravne slube, bez prava na otpusninu [...] Luki B[] sudija. (Slubene
novine, 12. decembar 1941.)
DEKRETI Reenjem Ministra pravde [] a na osnovu [] Uredbe o
uklanjanju nacionalno nepouzdanih elemenata iz javne slube [] otputen
je iz dravne slube Nikoli D[]. (Slubene novine, 12. decembar 1941.)
POGLAVNIK SE OPRATA SA HRVATSKIM DOBROVOLJCIMA
Dravni poglavar oprostio se danas na istoriskom Markovom trgu sa
hrvatskim dobrovoljakim bataljonom koji e se u okviru italijanskih
formacija boriti na istonom frontu. (Ponedeljak, 15. decembar 1941.)
RAZBIJENA JO JEDNA KOMUNISTIKA ETVORKA (Ponedeljak,
15. decembar 1941.)

194
NEUSPEO POKUAJ BEKSTVA KOMUNISTA PREKO DRINE
Zabeleeni su sluajevi gde su nudili seljacima itave tosove hiljadarki
samo da ih splavom prebace u sigurnost. Meutim, seljacima je ve odavno
jasno da pred sobom imaju potuenu vojsku komunistikih agitatora koja
vie nije sposobna za otpor. im naiu begunci, seljaci ih doekuju i mlate
motkama, unitavajui na taj nain jedno veliko narodno zlo. Tako je jedna
grupa pokuala da se mnogobrojnim splavovima prebaci preko Drine kod
Bajine Bate. Meutim, tu se naao sa veim odredom major Jezdimir
Dangi [] Kako je u poslednjem trenutku javljeno tajanstveni dr. Tito i
vea grupa begunaca opkoljeni su od Dangievih odreda i njihovo se
hvatanje oekuje svakog asa. (Ponedeljak, 15. decembar 1941.)
SELJACI POMAU IENJU KOMUNISTA Jedna grupa
komunista beei iz zapadne Srbije ispred patrola srpskih oruanih odreda
stigla je u sela Miliinie i Osladie u pocerskom srezu, pokuavajui da se
sakrije, ali su seljaci primetili bandite i odmah ih napali. Uspeli su vei deo
da pohvataju, a nekoliko su ih i ubili. Sve uhvaene komuniste seljaci su
predali vlastima. (Ponedeljak, 15. decembar 1941.)
UREDBA O UVOENJU NACIONALNE SLUBE ZA OBNOVU
SRBIJE l. 3. Od obaveze nacionalne slube su izuzeti: [] jevreji, cigani
i ona lica, koja ne uivaju graanska asna prava. (Milan Nedi, O.
Kuzmanovi, V. Joni, J. Kosti, M. Radosavljevi, . Marjanovi, J.
Mijukovi, M. Olan, . Doki, D. orevi s. r. Slubene novine, 16.
decembar 1941.)
POZORINI LJUDI O SRPSKOJ POZORINOJ KULTURI Ovo
sistematsko ruenje istinske literature povuklo je sa sobom i umetniki pad
Kue [] S druge strane, koterije, obojene raznim judo-masonskim i
komunistikim otrovima, koje su suvereno htele i naalost uspevale da
vladaju naom knjievnom i umetnikom pijacom, ruile su svesno zdravu i
istinsku literaturu, ubijale u klicama ispravan nacionalni ivot []
Dananje Srpsko narodno pozorite oglasilo je zvonom poetak jedne nove
ere [] Danas, sa novim pogledima, u stvaranju nove Evrope, novoga
sveta, ono je od preke potrebe narodima. (Jovan Popovi, Srpska scena, 16.
decembar 1941.)
POZORINI LJUDI O SRPSKOJ POZORINOJ KULTURI S moje
strane neka se i ovim povodom uje ono to sam 20 prolih godina uzalud
Potisnuta istina

195
govorio: svoju misiju nacionalnu, prvoboraku, nae Pozorite nije ispunilo []
la je da se na tom naem teatru znalo ta je nacionalno-kulturna politika;
la je da se na tom teatru cenio njegov nacionalni repertoar; [] la je da se
na tom pozoritu radilo za narod i njegovu istinsku kulturu; [] Bili smo i
kroz Pozorite robovi duhovne dekadencije evropske, ili robovi razornog
anarho-boljevizma. [] Na toj sceni koja je robovala svemu i svakom,
samo se stidela da se potini moralnom zakonu srpske kulture, na toj
sceni domai pisac bio je, razume se, prolaznik. [] Samo ako je, na tetu
ukusa, pristao da bude klovn ili se egaio sa samim sobom [] on je bio
primljen bolje jer je time zajedno s drugima pristao da sarauje na ruenju
smisla narodnog dravnog pozorita. Dobio je za nagradu jevtin i vulgaran
grohot smeha od gomila na bespuu [] Istinsko i istinito srpsko pozorite,
mora biti radna zajednica umetnosti u kojoj se ni na em drugom ne radi no
na podizanju srpskog shvatanja i pogleda na svet. (Vladimir Velmar-
Jankovi, Srpska scena, 16. decembar 1941.)
NA ANSAMBL NA ANTIMASONSKOJ IZLOBI U sredu, 10
o.m. u 10 asova pre podne, posetio je celokupni na ansambl, dramski,
operski i baletski Antimasonsku izlobu. S ansamblom je posetilo izlobu i
sve inovniko osoblje pozorine administracije. Ansambl i inovnitvo
vodio je g. Jovan Popovi, upravnik Srpskog narodnog pozorita, s
podrunim efovima, direktorima Drame i Opere g.g. B. Jevtiem i Svet.
Nastasijeviem, efom Baleta g. Velizarom Goevcem, generalnim
sekretarom g. N. Trajkoviem, sekretarom uprave g. M. Vasiem, i
sekretarima Drame i Opere g.g. Sl. Jovanoviem i R. Vestermajerom. []
Na nae umetnike ostavili su snaan utisak mnogobrojni dokumenti ove
izlobe koji daju jasnu sliku intimne sprege komunizma sa judo-
masonstvom, dvaju tamnih svetsko-politikih faktora ogromnih razmera i
moi koji su i nau lepu zemlju doveli na ivicu propasti. [] Na ansambl
blagonaklono je pratio na izlobu g. dr Lazar Proki ef Aktivne
propagande u Odeljenju za propagandu Pretsednitva srpske vlade, pisac
jedne studije o poraznom uticaju jevrejstva na na politiki i privredni ivot
poslednjih dvadeset godina. (Srpska scena, 16. decembar 1941.)
LEBANE I OKOLINA OIENI SU OD KOMUNISTA Pre
nekoliko dana upuen je jedan odred sastavljen od srpskih dobrovoljaca i
etnika u cilju gonjenja komunistikih bandi koje se nalaze u begstvu. []
Povlaei se dalje prema planini Kukavici, komunisti su ostavili 100 mrtvih

196
i veliki broj ranjenih. Na strani etnika i dobrovoljaca bilo je 12 ranjenih.
[] Meu ubijenim i ranjenim komunistima u toku ovih borbi primeen je
veliki broj Bugara. (St. ivkovi, Ponedeljak, 22. decembar 1941.)
POGIBIJA KOMUNISTA NA GOU (Ponedeljak, 22. decembar 1941.)
KOMUNISTIKI VOA PETAR NIKOLI, PROFESOR IZ
BEOGRADA UBIJEN (Ponedeljak, 22. decembar 1941.)
POGIBIJA JO DVOJICE BANDITA (Ponedeljak, 22. decembar 1941.)
ANTIKOMUNISTIKO PREDAVANJE U OSMOJ MUKOJ
GIMNAZIJI Uenicima Osme muke gimnazije i njihovim roditeljima
odrali su direktor gimnazije i profesori antikomunistika predavanja. Na
zboru akih roditelja [] govorio je direktor gimnazije g. Velimir
Stefanovi. Profesori g. ivota Filipovi i Ilija Radulovi odrali su
predavanja uenicima viih i niih razreda gimnazije. (Ponedeljak, 22.
decembar 1941.)
OPTINSKA UVERENJA O DOKAZIVANJU ARIJEVSKOG
POREKLA DRAVNIH SLUBENIKA NE PODLEE TAKSI Povodom
postavljenog pitanja da li dravni slubenici prilikom pribavljanja dokaza o
svom arijevskom poreklu, svoje ene i predaka, podlee plaanju takse za
odnosna optinska uverenja, Odeljenje poreza Ministarstva finansija []
daje sledee objanjenje: [] ne podlee plaanju ni dravne ni optinske
takse uverenja, kojima se od strane optinskih uprava dokazuje arijevsko
poreklo dravnih slubenika, njihovih supruga i predaka. (Iz Odeljenja
poreza Ministarstva finansija, Slubene novine, 23. decembar 1941.)
SLUBENA SAOPTENJA O OPTINSKOJ UPRAVI 11 aprila
1941 napustio je Beograd pretsednik Beogradske optine g. Dobrivoje
Lazarevi, a vrenje dunosti pretsednika prepustio je Potpretsedniku g.
Ivanu Milieviu. 12 aprila t.g. ula je nemaka vojska u Beograd i u 5
asova posle podne istog dana predao je g. Milievi, kao v.d. Pretsednika,
Optinu grada Beograda [] pukovniku g. Tusenu. [] 7 maja 1941
razreen je dunosti Pretsednika Beogradske optine g. Lazarevi T.
Dobrivoje, a istim reenjem odreen je g. Jovanovi Lj. Dragomir, Upravnik
grada Beograda, da pored svoje redovne dunosti [] otpravlja do dalje
naredbe i poslove Pretsednika Optine grada Beograda. [] 19 juna 1941
razreen je dunosti Pretsednika Beogradske optine g. Jovanovi Lj.
Dragomir, zadravajui i dalje poloaj Upravnika grada. [] 19 juna 1941
Potisnuta istina

197
postavljen je za prvog Potpretsednika Optine grada Beograda g. dr
Stojadinovi Miloslav [] Za drugog Potpretsednika Optine postavljen je
istim reenjem g. Milievi Ivan [] Reenjem Ministra unutranjih poslova
od 10 septembra 1941 postavljen je za Pretsednika Beogradske optine g.
Dragomir Lj. Jovanovi, Upravnik grada Beograda [] G. dr Miloslav
Stojadinovi [] ostao je kao prvi Potpretsednik, a g. Ivan Milievi
zadrao je isti poloaj drugog Potpretsednika. (Optinske novine, 25.
decembar 1941.)
UREDBA O PRIMENI JAVNE TELESNE KAZNE NA LICA KOJA
SPEKULATIVNIM PUTEM NEOPRAVDANO PODIU CENE IVOTNIM
NAMIRNICAMA lan 5 Telesna kazna batinanja moe se izrei od 525
udaraca tapom po zadnjem delu tela debelom mesu. im se kazna izree
ona se i izvruje javno. lan 6 Telesna kazna moe se izrei i izvriti nad
licima oba pola od 16 do 65 godina starosti. (Milan Nedi, M. Aimovi, O.
Kuzmanovi, V. Joni, J. Kosti, M Radosavljevi, . Marjanovi, J.
Mijukovi, M. Olan, . Doki, D. orevi s. r. Slubene novine, 26.
decembar 1941.)
POGIBIJA KOMUNISTA NA PLANINI PASJAI Na Pasjai je
razbijena banda Nikodija Stojanovia [] koji je hteo sa 50 svojih bandita
da pomogne ugroenom komunistikom tabu koji su etnici potpuno
razneli bombama i mitraljeskom vatrom. U borbi je poginuo i sam voa
bande uitelj Stojanovi, a osim njega pobijeno je 118 bandita. (Ponedeljak,
29. decembar 1941.)
KOD LEBANA UBIJENO 110 BANDITA pre nekoliko dana
odred dobrovoljaca i etnika naiao je na grupu komunista koja se nalazi
ba prilikom deljenja ruka i rasterala ih. Gonei bandite u stopu ka
podnoju planine Kukavice pobijeno je 30 komunista. Karakteristino je da
se kod velikog broja komunista nije uopte zateklo oruje a izgleda da im je
potpuno nestalo i municije. (St. ivkovi, Ponedeljak, 29. decembar 1941.)
IENJE BANDITA U OKOLINI PETROVCA Interesantno je
spomenuti da je ovu bandu rasterala jedna grupa seljaka od svega sedam
ljudi to dovoljno ilustruje kukaviluk komunista [] Jedan deo odbeglih
bandita saekali su odredi pukovnika Babia kod sela Dobre i ubili 12
komunista, a jedna manja grupica razbijena je u okolini Golupca kojom
prilikom je ubijeno 7 bandita. (Ponedeljak, 29. decembar 1941.)

198
UHVAEN JEVREJIN MIKA BENVENISTI Policija u Mladenovcu
uspela je da uhvati i otkrije jednog od onih mnogobrojnih Srba koji su
letos i jesenas vodili toboe neku oslobodilaku borbu u Srbiji. Re je o
jednom licu koje je imalo legitimaciju na ime Petrovia Jovana [] Ovaj
tobonji Petrovi priznao je da je on ustvari Jevrejin Benvenisti Mika, studet
tehnike iz Beograda, iji je otac imao konfekciju u Kralja Milana ulici,
prekoputa Oficirske zadruge. (DDer. Ponedeljak, 29. decembar 1941.)
Potisnuta istina

199

1942.

januar 1942.

DOGAAJI PROTEKLE NEDELJE Ova godina donela je jo
jedan vaan momenat: propadanje Engleske. [] Evropske zemlje
okupljene oko Nemakog Rajha svesne su da je odluka u ovom ratu ve
pala. Odluka se sastoji u pobedi sila novog poretka nad sistemom koji
pretstavlja eksploataciju naroda i stalni nemir u svetu. (S. D. B. Srpsko selo,
3. januar 1942.)
RADNIK U NOVOJ SRBIJI Borba radnika protiv kapitala, koju
predvode boljevici, jevreji, to je borba protiv svega onoga, to je duhovno i
nacionalno. [] Od kako je u Srbiji poela svoje razorno delovanje Trea
internacionala tzv. jevrejska kuga, kako radnici, tako i mnogo vei deo
inteligencije postali su slepo oruje u rukama svakog onoga ko je za
ubijanje i ruenje drutva i drave. (Nikola Raki, Naa borba, 4. januar
1942.)
IDEJA POBEUJE ARMIJU BEZ IDEJE Moemo da se divimo
genijalnim pokretima nemakih armija u sjajnim operacijama protekle
godine, moemo da se divimo operaciskim manevrima, punim smelosti i
vetine, moemo da se divimo kvalitetu ratne tehnike nemake vojske []
moemo da se divimo ogromnoj izdrljivosti miia nemakih vojnika u
bitkama i marevima, ali na prvom mestu moramo da se divimo duhu tih
vojnika, koji pobeuje sve prepreke [] Pobeuje snaga duha, a snaga je na
strani drava Trojnog pakta, to su one dokazale pobedama u toku protekle
godine. Nova godina e biti godina odlunih pobeda snaga nesalomljivog

200
duha, koje predvodi u Evropi Nemaka, a u Aziji Japan. (M. Mili, Naa
borba, 4. januar 1942.)
DUH SVETOZARA MARKOVIA Dosta je i ovoliko pa da se
vidi duh Svetozara Markovia, duh mrnje, ismevanja, ruilakog revolta.
Takav je duh njegov, bez ikakve veze sa nacijom, nacionalnim duhom,
nacionalnom istorijom, nacionalnom stvarnou. Duh njegov duh
nihilizma, koji je as otvoreno as prikriveno, derao narodnom duom
destruirajui njene osnove. [] On je kao crv grizao narodno stablo, dok ga
nije potpuno nagrizao. [] Na marksizam tragini recidiv duha
Markovievog! Propasti nae drave zaista je prethodio propast samog
narodnog bia. Klica toga procesualnog raspada lei u duhu politikog i
kulturnog varvarizma koji je kroz duh Svetozara Markovia predat u zlo
naslee nacionalnoj dravi. (dr Dimitrije Najdanovi, Naa borba, 4. januar
1942.)
STARI I DANANJI BEOGRAD Nekadanji stari, veliki i svetli
Beograd izgraivao je srpski nacionalni duh, on je oplemenjivao nau
nacionalnu duu [] Beograd je postao duhovni vo, jer su u njemu taj duh
i tu duu izgraivali i negovali Srbi iz svih srpskih zemalja. [] Tim
vrednostima nacionalne kulture dao je Beograd vie nego ijedan drugi na
grad, jer je Srbija hranila rasno, etniki i duhovno Beograd [] To su bili
nacionalni usponi Srbije i Beograda, iz kojih je svetleo duh jednog malog,
ali promislom Bojim obdarenoga naroda. [] Posle 1918 [] Beograd su
osvojile i okupirale internacionale. Jevreji, slobodni zidari, komunisti,
narodnofrontovci pleli su niti internacionalnih mrea u Beogradu, guili
duhovni ivot njegov, tlaili visoke vrednosti naroda [] I pala je tama i
zaoblailo se duhovno nebo nad Beogradom i srpskim narodom. Beograd je
postao tu dui narodnoj [] Beograd je opasnom nizbrdicom sunuo u
provaliju. [] Beograd prestaje biti duhovno sredite jednog naroda, on
[] podie barikade na univerzitetu [] Beograd niti svoj lik duhovni,
prima varvarsku duu, usvaja duh grube sile i mukog ruioca. Omladina u
Beogradu besni protiv budunosti svoga naroda i zbunjuje ga tuim
mislima ruilakog besa [] Beograd zaboravlja etniku i rasnu povesnicu
svoga naroda [] To novom Beogradu ne znai nita, jer je njega zasenila i
opsenila, zagluila i obezduila meunarodna, slobodnozidarska i
komunistika misao, njega je zanela i zavela narodnofrontovska misao o
pravima oveka i klasa [] Beograd prvi mora da zakorai putem
Potisnuta istina

201
ozdravljenja. [] I zaista prvi zraak sunca, koji se probio kroz natmureno i
naoblaeno nebo srpskog Beograda, bila je omladina [] Kad je otadbina
kroz usta Milana Nedia pozvala u borbu na smrt i ivot protiv ruenja i
samounitenja partizanskih bandita, ta je omladina osnovala
dobrovoljake odrede. [] oni su prinosili mlade ivote svoje na rtvu i
postali prekretnica u gonjenju razjarene partizanske zveri. []
Izgraivanje i podizanje novog narodnog duha, koji e poivati na rasnim i
etnikim osobinama srpskog naroda [] to su najblii i najhitniji zadaci
nove omladine. (dr Stevan Z. Ivani, Naa borba, 4. januar 1942.)
JEVREJI U JAVNOM IVOTU SAD (Milorad Moji, Naa borba, 4.
januar 1942.)
TAMPA U RUKAMA ILI POD UTICAJEM JEVREJA (in. Milosav
Vasiljevi, Naa borba, 4. januar 1942.)
TIP JEVREJINA KROZ PRIZMU VELIKOG ENGLESKOG
ROMANOPISCA (prof. Aleksandar Milievi, Naa borba, 4. januar 1942.)
REPERTOAR BIOSKOPA Slavija danas u 10.30, 2, 4, 6 .
Velianstven i raskoan boini program! Raskona muzika lager opereta,
prepuna opojnih pesama, divnih lagera, ljubavi i vedrine. SAMO TI U
glavnim ulogama: Dora Komar, Johanes Hesters, Paul Kamp. Film tempa,
divnih ena, burnog humora i veselja. Dodatak: premijera najnovijih vesti
sa istonog fronta. [] Union danas u 10.30, 3 i 5 asova. Urnebesna
komedija o jednom lakomislenom bankaru i zlatnoj devojci koja ga svojom
ljubavlju spasava od bankrotstva. ZAR TAKO VERONIKA? U glavnim
ulogama: Gusti Huber i Volf Albah Reti. Bura od smeha! Bezbroj kominih
zapleta! Dodatak: premijera najnovijih vesti. (Naa borba, 4. januar 1942.)
REKLAME IZDANJA ZBORA: Kriza demokratije in. M.
Vasiljevi [] Komunisti na beogradskom univerzitetu [] SSSR kao orue
jevrejstva N. P. Radulovi [] Zakoni i dela jevreja M. Moji [] u
tampi: Komunisti protiv Jugoslavije od S. Lj. Nedeljkovia. (Naa borba, 4.
januar 1942.)
BEOGRAD JE SVEANO I UZBUDLJIVO PROSLAVIO BADNJAK
Mnogo je sveta bilo izilo na ulice da vidi i pozdravi badnjaku povorku,
koju je ove godine inila andarmerija i dravna policiska straa. []
Pretsednik vlade doekao je badnjak pred kuom, gologlav [] Kada se
povorka zaustavila, upravnik grada i pretsednik Beogradske optine g.

202
Drag. Jovanovi, poneo je badnjak do pretsednika vlade g. Nedia, i
predajui mu ga rekao: [] pozdravljam u vama, Gospodine Pretsednie,
prvoborca za obnovu Velike Srbije i za obnovu srpskoga naroda. Trenutak
je bio izvanredno i svean i potresan. Gologlav svet u dubokoj tiini,
pobono je pratio lepi narodni obiaj [] Pretsednik vlade, prihvatajui
badnjak, posuo je badnjaara penicom i kukuruzom i, oito, veoma
uzbuen, zahvalio je g. Jovanoviu [] Posle toga povorka je krenula preko
Slavije, u Molerovu ulicu, pred stan ministra unutranjih poslova g. Milana
Aimovia. [] I tu su izmenjene tople i uzbudljive estitke, koje su
prisutne ganule do suza. [] Bilo je suza, molitvi, blagosiljanja i elja.
Muzike su svirale naizmenino, srpsku himnu, rodoljubive pesme i
molitve. [] Pred kuom g. Drag. Jovanovi saekao je badnjaare. Posuo je
itom pukovnika g. Radulovia komandanta gradske policiske strae [] g.
Radulovi mu je uputio ove rei: Gospodine upravnie, Vama koji ste
hrabro uzeli i visoko digli srpsku zastavu za spas i obnovu Srpstva, vama
kao neustraivom pravoborcu, za ijim stopama mi svi stupamo, estitam
badnjak [] Svretak ove nezaboravne sveanosti bio je u Duanovoj ulici u
zgradi Komande i kasarne dravne policiske strae. Tamo su badnjaare
saekali lanovi vlade g.g. Aimovi, Kosti, Olan, komandant
andarmerije diviziski general g. Radovanovi, [] Drag. Jovanovi,
pukovnik g. Babi. (Kolo, 10. januar 1942.)
MINISTAR UNUTRANJIH POSLOVA G. MILAN AIMOVI
PRIA ZA ITAOCE KOLA O SVOJOJ UZBUDLJIVOJ POSETI SRPSKIM
ZAROBLJENIKIM LOGORIMA U NEMAKOJ Nai vojnici su dobro
obueni. Odelo im je lepo ouvano, i obua. Veina [] radi i dobro se
hrani. Svaki, pored postelje ima i po tri topla ebeta. [] Ruao sam kod
komandanta logora. [] Opratajui se sa naima, krio sam suze. Krili su ih
i oni. [] Savladao sam se i rekao: Brao, ja sada polazim. Glas me je izdao
[] Major g. fon Keler, moj ljubazni pratilac, stajao je kraj mene i sam
duboko potresen. To uzbuenje proitao sam i na liku komandanta logora
[] Glasom u kome je bilo puno topline, puno ovenosti, komandant
logora mi kae da e i dalje, i od srca, ulagati sve napore i svu svoju brigu
da zarobljenicima bude dobro. (Milan Aimovi, novinar Mia
Dimitrijevi, Kolo, 10. januar 1942.)
MINISTAR [] MILAN AIMOVI PRIA ZA ITAOCE KOLA
[] NASTAVAK O higijeni koja vlada u nirnberkom logoru mogu
Potisnuta istina

203
samo najpohvalnije da se izrazim. I o svemu drugom. Nai su utopljeni
dobro. Greju se, negovani su briljivo i s puno panje. (Milan Aimovi,
novinar Mia Dimitrijevi, Kolo, 16. januar 1942.)
UPUTSTVO O ISPLATI POMOI [] 3. pravo na pomo
pripada porodicama samo onih jevreja i cigana koji su u zarobljenitvu i
koji su roeni na teritoriji Srbije iz 1914 godine. U koliko je pak priznata
pomo i porodicama jevreja i cigana iji su hranioci roeni izvan teritorije
Srbije iz 1914 godine ima im se obustaviti isplata pomoi poev od 1
decembra 1941 godine.
20
(dr M. Horvatski s. r. pomonik ministra
finansija, Slubene novine, 16. januar 1942.)
DVA NAPISA G. SVETOMIRA NASTASIJEVIA G. Svetomir
Nastasijevi, direktor Opere, objavio je u boinim prilozima beogradskih
listova dva zanimljiva napisa. [] U drugom napisu Uticaj jevrejstva na
umetnost, g. Nastasijevi dokumentovano razlae misao da je jevrejstvo, u
svetskom umetnikom ivotu poslednjih decenija, s planom forsiralo
upotrebu i iskorienje neizvornih umetnikih elemenata, umetnikih
surogata, da bi tako suzbilo pojedinane nacionalne odlike u umetnosti, da
bi [] ostvarilo svoj krajnji cilj: obrazovanje svetskog jevrejskog carstva. U
svima granama umetnosti, jevrejstvo je, vetom reklamom, isticalo novi tip
umetniki koji je negirao onaj tip koji je proiziao iz hrianske civilizacije.
U muzici je to hipermodernizam Arnolda enberga [] U slikarstvu je to
nakazni kubizam Pabla Pikasa i Marka agala, a u savremenoj arhitekturi
otklanjanje i izbacivanje svih onih elemenata koji bi ma i najmanje potseali
na neto to ima nacionalno ili hriansko obeleje. [] Uinjeno je
smenim i omalovaeno sve ono to je u umetnosti bilo samoniklo nae,
srpsko i hriansko, dok je na ceni bila svaka strana perverznost koju je
reklamerska dovitljivost jevrejstva prikazivala izuzetno darovitom i
umetniki jedinstvenom. (Srpska scena, 16. januar 1942.)
DEKRETI Reenjem izvanrednog komesara Ministarstva prosvete
[] na osnovu [] Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih
slubenika iz javne slube, otputen je iz dravne slube sa gubitkom

20
OBJANJENJE UPUTSTVA [] OBJANJAVAM: da se ta. 3 Uputstva [] ne
odnosi na porodice onih Jevreja ija je ena arijevskog porekla, kao i na one ija je ena roena
na teritoriji Srbije. (dr Horvatski s. r. pomonik ministra finansija, Slubene novine, 30. januar
1942.)

204
steenih prava dr Lj[] Dukanac, docent Univerziteta u Beogradu.
(Slubene novine, 16. januar 1942.)
JAPANSKO MILJENJE O JEVREJSKOM PITANJU Pod naslovom
jevreji kao rak rana Nove Azije angaj Mainii donosi izlaganja generala
iotena [] koji vai kao autoritet u jevrejskom pitanju. [] Iza Engleske i
Sjedinjenih amerikih drava kriju se slobodni zidari koje kontroliu jevreji.
[] Japan se nalazi u borbi [] naroito protiv mranog uticaja slobodnih
zidara i jevreja. [] Japanci bi trebalo da upoznaju jevrejska nastojanja i da
se takoe bore protiv angkajeka i ostalih lanova porodice Sung, koji su
slobodni zidari. (Naa borba, 18. januar 1942.)
PRE OSAM GODINA PISALA JE OTADBINA RASNO
BIOLOKO ODABIRANJE Pogledajmo kako radi privrednik u selekciji
[] Stoku koju ukrta i odabira stavlja u najbolje uslove [] Tek tako se
mogu rasno najbolji razmnoiti i razlikovati od optereenih i degenerisanih.
Mi moramo i s ljudima slino postupati. Tek zdravstvenom zatitom i
higijenom stvoriemo preduslove za rasno odabiranje. Otadbina,
21
18 mart
1934. (Naa borba, 18. januar 1942.)
DEKRETI Izvanredni komesar [] na osnovu [] Uredbe o
uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika iz javne slube reio je da se
otpuste iz dravne slube i da gube steena prava: Markovi V. S[] uitelj;
Ili M. V[] uitelj; Ivanovi D. S[] uiteljica; Zeevi G. R[] uiteljica;
Badnjarevi R. D[] uiteljica. (Slubene novine, 23. januar 1942.)
DEKRETI Izvanredni komesar za personalne poslove [] na
osnovu [] Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika iz
javne slube reio je da izgubi slubu i da se ne moe vratiti u slubu Grbi
I. V[] uiteljica. (Slubene novine, 23. januar 1942.)
DEKRETI Reenjem Izvanrednog komesara za personalne poslove
slubenika iz javne slube otputen je iz dravne slube sa gubitkom
steenih prava in. M[] Avramovi. (Slubene novine, 23. januar 1942.)
DEKRETI Reenjem Izvanrednog komesara za personalne poslove

21
[vlasnik Dimitrije Ljoti, urednik Ranko M. Vuji]
Potisnuta istina

205
slubenika iz javne slube, otputen je iz dravne slube dr N[] Kovi.
(Slubene novine, 23. januar 1942.)
MINISTAR [] MILAN AIMOVI PRIA ZA ITAOCE KOLA
[] NASTAVAK Velika grupa naih zarobljenih oficira molila je i
dobila je odobrenje da samnom obie grobove svojih umrlih drugova. []
Nemake vlasti ljubazno su stavile na raspoloenje autobuse da se svi
prevezemo do nirnberkog groblja. Kada smo prispeli, i mene i nae
duboko je dirnula jedna doista uzbudljiva slika. Na ulasku u groblje stajala
je tu i jedna grupa nemakih oficira. Oni su doli da zajedno s nama
prisustvuju pomenu. Ta panja ganula nas je istinski. Na naim licima, u
naem pogledu nemaki oficiri mogli su da proitaju u tom trenutku nau
duboku zahvalnost i nae priznanje na tom njihovom aktu panje. []
Trenutak mog rastanka je kucnuo. [] Dovikuju mi dok se grlimo:
Pozdravite generala Nedia. Recite mu da smo s njim, da ga molimo da
vrsto dri srpsku zastavu. (Milan Aimovi, novinar Mia Dimitrijevi,
Kolo, 24. januar 1942.)
NACIONALIZAM KAO GLAVNI PROSVETNI FAKTOR Ako
bacimo pogled na razvoj nae prosvetne misli nekoliko godina unazad,
videemo da individualistiko-materijalistika nastava u naim kolama
nije odgovarala nacionalno-dravnim stremljenjima naeg naroda. [] Na
narod, kod koga su duboko u duu bile urezane ideje porodice, zadruge i
drave kao najvie tvorevine narodnog duha, ni u kom sluaju nije mogao
staviti vrednost materije iznad vrednosti duha. Ali i pored svega, ipak su
tue teorije preko nae prosvete pokuavale da za svoje ideale pridobiju
uenike, kalemei im one pedagoke ideje koje nisu odgovarale naim
tradicionalnim shvatanjima. [] Uenici odgojeni individualistiko-
materijalistikom pedagogikom veinom su bili najobiniji sebinjaci [] A
to je odnos izmeu kole i naroda jo vie bio u raskoraku kriv je i sam
sistem liberalne demokratije koji takoe spada u glavne uzroke srozavanja
nae prosvete. Ona sa svojim stalnim pratiocima: partijama i partizanstvom,
degradirala je nau prosvetu do izmearstva, kao to je srozala prosvetu u
zemljama zapadne Evrope. [] Pre svega mora se uiniti da se prosvetno-
kulturni rad postavi na isto nacionalnu osnovu. [] Nai pedagoko-
didaktiki radnici moraju za svoj kamen temeljac da uzmu nacionalizam
[] Isto tako neophodno je kod uenika razvijati smisao razumevanja
autoriteta. Potrebno je stalno naglaavati im, da se domain i porodice i

206
zadruge i drave moraju sluati. Vaspitai treba da se potrude da uenicima
dravu prestave kao vie narodno bie. [] Narodni ideali su jedina i prava
ivotna stvarnost. Zato portvovanje i samopregor do krajnjih granica.
(Bor. M. Karapandi, Naa borba, 25. januar 1942.)
DVE OMLADINE JEDNOGA NARODA Omladina ista i
neokaljana, uvek je idealistiki raspoloena. Ona [] osea duboko
socijalne i ekonomske nevolje koje su dole kao posledica jevrejsko-
demokratsko-kapitalistikog poretka i tei da se one, na neki nain, otklone.
[] Mnogo je u Srbiji bilo roditelja, nastavnika i javnih radnika, koji su bili
proeti judeo-masonsko-komunistikim mislima. Ti ljudi potpomognuti
jevrejskim kapitalom [] vladali su duhovnim ivotom celoga naroda, pa i
omladine njegove, kroz punih 20 godina. [] Oni to ih je bio vei broj, to
su bili proeti judeo-masonsko-komunistikim duhom i potpomognuti
jevrejskim kapitalom, ta oni uinie? [] Umesto da toj omladini uliju
veru u Boga [] umesto da joj zapoje duu naim rasnim osobinama []
oni su razvijali bezbonitvo; gajili nemoral, propovedali ivotinjsku borbu
za opstanak pod firmom borba klasa, pljuvali na dravu; ruili i ismejavali
tradicije i ulivali u duu beskimenjatvo i kukavitvo. Plod takvoga rada
bila je omladina nenarodna, odroena, ona koja je doprinela mnogo
dravnom slomu. I tako: postoje dve omladine: omladina srama, nasuprot
omladini asti [] izivela omladina, nasuprot sveoj i punoj ljubavi za
svoj narod omladini. Jednom reju: komunistika omladina nasuprot
srpskoj nacionalistikoj omladini. (Duan Peji, Naa borba, 25. januar
1942.)
DOGAAJI PROTEKLE NEDELJE Defanzivni rat koji vode
nemake i saveznike armije na istonom frontu pretvorio se u sistematsko
unitavanje boljevikog ljudstva [] Engleska je ve izgubila bitku na
Atlantiku. Ameriki brodovi poeli su sada da tonu isto onako kao to su
tonuli i britanski. [] To su rezultati rata protivnika sila osovine i procvata
evropskog kontinenta. eril [] gura svoju zemlju u sigurnu propast. (St.
D. B. Srpsko selo, 31. januar 1942.)
RAZMILJANJA O BUDUOJ ENSKOJ SREDNJOJ KOLI
Naa kola bezazleno je otvorila vrata svima redom: Hrvatice, Slovenke,
Ruskinje, Maarice i Jevrejke vaspitavale su i obrazovale nau ensku
omladinu irom svih srpskih pokrajina. Je li onda udo to nam je
srednjokolka narodnosno otpadala i odrodila kao nigde drugde? [...]
Potisnuta istina

207
Vrednosna ravnopravnost enskih lanova srpske narodne zajednice u
svima njenim oblicima od porodice do drave ne sme se i dalje kod nas
brkati sa fiktivnom jednakou polova u smislu feministike ideologije 19
veka. [napomena u tekstu: pobornice: Klara Cetkin, Lili Braun, Anita
Augsburg (Jevrejke), A. Kolontaj (polujevrejka)?!] [] A ta tek da reemo
za vii teaj nae dosadanje enske gimnazije? Uz mali broj stvarno
darovitih devojica za vie obrazovanje u njega su hrlili i u njemu se
susticali i svi obirci iz trgovakih, uiteljskih [] kola. Srednja kola,
enska kao ni muka, nije optenarodna kao osnovna. [] Zato i mora biti
dostupna jedino fiziki, umno i etiki odabranoj omladini [] Ostali se
moraju zadovoljiti osmorazrednim osnovnim obrazovanjem i strunom
spremom zanatskom i praktino-privrednom. [] Svaki lan nae narodne
zajednice mora se postaviti na svoje pravo mesto. [] Vano je i to: da se ni u
nii ni u vii teaj enske srednje kole ne primaju kao dosada devojice
bolesne ak i od tuberkuloze, kao i sa telesnim manama [] jae srane
mane, jaka kratkovidost i slabovidost, nagluvost i govorne mane itd.
[napomena: sa normalnom decom nije njima mesto u prvom redu radi njih
samih i neminovnog stvaranja u njima oseanja manje vrednosti] [] zbog
mnogih uzroka [] ideoloke i narodnosne heterogenosti samih
nastavnica-ka nisu ove kole ni mogle odgovoriti svojim zadacima. (Maga
Magazinovi, Prosvetni glasnik, januarfebruar 1942.)
BELEKE Telesno vaspitanje stoji na prvom mestu u nastavnim
planovima svih kola u Rajhu. [] Prilikom prijema u srednje kole kao i u
toku kolovanja vri se odabiranje uenika, uzimajui u obzir telesni razvoj,
karakterne osobine, duhovnu zrelost i rasnu pripadnost. Deca sa telesnim
manama kao i nosioci naslednih bolesti ne primaju se u srednje kole. []
Zajedniko vaspitanje muke i enske omladine (koedukacija) u naelu nije
dozvoljeno. (F. . Prosvetni glasnik, januarfebruar 1942.)

februar 1942.

PRVA KRSNA SLAVA NAEG POZORITA Prvu svoju Krsnu
slavu, prvu u svojoj istoriji, proslavilo je Srpsko narodno pozorite, u
utornik, 21 januara o.g. Proslavilo je u krugu izabranih zvanica,
pretstavnika Velikonemakog Rajha na ijem se elu nalazio pukovnik g.

208
fon Kajzenberg, komandant Beograda, pretstavnika Srpske vlade narodnog
spasa, na elu sa g. Veliborom Joniem Ministrom prosvete [] kao i
celokupnog svog ansambla [] Upravnik g. Popovi [] je pozdravio,
najpre na srpskom jeziku, prisutne goste, a zatim je na nemakom jeziku
odrao svoj govor koji je posle ponovio i srpski: [] Danas, kad se pod
okriljem Velikonemakog Rajha stvara nova Evropa, nov svet, vaspitna
uloga pozorita je jo mnogo znaajnija: Ono mora biti prethodnica nove
umetnosti, nove knjievnosti, novoga drutva. (Srpska scena, 1. februar
1942.)
NACIONALNI BALET U DOLINI MORAVE Domai balet kod
nas je vrlo oskudan. On upravo poinje od simfoniske svite U dolini
Morave od Sv. Nastasijevia. [] To je upravo balet kakav je naoj publici u
ovim vremenima potreban. [] Kod nas je baletska publika inila vrlo uzak
krug. Taj se krug proiruje od ovoga nacionalnoga baleta, na koji publika
treba da hrli kao na hodoae, jer je on i simbolika vizija srpske slave []
U dolini Morave u tome pogledu prestavlja skoro revolucionarni potez. I
balet ima da bude duevna hrana i vaspitni faktor, a ne samo dokolica za
besposliare [] Odmah u poetku baleta, posle zvukova narodnih
melodija, ujemo iz daljine pesmu Oj Moravo, moje selo ravno. Dalje
vidimo jutro u polju, momka i devojku, obasjane suncem i obgrljene
ljubavlju i prema svojoj roenoj grudi kao i jedno prema drugome. []
Dolaze guslari i opevaju prolost. [] Vidimo scenu gde Milo u Latinima,
kao neznani delija, pronosi nau slavu. Vrzino kolo je poslednja slika. Tu
vidimo da su zli duhovi zametnuli satansku igru paklenoga tempa. []
Momak povede borbu sa ovim zlim duhovima, pobeuje ih, spasava i
devojku. Momak i devojka iz Pomoravlja su ovde nosioci dobrote. Oni vole
svoju roenu grudu neizmerno. Vole sunce i polje, njivu i etvu, Moravu i
njene talase [] Ne vole oni igru satansku, igru paklenu, nego se protiv nje
bore i pobeuju. (P. Gaovi, Naa borba, 1. februar 1942.)
LONDON MISLI GLAVOM MEUNARODNOG JEVREJSTVA
(Naa borba, 1. februar 1942.)
JAPAN U DINOVSKOJ BORBI ZA NOVE PROSTORE (Naa borba,
1. februar 1942.)
RAZBIJENE KOMUNISTIKE BANDE U ISTONOJ UMADIJI I
POMORAVLJU (Naa borba, 1. februar 1942.)
Potisnuta istina

209
U NORVEKOJ JE OBRAZOVANA NACIONALNA VLADA SA
KVISLINGOM NA ELU. NACIONALSOCIJALISTIKA NORVEKA
POSTAJE SASTAVNI DEO GERMANSKE ZAJEDNICE (Ponedeljak, 2.
februar 1942.)
DEKRETI Reenjem izvanrednog komesara [] na osnovu []
Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika iz javne slube
otputen je iz dravne slube i da gubi steena prava Mati V[]. (Slubene
novine, 3. februar 1942.)
DEKRETI Reenjem izvanrednog komesara [] na osnovu []
Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika iz javne slube
otputen je iz dravne slube i da gubi steena prava Nikoli R[] sluitelj
naelstva. (Slubene novine, 3. februar 1942.)
POSTAVLJANJE GENERALNOG STARAOCA ZA LIKVIDACIJU
KANCELARIJA JEVREJSKIH ADVOKATA KOJI IZ NEKIH RAZLOGA NE
VRE SVOJU DELATNOST Na osnovu lana 23 Uredbe za popunu
Naredbe koja se odnosi na Jevreje i Cigane [] a u sporazumu sa
Ministrom socijalne politike i narodnog zdravlja [] postavljam: Za
Generalnog staraoca za likvidaciju kancelarija jevrejskih advokata koji iz
nekih razloga ne vre svoju delatnost, g. dr uru Kotura, Pomonika
ministra narodnog zdravlja i socijalnog staranja. (Marjanovi s. r. ministar
pravde, Slubene novine, 6. februar 1942.)
SPORT SRPSKI TIM NA PRVOM MESTU U STALAGU 11 A U
vie prilika uverili smo se, da su se nai zarobljenici odlino snali u
logorima Nemake. Mnogobrojna pisma koja dolaze iz baraka u Srbiju
svakodnevno govore kako nai ive u zarobljenitvu, svedoe nam o
neobinoj moi brzog stvaranja novog ivota naih ljudi van otadbine.
Pored muzike, pesme, itanja knjiga, pozorinih i bioskopskih pretstava,
vreme se prekrauje i sportom. [] tako, do sada u svakom srpskom logoru
postoji najmanje po jedan futbalski tim. U mogunosti smo da s velikim
zadovoljstvom obavestimo svoje itaoce da Srbija ve ima dva
internacionalna prvenstva u depu. Blagodarei naim zarobljenicima
sportistima, Srbija ima ve dve titule: internacionalni futbalski ampion
logora 17 B i 11 A. [] Logor 17 B ima svoje futbalsko igralite. To nije,
dodue stadion, ali je to lepo malo igralite, vrlo pristojno i veoma
simpatino. [] U loguru 17 B zastupljene su skoro sve sportske grane: laka

210
atletika, boks, ping-pong i ah. [] to se tie posete na futbalskim
utakmicama, pa tamo ima vie sveta nego na utakmicama za bivi Zimski
kup u Beogradu. Biti zarobljenik i imati istovremeno mogunosti za
bavljenje aktivnim sportom, zbilja, pretstavlja srenu okolnost za nae
sportiste. Uviavnou njihovih pobedilaca omoguen im je sportski ivot
u logorima. (Kolo, 7. februar 1942.)
DOGAAJI PROTEKLE NEDELJE Srpski narod reen da posle
svih pouka koje mu je donela nemila prolost, poe putem saradnje sa
ostalim evropskim narodima, sasluao je i razumeo govor Voe Nemakog
Rajha i voe nove Evrope. [] Povodom dolaska nacionalsocijalista u
Nemakoj na vlast 30 januara, Voa Rajha, ispunjen pouzdanjem i verom u
konanu pobedu, odrao je jedan istoriski govor koji nam je jasno doarao
svu veliinu misije Adolfa Hitlera. [] Evropski narodi, pa prema tome i
srpski narod idu ususret boljoj, mirnoj budunosti koja im garantuje
blagostanje. Zato e se ova borba okonati pobedom Nemakog Rajha i
Evrope [] svi napadi Sovjeta propali su u elinom otporu nemakih
jedinica. [] Zahvaljujui ilavoj otpornosti i velikoj hrabrosti nemakih
vojnika sve nade protivnika propale su. [] Ocrtavaju se konture novih
velikih dogaaja. I sve to se sa protivnike anglosaksonske i sovjetske
strane iznosi, pretstavlja obinu obmanu, jer oruje sila Trojnog pakta
govori nedvosmislenim jezikom. (S. D. B. Srpsko selo, 7. februar 1942.)
VOA RAJHA GOVORIO JE U IME EVROPE CELOM SVETU
ovek koji zna u kakvom se stanju posle svetskog rata naao veliki
nemaki narod, ovek koji pamti kroz kakve je sve tekoe i nevolje
prolazila Nemaka posle Versajskog mira, mora se diviti Adolfu Hitleru i
njegovim vernim, fanatinim i hrabrim drugovima koji su takorei iz
mrtvih digli i postavili na vrste noge ovaj onda raskomadani, uvreeni i
ponieni, razoruani i osiromaeni narod. Ti mladi idealisti rodoljubi,
predvoeni ovekom beskrajne energije i neizmerne ljubavi prema svom
narodu i roenoj grudi, na desetinu godina ismejavani [] udahnuli su nov
duh preporoajni velikom nemakom narodu [] Drugi deo govora Voa
Rajha, na njemu samo svojstveni nain, naveo je obraun sa Engleskom,
Sovjetijom i Amerikom Ruzvelta i meunarodne jevrejtine. (Naa borba, 8.
februar 1942.)
PRIZNANJE PRETSEDNIKA VLADE GENERALA G. NEDIA
SRPSKIM RADNICIMA Brao radnici, koliko sam vas puta gledao,
Potisnuta istina

211
prolog leta, u rane asove, tek to je sunce izgrejalo, kako urnim koracima
promiete, i slabo hranjeni i slabo odeveni, grabite na svoj posao. Posao
stvaralaki, dok su one bande crvenih, naih krvoloka razarale, sve to je
jadni Srbin vekovima tekao krvavo [] Ko je bio meu komunistima
naim? Na najveu alost moram otvoreno da kaem: jedan deo nae dobro
tovljene i dravnom brigom odnegovane inteligencije: pitomci dravnih
menza, aci skupo plaenih univerziteta, razni dravni blagodeanci, od
drave plaeni inovnici: uitelji, profesori, lekari i tome podobno. Od
naeg enskog sveta ko bee meu komunistima? Neke histerine suruntije,
keri bogatakih roditelja, otrovana i pokvarena kolovana enska
omladina: uiteljice, studentkinje i tuceta razvratnih enturina, bolesnih
nerava, eljnih avantura. Ko bee na selu u komunistima? Razni seoski
ilkoi, gazdinski i zelenaki sinovi. A ko je u radnom frontu koji popravi
sve ono to ovi zlotvori i zlodusi srpskog naroda poruie i unitie?
Radenici, radenika sirotinja. [] nisam vas naao u komunistikim
bandama, meu krvolonim partizanima, ni u umama, ni sa crvenim
petokrakama zvezdama, ni vas ni vae sestre radenice, ali sam vas naao na
poslu za obnovu Srbije. [] Dolazi novo doba. [] Radenici, znajte da ete
vi, koji ste ovako zaduili Srbiju [] dobiti dostojno mesto. (Milan Nedi,
Ponedeljak, 9. februar 1942.)
UPUT ZA IZVRENJE UREDBE O PRIMENI JAVNE TELESNE
KAZNE NA LICA, KOJA SPEKULATIVNIM PUTEM NEOPRAVDANO
PODIU CENE IVOTNIM NAMIRNICMA [] OD 14 DECEMBRA 1941
GODINE lan 10 Kako telesnu tako i smrtnu kaznu izvruju dravni
policijski organi. Telesna kazna izvruje se javno na trgu ili na kakvom
drugom javnom publici pristupanom mestu tapom dugim jedan metar a
debelim dva santimetra. Smrtna kazna izvruje se streljanjem takoe javno,
a na mestu koje bude odredio stareina opte upravne vlasti prvog stepena.
(M. Aimovi s. r. ministar unutranjih poslova, Slubene novine, 10.
februar 1942.)
UKAZI Odlukom Pretsednika Ministarskog saveta [] a na
predlog Ministra prosvete otputeni su iz dravne slube: orovi dr V[]
redovni profesor Filozofskog fakulteta [] Stefanovi in. M[] vanredni
profesor Poljoprivredno-umarskog fakulteta [] Miljani dr N[]
vanredni profesor Medicinskog fakulteta [] Miljani in. P[] vanredni
profesor Tehnikog fakulteta [] Miloevi dr S[] vanredni profesor

212
Medicinskog fakulteta [] Tadi dr J[] docent Filozofskog fakulteta []
ivkovi dr R[] docent Pravnog fakulteta. (Slubene novine, 10. februar
1942.)
ITAOCIMA KOLA Redakcija Kola smatra za prijatnu dunost da
obavesti svoje srpske itaoce, da je zahvaljujui predusretljivosti i punom
razumevanju nemake vlasti, odobreno pretplaivanje ratnih zarobljenika
na Kolo [] Time je ispunjena i elja same redakcije [] da Kolo, kao jedini
srpski ilustrovani i porodini list, bude i jedna veza, topla, i srdana,
izmeu srpske porodice, Otadbine i naih u zarobljenitvu. Pretplata []
za jedan mesec [] iznosi 24 dinara, za tri meseca: 72 dinara, za est meseci:
dinara 144. (Kolo, 14. februar 1942.)
SRPSKA NARODNA PESMA KAO IZVOR NARODNE SNAGE
Vratimo se tim venim izvorima nae nacionalne snage: tim velikim
tvorevinama genija nae rase. (Branko S. Begovi, Srpsko selo, 14. februar
1942.)
SISTEM SAVREMENOG ITALIJANSKOG POZORITA Ono to
je faizam uradio, u smeru izmene dosadanjeg oblika italijanskog
pozorita, odnosi se na koncentraciju rasutih pozorinih snaga [] Njih je
on doveo, pod novim oblikom u harmoninu vezu sa svojim tenjama.
Uostalom, te tenje podudarale su se s tenjama italijanskog naroda []
Faizam samo, sa sistemom i planom pomae ta nastojanja, prirodna sama
po sebi, organizuje ih i usredsreuje. [] Savremeni sistem italijanskog
pozorita mogao bi da poslui za osnov i svima onim srpskim pozorinim
faktorima koji misle na budunost naeg pozorinog ivota. (Srpska scena,
16. februar 1942.)
PRETSEDNIK VLADE [] MILAN NEDI PREDAJE ZASTAVU
DRAVNOJ POLICISKOJ STRAI Mnogi Beograani proiveli su,
prekjue, u sredu, jedan doista uzbudljiv doivljaj. Toga dana u podne pred
zgradom Uprave grada, pretsednik vlade [] predao je dravnoj policiskoj
strai srpsku policisku zastavu, s ispisanim geslom na njoj: Sve za srpski
narod i Srbiju! Ovoj sveanosti prve predaje srpske zastave, prisustvovali
su pretstavnici nemake vojne vlasti u prestonici, i ministar unutranjih
poslova g. Milan Aimovi, mnogi pretstavnici srpske vlasti i nepregledna
masa Beograana. Sveanost je bila neverovatno uzbudljiva. Rei
pretsednika vlade g. Nedia [] uzbudile su sve prisutne do suza. Isto tako
Potisnuta istina

213
i rei upravnika grada Dragog Jovanovia, koji je predajui zastavu
primljenu iz ruku Pretsednika vlade, pukovniku g. Raduloviu, rekao: od
sada, jo vie nego do sada, napred za bolju budunost naeg Beograda, kao
centra Srbije u Novoj Evropi. Ova velika nacionalna srpska sveanost
zavrena je dugim klicanjem Srbiji i g. Nediu [] manifestacija sa srpskom
zastavom ulila je u duu svih prisutnih nadu u istinski preporod nae
zemlje. (Kolo, 21. februar 1942.)
OGLASI KUTIJE ZA ZAROBLJENIKE PAKETE po najniim
cenama prodaje na veliko i malo stovarite hartije Jovan N. ivanovi,
Beograd, Molerova 1. (Kolo, 21. februar 1942.)
ZAVISI NAJVIE OD NAS SAMIH Dve mogunosti, dakle, stoje
ponovo pred nama. [] Ali narod sam od sebe i sam po sebi nee ni haos,
ni nered, niti je sklon avanturama u koje su ga bili uvukli nosioci
boljevike propagande lano mu pretstavljajui stvarnost na frontovima, a
naroito na nemako-sovjetskom frontu. [] I sami ideoloki smisao ovog
rata ostao je skriven ne samo irokim narodnim slojevima nego i znatnom
broju inteligencije i poluinteligencije. [] I u pogledu nae budue
nacionalne i dravne sudbine nema danas toliko neizvesnosti kao skoro. Na
merodavnom nemakom mestu i to je objanjeno i odluno demantovano
sve ono to je bilo glavna poenta angloboljevike propagande. Reeno je i
to, da e naa sudbina, uglavnom, zavisiti od nas i da emo u budunosti
biti ono to sami elimo da postanemo. [...] Komunisti su razoarani u svoje
prevratnike poduhvate. [] Oni mrze narod i uinie sve da ga bace u
unitenje. Englezi katastrofalno gube ali njihova propaganda radi
neumorno i podbada druge na smutnje, nerede i bune. Vie nego i na jedan
drugi narod, ona se okomila na nas kao da bi htela da nas uniti bez
ostatka. (. Slijepevi, Naa borba, 22. februar 1942.)
POVODOM FIREROVOG GOVORA U SPORTPALASU,
ODUEVLJENJE, ORGANIZACIJA, REIJA I DISCIPLINA Teko je
opisati oseanje koje se raa u oveku kada se nae oi u oi sa jednom
stvarnosti, koja izgleda kao bajka. Toliko je tu iskuenja za ljudsko srce. []
Na bini magino eka pult sa spremnim mikrofonima. Tu e govoriti Adolf
Hitler. [] Shvatio sam pobono utanje mase. Bila je to tiina pred orkan.
A onda, odjednom, buknula je vatra neopisivog oduevljenja. Sve se je
zatalasalo. Dvorana je podrhtavala od orkanskih povika. Hajl! Hajl! Hajl!
[] Adolf Hitler bio je sve i vedar. U njegovom dranju oseao se je fluid,

214
koji je mogao da privee i da zanese. Stav otmen ali ipak sasvim otvoren i
nadasve privlaan u svojoj jednostavnosti. Pogled ozbiljan, sugestivan,
pronicljiv i opet prijateljski topao. [...] Tek kada se je dr Gebels pojavio pred
mikrofonom, oluja se je stiala [] Re je imao ministar Rajha, jedan od
najveih govornika, tvorac i najsavrenijeg aparata savremene propagande.
On je pozdravljao svog Vou, a njegove misli, izreene jasno, snano i
odluno, izlazile su iz srca svih prisutnih. [...] Rei Adolfa Hitlera isprva su
lagane. [...] Kvaliteti genijalnog govornika [...] Ton glasa sukcesivno se
menja, die se u zanosu, ili se sputa u aljenju [...] Ruke Adolfa Hitlera
fasciniraju masu. One kao da su hiljadama nevidljivih niti povezane za srca
prisutnih. [...] as su vrsto pripijene uz pult, as su u punom pokretu, a as
opet tvrdo i neumoljivo pesnica udara o stol, odavajui time znak
nepokolebive odlunosti govornika. Gledati takvog govornika, sluati
njegove rei [] biti svedok jedne takve manifestacije, to je veliki doivljaj.
(dr Nikola Marinkovi, stalni dopisnik iz Berlina, Naa borba, 22.
februar1942.)
OPTA UREDBA O UNIVERZITETU l. 54 Stari sluaoci
Univerziteta u Beogradu [] ako su pripadali pokretu koji potkopava
temelje nacionalnog i dravnog ivota ili su u tom smislu aktivni, ne mogu
se upisati na Univerzitet. [] l. 83 Doktorska titula gubi se: 1) gubitkom
asnih prava po presudi suda; [] gubitak doktorske titule registruje se u
knjizi doktora i objavljuje se na univerzitetskoj tabli. (Velibor Joni s. r.
ministar prosvete, Slubene novine, 27. februar 1942.)
UKAZI Izvanredni komesar za personalne poslove [] na osnovu
[] Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika [] a po
predlogu Ministra prosvete [] reio je da se M[] Popadi profesor []
otpusti iz dravne slube i da gubi steena prava. (Slubene novine, 27.
februar 1942.)
predlogu Ministra prosvete [] reio je da se dr K[] Milutinovi profesor
[] otpusti iz dravne slube i da gubi steena prava. (Slubene novine, 27.
februar 1942.)
Potisnuta istina

215
predlogu Ministra prosvete [] reio je da se J[] Petrovi, profesor []
februar 1942.)
predlogu Ministra prosvete [] reio je da se Z[] Mihailovi, profesor
[] otpusti iz dravne slube i da gubi steena prava. (Slubene novine, 27.
februar 1942.)
predlogu Ministra prosvete [] reio je da se M[] Papi profesor []
februar 1942.)
predlogu Ministra prosvete [] reio je da, V[] Piroanac, profesor []
gubi pravo na penziju i da se vie ne moe vratiti u slubu. (Slubene novine,
27. februar 1942.)
UKAZI Reenjem Izvanrednog komesara [] na osnovu []
Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika [] a po
predlogu Ministra pravde [] Hadi-Popovi A[] sudija [] otputen je
iz dravne slube, s tim da gubi steena prava. (Slubene novine, 27. februar
1942.)
Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika [] a po
predlogu Ministra pravde [] Breberijan M[] zamenik dravnog tuioca
[] otputen je iz dravne slube, s tim da gubi steena prava. (Slubene

mart 1942.

PRIRODNA I NEPRIRODNA SMRT NARODA Ko je bio
protagonist i glavni korisnik ovog kapitalistikog pogroma, vrenog

216
decenijama nad naim narodom? Danas nam nije teko dati objektivan
odgovor: To je svesvetski jevrejski kapitalizam. [] sve je bilo u
jevrejsko-kapitalistikim rukama. Mi smo bili ekonomska raja jevrejskog
gavana. [] Jevrejsko bogatstvo plaeno je krvlju naeg naroda. (dr
Dimitrije Najdanovi, Naa borba, 1. mart 1942.)
REKLAME Restoran Nova Srbija kod glumca Brijanova 3
preporuuje svoju prvoklasnu kuhinju i pie sa vrlo umerenim cenama
Svira damen kapela. Restorater Sava Ruhoni. (Srpska scena, 1. mart 1942.)
UHVAEN POSAVSKI POLITKOM AKSENTIJEVI Pripadnici
srpskog odreda, koji s uspehom vre ienje Posavine od komunistikih
odmetnika, uhvatili su jednog od najopasnijih komunistikih provokatora
Vladu Aksentijevia [] Godinama pre rata Aksentijevi je bio poznat
beogradskoj policiji kao sauesnik u raznim studentskim komunistikim
demonstracijama. Kako je imao rodbinu u Obrenovcu, on je vrlo esto
dolazio u ovu nau palanku, gde je odmah poeo sa svojom marksistikom
propagandom. Mnogi nesvreni srednjokolci podlegli su uticaju plaenika
Aksentijevia. U zajednici sa jo nekoliko studenata i studentkinja,
Aksentijevi je drao razne zborove po posavskim selima i trovao tako i
seosku omladinu marksizmom. [] krenuo je za Beograd. Trebalo je da
prenoi u Grabovcu i smatrao je da e mu biti najbolje ako svrati kod svoga
kuma. Ali ovaj poteni i ispravni graanin nije dozvolio da se u njegovoj
kui krije komunistiki bandit [] ve ga je prijavio vlastima. Tako je,
iznenada, i poslednji vo komunistikih bandita u Posavini uhvaen. Kako
je Aksentijevi kriv za sve nerede koji su injeni prolog leta i jeseni u
Posavini, a pored toga nosi na svojoj dui stotinu nevinih rtava koje su
pale u borbi sa komunistikim banditima, to su elje svih Posavaca da se
Aksentijevi obesi u samom Obrenovcu, u mestu koje je on pokuao da
zatruje marksizmom, ali u emu ipak nije uspeo. Jue je poelo sasluavanje
ovog komunistikog zloinca te e uskoro i on, kao i mnogi drugi
upropastitelji srpskoga naroda, dobiti zasluenu kaznu.
22
(M. N. Ponedeljak,
2. mart 1942.)
UREDBA O USTROJSTVU SRPSKE DRAVNE STRAE 16.
Straar i podoficir Srpske dravne strae mora ispunjavati ove uslove: 1) a)
da je srpske narodnosti; i b) da je isto arijevskog porekla; [] Ministar

22
[Vlada Aksentijevi je obeen u Obrenovcu 27. marta 1942.]
Potisnuta istina

217
unutranjih poslova moe [] u sluajevima koji zasluuju naroit obzir,
pojedince izuzetno osloboditi uslova po ta. 1 a [] 24. Kanditat za
stupanje u kor oficira Srpske dravne strae mora ispunjavati sledee
uslove: 1. a) da je srpske narodnosti; i b) da je isto arijevskog porekla; []
Ministar unutranjih poslova moe [] u sluajevima koji zasluuju
naroiti obzir pojedince izuzetno osloboditi uslova po ta. 1 a [] 32. Pri
prijemu u slubu Srpske dravne strae imaju prvenstvo oni kandidati, koji
su se odazvali pozivu za obnovu Srbije i uestvovali u borbi (etnici,
dobrovoljci, odrednici itd) protivu komunista i ostalih narodnih zloinaca.
(Milan Nedi, M. Aimovi, B. Kujundi, O. Kuzmanovi, V. Joni, J.
Kosti, . Marjanovi, J. Mijukovi, M. Olan, . Doki, D. orevi s.
r. Slubene novine, 3. mart 1942.)
BRATSTVO DOBROVOLJACA I ETNIKA (Slobodan Stankovi,
Naa borba, 8. mart 1942.)
NAI U NEMAKOJ. UMADISKO KOLO NA BERLINSKOJ ULICI
I VESELJE, KOJE TRAJE DO ZORE Grupa mladih radnika i radnica
okuplja se oko naeg astala [] Pitam ih da li su zadovoljni sa postupkom i
platom. Dobro nam je, i nemamo razlog da se tuimo [] Posle pretstave,
iznimno su nemake vlasti dozvolile naim radnicima, igranku, inae,
zabranjenu na teritoriji Rajha. [...] Koriandoli lete dvoranom, harmonika
svira. Stotine ljudi i devojaka uhvatie se za ruke i cela sala drhti: igra se
kolo. [...] Onda tek valcer, pa foks, pa tango. [...] Jo dugo u berlinskoj ulici
ene Vajde carovala je lepa srpska pesma. Sve dok nae siluete nisu
zamakle za oak. A onda se veseli harmonika povukao u salu, da svojom
svirkom oduevi i zabavi stotine naih ljudi. Do samoga jutra! (dr N.
Marinkovi, Naa borba, 8. mart 1942.)
NEMAKA ENA VOJNIK POZADINE (dr Nikola Marinkovi,
Naa borba, 8. mart 1942.)
NACIONALNO JEDINSTVO U svojoj istoriji na narod je imao i
momente uzdizanja [] ali isto tako i momente propadanja. Ako je
propadao, propadao je na politikom planu ali, nije nikada propadao na
duhovnom i nacionalnom planu, to bi znailo njegovo unitenje kao nacije.
Nije propadao zato [] jer nisu bili porueni njegovi zatitni sistemi:
nacionalno oseanje, vera, porodica, zadruga, moral. [] Samo okupljanje
zdravih pozitivnih snaga moe dovesti na narod do spasa. U takvom radu

218
ne moe biti okupljanja svih ivih snaga, jer sve ive snage nisu i pozitivne
nacionalne snage. Treba okupljanja, treba nacionalnog jedinstva ali ne treba
zaboraviti da ni okup ne pomae, ako mu nedostaje pozitivna moralna
podloga, ako se zaboravi nacionalni duh, ako se prenebregnu mogunosti i
samosvojna duhovna struktura naroda, ako se duboko ne zaroni u duu
naroda i odatle izvue sistem koji je njemu pogodan za njega ivotvoran. Dakle,
na okup sve zdrave, sve ive pozitivne snage nacionalne, na okup oko
generala Nedia, za spas i sreu Srpstva i Srbije. (Slobodan Lj.
Nedeljkovi, Naa borba, 8. mart 1942.)
JEVREJI SU I VELIKE KUKAVICE
23
(V. St. O. Naa borba, 8. mart
1942.)
REPERTOAR BIOSKOPA Uranija danas u 10.30, 3 i 5 . premijera
veselog filma iz muzikog ivota punog ivotne radosti i vedrine SRENO
NASLEDSTVO, AM ABEND AUF DER HEIDE, glavnu ulogu igra omiljena
Magda najder. Najnoviji Deutsche Wochenschau. (Naa borba, 8. mart
1942.)
AUSTRALIJA Japanci se brzo primiu petom kontinentu,
Australiji! Australiju je zahvatila panika. (Kolo, 14. mart 1942.)
SUTON BRITANSKE IMPERIJE (Naa borba, 15. mart 1942.)
JAPANSKI POHOD NA AUSTRALIJU NE PRETSTAVLJA VIE
NAROITI PODVIG (Naa borba, 15. mart 1942.)
PROLEE NAE DOLAZI Prolee dolazi! Prolee hiljadu devet
sto etrdeset i druge. Znaajno. Evropa ulazi u poslednju i odlunu fazu
svoje borbe. Evropa ulazi u fazu svojih velikih pobeda nad ostrvskim i
internacionalnim neprijateljima. Gospod je valjda hteo da se sa raanjem
novog i svetlog sunca, rodi i nova pobeda nad zlim silama mraka i zlobe.
[] Ponovo se viju dobrovoljake trobojnice i etnike crne zastave [] A
iza njih stoji narod. Oevi, pod crnim zastavama sa mrtvakom glavom,
spremni da svojim ivotima odbrane zavet [] deca njihova u odbrani vere
njihovih praotaca; keri srpske, majke srpske u odbrani ognjita domaeg
[] Prolee dolazi. Sa njim i neumitna pobeda. Velika i definitivna. Uprkos

23
[u okviru teksta je objavljeno privatno pismo jevrejina i masona Gece Kona
drugom masonu Lazaru Avramoviu, beogradskom trgovcu]
Potisnuta istina

219
halakanju rulja. Jer, ovo je prolee nae, prolee evropske pobede i njihove
propasti. (R. Obradovi, Naa borba, 15. mart 1942.)
ZAHVALNOST PRETSEDNIKU VLADE GENERALU G. NEDIU
Povodom dolaska 400 naih zarobljenika iz Nemake, pretsednik srpske
vlade armiski general g. Milan . Nedi primio je iz uprije sledei
telegram: Saoptenjem preko radija saznao sam da je Voa nemakog
Rajha g. Adolf Hitler u nameri da i ovoga puta pokae naem narodu da
ceni Vau borbu za novi poredak u Evropi i kao nagradu za to blagoizvoleo
narediti da se pusti prva partija od 400 naih zarobljenika svojim kuama.
Obradovan ovom veu hitam da Vam u ime graana varoi uprije i svoje
zahvalim na oinskom staranju za na narod, Srbiju i nae zarobljenike.
(ivojin Ostoji, predsednik optine uprija, Ponedeljak, 16. mart 1942.)
UREDBA O ODUZIMANJU IMOVINE LICIMA OSUENIM ZBOG
KRIVINIH DELA IZVRENIH U CILJU KOMUNIZMA ILI
ANARHIZMA l. 1. Licima koja uine krivino delo [] u cilju nasilnog
sprovoenja komunizma ili anarhizma, oduzee se sva imovina u korist
drave. [] l. 6. Sva raspolaganja imovinom koja od dana obnarodovanja
ove Uredbe uine lica osuena zbog kojeg od krivinih dela pomenutih u
stavu 1 lana 1 ove Uredbe, su natavna. l. 7. Lica koja pobunjenicima
dobavljaju ivotne namirnice ili ih na drugi nain pomau kaznie se []
novanom kaznom od 10.000 do 1,000.000 dinara, ili najmanje jednom
petinom vrednosti njegove imovine [] l. 11. Propisi ove Uredbe o
oduzimanju imovine vae i za ona krivina dela iz stava 1 lana 1 i lana 7
ove Uredbe koja su uinjena od 22 juna 1941 godine do dana kada ova
Uredba dobija obaveznu snagu. (Milan Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih
ministara, Slubene novine, 17. mart 1942.)
UREDBA O PRIMENI PROPISA UREDBE O ZAPOSLENJU
STRANIH DRAVLJANA OD 29 MARTA 1935 GODINE NA
DRAVLJANE NEMAKOG RAJHA lan 1 Ogranienje dozvole na
odreeno vreme [] ne vai za dravljane Nemakog Rajha. (Milan Nedi
s. r. sleduju potpisi ostalih ministara, Slubene novine, 17. mart 1942.)
DEKRETI Reenjem Izvanrednog komesara [] na osnovu []
Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika iz javne slube, a
po predlogu Ministra saobraaja [] Risti B[] koniar [] otputen je iz

220
dravne slube, s tim da gubi steena prava. (Slubene novine, 20. mart
1942.)
po predlogu Ministra saobraaja [] Gavrilovi S[] mainovoa []
otputen je iz dravne slube, s tim da gubi steena prava. (Slubene novine,
20. mart 1942.)
po predlogu Ministra saobraaja [] Drndarevi B[] loa [] otputen
je iz dravne slube, s tim da gubi steena prava. (Slubene novine, 20. mart
1942.)
po predlogu Ministra saobraaja [] Veljovi B[] podofer [] otputen
je iz dravne slube, s tim da gubi steena prava. (Slubene novine, 20. mart
1942.)
po predlogu Ministra saobraaja [] Vasi N[] saobraajni inovnik []
otputen je iz dravne slube, s tim da gubi steena prava. (Slubene novine,
20. mart 1942.)
po predlogu Ministra saobraaja [] Stani [] loa [] otputen je iz
dravne slube, s tim da gubi steena prava. (Slubene novine, 20. mart
1942.)
NEMAKE PODMORNICE PRED AMERIKOM Nemake
podmornice operiu sa uspehom kako u Sredozemnom moru tako i u
Atlantiku i to ak i u blizini same amerike obale. Samo u roku od etiri
nedelje, u mesecu februaru, potopile su one preko pola miliona tona
neprijateljskih brodovlja. Neki brodovi su potopljeni pred samim
Njujorkom. (Kolo, 21. mart 1942.)
Potisnuta istina

221
ENGLEZI PRIZNAJU SVOJE PORAZE. RAT ANGLOSAKSONACA
PLOD JE DIVLJE MRNJE PREMA NEMAKOJ (Naa borba, 22. mart
1942.)
KO JE VERA BLAGOJEVI? Pre nekoliko dana u Mavi je
uhvaena zloglasna komunistkinja Vera Blagojevi. [] Kada su u tom
kraju partizani bili razbijeni, beala je i ona sa njima u pocepanom,
izblatnjavelom seljakom odelu, elei da spase bar goli ivot. Ali sudbina
je htela da ona bude uhvaena pa da i apanima bude data prilika, da je
vide [] da se visei ljulja na banderi. (V. G. Naa borba, 22. mart 1942.)
VELIKI USPEH BEOGRADSKE POLICIJE Posle jueranjeg
izvetaja u Novom vremenu javnost je bila iznenaena, kako uspehom
organa Uprave grada Beograda, tako i injenicom da je u Beogradu
postojala toliko razgranata komunistika organizacija o kojoj neposveeni
nisu imali gotovo ni pojma. Desila se jedna interesantna stvar: povodom
opirne reportae koja je uzbudila toliko ljudi, jue su se Upravi grada
telefonom javljala mnoga lica i saoptavala podatke o onim odbeglim
komunistima ije su slike objavljene. Da bi zadovoljili ivo interesovanje
Beograana za pojedinosti o komunistikom radu u Beogradu i o tekoj
borbi koju policija vodi, stupili smo ponovo u dodir sa nadlenim iniocima
i dobili nov zanimljiv materijal. [] Uz dananji izvetaj donosimo i slike
jedne grupe [] Povodom objavljivanja policiskog uspeha u hvatanju i
otkrivanju razgranate komunistike mree u Beogradu postavilo se od
strane dobronamernih graana jedno zanimljivo pitanje: Zato policija nije
do sada objavljivala rezultate svojih provala? Na nadlenom mestu nam je
saopteno da to namerno nije injeno, ba zato da bi se lanovi
komunistike partije uhvatili na delu, kako bi krivica bila apsolutno
utvrena. Postoji ceo spisak lica koje organi Uprave grada Beograda prate i
motre na usluge koje ine raznim komunistikim funkcionerima, ali se taj
spisak dri u tajnosti, kao to do sada nije bilo objavljeno ni to koliki je broj
graana otiao u logor zbog toga to je davao prenoita raznim
komunistikim i drugim nepoeljnim tipovima. (M. . Popovi, Ponedeljak,
23. mart 1942.)
UHVAENI KOMUNISTIKI RAZBOJNICI BRAA JOVANOVII
Poznati komunistiki voi i krvoloci Mija Jovanovi-Curi, advokat iz
Bajine Bate, i njegov brat Rajko Jovanovi uhvani su [] Sa braom
Mijom i Rajkom Jovanoviem, uhvaen je i trei brat Boko Jovanovi []

222
Vest o hvatanju tri brata Jovanovia, koji su u celom kraju poznati kao
komunistiki voi, izazvala je veliko oduevljenje naroda u celom Gornjem
Podrinju kao i u uikom kraju, poto je cela Zapadna Srbija bila ugroena
od bandi ovih krvoloka. (S. N. Ponedeljak, 23. mart 1942.)
DVA KOMUNISTIKA AGITATORA PREDATI PREKOM SUDU
Dva komunistika agitatora, Lazar Vukovi i Ratko Pejii koji su pokuali
da vrbuju seoske mladie u komunistike bande, pali su u ruke parainskog
etnikog odreda, pa su predati prekom sudu. (Ponedeljak, 23. mart 1942.)
ANTIKOMUNISTIKI SKUP U PROKUPLJU Povodom hvatanja
izvesnog broja komunista u okolini Prokuplja odran je u Prokuplju skup
graana na kome su govorili Vojvoda Rastko egarski i njegovi etnici. []
Skup je zavren burnim aklamacijama vladi narodnog spasa i njenom
pretsedniku generalu g. Nediu. (BA. Ponedeljak, 23. mart 1942.)
Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika iz javne slube a
po predlogu Ministra prosvete [] dr D[] Nedeljkovi, vanredni profesor
Filozofskog fakulteta u Skoplju [] otputen je iz dravne slube s tim da
gubi steena prava. (Slubene novine, 27. mart 1942.)
KAKO NEMCI ZIMUJU NA ISTOKU U Rusiji se stanuje vrlo
primitivno. [] Kue jazbine, prostorije prljave, nametaj bedan [] im bi
uli negde u novi stan nemaki vojnici su morali svojski da zasuu rukave.
Treba stan prvo oistiti, tapacirati pa onda napraviti ceo nametaj. [] Ali,
nemaki je vojnik vet. [] Tako su nemaki vojnici, daleko od otadbine
umeli svojim slonim radom da stvore sebi snoljive uslove za stanovanje.
(Kolo, 28. mart 1942.)
DOGAAJI PROTEKLE NEDELJE 25 mart prole godine
garantovao nam je suverenitet i integritet, siguran put u budunost i ak
teritorijalno proirenje u pravcu Soluna. Od nas se nita nije trailo, sem da
budemo lojalni saradnici na velikom delu obnove Evrope u zajednici sa
ostalim evropskim narodima na elu sa Nemakim Rajhom. [] Nemaki
Rajh, uvek predusretljiv prema naem narodu, omoguio je obnovu nae
zemlje. Na narod danas se prevaspitava [] U njegovoj sredini nema vie
mesta meunarodim smutljivcima i avanturistima. (S. D. B. Srpsko selo, 28.
mart 1942.)
Potisnuta istina

223
ODGOVORNOST KOLE I ODGOVORNOST OVEKA PREMA
NACIJI Iz nae kole na mladi ovek mora da izae formiran pre
svega u potovanju prema porodici i etikim zakonima, i svestan
najvanijih i bitnih ciljeva svoje narodne zajednice. On mora znati da je lan
naroda koji mora da je veito budan i spreman za rtvu. Devojke nae
moraju iz nae kole poneti spremu za svoj naroiti poziv srpske majke,
sestre, domaice. Ko god ne izae takav, neka ga zajednica ne primi, neka
ga dom kazni, neka ga srpsko drutvo osudi. (Vladimir Velmar-Jankovi,
Prosvetni glasnik, martaprilmaj 1942.)

april 1942.

INFORMATIVNI SASTANCI U POZORITU U cilju to blieg
dodira sa celokupnim umetnikim ansamblom i tehnikim personalom
naeg Pozorita, upravnik g. Jovan Popovi sazvao je u nedelju, 29 marta,
osoblje poverene mu ustanove na prepodnevni informativni sastanak.
Gledalite naeg Pozorita bilo je ispunjeno do poslednjeg mesta. [] U
pratnji g. Popovia stupio je na pozornicu g. dr ven, pretstavnik nemakih
vlasti na ovom velikom skupu pozorinog osoblja. [] U duhovitom i vrlo
iscrpnom govoru, koji je na srpski prevoen, g. dr ven je ukazao na velike
i sloene dunosti i zadatke koje jedno veliko pozorite, kao to je Srpsko
narodno pozorite, ima prema svom narodu, kao i prema svima onim
kulturnim strujanjima koja danas ve jasno ocrtavaju konture jedne nove i
pravinije Evrope. On je, dalje, upozorio pozorino osoblje da kao veoma
istaknut i uticajan kulturni faktor deluje u duhu reda, rada i apsolutne
discipline da bi ovu tradicionalnu srpsku kulturnu tekovinu sauvalo od
nepoeljnih potresa. Naroito je istakao rad tehnikog personala [] on je
uvek u prvim redovima jurinog fronta. Na promiljenom i prijateljskom
govoru g. dr vena, koji je bio toplo pozdravljen, zahvalio se upravnik g.
Popovi s nekoliko biranih rei. (Srpska scena, 1. april 1942.)
SEOSKI DOMAINI IZ POCERINE U NAEM POZORITU 50
uglednih seoskih domaina [] bili su ovih dana gosti Pretsednika vlade g.
Nedia. [] Ugledni seoski gosti doli su u Pozorite u pratnji g. dra
Lazara Prokia, efa aktivne propagande u Odeljenju za propagandu
Pretsednitva srpske vlade koji im je pretstavio upravnika Pozorita g.

224
Jovana Popovia. Burno pozdravljen, g. Popovi je zaelio seoskim
domainima dobrodolicu u Pozoritu, matici srpskog kulturnog ivota,
koje danas ide novim putevima i asno vri svoje nove i sloene kulturne
zadatke u cilju stvaranja nove Srbije. (Srpska scena, 1. april 1942.)
POSLOVNIK SRPSKE ZAJEDNICE RADA 9 Odeljenje za
propagandu ima za zadau da duh zakona o Srpskoj zajednici rada prome
radni ivot i da se odbaci marksistiko shvatanje rada. [] 18 Pripadnici
nemake i maarske narodnosne grupe ne mogu se obavezati na plaanje
lanskih prinosa. [] 20 Jevreji i cigani ne mogu biti lanovi Srpske
zajednice rada. (Z. Popovi, zamenik stareine Srpske zajednice rada,
odobrio . Kotur, pomonik ministra socijalne politike i narodnog
zdravlja, Slubene novine, 3. april 1942.)
NOVOJ OMLADINI TREBA NOVO VASPITANJE Koliko je
duboko i temeljno taj tui, ruilaki sistem iao, najbolje nam mogu
posvedoiti zvanini programi i metodska uputstva za rad u srednjim
kolama. [] Sve ovo je raeno, svesno i namerno, pod uticajem masonske
misli. [] Ovakav program nije ni mogao nainiti drukije uenike nego ili
pristalice partizanske ili ravnodune prema svemu. [] njihove tvorce [je]
hvatao strah da se snanim nacionalnim vaspitanjem ne prosveti i osvetli
rasni duh vaspitanika [] Strani jezici, nemaki i francuski, ue se u
srednjim kolama iz isto utilitaristikih razloga [] kao da velike svetske
knjievnosti, nemaka i francuska, nemaju toliko velikih dela [] Ali ti stari
pisci nikako se ne slau sa novim svetlostima kojima u ovom veku zrai
judeo-boljevika misao. (dr Stevan Z. Ivani, Naa borba, 5. april 1942.)
NEMAKA JE DOBILA ZIMSKU BITKU (Naa borba, 12. april 1942.)
JEVREJI POSLE BERLINSKOG KONGRESA (M. Jevti, Naa borba,
12. april 1942.)
I KRIPS IMA JEVREJSKE KRVI Poznato je, da mnogi engleski
plemii i lordovi imaju u sebi, u veoj ili manjoj meri, jevrejske krvi. Neki
od njih su ak punokrvni jevreji. [] Kod Kripsa je slian sluaj. [] Sa
majine strane Krips ima jevrejske krvi u sebi. [] Kripsova tetka Beatria
Veb zabeleila je o svojoj babi po ocu, da je bila vitka crnomanjasta
gospoa jevrejskog tipa. [] O samoj Beatrii zabeleeno je da je od babe
nasledila ne samo tamnu boju, nego i oblik nosa i onaj unutarnji ar, koji je
posle boravka u Sovjetskoj Rusiji napisala jedno delo pod naslovom
Potisnuta istina

225
Sovjetski komunizam jedna nova civilizacija koje je puno hvale za
sovjetski poredak. Kada se sve ovo zna jasne su onda i Kripsove veze sa
Sovjetima i njegove simpatije prema njima. (Naa borba, 12. april 1942.)
ALKOHOLIZAM I JEVREJI U FRANCUSKOJ Pored tetnog uticaja
na politiki ivot jevreji su i u svakom drugom pogledu tetno uticali na
Francusku. [] Gotovo itava trgovina vinom u Francuskoj bila je u jevrejskim
rukama. U francuskoj radnikoj porodici se mnogo vie novca izdaje za vino
nego za mleko i hleb. [] sasvim je pogreno verovanje da ova pojava lei
u tradiciji francuskog naroda. Ne, ona je relativno skoranjeg datuma i u
uskoj i nerazlunoj vezi s porastom jevrejskog uticaja u Francuskoj. (Naa
borba, 12. april 1942.)
PONOVNO IZLAENJE PROSVETNOG GLASNIKA Ministar
prosvete je preporuio svima prosvetnim radnicima da se pretplauju na
Prosvetni glasnik. [] Ovaj na danas jedini prosvetno-kulturni, pedagoki i
knjievni asopis [] poinje novu seriju pod znatno promenjenim
okolnostima u naem duhovnom ivotu, koji je svim silama upuen obnovi
Srpstva i Srbije. Te nove okolnosti [...] nalau i Prosvetnom glasniku i
njegovim itaocima nove i ire zadatke u prosveivanju i podizanju
kulturnog nivo-a naeg graanina. [...] Prosvetni glasnik davae itaocima
[] odabrano tivo iz raznih oblasti nauke, filozofije, pedagogije []
Prosvetni glasnik ima da prui korisnu lektiru svima koji ele da pomognu
razvitku i napretku srpske kulture i prosvete. [] Nastavnici [] bie
duni da, u delokrugu svoga rada i u svojoj okolini, preporue i ire
Prosvetni glasnik, tumaei svima zainteresovanima i njegovu preko
potrebnu ponovnu pojavu i njegov plemeniti cilj. (Ministarstvo prosvete,
Slubene novine, 17. april 1942.)
DOGAAJI PROTEKLE NEDELJE Englezi gube bitke jednu za
drugom, a Imperija se raspada. [] Nemake podmornice nalaze se na
mrtvoj strai na svima morima unitavajui neprijateljsko brodovlje. (S. D.
B. Srpsko selo, 25. april 1942.)
ISTERIVANJE JEVREJA SPAS EVROPE Na berlinskom
kongresu 1878 zastupao je Englesku dravu jevrejin Dizraeli (Bikonsfeild) i
tamo je branio isto jevrejske interese. Na tome je kongresu primorana
ondanja Srbija, pa i Rumunija, da priznaju jevreje za svoje potpune
dravljane ravnopravne sa Srbima, odnosno Rumunima. Taj diktat ovog

226
engleskog jevrejina bio je poetak nagrizanja srpske drave od strane
jevreja i Engleza. [] Pokvarenost jevreja datira od pamtiveka. [] U
ovome talmudizmu lei dakle sr njihove jevrejske pokvarenosti i tu lei
pravo cele Evrope da se jevreji zaista proteraju jednom za svagda iz svake
zemlje. [] Snani nacionalsocijalizam u Nemakoj junaki se uhvatio u
kotac sa jevrejtinom, sa talmudom i sa protokolom sionskih mudraca. []
Blagodarei tome, jevrejstvo je danas iskorenjeno i prognano od svih
evropskih naroda. Time nastaje jedan novi period u Evropi. Evropa e biti
bez jevreja i to je njen spas. (St. Jelisavljevi, Naa borba, 26. april 1942.)

maj 1942.

PROBLEM DOMAE DRAME za ove tri decenije velika veina
naih novih ili novijih dramskih pisaca [] nije se naslanjala na osnovne
linije izrazito nae dramske knjievnosti u dubljoj prolosti. [] Razna
ugledanja, imitiranja, ak i reminiscencije uspele su da pokidaju sve veze s
tradicijom i da potisnu pozitivizam, usled ega je, kao rezultat, dolo i to da
se kroz nau dramsku knjievnost provukao ak i crveni konac i da se kroz
takva dela sa pozornice gaao nacionalni ivot nae sredine, a da su iz
gledalita, po zavrenim pretstavama, izlazili mladi zabludeli ljudi. (Jovan
Popovi, Srpska scena, 1. maj 1942.)
POZORINA HRONIKA Beogradsko Novo vreme od 22 aprila ove
godine donosi [] zanimljivu beleku da je uvena njujorka
Metropoliten-opera primorana da obustavi rad. Dotle, u Nemakoj, a s
njom i u celoj Evropi, situacija je u pogledu kulturnog ivota sasvim
drukija. Nemaka pozorita rade punom parom i potrebno je [] unapred
obezbediti karte. U Evropi nije interesovanje samo za pozorino stvaranje,
ve uopte za ceo kulturni ivot. [] I u naoj zemlji [] niu pozorita na
sve strane. Svedoci smo itavih redova publike koja eka da kupi karte.
(Srpska scena, 1. maj 1942.)
UITELJSKA STRAA PARTIZANSKA SMOTRA Uiteljska
straa
24
uporno i konzekventno napada sve one pojave i pokrete u svetu koji
imaju faistiku, antisemitsku, antimarksistiku ideologiju i savetuje

24
[list Uiteljska straa je izlazio u Kragujevcu]
Potisnuta istina

227
uiteljima da ne kroe ni nogom u zemlje u kojima se takve pojave i pokreti
oseaju [] Jedan od najveih i najznaajnijih simbolikih momenata
nemakog nacional-socijalizma jeste spaljivanje otrovne, razorne,
nemoralne, nenarodne knjievnosti. Srpski narod mora doiveti isti
trenutak. I srpski nacionalizam mora jednog dana da spali sav onaj
knjievni otrov, koji je ogolio nau duu [] Veliku lomau i na vidnom
mestu zasluila je ta pogana, sramna knjievnost. [] Taj nakazni nanos
mora biti spaljen i uniten, pa ma koliko su razni profesorski
konstantinovii u svoje vreme sastavljali protestne rezolucije i skupljali
potpise povodom spaljivanja ovakve literature na drugim stranama. (M. P.
Naa borba, 10. maj 1942.)
NE NAPUTAJTE SELO I ZEMLJU. SELJAK KOJI JE NAPUSTIO
SVOJE SELO I PREAO U GRAD UINIO JE NEOPROSTIV GREH
PREMA SRPSKOM NARODU Draga brao, srpski seljaci [] Kad ovo
govorim mislim na one nae najvee i najmnogobrojnije privrednike:
SRPSKE SELJAKE [] Mislim na one koji sainjavaju najzdraviji i
nasnaniji deo srpskog naroda; Mislim na one koje ne kvare kojekakve
gospodske boletine, ni izopaena uenja iz belog sveta, ni meana tuinska
krv; Mislim na one koji odravaju nedirnutu srpsku rasu i pretstavljaju
najbolji deo nae zemlje. Dakle, vama srpskim seljacima [] namenjujem
ovu svoju re i nareujem da sledujete tim mojim savetima radi vaeg
dobra. [] Da na ivot i ovakav kakav je, bude snoljiv i laki MORAMO
SE VEZATI TO VIE ZA ZEMLJU I ZA RAD NA SELU. [] Na ovaj nain
izgradiemo ono to vam rekoh neki dan: SRENU SELJAKU DRAVU.
[] U srpskom seljaku i pre i danas nam je sva snaga i sva nada. Eto tako ja
zamiljam srpsko selo i srpsku seljaku dravu. (Milan Nedi, Ponedeljak,
11. maj 1942.)
UREDBA O USTROJSTVU MINISTARSTVA GRAEVINA I
NJEGOVE SPOLJNE SLUBE lan 23 [] po stupanju na snagu ove
Uredbe nee se primati u slubu Ministarstva graevina inenjeri, arhitekti
i tehniari enskog pola. Pomenuto ensko osoblje, koje se na dan stupanja
na snagu ove Uredbe zatekne u slubi Ministarstva graevina, zadrae se
u slubi prema postojeim propisima, no s tim, da ne moe zauzimati
stareinska mesta. (Milan Nedi, M. Aimovi, B. Kujundi, O.
Kuzmanovi, V. Joni, J. Kosti, . Marjanovi, J. Mijukovi, . Doki,
D. orevi s. r. Slubene novine, 12. maj 1942.)

228
UREDBA O ORGANIZACIJI MINISTARSTVA POTA,
TELEGRAFA I TELEFONA l. 48. Slubenika enskog pola ne moe
biti u tehnikim zvanjima. enskih slubenika [] moe biti najvie 25%.
[] l. 62. Nee se primati u slubu lica enskog pola [] dok se broj
enskih slubenika ne svede ispod procenta predvienog u l. 48. (Milan
Nedi, M. Aimovi, B. Kujundi, O. Kuzmanovi, V. Joni, J. Kosti, .
novine, 15. maj 1942.)
O SVEANIM IGRAMA U SRBIJI U beogradskoj tampi
pokrenuto je nedavno pitanje sveanih pozorinih igara festivala za
Srbiju. Naroito je pomenut primer velikih festivala u Salcburgu na kojima
se svakog leta daje [] najbolje to, produktivno i reproduktivno,
reprezentuje nemaku naciju, u prolosti podjednako kao i sadanjosti []
Nije se, verovatno sluajno, govorilo i o slinu tipu sveana umetnikog
karaktera u Italiji [] Ovi festivali su neka vrsta revije [] auktoritativan
pregled najboljeg pred najizabranijom publikom [] Drava je ovde onaj
glavni mecenski inilac [] Drava i izabran kolegijum najodgovornijih
nacionalnih umetnikih vrednosti, poto je ovde re o umetnikoj asti
nacije [] o delikatnoj kritici i naroito prefinjenu estetinu ukusu najboljih
u jednoj naciji, i najboljih u celom svetu. [] Oni koji vole Srbiju i koji
veruju u njeno pravo na ivot i u njen istorijski smisao na ovoj zemlji, imae
pune ruke posla pri velikom delu svestrane duhovne i moralne obnove
srpskog naroda. (J. Srpska scena, 16. maj 1942.)
[UVODNIK] Posle dugog vremena doli su najzad lepi sunani
dani. [] E, u ovom trenutku, najodlunijem od svih [] obratio se naim
seljacima pretsednik vlade general Nedi. Obratio se ne samo kao prvi
domain nae nacije, da posavetuje savetom, znanjem i iskustvom ve i
kao otac koji se stara za svoj dom. [] Svaki pravi Srbin, pravi nacionalista
koji trezveno razmilja, moe da u govoru generala Nedia nae iskrene
oinske savete, tople rei oveka koji vidi i shvata poloaj svoga naroda,
rei koje nemaju ni trunke politikih laganja i zavaravanja kakva su selu
liferovali raniji politiari ve iskreno, stvarno gledanje na stvari. Jer srpsko
selo i srpski seljak znai srpski narod istakao je pretsednik vlade. Njega
odrati i odravati znai odravati srpski narod. Samo seljak nosi u sebi
ivotnu klicu odranja i postojanja naroda. I zato se ne moe i ne sme
Potisnuta istina

229
dozvoliti da se srpski seljaci gube i tope u meavini varokog ivota. (R.
Srpsko selo, 16. maj 1942.)
JAPANSKA ENA I RAT (Kolo, 23. maj 1942.)
KAKO JE JEDAN NEMAKI NOVINAR VIDEO SRPSKOG
SELJAKA. JEDNA ZANIMLJIVA REPORTAA NOVINARA G.
HENGOTERA Nita nas, meutim, nije moglo spreiti u elji da
potraimo srpskog seljaka na pragu njegovog doma, i da svojim oima
vidimo da li je zaista taj srpski seljak komunista ili partizan, kakvo su mu
ime dali komunistiki agenti. Svakako je za nemakog oficira i vojnika
dogaaj, koji se tako lako ne zaboravlja, doi u neposredan dodir sa ovim
rasnim gortacima i uti njihova bistra izlaganja [] Srpskom seljaku nije
trebalo da govorimo o pravim ciljevima erila, Ruzvelta i Staljina. Na
svojoj sopstvenoj koi iskusili su srpski seljaci ovo neobino Trojstvo. Kao
to je poznato postojalo je miljenje, da je srpski seljak zaveden od strane
komunista. Mogli smo, meutim, da se uverimo, da seljak zna, da obeanja
komunista nisu nita drugo ve mamac. [] Seljak ne krije svoje
zadovoljstvo zbog unitenja partizanskih bandi. [] Oduevljenje, s kojim
nas je doekao srpski seljak, daje nam razlog da verujemo, da je
komunistika avet iz ovog kraja zauvek nestala. (Kolo, 23. maj 1942.)
UNITITE UBRE! Nema naroda na svetu, a kamoli tako malog
kao to je na, koji ne bi posrnuo od otrovne literature, kojom je bio zasut za
poslednjih nekoliko godina. To je bila prosto invazija neistih sila [] Naa
je kultura pretvorena u ubrite, na koje se smetala sva gadost i prljavtina,
smrad i neistoa velikovarokih literarnih bulevara, bulevara intelektualne
prostitucije. Na tom vaaru knjievnog bluda i svih moguih perverzija
otskakala je ipak svojom kunom golotinjom i duhovnom ogubanou
jevrejsko-komunistika ra i dronja [] Videlo se da iza te literature stoji
jevrejski kapital, prljav i odvratan kao i njegova plaenika knjiga [] Sa
likvidacijom fizike pobune protivnarodnih besova, partizana, mora da
bude likvidirana i partizanska literatura. [] Komunistiku literaturu treba
spaliti. [] Spaliti je kao kulturno varvarstvo [] ivit i ivutari duhovni
sledbenici jevreja, umeli su u svoje vreme da ugue nacionalnu misao, da
zadave nacionalne knjievnike [] Zato valja utamaniti tu infamnu
literaturu. Unitite bestiju! [] Unitite ubre! (Jovan Mari, Naa borba, 24.
maj 1942.)

230
SLOM SOVJETSKIH ARMIJA U KLETIMA NEMAKE ARMADE
(Naa borba, 31. maj 1942.)
SVETA STOLICA JEVREJSKE KRVI (Naa borba, 31. maj 1942.)

jun 1942.

JEDNA ZNAAJNA POSETA U utornik, 26 maja [] posetio je
Pretsednik Srpske vlade armijski eneral g. Milan Nedi novu pozorinu
zgradu kod Spomenika. [] obraajui se upravniku naeg Pozorita g.
Jovanu Popoviu, on je rekao ove znaajne rei: Otvaranje ove preureene
zgrade pretstavlja istoriski datum. Ne zaboravite, gospodine Upravnie, da
je ovaj datum vezan za Vae ime. [] Rei g. Pretsednika, upuene naem
Pozoritu i njegovim trudbenicima imaju dvostruk znaaj. One, pre svega,
pruaju naroito ohrabrenje i priznanje naim pozorinim poslenicima []
Posle, one su roditeljska uteha srpskom narodu koji je postao svestan svoga
mesta na suncu i svoje istoriske misije u Novoj Evropi. Posveujui se
najboljim stvaralakim vrednostima i vrlinama koje nosi u sebi i u svome
rasnom instinktu, moralnim, intelektualnim i fizikim, srpski narod je
dosad dao dovoljno dokaza svoje volje za ivot i svojih neumornih tenji da
lojalno sarauje na delu budue evropske obnove. (Srpska scena, 1. jun
1942.)
SVEANO OTVARANJE ZGRADE Obnovljena pozorina zgrada
kod Spomenika sveano e se otvoriti 20 juna ove godine. Sveanom inu
otvaranja prethodie crkveno osvetanje zgrade na kome e uzeti uea
pretstavnici nemakih i srpskih vlasti, kao i reprezentanti nae stvaralake
kulture. [] Mislei na dosadanje rezultate osmomesene delatnosti naeg
Pozorita u ovoj sezoni, mi mislimo, u isti mah, i na nau novu pozorinu
publiku, publiku Nove Srbije. Ona nas je hrabrila svojom velikom posetom
[] Tako smo u ovoj jedinstvenoj simbiozi i mogli dati ono to smo dali.
(Srpska scena, 1. jun 1942.)
GOSTOVANJE DRAVNOG POZORITA IZ HAMBURGA
Neposredno posle otvaranja zgrade kod Spomenika pretstavie se srpskoj
publici i jedna strana pozorina trupa, velika i renomisana Dravno
pozorite iz Hamburga. [] to je to ba jedno renomisano pozorite
Potisnuta istina

231
dravnog karaktera iz Velikonemakog Rajha, znai nesumnjivo da su
neprestani napori Vlade g. Milana Nedia oko stiavanja rasplamtelih
politiko-partiskih strasti u Srbiji naili na punu panju nemakih
nadlenih faktora. To je, ujedno, dokaz da e srpski narod, vredan,
portvovan i kulturno sposoban, moi da rauna na puno i nesmetano
razvijanje svojih mnogostrukih kulturnih sposobnosti u Novoj Evropi, ako
poe sadanjim putem lojalne i razumne saradnje. (Srpska scena, 1. jun
1942.)
GOSTOVANJE HAMBURKOG POZORITA U BEOGRADU
Ugledne nemake goste srdano su doekali Uprava i rediteljski kolegij
naega Pozorita na elu s upravnikom g. Jovanom Popoviem, i priredili
im zakusku u foajeu naeg Pozorita. Tom prilikom je toplo pozdravio
goste upravnik g. Popovi. Na njegovu zdravicu odgovorio je g. Kilis []
Ovom prijateljskom prijemu prisustvovali su i g.g. Zonderfirer dr ven iz
Propaganda abtajlunga S.O. i ore Peri ef Dravne propagande. Uvee
je Uprava Pozorita priredila uglednim gostima veeru u restoranu na
kalemegdanskoj terasi kojoj su, pored celokupne uprave, prisustvovali i g.g.
regirungsrat g. dr Blok, dr ven i Vl. Moulj iz Propaganda abtajlunga S.O. I
ovom prilikom izmenjene su srdane zdravice. (Srpska scena, 1. jun 1942.)
KONFERENCIJE U POZORITU Ve due vreme uobiajene su u
Pozoritu konferencije posle svake nae premijere [] Konferencijama
prisustvuje, pored Uprave [] tehniki personal [] prisustvuju i svi
pozorini kritiari iz beogradske tampe. Konferenciju otvara g. dr Helmut
ven, Zonderfirer iz Propaganda abtajlunga S.O. i daje analizu komada []
Ove konferencije su se pokazale kao veoma korisne. (Srpska scena, 1. jun
1942.)
SRPSKI PUT Ta nova otadbina, to mora biti Nova Srbija []
Ona mora biti postavljena na zdravim seljakim temeljima, cementirana
jednom zajednikom voljom, nadahnuta jednom jedinstvenom srpskom
duom. [] Sve vetake tvorevine moraju da ustuknu pred blistavom
pojavom jedne Nove Srbije. (Milan Nedi, Srpski narod, 6. jun 1942.)
OPTI IZGLEDI SADANJEG VELIKOG RATA Dakle, est
velikih bitaka u toku etvoromeseja julioktobar 1941 dobili su Nemci []
Pri takvim injenicama i odnosima nije teko predvideti pobedu Nemake
na Istonom frontu. Ta e pobeda meutim uiniti sile osovine nepobednim

232
kako u Evropi tako i na istoku, dalekom i bliskom. A to dovodi u pitanje i
opstanak Britanskog carstva. (Milan Nedi, Srpski narod, 6. jun 1942.)
[TEKST UZ FOTOGRAFIJU] U vedrom prestonikom pozoritu
Centrala za humor ve tri pune nedelje, svako vee, prikazuje sa s mnogo
uspeha humoristina revija Minut posle deset od M-Dima-a, u kojoj, na
jedan duhovit nain pisac prikazuje peripetije ike Jagodinca (Aca
Cvetkovi) koga je zatekao na ulici minut posle policiskog asa, s
koferetom punim mrsa i balonetom punim prepeenice, i primorao ga da
potrai utoite u nepoznatoj kui, sluajno u stanu udovice gospa ivke
(anka Stoki), gde se zatim Jagodinac snalazi i prima ulogu koju su mu
nametnuli udovica [] i njena najprisnija kominica (Sofija Coka Peri
Nei) [] Zanimljivo je da je ovo prvi sluaj, posle dugog niza godina, u
naem pozorinom ivotu, da ova duhovita, aktuelna i puna nama tako
bliskih elemenata (uzetih iz svakidanjice) ve pune tri nedelje iz dana u
dan puni kuu ovog inae izvanredno uspelog vedrog teatra. (Kolo, 6. jun
1942.)
NAI U ZAROBLJENITVU ivot naih zarobljenika u Nemakoj
ne tee vie tako monotono kao u poetku. I u oficirskim logorima
drutveni ivot je poeo da se razvija, jer su se ukazivale potrebe za
takozvanom duevnom hranom i za razonodom, pa su se poele otvarati
biblioteke i itaonice, pozorita i horovi, muzike sekcije i sportska
udruenja. Vojniki logori ak nisu zaostali u tome iza oficirskih. []
Logorska uprava pokazala je mnogo razumevanja za stvaralaki rad ime je
organizatorima ovih priredaba stvorila mogunost da se i daleko od svoje
otadbine duhovno razvijaju. [] Tako mnogi od naih u zarobljenitvu
provode svoje vreme vedro i u zabavi. (Kolo, 6. jun 1942.)
VRHOVNI ZAKON U IZGRADNJI SRBIJE Na vrhovni zakon u
izgradnji nove Srbije jeste da selo bude temelj srpske zemlje. [] To je na
prvi zakon. Drugi vrhovni zakon na jeste da dravu vodi naa omladina.
[] Kada budemo to uredili, onda e cela naa drava biti jedna porodica u
kojoj e stareina morati da se slua. [] I drutvo mora da bude srpsko. U
to novo srpsko drutvo ne smemo primati kojekakve belosvetske ale, kao
to je to dosad bio sluaj sa jevrejima i ostalim, kojima se ne zna ni kakav im
je koren ni kakva im krv u ilama tee. (Milan Nedi, Naa borba, 7. jun
1942.)
Potisnuta istina

233
CRKVENO POJANJE I NAA KOLA Danas, kada se nalazimo
na velikoj nacionalnoj i socijalnoj prekretnici, vraanje zdravim nacionalnim
tradicijama je nacionalni imperativ. [] Uvoenje crkvenog pevanja u
naim srednjim, strunim, graanskim i osnovnim kolama, oslobodie
omladinu mrane prolosti. [] Otuda odluku g. Ministra prosvete, da
aki horovi po naim kolama otsada ue i crkveno pojanje [] treba
svesrdno pozdraviti. Jer nas ta odluka vraa na stanje koje je u ovom
pogledu postojalo u kolama nae pretkumanovske Srbije. (Jedan aki
roditelj, Naa borba, 7. jun 1942.)
NAA ENA DANAS I SUTRA Mnogi su bili zadovoljni
emancipacijom nae ene, te s vremena na vreme potrzali ak i pitanje
enskog prava glasa i traili njegovo reenje. Hvala Bogu da ga nisu reili.
[...] U novoj sutranjici treba dati eni odgovarajue obrazovanje, jer u doba
radija i aviona nije dovoljno da ena samo raa i kuva; treba nainiti
spremnog druga mukarcu kako bi lake ili kroz ivot [...] Treba je dobro
vaspitati [...] Pre svega nacionalno i verski prosvetiti, jer ona je ta koja kroz
materinji jezik budi plam ljubavi za rodnu zemlju i Tvorca. Ne praviti od
nje zabavnu igraku koja oveku dosadi za kratko vreme, ve enu koja
snai i ume da ulepa ivot. (dr Z. L. Naa borba,7. jun 1942.)
MODERNOMANIJA Pojava t.zv. modernizma na polju
umetnikog stvaranja u uskoj je vezi sa prodiranjem materijalistikih,
odnosno, marksistikih pogleda na svet. Kompleks njenih sadrajnih
umetnikih komponenata poiva kao i kod marksizma na apsolutnom
negiranju svih dojueranjih moralnih i umetnikih vrednosti. [] Pod
uticajem Moderne nastala su takva srozavanja umetnikih vrednosti da se
ona [] mogu uporediti jedino sa ruevinama posle katastrofalnog potresa
u Pompejima. Iste, i moda jo jezivije ruevine, u duhovnom smislu, ostaju
iza njenog razornog delovanja. Duh one boanske umetnosti izvajane kroz
religiozni stvaralaki zanos zamenila je atmosfera strasti i poroka, vina,
bluda i duvanskog dima [] Osnovna tendencija te modernomanije
ustvari okrenuta ka primitivizmu, urodila je bezbrojnim izmima u stilu
dadaizma, nadrealizma [] impresionizma itd. svodei se u krajnjem
izrazu na dreanje deza, psovake stihotvorine. (I. Milai, Naa borba, 7.
jun 1942.)
PRAVNI FAKULTET U BEOGRADU. KONKURS ZA VANREDNE
PROFESORE Prijavi treba priloiti: [] sve dokumente koji se po

234
Zakonu o inovnicima trae [] izjavu o nacionalnoj pripadnosti. (Iz
dekanata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slubene novine, 9.
jun 1942.)
UREDBA O SLUAOCIMA UNIVERZITETA I VISOKIH KOLA,
UENICIMA SREDNJIH I SREDNJIH STRUNIH KOLA UESNICIMA
U DOBROVOLJAKIM ETNIM ODREDIMA lan 2 Uenici srednjih
i srednjih strunih kola koji su se do kraja novembra 1941 godine javili u
dobrovoljake i etnike odrede pa u njima proveli neprekidno etiri
meseca, smatraju se redovnim uenicima u kolskoj 194142 godini, i poto
prethodno budu zavrili specijalni kurs, [] polagae razredni ispit. (Milan
Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih ministara, Slubene novine, 19. jun 1942.)
PONOVO U OEVOM ZAGRLJAJU Ponovo je zablistala suza
radosti u oku Majke Srbije. Ponovo je ustreptalo srce mnoge majke, oca,
sestre, ene i dece. Otadbini se vratilo prole nedelje, jo nekoliko stotina
njenih sinova a njima hranitelji, nada i sva uteha, jedina uzdanica. Voa
Velikog Nemakog Rajha podario je jo jednom radost stotinama srpskih
porodica. (Kolo, 20. jun 1942.)
RE GOSPODINA PRETSEDNIKA SRPSKE VLADE SRPSKIM
POZORINIM POSLENICIMA U obnovi Srbije, a naroito u obnovi
srpske kulture i itavog duhovnog ivota srpskog naroda, Pozorite ima
uzviene zadatke koji mu nalau skoro religioznu portvovanost. Na
lanovima ovoga hrama srpske umetnosti lei znaajan, teak, ali i pun
asti zadatak da svojim pregalakim radom naine od ovoga svoga doma
arite srpske misli i srpske kulture, te da i oni doprinesu zdravom razvoju
naih novih, mladih narataja koji u Novoj Evropi treba da obezbede svojoj
zemlji dostojno mesto. (Milan Nedi, Srpska scena, 20. jun 1942.)
20 JUNI 1942 Posle dvadesetogodinjeg lutanja kroz prljave
gustie u kojima su mu zli ljudi oduzeli smisao ispravna ivota i doveli ga
do apsurduma, Srpsko narodno pozorite otvorilo je jo prole jeseni sebi
nove horizonte i prihvatilo mlade narataje svoje publike da ih uputi u
budunost. U naporima za odnovu Srbije, ono se ve deset meseci nalazi u
prvim redovima [] Treba misliti na Novu Evropu koja se stvara i u kojoj
bi Srbija mogla zauzeti lepo mesto. (Jovan Popovi, Srpska scena, 20. jun
1942.)
Potisnuta istina

235
NARODNO POZORITE U SRBIJI U najskorijoj prolosti ilo se
sistematski za gaenjem i zatiranjem srpskog nacionalizma pa je i nae
Pozorite voeno modernim pravcima [] Pozorite se bilo otuilo od
naroda, ali se i narod uveliko bio otuio od pozorita. [] Hrli sad opet
staro i mlado, bogato i ubogo, kolovano i nepismeno, zdravo i bolesno, hrli
ovom svetom hramu umetnosti, da se tu napoji novom verom u ivot []
Da bi tu veliku ulogu s uspehom i ovoga puta odigralo, Srpsko narodno
pozorite mora ovoga puta ostati strogo na ovoj liniji: ono mora ostati
srpsko, nacionalno-prosvetiteljsko, i narodno, narodnim masama
pristupano [] Obnova stare [] zgrade simvolizira i daje znamenje
Srpskom narodnom pozoritu u obnovljenoj srpskoj narodnoj Srbiji. (dr
Milorad Nedeljkovi, Srpska scena, 20. jun 1942.)
SRPSKO POZORITE NEKAD I SAD Naime, nas nae srpsko
pozorite interesuje sa isto nacionalno-vaspitnog gledita. Jer se ubudue
sve duhovne i druge manifestacije srpskog razuma, misli i tehnike imaju
izvoditi, posmatrati i koristiti samo kroz tu i takvu prizmu! A to e rei
samo utoliko ukoliko su ove manifestacije inspirisane i ostvarene
rezultatima i izrazom srpske narodne due: osloboene svakog drugog
elementa [] Po dosadanjem iskustvu srpskog naroda, moemo smelo
tvrditi da je srpsko pozorite, bar za poslednjih 20 godina, bilo daleko od
svoje strogo nacionalno-vaspitne misije [] zato to su tako njegovi
upravljai hteli, zato to je to pozorinoj publici godilo [] Ali bolje da se
svega toga ne seamo, kao ni tolikih drugih runih snova. U najlepem
kraju Beograda kojim danas struji nov vazduh, die se gordi profil nove
pozorine zgrade. Neka bi i njome prostrujao nov vazduh [] Ima li uslova
i izgleda za sve to? Izgledi postoje [] jer su nove mogunosti
neogranienog stvaranja danas date: i razumevanjem merodavnih i
oseanjem potrebe srpskog pozorinog sveta. A taj svet nije vie ona ranija
publika, sudei po njegovim aplauzima posle rata. (dr Lazar Proki, Srpska
scena, 20. jun 1942.)
RAZMILJANJA O SRPSKOJ DRAMI Razvoj nae dramske
knjievnosti za poslednjih dvadeset godina najbolje pokazuje [] koliko je
bila na pogrenom putu i otuda, koliko nije imala uspeha. [] Razloga za
njen neuspeh ima vie. Jedan od najglavnijih je i taj to su se u drami []
napustili osnovni izvori: narodna etika, narodna misao. [] Sve je teilo
ba obrnutom, voeno snobizmom, inspirisano nenacionalnim. [] Kao

236
sva naa kultura, a kao njen deo i naa knjievnost, moraju se vratiti na
jedino zdrave osnove, na narodnu etiku, pa preko nje i na narodnu epiku,
istoriju, folklor! [] Svako drugo gledanje na stvari ne vredi. [] itava
generacija pisaca za poslednje dve decenije pokajae se za mnoge
izgubljene godine rada na delima koja su bez veze sa roenom grudom. Ali
zato su miliji oni retki asovi kada se ipak radilo za majku Srbiju, re
toliko dragu, a neizgovorenu, jo manje napisanu, ve vie od dvadeset
godina! [...] Pogledajmo svoja dela i otresimo nemilosrdno kao prah, sve
ono to nas odvraa od nas samih, pogledajmo u sebe, u svoje praiskonsko
srpsko. (Nikola Trajkovi, Srpska scena, 20. jun 1942.)
POZORINI IVOT U SRBIJI Od sulude igre jedne opskurne klike
u proloj godini, koja je sruila pakt i prebila kimu Jugoslavije, prolo je
vie od godinu dana. Za to meuvreme vlada generala Nedia pregnula je
na posao da zbrine prvu i najveu brigu: da srpski narod vrati sa
stramputice na kojoj je polomio svoja jugoslovenska kola i uputi ga
ispravnim i potenim putem. Da reformatorskim zamahom nagovesti nov
pravac kretanja naeg nacionalnog i duhovnog ivota i d impuls novog i
zdravog vremena. Prva kulturna institucija, meutim, koja je u duhu
zapoete obnove poela da izgrauje nov srpski kulturni ivot, bila je
pozorite. [] dananja Srbija je svesna snane uloge pozorita [] Svesna
je da pozorite nije samo fabrika smeha i prazna eretanja, ve snaan
instrument kulturne propagande. [] Smiljenom repertoarskom politikom
pozorite moe pruiti prave uslove za dobro postavljen i zdrav
nacionalno-kulturni razvoj nae omladine. Jer, za njeno vaspitanje, naroito
u dananje vreme, nosimo ogroman oseaj odgovornosti i radi nje moramo
uiniti najvee rtve da bi se ta omladina pravilno razvila i u novome
poretku Evrope bila od koristi i sebi i zemlji. (Jovan Popovi, predavanje
na radiju, Srpska scena, 20. jun 1942.)
REKLAME Otvoren je potpuno renoviran restoran
JUGOISTONA EVROPA Miloa Velikog br. 3. Pored domae kujne i
prvoklasnog pia koncentrirae svakog dana od 1012 i 1620 as. salonski
orkestar pod upravom naeg poznatog muziara Zdravka Milosavljevia.
Vlasnik poznati restorater od gurmanske gostionice STIG sa Terazija
Dobrosav M. Ili. (Srpska scena, 20. jun 1942.)
REPERTOAR GOSTOVANJA Niki ansambl prikazae beogradskoj
publici dve domae i jednu stranu stvar: od domaih Kotanu od Borisava
Potisnuta istina

237
Stankovia i Vraaru Boanu od Slavomira Nastasijevia. Od stranih
Karijeru kanceliste Vinciga od savremenog nemakog pisca Zitenberga. []
U Vraari Boani najzrelijem delu g. Nastasijevia dole su do puna izraza
njegove komediografske vrline [] Motiv ove komedije je nov i sve i daje
maha satirinim akcentima: jedna nepismena ciganura iz beogradskog
podzemlja veto uspeva da naturi otmenoj beogradskoj publici svoju
reitost i svoja gatalaka prenemaganja. (Srpska scena, 20. jun 1942.)
INSPEKCIJA POZORINE TRUPE U SMEDEREVU Upravnik
naeg Pozorita g. Jovan Popovi koji je ujedno i komesar svih pozorita u
Srbiji, boravio je [] u Smederevu da bi pregledao rad tamonje pozorine
trupe. U pratnji g. Popovia nalazio se i direktor nae Drame g. Borivoje
Jevti, dok je od strane Propaganda-abtajlunga S.O. prisustvovao g. Vl.
Moulj [] dananji zamenik komesara Udruenja glumaca. (Srpska scena,
20. jun 1942.)
NAPIS G-E DESE DUGALI G-a Desa Dugali-Nedeljkovi,
dramska prvakinja naeg Pozorita, objavila je [] zanimljiv lanak o
dananjoj i buduoj ulozi srpske majke (Misija srpske majke) . Srpska majka,
veli ona, to je naa najvea svetinja. A majina ljubav treba i mora da se
prenese na ceo srpski narod: da slono bez podvajanja prione na obnovi
Srbije, da izie na svoj pravi put. (Srpska scena, 20. jun 1942.)
SRPSKO NARODNO POZORITE Srpsko narodno pozorite u
Beogradu poelo je svoju prvu posleratnu sezonu u obnovljenoj Srbiji 1
oktobra 1941. [] bilo je potrebno u svanuu jednog zdravog i novog
vremena imati jasno na umu da je pozorite [] bilo kroz dve poslednje
prohujale decenije velikim delom rasadnik destruktivne leviarske
literature. [] repertoarska linija razvija [se] po onom planu koji je sebi
stavila u dunost nova pozorina Uprava. To je, pre svega, savesna i
znalaka obnova [] starijeg srpskog nacionalnog repertoara, koji je dosad
uglavnom bio zapostavljen. [] ova repertoarska politika diktirala je
poklanjanje naroite panje nemakoj dramatici [] koja je zasluila
dostojnije mesto u repertoaru prve srpske scene, a koja je ranijih godina bila
na alost, zapostavljena. [...] Od savremenih nemakih autora izvedeni su
ovi komadi: Elga od Gerharta Hauptmana, Usred bela dana od Paula
Helviga, Smuanje na suvu od Kurta Borfelda, Sto miliona dolara od
Hansa Kubnera i Sve same lagarije od Hansa vajkarta. (Naa borba, 21.
jun 1942.)

238
KRIZA NAE LIKOVNE UMETNOSTI Naa likovna umetnost za
poslednjih dvadeset godina stalno je bila u krizi. [] Naa jevreizirana
dnevna tampa je vrlo neozbiljno i povrno shvatila znaaj umetnosti za
razvoj i kulturu naeg naroda. [] Tako su nekoliko koterija uzele celo nae
slikarstvo i vajarstvo u svoje ruke i zasejale po naoj umetnosti onaj
parisko-jevrejski umetniki pravac koji ovde nikom nije bio potreban.
(ivorad Nastasijevi, Naa borba, 21. jun 1942.)
JEVREJSKI BOG I JEVREJSKI MORAL (Milorad Moji, Naa borba,
28. jun 1942.)

jul 1942.

BESEDA UPRAVNIKA SRPSKOG NARODNOG POZORITA G.
JOVANA POPOVIA Dananje otvaranje Srpskog narodnog pozorita
nesumnjivo je velik istoriski datum. [] U ovome vremenu jo od mnogo
veeg znaaja, jer nae novo pozorite mora nastaviti svoj budui ivot
odande gde je nekada prestao srpski ivot, gde je nekada prestala srpska
re. Samo tako e ono, u obnovi Srbije, opravdati svoj naziv SRPSKO
narodno pozorite. [] Pojava komada destruktivne sadrine sa politikim
tendencijama leviarskog pravca unitile su mu znaaj njegov kao vaspitne
kole u zdravom nacionalnom duhu. [] Na prvom mestu nova Uprava je
radila na oivljavanju nacionalnog repertoara [] Zatim, nova Uprava je
ove sezone obratila naroitu panju nemakoj dramatici, jer je ona ranijih
godina, zahvaljujui politikom kursu [] bila stalno zapostavljena. [] Ali
za sve to, za celokupno oivljavanje pozorinog ivota, naa naroita
zahvalnost pripada nemakim vlastima koje su, razumevajui napore i trud
Srpske vlade, svesrdno i od srca pomagale obnovu pozorinog ivota, kako
u Beogradu tako i u celoj Srbiji. Sa istom svesrdnou nemake vlasti su
pomogle i omoguile i ponovno otvaranje vrata ove Kue i poetak ivota u
njoj. (Jovan Popovi, Srpska scena, 1. jul 1942.)
POSLE OTVARANJA ZGRADE KOD SPOMENIKA Na dan
sveanog otvaranja nove pozorine zgrade lebdelo je u vazduhu neko
osobito raspoloenje, puno pouzdanja u nove srpske pozorine mogunosti.
[] Posle pretstave sakupio se na sceni, pored Uprave, ceo pozorini
personal, dramski i tehniki [] Ispred nemakih vlasti pozdravio je
Potisnuta istina

239
prisutne zonderfirer g. dr Helmut ven [] G. venu zahvalio se na toplim
reima g. Velibor Joni, ministar prosvete koji je na sveanom otvaranju
zastupao Pretsednika Srpske vlade g. Milana . Nedia. (Srpska scena, 1. jul
1942.)
PREGLED DELATNOSTI SRPSKOG NARODNOG POZORITA
SEZONA 1941/42 Treba naroito istai da je ovaj repertoarski plan
programatskog karaktera naiao na najspremnije odobrenje nadlenih
nemakih vlasti i punu moralnu i finansijsku pomo Srpske vlade. []
Naroita panja poklonjena je savremenoj nemakoj dramatici [...] ona
pokazuje tendencije jedne osobene etike sveine u polnim odnosima, dok
je u socijalnim temama veoma konstruktivna. [...] U ovom sluaju koristimo
se reima Paula Hartmana, pretsednika Pozorine komore Rajha. []
nemako pozorite smatra da je njegov zadatak u sadanjici ne u tome da
izgrauje istoriski teatar, ve da bude propagator herojskog principa za
moderna oveka. U saznanju o duhovnoj povezanosti naroda izmeu sebe,
u shvatanju zajednike volje, a esto i zajednike sudbine, stvara se i
zadatak pozorinog delovanja [] Cilj dobra knjievna dela, kao i njegovog
izvoenja [] treba uvek da se sastoji u tome da se uzdigne iznad istog
teatra kao takvog i da daje ideje koje veu istomiljenike. [] Ukupan zbir
pretstava u ovoj sezoni iznosi 180. Srpski pisci imali su 89, strani 91
pretstava (nemaki 51, italijanski 5, francuski 29, panski 2, maarski 4). (B.
Jevti, Srpska scena, 1. jul 1942.)
NOVA UPRAVA SRPSKE KNJIEVNE ZADRUGE Srpska
knjievna zadruga [] dobila je nedavno, reenjem Ministarstva prosvete,
komesarsku upravu koju sainjavaju knjievnici g.g. Dr Svetislav
Stefanovi, Dragutin Kosti, Todor Manojlovi, Mladen urii i g.g.
Jeremija Stanojevi, pukovnik iz Beograda i Ilija ukanovi, dravni
savetnik u penziji. [] Novoj srpskoj italakoj publici treba ubudue dati
one nae novije i pozitivnije knjievne vrednosti koje su s au i
portvovanjem nastavljale ranije [] tradicije srpske knjievnosti, iako
jedno mutno i haotino vreme nije bilo mnogo sklono rasnom i nacionalno
obeleenom srpskom piscu i istoj i narodskoj srpskoj rei. Pred novom
Upravom S. k. zadruge lee veliki zadaci [] Ona ima da ispravi teka
ogreenja u skoroj prolosti o srpsku stvaralaku kulturu i njene nosioce,
poniene i uvreene srpske pisce koji su, u vrzinom kolu naeg posleratnog
politikantstva i opte moralne korupcije, bili prisiljeni da sa alou

240
posmatraju, bez mogunosti za protest i moralnu pobunu, svakodnevno
skrnavljenje srpskih knjievnih tradicija i tedre srpske lepote. (B. J. Srpska
scena, 1. jul 1942.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Srbi ne uestvuju kao
vojnici na istonom frontu. Ali Srbi su se svojim radom i opredeljenjem za
mir, rad i obnovu [] prikljuili novom poretku koji se stvara. Uspesi
nemakog oruja opametie i one kojima su zvuci propagande iz Kaira i
Sevastopolja bili pomutili svest. Tako je dobro, jer vie nee biti mogue da
se zakuuje na vazduh. (Srpsko selo, 4. jul 1942.)
SELO OSNOVA NACIONALNOG IVOTA Svaki poredak mora
da se osniva na vrstom i tvrdom ubeenju naroda, da mu on jedino
odgovara [] Onako kao to je zadrugarstvo postalo vjeruju najboljih naih
domaina na selu, tako mora i taj novi poredak i te nove smernice naeg
nacionalnog ivota i razvitka da postanu duhovnom svojinom celog naeg
naroda, ili jo pravilnije najboljeg dela njegovog. [] Nove osnove i nove
smernice, odnosno osnove naeg samosvojnog nacionalnog ivota, ive i
odravaju se samo na naem selu. Njih treba tamo na izvoru prouiti i
formulisati, uneti u na pravni poredak i socijalni ivot, proiriti na sve
grane nacionalnog ivota i po tome preurediti ceo ivot. (dr Stevan
Ivani, Naa borba, 5. jul 1942.)
KAKO DA SE PREUREDI SREDNJA KOLA? kola mora da bude
rasadnik pravog narodnog duha [] Meutim, kod nas je ta kola svemu
drugom sluila samo ne pravom zadatku. U ovome je naroito prednjaila
srednja kola, koja je vremenom izgubila svoj put, izgubila ono staro srpsko
nacionalno obeleje i mesto njega javio se razorni demokratsko-klubaki i
judeo-marksistiki duh. Za posledice znamo: boljevizam, ruilaki bes,
nemoral. [] Zatim, u toku kolovanja javljaju se veliki kontrasti izmeu
pojedinih predmeta. ak kad vidi ovo dobije jednu sugestiju naprimer, da
je veronauka, etika i drugo sve la i naravno lakoumno prima kao nauno
ono to mu servira jevrejski materijalizam. To je mogue samo u naoj
srednjoj koli. (Duan B. Vientijevi, Naa borba, 5. jul 1942.)
UREDBA O UTVRIVANJU BROJA I VRSTA SLUBENIKIH
MESTA, RASPOREDU SLUBENIKA [] U MINISTARSTVU POTA,
TELEGRAFA I TELEFONA lan 12 Slubenici Ministarstva i
podrunih mu ustanova, koji [] ne dadu tane podatke o strunoj
Potisnuta istina

241
sposobnosti, moralnoj i nacionalnoj ispravnosti pojedinih slubenika koji se
odreuju ili postavljaju na pojedina sistematizovana mesta, otpustie se iz
dravne slube po propisima Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih
slubenika iz javne slube. (Milan Nedi, M. Aimovi, B. Kujundi, O.
Kuzmanovi, V. Joni, J. Kosti, . Marjanovi, J. Mijukovi, M. Olan,
. Doki, D. orevi s. r. Slubene novine, 10. jul 1942.)
OBJANJENJE MIN. FINANSIJA Povodom postavljenog pitanja o
pravu na prinadlenosti dravnih nametenika nemake narodnosne grupe
koji odlaze na vojnu vebu [] OBJANJAVAM: Dravnim slubenicima
nemake narodnosne grupe koji su pozvani na vojnu dunost, za vreme
vrenja ove pripadaju redovne prinadlenosti aktivnih dravnih slubenika
sa razloga to im odlaskom na vojnu dunost slubeni odnos nije prestao.
[] dnevniarima nemake narodnosne grupe [] pripada pravo na
nagradu za vreme dok se nalaze na vojnoj dunosti. (dr M Horvatski s. r.
pomonik ministra finansija, Slubene novine, 10. jul 1942.)
VITEZOVI PODMORNICA Kapetan-lajtnant Kremer postigao je sa
svojom podmornicom jedinstven uspeh. [] podmornica kapetan-lajtnanta
Kremera napadnuta je od strane britanskih aviona i oteena tako da je
teko ronila. I pored toga kapetan-lajtnant Kremer nastavio je sa svojom
podmornicom put da izvri zadatak [] Jo iste noi polazi mu za rukom
da u estokom napadu potopi dva velika tenk-broda i jedan teretnjak []
Voda je poela da prodire u podmornicu, osvetljenje se ugasilo, krma
otkazala poslunost. [] Na povratku preko Okeana podmornica je, iako
teko oteena, uspela da potopi jo jedan neprijateljski putniki brod []
Na povratku u bazu komandant podmornice i njegovi mornari veselo su
doekani. (Kolo, 11. jul 1942.)
CRVENI SOFIZMI Razbijene su kod nas organizovane bande
internacionalnih vanbranih jevrejskih sinova komunista. Ali je to jo
daleko do razloga da smemo biti spokojni u uverenju da je zlo uniteno u
korenu. (Jovan M. Barjaktarevi, Naa borba, 12. jul 1942.)
SKERLI, PISAC KOLSKIH UDBENIKA Skerlieva Istorija
knjievnosti kao udbenik za srednje kole mora da se stavi van upotrebe.
(Vladimir Velmar-Jankovi, Srpski narod, 17. jul 1942.)
KONKURS ZA KANDIDATE SRPSKE DRAVNE STRAE
UPRAVE GRADA BEOGRADA Za popunu Srpske dravne strae

242
Uprave grada Beograda primie se 500 kandidata straara-pripravnika,
kaplara i podoficira. Reflektanti moraju ispunjavati ove uslove: 1) da je
srpske narodnosti i isto arijevskog porekla. (Komanda Srpske dravne
strae Uprave grada Beograda, Slubene novine, 28. jul 1942.)

avgust 1942.

IVOT NAIH U OSNABRIKU Velikodunou Voe Rajha
izvestan broj srpskih oficira puten je iz ovog logora svojim domovima. (S.
Kolo, 1. avgust 1942.)
UNITAVANJE KOMUNISTIKIH BANDI U SRBIJI I BOSNI Na
podruju na kome se vode borbe sa komunistikim bandama i drumskim
razbojnicima akcije ienja protekle su i prole nedelje po planu i uspeno.
[] Po dolasku nemakih trupa povraen je mir i etva se nesmetano vri
dalje. [] etiri stotine pedeset ustanika uhvaeno je i bie osueno na
prekom sudu. U vremenu od 9 do 23 jula bande su izgubile preko 3.000
mrtvih i 9.000 zarobljenih. Maarska dunavska flotila podupirala je
nemake i hrvatske jedinice u njihovim akcijama. (Ponedeljak, 3. avgust
1942.)
UREDBA O PRINUDNOM VASPITANJU OMLADINE l. 1.
Ovlauje se Ministarstvo prosvete da sporazumno sa Ministarstvom
unutranjih poslova obrazuje Zavod za prinudno vaspitanje omladine. l.
2. U ovaj Zavod slae se uenici i uenice srednjih i srednjih strunih kola
koje su kolske vlasti izgnale ili koje budu izgnale iz kole, o emu e doneti
odluke Ministar prosvete, kao i sluaoci univerziteta i drugih visokih kola
i vankolska omladina oba pola u uzrastu od 1425 godina ivota [] Isto
tako [] oduzee se od roditelja ili staratelja i prinudno upuivati u Zavod
kolska i vankolska omladina [] koja nije pokazala svojim dranjem i
ponaanjem dovoljno smisla za red i disciplinu, ili koja nije pravilno
shvatila svoje nacionalne dunosti u dananjici. Prinudno vaspitanje
omladine u ovom Zavodu trajae od 6 meseci do 2 godine. [] l. 5
Izdravanje siromanih pada na teret drave, a za imune snosie trokove
oko izdravanja njihovi roditelji ili staratelji [] l. 6 Ministar prosvete
propisae Pravilnik naina ocenjivanja vaspitanika ovog Zavoda i odrediti
uslove pod kojima se moe vriti ublaavanje kazni izreenih od kolskih
Potisnuta istina

243
vlasti ili skraivanje roka u pogledu trajanja prinudnog vaspitanja u
Zavodu.
25
(Milan Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih ministara, Slubene
novine, 4. avgust 1942.)
ODLAZAK SRPSKIH RADNIKA ZA NEMAKU Svakog petka,
pred podne, na beogradskoj eleznikoj stanici je vea guva no obino.
Masa od blizu hiljadu ljudi i ena, veselih i raspoloenih, kree uz pesmu, u
dugoj kompoziciji od dvadesetak vagona za Nemaku. To su srpski radnici
iz raznih struka i iz raznih krajeva nae zemlje koji hitaju tamo gde imaju
odline uslove rada i zarade. [] To sve ini da se broj naih radnika u
Rajhu popeo ve na blizu 45.000. Uviajui vanost ovog pitanja Radio
Beograd je vrio prenos sa jednog odlaska naih radnika za Nemaku. (Kolo,
15. avgust 1942.)
REKLAME PANJA GOSPOE-CE, modne asopise urnale
nemake i italijanske za nastupajuu sezonu dobiete kod svog revizora
prodavca novina. (Kolo, 22. avgust 1942.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Hrabre jedinice nemake
vojske koje tite evropski kontinent [] oprobane u tolikim herojskim
podvizima u toku ovog rata, doekale su Britance i ovog puta onako kako
dostojanstvo vojniko nalae. [] eril je iao u Moskvu da tei Staljina.
Ko e posle najnovijeg britanskog sloma na francuskoj obali da tei erila?
(Srpsko selo, 22. avgust 1942.)
SRPSKI NARODE U dvanaestom asu, iskoristi priliku i sauvaj
poverenje Nemakog Rajha, jer od njega zavisi tvoja budunost za vekove,
koji dolaze. Nemaka danas stvara novi svet i nee dozvoliti da je bilo ko u
tom poslu ometa. Prvi uslov je, da se potpuno iskoreni ne samo marksizam,
ta jevrejska tvorevina, ve i vlada kapitalista. Ono, to je danas prueno
nemakom radniku i seljaku, bie sutra dato i radnicima i seljacima svih
onih naroda, koji su i sami pokazali volju da uestvuju u stvaranju, a ne u
ruenju. (Letak, Naa borba, 23. avgust 1942.)

25
UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O PRINUDNOM
VASPITANJU OMLADINE OD 15 JULA 1942 GODINE Stav 2 lana 2 menja se i glasi:
Prinudno vaspitanje omladine u ovome Zavodu trajae od 6 meseci do tri godine. [] U 3
redu lana 6 posle rei ublaavanje dodaju se rei: i pootravanje, a u 4 redu istoga lana
posle rei skraivanje dodaju se rei: i poveavanja. (Milan Nedi s. r. sleduju potpisi
ostalih ministara, Slubene novine, 19. februar 1943.)

244
UREDBA O PRIPADANJU IMOVINE JEVREJA U SRBIJI 1.
Imovina onih Jevreja, koji su 15 aprila 1941 bili dravljani bive Kraljevine
Jugoslavije ili bili bez dravljanstva, ako se nalazi na srpskom podruju,
pripada Srbiji bez ikakve naknade. Od ovoga se izuzima imovina Jevreja
bivih pripadnika Nemakog rajha, sada bez dravljanstva. 2. [] Ako je
Jevrejin, ija imovina na osnovu 1 pripadne Srbiji, obavezan da, na
osnovu zakonskih propisa daje izdravanje treem licu, Srbija ne jami za
zahteve o izdravanju, koji posle pripadanja imovine budu dospevali. Ali
Srbija moe sa nejevrejskim licima koja imaju prava na izdravanje i svoj
redovni boravak u zemlji, o visini tih potraivanja zakljuiti poravnanje.
[] 4. U sluajevima sumnje da li jedna imovina potpada pod udar ove
Uredbe odluuje Ministar finansija. Njegova odluka je konana i protiv nje
nema mesta pravnom leku. (Milan Nedi, M. Aimovi, B. Kujundi, O
. Doki, D. orevi s. r. Slubene novine, 28. avgust 1942.)
IZ DEKLARACIJE SRPSKE VLADE Srpski je narod svestan da je
sudbinski povezan za narode Evrope i on je u ovom ratu umeo da oceni
viteko dranje nemakih vojnika. Na njegovo prijateljstvo on e odgovoriti
svojim prijateljstvom [] Veliki nemaki Rajh, iako pobednik u ratu, nee
da bude neprijatelj srpskom narodu. (Srpski narod, 28. avgust 1942.)
GODINA DANA NAE BORBE Saradnici Nae borbe od 7
septembra 1941 do 23 avgusta 1942.
26
(Naa borba, 30. avgust 1942.)
PROSVEIVANJE NARODA U DANANJOJ NEMAKOJ u
celokupnom kolstvu dananje Nemake dominira ta jedna jedina tenja
[] izgraivanje kulturne radne linosti, kao lana narodne zajednice, sa
beskompromisno jasno odreenim nacional-socijalistikim gleditem na
svet. [] Vaspitanik se ni za asak ne sme kolebati u svojoj izgradnji ni
pitati: gde je istina. Ona je u stvarnosti, u egzistenciji nemake zemlje i naroda i
njegovog prava na ivot, na rad i na odmor [] Nacionalizam u njihovom
smislu nije ni patriotska fraza ni politika parola, ve gledite na svet,
kolosalno izgraeno gvozdenom (elino-betonskom!) voljom i dubokom
ljubavlju prama svojoj krvi, svojoj roenoj grudi: narodu i dravi i voi. []

26
[objavljeno je preko 170 imena profesora, advokata, novinara, studenata,
svetenika koji su saraivali u Naoj borbi. Meu njima su i Velibor Joni i Vladimir Velmar-
Jankovi, ministar prosvete i njegov zamenik, Popovi Jovan, upravnik Narodnog pozorita,
Radoji ore, upravnik Narodne biblioteke]
Potisnuta istina

245
U srednju kolu dolaze eminentno sposobna deca. Ostala se upuuju na
zanate [] Odbaen je bez pogovora princip umetnost radi umetnosti i
umetnost internacionalnog smisla. Sva umetnika dela iz prolosti [] u
kojima [] ima ma i najmanje neega mekunog, boleljivog, prefinjenog,
ulno-erotinog ili pornografskog, odbacuju se kao izopaena umetnost
(nadrealizam, dadaizam itd.) jevrejskog ukusa kao jevrejski vicevi i
humoristiki listovi, koji omalovaavaju linosti od vrednosti, njihova dela
ili sam nemaki narod. [] Po shvatanju A. Hitlera, umetnost postoji radi
najirih narodnih radnih masa u prvom redu [] Vostvo H.J. vri se
besplatno, iz poasti i uverenja: da se tim radom pomae Fireru u izgradnji
srenije narodne budunosti. [] i profesori svih kola [] bezuslovno
moraju imati i besprekorno gledite na svet tj. nacional-socijalistiko.
Linosti verski zanesene, staleki uobraene, liberalistiki i
pseudodemokratski, kosmopolitski ili destruktivno-internacionalistiki
orijentisane apsolutno ne mogu biti vaspitai ni nastavnici omladine u
dananjoj Nemakoj. (Maga Magazinovi Prosvetni glasnik, avgust 1942.)

septembar 1942.

NARODNO POZORITE I NJEGOVA ULOGA U OBNOVI SRBIJE
Za koji dan Srpsko narodno pozorite u Beogradu otpoee svoju drugu
sezonu u obnovljenoj Srbiji. [] Posle strahovite tragedije koju je doiveo
na narod, u koju ga je gurnula jedna klika opskurnih tipova, doao je
general Nedi da zbrine prvu i najveu brigu: da srpski narod vrati sa
stramputice na kojoj je polomio svoja jugoslovenska kola i uputi ga
ispravnim i potenim putem. [] Prva kulturna institucija koja je u tom
duhu generala Nedia zapoela obnovu naeg kulturnog ivota, bila je
pozorite. Vrljanjem odvratnih masonsko-komunistikih koterija pozorite
je godinama lutalo kroz prljave gustie i sve vie gubilo sebe. [] na prvoj
sceni naoj prikazivani su destruktivni komadi kroz koje se gaao na
nacionalni ivot, a kao rezultat toga iz gledalita, po putenoj zavesi, izlazili
su mladi zabludeli ljudi. Meutim, nova Uprava pozorita, svesna snane
uloge pozorita u postavljanju smiljene i planske kulturne politike, uloila
je prole sezone sav poten trud da svoj prvi poetak obelei kao period
solidna nacionalnog i umetnikog obnavljanja Kue. Tako je pozorite nalo

246
svoju nacionalnu boju, tako je pristupilo svom istoriskom zadatku, tako je
poelo da izgrauje i novu pozorinu religiju, nalazei se ve punu godinu
dana u prvim redovima Nedievih boraca za novu Srbiju. [] A na tako
postavljenim temeljima Narodno pozorite dobie svoj puni smisao,
stvorie sa svoje strane najire mogunosti za temeljnu duhovnu obnovu
Srbije i pruie prave uslove za dobro postavljen i zdrav nacionalno-
kulturni razvoj nae omladine. Jer za njeno vaspitanje, [] nosimo
ogroman oseaj odgovornosti [] da bi se ta omladina pravilno razvila i u
novome poretku Evrope bila od koristi i sebi i svojoj zemlji. (Jovan
Popovi, Srpska scena, 1. septembar 1942.)
G. STANOJE JANKOVI U NIRNBERGU lan nae Opere g.
Stanoje Jankovi [] gostovao je u toku letnjeg odmora u Nirnbergu u
tamonjoj Dravnoj operi. [] na zauzimanje direktora Opere, dobio je
doputenje da poseti u tamonjem logoru nae zarobljene oficire. Na
jednom koncertu, doekan uzbudljivim aplauzom, on je naim
zarobljenicima pevao, pored operskih arija, i mnoge srpske pesme. [] Na
zavretku svojih potresnih seanja, na operski prvak veli: Naa pesma
ula se u jednom zarobljenikom logoru. Ona se, dodue, uje tamo ve
mesecima. [] Suze su se meale s emocijama. To je jo pojaao dodir
Domovine sa naima u zarobljenitvu. Nemake vlasti razumele su to bolje
nego iko. Hvala im u ime svih onih kojima je ta panja bila upuena.
(Srpska scena, 1. septembar 1942.)
OTVORENA ANTIKOMUNISTIKA IZLOBA (Srpski narod, 4.
septembar 1942.)
OTVORENA ANTIKOMUNISTIKA IZLOBA U BEOGRADU U
proli ponedeljak otvorena je u Beogradu u Garaaninovoj ulici 8
antikomunistika izloba. Izlobu je otvorio, u prisustvu nemakih i naih
vlasti, i velikog broja drugih uglednih linosti ef srpske dravne
propagande g. ore Peri. Cele prole nedelje mase naeg sveta defilovale
su kroz ovu prostoriju izlobe koja je otvorena u znaku nacionalne obnove
Srbije. (Kolo, 5. septembar 1942.)
STVARA SE NOVA SRBIJA A sve to to je stvoreno [] sve to je
Vlada narodnog spasa uinila da bi se za ovako kratko vreme povratio
ivot Srbije, sve su to omoguili okupatori (nemaka vojna sila i nemaka
uprava). [] Zato mi dugujemo blagodarnost Velikom Nemakom Rajhu
Potisnuta istina

247
to nam je omoguio ivot, onda kada nam je grozila smrt, to nam je []
pruio asno mesto saradnika u izgradnji novoga sveta. Mi izjavljujemo da
emo greke prolosti ispraviti, da emo biti svesrdni saradnici i Velikom
Nemakom Rajhu u izgradnji Nove Evrope. Draga brao i sestre [] Hajte
k meni. Hajte novom ivotu, boljem srpskijem. [] Pomozite mi, tako vam
mleka srpskog. (Milan Nedi, Srpsko selo, 5. septembar 1942.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Moe se otvoreno rei da
Srbija u novijoj svojoj istoriji nije imala na elu nesebinije ljude [] Narod
je shvatio ova plemenita nastojanja vlade narodnog spasa i dao joj punu
podrku. Njen rad u drugoj godini uz tu podrku razvijae se pod mnogo
povoljnijim uslovima, jer danas ve vlada generala Nedia oslanja se na
jedinstvenu svest naroda o potrebi mira i rada jer su to dva kamena
temeljca koje Srbi unose u izgradnju nove Evrope pod vostvom Velikog
Nemakog Rajha. Trea godinjica rata zatekla je saveznike, Engleze,
Amerikance i Sovjete u punoj pometenosti. [] Ali oni su rat izazvali i zato
moraju da snose sve posledice njegove. Na strani sila osovine i Trojnog
pakta nalaze se sve pobede i svi veliki uspesi. (Srpsko selo, 5. septembar
1942.)
OBJANJENJE MINISTRA FINANSIJA OBJANJAVAM da se
odredba [] Zakona o inovnicima ne moe primeniti na sluajeve kada
penzioner nemake narodnosne grupe stupi u nemaku vojsku odnosno
kada penzioner ruske narodnosti stupi u ruski zatitni odred kao pomoni
odred nemake vojske; [] Prema tome takvim penzionerima se imaju
isplaivati njihove penzijske prinadlenosti s tim da se plate koje ovakvi
penzioneri dobijaju u nemakoj vojsci odnosno ruskim odredima imaju
smatrati kao njihov prihod. (D. orevi s. r. ministar finansija, Slubene
novine, 15. septembar 1942.)
REGULISANJE DRAVNIH DUGOVA BIVE KRALJEVINE
JUGOSLAVIJE Na dan 22 jula 1942 potpisan je u Berlinu Sporazum o
imovinsko-pravnom razdvajanju bive jugoslavenske drave [] Sva
dravna imovina bive Kraljevine Jugoslavije i njenih banovina, koja se na
dan 15 aprila 1941 nalazila na podruju koje je konano pripalo jednoj od
drava-sticateljki, postala je od toga dana vlasnitvo ove drave-sticateljke.
Drave-sticateljke u smislu ovog Sporazuma su: Nemaki Rajh, Italija
(ukljuivo Albanija i Crna Gora), Maarska, Bugarska, Hrvatska i Srbija. (Iz

248
Odeljenja dravnih dugova i dravnog kredita Ministarstva finansija,
Slubene novine, 15. septembar 1942.)
PRED NOVOM POZORINOM GODINOM posleratna
pozorina Uprava je pristupila razvijanju nove repertoarske politike []
Od savremenih domaih pisaca stavljeni su na repertoar: Velmar-Jankovi
sa svojim Dravnim neprijateljem broj 3, Sunce, more i ene od Momila
Miloevia, Devojka bra od konja od Nikole Trajkovia. Ove sezone e prvi
put biti prikazan na sceni i Momilo Nastasijevi sa svojim interesantnim
delom Kod veite slavine. [] Ove sezone beogradska publika e imati
prilike da se upozna i sa novim nemakim dramskim piscima [] Bilinger
[] Kolbenhajer [] Hajzener [] Maks Mel [] Maks Nojner []
Hember [] Adelbert Aleksandar Cin [] Paul Helvig [] August Hinrihs
[] Kurt Gec [] Od domaih baletskih premijera bie prikazani: Hristiev
balet Na selu, Sabor od Nastasijevia i nov balet Petra Stojanovia
Kraljevi i Mirjana. (Jovan Popovi, Srpska scena, 16. septembar 1942.)
U POSETI NAIM ZAROBLJENICIMA im sam stigao u
Nirnberg, odmah sam posetio direktora Opere i zamolio ga da mi pribavi
mogunost odlaska u logor, to mi je u roku od nekoliko minuta i odobreno
od strane komandanta logora. [] Iznenauje me koga sve sretam!
Mnotvo poznanika, drugovi iz gimnazije, s univerziteta [] Tako stiemo
do koncertne dvorane. To je baraka koja slui samo za muzike svrhe.
Podijum s osvetljenjima sa rampe. Na njemu vrlo lep klavir koji su kupili
sami lanovi muzike sekcije. [] Dolaze i gospoda generali pred sam
poetak. Sedaju u prve redove zajedno sa komandantom logora i njegovim
pomonikom. [] Posle prvog dela koncerta, Predrag
27
ponovo prilazi
rampi i uime muzike sekcije Oflag XIII be predaje mi diplomu u znak
zahvalnosti, a za trajnu uspomenu na ovaj koncert. [] Posle zavrenog
koncerta, po odobrenju komandanta, odlazim do ateljea Stae Beloanskog
koji se nalazi u sastavu jedne barake. Iako daleko od Otadbine [] ipak je
spremio vrlo lep materijal za izlobu koju otvara poetkom septembra. []
Idemo dalje u Predragovu radnu sobu. Iznad pisaeg stola, prikucane za
drveni zid, stoje dve vrlo ukusne reklamne plakate za Mocartov i Verdijev
sinfoniski koncert. [] Otkud vam instrumenti? Kupili smo u Nirnbergu,
odgovara mi Predrag. Nego, muku muimo za notni materijal. Najtee je

27
[Miloevi]
Potisnuta istina

249
sa nacionalnim repertoarom. Obeao sam da u im nabaviti i poslati srpske
kompozicije. Stiemo u zgradu Srpskog narodnog pozorita. Sve je
perfektno. Pozornica, zavesa, osvetljenje, gledalite itd. [] Obiavi sve
interesantnosti logora, naao sam se, naalost, neoekivano pred asom
odlaska. [] Neka tuga i nelagodnost, koje se uvek javljaju pri rastanku
milih i dragih, zahvatile su nas sve. (Stanoje Jankovi, Srpska scena, 16.
septembar 1942.)
ULOGA NOVE EVROPSKE OMLADINE Akcija za osnivanje
ovog saveza, dola je kao posledica velikog preokreta, koji je u Nemakoj
stvorio Adolf Hitler ostvarivi nacional-socijalistiku radniku stranku i
omladinu sa devizom: verovati, sluati i boriti se. [] Nemaki nacionalni
socijalizam hteo je ispoetka da izgradi ivotni prostor samo za svoje
saplemenike. Meutim naglim razvojem ratnih i politikih dogaaja,
stavljen je pred zadatak da gradi ivotni prostor za itav evropski
kontinent. [] Blagodarei pobedama armija Nemakog Rajha i
organizatorskom geniju nemakog naroda, u Evropi se ve uveliko vri
jedno pregrupisavanje naroda. Vri se okupljanje oko najmonijeg jezgra. A
to je Nemaki Rajh sa svojih 80 miliona vrsto ujedinjenih Nemaca. []
Nedieva srpska nacionalna omladina, zagrljena i slona, zakriljena
srpskom trobojnicom, ostvarie delo preporoditelja naega naroda. [] Ta
Nedieva preporoena omladina sa novim mentalitetom povee srpski
narod u novi svet, koji nailazi iz dananje svetske revolucije. (Srpski narod,
BEOGRAD NA SCENI Ovih dana Beograd dobija jo jednu
pozorinu scenu! Dobija jedno novo svoje pozorite, u kojem e Beograani
kroz pero svojih poznatih humorista i drugih pisaca, i kroz umetniku
igru svojih prvih aktera pozorine umetnosti nai sebe, svoj ivot, svoje
sitne brige [] ali u kojem e nai i svoju duu. (Kolo, 19. septembar 1942.)

oktobar 1942.

VOA RAJHA I NOVA EVROPA Voa Rajha je govorio. Svaki
dosadanji njegov govor bio je ili objavljivanje velikih poteza i istorijskih
odluka, ili objanjenje i izvetaj o jednom zavrenom otseku savremene
istorije. [] Hitler je govorio kao dravnik i kao vojskovoa. A pre svega je

250
govorio kao pretstavnik nove, borbene Evrope, kao njen nosilac i kao ovek
kome je Evropa predala svoj ma u ruke za odbranu njenih tekovina i za
obezbeenje njene budunosti. Hitler dravnik mogao je sa ponosom da
istakne da je mnogomilionski narod, koji ga je izabrao za svoga vou,
danas snaniji i solidarniji no ikada. [] Hitler nosilac Nove Evrope
mogao je da udari glasom na injenicu da je rat, u kome su angaovani
danas pored Nemaca i njihovih saveznika jo i gotovo svi evropski narodi
preko svojih dobrovoljakih legija, zaista pravi evropski krstaki rat. []
Hitler vojskovoa dao je ponosan bilans i objanjenja, iz kojih se vidi sva
smiljenost i dalekosenost dinovske strategije, koja uz maksimalnu
utedu ljudskih ivota postizava maksimalne rezultate. Svetska istorija
retko izbacuje linosti sveobuhvatne genijalnosti. Vekovi prolaze, pre no to
u jednom kritinom i odlunom prelomu razvoja ljudske istorije jedna
dominantna figura izbije na elo jednog naroda [...] Hitler je poeo sa
politikim programom, koji je bio ogranien na jedan narod. On je danas
nosilac jednoga programa, koji obuhvata svet. [...] Reenje ovoga rata ne
lei u jednostavnoj pobedi oruja. Ono lei u pobedi toga duha. Hitler osea
odgovornost, koju je uzeo na sebe pred istorijom, na samo za svoj narod,
nego i za Evropu. [...] On zna da je pred Evropom alternativa: ili uspeti u
dinovskom hrvanju protiv kapitalistike samoivosti i boljevikog ludila
unitavanja, ili potonuti u krvavoj magli opteg rasula. I zato on ide
smiljeno korak po korak u ostvarenju svojih gigantskih strategijskih
zamisli. [...] Sutranji svet, koji e izii preien i prekaljen iz kataklizme
dananjice, bie bolji i bie praviniji. [...] Ako to ne bi bilo, onda je zaista
naa stara Evropa, onda je zaista bela rasa, onda je zaista kultura koja je
odnegovala belog oveka, preivela, ostarila i onesposobljena da se odri.
(S. N. Srpski narod, 2. oktobar 1942.)
UREDBA O PREGLEDU KNJIGA 1 Ovlauje se Ministar
prosvete da u cilju zatite nacionalnog duha podvrgne pregledu i stavi van
prometa udbenike, pomone knjige, nauna i knjievna dela itd. koja su
objavljena ili budu objavljena a koja mogu nepovoljno uticati na nacionalno
i moralno vaspitanje srpske omladine i naroda. Takve knjige zabranie se
[] i njihovo rasturanje onemoguiti bez davanja ikakve ottete. [] 3
Kaznie se za istupno delo novanom kaznom od dinara 100.000 a u teim
sluajevima po odobrenju Ministra prosvete [] istom novanom kaznom i
zatvorom do dve godine: 1) ko proda ili stavi u saobraaj knjige zabranjene
po 1 ove Uredbe; [] 5 Za izricanje novane kazne za istupno delo
Potisnuta istina

251
nadlean je Ministar prosvete. Presuda Ministra prosvete konana je i ne
podlei upravno-sudskoj tubi. [] 7 [] Za izricanje kazne zatvora i
novane kazne za prestupno delo, kanjivo po odobrenju Ministra prosvete,
nadlean je redovan sud. (Milan Nedi, M. Aimovi, B. Kujundi, O.
. Doki, D. orevi s. r. Slubene novine, 2. oktobar 1942.)
UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE [] OD 6
NOVEMBRA 1941 O NOVANOM I MATERIJALNOM SNABDEVANJU
ETNIKIH I DOBROVOLJAKIH ORUANIH ODREDA Svi
etniki i dobrovoljaki tabovi i odredi bie od 1 jula 1942 godine na
novanom i materijalnom snabdevanju kod Pretsednitva Ministarskog
saveta. (Milan Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih ministara, Slubene
SA SRPSKIM RADNICIMA NA BERLINSKIM JEZERIMA (Kolo, 3.
oktobar 1942.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Retko je koji narod
pokazao u svojoj istoriji toliko unutranje snage i povezanosti kao nemaki
narod danas. Ideje nacionalsocijalizma prodrle su u duu nemakog oveka
i narodnu zajednicu uinile vrom nego to to poznaje i jedan drugi
narod. Za nas Srbe, ba u toku akcije za zbrinjavanje naih socijalno slabijih,
naih radnika i izbeglica, to pretstavlja nepresuni izvor pouke. [] Snaga,
koja se osea iz govora Voe Nemakog Rajha ba i dolazi otuda to on
osea svu vrstinu nemake narodne zajednice, koja odie jednim dahom.
[] Obraun koji je Voa Rajha izvrio u svom onomadanjem govoru sa
protivnicima nemakog naroda i Evrope dostojan je nosioca ideje o novoj
Evropi, koja se izgrauje. [] Nemako oruje titi Evropu na Severu,
Zapadu, Jugu i Istoku. Ono titi Evropu kako od razornog boljevizma []
tako i od anglosaksonskog plutokratizma. (Srpsko selo, 3. oktobar 1942.)
SRPSKE RADNIKE INTERESUJE PRUSKA ISTORIJA (Kolo, 10.
oktobar 1942.)
IZMENE I DOPUNE SLUBENIKOG STATUTA OPTINE
GRADA LESKOVCA 2 Slubenik gradske optine moe postati svaki
dravljanin Kraljevine po roenju, ako je po narodnosti Srbin. (Voj. Ili,
predsednik gradske optine, overili venici In. Grozdanovi, Jov.

252
Milenkovi, odobrili A. Pekezovi, M. Aimovi s. r. Slubene novine, 13.
oktobar 1942.)
PRVI MILION PRIMERAKA ROZENBERGOVOG MITA XX VEKA
Pojavilo se delo, epohalno za poglede na svet nove Nemake i nove
Evrope [] Ovo delo uvek bie uvrteno meu dogaaje koji pretstavljaju
epohalne prekretnice u umnom ivotu jedne narodne zajednice i ljudskog
roda. [] Ovaj prvi milion simbolie veliku ideoloku pobedu preporoene
Nemake koja dolazi uporedo sa velikim vojnikim i politikim uspesima
Treeg Rajha. (Srpski narod, 17. oktobar 1942.)
GOVOR VOE RAJHA NA SRPSKOM JEZIKU (Srpski narod, 17.
oktobar 1942.)
UM CARUJE Izmeu idiota i baraba razlika je vie u formi nego
u sutini njihove organizovane gluposti. Jedni radije sluaju Radio-London,
a drugi radio-Moskvu. (dr M. Spalajkovi, Srpski narod, 24. oktobar 1942.)
NEDELJNI PROGRAM BEOGRADSKE RADIO-STANICE Nedelja,
1. novembar 7.00 Vesti. 7.20 Dobro jutro, dragi sluaoci! [] 9.20
Prepodnevna muzika. 10.00 Sveani as. 10.30 Praznini koncert. 11.45.
Nedeljni pregled za srpsko stanovnitvo. [] 13.5015.00 Kratkotalasna
radiostanica Lili Marlen. as za vojnike. [] 16.00 Izvetaj Vrhovne
komande na srpskom jeziku. 16.05 Dobro raspoloenje u nedelju. 18.00 as
nemake narodne grupe. [] 21.40 Mladi beogradski straar. 22.30 Danas
hou da poklanjam ljubav. (Kolo, 31. oktobar 1942.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Priznanje koje je uinjeno na
nemakom merodavnom mestu generalu Nediu, njegovom patriotskom
radu na utiranju puteva boljoj budunosti Srbije i obnovi zemlje moe da
ulije svakom Srbinu nacionalno zdravom i ispravnom nadu na budunost i
mesto koje e Srbija u miru zauzeti meu ostalim narodima u Evropi. []
Ba ovih dana vratili su se s puta po Nemakoj srpski omladinci sa sela.
Ono to su oni videli [] ispunilo je njihove mlade due velikim
pouzdanjem i oni e po svom povratku pregnuti na posao [] London se
oigledno ne raduje konsolidaciji prilika kod nas, jer inae ne bi nastavljao
svoju harangu, koja je niska i odvratna. (Srpsko selo, 31. oktobar 1942.)

Potisnuta istina

253
novembar 1942.

BEOGRAD, 7 NOVEMBRA 1942 GOD. Vlada narodnog spasa na
elu sa armiskim eneralom Milanom Nediem obrazovana je u cilju da
ublai teke posledice rata i unutranjih nemira u Srbiji. U toj svojoj visoko-
nacionalnoj misiji Vlada je potpuno uspela. [] Pred njom sada stoje novi
krupni nacionalni zadaci. Jedan od prvih i najvanijih jeste: osposobiti nau
Otadbinu za nov samostalan ivot, kako bi i ona postala koristan lan
nove evropske zajednice naroda koji stvaraju veliki Nemaki Rajh i njegovi
saveznici. [] Da bi i ova etapa te visoke nacionalne misije bila uspeno
ostvarena, Pretsednik vlade Narodnog spasa [] izvrio je rekonstrukciju
svoje vlade
28
[] Milan . Nedi, proitao je u subotu 7 novembra 1942
prednje saoptenje pretstavnicima tampe, i tom prilikom saoptio je i
sledeu izjavu: [] hou ovom prilikom da u ime Otadbine odam
priznanje mojim dosadanjim saradnicima u vladi Narodnog spasa
ministrima Aimoviu, Dr Mijukoviu, Dr Marjanoviu i Olanu, koji su
svojim portvovanim radom zaduili Otadbinu. Oni su mi kao dobri Srbi,
dobri rodoljubi, obeali i dalje svoju punu pomo i saradnju, na emu im
zahvaljujem. (Slubene novine, 10. novembar 1942.)
EVROPA E POBEDITI progovorio je Adolf Hitler. Progovorio je
ovek koji je odavno za na kontinent prestao da bude samo ef jednoga
naroda i postao utelovljenje misli evropske obnove. Progovorio je mirno i
odluno, jasno i nedvosmisleno. [] rei Voe Rajha pravi su putokazi
evropske sudbine, svetionici prema kojima se orijentie hod staroga
kontinenta u svome putu kroz mrak i oluju dananjice ka svojoj luci. []
Neposredne i iskrene su bile Hitlerove rei. I preko onih stotina njegovih
drugova, okupljenih oko njega u minhenskoj pivnici, one su bile upravljene

28
[Predsednik Ministarskog saveta Milan . Nedi, ministar pravde Bogoljub
Kujundi, ministar graevina Ognjen Kuzmanovi, ministar prosvete Velibor Joni, ministar
pota, telegrafa i telefona Josif Kosti, ministar saobraaja ura Doki, ministar finansija
Duan orevi, ministar unutranjih poslova Tanasije Dini, ministar narodne privrede
Milorad Nedeljkovi, ministar poljoprivrede i ishrane Radosav Veselinovi, ministar socijalne
politike i narodnog zdravlja Stojimir Dobrosavljevi, Slubene novine, 10. novembar 1942.]
ISPRAVKA Prilikom objavljivanja saoptenja o rekonstrukciji Srpske vlade []
omakom u tampariji, izostavljen je sledei tekst [] Ministar Milan Aimovi, dr Jovan
Mijukovi, dr edomir Marjanovi i Mihailo Olan stavljeni su na raspoloenje. (Slubene
novine, 13. novembar 1942.)

254
celoj Evropi, celom svetu. U sreditu govora stajao je rat. Ne zato to je
Hitler ratoborni silnik [] O ratu je Hitler govorio jer je on genijalni
dravnik i umetnik silom prilika odreen od sudbine da vodi
najsudbonosniji od sviju ratova Evrope. Jer je on u tome ratu isto tako voa
svoga naroda i vojskovoa svojih armija, kao to je u miru bio neimar svoje
drave i graditelj zajednice miliona, koji su svoju sudbinu poloili u
njegove ruke, jer je on taj rat za Evropu i za pobedu Evrope nad silama
razaranja i porobljavanja danas shvatio svojim ivotnim zadatkom. To to je
o ratu rekao nije bilo hvalisanje ili gromoglasna pretnja [] Bilo je hladno i
kristalno jasno. Jednostavno i ba zbog toga ubedljivo. [] Jer za razliku
od svojih protivnika Hitler ne govori nikada u vazduh, nikada radi
postizavanja kratkotrajnih propagandnih efekata. On zna da cela Evropa,
celi svet osluhne kada on progovori. I da e svaka njegova re odjeknuti
stostruko, hiljadustruko. Da milioni veruju u njega i samo u njega. [] I
delo je sledilo rei. Jednim udarcem izmenjena je situacija. [] Bedem oko
naeg kontinenta nema vie otvora koji bi omoguio napad. A iza toga
bedema [] na stari kontinent nesmetano e moi da nastavi sve pripreme
za onu veliku obnovu [] koji je najvaniji i konani cilj velikog
Evropljanina Adolfa Hitlera. ivimo u razdoblju istorije oveanstva koje
je od presudnoga znaaja [] za kulturu i civilizaciju bele rase []
Evropljani stoje za Hitlerom. Za njim e oni u pobedu Evrope. (S. N. Srpski
narod, 14. novembar 1942.)
REZULTATI KONSTRUKTIVNE POLITIKE GENERALA MILANA
NEDIA Konstruktivna politika reda i rada, koju sprovodi general Nedi
[] radi dobra srpskog naroda uvodei ga u veliku evropsku zajednicu
donosi svakodnevno povoljne rezultate. Na putu smo da se rehabilitujemo
posle verolomstva od 27 marta i da steknemo glas naroda koji dri re i
lojalno i poteno ispunjava svoje obaveze. U tom smislu govore komentari
nemake tampe. [] Isto tako od velikog znaaja je izjava koju je poslanik
g. dr. mit dao na konferenciji tampe: [] Negativno gledanje na sve
strane uticaje sa Zapada, organizovanje svih zdravih i konstruktivnih snaga
srpskog naroda, jaanje iznutra i spolja, to su eto karakteristike najnovijih
beogradskih promena. One imaju za cilj da spaenu i obnovljenu Srbiju
uvedu u kolo naprednih evropskih naroda u zajednici Nove Evrope.
(Srpski narod, 14. novembar 1942.)
Potisnuta istina

255
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Odluka Voe Rajha da zatiti
junu obalu Francuske naila je na razumevanje francuskog naroda, koji je
nemake trupe primio mirno i prijateljski. [] Otuda je odluka nemakog
vrhovnog vostva da zatiti Evropu i Francusku od eventualnih
ugroavanja spolja primljena s razumevanjem u Francuskoj. [...] Srbi
uviaju stvarnost. Miljenje naeg sveta svodi se o najnovijim dogaajima
uglavnom na ovo: korak koji su preuzele sile osovine jeste korak za zatitu
Evrope i Francuske. [...] Nemake trupe dole su u Francusku samo zbog
toga da zauzmu isturene poloaje na Sredozemnom moru. Propale su sve
anglosaksonske nade da e Francuzi pruiti nemakim trupama otpor. [...]
Voa Rajha u svom nedavnom govoru u Minhenu istakao je, pun
optimizma, da e poslednji udarac zadati nemaka vojska. Sudbina
Anglosaksonaca je reena i treba jo da doe sudski izvritelj da naplati
svoja potraivanja. Mi bismo mogli dodati: najslae se smeje ko se poslednji
smeje. (Srpsko selo, 14. novembar 1942.)
POSLE GOSTOVANJA U NEMAKOJ VRATILI SU SE NAI
SEOSKI OMLADINCI Velikodunim gestom, usred rata, pozvao je
Hraniteljski stale Rajha pedesetoricu srpskih seoskih omladinaca na
etvoromeseno gostovanje u Nemaku. [] Organizacija Zemlja i rad
odazvala se ovom pozivu i spremila pedeset omladinaca iz svih krajeva
Srbije. Pre polaska su im javni radnici odrali govore u kojima su im
podvukli svu vanost zadatka koji na sebe primaju. [] Prijem i ljubaznost
koji su domaini ukazali prema svojim srpskim gostima bili su izvan
svakog oekivanja. (M. Babi, Srpsko selo, 14. novembar 1942.)
[TEKST UZ FOTOGRAFIJU] Ministar g. Drag Jovanovi proslavio
je svoju slavu Sv. urica u krugu siroia Srpia u Optinskom domu koji
je on stvorio. Pretsednik vlade, general g. Nedi posetio je g. Jovanovia i
njegovu porodicu [] Pretsednik g. Nedi s puno oinske ljubavi obiao je
maliane u Domu. Naa slika prikazuje jednog maliana koji ne puta toplu
roditeljsku ruku generala g. Nedia. (Kolo, 21. novembar 1942.)
JEDINSTVO MISLI I OSEANJA KOD DRAVNIH I
SAMOUPRAVNIH SLUBENIKA ZA OBNOVU SRBIJE U DUHU
INTENCIJA, ODLUKA I NAREENJA VLADE NARODNOG SPASA U
cilju da bi se postiglo jedinstvo misli i oseanja kod slubenika kako
dravnih tako i samoupravnih, kao i to da bi se onemoguilo da i u budue
primaju prinadlenosti i oni dravni i samoupravni platenici iji rad nije u

256
skladu sa interesima Srbije i srpskog naroda Ministarski savet na sednici
svojoj odranoj na dan 25 novembra 1942 godine doneo je sledeu
ODLUKU 1) da svi slubenici kako dravni vojnog i graanskog reda
tako i samoupravni, podnesu izjave sadrine kako u prilogu 1 ista glasi.
Neposredno pretpostavljanje
29
stareine pri sprovodu izjave za svakoga od
potinjenih im slubenika, pod linom odgovornou dae garanciju, da je
dotini slubenik u istini rukovoen pobudama koje se u izjavi istiu. []
3) Gospodin Ministar finansija obustavie isplatu prinadlenosti svima
porodicama slubenika, koji se vode kao nestali, jer je svaka porodica do
sada mogla da utvrdi ta je sa sudbinom njenoga lana ije prinadlenosti
prima [] 7) U budue prilikom podnoenja predloga za nova postavljenja,
preuzimanja u slubu, reaktiviranja itd. pored drugih podataka dostavljati i
izjavu molioca [] 9) Podnoenje izjava ima se izvriti u roku od 40 dana
od dana stupanja na snagu ove odluke. 10) Izvanredni komesar za
personalne poslove po prijemu spiskova slubenika i platenika koji ne
budu podneli izjave [] uinie potrebne predloge Ministarskom savetu,
ukoliko ko od slubenika i platenika samim tim to nije podneo izjavu ne
bude potpao pod udar Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih
slubenika iz javne slube. [] IZJAVA: Ja (Ime i prezime)___ proet
najiskrenijim pobudama za to skorije ozdravljenje i obnovu Srbije, a
ubeen da e se tome cilju najvie doprineti savesnom i predanom
slubom, kao i odranjem reda, mira i poretka u zemlji ovim
IZJAVLJUJEM: Da u interesima slube uvek predan biti i sve dodeljene mi
zadatke od strane pretpostavljenog mi stareine najsavesnije izvravati; Da
u svaku akciju, sprovoenu delom ili rei, koja ide za tim, da se unosi
zabuna i poremeti red i mir u zemlji, suzbijati i protiv sviju nosilaca
ruilake akcije najodlunije se boriti, ma ko oni bili i ma iz kojih pobuda
oni to inili; Da u svaki rad i tendencije komunistike i masonske
onemoguavati, a negovati i u narod iriti samo srpska nacionalna oseanja
i rad za to skorije ozdravljenje i obnovu Srbije u duhu intencija, odluka i
nareenja Vlade narodnog spasa. To je osnova moga oseanja o koju se
nikada neu ogreiti i na moju asnu re, u mojim linim i slubenim
odnosima, samo u se te linije vodilje uvek najstroije drati. Potpis___
zanimanje___ datum___ mesto___ tambilj. Da je prednju izjavu (ime i
prezime)___ (zanimanje)___ pred potpisatim prvo pretpostavljenim

29
[pretpostavljene]
Potisnuta istina

257
stareinom lino napisao i potpisao i da je isti svojim linim i slubenim
odnosima u istini rukovoen pobudama u izjavi izloenim tvrdi prvi
pretpostavljeni (Ime i prezime)___(Poloaj i zanimanje)___.
30
(Milan Nedi,
B. Kujundi, O. Kuzmanovi, V. Joni, J. Kosti, . Doki, D. orevi,
T. Dini, M. Nedeljkovi, R. Veselinovi, S. Dobrosavljevi s. r. Slubene
novine, 27. novembar 1942.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Srbi moraju da znaju da od
njih samih danas najvie zavisi kako e proi kroz ovaj rat i s im e ui u
budunost. [] Sluajte ono vae domainsko koje vam govori da se samo
u redu i miru, sa pojaanim radom, moemo nadati da iz ovih krupnih
dogaaja, koji su uzdrmali ceo svet, iziemo sposobni i za sutranji ivot u
novoj Evropi, koja se raa. Na sreu, sve neuravnoteenosti koje se javljaju
u naoj srpskoj sredini, dolaze moe se slobodno rei od onih elemenata
koji nisu udarili svoj temelj vrsto u ovom narodu [] Ali ti varoki
zabuanti, kao ni oni seoski ilkoi nisu srpski narod. Srpski narod, olien
je u srpskom seljaku domainu, poznaje sve svoje otpadnike. [] Za to je
na srpski seljak domain miran i razuman, moda mnogo vie
zahvaljujui ba tome to dobro osea ko smutnju eli da pravi: uvek isti
gospodski obezbeeni gotovani [] Seljak se meutim probudio i on nee
da bude niije orue. On ide za svojim sinom generalom Milanom
Nediem, koji ga vodi jedino ispravnim srpskim putem. (Srpsko selo, 28.
novembar 1942.)
SVETOSAVSKA KOLA Srbin koji ne osea, ne ivi u
svetosavskom duhu ne pripada srpskoj naciji [] U suprotnosti sa
svetosavskim duhom nije samo marksizam nego i liberalno-demokratski
kapitalizam. [] Da bi ona postala svetosavskom kolom, ona mora imati
kao vaspitae ljude iskljuivo nadahnute svetosavskim duhom. Od stranaca
koji su nali utoite u srpskim kolama to ne moemo ni oekivati ni
traiti. [] U mukim srednjim kolama ne moemo postii svetosavsko
vaspitanje pomou enskog nastavnikog osoblja [] jer ne bi mogle da
svoje doivljaje prenese na muku omladinu [] enskinje ne moe da
ukazuje na ivotne puteve i da vodi na stazi ivotne borbe, jer je ena uvek
bila van te borbe [] ta biva od ene kada u takvu borbu ue videli smo
na primeru propale drugarice, komunistkinje, zver-ene. Pri svome

30
[priloena je i izjava sline sadrine koju su morali da potpisuju penzioneri kako
bi i dalje primali penzije]

258
vaspitanju mukarac moe videti svoj uzor, ideal samo u jednom drugom
mukarcu. (dr Radia Mitrovi, Prosvetni glasnik, novembar 1942.)

decembar 1942.

PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Engleska nikada nije bila
prijatelj Italiji. To je istoriska istina. Sabijena, Italija nije mogla da die.
Otuda njena odluka da se bori za mesto pod suncem. (Srpsko selo, 5.
decembar 1942.)
SAOPTENJE 19 novembra 1942 odveden je jedan nemaki vojnik
u Kupcima kod Brusa. Poto se ovaj nemaki vojnik do 5 decembra o.g. nije
vratio STRELJANO JE 10 KOMUNISTA i pristalica Drae Mihajlovia.
31

[] U sluaju da se odvedeni nemaki vojnik ni u meuvremenu ne vrati
BIE STRELJANO 10 XII 15 XII 20 XII i 25 XII JO PO 10 UHAPENIH
KOMUNISTA I PRISTALICA DRAE MIHAJLOVIA IZ KRUEVAKOG
I LESKOVAKOG OKRUGA. (Bader s. r. Zapovednik u Srbiji, Ponedeljak,
7. decembar 1942.)
OGLASI Pozivaju se imaoci akcija bive jevrejske firme Izdavako i
knjiarsko preduzee Geca Kon a.d. Beograd [] da ih u roku od 14 dana
po objavi ovoga oglasa predadu u ruke potpisanog komesarijata. [] Po
isteku danog roka navedene e se akcije oglasiti pravno nevaeim.
(Komesarijat firme, Ponedeljak, 7. decembar 1942.)
FRANCUSKI SLUAJ Francuski narod gurnut u rat protiv
Nemake od strane francuskog jevrejstva i masonerije a za ljubav Velike
Britanije, stalno se pitao: za koga i zato ratuje? (Velibor Joni, ministar
prosvete i vera, Srpski narod, 12. decembar 1942.)
KROZ DOGAAJE Uz podrku verolomnih francuskih admirala i
generala izvrili su Anglosaksonci prepad na francuske severoafrike
kolonije. Ovo je izazvalo veliki revolt u francuskoj metropoli i mnogobrojni
mladi Francuzi spremni su da se orujem u ruci bore za francuska prava.
(Kolo, 19. decembar 1942.)

31
[sledi deset imena streljanih lica]
Potisnuta istina

259
LIK JAPANSKE OMLADINE Nema oveka na svetu koga nisu
zadivili uspesi Japana u ovome ratu. Iako ratuje ve nekoliko godina sa
ukikom Kinom, Japan je za relativno kratko vreme osvojio ogromna
prostranstva u Tihom Okeanu dovoljna da obrazuje veliku daleko-istonu
imperiju. U mnogome duguje Japan svoje uspehe vaspitanju svoje
omladine. Japanska omladina vaspitava se u duhu stroge nacionalne
discipline i potovanja tradicija, pa ipak na modernim principima. (Kolo, 19.
decembar 1942.)
NA JUGU FRANCUSKE Marselj, najvee francusko trgovako
pristanite u Sredozemnom Moru, doiveo je 11 novembra uzbudljiv dan.
Toga dana cela varo je bila na nogama. Sa uenjem posmatrali su
Marseljci nemake trupe koje su u uzornom redu marirale kroz ulice ove
velike luke varoi. To su bile elitne trupe, koje su hitale na obale
Sredozemnog Mora, da zatite obale Evrope od prepada Anglo-
Amerikanaca, koji su u isto vreme napali francuske kolonije na obalama
Severne Afrike. (Kolo, 19. decembar 1942.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Anglosaksonci se odavno
odlikuju pravljenjem planova o tome kako e svet izgledati posle rata. []
Njihovi planovi neozbiljni su i smeni zbog toga to se prave kao raun bez
krmara: oni se ne mogu ostvariti, jer pobeda nije na strani Engleza,
Amerikanaca i Sovjeta nego na strani sila osovine i Trojnog pakta. (Srpsko
selo, 19. decembar 1942.)
REPERTOARI POZORITA Repertoar Centrale za humor na
Kolarevom univerzitetu sreda, 30 decembar u 17.15 Gospodin ef
inovnika komedija. Njen jubilej komina scena, i Juri na udovicu Milevu,
Branina urnebesna komedija. Raport reduciranog optinskog inovnika, Ton
urnal, i Na asu istorije. [] Sudeluju: ge anka Stoki, Macol-Petrovi,
B. Katalini [] Repertoar veselog pozorita Veseljaci ponedeljak 28:
Jedanaesti areni program [] Hotel uma, Centrala za viceve, i Beri postaje
mukarac kao i nove ilustrovane dosetke u kojima uestvuju: anka Stoki,
Fran Novakovi (Ponedeljak, 28. decembar 1942.)

260

1943.

januar 1943.

KOD VETERINARA Po stepenu panje jednog naroda prema
ivotinjama ocenjuje se i stepen njegove kulture. U Nemakoj je zatita
ivotinja na visokom stepenu. Pored mnogobrojnih drutava za zatitu
ivotinja postoje i zakonski propisi koji vode brigu o naim etvorononim
prijateljima. Nije tu u pitanju samo sentimentalnost nego i oseanje
odgovornosti prema stvorenju koje je povereno ovekovoj panji, jedna
moralna obaveza prema slabijem stvoru. U svakoj veoj varoi Rajha
postoje danas zavodi za leenje i negovanje bolesnih kunih i domaih
ivotinja. [] Mnogi od ovih zavoda imaju ak i male Rentgen-aparate,
potrebne za ispitivanje zdravstvenog stanja naih etvorononih prijatelja
koji ne umeju da govore. (Kolo, 2. januar 1943.)
RATNI DOGAAJI 1942 Ratna 1942 godina protekla je u znaku
velikih pobeda Sila osovine [] Imena kao to su Sevastopolj, Diep,
Staljingrad, Singapur, Tunis ostae zapisana krupnim slovima u istoriji
ratnih podviga. (Kolo, 2. januar 1943.)
JEDAN DAN PRETSEDNIKA VLADE Danas o svetlom prazniku
Hristovog Roenja Kolo posveuje svoje dve stranice, najzaslunijem sinu
zemlje, oveku koji je digao ponovo svetinju Srpstva srpsku zastavu
Pretsedniku vlade Narodnog Spasa, armiskom generalu g. Milanu .
Nediu. [] Poseta domaina iz Srbije i razne deputacije iz unutranjosti
koje stalno dolaze Pretsedniku vlade na savetovanje, najbolji su dokaz da je
poverenje naroda u srpsku vladu i njenog efa svakim danom sve vee. []
Pretsednik vlade se tek uvee moe da posveti omiljenim knjigama svoje
Potisnuta istina

261
biblioteke. U njima on nalazi novog potstreka [] za vrenje svoje teke
dunosti pregaoca za spas Srpstva, srpskog naroda i obnovu unesreene
Otadbine Majke Srbije. (Kolo, Boi, 1943.)
IZGRAIVANJE NOVE SRBIJE KAO SELJAKE DRAVE Nova
Srbija ukida i anulira sve privilegije i takozvana steena prava bivih
nosilaca parlamentarnih reima i partija i organizuje ceo narod u duhu
apela pretsednika generala Nedia socijalistiku stranku, kao nosioca
unutra novog poretka i spolja kao most za ukljuenje Nove Srbije u novi
poredak Evrope, koji se stvara u borbi ujedinjenih naroda Evrope protiv
anglo-amerikanske anti-evropske plutokratije i judeo-masonske
internacionalne lane demokratije. (dr Svetislav Stefanovi, Srpski narod,
Boi 1943.)
UMETNOST U SLUBI NACIJE Jedan od najveih uspeha
najnovijeg vremena u pojimanju umetnosti i umetnikog stvaranja jeste
vraanje umetnosti narodu [] U toku razvoja ove umetnosti [] javni,
nacionalni karakter bio je potiskivan, naroito pri izmaku Srednjega veka,
kada je Renesans, kao vaskrs individualiteta, presekao organsku duhovnu
vezu umetnikog stvaranja sa kolektivom [] I tako dalje, kroz umetnost
baroka i rokokoa, pa kroz racionalizam 18 stolea, provlai se borba koju
vodi jedan na lai zasnovan sistem [] Ali dogaaji najnovijeg vremena sa
svojim socijalnim, politikim i kulturnim pozadinama oiveli su samosvest
koliko naroda toliko i njihovih duhovnih voa. [] Prava umetnost, naime,
zasnovana je uvek i svuda na oseanju zajednice [] Pozorino umetniko
delo u rei i slici nerazdvojno je sa sutinom narodnoga ivota po svojem
postanju, a po svojem izvoenju bez publike koja ga razume i voli,
neostvarljivo. Ova unutarnja veza umetnikoga i narodnoga stvaralatva
zahteva da pozorite, kao kompaktno umetniko delo sa svim svojim
komponentama, bude potpuno stavljeno u slubu nacije kao najplemenitiji
izraz njenog duha u prolosti i sadanjosti. (dr V. Vitezica, Srpska scena, 16.
januar 1943.)
PREDAVANJE NA KOLAREVOM UNIVERZITETU U etvrtak
28 o.m. u 18 asova In. Milosav Vasiljevi, profesor Univerziteta, odrae
predavanje: SOCIJALNA NEMAKA KAO NACIONALNA SNAGA.
(Ponedeljak, 25. januar 1943.)

262
KONKURS ZA PRIJEM POLITIKO-UPRAVNIH PRIPRAVNIKA,
PISARA I PRIPRAVNIKA I UPRAVNO KANCELARIJSKIH
PRIPRAVNIKA U SRPSKOJ DRAVNOJ BEZBEDNOSTI Uz molbu
kandidat treba da priloi: [] 3) uverenje dravne policijske vlasti o
nacionalnoj ispravnosti [] 6) dokaz o rasnoj pripadnosti (da nije imao
koga u porodici, svojoj ili eninoj) jevrejskog ili ciganskog porekla []
Prvenstvo imaju kandidati koji su uzeli uea u borbi protivu ruilaca mira
i reda u zemlji, bilo u etnikom bilo u dobrovoljakim odredima. (Kabinet
efa Srpske dravne bezbednosti, Slubene novine, 29. januar 1943.)
KONKURS ZA PRIJEM POLICIJSKIH AGENATA U SRPSKOJ
DRAVNOJ BEZBEDNOSTI Kandidat za policijskog agenta-pripravnika
treba uz molbu da priloi dokaze da ispunjava ove uslove: 1) da je Srpske
narodnosti [] 5) da je besprekornog vladanja, nacionalno ispravan i
politiki pouzdan [] 10) da nije imao u porodici svojoj ili eninoj Jevrejsko
ili ciganskog porekla [] Prvenstvo imaju kandidati koji su uzeli uea u
borbi protivu ruilaca mira i reda u zemlji, bilo u etnikom bilo u
dobrovoljakim odredima. (Kabinet efa Srpske dravne bezbednosti,
Slubene novine, 29. januar 1943.)
KONKURS ZA PRIJEM ZVANINIKA U SRPSKU GRANINU
STRAU Kandidati moraju da ispunjavaju sledee uslove: 1. a) da je
srpske narodnosti i b) da je isto arijevskog porekla ne sme imati jevrejske
ili ciganske krvi; [] Za dokaz da kandidat po ovom konkursu ispunjava
uslove potrebno je da priloi uz molbu sledea dokumenta: Za ta. 1.
uverenje nadlene sreske vlasti odnosno predstojnitva gradske policije;
[] Pri prijemu u slubu imaju prvenstvo oni kandidati, koji su se odazvali
pozivu za obnovu Srbije i uestvovali u borbi protiv komunista (etnici,
dobrovoljci, odrednici itd).
32
(Komanda Srpske granine strae, Srpski
narod, 30. januar 1943.)
FRIDRIH MITERHAMER Tako je sudbina, dodelila gospodinu
Fridrihu Miterhameru kulturnom ataeu Opunomoenika nemakog
Ministarstva spoljnih poslova za Srbiju, da postane i atae za radio u
Beogradu. Kroz radio ujemo ceo svet, a Beograd je dobio ba osobu koja je
proputovala sve kontinente. Dakle, ceo svet. Kakva sluajnost i kolika dobit
za nau stanicu. Isuvie je skroman ovaj strani diplomata, da bi eleo da se

32
[isti konkurs objavljen je i u Slubenim novinama 5. februara i 9. februara 1943.]
Potisnuta istina

263
istakne. On eli samo pozitivne rezultate. [] Razuman i pun uviavnosti,
gospodin Miterhamer lako nalazi gest koji treba uiniti [] Veliki je
pristalica obnove mladih evropskih naroda, a isto tako odlian poznavalac
elemenata propagande. [] Miterhamer spada u onaj mali broj ljudi koji se
odlikuju otmenou ljudske due. Gospodin Miterhamer je pravi
Germanac, ali ne samo po svome ivotu, ve i po dubini ideja, kao i po
kvalitetu oseanja i izraavanja. [] Srpskom narodu moe samo da bude
od koristi to je imao sree da dobije za ataea radio stanice u Beogradu,
jednu tako kulturnu osobu. (Kolo, 30. januar 1943.)
19331943 Danas, u ratu, istakao se Firer kao vojskovoa isto kao
to [se] u miru, pri izgradnji Rajha, istakao kao dravnik i politiar. []
Naroitu panju posvetio je Firer razvoju nemakog kulturnog stvaranja.
Pozorite i literatura, osloboeni jevrejskog uticaja, ponovo su procvetali.
(Kolo, 30. januar 1943.)
PREGLED RADA OD 1941 GODINE DO KRAJA APRILA 1943
GODINE U ODELJENJU ZA SREDNJE OBRAZOVANJE MINISTARSTVA
PROSVETE I VERA Ministarstvo je stajalo na stanovitu da je
neophodno potrebno da se izvri selekcija omladine za budue narodno
vostvo, tako da diplome o poloenom teajnom ili diplomskom ispitu
mogu dobiti samo oni uenici koji stvarno imaju najbolje moralne i
intelektualne kvalitete. [] Da bi se podigao zdrav nacionalni duh i razvila
oseanja pobonosti, uenici su bili od svojih kolskih vlasti pozivani na
ee sastanke na kojima su direktori kola ili odreeni nastavnici drali
uenicima pouna predavanja, a naroito predavanja namenjena
antikomunistikoj propagandi. Zavedeno je obavezno pohaanje
bogosluenja [] Od poetka ove kolske godine postupno se uvodi
obavezna nastava iz talijanskog na mesto francuskog jezika [] od ove
kolske godine zavedeno je i psiholoko prouavanje uenika srednjih i
srednjih strunih kola. [] Da bi se kole oslobodile prisustva nacionalno
nepouzdanih ili kompromitovanih uenika u vezi sa komunistikim
akcijama tajnih organizacija, svi nacionalno nepouzdani uenici izgnani su
iz srednjih i srednjih strunih kola. [] Nastavniki saveti imali su zadatak
da sve uenike svojih kola individualno okarakteriu i da ih grupiu u tri
grupe: nacionalno nepouzdane i kompromitovane, labilne i podlone
negativnim uticajima, i nacionalno pouzdane i ispravne. Za prvu grupu
sledovale su sankcije izgnanje iz kole, za drugu grupu pojaan je nadzor

264
i drani su pod prismotrom, a trea grupa, koja je pretstavljala gro uenika,
ostala je kao zdravi i konstruktivni elemenat za izvoenje kolskih
zadataka. Kao nacionalno nepouzdani uklonjeni su iz kole putem izgnanja
276 uenika i 99 uenica. Ukoliko su se pri primeni ovih kaznenih mera
pokazale i dokazale omake, one su naknadnim odlukama ispravljene.
Tako je vraeno u kole 45 uenika i 13 uenica. [] izvrena su potrebna
pomeranja nastavnika i formiranje nastavnikih kolegijuma. Paralelno s tim
izvreno je uklanjanje svih nacionalno nepouzdanih i zadrani su u slubi
samo oni koji su davali sve garantije da e svojom saradnjom, marljivou,
znanjem i spremom i nacionalnom sveu biti konstruktivni inioci u
dananjici. [] Osnovani su kursevi Nemakog naunog istituta za
srednjokolske nastavnike nemakog jezika. [] Da bi se kolska omladina
otstranjena iz kola izgnanjem kao nacionalno nepouzdana i vankolska
omladina na isti nain obeleena uputila na pravi put i izvela ispod uticaja
ulica i ruilakih inilaca, Uredbom je osnovan Zavod za prinudno
vaspitanje omladine u Smederevskoj palanci. [] Da bi se reilo pitanje
kolske omladine koja je, ponesena nacionalnom sveu i oseanjem
dunosti, pohrlila u dobrovoljake i etnike odrede za borbu protivu
komunista i ruilaca reda, pa zbog toga zaostala u svome kolovanju []
organizovani su naroiti teajevi [] odrae od 28 aprila do 4 maja
zakljuno g. ore osi, antikomunistiko predavanje za sve uenike i
uenice viih razreda svih kola, u dvorani Kolarevog narodnog
univerziteta. (Prosvetni glasnik, januarfebruar 1943.)
PREGLED RADA ODELJENJA ZA OSNOVNO OBRAZOVANJE
MINISTARSTVA PROSVETE I VERA U vezi sa pitanjem zbrinjavanja
inovnika izbeglica izvrena je redukcija [] Odeljenje za narodne kole
donelo je oko 1.300 odluka o penzionisanju, 822 o otputanju i 167 o
stavljanju na raspoloenje. (Prosvetni glasnik, januarfebruar 1943.)

februar 1943.

KRSNA SLAVA NAEG POZORITA Kao prole godine,
proslavilo je nae Pozorite i ove godine svoju krsnu slavu Sv. Jovana
Krstitelja na veoma svean nain. Obredu seenja slavskog kolaa
prisustvovali su, pored celokupna naega ansambla i mnogobrojne ugledne
Potisnuta istina

265
zvanice, pretstavnici nemakih vlasti i vie aktivnih ministara iz Vlade
narodnog spasa, izmeu ostalih Bogoljub Kujundi, Velibor Joni, dr
Milorad Nedeljkovi, Duan orevi, ef Dravne propagande ore
Peri, pomonik ministra saobraaja in. Brana Jovanovi, prvi
potpretsednik Beogradske optine Ilija Paranos i mnogi drugi. [] Posle
crkvenog obreda obratio se prisutnim zvanicama upravnik Jovan Popovi
ovim reima: [] Kada je pre godinu dana naa tampa objavila da je
beogradsko Narodno pozorite proslavilo svoju slavu, prvu slavu, mnogi
su bili iznenaeni. Za mnoge je to bila novina koju moda nisu mogli sebi
dobro ni da objasne, ili, tanije reeno, iji cilj nisu mogli potpuno da
shvate. Meutim, oni koju su u ovoj velikoj eposi obnove naeg
nacionalnog ivota prionuli da s oduevljenjem isposnika i starih apostola
spasu nau rodnu grudu iz mutnog vihora u koji su ga gurnule masonske i
komunistike falange, mogli su da razumeju ovaj gest novih ljudi u
pozoritu [] Ali da bi nae mlade generacije ovo shvatile, da bi postale
poten izraz novog doba, nove Evrope koju danas sa besprimernim
portvovanjem stvara Velikonemaki Rajh, potrebno je da poniranjem
duboko u same sebe nau istotu due i istinsku ljubav prema svojoj rodnoj
grudi. [] Zato je pozorite prole godine i htelo da i u svojoj kui vidno
obelei poetak tog novog srpskog ivota, da Bojom pomou i imenom
sveca Krstitelja uniti sve klice koje su u bliskoj prolosti poinile toliko
bola i da, nosei u sebi iskreno i poteno duh novog vremena, prokri put
umetnikoj lepoti [] Posle ovog govora, zahvalio se upravnik Popovi na
nemakom jeziku i pretstavnicima nemakih vlasti koji su udostojili svojim
prisustvom ovu veliku versku sveanost naeg Pozorita, naglaavajui
njihovo trajno interesovanje za na kulturni napredak i procvat. []
Zavrne rei upravnika Popovia doekane su ivim aplauzom. (Srpska
scena, 1. februar 1943.)
DEKRETI Ministar saobraaja [] na osnovu nareenja
pretsednika Ministarskog saveta [] a u vezi Uredbe o uklanjanju
nacionalno nepouzdanih slubenika iz javne slube odluio je da se Perovi
B[] stavi na raspoloenje bez prava na prinadlenosti. (Slubene novine, 9.
februar 1943.)
DEKRETI Izvanredni Komesar za personalne poslove [] na
osnovu [] Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika []

266
odluio je da se Jovanovi B[] otpusti iz dravne slube i da gubi steena
prava. (Slubene novine, 9. februar 1943.)
UREDBA O KOLAMA I TEAJEVIMA ZA DOMAICE 11 U
kole za domaice primaju se devojke koje su svrile najmanje osnovnu
kolu, fiziki su dovoljno razvijene, zdrave, dobrog su vladanja [] 13
Uenice za koje se lekarskim pregledom utvrdi da nisu dovoljno fiziki
razvijene ili boluju od bolesti koja bi im smetala u radu ili bila opasna po
druge uenice, nee se primati u kolu. [] 15 Uenica koja u toku
kolske godine tee oboli od bolesti, koja bi joj ozbiljno smetala u radu ili bi
bila opasna po druge uenice, prestaje biti uenica. (Milan Nedi, M.
Aimovi, B. Kujundi, O. Kuzmanovi, V. Joni, J. Kosti, .
STVARA SE NOVI DUH EVROPSKE ZAJEDNICE. POBEDA
PRIPADA ONIMA KOJI SU SHVATILI VREME I NJEGOVE ZAHTEVE
(Obnova, 12. februar 1943.)
SLIKARSKI IVOT NAIH U ZAROBLJENITVU Nemake
logorske vlasti ine sa svoje strane sve da se teka zarobljenika bolest
nostalgija i melanholija, svede na najmanju meru. One odobravaju
slobodnu utakmicu u svim granama kulturnog razvoja i usavravanja, ne
alei truda i pruajui najveu pomo. (Kolo, 20. februar 1943.)
KONKURS ZA PRIJEM KANDIDATA U SRPSKU DRAVNU
STRAU UPRAVE GRADA BEOGRADA Komanda Srpske dravne
strae Uprave grada Beograda primie 500 kandidata-pripravnika. []
Kandidati koji ele da budu primljeni u slubu Srpske dravne strae
uprave grada Beograda, moraju da ispunjavaju sledee uslove: [] b) da su
Srpske narodnosti i isto arijevskog porekla ne sme imati jevrejske ili
ciganske krvi. (Komanda Srpske dravne strae Uprave grada Beograda,
Srpski narod, 20. februar 1943.)
OGLASI ZLATAN NAKIT i sve zlatne predmete brilijante i
krupnije dijamante kupuje i najvie plaa AJKA, Kneza Pavla 50.
(Ponedeljak, 22. februar 1943.)
OGLASI ZLATO, ZLATNE ZUBE, BRILIJANTE I DIJAMANTE
kupuje juvelirska radnja DIADEMA Vlad. Dejanovia, Kralja Aleksandra
6. (Ponedeljak, 22. februar 1943.)
Potisnuta istina

267
UREDBA O UREENJU FILMSKOG PROMETA lan 3
CENZURA FILMOVA I Cenzuru vri srpsko nadletvo za cenzuru filmova.
[] Pretsednika i lanove postavie pretsednik Ministarskog saveta. [] II
Cenzurisanje obuhvata: slike filma, muziku i dialoge, naslov u govoru i
pismu, srpski podnaslov i reklamu. [] III. Svaki film [] mora imati
uverenje o cenzurisanju, takozvanu cenzurnu kartu. [] lan 6 BIOSKOPI
[] II Jevreji i cigani kao i lica koja se nalaze u braku sa jevrejima ili
ciganima ne mogu da dobiju dozvolu za voenje bioskopa [] III U
bioskopima smeju se prikazivati samo filmovi koji su uredno cenzurisani
[] IX Jevreji i cigani kao i lica koja se nalaze u braku sa jevrejima ili
ciganima ne smeju biti zaposleni kod bioskopa. (Milan Nedi, B.
Kujundi, O. Kuzmanovi, V. Joni, J. Kosti, . Doki, D. orevi, T.
Dini, M. Nedeljkovi, R. Veselinovi, S. Dobrosavljevi s. r. Slubene
KONKURS ZA PRIJEM INOVNIKA PRIPRAVNIKA
POTANSKO-TELEGRAFSKO-TELEFONSKE STRUKE Ministarstvo
pote, telegrafa i telefona primie u slubu izvestan broj inovnikih
pripravnika [] Kandidati oba pola moraju da ispunjavaju sledee uslove:
[] 4) da su nacionalno ispravni i politiki pouzdani [] 7) da priloe
dokaze o rasnoj pripadnosti (da nisu imali koga u porodici, svojoj ili
eninoj, jevrejskog ili ciganskog porekla) [] Za dokaz da kandidat po
ovom konkursu ispunjava uslove potrebno je da uz molbu priloi sledea
dokumenta: [] za taku 4 uverenje dravne policiske vlasti [] za taku 7
uverenje nadlene sreske vlasti.
33
(Kancelarija Opteg odeljenja
Ministarstva pota, telegrafa i telefona, Srpski narod, 27. februar 1943.)

mart 1943.

25 DODINA UFE Ovih dana navrava se 25 godina od kako je
osnovano najvee i najpoznatije nemako filmsko preduzee UFA. []
Novi razvitak filma u Evropi obezbedio je nemakom filmu vodee mesto,
za koje nema samo da zahvali politikom i vojnom razvitku, ve i svojim

33
[isti konkurs objavljen je u Slubenim novinama 23. februara, 2. marta, 5. marta
1943.]

268
umetnikim kvalitetima. [] Kada danas gledamo nemaki urnal, mi
znamo, da je UFA-urnal po svom karakteru postao uzor za sve urnale, da
je tu velika centrala aktuelnih filmskih izvetaja. Polje kome se UFA
posvetila najveim novanim i radnim naporima, jeste kulturni film. On
nam je omoguio da bacimo poglede u jo do sada nikad neviene svetove.
[] Ona se danas nalazi na elu svih evropskih produkcija, a ameriki film
zahvaljujui delatnosti UFE, izgubio je mnogo od svog znaaja. [] Put
nemakog filma od neznatnih poetaka do svog dananjeg vodeeg mesta
ujedno je i put UFE. Mi se seamo tih injenica povodom 25-godinjeg
opstanka, sa zahvalnou za sve doivljaje, koje nam je pripremila na
filmskom platnu. (Srpska scena, 1. mart 1943.)
NOVA IMENA BEOGRADSKIH ULICA Pretsednik Optine grada
Beograda [] doneo je sledeu odluku: [] 1) Avramova ulica (III kvart)
da se nazove imenom Senjanin Tadije; [] 4) Amerika ulica (XIII kvart)
da se nazove imenom Prahovska; 5) Ada Ciganlija (ostrvo) da se nazove
imenom Srpska ada; [] 13) Bajlonova pijaca [] da se nazove imenom
Dorolska pijaca; [] 15) Vilzonov trg [] da se nazove imenom Srpski
trg; [] 19) Gledstonova ulica [] da se nazove imenom obanica Rada;
[] 21) ora Vaingtona ulica [] da se nazove imenom Palilulska; []
28) Izrailjeva ulica [] da se nazove imenom Mike Alasa; 30) Jevrejska
ulica [] da se nazove imenom Dorolska; 31) Jugoslovenska ulica [] da
se nazove imenom Dobrovoljaka; [] 36) Koruka ulica [] da se nazove
imenom Moravska; [] 43) Karnedijeva ulica [] da se nazove imenom
Guslarska; [] 68) Rakoga ulica [] da se nazove imenom
Mladenovaka; [] 75) Triglavska ulica [] da se nazove imenom
ajetinska. (Optina grada Beograda, Slubene novine, 5. mart 1943.)
[] Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika iz javne
slube, reio je da se sudski kapetan Toi J[] otpusti iz dravne slube i
da gubi steena prava. (Slubene novine, 5. mart 1943.)
SVEANA AKADEMIJA SRPSKE ZAJEDNICE RADA
Preduzeta je akcija da se radnici duhovno preporode, da odbace sve ono
to je negativno i to ih razdvaja od rodne grude, od njihovog porekla, od
onoga to ih ini ovekom i Srbinom. Nama nisu potrebni nikakvi tui
kalemi, nikakve internacionalne koncepcije. Mi Srbi imamo najbolje
izraeno ureenje u staroj srpskoj zadrunosti. Ona nije u frazama i lepo
Potisnuta istina

269
napisanim parolama, nego u ostvarenju bratstva, drugarstva,
ravnopravnosti, drueljublja. [] Traimo da se duhovno napajamo na
izvorima stare srpske kulture, stare srpske zadrunosti. Hoemo i odluno
sprovodimo da srpska zajednica rada postane zadruna zajednica svih
poslenika, i poslodavaca i posloprimaca i da ovaj stari srpski porodini,
zadruni duh postane vera, saznanje i shvatanje celog srpstva. Ako svi
ispunjavamo nae dunosti, kao na stareina general Nedi, idemo u
susret boljoj i srenijoj budunosti i nai emo nae najsavrenije ureenje u
srpskoj zadrunoj dravi. (Ponedeljak, 8. mart 1943.)
UREDBA O POSTAVLJANJU DRAVNIH I SAMOUPRAVNIH
SLUBENIKA KOJI SU BILI U DOBROVOLJAKIM ODNOSNO
ETNIKIM ODREDIMA SRPSKE VLADE lan 1 Dravni i
samoupravni slubenici koji su podneli ostavku na dravnu odnosno
samoupravnu slubu zbog stupanja u dobrovoljake odnosno etnike
odrede Srpske vlade mogu se ponovo postaviti za dravne ili samoupravne
slubenike. Ovim slubenicima vreme provedeno u dobrovoljakim
odnosno etnikim odredima Srpske vlade priznae se kao efektivne godine
slube. (Milan Nedi, B. Kujundi, O Kuzmanovi, V. Joni, J. Kosti, .
Doki, D. orevi, T. Dini, dr Nedeljkovi, R. Veselinovi, S.
Dobrosavljevi s. r. Slubene novine, 12. mart 1943.)
DR GEBELS O POSLERATNOM UREENJU EVROPE (M.
Mikainovi, Ponedeljak, 15. mart 1943.)
JUE JE OTPUTOVALA I DRUGA GRUPA OBVEZNIKA
OBAVEZNE SLUBE RADA U BOR I obveznici ove grupe odazvali su
se stoprocentno. [] Kada je povorka naila ispred Pretsednitva vlade u
Kralja Milana ulici, na balkonu se pojavio pretsednik vlade [] Obveznici
iz povorke, kada su primetili pretsednika vlade, poeli su da ga
pozdravljaju mahanjem ruku, skidanjem kapa i usklicima: iveo otac Srbije!
iveo Nedi! (Ponedeljak, 15. mart 1943.)
PROMENA IMENA MESTA U OKRUGU BANATSKOM Po
predlogu Okrunog naelnika Okruga banatskog [] reavam: da se
dosadanja imena nie imenovanih mesta u Okrugu banatskom promene i
to: 1) mesta Kraljevievo [] u Heideschtz; [] 3) mesta Seanj [] u
Petersheim; 4) mesta Knianin [] u Rudolfsgnade; [] 10) mesta
Nakovo [] u Nakodorf; [] 12) mesta Jaa Tomi [] u Modosch; []

270
15) mesta Jabuka [] u Apfeldorf; [] 18) mesta Velika Greda [] u
Georghausen; [] 21) mesta Banatski Brestovac [] u Rustendorf []
27) mesta Nemaki Elemir [] u Deutsch Elemir. (Tas. . Dini s. r.
ministar unutranjih poslova, Slubene novine, 19. mart 1943.)
GOVOR VOE RAJHA POVODOM PROSLAVE DANA JUNAKA
(Ponedeljak, 22. mart 1943.)
25 I 27 MART 1941 Optuujem vas pred licem celokupnog srpskog
naroda [] to niste prihvatili pakt od 25 marta, dva dana ranije sklopljen,
pakt koji je obezbeivao ne samo mir i bezbednost naoj zemlji nego i njenu
celinu, njenu slobodu i spokojan ivot naem narodu; vi ste sve to unitili
prihvativi jevrejsku krilaticu: Bolje rat nego pakt. [] I sada ta da
radimo mi? Da bismo spasli svoje mesto u Evropi, moramo da snosimo
junaki posledice rata u koji smo zapali. Mi moramo da pomognemo one
koji daju svoje ivote radi odbrane Evrope i nas samih od crvene nemani.
[] Pitaete me kakvu pomo moemo pruiti Nemcima da savladaju
boljeviku neman. Rei u vam: Ostanimo u miru, redu i radu. To je i
njihov i na interes. Dajmo svu materijalnu pomo, dajmo radnu snagu,
samo neka se pobedi boljevizam. [] Stotine hiljada Rusa, Ukrajinaca i
drugih naroda bee za nemakom vojskom samo da ne bi ponovo potpali
pod vlast boljevika. [] Desetine i stotine hiljada drugih Rusa [] stupili
su u redove nemake vojske i bore se protiv crvenih. (Milan Nedi, Srpski
narod, 27. mart 1943.)
ODGOVORNOST ZA 27 MART Razlozi zbog kojih je 27 mart
primljen kao svren in, ne nalaze se dakle u nekom neprijateljskom stavu
srpskoga naroda prema Velikom Nemakom Rajhu, nego u injenicama da
se tada oslobodio jednog neeljenog reima. [] Istina je da meu nama
ima i takvih bezumnika, koji pod uticajem takve tuinske plaene
propagande i danas tvrde: da bi mi i sa Paktom isto proli kao i bez Pakta.
Oni nee ni danas da vide da njih najjasnije demantuju sve susedne drave,
kako sa svojim neproreenim stanovnitvom tako i sa svojim dananjim
granicama. (B. Kujundi, ministar pravde, Srpski narod, 27. mart 1943.)
U 27 MARTU RAZUM NIJE UESTVOVAO Druga je nesrea to
smo u spoljnoj politici i mi [] gledali stvari tuim oima, i mislili tuom
pameu: oima i pameu meunarodnog jevrejstva, koje nas je sve zajedno,
zbog toga, gurnulo u propast, gurajui nas za svoje interese u ovoj rat. []
Potisnuta istina

271
morae se zbaciti tue naoari, morae se prestati gledati oima jevreja iz
Londona, Pariza, Moskve i Vaingtona. (D. Ljoti, Srpski narod, 27. mart
1943.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA U toku protekle nedelje
doputovalo je u Beograd jo 200 seoskih omladinaca, da bi se na jednom
kursu pripremili za odlazak u Nemaku, gde e izvesno vreme u praksi
izuavati najusavrenije naine poljoprivredne proizvodnje. [] Ovih dana
doputovala je jedna vea grupa srpskih ratnih zarobljenika iz Nemake,
koja je dobrotom i velikodunou nemakog Rajha opet videla svoju
otadbinu. [] Na dan 25 marta navrile su se dve godine od zakljuenja
Trojnog pakta, koji je trebao da naoj dravi obezbedi nesmetani razvitak
[] te bismo ostali netaknuti i jo uveani [] Voa Rajha Adolf Hitler
odrao je povodom proslave dana junaka veliki govor, u kome je rekao da
u ovakvom vremenu mogu da postoje samo narodi sa jasnim stavom i da je
smrtna opasnost po Evropu otklonjena jer nemaka vojska titi veite
vrednosti ljudskog roda, porodicu, crkve, istoriske spomenike i sve
kulturne ustanove. (Srpsko selo, 27. mart 1943.)
ZAKLETVA NEMAKE OMLADINE NA VERNOST VOI RAJHA
(Ponedeljak, 29. mart 1943.)
UREDBA O PROMENI IMENA GRADOVA BELE CRKVE, VELIKE
KIKINDE, VRCA I PETROVGRADA U OKRUGU BANATSKOM lan 1
Menjaju se imena gradova [] i to: Bela Crkva u Weisskirchen, Velika
Kikinda u Kikinda, Vrac u Werschetz, i Petrovgrad u Betschkerek.
(Milan Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih ministara, Slubene novine, 30.
mart 1943.)

april 1943.

PRED PREPUNOM DVORANOM KOLAREVOG UNIVERZITETA
GOVORIO JE JUE KOLIN ROS Jue popodne [] odrao je uspelo
predavanje o temi Svetsko-politika borba za Afriku poznati nemaki
putopisac i publicista Kolin Ros. Ovom predavanju [] prisustvovali su:
Komandujui general i Vojni zapovednik Srbije general artilerije Bader,
nemaki poslanik Bencler, nemaki generalni konzul Fajne, zatim lanovi

272
srpske vlade ministar unutranjih poslova Tanasije Dini, ministar prosvete
Velibor Joni, ministar finansija Duan orevi, ministar socijalne politike
i narodnog zdravlja in. Stojimir Dobrosavljevi, ministar narodne privrede
dr Milorad Nedeljkovi, pomonik ministra unutranjih poslova Cvetan
orevi, pomonik ministra prosvete Velmar Jankovi, bivi ministar
Danilo Vulovi i mnogi drugi. [] Kolin Ros obuhvatio je sve geopolitike,
privredne i druge momente koji su odluivali tokom istorije borbu sila za
Crni kontinent. On je istakao injenicu da mediteranski deo Afrike
pretstavlja [] jedan neophodan deo evropskog ivotnog prostora. []
Kolin Ros je upotpunio gornju injenicu naroito s obzirom na budui
razvoj i potrebe naeg kontinenta. [] Zavretak predavanja Kolina Rosa
propraen je dugim i nekoliko puta ponovljenim aplauzima. Ministar
prosvete Joni zahvalio se retkom gostu, istiui da je ovo bila lepa prilika
da se srpska javnost obavesti o jednom izvanredno aktuelnom problemu i
od jedne linosti koja je apsolutno upuena. (Obnova, 2. april 1943.)
USPEH TEAJA NEMAKOG JEZIKA PREKO BEOGRADSKE
RADIOSTANICE Teaj nemakog jezika preko Beogradske radiostanice
prati u Beogradu i u unutranjosti Srbije preko 10.000 slualaca. [] Ostalo
je da se odri jo oko 18 asova. Ali, sudei po molbama i eljama slualaca,
kurs e se po mogunosti produiti. (Obnova, 2. april 1943.)
NOV RASPIS MINISTARSTVA PROSVETE ODNOSNO
UITELJICA I pored ranijeg nareenja ministra prosvete i vera koje je
objavljeno jo u toku 1942, Ministarstvu su stigle tube protiv uiteljica
narodnih kola koje svojim vladanjem, oblaenjem i minkanjem ravo
vaspitno deluju na kolsku decu i na svoju odrasliju okolinu. [] Da bi se
toj runoj pojavi stalo jednom za uvek na kraj, ministar prosvete i vera
ponovo je izdao jedno nareenje svim prosvetnim inspektorima [] da na
ove pojave obrate naroitu panju i prema neposlunim uiteljicama otro
postupe, a gde im to ne pomae, da izveste Ministarstvo prosvete i vere da
se takve uiteljice uklone iz uiteljske slube. (Obnova, 2. april 1943.)
JEDAN SAT MEU SEOSKIM OMLADINCIMA PRED NJIHOV
ODLAZAK ZA NEMAKU. STARAEMO SE DA POVERENJE
GENERALA NEDIA U PUNOJ MERI OPRAVDAMO KAU NAM
NAI MLADII SA SELA Ve dvanaest dana borave u Beogradu seoski
omladinci [] koji se spremaju da est meseci probave na praktinim
radovima u Nemakoj [] Svaki dan njihovog boravka bio je ispunjen
Potisnuta istina

273
raznim predavanjima, mnogi i mnogi nai javni radnici, kao i ministri,
dolazili su da govore omladincima da ih upuuju i savetuju. Pedeset i pet
omladinaca, krnih i snanih, pravi izdanci nae rase, sluali su i upijali
nova znanja [...] Za boravak u Nemakoj omladinci su dobro opremljeni.
[...] svaki omladinac dobio je po jedan radni kombinezon i ajkau, plavu
ajkau kao to je i nebo plavo nad srpskom zemljom, ukraenu srpskom
trobojkom, tako da svaki Nemac tamo u Nemakoj vidi da su to srpski
omladinci. [] Tamo po selima zabaenim u brdima, njihovi seljani njihovi
vrnjaci priaju o svojim srenim drugovima kojima se ukazala prilika da
vide Nemaku, zemlju gospodina-seljaka. (Obnova, 2. april 1943.)
SS-TRUPE Po saoptenju nemake Vrhovne komande prestonicu
Ukrajine, Harkov, zauzele su u smelom naletu SS-trupe [] SS-oruje vri
ustvari, u sklopu nemake oruane sile specijalne najtee zadatke. SS-trupe
su Voi Rajha, odnosno nemakom narodu, poloile dvostruku zakletvu:
da e prema ostalim rodovima oruja uz ista prava vriti dvostruko vee
dunosti. To su prema tome elitne udarne trupe nemake oruane sile. Na
elu SS-trupa stoji Sep Ditrih, ovek koji od prvih dana verno stoji u borbi
uz Vou Rajha. [] Sep Ditrih je general ali je i najbolji drug svojih hrabrih
vojnika. (Kolo, 3. april 1943.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Kako u Srbiji, tako i u
inostranstvu, imao je govor pretsednika vlade narodnog spasa generala
Milana Nedia veoma iv odjek. Govor generala Nedia u celoj svojoj
sadrajnosti i duini bio je sasluan, i u Beogradu i po mestima u
unutranjosti Srbije, po javnim trgovima, po veim lokalima i na ulicama
preko zvunika, uz ivo i dugotrajno odobravanje i izlive odanosti majci
Srbiji i generalu Nediu. [] Odgovorne linosti Ministarstva spoljnih
poslova Rajha izjavljuju, takoe ovim povodom, da je Srpski narod shvatio
patriotizam generala Nedia [] Nemake radio-stanice davale su vesti o
govoru generala Nedia u nekoliko emisija, a rumunski, bugarski i
maarski listovi doneli su o govoru svoje izvetaje. U vezi sa objavom opte
mobilizacije evropskih naroda [] dobio je Generalni opunomoenik za
privredu u Srbiji nova ovlaenja, na osnovu kojih je propisao nove uredbe
o obaveznoj slubi rada [] Pada u oi da su propisi, koji se odnose na
lanove nemake narodnosne grupe, mnogo tei i stroiji, nego oni propisi
koji se tiu Srba i Srpkinja. [] Pred svoj odlazak u Nemaku [] grupa od
200 srpskih omladinaca zavrila je dvanaestodnevni teaj pripremanja.

274
Nakon ovoga, seoski omladinci su se poklonili motima Srpskih svetitelja u
Sabornoj crkvi, i tom prilikom poloili zakletvu Majci Srbiji i generalu
Nediu. Seoski omladinci su pred polazak primljeni i kod pretsednika
vlade generala Nedia, koji im je odrao topao govor o misiji koju [] vre,
jer oni treba da dostojno pretstavljaju srpski narod u novoj sredini u koju
odlaze, a koja je visoko kulturna [] meu sovjetskim ratnim
zarobljenicima, kojih ima u Nemakoj nekoliko miliona, javlja se jak pokret
sa ciljem da Staljinov reim slomije [] Istovremeno, likvidirana je potpuno
vladavina partizana u Zapadnoj Bosni, pri emu su komuniste izgubile
preko 13.000 mrtvih [] pojavila se meu njima i jaka zaraza tifusa, koji
nemilosrdno kosi po njihovim redovima. (Srpsko selo, 3. april 1943.)
U PRVOM TROMESEJU 1943 BOLJEVICI SU IZGUBILI 6.410
TENKOVA (Obnova, 3. april 1943.)
SJAJNI USPESI PEADISKE DIVIZIJE GROSDOJLAND (Obnova,
3. april 1943.)
ANTISEMITSKO RASPOLOENJE U ENGLESKOJ SE IRI (Obnova,
3. april 1943.)
PRAVO LICE AMERIKE Pred pretstavnicima tampe govorio je
jue uveni nemaki knjievnik i putopisac Kolin Ros [] Kolin Ros je,
uglavnom, rekao: [] Ameriki imperijalizam zamiljen je u jo
grandioznijem obliku od sovjetskog. [] Amerika ne vodi oslobodilaki,
nego osvajaki rat. [] Amerika misao, kulturni duh, javno miljenje, kao i
unutarnja, spoljna i privredna politika dirigovana je od strane jevreja. Dok
su useljenici svih evropskih naroda [] sluili kao najjevtinija i
najbespravnija radna snaga, jevreji su prvi uspeli da se snau i da se brzo
amerikaniziraju. [] Danas je sve u rukama jevreja. [] Jevreji imaju u
svojim rukama tampu, bioskope, organizaciju za dranje javnih
predavanja i izdavaka preduzea. Oni danas vladaju i pored toga to u
narodu ima antisemitskog raspoloenja, a u Americi dosta mesta gde je
jevrejima zabranjen pristup. [] U ovom ratu, Ruzvelt je eksponent
jevrejske politike i izvrioc njihove volje. (Obnova, 3. april 1943.)
NAI OMLADINCI SA SELA OTPUTOVALI SU JUE U
NEMAKU Dugo oekivani dan odlaska za Nemaku omladinci su jue
doekali u punoj nervozi. [] Na svakom licu se itala elja da to pre
doputuju u zemlju o kojoj su ovih nekoliko dana boravka u Beogradu toliko
Potisnuta istina

275
sluali. [] Odlazei na stanicu omladinci su predvoeni upravnikom
Zemlje i rada Stevanom Kluiem i drugim funkcionerima proli u stroju
kroz beogradske ulice ivo pozdravljeni od prolaznika. Prolazei pored
Pretsednitva vlade aklamovali su pretsednika vlade generala Nedia. []
Pri polasku voza omladinci su klicali Srbiji i generalu Nediu. (Obnova, 3.
april 1943.)
OGLASI LIKVIDACIJA ADVOKATSKE KANCELARIJE DR
JOSIFA HOLENDERA, IZ BEOGRADA Dravna hipotekarna banka
poziva sva lica koja je zastupao dr Josif Holender, advokat iz Beograda, da
podignu menice, zakljunice, i ostala dokumenta poverena ovom advokatu
i da se tom prilikom izvri obraun honorara i likvidacija svih pravnih
odnosa sa ovom kancelarijom. Prijem stranaka je svakog dana od 1012
asova u ul. Skadarskoj br. 33, III sprat levo.
34
(Dravna hipotekarna
banka, Obnova, 3. april 1943.)
SVI POKUAJI BOLJEVIKA LOME SE O BEDEM NEMAKE
ODBRANE (Obnova, 4. april 1943.)
ANGLOSAKSONSKI BLEFOVI RUE SE PRED STVARNOU
(Obnova, 4. april 1943.)
SUMRAK BRITANSKE MOI (Obnova, 4. april 1943.)
POTREBNO JE DA SE SKUPO PLAENI JEDNOM ZAVEDENI
RED I MIR ODRE Ovih dana je naelnik Okruga valjevskog pukovnik
Dragomir Luki u pratnji komandanta okrune poljske strae majora
Duana Radovia posetio Mionicu, gde je odrao zbor, kome je
prisustvovalo preko 500 seljaka [] Odmah zatim uzeo je re naelnik
Luki i izmeu ostalog, rekao: Navrilo se dve godine od kobnog pua []
Taj pu izveden je za raun anglosaksonskih i komunistikih interesa, od
strane jedne grupe tuinskih plaenika, kako bi se tim inom prekinuli
prijateljski odnosi Jugoslavije i Nemake [] I pored opomena okupatora,
koji nije gajio mrnju prema Srbima ve potpomagao akciju srpskih
rodoljuba, da oni oiste svoju zemlju od komunistikih i drugih
razbojnikih bandi, ipak je nastradao ogroman broj Srba. I da Provienje

34
[advokat Holender je odlukom Odbora advokatske komore u Beogradu pod
rednim brojem 53 izbrisan iz advokatskog imenika sa ostalih 55 advokata Jevreja. Za
preuzimatelja mu je imenovan Kosti dr Petar. v. Slubene novine, 10. oktobar 1941.]

276
nije Srbima poslalo u najsudbonosnijem trenutku heroja iz minulih ratova
armiskog generala Milana Nedia da njegovu sudbinu uzme u svoje ruke
uz najvea samoodricanja, sigurno je da bi i danas ovuda besnele
komunistike i druge zloinake bande [] Ali, zahvaljujui u prvom redu
generalu Nediu i njegovim saradnicima, i hrabrim dobrovoljcima,
etnicima i odrednicima, uspeo je srpski narod da se do danas ouva i odri
[] Zato treba svi kao jedan da uinite sve od sebe, da se unite jo
preostale razbojnike bande [] Zato vas i sve nas general Nedi poziva da
se svrstamo u jedan snaan nacionalni front pod slavnom srpskom
trobojkom [] da stvaramo ne trulu Jugoslaviju, ve zdravu, istu, slavnu,
pravinu i ureenu novu Srbiju. [] Govor naelnika Lukia propratila je
masa burnim poklicima generalu Nediu, novoj Srbiji i naelniku Lukiu.
SRPSKE MAJKE, ENE, KERI I SESTRE NEE BITI POZIVANE
NA OBAVEZAN RAD U RAJHU, NITI VAN TERITORIJA SRBIJE
pretsednik Beogradske optine i ef Srpske dravne bezbednosti ministar
Drag. Lj. Jovanovi [] dao je sledeu izjavu [] Uredba o uvoenju
ratno-privrednih mera Rajha na teritoriji Srbije [] prirodna su posledica
imperativnih zakona dananjice, da sve evropske nacije svojim radom
sudeluju u odbrani evropske zajednice [] injenica, da je Beograd
razumeo prvi taj imperativ i da su njegovi obveznici pohrlili na rad u
Srbiju, sa pohvalom i priznanjem istie se na nadlenim mestima. Isto tako i
injenica, da se mnoge i mnoge desetine hiljada ljudi i ena iz Srbije nalaze
na dobrovoljnom radu u Veliko-Nemakom Rajhu, kao i da se
svakodnevno prijavljuju sve nove i nove hiljade dokaz su, da je Srbija
potpuno ula u zajedniki front rada evropskih naroda. [] Srpske majke,
ene, keri i sestre nee biti pozivane na obavezan rad u Rajh [] Neka
srpske ene i keri budu vredne i radene, neka budu dobre majke, dobre
ene i dobre sestre, jednom reju dobre domaice i time e dati svoj najvei
prilog novoj, Srbiji, evropskoj i drutvenoj zajednici. (Obnova, 4. april 1943.)
TEKI GUBICI ANGLOSAKSONACA NA MORU (Obnova, 6. april
1943.)
STIGLA JE I DRUGA GRUPA SEOSKIH OMLADINACA KOJI SE
SPREMAJU ZA NEMAKU Doputovalo je oko 100 omladinaca od
kojih e se odabrati 50 najboljih koji e oko 17 o.m. otputovati svojim
domainima. Dvostruki odziv svedoi o velikom interesovanju nae seoske
Potisnuta istina

277
omladine za Nemaku [] Za vreme viednevnog boravka naih
omladinaca u Beogradu odrae se krai kurs, na kome e se oni upoznati
sa Nemakom, nemakim jezikom i ivotom. Isto tako, omladincima e nai
ugledni javni radnici, kao i ministri, odrati nekoliko prigodnih predavanja,
a pred polazak e ih primiti pretsednik srpske vlade armiski general Milan
Nedi. (Obnova, 6. april 1943.)
NEMAKI LIST O NAIM SEOSKIM OMLADINCIMA Poslednji
broj Donaucajtunga donosi na treoj strani reportau o naim seoskim
omladincima koji su ovih dana otputovali [] u Nemaku. [] Na kraju
ove reportae citiran je oinski savet koji je pretsednik srpske vlade armiski
general Milan Nedi uputio omladincima prilikom prijema u Pretsednitvu
vlade. (Obnova, 6. april 1943.)
SRPSKA DANANJICA U OKVIRU SVETSKOG ZBIVANJA Pred
vie od 2000 slualaca odrao je ovde u sali Grand-hotela profesor
univerziteta iz Beograda inenjer Milosav Vasiljevi jedno veoma
dokumentovano predavanje [] Ovom interesantnom predavanju
prisustvovalo je itavo intelektualno Valjevo. A poto je slualaca bilo toliko
mnogo [] to je predavanje preko zvunika prenoeno i na trotoaru pred
Grandom koji je bio potpuno ispunjen masom slualaca. In. Vasiljevi je,
izmeu ostalog, rekao: Brao i sestre! [] Pre 6 aprila svi smo imali utisak
da u Jugoslaviji ivimo bezbrini i uivljavali smo se u tome, a, meutim, u
naem susedstvu iveo je jedan narod nemaki narod koji se
organizovao, radio i pripremao za budunost ulaui sve svoje napore za
dobro nacije, lien bezbrinosti. Ali nama se u pogledu nemakog Rajha
govorilo sasvim druge, jer onaj ko nam je servirao razne neistine znao je
da smo mi povrni i da emo sve to primiti bez proveravanja. [] U naoj
povrnosti ima neto to je specifino naoj rasi. Ona je po prirodi svojoj
bistra, ali ba bistri ljudi su skloni povrnosti. [] General Nedi je u svoje
vreme pisao memorandum knezu Pavlu: da menja politiku i da ne ulazi u
rat. [] Na alost, general Nedi nije bio posluan [] Predavanje in.
Vasiljevia ostavilo je dubok utisak na sve prisutne sluaoce, koji su ga sa
velikom panjom sasluali i u sali i van sale. (M. A. Obnova, 6. april 1943.)
JEVREJI U ENGLESKOJ (Ratko Pareanin, Obnova, 7. april 1943.)
KO JE KRIV ZA TRAGEDIJU SRPSKOG NARODA Za Evropu
postoji danas samo ova alternativa: ili e u ovome ratu Nemaka ostati do

278
kraja nepobeena ili e Evropa propasti. [] Za budue ureenje svetskog
mira, nijedan evropski narod ne rauna vie na Englesku [] A to je jedan
od krupnih razloga zbog kojih elje i nade evropskih naroda su na
nemakoj strani [] Kao to su ti narodi definitivno ubeeni u neizleivi
egoizam Engleske, tako je kod njih u toku ovih poslednjih dveju godina,
prodrla u njihovu svest duboka vera u opte oveanski ideal nemakog
nacionalsocijalizma. I u toj veri oni nalaze potrebno jemstvo, da danas ceo
nemaki narod vodi ovaj totalitarni rat za ostvarenje novog poretka u
Evropi [] Kao ozbiljan dravnik i narodni voa, general Nedi ve sada
kri puteve za budui uspon Srbije. On ne gura narod u pustolovinu, nego
praktino i smiljeno postavlja temelje za njegov preporod, i uz pomo
okupatorskih vlasti on radi na materijalnoj obnovi Srbije. [] Ta Jugoslavija
pretstavljala je jedno neplodno tle, na kome srpsko seme nije moglo
proklijati, i moralo je istrunuti. Takva degenerisana drava morala je onako
alosno i bedno zavriti. [] General Nedi nee dopustiti, da se jo jedared
srpski narod izloi smrtnim opasnostima, i rtvuje za jednu povampirenu
leinu, o kojoj jo sanjaju londonski hukai. (dr Miroslav Spalajkovi,
predavanje na radiju, Obnova, 8. april 1943.)
KOMUNIZAM I JEVREJTINA U SRBIJI Ve u samom poetku
posleratnog ivota, zapaa se da su jevreji barjaktari i prvoborci boljevike
propagande [] njihova delatnost ne zadovoljava se samo irenjem
komunistikog programa, ve otvoreno ispoljava tenju za ruenjem i
potkopavanjem svega to je domorodcima svetinja, svega to ini bitnu
sadrinu njihovog ivota: nacionalni ideali i njihovi simvoli, vera, porodica,
umni ivot. [] nastaje pravi juri jevreja na univerzitete. Tu se oni istiu
svojom nametljivou i nasrtljivou [] Uporedo s time gledamo ih kako
uopte sistematski udaraju na ast porodice, razume se samo na ast
arijevske porodice, jer njihova jevrejska porodica (kao i njihova jevrejska
vera) i nadalje treba da ostanu svetinja, sasvim onako kao to je to bilo u
sovjetskom paklu. U tampi su neto malobrojniji i ograniuju se na pojave
raznih dr lezingera i njima slinih belosvetskih vucibatina [] U znaku
pornografije i jedva maskirane komunistike propagande otvoreno
otkrivaju svoje tenje da upravo monopoliu ovo polje rada [] Preduzee
Geca Kon pretvara se u akcionarsko drutvo, teei na sve strane da
apsorbuje ili bar uini zavisnim od sebe manja preduzea [] Njegovu
delatnost otvorenije potencira zloglasni Nolit [] Ono postaje zboritem
svih komunistikih skribenata. [] U mnogim pozivima, akademskim i
Potisnuta istina

279
drugim, nastaje prava inflacija jevreja. Svi oni gomilaju novce [] uvaju
svoju decu, ali ujedno ine sve ta mogu da razgrauju porodicu (od najue
pa do narodne zajednice) svojih domaina, da im uine mrskom otadbinu,
veru i narodne svetinje, ast i obraz. Izdano finansiraju sve komunistike i
antidravne pothvate [] Svuda, poev od univerzitetskih katedra pa do
najskromnijeg inovnikog pisaeg stola imaju svoje najamnike. [] aka
od nekoliko hiljada ljudi ostvarila je na celoj liniji program Sionskih
mudraca, koji doivljuju svoj triumf kada se 27 marta 1941 beogradskim
ulicama iz hiljada nesvesnih grla [] ori samoubilaki krik Bolje rat nego
pakt! Bolje grob nego rob!. Uz ovaj krik je taj nesreni svet gurnut u more
krvi i suza kao rob jevreja. (Obnova, 8. april 1943.)
RADIO PROGRAM Sreda, 7 april. 14.0016.00 Izvetaj Vrhovne
komande, kratke vesti za vojsku, zabavna muzika, izvetaj o vodostanju.
16.0018.20 Srpske emisije: Veselo srpsko popodne. Sudeluju: Havajski
kvartet orevi, sestre Peri, kvartet Simi, Orkestar Obrenovi, Nata
Pavlovi, Jovan Milievi-Mostarac, Orkestar prof. Krstia, Slobodan
Malbaki, anka Stoki, Divna Kosti, Bora Savi-Kruarac, Duet
Gavrilovi-Savi. 18.2018.40 as nemake narodne grupe. 18.4019.15
Prelistavanje programa. 19.1519.45 Vesti na stranim jezicima. 19.4520.00
Iz savremenih dogaaja. 20.0020.20 Vesti. 20.2021.40 ta to moe biti?
21.4022.00 Beogradski mladi straar. 22.0022.20 Vesti. 22.2023.00
Nemako-maarski as za vojnike. 23.0024.00 Juni ar. 02.00 Ponona
muzika. (Obnova, 8. april 1943.)
SOVJETSKO STANOVNITVO ORGANIZUJE BORBU PROTIV
SOPSTVENIH TRUPA (Obnova, 9. april 1943.)
SRPSKOM SELJAKU Seljae, prijatelju i domainu! Evo dobih malo
vremena da ti se javim. Ko to zna mi smo hvala Bogu zdravi otkad
rasterasmo partizansku mangupariju to htede zemlju da nam dotue, a
tebe da pretvori u nadniara i kuluara na roenoj zemlji. A oni to su
plaali partizane, sovjetskim boljevicima, Bogu hvala, i opet pucaju lea
od nemakih batina, daleko od naih granica. [] O tome se sad najvie
govori svuda po Evropi. Svi se u udu pitaju ta bi bilo od njihove zemlje
[] da neto Nemac nije potukao boljevike, da su te bulumente
razbojnika, otimaa, krvoloka i bludnika to su porobile ruski narod, kao
rojevi skakavaca navalile na Evropu. To se pitaju Francuzi [] a to se pitaju
naroito nai najblii susedi, nai bliski srodnici Bugari i nai jednovernici

280
Rumuni. [] prvo bi te opljakali do gole koe, odveli bi ti keri, oterali
sinove [] U optinu bi ti doveli nekog belosvetskog jevreja ili ciganina,
koji bi sudio po svom efu, ubijao, otimao [] Nabili bi vas u jednu kuu
po nekoliko porodica [] U ostalim kuama orgijale bi njihove belosvetske
protuve, komesari, partiski sekretari. (Obnova, 9. april 1943.)
POZIV IZBEGLICAMA ZA PRIJAVLJIVANJE ZA NACIONALNU
SLUBU Prema naredbi Uprave Nacionalne slube za obnovu Srbije
pozivaju se sve izbeglice roeni 1922 godine da se u sopstvenom interesu
neizostavno prijave Komesarijatu za izbeglice [] Obveznici koji se ne
prijave bie policiski predvedeni i kanjeni po Uredbi o uvoenju
Nacionalne slube za obnovu Srbije. (Iz Komesarijata za izbeglice, Obnova,
9. april 1943.)
SPORT [TEKST UZ FOTOGRAFIJU] Prole nedelje odran je
drugi proletnji trkaki sastanak na beogradskom hipodromu kod Careve
uprije. Publike je i ovoga puta bilo vrlo mnogo [] Po sebi se razume da
ovi sastanci privlae i mnogobrojne dame, koje svoju eleganciju doista
majstorski podeavaju prema vremenu i prilikama u kojima ivimo. (Kolo,
10. april 1943.)
ODJEK SPALAJKOVIEVA GOVORA I u naoj i u stranoj,
naroito nemakoj tampi, govor dr Miroslava Spalajkovia uinio je vrlo
snaan utisak. [] Naroito je podvueno da se on odluno opredelio za
Evropu. I u berlinskim politikim krugovima ovaj govor slino je
komentarisan. Tamo je naglaeno da srpski narod ima veliki broj
rodoljubivih sinova. [] Od nemakih listova naroitu panju govoru
Spalajkovia ukazali su svojim komentarima Angrif, Doje algemajne cajtung
i Frankfurter cajtung. [] Frankfurter cajtung donosei kratku Spalajkovievu
biografiju veli: [] Srbija je dobro shvatila generala Nedia. On vodi svoj
narod jednim ispravnim putem moralnog i politikog preporoda. Taj je put
sasvim oprean onome koga sugerie London. General Nedi nee dozvoliti
da se srpski narod izloi novim smrtnim opasnostima i da se zemlja rtvuje
za volju ludakih snova onih politiara koji su se skupili u Londonu.
SRPSKI SELJAK I BOLJEVIKA SOVJETIJA Seljae, Srbine, brate,
godinama ve kojekakvi beskunici i skitnice, pa i neki tvoji koji im
nasedaju, priaju o brai Rusima, o Ruji koji e doi, pa e veli sve biti
Potisnuta istina

281
dobro. A govorismo ti toliko puta da ona negdanja, careva, pravoslavna i
slovenska Rusija punih 25 godina vie ne postoji, da su tamo tuim novcem
razni tuinci izazvali groznu revoluciju, ubijali, klali, palili i pljakali i da se
najzad iz sve te gungule izrodio nekakav boljeviki Sovjetski savez [] u
kome vladaju belosvetski tuinci, Kavkasci, jevreji, Jermeni, Turkomani
[] Pominju ti mnogo nekakvog ika-Staljina koji, vele, drma Sovjetijom
[] Preziva se Dugavili. Ti nisi, brate, uio kole, ali ipak zna da se tako
ne prezivaju Rusi i Sloveni. Taj Dugavili je Gruzin, urijanac iz Azije.
Vie puta je osuivan za krau i ubistvo. [] Taj Azijat, oenjen jevrejkom
Rozom Kaganovi, nasmejao se u brk jednom stranom poslaniku koji mu je
govorio o slovenstvu. [] Seljanko, strino, [] Ti estita srpska majko, prva
nee da se napravi takvo udo i pokor od nae majke Srbije! (Obnova, 10.
april 1943.)
DR GEBELS O MORALNOM DRANJU NEMAKOG NARODA
BOLJEVIKA ZVERSTVA (Obnova, 11. april 1943.)
TENK TIGAR, STRAH I TREPET ZA NEPRIJATELJA (Obnova, 11.
april 1943.)
HRVATSKA PROSLAVLJA 2-GODINJICU SVOJE
NEZAVISNOSTI (Obnova, 11. april 1943.)
SOCIJALIZACIJA ENE Sovjeti su ukinuli prostituciju, ali su
stvorili takav brak da je on liio na prostituciju: mukarac je mogao da
gotovo svako vee registruje kod ureda za brakove svoj novi brak,
prethodno raskinuvi jueranji. I to bez znanja jueranje ene. Lenjinova
udova Krupskaja borila se protiv buroaskog morala ruskih ena i
ismejavala ljubav prema jednom mukarcu. [] ena nije u Sovjetskom
savezu sr porodice, ona je radnik, koji pored tekih radova u privredi
mora da vri jo i bioloku funkciju raanja i seksualnu funkciju
zadovoljenja mukarca. Sovjetska ena je robinja drave i robinja mukih
prohteva i za tu svrhu ona je socijalizovana. Veeg ropstva ene nego u
Sovjetskoj uniji nema nigde u civilizovanom svetu. (Obnova, 11. april 1943.)
ZAMENIK EFA TAMPE RAJHA ZINDERMAN PRIMIO SRPSKE
NOVINARE Grupa vodeih srpskih novinara, koji se sada nalaze na
putovanju po Nemakoj, bila je jue u gostima kod zamenika efa tampe
Rajha [] a u prisustvu pretstavnika ministarstva spoljnih poslova i

282
ministarstva Rajha za narodnu prosvetu i propagandu. [] U vezi s tim
tabslajter Zinderman ukazao je na zavretku, kako je zadatak novinara da
bude duhovni pobornik i da pripremi put za stvaranje ove Nove Evrope
[] Prijem srpskih novinara od strane zamenika efa tampe Rajha,
tabslajtera Zindermana, navodi nas da konstatujemo, da je ovaj susret
izmeu vodeih beogradskih novinara i visokih pretstavnika nemakih
ministarstava za nas dogaaj od neobine vanosti. Od sudbonosnog 27
marta 1941 god. ovo je prvi put da je pozvanim zastupnicima javnog
miljenja Srbije data mogunost da posete Rajh za vreme rata, a sem toga,
da dou u neposredan i lini kontakt sa nemakim pretstavnicima [] Na
narod zato moe sa zadovoljstvom da primi k znanju da je ova poseta
srpske tampe Nemakoj omoguena predusretljivou Odeljenja za
tampu nemake vlade. (Ponedeljak, 12. april 1943.)
POSETA JEDNOM RADNIKOM LOGORU U BERLINU Ako je
tano da upravnik logora daje lik onda ovaj ovek mora da je vanredno ist.
U svakoj sobi, na hodnicima [] svuda vlada najvei red i istoa. [] Ali
da vidimo ta stoji na jelovniku, koji je obeen u kujni. Za narednu nedelju
jelovnik predvia: prasee peenje (bavarski kupus), 1000 grama krompira.
Uvee kao i svaki dan dodatak hleba (dnevno 450 grama), butera, kobasice,
sira, marmelade i eera, to se izdaje dvaput nedeljno. [] Na suprotnoj
strani zajednike prostorije izgraena je pozornica na kojoj mogu sa se daju
i pozorini komadi. [] Na ove koncerte esto su pozivane ene iz jednog
oblinjeg enskog logora, Francuskinje i Belgijanke. I tom prilikom ve su
sklopljene mnoge veze, primeuje ef logora smeei se. [] Zapitali smo
ne bi li ljudi vie voleli privatno da stanuju u gradu? Ne, nema nijednog
koji bi hteo da se menja. (N. M. Ponedeljak, 12. april 1943.)
SASTANAK VOE RAJHA I DUEA (Ponedeljak, 12. april 1943.)
JEDNA ZNAAJNA PODRKA NAPORA NOVE SRBIJE
zamenik efa tampe Rajha [] primio je grupu vodeih srpskih
novinara, koji se nalaze na putu po Nemakoj. Od 27 marta 1941 godine,
kada je izvren fatalni pu u Beogradu, ovo je prvi put da su pozvani
pretstavnici srpske javnosti imali mogunost da posete Rajh i dou u lini i
neposredni dodir sa nemakim pretstavnicima koji vre vodee funkcije u
nemakoj tampi [...] U vreme kada se Nemaka nalazi u odlunoj borbi za
spas Evrope u koju unosi svu svoju snagu, u nemogunosti da toj borbi
doprinesemo ueem u prvim redovima spoljnjeg fronta protiv
Potisnuta istina

283
boljevizma, mi oduujemo svoj deo nekompromisnom borbom na
unutarnjem frontu i radom. Ma koliko da je, gledan iz evropske perspektive
i iz perspektive nae slavne prolosti, ovo skroman doprinos, ipak je, on
znaajan i kao izraz odlune volje srpskog naroda da aktivno sarauje na
zajednikoj stvari Evrope i kao nepokolebljiva gotovost da od sebe i od
svoje zemlje da sve za pobedu nad plutokratskoboljevikim neprijateljima
Evrope. (Obnova, 13. april 1943.)
ANGLOSAKSONCI IZGUBILI 100 BOMBARDERA ZA NEDELJU
DANA (Obnova, 13. april 1943.)
SASTANAK OD ISTORISKOG ZNAAJA poslednji sastanak
Voe Rajha i Musolinija ima i za nas Srbe izuzetan znaaj. Moemo
verovati da pred objektivnim sudom ova dva najodgovornija evropska
dravnika nisu bili previeni svi nai napori, da izbacimo iz svoje sredine i
unitimo sve sile razaranja i da u svojoj kui stvorimo red i mir, da bi preko
njih mogli dati to vei doprinos pobedi nad plutokratsko-boljevikim
neprijateljima Evrope. [] Zvanini kominike o sastanku Voe Rajha i
Musolinija doputa nam da verujemo da e i nama, posle rata, biti
omoguen slobodan razvoj. Nae je da vrimo svoju dunost i da iz
prebogatih riznica nae rasne konstruktivnosti vadimo ono to e
najubedljivije posvedoiti pozitivnost nae rase i njen smisao za probleme
novog ivota Evrope. (Obnova, 14. april 1943.)
TREA GRUPA SEOSKIH OMLADINACA SPREMA SE ZA
NEMAKU Kao i prva i druga grupa, i ova je sastavljena od krnih i
rasnih mladia, sinova naih najboljih seoskih domaina. (Obnova, 14. april
1943.)
BOLJEVIZAM PROTIVNIK PORODICE U nedelju uvee, pred
zgradom Okrunog naelstva, odrao je predavanje ivota ermanovi,
advokat iz Valjeva [] ermanovi je istakao da je u boljeviki ureenoj
porodici, ona samo jedna najobinija radna ljudska zajednica, a da je brak
kod boljevika samo regulisanje spolnih odnosa izmeu mukarca i ene,
koji su meusobno vezani ugovorom sklopljenim bez ikakvog dubljeg
smisla. (Obnova, 14. april 1943.)
STARI I NOVI DUH Otsek dravne propagande Okruga
valjevskog priredio je [] predavanje za uenike i uenice viih razreda
gimnazije, kao i uenike Trgovake akademije, na kome je govorio o starom

284
i novom duhu srpske omladine R. Kaleb, student-dobrovoljac iz Beograda.
Pre poetka izlaganja dobrovoljca Kaleba [] okruni referent za
propagandu Okruga valjevskog Borivoje Karapandi pretstavio je
predavaa [] Zatim je predava ubedljivo prikazao kako je tekao ceo
proces otuivanja naeg oveka od njegovog nacionalnog duha []
Komunizam, kao i individualizam je bolesna pojava koja se rodila na strani
a koju su nai nenarodni intelektualci presaivali na na narod. [] Novi
duh nae nove srpske inteligencije, koji, kao to to uvek biva, nose falange
nae omladine sve vie potiskuje i poslednje barutine tueg zadaha i
smrada [] Na kraju predavanja uenici, kao i njihovi nastavnici, toplo su
pozdravili dobrovoljca Kaleba manifestujui time svoju reenost i volju da,
kao budua srpska inteligencija, priloe svoj obol velikoj i tekoj borbi []
koju vodi vlada narodnog spasa generala Nedia. (Obnova, 14. april 1943.)
VRSTI NERVI, POLITIKA MUDROST I MIR! Ime Milana
Nedia u prestonici Rajha pominje se sa potovanjem. [] Zvanina mesta
nemake spoljne politike dala su vie puta izjave o lojalnom i pozitivnom
putu kojim ide Srbija. [] Putevi u evropsku budunost otvoreni su nam.
[] U Berlinu se veruje da e Srbija putem uprave dosadanjeg svog
vostva opravdati ono poverenje koje nam je u poslednje vreme
poklonjeno. (dr N. Marinkovi, dopisnik iz Berlina, Obnova, 15. april 1943.)
RADIO-PROGRAM Sreda, 14 april 15.0016.00 Izvetaj Vrhovne
komande, kratke vesti za vojsku, zabavna muzika, izvetaj o vodostanju.
16.0018.00 Srpske emisije: Veselo srpsko popodne. Sudeluju: anka Stoki,
Vuka eherovi, Divna Kosti, Orkestar Milanovi, Petar Delebdi,
kvartet Simi, Vojin Popovi, kvartet orevi, duet Peri, Duanka
Burekovi, Mila Boinovi, M. Badevi, duet Gavrilovi-Savi. 18.0019.00
Prenos sveanog simfoniskog koncerta [] 19.0019.15 Muzika za tebe.
19.1520.00 Iz savremenih dogaaja. 20.0020.20 Vesti. 20.2021.40 Samo da
se ne prevarite. 21.4022.00 Beogradski mladi straar. 22.0022.20 Vesti.
22.2023.00 Nemako-panski as za vojnike. 23.0024.00 Mi inimo sve uz
muziku. 00.002.00 Ponona muzika. (Obnova, 15. april 1943.)
NA ROENDAN VOE NOVE EVROPE Danas, kada Evropa pod
vostvom Velikonemakog Rajha vodi odluujui boj za svoj opstanak i
svoju budunost u novoj veliini, od osobitog je znaaja roendan oveka,
koga je Provienje dovelo na elo nemakog naroda u najsudbonosnijim
danima njegove istorije [] Ovom skromnom vojniku iz prvog svetskog
Potisnuta istina

285
rata [] pala je u deo najvia ast da ceo nemaki narod okupi u jednu
veliku i monu zajednicu nadahnutu jednim istim duhom i jednom istom
voljom da sebi obezbedi opstanak i napredak, koji su ugroavali jevrejstvo i
plutokratija s jedne strane, a crvena neman sa Istoka s druge strane. []
Ovim svojim delom zasluio je zahvalnost i priznanje sviju evropskih
naroda, koji danas, osloboeni uticaja jevrejstva, masonstva i
anglosaksonske plutokratije, svesno i voljno okupljaju se oko Voe
nemakog Rajha kao Voe Evrope [] Kao u kakvom novom krstakom
pohodu zdrueni Evropljani pod istim znamenjem, predvoeni Voom
Adolfom Hitlerom kreu u odbranu evropske kulture podnosei zajednike
rtve za pravednu stvar. (Srpski narod, 17. april 1943.)
RADIO-STANICA EVROPSKOG VOJNIKA Za dve godine svoga
postojanja, od vremena kad je 21 aprila 1941 godine jedan lajtnant sa pet
vojnika preuzeo emisiju, beogradska radio-stanica postala je u celoj Evropi
jedan pojam. Iako je u prvi mah namenjena samo za nemake vojnike na
Jugoistoku, po pismima koja su stizala, videlo se da je sluaju i vojnici
drugih Frontova kao i otadbina. [] Stanica je organski povezana sa
svojim zadacima i nikada nije izneverila pravac kojim je u leto i jesen 1941
godine, u jednom pobedonosnom pohodu, osvojila srca slualaca. [] Ove
emisije, kolikogod su vane i ozbiljne, ni u koliko ne menjaju vedri i
zabavni deo emisije. To dokazuju i sami naslovi zabavnih emisija koji su
postali opti i popularni kao to su: Kafana kod hiljadu zvezda, Poeli togod
iz Beograda, Beogradski ekspres na talasima, Sastanak u Beogradu, Zvuno
pismo Feldposta, Melodije posle ponoi, ili Nedelja je dobro poela. [] Centar
svih emisija i najjaa veza izmeu fronta i otadbine i danas posle dve
godine jeste i ostaje Beogradski mladi straar. Neobinu popularnost ove
emisije najbolje dokazuju dobrovoljni prilozi koji za dve godine iznose
preko 2 miliona rajhs-maraka i od kojih je sada milion i po stavljen Fireru
na raspoloenje. Straarevoj pesmi Lili Marlen prikljuila se u toku godine
jo jedna, koja je takoe osvojila srca svih evropskih slualaca. To je pesma
Sve e da proe. Druga standardna, neobino snana emisija, je pre nekoliko
meseci uvedeni Pononi poziv, meu ijim se zvucima zvona i fanfara, uju
i pesme Hajdrun i Stojim sam u noi [] Zato i nije udo to se krug
slualaca beogradske radio-stanice u toku dve godine proirio na celu
Evropu. [] Na taj nain beogradska radiostanica postala je radiostanica
evropskog vojnika. (ert, Kolo, 17. april 1943.)

286
DANAS SU SEOSKI OMLADINCI POLOILI ZAKLETVU
VERNOSTI SRBIJI Osvanuo je danas lep proleni dan. Nebo bez ijednog
oblaka [] Srpski seoski omladinci koji se ve nekoliko dana spremaju za
put u Nemaku [] polau zakletvu vernosti Majci Srbiji [] Do Saborne
crkve proli su ulicama u stroju seoski omladinci nailazei na pune
simpatije graanstva [] Posle su se omladinci poklonili i celivali moti
srpskih svetitelja. Po izlasku iz crkve omladinci su se svrstali u stroj pred
Sabornom crkvom gde ih je ve oekivao pretstavnik nemakih vlasti koji
seoske omladince vodi za Nemaku, zatim upravnik Zemlje i rada [] kao
i mnogobrojno graanstvo koje se tu okupilo. Tada je prota Branko
Avramovi izvrio sveani in zakletve, zaklevi omladince na vernost
Srbiji i na izvrenje nareenja pretpostavljenih. [] Na Kolarevom
univerzitetu omladince je ve ekao njihov nastavnik lektor dr Ludvig
Hercog, koji je ispitivao omladince. [] Nemci su izrazili svoje
zadovoljstvo nad uspehom koji je postignut u tako kratko vreme. (L.
Obnova, 17. april 1943.)
KATINSKI ZLOIN DELO JEVREJA (Obnova, 18. april 1943.)
JA HOU DA PREPORODIM NAE SELO, JER KAD JE SELO
ZDRAVO, POTENO I RADNO, SREAN JE NAROD, SRENA JE
DRAVA Jue popodne oko 6 asova primio je treu grupu seoskih
omladinaca, koja danas putuje za Nemaku, pretsednik srpske vlade
armiski general Milan . Nedi, koji im je tom prilikom izdao poslednje
naredbe i oinske savete. [] Popodne pred polazak u pretsednitvo vlade
omladinci su [] proli beogradskim ulicama pevajui nacionalne
omladinske pesme. Svojim otrim, upravo vojnikim korakom, krnim i
rasnim izgledom privlaili su panju prolaznika koji su ih sa simpatijama
pozdravljali. [] Pretsednik je obiao seoske omladince, sa zadovoljstvom
posmatrajui harmoninu sliku koju su pruali [] A zatim se pretsednik
obratio omladincima: Vi ste, deco moja, obraz nae zemlje, i dobro da
pazite i da uvate taj obraz. Vi ste trea grupa koja ide u Veliki Nemaki
Rajh, u goste. [] aljem vas da Veliki Nemaki Rajh vidi vas, elitu
srpskog naroda. [] aljem vas izabrane, najodabranije sinove naega
naroda ono to je najbolje, srpsko, estito, rasno i ugledno. ta ja hou?
Hou da Nemaki Rajh vidi najbolje sinove nae [] Hou da Rajh po
vama oceni vrednost srpskog naroda ovde na Balkanu. [] Drugo, ja vas
aljem u najkulturniju i najureeniju zemlju, aljem vas u Nemaku. To
Potisnuta istina

287
je najradnija zemlja, velike kulture, velikog duha i velikog patriotizma.
[] Videete kako je svaki zapeo da radi i zato moe nemaki narod da
se sa uspehom bori na svim frontovima, skoro sa celim svetom. Zatim je
general Nedi govorio o socijalnoj pravdi i ovenosti [] Istakao je da je za
irenje socijalnog oseanja zasluan i Nemaki Rajh, kao i
nacionalsocijalistika partija. [] Pretsednik vlade, oevidno razdragan
obratio se ponova seoskim omladincima: iveli i vi, moja deco. Hvala
vam, deco, to ste gotovi da za otadbinu ivite i da za otadbinu mrete.
[] Nikada vi neete zalutati gde su vaa braa i nebraa zalutala. Digli
se protiv Majke Srbije, otili u nekakve internacionale [] Te izrode
moramo istrebiti. Za njih nemam milosti. Moramo istrebiti njih, da biste
vi iveli. Zato ja hou da stvorim zadrunu seljaku dravu da upravljaju
seljaci njome, a ne gospoda [] Vi sve trea grupa, a posle vas e poi
etvrta, peta, esta, itd. sve dotle dok cela seoska omladina, dok moja
seljaka garda, kako vas ja zovem, ne proe i ne vidi kakva treba da bude
pravda i ovenost. [] Eto, hvala ti obratio se pretsednik seoskom
omladincu Vladimiru Vuliu, koji mu je govorio u ime omladinaca i oinski
ga poljubio, nata ga je ovaj poljubio u ruku kao sin oca. (L. Obnova, 18.
april 1943.)
MINISTAR ROZENBERG O RAZORNOM DEJSTVU JEVREJSTVA U
SVETU (Ponedeljak, 19. april 1943.)
VOA RAJHA PRIMIO JE NAMESNIKA HORTIJA (Ponedeljak, 19.
april 1943.)
ANGLOSAKSONCI IZGUBILI ZA DVA DANA 123 AVIONA
SRPSKI KOMUNISTI I SOVJETSKI SAVEZ Nita manje ne moe
biti naa dunost [] nego da igoemo svoje domae komuniste koji su
odigrali vodeu ulogu u razaranju nae drave [] koji su dublji uzrok
skoro svih zala koja mue nae drutvo i nau zemlju. [] Ako elimo
sauvati svoj narod kao bioloki i nacionalni faktor moramo ih do kraja
trebiti kao kukolj, trebiti i fiziki i moralno. [] Akta i izvetaji o krvavoj
borbi sa partizanima u Srbiji [] najbolje potvruju te nae konstatacije o
drutvenom poreklu boraca za upropaavanje i skrnavljenje vlastitog
naroda: odbegli robijai, cigani, jevreji i gospodska i bogataka deca. Tako

288
je uokvireno drugim belosvetskim oloem, izgledalo jezgro narodno-
oslobodilake borbe. (Obnova, 20. april 1943.)
OBRAUN DVA SVETA Sa unitenjem plutokratije i
boljevizma bie uniteni izvori mrnje, nesporazuma i zavada meu
narodima. Evropa e doiveti veliki dan nacionalnog izmirenja []
Boljevizam e biti tuen. [] Angloamerika plutokratija vezana je svojim
unutarnjim biem za boljevizam. I u njenim osnovama nalazi se jevrejski
duh. [] I boljevizam i plutokratija su po svojim duhovnim osnovama i po
svom cilju jedan svet: dva lica venog jevrejskog Janusa. To je stari svet koji
propada zato to mora propasti. Evropa e ga unititi svojom snagom,
svojom voljom. (Obnova, 20. april 1943.)
SEOSKI OMLADINCI OTPUTOVALI SU U SUBOTU ZA
NEMAKU, SRDANO ISPRAENI Nestrpljivo oekivani dan odlaska
za Nemaku osvanuo je u subotu. I dok su se tog dana nai maliani
radovali dejem prazniku Vrbici, zveckajui zvoniima po beogradskim
ulicama, dotle se druga naa mladost, seoska omladina radovala putu za
Nemaku. [] Svuda vesela i nasmejana lica. [] Na stanici su bili i
zvanini pretstavnici, ministar poljoprivrede i ishrane in. Radoslav
Veselinovi, upravnik Zemlje i rada Stevan Klui i drugi. Ovu treu grupu
seoskih omladinaca vodi Zlatomir Zelji. [] U tri asa voz je krenuo. Svi
su se omladinci tada pojavili na prozorima i dugo mahali upuujui svoje
poslednje pozdrave Srbiji i pretsedniku vlade generalu Nediu. (Obnova, 20.
april 1943.)
TREA KOMUNISTIKA INTERNACIONALA Vaspitni otsek
Srpskog dobrovoljakog korpusa, pored mnogih drugih nastojanja na
potpunom prevaspitavanju i spremanju nacionalne omladine []
organizuje stalne vaspitno-rodoljubive asove [] Kao predava u toku
jueranjeg prepodneva bio je potpukovnik ore osi, ef Obavetajne
slube Srpske dravne strae, koji je govorio o temi: Trea komunistika
internacionala. [] Svetsko jevrejstvo, koje deluje iza kulisa i koje se danas
najogorenije bori za potpunu prevlast u svetu, ima dve ake: u jednoj dri
masonstvo u drugoj komunizam. [] Kao i mnoge druge razorne
ideologije, koje su posle Francuske revolucije muile i kinjile Evropu, i
komunizam je izmislio jevrejin, Karl Mordohaj Marks, 1847 godine. []
Navodei da komunizam nastupa uvek u svojoj borbi najjaim sredstvima
Potisnuta istina

289
[] potpukovnik osi je pozvao prisutne da bezkompromisnom borbom
pristupe njegovom unitavanju. (Obnova, 20. april 1943.)
NA VELIKOM ZBORU U VALJEVU NAROD SE IZJASNIO ZA
BESKOMPROMISNU BORBU PROTIV KOMUNIZMA Jue je u Valjevu
odran veliki manifestacioni zbor naroda Sreza valjevskog. Ovome zboru,
pored graana, prisustvovalo je oko osam hiljada seljaka iz blie i dalje
okoline Valjeva. [] pretsednik zbora Boa Lukovi proitao je rezoluciju
koja je donesena u saglasnosti svih uesnika na ovome velikom zboru.
Rezolucija glasi: [] Sledujui tim duhovnim vrednostima svojim, srpski
narod je uspeo da proe kroz najgore vetrometine i da uvek sauva svoju
individualnu bitnost patrijarhalnost i zadrunost srpsku. [] Ali, im je
srpski narod poeo da zaboravlja na ojstvo, junatvo i muenitvo [] i
kada je prenebregnuo patrijarhalno-zadruni duh, odmah je bio osuen na
patnje, tegobe i propast. [] general Milan Nedi je uspeo da zada smrtni
udarac komunistikoj adaji. Ali da ta crvena neman nikad vie ne podigne
svoju glavu potrebno je da se ceo narod svrsta u jednu borbenu legiju i da
se svim silama svojim, jednom beskompromisnom borbom odupre
komunizmu. [] Zatim je poslat telegram: Pretsedniku Srpske vlade
Milanu . Nediu [] Sa manifestacionog zbora srpske nacionalne misli,
na kome je narod valjevskog kraja osudio svaku komunistiku akciju i
opredelio za beskompromisnu antikomunistiku borbu, aljemo Vam izraze
duboke privrenosti i odanosti i zavetujemo se da emo Vam sledovati u
Vaoj borbi koju vodite radi spasa Srbije i srpskog naroda. U to ime kliemo
Vam: iveli! Pretsednik zbora Lukovi, pretsednik Valjevske optine.
VOA OMLADINE RAJHA ARTUR AKSMAN PRIMIO JE
DESETOGODINJAKE U HITLEROVU OMLADINU Kao i svake godine
Marienburg na nemakom istoku pokazao se iskien zastavama omladine u
ije je redove o roendanu Voe Rajha stupilo jedno novo godite. []
omladinske fanfare objavile su da je opet jedan milion deaka i devojica
doao da vri svoju dunost u domovini. [] delegacija godita 1932/33
poloila je pred Voom omladine Rajha Arturom Aksmanom svoje
obeanje na slubu Hitlerovoj omladini. [] Voa omladine Rajha Aksman
obratio se goditu desetogodinjaka [] i rekao da e oni kao deca novog
vremena sada stupiti u vaspitnu kolu nacije koja e posle Hitlerove
omladine biti nastavljena u radnoj slubi Rajha, u oruanoj sili i najzad u

290
nacionalsocijalistikoj stranci. [] Sa 20 aprilom 1943 vi nosite ime Adolfa
Hitlera. To je najvia ast i odlikovanje koje stalno morate ponova da
zasluujete svojim radom. Poklonite Voi Rajha o njegovom roendanu
svoje srce, svoj mladi ivot, svu vau predanost njegovoj borbi i njegovom
delu. U sveane zvuke muzike jedna devojica i jedan deak stupili su pred
Vou omladine Rajha, stavili svoje desnice u njegovu ruku i u ime svih
svojih drugova i drugarica u Rajhu poloili zavet da e sluiti Voi Rajha i
otadbini. (Obnova, 20. april 1943.)
VERA U VOU JE VERA U POBEDU Veliina i znaaj nemake
revolucije moe se shvatiti tek onda kada se Nemaka pogleda izbliza i to
ba u etvrtoj godini rata. [] ta daje tu ogromnu snagu narodu koji danas
trpi mnoga liavanja, koji na bojnim poljima rtvuje najbolju svoju decu []
Zar bi bez jedinstva misli i duha moglo biti tog jedinstva u volji i naporima?
[] I eto to jedinstvo misli i duha, jedinstvo napora i volje delo je jedne
linosti, delo je Voe nemakog naroda, iji 54-ti roendan proslavlja danas
itavi nemaki narod. [] Dinovska borba koja besni u svetu uinila je da
linost Adolfa Hitlera postane Voom sudbine svih evropskih naroda. I mi
verujemo da e isto onako kao to je ostvario jedinstvo nemakog naroda
[] uspeti da i od razdruzgane i razbijene Evrope stvori jedan jedinstveni
blok [] Ovom svom najveem delu posveena je danas sva veliina
linosti velikog Voe, iji 54-ti roendan proslavlja itavi nemaki narod a
zajedno sa njim i sve ono to je konstruktivno, snano i ivotno u celoj
Evropi. (R. ivadinovi, Obnova, 21. april 1943.)
ZASTAVNIK EVROPE U izvanredno ozbiljnim trenucima u kojima
se prikuplja sva udarna snaga evropskog kontinenta Voa Rajha proslavlja
svoj 54 roendan. [] Borba koju je On poeo sa nekoliko svojih drugova
protiv svemonih neprijatelja olienih u marksizmu i jevrejstvu s jedne i u
liberalnoj demokratiji i kapitalizmu s druge strane, imala je mnogo
ozbiljnih i kritinih faza u koje se morala ulagati sva mudrost, snaga i
odlunost koje je ovaj izuzetno obdareni ovek imao u velikoj meri. [] Pre
nego iko, dublje, neposrednije i stvarnije nego iko Adolf Hitler je otkrio
glavnog neprijatelja svakog zdravog nacionalnog naela i potstrekaa svih
buna, revolucija i ratova, koji su pustoili Evropu. Taj neprijatelj je bilo
meunarodno jevrejstvo sa svojim destruktivnim socijalizmom i
komunizmom. On je prvi [] poveo nepotednu i nekompromisnu borbu
za njegovo unitenje. [] U probuenom saznanju otrenjenog evropskog
Potisnuta istina

291
oveka Adolf Hitler je neosporni zastavnik Evrope, njen ma i olienje njene
volje da savlada sve ono od ega su joj dolazile tolike nesree. Njegova
linost je ve odavno okruena oreolom vitetva. On je postao nosioc i
simbol jedne dinovske borbe iji ishod zaseca potpuno u sudbinu svakog
od nas. [] Svoj ivot i svoj stvaralaki genije [] on je danas stavio u
slubu svim svesnim narodima Evrope [] Svesno, portvovano, esto bez
nasunog odmora, u uslovima u kojima ivi najobiniji njegov vojnik, Adolf
Hitler bdi nad sudbinom Evrope organizujui njenu ogromnu vojsku za
odluni udar, koji e znaiti poraz neprijatelja. [] Intuicijom izabranika i
strau genija, koji u velikim poduhvatima nalazi svoj mir i ivotnu radost,
Adolf Hitler i danas neumorno stvara. [] I njegov narod i Evropa mogu
zbog toga sa nepokolebljivim poverenjem ekati dalji razvoj dogaaja sa
nepomuenom verom u ovog oveka iji su potezi uvek bili sigurni i
plodonosni. Zbog svega ovoga dananji roendan Voe Rajha nije samo
njegov intimni praznik, niti samo praznik nemakog naroda [] On je isto
tako praznik nacionalne Evrope, osloboene od jevrejsko-plutokratskih
nanosa i smuta. Nova Evropa, koja se stvara, svesna je ogromne veliine
ovog oveka [] Ona zna da ovaj ovek ve odavno pripada istoriji i s
verom u njega ona je reena da do kraja ispuni svoju dunost. (Obnova, 21.
april 1943.)
VOA RAJHA PRIMIO VIDKUNA KVISLINGA (Obnova, 22. april
1943.)
RASPUIN I JEVREJI (Obnova, 22. april 1943.)
JEDAN MILION MARAKA VOI RAJHA OD RADIO BEOGRADA,
POKLON ZA ROENDAN OD MLADOG BEOGRADSKOG STRAARA
U emisiji povodom druge godinjice vojnikog radia Beograd objavljeno
je, da su Mladom beogradskom straaru stigli prilozi, iz kojih je Voi Rajha za
njegov roendan stavljen na raspoloenje iznos od jednog miliona maraka
za potrebe vojnika. Time je iznos, koji je Mladi beogradski straar do sada
predao Voi Rajha, povean do 2,5 miliona nemakih maraka. (Obnova, 23.
april 1943.)
VOA RAJHA ZAHVALJUJE VOJNIKOM RADIJU BEOGRAD
(Obnova, Uskrs 1943.)
VOA RAJHA PRIMIO PRETSEDNIKA SLOVAKE DR TISA
(Obnova, Uskrs 1943.)

292
NAREDBA PRETSEDNIKA SRPSKE VLADE ZA 23 APRIL 1943
GODINE
Na moje pozive i apele na sve strane srpski borci, svrstani u vrste
redove, privruju borbu protiv odvratnih i krvoednih komunista, koje e
do korena satrti. [] Sa jo vrom verom nego li prole godine u sigurnu
budunost Srpstva upuujem pozdrav svima HRISTOS VASKRESE! (Milan
Nedi, Obnova, Uskrs 1943.)
USKRNJA ESTITKA PRETSEDNIKA VLADE GENERALA
NEDIA, SRPSKOM NARODU DRAGA BRAO I SESTRE, SRBI I
SRPKINJE, za dve poslednje godine doiveli smo i velika i teka iskuenja
krivicom naih lanih voa, krivicom tuih plaenika. [] Zato mi Srbi,
posle dve godine [] doekujemo veliki i svetli praznik Hristovog
vaskrsenja sa istom kosovskom verom i nadom: srpsko pleme poginuti nee
[] Zasluga za to pripada vernim sinovima majke Srbije [] koji skoie na
bezbone sluge satanine. Bojom pomou, a pod mojim vostvom,
ispunjeni duhom i verom naih besmrtnih predaka [] sahranie paklene
planove grobara Srpskog naroda i agenata Moskve i Londona. (Milan
Nedi, Obnova, Uskrs 1943.)
SNAGA DUHA Ti milioni stranih radnika sakupljenih sa svih
strana Evrope koji se danas nalaze na poslu u Nemakoj, njihov rad i
njihova pregnua takav su beskrajni dokaz snage nemakog duha, pred
ijom se veliinom mora zastati i zamisliti duboko i ozbiljno. Jer ti milioni
stranaca u ogromnoj svojoj veini rade tako da im i Nemci sa najveim
potovanjem moraju odati priznanje. Srbin se zaista mora oseati ponosnim
da su mnoga od njih upuena i naem oveku. (R. V. ivadinovi, Obnova,
Uskrs, 1943.)
KNJIEVNI KONKURS SRPSKOG NARODA Obnova Srbije vri se
danas na svim planovima. Nema podruja ljudske delatnosti koje ne bi bilo
zahvaeno snanim zamahom preporoda [] Rat 1941 [] otkrio nam je i
svu bedu i trulost shvatanja u kojima je plivalo nae drutvo zahvaeno
jevrejsko-demokratskim shvatanjima. (Obnova, Uskrs 1943.)
SRPSKI NOVINARI U NEMAKOJ Na poziv vlade Rajha posetila
je, pre kratkog vremena, jedna delegacija srpskih novinara, prvi put posle
rata, Nemaku. [] Tom prilikom, meutim, srpski novinari mogli su da
uvide [] da je nemaki front nepokolebljivo vrst ne samo spolja nego i
Potisnuta istina

293
iznutra, da je u Nemakoj svako na svom mestu i na svojoj dunosti. Da
tamo udrueni nemaki narod krajnjim zalaganjem sprovodi nove ideje
koje treba da znae obezbeenje i spas Nove Evrope i njenih naroda. []
Prilikom svog povratka rekao je jedan od voa puta: Ne moe biti sumnje
da e Nemaka iz ovoga rata izii kao pobedilac, jer je zalaganje
celokupnog nemakog naroda jedinstveno u istoriji. [] Direktori fabrika,
nadzornici logora [] puni su hvale o osobinama srpskog radnika, koji se
ubraja meu najbolje. Oni u Nemakoj pretstavljaju srpski narod [] jer
dokazuju da je Srbija spremna da uzme uea u izgradnji Nove Evrope.
(Kolo, Uskrs 1943.)
NAKNADNI POZIV IZBEGLICAMA OBVEZNICIMA
NACIONALNE SLUBE ROENIM 1922 GODINE Pozivaju se sve
izbeglice roeni 1922 godine, koji se u odreene dane nisu prijavili radi
regulisanja obaveze Nacionalne slube da to odmah uine [] Oni koji se
ni ovog puta ne budu prijavili, bie policiski privedeni i kanjeni po l. 7
Uredbe o Nacionalnoj slubi, koji predvia najmanje godinu dana zatvora.
(Iz Komesarijata za izbeglice, Obnova, 30. april 1943.)
OGLASI KUA ZA UIVANJE u Aleksandrovoj ulici [] Ovaj
okazion hitno prodajem za 2,700.000 [] VILA U KAJMAKALANSKOJ
ulici na uglu [] prodaja je ozbiljna i ispod dananje vrednosti za samo
2,750.000 dinara. KUA-PLAC u Aleksandrovoj ulici [] za 4,000.000.
KUA-PLAC na Slaviji pred samim skverom [] Cena je 5,900.000 i mali
dug. KUA U VOJVODE BOGDANA ulici [] za samo 1,550.000. []
Pored gornjih imanja imam jo vie vila, placeva i palata. Za gornja imanja
imam iskljuivo pravo prodaje, dozvola od Feldkomandanture mogua, za
ostala obavetenja obratiti se posredniku Mitroviu, Jovana Petkovia ul. br.
6 kod Liona. (Obnova, 30. april 1943.)

maj 1943.

SOVJETI IZGUBILI 100 AVIONA ZA DVA DANA (Obnova, 1. maj
1943.)
JOAHIM FON RIBENTROP NOSILAC EVROPSKE SPOLJNE
POLITIKE Danas navrava 50 godina ivota ministar spoljnih poslova

294
Nemakog Rajha Joahim fon Ribentrop. [] Pedeset godina u jednom
stvaralakom ivotu pretstavljaju najvei domet duhovnog horizonta,
vrhunac sazrele ivotne mudrosti i tvorake snage. [] Zato je, moda,
stvar sudbine da se danas na elu nemake spoljne politike nalazi ovek
izvanrednih kvaliteta u ovom realistinom trezvenou najpunijem dobu
uzrasta. [] Mi Srbi smo od iskoni eleli samo to, da moemo mirno iveti
na svome domu [] Protiv sila razaranja mi smo pokazali snaan unutarnji
otpor i veliki konstruktivni smisao. Zato i moemo shvatiti iroke
koncepcije evropske konstruktivne politike Fon Ribentropa. Fon Ribentrop
proslavlja svoj pedeseti roendan u vrlo burnim i interesantnim danima i to
kao krmano spoljne politike Nemakog Rajha, koji podnosi ogromne terete
i rtve za pobedu nad neprijateljima Evrope. (Obnova, 1. maj 1943.)
NAREDBA STAREINE SRPSKE ZAJEDNICE RADA Na dan 1
maja, na dan rada, setimo se ogromne tete koju smo pretrpeli kroz 25
godina bratoubilake podvojenosti [] Setimo se razaranja duhovne i
moralne narodne snage koja su razaranja vrile razne internacionale i
tuinski plaenici. Odbacili smo sa odvratnou sve negativno i
protivnacionalno i na oseajima srpskog srca i narodne due ujedinjujemo
se duhovno u Srpskoj zajednici rada [...] Sjedinimo se u slonom radu i u
veri boljih dana otpevajmo himnu radu: Slono Srbi, pesmu rada/ pesmu
zdravlja, pesmu slavlja/ Na rad, na rad, Otadbina zove nas/ na rad, na rad,
u radu je svima spas/. Da gradimo nove dvore/ Svetog Save srpske slave/
Na rad, na rad, za na celi srpski rod/ Na rad, na rad, za narodni preporod.
(Milan Nedi s. r. Obnova, 1. maj 1943.)
PRAZNIK RADA sutra e odahnuti umorne ruke trudbenika i
umskim alejama, ulicama, parkovima velikih gradova i velikih lagera,
pobudie milionske povorke radnika naeg kontinenta okupljenih na radu
u Velikom nemakom Rajhu. Razleie se razdragani smeh, zaorie se
pesme svih naroda iz mladih i snanih grudi onih ije muke ruke danas
osiguravaju pobedu [] Jer tamo, u ogromnim radionicama i fabrikama
Nemake, na zajednikom radu, u poslu, u jednoj stalnoj i dragovoljnoj
utakmici Nova Evropa je ve stvorena. (Obnova, 1. maj 1943.)
CARSTVO DECE Ali nije nacionalsocijalizam samo naterao
nemaku enu da raa nagradama, pozivima, molbama i zakonskim
olakavanjima. On je potpuno obezbedio i nesmetani razvoj svakog
novoroeneta [...] I to pokolenje koje danas odrasta u Nemakoj, uprkos
Potisnuta istina

295
ratu i svih tekoa i liavanja, bie zdravo i snano. Bie istinski nosilac
fizike i duhovne lepote svoje rase. Jer od svog roenja nad njim bdi ne
samo topla roditeljska ljubav ve mona dravna organizacija [] Nemaka
je danas carstvo dece jer nikome ona ne poklanja toliko panje, ni o kome
ona toliko ne brine kao o svojoj deci, kojom su prepuna njena sela i njeni
gradovi i iji veseli klik zagluuje svu ratnu vrevu i ispunjava sigurnou
nemaki narod da mu je budunost obezbeena. (R.V. ivadinovi,
Obnova, 1. maj 1943.)
UREDBA O ODGOVORNOSTI OPTINSKIH SAMOUPRAVNIH
ORGANA lan 1 Lice postavljeno za pretsednika optine, lana optinske
uprave, odbornika, mesnog stareine obavezno je da tu dunost primi i
savesno vri. [] Lice koje bez opravdanog razloga odbije da primi
dunost iz prethodnog stava ili podnese ostavku ili dunost napusti,
kaznie se prinudnim radom do jedne godine dana ili upuivati u
koncentracioni logor, za vreme od tri meseca do godine dana, a u teim
sluajevima obema kaznama ukoliko za ovakva dela nisu predviene tee
kazne i postupak pred prekim sudom. (Milan Nedi, B. Kujundi, O.
Kuzmanovi, V. Joni, J. Kosti, . Doki, D. orevi, T. Dini, dr
Nedeljkovi, R. Veselinovi, S. Dobrosavljevi s. r. Slubene novine, 4. maj
1943.)
UKAZI Reenjem izvanrednog komesara za personalne poslove
slubenika iz javne slube [] otputen je iz dravne slube sa gubitkom
steenih prava Uroevi D. K[] sreski naelnik. (Slubene novine, 4. maj
1943.)
UKAZI Izvanredni komesar [] na osnovu [] Uredbe o
uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika iz javne slube [] reio je
da se Okanovi B[] otpusti iz javne slube i da gubi steena prava.
(Slubene novine, 4. maj 1943.)
ANTIKOMUNISTIKA PREDAVANJA U VALJEVU U okviru
antikomunistike akcije odrali su predavanja Katarina Kranjec profesor
gimnazije o temi Komunizam i srpska ena i Milan Prodanovi, stareina
Sreskog suda u Valjevu o temi Uloga sovjetskog poslanstva u Beogradu u
izvoenju pua. Oba ova predavanja odrana su sa balkona Okrunog
naelstva a prisustvovalo im je preko 1.500 lica. (M. A. Obnova, 4. maj 1943.)

296
KOMUNIZAM NAJVEI NEPRIJATELJ OVEANSTVA U
okviru zajednike akcije na suzbijanju komunizma, Ministarstvo prosvete i
Srpska dravna straa organizovali su [] antikomunistika predavanja u
velikoj dvorani Kolarevog univerziteta za uenike i uenice viih razreda
svih srednjih i strunih kola u Beogradu. Predavanja je drao potpukovnik
ore osi, ef Obavetajnog otseka Srpske dravne strae. []
Predavanju su prisustvovali i pretstavnici Ministarstva prosvete, zatim
uprave i sve nastavno osoblje ovih kola. [] ta je komunizam? Olienje i
oivotvorenje svih najniih ivotinjskih instikata u oveku [] U toku ove
borbe dolazilo je veoma esto do cepanja komunistikog pokreta, ali ma
koliko bilo ovih na njihovom elu su uvek ostajali jevreji. Ovo se najbolje
pokazalo kada je Lenjin uspeo da ostvari boljeviku revoluciju u Rusiji. On
sam, jevrejski zet imao je za svoje najblie saradnike sve same jevreje, njih
18 na broju. (N. Rad. Obnova, 6. maj 1943.)
POD ZATITOM SVETOG ORA. DOBROVOLJCI U BORBI S
KOMUNISTIKOM ADAJOM Na sutranji dan, svi srpski
dobrovoljaki bataljoni [] proslavljaju po drugi put krsno ime i zatitnika
u velikoj borbi, svetog velikomuenika ora [] U srpskom narodu []
dok nije bio zatrovan zapadnjakim pseudonaukama i izvitoperenim
shvatanjima, negovan je itav kult Svetog ora. [] Srpski dobrovoljci,
kao sinovi jednog naroda sa prolou koja je po uzdizanjima i duhovnim
obelejima nepoznata u istorijama drugih naroda, nisu preli jednostavno
preko kulta svetog ora u srpskom narodu. Uloga zatitnika i luonoe
srpskog naroda bila bi nepotpuna ako se zadri jedino na otklanjanju
fizikih, materijalnih opasnosti od narodnog tela. Duhovni ivot ugroen je
ozbiljno uticajem jevrejsko-demokratskih idolopoklonika, ruilakim
besom, najgrubljim materijalizmom i povrnostima poluodroene
inteligencije. [...] Komunistika pobuna u homoljskim planinama naila je
na veliko razumevanje odbeglih robijaa i hajdukih jataka. [...] U
Petrovcu na Mlavi, jurina eta Ratka Obradovia, sastavljena od ukupno
30 dobrovoljaca, vodila je niz ogorenih borbi i nanela strahovite gubitke
banditima. Preko 2.000 komunista krenulo je jednog novembarskog dana
da likvidira grupu dobrovoljaca. U opkoljenom Petrovcu razvila se
neravna borba. Na 120 opsaenih nacionalista, osnaenih beatriinom
ljubavlju prema Srbiji i nacionalnoj misli, jurialo je 2.000 tupih, nakaznih
fizionomija, pogleda punog mrnje i besa. [...] 68 asova razvijala se borba u
kojoj je svaki dobrovoljac zadravao esnaest komunista. [...] Kroz kiu
Potisnuta istina

297
kuruma [...] dobrovoljci su izvrili poslednji juri kroz komunistike
redove. Neprijatelj je desetkovan [] dobrovoljci su izneli pobedu u kojoj
su etvorica izgubili ivot, a na strani protivnika ostalo vie od stotina
mrtvih i dvaput vie ranjenih. (L. M. . Obnova, 6. maj 1943.)
ZAHVALNOST JEDNOG RADNIKA Borislav Matovi, bivi
gimnazijalac a sada monterski radnik u Berlinu, uputio je pretsedniku
vlade pismo u kome mu zahvaljuje to mu je omoguio da ode na rad u
jednu prosveenu zemlju [] Nemaki narod prema nama ponaa se
veoma paljivo [] U svemu smo izjednaeni sa nemakim radnicima i u
pogledu ishrane i plate. Pismo Matovi zavrava eljom da ivi pretsednik
Nedi i Majka Srbija i pozdravlja brau u otadbini. (Obnova, 6. maj 1943.)
SVEANA AKADEMIJA SRPSKIH DOBROVOLJACA kao
zavrna sveanost urevdanske proslave, prireena je sveana
dobrovoljaka akademija. [] Meu uglednim gostima nalazili su se
direktor Nemakog naunog instituta dr Alojz maus i direktor drutva
Radio-Beograd a.d dr Robert Vege kao i seoski omladinci. (Obnova, 7. maj
1943.)
ETVRTA GRUPA NAIH SEOSKIH OMLADINACA SPREMA SE
NA PUT ZA NEMAKU Omladincima je govorio i ministar Joni, dr
A. maus, profesor Univerziteta, in. Vasiljevi i novinar Mladen Babi []
Omladincima e u toku njihovog boravka u Beogradu odrati jo neki javni
radnici predavanja, kao: prof Bubalo, prof Medenica, prof. Mareti. Pre
odlaska iz Beograda omladinci e biti primljeni kod ministra in.
Veselinovia, a potom e im govoriti ef dravne propagande ore Peri.
Onda e poloiti zavet Srbiji [] Pred sam odlazak omladinci e biti
primljeni od pretsednika srpske vlade [] koji e im izdati poslednje
naredbe i dati oinske savete u pogledu njihovog puta za Nemaku. Ovu
grupu za Nemaku vode Mladen Babi novinar i Milo Srekovi, reonski
ekonom. (Obnova, 7. maj 1943.)
MINUT POSLE DESET VIDELO JE DO SADA 25.000
BEOGRAANA Gledalite prve srpske scene uvek je puno. Puno je one
prave, istinske publike, one koja smelo koraa napred bez predrasuda, bez
slabosti, bez onih ubeenja koja pronalaze slabii da prikriju svoju umalost
i svoju nesposobnost da i danas ive. [] isto tako je puno i gledalite
jednog srpskog isto ratnog teatra, koje je ba svojom vedrinom [] i

298
svojim nastojanjem da zdravi srpski duh ne ugasne, za relativno kratko
vreme steklo vanredan ugled i opte simpatije mnogobrajne publike. To je
teatar Centrale za humor [] scene na kojoj su kroz tumaenja najboljih
naih nacionalnih umetnikih snaga vedrog repertoara, ba sada, kada je
najpotrebnije, oiveli i duh i tipovi nae sredine, na humor zdrav i
pozitivan namesto tuinskih, nama toliko stranih i esto toliko neukusnih.
(Kolo, 8. maj 1943.)
REORGANIZACIJA NASTAVNOG PLANA U NAIM SREDNJIM
KOLAMA. UVOENJE NOVIH IMENA U ISTORIJU SRPSKE
KNJIEVNOSTI Pristupajui reorganizaciji nastavnog plana i materijala,
Ministarstvo prosvete i vera naroito je poklonilo panju grupi nacionalnih
predmeta, meu kojima srpski jezik i srpska knjievnost zauzimaju prvo
mesto. U tom smislu, u nastavnom programu, izvreno je jedno neophodno
popunjavanje. Po novom nastavnom planu za srpsku knjievnost u
srednjim kolama uao je, na prvom mestu, pesnik Svetislav Stefanovi []
Drama i esej zastupljeni su Velmarom Jankoviem, urom Dimoviem,
Brankom Lazareviem [] Uvoenjem ovih poznatih knjievnih imena
izvreno je s jedne strane proirenje nastavnog plana a s druge jednom
zauvek je popunjena predratna praznina srpske istorije knjievnosti.
(Obnova, 9. maj 1943.)
OGLASI BRILIJANTE, DIJAMANTE, STARI NAKIT, sve predmete
od srebra, fini porculan, kristal i UMETNIKE SLIKE, kupuje i najbolje
plaa SRBOSTIL, Kralja Aleksandra 17. (Obnova, 9. maj 1943.)
AFRIKA PRIPADA EVROPI (Obnova, 11. maj 1943.)
DANAS E SEOSKI OMLADINCI BITI PRIMLJENI KOD
PRETSEDNIKA VLADE Jueranji dan, meutim, imao je svoj naroiti
znaaj za omladince. Tog dana su polagali ispit iz nemakog jezika, koji su
uili pod vostvom prof. dr Ludviga Hercoga osam asova. U prisustvu
ministra prosvete Velibora Jonia [] A. mausa [] Stevana Kluia []
odrani su ispiti na Kolarevom univerzitetu. (Obnova, 11. maj 1943.)
SRPSKI DOBROVOLJCI NA BEOGRADSKOJ RADIOSTANICI
Srpski dobrovoljci, koji ve dve godine stoje sa pukom u ruci u borbi
protiv komunistikih i drugih odmetnika [] zauzee ovih dana mesto u
programu Radio-Beograda. [] Preko nove emisije Radio-Beograd na svet
moi e da upozna ivot, borbu, tekoe, napore i bezgranini idealizam
Potisnuta istina

299
novih srpskih narataja koji odvano stoje u prvim redovima boraca za
novu Srbiju. Preko mikrofona Beogradske radiostanice odjeknue pesma i
iva re onih mladia koji su [] postali predmet simpatija i tople ljubavi
celokupnog stanovnitva. (Obnova, 11. maj 1943.)
POKUAJ UBISTVA U SOFIJI IZVRIO JE JEDAN JEVREJIN
(Obnova, 12. maj 1943.)
U SOFIJI UHAPENO JO 20 JEVREJSKO-BOLJEVIKIH
TERORISTA (Obnova, 14. maj 1943.)
ZADATAK SRPSKE UPRAVE JE TAJ DA SE SRPSKI NAROD
OUVA PO SVAKU CENU Preksino je u Batoinu doputovao ministar
prosvete Velibor Joni. [] U centru varoi sakupilo se preko 2000 uglednih
domaina iz okolnih sela, kao i iz same Batoine. [] ministar Joni [] je,
izmeu ostalog rekao: Brao Srbi i sestre Srpkinje [] jevreji i drugi
plutokratsko-masonski intrigai nali su puta i naina da na dan 27 marta
1941 godine izvre pu u zemlji i gurnu zemlju u rat i to za svoje sopstvene
interese. Ljudi koji su do nesree doveli svoj narod, seli su u avion i
napustili zemlju. [] Uveravam vas da su tu posredi samo interesi
meunarodnog jevrejstva da srpskog naroda nestane. (Obnova, 15. maj
1943.)
KROZ KNJIARSKE IZLOGE ovaj rat doneo nam je procvat
jedne vrste poslova: trgovina knjigama. [] Knjiga je postala jedan od
najtraenijih artikala ne samo u Beogradu ve i u najmanjem gradiu Srbije.
Naroito pada u oi da se u izlozima pored srpskih uvek nalaze i nemake
knjige. To nije sluaj u jednoj ili drugoj knjiari: one se nalaze u svakoj i u
istom broju kao i srpske knjige. I svet ih kupuje. Uzimaju ih intelektualci,
zanatlije, seljaci. Danas se nemaka knjiga trai deset puta vie nego pre
rata [] Politika literatura se isto tako mnogo trai: dinovska borba koja
se danas vodi u svetu interesuje nae ljude i oni ele da doznaju to vie o
zbivanjima dananjice. Veliki broj primeraka dela vodeih linosti
Nemake, od kojih je samo Majn Kampf prodato u preko 20.000 primeraka,
govori o interesovanju Srba za dananju Nemaku. [...] U toku ove dve
godine uvezeno je u Srbiju preko 250.000 primeraka nemakih knjiga iz
svih oblasti. Ali i pored tako velikog broja, nae knjiare zadovoljavaju
samo 25% potreba [] Poznata je izreka da je knjiga najbolji most za
meusobno upoznavanje naroda. Temelj tome mostu izmeu Srbije i

300
Nemake postavljen je vrlo vrsto. [] Nemaka knjiga u potpunosti vri tu
svoju misiju. (N. R. Obnova, 16. maj 1943.)
KONKURS Srpskom dobrovoljakom korpusu za popunu vojnih
muzika potreban je vei broj muziara i nekoliko kapelnika. [] Sobom
poneti sva lina i struna dokumenta kojima se dokazuje: linost;
nacionalna i graanska ispravnost; narodnost. (Srpski dobrovoljaki
koprus, Obnova, 16. maj 1943.)
SATRITE KOMUNISTE DA BI NA NAROD IVEO! pretsednik
vlade general Milan Nedi izvrio je jue smotru tog bataljona Srpskog
dobrovoljakog korpusa, uverivi se na taj nain lino u spremu i kvalitet
boraca za Novu Srbiju. [] Deco moja! Junaci! [] Vi idete u nau dinu
umadiju, u moju umadiju, poto sam i ja umadinac. [] Dobrovoljci
su svojom krvlju dali prve rtve za Majku Srbiju i stvorili dananji
poredak. Zato mi moemo sada da radimo kako bi obezbedili srpskom
narodu dostojno mesto u Evropi. Kad stignete na svoju dunost [] tamo
ete nai na najbolji svet, rasne umadince. Prema njima budite svugde i
na svakom mestu braa. Ali, vi ete naii i na izvesne druge ljude. To su
odrodi, komunisti. Satrite ih. To izdajniko seme satrite da bi na narod
iveo. (Milan Nedi, Obnova, 19. maj 1943.)
EVROPSKI BLOK OD 350 MILIONA U BORBI PROTIV
JEVREJSTVA, PLUTOKRATIJE I BOLJEVIZMA GOVOR
PRETSEDNIKA VLADE KVISLINGA (Obnova, 19. maj 1943.)
KRVOEDNOST JEVREJA (Obnova, 21. maj 1943.)
DRAVNA HIPOTEKARNA BANKA PREUZELA JEVREJSKA
IMANJA U VRCU Sva nepokretna imanja jevreja iz Vrca i okoline
preuzela je Dravna hipotekarna banka i upravljae njima kao sa dravnom
imovinom preko svoje vrake filijale. Najvei deo bivih imanja jevreja
sastoji se iz kua i placeva. (D. J. Obnova, 21. maj 1943.)
NERAZDVOJNA ZAJEDNICA NEMAKE I ITALIJE. MOAN
BLOK OD 300 MILIONA U STANJU JE DA SAVLADA SVAKOG
NEPRIJATELJA (Obnova, 22. maj 1943.)
SLOBODA SVAKOG NARODA LEI U UNITENJU JEVREJSTVA I
MASONSTVA. JEDNO USPELO PREDAVANJE U OKVIRU KURSA ZA
NACIONALNU PROPAGANDU U koli Finansiske kontrole
Potisnuta istina

301
Ministarstva finansija, pred punom dvoranom slualaca ove kole
inovnika Ministarstva finansija, i niih oficira Srpske granine strae,
odrano je prvo u seriji antikomunistikih predavanja [] govorio je
Milisav Gruji ef otseka SDK. U poetku izlaganja predava je naglasio da
su nesree i zloini nad srpskim narodom u svima krajevima rezultat
organizovane akcije svetskog oloa odreenog od meunarodnog jevrejstva
za ubijanje i unitavanje svega onoga to je svakom Srbinu najsvetije. []
Na kraju predavanja ef otseka Gruji naglasio je da smrt meunarodnom
jevrejstvu i judeoposlunoj masoneriji, njihovo potpuno ne samo fiziko ve
i duhovno unitenje, pretstavlja jedinu mogunost pojedinih naroda da
izvojuju istinsku slobodu i slobodan duhovni razvoj. Predavanje je na
sluaoce ostavilo vrlo dobar utisak. (Obnova, 22. maj 1943.)
OSNOVE ZADRUGARSTVA U SRPSKOM NARODU duhovna
osnova naim privrednim zadrugama istie iz prastarog, pa i sada jo ivog
i gradilakoga duha nae porodine zadruge. A taj duh potie iz naih
samosvojnih proizvoda, on je plod nae rasno bioloke i etnike stvarnosti,
plod duhovnoga bia naega. [] Zadrugarstvo izrasta iz naeg biolokog i
etnikoga bia. (dr Stevan Z. Ivani, dravni savetnik, Obnova, 22. maj
1943.)
BESPRIZORNI Sovjetska ena nema svog doma gde bi mogla
svoje dete da rodi i vaspita. [] Ali, to se osvetilo deci. Od njih su postali
besprizorni, deca bez doma i roditelja. [] Male bedne skitnice, koje se u
svim veim varoima, od Moskve do Krima, sretaju, svojim izgledom i
bednim stanjem vreaju dostojanstvo oveka. Ovde i ne moe vie da se
govori o deci. To su gomile gladnih odrpanaca, od 1216 godina, koje lie
na opore kurjaka. To je svet za sebe, izvan drutva i zakona. (Kolo, 22. maj
1943.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Nai seoski omladinci []
javljaju se kuama i piu sa ushienjem o svojim utiscima i iskustvima
steenim u Nemakoj, i puni su zahvalnosti generalu Nediu, to im je
omoguio da odu, vide i naue toliko korisnih stvari. Sada je otputovala ve
i etvrta grupa seoske omladine za Rajh. (Srpsko selo, 22. maj 1943.)
USPEAN TOK AKCIJE IENJA U HERCEGOVAKO-
CRNOGORSKOM PROSTORU U hercegovako-crnogorskom prostoru
uspeno se nastavlja akcija ienja, koju su nemake i hrvatske trupe pre

302
nekoliko dana ponovo poele protiv komunistikih bandi. Svuda gde su se
banditi jo oajno branili nemaki vojnici su u kratkoj, estokoj borbi slomili
otpor protivnika. [] Pred nemakim i hrvatskim odredima, koji su
odluno dalje napadali, razbijene grupe bandita su se povukle [] Seljaci,
koji su pod komunistikim terorom potpuno osiromaili, idu sa svojim
enama i decom u susret nemakim prethodnicama, pa ih pozdravljaju kao
svoje oslobodioce. Svakog dana poveava se broj dobrovoljaca, koji se
prijavljuju nemakoj oruanoj sili i stavljaju na raspoloenje za rad na
obnovi. (Obnova, 24. maj 1943.)
SRPSKI SELJACI SPREMNI SU DA SARAUJU NA IZGRADNJI
NOVE SRBIJE SA OMLADINCIMA OSTALIH POZITIVNIH NARODA
KAE PASAVSKI DONAUCAJTUNG Toplim reima pozdravio je
srpske seljake i pretsednik pasavske optine [] na ove govore odgovorio
je voa puta novinar Babi koji je rekao da su srpski seljaci oarani
prijemom na koji su naili u ovom kraju Nemake. Oni e kao i dosada
svojim radom uspeti da afirmiraju srpsko ime i misao lojalne saradnje
izmeu stvaralakih snaga Treag Rajha i Srbije. [] Ova saradnja, istie se
u pasavskoj tampi omoguie da se Srbi kroz svoje mlade seljake sinove
pridrue stvaranju novog doba oznaenog u novoj Evropi. (dr Nikola
Marinkovi, Obnova, 27. maj 1943.)
DEURSTVO NA TAVANU Veeras u 7 asova, bivi Veseljaci,
sadanji Humoristi otvorie sezonu smeha, razonode i ale. Mirko
Srekovi i njegova trupa obeavaju nam svako vee u sali bioskopa Avala
dva sata dobre zabave i garantuju da e za to vreme naterati publiku da
zaboravi sve svoje brige. Humoristi e na premijeri prikazati i lager-
komediju Deurstvo na tavanu, pa emo imati prilike da vidimo ta se sve
moe desiti ivome oveku neposredno ispod krova, naroito danas u eri
deurstva. Program je inae obiman i raznolik. Ansambl je biran i
kompletan. (Obnova, 27. maj 1943.)
STEAJ ZA PRIJEM SLUBENIKA ZA ODRANJE REDA NA
UNIVERZITETU Direktorat Univerziteta raspisuje steaj za prijem
slubenika za odravanje reda na Univerzitetu. [] Za odranje reda na
Univerzitetu potrebni su: jedan nadzorni stareina [] i 59 redara [] Za
honorarnog slubenika za odranje reda moe biti postavljeno neporono
lice, nacionalno potpuno ispravno i pouzdano, srpske narodnosti, telesno i
Potisnuta istina

303
duevno potpuno zdravo.
35
(Kancelarija administracije direktora
Univerziteta u Beogradu, Slubene novine, 28. maj 1943.)
RAT PROTIV DECE Britanski avijatiari bacaju i danas namerno,
za vreme svojih teroristikih napada, bombe na kvartove za stanovanje,
ubijaju ene, decu i starce. Njihovi viteki saveznici, Amerikanci usvojili
su, meutim, i proirili te metode na taj nain to se slue sretstvima koja su
karakteristina za gangsterski mentalitet Amerikanaca. Oni su se
specijalizirali za rat protiv dece, za divljatvo [] Ameriki avijatiari
bacaju u poslednje vreme ne samo naliv-pera, elektrine lampice i enske
tane koje eksplodiraju prilikom dodira ili otvaranja, nego i deje igrake
ispunjenje eksplozivom. [] SRPSKE MAJKE! uvajte vau decu []
Pouite decu da se uvaju! Ako nau na ulici ili u dvoritu, na drumu ili u
polju: naliv pero, depnu lampu, kutiju s bonbonama, tanu ili kakvu deju
igraku, da ne diraju, ve da odmah obaveste vlasti, jer i to moe da bude
paklena maina baena iz britansko-amerikih aviona. [] Pouite ih
blagovremeno: da su ta podla podmetanja upuena od onih kojima jo nije
dosta bilo srpske krvi, kojima se jo ini da je premalo posejano grobova po
srpskoj grudi. (Kolo, 29. maj 1943.)
SELJAK JE OSNOVA I SNAGA SRPSKOG NARODA Draga brao
zadrugari, dozvolite da vas tako oslovim po starom srpskom obiaju kada
smo svi bili braa, svi Srbi, kada se nismo delili ni na partije, ni na koterije,
ni na internacionale, kada nas je vodio jedan duh naih slavnih praotaca i
duh majke Srbije. [] Hvala Bogu to vie nema partija, svi smo sada Srbi.
[] Srpski narod po srcu je socijalan a po dui pravian. On ima specifine
osobine i odlike. One su proizvod njegove psihologije, njegovog oseaja,
njegove tradicije i, kada bih rekao na modernom jeziku, to je njegov srpski
nacionalni socijalizam. Te odlike nije niko nakalemio na Srbina. One su
izrasle sa njim, one su u njegovoj dui, sri, krvi njegovoj, a plod su
njegovog dugog ivota u krvnim zadrugama. Te krvne zadruge jesu
njegovo najvee blago koje je imao i koje je ostalo neiskorieno i propalo.
Vi sami treba da se setite koliko je takvih lepih osobina srpski narod imao
[...] i koje ga odlikuju od ostalih naroda, jer niko nema ono to ima Srbin.
[] Te krvne zadruge imale su na Srbina i na srpski narod osobit uticaj.
One su formirale Srbina kao oveka potenog i estitog. [] Kada je krvnih

35
[konkurs je ponovljen u Slubenim novinama 1. juna 1943.]

304
zadruga nestalo, poelo je da nastupa kolebanje u srpskom narodu. []
Seljak je osnova, temelj svega to postoji u majci Srbiji, snaga srpskog
naroda i moi njegovog duha. Zato seljaku mora da se pokloni osobita
panja i seljak mora da doe do punog izraaja. Taj izraaj, po mome
shvatanju, moe jedino da bude u zadrunoj srpskoj dravi, ili, kako je ja
nazivam, srpskoj seljakoj zadrunoj dravi. [] U toj zadrunoj dravi
mora svakom bratu Srbinu i svakoj sestri Srpkinji da bude zagarantovan
primeran ivot, da voli tu dravu i narod i da za njega ivi i mre. [] Ja
tako smatram da e zadrugarstvo biti pravo srpsko, domainsko [] Kroz
zadrugarstvo mora da ide ceo nacionalni ivot, ceo socijalni ivot,
ekonomski, privredni. [] isto narodno zadrugarstvo mora da se
sprovede tako da bude kima i oslonac budueg dravnog i drutvenog
poretka. (Milan Nedi, Srpsko selo, 29. maj 1943.)
PANJA PRIREIVAIMA SVIH KULTURNIH PRIREDBI U
BEOGRADU Od 1 juna 1943 predavae se sve molbe za pozorine
pretstave, koncerte i sve ostale kulturne priredbe, na srpskom i nemakom
jeziku [] direktno Propagandnom Abtajlungu Sidost, odeljenje za
pozorita i artistiku, Radio-Beograd, II sprat, soba 102. (Obnova, 29. maj
1943.)
LIKVIDIRANJE JEVREJSKIH PREDUZEA U SOFIJI (Obnova, 29.
maj 1943.)
ZAVOENJE SPECIJALNE SLUBE ZA ODRAVANJE REDA NA
BEOGRADSKOM UNIVERZITETU Uprava Univerziteta s punim
pravom oekuje da e sa strane celokupne univerzitetske omladine naii na
razumevanje i odobravanje u zavoenju specijalne slube za odravanje
reda na Univerzitetu. (N. Rad. Obnova, 30. maj 1943.)
U NEMAKU ODLAZI I PETA GRUPA NAIH SEOSKIH
OMLADINACA (Obnova, 30. maj 1943.)
NOVI ODBRANBENI USPESI NEMAKIH GRENADIRA (Obnova,
31. maj 1943.)
RUZVELT TITI JEVREJE (Obnova, 31. maj 1943.)
DUAN IVOTI IGRA U CENTRALI ZA HUMOR Kao to smo
ve objavili popularni komiar Duan ivoti doao je u Beograd prvi put
posle pauze od nekoliko godina. ivoti e se veeras ponovo pretstaviti
Potisnuta istina

305
prestonikoj publici. U sjajnoj ulozi ike Jagodinca u revi-komediji
poznatog srpskog humoriste Mie Dimitrijevia, koju ve punih deset
nedelja [] prikazuje iz dana u dan, odlina umetnika trupa vedrog i
popularnog beogradskog pozorita Centrala za humor. [] Beogradskoj
pozorinoj publici, a naroito ljubiteljima humora nae sredine i naih
naravi inie samo uivanje da ponovo ugleda na svojoj omiljenoj sceni
svog prvaka-komiara pogotovo u okviru kakav daju imena anke Stoki,
Coce Peri, Dobrile Dimi, Blaenke Katalini (Obnova, 31. maj 1943.)
ETVRTO ARENO POPODNE BEOGRADSKE RADIOSTANICE
Beogradska radiostanica priredie u sredu od 16 do 18 asova, u dvorani
Kolarevog univerziteta, svoje etvrto areno popodne. [] Pored velikog
broja naih najpoznatijih umetnika, na ovoj priredbi uzee uea i anka
Stoki, Aca Cvetkovi i Blaenka Katalinieva. (Obnova, 31. maj 1943.)
PRETSEDNIK VLADE GENERAL NEDI PRISUSTVOVAO
OSVEENJU DEJIH DOMOVA. OSVEENA SU DVA DEJA DOMA
FONDA ARMISKOG GENERALA MILANA . NEDIA U 10 asova
pre podne na sveanost je doao pretsednik vlade armiski general Milan
Nedi, stareina Srpske zajednice rada [] Maliani su pozdravili
pretsednika reima: Srpska radnika deca pozdravljaju vas sa dobro nam
doli, plemeniti stareino na. [] Zatim je zamenik stareine Srpske
zajednice rada Zarija Popovi odrao govor. [] Ovaj fond nazvan je
imenom velikog sina srpskog naroda zato to je on postavio nove principe
na polju socijalne politike. [] Posle toga uzeo je re pretsednik vlade
general Milan Nedi. [] Domovi imaju dunost da od ove male dece
stvore velike Srbe i prave graane, da im ulije u duu [] da budu ljudi,
oveni, milostivi, plemeniti, estiti, poteni i radeni i pre svega Srbi i da
svoju brau gledaju bratskim oima, a ne krvnikim internacionalnim []
Zato danas ja smatram za svoju dunost da u ime sviju vas zahvalim svima
onim velikim rodoljubima koji su doprineli da se obrazuje Fond armiskog
generala Milana Nedia za radniku decu. to taj fond postoji zasluga je
navie radnika koji su od svojih usta odvajali. [] Za vreme programa
maliani su prilazili pretsedniku Nediu koji ih je oinski zadrao kod sebe.
(Ponedeljak, 31. maj 1943.)


306
jun 1943.

ZA JEVREJE NEMA VIE TELEFONSKIH VEZA U ITALIJI (Obnova,
2. jun 1943.)
NERASKIDIVA ZAJEDNICA NEMAKOG I ITALIJANSKOG
NARODA (Obnova, 2. jun 1943.)
DVE OMLADINE Postoje kod nas dve omladine. Ona koja je pred
ovaj rat pretstavljala plen bezobzirne komunistike agitacije [] i druga
omladina, rodoljubljem prosvetljena. (Obnova, 2. jun 1943.)
JA VAS ALJEM U VELIKI NEMAKI RAJH DA SE TAMO
USAVRITE, DA BUDETE STUBOVI NOVOG PORETKA U novoj
sredini [] u koju sada odlazite, imate zaista to da izuite, jer je nemaki
narod najkulturniji narod, nemaka drava je jedna od najnaprednijih
drava [] U Nemakoj ete videti jednu savrenu dravnu organizaciju,
savreno drutveno ureenje, pa ete se diviti koliki je tamo red i disciplina.
(Milan Nedi, Obnova, 2. jun 1943.)
UMSKI GROBARI SRPSKOG NARODA ZASLUUJU NAJVEU
OSUDU Jue prepodne u selu Badnjevcu odran je veliki manifestacioni
narodni zbor. [] Pretstavnicima nemakih vlasti, naelniku okruga
kragujevakog Duanu Popoviu i sreskom naelniku Nikiu narod sela
Badnjevca priredio je lep doek. [] Kapetan Niki [] izneo je da se ovaj
rat ne vodi radi nekih granica [] Ovaj rat na strani protivnika Boga i
nacije vode jevreji. Posle nekoliko citata iz jevrejskog talmuda, kapetan
Niki opisao je sve strahote koje bi na narod morao da doivi kada bi
satana u vidu jevrejskog boljevizma zavladao srpskom zemljom. [] Posle
govora zamenika krajskomandanta, nekoliko devojaka u umadiskoj
narodnoj nonji predalo je gostima bukete poljskog cvea. (Obnova, 2. jun
1943.)
DVOGODINJI NAPORI PRESTONIKE OPTINSKE UPRAVE
Ratna vremena postavljaju pred Optinu zahteve prvenstveno u
organizaciji samouprave podizanjem i odravanjem samoga grada, a iznad
svega staranje o socijalnim pitanjima; pored toga jedan veliki broj zahteva
koji su se postavljali u vezi sa interesima okupatorskih vlasti. Da je Optina
grada Beograda mogla u punoj meri da udovolji svim ovim zahtevima,
Potisnuta istina

307
priznanje ide u prvom redu beogradskim graanima koji su svesrdno
pomogli, uvek i u svakoj prilici, svesni momenta u kome ivimo. (Drag. Lj.
Jovanovi, Obnova, 3. jun 1943.)
UREDBA O OBAVEZNOM PRENOENJU I SLUANJU RADIO
EMISIJA PO JAVNIM LOKALIMA 1 U svima ugostiteljskim radnjama
koje imaju radio aparate, obavezno je prenoenje i sluanje svih radio
emisija srpske obavetajne emisije Radio stanice Beograd. [] 2 Vlasnici
ugostiteljskih radnja za koje dravna mesna policijska vlast [] nae, da
obzirom na mesto i obim posete treba da imaju radio aparat, duni su []
nabaviti radio aparat i postaviti ga u lokalu. 3 Za vreme prenoenja srpske
obavetajne radio emisije (vesti, izjava, govora, poslanica, poziva, objava i
sl.) Radio stanice Beograd u lokalu mora vladati potpuna tiina, i za isto
vreme se gosti u lokalu ne smeju posluivati. 4 1) Vlasnik ugostiteljske
radnje koji se bude ogreio o propise ove Uredbe kaznie se novanom
kaznom [] a za sluaj neisplate novane kazne u ostavljenom roku
kaznom zatvora od 10 do 30 dana. U ponovljenom sluaju [] kaznie se
oduzimanjem prava na obavljenje radnje za godinu dana i upuivanjem na
prinudan rad u trajanju do 6 meseci. 2) Posetioci lokala i posluga koji se
budu ogreili o propise ove Uredbe kaznie se novanom kaznom [] a za
sluaj neisplate novane kazne [] kaznom zatvora od 1 do 15 dana. U
ponovljenom sluaju oni e se pored napred navedene kazne kazniti i
upuivanjem na prinudan rad u trajanju do 3 meseca. (Milan Nedi, B.
Kujundi, O. Kuzmanovi, V. Joni, J. Kosti, . Doki, D. orevi, T.
Dini, M. Nedeljkovi, R. Veselinovi, S. Dobrosavljevi s. r. Slubene
novine, 4. jun 1943.)
SRPSKI INENJERI U BEU (Obnova, 4. jun 1943.)
BEOGRADSKA POZORITA PRIREIVAE BESPLATNE
PRETSTAVE ZA OBVEZNIKE U BORU Povedena je akcija da sva
beogradska pozorita uestvuju na tom poslu i ve od sutra polazi u Bor
trupa Centrale za humor. Sem ovog veselog pozorita u obzir dolaze i
Srekovievi Humoristi, Cvetkovievo Acino veselo pozorite,
Beogradsko malo pozorite i Razbibriga. (M. Sk. Obnova, 4. jun 1943.)
SRPSKI RUDARI ODLAZE U NEMAKU NA STRUNO
USAVRAVANJE Inicijativom ministra narodne privrede dr Milorada

308
Nedeljkovia, sutra prepodne odlazi jedna vea grupa naih rudarskih
radnika u Nemaku. (Obnova, 4. jun 1943.)
UPOZORENJE GRAANSTVU! U selu Adrani kod Kraljeva []
nala su dva deaka jedno naliv-pero koje je prilikom otvaranja
eksplodiralo. [] Englezi su nedavno iznad Italije bacali iz aviona takva
naliv-pera. Pretpostavlja se da e oni nastaviti i ovde sa takvim bestijalnim
metodama; stoga je neophodno potrebno upozoriti decu na ovu opasnost.
(Obnova, 5. jun 1943.)
NAREDBA OBVEZNICIMA LINOGA RADA (KULUKA) Po
zahtevu i nareenju nadlenih nemakih vlasti ve nekoliko meseci
prestonika optina iz redova svojih slubenika daje svakodnevno 500 ljudi
za obavljanje poslova od optega znaaja. Kako se ovaj broj pokazao
nedovoljan [...] to je nareeno da sami graani Beograda imaju pripomoi
na ovome poslu, te e svakodnevno po 250 graana iz redova obveznika
linoga rada (kuluka) biti upuivano da zajedno sa optinskim
slubenicima obave poslove koji im se stave u dunost. [...] U cilju izvrenja
ove naredbe skree se panja obveznicima linoga rada, da se tano i na
vreme odazivaju pozivu, jer neizvrenje ove dunosti povlai, pored kazni
predvienih u Uredbi o obaveznom radu, i upuivanje na prinudni rad van
Beograda. (Iz Uprave grada Beograda, Obnova, 5. jun 1943.)
OBAVEZNO PRENOENJE EMISIJA BEOGRADSKE
RADIOSTANICE PO JAVNIM LOKALIMA (Obnova, 5. jun 1943.)
OBJAVA Prema nastaloj potrebi, a na osnovu nareenja nadlenih
nemakih vlasti [] ima se odmah pristupiti regrutovanju obveznika
obavezne slube rada za godine roenja 1903, 1904, 1905, 1906 i 1907. Na
podruju Optine grada Beograda imaju se prijaviti sva muka lica roena
tih godina, BEZ OBZIRA NA ZAPOSLENJE I ZANIMANJE,
PODRAZUMEVAJUI I DRAVNE I SAMOUPRAVNE INOVNIKE I
NAMETENIKE (izuzev Srpske dravne strae i organa dravne
bezbednosti) [] SVA OVA LICA BIE UPOTREBLJENA NA RADOVIMA
ISKLJUIVO U SRBIJI. ROK RADA JE ETIRI MESECA. [] ONA LICA
KOJA SE NE BI ODAZVALA OVOM POZIVU [] BIE UPUENA NA
PRINUDAN RAD VAN SRBIJE, A NJIHOVE PORODICE KONFINIRANE
KAO TAOCI SVE DO PRONALASKA TAKVOG LICA. (Iz Optine grada
Beograda, Obnova, 5. jun 1943.)
Potisnuta istina

309
REPERTOAR BIOSKOPA umadinac u: 3, 5 i 7 . HILDA KRALJ i
MATIJAS VIMAN U pikantnoj lager-komediji RAZBLUDNA NO.
Muzika-Humor-Komika-Smeh. (Obnova, 5. jun 1943.)
OGLASI AVALA ima veliki broj imanja koja se faktino prodaju
po ceni od 30 miliona do 200 hiljada dinara i to: palate za rentu, kua za
uivanje i rentu, vila, placeva, poljskih imanja i imanja za industriju.
Vlasnik: dr M. Aradski. (Obnova, 5. jun 1943.)
KROZ CEO SVET Poto je cela Bosna oiena od komunistikih
odmetnika, u zemlji je zaveden red i poredak. Komunistike bande saterane
su u teko pristupane planinske krajeve na tromei Sandaka,
Hercegovine i Crne gore, ali i tu stoje pred svojim unitenjem. (Kolo, 5. jun
1943.)
PREPOROENO SELO BIE TEMELJ NOVE DRAVE I NOVE
SRBIJE A NOVA SRBIJA ZVAE SE SRPSKA SELJAKA ZADRUNA
DRAVA REKAO JE GENERAL NEDI NAIM OMLADINCIMA
Draga deco moja, sinovi otadbine [] Video sam vas, seoske omladince,
kako zbratimljeni i zagrljeni zajedno sa obveznicima Nacionalne slube i
dobrovoljcima pod srpskom zastavom i sa srpskim ajkaama inite jednu
celinu [] Zato vas ja aljem u Veliki Nemaki Rajh da se usavrite, da
budete stubovi novog poretka [] Vi ste etvrta grupa seoskih omladinaca
koju ja aljem ove godine u Veliki Nemaki Rajh. [] Vi imate da postanete
apostoli i emisari jednog novog ivota, jednog novog rada i na selu i na
vaem domu. Veliki Nemaki Rajh doekae vas onako isto kao to je
doekao sve vae drugove koji ne mogu da se nahvale postupcima sa njima
[] tako da je re Srbin ve stekla pravo graanstva i potovanja u
nemakom narodu. [] Vi ete u Nemakoj videti jednu savrenu dravnu
organizaciju, savreno ureenje drutveno. [] Zbog toga, kada se vratite,
a vi idite kao emisari, idite od kue do kue [] i kaite ta ste sve videli,
tako da se stvori jedno novo pokoljenje koje e da izvri preporod naeg
sela. [] Zato ja govorim da mi tako preporoeno selo hoemo da imamo u
novoj Srbiji koja e se zvati Srpska seljaka zadruna drava. [] Eto zato
vas ja aljem u Veliki Nemaki Rajh. Mi moramo biti zahvalni Nemakoj to
nam je ukazala tu ast da vas primi u svoju sredinu, u svoje domove. []
Sa tim mislima, draga deco moja, ispraam vas u Veliki Nemaki Rajh i
elim vam uspeha i srean put. (Milan Nedi, Srpsko selo, 5. jun 1943.)

310
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Sa svojstvenom ljubavi i
panjom doekao je general Nedi oinskim savetima i toplim reima
seoske omladince, obraajui im se kao apostolima novog vremena, koje je
na pomolu. (Srpsko selo, 5. jun 1943.)
SVEANA SAHRANA POGINULIH LANOVA SRPSKE
DRAVNE STRAE Straari Prvog bataljona Srpske dravne strae
Uprave grada Beograda koji su hrabro poginuli u borbi sa komunistima
sahranjeni su jue sa dostojnim poastima uz uee celog Beograda i Srbije.
[] Izmeu ostalih bili su prisutni pretstavnik srpske pravoslavne crkve
mitropolit Josif, ef srpske dravne bezbednosti [] Drag. Lj. Jovanovi,
ministar unutranjih poslova Tanasije Dini [] Pogrebu su prisustvovali i
pretstavnici nemakih vlasti koji su poloili venac na grobove izginulih
straara. [] Po zavrenom pogrebnom obredu [] oprostio se sa svojim
dosadanjim suborcima ef Srpske dravne bezbednosti ministar Drag. Lj.
Jovanovi. [] Padaju iz dana u dan, jedan za drugim, borci pravde i
istine, borci mira i reda, od komunistiko-jevrejskih vaspitanika, nosioca
lai i nemorala, zloina i nereda. Ali, svaka nova rtva [] znai jedan
korak blie ka definitivnom unitenju komunistike nemani, uljeza i odroda
naega naroda. Borbu sa njima, svuda i na svakom mestu, smo hteli i
hoemo je. [...] Danas ba, kada se pod maskom nacionalizma, ogavno krije
lice judejsko-komunistikog internacionalizma [] i ovih devet novih
grobova su na najvei potstrek da tu borbu pootrimo i podvostruimo
kako bi narod sauvali od mnogih zala koje mu ti satanski sinovi nose. [...]
U ime nemakih vlasti poloio je venac pukovnik telcl. (Ponedeljak, 7. jun
1943.)
ANGLOAMERIKANCI IZGUBILI ZA TRI MESECA 1.461 AVION
SLOBODNI ZIDARI JEVREJI TIENICI ENGLESKE (Obnova, 9.
jun 1943.)
VELIKI NARODNI ZBOR U UPRIJI Sami moete zakljuiti
koliko nam dobro ele London i Moskva pozivajui nas da se goloruki
bunimo. Mi treba da ginemo za ljubav meunarodnog jevrejstva. (Velibor
Joni, Obnova, 9. jun 1943.)
SRBIJI JE JEDINO MESTO U NACIONALISTIKOM TABORU U
prisustvu preko hiljadu zemljoradnika iz celog Dragaeva, odran je []
Potisnuta istina

311
veliki narodni zbor. [] okruni naelnik Dostani rekao je izmeu ostalog:
[] postoje dva fronta, koji se jasno ocrtavaju: nacionalistiki front i front
internacionalnog komunizma, jevrejstva i lane demokratije. [] Mi, Srbi,
smo nacionalisti i nama je mesto jedino u nacionalistikom taboru.
NEMAKO IZDANJE KNJIGE SAMOUBISTVO JUGOSLAVIJE OD
DR DANILA GREGORIA U dananjoj nemakoj politikoj literaturi
posveeno je nekoliko razliitih knjiga problemima u vezi sa raspadanjem
jugoslovenske drave i uvlaenjem u rat na strani plutokratskih sila. Pre
kratkog vremena [] u Lajpcigu je izila iz tampe knjiga So Endete
Jugoslawien [] prevod poznatog dela Samoubistvo Jugoslavije od dr Danila
Gregoria. (Obnova, 10. jun 1943.)
REPERTOAR BIOSKOPA umadinac Danas u: 3, 5 i 7 asova
armantna naga plesaica MARIKA REK u prekrasnom muzikom lageru
KORA TERI. Varietske atrakcije velikog stila. (Obnova, 10. jun 1943.)
POVEANJE CENA BIOSKOPSKIM ULAZNICAMA Na molbu
udruenja sopstvenika bioskopskih radnji u Beogradu, Komesarijat za cene
i nadnice [] je odobrio poveanje cena u beogradskim bioskopima i
preduzeima ove vrste u unutranjosti. [] Za pripadnike vojne sile i
njihovu pratnju cena ulaznicama iznosi 50% od prodajne cene. (Obnova, 10.
jun 1943.)
AKCIJE IENJA U CRNOJ GORI NAPREDUJU Posle planskog
ienja junih i istonih crnogorskih oblasti od strane jedinica nemake,
hrvatske, italijanske i bugarske oruane sile prenele su se mestimino
ogorene borbe protiv opkoljenih brigadi boljevikih bandi u visoke
planine. (Obnova, 11. jun 1943.)
NOVI BROJ GLASNIKA SRPSKOG DRUTVA CRVENOG KRSTA
Nemaki crveni krst ima u Beogradu svoga opunomoenika, koji, pored
obavljanja poslova Nemakog crvenog krsta, odrava vezu sa Srpskim
crvenim krstom. Detaljan prikaz toga rada donosi takoe novi broj
Glasnika. (Obnova, 11. jun 1943.)
UNITENJE BOLJEVIKIH BANDI U POZADINI ISTONOG
FRONTA (Obnova, 12. jun 1943.)

312
SLAVA SRPSKE DRAVNE STRAE Prva posleratna slava
strae Beograda odrana je u krugu kasarne u Takovskoj ulici [] Pred
poetak slave stigli su izaslanici nemakih vojnih vlasti, u ime Vojnog
zapovednika Srbije SS-grunenfirer i generallojtnant policije Majsner, i
feldkomandant generalmajor Lonar. [] Od lanova srpske vlade pored
ministra Dinia prisustvovali su ministar [] Josif Kosti, Ministar prosvete
Velibor Joni i dravni sekretar Cvetan orevi. Srpsku dravnu strau
pretstavljao je komandant general Borivoje Joni sa komandantom
pogranine strae pukovnikom Pogaarom, a Srpski dobrovoljaki korpus
komandant pukovnik Kosta Muicki sa majorom Radoslavom Tataloviem
i veim brojem oficira. U ime Beogradske optine prisustvovali su
potpretsednici Milievi i Paranos. Jo su bili prisutni rektor Beogradskog
univerziteta dr Nikola Popovi, general u penziji Stevan Radovanovi,
okruni naelnici Pavle orevi i Duan Popovi. Meu uglednim
gostima nalazili su se direktor Obnove Jovan Tanovi, ef specijalne policije
Ilija K. Paranos i drugi. [] U kraem govoru, zastupnik Vojnog
zapovednika Srbije general Majsner naglasio je da straari ovim pokazuju
volju da nastave [] jednu tradiciju svoga naroda. [] Evocirajui
uspomenu na nedavno sahranjene straare pale u odbrani reda i poretka,
on je rekao da su oni pali u borbi koju srpski narod vodi uz ostale narode
Evrope za osloboenje od zajednike opasnosti. Ta borba ima da odlui: ili
za jevrejstvo i komunizam, ili protiv jevreja i komunista za slobodan
nacionalan razvoj u evropskoj zajednici. Na kraju govora general Majsner
istakao je uverenje da e se srpski narod prikljuiti nacionalistikoj Evropi.
[] Ministar Dini je tom prilikom rekao: [] Beogradska srpska strao!
Vaa visoka srpska nacionalna svest, va patriotizam i portvovanje, uz
iskrenu saradnju sa organima Velikoga Nemakoga Rajha, jedina je
zaloga mira [] Prilikom odlaska gostiju ministar Jovanovi je prema
starom srpskom obiaju dao SS-grunenfireru i generallojtnantu Majsneru i
feldkomandantu generalmajoru Lonaru po etvrt slavskog kolaa kao
poasnim gostima na ovoj slavi. (Obnova, 16. jun 1943.)
OGLASI LIKVIDACIJA ADVOKATSKIH KANCELARIJA NIKOLE
ENGLERA, dr HAJIMA ALKALAJA, ALVU MARKA I SAMUILA
DEMAJA, svih iz BEOGRADA Dravna hipotekarna banka na osnovu
Uredbe Ministarskog saveta [] od 26 III 1942 god. poziva sve klijente ovih
advokatskih kancelarija da podignu dokumenta poverena ovim
advokatima i da se tom prilikom izvri likvidacija svih pravnih odnosa sa
Potisnuta istina

313
ovim kancelarijama. Prijem stranaka je svakog dana od 813 asova u ul.
Skadarskoj br 33/III levo.
36
(Dravna hipotekarna banka, Obnova, 16. jun
1943.)
OGLASI KUPUJEM KUU ZA UIVANJE ili vilu noviju sa
najmanje 5 soba i modernim konforom. Cena sporedna. Hitno javiti izmeu
10 i 12 asova na tel. 25-977. (Obnova, 16. jun 1943.)
TA JEDAN NA RADNIK MISLI O NEMAKOM NARODU.
NEMAM DOVOLJNO REI KOJE BI MOGLE TANO IZRAZITI ISTINU
O LEPOTI I SLOZI OVE ZEMLJE I NARODA Tihomir Stojkovi,
pekarski radnik koji se ve godinu i po dana nalazi na radu u []
Nemakoj uputio je pismo pretsedniku vlade u kome iznosi svoja zapaanja
o nemakoj kulturi, nemakoj omladini, organizaciji rada [] Ovde je
narod vaspitan u duhu istine, a osobito dananja nemaka omladina, koja je
dika i ponos dananje Nemake. oveku je milina da pogleda tu omladinu,
njenu istou, njenu veselost, njen duh istoga oveanstva [] elja mi je
da se ovi moji redovi ottampaju kako bi naa omladina, na ovom
nemakom primeru mogla da se prosveti u duhu istine i bratstva. Neka na
narod alje u bratsku zemlju Nemaku na rad sinove i keri [...]
Zahvaljujem Vam, dobri Gospodine Pretsednie, to ste mi otvorili oi i
pokazali pravac puta, da ne bi ostao slep kod oiju i iao pogrenim putem.
Zato Vam kliem: iveo Milan . Nedi, pretsednik srpske vlade! (Obnova,
18. jun 1943.)
SRPSKE EMISIJE BEOGRADSKE RADIOSTANICE U programu
arenog popodneva unosie se sve novije i novije stvari. Tako e u ovoj
emisiji uzeti uskoro uea i hor dobrovoljaca. (Obnova, 18. jun 1943.)
REPERTOAR BIOSKOPA umadinac danas u: 3, 5 i 7 asova
HANS ALBERS u snanom i uzbudljivom filmu OSVAJA DUNGLE.
Borbe s divljacima u praumi i herojski podvizi sa crnakom rasom.
(Obnova, 19. jun 1943.)

36
[navedeni advokati su Odlukom Odbora advokatske komore u Beogradu od 30.
jula 1941. izbrisani iz advokatskog imenika i imenovani su im preuzimatelji. Advokat Nikola
Engler je izbrisan pod rednim brojem 24, preuzimatelj orevi Jovan; Hajim Alkalaj pod
rednim brojem 10, preuzimatelj Trivunac Stevan; Alvu Marko pod rednim brojem 3,
preuzimatelj Todorovi edomir; Samuil Demajo pod rednim brojem 23, preuzimatelj
Vukainovi Boidar, v. Slubene novine, 10. oktobar 1941.]

314
GUBICI BOLJEVIKA IZNOSE 5,5 MILIONA ZAROBLJENIH,
36.000 TENKOVA, 50.000 TOPOVA I 40.000 AVIONA (Obnova, 20. jun
1943.)
KALUERI U SVETOJ GORI MOLE ZA POBEDU NEMAKOG
ORUJA Povodom posete naroitog pretstavnika DNB-a poluostrvu Atos
sastalo se pretstavnitvo monake republike Atos, koje zauzima znaajan
poloaj u grkom pravoslavnom hrianstvu sa svojih 20 velikih manastira i
3.200 kaluera, u glavnom gradu Kareji. [] zamolili su pretstavnika DNB-
a da objavi sledeu izjavu: Sinod svete optine na Svetoj gori Atosu
zahvaljuje najsrdanije nemakim okupacionim vlastima u Grkoj na zatiti
i priznanju starih prava Svete optine, koju su nemake okupacione vlasti u
svakom pogledu pomagale. Sa dubokim divljenjem pratili smo junaku
borbu nemakih i saveznikih trupa za osloboenje Rusije od bezbonog
boljevizma. Svuda gde ulaze nemake trupe budi se opet religiozni ivot i
crkvena zvona poinju opet da zvone. [] Prema reima Spasitelja nee
bezboni anarhist nikada pobediti. Sveta optina na Svetoj gori Atosu sa
pouzdanjem oekuje pobedu zatitnika hrianstva, Nemakog Rajha i
njegovih saveznika. Ona se moli za Boji blagoslov za pobedonosno oruje
Voe Rajha i upuuje vernicima u Istonim oblastima najsrdanije
pozdrave i najiskrenije elje za njihovo dobro'. (Obnova, 20. jun 1943.)
PROSLAVA SVRETKA KOLSKE GODINE U NEMAKOM
LEKTORATU U BEOGRADU Proslavi su prisustvovali: pretstavnici
nemakog poslanstva i svih kulturnih i privrednih nemakih i srpskih
ustanova. U ime ministra prosvete i vera Velibora Jonia, na ovoj proslavi
uzeo je uea pomonik ministra Vladimir Velmar-Jankovi. (Obnova, 20.
jun 1943.)
ODLAZAK SRPSKIH NOVINARA NA KONGRES UNIJE U BEU
Jue po podne otputovala je iz Beograda za Be delegacija srpskih novinara
da uestvuje na kongresu Unije nacionalnih novinarskih udruenja []
Delegaciju sainjavaju ef dravne propagande ore Peri, pretsednik
srpskog novinarskog udruenja Radenko Tomi, glavni urednik Novog
Vremena Stanislav Krakov i glavni urednik Obnove Ratko ivadinovi.
(Ponedeljak, 21. jun 1943.)
GENERAL NEDI POZIVA SRBE U BOJ PROTIV CRVENE
NEMANI Rat besni Evropom. Smrtni njen neprijatelj komunizam, strana
Potisnuta istina

315
azijatska bolest jo je pred njenim vratima. [] Dve godine pokuava on da
izvri ovaj svoj satanski posao. to Evropa jo ivi, hvala budi Velikom
Nemakom Rajhu, koji na Istoku brani i evropsku civilizaciju i evropsku
zemlju i evropske narode. Tome komunizmu je mati crvena adaja
boljevizam [] To je pogana misao, koja je iznikla u satanskom jevrejskom
mozgu. Oni vele kad propadamo mi neka propadne ceo svet. [] Svi
evropski narodi digli su se u borbu protivu boljevizma i pod vostvom
Nemake bore se na istonom frontu na ivot i smrt. Oni narodi evropski,
koji nisu u bojnoj liniji, oni moralno i materijalno pomau Nemaku u ovoj
orijakoj borbi radi spasa Evrope od haosa i propasti. Ako bi Nemaka
popustila, ne pomagana od nas sviju, Evropa bi bila groblje [] Borba
protiv boljevizma je sveta borba [] I danas patite od tih odmetnika od
Boga i ljudi i Srpskog imena, koji predvoeni jevrejsko-boljevikim oloem
Titom, Singerom, Pijadom i ta ti ja znam kim, pale vaa ita, domove,
mostove [] Naom zemljom ide lelek i pla od te nemani crvene, koja nosi
na elu petokraku jevrejsku zvezdu. [] Da bi odbranio vas, va dom,
Majku Srbiju, ja sam vas pozvao u sveti boj protivu te crvene nemani. Vi ste
me posluali. Mi smo je smlatili; ali ima jo naih odroda, otpadnika od
Srpstva koji vrljaju po ovoj svetoj zemlji. Utamanjujte ih, prijavljujte ih
vlastima i traite pomo. Srpskom narodu je sueno da se bori protivu
nekrsta. [] Sad mu je sueno da se brani od Sovjeta uduenih sa jevrejima
i sa Anglosaksoncima [] Crvenu neman trebiemo bez predaha, bez
milosti do potpunog istrebljenja. Samo tako doi e nov lepi ivot, nova
Srbija mesto one trule tvorevine Jugoslavije, koja je svu ovu nesreu donela
srpskom narodu i Majci Srbiji. (Milan Nedi, Srpski narod, 26. jun 1943.)
ISTORISKI ZNAAJ 22 JUNA 1941 Prola nedelja bila je u znaku
dvogodinjice istoriskog datuma 22 juna kada je Veliki Nemaki Rajh
primio veliku sudbonosnu borbu za spas Evrope [] Dve godine tekog
rata, koji Nemaki Rajh, kao mandator Evrope vodi na Istonom frontu, gde
neprijatelj rasipa netedimice materijal i ljudstvo, svedoe kako je najvei
podlac u istoriji sveta, krvavi Staljin spremao borbu za unitenje Evrope i
podjarmljivanje sveta revolucionarnom jevrejstvu. Evropski narodi
razumeli su dalekoseni znaaj i istorisku veliinu te borbe [] Zato oni
svesni opasnosti i odgovornosti pruaju svoju moralnu i materijalnu pomo
nemakom narodu u njegovoj herojskoj i portvovanoj borbi da zadri
novu invaziju varvara sa istoka i da spase Evropu [] Taj belosvetski olo
udruen sa domaim izrodima i plaenicima, zakien petokrakom zvezdom

316
ustao je bio drsko protivu svega to je srpsko [] Ti crveni delati hteli su
da unite srpski narod jer nije hteo da se pokori volji moskovskih diktatora
i da slua nareenje meunarodnog jevrejstva. (Srpski narod, 26. jun 1943.)
KONGRES TAMPE NOVE EVROPE Srpska tampa nala se
takoe posle rata pred novim zadatcima. U vrlo tekim prilikama dobar
broj elitnih novinara legao je odmah predano na posao da ohrabri narod u
tekom iskuenju [] Uz pomo i podrku okupacionih vlasti i
pretstavnika ve iroko izgraene nemake tampe, srpska tampa pola je
novim putevima i moe se nesumnjivo rei da je njena uloga bila znaajna u
sreivanju prilika u Srbiji. (Srpski narod, 26. jun 1943.)

jul 1943.

PREKO 80.000 GLEDALACA U POZORITU SRBOZAR (Obnova, 2.
jul 1943.)
[TEKST UZ FOTOGRAFIJU] U ratnim planovima pretsednika
Ruzvelta veliku ulogu igraju Crnci [] Oni treba da poslue i kao radna
snaga a isto tako i kao hrana za topove prilikom izvoenja
imperijalistikih planova ambicioznog pretsednika. (Kolo, 3. jul 1943.)
VESNICI NOVE EVROPSKE STVARNOSTI Ovogodinji kongres
Unije nacionalnih novinarskih udruenja bio je sjajna manifestacija
evropske solidarnosti [] Njihov glas ohrabrie sve prave duhove Evrope
u njihovoj borbi za odbranu velikih tekovina evropske kulture. [] U
okviru kongresa otvorena je i jedna izloba fotografija, koja je na sve nas
uinila najdublji utisak. Prikazani su nam rezultati teroristike akcije
anglosaksonskih avijatiara. Nita bolje nije moglo da obelodani dvolinost
Anglosaksonaca kao ova izloba. [] Ljuto se varaju u Londonu i
Vaingtonu ako misle da e ovakvim neovenim nainom borbe poljuljati
moral kod svojih protivnika. Naprotiv, oni kod evropskih naroda protiv
sebe diu itav talas mrnje i osvetoljublja. [] Hou da istaknem i to da
smo bili prijatno iznenaeni ljubaznim doekom i usrdnou, koje su nam
nae novinarske kolege pokazivali na svakom koraku, naroito nemaki
novinari, koji su naa nastojanja pratili sa velikim razumevanjem i
Potisnuta istina

317
neskrivenim simpatijama. (. Peri, ef srpske dravne propagande, Srpski
narod, 3. jul 1943.)
DAS RAJH O PRETSEDNIKU SRPSKE VLADE GENERALU
MILANU . NEDIU Dananji Das Rajh donosi na prvoj stranici, zajedno
sa slikom generala Nedia, sledei lanak: [] On upravlja obnovom
politikog ivota u Srbiji [] ne proputajui nijednu priliku da preko radia
ili tampe ne pozove svoj narod na put razuma i saradnje sa nemakim
vlastima. Kao pretsednik Srpske vlade aktivno je sudelovao u smirivanju
srpskog prostora, gde su se uz nemaku oruanu silu, istakli odredi srpskih
dobrovoljaca. (Srpski narod, 3. jul 1943.)
PREDAVANJE MINISTRA VELIBORA JONIA U NEMAKOM
NAUNOM INSTITUTU Tek poetkom XIX stolea, kad su francuska
revolucija, demokratija i ideje Karla Marksa poljuljale osnove naroda
Evrope, upoznaju se i sinovi ovog seljakog naroda sa idejama na Zapadu,
iju zlokobnu zabludu ne primeuju [] U Jugoslaviji, vodili su masoni i
jevrejstvo brigu o tome da ne prodru ideje nemakog i faistikog prevrata,
nego da ostane uticaj zapadnih demokratija. [] Najzad je ministar izrazio
uverenje da je svakom dobrom Srbinu poznato da se prikljuivanje
njegovog naroda novoj Evropi mora izvriti samo prelaenjem na stranu
Nemake. Sluaoci, meu kojima se nalazio i Opunomoenik Ministarstva
spoljnih poslova Rajha, zahvalili su ministru na predavanju.
(Donaucajtung, Obnova, 6. jul 1943.)
IENJE RUMUNSKE PRIVREDE OD JEVREJA (Obnova, 6. jul
1943.)
AKO POSELO NIKIH GIMNAZIJA POSVEENO SRPSKOJ
MAJCI Poselo je otvorio Mirko Jovanovi, direktor Druge muke
gimnazije, naglasivi potrebu da se, u sadanjim prilikama i naporima za
duhovni preporod, srpska majka uzdigne na onu visinu istinske ljubavi i
potovanja, koju je ona odista zasluila svojim vekovnim samopregorom za
sreu i veliinu Srbije i Srpstva. Zatim je Mileva Josifovi, profesor enske
gimnazije, odrala skladno i oseajno predavanje o srpskoj majci. (Obnova,
8. jul 1943.)
SELEKCIJA OMLADINE ZA BUDUE NARODNO VOSTVO
(Obnova, 8. jul 1943.)

318
OBJAVA OBVEZNICIMA OBAVEZNE SLUBE RADA IZ
BEOGRADA Skree se panja obveznicima da ovom pozivu
neizostavno sleduju, jer e u protivnom iskusiti teke kaznene sankcije koje
se primenjuju samo na dezertere. (Iz Optine grada Beograda, Obnova, 9.
jul 1943.)
U NEDELJU SE VRAA PRVA GRUPA OBVEZNIKA IZ BORA
Na planinskom vazduhu, radei pod zracima vrelog sunca, obveznici su
mogli upoznati sve tekoe a i lepote fizikog rada. (Obnova, 9. jul 1943.)
SRPSKI DOBROVOLJCI NA PROGRAMU SVIH NEMAKIH
RADIOSTANICA Sinona emisija nemakih radio-stanica prvi put je
upoznala do u detalje nemaku i evropsku javnost sa borbom srpskih
dobrovoljaca. Ovim je i portvovanim omladincima prueno jedno
priznanje koje e svakako pretstavljati snaan potstrek za dalju borbu i
uspehe. (Obnova, 10. jul 1943.)
[TEKST UZ FOTOGRAFIJU] Na drugom kongresu evropskih
novinara koji se nedavno sastao u Beu odrao je slavni norveki pisac
Knut Hamsun vatreni govor protiv Engleske, starog neprijatelja Evrope. On
je istovremeno uputio apel evropskim narodima da se ujedine radi odbrane
svoje kulture i svojih osnovnih prava. Na slici: ef tampe Rajha dr Ditrih
estita sedom piscu na odranom govoru. (Kolo, 10. jul 1943.)
U NEMAKOJ SU UBEENI DA SRBIJA IDE U SUSRET BOLJOJ
BUDUNOSTI U svojoj emisiji Iz savremenih dogaaja Radio Berlin dao je
prikaz iz ivota srpskih dobrovoljaca. Ova emisija bila je proeta toplim
simpatijama za junaku borbu koji mladi dobrovoljci ve dve godine vode
za spasenje svoje otadbine. [] Ako ovo dovedemo u vezu sa uvodnim
lankom o pretsedniku vlade Narodnog spasa u najveem i najuglednijem
nemakom asopisu Das Rajh [] onda se slobodno moe rei da je situacija
Srbije tako politiki poboljana da bi se iz nje mogle oekivati i konkretne
dobre posledice. (dr Nikola Marinkovi, Obnova, 12. jul 1943.)
RAD UNIVERZITETA U TOKU PROLE GODINE Gospodo
kolege, prole su skoro ve dve godine otkako se pristupilo
reorganizovanju naeg Univerziteta. Za sve to vreme mi smo, blagodarei
toleranciji nemakih vojnih vlasti i njihovom razumevanju za kulturne
potrebe naeg naroda, mogli obavljati na Univerzitetu i nauni i nastavniki
rad, razume se, u granicama objektivnih mogunosti [] Nastavniki rad
Potisnuta istina

319
bio je ogranien samo na izvoenje ispita: diplomskih i doktorskih. []
Univerzitet je preduzeo korake, da mu se dozvole skraeni kursevi za
studente poslednja dva semestra [] Ova prava Univerzitet je dobio u
prvom redu blagodarei korektnosti univerzitetskih vlasti i svega
nastavnog osoblja prema okupatorskim vlastima. [] U naunom radu
veeg broja zavoda opaa se tendencija obraivanja onih naunih problema
koji su od interesa i za srpsku i za nemaku nauku, to oevidno ima za cilj
ponovno uspostavljanje i produbljavanje kulturnih veza oba naroda.
Svestan koristi koju naa nauka moe od toga imati, Univerzitet je u
sporazumu sa Ministarstvom prosvete doneo odluku da se pozivaju, s
vremena na vreme, poznati pretstavnici nemake nauke [] U toku ove
1943 godine ve su odrana ovih pet predavanja: Poljoprivreda jugoistoka i
njen znaaj za Evropu, Meunarodno pravo i pravni ivot u okupiranoj
oblasti, Red i rukovanje u radu i privredi, Slovenstvo i romanstvo na
Balkanskom poluostrvu i Nauni principi socijalne politike od dr Pola,
direktora Ministarstva u Berlinu. U toku toga istoga vremena nai naunici
odrali su petnaest predavanja u prostorijama Nemakog naunog instituta
na nemakom jeziku i poglavito za nemake sluaoce. Meu predavaima
nalaze se i imena naih najuglednijih javnih radnika, kao to su profesori:
ivojin Peri, Branislav Petronijevi, Milutin Milankovi, Jovan Radonji,
Anton Bilimovi, Veselin ajkanovi, Bari, ardecki, dr Svetislav
Stefanovi, dr Gojko Ruii, Milan Kaanin, profesor Miodrag Grbi, Ilija
Obradovi i drugi. Ovakav rad naih naunika u saradnji sa Nemakim
naunim institutom oevidno znatno doprinosi [] produbljavaju i
uvrivanju kulturnih veza izmeu srpskog i nemakog naroda. []
Otuda e u tome istome cilju biti verovatno jo u toku idueg zimskog
semestra neki nai naunici pozvani da putuju u Nemaki Rajh, da bi
odrali predavanja iz svoje struke za nemake sluaoce. Jedan na nauni
radnik ve je dobio poziv. [] Ove injenice mora da uzme u obzir svaki ko
hoe da ceni rad profesora Univerziteta i ako hoe, razume se, o njemu
pravilno da sudi. (dr Nikola Popovi, rektor Univerziteta, Obnova, 15. jul
1943.)
TEKI GUBICI ANGLOAMERIKANACA (Obnova, 16. jul 1943.)
VISOKI KRVAVI GUBICI SOVJETA (Obnova, 20. jul 1943.)
NOVE MERE PROTIV BANDITIZMA 100.000 RAJHSMARAKA U
ZLATU DOBIE ONAJ KOJI DOVEDE IVA ILI MRTVA

320
KOMUNISTIKOG VOU TITA. Ovaj zloinac bacio je zemlju u najveu
nesreu. Kao boljeviki agent, ovaj skrnavitelj crkava, lopov i drumski
razbojnik hteo je da obrazuje u zemlji sovjetsku republiku a k tome je
uobrazio da je on pozvan da oslobodi narod. [] Stoga je ovaj opasni
bandit u zemlji ucenjen sa 100.000 rajhsmaraka u zlatu. [] 100.000
RAJHSMARAKA U ZLATU DOBIE ONAJ KOJI DOVEDE IVA ILI
MRTVA VOU BANDI DRAU MIHAJLOVIA. Ovaj zloinac bacio je
zemlju u najveu nesreu. Otupavivi od razvratnog ivota, uobrazio je on
da je pozvan da oslobodi narod. Kao engleski plaenik, ovaj smeni
hvalisavac nije nita drugo radio ve utirao put boljevizmu. [] Stoga je
ovaj opasan bandit u zemlji ucenjen sa 100.000 rajhsmaraka u zlatu.
(Vrhovni zapovednik nemakih trupa u Srbiji, Obnova, 21. jul 1943.)
UREDBA O OBUSTAVI RADA, OTPISU POREZA I ODLAGANJU
PLAANJA TAKSA I DRUGIH DABINA IMAOCA RADNJA KOJI SU
POZVATI NA SLUBU U NEMAKU VOJSKU, U SS-ORUJA, U
CARINSKU POGRANINU STRAU, U DRAVNU ILI POMONU
STRAU ILI U DRUGE ODREDE SLINE VRSTE lan 1 Imaoci radnja
koji budu pozvati na slubu u nemaku vojsku, u SS-oruja [] mogu []
obustaviti rad, odnosno odloiti poetak rada. [] lan 3 Poreskim
obveznicima teevine koji su obustavili rad u smislu lana 1 ove Uredbe
otpisae se za vreme dok se budu nalazili na slubama pomenutim u lanu
1 razrezana teevina, dravni, samoupravni i drugi prirezi na teevinu, kao
i porez na poslovni promet. (Milan Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih
ministara, Slubene novine, 23. jul 1943.)
PORTUGALIJA PROZOR EVROPE Svojim poloajem na
Atlantskom okeanu [] Portugalija s pravom zasluuje svoje ime prozora
Evrope. [] Jer, ova autoritativno voena idealno upravljana zemlja
uspela je, do sada, da sauva mir i neutralnost i pored svih primamljivih
anglosaksonskih obeanja [] voena sigurnom rukom Salazara
Portugalija je nepokolebljivo neutralna i antiboljevika. [] Portugalija
jasno naglaava svoju pripadnost evropskom kontinentu, a sem toga ona
ima velike svetsko-politike i kolonijalne tradicije, odlino kolovanu
diplomatiju romanske rase i moe osmehom da prelazi preko svih naivnih
britanskih pokuaja. (Kolo, 24. jul 1943.)
VELIKO INTERESOVANJE ZA ANTIKOMUNISTIKU IZLOBU U
KRAGUJEVCU Meu posetiocima izlobe naroitu panju privlai vei
Potisnuta istina

321
broj ena i devojaka u crnini. Sve su one ojaene i oaloene usled nedela
partizanskih bandita. [] Sama izloba elii i stvara novu trezvenu
falangu svesnih Srba, koji su zahvalili prireivaima to su u pravom asu
imali priliku da vide Kominternu i njene uenike na delu. [] Izloba u
srcu umadije ujedno je opomena svim destruktivnim elementima [] da
se ovde u srcu zemlje Srbije sada nalazi elini bedem trezvenih
nacionalista protiv ruilaca civilizacije boljevizma. (V. M. Obnova, 26. jul
1943.)
reio je da se obelji N[] otpusti iz dravne slube i da gubi steena
prava. (Slubene novine, 27. jul 1943.)
reio je da se Popovi Z[] otpusti iz dravne slube i da gubi steena
reio je da se Arsenijevi A[] otpusti iz dravne slube i da gubi steena
reio je da se Jovanovi Z[] otpusti iz dravne slube i da gubi steena
reio je da se Barovi B[] otpusti iz dravne slube i da gubi steena
reio je da se Sofroni G[] otpusti iz dravne slube i da gubi steena

322
reio je da se Kosti I[] otpusti iz dravne slube i da gubi steena prava.
(Slubene novine, 27. jul 1943.)
VELIKI USPEH POZORITA SRBOZAR U UNUTRANJOSTI.
LJUBINKA BOBI PONOVO NA DASKAMA (Obnova, 28. jul 1943.)
UREDBA O PRODUENJU VANOSTI UREDBE O SLUAOCIMA
UNIVERZITETA I VISOKIH KOLA, UENICIMA SREDNJIH I
SREDNJIH STRUNIH KOLA UESNICIMA U DOBROVOLJAKIM I
ETNIKIM ODREDIMA lan 1 Vanost Uredbe o sluaocima
univerziteta i visokih kola, uenicima srednjih i srednjih strunih kola,
uesnicima u dobrovoljakim i etnikim odredima, produuje se jo i za
kolsku 19421943 godinu za uenike tih kola koji su stupili u
dobrovoljake i etnike odrede do kraja marta 1943. (Milan Nedi s. r.
sleduju potpisi ostalih ministara, Slubene novine, 30. jul 1943.)
ESDESETOGODINJICA BENITA MUSOLINIJA. SNANA
STVARALAKA DELATNOST DRAVNIKA SVETSKOG FORMATA
(Obnova, 30. jul 1943.)
NAROD BEZ ESTITE I RADNE OMLADINE NEMA SVOJE
BUDUNOSTI Za srpski narod vano je da mu nastavnici od njegove
omladine stvore estite i potene graane, velike Srbe i rodoljube, a ne
nehriane, komuniste i internacionalce [] Gospodo, mi moramo spremiti
nau omladinu zbog toga tako rasno jaku, ako hoete fanatizovanu, da bi
mogla izvriti svoj nacionalni zadatak, to jest da bi mogla da bude ia koja
e oko sebe da okupi sve nae srpske pokrajine u jednu jaku i jedinstvenu
celinu. (Milan Nedi, Srpski narod, 31. jul 1943.)
KONKURS SRPSKOG NARODA ZA NAJBOLJU STUDIJU O
SELJAKO-ZADRUNOJ ORGANIZACIJI NOVE SRPSKE DRAVE
pre nego se pristupi izraivanju zakonskih tekstova, SRPSKI NAROD
raspisuje konkurs za tri najbolje socioloko-ekonomske studije o
SELJAKO-ZADRUNOJ ORGANIZACIJI NOVE SRPSKE DRAVE, u
kojima bi bila tretirana ova pitanja: [] 3. Kojim metodama i po kojim
etapama sprovesti organizaciju nove srpske drave na zadrunoj osnovi; 4.
Razlika izmeu pojma o kolektivizmu (kao i sindikalizmu) i pojma o
zadrunosti. Etika i socijalna shvatanja uroena srpskom narodu
ujedinjena u iskonskom zadrunom duhu, daju specifine osobine
SRPSKOM NACIONALNOM I SOCIJALNOM poretku, koji propoveda
Potisnuta istina

323
general Nedi. Uporediti zadrunu organizaciju sa modernim ekonomskim
i socijalnim organizacijama u drugim dravama, naroito u Nemakoj i u
Italiji. Bie tri nagrade. [] Za ocenjivanje radova sastavljen je ovaj iri: g.
Ministar dr Spalajkovi, g. Mih. Avramovi, g. Ministar dr Nedeljkovi, g.
Ministar Veselinovi, g. ivojin Peri, profesor Univerziteta, g. Damnjan
Kovaevi, publicista, g. dr Tanasije Mitrovi, profesor Univerziteta, g. dr
A. Lazarevi, profesor Univerziteta, g. in. Nikola Stankovi, g. in. Boi
Boidar, g. Milo Miloevi, novinar. (Srpski narod, 31. jul 1943.)
MIR ILI TREI SVETSKI RAT Pria o Nemakoj kao ruiocu
mira, bila je i ostala la. [] Rajh je i 1939 bio nateran u rat, poto je
godinama sve inio, da se njegovi pravedni zahtevi na ivot i slobodu
uvae. [] Samo pobeda Nemake moe osigurati trajan i neometan mir za
narode Evrope. (K. V. Srpski narod, 31. jul 1943.)
UENA ILI RAZUMNA ENA? Od ene se trai da bude vie
razumna nego uena. [] Svoju zrelost, ena nee nikad dokazati time to
je upoznata sa onim to je nauka pruila, ve onda kada asno i sa ljubavlju
bude uradila ono to joj zakoni ivota nalau. Neuka ali razumna ena
stekla je obrazovanje svojim ivotom. [] Postoje pozivi za obrazovanu
enu, koji je niim nee stavljati nie od oveka, ve naprotiv, u kojima e
ona kao olienje ljubavi, plemenitosti i nenosti ostati nenadmana. U
svakoj sredini postoje kulturno-umetniki pozivi koji zahtevaju ednost,
istotu oseanja i plemenitost misli uroenih u njenoj enstvenosti. [] u
bilo kojem poslu ena nikad ne sme da zaboravi na svoju enstvenost i na
poziv koji joj je nametnut od prirode kao nosiocu i vaspitau budunosti. (I.
L. Kolo, 31. jul 1943.)
.
avgust 1943.

BOG UVA SRBIJU! Ako su Nemci iz vojnih razloga morali da
unite Jugoslaviju, njima nije bilo potrebno niti su imali namere da razore
Srpstvo. [] Kad je krajem juna 1941 otpoeo rat izmeu Nemake i
Sovjeta, jugoslovenska komunistika organizacija ve je, 14 jula, digla
pobunu na raznim takama u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori. Jezgro te
komunistike akcije sainjavali su uglavnom jevreji i razni internacionalni
pustolovi. Na vrhu, radi odravanja jedinstva meu njima, stajala su dva

324
neposredna poverenika Moskve, obojica nesrpskog porekla: jedan inovnik
biveg sovjetskog poslanstva u Beogradu i neki bivi robija iz Zagreba,
zvani Tito. Na veliku srpsku sramotu, bilo je tu i Srba iz raznih drutvenih
slojeva, ponajvie umno i moralno degenerisanih poluinteligentnih ljudskih
primeraka oba pola. [] Oni su najobiniji tuinski agenti, uvek gotovi da
izvre i najodvratnija nedela. Oni vrlo dobro znaju da su njihovi lani
ideali nesrpski i neoveanski. Oni jo bolje znaju da su to ideali jevrejskih
bankara u Njujorku i jevrejskih komesara u Moskvi. [] Ti sitni i bolesni
mozgovi, psihopatoloka udovita, ija je nedouenost ravna njihovoj
sirovoj uobraenosti, ti poludeli ili tuinskim parama i propagandom
zatrovani bednici, prete da preseku ivotnu nit srpskog naroda. (dr M.
Spalajkovi, Srpski narod, 7. avgust 1943.)
UREDBA O PRIVREMENOM SKRAENJU NASTAVE NA
UNIVERZITETU lan 1 Da bi se osposobio izvestan broj strunjaka []
moe se na Univerzitetu u Beogradu [] izvoditi skraena nastava od
nekoliko meseci u vidu posebnih teajeva. [] lan 3 Sluaocima koji []
zavre posebne teajeve i poloe propisane zavrne ispite izdae se diploma
o svrenom fakultetu. (Milan Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih
ministara, Slubene novine, 10. avgust 1943.)
POHOD LAI I MRNJE Jevrejstvo je u Sjedinjenim Amerikim
Dravama svemono: u amerikoj vladi, strankama, slobodnozidarskim
loama i drugim vanim organizacijama, u crkvama iz razloga verske
trpeljivosti i univerzitetima. Taj pohod lai i mrnje, na elu sa Ruzveltom i
njegovom jevrejskom okolinom, uinio je time neizmernu nesreu svima
narodima, i doveo u pitanje sva dobra ljudske kulture. (Srpski narod, 14.
avgust 1943.)
SVAKE SREDE DVA VESELA ASA ARENOG POPODNEVA
Srpsko areno popodne koje se prireuje svake srede u 16 asova, postalo
je pojam za sluaoce radija. Najpopularniji srpski umetnici staraju se da
raspoloenje publike bude u pravom timungu. (Kolo, 14. avgust 1943.)
UREDBA O NAPLATI DOPRINOSA ZA FOND ARMISKOG
ENERALA MILANA . NEDIA ZA RADNIKU DECU 1 Od dana
stupanja na snagu ove Uredbe, pa za est meseci naplaivae se naroiti
doprinos [] na sve ulaznice za bioskopske pretstave i ostale priredbe []
Od ovoga su izuzete ulaznice koje se prodaju pripadnicima Nemake
Potisnuta istina

325
oruane sile [] kao i ulaznice za pozorine i koncertne priredbe. [] 2
Doprinos po 1 ove Uredbe naplauje se za sve priredbe [] bez obzira da
li su te priredbe osloboene od plaanja takse [] ili ne. [] 6 Za
postupanje protivno ovoj Uredbi prireivai e [] biti kanjeni sa 500 do
10.000 dinara u korist Fonda armiskog enerala Milana Nedia za
radniku decu. (Milan Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih ministara,
Slubene novine, 17. avgust 1943.)
KROZ CEO SVET Strau na Panamskom kanalu uvaju amerike
trupe meu kojima ima i mnogo Crnaca. Iako Amerikanci tvrde da u
Americi vlada demokratija i ravnopravnost, svi predmeti za upotrebu
podeljeni su na crno i belo. Iz belog posua mogu da jedu i piju samo
belci, iz crnog samo Crnci. (Kolo, 28. avgust 1943.)
GENERAL NEDI UMADINCIMA Vi me poznajete, draga
brao moja, ja sam od vae gore list. [] Evo, ovo je kost vae kosti, ovo je
krv vae krvi. Kako bih ja mogao misliti i eleti drugo no ono to vi mislite i
elite. [] U jesen 1941 savladali smo komunistiko-partizansku neman
[] U tome smo uloili sve snage da bi pomogli okupatorskoj sili u njenoj
borbi protiv komunista. (Milan Nedi, Srpski narod, 30. avgust 1943.)

septembar 1943.

JEDAN JEVREJSKI ZLOIN. POZADINA UBISTVA RUSKE
CARSKE PORODICE (Obnova, 1. septembar 1943.)
BERLINER BERZENCAJTUNG O DVOGODINJICI VLADE
MILANA . NEDIA (dr. Nikola Marinkovi, Obnova, 2. septembar 1943.)
ACI OSNOVNIH, SREDNJIH I STRUNIH KOLA NA
PRIZIVANJU SVETOGA DUHA (Obnova, 2. septembar 1943.)
REKLAME RAZBIBRIGA daje veeras u 6.45 as. enidba Pavla
Alamunje. Reija i konferans Jovan Tani. (Obnova, 3. septembar 1943.)
KRAJ JEDNE DRAVE Pre etiri godine, u septembru 1939
zavarana obeanjima Engleske i Sjedinjenih Amerikih Drava, Poljska je
izazvala rat, i propala. U vezi sa time donosimo lanak H. G. fon Studnica,
jednog od najboljih novinara Rajha. (Srpski narod, 4. septembar 1943.)

326
JAPAN ORGANIZUJE PRIVREDU VELIKOAZIJSKOG PROSTORA
(Srpski narod, 4. septembar 1943.)
DVE GODINE VLADE NARODNOG SPASA I tada se naao
ovek koji je i smeo i umeo da primi na sebe sav teret jedne velike
odgovornosti. [] Srbija je ouvana, Srpstvo nije propalo. Srbija i Srbi ive,
rade i izgrauju svoju zemlju. Sloga, ljubav prema otadbini, poverenje u
onog koji je vodio i vodi Srbiju u ovim danima, svest i savest uinili su
svoje. [] Srbija danas koraa sigurnim koracima ka boljoj budunosti. []
Nepregledne mase sveta, Srbi i Srpkinje iz blie i dalje okoline, sinovi
umadije i ostalih krajeva Srbije pohitali su u Kragujevac da sasluaju
mudre, odlune i muke rei pretsednika vlade, da uju generala Nedia, i
da i svojim prisustvom potvrde volju svih nas da se ne stane na pola puta,
ve da se nastavi zapoeto delo i da se i dalje vodi jedino mogua politika,
politika tednje srpske krvi kako je to odluno rekao u svom govoru
pretsednik vlade. (Kolo, 4. septembar 1943.)
LOTE LANG ZVEZDA VIN FILMA VOLI SRBE I BEOGRAD (M.
A. Todorovi, Kolo, 4. septembar 1943.)
KRAJNJI CILJ NAPORA VLADE NARODNOG SPASA JESTE:
SAUVATI SRPSKE GLAVE I STVORITI SRPSKU SELJAKU
ZADRUNU DRAVU Kao crvena nit provlai se kroz sva nastojanja
vlade Narodnog spasa Milana Nedia misao o ureenju nae zajednike
kue, Srbije, koja treba i mora da ima oblik seljake zadrune drave. Ova
zamisao se sprovodi od strane nadlenih dosledno i sistematski. []
general Nedi upuuje, izmeu ostalih, i pitanje naim seljacima, tome
stubu nae drave: Hoete li srpsku seljaku zadrunu dravu, gde e se
uti va glas, glas seljaka, ili hoete da opet idemo u neizvesnost, u maglu,
da se opet ne zna ta je srpsko! Na ovo pitanje odgovor je mogao biti samo
jedan i ovaj odgovor se doista i uo: Hoemo srpsku seljaku dravu!
(Srpsko selo, 4. septembar 1943.)
VAINGTON PRIZNAJE DA SE NEMAKA NE MOE VOJNIKI
POBEDITI (Obnova, 6. septembar 1943.)
ANTIKOMUNISTIKA IZLOBA U POAREVCU (Obnova, 8.
septembar 1943.)
GRUPA NAIH SEOSKIH DOMAINA I RADNIKA, KOJI SU
POSETILI UKRAJINU, VRATILA SE U OTADBINU. IZASLANICI SU
Potisnuta istina

327
DANAS POSETILI PRETSEDNIKA SRPSKE VLADE I IZLOILI MU
UTISKE KOJE SU STEKLI U OBLASTIMA OSLOBOENIM OD
BOLJEVIKOG JARMA U ime svih izaslanika pretsednika vlade
pozdravio je i zahvalio se zemljoradnik Jeremija Jeremi [] Proli smo
kroz Poljsku, Rumuniju, boravili smo u Ukrajini [] Mi smo vam
gospodine pretsednie, neizmerno zahvalni to ste nam dali mogunost da
sve ovo vidimo svojim oima. [] Zatim se pretsednik vlade obratio
izaslanicima [] Vi znate da su Rusiju upropastili jevreji. [] Ceo ovaj rat
vodi se protiv jevreja. (Obnova, 8. septembar 1943.)
PROGLAS POGLAVNIKA Poglavnik je izdao proglas u kome kae
da je Italija pre dve i po godine prisilila Hrvatsku da joj ustupi primorske
krajeve. Najnovijim dogaajima vraaju se otcepljene pokrajine u zagrljaj
majke Hrvatske, koja e verno produiti rat na strani Nemake. (Obnova, 9.
septembar 1943.)
UREDBA O PRIZNANJU TITULA, DIPLOMA, ISPITA I DRUGIH
DOKAZA KVALIFIKACIJA STEENIH NA PODRUJU NEMAKOG
RAJHA lan 1 Sve na podruju Nemakog Rajha steene akademske
titule, diplome [] priznaju se u Srbiji bez naroitih formalnosti i bez
nostrifikacije i izjednauju se sa domaim titulama, diplomama. (Milan
Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih ministara, Slubene novine, 10.
septembar 1943.)
REKLAME RESTORAN BALKAN, BEOGRAANI!! Posetite
uvenu kuu veselja. Restoran raspolae najboljim muzikim snagama.
Dobar sevdah i odlino raspoloenje pruie Vam g-ica Anita,
harmonikaica i Ankica. Pored njih naroito zadovoljstvo imaete od
uvenih orijentalskih OECISKINJA g-ice Azise i Magdalene, koje pored
toga igraju i pevaju turski, grki, maarski i rumunski, tako da zadivljuju
posetioce. U restoranu se toi najbolje Vlasotinako pie sa leda. Orkestar je
pod upravom g. primaa Mihajla Basmaana. Restorater edomir
Gazibari. (Obnova, 10. septembar 1943.)
OGLASI TEGET ODELO od najboljeg tofa za srednju osobu hitno
prodajem zbog odlaska na put. (Obnova, 10. septembar 1943.)
SRPSKI RADNICI U BEU Prvi srpski radnici pojavili su se
ulicama Bea u maju 1941 godine [] Njihova izlaganja o prvim utiscima u
Beu su vrlo zanimljiva i protkana sentimentalnou. [] snali su se vrlo

328
dobro, zauzeli najbolja mesta po fabrikama i preduzeima, rade i bezbrino
ive jer ne oskudevaju ni u emu [] Na ulici, susreemo dvojicu mladia
obuenih u plave uniforme. [] Dok smo ekali tramvaj jedan od njih vrlo
prijatnim i melodinim glasom zapevao je: Tesno mi ga skroji nane. I dok su
prolaznici zastajkivali, podizali glave i sluali ovu melodiju iz grla naeg
radnika, koja se pomeana sa lupom tramvaja i zujanjem automobilskih
motora razlegala ulicom uli smo samo jedno: Das ist ein serbischer
Arbeiter! (M. A. Todorovi, Kolo, 11. septembar 1943.)
JEDANAESTI AS SRPSKIH DOBROVOLJACA NA
BEOGRADSKOM RADIJU najvei deo ovog dobrovoljakog asa
zauzimae predavanje o dvogodinjici osnivanja dobrovoljakih odreda
koje e odrati profesor Univerziteta in. Milosav Vasiljevi, i sam jedan od
prvih dobrovoljaca i uesnika u prvim borbama sa komunistikim
bandama. (Obnova, 11. septembar 1943.)
KONKURS SZR ZA NAJBOLJE RADOVE O STAROJ SRPSKOJ
ZADRUNOSTI I O KULTURNOM I PRIVREDNOM PODIZANJU
(Obnova, 11. septembar 1943.)
POZIV DUNICIMA I POVERIOCIMA JEVREJSKE
MANUFAKTURNE FIRME CENTRAL HUGO HERCLER I DRUG
BEOGRAD, VUKA KARADIA BROJ 11. Dravna hipotekarna banka
na osnovu Uredbe Ministarskog saveta [] poziva sve dunike i poverioce
ove firme da izvre likvidaciju svojih dugovanja i potraivanja. (Odbor za
upravu imovinom Srbije pri Dravnoj hipotekarnoj banci, Obnova, 11.
septembar 1943.)
DUE OSLOBOEN Nemake padobranske trupe i pripadnici
slube bezbednosti i SS formacija preduzeli su danas jednu akciju u cilju
osloboenja Duea koga je zarobila izdajnika klika. Prepad je uspeo. Due
se nalazi na slobodi. Time je osujeeno izruivanje Duea
angloamerikancima koje je ugovorila vlada Badolja. (Ponedeljak, 13.
septembar 1943.)
SRPSKI SEOSKI OMLADINCI IZ NEMAKE PRETSEDNIKU
VLADE Jedna grupa naih seoskih omladinaca, koja se nalazi [] u
Nemakoj, uputila je Pretsedniku vlade pismo, koje su potpisali svi lanovi
te grupe ukupno njih 60 na elu sa Zlatomirom T. Zeljiem i orem R.
Kolaroviem. U pismu omladinci vele: [] srpski seoski omladinci, svesni
Potisnuta istina

329
svog velikog zadatka, svoje zakletve date OCU SRBIJE, ujedinjeni u
zajednikoj ljubavi prema Vama i rodnoj grudi, seaju se Vas sa najveom
zahvalnou i alju Vam svoje tople omladinske pozdrave. [] Uvek odani
prema ocu Srbije [] kliemo Vam: da ivi Milan . Nedi, obnovitelj i
spasilac naroda i Otadbine! (Obnova, 13. septembar 1943.)
VELIKI NARODNI ZBOR U VALJEVU Posle naelnika
pukovnika Lukia uzeo je re Boidar Najdanovi, student i novinar iz
Beograda. Poto je kao student proveo 9 meseci u Nemakoj na studijama
Najdanovi je u svome govoru na vrlo precizan nain prikazao ivot
nemakog naroda. Svi su Nemci podjednako svesni da ivota nee biti ni
za jednoga od njih, u sluaju da Nemaka izgubi rat. I iz ovoga oseanja
sudbinske povezanosti itavog nemakog naroda izlazi njegova odluka da
se bori za pobedu do poslednjeg oveka, do poslednjeg trzaja. [] Neka se
posle ovoga zamisle svi oni koji danas ili sutra nameravaju u umu i neka
sami donose zakljuke kada e se rat svriti i na ijoj e strani biti pobeda.
REKLAME RAZBIBRIGA od subote 18 ov. mes. NOVI VESELI
ARENI PROGRAM LUDA KUA. Skeevi-komedije-pesma-balet. Reija
i konferanse: Jovan Tani. Danas: RADIMO ZA BOR. (Obnova, 17.
septembar 1943.)
IZJAVE FAISTA U INOSTRANSTVU POVODOM DUEOVOG
OSLOBOENJA (Obnova, 17. septembar 1943.)
[TEKST UZ FOTOGRAFIJU] Objektivno gledajui situaciju na
Istonom frontu, moramo rei da je ona potpuno zadovoljavajua, jer je
desetonedeljna sovjetska ofanziva postigla do sada negativan rezultat;
nemaka snaga nije okrnjena, sovjetska snaga je prepolovljena. (M.
Vojnovi, Srpski narod, 18. septembar 1943.)
U ODLUNOM ASU Moramo do kraja sauvati
hladnokrvnost, jer stvarno nemamo nikakvih razloga da strahujemo za
svoju budunost. [] Kogod ume zdravo da misli taj e uvideti da e srpski
narod u okviru nove, podmlaene Evrope dobiti mesto koje mu pripada.
Dobie ga po relativno jevtinu cenu: da posred ovog gigantskog svetskog
hrvanja ostane miran. (Velibor Joni, Srpski narod, 18. septembar 1943.)
NEMAKI FRONT STOJI NEPOKOLEBANO (Obnova, 18. septembar
1943.)

330
VOA RAJHA PRIMIO JE PRETSEDNIKA VLADE GENERALA
MILANA NEDIA (Obnova, 20. septembar 1943.)
VIEDNEVNA POSETA DUEA GLAVNOM STANU VOE
RAJHA (Obnova, 20. septembar 1943.)
MINISTAR OLAN O SUDBINSKOJ POVEZANOSTI NAOJ SA
EVROPOM Govorei o zaslugama Nemake za Evropu, o podvizima
nemake oruane snage i njenim naporima na Istonom frontu da sprei
provalu boljevika preko istonog bedema, kazao je ministar Olan sledee:
Moderni varvarizam, koji je zapretio itavoj Evropi i navalio stranom
snagom, preplavio bi itavu Evropu da nije nemaki narod podmetnuo
plea, kao to je u toku stotina godina esto sa nama branio Evropu od
azijata. To on sada ini i za tvoju sreu i tvoje spasenje, srpski domaine,
dece tvoje, unuadi, krova, imanja i tvoje svete pravoslavne svetosavske
crkve. [] Interesi zahtevaju da varvarizam, izraen u jevrejstvu,
partizanstvu, komunizmu i svakom drugom izmu i umizmu, kao najvea
nesrea bude isupan i uguen na srpskom tlu. [] Sudbina naeg naroda
nalazi se danas u rukama Berlina. Ako Berlin ima dobrotu da nam da ono
to je nae, sa ovog svetoga mesta mislim da smemo da budemo izraz stava
i shvatanja i elja estitog srpskog naroda, kojim mi molimo jedno: neka
nam Berlin da ono to je naa elja, neka da svetosavsku Srbiju. (Usklici:
Tako je). (Mihailo Olan, novinar Lazar M. oli, Obnova, 20. septembar
1943.)
POMEN BORCIMA PALIM ZA SPASENJE SRPSKOG NARODA
Pre dve godine, kada je na narod preivljavao najtee asove u svojoj
istoriji, prvi koji su mu pritekli u pomo i svoje ivote rtvovali radi
spasenja i uskrsnua njegovog bili su dobrovoljci. Na poziv generala
Nedia, oni su se svrstali u neprobojne falange [] oni su kroz samopregor
i njima svojstven fanatizam, bili postojani zatitnici narodnih interesa i prvi
pioniri jednog boljeg i lepeg narodnog ivota u budunosti. [...] Pomen
borcima palim u toku dvogodinje borbe protiv narodnih upropastitelja
odran je danas [] Pomenu su prisustvovali: pretsednik vlade [] Milan
. Nedi, ministar [] Tanasije Dini [] Velibor Joni [] Bogoljub
Kujundi [] Milorad Nedeljkovi [] Drag. Lj. Jovanovi [] Stojmir
Dobrosavljevi [] Radosav Veselinovi [] Ognjen Kuzmanovi []
ura Doki [] Josif Kosti, izvanredni komesar za obnovu Smedereva
Dimitrije V. Ljoti [] Cvetan orevi [] dr Spanaevi [] Vladimir
Potisnuta istina

331
Velmar Jankovi. Pored toga, oficirski korovi Srpske dravne strae na elu
sa komandantom generalom Joniem i Srpskog dobrovoljakog korpusa, na
elu sa komandantom pukovnikom Kostom M. Muickim, vojvoda Kosta
Peanac sa svojim tabom i velikim brojem vojvoda etnikih, pretstavnici i
vii inovnici ministarstava, direktori i upravnici svih preduzea i
ustanova, veliki broj kulturnih, prosvetnih i javnih radnika, kao i porodice
poginulih dobrovoljaca, graanstva i omladine. [] Po izlasku iz crkve,
pretsednika vlade, generala Nedia graanstvo i omladina toplo su
pozdravili poklicima vernosti i odanosti na putu kojim on vodi srpski
narod ka njegovoj obnovi, kao svojoj srenijoj i lepoj budunosti otadbine
i naroda. (N. Rad. Obnova, 20. septembar 1943.)
DVA NOVA VELIKA FILMA U BEOGRADU Pored prvog
Tobisovog filma u boji Skandal zbog banje koji e se uskoro prikazivati,
daje se danas veliki film Germanin u bioskopu Beograd. To su dva filma
sa kojima moe da se ponosi nemaka filmska industrija. [] Germanin je
istorija jednog leka, koji je spasao milione ljudskih ivota u Africi, i
omoguio ivot belom oveku na crnom kontinentu. Trebalo je mnogo
hrabrosti i portvovanja nemakih naunika da bi se dolo do Germanina,
ili kako se jo zove Bajer 205. Ali, njihove rtve nisu bile uzaludne i ceo
jedan kontinent bie im zahvalan to su ga oslobodili od najstranije bolesti,
bolesti spavanja. (Ponedeljak, 20. septembar 1943.)
PUT GENERALA NEDIA ISTORISKA PREKRETNICA Poseta
Pretsednika Srpske vlade generala Milana Nedia kod Voe Nemakog
Rajha [] shvaena je kao krupan dogaaj ne samo od strane srpskog
naroda, nego i u celoj evropskoj javnosti. [] Od ove istoriske prekretnice
nastaju nove etape u ostvarenju naeg nacionalnog zadatka, koje e nas
postepeno uvesti kao ravnopravnog lana u evropsku zajednicu slobodnih
naroda. (Obnova, 21. septembar 1943.)
VILHELMTRASE O PRIJEMU NEDIA KOD VOE RAJHA
OGLASI ovek koji vadi zube prstima molim da doe kod
Milojevia, Palilulska 12. (Obnova, 21. septembar 1943.)
NASTOJANJA VLADE GENERALA NEDIA KRUNISANA SU
PUNIM USPEHOM PRETSTAVNIK VILHELMTRASE POSLANIK
BRAUN FON TUM O POSETI PRETSEDNIKA SRPSKE VLADE U

332
GLAVNOM STANU VOE RAJHA sama injenica da je do
pomenutog sastanka dolo da su politiki razgovori trajali due vremena i
da su voeni u srdanom tonu, pokazuje sa koliko simpatija Rajh i njegovo
vostvo gleda na srpski narod. Nastojanja vlade generala Nedia krunisana
su punim uspehom u unutranjoj politici Srbije, to je donelo prirodno
posledice i po odnose izmeu Beograda i Berlina. Ova izjava izazvala je
najivlju senzaciju u krugovima pretstavnika tampe. (dr Nikola
Marinkovi, Obnova, 22. septembar 1943.)
NOVE MOGUNOSTI Poseta generala Nedia Voi Rajha i fon
Ribentropu pretstavlja za srpski narod veoma vaan dogaaj. [...] Ako bi se
sa nekoliko rei htelo izraziti sve ono to je ovom posetom postignuto onda
bi se moglo rei: nove i velike mogunosti stoje pred srpskim narodom.
[] General Nedi je uinio veliki podvig. (Obnova, 22. septembar 1943.)
ZBRINJAVANJE NAEG NARODNOG PODMLATKA Danas
poslednji put lanovi i pretstavnici Crvenog krsta, uz pomo raznih
humanih i nacionalnih drutava, obratie se svima koji se jo nisu setili da
dadu svoj prilog za ishranu i podizanje malih i nezbrinutih Srpia i
Srpkinjica. (N. Rad. Obnova, 22. septembar 1943.)
BEOGRADSKA RADIOSTANICA ULAZI U NOVU SEZONU SA
VELIKIM PROGRAMOM. GOSTOVANJE NAJPROMINENTNIJIH
NEMAKIH UMETNIKA (Obnova, 22. septembar 1943.)
GODINA DANA IZLAENJA GLASNIKA SRPSKOG DRUTVA
CRVENOG KRSTA Glasnik je, inae, prvenstveno posveen ovogodinjoj
akciji Srpskog crvenog krsta na pomaganju, zbrinjavanju i spasavanju
srpske dece i srpskog podmlatka. (Obnova, 22. septembar 1943.)
SLUBENIKI STATUT OPTINE GRADA VALJEVA 2
Slubenik gradske optine moe postati svaki dravljanin Kraljevine po
roenju i po priroenju ako je po narodnosti Srbin. (Marko J. Babi,
predsednik optine grada Valjeva, odobrio T. Dini s. r. ministar
unutranjih poslova, Slubene novine, 24. septembar 1943.)
URSULA DAJNERT O NAMA I NAOJ ZEMLJI JA SAM
PROPUTOVALA CELU EVROPU, ALI SAM RETKO GDE VIDELA
TOLIKO LEPOG SVETA, KAO KOD VAS (Obnova, 24. septembar 1943.)
Potisnuta istina

333
OGLASI PANJA! PANJA! Prodavcima zlatnog nakita. Ne
prodajte ni jednog pareta Vaeg zlatnog nakita, dijamanata, brilijanata,
dragog kamenja i zlatnih zuba dok potpuno ne bi bili upueni u njihovu
stvarnu dananju vrednost. Zato ako ve prodajete ponudite svima
kupcima a naposletku u Vaem je interesu da ponudite poznatoj i
dugogodinjoj firmi VRAAR koja se ne uputa u procenu ali ete se
uveriti da VRAAR stvarno plaa po najviim dnevnim cenama.
Palilulska br. 6. (Obnova, 24. septembar 1943.)
OGLASI ZLATAN I BRILIJANTSKI NAKIT I TEPIHE NAJVIE
PLAA GRAD-RAVNO Vaznesenska 4. (Obnova, 24. septembar 1943.)
OGLASI ZLATAN NAKIT i drago kamenje u Vaem je interesu da
ne prodate dok naposletku ne ponudite firmi koja najvie plaa AJKA
Kn. Pavla 50. (Obnova, 24. septembar 1943.)
VELIKI DANI SRBIJE Voa Rajha primio je u svom Glavnom
stanu, u toku prole nedelje, pretsednika vlade Narodnog spasa, armiskog
generala g. Milana . Nedia. O tom prijemu izdato je sledee slubeno
saoptenje: Voa Rajha primio je 18 septembra u svom Glavnom stanu
srpskog pretsednika vlade armiskog generala Milana Nedia. Pre prijema
kod Voe Rajha ministar inostranih poslova Rajha fon Ribentrop imao je
dui razgovor sa srpskim pretsednikom vlade o pitanju budueg razvoja u
Srbiji. Po povratku pretsednik g. Nedi dao je sledeu izjavu: Jue, 18
septembra, imao sam osobitu ast da budem primljen u audijenciju kod
Voe Nemakog Rajha Adolfa Hitlera. Pre toga bio sam takoe primljen i
od strane ministra inostranih poslove Rajha, Gospodina fon Ribentropa.
Tom prilikom izloio sam im elje i potrebe srpskog naroda i razgovarao o
budunosti Srbije. Ujedno sam im najusrdnije zahvalio na poasti, koju su
mi ovim prijemom ukazali kao pretstavniku Srbije i srpskog naroda.
Slubeno saoptenje i izjava pretsednika g. Nedia jasno i ubedljivo govore
ne samo o neobinoj vanosti ove posete, ve i o tome da je u ivotu Srbije i
srpskog naroda nastupila znaajna etapa. Ova poseta, vidno priznanje
naporima vlade Narodnog spasa imae kako se iz merodavnih tumaenja
vidi dalekosenih posledica u budunosti Srbije i Srpstva. (Kolo, 25.
septembar 1943.)
DVOGODINJICA DOBROVOLJAKIH ODREDA I povodom
dvogodinjice osnivanja dobrovoljakih odreda odran je i pomen

334
dvestoetrdesetestorici dobrovoljaca koji su pali u borbama, dajui
dobrovoljno svoje ivote. Pomenu, koji je prireen u ponedeljak, 20
septembra, u Sabornoj crkvi prisustvovali su pretsednik vlade Narodnog
spasa general g. Nedi, lanovi vlade, general g. Joni, komandant korpusa
pukovnik g. Muicki i druge ugledne linosti. Posle sveane slube Boje i
pomena odrao je govor prota g. Lukovi koji je u svom poletnom govoru
izneo velike zasluge onih mladia koji su se rtvovali za spas zemlje. (Kolo,
KROZ DOGAAJE Due, osloboen smelim podvigom nemakih
trupa iz ruku Badoljove klike koja je htela da ga preda Anglosaksoncima,
pozvao je odmah italijanski narod da pod vostvom Republikanske
faistike stranke produi beskompromisnu borbu na strani Nemake.
(Kolo, 25. septembar 1943.)
ROMEL U ITALIJI Komandu nad nemakim trupama preuzeo je
general-feldmaral Romel, ije samo ime za nemakog vojnika znai isto to
i znak za napad. [] U Junoj Italiji, kod Salerna, osetili su Anglo-saksonci,
odmah posle toga, snagu udarca nemakog oruja. Njihove udarne divizije
morale su skupo da plate svoje prvo iskrcavanje na evropskom kontinentu.
Drugi udarac na plutokrate bilo je osloboenje Duea. Pod najteim
okolnostima osloboen je ovek kome su eril i Ruzvelt mislili da sude.
On je opet podigao zastavu Italije i pozvao svoj narod da se
beskompromisno bori na strani Nemake za novu Evropu. (Kolo, 25.
septembar 1943.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Od najvee vanosti po
Srbiju i srpski narod u ovim tekim vremenima koje preivljavamo jeste
nesumnjivo poseta pretsednika srpske vlade armiskog generala Milana
Nedia Glavnom stanu Voe Rajha. [] Celokupna srpska tampa podvlai
da je poseta generala Nedia Voi Rajha nova etapa u ivotu srpskog
naroda i ova poseta potvruje da je srpskom narodu priznata
ravnopravnost u Novoj Evropi. Srbija je vaan faktor budueg poretka na
Balkanu, konstatuje se na najmerodavnijim mestima u Berlinu, to je po nas
od osobite vanosti. [] Posle svoga osloboenja, voa italijanskog naroda
Benito Musolini odrao je govor upuen svome narodu, u kome je potvrdio
reenost faistike Italije da ponovo ustane na oruje uz Nemaku i Japan.
Faizam nije izdao Nemaku [] rekao je Musolini, odajui priznanje Voi
Potisnuta istina

335
Rajha koji se bratski starao za Musolinija i omoguio mu osloboenje, na
nain koji e ui u legendu i u istoriju. (Srpsko selo, 25. septembar 1943.)
SATRVENE I PREPOLOVLJENE SOVJETSKE NAPADAKE
FORMACIJE (Obnova, 25. septembar 1943.)
reio je da se Nedeljkovi V[] otpusti iz optinske slube i da gubi steena
prava. (Slubene novine, 28. septembar 1943)
reio je da se Trbojevi S[] otpusti iz optinske slube i da gubi steena
DEKRETI Reenjem izvanrednog komesara za personalne poslove
slubenika [] otputen je iz dravne slube Kukoljac M[] i gubi steena
reio je da se dr B[] Mili kao nacionalno nepouzdan, otpusti iz dravne
slube i da gubi steena prava. (Slubene novine, 28. septembar 1943)
BERLINSKI POLITIKI KRUGOVI O STAVU SRBIJE U celoj
nemakoj tampi na vidnim mestima objavljuju se detalji iz proglasa koji je
svome narodu uputio pretsednik vlade Narodnog spasa u Srbiji general
Milan Nedi. [] Nemaka ne eli unitavanje srpskog naroda poto ovaj
pretstavlja jedan od glavnih stubova protivkomunistikog Balkana. Otuda
Berlin eli snaenje pozitivnog srpstva i zato e i preuzeti i dalje punu
podrku politike Milana Nedia. (dr Nikola Marinkovi, Obnova, 29.
septembar 1943.)

oktobar 1943.

POZIV ADVOKATIMA U BEOGRADU Prema nareenjima
Uprave grada Beograda [] Odbor na konferenciji advokata od 30

336
septembra t.g. utvrdio je raspored izvrenja obaveze kuluka za svoje
lanove. [] Prema prednjim nareenjima Uprave grada Beograda ovoj
obavezi, koja poinje sa 4 oktobrom t.g. podlee svi advokati iz Beograda,
bez obzira na pol, starost, telesnu nesposobnost ili osloboenje po ma kom
drugom osnovu, pa se stoga pozivaju da lino dou u Komoru [] radi
potvrde prijema rasporeda. (Advokatska komora u Beogradu, Obnova, 2.
oktobar 1943.)
GOVOR DR GEBELSA NA NEMAKI DAN ETVE PLUG I MA
GARANTI POBEDE (Ponedeljak, 4. oktobar 1943.)
REPERTOAR BIOSKOPA Nova Evropa danas u 3, 5, 7 pikantna
vesela premijera SKANDAL U KUPATILU, DAS BAD AUF DER TENNE.
Za mlade ispod 18 godina zabranjeno. (Ponedeljak, 4. oktobar 1943.)
POZIV SVIM BIVIM DOBROVOLJCIMA Pozivaju se svi bivi
dobrovoljci da se odmah prijave radi ponovnog stupanja u dobrovoljake
redove. (Iz taba Srpskog dobrovoljakog korpusa, Obnova, 4. oktobar
1943.)
BEOGRAANI NA KULUKU. OBAVEZU LINOG RADA SADA
IZVRUJU, SEM INOVNIKA, I SLOBODNE PROFESIJE Da bi se ipak
koliko-toliko potreba za radnicima pokrila pristupilo se pozivanju na kuluk
dravnih i samoupravnih inovnika. [] Da ne bi taj teret samo pao na
inovnike nadleni su reili da 1/3 potrebnih radnika daju slobodne
profesije, poev od advokata do trgovaca. Slobodne profesije daju radnike
prema rasporedu utvrenom i odobrenom od Upravnika grada Beograda
[] O izvrenju obaveze staraju se uprave tih Udruenja koje su ujedno i
odgovorne za tano izvrenje ove obaveze. [...] obveznik ako nije sposoban
ne mora da sam izvri obavezni rad, ali je zato duan da nae sebi zamenu
koja za njega mora da odradi duni rok rada. (Obnova, 7. oktobar 1943.)
UREDBA O PREGLEDU I ZABRANI KNJIGA lan 1 Ovlauje se
ministar prosvete i vera da u cilju zatite nacionalnog duha podvrgne
pregledu udbenike, pomone knjige, nauna i knjievna dela itd. koja su
objavljena ili budu objavljena a koja mogu nepovoljno uticati na nacionalno
i moralno vaspitanje srpske omladine i naroda. 2. Ministar prosvete i vera
e takve knjige predloiti Ministarskom savetu da budu stavljene van
prometa [] lan 3 Ministarstvo prosvete i vera i Ministarstvo unutranjih
poslova vodie spisak zabranjenih knjiga. [] lan 7 Svi knjiari [] kao i
Potisnuta istina

337
slubene, kolske i javne knjinice i itaonice [] prestaju biti vlasnici
zabranjenih knjiga i duni su predati ih [] nadlenim okrunim
naelnicima, odnosno, upravniku grada Beograda. 2) Okruni naelnici,
odnosno, upravnik grada Beograda, predae ove knjige [] Ministarstvu
prosvete i vera radi prodaje ovlaenim preraivaima stare hartije. lan 8
1) Zabranjene knjige nee se oduzimati od Narodne biblioteke u Beogradu i
od Univerzitetske biblioteke 2) Ove knjinice su dune da odvoje
zabranjene knjige i da za njih urede posebno sklonite. Ove knjige se ne
smeju davati za javnu upotrebu [] lan 10 Ko prodaje ili uopte stavlja u
promet knjige koje su na osnovu lana 1 ove Uredbe stavljene van prometa
[] kaznie se novanom kaznom do 6000 dinara, zatvorom do 30 dana i
prinudnim radom do 12 meseci [] 2) Istom kaznom kaznie se knjiari i
lica pobrojana u lanu 5 ove Uredbe [] koja u odreenom roku ne budu
predala zabranjenje knjige. [] lan 11 [] Protiv odluka okrunih
naelnika, odnosno upravnika grada Beograda, nema mesta pravnom leku.
(Milan Nedi, V. Joni s. r. sleduju potpisi ostalih ministara, Slubene
UREDBA O ADMINISTRATIVNOJ AKADEMIJI lan 12 U
Administrativnu akademiju mogu se upisati samo lica mukog pola koja
ispunjavaju ove uslove: [] da su telesno i duevno zdrava, to se ima
utvrditi lekarskim pregledom [] Kandidati koji ne dolaze neposredno iz
kole moraju dokazati uverenjem nadlenih upravnih vlasti da su u
moralnom i politikom pogledu neporoni. (Milan Nedi s. r. sleduju
potpisi ostalih ministara, Slubene novine, 8. oktobar 1943.)
NE PRONOSITE LANE VESTI! NAREUJEM: 1. Svima Srbima
i Srpkinjama da posluaju moj poslednji apel: ne pronosite lane vesti u
interesu svome i u interesu optem, nemilosrdno gonite onog koji to ini, a
to veinom ine dumani naeg naroda; 2. Pomozite vlastima u zemlji, da
na ovu nau drutvenu epidemiju, koja teko pogaa interese zemlje, kao i
dobronamerni i poteni svet, primene Uredbu o telesnom kanjavanju []
od 14 decembra 1941 godine, objavljujui javno njihova imena i njihove
krivice. (Milan Nedi s. r. Obnova, 8. oktobar 1943.)
NARODU SE SLUI ISTINOM Svako montiranje propagande
koja se zasniva na lai, svako skretanje narodnog pogleda od stvarnosti u
kojoj on ivi i od mogunosti kojima raspolae, zloin je prema narodu. []
Otkad se nalazi na elu srpskog naroda general Nedi je [] stalno

338
ukazivao i na to. [] Ali, ba zato to tako radi i to se njegovi napori
kruniu uspehom i to ima izgleda da ti uspesi budu znatni, on i njegov rad
predmet su bezonog i besomunog napada svih onih kojima ne ide u
raun ni mir ni red u ovom prostoru. [] Uvek okrenut istini [] general
Nedi je i dosada nekoliko puta javno osuivao sve one koji pronose lane
vesti [] On je to uinio ponovo jednom naredbom kojom je naglaeno da
e se prema svim onim koji pronose lane vesti i koji su svesni kanali
neprijateljske propagande primeniti propisi o telesnom kanjavanju. []
Jo u Svetom Pismu je reeno da je strah poetak mudrosti, a na je narod
iz bogate riznice svoga iskustva stvorio izreku: Ne boji se svaka ua Boga
nego batine. I dopunio je drugom izrekom: da je batina trinesti apostol.
(Obnova, 8. oktobar 1943.)
PODELA NAMIRNICA CRVENOG KRSTA DECI DO 10 GODINA
U BEOGRADU Sva srpska domainstva, koja su po objavljenom pozivu
prijavila kod svoga kolonijala decu do 10 godina starosti, dobie od
Srpskog crvenog krsta, besplatno, za svako prijavljeno dete, sledee
namirnice (Iz kancelarije Glavnog odbora Srpskog crvenog krsta,
Obnova, 8. oktobar 1943.)
OTADBINI O zemljo sveta! O, majko draga!/ Ljubiti nismo umeli
Tebe/ Sva druga bila su nam prea blaga/ A ponajvie ljubili smo sebe./ []
Ali, u asu stradanja i muka/ Krmilo naeg naputenog broda/ Prihvati
jedna snana muka ruka/ Vojnik pun asti, dika srpskog roda./ Mi imamo
Oca narodnog Spasa/ Koji nas vodi odluno i smelo/ O! Boe uj molbe
vapijueg glasa/ I daj mu da zapoeto dovri delo. (Bogoljub V. Brankovi,
Kolo, 9. oktobar 1943.)
ZNA NEDI TA RADI! Od milote, iz priznanja, iz narodne
neizmerne i neiscrpne ljubavi, kojom moe da voli samo na seljaki narod
kada nekog zavoli, zvali su svi Srbi Nikolu Paia Baja. Otuda to: Zna
Baja ta radi. [] Zato sada ogromna veina Srba, naroito iz najirih
slojeva naroda, iz redova seljaka, radnika, sitnih zanatlija i privrednika, kao
odgovor na sve prazne prie i lai zlonamernika i tuinskih plaenika kae
ubedljivo sa vrstom verom u srcu izreeno: ZNA NEDI TA RADI! (D.
J. Srpsko selo, 9. oktobar 1943.)
OBJAVA Kontrolni skupovi obveznika bive jugoslovenske vojske
koji su se prijavili na osnovu naredbe Vojnog zapovednika u Srbiji []
Potisnuta istina

339
odrae se u prostorijama osnovne kole Kralja Aleksandra I [] Svi ratni
zarobljenici na otsustvu puteni iz zarobljenitva u toku 1942 i 1943 god. iz
Nemake i Italije prijavie se na dan 25 oktobra. [] Na kontrolnim
skupovima obveznici se imaju pokoravati nareenjima deurnih vojnika i
optinskih organa. KO NE BUDE DOAO NA KONTROLNI SKUP U
ODREENO VREME BIE UHAPEN I OSUEN PO NEMAKIM
VOJNIM ZAKONIMA. (Vojna komanda, Obnova, 9. oktobar 1943.)
PROSLAVA GODINJICE RADA ZAVODA ZA PRINUDNO
VASPITANJE U SMEDEREVSKOJ PALANCI (Obnova, 9. oktobar 1943.)
GRANDIOZNO SOCIJALNO DELO GENERALA NEDIA U
Obilievu [] general Nedi podie Deji grad, za zbrinjavanje i izvoenje
na astan i samostalan put sve siromane, naputene ili posrnule muke i
enske srpske dece [] Izgraivanje Dejeg grada, koje e umesto
dosadanjeg imena Obilievo nositi naziv Nedievo, pretstavljae,
nesumnjivo, grandiozno socijalno delo generala Nedia [] U vezi sa
dosada postignutim rezultatima na ovom polju, posetili smo poverenika
pretsednika vlade,
37
koji je bio ljubazan da za na list da sledeu izjavu: []
Za ovaj poduhvat dobivena je i velika pripomo nacionalsocijalistikog
Treeg Rajha. Nacionalsocijalistika Nemaka i ako okupator, od samog
poetka omoguuje ostvarenje socijalnog programa generala Nedia u
Srbiji. Nemake vlasti [] u prvom redu predusretljivo su ustupile celo
dobro u svrhe koje je namenio i odredio pretsednik vlade [] koji ovim
velianstvenim redom najbolje naglaava svoju spasonosnu misiju. Zbog
toga smo svi mi, koji radimo na ovom poslu, odluili da Dejem gradu i
damo naziv Nedievo. [] Ja sam vrsto uveren da e ulice Dejeg grada
biti ispunjene paviljonima, vilama, kolama [] koje e podii nai imuni
ljudi iz svojih sredstava [] to se tie izdravanja, predvideo sam da
svako srpsko dete od roenja pa do navrene 21. godine starosti, obavezno
uplauje svoj dinar ili deset dinara meseno u korist Dejeg grada. []
Zbrinuti bi uplaivali, odvajali od svojih detinjih usta za nezbrinute
drugove i drugarice, brau i sestre, Srpie i Srpkinjice. S druge strane,
toliko e mnogo ljubavi biti kod pitomaca i pitomica Dejeg grada za sve
one koji stalno misle na njih. (N. Radulovi, Obnova, 9. oktobar 1943.)

37
[Radoslav Sv. Pavlovi]

340
MINISTAR PROSVETE NA ZAVRNOJ KOLSKOJ SVEANOSTI
U ZAVODU ZA PRINUDNO VASPITANJE OMLADINE U
SMEDEREVSKOJ PALANCI Sveanost je otvorio upravnik Zavoda
Milovan Popovi [] Govor upravnika Popovia, propraen je spontanim
poklicima majci Srbiji i pretsedniku vlade. Zatim je, u ime pitomaca,
prisutne pozdravio pitomac Tiosav Velimirovi, koji je u svom lepom
govoru u ime svojih drugova i drugarica dirljivim reima zahvalio generalu
Nediu i ministru Joniu na njihovom oinskom staranju za njih. Posle toga
uzima re ministar Joni, i kae: Dragi pitomci i pitomice, navrila se
godina dana od osnivanja vaeg zavoda. On je osnovan zato to smo
verovali da je veliki broj vas bio zaveden, te bi bila teta pustiti vas da
propadnete po zatvorima i logorima. [] Nemojte misliti da je sa
osnivanjem ovog zavoda ilo lako. Bilo je ljudi koji su bili protivni
njegovom osnivanju. Oni su tvrdili da je teta da se narodni i dravni
novac troi na vas, jer se vi nikada ne moete izleiti od komunistike
zaraze. [] Mi smo uvereni da se vi nikada vie neete vratiti ruilakom
putu. Pogledajte ta vai bivi partiski drugovi rade! [] Oni veruju u
savrenstvo svoga sistema, i svoje dogme, dok mi verujemo da je sve ono
to ovek izmisli i stvori nesavreno, dok je samo Gospod Bog savren.
[] Pitomci i pitomice kao i ostali gosti, jednodunim odobravanjem
propratili su ove rei ministra Jonia i gromko prihvatili njegove poklike.
[...] Posle zajednikog ruka gostiju i pitomaca, koji je protekao u vedrom
raspoloenju, zavodski orkestar poeo je sa izvoenjem srpskih kola. [...] Tu
su, u srpskom kolu, uz zvuke srpske pesme, ruku za ruku, igrali pitomac,
vaspita i dobrovoljac proeti meusobnom ljubavlju, razumevanjem i
eljom da svoje miice udrue na korist samo i iskljuivo srpskog naroda.
(Vukadin Kecan, Obnova, 11. oktobar 1943.)
[] Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih slubenika [] reio je
da se Ristivojevi T[] kao nacionalno nepouzdan, otpusti iz dravne
slube i da gubi steena prava. (Slubene novine, 12. oktobar 1943.)
JEDAN OD PODVIGA U nedelju je u Smederevskoj Palanci
proslavljena godinjica osnivanja Zavoda za prevaspitavanje one omladine
koja je bila zavedena komunistikom propagandom i inficirana
komunistikim otrovom. [] Nije nikakva tajna da je naa omladina,
naroito srednjokolska i univerzitetska, pred ovaj rat bila u veoj meri
Potisnuta istina

341
zaraena komunistikim idejama. [] Naa drutvena sredina pretstavljala
je jednu kaljugu [] Ideja nacije, ideja zajednice, kult drave sve je to bilo
odbaeno i zanemareno. Jedini koji su bili povezani i koji su znali ta hoe
bili su komunistiki agitatori koji su na vrlo sablanjiv nain pristupili
omladini i vrbovali je u svoje redove. I ona je, jednim delom pola za njima
[] Postojale su knjiare koje su davale na otplatu marksistika dela []
Jevrejin Geca Kon je odluivao ta e se u ovoj zemlji tampati i itati. []
Niko ga nije ni pokuao da uzme na odgovornost za to. Jo manje Nolit ili
ona mnogobrojna piskarala, koja su po dnevnim i povremenim listovima
raspredala komunistike zablude. Kada se desio slom jedan deo kolske
omladine, pogreno vaspitavan, svrstao se u redove onih koji su hteli da
potpuno iskorene srpski narod. Znatan deo te omladine je propao. Jedan
deo je sauvan, zahvaljujui naporima generala Nedia [] Ovaj Zavod koji
daje ve prve korisne rezultate samo je jedan od podviga vlade generala
Nedia. (Obnova, 12. oktobar 1943.)
SEOSKI MLADII RADO IDU U DOBROVOLJCE Regrutovanje
novih dobrovoljaca izvreno je u prostranom kasarnskom dvoritu. Meu
seoskim omladincima, koji svojim uzrastom, lepotom i snagom
pretstavljaju izrazite izdanke naih rasno najistijih krajeva, raspoloenje je
izvanredno. (L. . Obnova, 13. oktobar 1943.)
NA NOVOME PUTU. BIVI PITOMCI VASPITNOG ZAVODA U
SMEDEREVSKOJ PALANCI STUPAJU U DOBROVOLJAKE REDOVE
Dodir izmeu nacionalne omladine iz Beograda i Smedereva i
dobrovoljaca s jedne strane i pitomaca s druge strane koji su se upoznali i
zavoleli, urodio je mnogim novim drugarstvima koja se osnivaju na ljubavi
i veri u zajedniku misiju obnove i preporoda srpskoga naroda. [] U toku
celoga dana upravnik Milovan Popovi u pojedinanim razgovorima i
jednim predavanjem oprostio se sa bivim pitomcima i pitomicama dajui
im oinska uputstva prilikom stupanja u slobodan ivot. [] Pitomci koji
su napustili Zavod zamolili su upravnika da im dozvoli da, kad god im se
ukae prilika, posete Zavod u kome su proveli najznaajniji deo svoga
ivota, svoj preporod i vaskrs u nove ljude. [] U toku dananjeg dana
bivi pitomci i pitomice [] stiu svojim kuama gde ih nestrpljivo oekuju
njihovi mili i dragi da ih posle dugo vremena ponovo pritisnu na svoje
grudi, da s ponosom prigrle svoju preporoenu decu, koju im je ponovo
vratio veliki podvig razumevanja i ljubavi. Zanimljivo je da ima nekoliko

342
sluajeva da puteni pitomci srasli sa ivotom u Zavodu i atmosferom koji
u njemu vlada nee da ga napuste. [] Vei broj bivih pitomaca doneo je
odluku da stupi u dobrovoljake redove kako bi i delom manifestovao svoj
preporod. (Vukadin Kecan, Obnova, 13. oktobar 1943.)
LIKVIDIRANJE JEVREJSKE IMOVINE U FRANCUSKOJ (Obnova,
13. oktobar 1943.)
DOBROVOLJAKI AS NA BEOGRADSKOJ RADIOSTANICI
Danas kada se dobrovoljci brojno poveavaju sve veim prilivom estite
seoske i gradske omladine i time stvaraju jedan vrst i beskompromisan
instrument politike generala Nedia i srpskog naroda, za sve manifestacije
opsenog rada srpskih dobrovoljaca vlada razumljiv interes. Njihovo
uee na Beogradskoj radiostanici omoguuje da naa javnost blie i
prisnije upozna srpsko dobrovoljatvo. (Obnova, 15. oktobar 1943.)
PRAZNIK ETVE U prolu nedelju jedna velika grupa, jedna
velika zajednica proslavila je na veoma drugarski nain, zavretak etve i
prikupljanja plodova. Saradnici, inovnici i svi ostali nametenici Srpskog
izdavakog preduzea Donaucajtunga, sa porodicama, proletos i letos
neumorno su radili na svome placu na Makiu. [] I sada, na kraju, svi su
zadovoljni i radosni, uestvovali u zajednikom izletu i proslavljanju rada i
plodova. [] Potom je prireen ukusan ruak, zaliven malo vinom, pa su
po podne odrane razne sportske utakmice i najzad je nekoliko darovitih
izletnika svojim pesmama zabavljalo ostale. Muzika, naroito angaovana,
svirala je razume se celo vreme. Bio je to razdragani praznik etve, rada i
drugarstva. (Kolo, 16. oktobar 1943.)
NAA BUDUNOST JE U RUKAMA OMLADINE. PREDAVANJE
PROFESORA BARJAKTAREVIA I zato borba za komunizam nije
borba za neku drutvenu pravdu, ve za interese onoga ko je stvorio ovaj
pogled na svet, za jevrejina Karla Marksa Mordohaja i njegovu brau po
krvi, koji su skovali plan da ovim nakaradnim pogledom na svet rastoe
ivotna naela drugih naroda kako bi na kraju njima zagospodarili.
U NOVOJ SEZONI Osloboditi istinski pozorite klica prolosti,
izleiti radikalno bolesti toga vremena bio je svakako zamaan i znaajan
posao u toku ovog perioda. Zar se inae, bez savesne dezinsekcije, moglo
pomiljati na jasno odreenu ulogu pozorita u eposi obnove Srbije? To je
Potisnuta istina

343
bar jasno svakome ko hoe iskreno da misli i ko istinski eli spas Srbije i
njen solidan plasman u Novoj Evropi. (Jovan Popovi, Srpska scena, 116.
oktobar 1943.)
PRIREDBA ZA NEMAKE RANJENIKE U TOPIDERU Za vreme
pozorinog odmora priredilo je Srpsko narodno pozorite u velikoj dvorani
nekadanjeg Gardiskog doma u Topideru jedno vrlo uspelo opersko-
baletsko vee za nemake ranjenike i nemaku vojsku. Pre poetka
koncerta, upravnik nemake Vojne bolnice zahvalio se upravniku Pozorita
i njegovim lanovima na ovoj prijatnoj umetnikoj priredbi [] Zatim je
upravnik Srpskog narodnog pozorita Jovan Popovi pozdravio prisutne
sledeim govorom: Gospodo, oseam se neobino srean to se mojim
lanovima, lanovima Srpskog narodnog pozorita, prua danas prilika da
prikau svoju umetnost pred hrabrim vojnicima Velikonemakog Rajha,
koji pod vostvom Adolfa Hitlera besprimernim portvovanjem stvaraju
Novu Evropu, nov svet. Da, besprimernim portvovanjem i legendarnom
hrabrou stvarate vi svojom krvlju i svojim ivotima nov svet koji e
unititi boljevistiku gamad i onemoguiti u toj Novoj Evropi dalje
vrljanje amerikih gangstera i engleskih lordova plaenih jevrejskim
parama. Novo sunce, koje se raa, bie radosno pozdravljeno od svih
pametnih naroda. Od moje zemlje takoe. Pozdravljajui vas iskreno,
molim vas da nas primite onako kako smo i mi i vama doli. A to znai:
prijateljski i od srca. iveli! Govor upravnika Popovia bio je pozdravljen
toplim i srdanim aplauzom. [] Ova umetnika priredba ostavila je dubok
utisak na sluaoce i sudelovai su bili nagraeni dugotrajnim i srdanim
aplauzima. (Srpska scena, 116. oktobar 1943.)
INTERESANTNA PRIREDBA BEOGRADSKE RADIOSTANICE. U
SUBOTU UVEE: SA MIKROFONOM KROZ BEOGRAD Mikrofoni e
se naizmence postaviti u Ufinom bioskopu Dvor, u pozoritu Kraf durh
Frojde, u Narodnom pozoritu [] u Soldatnhajmu, na Terazijama, na
stanici, kod Bajlonija, u kafani Lotos, u tampariji Donaucajtunga i tako
dalje. (Obnova, 20. oktobar 1943.)
SEOSKI OMLADINCI KOD PRETSEDNIKA VLADE Dalje
pretsednik vlade izraava najveu blagodarnost Velikom Nemakom
Rajhu, koji je est meseci drao u gostima srpske seoske omladince, zatim
posebno Bavarskoj [] i najzad nemakim seljacima, domainima, koji su

344
otvorili svoje domove i primili ih kao svoju decu. (Obnova, 20. oktobar
1943.)
JEDAN PAKLENI JEVREJSKO-SOVJETSKI PLAN. NEMAKI
MUKARCI KAO BOLJEVIKO ROBLJE ZA RAD (Obnova, 21. oktobar
1943.)
REKLAME RAZBIBRIGA dvorana bioskopa Kosovo daje veeras
[] Okruglo pa na oe, reija i konferans Jovan Tani. (Obnova, 21. oktobar
1943.)
PREDAVANJE ZA UENIKE SREDNJIH KOLA U VALJEVU
Jedno uspelo predavanje odrao je Borivoje Karapandi, referent za
propagandu pri Okrunom naelstvu u Valjevu, uenicima viih razreda
gimnazije i strunih kola [] ukazujui na nesebian i portvovan rad
naih dobrovoljaca [] naroito je istakao spasilaku delatnost srpske vlade
i njenog pretsednika generala Milana Nedia. (Obnova, 21. oktobar 1943.)
AMERIKI VOJNIK VIE NE PEVA (Obnova, 22. oktobar 1943.)
RADOVI NA PODIZANJU DEJEG GRADA NEDIEVO KOD
KRUEVCA (Obnova, 23. oktobar 1943.)
PISMO OFICIRA IZ ZAROBLJENITVA PRETSEDNIKU SRPSKE
VLADE Jedna grupa aktivnih i rezervnih oficira bive jugoslovenske
vojske, a koji se oficiri nalaze sada u zarobljenitvu, napisala je [] pismo
pretsedniku srpske vlade, koje su potpisali rezervni konjiki major ore
A. Bodi [] Uro K. Simovi i [] in. Milovan M. Jovanovi, asistent
Univerziteta [] Evo kako glasi to pismo: U sudbonosnim i po srpski
narod najteim trenucima, stvorenim graanskim ratom i pobunama,
planski organizovanih od Sovjetske unije i jevrejstva, Vi ste, gospodine
Pretsednie, sa vrlo slabim izgledima na uspeh, primili upravu nad
Srbijom. [] iveo otac Srbije general Nedi! ivela srpska vlada
Narodnog spasa! ivela Srbija! (Obnova, 26. oktobar 1943.)
KRAGUJEVAC JE SVEANO DOEKAO DOBROVOLJCE
Nacionalna manifestacija ujedinjene omladine u Kragujevcu odrana je u
ast dolaska Drugog srpskog dobrovoljakog bataljona. [] U 10.30 asova
na govornici su se pojavili krajskomandant kapetan uster i okruni
naelnik Duan Popovi. U svojim govorima, obojica su istakli radost
stanovnitva to u ovom okrugu vlada mir i red. Naglaavajui ove
Potisnuta istina

345
osnovne misli [] govornici su i ovom prilikom pozvali sve prisutne da
odgurnu od sebe sve zloince [] dokau svoju spremnost i volju za
saradnjom sa vladom Narodnog spasa. [] Posle govora krajskomandanta
i okrunog naelnika, izvren je defile oruanih odreda i celokupne
srednjokolske omladine. (N. R. Obnova, 27. oktobar 1943.)
REPERTOAR SRPSKOG NARODNOG POZORITA Petak 29, 15
as. Izbiraica, 20 areno vee (pretstava za nemaku vojsku). Subota 30, 16
as. areno popodne, 20 as. areno vee (Pretstave za nemaku vojsku).
UINIMO SVE TO MOEMO DA BI SMO POMOGLI NEVOLJNE!
Centralni odbor Zimske pomoi Srbije proklamovao je naelo: nijedan
Srbin nesme od zime i gladi umreti. To naelo mora biti vjeruju Srba i
Srpkinja. [] Tradicionalna Zimska pomo primae na sebe dunost da se
u ovo vreme i teke zimske dane pomogne i sauva svaki Srbin, svaka
Srpkinja i svako Srpe. [] Proglas Centralnog odbora potpisali su: poasni
pretsednik Odbora armiski general Milan . Nedi [] Drag. Lj. Jovanovi
[] Episkop niki Jovan [] dr Jovan Mijukovi (Obnova, 29. oktobar
1943.)
JEVREJSTVO I TAMPA U materijalu [] dat je pregled jednog
otseka savremenih politikih zbivanja u otadbini i zaraenom svetu []
priloeni materijal bi i instruktivno i informativno mogao da poslui
novome javnom mnjenju, ije je stvaranje jedan od osnovnih zadataka
srpskog politikog ivota. Tako se pred nas kao zadatak postavlja neto
naelno suprotno javnome miljenju i javnoj rei predratnoga vremena,
kada je i jedno i drugo suvereno oblikovala judournalistika. [] Onda
nikakvo udo to je jevrejin uinio sve napore da se dokopa tampe.
Neiscrpno materijalno bogatstvo olakalo mu je taj posao. [] Jevrejskim
novcem su se [] mogle potkupiti legije skribenata iz redova
poluinteligencije, propalih plemia, nedokolavanih aka [] Ko plaa to
judournalistiko vrzino kolo? Nacija svojom duom. (Zapisi, oktobar
decembar 1943.)
MOE LI POBEDITI ENGLESKA? Meutim, kao najsigurnija
postavlja se mogunost za tvrdnju da Engleska ne moe pobediti. Zato?
Prvo zato, to je engleska imperija u svoje vreme stvorena da bi sluila kao
baza jevrejstvu za zahvatanje vlasti na celome svetu. [] Zatim to je kao

346
takva, kao baza, Engleska danas jevrejstvu ve nepotrebna, jer je jevrejstvo
stvorilo za tu ulogu dve druge baze: Sovjetiju i Sjedinjene amerike drave
[] Naslednica britanske moi, koja polako ali sigurno nasleuje Britaniju,
pevajui joj jo za ivota zaupokojene molitve na svome jevrejskom jeziku,
ne sprema se za taj svoj zadatak preuzimanja uloge nosioca jevrejske
zamisli tek od jue ili tek za vreme ovoga rata. Jo za vreme prvog dela
Svetskog rata (19141918) SAD su postigle izvesna preimustva, koja su se
potom razvijala i osposobila SAD da zamene u svemu Englesku. [] I tako,
na nain jednostavan, zakljuujemo: u ovome ratu ne moe pobediti
Engleska. Ona ak moe pre da bude potpuno likvidirana, i to od svojih
saveznika SAD ili Sovjetije. (Zapisi, oktobardecembar 1943.)
NEMAKA U SVETSKOM OKRAJU Nemaka je uinila
nekoliko poteza da Engleskoj pokae kako je njoj [] glavni interes na
kopnu, a ne na morima, na kojima bi Nemaka pokazala razumevanja za
napore Engleske da se oslobodi tekog amerikog pritiska, ako bi ova
uspela da se rei jevreja i nae svoj pravi put. [] Posle Badoljove
kapitulacije Nemaka je imala otvorene ruke da izie na Trst, jer vie nije
imala obaveza prema Italiji, a u Istri i Sloveniji je izbila revolucija, u kojoj su
glavnu re vodili komunisti, koja je Nemakoj pruala povod da, ako to
hoe, izvri likvidaciju Slovenije. Nemaka daje upravu generalu Rupniku i
tako omoguuje ivot slovenakom narodu. Svakako da ovo nije bila samo
koncesija milionu Slovenaca, nego da se mnogo pre htelo rei Engleskoj:
iako se nalazimo pred samim Sredozemnim morem, mi na njega ne
izlazimo, jer smo kopnena sila i ne traimo nita na morima koja su za vas
od ivotnog interesa. (Zapisi, oktobardecembar 1943.)
MALI RENIK Dekompozicija. [] Demokratska ideja
Francuske revolucije je prva karika u optem procesu dekompozicije. Ovo
je nova univerzalna misao u celom jednom liberalno-humanitarno-
progresivnom kompleksu koja istupa sa tenjom da razori hriansku
univerzalnu ideju [] Ali iza svega stoji jevrejstvo, njegova uzviena
jevrejska misao. Lanim sjajem apsolutnih ideja slobode, jednakosti i
bratstva, zaslepljen je vid nejevrejima. [] Idn. Najarmantnija pojava u
dananjem ratu. Besprekorno judaizirani engleski dentlmen. Prijatelj
boljevika. Jevrejski zet. [] Moras. arl Jedan od najveih politikih
umova zapadne Evrope [] Osniva politike kole i novonacionalistikog
pokreta Aksion fransez u Francuskoj. [] Pijade. Moa [] Akademski
Potisnuta istina

347
slikar. Robija iz mitrovake kaznionice. [] Jevrejin iz mranih ulica
jevrejskog kraja na Dorolu, potomak svojih grbavih, prljavih i ukletih
predaka, mrzilac sredine u kojoj se rodio [] simbol zla u naoj sredini. []
Rupnik. Leon. Diviziski eneral [] Od ulaska Nemaca u Ljubljanu ef
Pokrajinske uprave i Slovenakih domobranaca. U spasavanju Slovenaca
ima slinu ulogu kao general Nedi u spasavanju Srba. Slovenski Jug.
Juni ogranak velike slovenske grane ariske rase. (Zapisi, oktobardecembar
1943.)

novembar 1943.

NA STAV Vi komuniste i vi boljevici pretite nam. aljete nam va
komunistiki olo i on nadire sa svih strana u ovu nau ojaenu i
unesreenu zemlju. [] Mi smo antikomunisti, antiboljevici. Srpski narod
eli da bude i ostane samo Srbin. [] On e se boriti protivu komunistikog
antikrista do poslednjeg [] Zato ujte i vi boljevici i vi Englezi: evo naeg
stava: Danas u naoj zemlji ima samo dva fronta: front srpski i
antikomunistiki, antiboljeviki jer srpski narod niti je komunista, niti hoe
da bude to. Ne dao Bog! [] PA KAD MI NISMO NI KOMUNISTI NI
BOLJEVICI, ONDA RAT NJIMA DO ISTRAGE. (Milan Nedi, Obnova, 1.
novembar 1943.)
HEROJSKI PODVIZI NEMAKIH ARTILERACA (Obnova, 3.
novembar 1943.)
GENERAL NEDI PREUZEO JE VOSTVO MIN. UNUTRANJIH
DELA I KOMANDU NAD SVIMA SRPSKIM ORUANIM ODREDIMA
Reen da po svaku cenu odrim red i mir u zemlji, i time utedim srpskom
narodu nove nedae [] od danas preuzeo sam u svoje ruke komandu nad
svima srpskim oruanim odredima. [] Zalaui se tako za odranje reda i
mira u zemlji, naroito u borbi sa komunistikom nemani, oni dokazuju
svoju visoku srpsku svest. [] Preporuujem svima organima unutranje
uprave i Srpskoj dravnoj strai da svojim radom, dranjem a naroito
svojom taktinou i lojalnou stvaraju kod nemake nadzorne vlasti samo
razloge za pohvalu u svakom pogledu. (Milan Nedi, Srpski narod, 6.
novembar 1943.)

348
[POSTAVLJENJE] Uvaavajui ostavku koju je podneo
Dobrosavljevi in Stoimir [] stavljam ga na raspoloenje, a
POSTAVLJAM: za Ministra unutranjih poslova Nedia . Milana,
Pretsednika Ministarskog saveta, i za Ministra socijalne politike i narodnog
zdravlja Dinia . Tanasija, dosadanjeg Ministra unutranjih poslova.
(Milan Nedi s. r. Slubene novine, 6. novembar 1943.)
[RAZREENJE] Na osnovu odobrenja Gospodina Vojnog
Zapovednika J.I. da se nadletvo efa Dravne bezbednosti prisajedini
Ministarstvu unutranjih poslova RAZREAVAM: Upravnika grada
Beograda i Pretsednika Beogradske optine Ministra Dragomira Lj.
Jovanovia od dunosti efa Srpske dravne bezbednosti. (Milan Nedi s.
r. Slubene novine, 6. novembar 1943.)
NAREDBA BR. 45. SVIMA ORUANIM NAELSTVIMA IZUZEV
BANATA I KOMANDANTU SRPSKE DRAVNE STRAE Vii voa SS i
policije g. general Majsner sa svojim tabom i organima u zemlji vrie
nadzornu vlast nad policiskim radom upravnog aparata kao i nad radom
Srpske dravne strae i preko mene initi zamerke i potrebne sugestije kako
bi se red i primeran poredak im pre uspostavio. Preporuujem svima
organima unutranje uprave i Srpskoj dravnoj strai da svojim radom,
dranjem, a naroito svojom taktinou i lojalnou stvaraju kod nemake
nadzorne vlasti samo razloge za pohvalu u svakom pogledu. (Milan Nedi,
Obnova, 6. novembar 1943.)
NAZIVE KAFANA I ULICA U UNUTRANJOSTI TREBALO BI
IZMENITI Pre izvesnog vremena Uprava grada Beograda donela je
odluku da se izmene svi nazivi kafana, bioskopa, trgovina i ulica koje su
nosile strana imena. Tako je poodavno iz Beograda nestalo Moskve,
Bristola, Uranije, itd. Nestalo je Mojsijeve ulice, jevrejske, itd. Sada u
Beogradu sve kafane, svi bioskopi, trgovine i ulice nose iskljuivo srpska
imena [] Tek kada se pristupilo izmenama imena, videlo se koliko smo
bili zalutali u nesrenom periodu izmeu dva svetska rata. Odricali smo se
onoga to je bilo nae, a prihvatali sve to je tue. [] Pa kad su Dardaneli
u Bogatiu, onda zaista nije udo ni to se Amerika nalazi usred grada
apca, ni to se Pariz nalazi u malom Obrenovcu, a ni to je cela Rusija
stala na trgu u aku. U Valjevu moete nai Bristol. [] Zato, ne treba
dozvoliti da [] dou razna belosvetska imena, ve je potrebno da se to
Potisnuta istina

349
pre pristupi u celoj zemlji sa prekrtavanjem naziva javnih lokala i ulica u
naa nacionalna imena. (Obnova, 6. novembar 1943.)
NAREDBA BR. 47. KOMANDANTU SRPSKE GRANINE STRAE
Preuzeo sam komandu nad celom naom oruanom snagom. Svima i
svakome nareujem punu odanost i krajnju portvovanost u slubi [] Od
svojih graniara zahtevam besprekornu izvrnu slubu prema uputu i
nalozima upravnih vlasti kao i bratsku tesnu i usku saradnju celokupne
strae sa jedinicama Srpskog dobrovoljakog korpusa koji e od danas pod
mojom komandom vriti iskljuivo akcije protivu ruitelja reda i mira u
zemlji. (Milan Nedi s. r. Obnova, 6. novembar 1943.)
PRETSEDNIK VLADE, GENERAL NEDI PRIMIO JE SINO
SEOSKE OMLADINCE KOJI SU SE VRATILI IZ NEMAKE Videli ste
silnu Nemaku, koja se danas bori na svima frontovima protiv jednog
velikog zla, protiv boljevizma [] Ta neman azijatska hoe da rui sve, da
pali i sve da stavi pod no. Mnogo je trebalo vekova da se stvori jedna
ovakva kultura koju ste videli u Nemakoj. To su veliki napori jednog
velikog i estitog naroda [] A sad mu se ne da da ivi, i spreava mu se
njegov veliki napredak koji je od koristi celome svetu, celome oveanstvu.
Videli ste naroito ureenje jedne savrene drave. To treba da bude svima
primer kako mi treba da uredimo nau dravu. (Milan Nedi, Obnova, 10.
novembar 1943.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Veliki govor Voe Rajha
pred starim partijskim drugovima u Minhenu [] sav je bio u znaku vrste
vere u krajnju pobedu, koja na kraju eka nemaki narod. [] Pretsednik
srpske vlade armijski general Milan Nedi napisao je povodom govora
Voe Rajha lanak u kome konstatuje da Nemaku niko nee pobediti. Da
je to tano, dokaz je herojska borba koju nemaka vojska vodi u
nezapamenoj bitci koja besni na Istoku. [] Srpski problem e reiti vreme
i evropska pobeda, a ne Tito, boljevici ili neki umci koji vie ne znaju ni
kojoj zemlji pripadaju, ni pod ijom se zastavom i za iji raun bore,
zavrio je general Nedi svoj istoriski lanak. (Srpsko selo, 13. novembar
1943.)
SRPSKI DEACI I DEVOJICE U NEMAKOM FILMSKOM
URNALU Nemaka je zemlja u kojoj je najvea panja posveena
zbrinjavanju i pravilnom vaspitanju narodnog podmlatka. [] Da bi

350
evropska javnost bila upoznata sa socijalnim poduhvatima nae vlade na
polju deje zatite, pretstavnici nemakog filma, snimili su ovih dana za
nemaki nedeljni pregled, niz interesantnih momenata iz ivota srpskih
deaka i devojica smetenih u Dejem domu Gradskog poglavarstva u
Beogradu. Ovaj filmski nedeljni pregled uskoro e se prikazivati u svima
zemljama Evrope, kao i kod nas. (Obnova, 15. novembar 1943.)
STATUT FONDA SRPSKIH PRIVREDNIKA ZA KOLOVANJE
OBDARENE SRPSKE SEOSKE SIROMANE DECE lan 3 Cilj fonda je
da u srpskom narodu, na selu kao izvoru njegove snage, prikuplja
odbarenu a siromanu muku srpsku decu, da im prui mogunost za
kolovanje i usavravanje i da dobiju zdravo i dobro nacionalno vaspitanje.
Pomou fonda treba odabrana deca da se osposobe za razne privredne
pozive, nauku, tehniku i umetnost da bi docnije kao valjani omladinci i
ispravni lanovi nacionalne zajednice predano, samostalno i aktivno
uestvovali u privrednom, dravno-pravnom, moralnom-religioznom,
naunom i umetnikom ivotu Srbije. [] lan 9 Pravo na kolovanje iz
ovog fonda imaju obdarena srpska seoska siromana muka deca po
svrenoj osnovnoj koli. Ona moraju biti telesno i duevno zdrava,
pravoslavne vere, siromana i primernog vladanja. lan 10 Odabiranje
obdarene dece vri Ministarstvo prosvete i vera preko svojih kolskih i
drugih prosvetnih vlasti. Za dokaz da je izabrani uenik pravoslavne vere
podnee se uverenje nadlene optinske vlasti uz krtenicu. [] lan 23
Zbog izuzetnog znaaja ovog fonda ministar prosvete i vera [] odobrio je
da [] mogu i drugi prilonici naknadno biti uvrteni u rad osnivaa
fonda. (Uprava Sreten Krsti, Parmakovi, Cv. . Popovi, odobrio
Velibor Joni s. r. Slubene novine, 16. novembar 1943.)
VELIINA AKCIJE GENERALA NEDIA NA SPASAVANJU
SRPSTVA U Valjevu je odrao jedno uspelo predavanje Mirko Vlahovi,
publicista iz Crne gore. [] Govorei o komunizmu i partizanima, Vlahovi
kae da je bilo i takvih Srba koji su poli za satanskim glasom Tita. [] A
zato taj Tito krije svoje ime i poreklo? Zato ne istupa otvoreno, kao to
danas istupa general Nedi? Ali, general Nedi je olienje srpskog duha i
srpske veliine, a Tito je olienje jedne moralne degeneracije, jedne
probisvetske krvoedne politike, koja u sebi ne nosi nita humano [] ve
sve zloinako. [] Mora se istiti guba iz torine, moraju se energino i
Potisnuta istina

351
brzo razluiti sinovi sotone od sledbenika Hrista. [] Za primer neka nam
slui istraga poturica u Crnoj gori. (Obnova, 18. novembar 1943.)
REPERTOAR BIOSKOPA Film-teatar Beograd danas
POVERAVAM TI ENU (Ich vertraue Dir meine Frau an) [] Za mlade
ispod 18 godina zabranjeno. Film-teatar Dvor prikazuje duhovitu
komediju u premijeri PUSTOLOVINA U GRAND-HOTELU. [] Kosovo
[] Sentimentalni panski muziki lager SARAZATE (Beskrajna udnja).
U 6.45 veselo vee Razbibrige. [] Morava danas u 2.30, 4.45 i 7 asova
VOLI ME. [] Vuk Karadi GREH VELIKOG GRADA. Omladinski
film, pun poleta, mladosti, enje i ljubavi. [] Vraar najnovija premijera
genijalnog reisera Vili Forsta ENE NISU ANELI (Frauen sind keine
Engel). Centrala za humor KALORITA revi komedija u dva dela od
Mie Dimitrijevia. [] Jadran ZABLUDA (Die Gattin) [] Za mlade
ispod 18 godina zabranjeno. (Obnova, 18. novembar 1943.)
PRAVILNIK O DUNOSTIMA I PRAVIMA KOMESARA U
PRIVATNIM KOLAMA I TEAJEVIMA lan 1 Komesar pri privatnim
kolama i teajevima pretstavlja nadzornu vlast u vidu izaslanika Ministra
prosvete i vera, te su uprave kola i teajeva dune da u svemu izlaze u
susret njegovim zahtevima i primedbama. [] lan 3 Komesar je duan da
vodi rauna, da se nastava u dotinoj koli ili na dotinom teaju izvodi
saobrazno nastavnom planu i programu, da se uenici slue samo
odobrenim udbenicima, i da se vaspitanje uenika izvodi u duhu jaanja
nacionalnih i moralnih oseanja kod uenika. On ima pravo da prisustvuje
asovima [] lan 4 Nijedan nastavnik u dotinoj privatnoj koli ili teaju
na moe biti postavljen bez saglasnosti komesara. Za lica koja su zateena
kao nastavno osoblje komesar je duan [] doneti svoj sud da li su
pogodna za nastavniku dunost ili ne. U sluaju da je neko lice
nepodobno, saoptie upravi kole ili teaja da to lice ukloni. Ako je uprava
kole ili teaja odbila da ovo njegovo nareenje izvri, komesar je duan da
odmah o tome izvesti pismeno nadleno odeljenje Ministarstva prosvete i
vera. lan 5 Komesar je vlastan da vri nadzor i nad materijalnim
poslovanjem dotine kole ili teaja [] lan 8 Sva nareenja komesarova
duna je uprava kole ili teaja odmah da izvri. (Velibor Joni s. r.
Slubene novine, 19. novembar 1943.)
[TEKST UZ FOTOGRAFIJU] Pretsednik Beogradske optine,
upravnik grada g. Drag. Jovanovi, sa gospoom, proslavio je svoju krsnu

352
slavu, Sv. urica u Domu deje zatite. Slava je proslavljena u krugu
maliana za iju se sudbinu pretsednik optine toliko brine. Pretsednik
srpske vlade, general Milan . Nedi i vie lanova vlade doli su takoe
da estitaju slavu. (Kolo, 20. novembar 1943.)
REKLAME Uskoro se pojavljuje na bini omiljeni peva G. ANO u
kafani Kralj Aleksandar, Kralja Aleksandra 100. (Obnova, 26. novembar
1943.)
TA DOIVLJUJE NAA BOJA U NEMAKOJ? Mnogo vaih
zemljaka, moda i Vai neposredni srodnici odazvali su se pozivu za rad u
Nemakoj i sada tamo rade za slobodu Evrope. [] O svome ivotu i
svojim doivljajima oni stalno govore na Nemakom radiu. Svi, koji su
doli u Nemaku, proivljavaju tamo sami silnu oslobodilaku borbu, koju
vodi Nemaka sa svojim saveznicima i prijateljima i dobrovoljcima tih
naroda za budunost Evrope i znaju za ciljeve te borbe. Oni e Vam
ispriati, kako je u novoj Nemakoj vrednoi pojedinaca stvoreno slobodno
polje rada [] Mi se borimo za opstanak evropske kulture, sa kojom je i
srpska nerazdvojno vezana. [] Otvorite svoje radio-aparate i sluajte glas
Nemake! [] Sluajte glas svojih zemljaka. Kad bude oruje utalo, oni e
da odlue. (Kolo, 27. novembar 1943.)
NEMAKA E NA KRAJU POBEDITI (Obnova, 30. novembar 1943.)
GOVOR MINISTRA PROSVETE I VERA VELIBORA JONIA Za
poslednje dve decenije na podruju prosvetne politike [] vladao je
neplanski rad, koji je bio daleko od stvarnih narodnih potreba. []
Ministarstvo koje je imalo sveti zadatak da vaspitava omladinu u
jedinstvenom nacionalnom duhu, prelazilo je preko nacionalizma kao
osnove vaspitanja. Otuda nikakvo udo to se naa kola dobrim delom
odnarodila. Namesto da omladinu vaspitava u duhu narodnih tradicija,
ona je irom otvorila svoja vrata svim moguim i nemoguim uticajima sa
strane [] Zato je prosveta, dobrim delom odgovorna za ono to se desilo
27 marta 1941 godine, kao i docnije. [] Iz nae kole na mladi ovek mora
da izae formiran pre svega u potovanju prema porodici i etikim
zakonima i svestan najvanijih i bitnih ciljeva svoje narodne zajednice. On
mora znati da je lan naroda koji mora da je veito budan i spreman na
rtvu. (Velibor Joni, govor na sastanku Velikog prosvetnog vea
Potisnuta istina

353
odranog 1011. novembra 1943, Prosvetni glasnik, novembardecembar
1943.)
PUTEVI SRPSKOG SAMOSNALAENJA Neko e morati urediti
srpski ivotni prostor jer je on vaan za evropski kontinent i za puteve koji
iz njega ili preko njega vode za Afriku i Aziju. [] Doklegod svoj bioloki
potencijal ne podignu, i brojno i po kakvoi, dok ne odrede sigurno i
stvarno svoj bioloki prostor [] Srbi moraju da se odreknu svih
materijalnih pretenzija i svakog linog uivanja. [] TA TREBA DA SE
URADI? [] Da preemo dakle kroz skup tih radova [] Podeliemo ih u
etiri-pet grupa na koje se moe podeliti na civilni ivot: nacionalno-
bioloku, nacionalno-duhovnu [] nacionalno-ekonomsku i nacionalno-
tehniku. [] 2) mora izvesti paljivu zatitu svoje krvi i svoga potomstva
kao i svoga porasta stanovnitva; [] 20) centar za ispitivanje biolokih i
antropolokih odlika stanovnitva srpskih zemalja uz izradu 21) rasne karte
srpskih oblasti. [] 46) odnosi Balkana i Germana; [] 50) izuavanje
prolosti srpskih porodica i pojedinaca (to bi posluilo za osnivanje
katastra linosti po kome bi se znalo ko je ko u Srbiji); 51) centra za
istraivanje etnikih tipova srpskog stanovnitva [] 75) 100 standardnih
knjiga koje bi svaki ovek u Srpstvu morao da proita, da bismo sa nekim
optim standardom boljeg Srbina mogli ubudue da raunamo. [] Mi Srbi
ne moemo da zatvorimo oi pred jednim krupnim politikim pitanjem
koje nije uopte postavljeno, a to je pitanje nae 108) kolonizacije na
srpskom ivotnom prostoru. [] Ovaj plan srpskog ivota treba u jednom
momentu da dobije i svoje ozakonjenje. [] Zato se tom omladincu, u
zrelijim godinama, pred univerzitet i na univerzitetu, ne bi govorilo itavu
godinu ili dve o ovih 200 velikih srpskih poslova [] I da kaem na kraju
kakav je to tip srpskog oveka koji bi nam bio potreban za tu konstrukciju:
to je onaj ovek 1) koji svoj lini ivot u prvom redu zamilja i provodi
kao deo narodnog ivota, a ne samo kao privatni ivot jedinke; 2) koji tano
zna ko su mu svakovremeni ili povremeni narodni neprijatelji i svoju snagu
neprekidno upravlja na to da bi ih suzbio ne samo kad izuzetne prilike
zahtevaju ratom [] 5) koji svesno spreava nemuevno vaspitanje srpskog
mukarca i trudi se da ivot srpske ene dobije opet oblike patrijarhalne
istote i ednosti; [] 9) koji ulazei u svoje drutvo i u javni ivot svoga
naroda svoje line sposobnosti svuda fanatino stavlja u slubu cilja da
srpski narod [] opet doe do onog ivotnog potencijala kojim bi se
dovoljno mogao popuniti srpski ivotni prostor, i brojno i kvalitetno.

354
(Vladimir Velmar-Jankovi, pomonik ministra prosvete i vera, govor na
sastanku Velikog prosvetnog vea, Prosvetni glasnik, novembardecembar
1943.)
IZVETAJ O RADU PROSVETNOG ODBORA Prosvetni odbor,
sa svojim pretsednikom g. Vl. Velmar-Jankoviem, poeo je svoj rad 7 jula
1941 i odmah postavio pitanje naeg preobraaja u vaspitanju i obnove u
celokupnom prosvetnom radu. [] Trebalo je smiljeno i prema potrebama
pojedinih kola rasporediti ove nastavnike, oistiti nastavnike redove od
nacionalno neispravnih elemenata [] raznim merama pojaavan je nadzor
nad uenicima ne samo u koli ve i van nje. [] U tom cilju organizovana
su stalna poseivanja uenika po domovima, sprovedeno je nadgledanje
njihova rada i ponaanja na domu, na ulici, na javnim mestima []
Uenicama srednjih i srednjih strunih kola nareeno je da pletu kosu u
vitice; zabranjeno im je svako minkanje i karminisanje. Ovo vraanje
naem lepom narodnom nainu negovanja kose imalo je vidnog uspeha na
skromno i edno dranje nae enske omladine. Da bi se podigao zdravi
nacionalni duh, uenici su bili od svojih kolskih vlasti pozivani na ee
sastanke na kojima su direktori ili odreeni nastavnici drali uenicima
pouna predavanja, a naroito predavanja o tetnosti komunizma.
Zavedeno je obavezno pohaanje bogosluenja [] U kolskim
prostorijama istaknuta su na vidnim mestima glavna gesla dananjice: Mir,
rad, red i sloga to je spas Srbije, Samo sloga Srbina spasava, Sve za
Srpstvo, Bog uva Srbiju. [] da bi se uenicima obezbedilo pravilno
porodino i zdravo nacionalno vaspitanje, zavedena su srpska posela po
svima narodnim, srednjim i strunim kolama, na kojima uzimaju uea
uenici, nastavnici i roditelji. [] Da bi se kole oslobodile prisustva
nacionalno nepouzdanih uenika, svi nacionalno nepouzdani uenici
izgnani su iz srednjih i srednjih strunih kola. A da bi se kolska omladina,
otstranjena iz kola kao nacionalno nepouzdana, uputila na pravi put []
osnovan je Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj
palanci. U Zavod se alju uenici-ce srednjih i srednjih strunih kola koje
su kolske vlasti izgnale, kao i vankolska omladina oba pola u uzrastu od
1425 godina ivota. Prinudno vaspitanje traje od est meseci do tri godine.
Zavod je internatski ureen, sa obaveznim duhovnim i telesnim radom.
Izdravanje siromanih pada na teret drave, a trokove oko izdravanja za
imune snose njihovi roditelji. [] prilikom proslave godinjice rada,
puteno je kuama oko 100 pitomaca i pitomica poto su prevaspitani u
Potisnuta istina

355
nacionalnom duhu. Pitomci ureuju i izdaju u Zavodu svoj list, u kome
tampaju svoje sastave proete duhom nacionalne obnove. [] Zavod
pretstavlja jedinstven pokuaj ove vrste u Evropi i dosad je pokazao pun
uspeh. [] Da bi se reilo pitanje kolske omladine koja je, ponesena
nacionalnom sveu i oseanjem dunosti pohrlila u dobrovoljake i
etnike odrede za borbu protiv ruilaca reda, pa zbog toga zaostala u
svome kolovanju [] regulisano je pitanje ovih uenika. Za njih su [] bili
organizovani naroiti teajevi [] izraeni posebni programi i obrazovane
ekipe nastavnika [] U nizu mera za reformu nastave [] uvedeno je i
specijalno psiholoko prouavanje uenika srednjih i srednjih strunih
kola. Za svakog uenika vodi se List podataka o ueniku s namerom da
se o svakom ueniku dobije jasna i sigurna slika o njegovim duhovnim i
duevnim svojstvima, o radnim i karakternim osobinama [] o
nacionalnom oseanju [] U enskim srednjim kolama uveden je nov
predmet: domainstvo. [] U sve kole se uvodi veronauka kao osnov
antimaterijalistikog shvatanja. [] Posle izvrenih prethodnih hitnih
poslova [] pristupilo se novoj organizaciji visokih kola, a naroito
Beogradskog univerziteta [] Stoga je izraena Osnovna uredba o
Univerzitetu, koja je stupila na snagu 21 novembra 1941 godine. Po njoj je
stavljeno na raspoloenje Ministarstvu prosvete i vera sve nastavno i drugo
osoblje Beogradskog univerziteta [] na osnovu Osnovne uredbe, izraena
je Opta uredba o Univerzitetu [] Obe ove uredbe donele su mnoge
korisne novine, koje e nesumnjivo u primeni uroditi dobrim plodom. []
Ranije se nacionalnom obrazovanju na Univerzitetu nije poklanjala skoro
nikakva panja [] I to nam se ljuto osvetilo. Sada je tome uinjen kraj. Na
svima fakultetima obrazovae se kursevi koje e sluaoci obavezno sluati
kao dopunu svog nacionalnog obrazovanja. [] Iz javnih knjinica, koje
slue vaspitanju naeg naroda, izbacie se sve one knjige koje mogu tetno
delovati u nacionalnom i etikom pogledu na srpsku omladinu i srpski
narod. [] pokrenut je od poetka 1942 godine Prosvetni glasnik, pod starim
naslovom, ali sa potpuno novim zadatkom. Oko ovog organa su okupljeni
nai najelitniji kulturni radnici od kojih svaki [] pomae veliki proces
duhovne preorijentacije i kulturne obnove. (Izvetaj podnet na sastanku
Velikog prosvetnog vea, Prosvetni glasnik, novembardecembar 1943.)
DRAVNI PROSVETNI PLAN Taj plan bi predvideo rad srpskih
pokolenja za due vreme i morao bi da obuhvati sve sektore vane za
nacionalno-duhovno, nacionalno-bioloko, nacionalno-ekonomsko i

356
nacionalno-tehniko izgraivanje. [] osea se nedostatak kolovanih ljudi
u svima granama privrede. [] Izvesne ustanove tvrde da imamo,
meutim, viak kolovanih snaga sa gimnaziskom spremom. [] Zato u
kolskim programima treba izvesti izmene koje ivot namee prema
sadanjem tehnikom i privrednom razvitku drutva [] izbaciti sve
suvino [] i uiniti da se zavoli fiziki rad [] Narodna poljoprivredna
kola [] ova kola ne daje pravo prelaza u druge kole, jer joj je cilj da
svoje svrene uenike vrati radu na njihovom imanju. [] Specijalna
poljoprivredna kola [] ne daje pravo prelaza u druge kole, jer je tenja
da se svreni uenici vrate na svoja imanja. [] Gimnazija Zadatak
gimnazije je da savesnim odabiranjem, celishodnim obrazovanjem i
pravilnim vaspitanjem srpsku omladinu osposobi za studije na visokim
kolama i univerzitetima kako bi narodu bilo obezbeeno dostojno
nacionalno, intelektualno i moralno vostvo u svima granama narodnog i
dravnog ivota. Svoj zadatak gimnazija postie: skladnim razvijanjem
uenikih sposobnosti; vaspitanjem volje i karaktera; buenjem nacionalne
svesti; jaanjem oseanja dunosti i odgovornosti prema srpskoj narodnoj
zajednici, stvaranjem kulta rada i stvaralatva kod svojih uenika i uenica.
[] Prema projektu Dravnog prosvetnog plana brojno stanje kola bilo bi
ovako:
UKUPAN BROJ
VRSTA KOLE SADANJIH PREDVIENIH
Vie narodne kole
[]
250 3.061
Poljoprivredne kole:
narodne
specijalne
[]
0
4
194
35
kole za domaice
[]
8 100
Gimnazije
[]
67 31
Ministarstvo prosvete i vera stoji na stanovitu da je neophodno
potrebno da se vri selekcija omladine za budue narodno vostvo, tako da
diplome o poloenim teajnim diplomskim ispitima mogu dobiti samo oni
uenici koji stvarno imaju najbolje moralne i intelektualne kvalitete i koji su
stekli u dovoljnoj meri potrebna znanja. (Izvetaj generalnog sekretara
Potisnuta istina

357
glavnog Prosvetnog saveta Vojina Dramuia na sastanku Velikog
prosvetnog vea, Prosvetni glasnik, novembardecembar 1943.)
DISKUSIJA SA RADNE SEDNICE I REZOLUCIJA Velibor Joni
[] Ne moe se dozvoliti da narodno vostvo bude formirano od onih
otpadaka koje nijedna kola ne eli da primi. Ne moe se dozvoliti da onaj
koji nema sposobnosti za kolovanje na Univerzitetu sutra dobije vostvo u
narodu. [] Izvetaj koji vam je proitan malopre namee misao da se mora
oduzeti pravo roditeljima da alju decu u one kole koje hoe. Ministarstvo
prosvete i vera mora zavesti numerus klauzus, za sve kole, kako to
dravne i narodne potrebe iziskuju. [] dr Justin Popovi [] Na narod
je, pouen svetim Savom, zanavek izjednaio pojam prosvete sa pojmom
svetosti, pojam prosvetitelja sa pojmom svetitelja. [] Prosvetu bez svetosti
izmislio je evropski zapad u svom idolopoklonstvu. Svejedno je da li se to
idolopoklonstvo pojavljuje u papolatriji, u knjigolatriji, u nadovekolatriji, u
mainolatriji, u modolatriji. [] Ovaj prosvetni program znai boljeg
srpskog oveka koji hrabro koraa ka svetosavlju. Strano je bilo za srpskog
oveka, za srpski duh, da su sve kole bile bez veronauke do pre nekoliko
dana. Kad bismo hteli da budemo iskreni do kraja, morali bismo priznati da
niko nije tako sistematski proganjao sv. Savu iz srpske due kao srpska
kola. I danas nigde lika sv. Save. [] Katastrofalno je bilo za nau istoriju
da na Univerzitet nije smeo da proslavlja sv. Savu do poetka ovog rata.
[] In. Milosav Vasiljevi istie da, ako elimo da imamo dobro narodno
vostvo, ne smemo dozvoliti da moralni olo odlazi u najvie kole []
Nastavnici su duni da motre i posmatraju vladanje uenika i da daju svoju
ocenu o moralnoj vrednosti uenika. Prelaz u vie kole dozvoliti po
karakternim merilima, uzimajui u obzir i znanje i karakter. Vano je
pronai nain da nekarakterni ljudi ne mogu doi na vodee poloaje. []
Na kraju, ministar prosvete i vera proitao je predloenu REZOLUCIJU: 1)
u potpunosti se usvaja naelo planske prosvetne politike [] 3) Jedino
savesno sprovedeno odabiranje omoguie da se uenici upuuju u one
kole za koje imaju stvarne sposobnosti. Ovo naelo selekcije mora biti
naroito strogo primenjivano prema onoj omladini koja odlazi na najvie
kole i Univerzitet, kako bi srpskom narodu bilo omogueno stvaranje
moralne i intelektualne elite, koja jedino moe obezbediti pouzdano i
dostojno narodno i dravno vostvo. 4) Ovo odabiranje najboljih i
najsposobnijih ima se vriti iz svih drutvenih redova. [] 5) Vaspitanje
nae celokupne omladine ima se vriti u duhu zdravog srpskog

358
nacionalizma, zasnovanog na idealistikom shvatanju sveta i ivota, koje je
kod nas svoj najmoniji izraz dobilo u svetosavlju. Zbog toga se pozdravlja
unoenje veronauke u programe svih kola, kao i obavezno izuavanje nae
nacionalne prolosti na svima fakultetima. 6) Isto tako pozdravlja se rad na
izgradnji naeg Opteg kulturnog plana, po kome se na nauni rad ima da
dovede u saglasnost sa naom srpskom stvarnou [] Naa nacionalna
kultura ima se izgraditi na temeljima zdravih narodnih tradicija []
Rezolucija je jednoglasno primljena. (Sednica Velikog prosvetnog vea
odrana 1011. novembra 1943. Prosvetni glasnik, novembardecembar
1943.)

decembar 1943.

U NOVEMBRU UNITENO 4.000 BOLJEVIKIH TENKOVA
(Obnova, 2. decembar 1943.)
UDOTVORNA TIHVINSKA IKONA BOGORODICE U
BEOGRADU. PRETSTAVNIK NEMAKE ORUANE SILE PREDAO JE
IKONU RUSKOM MITROPOLITU ANASTAZIJU Od boljevizma su je
spasli Nemci u ovom ratu. [] Ne obazirui se na to to je hram ve goreo i
to je stalno bio izloen neprijateljskoj vatri nemaki vojnici su pod
najteom vatrom iz crkve spasili udotvornu ikonu, jednu od najveih
dragocenosti ruskog pravoslavnog oveka. (Obnova, 2. decembar 1943.)
SRPSKI GARDISTI U NOVIM UNIFORMAMA PRIVLAE PANJU
PROLAZNIKA Ima ve nekoliko dana kako straari pred Pretsednitvom
vlade u Kralja Milana ulici nose novu uniformu. Iz plave oje, sa hlaama sa
zlatnim iritima dok na glavi nose ubare sa crvenim temenom. Na levoj
ruci je izvezen grb Srpstva, dok se na ubari nalazi kokarda takoe sa
srpskim grbom. Snani i rasni mladii u novim uniformama privlae optu
panju. (Obnova, 2. decembar 1943.)
ISTRAGA KOMUNISTA U CRNOJ GORI. OTRI SUKOBI
CRNOGORSKOG OJSTVA I JUNATVA SA KOMUNISTIKIM
RUILATVOM I RAZVRATOM Jezgro pobune bilo je dvojakog
karaktera: jedan deo sainjavali su boljevizirani studenti, monopolisani
nosioci demonstracija i marksistikog terora na beogradskom Univerzitetu
Potisnuta istina

359
pre rata. U drugom delu se nalazio meunarodni olo, jevreji iz Srednje
Evrope, preiveli uesnici panske revolucije iz balkanskih zemalja i mnogi
drugi. (Obnova, 3. decembar 1943.)
NAJNOVIJA IZDANJA PROSVETNE ZAJEDNICE Staljin u svetlu
tampe i karikature od Martina Paze-a [] Konrad Bar: Video sam Moskvu
[] Nezavisnost evropske ishrane od Herberta Bake. Iz saetog izlaganja u
ovom delu moi e italac da se upozna sa osnovicama
nacionalsocijalistike agrarne politike [] J. R. George: Jevrejin Zis. Tekst
ovog veoma interesantnog romana posluio je kao podloga za
senzacionalni film istog imena, koji smo nedavno gledali u Beogradu.
REKLAME Razbibriga u 6.45 veeras MALO JOCA, MALO ACA!
Reija i gl. ul. J. Tani, Aca Cvetkovi. (Obnova, 3. decembar 1943.)
TEKO RANJENI SRPSKI DOBROVOLJCI NA LEENJU U
NEMAKIM VOJNIM BOLNICAMA U BEU (M. A. T. Obnova, 4.
decembar 1943.)
PLUTOKRATI PRIPREMAJU I TREI SVETSKI RAT (Ponedeljak, 6.
decembar 1943.)
NAROD SUDI KOMUNISTIMA U Crnoj gori sada se ete
crnogorskih gortaka bore rame uz rame sa nemakim vojnicima protivu
Titovih podivljalih zverova. Onome, ko danas proputuje kroz Crnu goru,
mora da padne u oi odnos koji tu vlada izmeu nemakih vojnih vlasti i
crnogorskog ivlja. Taj odnos postavljen je na isto prijateljskoj osnovi.
Crnogorci, za koje istorija zna kao za najbolje ratnike i ljude od rei, znaju
da cene veliinu i junatvo nemakog vojnika, a nemaki vojnik zna da ceni
jedno pleme, koje se decenijama nalazilo u vojnikom logoru. (M. M. V.
Obnova, 6. decembar 1943.)
SAVET BRANIEVSKE EPARHIJE POZDRAVLJA PRETSEDNIKA
SRPSKE VLADE KAO VELIKOG SINA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
Sa dananje sednice Eparhiskog saveta poverene nam Eparhije
branievske, u ime lanova Saveta i nae, pozdravljam Vas kao velikog sina
Srpske pravoslavne crkve sa molitvom Svevinjem da Vas podri i krepi na
spas i sreu nae drage Otadbine i Srpstva. (Episkop branievski
Venijamin, predsednik Eparhijskog saveta, Obnova, 6. decembar 1943.)

360
ODGOVOR PRETSEDNIKA SRPSKE VLADE Ponizno
blagodarim svetoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi na blagoslovu. Njeno visoko
priznanje daje mi snage da istrajem u spasavanju Srbije i Srpstva. Ljubi
Vam svetu desnicu pretsednik Ministarskog saveta general Nedi. (Milan
Nedi, Obnova, 6. decembar 1943.)
KO JE VODIO KOMUNISTIKU POBUNU Kao to se iz gornjeg
spiska vidi, najvea nesrea crnogorskom narodu [] dola je od odroene
i tuinskim otrovom napojene poluinteligencije. Veiti studenti, profesori,
pravnici i drugi vajni intelektualci [] prihvatili su petokraku zvezdu, srp i
eki i crvenu zastavu boljevike revolucije. Sluei meunarodnom
jevrejstvu [] oni su poveli meunarodni olo [] Veliki broj ovih
titovskih i pijadovskih izmeara postigla je zasluena kazna. (P. J. K.
SOVJETI SU OD 4 DO 6 DECEMBRA IZGUBILI 95 AVIONA
SMISAO I CILJ RADNE SLUBE RAJHA. PREDAVANJE VIEG
RADNOG VOE SEPA PRAGERA U DVORANI KOLAREVOG
UNIVERZITETA Predavanju su prisustvovali visoki nemaki
pretstavnici, vojni zapovednik za Jugoistok [] Prisutni su bili i pretsednik
srpske vlade general Milan Nedi, ministri Velibor Joni, Tanasije Dini i dr
Milorad Nedeljkovi [] Drag. Lj. Jovanovi [] Cvetan orevi []
pukovnik Muicki [] dr ura Kotur [] prof. Milorad Mareti []
Aleksije Nedeljkovi [] dr Jovan Mijukovi, Momilo Jankovi, Danilo
Vulovi i in Stojmir Dobrosavljevi [] Vladimir Velmar-Jankovi []
Srboljub oni [] Milan Stojimirovi-Jovanovi [] profesor Vladimir
Vuji i mnoge druge ugledne linosti Beograda. [] Sep Prager kae:
Adolf Hitler je bio taj koji je otrgao nemaki narod ispred smrtonosne
provalije, okrepio ga, dao mu ponovo veru i ujedinio ga. Samo njemu
ima da se zahvali to nemaki narod nije potonuo u haosu tadanjeg
doba i to nije propao. Prvi paragraf Zakona o Radnoj slubi u Rajhu
iznosi sasvim jasno u svoje etiri take svrhu i cilj Radne slube. 1) Radna
sluba je sluba asti nemakog naroda; 2) svi mladi Nemci, oba pola,
obavezni su da slue svom narodu u Radnoj slubi; 3) Radna sluba mora
da vaspitava nemaku omladinu u duhu nacionalsocijalizma za zajednicu i
za istinsko shvatanje rada, a pre svega za duno potovanje manuelnog
radnika; [] Posle predavanja vieg radnog voe Pragera uzeo je re
Potisnuta istina

361
rukovalac Nacionalnom slubom dr uro Kotur, koji je, izmeu ostalog,
rekao: [ ] Radna sluba nikla je u Nemakoj, gde se ona organizaciski i
ideoloki razvila do savrenstva. [] Razume se da nam jo treba dosta i
vremena i napora da nau Nacionalnu slubu razvijemo do eljenog
stepena. U tome poslu vostvo Nacionalne slube koristie se mnogim
naelima koje nam je tako ubedljivo izloio vii radni voa Prager.
NI SEMENA IM NEU OSTAVITI! Pokuaji ubacivanja
boljevikih bandi iz drugih krajeva naii e na jednoduan i nesalomljiv
otpor celokupnog srpstva. [] Pred takvim narodnim neprijateljem postoji
samo jedan program za dananjeg vou srpskog naroda. On je kratak, ne
ostavlja ni trunke kolebljivosti i vojniki je jasan: Ni semena im neu
ostaviti! (L-, Obnova, 9. decembar 1943.)
ZA STVARANJE SRPSKOG SPORTSKOG RENIKA Posle rata
osetila se potreba za stvaranje naroitog, svog, narodu razumljivijeg renika
za sportske izraze. [] Rad jednog sportsko-naunog odbora u tom pravcu
doneo bi brzo znatan uspeh i obogatio bi na jezik novim izrazima [] bek
brani; [] gol pogodak, zgoditak; [] dres koulja; dribling
varanje; [] kapiten voa, zapovednik, stareina ete; [] ofsajd istrk,
pretrk; [] reprezentacija izabrana eta; [] teren igralite, bojno
polje, poprite; [] tim eta, momad; [] forvard napad, navala,
streljaki red (stroj); forma stanje zdravlja i snage; [] futbal loptanje;
futbaler lopta, igra; [] centar for voa napada, navale ili strelac,
vodnik; [] utirati pucati, gaati; [] boks pesnienje; [] trener
uitelj; ring etvorougaonik; [] skijanje smuke; [] sprint zalet;
trening vebanje; [] runda kolo; ampion prvak; pleksus trbuni
miii; [] sprinterice trkaka obua; [] sparing partner protivnik za
vebanje. (Obnova, 10. decembar 1943.)
PODZEMNO KOMUNISTIKO SKLONITE SA TAMPARIJOM
OTKRIVENO USRED BEOGRADA Komunistima meu Srbima ne moe
biti mesta. Dok se irom cele zemlje unitavaju partizanske bande pred
nezaustavivim naletima junakih dobrovoljaca i portvovanih straara,
beogradska policija sa puno uspeha ulazi u trag podzemnim
komunistikim organizacijama. [] Nevidljivi Titovi vojnici uhvaeni su
od beogradske policije na delu. Tako je onemoguena podzemna
komunistika mrea koja je sprovodila bezobzirnu agitaciju i pruala

362
podrku partizanskim bandama, pripremajui teren jevrejsko-boljevikom
haosu u naoj zemlji. (Obnova, 11. decembar 1943.)
ZATO MNOGI LJUDI U DANANJE VREME MENJAJU SVOJA
PORODINA PREZIMENA U poslednje vreme ne proe nijedan broj
Slubenih novina a da se u njemu ne oglasi po koja promena porodinog
prezimena. [] Na svet, koji je navikao na posve druga prezimena, u
svom neznanju obino sumnja u isto srpsko poreklo nosioca takvog
prezimena to dovodi u zabunu samog nosioca. Da se ne bi sumnjalo u
pravo srpsko poreklo, onda ti ljudi trae preko nadlenih vlasti da im se
dozvoli promena porodinog prezimena. Ta neobina prezimena naroito
su uestala otkako je u nau sredinu doao veliki broj izbeglih Srba [...]
Meutim, jedan Mrvo nije mogao da podnosi stalna sumnjienja svojih
sugraana. Zato je odluio da svoje staro prezime obnovi i retuira tako da
bi uinio kraj svim poprekim pogledima komija. (Obnova, 11. decembar
1943.)
ZAVREN JE KONGRES EVROPSKIH PRETSTAVNIKA U
VAJMARU Nemaki institut za prouavanje inostranstva odrao je u
Vajmaru [] niz predavanja uglednih nemakih strunjaka i politiara o
osnovama i zadacima evropske saradnje. [] Uesnici ovoga sastanka
(Nemci, Francuzi, Belgijanci, Holanani, Danci [] pretstavnici Ruske
oslobodilake armije generala Vlasova, Rumuni, Maari, Srbi, Bugari, Grci,
Italijani, Hrvati [] posle svakog predavanja uzimali su ivog uea u
diskusiji [] Najvei deo govornika sloio se sa idejom da se Evropa ne
moe urediti bez zdravog nacionalizma u svakom evropskom narodu.
NAREDBA FELDKOMANDANTURE 599 O ZABRANI UPOTREBE
LIFTOVA Upotreba liftova za line potrebe u zgradama za stanovanje kao
i trgovinama zabranjuje se. OVA NAREDBA STUPA NA SNAGU
ODMAH. Izuzetak dozvoljen samo u bolnicama i sanatorijumima. (Obnova,
14. decembar 1943.)
NOVA SRBIJA Ugledni pariski list Parizer cajtung donosi pod
gornjim naslovom [] zapaen lanak Hajnriha fon Poznijaka, u kome se,
izmeu ostalog, veli: [] Organizovani su odredi srpskih dobrovoljaca,
koji su, pored svog vojnikog cilja, imali takoe da moralno obrazuju
mladu srpsku generaciju i koji su uzeli kao oslonac nacionalni pokret Zbor.
Potisnuta istina

363
Ovo je Nediu pruilo mogunost da sa svojom zemljom uestvuje u borbi
protiv svetske opasnosti komunizma i da je na taj nain stavi u front
evropske odbrane protivu boljevizma. (Obnova, 15. decembar 1943.)
SPORT JE NAJSTARIJA KULTURNA TEKOVINA U bekoj
Uraniji govorio je dr Ervin Mel, profesor za pedagogiju telesnih vebi na
univerzitetu u Beu [] Profesor Mel je doao do rezultata da nae
dananje telesne vebe pretstavljaju tvorevinu nordiske rase. Svuda gde su
telesne vebe dostigle maksimum nalazila se nordiska rasa. (Obnova, 15.
decembar 1943.)
REKLAME RAZBIBRIGA u 6.45 veeras SMUTI PA PROSPI
reija i gl. ul. J. Tani, Aca Cvetkovi. (Obnova, 16. decembar 1943.)
REKLAME U restoranu VILE RAVIJOJLE Deanska 2 pored ostale
muzike od danas pa svake veeri sudeluju: TIKA zvana MAJMUN, mala
CANA sa sestrom LELOM i RADE KRNJEVAC. Orkestar je pod upravom
nae poznate primaice IVKICE. Toe se prvoklasna pia. Vlasnik
IVOJIN P. MILENKOVI OLUJA. (Obnova, 16. decembar 1943.)
UREDBA O OBAVEZNOJ RAZMENI LEKARA U
ZAROBLJENITVU lan 1 Svi lekari u dravnoj i samoupravnoj slubi
kao i privatni [] podlee obaveznoj razmeni sa lekarima koji se nalaze u
zarobljenitvu. [] lan 2 Kad doe vreme za zamenu, lekari koji su u
zarobljenitvu mogu po sopstvenoj elji ostati i dalje u zarobljenitvu. []
lan 4 Lekari koji su ve bili u zarobljenitvu ili na obaveznoj zameni ne
podleu obavezi iz l. 1 Uredbe dok ima drugih lekara koji ovu obavezu
nisu izvrili. (Milan Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih ministara, Slubene
novine, 17. decembar 1943.)
GENERAL NEDI JE DUHOVNI VOA SRPSKOG NARODA
Intervencijom nemake vojske nastupio je nov period antikomunistike
borbe crnogoraca, u kojoj, rame uz rame sa nemakim vojnicima, sudeluju i
jake formacije nacionalnih etnika. [] U oceni mogunosti buduih
odnosa sa jezgrom Srpstva, kao to je nedavno naglaeno i sa merodavnih
mesta, uzimaju se u obzir rasna, etnika i nacionalna povezanost. [] Ovih
dana u Beograd je doputovao jedan od istaknutih nacionalistikih boraca iz
Crne gore. To je Vasa Anui [] Posle kapitulacije Italije, na istoriskoj
narodnoj konferenciji u Trgovakoj komori u Podgorici, u prisustvu
pretstavnika nemakih vlasti, Anui je prvi istakao shvatanje

364
crnogorskog stanovnitva u pogledu budueg razvoja [] Sada je pred
drugom navalom partizanskih bandi ponovo organizovao akciju i nalazi se
na elu odbrane podgorikog kraja u svojstvu komandanta jednog
etnikog bataljona koji se vidno istakao u borbama sa komunistikim
nasilnicima. Posle prijema kod nadlenih faktora [] Anui je posetio
redakciju Obnove. Snanog gortakog izgleda, tipian pretstavnik zdrave
srpske rase, on nam je u razgovoru izneo niz podataka o prilikama u Crnoj
gori [] Sve vesti iz Srbije primaju se sa najveim interesovanjem. U
generala Nedia gleda se kao u spasioca celokupnog srpstva. Kod nas nema
etnika koji generala Nedia ne smatra duhovnim voom srpskog naroda.
SRPSKA VLADA NARODNOG SPASA DIE GLAS PROTIVU
NEPRIJATELJA CIVILIZACIJE izgraena svest o potrebi aktivne
solidarnosti u ovoj sudbinskoj borbi Evrope protiv plutokratsko-boljevike
opasnosti, platforma su borbeno antikomunistikog stava vlade generala
Nedia i celog srpskog naroda. [] Po satanskom planu plutokratsko-
boljevikog jevrejstva srpski narod treba da bude iskorenjen. Oruje toga
iskorenjenja treba da budu Tito i svi njegovi, i tajni i javni saradnici. []
Kada je, skoro, odluno objavio rat komunizmu do istrage, general Nedi je
bio svestan da govori u ime nacije. [] On je olienje nae borbe i njen
zastavnik. Prema Titu i njegovim ortacima srpski narod gaji prezir i
odvratnost [] Srpski narod e uiniti sve da nosioci ovog poretka budu
totalno iskorenjeni. [] General Nedi e svoj stav prema Titovoj vladi
upotpuniti snanim udarcima protiv partizanskih bandi pa ma gde se one
pojavile. (Obnova, 18. decembar 1943.)
ENGLESKA PROPADA (Obnova, 18. decembar 1943.)
BERLIN O SRPSKIM ZBIVANJIMA Pored toga u Berlinu se
nikada ne proputa prilika, da se ne naglasi, da je glavni faktor srpske
politike general Milan Nedi. [] Milan Nedi je priznat od Voe Treeg
Rajha, i stisnuvi njegovu desnicu on je dobio ne samo znak simpatija,
potovanja i odobravanja, nego i vrstu veru da e Berlin lojalno reagovati
na konstruktivne napore Vlade narodnog spasa. (dr Nikola Marinkovi,
OGLASI DEVOJKU ILI UDOVU od 20 do 30 godina, Srpkinju,
poeljno vitku lang osobu, inteligentnu, koja po mogustvu za sada ima
Potisnuta istina

365
svoj stan u Beogradu, jedno manje dete nebi smetalo, eli upoznati
gospodin Srbin srednjih godina, industrijalac, obezbeen i dobro situiran.
Pisati po mogustvu sa prilogom fotografije. Diskrecija potpuna. enidbe
radi. Adresa u administraciji. (Obnova, 18. decembar 1943.)
USPEAN RAD NA OBNOVI SRBIJE trasburger nojeste nahrihten u
svom broju od 4 novembra o.g. donosi sledei lanak o radu generala
Milana . Nedia i njegove vlade na obnovi Srbije: Armiski general Milan
Nedi je energina linost. U toku kratkog vremena on je uspeo ne samo da
uspostavi mir i red [] ve takoe da u velikom obimu i planski sprovede
novi red u privrednom sektoru podruja stare Srbije. Privredna politika
njegove vlade uperena je na to da se Srbija ugradi u privredni plan novog
evropskog velikog prostora. [] Dalje, cilj srpske vlade sastoji se u tome, da
se srpski seljak osposobi da svoje proizvode posle rata moe podesiti
potrebama evropske privrede velikog prostora. [] Od naroitog znaaja je
dobijanje ruda pomou organizacije Tot. Iskoriavanje srebra, olova,
bakra, cinka, mangana, hroma, boksita itd. slui potrebama nemake ratne
industrije. Graevine koje podie Tot prelaze odmah ili docnije u svojinu
srpske drave. Tako je srpski Pretsednik vlade uspeo da svoju malu zemlju
ve sada ukljui u radove na obnovi kontinenta. (Ponedeljak, 20. decembar
1943.)
OTKRIVENI SU SVI ODBORI ZA PRIKUPLJANJE POMOI U
NOVCU I STVARIMA PARTIZANIMA PO UMAMA. NA ELU
NARODNO-OSLOBODILAKOG FONDA NALAZIO SE HRVAT URA
LOVREKOVI Beogradska policija uspela je da ue do u tanine u trag
komunistikim organizacijama [] sada nije teko u jednom
retrospektivnom izlaganju upoznati javnost sa svima formama delatnosti
komunistikih agitatora. Ovo utoliko pre to jasno proizlazi da i na ovom
razornom poslu [] vodea uloga i odluna re nalazila se uglavnom u
rukama nesrpskih, dakle protivsrpskih elemenata. (L. . Obnova, 20.
decembar 1943.)
SVI U JEDAN FRONT, SVI PROTIVU TITA! Draga brao Srbi i
sestre Srpkinje, Sprema se podla zavera protivu opstanka Srpstva i Majke
Srbije. [] Ve nam je poznato ono drutvo s konca i konopca, ona
zlikovaka jevrejsko-komunistika banda pod vostvom, kako mu njegovi
tepaju, Hrvata iz Hrvatskog Klanjca Josipa Broza-Tita, u kriminalnoj
literaturi poznatog zlikovca. [] Srbi na okup! Na novu navalu crvene

366
adaje Titove gamadi odgovorimo jednim jedinstvenim srpskim
frontom, ako smo Srbi, ako smo ljudi. [] Svi u jedan front, svi protivu Tita
i njegove gadije. Nek borba bez predaha, bez kolebanja, odlui ko ima da
ivi, a ko da mre. (Milan Nedi, govor na radiju, Obnova, 21. decembar
1943.)
JEDAN VELIKI GEST Jue posle podne putena je iz zatvora na
slobodu vea grupa politikih pritvorenika. Ovom inu prisustvovali su
pretstavnici nemakih nadlenih vlasti i delegat pretsednika srpske vlade
naelnik Ministarstva unutranjih poslova ura Sarapa. []
Antikomunistika svest stvorila je jedinstven program spasavanja srpstva
koji obuhvata u prvom redu nekompromisnu i istrajnu borbu protiv
komunizma. [...] Na taj nain, blagodarei razumevanju nemakih vlasti
dolo je jue do putanja jedne grupe politikih pritvorenika od kojih se
oekuje da svoje snage nesebino i bez zadnjih namera stave u slubu
Srpstvu. (Obnova, 21. decembar 1943.)
OSUJEEN PLAN BANDITA DA SE PREBACE U SRBIJU. GUBICI
KOMUNISTIKIH BANDI IZNOSE: 2.926 POGINULIH, 4.000 RANJENIH,
2.668 ZAROBLJENIH, PREKO 20 TOPOVA I 105 KAMIONA Trupe
oruane sile i formacije SS, uspeno potpomagane od vazduhoplovstva,
oistile su u zajednici sa saveznikim trupama i domaim nacionalnim
zatitnim odredima od komunistikih bandi ciljeve uzdu Drine. (Obnova,
21. decembar 1943.)
PREDAVANJE DIMITRIJA LJOTIA U APCU O RAZVOJU
SVETSKIH PRILIKA Pretsednik vlade sa svoga puta u Glavni stan
Voe Rajha doao je radostan, jer je uvideo da je njegov konstruktivni rad
stekao zaslueno priznanje. (Dimitrije Ljoti, Obnova, 21. decembar 1943.)
VELIKI USPEH NACIONALNIH ETNIKA U SUKOBU SA
PARTIZANIMA NA DRUMU IZMEU PODGORICE I CETINJA (M. St.
Obnova,22. decembar 1943.)
MORAMO DA STVORIMO DUHOVNO I TELESNO ZDRAVU
SRPSKU OMLADINU ministar prosvete i vera odrao je konferenciju
sa svim direktorima i nastavnicima svih srednjih i srednjih strunih kola u
Beogradu. [] Ko danas vodi partizanske, komunistike bande [] Sve
sami nesrbi, svetski probisveti i zloinci. [] Naa omladina, moramo
priznati, mnogo je vatrenija, idealistikija od nas starijih. U toj svoj
Potisnuta istina

367
vatrenosti i idealizmu, ona moe, ako se ne bude dovoljno vodilo rauna o
njenom ivotu i vaspitanju, skrenuti sa pravoga puta i poi samoubilakom
stranputicom. [...] Vi, vaspitai nae omladine, morate zajedno sa akim
roditeljima, voditi rauna o njoj ne samo dok je u koli, nego da pratite i
njen vankolski ivot. Da spreite da ne poe putem onih mladia i
devojaka, koji su poslati na prinudno vaspitanje u Smederevsku palanku.
[...] U ovome e vas podravati i aki roditelji, koje sam svojom
poslednjom naredbom opomenuo da moraju aktivno uestvovati u
vaspitanju svoje dece. Onim roditeljima, koji nee hteti da uestvuju u radu
kolske zajednice [] slobodno vratite njihovu decu. [] Neka od
celokupne nae dananje omladine, ostane samo pola, ali neka ona sva
bude na svom mestu, pa e naoj zemlji i naem narodu biti dovoljno.
Ujedno, vam napominjem da bez ikakve neodlunosti pristupate ienju
omladine od onih elemenata, koji su za nju tetni. Naglaavam, da se za
kratko vreme mora rasistiti sa svim onim uenicima, koji pokazuju svoje
leviarsko nastrojenje ili makakvu simpatiju za zloinaku aktivnost
komunistikih bandi u svetu ili kod nas. (Velibor Joni, Obnova, 23.
decembar 1943.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Vano je napomenuti
velike uspehe, koje su nemake trupe postigle u prostoru Zapadnog
Balkana, u borbi protiv partizanskih bandi Josipa Broza zvanog Tito. []
Pretsednik srpske vlade Narodnog spasa general Milan Nedi odrao je
preko radia veliki govor, u kome je pozvao sve Srbe na okup u borbi
protivu Tita. Nek borba bez predaha i bez kolebanja odlui ko ima da ivi a
ko da mre, kazao je pretsednik Nedi. [] Na kraju govora, pretsednik
Nedi poziva sve Srbe u jedan front protiv Tita i njegove gadije. Siguran
sam, kae pretsednik Nedi, da emo pobediti komunistiku Sotonu kao i
1941 godine. S nama je Bog i pravda. (Srpsko selo, 25. decembar 1943.)
MRANA PROLOST CRVENOG MARALA TITA
Beograanka gospoa K. J. [] ivela je izvesno vreme u Brozovom
rodnom mestu u Hrvatskoj. [] Gospoa K. J. nam kae: U naem mestu
bilo je vie Brozova. [] Pre dvadeset pet godina, jedan od njih naroito je
bio upadljiv. To je bio Joika, dananji Tito, visok mladi, mrav, zbrkanog
lica, skoro uvek gologlav. (Obnova, 25. decembar 1943.)
TITO JE RAZVIO KRVAVI BARJAK UNITENJA SRPSKOG
NARODA. NIKO OD NAS SRBA NEE POTPASTI POD JEVREJSKO-

368
BOLJEVIKU HIPNOZU REKAO JE MINISTAR NARODNE
PRIVREDE DR MILORAD NEDELJKOVI NA ZBORU U VALJEVU
BOLJEVIZMU I PARTIZANIMA MORAMO OGLASITI RAT DO
ISTRAGE Ili emo mi njih utamaniti, ili e oni nas. Tree je nemogue.
(Velibor Joni, Obnova, 28. decembar 1943.)
POZIV DOBROVOLJNIM BOLNIARKAMA CRVENOG KRSTA
Pozivaju se dobrovoljne bolniarke Crvenog krsta, srpske narodnosti, koje
do sada nisu nikako uestvovale u sanitetskoj slubi [] da se prijave lino
i sa svojom legitimacijom Okrunom odboru Crvenog krsta u Beogradu.
(Uprava, Obnova, 29. decembar 1943.)
NEMAKE TRUPE GONE BEZ PREDAHA TITOVE BANDE
Borbe u cilju ienja u Istonoj Bosni [] napreduju bez predaha.
Komunistikim banditima ne da se nigde mira. Oni su ponovo izgubili 268
mrtvih i 98 zarobljenih. [] U Jugoistonoj Bosni izgubile su bande
prilikom bezuspenog napada na jednom mestu 21 mrtvog. (Obnova, 30.
decembar 1943.)
POZIV Pozivaju se sve izbeglice sa teritorije dananje Crne Gore
koji se nalaze u Beogradu, a roeni su u vremenu od 1893 do 1926 godine
da se neizostavno jave Vojnom otseku Optine beogradske, Mileevska
ulica broj 14, radi vrlo vanog saoptenja. [] Nedolazak povlai
odgovornost, za bespravan boravak u Beogradu. (Iz Upravnog odeljenja
Optine grada Beograda, Obnova, 30. decembar 1943.)
PANSKI FILM RASA Posle nekoliko panskih filmova osrednjeg
kvaliteta, imamo sada prilike da vidimo najnoviji film nacionalne
produkcije, Rasa koji je potpuno na evropskom nivou. panska produkcija
naroito je poela da se podie posle revolucije, kada je Kaudiljo Franko
omoguio domaem kapitalu i domaim intelektualnim snagama da se
razviju. (Obnova, 30. decembar 1943.)
Potisnuta istina

369

1944.

januar 1944.

BITKA ZA SVETOSAVSKI PUT Mi danas neemo i ne moemo
eleti nikakvu Jugoslaviju sa est pokrajina, kakvu hoe i za koju se bori
nesrbin Josif Broz Tito, ve hoemo i boriemo se za ivu, svetosavsku
Srbiju, Srbiju nacionalno istu, bez Hrvata Josipa Broza, bez jevrejina Moe
Pijada, bez pokrtenog ivutina Ivana Ribara-Fiera i poznatog delata
srpskog ivlja Sulejmana Filipovia. (Srpski narod, Boi 1944.)
POLAGANJE ZAKLETVE JUNACI, BRANIOCI OTADBINE []
Naroito morate zatirati komuniste i boljevike, koji hoe da unite sve to
je Srpsko. [] SATIRITE IH I UBIJAJTE. TREBITE TAJ KUKOLJ IZ SRPSKE
NARODNE NJIVE. VAA E SE RUKA POSVETITI A IME
OVEKOVEITI KAO BRANIOCA OTADBINE. (Milan Nedi, Srpski
narod, Boi 1944.)
SRPSKA SLOGA STVARA JEDAN NACIONALNI FRONT
Hrabri srpski odredi potpomognuti rodoljubivim etnicima ve su uspeli
da prebace preko granica komunistike bande [] isti se zemlja od izroda
i meunarodnog ljama, drutvenog taloga [] Blagodarei izdanoj
potpori okupatorskih vlasti, Srbija je preturila preko svoje glave ono to je
najgore. Ve danas se moe rei da je sloboda srpskog naroda obezbeena,
da je budunost konstruktivne Srbije osigurana. [] Srbi e sledovati svima
zahtevima rodoljubivog vostva [] Sa nestankom veite smetnje na
Balkanu Savojske kue, nestalo je i svakog nesporazuma sa Veliko-
Nemakim Rajhom, iji je danas interes jedna snana, sreena i

370
antikomunistika Srbija, koja se izgrauje uz tu dragocenu pripomo. To je
zamah Nove Srbije! (Srpski narod, Boi 1944.)
POSLEDICE KOMUNISTIKOG NEUSPEHA U SRBIJI U
meuvremenu, general Nedi obrazovao je vladu Narodnog spasa i pozvao
srpski narod u bespotednu borbu protiv komunista. [] Zahvaljujui
velikom linom autoritetu generala Nedia mnogi etniki odredi bez
predomiljanja su se opredelili za Vladu narodnog spasa i stupili u saradnju
sa vladinim odredima, to je uticalo i na ostale etnike da se opredele protiv
partizana. Tako je, u jesen 1941, dolo do svrstavanja svih nacionalnih
snaga protiv komunistike opasnosti. [] Pritenjeni sa svih strana
nacionalnim snagama, kao i nemakim vojnim odredima, partizani su
gubili jedan poloaj za drugim [] dok naposletku nije doao red i na
Uice [] im su se 29 novembra 1941 oko podne pojavile nemake i
srpske ete pred gradom, oni su otpoeli sa vratolomnom evakuacijom i
bekstvom u pravcu Bosne. U velikoj urbi oni su zaboravili da evakuiu
svoje ranjene drugove, pa je tom prilikom dopao u ruke nacionalista i
njihov komesar za sanitet jevrejin dr Levi. (ore Peri, Srpski narod, Boi,
1944.)
ODNOS SELA I GRADA Nacionalsocijalizam, meutim otkako
je doao na vlast izvrio je ogroman rad na selu. [] Nemakom seljaku je
priznata uloga venog obnavljaa istote rase [] ta na to da kaemo mi o
svome selu. Mi ga nismo podizali, mi smo ga samo kvarili. [] Mi smo ga
ostavljali da ide u ritama [] da nam decu poraaju prljave i sifilistine
ciganke. (Damnjan Kovaevi, Srpski narod, Boi 1944.)
INTERESANTNO, VRLO AKTUELNO Zahtevajte od vaeg
knjiara ovih dana izale aktuelne knjige: [] G. Virzing, Tako je dolo do
rata [] Na ivot i smrt; [] Johan Lers, Jevreji iza Staljina, Albion polazi u
rat; Martin Paze, Staljin u svetlu tampe i karikature; [] Georg Pavlovi,
Pod estokrakom zvezdom; [] Karl Brinkman, Glas boljevika; [] dr B.
Hofman, ivotni prostor ili imperijalizam; G. R. George, Jevrejin Zis; Hans
Dmitar, Uloga nemake seoske zadruge u poljoprivredi; L. Rajmer, Porodica u
Novoj Nemakoj; dr H. Bente, Kako putuje nemaki radnik; [] Ako vaa
knjiara eljenu knjigu nema, moete istu nabaviti neposredno od izdavaa
PROSVETNA ZAJEDNICA, Beograd, Kosovska 39/III. (Srpski narod, Boi,
1944.)
Potisnuta istina

371
OCEVI Neobino je potresna bila sveanost Oceva u Domu slepih
devojaka, na Gundulievom vencu 11. Ministar g. Drag. Jovanovi doao je
i u ovaj tihi dom da se odvee. Doao je kao roditelj i svojim dolaskom
uneo je doista mnogo radosti u ovaj, inae, toliko tuni kutak. G.
Jovanovia koga je radosni prijem slepih Srpkinjica neobino dirnuo, uputio
im je nekoliko toplih roditeljskih rei [] g. Jovanovi se zaista oinski
odvezao lepim poklonom. (Kolo, Boi, 1944.)
RAJ AMERIKA Na vodeim mestima u Americi dominiraju
Jevreji. Oni sainjavaju Ruzveltov trust mozgova. Sva privreda naroito
bankarstvo u njihovim je rukama. Njujork je danas najvei jevrejski grad jer
u njemu ivi preko dva miliona Jevreja. I pretsednik Optine u Njujorku je
Jevrejin La Gvardija. [] Amerikanci ne vole Evropu i mrze njenu kulturu
koju ne razumeju. U Americi se sprovodi itava kampanja protiv Evrope.
[] Ono to Evropljanina kad stigne u Ameriku [] najvie zapanjuje, to je
bezgranina naivnost kojom Ameriani prihvataju razne izopaenosti i
nastranosti civilizacije, uvereni da su prave tekovine kulture. [] Ovu
naivnost, koja granii sa glupou iskoristio je u svom hukanju na rat []
pretsednik Ruzvelt, toliko da je amerike mase doveo do jedne histerije.
(Kolo, Boi, 1944.)
DOBROVOLJCI EVROPE Pored nemakih i saveznikih vojnika
bore se na Istonom frontu i mnogobrojni dobrovoljci, pripadnici skoro svih
evropskih naroda. Skoro svaka nacija Evrope ima na Istonom frontu svoju
legiju. [] Oni se u svojoj borbi rukovode istim idealima kojima i srpski
nacionalisti dobrovoljci koji brane svoju otadbinu od Titovih boljevikih
bandi. (Kolo, 15. januar 1944.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Pretsednik Srpske vlade
general Nedi, uputio je povodom Boinih praznika poslanicu
pozdravljajui raanje novog srpskog ivota, Nove Srbije. Zora puca, bie
Srpskog dana poruuje general Nedi svoj brai Srbima i svima sestrama
Srpkinjama, pozivajui ih da mu prue svoju svesrdnu pomo da izgradi
Novu Srbiju [] Delegacija srpskih seljaka iz svih krajeva [] posetila je
nemakog opunomoenog ministra dr Nojbahera. Delegaciju je predvodio
ministar poljoprivrede inenjer Rad. Veselinovi i ona je imala za cilj da dr
Nojbaheru izloi stanje naeg sela [] Tom prilikom dr Nojbaher je uzeo
re i podvukao da on zna sa kakvim se tekoama bori srpski narod. Kae,
da je doao ovamo kao naroiti opunomoenik Nemakog Rajha za

372
reavanje pitanja evropskog Jugoistoka, a to nije nita drugo nego pitanje
jugoistono-evropskog seljaka. Taj seljak ima danas dva opasna neprijatelja,
koji ugroavaju njegov opstanak. Protiv jednog od njih bori se i daje svoje
ivote nemaka omladina na Istonom frontu, a njenu borbu treba da
pomogne i srpski seljak. [] Nemaka vojska nee nikada da dozvoli da
stanje za kojima crvene horde podzemlja tee bude vaspostavljeno. Drugi
neprijatelj srpskog seljaka je zapadni kapitalizam, protiv koga se sa istom
odlunou, a za Evropu, bori Nemaki Rajh. [] Ista grupa srpskih seljaka
primljena je potom od strane pretsednika srpske vlade generala Nedia []
Budua Srbija bie jaka samo ako bude istinski seljaka zadruna drava.
Zato, kae pretsednik Nedi, ja i vlada narodnog spasa tek sada i pod
ovim tekim ratnim prilikama hoemo da taj temelj obezbedimo srpskom
narodu, pripremajui stvaranje budue seljako-zadrune drave. (Srpsko
selo, 15. januar 1944.)
OD OBZORA DO BROZA Danas, po uputstvima crvenoga
diktatora iz Moskve, rad i borbu za boljeviziranje zemalja bive Jugoslavije
vode dva Hrvata. Josip Broz iz Klanjca, zvani Tito, Ivan Ribar [] Uz njih
su, kao glavne vodee linosti, opet istaknuti Hrvati: Antun Avgustini,
Josip Smodlaka i Boidar Magovc; Slovenac Josip Rauh, muslimanin
Sulejman Filipovi [] i jevrejin Moa Pijade. Srbe pretstavlja meu njima
nekakva pijandura raspop Zeevi, degenerik Rada Pribievi i
komsalonsko nedonoe Vladislav Ribnikar. Iz ove arene gomile, koju po
broju, znaaju i uticaju ine u stvari Hrvati, obrazovana je na hrvatskoj
teritoriji jugoslovenska komunistika vlada. [] A slubene ustanove
Velike Britanije, po zlu poznati Radio London i agencija Rajter postali su
ak neka vrsta glasila te komunistike vlade. (Milutin Nedi, ministar u
penziji, Srpski narod, 22. januar 1944.)
JEVREJI I MASONERIJA PREMA DANANJEM RATU Jedan
nemaki novinar, koji je i sam antisemit i koji me je za vreme ovoga rata
posetio u Beogradu pitao me je zato sam antisemit. Moje je obrazloenje
kratko: ja sam antisemit, zato to su Jevreji tetoine. Oni kvare sve:
privredu, moral, rasu. To je dovoljno poznato i svakome jasno. Ali ja sam
antisemit jo iz naroitih, filosofskih razloga. Evropski narodi akceptovali
su jevrejsku istoriju sveta, meutim ta istorija to je jedan falsifikat. []
Jevreji su u starom svetu smatrani kao najgori narod i re Hebrei postala je
od rei habiri to znai razbojnici. Neto civilizacije Jevreji su dobili u
Potisnuta istina

373
vavilonskom ropstvu, kada su, po tvrenju jednog fiziologa, dobili i
dananju relativno belu boju koe (inae bili su crni kao i Arapi) [] Prema
dananjem ratu Jevreji (kao i masonerija) imaju drugi stav. Oni su u
francuskoj, engleskoj i amerikoj javnosti harangirali za rat, tojest, za rat
protiv Nemake. To je razumljivo: nemaki nacionalisti, kad su doli na
vlast, objavili su krstaki rat Jevrejima. Ovaj postupak nemakih
nacionalista takoe je razumljiv: nacionalisti u svakoj zemlji moraju biti
protiv Jevreja [] Jevreji su jedan zatvoren krug, a svaki drugi narod za
njih je samo objekat za eksploataciju. Treba jednom uiniti kraj toj
eksploataciji. rtve ovoga rata ne bi bile dovoljno opravdane ako bi Jevreji
opet postali gospodari evropskog privrednog ivota. (Krsta Cicvari, Srpski
narod, 22. januar 1944.)
BORBE U BOSNI Otvorenom izdajom Badolja situacija u severo-
zapadnom delu Balkana odjednom se razbistrila. Londonska agitacija i
Titove bande pozdravile su tu izdaju sa najveim oduevljenjem oznaujui
je kao prekretnicu rata, ali su ubrzo uvideli svoju zabludu. Nemaki
vojnik [] udario je svom snagom svoga oruja. Tito je poslednjih dana
zadobio nekoliko tekih udaraca od kojih nee moi vie da se oporavi. []
Pri tom je najvanija injenica da akcija nemake oruane snage nailazi na
razumevanje i punu podrku srpskog stanovnitva ovih mnogo napaenih
krajeva. Nemake trupe sprovode svoju akciju ienja uz saradnju velikog
broja Srba, nacionalista dobrovoljaca. [] Rame uz rame sa nemakim
trupama bore se protiv belosvetskih bandi i metani Srbi, spasavajui svoj
kraj od propasti. (Kolo, 22. januar 1944.)
PRETSEDNIK VLADE GENERAL NEDI NACIONALCIMA PRED
ODLAZAK U NEMAKU Ove nedelje otputovala je za Nemaku jedna
grupa kandidata za stareinski kadar Nacionalne slube. Povodom
njihovog odlaska ovi vredni i rodoljubivi omladinci bili su primljeni od
pretsednika Vlade generala Nedia. Pozdravljajui pretsednika Vlade
rukovalac Nacionalne slube dr uro Kotur rekao je u svom govoru
izmeu ostalog sledee: Ja verujem da e ovi mladi ljudi koji su od prvog
dana stupili u Nacionalnu slubu, tano i savesno ispuniti svoj zadatak
onako kako dolikuje najboljim sinovima naeg naroda i da e nas dostojno
pretstavljati pred velikim nemakim narodom [] Odgovarajui na
pozdrave omladinaca, pretsednik Vlade general Nedi odrao im je topao
govor u kom je najpre istakao sav znaaj njihovog puta u Nemaku, u

374
dravu koja je istakla grudi svojih najboljih sinova da bi zatitila Evropu i
ljudsku civilizaciju. (Srpski narod, 22. januar 1944.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Kao to su ranije u nekoliko
mahova odlazile grupe seoskih omladinaca u Nemaku [] tako su sada
poslati kandidati za stareinski kadar Nacionalne slube za obnovu Srbije u
Nemaku, gde e provesti izvesno vreme da bi svoje stareinsko vaspitanje
dopunili na samom izvoru, gde je nikla radna sluba. Pred svoj odlazak
primljena je ova grupa omladinaca kod pretsednika srpske vlade generala
Nedia, koji je tom prilikom odrao kandidatima za streinski kadar veoma
topao govor pun oinskih saveta i prijateljskih uputstava. Tako je
pretsednik Nedi kazao ovim odabranim nacionalnim omladincima da
njihov odlazak u Nemaku znai jedan istoriski dogaaj za Srbe i za Srbiju.
Omladinci odlaze tamo da vide jedan veliki narod, koji je istakao svoje
grudi da bi zatitio Evropu, civilizaciju i hrianstvo od azijatske nemani.
[] Ove rei omladinci treba da dobro utuve, jer Vlada narodnog spasa
mnogo polae na njih. (Srpsko selo, 22. januar 1944.)
UREDBA O ISPLATI PRINADLENOSTI I POMOI
PORODICAMA NACIONALNO ISPRAVNIH LICA POGINULIH OD
NAPADA IZ VAZDUHA lan 1 Porodicama nacionalno ispravnih
dravnih i samoupravnih platenika, poginulih od vazdunog napada
isplaivae se prinadlenosti poginulog [] lan 2 Porodicama nacionalno
ispravnih lica, koja nisu dravni ili samoupravni platenici, poginulih od
vazdunog napada, odredie se pomo [] lan 3 Propisi lana 2
primenjivae se jo i na porodice nacionalno ispravnih hranilaca umrlih na
obaveznom radu. (Milan Nedi s. r. sleduju potpisi ostalih ministara,
Slubene novine, 28. januar 1944.)
JUGOSLOVENSKA SRAMOTA NIJE SRPSKA SRAMOTA
Crvena komunistika adaja kojoj ste vi slomili kimu 1941, ponovo je
zaurlala. [] On [Tito] vas u jednom pamfletu [] napada kako ste vi
vinovnici i krivci, to jugoslovenska vojska nije odgovorila svom zadatku
na bojnom polju, kad su Jugoslaviju vodili i izdali plaenici i potrkue
engleske, amerike i boljevike. Vi znate ko potpisuje taj pamflet, glavom
generaltabni major jugoslovenske vojske Arsa Jovanovi, nesrbin, srpsko
ga mleko ogubilo! [] Za sve koji nisu vrili dunost, kao i za Arsu
Jovanovia, bie suda [] Mrnja naa prema svemu to je komunistiko
jaa je od svega i mi stojimo opet jedan uz drugog kao nekada 1941 godine
Potisnuta istina

375
da crvenoj adaji odrubimo glavu [] Unitiemo vas, komuniste, i seme
vam zatrti. (Milan Nedi, Srpski narod, 29. januar 1944.)
OTADBINA I INTELIGENCIJA. SAMOODRANJE SRBA To
kako su Srbi bili pobeeni 1941, kako su izgubili dravu, kako se ginulo i
propadalo, to je vano za istoriski greh na. To i pokazuje da smo se
prevarili u saznanju o sebi jer smo mislili da smo jaki, a bili smo iznutra
oslabeli, ba mi pobedniki Srbi iz 1918; mislili smo da smo slobodni, a sa
svih strana pustili smo da nas, ba osloboene Srbe, iznutra zarobe i
smekaju nam snagu i pomute pogled razne internacionalne sile. [] Jedan
deo inteligencije otpadio se od svoga naroda i preao na stranu na kojoj se
ovaj narod nikad nije nalazio i ne moe nikad da se nae, ako nee svoju
smrt. Ti ljudi, anarho-komunisti i njihov rod svakojaki, protivni su tome da
kao Srbi nastavimo svoj put u istoriji. [] Taj deo inteligencije otpao je
konano od srpskog naroda bilo da se nalazi po partizanskim odredima,
bilo da se sakriva ovde meu nama. [] Druga jedna grupa nae
inteligencije otpala je od svoga naroda na taj nain to se za prolih
dvadeset godina ponaala tako kao da je srpski narod zato na svetu da bi
njegova inteligencija kroz politiku i kroz gramzivo sticanje svih vrsta mogla
iveti iskljuivo za svoje sebine ciljeve. Ne zna se koja je vrsta gora i ije je
greh prema narodu tei. [] Te su dve grupe otpadnika otile od naroda,
ali su njihovi ostaci fiziki jo tu i trude se da narodu unakaze i lik i ast.
[] Ona inteligencija srpska koja se sprema da postane novo vostvo
srpsko mora da sa tim dvema vrstama ljudi i u sebi i oko sebe raskrsti i da
se s njima obrauna [] Ima jo jedna trea vrsta ljudi koji nisu mnogo
zaostali za alosnim prvenstvom pomenutih i od kojih nacija isto tako nema
ta da oekuje. [] Oni koji su upali u pasivni ivot, ne bunei se protiv
razaranja jednih i gramzivosti drugih. [] Ta bara je strahovito kriva jer je
putala i na univerzitetu u srednjoj koli da se omladina zatruje; jer je
doputala da se ljudi u najboljim muevnim godinama odadu konforu i
samozaboravu; [...] jer je doputala da se naa ena kao u nekom deliriju
doepa arene graanske slobodije u kojoj se njen lik posuvratio. [] Te tri
kategorije inteligencije otpale su od otadbine i od nacije. S njima se na
putu povratka ka otadbini ne moe i ne sme raunati. [] Za ovu godinu
dana u naim prosvetnim redovima video sam i one koji su otpali ili
otpadaju od nacije, video i doiveo njihovu izdaju ili njihovu likvidaciju.
[] Ali isto tako sa radou [] doiveo pojavu aktivnih i borbenih Srba
prosvetnih radnika koji su [] poli u susret obnovi Srbije, poneli tu

376
obnovu i nose je sve sigurnijim korakom [] Komuniste nemaju otadbine,
njihova nauka ubija je. Jevreji nemaju otadbine, zakon njihovog boga
nalae im da ive nad svima otadbinama. Pripadnici svih internacionala
stvaraju od otadbine igru svojih interesa kojima je cilj vladati svetom [] I
ko hoe da napusti mesto srpsko na ovome svetu [] neka mu je alal
otpadnitvo, ali neka onda ne ostaje ovde meu nama [] Da bismo
zakoraili u novu otadbinu ega sve treba da se oslobodimo? [] Moramo
se osloboditi pomisli da je bioloka snaga nae rase neiscrpna i da moemo
slobodno da je troimo ludo i uludo.
38
(Vladimir Velmar-Jankovi,
Prosvetni glasnik, januar 1944.)
POLITIKI RAZVOJ MEU SAVEZNICIMA Opta analiza
dananjeg engleskog poloaja u ratu pokazuje da on nije nimalo sjajan []
Engleska se, istoriski posmatrano, nalazi pred likvidacijom, jer je to veliki
jevrejski plan, koji zastupaju SAD i SSSR, a za njegovo izvrenje treba da
bude naterana Nemaka vazdunim terorom i provociranjem odmazde.
Engleska je, dakle, osuenik na belom hlebu. Ipak ona odbija jedini most
spasenja na koji joj je [] ukazala Nemaka. (Zapisi, januarapril 1944.)
BALKANSKA RAZMATRANJA General Nedi je uinio posetu
Voi Rajha, i sa njim i sa nemakim ministrom spoljnjih poslova vodio
vane razgovore o budunosti srpskog naroda. Ta poseta je bila prvi vaan
dogaaj na koji se nadovezalo sve ono to se nazvalo akcija Nojbaher. []
poseta Nedieva Nemakoj znaila je priznanje Nove Srbije od odluujueg
evropskog inioca i tako stvaranje mogunosti da Beograd, bar za prostor
Jugoistoka, ipak postane u neku ruku i subjekt u odnosima izmeu
pojedinih snaga, ako ne jo i formalno, ono na svaki nain faktiki.
(Zapisi, januarapril 1944.)
MALI RENIK Aleksandar Nevski [] Zbog zasluga za
pravoslavlje i sv. ivota proglasila ga je pravoslavna crkva za svetitelja. []
Priznao je vrhovnu vlast tatarskih osvajaa i odvraao ih mirnim putem da
ne pljakaju Rusiju. Zajedno sa njima uestvovao je u uguivanju ustanka,
koji je bio osuen na neuspeh, a mogao da izazove opustoenje ruske
zemlje. U ta davna vremena on je vodio pod tatarskim ropstvom politiku
narodnog opstanka i inio onako kako je u poslednjoj tragediji srpskog
naroda postupio general Nedi. (Zapisi, januarapril 1944.)

38
[predavanje odrano prosvetnim radnicima 9. novembra 1942.]
Potisnuta istina

377
februar 1944.

SLAVA NARODNOG POZORITA Ulazei u novu eru
nacionalnog i kulturnog ozdravljenja Srpsko narodno pozorite u Beogradu
uzelo je Sv. Jovana za svoju Krsnu slavu. Pre tri godine prvi put je u
dvornici Narodnog pozorita ueeno kandilo pred ikonom Svetitelja []
Na taj nain obeleen je najvidnije novi put kojim je polo vodee pozorite
u Srbiji [] Na dan 20 januara o.g. Srpsko narodno pozorite proslavilo je
svoje Krsno ime po trei put. Proslava je bila vrlo sveana [] a njoj su
prisustvovale najuglednije linosti Beograda. Tako je slavskoj sveanosti
Srpskog narodnog pozorita prisustvovao lino General major g. Virov,
Komandant Beograda, koji je bio na elu pretstavnika nemakih vojnih
vlasti, dok su na elu civilnih vlasti kao i pretstavnika nemakih kulturnih
ustanova bili savetnici nemakog poslanstva g. dr Klajber i g. Rintelman.
Od strane domaih slavskoj sveanosti su prisustvovali ministar prosvete g.
Velibor Joni, Ministar privrede g. dr Milorad Nedeljkovi, dravni sekretar
pri Pretsednitvu vlade g. Cvetan orevi, pomonik ministra prosvete g.
Vladimir Velmar Jankovi, ef srpske dravne propagande g. ore Peri,
Komandant Srpske dravne strae general g. Joni, Komandant
Dobrovoljakog korpusa pukovnik g. Muicki, g.g. pretstavnici Srpske
pravoslavne crkve, potpretsednici beogradske optine g.g. Ivan Milievi i
Ilija Paranos, ef specijalne policije g. I. Paranos kao i mnogobrojne druge
najuglednije linosti, meu kojima pretstavnici raznih ustanova, poznati
muziari, knjievnici i novinari. [] Po zavrenom crkvenom obredu
upravnik Pozorita Jovan Popovi pozdravio je zvanice i tom prilikom
rekao: [] Zato je Pozorite, svesno da je jedan od najmonijih pokretaa
za zdrav razvoj nacionalna i duhovna razvia, elelo da u jaanju tih,
deviansko istih, narodnih obiaja, ukae put koji vodi ka uzdizanju
nacionalnih vrlina. Put koji je, uostalom, ve na poetku obnove Srbije jasno
i vidno obeleio Milan Nedi, koji je s portvovanou isposnika i starih
apostola, poveo Srbiju da joj da nov izraz i nov duh. U tim svojim
nastojanjima Srpsko narodno pozorite e ii i dalje nepomuenom verom,
da bi kao najvea vaspitna kola, doprinelo kod irokih masa pravilnom
shvatanju novog vremena od koga zavisi i lepa budunost srpstva. Da
pripomogne naroito mladim srpskim generacijama da izotre svoje
poglede, stvore jainu svoje svesti, kako bi pametno sagledale put novog

378
srpstva, koje e potenim i ispravnim stavom svojim prema novoj Evropi,
nai sasvim sigurno svoje mesto u toj novoj zajednici naroda, koju snanim
zamahom formira sada velika nacionalsocijalistika Nemaka. [] Potom
je upravnik g. Popovi pozdravio nemake goste govorom na nemakom
jeziku u kome je izmeu ostalog rekao: Pre svega eleo bih da u ime
Srpskog narodnog pozorita i u ime svoje izrazim oseanje iskrene radosti
to vas na dan nae slave [] mogu da pozdravim od srca i prijateljski kao
drage goste [] Ta moja radost je utoliko vea to ljubazna panja, koju
nam ukazujete i koja je nesumnjivo znak prisnosti naih uzajamnih odnosa,
pada u ovom periodu velikog zamaha u kojem Velikonemaki Rajh s
ueem celog svog ivota, u dinovskoj borbi, stvara nov ivot naem
kontinentu koji e, po zavrenoj toj borbi, osloboen klica prolosti, spasen
jednom zasvagda od razbaruenih elemenata crvenog oloa, moi zaista da
se nazove Novom Evropom, novog izraza i zapojen novim duhom. []
Srpsko narodno pozorite nastavie i dalje sve donde dok ne bude doao taj
dan u koji svi mi novi evropljani fanatiki verujemo, dan, kada e osvanuti
nova evropska porodica slona i ideoloki povezana sa velikom
nacionalsocijalistikom Nemakom. To su iskrene i potene rei koje
upuujem u ime Srpskog narodnog pozorita na dan njegove krsne slave.
(Jovan Popovi, Srpska scena, 1. februar 1944.)
REENOST PROTIV NEODLUNOSTI Govor Voe Rajha koji je
on odrao prilikom godinjice peuzimanja vlasti, jedan je od najsnanijih
govora koje je Evropa ula u toku poslednjih decenija. [] Argumentacija
Hitlera je toliko snana, njegovi dokazi su toliko ubedljivi, njegova logika je
toliko nepogreiva, da svaki objektivni slualac ili italac njegovog govora
dolazi do ubeenja da e Rajh, zajedno sa Evropom, pobediti komunizam i
Staljinovo divljatvo. Staljin i sam ne veruje vie u svoju pobedu na ratnom
polju. [] dolazimo do zakljuka da Nemaki Rajh pun reenosti da pobedi
na bojnom polju i da je ta pobeda neminovna. (Srpski narod, 5. februar 1944.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Povodom jedanaeste
godinjice uzimanja vlasti Nacionalsocijalistike partije u Nemakoj odrao
je Voa Rajha govor nemakom narodu, u kome je podvukao da e ova
borba dovesti do najvee nemake pobede. [] U toku 1944 godine bie
nastavljena jedna korisna akcija. Naime, ustanova Zemlja i rad slae i ove
godine nae seoske omladince na uenje u Rajh. [] Ova grupa, koja je
odreena da ide u lesku, bavie se u Beogradu neto due od ostalih
Potisnuta istina

379
grupa, kojih e u svemu biti pet. Sve ove grupe imae za zadatak [] da
steknu najosnovnija znanja iz nemakog jezika. (Srpsko selo, 5. februar 1944.)
KAKO SE OSEA NA MILAN U NEMAKOJ? Kako ivi, kako
radi, kako stanuje on i svi njegovi drugovi i prijatelji, koji su doli sa njim u
Nemaku i odazvali se pozivu za saradnju za osloboenje Evrope? Neka
Vam oni sami o tome priaju! [] Jedan okret na dugmetu Vaeg radio-
aparata donee Vam glas Nemake u Va stan. Taj glas Vam daje jasnu
sliku o ivotu u srcu Evrope. [] Oima Vaih najbliih videete nemake
ume, nemakog seljaka na polju, nemakog radnog druga u fabrici. Sa
njima uete i nemaku muziku i nemake pesme. [] Borimo se za
budunost velike porodice nezavisnih naroda u Evropskom prostoru
nezavisnih od okova gramljivog prekomorskog kapitalizma. [] Borimo
se za slobodnu i sretnu Evropu, u kojoj e i srpski narod zauzeti svoje
dostojno mesto. Kada bi hteli, da slutite unapred, kakav e divni poredak
da struji kroz ujedinjene Evropske drave kad se zaborave tekoe
stvaranja onda bi mogli da ocenite glas Nemake u borbi razliitih
miljenja. DNEVNA EMISIJA NA SRPSKOM JEZIKU PREKO RADIO
STANICE ALPEN. (Kolo, 12. februar 1944.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA dolo [je] do sukoba
izmeu organa Srpske dravne strae iz Aranelovca s jedne strane, i jedne
grupe od oko 250 partizana s druge strane. Borba je trajala oko dva sata.
Razbijeni partizani podelili su se u dve grupe [] Prvu grupu napao je
odred Srpske dravne poljske strae iz Belanovice, a drugu grupu napao je
istovremeno jedan etniki odred. U borbi je poginulo preko 40 partizana
[] Prilikom pretresa pobijenih partizana naen je obiman komunistiki
materijal, kao i zabeleke o skrivenom oruju, koje je imalo da poslui
prilikom komunistike akcije u ovom kraju. Do toga, sreom, nije dolo, jer
su ovi zlotvori srpskog naroda nali najzad smrt od svoga naroda. (Srpsko
selo, 12. februar 1944.)
UREDBA O NEDIEVOM DEJEM GRADU U OBILIEVU lan 1
Na dravnom dobru Obilievo kod Kruevca osniva se ustanova pod
imenom Nediev deiji grad, koji e biti internatski ureen. lan 2
Zadatak je ovog Dejeg grada da prikuplja: ratom unesreenu, naputenu i
posrnulu siromanu srpsku decu, da ih osposobljava za nacionalno
ispravne, struno spremne i predane lanove Srpske narodne zajednice. []
lan 6 Nediev deji grad je dravna ustanova i stoji pod neposrednim

380
nadzorom Ministarstva prosvete i vera. (Milan Nedi s. r. sleduju potpisi
ostalih ministara, Slubene novine, 15. februar 1944.)
KO SE BORI ZA TITA A KO PROTIV NJEGA Donosimo dva
snimka P. K. izvetaa sa terena gde se vode borbe sa Titovim bandama.
Levi snimak prikazuje jedan propagandni plakat u kome Tito poziva u
borbu pod lozinkom svi na front! Desni snimak prikazuje dva seljaka iz
Bosne: Milo Jovanovi i Branko Miloevi su jednom prilikom od 3 i po
asa ujutru do 10 asova pre podne ili tajnim i neprohodnim stazama po
cenu ivota da bi obavestili jednu nemaku jedinicu da su partizani minirali
put i postavili zasedu. (Srpski narod, 19. februar 1944.)
STATUT O SLUBENICIMA OPTINE GRADA KRALJEVA
Slubenik Optine grada Kraljeva moe postati [] svako lice koje je na
dan 18 aprila 1941 godine bilo dravljanin Kraljevine Jugoslavije po roenju
ili priroenju, i koje je srpske narodnosti. (Nik. D. Dimitrijevi,
predsednik gradske optine, odobrio Milan Nedi s. r. Slubene novine, 22.
februar 1944.)
KAKO PROVODI NA MILAN SVOJE SLOBODNO VREME U
NEMAKOJ? Sluajte sami preko nemakih radio stanica izvetaje
Milana i njegovih zemljaka o njihovom ivotu u Nemakoj! Sluajte, ta
priaju on i njegovi drugovi [] o svojim radnim danima i o svojoj nedelji
[] kako sviraju i pevaju svoje pesme, a kako sluaju i nemake pesnike i
komponiste, gledaju nemake filmove i uestvuju u nemakoj umetnosti i
nemakom duhovnom ivotu. Sa vlastitim doivljajima ue shvatati
ogromnu misiju Nemake i njezinih saveznika, koji su prihvatili tu borbu
za ouvanje evropske kulture. (Kolo, 26. februar 1944.)
GOVOR MINISTRA PROSVETE I VERA PRILIKOM OTVARANJA
BEOGRADSKOG UNIVERZITETA Pre svega izraavam svoju zahvalnost
nemakim okupatorskim vlastima to su dozvolile da Beogradski
univerzitet ponovo otpone sa normalnim ivotom i radom [] Ovaj
dogaaj je od velikog znaaja po dalji ivot i razvitak srpskog naroda, jer je
Univerzitet, kao ustanova, jedna od vidnih oznaka kulturne autonomije,
koju Nemaki rajh eli da omogui srpskom narodu. Ja sam duboko uveren
da e i Beogradski univerzitet, kao i ceo srpski narod, umeti pravilno da
ocene znaaj dananjeg ina i svojim konstruktivnim i lojalnim stavom
priloiti svoj deo u odbranu evropske hrianske kulture koja je danas sa
Potisnuta istina

381
svih strana teko ugroena. [] Beogradski univerzitet bio je, usled ratnih
dogaaja, primoran da prekine se normalnim ivotom i radom. Ali dve
godine prividnog nerada nisu prole naprazno. Pre svega, one su
upotrebljene za sreivanje i normalizovanje prilika na naem Univerzitetu,
koje pre rata, iz raznih uzroka, nisu bile onakve kako to odgovara ugledu
najvie kole u naoj zemlji. [] Kada sam pre dve godine pristupio
reformi Univerziteta, ja sam u svome radu bio svesrdno potpomognut od
strane univerzitetskih nastavnika, njihovim ueem u odboru koji je
izradio osnove univerzitetske reforme. [] Ne moe se vie dozvoliti da
Univerzitet, za koji na narod podnosi tolike rtve, vaspitava narodne
neprijatelje. [] Jedan od najvanijih od tih ispita jeste sam prijemni ispit,
koji treba da omogui selekciju preko koje e se naem narodu osigurati
moralno i intelektualno elitno vostvo. [] Sadanja univerzitetska reforma
obezbeuje slobodu naunog rada. Ali se vie ne moe dozvoliti da se ta
sloboda zloupotrebljava i da se pod vidom naunih istina ubacuje otrov u
duu nae omladine, kao to se to ranije naalost deavalo. Ni nauka radi
nauke ne moe biti iskljuivi cilj naunog rada Beogradskog univerziteta.
Nauni rad mora u prvome redu voditi rauna o naoj srpskoj stvarnosti i
svoja prouavanja uskladiti sa narodnim i dravnim potrebama. [] Srpski
optekulturni plan nema samo za cilj da se u nauni rad i nauna
istraivanja unese vie sistema ve na prvom mestu ide za tim da se
Univerzitet kao takav ukopa u na narodni ivot [] Tog uticaja za
proteklih dvadeset godina nije bilo, i mi smo svi osetili tetne posledice od
toga to su se nauni rad s jedne, a narodni i dravni ivot s druge strane,
razvijali svaki za sebe, idui esto ak i u raskorak. [] Ja sam duboko
uveren da e reorganizovani Beogradski univerzitet dati one rezultate koje
svi mi elimo [] On mora postati hram nae nacionalne prosvete u kome
e se mladi narataji srpskog naroda napajati zdravim nacionalizmom,
obrazovati u smislu narodnih i dravnih potreba, a vaspitavati u duhu
naih narodnih tradicija. (Velibor Joni, Prosvetni glasnik, februar 1944.)
SATIRA BEOGRADSKE ARIJE Za Vladimira Velmara-
Jankovia zavretak traenja adekvatne dramske forme i umetnikog izraza
sa temama iz naeg domaeg ambijenta pretstavlja Dnevna vest, drama u
osam slika [] Dnevna vest je prava beogradska drama, moda prva
moderna beogradska drama, otra i nemilosrdna satira beogradske arije,
ali satira visokoga ranga, satira koja stoji visoko iznad pamfleta i
karikature. Svojim otrim ali pravednim satiriarskim biem, Velmar-

382
Jankovi iba sve one koje treba ibati, od najviih do najniih, bez obzira
na kakvom se poloaju oni nalazili [] Ni u jednoj naoj savremenoj drami
nije tako verodostojno ocrtana borba izmeu starog, patrijarhalnog
Beograda, vaspitanog u praotakim vrlinama i tradicionalnom srpskom
moralu, i novog, modernog Beograda, ogrezlog u materijalizmu. [...] tako je
ovde Velmar-Jankovi dao dva lika savremenog Beograda: onog estitog,
duboko nacionalnog i istinski ovenog Beograda, olienog kod nas, u
naem graanskom staleu i u naoj narodnoj inteligenciji, s jedne strane, i
onog drugog, modernog Beograda, olienog u iftinskoj, cincarskoj i
jevrejskoj ariji, krupnoj industriji i bankokratiji. [] Pisac je izrekao gorku
istinu o bitnim uzrocima naega moralnoga pada koji je prouzrokovao sve
ostale krize i, indirektno, sve nae dananje nesree. (dr. R. V. isalovi,
Prosvetni glasnik, februar 1944.)

mart 1944.

BILI BI SAMO POLOVINA OD OVEKA Jedan okret na
dugmetu Vaeg radio aparata donosi Vam glas Nemake u Va stan. Ako se
protivite tome glasu glasu onih, koji krvlju i rtvom svoga ivota
potvruju veru u budunost naih naroda i sretno ostvarenje evropske
misli bili bi samo polovina oveka. Kako je dolo do dananjice, kakva e
biti sutranjica, to moe da zna samo onaj, koji slua glas Nemake. (Kolo, 4.
mart 1944.)
NAI U NEMAKOJ Jo od kraja januara boravi u Nemakoj
grupa od pedeset srpskih omladinaca pomonih stareina Nacionalne
slube rada. [] Oseaju se kao u svom zaviaju. Celu varoicu provejava
duh toplog domaeg raspoloenja i poverenja. [] Inae srpski omladinci
ive ovde prema tano odreenom dnevnom redu koji obuhvata sve grane
nastave, fizikog i duhovnog vaspitanja. [] Svoje slobodno vreme
provode u zabavi i razonodi, a srpske praznike slave po srpskim obiajima.
[] Sa stanovnitvom, a pre svega sa omladinom, kao i sa svojim
nastavnicima, voama nemake slube rada, Srbi su se brzo upoznali i
sklopili prisno prijateljstvo. (Kolo, 11. mart 1944.)
NEDIEVI NEPRIJATELJI NEPRIJATELJI SRBIJE (Krsta Cicvari,
Srpski narod, 11. mart 1944.)
Potisnuta istina

383
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Na kraju, izbegliki
delegati bili su zajedno s mnogim pretstavnicima naeg javnog, kulturnog,
socijalnog i privrednog ivota bili primljeni kod pretsednika vlade generala
Milana Nedia koji je tom prilikom odrao dui govor. [] Izmeu ostalog,
general Nedi je rekao na kraju: Svi zajedno, svi bratski, svi u jedno kolo!
Jaki smo kad smo svi zajedno! Svi u front jedan, u srpski front, u svetu
borbu protivu nekog Josipa Broza Tita, protivu svih onih koji se iza
njegovih lea kriju i gaaju Srpstvo iz komunistike busije! Brao, svi
udarimo na Tita i njegove bande i na tog suludog Duana Simovia. []
U protekloj nedelji odrao je tri predavanja i bivi ministar i izvanredni
komesar za obnovu Smedereva. On je na Kolarevom univerzitetu u
Beogradu govorio o ovom ratu, njegovom izbijanju, toku i posledicama.
Tom prilikom naroito je podvukao ulogu jevrejstva koje je, drai se u
pozadini, i ranije i sada dralo konce u svojim rukama. (Srpsko selo, 11. mart
1944.)
DAN JUNAKA U BEOGRADU Poetkom ove nedelje, odran je na
Kalemegdanu sveani pomen i komemoracija poginulim nemakim
vojnicima u dva svetska rata. [] Sa srpske strane pomenu su prisustvovali
pretsednik Srpske vlade armiski general Milan Nedi i pretsednik
beogradske optine Drag. Lj. Jovanovi. Posle odranog pomena govorio je
generalmajor Firov odajui u svom govoru poast vrlinama i portvovanju
poginulih junaka na svim frontovima [] Komemoracija je zavrena
defileom poasnih eta na Kraljevom trgu. (Srpski narod, 18. mart 1944.)
POMEN POGINULIM JUNACIMA Na istoriskom tlu beogradske
tvrave odrana je [] sveanost nemake oruane sile: pomen palim
junacima. Pomenu su prisustvovala najvia nemaka vojna lica. [] Sa
srpske strane pomenu je prisustvovala naroita vladina delegacija na elu
sa pretsednikom srpske vlade [] Milanom . Nediem i pretsednikom
optine g. Drag. Jovanoviem na elu. Sveani katafalk pokriven ratnom
zastavom Rajha, i okruen zapaljenim buktinjama na pilonima, okruavale
su poasne ete oruane sile, partije i njenih formacija, pripadnika Rajha i
nemake narodnosne grupe, delegacije naroda koji su u savezu sa
Nemakom kao i mnogobrojni poasni gosti. (Kolo, 18. mart 1944.)
ODBRANA BERLINA Prestonica Rajha, Berlin, izloena je u
poslednje vreme anglo-teroristikim napadima. Ali ovi napadi, ma koliko
estoki bili, niti su mogli da naroito nakode prestonici Rajha, niti su mogli

384
da slome njegov duh. Naprotiv! Berlin, koji se danas takoe nalazi u
borbenoj liniji, pokazao se dostojan vojnika na frontu. Berlin junaki
odoleva svim napadima i nanosi velike gubitke teroristikim napadaima.
(Kolo, 18. mart 1944.)
DISCIPLINSKA UREDBA ZA SLUAOCE UNIVERZITETA lan 1
Pod ovu Uredbu potpadaju svi redovni i vanredni sluaoci Univerziteta
[] Ovaj propis vai i za sluaoce doktorskog teaja [] lan 3
Univerzitetski sluaoci odgovorni su za svoje postupke u smislu propisa
ove Uredbe ne samo kad ih uine u prostorijama Univerziteta nego i izvan
njega. [] lan 5 Disciplinske krivice su uglavnom ove: [] 5) pripadanje
nekom pokretu koji potkopava temelje nacionalnog i dravnog ivota ili
aktivnosti u tom smislu [] kao i svako ispoljavanje naklonosti prema
takvim pokretima, doktrinama i ideologijama; [] 10) ispoljavanje
antireligioznih raspoloenja i omalovaavanje svetinja; [] lan 7 Kazne za
disciplinske krivice su ove: 1) opomena, 2) ukor, 3) zabrana upisa jednog ili
dva semestra, 4) ponitenje jednog ili dva punovana semestra, 5)
zadravanje izdavanja diplome od tri meseca do godine dana, 6) iskljuenje
sa Univerziteta od jednog do etiri semestra, 7) izgnanje s Univerziteta
zasvagda. [] lan 8 [] Disciplinsku kaznu odreuje i njenu veliinu
odmerava nadlena disciplinska vlast po slobodnoj oceni, imajui u vidu
stepen krivice i opasnosti, veliinu tete, olakavajue i oteavajue
okolnosti, dotadanje vladanje i ranije kazne okrivljenog. Slualac
Univerziteta za disciplinsku krivicu iz ta. 5 l. 5 ove Uredbe kaznie se
uvek kaznom izgnanja s Univerziteta zasvagda. [] lan 11 Disciplinske
kazne ne zastarevaju. [] lan 13 Vlasti nadlene za raspravu i suenje
disciplinskih krivica slualaca Univerziteta jesu: 1) administrativni direktor
Univerziteta i 2) disciplinski sud za sluaoce Univerziteta. [] lan 21 Kod
Disciplinskog suda postoji disciplinski tuilac. On ima zadatak da vri
istragu i pribavlja potrebne dokaze za pravilno reenje stvari. (Velibor
Joni s. r. Slubene novine, 21. mart 1944.)
CRNI PETAK Srbi su nekad bili carski narod i ili su samo
svojim srpskim putem. Onda meu njima nije bilo ni pokvarene
inteligencije ni prljave arije. [] Srpski seoski domain je u glavnom
sauvao svoje rasne osobine. On i danas moe da stvara velika dela kad je
osloboen od duhovnog jarma odroene i sebine inteligencije, kad ga
vode njegovi poteni pravi sinovi, rasni potomci nekadanjih Srba. []
Potisnuta istina

385
Srpski narod nee se povesti za sirenskim glasovima iz Londona i Moskve.
[] On je i dalje ostao, kao to e uvek ostati, carski narod. Samo se za
pokvarenu inteligenciju i prljavu ariju moe rei da su se izmetnule u
ciganski narod. (dr M. Spalajkovi, Srpski narod, 25. mart 1944.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA U svome treem predavanju,
na poetku minule sedmice, izneo je ministar Dimitrije Ljoti besmrtne
zasluge generala Nedia za spas srpskog naroda. [] Na pitanje: Ima li
gde ita dobro da za Srbina pie? odgovara sa puno nade, sa puno vere da
pie dobro za Srbina, jer se naao meu Srbima ovek jedan, junak jedan,
koji je imao kurai u vremenu kada su zaista hrabra i najhrabrija srca
popustila, da uzme i pred Bogom i pred istorijom, i pred svima,
odgovornost za jedan smeo i presmeo put. (Srpsko selo, 25. mart 1944.)
PRAVILNIK O ORGANIZACIJI SLUBE REDA NA
UNIVERZITETU lan 2 Slubenici za odravanje reda na Univerzitetu
postavljaju se i razreavaju odlukom ministra prosvete i vera [] lan 3 Za
honorarnog slubenika za odravanje reda moe biti postavljeno neporono
muko lice, nacionalno potpuno ispravno i pouzdano, srpske narodnosti,
telesno i duevno potpuno zdravo, koje ispunjava opte uslove za stupanje
u dravnu slubu [] lan 4 Slubenici za odravanje reda su: nadzorni
stareina i redari. [] Na elu svake grupe stoji desetar koji objedinjuje rad
grupe, vri nadzor nad njom i prenosi nareenja. [] lan 5 Slubenici za
odravanje reda na Univerzitetu imaju naroitu uniformu. [] Oni
pozdravljaju svoje stareine, pretstavnike univerzitetskih vlasti, nastavno i
pomono nastavno osoblje i sve slubene organe na vojniki nain. lan 6
[] Ovi slubenici paze da se sluaoci Univerziteta za vreme svoga
bavljenja u univerzitetskim prostorijama pridravaju propisanog reda i da
se povinuju nareenjima univerzitetskih vlasti. Oni po potrebi vre
legitimisanje slualaca i drugih lica koja ulaze u univerzitetske prostorije,
spreavaju pristup neovlaenim licima, otstranjuju iz univerzitetskih
prostorija, po nareenju nadlenih inilaca svako lice koje bi remetilo red i
mir [] U sluaju potrebe [] oni vre lini pretres slualaca i drugih lica
koja dolaze u univerzitetske prostorije kao i pretraivanje univerzitetskih
prostorija. lan 7 Za vreme nastave, vebanja, ispita i svima drugim
prilikama kada se sluaoci nalaze u univerzitetskim prostorijama []
slubenici za odravanje reda imaju stalno biti na dunosti. (Velibor Joni
s. r. Slubene novine, 28. mart 1944.)

386
REPERTOAR Utorak 4. Romantine due, komedija u tri ina []
etvrtak 6. Kolega Krampton, komedija u pet inova [] Nedelja 9. enidba
i udadba, veselo pozorje u tri dejstva, Smuanje na suvu, smuarska
komedija u tri ina. (Repertoar Narodnog pozorita, Srpska scena, 16. mart i
1. april 1944.)

april 1944.

NAELA SRPSKOG SPASA Sauvati to vie srpskih glava; ne
liti srpsku dragocenu krv uzalud; [] Najvei neprijatelj Srpstva je
komunizam. Njega treba trebiti iz srpske narodne njive, bez milosti do
kraja. [] Svuda organizovati srpske oruane jedinice protivu komunista
uz pomo nemaku i sa njima lojalno saraivati svuda. [] Imajte na umu,
sada dolazi najvea borba i najvee iskuenje; engleska pobeda u Evropi
bila bi ustvari boljevika pobeda. [] Evropu brani Nemaka. Kapitulacija
Badoljove Italije pokazala je kakvim stranim borbenim snagama raspolae
Nemaka. [] Jedan je neprijatelj pred nama: englesko-crvena adaja Tito
i svi oni koji se iza njega kriju i Srbe trebe. [] Udrimo slono protivu njih
svi Srbi ma gde bili. (Milan Nedi, Srpski narod, 1. april 1944.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA U centru panje minule
sedmice bio je govor pretsednika generala Nedia, odran povodom
godinjice zlosrenog 27-og marta. [] Govor je sasluan u svima
krajevima gde Srbi ive sa odobravanjem. U Beogradu i po nekim veim i
okrunim mestima sprovedeni su glasnogovornici na javnim trgovima, pa
je stanovnitvo u masama slualo prenos sa Beogradske radio-stanice,
preko koje je general Nedi drao govor. Istaknuti delovi Nedievog
govora bili su predmet burnih ovacija Majci Srbiji i generalu Nediu, od
strane patriotskih sluaoca. (Srpsko selo, 1. april 1944.)
SEDAMNAEST POENA Od svih vrsta meunarodne saradnje
samo jedna je postala oigledna. A to je saradnja Amerikanaca i jevreja.
Ovih dana je Ruzvelt izjavio da je zabrinut zbog sudbine 700.000 jevreja u
Maarskoj. [] U ovoj Ruzveltovoj brizi o sudbini jevreja u Maarskoj
vidimo jo jedan divlji cinizam. Ruzvelt se sekira povodom promene
situacije u Maarskoj zato to e se moda pogorati sudbina 700.000
jevreja. Ali on uti o tome to su ovi jevreji hteli ne samo da pogoraju
Potisnuta istina

387
sudbinu 12 miliona Maara, ve i da ih sve upropaste moralno, a znatan
deo da upropaste i fiziki [] Maarska je na vreme prozrela opasnost i
pola je novim putem, putem potpunog zalaganja za optu evropsku stvar.
Evropska ideja pobeuje politiki. Evropska snaga e pobediti i vojniki.
(Srpski narod, 1. april 1944.)
GLAS SRBIJE Groku puke, tepuju mitraljezi, trete bombe,
gruvaju topovi. To je odgovor Srbije Staljinu, erilu, Duanu Simoviu i
svima i starim i novopeenim crvenjacima. [] Na oruje, Srbi, svi slono
protivu crvenih dumana. [] Neka svima budu primer udruene srpske
oruane snage, koje se bratski, rame uz rame bore u Ibarskoj dolini. Gorko
se srpski demon Tito prevario u raunu. Padaju njegovi partizansko-
oslobodilaki redovi. Kose srpski mitraljezi njegove partizane i partizanke
kao snoplje. [] Kao brat do brata bore se tu divovski jedan pored drugog
srpski dobrovoljci, srpski straari i srpski etnici. (Milan Nedi, Srpski
narod, 8. april 1944.)
GOVOR MINISTRA POLJOPRIVREDE I ISHRANE IN.
VESELINOVIA Brao zemljoradnici, evo me danas gde se opet obraam
vama srpskim seljacima. [] Kao seljaki sin i seljaki ministar moja je
dunost da sam sa vama uvek pa makar i ovako u mislima i savetima kao
danas [] Zato poto sam ja sasvim va, to smatram da ste i vi sasvim moji,
tj. VI MI MORATE APSOLUTNO VEROVATI I RADITI ONO TO VAM
KAEM. [] Zemljoradnici, Pretsednik vlade general Milan Nedi, koji se
danonono brine da srpskom narodu bude to bolje, krajem meseca
februara uputio vam je poslanicu, kojom vas poziva da se ne povedete ni za
kakvom propagandom i iskuenjima, ve da se iskljuivo posvetite svom
domu. (Radosav Veselinovi, Srpsko selo, 8. april 1944.)
PREGLED NEDELJNIH DOGAAJA Zato ujte glas Srbije. On
vas zove na noge, na oruje, u borbu protiv komunista. [] Srpski narod
pod vostvom generala Nedia, pretstavlja jedinstveni antikomunistiki
blok. [] bore se ogoreno dobrovoljaki odredi i nacionalni etnici protivu
komunistike nemani. (Srpsko selo, 8. april 1944.)
SRBIJA BASTION PROTIV KOMUNIZMA Ostaje jedini prirodan
put da se Srbija vee za ostale kontinentalne sile Evrope sa Nemakim
Rajhom na elu. To je ona ve i uinila i dobro je uradila [] komunizam je
vladavina oloa sa svima negacijama vrlina [] Tek docnije, kad je prva

388
faza uspela i kad se jevrejstvo materijalno osnailo, otpoelo je namerno
melezanje jevrejske rase sa arijevskom aristokracijom kako bi se duhovno
razbilo jedinstvo Hriana. [] Nema niti moe biti kompromisa sa
slugama jevrejskih kapitalista, sa otpadnicima vere i nacije, sa
komunistikim razbojnicima, nego samo borba do njihovog totalnog
unitenja. [] Zar onda Srbija nije u pravu kada je sebi izabrala put u
zajednici hrianskih naroda Evrope u odbrani od komunistike zaraze na
elu sa Veliko-Nemakim Rajhom! (B. . N. Srpski narod, Uskrs, 1944.)
UREDBA O KOMESARU VLADE ZA TERITORIJE UPRAVE
GRADA BEOGRADA I SREZOVA VRAARSKOG, GROANSKOG I
POSAVSKOG I VANREDNIM OVLAENJIMA OKRUNIH
NAELNIKA 1 Za Komesara Vlade na teritorijama Uprave Grada
Beograda i srezova Groanskog [] imenuje se Upravnik Grada Beograda i
Pretsednik beogradske optine g. Ministar Drag. Lj. Jovanovi. 2 [] Radi
odravanja javnog reda i bezbednosti svaka njegova odluka smatrae se
kao na zakonu osnovana i izvrna. [] 4 Komesar Vlade ustrojie po
potrebi jedan ili vie prekih sudova. Odluke ovih sudova su izvrne. []
7 Ova Uredba stupa odmah na snagu. (Milan Nedi s. r. sleduju potpisi
ostalih ministara, Slubene novine, 25. april 1944.)
HOE OVO JEZGRO SRBINOVO DA UNITE Na noge Srbi brao,
na oruje. ta ekati? [] Stupajte u oruane Srpske jedinice. to vas je vie
pre emo istrebiti kukolj iz narodne njive. Upotrebite iste metode prema
komunistima. Nema sredine: ili pobediti ili propasti. Ubijajte komuniste i
seme im zatrite. Tu ne sme biti ni milosti ni saaljenja. (Milan Nedi, Srpski
narod, 30. april 1944.)
ODLUKE SU PALE Voa Rajha i Due su se sastali. Na tom
sastanku je ponovo potvreno da se borba nastavlja do potpune pobede
nad judo-komunizmom i nad judo-plutokratijom. [] Odluke su pale, dela
e da sleduju. Dok se na evropskoj strani stvaranjem velikih odluka
pripremaju veliki dogaaji, suprotna strana se bavi sitnim prljavim
poslovima. [] Koalicija koja se raspada ne moe pobediti. Pobedie grupa
Trojnog pakta, jer je to blok odreenih ciljeva, blok sloge i blok iskrenosti
prema samom sebi i prema narodima sveta, koji shvataju opravdanost
Novog Poretka. (MES. Srpski narod, 30. april 1944.)

Potisnuta istina

389
maj 1944.

TITOVTINA Imamo sigurne podatke o tome da su Englezi
Titovim bandama bacali ne samo orue i municiju, nego i odeu, obuu,
hranu i sanitetski materijal. [] Na zarobljenim i poubijenim partizanima,
naroito nad visokim politikim i vojnim funkcionerima, naeno je
englesko odelo i obua i to u vrlo dobrom stanju to je znak da im je to sve
nedavno baeno. Titovtina je kod nas pretrpela poraz. To dosta stidljivo
priznaju i preko londonskog radia [] ponekada se prebace pa jave da su,
recimo, banditi uli u Uicu i to ba u momentu kada su samo na jednome
mestu ostavili preko 218 leeva, meu kojima, uzgred bude reeno, ima
veliki broj obrezanih. [] To posvedoava tanost navoda u nemakom
vojnom izvetaju u kome se veli DA JE SAMO U TOKU MESECA APRILA
UBIJENO NA NAEM PROSTORU OKO 9000 BANDITA. [] najvii
zakon naega opstanka i najvia nacionalna dunost naa jeste
ISTREBLJENJE SVIH OSTATAKA BOLJEVIZMA I SVIH POMAGAA
TITOVTINE. Titovtina je olienje svega to je antisrpsko. Ona ne moe
biti trpljena, nego mora biti satrvena bez traga. (. Srpski narod, 6. maj
1944.)
JEVREJI I ASIMILACIJA ta znai jevrejsko duhovno vostvo,
svedoi sluaj sa Ajntajnom. To je jedan jevrejin iz Maarske [] Inae
Ajntajn je matematiar-ongler. Njegova famozna teorija (tzv. teorija
relativnosti) nije dovoljno solidna, i protiv nje postoje jaki prigovori.
Meutim borba protiv njega nije bila moguna. Imajui u rukama veliku
evropsku tampu, njegovi sunarodnici napravili su mu cirkusku reklamu:
oni su ga prikazali kao najveeg naunog genija koji se dosad rodio []
Tako je petanski jevrejin stekao svetsku slavu i postao je takav autoritet da
mu se na naunim kongresima u njegovu prisustvu, nije smelo nita
prigovoriti! [] Postojalo je tada u Evropi, u naunom svetu, jedno stanje
koje se moe nazvati Ajntanovska opsesija. Hitlerova revolucija uinila je
kraj toj opsesiji u Nemakoj i u celoj Evropi. (Krsta Cicvari, Srpski narod, 6.
maj 1944.)
SKUPLJANJE NACIONALNIH SNAGA Nacionalni etnici su se u
velikom broju stavili pod nemaku komandu za borbu protiv Titovih bandi
[] etnici se bore rame uz rame sa odredima srpskog dobrovoljakog

390
korpusa. [] Usled boljevike opasnosti okupile su se na taj nain sve
nacionalne snage srpskog naroda za zajedniku borbu protiv glavnog
neprijatelja boljevizma. (Srpski narod, 6. maj 1944.)
UREDBA O VRENJU PRAVA ODLIKOVANJA lan 1 Ministarski
savet na predlog pretsednika Ministarskog saveta moe u znak priznanja i
u nameri da nagradi zasluge boraca protiv komunista i njihovih saradnika
odlikovati hrabre i osvedoene borce srpskih oruanih odreda ordenom
Belog orla sa maevima i Medaljom za hrabrost. (Milan Nedi s. r. sleduju
potpisi ostalih ministara, Slubene novine, 9. maj 1944.)
USPENE BORBE PROTIVU TITA U nedavnim borbama protiv
Titovih komunista hrabro su se zajedniki borile nemake i bugarske trupe
kao i srpski dobrovoljci i dravna straa. Borbe su bile vrlo teke a gubici
komunista veliki tako da je bilo vie hiljada mrtvih i zarobljenih. (Srpski
narod, 13. maj 1944.)
DVA RAZNA PRIZNANJA Re je na prvom mestu, o visokom
priznanju koje je dolo sa zvanine nemake strane srpskim dobrovoljakim
odredima i svim srpskim nacionalnim snagama, koje se udrueno bore
protiv boljevikih bandi [] Prvi put u zvaninom nemakom vojnom
izvetaju istaknuta je borba srpskoga naroda protiv boljevizma, a time je i
podvuen njegov udeo u borbi za optu evropsku stvar. Kao retko koji
narod u Evropi [] srpski narod je evo skoro tri godine pruao mnotvo
dokaza o svom antiboljevikom raspoloenju i o svojoj borbenoj gotovosti,
da se do krajnjih mogunosti zaloi u borbi za hriansku i evropsku stvar.
Plodovi te borbe ve se oseaju. Priznanje koje je dolo sa zvanine nemake
strane izvanredno je vano za nas kao narod, jer pokazuje da se na
najmerodavnijim mestima evropske politike vodi rauna o svaijem
doprinosu [] ovo zvanino priznanje dae naem narodu jak potstrek da
produi borbu i da je na svome podruju uz nemaku pomo dovede do
pobede. [] nazire se dan kada nee biti nijednog titovog bandita na
prostoru na kome ivi srpski narod. To je istina i to su injenice koje nas
raduju. [] Titovi pokuaji da preko raznih vojnih izaslanstava produi
ivot svome banditizmu dragoceno su priznanje njegove nemoi i
nagovetaj skoroga kraja. (Srpski narod, 13. maj 1944.)
BORBA ILI-ILI Pre neki dan se sa radio Londona javio
jugoslovenskom narodu jevrejin Bauer iz Zagreba, koji je na naem jeziku
Potisnuta istina

391
dao jedno dragoceno priznanje da je ovo zaista jevrejski rat, jer je izmeu
ostaloga rekao da mira u svetu nee biti dokle god se jevrejima ne priznaju
svugde prava koja su oni uivali do ovoga rata [] Jevrejin Bauer otvoreno
i nedvosmisleno ovim priznaje da se u ovome ratu odluuje o jevrejskim
interesima i da se snage sovjetsko-anglo-amerike koalicije bore za jevrejske
interese u svetu. [] Ovo je u stvari priznanje Engleske da slui jevrejstvu a
srpski dobrovoljci su to od svoga poetka uvek govorili. [] Ali ovim
jevrejstvo priznaje jo neto, a to je da mu ne ide dobro i da ono mora sve
svoje adute da izbaci iz ruku da bi zadralo na istoj liniji one narode koji su
se upregli u jevrejski posao [] Sada pak, kad se jevrejski plan sve vie
sagleda, i kad je sve vie ljudi koji vide jevrejina i iza boljevizma i iza
demokratija, ni jevrejima ne vredi tajnost. [] A antisemitizam u svetu
neprestano raste i sve je vei broj onih koji sagledaju jevrejsku opasnost. A
to e dovesti do poraza jevrejstva. Izbacivanje i poslednjih aduta iz ruku
znak je za jevreje da im ve poraz dolazi. (Verus, Srpski narod, 13. maj 1944.)
AMERIKA EVROPA! elite li da upoznate Ameriku i prilike u
njoj; da dobijete jasnu sliku borbe koju danas Amerika vodi u Evropi; da
doznate razloge i uzroke koji su doveli do dananjeg meanja Amerike na
Evropskom kontinentu; hoete li da vidite pravo lice i nalije dolarskih
magnata u ovom ratnom meteu, PORUITE NEODLONO SLEDEE
KNJIGE: Amerika u borbi kontinenata Sven Hedin, Zemlja bez srca A. E.
Johan, [] Amerika bez stida F. Elart, Trai se neprijatelj G. Virzing, Iza
kulisa bele kue D. Berglind, Ko upravlja Amerikom E. Rajmers, Jevreji kao
lordovi Ernst Klan, Revolucija svetske vladavine P. Ribe, Njujorki polip
Hajnc Halter, PROSVETNA ZAJEDNICA BEOGRAD. (Srpski narod, 13.
maj 1944.)
UREDBA O NACIONALNOJ SLUBI RADA ZA OBNOVU SRBIJE
1 Nacionalna sluba rada je poasna sluba srpske omladine svome
narodu. Svi mladi Srbi obavezni su da slue svome narodu u Nacionalnoj
slubi rada kao u nacionalnoj vaspitnoj ustanovi. Nacionalna sluba rada
ima ove zadatke: a) da vaspita srpsku omladinu u srpskom duhu, u duhu
pune srpske nacionalne solidarnosti i socijalne pravde za novo i pravilno
shvatanje rada a pre svega za potovanje fizikog rada. [] 6 Nisu
dostojna sluenja u Nacionalnoj slubi rada i iz iste se iskljuuju ona lica
koja nemaju ili izgube asna prava. 7 Jevreji i cigani nemaju prava slube

392
u Nacionalnoj slubi rada za obnovu Srbije. (Milan Nedi s. r. sleduju
potpisi ostalih ministara, Slubene novine, 16. maj 1944.)
BOG UVA SRBIJU Partizanski olo je u glavnom sastavljen od
Hrvata, muslimana, Italijana i drugih raznorodnih elemenata, povezanih
meu sobom najniim instinktima. Tamo pravih Srba i nema. I ono to ih
ima, to su komunistiki fanatici, pojedini zabludeli omladinci sa preanjeg
beogradskog univerziteta. (dr M. Spalajkovi, Srpski narod, 20. maj 1944.)

jun 1944.

reio je da se Dodlek B[] kao nacionalno nepouzdan, otpusti iz dravne
slube i da gubi steena prava. (Slubene novine, 16. jun 1944.)
RAZOARENJE INVAZIJACA Stvarnost je pokazala da su
nemake nade u Atlantski bedem bile potpuno opravdane. Kod Havra
neprijatelj nije mogao da stupi nogom na kopno. [] A na drugim
sektorima pokretne nemane trupe unitile su neprijateljska iskrcavanja.
[] Razoarenje invazijaca je ogromno. Gore smo rekli da Nemci nisu hteli
da zbace neprijatelja u more, jer se nemaka vojska raduje mogunosti da se
susretne u borbi sa neprijateljem i da izvojuje pobedu. [] Japanci su izveli
jednu veliku ofanzivu, otrgli su ajnkajekove velike oblasti, zauzeli
mnogobrojne vane gradove. Ova japanska pobeda [] stvara potpuno
iluzornim vaingtonski plan pohoda prema Tokiu preko aziskog
kontinenta. Kao i uvek, realnost je jaa od amerike fantastike. (M.
Vojnovi, Srpski narod, 17. jun 1944.)

jul 1944.

BORBA SRBIJE PROTIVU KOMUNIZMA NA IZLOBI U BEU U
Beu je otvorena velika izloba Borbeni prostor Jugoistoka. Na ovoj izlobi
dokumentima svake vrste [] vrlo slikovito pretstavljena je borbena
delatnost nemakih trupa u jugoistonom delu Evrope i uporedo s tim svi
Potisnuta istina

393
trogodinji napori na sreivanju prilika, normalizovanju ivota kao i opte
kulturne delatnosti u ovom delu evropskog prostora. [] Na ovu izlobu
pozvana je i Srbija i time je dobila mogunost da svojim ueem i sama
prikae svoju trogodinju borbu, intelektualnu i fiziku, borbu srpskog
naroda protiv delatnosti Internacionale [] Ovo srpsko odeljenje izaziva
veliko interesovanje posetilaca [] izloeni su zaplenjeni trofeji
komunistiko-partizanskih bandi. Tu se mogu videti puke sa petokrakim
zvezdama, mitraljezi raznih tipova, crvene zastave pojedinih njihovih
jedinica. Zatim je u delu fotografskih dokumentacija prikazano nekoliko
partizanskih tipova, iji su odredi likvidirani od strane srpskih nacionalnih
borbenih snaga. [] Ovim rekvizitima potvruje se da Titov pokret zaista
nema nieg zajednikog sa srpskim narodom. [] Za ovu jedinstvenu
izlobu vlada u Beu vrlo veliko interesovanje. Preko celog dana kroz njene
prostorije prolaze mase posetilaca vojnika, graana. (Srpski narod, 1. jul
1944.)
ENGLESKA PREMA EVROPI vekovni, tako irok dodir Engleza
sa divljim i antikulturnim nije, prirodno, mogao ostati bez posledica za njih.
[] Naime, ni u kolonijama Englezima nije bilo moguno izbei dejstvu
optega zakona koji smo istakli u poetku ovoga lanka: ma koliko da su
oni bili kulturno, iznad kolonialnih naroda, nije se ipak dao otkloniti taj
fakat da se, u izvesnoj meri, infiltriraju u englesku psihu neke osobine utih
i crnih naroda. Otuda, kako pripadnici bele rase, Englezi, po svojim
duevnim osobinama, nisu potpuni Evropljani, odvojeni od ute i crne rase:
po tim osobinama, oni su, razume se, u granicama jednog ne suvie visokog
procenta, u isto vreme i uto-crni ine, danas delimino, jednu sredinu
(sintezu) izmeu Evropljana i Azije (ute rase) odn. Afrike (crne rase). I
time se moe, donekle, objasniti njihova prilina duhovna udaljenost od
Evropljana a naroito od onih koji nisu imali meavine sa utim i crnim
narodima. [] Ako je, dakle, ko imao malo prava da drugima prebacuje
imperializam i teoriju ivotnoga prostora (lebensraum) to su, zaista, bili
Englezi. I, specialno, prema Nemcima koji, na svojih 80 miliona ljudstva sa
nepunih jedan milion kvadratnih kilometara zemljita bez ijedne stope
kolonija (stanje u oi sadanjega rata). [] Svakako i u drugim narodima
bilo je pobornika materialistike koncepcije sveta i drutva ali ni u jednom
narodu nije ta koncepcija bila u toj meri izraz nacionalne psihe kao u
Engleskoj i najbolji dokaz za to, na evropskom kontinentu, jeste sadanja
borba ovoga kopna protiv marksizma iji je danas engleski utilitarizam i

394
politiki i vojni saveznik. [] Ono, dakle, to je bitno kod oseanja
solidarnosti, oni nisu ni sa jednim kontinentom pa ni sa Evropom inili
neku prostorno-geografsku celinu ni zajednicu te otuda je i oseanje neke
ire, kontinentalne, uzajamnosti bio je manko u njihovom nacionalnom
karakteru. (Taj manko ogleda se i u upotrebi vojnika ute i crne rase, od
strane Engleza, u ratovima protiv Evrope tj. bele rase: tako je bilo u prolom
svetskom kao, i u sadanjem ratu). [] Englezi predstavljaju za Evropu,
zbog tih i takvih svojih neduhovnih osobina, jednu veliku opasnost od koje
Evropa, razume se, mora da se brani kao i od drugih elementarnih,
iracionalnih, pojava [...] Jedna, dakle, borba duhovnoga, evropskoga, sveta
uzajamnosti i hrianstva protiv invazije materialne prirode sa Zapada,
onako isto kao i sa Istoka. Un hoc signo vinces pobedie najzad, Evropo, tj.
pobedie u znaku jedne savezne drave na bazi uenja Bogo-oveka i
Spasitelja naega Isusa Hrista, pobedie na kontinenat paganstvo,
neduhovnost, matrializam, Mamonu. (ivojin Peri, prof. univerziteta,
Srpski narod, 8. jul 1944.)
NACIJA Nacija je skup ljudi povezanih zajednikim poreklom
(krvnom vezom) [] Nacija je prirodna tvorevina [] a otelovljuje se danas
u takoe prirodnoj tvorevini nacionalnoj dravi kao zajednikom domu
cele nacije. [] Nacija ivi, razvija se, menja i, kao svaki ivi organizam,
ona ima svoje mladenako, muevno doba i svoju starost, pa ak i smrt. A
ova smrt dolazi ne samo iz spoljanjih [...] nego esto i iz unutranjih
razloga zbog samounitenja jedne nacije naroda. Ovo samounitenje
moe da bude kako na politikom i socijalno-ekonomskom polju [] tako i
na moralnom, nacionalnom, duhovnom polju (beaenje najboljih ljudi
nacije, moralno rasulo [] i pobeda tuinske misli: jevrejstva, masonstva,
komunizma, demokratije, internacionalizma). (Sl. Lj. Nedeljkovi, Srpski
narod, 8. jul 1944.)
BORBA KOD VELIKOG ILJEGOVCA Krajem prolog meseca
izvren je koncentrini napad manjih dobrovoljakih formacija na
komunistike bande u prostoru juno od Kruevca. [] Pred snanim
naletom dobrovoljaca banditi su uzmicali [] Bilans komunistikih
gubitaka nije za banditsko vostvo nimalo ohrabrujui. Na licu mesta ostalo
je 50 mrtvih, izvestan broj zarobljenih i vei broj ranjenih, delimino
povuenih sa beguncima. Dobrovoljci su imali samo tri lake ranjena druga.
Bande su u begstvu napustile i dragocen propagandni materijal. On
Potisnuta istina

395
nedvosmisleno svedoi vezu i saradnju angloamerikih oficira sa Brozovim
komunistima. [] Poraz bandita u ovom sukobu ponovna je opomena da
oni nee dugo ariti i paliti na srpskoj teritoriji. Zavet dobrovoljaca i ostalih
nacionalnih snaga da se komunizam mora unititi i iskoreniti, slogom duha
i oruja bie ispunjen. (S. Konti, Srpski narod, 8. jul 1944.)
OCU SRBIJE GENERALU NEDIU Pozdravljam Te, Oe mio,/
Danas si velianstven bio!/ Sakupivi oko sebe:/ Ponos Srpstva sve sokole/
A i nae Bele Orle!/ Svak nek vidi, svet nek uje/ ta eneral Nedi radi:/
Kolko svoje Srpstvo ljubi/ I kako mu dane sladi! [] Srbija je srce Tvoje,/
Srpski narod Tvoja dua,/ Blaen da je svaki Srbin,/ Koji Tvoje rei slua!/
Jer nas vodi Vaskrsenju,/ Bratskoj slozi i spasenju!/ Budi ponosan sa
Svojim vernim stadom,/ A jo vie sa uzvienim radom! (Zorica M.
Koanin, uenica, Srpski narod, 8. jul 1944.)
OSUJEENA ZAVERA Vest o neuspelom zloinakom atentatu
protiv Voe Nemakog Rajha Adolfa Hitlera od strane jedne neznatne klike
oficira u slubi interesa neprijatelja Nemake i Evrope, izazvala je duboko
uzbuenje u zemlji. [] mi smo svesni kakvu bi sudbinu doivela i Evropa,
da je taj pakleni plan uspeo. [] Zato moramo svi biti blagodarni Gospodu
Bogu to je sauvao Evropu, spasavajui Vou Rajha od smrti, koju mu je
pripremala jedna mala aka izdajnika nemakih i evropskih interesa. Mi
verujemo da e ovaj sraman pokuaj izazvati ne samo duboko ogorenje i
gnuanje kod nemakog naroda, nego da e se njegov revolt pretvoriti u jo
veu odlunost i jo vru volju, da se, okupljen oko svoga Firera, bori do
poslednjeg daha za svoj opstanak i za svoju pobedu. [] Njihova vera u
Vou Rajha je nepokolebljiva i oni e sada sa jo veom odanou slediti
svoga Vou na putu spasenja nemakog naroda. [] Uklanjanje Adolfa
Hitlera sa istoriske pozornice znailo bi za Evropu poetak graanskog rata
i ona bi zaplivala u krv, bila bi pretvorena u pusto. [] Srpski narod,
imajui u Nemakom Rajhu neposrednog suseda, sa kojim ga veu
odvajkada kulturne i ekonomske veze ne moe nikada biti ravnoduan
prema onom to se deava u Nemakoj. Zato on zahvaljuje Provienju to
je spreilo da sile haosa i mraka zavladaju Evropom i omoguilo da se
dogaaji razvijaju za sreu i korist Evrope. (S.-N. Srpski narod, 22. jul 1944.)
NAOPAKI SAMURAJI Japanski avijatiar ulazei u svoj avion nosi
sobom samurajski ma, nasledstvo junakih predaka. [] Engleski
potporunik Bernhard Dems Barton je sakrio svoju puku u sveanj drva,

396
obukavi pastirsko odelo [] da bi nou ubio nemakog komandanta u
njegovoj kui. Oficir koji sakrije svoje oruje to je ubica. Takvih ubica ima
puno u engleskoj vojsci. Moe se rei da je duh engleske vojske duh ubica.
[] Duh samuraja je originalan. Ali on je slian naem evropskom duhu
ritera. [] I zato mi se tako razlikujemo duhovno i mentalno od Engleza i
Amerikanaca, to se u svakom evropskom narodu nalazi duh viteza,
evropska varijanta duha samuraja, koji nas pobuuje da se gnuamo nedela
britanoamerikih naopakih samuraja. (Srpski narod, 22. jul 1944.)
SLOBODU KONTINENTA BRANI VELIKI NEMAKI RAJH (Srpski
narod, 22. jul 1944.)
NEMAKI VOJNIK JE UVEK SPREMAN (Srpski narod, 22. jul 1944.)
SNAGA NEMAKE Dve injenice jasnije od svega pokazuju
ogromnu snagu nemakog naroda. [] Obadve tako velike da ne uzeti ih u
obzir danas kada rasplet politike i vojnike situacije u svetu dostie svoj
vrhunac, znai gubiti iz vida ono to e sutra biti od presudnog znaaja, a to
je duh nemakog naroda i njegovu neraskidivu vezu sa svojim vostvom.
Prva je: V-1. Ne kao orue. Ne po svome strahovitom dejstvu, koje polako
ali sigurno rastrojava nerve engleskih graana i njihovih voa. [] Za
neprijatelje Nemake V-1 je i danas nedokuiva tajna, iako je ve skoro
dva meseca celokupna obavetajna sluba neprijatelja na poslu. [] ova
injenica je dokaz ogromne duhovne snage nemakog naroda. [] Drugi
dokaz je atentat na Firera. Ne sam atentat kao delo slabia i bezumnika. []
Ali da se je u petoj godini rata [] nae vie slabia i bezumnika do te male
klike [] pretstavlja zaista dokaz takve duhovne snage, da nemaki narod i
njegovo vostvo moraju biti potpuno spokojni za svoj sutranji dan. Sve
injenice govore da je atentat na Firera delo neprijatelja Nemake. Bogu
hvala on nije uspeo. [] I kad, posle ovog stavljanja na najteu probu, posle
ovako sjajno poloenog ispita, Vo nemakog naroda zahteva nove napore
i nove rtve, niko vie ne moe da sumnja da e nemaki narod dati sve od
sebe da u ovoj poslednjoj fazi borbe izvojuje odluku koja e biti dostojna i
njegovih rtava i njegovih napora. U ovoj fazi borbe na elo izbija dr
Gebels. Ogromnu i teku dunost Firer je poverio njemu. I s puno prava. Jer
za ovu duhovnu snagu nemakog naroda, za njegov osnovni preporod, dr
Gebels, pored Firera, ima sigurno najvie zasluga. Ona je njihovo delo. Ona
je plod njihovih napora. Ko moe da posumnja da e ovaj ovek
nesalomljive energije uspeti u svome novom zadatku tim pre to je duhovni
Potisnuta istina

397
put ve pripremljen, to se nemaki narod zaista nalazi sav okupljen oko
svojih voa, to je Nemaka potpuno i definitivno postala
nacionalsocijalistikom jedinstvenom po milju, jedinstvenom po
naporima i spremnosti na rtvu. (M. R. Stojanovi, Srpski narod, 29. jul
1944.)
EVROPA OSUUJE ZLOINAKI ATENTAT PROTIVU VOE
RAJHA Vest o atentatu na Vou Rajha izazvala je u celom kulturnom
svetu najvee ogorenje i osudu. Ali, saznavi za spasenje Voinog ivota,
mnogobrojni dravnici i vodee linosti saveznikih i prijateljskih sila
pohitali su da izraze Voi svoje estitanje i radost zbog srenog ishoda. []
Duboko ogorenje, a istovremeno radost zbog srenog spasenja izjavili su
pretsednik francuske vlade Laval, pretsednik Slovake dr Tiso, pretsednik
norveke vlade Kvisling [] Isto tako pretsednik Srpske vlade general
Milan Nedi, kao to je poznato, uinio je posetu zvaninim pretstavnicima
civilnih i vojnih vlasti u Beogradu. I pretsednik crnogorskog Narodnog
odbora Ljubo Vuksanovi izrazio je nemakim vojnim vlastima srdane
estitke Crne Gore povodom spasenja Voe Rajha. [] Samo se po sebi
razume da se grka javnost raduje ovom spasenju Voe Rajha. U Oslu vest
je primljena sa oseanjem gnuanja. [] Prvo miljenje panske javnosti po
atentatu izraeno je miljenjem, da se u atentatu ogleda ne samo rava
savest protivnika Nemake u pogledu prava i nepravde u ovom ratu, nego i
strah neprijatelja Nemake u pogledu daljeg razvoja rata. (Srpski narod, 29.
jul 1944.)
KOD SRPSKIH RADNIKA U RAJHU Vrelo julsko sunce baca svoje
tople zrake na malu dolinu, koja lei negde izmeu zelenih tajerskih brda,
i kroz koju veselo protie planinski potok. Tu se nalazi logor srpskih
radnika. [] Pod velikim, svetlim prozorima cvetaju rue i jorgovani, a u
blizini se nalazi veliki vrt koji upotpunjuje ovu sliku seoskog mira.
Nekoliko stotina srpskih radnika stanuje ovde. Oni su se pre kratkog
vremena dobrovoljno javili za rad u Nemakoj da bi ovde zaraivali za
ivot. Kada su polazili [] nisu oekivali da e u Nemakoj moi da utede
neto novaca da se tu nee gledati samo na njihov rad, ve da e se voditi
rauna i o njihovom slobodnom vremenu. Da e im se prikazivati najnoviji
filmovi, da e prisustvovati pretstavama umetnika [...] Svemu se tome oni
nisu nadali, i onda nije udo to su tako, skoro na mah, zavoleli svoju novu
sredinu. [...] Kao znak priznanja za panju koja im se ukazuje, srpski

398
radnici ulau napore da poveaju svoj doprinos rada, tako da od nadlenih
faktora dobijaju samo pohvale. [...] Kada smo uli u veliku i istu logorsku
kujnu primetili smo da se iz sjajnih kotlova pue jela iji nas je miris mamio.
Jedna starija ena [] vodi nadzor nad kujnom i stara se da jelo ne sadri
samo kalorija i vitamina, ve i papriku. Danas je za ruak bio spremljen
jedan vrlo papren gula sa krompirima. Na stolovima ve je leala zelena
salata u velikim inijama. Povre se nabavlja iz logorskog vrta i stoga
dvostruko bolje prija. Stareina logora, koji u prolazu paljivo udeava svoj
omiljeni bokor rua, vodi nas u prostorije za spavanje. [...] Tuevi sa toplom
i hladnom vodom stoje radnicima preko celog dana i noi na raspoloenju.
[...] Oni koji ele da se sunaju, ili da igraju lopte moraju otii u oblinji
gradi. Onaj, pak, kome se jede sladoled [...] treba da se oteta do parka [...]
Kada smo uli u logorsku ambulantu, zatekli smo dva pacijenta. Jedan je
povredio nogu a drugi je imao lak grip. Lekar im je dao potedu. Pored
ambulante nalazi se soba za leenje obolelih radnika, u kojoj se svaki sluaj
najbriljivije ispituje i lei. [...] Postupak sa srpskim radnicima u ovom
tajerskom logoru, po priznanju samih radnika, takav je da se bolji ne moe
poeleti. (Srpski narod, 29. jul 1944.)

septembar 1944.

GENERAL NEDI POLAE RAUN SRPSKOM NARODU O 3-
GODINJEM RADU Radi spasavanja srpskoga naroda bio je ostao
dakle samo jedan jedini put: saradnja s okupatorom. Taj put izabrala je
Vlada narodnog spasa i njime nepokolebljivo ide ve pune tri godine.
(Milan Nedi, Srpski narod, 9. septembar 1944.)
Potisnuta istina

399

IZVORI

Kolo 19421944. Beograd
Od januara 1942. glavni urednik Miroslav Stevanovi, urednik Mia
Dimitrijevi. Od 13. februara 1943. glavni urednik Mia Dimitrijevi. Od 7.
avgusta 1943. glavni urednik Mia Dimitrijevi, urednik Boko Tokin.
Vlasnik i izdava Jovan Tanovi.

Naa borba 19411942. Beograd
Glavni urednik Ratko Pareanin, urednitvo dr Dimitrije Najdanovi,
Ratko Obradovi. Izdava Vojislav Mandi.

Novo vreme 1941. Beograd
Od 16. maja 1941. do 3. avgusta 1941. glavni urednik Predrag
Milojevi (od 25. jula na odsustvu). U urednitvu su se smenjivali Nikola
Kapetanovi, ivojin Vukadinovi, Duan Lopandi, Bora Kesi,
Aleksandar Simi, Nikola Aleksi, Dragan Aleksi, Milan Radulovi, Milo
Mladenovi. Od 3. avgusta 1941. zamenik glavnog urednika dr Milo
Mladenovi, urednitvo Radenko Tomi, Nikola Aleksi, Vojin orevi,
Svetozar Grdijan. Izdava Srpsko izdavako preduzee A.D.

Obnova 1943. Beograd
Glavni urednik Stanislav Krakov, urednitvo Ratko ivadinovi,
Nikola Risti, Duan Staji, Ljubomir Vukadinovi, Boidar Rai. Od aprila
1943. glavni urednik Ratko ivadinovi, urednitvo Nikola Risti, Duan
Staji, Ljubomir Vukadinovi, Boidar Rai. Od 1. jula 1943. glavni urednik
Ratko ivadinovi, urednitvo Vukain Anelkovi, Duan Staji, Ljubomir
Vukadinovi, Boidar Rai. Vlasnik i izdava: za Srpsko izdavako
preduzee a.d. Jovan Tanovi.


400
Optinske novine, decembar 1941. Beograd

Ponedeljak 19411943. Beograd
Od 4. avgusta 1941. do kraja 1943. glavni urednik Radenko Tomi, u
urednitvu su se smenjivali Vojin orevi, Svetozar Grdijan, Bora Kesi,
Duan Kasapinovi, Marko Ciganovi. Vlasnik i izdava Dragomir
Stojadinovi, zamenik Jovan Tanovi.

Prosvetni glasnik 19421944. Beograd
Urednik Prof. dr Filip Medi. Izdava Velibor Joni, ministar
prosvete i vera.

Slubene novine 19411944. Beograd
Za urednitvo Milan R. Stepanovi.

Srpska scena 19411944. Beograd
Od 1. oktobra 1941. odgovorni urednik Borivoje Jevti. Od 1.
septembra 1942. odgovorni urednik Nikola Trajkovi. Od 16. januara 1943.
odgovorni urednik dr Vinko Vitezica. Od 16. februara 1944. odgovorni
urednik ivojin Petrovi. Vlasnik i izdava Srpsko narodno pozorite u
Beogradu.

Srpski narod 19421944. Beograd
Glavni urednik Velibor Joni ministar prosvete i vera. Vlasnik Mih.
Stankovi.

Srpsko selo, 19411944. Beograd
Glavni urednik Ratimir Stefanovi, zamena Duan Vukovojac.
Vlasnik i izdava: za Srpsko izdavako preduzee A.D. Jovan Tanovi.

Zapisi 19431944. Beograd
Bez imena urednitva i izdavaa.

Potisnuta istina

401

REGISTAR LINIH IMENA

A

Aimovi, Milan 16, 49, 64, 65, 70,
100, 135, 145, 146, 153, 154,
155, 159, 162, 169, 179, 182,
192, 197, 202, 203, 205, 211,
212, 217, 227, 228, 241, 244,
251, 252, 253, 266.
Adanja, S. 186
Ajntajn, Albert 26, 389
Aksentijevi, Vlada 112, 216.
Aksman, Artur 93, 289
Alatarac, H. . 191
Albala, J. 186
Albers, Hans 313
Aleksi, Dragan 399
Aleksi, Nikola 399
Alkalaj, Hajim 312, 313
Alvu, Marko 186, 312, 313
Anelkovi, Vukain 178, 399
Anui, Vasa 363, 364
Aradski, M. 309
Arsenijevi, A. 321
Atias, M. . 191
Augsburg, Anita 207
Augustini, Antun 372
(Avgustini)
Avramovi, Branko 286
Avramovi, Lazar 218
Avramovi, Mih. 323
Avramovi, M. 204
Avramovi, Ranisav 64, 155

B

Babi, pukovnik 197, 202
Babi, Marko 332
Babi, Mladen 255, 297, 302
Bader, Paul 258, 271
Badnjarevi, R. D. 204
Badoljo, Pijetro 328, 334, 346, 373,
386
Badevi, M. 284
Bahar, I. J. 191
Bai, S. A. 180
Baka, Herbert 359
Bali, Momilo 160, 186
Bar, Konrad 359
Bari, Henrih 319
Barjaktarevi, Jovan 114, 241, 342
Barovi, B. 321
Barton, Bernhard Dems 395
Baruh, S. L. 191
Basmaan, Mihajlo 327
Bauer, 390, 391
Begovi, Branko 212

402
Beloanski, Staa 248
Bencler, Feliks 271
Bente, H. 370
Benvenisti, Mika 106, 112, 198
Berglind, D. 391
Berkovi, B. 186
Bijeli, Vladan 178, 191
Bilimovi, Anton 319
Bilinger, pisac 248
Birstid, lord 176
Blagojevi, Vera 112, 221
Blok, dr 231
Bobi, Ljubinka 126, 322
Bodi, ore 344
Bolvari, Gez 139
Borfeld, Kurt 237
Borkovi, Milan 15
Boi, Boidar 323
Boinovi, Mila 284
Brankovi, Bogoljub 338
Braun, Lili 207
Breberijan, M. 215
Brinkman, Karl 370
Broz, Josip 35, 82, 92, 114, 115,
116, 194, 315, 320, 324, 349,
350, 359, 360, 361, 364, 365,
366, 367, 368, 369, 371, 372,
373, 374, 380, 383, 386, 387,
389, 390, 393, 395
Bubalo, profesor 297
Burekovi, Duanka 284

C

Cetkin, Klara 207
Cicvari, Krsta 373, 382, 389
Ciganovi, Marko 400
Cin, Adelbert Aleksandar 248
Cincar-Markovi, Aleksandar 162
Cvetkovi, Aca 232, 305, 307, 359,
363
Cvijanovi, Budimir 64, 155

ajkanovi, Veselin 319
ang Kaj ek (ajnkajek) 204,
392
apek, Karel 188
egarski, Rastko 222
eril, Vinston 114, 206, 229, 243,
334, 387
obelji, N. 321
oli, Lazar 330

orovi, V. 211
osi, ore 264, 288, 289, 296

D

Dajnert, Ursula 126, 332
Dangi, Jezdimir 194
Dankelman, Hajnrih 169, 170
Dejanovi, Vlad. 266
Demajo, Samuil 312, 313
Demajorovi, David Lazar 153
Dimitrijevi, Mia 202, 203, 205,
305, 351, 399
Dimitrijevi, Milorad 64
Dimitrijevi, Nik. 380
Dimovi, ura 298
Potisnuta istina

403
Dini, Tanasije 64, 65, 253, 257,
267, 269, 270, 272, 295, 307,
310, 312, 330, 332, 348, 360
Ditrih, dr. 318
Ditrih, Sep 273
Dizraeli, Bendamin 225
Dmitar, Hans 370
Dobrosavljevi, Stojimir 65, 253,
257, 267, 269, 272, 295, 307,
330, 348, 360
Dodlek, B. 392
Doki, ura 65, 188, 189, 194, 197,
217, 227, 228, 241, 244, 251,
253, 257, 266, 267, 269, 295,
307, 330
Dostani, Momilo 311
Drah, 186
Dramui, Vojin 357
Draki, Panta 65, 179, 182
Drndarevi, B. 220
Dubac, fudbaler 136
Due, v. Musolini, Benito
Dugali-Nedeljkovi, Desa 124,
237
Dukanac, Lj. 204

D

Delebdi, Petar 284
Dimi, Dobrila 305
Dugavili, v. Staljin, Josif

ermanovi, ivota 283
ilji, Benjamino 142
isalovi, R. V. 382
oki, M. 193
oni, Srboljub 360
orevi, Cvetan 272, 312, 330,
360, 377,
orevi, Duan 65, 188, 189, 194,
197, 217, 227, 228, 241, 244,
247, 251, 253, 257, 265, 266,
267, 269, 272, 295, 307
orevi, Jovan 313
orevi, Pavle 312
orevi, Vojin 399, 400
ukanovi, Ilija 239
urii, Mladen 239
uri, Nikola 64

E

Elart, F. 391
Engler, Nikola 312, 313
Episkop branievski, Venijamin
359
Episkop budimljanski, Valerijan
162
Episkop niki Jovan 162, 345
Episkop zvornikotuzlanski,
Nektarije 162

F

Fajne, Gerhard 271
Feldbauer, A. P. 191
Filipovi, Sulejman 369, 372
Filipovi, ivota 196
Firer, v. Hitler, Adolf
Firov, Valter (Virov) 377, 383,
Forst, Vili 351
Franko, Francisko 368

404
G

Gaovi, P. 208
Gaparevi, J. 158
Gavrilovi, S. 220
Gazibari, edomir 327
Gebels, Jozef 11, 18, 22, 93, 97, 98,
125, 137, 152, 187, 214, 269,
281, 336, 396
Gec, Kurt 248
George, G. R. 359, 370
Glazberg, J. K. 191
Goevac, Velizar 195
Gradinevi, Stanoje 143
Grbi, Miodrag 319
Grbi, I. V. 204
Grdijan, Svetozar 399, 400
Gregori, Danilo 311, 129,
Grosman, J. S.175
Grozdanovi, In. 251
Gruji, Milisav 301

H

Hadi-Popovi, A. 215
Hajzener, pisac 248
Halifaks, Edvard 176
Halter, Hajnc 391
Hamsun, Knut 318
Hartman, Paul 239
Hauptman, Gerhart 237
Hedin, Sven 391
Helvig, Paul 237, 248
Hember, pisac 248
Hengoter, novinar 86, 113, 229
Hercler, Hugo 74, 79, 328
Hercog, Ludvig 286, 298
Hesters, Johanes 201
Hinrihs, August 248
Hitler, Adolf
*
11, 20-23, 25, 26, 28,
30, 33, 36, 47, 48, 51, 59, 61-
63, 86, 92-95,127, 136, 142,
145, 149, 176, 181, 187, 189-
191, 210, 213, 214, 219, 234,
242, 244, 245, 249, 250-255,
263, 270, 271, 273, 282-285,
287, 289-291, 314, 330-335,
343, 349, 360, 364, 366, 376,
378, 388, 389, 395-397
Hofman, B. 370
Holender, Josif 275
Hor-Belia, Lesli 176
Horti, Miklo 92, 287
Horvatski, Milan 64, 203, 241
Hristi, Stevan 248
Huber, Gusti 201

I

Idn, Antoni 346
Ili, Dobrosav 236
Ili, M. V. 204
Ili, Voj.251
Ivani, Stevan 64, 135, 155, 167,
201, 224, 240, 301
Ivanovi, D. S. 204
Ivanovi, 151

*
Adolf Hitler se pominje kao: Voa, Vo,
Firer, Voa Rajha, Voa nemakog naroda,
Voa Nove Evrope.
Potisnuta istina

405
J

Jankovi, Dragutin 140
Jankovi, ore 156
Jankovi ura 162
Jankovi, Momilo 64, 65,135,
155, 179, 182
Jankovi, Rusomir 140
Jankovi, Stanoje100, 125, 246,
249
Jankovi, Velizar 162
Jelisavljevi, St. 226
Jeremi, Jeremija 327
Jerkovi, Jovan 165
Jevti, Borivoje 195, 237, 239, 400
Jevti, M. 224,
Johan, A. E. 391
Joji, Rista 64, 135, 162
Joni, Borivoje 312, 331, 334, 377
Joni, Velibor 36, 38, 40, 57, 58, 64,
65, 122, 123, 155, 188, 189,
194, 197, 208, 214, 217, 227,
228, 239, 241, 244, 251, 253,
257, 258, 265-267, 269, 272,
295, 297-299, 307, 310, 312,
314, 317, 329, 330, 334, 337,
340, 350-352, 357, 360, 367,
368, 377, 381, 384, 385, 400
Josifovi, S. D. 191
Josifovi, Mileva 317
Josifovi, Stanislav 64, 135, 155
Jovanovi, Arsa 374
Jovanovi, Boko 221
Jovanovi, Brana 265
Jovanovi, B. 266
Jovanovi, Dragomir (Drag.) 139,
146, 149, 155, 163, 173, 196,
197, 202, 213, 255, 276, 307,
310, 312, 330, 345, 348, 351,
360, 371, 383, 388
Jovanovi, Milo 380
Jovanovi, Milovan 344
Jovanovi, Mirko 317
Jovanovi, Radomir 165
Jovanovi, Rajko 221
Jovanovi, Sl. 195
Jovanovi, Velimir 165
Jovanovi, Z. 321
Jovanovi-Curi, Mija 221
Jovii, Milo 140

K

Kaganovi, Lazar Mojsejevi 176
Kaganovi, Roza 281
Kajon, S. J. 191
Kajzenberg, fon, pukovnik 95,
154, 172, 173, 205
Kalderon, D. S. 175
Kaleb, R. 284
Kamp, Paul 201
Kapetanovi, Nikola 399
Karaorevi, 187
Karaorevi, Pavle (knez) 152,
266, 277
Karapandi, Borivoje 192, 206,
284, 344
Kasapinovi, Duan 400
Kaanin, Milan 319
Katalini, Blaenka 52, 259, 305
Kecan, Vukadin 340, 342
Keler, fon, major 202
Kesi, Bora 399, 400
Kilis, 231

406
Klajber, dr, savetnik 377
Klan, Ernst 391
Klui, Stevan 275, 288, 298
Kolarovi, ore 328
Kolbenhajer, pisac 248
Kolontaj, A. 207
Komar, Dora 201
Kon, Geca 218, 258, 278, 341
Kon, H. 189
Konti, S. 395
Kosi, Petar 162
Kosti, Divna 279, 284
Kosti, Dragutin 239
Kosti, I. 322
Kosti, Josif 65, 162, 179, 182, 188,
189, 194, 197, 202, 217, 227,
228, 241, 244, 251, 253, 257,
266, 267, 269, 295, 307, 312,
330
Kosti, Lazar 64, 135
Kosti, Petar 275
Koanin, Zorica 395
Kotur, ura 64, 209, 224, 360, 361,
373
Kovaevi, Damnjan 323, 370
Kovi, N. 205
Krakov, Stanislav 399, 314
Kralj, Hilda 309
Kranjec, Katarina, 295
Kremer, kapetan-lajtnant 241
Kricler, M. 186
Krips, Staford 106, 224, 225
Krnjevac, Rade 363
Krsti, Sreten 350
Krupskaja, N. 281
Kubner, Hans 237
Kujundi, Bogoljub 65, 217, 227,
228, 241, 244, 251, 253, 257,
265-267, 269, 270, 295, 307,
330
Kukoljac, M. 335
Kulji, Todor 8
Kumanudi, Kosta 162
Kuzmanovi, Ognjen 65, 179, 182,
188, 189, 194, 197, 217, 227,
228, 241, 244, 251, 253, 257,
266, 267, 269, 295, 307, 330
Kvisling, Vidkun , 93, 95, 97, 209,
291, 300, 397

L

La Gvardija, 371
La Jana, 136
Lang, Lote 326
Laval, Pjer 397
Lazarevi, Adam 140, 323
Lazarevi, Branko 298
Lazarevi, Dobrivoje 196
Lefevr, or 54
Lehner, fudbaler 136, 140
Lenjin, Vladimir Ilji 182, 281, 296
Lers, Johan 370
Letica, Duan 64, 65, 135, 137,
155, 162
Levi, D. 157
Levi, I. E. 191
Levi, M. 174
Levi, dr 370
Lonar, Adalbert 312
Lopandi, Duan 399
Lovrekovi, ura 114, 365
Luki, B. 193
Potisnuta istina

407
Luki, Dragomir 275, 276, 329
Lukovi, Boa 289
Lukovi, Kosta (prota) 334

LJ

Ljoti, Dimitrije 49, 59, 88, 152,
162, 174, 184, 204, 271, 330,
366, 385

M

Macol-Petrovi, Elka 259
Magazinovi, Maga 44, 207, 245
Magovc, Boidar 372
Majsner, August 312, 348
Maksimovi, M. I. 189
Malbaki, Slobodan 279
Male, Branimir 181
Mandi, Vojislav 399
Mandil, Moric 166
Manojlovi, Todor 239
Manola, fudbaler 136, 140
Mareti, K. 172
Mareti, Milorad 297, 360
Mari, Jovan 229
Marinkovi, Nikola 214, 217, 284,
302, 318, 325, 332, 335, 364
Marjanovi, edomir 65, 180, 182,
188, 189, 194, 197, 209, 217,
227, 228, 244, 251, 253, 266
Markovi, Lazar 162
Markovi, Svetozar 112, 200
Markovi, V. S. 204
Marks, Karl 145, 288, 317, 342
Mati, V. 209
Matovi, Borislav 297
Medenica, profesor 297
Medi, Filip 400
Mel, Ervin 363
Mel, Maks 248
Mihailovi, Z. 215
Mihajlovi, Draa 9, 29, 258, 320
Mihajlovi, dr 64
Mijovi, Aleksandar 162
Mijukovi, Jovan 65, 180, 182,
188, 189, 194, 197, 217, 227,
228, 241, 244, 251, 253, 266,
345, 360
Mikainovi, M. 269
Miki, Ljubia 65, 179, 182
Milai, I. 233
Milankovi, Milutin 319
Milenkovi, Jov. 252
Milenkovi, ivojin 363
Mili, B. 355
Mili, M. 200
Milievi, Aleksandar 201
Milievi, Ivan 196, 197, 312, 377
Milievi, Jovan Mostarac 279
Milin, Svetislav 165
Milojevi, Predrag 399
Milojevi, 331
Milosavljevi, Toma 140
Milosavljevi, Zdravko 236
Miloevi, Branko 380
Miloevi, Milo 323
Miloevi, Momilo 248
Miloevi, Predrag 248
Miloevi, S. 211
Milovanovi, Kosta 175, 331
Milovi, Stevan 176, 186
Milutinovi, K. 214
Miljani, N. 211

408
Miljani, P. 211
Miterhamer, Fridrih 127, 262, 263
Mitropolit Anastazije 99, 358
Mitropolit Josif 310
Mitrovi, Radia 258
Mitrovi, Tanasije 323
Mitrovi, 293
Mladenovi, Milo 399
Moji, Milorad 106, 129, 184, 188,
201, 238
Moras, arl 346
Moulj, Vl. 231, 237
Mrvo, Dragan 362
Musolini, Benito 22, 92-94, 98,
151, 282, 283, 322, 328-330,
334, 335, 388
Muicki, Kosta 312, 331, 334, 360,
377

N

Navinski, Ivan 178
Najdanovi, Boidar 329
Najdanovi, Dimitrije 200, 216,
399
Nastasijevi, Momilo 248
Nastasijevi, Slavomir 237
Nastasijevi, Svetomir 106, 123,
195, 203, 208
Nastasijevi, ivorad 238
Nedeljkovi, Aleksije 360
Nedeljkovi, D. 222
Nedeljkovi, Milorad 51, 65, 115,
201, 218, 235, 237, 253, 257,
265, 267, 269, 272, 295, 307,
323, 330, 360, 368, 377
Nedeljkovi, Slobodan 394
Nedeljkovi, V. 335
Nedi, Milan 9, 12, 15-26, 28-39,
41-63, 65, 68, 71, 80-84, 86-
91, 93, 96, 98, 100-102, 104,
112, 114, 116, 151, 152, 168-
172, 174, 175, 177, 179, 180,
182, 183, 187-189, 191, 193,
194, 197, 201, 202, 205, 210-
213, 217-219, 222, 223, 227,
228, 230-232, 234, 236, 239,
241, 243-247, 249, 251-255,
257, 260, 261, 266, 267, 269-
278, 280, 284, 286-289, 292,
294, 295, 297, 300, 301, 304-
307, 309, 310, 313-315, 317,
320, 322-327, 329-335, 337-
342, 344, 345, 347-350, 352,
360, 363-367, 369-377, 379,
380, 382, 383, 385-388, 390,
392, 395, 397, 398
Nedi, Milutin 372
Nevski, Aleksandar 376
Niki, kapetan 306
Nikoli, D. 193
Nikoli, Kosta 15
Nikoli, Petar 112, 196
Nikoli, R. 209
Nojbaher, Herman 371, 376
Nojner, Maks 248
Nolte, Ernst 29
Novakovi, Fran 259

O

Obradovi, Ilija 319
Obradovi, Ratko 219, 296, 399
Okanovi, B. 295
Potisnuta istina

409
Olan, Mihailo 65, 98, 182, 188,
189, 191, 194, 197, 202, 217,
228, 241, 244, 251, 253, 266,
330
Ostoji, ivojin 219

P

Panti, Duan 64, 135, 147, 155
Papi, M. 215
Papo, S. J. 191
Paranos, Ilija 265, 312, 377
Paranos, K. Ilija 312, 377
Pareanin, Ratko 172, 178, 184,
277, 399
Parivodi, Milan 7
Parmakovi, 350
Pai, Nikola 338
Paveli, Ante 22, 53, 55, 94, 95, 98,
142, 150, 160, 193, 327
Pavlovi, Georg 370
Pavlovi, Nata 279
Pavlovi, Radoslav 339
Paze, Martin 370
Peanac, v. Milovanovi Kosta
Pei, Dragutin 162
Peji, Duan 206
Pejii, Ratko 222
Pekezovi, A. 252
Pelagi, Vasa 188
Peri, ore 64, 152, 231, 246,
265, 297, 314, 317, 370, 377
Peri, ivojin 140, 319, 323, 394
Peri-Nei, Sofija 52, 232, 305
Perovi, B. 265
Pert, lord 176
Peten, Anri Filip 54
Petranovi, Branko 15
Petronijevi, Branislav 319
Petrovi, Boidar-Darko 64
Petrovi, Jovan 198
Petrovi, J. 182
Petrovi, J. 215
Petrovi, ivojin 400
Pijade, Moa 346, 372
Pikaso, Pablo 26
Pinto, J. A. 191
Piroanac, V. 215
Pogaar, pukovnik 312
Poglavnik, v. Paveli, Ante
Pokrajac, Milorad 165
Pol, dr 319
Poljokan, L. 189
Popadi, M. 214
Popovi, Cv. 350
Popovi, Duan 306, 312, 344
Popovi, M. . 221
Popovi, Jovan 49-51, 123, 124,
185, 194, 195, 208, 223, 224,
226, 230, 231, 234, 236-238,
244, 246, 248, 265, 343, 377,
378
Popovi, Justin 357
Popovi, Milovan 340, 341
Popovi, Nikola 39, 312, 319,
Popovi, Svetislav 162
Popovi, Vojin 284
Popovi, Zarija 305
Popovi, Z. 224, 321
Poznijak, Hajnrih fon 362
Prager, Sep 99, 360, 361
Pribievi, Rada 372
Prodanovi, Milan 295
Proki, Boidar 140

410
Proki, Lazar 51, 140, 191, 195,
223, 235
Proti, Jeremija 64, 135
Proti, Milan 7
Pri, Ilija 140

R

Radoji, ore 244
Radonji, Jovan 319
Radosavljevi, Milo 65, 180, 182,
188, 189, 194, 197
Radovanovi, Stevan 202, 312
Radovi, Duan 275
Radulovi, Ilija 196
Radulovi, Milan 399
Radulovi, N. 339
Radulovi, N. P. 201
Radulovi, pukovnik 202, 213
Rafajlovi, ika 162
Rajmer, L. 370
Rajmers, E. 391
Rajs, M. A. 180
Raki, Nikola 199
Raspuin, G. 107
Rai, Boidar 399
Rauh, Josip 372
Rek, Marika 311
Reti, Volf Albah 201
Ribar, Ivan 185, 369, 372
Ribe, P. 391
Ribentrop, Joahim fon 22, 97, 294,
332, 333
Ribnikar, Vladislav 372
Rintelman, savetnik 377
Risti, B. 219
Risti, Nikola 399
Ristivojevi, T. 340
Romel, Ervin 98, 334
Ros, Kolin 97, 271, 272, 274
Rozenberg, Alfred 107, 129
Ruhoni, Sava 216
Rupnik, Leon 346, 347
Ruzvelt, Franklin 107, 118, 144,
210, 229, 274, 316, 324, 334,
371, 386
Ruii, Gojko 319

S

Salazar, Antonio de Oliveira 320
Salmon, Izidor 176
Sarapa, ura 366
Savi, Bora Kruarac 279
Simi, Aleksandar 399
Simovi, Duan 383, 387
Simovi, Uro 344
Singer, S. 158
Singer, 315
Skerli, Jovan 40, 121, 241
Slijepevi, oko 213
Smodlaka, Josip 372
Sofroni, G. 321
Spalajkovi, Miroslav 49, 97, 162,
252, 278, 280, 323, 324, 385,
392
Spanaevi, Svetozar 330
Spasojevi, Jovan 164
Srekovi, Milo 297
Srekovi, Mirko 302, 307
Staji, Duan 399
Staljin, Josif Visarionovi 176,
229, 243, 274, 281, 315, 359,
370, 378, 387
Potisnuta istina

411
Stani, . 220
Stankovi, Borisav 236, 237
Stankovi, Mih. 400
Stankovi, Nikola 323
Stankovi, Slobodan 217
Stanojevi, Jeremija 239
Stefanovi, M. 211
Stefanovi, Ratimir 400
Stefanovi, Svetislav 148, 149,
153, 239, 261, 298, 319
Stefanovi, Velimir 196
Stepanovi, Milan 400
Stevanovi, Miroslav 399
Stojadinovi, Dragomir 400
Stojadinovi, Miloslav 173, 197
Stojanovi, Nikodije 197
Stojanovi, Petar 248
Stojanovi, M. R. 397
Stojimirovi-Jovanovi, Milan 360
Stojkovi, Tihomir 313
Stoki, anka 52, 232, 259, 279,
284, 305
Studnic, H. G. fon 325
Svjatling, lord 176

agal, Mark 203
eherovi, Vuka 284
enberg, Arnold 203
ioten, general 204
lezinger, dr. 278
maus, Alojz 297, 298
mit, dr. 254
najder, Magda 218
parpuler, Vilhelm 156
pigl, S. 191
reder, Ludvig fon 145, 149, 150,
154
telcl, pukovnik 310
tum, Braun fon 331
uster, kapetan 344
vajkart, Hans 237
ven, Helmut 223, 231, 239

T

Tadi, J. 212
Tani, Jovan 325, 344, 359, 363
Tanovi, Jovan 178, 312, 399, 400
Tasi, Dragutin 186
Tatalovi, Radoslav 312
Tiso, 397
Tito, v. Broz, Josip
Todorovi, M. A. 326, 328
Todorovi, edomir 186, 313
Tokin, Boko 399
Tomi, Jaa 188
Tomi, M. 186
Tomi, Radenko 178, 314, 399, 400
Toi, J. 268
Trajkovi, Nikola 51, 195, 236,
248, 400
Trbojevi, S. 335
Trivunac, Milo 65, 179, 182
Trivunac, Stevan 313
Trocki, Lav 176
Turner, Harald 150
Tusen, Rudolf 196

U

Uroevi, D. K. 295


412
V

Vasi, M. 195
Vasi, N. 220
Vasiljevi, Milosav 49, 64, 135,
155, 201, 261, 277, 297, 328,
357
Veb, Beatria 224
Vege, Robert 297
Velimirovi, Tiosav 340
Velmar-Jankovi Svetlana 7
Velmar-Jankovi, Vladimir 36, 39,
40, 44, 49, 51, 58, 64, 195,
223, 241, 244, 248, 272, 298,
314, 330, 331, 354, 360, 376,
377, 381, 382
Veljovi, B. 220
Verber, Artur 166
Veselinovi, Radosav 65, 253, 257,
267, 269, 288, 295, 297, 307,
323, 330, 371, 387
Vestermajer, R. 195
Vientijevi, Duan 240
Viman, Matijas 309
Virzing, Gizelher 179, 370, 391
Vitezica, Vinko 261, 400
Vlahovi, Mirko 350
Vlasov, Andrej 362
Vlatkovi, Danilo 186
Voa Rajha, v. Hitler, Adolf
Vojnovi, M. 329, 392
Vukovi, Lazar 222
Vuji, Ranko 204
Vuji, Vladimir 360
Vukadinovi, Ljubomir 399
Vukadinovi, ivojin 399
Vukainovi, Boidar 313
Vukovojac, Duan 400
Vuksanovi, Ljubo 397
Vuli, Vladimir 287
Vulovi, Danilo 272, 360

Z

Zeevi, G. R. 204
Zeevi, Vlada 372
Zelji, Zlatomir 288, 328
Zinderman, 127, 281, 282
Zitenberg, pisac 237

ardecki, profesor 319
ivadinovi, Milan 163
ivadinovi, Ratko 290, 292, 295,
314, 399
ivanovi, Jovan 213
ivkovi, R. 212
ivkovi, St. 196, 197
ivoti, Duan 126, 304

Potisnuta istina

413

REGISTAR GEOGRAFSKIH IMENA

A

Adrani 308
Afrika 49, 97, 165, 259, 271, 272, 298,
331, 353, 393
Albanija 247
Aleksinac 72, 77, 146
Amerika 96, 107, 108, 117, 119, 129,
144, 210, 220, 274, 371, 391
Aranelovac 379
Atlantik 206, 220, 320
Atos 314
Australija 96, 218
Azija 200, 204, 281, 353, 393

B

Badnjevac 306
Bajina Bata 194, 221
Balkan 139, 149, 151, 152, 187, 286,
319, 334, 335, 353, 367, 369, 373
Banat 71, 91, 157, 158, 348
Banatski Brestovac 270
Banatski Karlovac 191
Batoina 299
Bavarska 343
Be 30, 91, 102, 116, 128, 137, 168,
186, 307, 314, 318, 327, 359,
363, 392, 393
Bela Crkva 67, 271
Belanovica 379
Belgija 172
Beograd 8, 15, 16, 23, 25, 26, 29, 34,
35, 41, 43, 46-49, 52, 54, 55, 58-
60, 62, 66, 68, 71-79, 85, 86, 88,
89, 91, 94, 95, 99, 105, 106, 108,
109, 112-114, 121-126, 128, 129,
136, 137, 139-144, 146-149, 151,
153, 155-157, 159, 161-165, 171-
173, 175, 178, 182, 183, 186,
188, 196-198, 200, 201, 204,
208, 210, 213, 214, 216, 221,
231, 233-235, 237-239, 241, 242,
245, 246, 249, 252, 253, 258,
262, 263, 266, 268, 271-277,
282, 284, 285, 295-297, 299,
303, 304, 306-308, 310-314, 318,
324, 326, 328, 329, 331, 332,
335-338, 341, 343, 348, 350,
358-361, 363, 365, 366, 368,
370, 372, 376-378, 382, 383,
388, 391, 397, 399, 400

414
Berlin 24, 93, 99, 101, 214, 247, 282,
284, 297, 319, 330, 332, 334,
335, 364, 383, 384
Bogati 348
Bojnik 103, 111, 181
Bor 52, 83, 126, 206, 269, 307, 318, 329
Bosna 91, 99, 113, 115, 242, 274, 309,
323, 368, 370, 373, 380
Brjansk 188
Brus 258
Bugarska 41, 247

C

Cetinje 104, 115, 151, 366
Crna Gora 94, 113, 114, 151, 247, 309,
311, 323, 350, 351, 358, 359,
363, 364, 368, 397

aak 103, 109, 160, 192, 348

uprija 108, 144, 219, 310

D

Daleki istok 18, 232
Diep 260
Dobra 197
Dragaevo 310
Draanj 110, 178
Drina 112, 194, 366
Dunavska banovina 191

E

Egipat 28
Engleska 47, 87, 107, 108, 118, 119,
152, 171, 179, 187, 199, 204,
206, 210, 225, 258, 274, 277,
278, 310, 318, 325, 345, 346,
364, 376, 391, 393
Evropa 9, 18-22, 26, 28, 31, 33, 36, 38,
41, 46, 49-51, 53-55, 58, 59, 61,
63, 86, 87, 91-94, 97-99, 106,
119, 128, 129, 136, 147, 150,
152, 153, 156, 159, 170, 172,
179, 184, 189-192, 194, 200,
205, 208, 210, 213, 218, 219,
222, 223, 225, 226, 230-232,
234, 236, 244, 246, 247, 249-
255, 257, 259, 261, 265, 267,
269, 270, 271, 277-280, 282-285,
288, 290-294, 298, 300, 302,
312, 314-320, 323, 329, 330,
332, 334, 336, 343, 346, 350,
352, 355, 359, 362, 364, 371,
372, 374, 378, 379, 386-395, 397

F

Francuska 26, 53, 54, 96, 106, 108,
117, 152, 172, 225, 255, 259,
342, 346

G

Go 112, 196
Golubac 197
Grabovac 216
Grka 314
Potisnuta istina

415
Groanski srez 68, 388

H

Hamburg 124, 230
Harkov 273
Havr 392
Hercegovina 309
Hrvatska 41, 55, 73, 94, 97, 137, 139,
142, 144, 150, 151, 187, 247,
281, 327, 367

I

Ibarska dolina 387
Istoni front 18, 52, 60, 116, 118, 168,
173, 193, 201, 206, 231, 240,
311, 315, 329, 330, 371, 372
Istra 346
Italija 20, 41, 53, 97, 98, 107, 152, 228,
247, 258, 300, 306, 308, 323,
327, 334, 339, 346, 363, 386

J

Jabuka 270
Jagodina 111, 182
Japan 18, 20, 33, 95, 98, 143, 200, 204,
208, 259, 326, 334
Jaseniki srez 147
Jastrebac 103, 111, 184
Jaa Tomi 269
Jerusalim 187
Jugoistok 47, 49, 127, 165, 285, 319,
360, 372, 376, 392
Jugoslavija 9, 15, 16, 33-35, 37, 43, 44,
50, 71, 129, 136, 151, 152, 201,
236, 244, 247, 275-278, 311,
315, 317, 323, 369, 372, 374, 380

K

Kairo 187, 240
Kareja 314
Kijev 95, 180, 183, 185, 187
Kina 259
Klanjec 365, 372
Knianin 269
Kragujevac 55, 91, 114, 226, 320, 326,
344
Kraljevievo 269
Kraljevo 73, 74, 77, 157, 172, 308, 380
Krim 301
Kruevac 73, 77, 85, 158, 344, 379, 394
Kruevaki okrug 258
Kukavica 195, 197
Kumane 181
Kupci 258

L

Lajpcig 311
Lebane 89, 103, 112, 195, 197
Lenjingrad 182
Leskovac 73, 109, 167, 251
Leskovaki okrug 258
London 106, 117, 187, 191, 208, 252,
271, 280, 292, 310, 316, 385

LJ

Ljubljana 347
Ljubostinja 103, 110, 181


416
M

Mava 221
Maarska 105, 247, 386, 387, 389
Marienburg 289
Marselj 259
Melenci 109, 167, 181
Miliini 194
Minhen 92, 173, 189, 255, 349
Mionica 275
Mladenovac 72, 77, 146, 158, 198
Mokrin 109, 167, 181
Morava 84, 124, 208
Moskva 116, 145, 161, 182, 183, 187,
243, 271, 292, 301, 310, 324,
359, 372, 385

N

Nakovo 269
Nemaka (Nemaki Rajh) 7, 11, 18,
20-24, 26, 31, 33, 35, 37, 41, 42,
45-53, 55, 58, 59, 62, 67, 68, 81-
83, 86, 88, 90, 93, 94, 96-102,
105, 117, 121, 122, 127, 128,
136, 137, 139, 142, 143, 145,
148, 149, 151, 152, 156, 159,
161, 169-173, 182, 187, 191-193,
199, 200, 202, 207-210, 214,
217, 219, 221, 222, 224, 226,
231, 232, 234, 239, 243-247,
249, 252, 253, 255, 258, 260,
261, 263, 265, 270-277, 281-284,
286-290, 292-295, 297, 299-302,
304, 306-309, 312-315, 317-319,
323, 325-330, 332-335, 339, 343,
346, 349, 352, 360, 361, 369-
374, 376-380, 382, 383, 386-389,
395-397
Nemaki Elemir 270
Nirnberg 100, 125, 246, 248
Ni 142
Norveka 95, 209

NJ

Njujork 31, 220, 324, 371

O

Obrenovac 72, 77, 144, 153, 216, 348
Oplenac 187
Oraac 187
Osjek (Osek) 140
Osladi 194
Oslo 397
Osnabrik 100, 242

P

Panamski kanal 325
Panevo 148, 183
Parain 111, 182, 183, 185
Pariz 271
Pasjaa 112, 197
Petrograd 116, 117, 173, 175
Petrovac 112, 197, 296
Petrovgrad 67, 271
Pocerina 124, 223
Podgorica 104, 115, 151, 363, 366
Podrinje 222
Poljska 172, 325, 327
Pomoravlje 112, 208
Pompeja 233
Potisnuta istina

417
Portugalija 86, 98, 152, 320
Posavina 216
Posavski srez 68
Poarevac 73, 77, 114, 151, 326
Prokuplje 103, 113, 222

R

Ralja 110, 181
Ranilovi 111, 192
Riga 94, 148
Rudna Glava 103, 110, 178
Rudnik 103, 110, 175, 191
Rumunija 225, 327
Rusija 222, 224, 281, 296, 314, 327,
376

S

Salcburg 228
Salerno 334
Sandak 309
Seanj 269
Sevastopolj 240, 260
Sicilija 165
Singapur 260
Sjedinjene Amerike Drave 93, 137,
188, 204, 324, 325, 346
Skela 163, 164
Skoplje 222
Slovaka 93, 291, 397
Slovenija 346
Smederevska Palanka 38, 83, 91, 114,
122, 264, 339, 340, 341, 354, 367
Smederevo 69, 72, 124, 145, 146, 237,
330, 341, 383
Sofija 107, 299, 304
Solun 151, 222
Sovjetski Savez 31, 113, 176, 210, 280,
281, 287, 344, 346
Srbija 8, 10, 15-26, 31, 33-35, 38, 41-
55, 58, 59, 61, 66-69, 71, 75, 76,
78-84, 86-88, 90, 91, 93, 96-98,
101, 102, 105-108, 112-116, 124,
125, 127, 135, 138, 139, 144,
151, 155, 160, 161, 166, 169,
170, 172, 174, 175, 177, 178,
182, 183, 187, 189, 192, 194,
198-200, 202, 203, 206, 209,
211-213, 217-219, 222, 224, 225,
228, 230-238, 242, 244-247, 252-
256, 260-262, 269, 272-276, 278,
280-282, 284, 286-289, 292, 293,
296, 297, 299, 300, 302-304,
308-310, 315-318, 321, 323, 326,
327, 329, 330, 332-335, 339,
340, 342-344, 350, 353, 354,
360, 362, 364-366, 369-372, 374-
377, 382, 386-388, 391-393, 395
Sredozemno more 220, 255, 259, 346
Staljingrad 260

abac 109, 167, 348, 366
lezija (leska) 378
panija 152
umadija 109, 112, 167, 208, 300, 321,
326

T

Tihi okean 259
Tokio 392

418
Topola 156, 187
Trst 346
Tunis 260

U

Ub 110, 171
Ukrajina 108, 273, 326, 327
Umka 105, 142
Uice 73, 77, 154, 192, 370, 389

V

Vajmar 99, 362
Valjevo 74, 91, 98, 109, 113, 115, 122,
155, 161, 277, 283, 289, 295,
329, 332, 344, 348, 350, 368
Valjevska Kamenica 110, 168
Vaington 98, 271, 316, 326
Velika Britanija 31, 176, 185, 258, 346,
372
Velika Greda 270
Velika Kikinda 67, 109, 149, 161, 167,
271
Veliki Bekerek 157, 158, 183
Veliki iljegovac 92, 116, 394
Veliko Gradite 103, 110, 175
Venan 192
Vjazma 188
Vraarski srez 68, 388
Vrac 67, 107, 271, 300
Vukovar 160

Z

Zabreje 110, 153, 172
Zagreb 15, 94, 105, 109, 140, 142, 160,
187, 324, 390
Zajear 109, 167
Potisnuta istina

419

CIP
,

94(497.11)"1941/1944"
343.322(497.11)"1941/1944"

,
Potisnuta istina : kolaboracija u Srbiji
1941-1944. / Olivera Milosavljevi
Beograd : Helsinki odbor za ljudska prava u
Srbiji, 2006 (Beograd : Zagorac). 418
str. ; 21 cm. (Ogledi / Helsinki odbor
za ljudska prava u Srbiji, Beograd ; br
7)

Tira 600. Napomene uz tekst. Izvori:
399-400. Registar.

ISBN 8672081293

)
1941-1944

COBISS.SRID 133885964

Olivera Milosavljević POTISNUTA ISTINA

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Olivera Milosavljević POTISNUTA ISTINA

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Jovan Byford

You might also like