Genadij Petrovi Malahov

METODE POVEANJA
LJUDSKE BIOENERGIJE
I BIOSINTEZE
(KRETANJE, GLADOVANJE,
DISANJE I VODENE TERAPIJE)
PREVOD S RUS KOG
B e o g r a d
2007.
S A D R A J
KRETANJE
Opt e o kret anj u
Hodanj e
Tr anj e
Tr anj e i regeneraci j a srca
Tr anj e i i enj e une kesi ce
Tr anj e i j aanj e psi hi ki h sposobnost i
Gi mnast i ke vebe i atl etski t r eni ng
Profi l aksa i l eenj e oboljenja ki menog st uba
Ve be za ki mu i trbune mi i e
Ve be za dekompresi j u del ova ki me
Vebe za poveanj e pokretl j i vosti bl oki r anog
segment a ki me
Vebe za razvij anj e t onusni h mi i ni h vl akana
ki menog st uba
Vebe za razvi j anj e t rbuni h mi i a
Odr avanj e or gana t rbune dupl j e
Ma s a a unut ranj i h organa
Zakl j uak i pr akt i ne pr epor uke
GL A DO V A NJ E
Post , gl adovanj e i dij etal na terapij a
Post kao pri rodni met od leenj a bol est i
Akt i vi r anj e fi zi ol oki h mehani zama t okom
gl adovanj a
Sa v r e me no t umaenj e pr epor uka Isusa Hr i st a
o post u
Pr avi l a gl adovanj a
Post i spas
Zakl j uak
DI S ANJ E -
Opt e o di sanj u
Pr oces di sanj a
el i j sko di sanj e
5
7
7
16
20
26
29
30
33
41
51
51
54
56
57
57
60
64
67
67
74
80
98
104
124
137
143
143
152
160
CI i Pr ana
Di sanj e i rad mozga
Met od i zbora hranlj i ve pr ane"
Met od i zbora di saj ne pr ane"
Met od A. Strelj ni kove
Jogi no di sanje Sat -nam"
Bhastri ka pr anaj ama
Met od stvaranja duhovne energi j e"
Zakl j uak
VODENE TERAPIJE
Uvod ; '
Mehani zmi uticaja vode na oveiji or gani zam
Razvoj ni mehani zam vodeni h terapija
Rastvaraj ui i odstranjujui mehani zam vodeni h
terapi ja
Vodene terapi je za normali zaci j u krvotoka
Efekti vodeni h terapija
Zagr evaj ui i vlaei efekat vodeni h terapija
Energi j ski i sti muli ui efekat vodeni h terapija
Lekovi ti efekat vodeni h terapija
Terapi j e s par om
Zakl j uak i pr epor uke
Ter mi nol oka objanjenja
6
KRETANJE
U ivom svetu sve je ivo i raduje se ivotu
da bi ivelo u elektrinim i magnetnim stru-
janjima, u kojima se nalazi sva ivotna snaga i
volja...
Moja snaga - to su elektrine i magnetne
struje, koje se stalno nalaze u mom celokupnom
telu.
P. K. Ivanov
OPTE O KRETANJU
U uvodu prvo emo da razmotri mo sredstva i metode
treni nga koje su namenjene za poveavanje ovekove ener-
gije i poboljavanje biosinteze elija.
U svetskoj praksi postoje brojne injenice koje potvr-
uju ovekovu sposobnost da di rektno koristi energiju i
graevi nske materijale" i z okolnog prostora. Na pri mer,
Gali na Sergejevna atalova i njeni istomiljenici izveli su
ni z eksperi menata. Grupa od 4 oveka na elu sa Satalovom
obavi l aj e 3-nedeljno putovanje po prevoji ma Gl avnog Kav-
kaskog grebena od Arhiza do j ezera Ri ca. Za svakog lana
grupe poneli su po 1 ki logram krupi ce, 250 grama maslaca i
1,5 ki l ogram suenog voa. Posle zavrenog putovanja bili
su veseli i ivahni i nisu ni malo omravili.
U vezi s eksperi mentom Covek i pustinja" preli su
130 km kroz pustinju Karakumi (Turkmeni stan)
1
za etiri
dana. Ishrana eksperi mentalne grupe atalove bila je ni sko-
7
1 Pr i medba prevodi oca.
163
174
176
196
196
204
207
209
216
221
221
222
227
229
238
242
242
247
251
257
263
266
kalori na s malo belanevina i nije bila vea od 1.000
kilokalorija (kcal), odnosno 4.200 dula (kJ) po oveku; jeli
su kae od krupi ce, suvo groe, med, orahe, pi ri nane
orbe s miriljavim travama, pili zeleni aj. Dnevno su pili
2-2,5 litra tenosti. Nasuprot njima kontrolna grupa spor-
tista hranila se shodno preporukama Instituta za ishranu
Akademi j e medi ci nski h nauka (AMN) SSSR-a. Dnevni
obrok svakog sportiste imao je 4.000-4.100 kcal (16.800
-17. 220 kJ). Hrana j e bila zasiena belanevi nama, mas-
ti ma i ugljenim hi drati ma. Sportisti su poneli sa sobom u
pustinju mesne konzerve i konzerve ribe, subli mi rano meso,
kocki ce za supu, koncentrate pudi nga s okoladom i pirin-
em, eer, kakao, keks... Jeli su etiri puta dnevno, a grupa
atalove svega 2 puta. Svaki lan j e, shodno preporukama,
zbog vruine popi o i do 10 litara vode. Zbog toga je samo
polovi na sportista prela celu marrutu. Za vreme peaenja
kroz pustinju imali su malo povieni krvni pritisak, a za
vr eme mirovanja ubrzani puis i bili su neraspoloeni i loe
su se oseali. Kod svih lanova grupe atalove ni vo krvnog
pri ti ska i pui s nisu prelazili granice ovekove normale.
Pri tom su se odli no oseali i bili veoma dobr o radno
sposobni .
U vezi s tim veoma je interesantan i eksperi ment Pola
Brega. On je preao peice 48 kilometara kroz Dol i nu Smrti,
u kojoj je bila visoka temperatura, a koja je u podne iznosila
+54C. Poveo je 10 mladih sportista. Za njih je bi o pri-
premljen vagon s j el om, piem i slanim tabletama. Pol Br eg
je gladovao za vreme peaenja. Od 10 ml adi h, zdravi h
sportista, nijedan nije doao do kraja marrute - bez obzira
na to to su redovno dorukovali i pili hladnu vodu. Samo je
Pol Br eg uspeo da pree tu marrutu. Ostajao sam sam na
velikoj razdaljini od ostalih sportista i oseao se sve kao
bela rada". Za tu razdaljinu bilo mu je potrebno 10,5 sati i
za to vreme pio je samo toplu vodu u mali m koli i nama.
8
Posle toga prenoio je u atoru i ujutro se vratio obratnom
marrutom i nije konzumi rao hranu!
J. A. Anrejev - autor knjige Tri kita zdravlja, inte-
resantno opisuje svoj eksperi ment u kojem je naui o kako
da aktivira biosintezu za vreme dueg tranja i da se snab-
deva energijom iz okolnog prostora. Zbog toga je lako trao,
a i telesna teina mu se poveala posle tranja za nekol i ko
stotina grama!
Na kraju ovog uvoda vano j e da uoi mo, da bi orga-
ni zam dobro asimilovao energiju iz okolnog prostora i da bi
se dobro aktivirala biosinteza elija, treba se mnogo kretati
(nije bitno kako) i treba obavezno imati u vidu sledei uslov
- koa mora uvek da bude ista. Satalova takoe istie da u
hl adnom vazduhu i hladnoj vodi i ma veoma mnogo ener-
gije. Pol Breg smatra da je unutranja istoa or gani zma
pri maran uslov za neiscrpnu energiju. J. A. Andrejev, na
osnovu svog eksperimenta, istie da je posledica dvostru-
kog (i neto veeg) poveavanja pulsa pri li kom kretanja u
odnosu na mirovanje - nemi novan uslov za stvaranje ener-
gije i za aktiviranje bi osi nteze elija. Na osnovu hi poteze
profesora Andrejeva u organi zmi ma koji se hrane ml ekom i
u ovekovom organi zmu stvara se krv samo za vr eme veih
fizikih napora. Upravo, pri li kom kretanja, tranja, inten-
zi vnog rada na sveem vazduhu nastaju j ake oksi daci o-
no-regenerati vne reakcije i stvara se veoma kvalitetna, j aka
i ml ada krv.
U knjizi Osnovna znanja o ivotu i zdravlju opi sana je
bioenergija i biosinteza. Ali, radi j asnoe, ponovi u koji se
mehani zmi aktiviraju za stvaranje bioenergije i bi osi nteze
pri li kom kretanja.
1. Prilikom kretanja pl azma naeg organi zma veoma
uoljivo sadejstvuje s magnetni m poljem okolnog prostora,
s buji cama nabijenih estica koje se kreu od povri ne
Zemlj e navie i od stratosfere nanie ka povrini Zemlje. To
9
prouzrokuje hiperpolarizaciju membrana elija koje akti-
viraju bi osi ntezu.
2. Samo kretanje dclova tela u jajastom pl azmati nom
kokonu (auri )
2
podsea na obrtanje rotora ruku i nogu - u
statoreplazmati noj sferi. Ponovo je aktiviran mehani zam
hiperpolarizacije membrana elija.
3. Poveavanj e krvotoka za 4-5 puta drugi je pri mer
rotora i statora. U ovom sluaju telo je stator, a rotorkrv.
4.Poveavanje sranih kontrakcija od 60-70 do 200-240
otkucaja u minuti uveliko snabdeva organi zam energi jom.
5. Poj aano disanje za 20-30 puta u poreenju s mi ro-
vanjem, najjai je mehani zam koji dostavlja slobodne elek-
trone u organi zam. Samo strujanje vazduha u grudnom kou
je takode pri mer rotora i statora. Magnetno polje organi zma
daje dopunski potencijal elektronima koji se kreu disajnim
putevi ma i njih mnogo bolje asimilira sluzokoa plua. U
toku kretanja, po pravilu, u organi zmu se i ntenzi vno stvara
ugljenikova kiselina i dolazi do disajne aci doze koja pod-
stie elijsku biosintezu.
6. Raznovrsne vibracije i trenja, koja nastaju za vr eme
i ntenzi vnog kretanja, stvaraju energiju u organi zmu.
7. Aktiviranje receptora u organi zmu pomae akupunk-
turnom si stemu da maksi malno prihvata i asi mi li ra elek-
trone.
8. Pojava znoja na koi, a sami m tim i stvaranje dopun-
skih elektrinih kontakata omoguuje da se unosi vie ener-
gije kroz kou u odnosu na mirovanje.
9. Razaranje protoplazme elija i drugih struktura u
toku kretanja - kataboli zam, stimulie proces obnavljanja i
superobnavljanja - anabolizam. Treba svesno prihvatiti j ed-
nostavnu istinu: kretanje j e-naj j ai stimulator kataboli ni h
procesa u organi zmu koji za vreme mirovanja organi zma
2 Pr i medba pr evodi oca.
10
aktiviraju bi osi nt et i ne- anaboline procese. Dete ni kad ne
bi odraslo kad se ne bi mnogo kretalo. U toku evolucije na
organi zam maksi malno se pri lagodavao na kretanje i pot-
puno j e mogao da opstane, samo ako j e bio izloen raz-
liitim vibracijama, psi hi ki m stresovima, sabijanjima, i-
renjima i drugi m fizikim i gravitacionim dejstvima. To nije
udno kad znamo da na organi zam predstavlja povri nu
velikih razmera, koja je stisnuta (sabijena) u relativno maloj
zapremi ni . Tako 10
15
elija oveijeg organi zma zajedno s
koloi dni m mi elijama, koje se nalaze u njihovoj proto-
plazmi (micelije u suvom stanju tee ukupno 5 kg), obu-
hvataju povrinu blizu 2.000000 kvadratnih metara (200
hektara! ). Na toj ivoj povri ni " dolazi do raznovrsni h
oksidaciono-obnavljajuih reakcija. Da bi te reakcije bile
normal ne (pravilne), potrebno je da tenost nepreki dno cir-
kulie po toj povrini koja dostavlja organi zmu hranljive
materije, kiseonik i bioregulatore - hormone i preko koje
treba nesmetano da cirkuliu slobodni elektroni i da se eli-
mi ni e metaboli na ljaka, izbacuje ugljenikova ki seli na
itd. Te ogromne povri ne oroavaju se preko si stema kapi -
lara ukupne dui ne 100.000 ki lometara! Kod oveka, koji je
teak 52-54 kilograma, to se obavlja sa svega 35 litara (!)
tenosti (krv - 5 litara, limfa - 2 litra, tenost izvan elija i u
elijama - 28 litara). Radi snabdevanja jednoeli jski h
mi kroorgani zama, koji i ve u moru, za istu koliinu (10
1 5
)
neophodni h gasova i hranljivih materija potrebno je IO
7
litara morske vode!
Bez obzi ra na to to 1 cm
3
krvi u kapi larnom krvotoku
kontakti ra s povrinom od 7.000 cm
2
, preko koje se obavlja
difuzija i aktivno prenoenje gasova i hranljivih materija, to
nije dovoljno, j er krv di rektno ne kontakti ra s elijama
organi zma. Proces prenoenja ki seoni ka ( 0
2
) i hranljivih
materija iz krvi u elije obavlja se u tri etape: .
1) Difuzija kiseonika i hranljivih materija iz krvi kroz
zi dove kapilara u meduelijsku tenost;
U
2) Difuzija i aktivno prenoenje ki seoni ka iz meu-
elijske tenosti kroz membranu elije;
3) Prenoenje ki seoni ka i hranljivih materija u samoj
eliji do mesta njihove upotrebe.
Takode po etapama, ali obratni m redosledom, obavlja
se difuzija i aktivno prenoenje ljake i ugljen-dioksida iz
elije u krv.
Usporeno dolaenje plastinih materija, energijskih i
mi neralni h materija, kiseonika, hor mona i fermenata prou-
zrokuje smanjenje ivotne snage i dovodi do neusagla-
enog delovanja elija i organi zma.
Usporeno izdvajanje mokraevi ne (urata), hlornog nat-
rijuma, vode, kalcijuma, ui itd. dovodi do ozbiljnih po-
vreda - trovanja organi zma svojim produkti ma za i votne
aktivnosti.
Svakog trenutka vie miliona elija odumi r e u ovei -
j em organi zmu. Ti mikro-leevi treba na vr eme da se eli-
mi ni u i neutraliu, ne smeju se ni u kom sluaju nago-
mi lavati . Ako je iz bilo kojih razloga njihovo izbacivanje i
neutralisanje usporeno, onda se pri li kom nji hovog raspa-
danja (raspadanje leeva) stvaraju veoma otrovne materije
protami ni . Oni prodiru u meuelijsku tenost, krv i limfu,
raznose se u celokupnom organi zmu i izazivaju opti zamor
i nemo. Ako sc od ovcka osea veoma neprijatan zadali
trulei na leinu, naroito pri li kom razgovora, to znai daj e
u njemu navedeni proces u punom razvoju.
Prisustvo navedena tri faktora u organi zmu izazivaju
umor organi zma i nazivaju se toksini umor a" (po Zal-
manovu). Ljudi koji se malo kreu, tako rei zdravi , vrlo
brzo se umaraju od j ednostavnog fizikog i umnog rada.
i m manje rade, javlja im se potreba da predahnu i odre-
maju. Na taj nain, u organi zmu se nepri metno nagomi -
lavaju toksini umora koji stvaraju predispozicije za infek-
tivna, degenerati vna i tumorska oboljenja. U blokiranoj
12
unutranjoj sredini elije prelaze na ishranu bez ki seoni ka,
otkidaju se od centralnih regulatora i poinju da se r azmno-
avaju kao elije raka. U ustajaloj tenosti izvan elija
nalaze se mnogi kancerogeni sopstvenog porekla koji samo
pojaavaju taj proces.
Sad nam je j asno zato 35 litara tenosti treba nepre-
ki dno da cirkulie u naem organi zmu i dostavlja elijama
sve to im je potrebno, a odstranjuje sve stoje nepotrebno.
Sa svoje strane, personal koji opsluuj e" elije: j etra, plu-
a, koa, bubrezi i creva - treba da budu isti i zdravi da bi
na vreme odstranjivali toksi ne umora. 1 eto, tu kretanja: ho-
danje, tranje, gi mnasti ka itd. - omoguuju da se mnogo-
struko pojaa cirkulacija tenosti u organi zmu. U toku kre-
tanja miii obavljaju kontrakcije, potiskuju tenost u krvo-
tok i pomau prenoenje venozne krvi u srce. Veoma poja-
ana cirkulacija krvi i disanje oksidiu, ispiraju i eli mi ni u
toksi ne umora. Kao rezultat toga je da svih 200 hektara
i ve povr i ne" moe da funkcionie na vi em ni vou -
poboljava se kvalitet ivota. Stoga na tom planu nita ne
moe da zameni kretanje. Nije sluajno daj e poznati fizio-
log I. P. Pavlov rekao: Kretanje moe da zameni skoro sve
lekove, ali nijedan lek ne moe da zameni kretanje".
Evo nekoli ko pri mera koji dokazuju tu tvrdnju. Lekari
iz vedskog grada Mal mea uspeli su da polugodinjim
sportski m fizikim vebama, bez upotrebe bilo kojih drugi h
sredstava, izbave iz zone ri zi ka" 100 ljudi koji su imali
predispoziciju da obole od dijabetesa (diabetes melli tus).
3
Ovo posebno trebaju da imaju u vidu dijabetiari. Fi zi ke
vebe pokazale su se kao najbolje metode za normali zo-
vanje razmene ugljenih hidrata.
E. van Aaken, onkolog i zuavao je u toku 6 godi na
ponaanj e 500 starijih trkaa i 500 ljudi iste starosti koji se
nisu bavili tranjem. Za to vr eme 29 ljudi, koji se nisu bavili
3 Pr i medba prevodi oca.
13
tranjem, obolelo je od raka i veina ih je umrla, a od trkaa
samo su etvorica obolela od raka. Profilaktini efekti fi-
zikih vebi u odnosu na oboljenja od raka, mogu se obja-
sniti poj aanom cirkulacijom tenosti, normali zovanj em ki-
seoni kovog rei ma i pojani m dostavljanjem bi oregulatora
- hormona do elija. Sve to pomae normal nom odravanju
i vota u elijama, a sami m tim i spreava nastajanje onko-
lokih oboljenja.
Spektar kretanja je veoma irok, a njegovo lekovi to
dejstvo mnogostrano, te ga j e nemogue opisati. Evo j o
nekoli ko interesantnih pri mera.
ovek j e oboleo od poliartritisa ake ruku. Redovno
sviranje na fortepijanu svakog dana po 4 sata pomogl o je da
ozdrave prsti ruku.
Zotov N. P., roen 1894. godine, penzi oni san 1945.
zbog sranih mana, teke kontuzije ki me i mnogi h drugi h
tekih oboljenja odluio je da ponovo stvori sebe ". Savla-
ujui j ake bolove u ki mi uspeo je si stematski m sportski m
treni nzi ma, bez ikakvog naprezanja, da na j ednoj nozi uradi
5 hiljada poskakivanja! Zati m je poeo redovno da tri i
uestvuje na takmienjima (pa i maratonski m). U tradi-
cionalnoj trci na trasi Puki n - Lenjingrad 1978. godi ne
osvojio je svoju petu zlatnu medalju.
Takoe je poznat i podvi g Valentina Dikulja. Pomou
fizikih vebi i vebama sa dizanjem tereta obnovi o je
traumati zovanu ki mu i postao j e j unak-udo koji j e de-
monstri rao j edi nstvene pri mere snage.
Svetski ampi on u skokovi ma uvis Valerij Brurnel u
sobraajnoj nesrei s motoci klom zdrobi o je nogu i, prema
j ednogl asnom miljenju lekara, mogao j e da hoda samo
pomou taka. Ali on ne samo da se regeneri sao ve se
vratio skokovi ma makar i bez rezultata rekordera.
Luj Paster je zbog dugotrajnog i napornog umnog rada
dobi o izliv krvi u mozak, a nije preki nuo aktivan nauni rad,
14
ve ga je kombi novao s redovni m fizikim vebama koje
nije ranije upranjavao. Rezultat toga - iveo je j o 30
godi na i upravo u ti m godi nama posti gao svoja najzna-
ajnija otkria iz bakteriologije. Prilikom patoloko-ana-
tomske obdukcije dokazano je da j e, posle izliva krvi u
mozak pa do smrti, Luju Pasteru normalno funkcionisala
samo j edna polovi na mozga.
Interesantan pri mer je i ivot A. A. Mi kuli na. Evo staj e
rekao o sebi: Moj a majka, moj otac i moji blii roaci nisu
doiveli duboku starost, a meni je ve 90 godina. I kao to
vidite, ja sam veoma bodar i dalje radi m i sauvao sam
svei nu stvaralakih misli. Objanjenje za to je to sam to
konano shvatio pre 50 godi na: ne sme se iveti stihijski,
biti lenj i ne baviti se fiskulturom i sportom, ne najedati se,
ne konzumi rati alkohol i ne puiti. Poeo sam dosledno da
pri menjujem navedene pri nci pe, a zati m sam se i kao nau-
nik i kao inenjer-konstruktor zai nteresovao za pr obl eme
poveavanja i votne sposobnosti organi zma ".
Kosmonaut G. T. Beregovoj obavio je 95-asovni let
bez obzira na to to mu je bilo skoro 50 godina. Pr ema
parametri ma zdravlja, nije ispunjavao uslove za kosmo-
nauta, ali je postao kosmonaut. Evo ta kae o sebi: Odav-
no sam shvatio da j e ovek po prirodi malo lenj. On pod-
svesno tei da svaki put uradi, ne ono to je potrebno, ve
ono to on eli. Postavio sam sebi zadatak da dosti gnem
deset godi na mlae od mene i etverostruko snanije i da se
svestrano fiziki pri premi m. Zaista samo sam to arko za-
eleo. Svakog dana, svakog mi nuta, u toku 6 meseci uporno
sam se bori o protiv prethodnog nai na ivota i sopstvene
zrelosti (starosti, MS)... Posle pola godine, lekari su mi
rekli, da i oni , lekari, nisu oekivali da fizikim aktiv-
nosti ma u mom starosnom dobu mogu da posti gnem izvan-
redne zdravstvene rezultate.
I na kraju, poslednji pri mer kojeg je naunik, sekretar
instituta gerontologije AMN SSSR-a, Konstanti n Sarki sov
15
ispriao novi naruSovj etskog sport a": Jednom sam se na
kongresu susreo s ameri kancem koji je radi o u Organizacij i
ujedjinenih nacija (OTJN). Imao j e 52 godi ne suvonj av,
mukarac-deak. Videl o se da i ma 52 godi ne, ali kako j e
i zgl edao! Upi tao sam ga u vezi s tim, a on mi je odgovori o
da ima petoro dece i da to nije bi tno. Bi tno j e kae to, to pet
put a nedelj no veba u sportskoj dvorani s l i ni m t renerom i
da za to pl aa 75 dolara. Dve treine sume pl aa mu OUN
j er one od njega zahtevaj u da mora da bude svakog mi nut a
spreman da otputuje u bilo koji rejon na zemalj skoj kugli i
da radi pod bilo koj i m usl ovi ma. Zbog t oga mora da bude u
odgovaraj uoj kondiciji da bi mogao produkt i vno da r adi ".
Zakljuak: Da bi na rad bio produkti van i da j edno-
stavno normal i zuj emo i vot neophodno j e da se stal no kre-
emo.
HODANJ E
Hodanj e - najjednostavnija i naj dostupnij a met oda za
sve uzraste. Procenat trauma u toku hodanj a najmanji j e u
odnosu na intenzivne vrste kretanj a, a zadovol j stvo j e mno-
go vee. Treba hodati i ntenzi vno, ali prema linoj potrebi . U
toku hodanj a treba postii lake znoj enj e i odravati ga. To
je prvi si mpt om koji ukazuje na to da ste u met odi efikasnog
prikupljanja energije i aktiviranja bi osi nteze. Poj aana cir-
kul acij a tenosti i disanje omogui e vam da veoma efi-
kasno el iminiete ljaku umora iz organi zma i da l ei te
sredi nu izvan elija. Upamt i t e: sat hodanj a daje bolje rezul -
tate nego 15 mi nuta tranja. Nij e sluaj no d a j e Pol Br eg
smatrao hodanj e kral j em" vebi i savetovao da se od ma-
lena, svakodnevno hoda od 5 do 8 ki l ometara (sat hodanj a) i
da to rastojanje treba udvostrui ti . Ni kakve spoljanje situa-
cije ne smej u da vas spree u vaim svakodnevni m etnj ama
16
ubr zani m t empom. Putujui po svetu i drei predavanj a
Br eg j e uvee etao po hodni ci ma i po stepeni cama hotel a u
koj em j e boravi o.
Za vr eme hodanj a uoeno j e nekol i ko specifinih dej -
stava: od mi i ni h kontrakci j a do inercionih napora t eno-
sti, hr ane, ekskrement uma itd. Razmot ri mo prvo ul ogu mi -
inih kontrakcij a. Venozna krv cirkuliui kroz kapi l are,
gubi skoro sav pritisak koji nastaj e zbog sranih kontra-
kcija. Na cirkulaciju krvi kr oz vene efikasno uti e pumpanj e
koje nastaje pri kretanj u dij afragme (venoznog srca") za
vr eme disanja. To se neznat no ispoljava zbog cirkulacij e
krvi navi e koje j e proti v sile zeml j i ne tee. Stoga j e pri roda
na pri bl i no svaka 4 centi metra stvorila posebne venti -
l e-depove na unutranj im povri nama vena od prstiju ruku
do r amena i od prstiju nogu do kukova. Ti ventili omogu-
uju proputanj e krvi samo u j ednom smeru - navi e, prema
srcu. Na venama nogu nal aze se 22, a 17 na rukama. Pri
svakoj kontrakciji miia nogu ili ruku, koja nastaj e pri
hodanj u, vene se zbog kontrakcij e mi i a skupljaju i krv
ci rkul i e navi e. Pri slabljenju kontrakcij a krv se, pod dej -
st vom sile zeml j i ne tee, usmerava nani e, ali ventili u
obl iku pol umeseca (ventili-depovi) se zatvaraj u i ne doz-
voljavaju j oj da tee nani e. Dakl e, tako radi mi i na pum-
pa. Ona potiskuj e l av pr ema srcu i pomae drugom, veno-
znom, srcu dijafragmi.
Razmot r i mo i ul ogu inercionih sila. Naj oiglednij i pri -
mer za dejstvo tih sila j e otvaranj e boce - ep se moe izbiti
udarom dna flae (boce) o zemlj u. Ta poj ava se objanjava
kol i i nom kretanja koja j e j ednaka proi zvodu mase tenosti
i nj ene brzi ne; usmereno prvobi tno prema zemlj i, ali ose-
tivi otpor, kretanj e menj a smer u suprotnu stranu izbacuj e
ep. To isto deava se i s venoznom krvlju pri hodanj u, a j o
j ae pri tranju. U ovom sluaju, kao otpor sl ue ventili u
obl i ku pol umeseca. Nij e sluajno da ih j e veoma mnogo u
17
udovi ma ruku i nogu. Te inercione sile omoguuj u da se
hrana promea u elucu i crevima, u - u unoj kesici
(mehuru) i ne dozvoljavaju joj da se zgusne i taloi . Rit-
mi no pritiskanje hranljivih masa i ekskrementuma na zi-
dove creva refleksno ih iritira i prouzrokuje kontrakci je
usled ega nastaje njihovo normalno premetanje (prela-
enje).
Unutranji organi: jetra, bubrezi, mokrana beika,
una kesica, pankreas - ukratko, za vr eme i ntenzi vnog
hodanja itav sadraj trbune duplje se trese, zvekee, ispira
se krvlju i zasiuje energijom, a Toksini umor a" se efi-
kasno eliminiu i ovek se posle due etnje osea zdravijim
i spokoj nij im.
Inerci one sile imaju vanu ulogu u masai meupr-
ljenskih diskova, tetiva i celokupnog vezi vnog tkiva. Nije-
dna masaa tako dobro ne leci meduprljenske di skove kao
hodanje i tranje. Ri tmi no skupljanje i irenje omoguuj e
ishranu pulpoznog jezgra, hrskavi ce i vezivnih tetiva ki me.
Nedovolj no kretanje utie na nedovoljno masiranje nave-
deni h tkiva organi zma, zbog ega ta tkiva, usled zagae-
nosti i slabe ishrane, postepeno, ali si gurno, gube gipkost
(postaju krhka), prestaju kvalitetno da obavljaju svoje fun-
kcije, skupljaju se i steu. Ukratko, gube se funkcije meu-
prljenskih diskova, pa i celogpodruj a (oprunog)
4
aparata
ki me shodno zakonu o ograniavanju funkcija. Otuda is-
hialgija i teka pokretljivost zglobova.
Ljudi koji u poetku teko hodaju brzi m tempom, mogu
da izvode j ednostavne vebe. Podii se na vrhovi ma noni h
prstiju da se pete odvoje od poda za centi metar i naglo se
spustiti na pod. Osetiete udar, potres. Inerci one sile, koje
tada nastaju prouzrokovae ni z prethodno opi sani h efekata.
To potresanje tela ne srne da se uradi vie od j edanput u
4 Pr i mecl ba pr evodi oca .
18
sekundi . Mnogi uestali potresi onemoguuju prikupljanje
dovoljne koli i ne krvi u meuprostori ma i zmeu venozni h
ventila i zbog toga su nedovoljno efikasni za cirkulaciju
krvi. Previ soko odvajanje peta od poda moe da i zazove
nepoeljan efekat na ki mene diskove, a posebno na trau-
mati zovane. Ovakvu vibro-gimnastiku uradite 3-5 puta
dnevno po j edan mi nut, odnosno 60 potresa. Slabije i
bolesne osobe, posle 30 potresa, treba da odmor e 5-10
mi nuta, a zati m da urade preostali h 30 potresa. Vibro-gim-
nasti ka veoma je korisna licima koja preteno sede i pomae
im da spree mnoga oboljenja unutranjih organa - od
tromboflebitisa do infarkta.
vrsto gaenje petama po zemlji pri hodanju podsti e
efekte inercionih sila. Prema stepenu odstranjivanja ljake
iz organi zma i obnavljanja tkiva, poeleete da se bre
kreete, i prei ete na tranje.
Pri mer V. Kravcova pomoi e vam da proveri te snagu
j ednostavni h vebi. Pre 10 godi na imao sam prvi srani
udar, posle kojeg ni sam mogao da se oporavi m 7 godi na.
Ni sam se samo j edanput opratao od ivota. Pri mi o sam
brojne injekcije (!) i po 20 dana leao u bolni ci ".
Pre tri godine odluio je da se pobri ne za sopstveno
zdravlje. ,,S obzi rom na to da sam bio u bolnici, poeo sam
da hodam i da postepeno poveavam tempo hodanja i raz-
daljinu stalno kontroliui pui s i disanje. Posle 25 dana, na
sveoptu radost lekara, otputen sam i z bolnice j er je moj e
zdravstveno stanje bilo potpuno zadovoljavajue. Od tog
momenta poela je moja prava borba sa sami m sobom, s
moj i m tetnim navi kama, a bilo ih je mnogo: ljubav prema
obilnoj hrani i elja da to due spavam i gledam televizijski
program 4-5 sati nepreki dno... Nastojei da poveavam
tempo i dui nu laganog tranja, analizirao sam ne samo
rezultate svojih treninga, ve sam razradio i sopstveni sis-
tem leenja.JTcao sam najmanje dva ki lometra samo ujutru,
19
ne obazi rui se na vremenske uslove, s preki di ma od j edne
do dve mi nute na svakih 300-350 metara. Za tri godi ne
shvatio sam osnovno: prema zdravlju treba ii polako, pos-
tepeno i stalno. Za tri godi ne nijedanput se ni sam tako loe
oseao da bi me odneli na nosilima u odeljenje za rea-
nimaciju. Poboljala se razmena materija, koa je postala
elastina, a vid nije oslabio. A na si tni ce" kao to su
prestanak opadanja kose i odsustvo mnogi h akutnih res-
pi ratorni h oboljenja (ARO) uopte ni sam obraao panju.
Srce mi sada radi normal no. Pui s je pri mi rovanju 68-72
otkucaja u mi nuti , pritisak 120/80, prestala je aritmija i
tahikardija, nema astmatinih napada, esti bolovi u srcu
skoro su prestali i vie me ne uznemiravaju napadi ste-
nokardije. I mam 61 godi nu, ali sam veoma bodar, zdrav i
pun snage i energije. Ne jurite za iluzornom sreom i za brzo
ozdravljenje bez truda. Budite strpljivi i trudoljubivi u svo-
joj tenji da ozdravite i postii ete najveu sreu u vaem
ivotu zdr avl j e! "
TRANJE
Jednostavno tranje znatno vie utie na na organi zam
nego hodanje. Krvotok se mnogo j ae pojaava otuda i
akumuli ranje energije iz okolnog prostora; poboljava se
disanje - otuda odstranjivanje ljake, i zvanredno ispiranje
celog tela istom krvlju, a inercione sile su znatno vee nego
pri hodanju. Ako tranje traje dugo, dolazi do disajne aci-
doze - otuda poboljavanje biosinteze u elijama. Vie-
struko se poveava lekovit efekat, kojeg su ljudi uoili od
davni h vremena. Do nas su doprle predi vne rei iz drevne
El ade, uklesane u kamenu:
yy
Ako hoe da bude jak-tri,
ako hoe da bude lep tri, ako hoe da bude pametan -
trci .
20
Upoznaj mo sada detaljno efekte koji nastaju pri opte-
reenju organi zma tranjem.
Uticaj tranja na endokrini i nervni sistem oigledan j e.
Tranje omoguuj e da se regulie ri tmi an rad navedeni h
si stema. Da bi se ti sistemi opteretili, potreban je dui
ciklini antigravitacioni rad. Nj emu idealno odgovara due
tranje bez urbe. Poznato j e da se vei na krvnih sudova
nalazi u verti kalnom poloaju, i da j e u kapi larnom krvo-
toku, za vr eme mirovanja, na 1 kvadratnom mi li metru po-
prenog preseka miia otvoreno priblino 30-80 kapilara.
U toku tranja, kad ovek stalno savlauje zemljinu gravi-
taciju poskakujui i sputajui se u vertikalan poloaj, krvo-
tok u krvni m sudovi ma se takoe nj i e" i ulazi u rezonancu
s tranjem. Pri tom se postepeno otvaraju ranije zaspal i "
kapi lari . Broj otvorenih kapilara moe biti do 2.500. Takva
mikrocirkulacija aktivira endokri ne organe. Pojaava se cir-
kulacija hormona i oni dospevaju do najudaljenijih elija u
koj i ma reguliu njihov rad i koordiniraju rad celog sistema,
a kao rezultat toga je pojaavanje aktivnosti svih sistema
organi zma koji se bolje usklauju i balansiraju.
Po pravi lu, posle dueg tranja (30 mi nuta i vie) javlja
se oseaj sree (euforije). Rezultat toga je pojaani rad
hipofize koja proizvodi posebne hor mone - endorfine. Oni
su u razli i ti m dozama 200 puta efikasniji od morfijuma!
Endorfini izazivaju pri rodan oseaj blaenstva, ispoljavaju
proti vbolni efekat, a njihovo dejstvo posle zavrenog tr-
anja traje od 30 do 60 mi nuta.
Za pojaanu proizvodnju endorfina postoji specijalan
metod. Maksi mal no fiziko optereenje u trajanju 12-15
mi nuta poveava ni vo endorfina od 320 do 1.650 j edi ni ca.
Taj efekat veoma dobro se uoava kod lica koja mnogo tre-
niraju. Tranje na 5 kilometara s pretravanjem j ednog kilo-
metra za 5-6 minuta veoma dobro izaziva euforiju. Na taj
nai n tranje predstavlja odlinu metodu protiv depresije.
21
Tranj em u toku treninga smanjuje se broj srani h kon-
trakcija, srce postaje j ae i ekonomi ni j e funkci oni e. Ho-
rmoni nadbubreni h l ezda, koji se stvaraju za vr eme fizi-
kog optereenj a, bl agotvorno uti u na rad srca. Rezul t at
t oga j e da ovek s usporeni m pul som mnogo lake kon-
trol ie svoje emocij e, a poveani adrenal i n ne ispolj ava
tetan uticaj na njegov organi zam, kao to se to deava
licima koja se mal o kreu.
Moe se trati u bil o koj e vreme dana. Dakl e, ujutru,
kad se u krvi nalazi poveana kol i i na hor mona, tranj e
predstavlj a prirodan nain pranjenja suvinih hor mona a to
pomae organi zmu da povrati svoju harmoni j u. Ako se tri
posl e napor nog dana uvee, tada se smanj uj e napet ost ,
organi zam se oputa i dopunj ava energij om, smanj uj e se
preterani apetit i zbog toga ete zaspati mi rni m snom.
S obzi rom na to da se pri duem ri t mi nom tranju pui s
stabilizuje na 120-130 otkucaja u minuti i da se ire periferni
krvni sudovi , otpor se smanjuje u nj ima, a to dovodi do
smanj enj a krvnog pritiska. Stoga j e tranj e odl i an nor-
mal izator arterijskog pritiska.
Tranj e normal izuj e procenat ki sel i ne u el ucu. Pri
smanj enoj sekreciji el udanog soka, ispijte au struk-
tui rane ili namagnet i sane vode pre tranja ona e poj aati
sekretnu funkciju el uca. Tri te najmanje 30 mi nut a, a naj -
vie 1 sat. Due tranje, prema zakoni ma raspodel e ener-
gije, moe priguiti ionako slabu sekreciju.
Kad j e sekrecija poveana ili normal na, moet e pre
tranj a ispiti au ovseni ca ili ovsenih pahul j ica da bi se
neutral i sal a povi ena kiselina. Stoga se moe trati mnogo
due do 2 sata.
Ako se ukratko sumiraj u lekovita dejstva tranja, moe
se rei d a j e tranje posebno efikasno proti v hi pertoni j e i
hi potoni j e, vegetati vno-vaskul arne distonij e, stenokardi j e,
ishemij e srca, reumati zma, mane mi tral nog zal i ska srca,
22
ost eohondroze, ira u el ucu. Osi m toga, tranje usporava
proces starenja j er aktivira bi osi ntezu u elijama, norma-
lizuje rad central nog nervnog si stema (CNS), aktivira i
regul i e rad endokri ni h l ezda, j aa i muni si stem pove-
ava zati tne sile organi zma, puni energij om organi zam i
efikasno pomae protiv pr ekomer nog i nekont rol i sanog
konzumi ranj a hrane. Radi toga, ako uvee imate proht ev za
j el om, moet e ga umanj iti l agani m tranj em u trajanju od 20
do 40 mi nut a. Apetit e se smanjiti za 1-2 sata i zado-
volj iete se mal i m obrokom hrane.
Usled aktiviranja organi zma i nj egove zasi enosti ener-
gij om poveae se stvaralaki potencij al, naroi to u toku
samog tranja. U toku tranja pojavljuju se u glavi sl obodne
i naj vrednij e mi sl i . J. A. Andrej ev j e to opisao ovako: ...pri
tranju lako se misli, glava je puna ideja. Zat o j a, pre starta,
postavl j am stvaralaki zadatak, itam odgovaraj uu lite-
raturu, a u toku tranja razmi l j am o svemu, smil j am for-
mul acij e, argumentaci j u i redosl ed izlaganja. Pri kraju tr-
anja, l anak ili poglavlje j e got ovo za knjigu, preostaj e mi
samo da to zapi em". Moet e trati nosei mali diktafon i
odmah zapisivati sopstvene misli proi t ane iz. informativ-
nog polja. Cesto se deava da sve to j e bilo j asno i shva-
tljivo u toku tranja, brie se ili kasnije gubi j asnou j er
nema te energij e koja sve razjanjava, a koju j e omogui l o
tranj e.
Post oj e broj ne varij ante tranja. Na pri mer, evo seanj a
I. Hvoevskog kako j e trao P. K. Ivanov.
On j e trao neobi no i svoj stveno. Posl e nekol i ko
kor aka l aganog tranja, usledilo j e brzo tranje s i sprueni m
r ukama i nogama koj e napree cel o tel o. Brzo tranje 40-50
met ara, a zati m ponovo oput eno tranje. To j e uradi o 4-5
puta.
Ivanov j e smatrao da takvo tranj e koristi lj udima koji
se bave umni m radom i vei deo vr emena pr ovode sedei.
23
On preporuuje takvo tranje 2-3 puta dnevno. Ono j e
veoma efikasno pre polivanja ili smrzavanja u zi mski m
uslovi ma. Organi zam se brzo zagreva na bilo kakvom
mrazu.
Ivanov je razradio i varijantu tranja za jaanje vratni h
prljenova i leda. To je bilo tranje s glavom zabaenom
unazad i zabaeni m rukama pozadi u vi du krila uz j ako
naprezanje celog tela. Bilo je i tranje koje smiruje. To je
tranje usporeni m tempom s podi gnuti m rukama uvis i
njihovim kruni m pokreti ma u smeru napred-nazad, sli no
kri li ma ptice. Ja sam nekoli ko puta bio u prilici da pos-
matram kako Porfirije Kornejevi tri i ini mi se da on
moe da izmisli bezbrojne varijante tranja".
Komentar uvezi trcanj em P. K. Ivanova. Maksi mal no
naprezanje tela u toku tranja aktivira receptorni aparat
organi zma i dostavlja veliku koliinu slobodni h elektrona u
akupunkturni sistem. Pri tranju prethodno dolazi do zagre-
vanja, otvaranja pora na koi i znojenja, a to sve dovodi do
akti vne asimilacije slobodni h elektrona. Naprezanj e poma-
e elektroni ma da se prikupljaju i cirkuliu u organi zmu.
Probajte i sami ete se uveriti.
Karlos Kastaneda posebno opisuje tranje snage" koje
je naui o od svog Uitelja. Lea moraju biti ispruena, a
trup blago nagnut unapred, kolena savijena. U toku tranja
kol ena se podi u skoro do sami h grudi. Pri takvom tranju
korak je mali i oprezan, to vam omoguuj e da trite veli-
kom brzi nom ak i nou i da se ne bojite da ete da padnete.
Zbog takvog tranja ovek radi kao di namo-mai na sna-
no proi zvodei energiju i drmanje celokupnog organi zma.
Veoma efikasna je kombinacija tranja uz razliite mi -
saone predstave, odnosno medi taci ono tranje i ostale vari-
j ante tranja. Evo nekoli ko varijanata:
Prote rivanje energije" u toku tranja. Treba da za-
mislite da upijate iz vazduha lekovitu energiju kroz bilo koji
24
deo tela (teme glave, nos, dlanovi, stopala itd.). Pri izdisaju
energiju mi saono usmeravati na bolesno ili slabo mesto.
Ako se duboko unesete u to, moete doi u stanje da i fiziki
oseate kako vam energija ulazi u telo i snano se usmer ava
pr ema odabranom mestu. Na tom mestu poinje da se poja-
ava toplota i osea se pulsira uje krvi. Na pri mer, P. K.
Ivanov je primenjivao tranje s oseaj em pritiska vazduha
na teme glave. Pri tome se toliko unosi o - da se j ednom
pri li kom nagutao" vazduha, a to je primenjivao i pri li kom
gladovanja.
Crpljenje metabolita". Ako vam neki organ nije u
redu, na pri mer jetra, u toku tranja zamiljajte da pri
udisaju iz bolesnog organa (jetre) usisavate sve toksi ne
umor a, ljaku, patogenu energiju u vidu crnila (crnog di ma),
a da ili pri izdisaju izbacujete u vi du crnog oblaka iz organi-
zma zajedno s vazduhom koji izdiete. Kad osetite da ste
dovoljno oistili jetru, postupajte obratno. Za vr eme udisaja
zamiljajte da se puni te bel om ili utom (boje sunca) za-
slepljujuom energijom, a da j e pri izdisaju zgunjavate i
aljete u bolesnu jetru.
Posle zavrene vebe tranja, moete pretrati mak-
si mal nom brzi nom 2-2,5 ki lometra zamiljajui da ste iz-
baeni kao strela odapeta i z luka. To je veoma kori sno za
pojaano nagomilavanje endorfina i postizanje pozi ti vnog
raspoloenja. Posle bilo kojeg brzog tranja, treba pretrati
j o 1-1,5 ki lometar u laganom tempu. Tom pri li kom opu-
stite celo telo, a rukama mlatarajte kao bi.
U poetku tranja kod mnogi h se ljudi uoava j aka
ustegnutost i usiljenost. Protiv toga moete da se bori te, ako
u toku tranja vodite rauna da ispravite ki meni stub im
osetite i najmanji njegov zamor, a da sve ostalo to je
navueno" na njega lako i slobodno mlatara. Mora se
voditi rauna o oputanju prstiju ruku, zati m - aka, pod-
laktica itd. Na taj nai n ete opustiti ruke. Zati m opustite
25
mi i e lica, a posle toga opustite zadnjicu i noge od kukova
do cevani ca (goleni ca).
U toku tranja mogu se izgovarati razliite sugestije. Na
pri mer, Ja sam zdrav", Ja sam pun snage", Ja lako tri m i
radujem se" i mnogo, mnogo drugih sugestija. Na pri mer,
autor se pri drava sledeih sugestija: Ja sam veoma mlad,
Gospod mi je u grudi ma, Gospod je sa mnom", i pri tom
zami ljam lik Gospoda u srcu. Takve sugestije izgovaraju se
u sebi pevajui otegnuto.
Pogled ima takoe veliki znaaj u toku tranja. Ako
gledate mal o vie i znad hori zonta, tada se postepeno javlja
oseanje kao da isparavate u vazduhu i polako se podi ete u
visinu. Ako gledate pred sobom u zemlju, tranje e biti
oteano. Pogled, nezavi sno od vas, ili isputa energiju vaeg
tela nani e, ili je podi e navie - eto zato nastaju takvi
efekti. Ako gledate pravo pred sobom, j avi e se efekat
uvlaenja u cev". Probajte i sami se uverite.
TRANJE I REGENERACI JA SRCA
Razmotr i mo pri mer narodne doktorke Nadede Alek-
sejevne Semjonove na koji nain moe da se regeneri e srce
pomou tranja.
Uzroci koji izazivaju reumati zam u vezi su s nedo-
voljnim kretanjem i obi lnom upotrebom belanevi nasti h
produkata naroito ml enog porekla. Ako j e ovek uz to, po
svojoj konstituciji Vetar" (mali i suvonjav), sa slabom
probavom, pri takvom nai nu i vota u njemu nee oksidirati
belanevi ne do stadijuma mokrae (urara), koja se lako
izbacuje i z organi zma, ve se zadrava" na stadijumu mo-
krane kiseline, a koja se u medi ci ni nazi va SRB - reakti vna
belanevi na. Mokrana kiselina teko se izbacuje iz orga-
ni zma i taloi se u obliku kristala. Takvi kristali, koji se
26
taloe u mi i i ma i tetivama, prouzrokuju reumati zam koji
progresi vno dovodi oveka do oboljenja od Behterove bo-
lesti (telo gubi gipkost). Ako se ti kristali taloe u srani m
mi i i ma i zali sci ma, oni e prouzrokovati reumokardi ti s
koji pr ema stepenu progresije prelazi u srane mane.
Nadeda Aleksejevna roena je u porodici pastira. Ima-
li su redovno kravlje mleko u ishrani. Posledi ca takve nepra-
vilne i shrane j e bila da j e ona za 14 godi na ivota prebolela
sve bolesti koje se mogu preboleti, a u 14-oj godi ni posle
preleane teke angi ne s pneumoni j om, lekari su postavili
dijagnozu reumokardi ti s. U 15-oj godini obolela je i od
Botki nove bolesti. U 32-oj godini - operacija. U 39-oj
godi ni hipertonija i vegetativno-vaskularna distonija, bo-
lovi u srcu i j aki bolovi du ki me. Na kraju je u Rostovskoj
konsultaci onoj bolnici postavljena dijagnoza: mane mi tral-
nog zali ska srca i poetni stadijum Behterove bolesti. Noge
su joj se stalno koile, bolela je glava pri naglom podizanju i
savijanju, pojavljivale su se crne mui ce" u oi ma i imala
je vrtoglavicu. Kad je i z rada Zigfrida Mi lera Srotov
dijetalni metod leenja" saznala da se mokr ana kiselina
moe izbaciti, usmerila je svu svoju volju u borbi protiv
reumati zma. Evo njene pri e:
Rani je mi je bilo bolno da se nakaljem i nasmej em
sve j e prestalo. Probe na r eumu poele su da pokazuju
smanjivanje reakti vne belanevi ne , , C"ukr vi . Ako su 1980.
godi ne bila tri znaka ,,x", posle godi nu dana dva , a posle
j o j edne godi ne - j edan znak ,,x", da bi 1983. godi ne
postala uesni k u meunar odnom svetskom maratonu na
Olimpijskoj stazi u Moskvi . Kad sam izbacivala mokranu
kiselinu i z srca, zamiljala sam da mi je srce napunjeno
kri stali ma mokrane kiseline kao st oj e zemi ka napunjena
suvi m groem. Upravo tako je opi sano u navedenom radu.
Ako se odjednom iz srca izbaci mokrana kiselina, srani
miii postaju mlitavi i treba ih trenirati. Eto zbog ega sam
27
poela da se bavim tranjem. Kad sam se izleila, otila sam
doktorki da zakljuim bolovanje. Reumatol og, koja je slu-
ajno zamenjivala moju doktorku, nije poverovala u i zle-
enje i ustajanje iz pepela", pa je briljivo poela da mi meri
pui s i da proverava podatke u mom zdravstvenom kartonu.
Tog dana je bio j ak pljusak. Ranije sam takvo vr eme oseala
poti lj kom". Sada moj barometar" nije r adi o. '
Doktorka je upitala: Kako ste uspeli da u 43-oj godini
sauvate takvo dobro srce? Odgovorila sam: Nisam ga
sauvala, stvorila sam ga ponovo. Ja sam biva reu-
matiarka. Ali doktorka je odbrusila: Bivi reumati ari ne
postoje, reumati zam je nei zl ei v! " - Ali doktorko,ja stojim
pred Vama".
Mogue je da je doktorka i u pravu uobi ajeni m
met odama leenja reumati zam se ne moe izleiti, a pri-
rodni m metodama to je ve druga stvar, i mogue je. Da bi
dopuni la tranje, Semjonova je drala dijetu osi romaenu
belanevi nama, iskljuila iz ishrane sve ml ene produkte i
upotrebljavala mumi e (opiljci metala koji se kori ste kao
l ek)
5
za j aanj e sranog miia.
Mumi e j e upotrebljavala po sledeem: koli ko i mate
godina, toliko treba da uzmete grama mumi e. Ako i mate 30
godina, uzmi te 30 grama. Od toga treba da pojedete 2 grama
za 10 dana, i to svakog dana da uzi mate mumi e u suvom
stanju 100 mi li grama (na vrh kaiice veli i ne glave
pali drvca) ujutro na j edan sat pre jela i isto toliko uvee dva
sata posle jela. Posle 10 dana uzimanja, pauzirati 5 dana i
tako j o dva puta po deset dana s pauzama od 5 dana. Tako
se zavrava j edan ciklus (10 dana uzimanja - 5 dana pauze,
10 dana uzimanja - 5 dana pauze, 10 dana uzimanja) i zati m
se pauzi ra 4 nedelje. Ciklusi se dalje ponavljaju sve dok ne
upotrebi te navedenu koliinu mumi e (onoliko grama koli ko
i mate godi na).
28
TRANJE I I ENJE UNE KES1CE
U toku dueg i redovnog tranja u unoj kesi ci nastaju
jake inercione sile. Ako se u njoj nalaze tvrdi kameni i , oni
se u toku tranja meusobno sudaraju (kao sitan novac u
depu), drobe se i mogu lako da se izbacuju kroz uni
kanal. Da bi pojaao izbacivanje uni h kameni a, autor je
razradi o sledei metod.
Svakodnevno tranje u trajanju od 30 do 60 mi nuta u
toku 3-6 nedelja. Jednom nedeljno gladovati 36 sati. Gla-
dovati po sledeem: no, spavate 12 sati; dan 12 sati,
ujutro tranje kao obi no; no - 12 sati spavate i sledeeg
dana ujutro ponovo trite. Za vreme gladovanja pijte samo
namagneti sanu vodu ili urin. Tridesetestosatno gladovanje
ni mal o ne smanjuje energiju ve, obratno, dodaje j e. Posle
tranja odmah otiite u parno kupatilo i dobro se isparite
(prema linoj potrebi, najvanije je da ne preterate, ve da
osetite j ako oputanje celog tela, malaksalost). Kad se vra-
tite iz kupatila kui , odmah popijte 0,5 - 0,7 litara pri prem-
ljenog sveeg soka (100 grama od cvekle a ostali deo od
j abuka). Zati m j edi te kao obi no: salatu ili di nstano povre,
kau ili proklijale itarice.
Gl avna doza soka, naroito od cvekle, efikasno ispira i
isti kanale j etre i unu kesicu - izaziva dijareju (proliv).
Kiseli ukus j abunog soka daje jetri i unoj kesici dopun-
sku energiju i tenost za ispiranje uni h kanala. Zbog toga
kod vas e se obavezno pojaviti dijareja. U tenoj stolici
vi deete tvrde kameni e u obliku sitnih oblutaka najrazno-
vrsnijih boja. Produi te tako 3-6 nedelja. Ako i mate bolove
s desne strane ispod lopatice - oni e prestati. Upravo tu
si gnali zi raju" tvrdi kameni i une kesice. Prestali bolovi
ukazae na ienje une kesi ce. Posle godinu dana to se
moe ponovi ti . Sve u svemu rezultat inercionih sila (mu-
kanja ui ) una kesi ca radie mnogo bolje i potpuno e
29
5 Primedba prevodioca.
obnoviti svoje funkcije. Ovo treba da imaju u vi du osobe
koje imaju kameni e u unoj kesici.
TRANJE I JAANJE PSI HI KI H
SPOSOBNOSTI
uveni Duhovni uitelj savremenosti Sri i nmoj (stru-
njak za medi taci ju)
6
, medu ijim ueni ci ma je i Karl Lui s,
etverostruki olimpijski ampi on u Seulu i Jani s Kuros,
najjai supermaratonac planete, kae da se umetnost tranja
moe uporedi ti s ovekovi m napori ma koji su usmereni na
stalan unutranji rast i razvoj. Na cilj je da sve vr eme
i demo dalje, dalje i dalje. Nae mogunosti su neograni ene
j er se u nama nalazi Beskonani Boanski Zaetak", kae
i nmoj .
Raznovrsne smetnje koje nastaju u oveku u toku tra-
nja ine dobni osnovu za unutranji rast i razvoj voljnih
osobi na. Na primer, u prvo vreme to se sastoji u savla-
ivanju sopstvene lenjosti. ovek se polako unosi u vebe
tranja i osea veoma pozi ti vno poboljanje zdravlja. U
poetnoj etapi svakog tranja savlauju se razliiti nepri-
j atni oseaji kao to su oseaji teine i umora. Dalje, prema
stepenu treniranja oni nestaju, ali se mogu pojaviti drugi
oseaji bola na mesti ma energijskih epova. To se najee
deava u predelu j etre i slezine, a to ukazuje na njihovu
zagaenost. Da biste savladali te prepreke, moraete da
pri meni te metod crpljenja metaboli ta", a zati m prote-
rivanje energi je" ili neto slino tome. To nije nita drugo,
nego drugi nain unutranje stimulacije. St oj e vei tempo
tranja, vie se poveavaju negativni oseaji umor a i nedo-
stajanje vazduha. Uite se da ih savladate. I na kraju, kad se
6 P r i me db a pr evodi oca .
3 0
organi zam potpuno oisti od ljake stvara se i dealna unu-
tranja sredi na zasi ena mi kroskopski m elektrinim kon-
takti ma, energija lako i slobodno dospeva do mesta upo-
trebe, debloki ra se biosinteza elija iz ugljen-dioksida i
azota, a tranje postaje lako i prijatno. Oseti ete kako krv
cirkulie u celokupnom tetu, a energija se bukvalno ,,uti-
skuj e" u vas kroz kou, posebno kroz teme glave. Telo se
isto i pr ozr ano" rastvara u okol nom vazduhu, koji se od
otrog i hladnog (naroito zi mi ) pretvara u nean i topao.
Javlja se oseaj lakoe, predi vne sree, neograni eni h mo-
gunosti i saznanja. Kod nekih se moe pojaviti neka slika
iznad glave. Na primer, srebrna ptica koja leti. Slino su
doivljavali i drugi. Na primer, 24-godinja moskovlj anka
Gali na Vlasova, koja je za 12 sati pretrala vie od 117
ki lometara, kae: Tokom tranja oseala sam neverovatnu
lakou i ogroman duevni zanos. I j o neto to se ne moe
opisati reci ma".
Za vreme dueg ri tmi nog tranja realizuju se znaajne
zakoni tosti - grani ne vrednosti di nami ke stvaraju statiku
(Jang prelazi u jln). ovekovi napori miia, posle od-
reenog vremena, izazivaju unutranji mi r koji vas dovodi
do transa. Trati u stanju takvog transa je tako lako i prijatno
- da ne eli te da preki nete tranje. Pri medi ti ranju u se-
deem poloaju dolazi do obratnog spoljanji mi r prou-
zrokuje unutranje aktivnosti (Jln prelazi u Jang). Energija
poinje j ae da struji u telu, i ono poinje polako da se njie
u ri tmu njenog strujanja. Ponovo dolazi do transa - javlja se
elja da se meditacija neograni eno produi .
Da bi smo proirili pri u o medi taci onom tranju, nave-
emo neke detalje iz ivota vajcarkinje Hel ene Bestrajher,
ueni ce Sri i nmoj a. Njeni opti podaci : starost - 51 go-
di na, visina - 168 centimetara, teina - 50 ki lograma, vrsta
posla - vlasnik vegetarijanskog restorana. Ona se hrani
pri rodni m produkti ma, uglavnom povrem, voem i ita-
31
ricania. Spava samo 4 sata dnevno: od 1 do 5, zati m, j edan
sat medi ti ra, a u est sati ujutro izlazi da veba i tri naj -
manje 4 sata. U 11 sati poinje da radi u restoranu, u koj em
ne samo da organizuje r adkuvar i ma i kelneri ma, ve i sama
mnogo radi, na pri mer pere posude. Nedelj no svakog dana
pretri 3 0 - 4 2 ki lometra. Sedmog dana tri super maraton,
na pri mer, 100 ki lometara oko Cirikog jezera. Hel ena tvrdi
da joj tranje omoguuje da se osea kao deo Pri rode, da
postepeno ulazi u unutranji svet tranja, da poveava strp-
ljenje, i stalno oseanje unutranjeg mi ra i zadovoljstva.
Posle napornog radnog dana u restoranu i u kancelariji, ona
obavezno u pono meditira i u 1 sat posle ponoi odlazi na
spavanje da bi u 5 sati ujutro poela sve iz poetka.
U zakljuku o tranju beskrajnoj temi - moe se
dodati i sledee. Ako u toku tranja mani puli ete svojim
disanjem, ono e postati odlian nai n za nagomi lavanj e
ugljeni kove kiseline i aktiviranje biosinteze elija iz ug-
ljen-dioksida i azota. Butejko ne preporuuje bez razloga
tranje uz stepeni ce ili tranje u planini sa zadravanj em
disanja. Usled takvog tranja brzo se nagomi lava ugljeni-
kova kiselina, aktiviraju se metabolini procesi , pobuuj u
unutranji receptori i kao posledica - dolaenje slobodni h
elektrona, kao lavina, u akupunktumi sistem koji zagrevaju
organi zam, zasiuju ga energijom i poboljavaju opte oz-
dravljenje.
Uopte, u toku tranja preporuuju se kratki izdisaji.
Kratki izdisaji kroz nos treba da budu bez napora.
Cesto se deava da nemate prostor za tranje. Ne treba
j adi kovati trite u mestu, kao to je to radi o Pol Breg u
repu aviona u toku dui h avionskih letova.
Tranje je veoma dobro opi sano u knjizi ienje or-
ganizma na vrhovi ma prstiju nogu, trup blago nagnut
unapred, a petama udarati po zadnjici. Zbog takvog tranja
javljaju se veoma j ake i nerci one sile (cirkulacije) u celo-
32
kupnom telu, koje su posebno j ake u pravom crevu. Ako
i mate pr obl eme s opstipacijom (tvrdom stoli com), tada e
vam takvo tranje mnogo pomoi - ono bukvalno raz-
drmava ceo organi zam. Ako se u toku tranja zadi ava
disanje s kratki m izdisajima, efekat e biti j o j ai . Takvo
tranje treba praktikovati postepeno od 15 sekundi pa do
10-15 mi nuta i vie.
Dr uga varijanta za tranje u mestu, j este tranje s visoko
podi gnuti m koleni ma. Nj egova efikasnost ne zaostaje ni po
emu u odnosu na prethodno tranje.
Zakljuujui, naveu poslovi cu: nee da tri
dok si zdrav, trae kad oboli".
GI MNASTI KE VEBE I ATLETSKI TRENI NG
Svet kretanja je bezgrani an. Ritualni plesovi su bili
prvobi tne gi mnasti ke vebe. Prvobitni (primitivni) ljudi su
pomou njih usavravali svoje motorne mogunosti (mo-
gunosti kretanja), koje su im omogui le da se suprostav-
ljaju navalama stihije. Kasnije, naroito u Drevnoj Grkoj ,
fizike vebe su uzdi gnute u kult. Pomou njih oblikovali su
svoje telo, razvijajui mu proporci onalnost, gipkost, brzinu
i snagu. Savremeni aerobi k je dete plesa, kretanja i gim-
nastikih vebi . Posebno odabrane kompl eksne vebe
(mnoge su opi sane u sportskoj literaturi) omoguuj u da se
objedi ne korisni uticaji vebi ci klusnog karaktera za izdr-
ljivost s vebama za gipkost, koordinaciju i snagu. Uticaj
muzi kog ri tma i emocija ini interesantnim taj trening te se
ovek bolje optereuje.
S obzi rom na to da vebe deluju nai zmeni no na raz-
liite grupe miia, one dovode do ispiranja celog tela krv-
lju. Ovakve vebe posebno se preporuuju enama, omla-
dini i starijim ljudima. Vano je da uoi mo da se tim ve-
33
baraa realiziiju efekti ispiranja organi zma krvlju, inercionih
sila, poveavanja gipkosti, umer ene aci doze (poveavanj e
kiselih ekvivalenata krvi zbog kojih dolazi do samotrovanja
or gani zma)
7
i velike emoci onalne zasienosti.
Razliite vebe, koje se izvode sa spoljnim optere-
enjima, nazivaju se atletski fiziki (kultivirani) treni nzi ".
Jako naprezanje mi i a razara protoplazmu elija, troi ma-
terijale u elijama, i na kraju j ako aktivira bi osi nteti ke
procese. Pri kontrakciji miia s j aki m naprezanj em bolje se
razmenjuju tenosti izvan elija s krvlju, umnogome se
poveava krvotok u aktivnim mi i i ma, to omoguuj e da
se brzo obnavljaju traumati zovane tetive i mi i i . Posebno
bih istakao da se bilo koji drugi metodi ne mogu uporedi ti s
pojaavanjem krvotoka kao pri radu s optereenji ma. Pri
tome moe se stvarati izolovan snaan krvotok u razliitim
grupama miia i postii odgovarajui efekti s odreeni m
ciljem.
Dui i dovoljno intenzivan trening s optereenji ma (na-
prezanji ma) takoe pomae stvaranje endorfina, na to uka-
zuju brojni vodei kulturolozi. Slabost treninga s optere-
enjima je u tome, to se pri treniranju stvaraju mal e iner-
ci one sile koje nemaju vibracioni uticaj na organi zam. U
celini to je veoma snaan nain za obnavljanje zdravlja,
poboljavanje biosinteze i poveavanje energije.
Svako od nas verovatno je upoznat s pri meri ma izle-
enja ljudi od tekih oboljenja pomou gi mnasti ki h vebi .
Evo j ednog takvog pri mera. Anatolij Semjonovi Alek-
sejcev sam se preporodi o. Kao dvogodinji deak doi veo je
tr aumu u slabi nskom delu ki me - udario ga je nogom
razjareni faista. Lekari su posle rata postavili di jagnozu:
aktivni proces tuberkuloze desnog plunog krila i ki me.
Zati m gips od vrata do peta, konstantni bolovi u leima i
7 Pr i medba pr evodi oca.
34
potpuna nepokretljivost. Posle osam godi na, lekari su uspeli
da ga di gnu iz postelje, ali Anatolij Aleksejcev je bio osuen
da celog ivota nosi specijalni korzet od koe i metala i da se
kree pomou taka. Po savefti j ednog sportiste, 1961. go-
dine poeo je da trenira sa tegovi ma, j er je verovao u takve
vebe. U poetku s laki m tegovima, a kasnije sa sve tei m i
teim tegovi ma. Telo je postepeno oj aal o-kor set i take su
odbaeni . Pria je kratka, ali je trebalo uloiti mnogo na-
pora, znoja i volje za takav podvi g. Postepeno se obli kovao
snaan torzo (gornji deo oveijeg tel a)
8
i Anatolij je poeo
da uestvuje na takmienjima iz teke atletike i dostigao je
propi sane sportske nor me za kandi data za majstora sporta.
Danas je on lep ovek, i ma porodi cu i ivi normal ni m
i votom.
Evo ta Vladi mi r Fokin kae o sebi.
Imam 60 godina. Radi m kao bravar. esnaest godi na
bavi m se dizanjem tegova, lakom atletikom i odboj kom. I
uvek sam smatran za ampi ona prodrljivosti. Posle tre-
ni nga mogao sam da popijem 20 aa mleka i pojedem 10
porcija razliite hrane. Moj a tei na je 1965. godi ne bila
tano 98 kilograma. O kakvom je zdravlju moglo biti rei?
Ali, ja sam se osvestio i konzumi rao manju koliinu hrane.
Danas, pri teini od 70 kg, moj j elovni k se sastoji iz vege-
tarijanskih produkata uglavnom cvekle, argarepe i ku-
pusa. Dnevno pojedem svega 50 grama hleba, ali ga pret-
hodno obavezno malo osuim. eer i so ne upotrebljavam.
Od masti - samo zejtin. Jedem dva puta dnevno. Dor u-
kuj em u 13.3o sati. Doruak se sastoji iz vinegreta (salata od
cvekle i kr ompi r a)
9
s hlebom. Ustajem u etiri sata ujutro i
j o zarauj em taj doruak. Oko sedam sati veeram - orahe
s cveklom, kupusom ili argarepom. Pred spavanje, obi no
oko 23.oo popijem aj od nane (mente) zaslaen sa
8 Pr i medba pr evodi oca.
9 Pr i medba pr evodi oca.
35
supenom kai kom meda. Pijem samo izvorsku vodu. Zbog
toga se moj a motorna aktivnost poveala. Svakodnevno
vebam dva sata hatha-joge, a j edan sat atletiku, i sve to
radi m uz priblino troasovno spavanje u toku 24 sata. Ne
oseam ni kakvo optereenje organi zma ak ni za vr eme
profilaktinih gladovanja".
Fi zi ke vebe pokazale su se kao veoma efikasne me-
tode u borbi protiv dijabetesa. Ispitivanja obavljena na 90
hiljada ena u SAD, pokazala su da su fizike vebe efi-
kasnije metode za profilaksu dijabetesa u starijem dobu,
nego smanjenje teine kao to se ranije tvrdilo. Istraivanja
su pokazala da ene, koje intenzivno fiziki vebaju makar
j edanput nedeljno, obolevaju dva-tri puta rede od dijabetesa
uslovljenog upotrebom insulina, nego lica koja ne vebaju.
Mehani zam dejstva velikog fizikog optereenja je sle-
dei : ugljeni hidrati su po svojoj prirodi - polisaharidi. Kad
dospeju u organi zam razlazu se na monosahari de - glukozu,
fmktozu itd. Monosaharidi se ukljuuju u sloenu elijsku
razmenu. Ali, stvar je u tome, da bi monougljeni hidrat bio
ukljuen u razmenu, obavezno mora biti fosforizovan -
prvom i estom atomu ugljenog hidrata treba dodati deli e
fosfata. Tek kad se stvori takav lanac monosahari d je spre-
man da uestvuje u procesu razmene stvarajui vodu, ug-
ljen-dioksid a, pri tome, izdvaja i energiju. Da bi sve te
reakcije bile kvalitetne i potpune, potrebni su slobodni elek-
troni i kiseonik. Ako ih nema dovoljno, zavi sno od stepena
nedostatka, uoava se j edan ili drugi oblik dijabetesa. Da
bi smo se spasili od dijabetesa, treba da oi sti mo unutranju
sredi nu organi zma od toksina umor a" koji ometaju kre-
tanje slobodni h elektrona. To se moe postii ni skokalo-
ri nom ishranom i hranom koja sadri malo belanevi na. U
hrani treba da preovlauju monosahari di tipa fruktoze, koji
za svoju asimilaciju ne zahtevaju insulin. Posle toga fi-
zi ki m vebanjem dostavljaju se slobodni elektroni u aku-
36
punkturni sistem. Stvaranje ugljen-dioksida za vr eme opte-
reenja aktivirae pri rodnu biosintezu u elijama i ovek e
biti ponovo zdrav. Najvanije je to shvatiti, a zati m to i
uraditi. Treniranje s optereenjem odlino pomae. Evo ta
misli uvena amerika bilderka Korina Everson o leenju
dijabetesa.
Tim Belknap, bilder je dijabetiar. Pre 10 godi na
osvojio je titulu ,J[4ister Amerike". Stoga vam preporu-
ujem da se bavite gradom tela. Upravo pomou atletskih
vebi moete postii uspeh u borbi protiv bolesti, j er fizike
vebe deluju slino insulinu. Treba da vebate srednjim
tempom i da u toku treninga uvek upranjavate vebe aero-
bika za srce i plua i, naravno, vebe za poveavanje mi -
i ne mase. Upravo zato fizike vebe mogu postati klju
pomou kojeg ete nauiti da kontroliete bolest pa i da
spreite razvoj nekih oblika dijabetesa".
Atletske vebe kombi novane s pravi lnom ishranom
veoma dobro pomau obnavljanje traumati zovani h zglo-
bova. Shodno tome treba izabrati niz vebi koje omoguuj u
da se izolovano i di rektno optereuje povredeni zglob. Na
poetku to su j ednostavna kretanja, a zati m manja opte-
reenja. To se obavlja vie puta s mali m intervalima odmora
(15-30 sekundi ), to omoguuj e da se na tom mestu stalno
odrava intenzivni krvotok. Zati m se teina optereenja
postepeno poveava i j o vie se ponavljaju pojedine vebe i
serija vebi. Rezultat takvih optereenja u vezi sa povre-
deni m delom tela (zgloba) je da se javlja obilan i j ak krvo-
tok, miii bukvalno nabubre od krvi i javlja se oseaj pec-
kanja (ako se intenzivno i dugo veba). Sve to prouzrokuje
da se na povredenom mestu prvo pojaava kataboli zam
(razgradnja protoplazme, elija itd.), poveava stvaranje
ugljenikove kiseline, krv donosi veu koliinu hranljivih
materija, ispira kanale, zagrejava mesto. Zagrejavanje ak-
tivira fermentne reakcije. Oseaj i bola kao peckanje, nadra-
uju receptore i privlae veu bujicu slobodnih elektrona na
37
tom mestu i pojaavaju sve reakcije za obnavljanje povre-
enog tkiva. Ti mehani zmi omoguuju obnavljanje, reklo bi
se, neizleivih oteenih tetiva, zglobova i mi i a. Pri mer
Fr enka Ri ardsa, koji navodi J. P. Vlasov u lanku Po-
klonjen drugi i vot" (asopis Fi S", broj 1, 1989.g.), oi-
gledno to potvruje.
... Smrvljeno stopalo dizalo se samo na tetivama. Leva
noga polomljena iznad kolena. Ruka razmrskana od lakta do
prstiju. Dva rebra od slomljenih rebara probi la plua...Pri
svemu tome on ak nije izgubio svest...
Nesrean sluaj na poslu odjednom je poremeti o Ri ar-
dove planove - i sportske i line. Sada se sve svodi na
podnoenj e i trpljenje sopstvene sudbi ne. Tri godi ne pre
nesrenog sluaja, 1970. godi ne, Frenk Ri ards, englez os-
vojio je j ednu od najveih titula. On je - Mi ster Uni -
verzum". . . Posl e pola godi ne otputen je i z bolni ce. Ri ards
kae: Izaao sam iz bolni ce u kojoj sam omravi o 26
ki lograma, tanije bez 26 ki lograma iste muskul aturne
mase".
Sedam meseci posle izlaska iz bolnice, on.j e u gipsu i
osuen na nepokretljivost. Nakon tih sedam meseci sledi j o
7 godi na lutanja po kli ni kama. Operacija za operacijom -
transplantacija kostiju, spajanje kostiju pomou rafova i
metalni h ploica... Narkoze, injekcije, lekovi, nesani ca i
veoma esto - postelja. Nemo, bolovi i postelja... Samo
1981. godi ne Ri ardson se rastao od klinika i lekara. On
pri a: ,,U to vreme moja noga se pretvorila u kou navuenu
preko kostiju". ak je i sam liio na kostur u odnosu na
ranije snanog oveka. Stepen oteenja organi zma nije
toli ko depresi van, koli ko je beznadean s take gledita
budui h aktivnosti. Mnogi bi se zadovoljili i votom bez
patnji i mogunosti da mogu sebe da opsluuju bez pomoi
drugi h, ali Ri ardson j e odlui o drugaije. On j e atleta. Na
njegovi m rameni ma su uoljivi tragovi naporni h (surovih)
38
treni nga. On zna na koji nain rad obnavlja i vaspitava
organi zam: obnoviti se treni ngom, postati j ak i neumoran
mukarac kojem su moguna sva fizika optereenja.
To je veoma ohrabrujui san - j er na nesreu, on je ne-
pri metno preao ve etrdesetu godi nu ivota. Sa uzrastom
nastaje i otpor da se prihvate optereenja, smanjuje se izdr-
ljivost i ograni ava sposobnost mi i ne mase za pr omene.
Poeo sam od najlakih vebi za levu nogu, bukvalno sa
optereenjem koje nema nikakvu tei nu i u poetku je bilo
vrlo teko. Ali to je bilo sve i me sam sebi mogao da
pomognem. Da ni sam zapoeo takav trening, ostao bih
bogalj i osudi o bih sebe na patnje...". Jo kad me ne bi bolele
noge: koa na j edva sraslim pali i ma kostiju. Treniranje
ukazuje na potrebu za dopunsko teenje i operacije se po-
navljaju sledee godi ne: ponovo j edna za drugom. Posle-
dica operacija - mesec i po dana u gipsu: potpuno ista
nemo i nepokretljivost... On ponovo uzi ma teret koji odgo-
vara uzrastu petogodi njeg deaka, ali i taj teret mu oteava
ruke, izaziva astmu (guenje) i bolove. U mi i i ma nema
snage, umesto mi i a - koa, kosti i oiljci od bezbrojnih
operacija. Treni ra po trostrukom sistemu (dva dana rada, a
trei odmor). Organi zam se ipak odaziva: za svega tri
meseca Ri ards je dobio 6,5 ki lograma iste muskulaturne
tenosti . Poveava se izdrljivost, pri metno se razrauju
zglobovi . Slabiji su bolovi na mesti ma brojnih preloma.
Posle tri meseca trenira po etverostrukom sistemu(tri
dana rada, a etvrti - odmor). Telo postepeno privruju
mi i i koji iz dana u dan jaaju. U samopregornom sop-
stvenom obnavljanju prolazi 1983. i 1984. godina. Posle-
di ce nesrenog sluaja su otklonjene, kao da ih uopte nije
ni bi lo. On je ponovo snaan ovek i njegova ramena mogu
da izdre bilo koji teret...
Ali Ri ardsu to nije dovoljno, on hoe da se bori za
titulu najboljeg od najboljih. U 1985. godini treninzi Ri -
cards dostiu velike razmere i optereenja. Treni nzi ga
proseno kotaju 7.500 kalorija dnevno. To j e j edan od
najveih rashoda energije koji moe da podnese ovek u
obi ni m uslovi ma iz dana u dan. Pri rodno, on konzumi ra
vie hrane. Ipak, nastaju komplikacije s obnavljanjem osa-
kaene noge koja nije podnosila uobiajena optereenja.
Jedan od uvenih zvezda za knltivisanje izgleda Bil Perl,
bilder savetovao mu je da trenira miie nogu odnosno, da s
njima radi ceo dan od devet sati ujutro do est uvee, j er
nema nita bolje za rast miia nogu od ok-terapije". Za
prvih trideset minuta Ri ards je morao da uradi 20 razliitih
unjeva i svaki da ponavlja 10-15 puta. Zati m je usledila
pauza od trideset mi nuta. Riards je morao da popije napitak
koji je bio obogaen protei ni ma i vi tami ni ma. Posle pauze
usledi lo je ponovo 20 unjeva za pola sata i ponovo pauza
od pola sata. I tako od devet sati ujutro do est uvee. Posl e
takvog treninga Riards nije bio u stanju da se pomeri i itav
dan bi odleao u postelji. Bi l me je upozori o da e u
poetku noge omraviti i da u toku prve nedelje dana treba
da ih potpuno odmori m, a zati m da preem na svoj nor-
malan ciklus treninga. I miii nogu su se poveavali i
poveavali ! ..."
Rezultat te uporne borbe je bio, da on, iako i ma vie od
etrdeset godina, zauzme deseto mesto u takmi enj u za
zvanje Mi ster Uni verzum".
Sad i mate optu sliku o mogunosti ma atletskog tre-
ni nga i, ako imate j aku elju ili kad vas bolest pri tera uza
zi d", znajte da -i zl a z postoji i da sve to moete da ostvarite.
Postoji i druga varijanta atletskog treni nga - slobodno
naprezanje miia, a da ne doe ni do kakvog spoljnjeg
kretanja. To se nazi va statinim ili izometrinim napre-
zanjem. Takoe, to odli no utie na ovekov organi zam i
omoguuj e mu da usavrava nervno-miini mehani zam,
iji rezultat je da ovek, koji nema hipertrofirane mi i e,
40
ima ogromnu snagu. Aleksandar Zas je najuoljivije na sebi
pri meni o pri nci pe takvog treninga. Ti treninzi mogu se,
takoe, koristiti radi opteg leenja organi zma, podml a-
ivanja i produavanja ivota (na pri mer, na pri meni takvih
naprezanja u kombinaciji s disanjem zasniva se poseban
kineski metod Traktat o formiranju mi i a"), dok su za
leenje zgl obnog vezi vnog aparata korisnije di nami ne at-
letske vebe.
PROFI LAKSA I LEENJE OBOLJENJA
KI MENOG STUBA
Poslovi ca kae: ovek je toliko mlad i zdrav, koliko
mu je ml ada i zdrava ki ma". Zato to se elektrini impulsi,
koji rukovode radom elija organa, kreu od ki menog
stuba, odmah nam postaje j asna glavna uloga ki me za opte
zdravlje organi zma. Statistika pokazuje da, posle 35 godi na
i vota, svaki peti ovek boluje od radikulita j ednog od
brojnih si ndroma osteohondroze. Uopte oboljenja ki me, a
upravo u tu kategoriju spada i osteohondroza - izvor su
patnji koje su, u j ednom ili drugom stepenu, prakti no
sastavni deo sudbi ne svakog savremenog oveka.
Da bi smo potpuno shvatili sr problema i izbegli nepri-
j atnosti , upoznaemo detaljnije ki mu (si. 1).
Ki ma je deo skeleta koja se sastoji iz pojedi nani h
prljenova. U kimi se, kao u futroli", nalazi ki mena
modi na. Od ki mene modi ne odvajaju se dva para ner-
vni h zavretaka koji kao vratni, grudni , slabinski i uli ni
nervi prolaze i zmeu ki meni h prljenova i inerviraju odgo-
varajue organe. Ki ma ima glavnu potpornu i oprunu
funkciju u organi zmu. Ona amortizuje razne potrese koji
nastaju pri hodanju, tranju i skokovi ma, j er meuprljenski
diskovi neutraliu deo optereenja (si. 2) i odgovarajua
4 i
savijanja same ki me. Takvom amortizacijom ne oteuje
se ki mena modi na, srce, j etra i ostali organi koji se nalaze
u grudnoj i trbunoj duplji. Pri tom ki ma uestvuje u svi m
osnovni m motorni m radnjama.
Ki meni stub je veoma sloen i vaan ivotni si stem,
iji se potporni i motorni deo sastoji iz pojedi nani h pr-
ljenova koji su meusobno povezani meuprlj enski m dis-
kovi ma, zglobovi ma, teti vama i ojaani mi i i ma. Mi i i
vrata i ki me sastoje se iz dve vrste mi i ni h vlakana. Za
statiki rad za dranje glave i ki me u potrebnom poloaju
odgovorna su tonusna mi i na vlakna, a za kretanje - fi-
42
zi ka. Ki mena modi na predstavlja vaan ivotni deo sa
31-33 para nerava koji se granaju od nje i opsl uuj u" sve
vane i votne organe i celo telo.
Prvih sedam vratnih prljenova su najpokretljiviji i trpe
najvee optereenje. Dovoljno je napomenuti da pritisak na
meuprljenski disk, i zmeu petog i estog vratnog pr-
Ijena, iznosi 11,5 kg/cm
2
, a i stovremeno pritisak na disk,
koji se nalazi i zmeu petog slabi nskog i prvog prljena ki sta
(sakruma), iznosi 9,5 kg/cm
2
. Zbog toga je vratni deo veoma
osetljiv.
Sledei h 12 grudnih prljenova, iako su vri, obrazuju
masu pokretnih zglobova j er se za njih privruju rebra sa
po dva zgloba. U grudnom delu ki me i ma ukupno 120
zglobova. Zami sli te kakva je to sloena arnirna konstruk-
cija za koju je vano obezbediti pravilnu koordinaciju rada!
Pri tom, ako samo j edan zglob bude izbaen iz stroja, usled
bilo kojeg uzroka, on dejstvuje kao klin i naruava svu
harmoni ju pokreta u drugi m zglobovi ma. Zato je svako-
dnevni , makar i kratkotrajni, rad zglobova grudnog dela
43
sasvi m neophodan. To se moe postii samo pomou fizi-
ki h vebi.
Slabinski deo sastoji se iz pet prljenova - debeli h i
masi vni h. Nervni zavreci, koji izlaze iz prljenova na tim
mesti ma, kao da se nalaze i zmeu ekia i nakovnja, i treba
imati u vi du da, pri li kom podizanja dve kofe napunj ene
vodom i njihovog prenoenja, premetanja nametaja u sta-
nu, meuprljenski disk i zmeu 4. i 5. slabi nskog prljena
trpi pritisak preko 500 ki lograma! Zato nije udno, to ba tu
najee dolazi do patolokog procesa.
Mnogo rede se deava s krsti ma (sakrumom), u koj i ma
se nalaze 4-6 meusobno sraslih prljenova.
I na kraju, trtina kost koja se sastoji iz 4-5 rudi mentni h
(zakrljali h)
10
prljenova. Oni mogu da se traumiraju prili-
kom pada na trtinu kost i da prijinavaju veli ke patnje.
Pokreti prljenova obavljaju se oko tri ose: savija-
nje-opruanje, udesno-ulevo, uvijanje (upredanje) i kruni
pokreti. Mogunosti takvih pokreta zavise od niza faktora,
od kojih je glavni - stanje meuprljenskih diskova.
Meuprljenski diskovi predstavljaju uloke-amorti ze-
r e, koji se nalaze i zmeu tela prljenova, i prema svojoj
posebnoj konstrukciji, sposobni su da preraspodeljuju verti-
kalan pritisak. Oni imaju sloenu grau: periferni deo sa-
stoji se iz fibroznog prstena, koji se sastoji od meki h kola-
genski h vlakana, koja su zbog vee vrstine rasporeena u
hori zontalnom i u kosom smeru, a izrazito koncentri ne
bele linije ni u se u slojevima po hrskavici koja podsea na
opal. U centru diska nema vlakana, njegova masa lii na
staklo, meka je, pihtijasta i svojstvo joj je da bubri. To
prljenovi ma i daje mogunosti opruge koj om se meu-
sobno odmi u, amoitizuju udare i ravnomerno rasporeuju
optereenje po celoj povrini zglobne povri ne prljenova.
10 Pr i medba prevodi oca.
44
Posle informacija o ki mi , razmotri mo i njenu pato-
logiju. Nazi v osteohondr oza" potie od kombinacije latin-
skih rei: osteon" - kosti i hondr os" - hrskavica, a zavr-
etak za" oznaava degenerativno-distrofini proces. De-
generacija je regeneracija zdravi h tkiva u tkiva koja nisu
svojstvena datoj strukturi. Meka kolagenska vlakna rege-
neriu se u grubo zarastajue tkivo, a kotano tkivo, sa
svoj om finom j uveli rskom strukturom, pretvara se u skle-
roti nu masu slinoj kamenu. Distrofija je posledi ca naru-
avanja i shrane tkiva ki me usled neistoa, nepravi lne
ishrane, statinog naina ivota, preoptereen)a, prekomer-
nog hlaenja i trauma. Nepravi lno dizanje tela, nedovoljno
razvijeni miii lea, trbuha, vrata i noenje torbi u rukama
aktiviraju patoloke procese . Zato to meuprljenski dis-
kovi posle 23-27 godi na prestaju da dobijaju hranu iz krvi,
hrane se difuzijom iz okolnih tkiva, u kojima se prevas-
hodno razvijaju dva navedena procesa - degeneracija i dis-
trofija. Zati m se patoloki procesi prenose na kotano tkivo
ki me, i uvlae u defektan krug brojne zglobove i tetive.
Kao rezultat toga meuprljenski disk sr azmemo se sma-
njuje (skuplja se), a njegovo centralno j ezgro, koje je odgo-
vorno za preraspodelu vertikalnog pritiska, sui se, usled
ega se tela prljenova zbliavaju i svojim kotani m izbo-
i nama poinju da pritiskuju nervni zavretak. Njegovo
nadrai vanje tu stvara bol koji prati skoro svaki si ndrom
osteohondroze, a ima ih oko 60!
Pri poti ski vanj u nervnog zavretka, koji upravlja ili
stimulie neki organ, funkcija tog organa moe da se smanji
do 60%. Meuti m, sva podmuklost osteohondroze je u to-
me, to degenerati vne i distrofine promene u ki mi nastaju
postepeno i nepri metno. ovek se obi no osea zdravi m i
obavlja redovne poslove ali, pri naglom pokretu ili podi -
zanju tereta, zbog kojih se optereuju meuprljenski dis-
kovi i viestruko poveavaju, oni vie ne mogu da izdre
45
optereenje, poputaju i prignjeuju nerv. U tom moment u
ovek osea j ak bol i ne moe da se okrene ili ispravi.
Posledi ca toga je da se u naoj zemlji (Rusi ji )
11
svake
godi ne upuuje oko 100 hiljada ljudi na procenu inva-
lidnosti, a 25 miliona ljudi svake godine zatrai pomo u
bolni cama za teenje osteohondroze. I to nije samo sluaj u
naoj zemlji. Na primer, u veoma bogatoj vedskoj , koju
naseljava 8,4 mi li ona ljudi, svake godi ne, zbog osteohon-
droze, upuuje se 13 hiljada ljudi na procenu invalidnosti.
To je za dravu velika nesrea koja moe da se uporedi sa
veli ki m katastrofama.
Zavi sno od toga, na koj em delu je prignjeen nerv,
oteuju se i odgovarajue funkcije organi zma. Ako je to u
vratnom delu, mogu da se pojave jaki bolovi u glavi i u
vratu; vrat gubi pokretljivost, javlja se izraena meteo-
roloka zavisnost, vrtoglavica, bolovi u rukama, r ameni ma i
u zgl obovi ma lakata. Ako nastane oteenje u gr udnom
delu, javljaju se fantomski bolovi, kao da vas navodno boli
srce, ili eludac, ili bole creva. Takvi bolesnici mogu se
godi nama leiti od nepostojeih oboljenja, upuivati na
novija i sve novija istraivanja, uzi mati inostrane lekove, ali
sve je to beskori sno. Zato ima mnogo vie takvih bolesni ka,
nego to se moe i pretpostaviti. Ipak vredi upranjavati
vebe za ki mu, izvriti potrebnu korekciju i prividni bolovi
e trenutno prestati. Meuti m, postoji i dragi nai n ote-
enja grudnog dela ki me, kad se ne javljaju bolovi, ali se
stvarao pogoravaju funkcije organa. Specijalisti manuel ne
terapije (kostolomci ") tvrde da kod vei ne dece nastaju
oboljenja probavni h organa zbog promena u ki mi . Nau-
nici objanjavaju da j e takvo ispoljavanje ranih si mptoma
mogue zato to dolazi do sveopte hemi kali zaci j e" pro-
dukata za ishranu. U mleku su otkrili veliku koncentraci ju
11 Pr i medba prevodi oca.
46
antibiotika, a u povru i vou razliita ubriva. Na hleb, u
savremenoj proizvodnji, toliko je pun hemikalija - da se
pretvara u neprijatelja broj j edan za stanovnitvo koje ga
esto konzumi ra u velikim koli i nama. Sve to bogatstvo"
sposobno je da se nagomi lava u tetivama i meuprljenski m
di skovi ma.Radi toga, da bi se potpuno izbacili holesterin i
soli tekih metala iz tetiva i meuprljenskih di skova, pot-
rebno je primenjivati metodu za dubi nsko ienje i obnav-
ljanje organi zma, odnosno, gladovanje. Ako nastane otee-
nje u slabi nskom delu, kliniki si mptomi mogu biti naj-
raznovrsniji bol se as koncentri e u slabi nskom delu i ne
dozvoljava vam da se sagnete ili ispravite, as se sputa ni z
nogu od mi i a zadnjice do petne kosti, as se javlja pri
kretanju, moe se pojaviti nou, as vam se odjednom javlja
neizdrljiv bol na prednjoj povrini buti ne, as se preseljava
na mi i lista noge i ispoljava se kao bolni gr. Uopte, tei
oblik osteohondroze slabina moe da uskrati mnoge ove-
kove i votne radosti, upamti te t o! U stvari, zbog slinih
oteenja ki me, mogu da se narue koordinacije pokreta,
moete da osetite kao da vam mravi gmi u po telu, da se javi
bezrazlona drhtavica ili suvino znojenje i dr.
Sad je na redu da razmotri mo sredstva za leenje i
jaanje ki me. Od davnih vremena u narodu su bili cenjeni
kostolomci (savremeno specijalisti za manuel nu tera-
pi j u"). Nji hov talenat sastoji se iz veoma retke kombi naci je
ogr omne fizike snage i neobi ne osetljivosti prstiju (N.
Kasjan i S. Samojlenko iz Stavropolja). Pomou njihovih
ruku i specijalnih metode, koji se primenjuju u hiljadu-
godinjoj medi ci ni , oni postavljaju prljenove i meupr-
ljenske di skove u poloaj, koji je, prvo, svojstven ki mi , a
drugo, otklanja bol. Bezuslovno, kostolomstvo je - veoma
efikasna metode leenja. A\l,prvo, takvih ljudi i ma veoma
malo, drugo, oni, j ednostavno iz fizikih razloga, mogu da
ukazu pomo samo manjem broju ljudi. Na taj nain .
47
Samoj lenko je za 10 godi na izleio 120.000 ljudi, a svake
godi ne oboli 25 miliona ljudi. Pa i u sluaju kad vam
poprave kimu, nema nikakvih garancija da, ako se spotak-
nete, okli znete ili pri li kom prenoenja kote napunj ene vo-
dom, ne pomeri te opet di skove i da ponovo budete pri-
nueni da se obratite kostolomcu, a to je veoma.skupo. Zato
se mor ate sami brinuti o takvom vanom organu oveijeg
tela - ki mi . I to ne povr emeno, ve stalno odnosno, potreb-
no j e svakodnevno. Ako preki nete vebe za spreavanje
osteohondroze, patoloke reakcije e postepeno preovladati
reakcije zdravlja i sve poinje opet iz poetka.
Ispitivanja, koja su obavljena u Saveznom naunoi stra-
i vakom institutu za fiziku kulturu, pokazala su da j edno
vebanje u toku nedelje pozi ti vno uti e na ki mu, ali tek
posle tri i vie vebanja u toku nedelje efekat dolazi do
stabilnog izraaja.
Prema tome, pomou fizikih vebi mor amo da resi mo
nekoli ko problema:
a) Zaustaviti proces oboljenja: oslabiti pritisak na
meuprljenski disk, deblokirati meuprljenski segment,
ojaati tetive i miie i na taj nain smanjiti intenzitet dege-
nerativno-distrofikih procesa.
b) Aktivirati reakcije za izleenja, ubrzati rast zdravog
kolagenog tkiva u raeuprljenskom disku, ojaati kotano
tki vo, poboljati krvotok, podstai rast mi i nog stezni ka
(korzeta).
c) Povremeno istiti hrskavicu i tetive od patogeni h
taloga koji hranom dospevaju u njih.
U tome e vam pomoi sledee klasi fi kaci one vebe:
1. Vebe namenjene za dekompresiju defova kime. To
moe biti istezanje - visenje na razboju ili na vedski m
lestvama (sprava ri pstol )
1 2
. Konkretno, za vratni deo - ot-
12 Pr i medba prevodi oca.
48
kloni glavom u razliite strane, okretanja glave; za grudni
deo podizanja i sputanja na razboju - sklekovi; za slabinski
deo - podizanje nogu visei na vedski m lestvama, pome-
ranje nogu u tom poloaju u stranu i kruno.
2. Vebe za poveavanje pokretljivosti blokiranog seg-
menta kime na bilo kojem njenom delu. Kebati postepeno
istezanje bloki ranog segmenta pomou njihanja, otklona i
zaokreta. U poetku treba vebati oprezno, a zati m pove-
avati ampli tudu pokreta.
3. S obzi rom na to da ki ma pridrava tonusna i fizika
mi i na vlakna, treba upranjavati dinamine i izometrijske
vebe. Za vratni deo korisni su otkloni i kruni pokreti sa
spoljnim optereenjem (sopstvenim rakama, tegovi ma itd.),
stoj na glavi u stavu borbenog mosta i njihanje u tom
poloaju - poza r i be" jogi sta. Za grudni deo - razliiti
otkloni napred-nazad, levo-desno, j oga poza zmi j e", most,
a takoe i ljuljanje leei na trbuhu - j oga l uk". Za sla-
bi nski deo korisni su raznovrsni otkloni. U pozi kova-
a"slabi ne se statino odli no treniraju.
Da bi smo krvlju obilno nahranili tetive i miie lea,
izleili ih i isprali od nei st oa-t r eba pojaati krvotok. U tu
svrhu kori sne su vebe namenjene za vee griipe mi i a -
podi zanje tereta manje tei ne na razboju do 10 puta zare-
dom, otkloni preko kozlia - omiljena veba dizaa tegova
koja im omoguuj e da zalee veoma teke traume slabin-
skog dela ki me. I na kraju, istezanje na razboju. Veba
nazvana zlatna ri bi ca" veoma j e korisna za uvebavanj e
tonusni h vlakana cele ki me, a veba se od 5 do 20 sekundi .
Na kraju obavezno upranjavati vebe za jaanje trbune
presije. Bez njih, va treni ng ki menog stuba nee biti
potpun.
4. Plivanje razliitim stilovima u toploj vodi omoguuj e
da olako i pravilno postavi te" sve prljenove na njihovo
49
mesto i obnovi te njihovu meusobnu pokretljivost. ove-
kovo telo gubi teinu u vodi, a u toploj vodi miii se lako
oputaju i oslobaaju pritisnute i bloki rane meuprlj enske
di skove. Ljudi, koji esto boluju od kompli kaci ja osteo-
hondroze, treba veoma oprezno da koriste hladnu vodu.
Hladna voda moe da izazove dopunske mi i ne spazme i
iskomplikuje bolest.
5. Vebe namenjene za razvijanje optimalne gipkosti
kime. Ove vebe su vebe - asane jogi sta i druga istezanja.
Preporuuj em vam da od navedenih vebi izaberete od
svake klasifikacije po 1-2. Dobi ete kompl eks vebi koji e
vam omogui ti da svestrano j aate ki mu. Pr ema stepenu
uvebanosti usloavajte vebe i poveavajte optereenje.
Opte trajanje takvog kompleksa vebi ne srne biti ni manje
od 10 mi nuta niti vee od 30 do 40 minuta.
6. Da sami razradite meuprljenske di skove pomoi e
vam raznovrsne vibracione vebe - vibrogimnastika,
hodanje i tranje. Ri tmi na skupljanja, koja nastaju u toku
tranja (hodanja itd.), primoravaju meuprljenske di skove
da otiu (bubre), to j est da apsorbuju okolnu tenost, to
znatno poboljava njihovu ishranu i ujedno uvebava
njihove oprune -gi pke osobi ne. Bez slinih uvebavanja,
nalazei se uvek na j ednom osloncu, oni gube ta svojstva.
Preporuuje se da redovno pijete tenost i ne dozvoli te da
organi zam bespotrebno dehidrira. Dehi dri ranje organi zma
veoma snano se ispoljava na stanje hrskavi nog tkiva,
tetiva i zglobne tenosti.
7. Periodino dubinski istite organizam gladovanjem.
Gladovanjem moete kvalitetno da oistite hrskavi no tki vo
od tetnih materija. Tako, na primer, trodnevno gladovanje
naglo poboljava gipkost, a sedmodnevno veoma pojaava.
50
VEBE ZA KIMU (si. 3, 4 i 5) 1 TRBUNE
MIIE (si. 6)
1. Vi si ti na razboju. Koncentri sati se na istezanju
slabi nskog dela. Vebu i zvodi ti 2-3 puta u toku dana
10-15 sekundi .
2. Poluvi enj e (noge na podu) na razboj u ili na
pr i tkama vedski h lestava. Opusti ti se, oseati
istezanje gr udnog dela ki me.
3. Visiti o najvioj pritci vedski h lestava.
Zabaci ti noge unazad, pol ako i hpomer a t i levo-desno,
i kr uno pokretati noge.
4. Upor na akama na pi saem stolu, laktovi
i spod rebara, noge ne odvajati od poda. Nagi nj ui trup
pr ema stolu, osetiti i stezanje sl abi nskog dela ki me.
Drati se u napr egnut om stanju 8-10 sekundi . Vebu
i zvodi ti 3-5 puta u toku dana.
5. Leei na trbuhu s i spni eni m rukama, istezati
se kao da rasteete grudni deo. U i stegnutom poloaj u
zadrati se 5-8 sekundi . Uradi ti 5 puta.
6. Leei na lei ma sa i sprueni m mka ma na
podu, i stegnuti se i potrudi ti se da rastegnete
slabi nski deo ki me. Zadr ati se u i stegnutom stanju
5-8 sekundi . Uradi ti 5 puta.
Slika 3 - Vebe za ciekompresiju deiova kime
51
1. Stojei, s mka ma za poj asom, ur adi ti 10 ot-
klona ul evo i udesno.
2. Ruke za poj asom. Nagnut i se unapr ed i dodi r-
nuti pod dl anovi ma, a zati m se vrati ti u poet ni
pol oaj .
3. Ruke oputene uz telo. Okretati trup u j ednu i
u drugu stranu. Osetiti zatezanj e mi i a u sl abi nama.
4. Ruke ni z buti ne. Podi gnuti i saviti nogu LI
kolenu, zaokrenuti se u stranu i st opal om savi j ene
noge osloniti se na buti nu noge na kojoj stojite. Za 5-8
sekundi obrati ti panju na zatezanj e mi i a buti na,
zadnji ce i slabi na. Zati m uradi ti i sto sa dr ugom no-
gom. Ponavljati pr ema linoj potrebi .
5. Poetni stav: uspravni sa opt ueni m r ukama
niz buti ne. Saviti nogu u kolenu, uhvati ti se r ukama
za kol eno i pri vui buti nu pr ema trbuhu. Panj u us-
meri ti na natezanj e mi i a slabi ne.
6. Ruke na poj asu. Pokretati zadnj i cu unapr ed -
unazad. Broj pokreta i ponavljanja i zvodi ti pr ema li-
noj potrebi .
7. Stojei, boni otkloni ul evo. Jedna ruka
podi gnuta, a druga oputena. Vebati pr ema linoj
potrebi .
8. Ruka oslonj ena (na sto, stoli cu). Mahat i des-
nom nogom unapr ed i unazad. Poveavati ampl i tude.
9. esti na pod s i sprueni m nogama. Sagnuti se
i dotai dl anovi ma ruku vr hove prstiju na nogama.
Osetiti zatezanj e slabi na. Svaki put pomagat i se
r ukama da bi ste se to vi e sagnul i .
10. esti na pete. Sagnuti se u sl abi nskom delu,
ispruiti ruke unapr ed i dodi rnuti dl anovi ma pod.
Zadnj i cu ne odvajati od peta. Oseti ti zatezanj e u
sl abi nama.
11. Lei na leda i ispruiti r uke du trupa.
Pol ako saviti levu nogu i r avnomer no, ali silom,
pri vui je r ukama pr ema gr udi ma, i pri t om osetiti
rastezanj e slabi na. Isto uradi ti i sa dr ugom nogom.
12. Lei na lea i ispruiti r uke du trupa.
Ravnomer no saviti noge u kol eni ma i snano pri vui
buti ne pr ema grudi ma. Drati zat egnut e" slabi ne
5-10 sekundi . Ponavlj ati nekol i ko puta.
13. Lei na leda sa savi j eni m nogama. Ruke se
opi ru o kol ena. Pokuati saviti noge savl auj ui
otpor ruku. Napr ezanj e zadrati 5-10 sekundi . Vebu
ponavljati 2-5 puta.
14. Kl eknuti na kolena, t mp ispravljen, ruke
unapred. Okr enuti se pr ema petama i desnom rukom
dodi rnuti levo stopalo, a zati m se vratiti u poetni
poloaj i to ponovi ti u drugu stranu. Postepeno, pri
svakoj radnji, poveavati zanoenj e tela. Vebati
pr ema linoj potrebi .
53
15. Lei na lea, noge savijene, r uke i spr uene u
stranu. Otkloni ti obe buti ne udesno, zati m ul evo. Pr i t om
glavu i mke ne odvajati od poda. Potr udi te se da sastav-
ljena koljena svaki put pri bli i te to vi e pr ema podu.
Vebati pr ema linoj potrebi .
16. Stojei stav, j edna noga osl onj ena na sto, sto-
licu, uradi ti boni otklon pr ema oslonj enoj nozi . Pos-
tepeno poveavati ampl i tudu otklona. Isto ur adi ti i s
dr ugom nogom. Vebu ponavljati 5-10 puta.
Slika 4 - Vebe za poveanje pokretljivosti blokiranog segmenta kime
1. Lei na leda i ispruiti r uke u stranu. Na pr e-
gnuti vratne mi i e i sagnuti glavu. I st ovr emeno saviti
vr hove stopala pr ema sebi. Zadr ati se u t om napr e-
gnut om poloaj u 5-10 sekundi . Vebu ponavl j ati 3-5
puta.
2. Postavi ti i spod lea valjkasti uzgl avak i podi i
ruke iza glave. Pr otegnuti se i zadrati se u t om pol o-
aju 2-3 sekunde. Vebu ponavljati 5-10 puta.
3. esti na pete i uhvati ti se akama ruku za ceva-
nini stopalni zgl ob. Saginjati se pol ako unapr ed dok
elom ne dodi r nete pod. Prebaci ti deo tel esne tei ne na
glavu. Ostati u t om poloaju 10-30 sekundi post epeno
poveavaj ui optereenj e.
4. Stoj na r ameni ma i potiljku. Zadr ati se u t om
poloaju 10-30 sekundi . Moe se ponavlj ati 3-7 puta,
zavi sno od li nog raspoloenj a.
5. Sedei na stolici s r ukama iza glave, pr ot egnut i
se i zadrati se u tom poloaju 3-5 sekundi . Vebu po-
navljati 3-5 puta.
54
6.Stojei, zabaci ti ruke iza lea i stegnuti ih
meusobno prsti ma, napregnuti ruke. Zameni t i pol o-
aj ruku i ponavljati isto. Vebu ponavlj ati 5-10 puta.
7.Zlatna r i bi ca" - j edna od najefikasnijih vebi
za razrai vanj e tonusni h vl akana ki menog stuba.
Pr otegnuvi se, i stovr emeno odvoj i te r uke i noge od
poda. Zadr i te se u t om poloaj u 3-10 sekundi . Po-
navljati najvie do 7 puta.
S.Asana Zmi j a". Lei na trbuh i udahnuvi ,
pol ako i r avnomer no, samo uz naprezanj e leni h mi -
ia, podi i se navi e. Rukama se s amo pri dravati . U
krajnjem poloaj u i stegnuti se to j ae i zadrati
disanje. Noge ne savijati i ne odvajati od poda.
9.Zauzeti stav etveronoke. Ruke na pritci
vedski h lestava, leda i spruena. Istegnuti se u slabi-
nama i zadrati se u tom poloaj u 5-10 sekundi .
Ponavljati nekol i ko puta. Ova veba j e laka od sle-
dee vebe.
10. Asana Luk". Uhvati ti rukama noge na nai n
pr i kazan na slici i r ukama i h zategnuti do krajnjeg
poloaja. Zadr ati se u zat egnut om poloaj u nekol i ko
sekundi . Oputaj ui se uiniti izdisaj.
11.Lei na trbuh, ruke du trupa. Podi i trup i
ruke i znad poda. Zadrati se u tom pol oaj u 3-10
sekundi . Ponavlj ati pr ema li noj potrebi . Koni pl i -
kovani ja vari janta ove vebe j e kad se r uke dr e sa
strane, a ne iza tela.
12.Tea vari janta pr et hodne vebe. Podi gnut i
trup i znad poda, na nai n pri kazan na slici, i zadrati
"' se u tom poloaj u 5-10 sekundi . Ponavljati 5-10 puta.
13.Leei na l ei ma sa savi j eni m nogama,
_ i stegnuti se u sl abi nskom i gr udnom delu ki me.
Ruke ispruiti, osl onac na r ameni ma i glavi. Zadr ati
se u tom poloaj u 5-8 sekundi . Ponavljati 5 puta.
14. Kompl i kovani j a varijanta od pr et hodne
- vebe. Trajanje i ponavlj anj e vebe je i sto kao i za
pr ethodnu vebu.
55
15 .Ova veba omoguuj e da se dopunski r azr ade
tonusna vl akna trbune presije. Nor mat i vi za ovu vebu
isti su kao i za dve pr et hodne vebe.
16. Ova veba omoguuj e jo vee optereenj e to-
nusni h mi i a trupa nego pr et hodne vebe. Nor mat i vi su
isti kao i za pr ethodne vebe.
Slika 5 - Vebe za razvijanje tonusnih miiu ili vlakana kimenog stuba
1. Poetni stav: stojei s r ukama za poj asom.
Nai zmeni no podi zati i spruene noge i dl anom su-
pr ot ne ruke (desna noga - leva ruka i obr a t no)
1 3
dodi rnuti vrhove prstiju podi gnut e noge. Broj ponav-
ljanja pr ema linoj potrebi .
2. Bi ci kl ". Ovo j e najlaka vari j anta i zvoenja
ove vebe. Okretati pedal e" 20-120 sekundi .
3. Kompl i kovani j a vari janta pr et hodne vebe.
4. Ruke ni z trup, noge i spruene. Noge podi -
gnuti i znad poda u visini od 40 cent i met ar a i nai zme-
ni no podi zati i sputati noge zadravaj ui se u t om
poloaj u - j edna noga gore, druga dol e i obr at no.
Ponavljati 15-30 puta.
5. Noge i spruene i podi gnute, r uke ni z trup.
Vebati makazi ce" - unakr sna kretanja nogama.
Ponavljati 15-30 puta.
6. Noge i spruene, ruke ni z trup. Podi i noge
pod ugl om 30-35 stepeni i zadrati ih u t om pol oaj u
10-30 sekundi .
7. Noge i spr uene, r uke ni z t r up. Podi ga v i i s-
pr uene noge u vi si nu pod ugl om 70-80 s t epeni u
odnos u na pod, pot r udi t e se da r uka ma i st ovr e-
meno dohvat i t e none zgl obove. Vebu ponavl j at i
10-25 put a.
13 Pr i medba pr evodi oca.
56
8.1z leeeg poloaj a podi zati i pol ako sputati
noge iza glave. Vebu i zvodi ti 5-15 puta. Ponav-
ljati pr ema linoj potrebi .
9.esti na stoli cu bez naslona, noge uvrsti ti
ispod nogara, uhvati ti se r ukama iza gl ave (ili stavi-
ti ruke za poj as - laka vari j anta). Pol ako se razgi-
bavati , oputaj ui se to j e mogue ni e i podi ui
se. Vebu ponavljati 10-25 puta.
lO.Vienje na razboju. Podi zati i spruene no-
ge pod pr avi m ugl om. Vebati pr ema linoj potrebi
od 5 do 15 puta. Tea varijanta - zadrati podi gnut e
noge u t om poloaj u 5-10 sekundi .
1 l.Poskaki vanj a. Pri vlai ti kol ena pr ema tr-
buhu. Vebati pr ema linoj potr ebi .
Slika 6 - Vebe za razvijanje trbunih miia
Shodno navedeni m preporukama i zdravstveni m sta-
njem vae ki me, moete samostalno da birate odgova-
rajue vebe i upranjavate ih po nekoli ko minuta dnevno.
Upamti te - ne postoje takvi lekovi, koji e bolje od ovih
vebi uiniti meuprljenske diskove, tetive i mi i e vae
ki me j ai m, izdrljivijim i gipkijim. To se moe postii
j edi no fizikim vebama.
ODRAVANJE ORGANA TRBUNE DUPLJE
Trup se naelno moe podeliti na dva dela - gornji i
donji. Grani ca i zmeu njih je dijafragma. Iznad dijafragme
nalazi se grudni ko u kojem su smetena plua i srce; ispod
je trbuna duplja u kojoj su smeteni : eludac, tanko i debelo
crevo, j etra i una kesica, bubrezi i mokrana beika,
slezina i pankreas (guteraa) i polni organi. Kao to se vidi,
u trbunoj duplji nalazi se mnogo vanih ivotnih organa
57
koji su razmeteni u odgovarajuem meusobnom poretku.
Bi lo koje pomeranje, sputanje i tome slino naruava nji-
hove funkcije, pritiskuje susedne organe i izaziva nepra-
vilan rad i zastoj susednih organa. Zbog toga mor a da
postoji odreeni pritisak u trbunoj duplji, koji ne samo da
odrava organe trbune duplje na svojim mesti ma, ve po-
mae i kimi da odrava pravilan poloaj. Snani miii
trbune presije stvaraju pneumatski " jastuk u trbunoj dup-
lji. Taj j astuk je oslonac za ki mu i ne dozvoljava prlje-
novi ma da se pomeraju sa svojih stalni h" mesta i titi
meuprljenske di skove od naprslina i lomljenja. Ako bis-
mo sumirali prednosti snani h miia trbune presije, svelo
bi se na sledee:
1. Snana trbuna presija opti malni m unutranjim
trbuni m pritiskom pomae evakuisanje ui iz une
kesice. Atonija (mlitavost) une kesice (slabost radnog
tonus) usled niskog pritiska u trbuhu zaustavlja u i stvara
kameni e - oboljenje od kameni a u ui . Fi zi ke vebe
poveavaju tonus une kesice, a takoe i spoljanji pritisak
na unu kesicu i une kanale. Kao rezultat toga u bre i
u veoj koliini prolazi kroz mali otvor Faterovog kanala,
koji se otvara, i prelazi u dvanaestopalano crevo. (Ovo
posebno treba da imaju u vidu ljudi koji boluju od dis-
kinezije uni h kanala).
Iz fiziologije nam je poznato da u, koja se sliva u
creva, emulzuje masti. Potpuna asimilacija masti je samo u
vidu masni h estica koje su povezane sa unom ki seli nom.
Ako je malo ui i nema procesa emulzovanja ili je on
nedovoljan, nastaje asimiliranje nekvalitetnih masti, koje
prepotereuju jetru i izazivaju njenu distrofiju. Ljudi sa
mli tavi m trbuhom treba da znaju da im preti opasnost da
obole od holecistitisa sa stvaranjem kamenaca ili bez njih i
da zar ade" distrofiju j etre.
2. U sluaju smanjenog pritiska u trbuhu ispod 40 mili-
metara i vi nog stuba, u pankreasu moe da se zadri hemi j -
58
ski veoma aktivan sok pankreasa i da vari funkcionalno
zdravo tkivo samog pankreasa. Ponekad se u procesu uklju-
uju Langerhansova ostrvca koja stvaraju insulin - hormon
koji smanjuje nivo eera u krvi. Nedostatak insulina prouz-
rokuje dijabetes. To j e j o j edan primer tesne povezanosti
snage mi i a trbune presije s efikasnou rada organa
trbune duplje.
3. Poveavanj em snage trbune presije j aa dijafragma
(venozno srce"). Kad ona ojaa, poveava se ampli tuda
njenog kretanja, koja izaziva j ake pritiske na organe trbune
duplje pri udisaju i izdisaju i masira ih. Kad su miii
trbune presije slabi a, zbog toga i slaba dijafragma, u
trbunoj duplji nastaje slaba cirkulacija meutki vne tenosti
venozne krvi, koja nagomi lava toksi ne umora", prouzro-
kuje zastoj i pretvara trbunu duplju u ustajalu movar u".
Evakuacija iz debelog creva je nepotpuna i prouzrokuje
skri vene zatvore i trovanje celog organi zma. Slab rad dija-
fragme (venoznog srca") slabi cirkulaciju venozne krvi i
prouzrokuje vari kozno proirenje vena na nogama i hemo-
roi de. (Ovo treba da imaju u vidu ljudi koji boluju od tih
bolesti)
Pr ema tome, kamen temeljac, od kojeg mnogo zavisi
zdravlje, j este snaga miia trbune presije - si mptom ne
samo zdravlja, ve i oma oveka. Setite se poslovi ce drev-
nih mudraca: Veliki trbuh ne daje bolju pamet".
Postoje veoma brojne vebe za trbuh i nije potrebno da
ih ovde navodi mo. Najvanije j e, da u toku tih vebi -tr eba
da osetite naprezanje miia trbune presije u koji ma se
javljaju oseaji bola kao peckanje. Trbuni miii veoma
dobro se razrauju (pa i svi miii), kad se u njima, pos-
tepeni m ponavljanjima vebi, u poetku javlja oseaj zagre-
vanja koji zati m prelazi u oseaj peckanja, a miii buk-
valno nabubre od krvi. Upravo takav trening pomae brem
jaanju bilo kojih miia i rastu miine mase.
59
MASAA UNUTRANJ I H ORGANA
Zat o to organi trbune duplje imaju meku konzi sten-
ciju (bubrezi , j etra, l ezde za unutranj u sekrecij u) ili su
uplji (el udac i creva, una kesica i mokrana bei ka) - u
nj ima se nagomi l ava krv (depo krvi - slezina i j et ra) i
t enost sa vel i kom koncentraci j om materija (u unoj kesici
i mokranoj beici), i nagomi l avaj u hranljive kae u t ankom
crevu i ekskr ement umum u debel om crevu. Sve te aku-
mul aci j e" imaju tendenci j u zastoja koji omoguuj u stva-
ranje tvrdi h taloga i razvijanje raznovrsne patol ogij e. Tu
osobi nu prvi su uoili drevni j ogisti i izmislili mnoge vebe
koj e, pomou miia trbune presije i dij afragme i poza tela,
omoguuj u skupljanje i rastezanj e organa trbune duplj e,
otklanjaju poj avu zastoja, pojaavaju krvotok, meaj u t e-
nosti i pomau kretanj e hranljivih masa i ekskr ement uma.
Te vebe su - najbolji metod za leenje organa t rbune
duplj e, a otuda i cel og organi zma. Navodi mo naj j edno-
stavnije, najdostupnije i najefikasnije vebe.
1. Uddijana bandha (slika 7). Poet ni stav: stoj ei;
bl ago se nagnuti unapred, sagnuti noge u kol eni ma, osl oniti
se r ukama na kol ena i duboko izdahnuti. Pri tom trbuh mak-
si mal no uvui u upljinu grudnog koa. Zbog tog pokret a
organi t rbune duplje ne samo da e se sakupiti (stegnuti ),
ve e se i povui navi e i namestiti se na svoj e mest o, ako
su bili oputeni . Ovu vebu moet e izvoditi pri izdisaju
posl e uvlaenja, opustiti dijafragmu i ponovo uvui. Ve-
bu ponavlj ati nekol i ko puta, a posl e toga udahnut i i mal o se
odmori ti , ili posle uvlaenj a trbuha, pol ako i r avnomer no
udahnut i - naduvati trbuh kao fudbalsku loptu. Zat i m po-
novo izdisaj-uvlaenje, a posl e udisaj-isturanje. Takve po-
krete treba svakodnevno izvoditi najmanje 100 puta, a lica
koja boluju od diskinezij e unih kanala, zatvora i slabe
probave i mnogo vie puta. Pri rodno, treba vebati na gla-
60
dan stomak, obi no ujutro. Ove vebe j e upranj aval a G. S.
atal ova po nekol i ko hiljada puta dnevno, da bi posti gl a
idealan rad el udano-crevnog trakta i tano postavil a pup-
ani energijski centar na nj egovo mesto.
2. Nauli (si. 8). Ova veba je sloenija i efikasnija od
pret hodne. Izvodi se u istom poloaj u kao i pret hodna
veba, s tim to se posl e uvlaenj a trbuha, isprueni miii
trbuha isturaju (napreu) i na sredini trbuha stvaraju mi i nu
pregradu (greben"). Pritiskajui nai zmeni no rukama na
kol ena (prema stepenu usavravanj a upravlj aete t i me slo-
bodno), primoraj te tu pregradu da se pokree s j edne u
drugu stranu j er odl i no masi ra organe trbune duplje.
Vebu izvoditi pri izdisaju.
U sloenij im vari j antama pret hodne dve vebe postoj e
sledei pokreti : pri vebanj u uddi j ane sl obodno vebanj e
t rbuhom - gore-dol e, a pri vebanj u nauli kruni pokreti
umest o boni h.
3. Ardha-matsienclrasana (si. 9). To je usukana poza.
Najprostiji obl ik te poze j e: esti na pod, noge ispruiti
unapred i maksi mal no ih rairiti u stranu. Izdahnuti i,
61
usukavi trup (ue naginjui se) okrenuti se udesno (zadnjicu
i noge ne odvajati od poda). Da bi usukivanje bilo j ae,
pomai te se ukama. Jednom ni kom oslanjajte se na pod da
biste se pridravali (moe se drati i iza lea), a drugom
pritiskajte koleno s ciljem da pojaate usukivanje (upre-
danje). Zadri te se u usukanom poloaju i polako i rav-
nomerno diite. Pri svakom izdisaju potrudi te se da se malo
usuete (zaokrenete) da biste pojaali pritisak na desnu
stranu. Posle 1-5 mi nuta taj poloaj promeni ti u drugu
stranu. To omoguuj e da se izvri pritisak na levu stranu
trbune duplje i na organe koji se u njoj nalaze. Pri tom
desna strana se istee i aktivno snabdeva krvlju. Pri skup-
ljanju (kompresiji) odstranjujete ljaku (nei stoe), ustajalo
i nepotrebno, a pri istezanju hranite organe krvlju i hran-
Ijivim materijama. Ovde se uoava efekat sunera: skup-
Ijanje-ceenje i otputanje-upijanje.
4. Paun (si. 10). Ova sloena veba za odravanje
ravnotee s upiranjem laktova na trbuh moe se zameni ti
lakom vebom. Kleknuti na kolena, ake ruku staviti i zme-
u kolena, nagnuti se i laktovima ruku upreti u trbuh (oko
pupka), pomerajui postepeno centar tee tela unapred. Pri
tom laktovi se opi m o trbuh i stvaraju j ak pritisak koji moe
pri vremeno da zaustavi krvotok u aorti, venama i u bub-
reni m arterijama. Posle 2-5 sekundi tog pritiskanja, podii
62
a) Poet ni pol oaj .
b) Medupol oaj , koji se pot puno moe ko-
ristiti za unutranj u masau u poetnoj etapi
i uve- bavanj a.
c) Unutranj a masaa u ovom poloaj u j e
mnogo j aa nego u pr et hodnom poloaj u. To j e
sledei medupol oaj pr e zauzi manj a zavr nog
poloaj a.
d) Zavrni poloaj asane Paun" . Unutr a-
nja masaa je najjaa u ovom poloaj u.
Sli ka [0-Paun: Na slici j e pr i kazan redosled vebanja ove asane.
se i ponavljati vebu j o 3-5 puta. Posle oslobaanja aorte
od pritiska, krv veoma j ako cirkulie kroz bubrene arterije i
ispira bubrege. Na taj nain odli no se masiraju enski polni
organi , mokrana beika i pravo crevo.
5. Masaa pomou pesnica (si. 11). esti napet e, ake
ruku stisnuti u pesni ce i postaviti ih ispred trbuha na buti ne
koje pribliiti j ednu uz drugu. Polako udiui i izdiui
sagnuti se unapred. Pri tome pesni ce e upreti u trbunu
duplju i izvriti njeno sabijanje. Zati m se, polako udiui
ispravite - pesni ce e izai iz trbune duplje. Takvo po-
vr emeno sabijanje izvrsno masira donji deo trbuha uzlazni
i silazni deo debelog creva, mokranu beiku, polne organe i
pomae im da se izlee. Vebu ponavljajte najmanje 50
puta.
Redovno upranjavanje ovih j ednostavni h vebi po-
boljae vae zdravlje i omogui ti vam mnoge godi ne do-
brog ivota.
Zakljuak i praktine preporuke
U ovom poglavlju razmotrili samo uticaj fizikih vebi
na ovekov organi zam. Ali da biste vebe pravilno pri-
menjivali i da bi vam lino to vie koristile, treba da ih
odaberete u skladu sa sopstvenom konstitucijom i da ih
menjate, takoe, u skladu sa sopstvenom konstitucijom i
godinjim dobom. Razmotri mo i te vebe.
1. Vebe za jaanje miia trbune presije i ki menog
stuba treba da svakodnevno upranjavaju svi ljudi bez ob-
zira na to kakva im je sopstvena konstitucija. Lica s kon-
stitucijom Sluzi" treba da poklone trbuhu veu panju, a
lica s konsti tuci jom Vetra " ki mi . Kod prvih je usporena
probava, a kod drugih postoji sklonost ka stenjavanju. Lica
s konsti tuci jom ui" treba da poklone istu panju i trbuhu
i ki mi .
Sa starenjem tee se veba i zbog toga treba poveati
vr eme trajanja vebi. Setite se kako je poveavao opte-
reenje N. Amosov. U poetku je luadi o 500 pokreta. To se
pokazalo nedovoljno. Poveao je na 1.000 pokreta i efekat
je bio vidljiv.
64
2. Hodanj e, tranje, aerobik, atletska gimnastika i vebe
za gipkost preporuuju se sledeim redosledom: u mlaem
dobu tranje, pokretne igre, atletska gimnastika (za ene
aerobi k).
U zrelom dobu - umereno tranje, atletska gi mnasti ka s
manj i m optereenjima, vebe za gipkost.
U starijem dobu hodanje, due tranje umereni m
tempom, j ogi vebe. Vie j ednostavni h fizikih vebi , rad
na sveem vazduhu u vonjaku i u povrtnjaku.
Zi mi - intenzivnije vebanje za zagrevanje organi zma:
brzo tranje, laka atletika. Leti - putovanja, tranje, pli-
vanje, vebe za gipkost. U letnjem peri odu vebe ne treba
j ako da zagrevaju va organi zam.
3. Lica s konstitucijom Vetra" (kod njih preovladuje
brzi na i naglost) vebe treba da izvode usporeni m tempom i
aktiviraju anaboli ne procese: vebes optereenji ma, vebe
za gi pkost i plivanje. Te vebe e im omoguiti da urav-
notee pri rodnu smirenost, suzdranost i kataboli ne pro-
cese.
Li ci ma s konstitucijom Sluzi" bolje koriste vebe koje
traju due: tranje, atletske vebe s optereenjima brzi m
tempom vie puta (15-20). One e umanjiti njihovu pri -
rodnu sklonost ka debljanju (anabolini procesi ) i ui ni e ih
vitkijim i ivahnijim.
Lica s konstitucijom ui" (sklona pregrejavanju or-
gani zma) treba da upranjavaju umereno tranje, brzo
hodanje, plivanje, aerobik, atletsku gimnastiku sa srednjim
optereenjima.
Ako to imate u vidu, moete uravnoteiti svoju indi-
vi dualnu konstituciju i ne dozvoliti da se pobudi j ai ivotni
pri nci p (doa) i podri slabiji. Bi ete harmoni na, urav-
noteena linost i predi vno ete se oseati. Ali ako budete
rob j aki h ivotnih principa vae konstitucije, moete se
deformisati kako spolja, tako i iznutra. Na pri mer, ako
65
ovek s konstitucijom Sluzi" bude izvodio atletske vebe
usporeni m tempom sa velikim teretima, koji stimuliu i j ake
anaboli ne procese, on e liiti na ormar. Ako se ovek s
konstitucijom Vetra " bude brzo kretao i dugo trao - on e
j o vie omraviti. Izgledae kao pali drvce ibice - mrav i
mastan. Ako ovek s konstitucijom ui" bude mnogo
igrao tenis i trao maraton za vreme letnjih vrui na -i za-
zvaeprepobui vanj e i tako j ake toplotne sposobnosti orga-
ni zma da moe prouzrokovati toplotni udar, poremeenj e
probave i poremeenje psihe.
Nadam se da ste shvatili sutinu i da ete se pridravati
pri nci pa za zdrav ivot, a ne da udovoljavate svoji m pro-
htevi ma i podleete promenlji vom pomodarstvu leenja.
66
GLADOVANJE
Gladovanje je staro koliko i sam svet, ali je
njegova snaga neiscrpna. Onaj ko ga dodirne
mnogo postie, ali ono moe i da ubije. Samo
ako iznutra oseti glad, stei e njegovo pravo
znanje i snaga.
Ganea
POST, GLADOVANJE I DI JETALNA TERAPI JA
Arhi mandri t Nikifor u kapi talnom delu Biblijska enci-
klopedija (Moskva, 1891. godi ne ) ovako opisuje Post":
U sluaju bilo koje ljudske opasnosti , drutvene ne-
sree Judejci (Jevrej i )
1 4
imali su obiaj da poste, i to se iz
reli gi ozni h pobuda smatralo obavezom, tj. uzdravali su se
od konzumi ranj a hrane, molili se bogu i prinosili itve...
Jevreji su posebno strogo postili... i razlikovali su se ne
samo uzdravanjem od konzumi ranj a hrane, nego i od svih
drugi h ulnih potreba". Pr ema tome, re post oznaava
zabr anu". U dananjem smi slu post oznaava odricanje od
konzumi ranj a bilo kakve hrane u odreenom vremenskom
peri odu. U tom vremenskom peri odu nema rei ni o kakvoj
posnoj hrani ". Upotreba posne hr ane" u peri odu post aj e
najgrublje naruavanje i izopaenje u smislu tog poj ma.
Poj am gladovanje podrazumeva nekoli ko varijanata:
1. Gladovanje - pri nudna nedovoljna ishrana.
2. Stanje zi mskog sna ivotinja i letarginog sna (oba-
mr l ost i )
1 5
kod ljudi.
14 Pr i medba pr evodi oca.
15 P r i me d b a pr e v odi oc a .
67
3. Svesno uzdravanje od konzumiranja hrane u odre-
enom vremenskom peri odu s ciljem teenja ili s religioz-
ni m ciljem.
Gladovanje - prinudna nedovoljna ishrana moe se
obaviti u dva sluaja:
a) Konzumi ranj e hrane slabog kvaliteta, koja sadri
mal e koliine nezamenjivih aminokiselina, mi neralni h
materija, vitamina i si.
b) Konzumi ranje hrane koja ne sadri potreban mi ni -
mum kalorija.
U prvom sluaju nekvalitetna ishrana je nepri metna, ali
si gurno izaziva najraznovrsnije poremeaje zdravlja i raz-
voj odreeni h oboljenja. Na primer, nedostatak belanevi na
- izaziva distrofiju, nedostatak vi tami na C - skorbut i tako
dalje.
U drugom sluaju, zbog stalne nedovoljne i shrane, brzo
i neraci onalno se troe masne i druge rezerve organi zma,
koje takoe izazivaju razvoj raznovrsnih oboljenja pa i smrt.
Slini sluaj i gladovanja uoeni su i u koncentraci oni m
logori ma za vreme blokade Lenjingrada. U ti m sluaj ima
bile su i raznovrsne gl adne" dijete: engleska", fran-
cuska", bodovna" itd. Takvi sluaj i gladovanja i met ode
smanjenja tei ne ne daju lekovito-profilaktian efekat, ve
obratno, omoguuj u uslove za raznovrsnu patologiju.
Stanje zimskog sna ivotinja i ietarginog sna ljudi
preorjentie organi zam na unutranji kvalitetni metod is-
hrane. Nji hov organi zam u tom peri odu ekonomi no troi
masne zali he. Savremena nauna istraivanja pokazala su
da ivotinje za vreme zi mskog sna, bez i kakvog tetnog
uticaja na zdravlje, podnose poveane doze otrova, radi o-
akti vnog zraenja, ne umi ru i ne boluju od veslakog infi-
ciranja mi krobi ma. To odraava vii ni vo funkcionisanja
68
organi zma kao j ednu od varijanata zatite od nepovoljnih
uslova ivota (sua, zi mski peri od).
Svesno uzdravanje od konzumiranja hrane u odre-
enom vremenskom periodu u budnom stanju s odreeni m
vodeni m i motorni m r ei mom svojstveno je samo oveku.
Pri tom treba razgraniiti sam proces gladovanja koji i ma
j asno izraena tri stadijuma. Prvi stadijum - iritiranje od
hrane; drugi stadijum - pravo gladovanje, i trei stadijum
iscrpljenost organi zma. Razmotri mo ih redom.
Prvi stadijum. ovek se odri e hrane. eludac mu je
prazan, a u crevi ma su se odavno rastvorile sve hranljive
materije. U krvi su takoe smanjene hranljive materije.
Gl adna" krv signalizira centru za gladovanje, koji se nalazi
u mozgu, o promeni svoje hemizacije. Centar se iritira i
uti e na eone delove kore mozga, koji su odgovorni za
ishranu. Iritiranje postepeno obuhvata i druge delove mozga
i domi ni ra nad drugi m zahtevi ma. oveku se javlja veliki
prohtev za hranom i sve njegove misli usmerene su ka
traenju hrane. Voljnim napori ma ili odreeni m terapijama
ovek savlauje taj stadijum koji, zavi sno od i ndi vi dualne
konstitucije, traje 1-4 dana.
Drugi stadijum. Iz fiziologije nam je poznato da, posle
peri oda iritiranju, u centralnom nervnom si stemu nastaje pe-
ri od koenja. To se deava i u sluaju gladovanja kora
mozga savladavi navalu emocija gladi prelazi iz stanja
iritiranja u stanje koenja. Oseaj gladi potpuno nestaje i
ukljuuju se posebni fizioloki mehani zmi za , j edenj e" sop-
stvenog tkiva. U prvom redu koriste se masne zali he i tkivo
na koj em su nastale pr omene zbog bolesti. Vana i votna
tkiva i organi : nervni sistem i srce ne gube svoju tei nu (si.
12). U toku tog vremenskog peri oda organi zam gubi do
2 5 % sopstvene teine. Kod oveka taj peri od iznosi 40-50
dana i smatra se fiziolokim kori sni m rokom gladovanja. Na
kraju ovog stadijuma, kad je organi zam iskoristio sve
69
Gubi t ak tei ne organa i tkiva u toku gladovanj a do moment a smrti , u
pr ocent i ma, u odnosu na poet nu tei nu, je sledei : salo - 97, slezi na -
60, j etr a - 53,7, mi i i - 30, krv - 26, bubrezi - 25,9, koa - 20,6, creva
- 18, pl ua - 17,7, pankr eas - 17, kosti - 13,9, ner vni si stem - 3,9 i sr ce
- 3 , 6 .
Kad gladuj ete i onemoat e - pogledaj te sliku Bude, to e vam dati snagu
i si gur nost za povolj an ishod, a takoe i odl unost da i dalje gladuj ete.
Et o takav postaj e ovek na kraju kori snog fi zi olokog per i oda gla-
dovanj a.
rezervno tki vo, ponovo se iritira mozak, a to se ispoljava u
vi du oseaja neobuzdane (divlje) gladi. To je posebno opi-
sano u Bibliji, kad je Isus Hristos, gladovavi 40 dana i noi ,
napos l et kuogl adneo" - drugim reci ma nestrpljivo j e eleo
da j ede. Jak oseaj gladi i ienje sluzokoe usta i j ezi ka
ukazuju na zavretak dragog stadijuma, odnosno potpuno
ienje organi zma i to je znak da treba konzumi rati hranu.
Trei staijum. Ako ovek ignorie pri rodne si mpto-
me zavrenog gladovanja i nastavi da gladuje, dolazi do
i skori tavanj a vanih ivotnih organa i tkiva i prouzrokuju
se nepovratne patoloke promene u organi zmu pa i smrt od
iscrpljenosti. Pri tome smanjenje teine organi zma dosti e
40-45%. Gladovanje u peri odu od 25 do 30 dana dovodi do
gubi tka samo 12-18% sopstvene teine, to j est mnogo nie
70
ispod opasne crte. Upravo ti rokovi najee se koriste u
lekovi te svrhe.
Na osnovu navedenog j asno j e da se radi leenja moe
koristiti samo prvi i drugi stadijum gladovanja koji se i
primenjuju u praksi .
Termi n dijetalna terapija" (DT) prvi je predloi o pat-
rijarh sovjetske kole gladovanja profesor Jurij Sergejevi
Ni kolajev doktor medi ci nski h nauka, kad je razjasnio da u
sutini nema ni kakvog gladovanja, ve da postoji kvalitetna
ishrana organi zma na osnovu sopstvenih rezervi i pobolj-
ane bi osi nteze i kad elije mnogo kvalitetnije asimiliraju
liranljive materije, a takoe ugljen-dioksid i azot iz vaz-
duha! Tada se otklanja napon u i munom sistemu, obnavlja
genetski aparat, poboljava biosinteza i potpuno se isti
organi zam. Sve to preporouje oveiji organi zam.
Pr ema tome, pod postom, gladovanjem i dijetalnom
terapijom podrazumeva se j edno te isto potpuno uzdr-
avanje od bilo kakvih hranljivih produkata i u bilo kojim,
pa i mi ni mal ni m koli i nama u odreenom vremenskom
peri odu.
Postoji nekoli ko varijanata gladovanja: gladovanje bez
konzumi ranja Inane i vode suvo; gladovanje pijenjem
vode i klistiranjem obino; gladovanje iskljuivo kli-
stiranjem - varijanta obinog; gladovanje bez pijenja vode
(klistiranja i tenosti) ali s polivanjem tela, pr i menom kupki
i vlani h umotavanja polusuvo; gladovanje upotrebom
sopstvene mokrae - minsko.
Di jetalne metode leenja su metode leenja sokovi ma i
odvari ma, a koja se pogreno nazivaju gladovanj e". U ti m
sluajevima ovek nita ne j ede, a u toku nekoli ko dana pije
samo odreene vrste sokova ili odvara. Srotov dijetalni
metod leenja takoe je iz date kategorije. Upotreba anti-
stresnog preparata S. A. Arakeljana za vreme gladovanja
takoe se ne smatra, u strogom smislu, gladovanjem, iako
odli no isti organi zam.
71
Vano j e zapamtiti -konzumi ranj e mi ni mal ne koli i ne
hranljivih kalorija, ukusnih zaina, a u neki m sluajevima i
kad se nalazite pored hrane, ne omoguuj e organi zmu da
kvalitetno pree na unutranju ishranu i nee zadejstvovati
dubi nske mehani zme koji obezbeduju asimilaciju ugljeni-
kove kiseline i azota iz vazduha, a zbog toga i pojaavanje
bi osi nteze.
Gladovanje se razlikuje po nai ni ma pri mene. Pasi vna
pri mena - ovek lei u postelji, malo se kree i to samo radi
linog opsluivanja; aktivan reim - kad ovek svakodnev-
no radi , ide u etnju itd., kao da ne gladuje; gladovanje s
povi enom fizikom aktivnou - kad ovek u dane gla-
dovanja, obratno, poveava fiziko optereenje s ciljem
breg ukljuivanja mehani zama za kvalitetnu unutranju
ishranu i breg postizanja efekta. Poslednji nai n glado-
vanja mogu primenjivati ljudi koji imaju iskustva u tome.
Ciklusna gladovanja dele se na nedeljna, mesena, tro-
mesena, pri li kom pr omene godinjih doba, j edanput u go-
di ni , frakciona (posebne namene)
1 6
i na postove.
Nedeljna gladovanja, po pravilu, traju od 24 do 42 sata;
mesena do 3 dana; tromesena i prilikom promene go-
dinjih doba od 3 do 10 i vie dana; frakciona gladovanja
primenjuju se radi postizanja izrazitog efekta teenja i obi -
no se primenjuju tri puta, a u pauzama i zmeu gladovanja
primenjuje se posebna ishrana za obnavljanje organi zma i
produenj e efekta koji je postignut za vr eme gladovanja.
Autor frakcionog metode gladovanja Vojtovi G. A.
ovako objanjava sutinu te metode. U prvoj etapi gla-
dovanja, gladuje se u toku polovi ne vremena odr eenog za
fizioloko gladovanje - 20 dana. Posle tog gladovanja, sledi
ishrana za obnavljanje organi zma koja traje j edan i po put
due - 30 dana. Ako se ovek hrani samo biljnom hr anom,
uspeh gladovanja produava se i za vr eme ishrane (ne sma-
njuje se bi osi nteza). Dalje se ponavlja gladovanje, ali u
72
veoj duini trajanja - 22-25 dana. Pauza 1,5-2 meseca.
Rokovi su odreeni zato to postoji prolongirani uspeh
gladovanja. Posle gladovanja biosinteza je maksi mal na i
postepeno se smanjuje. Proces smanjenja trajejedan i po put
due od gladovanja. Zato nema potrebe da se gladuje ranije
pre isteka tog roka. Dui rok ishrane, pri rodno, smanjuje taj
efekat i sledee gladovanje poinje od nule. U drugoj etapi
gladovanja brzo dolazi do preorjentacije na unutranji nain
ishrane, za 2-3 dana. I na kraju ishrane za obnavljanje
organi zma zapoinje trea etapa gladovanja, koja traje do
potpunog ienja jezi ka, i koja dokazuje da j e organi zam
potpuno oien i osloboen od svih hroninih oboljenja.
To gladovanje obi no traje od 10 do 20 dana.
Za ljude, koji imaju malu telesnu teinu, prvo gladov-
anje traje krae - 15-17 dana, ali kad oni, posle ishrane za
obnavljanje organi zma, dobiju u teini, drugo gladovanje
traje vremenski kao i kod ostalih 22-25 dana.
Vojtovi kombi nuje dopunsko gladovanje s magnet-
nom terapijom. Tako se, pomou magnetnog i mpulsnog
ureaja dopunski zrae arita oboljenja i tumori, to veoma
stimulie proces regeneracije koji se pri prostom gladovanju
slabo obavlja ili uopte ne postoji. Organi zam pri li kom
gladovanja odlino asimilira tu dopunsku energiju i upo-
trebljava je u svoju korist.
Frakci ono gladovanje je dobro j er ne poveava telesnu
tei nu ljudi koji su skloni debljanju. Telesna tei na pro-
gresi vno se smanjuje. Kao rezultat toga ljudi skloni deb-
ljanju ne samo da normalizuju svoju tei nu, ve je i sma-
njuju za 2-3 ki lograma u odnosu na normal nu tei nu. To
veoma snano aktivira njihov organi zam, njihova teina se
ne poveava, ve se odrava na j ednom ni vou, a suvi ne
masne elije organi zma odumi r u -odnosno manje i h j e.
Stoga se ovek i shranom za obnavljanje organi zma ne goji,
iako se masne elije popunjavaju j er i h je manje. Masne
elije poinju da se unitavaju samo posle aci dozne krize.
73
16 Pr i medba pr evodi oca.
Posl e pot puno pri menj enog frakcionog gl adovanj a u orga-
ni zmu se normal i zuj e koliina masni h elija. Ostaj e ih t o-
l iko, kol i ko ih je bilo u ml adosti i ovek izgl eda vitko i
ml adol i ko. Uni tavanj e masni h elija mogue j e samo gla-
dovanj em. Svemogue dijete samo iscrpljuju masne elije, a
kad ovek pone normal no da se hrani , one se brzo obnav-
ljaju i ovek se ponovo deblja.
Pr ema roku trajanja, gladovanj a se dele na: kraa -
24-48 sati; srednja - od 3 do 7 dana i dua - od 7 do 40 i vi e
dana. Adel i nu da Silva, brazilski fakir, 1969. godi ne pos-
tigao je rekord u dobrovol j nom uzdravanj u od hrane 111
dana. On j e za 57 godi na ivota bez konzumi ranj a hr ane
proveo vie od 3 godi ne.
Ustvari rokovi , kal endarski ciklusi i mnot vo drugi h
okol nosti za gl adovanj e zavi se od i ndi vi dual ne ovekove
konstitucij e.
POST KAO PRI RODNI METOD LEENJ A
BOLESTI
Gladovanje je najuspenija metoda za le-
enje obolelih. Ako bi se sva dostignua sav re-
mene medicine, stavila na jedan tas vage, a na
drugi gladovanje, znatno vie bi prevagnulo
gladovanje.
G. A. Voj t ovi
Najpoznatiji popul ari zator gladovanj a u l ekovi t e svrhe
bio j e Isus Hri stos. U naj drevnij em manuskri pt u Jevan-
delje Sveta Isusa Hrista od ueni ka Jovana", koj eg j e i zdao u
dananj e vreme Edmond Sekli (Pj eri l j ar, Lozana) sa sta-
rosl ovenske kopij e, koj a se nal azi u kralj evskoj bi bl i oteci
Habsburga, a koju su izneli ruski svetenici iz Rusij e beei
74
na zapad pred naj ezdom hordi Di ngi s-kana. Oni su ponel i
sve Dr evne zapi se i i kone. U t om manuskri pt u otkriva se
medi ci nska del atnost Isusa Hri st a i njegovi saveti za post. U
skr aenom obliku naveu te savete, koji, kako se ispo-
stavilo, pret hode savremeni m preporukama.
,,I t ada je mnogo bol esni h i paral i zovani h pril o Isusu i
rekl o mu: Ako Ti sve zna, Ti nam moe kazati zato
mor amo da pati mo od mnogi h bolesti? Zat o smo lieni
zdravlj a u koj em uivaju drugi ljudi? Uitelju, ilei nas i da
ponovo post anemo snani i da nas naa nesrea ostavi zau-
vek".
Hri stos im odgovori da su ljudi sinovi Maj ke-Zemlj e i
zat o moraj u potovati njene zakone. Jer vas j e vaa maj ka
rodi l a i Ona vas odrava u i votu. Ona vam j e dala vae telo
i niko osi m nje ne moe da vas izlei. ...Veljzevul, knez svih
demona, izvor sveg zla, nalazi se u telu svih Coveij ih
Si nova. On iskuava i sablanj ava Coveij e Si nove, obe-
avajui im bogatstvo, vlast, dvorce, zl ato i sve to zael e.
On obeava sl avu i ugl ed, ulna uivanj a i rasko, predi vna
j el a i izobilje vina, bune orgije i dane koji e se provodi ti u
praznovanj u i lenjosti. U vezi sa tim, on iskuava sve ljude
pr ema njihovoj sklonosti... I tog dana, kad oveiji Sinovi
post anu totalni robovi tih sujeta i svih tih gnusnosti , tada e
on Coveij im Si novi ma naplatiti za sva uivanj a i za sva
bl aenstva koj a nam j e Maj ka-Zemlj a dal a u t akvom izo-
bilju... On ih liava disanja, krvi, kostiju, oveij eg tela,
ut robe, oiju i uiju. Di sanj e Coveijih Sinova postaj e spo-
rije s preki di ma i bol esno i zaudara na disanje nei sti h
(prlj avih) ivotinja. Krv Coveijih Si nova postaj e gua i
iri odvratan smrad, slian smradu vode u movari ... Nj i-
hove kosti se deformiu, postaju krhke, spolja se prekrivaj u
vorovi ma a razlazu iznutra... Koa im j e postal a masna i
oteena... Nj ihova utroba puni se velikim nei stoama, koj e
stvaraj u trul e bujice, koj e zaudaraj u, i u koj i ma se raz-
75
mnoava bezbroj pogani h crva (ovde se imaju u vi du bakte-
rije, primedba autora). ...I tako, na kraju krajeva, oveiji
Si nj e izgubio ivot zbog sopstvenih greaka, j er nije mogao
da naui da uvaava zakone svoje Majke, ve je stalno inio
greke j ednu za drugom". Ljudi su zamoli li Hrista da im
ispria o zakoni ma ivota, iako su se neki usprotivili, j er se
oni pridravaju zakona Mojsija.
,,I Isus im je odgovori o: Ne traite Zakon u vaoj Pisa-
niji, j er Zakon je - ivot, a Pisanije je - mrtvo. ...Bog je
napi sao svoje zakone, ne na listovima knjiga, ve u vai m
srci ma i u vaem Duhu. Oni se odraavaju u vaem disanju,
vaoj krvi, vaim kosti ma, vaoj koi, u vai m utrobama... i
u bilo kojem najmanjem delu vaeg tela. Oni su pri sutni u
vazduhu, vodi, zemlji, u biljkama, u sunevi m zraci ma i u
dubi nama i na visinama. Svi oni slue vama, da biste mogli
da shvatite Re i Volju i vog Boga. ...Oni nisu prisutni u
vaoj prodrljivosti, niti u vaem pijanstvu, niti u nai nu
vaeg ivota kojeg rasipate u izobilju i u raskoi ; a najmanje
u traenju bogatstva i posebno u mrnji prema vai m
neprijateljima. ...Jer sve te pohlepe nosite u sebi, i zato Re
Boja i Njegova Snaga ne mogu da uu u vas j er u sebi
stvarate mnogo loih misli; takoe u vaem telu nastaju
prljavtine... Ako elite da Re ivog Boga i njegova snaga
prodru u vas, ne oskrnavljujte vae telo, niti vau svest, j er
telo je Hram Duha, a Duh je Hr am Boga.
Zato vi treba da oistite Hram, da bi se u njega mogao
useliti vladi ka hrama i zauzeti mesto koje njemu pristoji. Da
biste izbegli sva iskuenja svog tela i svoje svesti, koja
poti u od Satane, povuci te se pod okrilje neba Gospodnj eg.
Sami se preporodi te i uzdri te se od hrane j er Ja vam
govori m istinski: Samo postom i moli tvom moe se isterati
Satana i sva njegova zla podmuklost. Vratite se u svoj dom i
postite u samoi i neka niko ne vidi da postite. ...Postite sve
dok vas ne napusti Veljzevul i sva njegova pokvarenost. Jer
76
istinski vam govori m: dok ne obavi te post, neete se oslo-
boditi vlasti Satane i svih bolesti koje potiu od njega.
Postite i moli te se usrdno (revnosno), iz sveg srca, i
nadajte se da ete od i vog Boga dobiti snagu, i od nje
svoje izleenje. Za vreme posta izbegavajte Coveije Sino-
ve i vratite se u drutvo anela vae Majke-Zemlje: Jer onaj
koji marljivo trai, taj e i nai ! Traite ist vazduh u umi
ili u polju, j er tamo ete nai Anela Vazduha. Izujte se i
skinite odeu, i neka Aneo Vazduha obgrli sve vae telo.
Zati m diite polako i duboko, da bi Aneo Vazduha prodro
u vas. Ja vam istinski govori m: Aneo Vazduha isteruje sve
nei stoe iz vaeg tela, koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra.
I tada e svi neprijatni mirisi i nei stoe izai iz vas kao dim
od plamena... Jer istinski vam govori m: Aneo Vazduha j e
Svetac, on isti sve oskrnavljeno i pretvara sve to isputa
neprijatan mi ri s u prijatan mi ri s.
Posle Anela Vazduha - traite Anela Vode. Izujte
vau obuu i dozvolite Anelu Vode da oblije vae telo.
Potpuno se predajte u njegove ruke, koje vas uljukuju
(uspavljuju) onoliko puta, koli ko puta vae disanje pri-
mor ava vazduh da cirkulie. Neka vae telo, ljuljajui se,
talasa vodu. Ja vam istinski govori m: Aneo Vode isteruje
iz vaeg tela sve nei stoe koje ga oskrnavljuju spolja i
iznutra. I sve nei stoe i odvratni mirisi e otei od vas
daleko, kao to se prljavtina s odee, koja se pere u renoj
vodi, odnosi rekom i nestaje u daljini. ...Ali, nemoj te da
mislite da j e dovoljno samo da vas Aneo Vode obgrli
spolja, ...unutranja prljavtina je - j o groznija, nego spo-
ljanja. Zato onaj koji se isti samo spolja, ali ostaje neist
iznutra, podsea na grobni cu ukraenu i vopi sni m sli kama,
a unutra napunj enu veli kom pakou. Ja vam istinski govo-
ri m: dozvoli te Anelu Vode da vas takoe osveta iznutra,
da biste se izbavili od svih prethodni h svojih grehova; i tada
ete postati tako isti iznutra, kao st oj e rena pena koja se
poi grava pod zraci ma sunca.
77
Da biste to postigli, uzmi te veliku tikvu sa dugakom
vreom koja odgovara ovekovoj visini; oistite tikvu iznu-
tra i napuni te je renom vodom zagrejanu Suncem. Obesi te
tikvu o granu drveta, kleknite na kolena pred Anel om
Vode i priekajte dok kraj vree ne prodre u vau zadnji cu,
da bi voda prodrla u vaa creva. Ostani te na koleni ma na
zemlji pred Anelom Vode i molite Boga i vota da vam
oprosti sve prethodne vae grehe i molite Anela Vode da
oslobodi vae telo od svih neistoa i bolesti koje ga ispu-
njavaju. Posle toga ispustite vodu iz tela, da bi se sa njom
izbacilo iz vaeg tela sve stoj e nastalo od Satane i sve st oj e
nei sto i neprijatnog miris.
I, to ete videti sopstvenim oi ma i nosem omirisati sve
prljavtine i neistoe, koje oskrnavljuju Hram vaeg tela. I
vi ete, takoe, shvatiti koli ko je u vama bilo grehova i i
koli ko ste bili mueni brojnim bolestima. Ja vam istinski
govori m: osvetenje vodom oslobodie vas svih bolesti.
Svakog dana posta ponavljajte ienje vodom, sve dok ne
vidite da j e voda, koja istie iz vaeg tela, postala ista kao
to je pena reke. Tada zagnjurite vae telo u tekuu vodu i
zahvali te se Bogu i vom to vas je oslobodi o svih grehova.
Sveto ienje koje obavlja Aneo Vode, oznaava pre-
porod za novi ivot. Jer tek od tada vae oi e da pro-
gledaju, a ui da uju. Ipak, posle tog ienja, nemojte vi e
da greite, da bi celu venost Aneli Vazduha i Vode mogli
da borave u vama i da vam slue u bilo koje vreme. Ali, ako
posle svega tog, u vama ostanu tragovi nei stoe, raunajui
i vae prethodne grehove, pozovite Anela Suneve Svet-
losti. Izujte se, skinite svu odeu i dozvolite Anelu Sun-
eve Svetlosti da obgrli vae telo. Zati m udiite vazduh
polako i duboko, da bi Aneo Suneve Svetlosti mogao da
prodre u vas. On tada isteruje iz vas sve s t oj e nepri jatnog
mi ri sa i nei sto i to vas oskrnavljuje spolja i iznutra. I sve
neisto i neprijatnog mirisa otii e od vas, kao to se noni
mrak povlaci pri blesku izlazeeg Sunca.
78
Aneli Vazduha, Vode i Svetlosti dati su ovei jem
Si nu da bi mu sluili, ... takoe su osveteni i njihovi
zagrljaji. Oni su - nevidljiva deca Majke-Zemlje nae; i zato
ih ne razdvajaj te, j er su ih sjedinili Nebo i Zemlja. I neka vas
ta tri brata-anela uvaju svakog dana i budu s vama u toku
vaeg posta. I kad Aneli Majke-Zemlje ovladaju vaim
telom tako da u njega mogu ponovo da uu vladike hrama,
tada e svi odvratni mirisi brzo da napuste vae telo kroz
vae disanje i vau kou, a ustajale vode (pune trulei )
1 7
e
istei kroz vaa usta i kroz vau kou, kroz zadnjicu i
prednju stranu tela. I, to ete videti sopstvenim oi ma,
nosem omirisati i sopstveni m rukama opipati. I kad se svi
grehovi i nei stoe odstrane iz vaeg tela, vaa krv e postati
toliko ista kao krv Majke-Zemlje, koja je slina peni reke
koja se poi grava pod zraci ma Sunca. Vae disanje postae
isto kao miris cvea, a vaa koa postae ista kao ljuske
rumeni h plodova voaka; svetlost vaih oiju postae j asna i
bletava kao sjaj Sunca u nebeskom plavetnilu. I tada e svi
Aneli Majke-Zemlje sluiti vama, a vae disanje, telo i
vaa krv bi e objedinjeni s disanjem, telom i sa krvlju
Majke-Zemlje. Va Duh bi e objedinjen s Duhom Oca
Nebeskog".
Posl e takve pouke, ljudi su upitali Isusa Hri sta: Reci
nam, koje grehove treba da i zbegavamo da vie nikad ne
bi smo obol el i ?"
Odgovori o j e: Hrani te se svim oni m to se nalazi na
Boj em stolu: plodovi ma drvea, zrnevljem i lekovitim
travama, ml ekom ivotinja i medom. Sva druga hrana - delo
je ruku Satane koje navodi na greh, izaziva oboljenja i smrt.
Kad bogata hrana, koju ete nai na Bojem stolu, podari
vaem telu Snagu i Mladost, - bolest vas nee dotai . I
zaista, stari Mafusail je konzumi rao hranu sa Bojeg stola,
17 Pr i medba pr evodi oca.
79
te ako je i vi komzumi rate, Ja vam obeavam da e vam Bog
i vota podari ti toliko dug ivot na ovoj Zemlji koji je
podari o i patrijarh u".
AKTI VI RANJE FI ZI OLOKI H MEHANI ZAMA
TOKOM GLADOVANJA
Vrhunac leenja sastoji se u metodi kojom
treba da se u organizmu omogue uslovi u ko-
jima e organizam sam da se aktivira i obnavlja
svoje organe. Sve, to spolja samo privremeno
stimulie organizam (liormoni, vetaki vitami-
ni, biostimulatori i tome slino) je medicinsko
arlatanstvo. Teite ka prvom, a bojite se dru-
gog.
Iz predanja Ganee
Savremena nauka uloila je ogroman trud u izuavanju
procesa, koji se deavaju u oveijem organi zmu pri li kom
gladovanja. Georgij Aleksandrovi Vojtovi, j edan od naj-
pametni ji h ljudi savremenosti , uspeo je potpuno da uopti
procese i prodre u njihovu sutinu. Za izlaganje materijala u
ovom poglavlju koristiu njegove podatke i proiriti ih s
drevni m i sopstveni m stavovi ma.
Probl em je veoma sloen, i na prvi pogled, mogu da ga
pravi lno shvate samo vi sokoobrazovani ljudi. Ostali ma sa-
vetujem da ovo proitaju onoliko puta, koliko je potrebno da
im se pojavi elja da sami gladuju. Tek tad ete stvarao
ovladati ovom materijom, a metodama ete ovladati posle
nekoli ko godi na prakse. To su dve razliite stvari i mol i m
vas da ih ne poistoveujete.
80
Podmlaivanje organizma. ta se deava u organi zmu
za vr eme gladovanja? Pobuuj e se centar gladi, po pri nci pu
domi nante (glavne komponente nekog zbi vanj a)
1 8
raspros-
tire se u celokupnom centralnom nervnom sistemu, koji
aktivira pul t" za upravljanje endokri ni m i nei vni m
si stemom organi zma - hi potalamus. Hi potalamus aktivira
najvaniju lezdu unutranje sekrecije - hipofizu koja
poinje pojaano da produkuje hormon rasta (somatotropni
hor mon). Usled toga u organi zmu dolazi do niza efekata:
1 Aktiviranje hormona rasta titaste lezde smanjuje
intoksikaciju, to j est aktivira se antitoksina funkcija orga-
ni zma.
2 - Reguli sanjem uticaja hormona rasta na pankreas
spreava se stvaranje insidina. Glukoza se stvara na osnovu
drugi h fermenata, koje produkuju miii listova nogu. To
poboljava razlaganje glukoze u uslovi ma fotosinteze. im
se obnovi ishrana, ti fermenti odmah nestaju.
3 Hor mon rasta aktivira sintezu nukleinskih kiselina,
koje poboljavaju biosintezu u celokupnom telu. Nukl e-
inske kiseline pomau bolju asimilaciju masti i prekidaju
sve alergijske reakcije. Drugi m reci ma, za vreme glado-
vanja ne uoava se antagoni zam belanevina.
4 - Ako nema antagoni zma belanevina, smanjuje se
optereenje i munog sistema, koji u tom peri odu odmara i
obnavlja svoje funkcije.
5 - hormon rasta aktivira opijatne receptore u orga-
ni zmu, koji poinju da produkuju veu koli i nu narkoti ni h
materija (endorfina) i alkohola. ovek se osea udobno i
pri li kom gladovanja nema elju za ti m materi jama. Eto
zato gladovanje, bez prethodne pri preme, efikasno pomae
u borbi protiv nikotinske, alkoholne i drage zavisnosti.
U toku prvog gladovanja od 5-7 dana, a u sledei m
gladovanji ma mnogo ranije (3-5 dana), u organi zmu se
18 Primedba prevodioca.
81
pojaava rad prethodno navedenog mehani zma koji stvara
oseaj udobnosti . Zati m nastaje potreba kojom se aktiviraju
hormoni rasta, a hipofiza, koja ih stvara, stvara ih u granici
normale. To se obavlja zato to se maksi mal no ukljuuje
drugi proces - samoreguli sana keto-acidoza. Sutina pro-
cesa i njegovi efekti su u stedeem. U organi zmu, koji
gladuje zbog poveane proi zvodnje hormona rasta, pobolj-
ava se biosinteza koja u poetku dovodi do poj aanog
razlaganja sopstvenih masni h zaliha na sastavne delove. To
znai , da se u prvom redu stvaraju nezasi ene masne kise-
line koje i ne osnovu mnogi h vitamina, hor mona i drugi h
biolokih aktivnih materija. Prirodno je da ih elije orga-
ni zma, koji gladuje, odmah koriste. Ali konani produkti
raspada masti su organske kiseline, koje se nazivaju - ket-
onski m teli ma. Ketonska tela kad dospeju n krvotok, me-
njaju njegovu kiselo-alkalnu ravnoteu prema kiseloj sre-
dini (acidoza). Osim toga, prilikom raspadanja bilo kojeg
tkiva, stvara se ugljenikova kiselina koju mogu da asi-
miliraju elije ili da bude izbaena kroz plua napolje.
Oksidacija krvi ketonski m ki seli nama (ostacima mast i )
1 9
ne
dozvoljava da se kvalitetno izbaci ugljen-dioksid iz elija i
on se u njima taloi. Akademi k M. F. Gulij je ustanovi o da
pri li kom promene kiselo-alkalne ravnotee (KAR) prema
kiseloj sredini elije ubrzavaju proces asimilacije ugljcn-di-
oksida. Profesor M. I. Voljskij ustanovio j e, da elije, koje
asimiliraju azot, takode, ubrzavaju i asimilaciju azota pri
promeni KAR krvi na kiselu stranu. Stoga azot, zajedno s
ugljen-dioksidom , aktivno zasiuje elije organi zma i ti me
dopri nosi boljoj biosintezi belanevi na i drugih j edi nj enj a.
Na osnovu toga organi zam poinje da asimilira ketonska
tela i pretvara ih iz keto-kiselina u ami noki seli ne. Nar a-
staj ua keto-acidoza upravo pomae taj proces. Kao rezultat
19 ovek u t om peri odu se osea na aceton.
82
toga bolje se asimiliraju ne samo ugljen-dioksid ( C0
2
) i
azot, koji se nalaze u organi zmu, ve i oni koji dolaze iz
vazduha! Dalje poveanje keto-acidoze utie na elije da
poveavaju fiksiranje ugljen-dioksida, hiperpolarizaciju
membr ana elija i pojaavaju biosintezu, te zbog toga se za
njih ujednaava poveano stvaranje ketonski h tela
produkovanj em ami noki seli na. Do toga obi no dolazi posle
5-8 dana gladovanja (a pri naredni m gladovanjima mnogo
ranije) i naziva se aci dozni m vrhuncem (kri zom), posle
kojeg se kisela sredina organi zma odrava na odreenom
ni vou. Upravo u tom peri odu biosinteza ovekovi h elija
podsea na bi osi ntezu biljnih elija. ovekove elije su
potpuno debloki rane radi asimilacije ugljen-dioksida i azota
i z vazduha! Pri tom nema problema za uslovno nezamenji ve
ami noki seli ne. Kvalitetno poboljana biosinteza sama
stvara takve elije i u koliini, koja ne moe da se proi zvede
nai nom i shrane! To i odreuje injenicu kvalitetne
ovekove unutranje ishrane u toku gladovanja.
Poznato je da ugljenik iz ugljen-dioksida, pretvarajui
se u ugljenik organskih materija, daje dva molekula ki seo-
ni ka i dopunsku energiju koja se stvara pri obnavljanju
ugljenika. Eto ta su reguliua keto-acidoza i efekti koje
ona izaziva. Ako se ciklusno gladuje i gladovanjem stalno
aktivira biosinteza, organi zam moe da egzistira mnogo
bolje na prostoj hrani, nego kad je zasien izbalansi-
r ani m" belanevi nama i drugi m materijama.
Ako bi smo ukratko sumirali blagotvorne uticaje opi-
sanih fiziolokih mehani zama na organi zam, one bi se ispo-
ljile u: remontu naslednog aparata, poboljanju bi osi nteze,
obnavljanju fermentacionih sistema organi zma .(poboljava
se i muni tet i probava), obnavljanju membrana elija (one
popri maju obli k kao kod mladi h, a takoe obnavljaju se
elijske barijere), poveanju broja elija i njihovog kvaliteta
83
u eludano-crevnom traktu i unitavanju masni h i suvinih
elija. ovek se posle pravi lnog gladovanja osea ml adi m,
vraa mu se mladalaka gipkost i poboljava zdravlje.
O uni verzalnom dejstvu opisanih mehani zama moe se
zakljuiti na osnovi brojnih eksperi menata koje je Suren
Avakovi Arakeljan izveo na ivotinjama. Evo nekoli ko
citata iz lanka Zi veemo trista godi na?"
2 0
- Hiljadu japanski h koka-rekorderki odi velo j e, kako
bi se reklo, svoj vek. Jaja vie nisu nosile, ostavljene su za
meso. Upravo te bezperspektivne stari ce" dali su Ara-
keljanu. Poelo je sedmoduevno fizioloki korisno glado-
vanje - FKG (tako nauni k formulie gladovanje s upo-
trebom antistresnog preparata).
2 1
To j e bi o rizik. Ne samo
za j apanke". Vie od 1,5 tone mesa - dravno dobro, i Ara-
keljan je za njega odgovarao. Posle mesec dana nastalo je
udo. Na mestu starog, olinjalog i lomljenog perja ko-
kokama je poraslo novo - svilenkasto i svetio perje. Pti ce
su postale energinije, pokretljivije, nestalo je grbe, glas im
je postao vi s ok-s kor o pilei. A najvanije, podmladi vanj e
(ovde se moe slobodno upotrebiti ta re) je vratilo kokoke
u zaboravljeni period davne mladosti poele su da nose
jaja. Evo nekih brojanih podataka iz zvani nog izvetaja:
mesec dana posle FKG 6 3 % kokoki je poelo da nosi jaja, a
nakon j o mesec dana - ve 91 %.
2 2
Prema tome gladovanje ne ubija. Naproti v, razumno' i
kontroli sano gladovanje vraa mladost. Proavi j ednome-
seno FKG kokoke su poele da ive u proeku do 18
godi na umesto pri rodno odreeni h est. ivotni vek vrste
trostruko je produen! Pri rodno, rad se nije ograni i o samo
20 asopi s Tr ud", 2. oktobar 1984. godi ne
21 Anti stresni preparat opi san j e u knjizi Ishrana i hr ana". Cel i shod-
nost nj egove pr i mene kod ivotinja pr ouzr okovana j e pot r ebom da
se neutral i se stres od gladi u peri odu pot r ebe za hr anom.
22 To ukazuj e da i kod i voti nja postoj e i ndi vi dual ne razli ke.
84
na kokoke. Krava, koja daje tri hiljade mleka godinje,
obi no ivi 9 godina. Ako se iz nje pomuze devet hiljada
litara godinje, njen ivot je krai - etiri godi ne. Ali do-
voljno je da joj se omogui da se samo j edan mesec godinje
odmori , pri meni vi pri tome FKG, - i njen ivotni vek e se
utrostruiti. U zamenu za izgubljenih 3.000 litara, za vreme
etiri meseca preki da", dobi emo 60.000 litara, a da ne
govori mo o tome, da se ivotinja posle gladovanja privikava
da manje j ede.
Ovo poglavlje zavriu reci ma veli kog specijaliste za
regeneraciju udova ivotinja, doktora biolokih, nauka, pro-
fesora L. V. Poleaeva koji je razradio metod obnavljanja
izgubljenih apa i repova ivotinja:
Gladovanj e to je proces poveavanja fizioloke re-
generacije, obnavljanja svih elija i poveavanja njihovog
mol ekul arnog i hemijskog sastava. Interesantno je da su
bi ohemi jske promene u toku gladovanja i reparativnoj re-
generaciji veoma sline. U oba sluaja postoje dve faze:
razaranje i obnavljanje. U oba sluaja razaranja karakte-
ristino je preo vladi vanje raspada belanevi na i nuklei nski h
kiselina nad njihovom si ntezom, pomakom pH prema kise-
loj strani, aci dozom i drugim poj avama. Faza obnavlja,
takoe se u oba sluaja karakleri epreovlai vanj em sinteze
nuklei nski h kiselina nad njihovim raspadom i vraanjem
pH u neutralno stanje. Iz uenja o regeneraciji poznato je da
pojaanje faze razruavanja dovodi do pojaanja faze ob-
navljanja. Zato se sa dovoljno argumenata moe razmatrati
lekovi to gladovanje kao prirodni faktor stimulacije fizio-
loke regeneracije. U osnovi lekovitog gladovanja je op-
tebioloki proces koji dovodi do obnavljanja i podmla-
ivanja tkiva celog organi zma.
Odstranjivanje ljake iz organizma. Posle stadijuma
pobui vanj a mozga od centra gladi, nastupa obratni proces
koenje (usporavanje), zbog kojeg dolazi do j akog opu-
85
tanja organi zma koje traje do zavretka fiziolokog kori s-
nog roka gladovanja.
Jako oputanje organi zma - to je najvaniji postupak
drevni h lekara pre pri mene bilo kakvih terapija ienja.
ljaka, toksini, strane materije itd., koje su ranije t vr do"
sedele u usamljenim uglovi ma naeg organi zma, poinju
polako da izlaze. Zato to sad bujicu ljake, metaboli ta i
drugi h materija elija u krvotoku ne ometa bujica hranljivih
materija u eliji, one se mnogo aktivnije izdvajaju. A s
obzi rom na to da se biosinteza u elijama snano aktivira,
elije poinju da asimiliraju materije koje nisu ranije asi-
mi li rane i sve strano izbacuju napolje. Obnavljanje elijskih
barijera sada doprinosi mnogo boljem izboru materija iz
meueli jske tenosti i spreava proputanje stranih mate-
rija. Dopunska energija, koja se stvara pri biosintezi - ob-
navljanje ugljenika, omoguuj e da se taj proces vie povea.
Tako se amonijak u toku gladovanja izbacuje 1000 puta
vie, nego obi no! Bujice ljake, toksina, pesticida, tetni
j oni kalcij uma, suvian natrij um, teki metali i radi onuklei di
snano streme ka krvotoku. Na Tadeki stanskom institutu
za gastroenterology u dokazano je da u toku gladovanja
nastaje splanjavanje i kameni i izlaze iz une kesi ce.
Jetra se odli no isti - na glavni filter lavi .
Na pri mer, prema podaci ma V. Volkova, lekara-gas-
troenterologa, u peri odu ivota od roenja do zrelog doba
(detinjstvo, deatvo, mladost) 50% elija j etr e j e ve za-
prljano. Smatra se da j e to zdrava jetra, j er ona raspolae
veli ki m rezervama. U peri odu zrelosti zagauje se od 50%
do 60% elija - nagomi lava se skrivena patologija. Kad
doe do zagaenosti od 66% do 75% elija j etre - to je ve
j avna patologija i starenje organizma. Zagaenost iznad
75%) elija j etre - to je starost i smrt. Zbog toga to se elije
raspadaju i ponovo sintetizuju, dele se i dolazi do"osl o-
baanja stranih materija koje se snanom bujicom kroz
86
une kanale ustremljuju u creva iz kojih se izbacuju napo-
lje. Mnogi e se zapanjiti kad se posle briljivog ienja
creva iz njih, posle nedelje i vie dana gladovanja, pojaano
budu izbacivali crnilo, sluz i druge prljavtine. Toli ko da
znate, to se oslobaa naa jetra. U vezi s tim, to se obnav-
ljaju elije u jetri priblino za dve nedelje, stoga i treba
gladovati dve nedelje radi ienja j etre.
Resorbuju se skrivena arita infekcija: infiltrati, zgus-
nuti gnoj i tako dalje. Najvie se izbacuje gnoj iz gajmorovih
sinusa, ako je ovek prethodno esto bolovao od kijavice.
Ako se u tom peri odu pri me nj uju razliita sredstva, koja
ubrzavaju metaboli zam (raspadanje i sintezu elija) - fi-
zi ka optereenja, magnetna terapija, poveava temperaturu
tela (sauna, kupka s vruom vodom), uzimaju po savetu
Ajurvede zagrevaj ui " hraolj i vi dodaci u vidu napitaka
(vodeni odvar i ekstrakt od ljute papri ke, cimeta, umbi ra),
a takoe unose u organi zam tenosti radi boljeg ispiranja
ljake (moe se piti ili klistirati) - destilovanu vodu, blago
zakiseljenu li munovi m sokom (to se moe raditi samo s
ciljem ubrzanja ienja i za krai period gladovanja radi
boljeg rastvaranj a mokrane kiseline, soli kalcij uma itd.), ili
unosi struktuirana, prolijeva, namagneti sana voda, koja bo-
lje ispira organi zam; ili sopstveni urin, koji na tom planu
bolje dejstvuje od svih zajedno uzetih tenosti, - ienje e
biti mnogo bre i efikasnije.
Izbacivanje ljake koja se ranije nataloila u krvi, priro-
dno, odrazi e se i na oveije lino oseanje. ovek se loe
osea, sve ga boli, malaksao i slomljen. Ti si mptomi uka-
zuju da u nama poinje proces ienja. Treba trpeti, pri-
meniti terapije ienja (klistire), ee piti, etati na sve-
em vazduhu i radovati se to j o uvek imate dovoljno snage
koja e vas osloboditi od ljake i uiniti da budete istiji i
zdraviji.
Ni kad nemojte odjednom due gladovati, j er izbaci-
vanje ljake moe biti tako snano - da organi za izluivanje
87
ne mogu s ti me da se izbore i nastaju trovanja, osipi i
ozbiljniji poremeaji. Nekoli ko kraih gladovanja oraogu-
ie vam da se oistite od ljake i pripremite za neto due
(osrednje) gladovanje, koje e biti lake. U vaoj podsvesti
ostae pozi ti vno iskustvo o pri meni takvog gladovanja i
ustaliti njegovi lekoviti rezultati. Suvie dugo gladovanje na
samom poetku sa snani m izbacivanjem ljake slabou i
drugi m neudobnosti ma, obratno, i osim vae elje da to
zaboravi te ostae vam stalno u podsvesti. Kao rezultat toga
na podsvesnom ni vou pojavie se konica, koja e uvek da
se aktivira kad vam bude potrebno da gladujete. Svesno
nadvladati ili slomiti tu koni cu veoma je sloeno (posebno
kad ovek nije upoznat s ponaanjem svesti), i na kraju
krajevu u oveku za ceo ivot ostaje pogreno miljenje o
gladovanju. Veoma mi j e ao takvih ljudi koj i ma bi pravi lno
gladovanje podarilo drugi ivot.
ienje organi zma od ljake, u prvom redu, pomae
normali zovanje funkcionisanja holografskog tela (svetlo-
sne kopije fizikog tela tela misli). Na osnovu i zloenog
materijala poznato nam je da holografsko telo ne samo da
stvara fiziko telo, ve i upravlja njime. Mikrolaserski zraci,
koji dolaze od hromozoma, zadaju program stvaranja, a
odbijeni zraci vraaju informaciju o tome na koji nain
nastaje sam proces stvaranja i da li ga je potrebno kori-
govati.
U procesu i votne aktivnosti organi zma u svakoj eliji
organi zma postepeno se nagomilavaju strane i suvi ne mi -
kroesti ce (leevi " elija, metaboliti itd.). Oko svake es-
tice stvara se njeno hronalno polje. Stoj e vie takvih stranih
estica u naem organi zmu, kompaktni ja su ta strana hro-
nalna polja koja izobliavaju i gase lasersku mikropulsaciju
od hr omozoma i obratno. Drevni lekari (Ajurvedisti) nazva-
li su to efektom ogledala pokri venog pr ai nom" (si. 13).
Uporedujui to s ogledalom, oni su govorili da j e slika sve
tee i tee vidljiva, s postepeni m padanjem prai ne na ogle-
dalo. Treba obristi ogledalo da bi ono ponovo pravi lno
osli kavalo predmete. I eto gladovanja, a takoe i niz drugih
terapija ienja koje omoguuj u da oi sti mo nae unu-
tranje ogl edal o" - holografsko telo koje odmah izjedna-
ava i obnavlja funkcije i rad fizikog tela, j er nema vi e
pr ai ne" koja j e to ometala.
Isti efekat omoguuj e da se obnovi i pobolja stanje
unutranjih tenih sredina organi zma od ijeg kvaliteta, u
prvom redu, zavisi prostiranje energije u kanali ma akupun-
kturnog sistema (si. 14) i njeno prodiranje kroz kou. Iz
fizike znamo da, to je ia i ureeni ja struktura provo-
dni ka elektrine struje, bolje se i bez gubitaka po njemu
kreu elektroni. Slino se deava i nama ako u kanalu
i mamo mnogo prai ne". Ako se u kanalu nalazi mnogo
prai ne", dolazi do slabljenja i rasejavanja energije, a ako
je on ist - sve je u redu, elektroni se slobodno kreu, ne
rasejavaju se i u velikoj koliini dospevaju do radni h orga-
na. Isto se odnosi i na kou. Ako su na koi miteseri,
88
bubuljice, ili je ona masna ili, obratno, suva, i spucala i
hladna, kroz nju prodi re mala koliina slobodni h elektrona i
organi zam zbog toga strada. Da bi se koa oistila, treba
odstraniti kolemiju ispod koe, to e poboljati njenu is-
hranu, oistiti je i obnoviti njene funkcije. I upravo glado-
vanje odgovara tome: proiavaju se unutranje sredi ne,
krvotok, nervna stabla, koa, poveava osetljivost receptom
oko akupunkturni h taaka, veoma se izotrava ulo mirisa.
Osi m toga, uvebava se sposobnost organi zma da bre po-
ne da uzi ma energiju iz okoli ne, a takode se poveava i
snaga organi zma. Postepeno, kao rezultat takvih treni nga
(to j est regularnih, sistematskih gladovanja), ovek se navi-
kava da bude bez hrane 2-3 i vie dana ne gubei apsolutno
nita. On je takode snaan, izdrljiv, zdrav i umno sve.
Ako ukratko rezi mi ramo proiavajue dejstvo gla-
dovanja, vi deemo da se ono sastoji u sledeem: uni tava se
trula mikroflora i obnavlja normalna kao kodj ogi sta i dugo-
venih ljudi; isti se koa i iste se tene sredi ne i unutranji
organi od svega nepotrebnog i tetnog (pri rodno je da se od
prvog gladovanja ne posti e najbolja istoa, bez obzi ra na
to to je trajanje gladovanja 40 dana). To obezbeuj e
normal nu cirkulaciju krvi i normalizuje ishranu svih delova
tela. Teti ve postaju gipke, a zglobovi pokretljivi. Sve nave-
deno naglo poboljava energiju organi zma. Evo pri mera
Pol aBr ega: Jedanput, kad sam gladovao 21 dan, 19. dana
sam osetio j ake bolove u mokranoj beici, posebno nepri -
j atne pri mokrenju. Dao sam mokrau na anali zu i pokazalo
se da j e mokraa prezasi ena s DDT i drugi m toksi ni ma.
90
Kad su ti otrovi izali iz mene, osetio sam ogroman priliv
energije. Beonjae su mi postale bele kao sneg, a koa je
popri mi la svetlu boju. Seam se, otputovao sam uPasadenu
na plani nu Vilson, ija je visina 1800 metara i popeo se na
vrh planine- apsolutno bez ni kakvog napora. Spustivi se
trkom nani e, osetio sam ogromno olakanje. S moje take
gledita, gladovanje j e - j e di n i nain da se organi zam oslo-
bodi svih otrovni h materija koje proizvodi industrija".
Utieaj gladovanja na psihu i umne sposobnosti.
Efekti ienja gladovanjem s ovim se ne zavravaju. Oni
veoma snano utiu na psi hi ke i umne procese.
Pojave kolemije (si. 15) toliko su rasprostranjene i pod-
mukl e da ih je veoma teko i pretpostaviti. Krv, koja se
zgusnula usled kolemije, moe da se zaustavi u kapi larnom
krvotoku mozga i da i zazove razne poremeaje u disanju i
ishrani odreenog dela mozga. Promenj ena hemizacija dela
mozga ve sasvim drugaije utie na oveka. To se moe
ispoljiti u vidu apatije, agresivnosti, nametljivih misli, ma-
nije, straha i niza drugih kompl eksa sve do kriminaliteta s
91
i zopaenom surovou. Nauna istraivanja ve su pot-
vrdila tu injenicu, da je kod veine mladih ljudi mozak j ako
zagaen, pa odatle, potie nepri kladno ponaanje, grubost i
zavi snost od razliitih vrsta opojnih sredstava: nikotina,
alkohola, narkotika, kate, j akog aja i preglasne muzi ke.
Ovde nije potrebna nikakva psihoanaliza - ovek j edno-
stavno treba da odgladuje, da se oisti i postae apsolutno
drugaiji. Izgubi e oseaj za kolektivni ivot, agresivnost,
pojavi e se potpuno drugi interesi i nee imati potrebu za
razliitim vrstama stimulansa.
Utvreno je da gladovanje obnavlja pi rami dal ne elije
mozga pa i da ih poveava. To je dokazao I. A. Aravskij.
Ako se ponovo obrati mo Polu Bregu, kod njega emo nai
sledee: Meni i mojim uenicima, koji su svesno i upor no
gladovali, iroko su se otvorila vrata ka duhovnom i inte-
lektualnom savrenstvu. Ako sam danas itao knjigu, njen
sadraj se tako j asno urezao u moj mozak kao da dri m
knjigu pred sobom. Imam fotografsko pamenje. Ve posle
trodnevnog gladovanja pri meti ete kao da je veo spao s
vaeg uma. Moete loginije rasuivati, bre donositi naj -
bolje odluke. Sve to vam je ranije predstavljalo ozbiljan
problem postae j asno i j ednostavno. Posle gladovanja ne-
ete se ni ega bojati, a to, to vas je ranije mui lo lako e se
savladati s prosvetljenim umom.
Pamenj e postaje otro kao ilet. Moete se setiti i me-
na, mesta i dogaaja koji su se desili pre vi e godi na.
Postaete sposobniji u samoobrazovanju. Posledi ca mog
sopstvenog programa gladovanja postala j e unutranja har-
monija uma i ja sam, oseajui se spokojnijim i bezbri -
nijim, u slozi sa sami m sobom i sa svetom. Cistei svoje telo
i duu, vi se uzvisujete i postajete linost koja pozi ti vno
mi sli ".
Gladovanje je najefikasaniji nai n za reavanje pro-
blema koji se odnose na usklaivanje odnosa medu ljudima,
92
poev od problema u porodi ci , kolektivu pa do meunaci o-
nalni h. Ranije se ukazivalo na to da se kroz plua oveka
lui 150 i vie materija. Ako je ovek hroni no bolestan,
kroz plua se u poveanoj koliini lue toksini date bolesti.
Ljudi, koji se nalaze u blizini tog oveka, to oseaj u i u
podsvesti se trude da budu to dalje od njega i da rede
kontaktiraju s njim. To se ispoljava kroz slabu probavu", i
razdraenost ak i pri samo j ednom pogledu na takvog
oveka. Nastaju konflikti razdor u porodi ci , raspad kolek-
tiva, a kod ljudi raznih naci onalnosti i shodno tome razli-
itih naina ishrane takoe se lue razliite materije (to
odaje specifian mi ri s) i izaziva se mrnja i odbojnost.
Organi zam se posle gladovanja isti i postaje zdraviji.
Kr oz plua se lui znatno manje toksinih i stranih materija i
ljudi, koji se ranije nisu slagali, sada se meusobno slau.
Gladovanje u nizu sluajeva dobro pomae protiv psi-
hikih poremeaja: razliite vrste izofrenije, depresije,
katatonije itd. izofreniju obi no lece metodom oka (elek-
trookovi , insulinski okovi ). Pri tome dolazi do nagle pro-
mene bi ohemi je elija mozga. Gladovanje u peri odu aci-
dozne kri ze takoe izaziva biohemijske pr omene u eli-
j ama, ali ne tako naglo i pri rodno.
Stresovi, kao to su preplaenost, gnev, strah, posledi ce
u vi du emocija od raznih trauma (na pri mer, poroaja) itd.,
dovode do izoblienja u holografsko m telu u vi du z a mr -
enosti " laserskih mi krozraka. Takav vor" moe da se
zadri za ceo ivot i da ometa kvalitetan oveiji ivot. Za
vr eme gladovanja pod uticajem oputanja vor ovi " se
spontano razvezuju. Otklanja se uzrok energijski klie
patoloke emocije koji je prouzrokovao vor". Dalje se
strukture i hemijski sastav u tom delu spontano obnavljaju i
nestaju tragovi bunila, nametljivosti i drugih pojava ovek
j e zdrav.
Jo je I. P. Pavlov ukazi vao, da j e pri teenju psihiki
obolelih ljudi potreban mi r - glavna terapija protiv bolesti.
93
Radi stvaranja takvog mira predloen j e metod leenja snom
i druge metode za stvaranje vetakog zati tnog koenja.
Prelazak organi zma, za vreme gladovanja, na unutranju
i shranu predstavlja odlino mirovanje celog nervnog siste-
ma. Istovremeno se postie dugotrajno i duboko oputanje
organi zma. Upravo zato hemijska bur a" u unutranji m
sredi nama, duboko i dugotrajno oputanje organi zma i mi -
rovanje nervnog sistema dopri nose normalizaciji psi hi kog
oveijeg stanja u toku gladovanja.
Navedene prednosti gladovanja ine gladovanje neza-
menj i vom metodom za sva vremena, pomou koje prosvet-
ljeni um moe percipirati najdublja saznanja o tajnama
i vota i o ivljenju. Buda, Mojsije, Davi d, Hri stos i brojni
drugi ljudi sve do dananjih dana (P. K. Ivanov) svesno su
gladovali s ciljem sticanja mudrosti - najree osobi ne na
svetu.
Reakcije organizma na gladovanje zavisno od kon-
stitucije oveka, posebne preporuke. Potrebno je svakog
dana pri duem i ntenzi vnom hodanju, makar j edanput da se
preznoji te. To vrlo teko polazi za rukom j er su za vr eme
gladovanja koa i sluzokoa suve" G. A. Vojtovi .
Kod j ednog broja pacijenata (koji su gladovali,/?/"//.
autora) reakcije su dobre, svi opisani stadijumi su dobro
izraeni i poinju pravovremeno (re je o stadi j umi ma po-
buivanja na hranu, poveane i kompenzi rane aci doze,
prim, autora). U takvim sluajevima leenjem se posti e
najbolji terapeutski efekat. Kod neki h pacijenata ti sta-
dijumi su ili dobro izraeni, ali vremenski zaostaju, ili pra-
vovremeni , ali slabo izraeni. To su ljudi iji su glavni
nervni procesi inertni ili suvie pokretni . Efikasnost nji-
hovog leenja je smanjena, pozitivni rezultati se javljaju
usporeno ili su nestabilni. Ima i bolesnika kod kojih se ne
mogu posmatrati sva tri stadijuma. Njihova reakcija je sma-
njena. Obi no leenje dozi rani m gladovanjem daje nez-
natne i kratkotrajne efekte" - J. S. Nikolajev.
94
Kad ovek pone da gladuje i kad raspadanje struktura
nj egovog tela preo vlada nad njihovom si ntezom (do
aci dozne kri ze ovek dnevno omravi 1 ki logram i vie,
posle aci dozne krize, kad se aci doza kompenzuj e samo
100-150 grama), pojaava se ivotni pri nci p Vetar".
Spoljanji si mptomi pojaanja sue kou i sluzokou i
poveavaju zimogroljivost organi zma. Zato u organi zmu
ljudi s i zraenom konstitucijom Sluzi" (iji su glavni
ivotni procesi inertni i u njihovom telu preovladavaju sluz i
hl adnoa), a takoe i u organi zmu ljudi s izrazitom kon-
stitucijom Vetra" (u nji hovom telu preovladava suvoa i
hladnoa, a glavni ivotni procesi su veoma brzi), uporedo s
povoljni m procesi ma, uoavaju se nepovoljna nagomi la-
vanja hl adnoe i suvoe koja znatno smanjuju uspeh glado-
vanja. Ljudi u ijem organi zmu dominiraju ta dva pri nci pa
uopte ne uoavaju bilo kakve povoljne promene, - sve se
poni tava hl adnoom i suvoom. Samo ljudima s dobro
i zraeni m i votni m pri nci pi ma Sluzi-Zui" i neto loijim
Zui-Vetra", a takoe i uravnoteeni m licima, gladovanje
prouzrokuje najpovoljnije pr omene u organi zmu i sti muli e
nji hovu vitalnost. O tome su znali drevni lekari-ajurvedisti i
preporui vali su gladovanje s odreeni m r okovi ma i pod
odreeni m uslovi ma provoenja uzi majui u obzi r samo
i ndi vi dualnu konstituciju.
Pri gladovanju veoma j e poeljno stimulisati suzbijeni
j edi nstveni izvor, koji da j et opl ot u-Zu" . Neznajui za to,
Vojtovi preporuuje da se on raspaljuje" pomou dueg
i ntenzi vnog hodanja do znojenja. Ajurvedisti, znajui to
veoma dobro, preporuuju uzimanje odvara i ekstrakte koji
imaju i zraene ljute", vatr ene" ukuse biber, papri ka i
umbi r. Upravo te finese ne omoguuj u neki m odvani m
ljudima, koji gladuju shodno opti m pri znati m metodama,
da posti gnu stabilne pozitivne rezultate. Sledee preporuke
pomoi e vam da u praksi posti gnete maksi mal nu korist od
gladovanja.
95
Ljudi s konstitucij om Vetra" treba krajnje oprezno da
primenjuju met odu gladovanj a i da uopte ne gladuj u u
godinj im dobi ma u koj i ma je princip Vetra" najbolje
izraen u Prirodi (suva, hladna zi ma). Nj i ma se ne pre-
poruuj e da gladuju vie od 3 dana zaredom i vie od 24 sata
u toku dve nedelje. Samo primenjujui vodeni met od (topli
napici, klistiri, tople kupke) i u povol j nom godi nj em dobu
(topl o i vl ano prolee i ujesen, sparno i ki ovi to leto) oni
mogu da gladuj u 5-7 i vie dana. Ako ne sl ede te savete, kod
tih ljudi dolazi do prepobudi vanj a tel esnog Vetra", to
izaziva nagl o i j ako mravljenje, slabost, iscrpljenost, mr-
njenje, emboliju, slabu pokretljivost zgl obova i nesposob-
nost da se obnovi telesna teina. Na psihikoj bazi to izazi-
va strah, uznemi renost, nervozu, i naruava ciklini tok va-
nijih i votni h procesa - sna i nesani ce, poremeaj menstru-
al nog ciklusa i tome slino.
Ljudi s konstitucij om sluzi" mogu sl obodno i lako da
gladuju u topl om i suvom godinj em dobu. Gl adovanj e e
odstranj ivati sluz i dati lakou njihovom organi zmu. Topl o
godi - nje doba uravnoteivae hladna svojstva, koja nasta-
ju usled gladovanj a, i aktivirae procese r azmene. Ceo taj
kompl eks veoma povol j no e se odraziti na organi zam. Oni
mogu da gladuju najvie do dva dana nedelj no, pod usl ovom
da se za to vreme vie kreu, da se nal aze u t opl om ili da
primenjuju vrue, ali suve terapije tipa saune. U suvo i topl o
leto oni mogu da gladuju do 40 dana, i svakog dana gl ado-
vanja oseae sve veu i veu lakou i snagu. Ako oni budu
gladovali za vreme hl adnog i vl anog godinj eg doba i sl abo
se kretal i , j ako e se mrznuti . Viak sluzi koja je u nj ima,
usled su voe i hl adnoe, zgunj avae se i stvarati t vrde
t umore i ciste, a moe doi i do zgrunj avanj a krvi, pove-
anja krvnog pritiska i si. Na psiholokoj bazi ispoljie se
dugotraj na depresija, razoarenj e u met ode leenja i uopt e
u i vot.
Ljudi s konstitucij om ui" mogu primenj ivati sred-
nje rokove gl adovanj a - do 5 dana zaredom i ne vie od 36
96
sati u dve nedelj e. Samo primenj uj ui vodeni met od (mal o
topliji napi ci , klistiri iste temperature, ml ak tu) u povol j no
godinj e doba (toplo i vl ano prol ee, zi ma, j esen, pro-
hl adno leto) oni mogu gladovati od 7 do 10 dana. Ako se to
zanemar i , tada poj aani telesni Vazduh " (gasovi, MS) ras-
paljuje u" (koja se sastoji iz pri marni h el emenat a Va-
tre " i Vode ") sve jae i j ae, zat o to ovek manj e upotreb-
ljava tenost i zat o to je kl i ma suvlja i toplija. Poj aana
Vat r a" sui krv i druge tenosti u organi zmu i izaziva
une poremeaj e. Ako t ome dodate i naruavanj e nekih
cikl inih funkcija organi zma - ka o to j e nesani ca i pore-
meaj menst rual nog ciklusa, post ae vam odmah jasan smi-
sao pogubnost i takvog gladovanj a. Na psihikoj bazi ispo-
ljie se u vidu gneva, bezrazl one razdraenosti , mrnj e i
vrtogl avi ce.
Gl adovanj e najbolje pomae ljudima s izrazitim dvoj -
ni m pri nci pom " nagoni oveka na prodrlj ivost, a Sluz"
omoguuj e predispozicij e za gojenje. Oni mogu da gladuj u
u t oku cele godi ne, bez bilo kakvih posl edica, i due - do 40
dana. Suvo gl adovanj e j edanput nedelj no u trajanju od 42
sata za njih j e pot puno prihvatljivo. Ta gladovanj a dae i m
l akou, suzbiti sluz, poboljati probavu i izotriti um. Kao
to je praksa pokazal a, redovno gl adovanj e i s dui m traja-
nj em primenjuju ljudi kod kojih preovl adava konstitucij a
Sluzi-ui". Najizrazitiji zastupni k te konstitucij e j e Por-
firij Ivanov. Ali Pol Br eg j e i mao slabiji ivotni pri nci p
Sluzi" u poredenj u s ui", te je stoga bio pristalica
srednj eg gladovanj a (7-10 dana). Ako vi shodno para-
met r i ma" odgovarat e dat om konst i t uci onom tipu, smel o
poni t e da gladuj ete i post epeno poveavaj te vreme trajanja
gl adovanj a.
Sad nam j e sasvi m j asna sutina raznovrsnog gl ado-
vanja. Suvo gl adovanj e odgovara ljudima s konsti tuci j om
Sluzi"; pr i menom vode (pijenje, klistiranje) - ljudima
konstitucij e ui"; gl adovanj e" uz konzumi ranj e sokova
97
i odvara - ljudima konstitucije Vetra"; za Sluzi-ui" i
uravnoteeni tip - obi no gladovanje. Upamti te, sve treba
da bude odabrano individualno, j er je samo u tome garancija
uspeha. Podeavajte gladovanje svojoj sopstvenoj konsti -
tuciji, a ne sebe neijem sistemu.
SAVREMENO TUMAENJE PREPORUKA
ISUSA HRISTA O POSTU
Sad, kad smo upoznali mehani zam uticaja gladovanja
na oveiji organi zam, moemo uspeno da tumai mo pre-
poruke (savete) Isusa Hri sta.
1. Ako Ti sve zna, Ti nam moe rei - zato mor amo
da pati mo od tolikih bolesti? Uitelju, izlei nas da ponovo
dobi j emo snagu i da nas nae nevolje ostave zauvek".
Hrast im je odgovori o, da su ljudi - stvorenja Maj -
ke-Zemlje i zato se moraju pridravati njenih zakona. Ona
vam je dala telo i niko osi m nje ne moe vas izleiti". A
ljudi, ogrezli u tatini, u trci za ulnim uivanjima, ignoriu
te zakone i tokom ivota tako i rade, prave j ednu greku za
drugom. Za takav nai n ivota plaaju sopstveni m zdrav-
ljem. Di sanje Coveijih Sinova postaje kratko, isprekida-
no, bolesno, poinje da zaudara ... i tako dalje.
Komentar. Hrist je ukazivao na opti uzrok oboljenja.
Zbog razvratnog nai na ivota, prejedanja, nei zbalansi rane
hrane s ugljenim hi drati ma i belanevinama, sj edne strane, i
vi tami ni ma i mi neralni m materijama, s druge strane (r uj e i
rafinirana hrana, i njeno osiromaenje vi tami ni ma grupe B),
oveiji organi zam se brzo zaguuje neasi mi li rani m hran-
ljivim materijama i gubi sposobnost za kvalitetnu bi osi n-
tezu. Rezultat natrpavanj a" organi zma ukusnom, ali ne-
svarljivom hranom je nagomilavanje sluzi u elom orga-
ni zmu. U toj sluzi veoma dobro se razmnoavaju bakterije,
98
ona poinje da truli, a toksini umor a" ne mogu uspeno da
se izbacuju. Zbog toga se od oveka iri neprijatan miris, a
njegovo disanje postaje kratko i die kroz usta.
2. Da bi smo se izbavili od bolesti, Hrist preporuuje da
se telo oisti pri rodni m procesom - gladovanjem. Da biste
izbegli sva iskuenja svog tela i svoje svesti ... stavite se pod
okrilje neba Gospodnjeg. Preporodi te se sami i uzdri te se
od hr ane".
Komentar. Vratite se u svoj dom i postite u samoi , i
neka ni ko ne vidi kad posti te". Prema tome, prvi uslov je -
samoa, da vam ljudi, koji ne vide smi sao gladovanja, ne bi
naneli tetu svojim glupi m saoseanjem koje bi podsvesno
dejstvovalo. Drugi uzrok samoe je u iskuenju tela". Po-
kazalo se da kontakt oveka, koji gladuje, s aerozoli ma
hr ane ,a posebno i sa lekovima moe da smanji efikasnost
gladovanja za 50%-70%. Ustvari , otkr i venj e daljinski uti-
caj razliitih materija na oveiji organi zam. Pomou raz-
novrsni h eksperi menata uoeno je da se protiv glavobolje ne
mora da uzimaju analgin tablete. Dovoljno j e da i mate
kontakt sa tabletama do 15 mi nuta, a u neki m sluajevima
dovoljno j e samo da pogledate na tabletu anal gi na!
2 3
Zbog
toga se preporuuje da se udaljite od boravita ljudi, da ne bi
bilo kakvi aerozoli i druge materije ispoljavale na vas la-
tentni negati van efekat. Odricanje od hrane omoguuj e vam
da se preorjentiete na endogenu (unutranju) ishranu, da
obnovi te biosintezu -odnosno da se preporodi te.
3. Postite dotle, dok vas ne napusti Veljzevul i sva
njegova iskvarenost i dok svi Aneli Majke-Zemlje ne dou
da vam sl ue".
23 El ekt r opunkt ur na di jagnosti ka, homeopati j a i f enomen dejstva na
dalj i nu". Lupi ev N. L. Cer t anovska tipografija", Mosgospeat
(Moskovska dravna tampari ja, MS) , 1990. god.
99
Koment a r . Ovde je re o rokovi ma gladovanja. Ako su
oni suvie kratki, Aneli Majke-Zemlje, u vi du snage za
obnavljanje, nee moi kvalitetno da obave svoj posao i u
vama e ostati patologija - Veljzevulova iskvarenost ".
4. Trai te ist vazduh u umi ili u polju... Izujte se i
svuci te odeu, i neka Aneo Vazduha obgrli sve vae telo.
Zati m diite polako i duboko da bi Aneo Vazduha prodro u
vas... Aneo Vazduha isteruje sve nei stoe iz vaeg tela,
koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra. Pri tome e svi loi
mirisi i nei stoe izai iz vas kao dim od pl amena".
Koment a r . Obnaeno telo mnogo bi e pri ma energiju
iz okoli ne kroz kou. Zbog odee mi uvamo toplotu, ali
gubi mo energiju kvalitetne plazme, koja se konstantno
prazni zbog nae odee. Obnaivi se, odmah ukljuujemo
na jajasti omota u potpun reim rada. Obnai vanje tela
ukazuje i na to, da gladovanje treba pri meni ti u toplom
godinjem dobu - najpovoljnijem za gladovanje.
Sporo i duboko disanje pomae razvoju disajne aci-
doze, kod koje elije kao i kod keto-acidoze podsti u fiksa-
ciju C 0
2
i azota i pojaavaju bi osi ntezu.
Obnai vanje tela i sporo duboko disanje odmah akti-
viraju dva procesa koja su energetskog znaaja: biosinteza
iznutra daje energiju (Aneo Vazduha prodi re u vas"), a
spolja se ukljuuje akupunkturni sistem. Rezultat je da se
150 materija, koje se izbacuju kroz plua, obi lno usme-
ravaju napolje iz t el a -ka o di m od plamena (setite se, proces
luenja amonijaka iz tela poveava se za 1.000 puta! ).
5. Izujte obuu i dozvolite Anelu Vode da obgrli vae
telo... Neka vae telo, njiui se, talasa vodu. I sve to je
nei sto i sve to smrdi istei e iz vas u daljinu, kao to se
prljavtina s odee, koja se pere u renoj vodi , odnosi ni z
vodu i gubi u daljini".
Koment a r , Ovde se opisuje samo proces ienja debe-
log creva. ovek ulazi u vodu do kolena (eto zato mora da
100
se izuje, a ne da svue odeu), une, da se zadnjica zagnjuri
u vodu a zati m radi posebne vebe - oputajui anus i
podi ui dijafragmu pri izdisaju usi sava vodu u debelo
crevo (si. 16). U zadnjicu moe se staviti cevica. Zati m
zatvara anus (vadi cevi cu) i radi razne pokrete trbuhom
(nauli , uddi jana-bandhu brzim tempom). Ti pokreti talasaju
vodu u debel om crevu i pomau bolje ienje debelog
creva. Posle toga voda se isputa. Ta terapija se ponavlja
dok god ne pone da izlazi ista voda - kao rena pena,
koja se poi grava pod zraci ma sunca". Tom metodom posti e
se: prvo, brzo ienje debelog creva; drugo, ako nema
ni ega u debelom crevu (preko noi ceo sadraj probavnog
trakta asimiluje se i sputa u debelo crevo, zato se sve
nagomi lava i zadrava samo u njemu), brzo prestaje oseaj
gladi i organi zam prelazi na endogenu i shranu; tree, znatno
se rai ava gornji put za ienje - preko j ezi ka i plua.
Ako se na vreme ne odstrani sadraj debelog creva, on e,
101
asimilirajui se, poeti da izlazi kroz plua i usta, i pri t ome
e izazivati slabost i nemo organi zma.
Preporuke za svakodnevno klistiranje imaju sasvi m
drugaiji cilj. Svakog dana posta ponavljaj ienje vo-
dom, dok god ne vidi da j e voda, koja istie i z tvog tela,
tako ista, kao to je ista pena reke".
Komentar. Svakodnevno klistiranje, prvo, omoguuj e
bolje ienje organi zma kroz debelo crevo (vidi taku 3.);
drugo, kontrolie tok ienja organi zma. Svakodnevno iz-
bacivanje sveg to je strano i patoloko u vodi ukazuje da se
proces ienja produuje. im je poela da izlazi ista voda
-t o j e znak da j e izbaena patologija. Odrei vanje zavretka
gladovanja po istoi vode sigurniji je pokazatelj kvali-
tetnog ienja i obnavljanja organi zma, nego po j ezi ku i
oseanju gladi.
7. Ako i posle toga u vama ostanu tragovi nei stoe,
imajui u vidu i vae prethodne grehe, pozovi te Anel a
Suneve Svetlosti. Izujte se, svucite vau odeu i dozvoli te
Anel u Svetlosti da obgrli vae telo. Zati m udi i te vazduh
pol ako i duboko, da bi Aneo Svetlosti mogao da prodre u
vas. On isteruje iz vaeg tela sve smrdljivo i nei sto, koje
vas oskrnavljuje i spolja i iznutra. I sve nei sto i smrdljivo
otii e od vas, kao to se noni mrak povlai pri pojavi
svetlosti izlazeeg Sunca".
Komentar. Ovde se i ma u vi du proces isterivanja pato-
gene crne energije i z organi zma. Pod procesom ulaska An-
ela Suneve Svetlosti podrazumeva se da sunevi zraci
prodi ru kroz kou u va organi zam i obasipaju ga bletavom
svetlou. Tome doprinosi i sporo disanje -odnos no kon-
centracija potrebni h mi saoni h predstava. 1 tada, stvarno -
suneva energija i zgri za" i izgoni crnu energiju iz orga-
ni zma - kao to se noni mrak povlai pri pojavi svetlosti
i zlazeeg Sunca.
8. Aneli Vazduha, Vode i Svetlosti, bili-su dati o-
veijem Sinu, da bi mu sluili... I neka vas ta braa-aneli
102
uvaju svakodnevno i borave s vama u toku celog vaeg
posta".
Komentar. Pod tri Anela podrazumeva se proces bi o-
sinteze, za koju je neophodan vazduh (ugljenikova kiselina i
azot), voda i suneva svetlost (energija). Procesi bi osi nteze
pomou vazduha, vode i suneve svetlosti treba nepreki dno
da traju tokom gladovanja, j er e vas uvati " od bolesti i
odravae i votnu sposobnost vaeg organi zma.
9. Reci nam, od kojih grehova treba da se kloni mo, da
ni kad vie ne ugl edamo bolesti ?"
Komentar. Glavni greh je u naoj nepravilnoj ishrani.
Ako se prej edamo, hrani mo nei zbalansi rano i konzumi r amo
mnogo hrane s belanevi nama, tada e biti spreen proces
bi osi nteze, ovek e se zagaditi ljakom, puniti sa sluzi i
obolee. Stoga treba jesti hranu koja e mi ni malno spreiti
bi osi ntezu elija. Drugi m reci ma, treba konzumi rati hranu
koja izaziva mi ni mum specifino-dinaminih reakcija hra-
ne, a koj e vode ka poj aanom disanju. Produkti , koje je
naveo Isus Hristos, upravo tako deluju na na organi zam. A
produkti , kao to su med i kajsije, uopte ne gue bi osi ntezu,
j er ne sadre krob i belanevi ne. Otuda na organi zam
samostalno i kvalitetno bira sve to mu je potrebno i u
opti malnoj koliini - belanevi ne iz vazduha, gli kogen i
masti iz ugljenih hi drata: meda i kajsija. Mi neral ne mate-
rije su upravo potpuno zastupljene u tim produkti ma. Ako se
pri tom doda i sopstveni urin, organi zam e postati auto-
nomniji sa snanom bi osi ntezom i , pri rodno, moe mnogo
due da ivi.
Asketski nai n i vota i nain i shrane pomau odra-
vanje bi osi nteze na vi sokom ni vou i zbog toga su oni veoma
cenjeni i dalje se cene, i nita bolje od njih nije izmiljeno.
Rezultat takve ishrane i nai na ivota je da stvarno dolazi do
izjednaenja disanja ,,s disanjem, telom i krvlju Majke-Ze-
mlj e". Iz vazduha upotrebljavate ugljen-dioksid i azot i od
103
njih stvarate sopstveno telo. Izmeu vas i Pri rode nema
posredni ka - hranljivih materija, vi se stvarno stapate sa
njom i u vama spontano nastaju razliita savrenstva (sid-
dhe): dobra ujnost, vidovitost itd.
PRAVILA GLADOVANJA
Postoje odreena pravila za gladovanje. Neka pravila su
prethodno navedena a sad e biti konkretno razmotrena.
Ako se pridravate tih pravila, olakaete svoje gladovanje i
poveaete njegovu efikasnost. Nepri dravanje tih pravila
(iz neznanja ili ako ih ignoriete) moe dovesti do loih
rezultata i tekih posledica.
Sva ta pravila mogu se razvrstati u tri grupe: teoretska
pri prema; praktino gladovanje u etapama; postovi i spa-
senja:
Teoretska priprema sadri:
a) podatke o uticaju gladovanja na oveiji organi zam;
b) gladovanje i individualna konstitucija;
c) osobenosti razliitih naina gladovanja.
Zato to su prvo i drugo pitanje ve objanjeni, zadr-
aemo se na treem pitanju. U stvari, tu su pet pitanja
obi no gladovanje, suvo gladovanje, uri nsko gladovanje,
gl adovanj e" pomou sokova i Srotov dijetalni metod.
Obino gladovanje. Ono se primenjuje ovako: ovek
ne konzumi ra hranu, pije samo vodu. Kao dopuna za to
moe da pri meni i klistire 1 -2 puta dnevno s 1,5-2 litra tople
vode. Koli i nu tenosti, koju pije, odreuje sam ovek i ona
iznosi oko 1-2 litra (zavisno od konstitucije). Fizioloki
aspekti ovog gladovanja izloeni su ranije.
Suvo gladovanje. Ono se primenjuje ovako: osoba ne
konzumi ra hranu (sve zavisi od individualne konstitucije i
pripremljenosti za gladovanje) i odri e se unoenja tenosti
104
za krae v r e me - n e pije i ne primenjuje klistire. Prisetite se,
da se voda bolje apsorbuje kroz debelo crevo nego kroz
gornje delove probavnog trakta. U toku suvog gladovanja
vodom vlaiti kou i ispirati usta. Vlaenje koe moe biti:
polivanjem, tuiranjem, kupkom, trljanjem ili zamotava-
njem u mokre arave.
Pri li kom takvog gladovanja dopunski se aktivira ni z
mehani zama, koji pomau brzo i kvalitetno ienje. Raz-
motri mo ih detaljno.
1. Zbog nepristizanja vode u organi zam, pojaavaju se
ivotni pri nci pi Vetar " i u". A poto se u" sastoji iz
dva pri marna elementa - Vat r e" i Vode" u njoj dolazi do
pobuivanja Vatre". Pojaani Vetar" raspi ruj e" telesnu
Vatr u" koja sagoreva toksi ne umor a", rastvara infiltrate
(posle injekcija, operacija itd.), masno tkivo, tumore, isti
creva i pojaava imunitet. Ali tu treba osetiti meru i ne
dozvoliti telesnoj Vatr i " da isui sluzokou i pokvari (,,pre-
pee" - kako su govorili drevni lekari) krv i druge i votne
sokove. Ovakvo gladovanje je umetnost balansiranja na
grani . Svi koji su provodili suvo gladovanje, znaju koli ko
snano moe da besni unutranja Vatr a".
2 3
2. Zbog dehidracije organi zma dolazi do jake konku-
rencije za vodom i zmeu elija tela i patogeni h mi kro-
organi zama. elije tela, kao domai n, oduzimaju vodu
mi kroorgani zmi ma i osuuju ih na smrt zbog dehidracije.
Taj mehani zam brzo spreava raznovrsne infekcije.
3. Dehidracija organi zma brzo zgruava krv. Nastaje
razlika u osmoznom pritisku i zmeu krvi i meutki vne
tenosti, usled ega dolazi do energi ne difuzije vode iz
23 Shodno Ajurvedi , uzi manj e tenosti u vi du aja i odvara od biljaka,
koje imaju ljuta i zai nska svojstva - dumbi r, crvena papr i ka i bi ber i
nj i ma sli ne biljke, poma e da se potpal i telesna Vat r a". Uzi manj e
takvog aja posebno pogoduj e ljudima koji stalno nunu i s
us por enom pr obavom.
105
meueli jske tenosti u krv. Voda tekui odvlaci i ljaku, i
ti me dopri nosi ienju organi zma.
4. Redovne vodene terapije utiu na kou da ona snano
radi na iisisavanju". Ti me se postie obratni efekat (kontra
efekat) - umesto obi - nog protoka tenosti iz dubi ne orga-
ni zma prema porama koe potiskuje se voda od 96 mi li ona
pora na koi prema centru tela. Pr omenom smera toka
tenosti isti se koa, poboljava cirkulacija u njoj, to uti e
na pojavu zatitne energije i bolju asimilaciju slobodni h
elektrona.
5. Navedeni mehani zmi najbolje uvebavaju akupunk-
turni sistem, proiavaju njegove kanale a usled pojave
super provodtjivosti i super toka ispira se celo telo od koe
do centralnog dela. Rezultat toga je da j edan efekat, poma-
ui drugom i sumirajui se, uveliko radi na izleenju orga-
ni zma. A kao rezultat tog poveavanja energije u orga-
ni zmu, bolje se odvijaju sve oksidaciono-obnavljajue reak-
cije, poveava se temperatura tela, sve nepotrebno gori, a
potrebno se ponovo koristi. Efekat super toka (fluktuacije)
brzo i si gurno odstranjuje produkte oksi daci onog proces.
Takvo gladovanje omoguuj e da se 1 dan gladovanja izje-
dnai sa 3-4 dana obi nog - vodenog gladovanja. Izraeniji
je i naknadni efekat podmlaivanja. Meuti m treba veoma
oprezno zapoeti takvo gladovanje i zapamti ti , da se, u tom
sluaju, veoma optereuju bubrezi i creva, a takoe i srce.
Ako su oni slabi ili bolesni , treba ih prethodno ojaati.
Urinsko gladovanje j e vrhunac svih gladovanja. Ako
svi prethodni naini omoguuj u da se organi zam oisti i
izlei, uri nsko gladovanje - omoguuj e obnavljanje organa
koje je bolest naruila! Detaljno o urinu opi sano je u knjizi
Uri noterapi j a", a za sada ograni i emo se na efekte, koji se
posti u njegovom pri menom.
Uri nsko gladovanje primenjuje se ovako: ovek ne
j ede, ali potpuno ili deli mi no pije izlueni urin. Moe se
106
upotrebiti i voda. Masaa tela i klistiri (100-200 grama
j edanput ili nekoli ko puta dnevno) s ukuvani m uri nom do
1/4 prvobi tne zapremi ne j o vie poveava efikasnost tak-
vog gladovanja. ovek, u toku mi nskog gladovanja, je u
slinoj situaciji kao i plod trudni ce koji u njenoj utrobi pliva
u uri nu i guta ga. Uri n, zbog svog gorkog ukusa, toplih i
prosuujui h svojstava, namenski deluje na sve sluzne i
tvrde tvorevi ne, rastvara ih i izbacuje. Ipak, treba imati u
vidu, da patoloki izmenjeno tkivo, u neki m sluajevima
moe da izvlai soli urina iz komprese. Zato budi te oprezni
sa kompr esama (oblogama). To se preteno odnosi na za-
putene poliartritise.
Uri nsko gladovanje podrava rad srca, razreuje krv i
znatno smanjuje optereenje bubrega. Moe se slobodno
preporuiti ljudima kojima su oslabljeni bubrezi i srce.
Zbog purgati vni h svojstava urina, ovek za vreme glado-
vanja i ma redovnu stolicu, a urin odli no ispira na glavni
filter" - jetru, obnavljajui j e.
Ako se pri takvom gladovanju primenjuju mikroklistiri
(100-200 grama) sa uri nom koji je ukuvan do 1/4 prvobi tne
zapremi ne, kroz debelo crevo dolazi do oslobaanja orga-
ni zma od sluzi mukosahari nske i belanevi naste prirode,
koja e u vi du staklaste mase da izlazi napolje. Sluz e
izlaziti u pregrti ma, otkidati talog", poli pe i ostalu pato-
logiju koja se nalazi na zi dovi ma debelog creva. Odli no se
zaleuju hroni ni kolitisi - j er sluz, taloei se" u zi dove
debelog creva, liava ga hranljivih materija i oteava krvo-
tok, a mi znamo da slani rastvori dobro rastvaraju muko-
sahari dno-belanevi nastu sluz. Ukuvani urin je najbolji sla-
ni rastvor koji stvara sam organi zam. Kr oz zi dove debelog
creva iste se organi male karlice, obnavlja polna funkcija,
raanje i normalizuje krvotok.
Pijenjem urina i posredstvom masae, usled efekta in-
terferencije i daljinskog dejstva, unitava se najraznovrsnija
patoloka mikroflora, ma gde se ona nalazila u organi zmu.
107
Zbog toga to urin predstavlja teno tkivo organi zma, u
kojem se koncentriu kako nepotrebne, tako i kori sne mate-
rije za organi zam (hormoni , vitamini, enzimi, soli, materi je
koje organi zam proizvodi za borbu protiv bolesti itd.), on
predstavlja idealan graevinski materijal. Sve nepotrebno i
tetno, pri ponovnoj upotrebi urina, zadravaju zidovi creva
(jer creva obavljaju i funkciju izdvajanja), koncentri e se i
deluje kao purgativ, a sve st oj e potrebno podlee ponovnoj
asimilaciji i iskoriava se. Sa svakom narednom upotre-
bom urin postaje sve istiji i istiji. Tako, pojaavi kruni
ciklus sopstvene tenosti, mi ispiramo ceo organi zam ne
troei energiju na strukturizaciju vode, a sopstvene belan-
evine, koje se nalaze u urinu, izdvajaju se za obnavljanje
tkiva i organa naruenih od bolesti.
Armstrong, poznati urinoterapeut, uverio se na osnovu
brojnih pri mera da urin obnavlja ne samo plua, pankreas,
modano tkivo, srce itd., ve i omotae i sluzokou organa.
Uri nsko gladovanje, u odnosu na prethodno opi sana glado-
vanja mnogo lake se podnosi , a efekat je mnogo vei.
Gladovanje pomou sokova. U optem smislu rei
ovaj nai n gladovanj a" ne moe se nazvati gladovanj em s
razloga koje smo prethodno naveli. To j e leenje pomou
sokova ili odvara, za vreme kojeg se postie j aka alkali-
zacija organi zma (u sluaju terapije sokovi ma) i zbog toga
se ispiraju kiseli produkti razmene i ljaka. Gladovati se
moe s najraznovrsnijim sokovi ma i odvari ma. Zavi sno od
i ndi vi dualne konstitucije, sok od groa preporuuje se
ljudima konstitucije Vetra"; sok od nara (mogranja), ma-
hovni ce, odvar od ipaka, li munov sok razreen s vodom -
ljudima konstitucije ui " i j abukov sok - ljudima kons-
titucije Sl uzi ". Ima mnogo varijanti, ali sve zavisi od go-
dinjeg doba i prisustva produkata. Svakog dana tog glado-
vanja" popije se litar ili litar i po soka. Sok se moe razbla-
iti s vodom (najbolje s odmrznutom i namagneti sanom).
108
Moe se upotrebljavati i Arakeljanov antistresni preparat.
Evo njegovog recepta: na 1 ki logram telesne teine uzi ma se
0,01 gram hranljive li munske kiseline (limuntus), 0,01 mili-
litar ekstrakta nane (mente), 2 grama pri rodnog meda i 2
mililitra vode. To je normati v za 6 dana. Ako ste teki, na
pri mer, 80 ki lograma i gladujete 3 dana, uzimajte po prora-
unu 0,4 grama li munske kiseline, 0,4 mililitra ekstrakta
nane, 80 grama meda i 80 mililitara vode. Podelite to na tri
dela i uzimajte po j edan deo j edanput dnevno.
Srotov dijetalni metod leenja. Ovaj metod otkrio je
Ivan rot poetkom XI X veka, seljak iz Slezije (Austrija).
Istraivanja mehani zama lekovitog dejstva, koja je izvrio
doktor medi ci nski h nauka Zigfrid Miler, potvrdi la su da j e
veoma efikasan Srotov metod u borbi protiv hroninih obo-
ljenja.
Sutina tog metode je u tome, to kod hroni ni h obo-
ljenja i mamo posla s iskrvarenirn sokovi ma" (to j est toliko
i zopaeni m da ih unutranje sredi ne organi zma ne prepoz-
naju) i, ako eli mo da i mamo stvarnu korist, treba podstai
ienje sokova" i obnavljanje krvi. Stoga je Ivan Srot
rekao: Bez ienja nema izleenja". Nai n leenja, kojeg
je on predloi o, sastoji se iz etiri razliita pri stupa: 1 -
vlana toplota; 2 - po mogunosti ishrana sa to manje
belanevi na; 3 peri odi no smanjivanje unoenja tenosti ;
4 - peri odi no doziranje odreene koli i ne vrlo razreenog
vi na.
Vlana toplota. Ona se postie umotavanjem pacijenta
u vlane i hladne arave, preko kojih se stavlja ebad,
peri ne ili j organi . Umotavanj e moe biti lokalno, ogra-
ni eno na bolesni deo tela ili potpuno koje obuhvata vei
deo povri ne tela. U veini sluajeva umotava se preko noi
ili na 3-8 sati. U prvom momentu u dodi ru hladni h vlanih
arava s koom, ovek osea j aku hladnou, koja se brzo
zamenjuje s prijatnim oseanjem toplote. U tom sluaju
treba da se j ako znoji, i to j ae, to je bolje. Posle umo-
tavanja sledi suvo trljanje i treba odleati j o neko vr eme u
postelji.
Za vreme takvih umotavanja koa j ako upija vodu iz
mokri h arava, a aravu predaje loe sastojke krvi. Kod
nekih ljudi, aravi se tako natope patogeni m materi jama,
da zaudaraju, a kod j ako zagaeni h ljudi mogu se pojaviti
ospe na koi pa i irevi.
Glavni efekat vlanih umotavanja je stimulisanje aku-
punkturnog si stemaj er toplota i vlaga na koi omoguuj u
da se bujice slobodnih elektrona skidaju s receptom i do-
stavljaju do koe, i me se i objanjava pojava unutranje
toplote i obi lnogznojenja. Snanijin (hl adnoa! vlaga) daje
svoju suprotnost jang (toplotu i kretanje).
Dijeta. Srotj e preporui vao prostu, j ednol i nu hranu za
vr eme leenja - bajatu (suvu) belanevinu. Odmah emo se
ograditi, j er kvalitet hleba je u to vreme bio sasvi m druga-
iji, bio je monoli tan i nije sadrao termofilni kvasac. Na
hleb nije pogodan za takvo leenje i stoga treba konzumi rati
dobro ukuvane kae, koje treba osuiti da budu kao lepinje.
Cilj takve dijete je da ona sadri malo belanevi na, zato
to patogena taloenja preteno sadre belanevi ne. Otuda
je patogena belanevina ila na resintezu elija, a izbacivalo
se ono to nije odgovaralo. Suva hrana, radi svoje asimi-
lacije, zahteva tenost koju organi zam isputa u vi du pro-
bavni h sokova. Ta tenost se filtrira i nekodljiva je za
pljuvane lezde. Svako konzumi ranj e takve hrane priv-
lailo j e" vodu iz organi zma, to je podsti calo ispiranje
ljake, a takoe poveavalo konkurenciju za vodu i zmeu
organi zma i patogenih mi kroorgani zama.
Monol i tne osuene lepinje i kae vre neznatno alka-
lisanje unutranje sredine organi zma, koje pozi ti vno utie
na rastvaranje taloga kiselih mukopoli sahari da i belane-
vina.
110
To u celini podsea na sedmi makrobi oti ki metod
ishrane po Osavi.
Uzdravanje od uzimanja tenosti. O ovom nai nu
gladovanja bilo je reci u odeljku o suvom gladovanju, te
emo ukazati samo na to da je Srot u vezi s tom proble-
mati kom postavi o stroge zahteve. Potpuno uzdravanje od
uzimanja tenosti trajalo je 2 ili 3 dana pa i 4 i 5 dana.
Iskustvo je pokazalo da taj period leenja dugo traje i da se
sasvi m dobri rezultati postiu pri uzdravanju od uzimanja
tenosti u toku 1-2 dana. Nar avno, u ostale dane ovek to ne
kompenzi ra obilnim uzi manjem tenosti, ve pije umer eno.
Periodino doziranje vrlo razreenog vina. Zato, to
mokrana kiselina i mukopoli sahari di , koji su rastvoreni u
tkivima, poinju da dospevaju s mesta svog taloenja u krv,
dolazi do pogoranja hroni nog oboljenja. Ponavljaju se
bolesti i razliiti poremeaji , pogorava se opte samo-
oseanje itd. Drugi m reci ma, nastaje i ntenzi vno ienje
(dolazi do kri ze u organi zmu). Da bi to pri koi o", Srot daje
vrlo razreeno vi no, j er alkohol i vinska kiselina imaju
svojstvo da obratno potiskuju navedene materije (mokranu
kiselinu itd.) iz krvi u tkivo i da pri vremeno otklone kom-
plikacije. Kod oveka se javlja oseaj toplote, snage, po-
boljava se raspoloenje i on produuje leenje. Umesto
vina, mogu se davati pripremljeni svezi sokovi od povra i
voa j er oni ispoljavaju slino dejstvo.
To leenje traje 4-6 nedelja (kao i fizioloko glado-
vanje). Ako se ovek u tom periodu ne izlei ili ne posti gne
zadovoljavajue poboljanje zdravija, pauzira 8-10 dana, i u
tom vremenu ovek se normalno hrani . Posle toga, glado-
vanje se ponavlja po drugi ili ak i trei put. Ako i posle toga
nema poboljanja, ovek se odmara nekoli ko nedelja i po-
navlja gladovanje.
Nagl asi mo odmah da oveiji organi zam uspeva da
napakuj e" toliko mokrane kiseline i mukopoli sahari da, da
111
pravo i kval itetno ienje nastupa tek posl e 3-4 tride-
set odnevna ili etrdesetodnevna gladovanj a! Zat o nikad ne-
moj te misliti da ete savladati bolest u pr vom nal etu. U
poetku e izlaziti ljaka sa redom konzi stenci j om, zati m e
se rastvarati gua, a onda j o kompaktni j a (slinoj poko-
rici) i na kraju poinju da se rastvaraju i izbacuju kristalisani
taloi. Proces ienja i izleenja uslovljava sl obodnu ener-
giju i vreme, a to je veliki rad za nekol i ko godi na unapred.
Kad kod vas postane j ezi k roe boje, koa svi l enkasta,
odi ete prijatnim mi ri som, a zglobovi post anu gipki kao u
deteta od 5 godina i pot puna neumomost od fizikog i
umnog rada - tek tada ste oistili i izleili svoj organi zam
kako treba.
Praktino gladovanje u etapama. Predstoj i nam da
razmot ri mo sledea pitanja: peri od pre gl adovanj a; poet ak
gl adovanj a; proces gladovanj a; prestanak gl adovanj a i pe-
riod posl e gladovanj a (tj. ishrana za obnavlj anj e i naknadne
preporuke za metod ishrane).
Period pre gladovanja. Ovom peri odu se, po pravi l u, ne
poklanj a dovoljna panj a, ali bez razloga. Ako se osvrnemo
na anal ogno iskustvo i z Pri rode, ono e nam ukazati na ni z
interesantnih jinenica. Na primer, pre nego to padnu u
zi mski san, medvedi halapljivo j edu razne trave i korenj e,
koji ne samo da iste njihov el udano-crevni trakt , ve
ostaju cel u zi mu u njihovim crevima i podvrgavaj u se pre-
radi mi krofl ore, dostavljaju mi kroel ement e i bioloki aktiv-
ne materi j e u organi zam. Takav zapua" od trava omo-
guuj e medvedi ma da, posl e zi mskog sna, bez tekoa i du
u toal et". Nar od veoma ceni medvedi zapua" i koristi ga
kao lekovito sredstvo.
Period pre poetka gladovanj a je peri od od 2 do 3
nedelje, U tom periodu ovek se moral no pri prema za pred-
stoj ee gladovanj e, i zat o se kod njega post epeno javlja j aka
motivacij a i orijentacija u podsvesti , koj e e mu omogui t i
da lake podnese tekoe i neugodnosti gl adovanj a.
112
Pre gladovanj a pot rebno j e promeni ti nain ishrane i
vie konzumi rat i sirovu biljnu hranu. U hl adno vr eme kor-
istiti bl ago di nstano povre. Tom i shranom pret hodno ete
oistiti el udano-crevni trakt, to e vam omogui ti da za
vr eme gladovanj a znat no smanj ite bujicu toksina iz debel og
creva. Osi m toga, organi zam stvara zalihu mi neral ni h i
bioloki aktivnih materija, a vl aknasto vezi vno tki vo bolje
e da adsorbira t oksi ne.
Poetak gladovanja. Poetak gladovanj a je peri od od 2
do 4 dana gladovanj a. To j e j edan od najvanijih momenat a
i ako ga uspeno savladate, moi ete redovno da gladuj ete i
dobij ate sve pogodnosti koj ima vas gl adovanj e dariva. To se
posebno odnosi na ljude s i zraenom konsti tuci j om Vetra "
i ui".
Pri maran zadat ak j e - priguiti oseaj gladi. Po pravilu,
veoma teko ga mogu svi uspeno savladati u j ednom volj-
nom naporu. Ako se oisti el udano-crevni trakt od osta-
taka hr ane, oseaj gladi nestaje mnogo bre. Zat o to se sva
hrana probavlj a i nagomi l ava u debel om crevu u toku noi ,
vano j e upravo iz njega odstraniti hranu. Pret hodno nave-
dena preporuka Isusa Hri st a za ispiranje debel og creva, u
stvari, i slui u tu svrhu. U sadanj e vr eme ono se moe
zameni ti s ispiranjem debel og creva pomou Esmar hovog
l oneta, odnosno primeniti nekol i ko klistira zar edom (3-5).
Svaki kl i sti r primeniti s 1,5-2 litra vode. Samo tako veliki
cikl us klistira omoguuj e vam da kval itetno oistite debel o
crevo i da posti gnete da ista voda izlazi na kraju klistiranja.
S ciljem poboljanja ienja, umest o vode, moet e upotre-
bljavati ukuvani urin do 1/2 ili 1/4 nj egove prvobi tne
zapr emi ne. Na pri mer, 0,5 litara ukuvanog urina do 1/4 i 1
litar vode, ili 1 litar ukuvanog urina do 1/2 na 1 litar vode.
Urin i vodu pomeaj te u Esamar hovom lonetu i t om sme-
om se ispirajte.
Aut or j e pri meni o Sank-prakal anu po opt eusvoj enom
met odu radi ienja cel og probavnog trakta i bio j e veoma
113
zadovoljan. Vi to isto moete primeniti pre gladovanja,
koristei osoljenu vodu ili razliite odnose urina i osoljene
vode.
Nikolajevska kola gladovanj a" preporuuje da prvog
dana gladovanja obavezno uzmete purgativ. Velika doza
purgati va (magnezijuma ili soli Bar bar a" najmanje 60 gra-
ma rastvoriti u 300-400 grama vode i odj ednom popiti)
usled osmozni h procesa j ako privlai vodu u eluda-
no-crevni trakt, a s njom zajedno i rastvorenu ljaku. To
olakava ienje u prvoj etapi. Posle uzetog purgati va,
nastaje veliki gubitak vode u organi zmu. Stoga, odmah
posle uzetog purgativa, pijte protijevu ili namagneti sanu
vodu. Sto je voda koja dolazi u organi zam istija i to je
bolje struktuirana, to e ona j ae usi savati " ljaku i bolje
ispirati organi zam. Zati m ne uzimajte bilo kakav purgativ,
j er se zbog gubljenja vode naruava razmena j ona u orga-
ni zmu, koja se ispoljava u vidu muni ne pa i povraanja. S
ciljem spreavanja dehidracije organi zma, popijte potrebnu
koliinu vode (obi no do 2 litra). Ljudi, koji imaju otoke i
mnogo suvine tenosti u organi zmu, obratno, treba da se
uzdravaju od uzimanja veih koliina vode, da je piju
pomal o zbog normalizacije, a posle nje, da piju vodu u
norm a 1 n i m kol i i n am a.
Drevni Rgipani, uoi gladovanja, primenjivali su sred-
stva za povraanje, koja prema njihovom miljenju bolje
otklanjaju oseaj gladi. Obratni tok energije izazvan povra-
anjem, j ako umanjuje oseaj gladi. Pri tome taj mehani zam
pomae brem ukljuivanju gornjih kanala za ienje. Iz
prakse redovni h gladovanja saznaete da se, u prvom redu,
u toku gladovanja s toksi ni ma i ljakom prekriva sluzokoa
na j ezi ku i u usnoj duplji.
Postoji j o j edan nain za poetak gladovanja, koji su
primenjivali drevni jogisti. U toku 2-4 i vie dana glado-
vanja ispija se sva dnevna (a i celodnevna - 24 sata) mokra -
114
a. Ona dejstvuje kao blagi purgativ, pri rodno i bez potresa
protemj e i otkiseljava ekskrementum, otklanja razliite oto-
ke, normalizuje mikrofloru i ini mnoge koristi u orga-
ni zmu.
Opi sane terapije za poetak gladovanja omoguuj u da
se organi zam ve sledeeg dana preorijentie na endogenu
i shranu i da potpuno neutralise oseaj gladi. U retkim slua-
j evi ma oseaj gladi zadrava se u toku nedelje dana, pa i u
toku celog perioda gladovanja. To je mogue u sluaju kad
je debelo crevo zagaeno tal ogom", kojeg obini klistiri
nedovoljno ispiraju, pa se radi toga primenjuju samo urinski
klistiri. To j e j o j edan argument vie za pri preme pred
poetak gladovanja. Na sreu, to se ne deava esto. Nave-
deni naini klistiranja u kombinaciji s gladovanjem pomau
da se unite patogene mikroflore eludano-crevnog trakta
za 3-4 dana.
Naini pijenja za vreme gladovanja. Pijenje vode (An-
eo Vode) pomae bolje razlaganje masti . Radi odstranjiva-
nja suvi nog natrijuma iz organi zma, koji se konzer vi sao"
U elijama ljake, tokom prvih dana gladovanja popiti litar
vode, osi m koliina koje se preporuuju u navedeni m slu-
ajevima. Zati m se pijenje vode poveava do 2 litra dnevno
(24 sata). Meuti m, koliina vode odreuje se prema indi-
vidualnoj konstituciji; s konstitucijom ,,Sluzi." piti manje, s
konsti tuci jom Vetra" i ui" - malo vie. Da bi e
smanjile pojave acidozne krize, moe se 3-4 dana piti mi ne-
ralna voda ili voda zasi ena ugljen-dioksidom. Bi karbonati ,
koji se nalaze u mineralnoj vodi , ublauju razvoj aci doze.
Za vr eme gladovanja vi e upotrebljavaj ti namagneti sanu
vodu - ona energijski veoma dobro pothranjuje organi zam.
Proces gladovanja. Kad prestane oseaj gladi dolazi do
niza uzastopnih prestrojavanja u organi zmu. Poveanje
acidoze. Na endogenu, tj. unutranju, ishranu na osnovu
korienja sopstvenih tkiva i gasovitih materija iz atmo-
115
sfere, organi zam se ne prilagoava odmah, ve u roku od 6
do 10 dana (kod sledeih terapija gladovanja 3-5 dana).
Zato, to organi zam pri li kom gladovanja poinje da proi z-
vodi eer, sopstvene masti i belanevi ne, u krvi se nago-
milavaju kiseli produkti nepotpuno raspadnutih masti (mas-
ne kiseline, aceton), ostaci " belanevina, ljake, toksini i
dr. Alkalne rezerve krvi se smanjuju i utiu na samoose-
anje: javlja se glavobolja, slabost, opta nemo. Te pojave
mogu postepeno da se poveavaju u peri odu od 6 do 10 dana
gladovanja.
Kompenzirana aeidoza. Poinje aci dozna kriza, posle
koje se ovek odmah (ponekad posle j ednog sata) osea
mnogo bolje. To znai daj e aeidoza postala kompenzi rana,
odnosno stvara se dovoljno eera koji pomae da se isko-
riste belanevi ne i masti bez stvaranja produkata nepotpune
asimilacije masti. Aeidoza se pri tome neto smanjuje, elije
organi zma se deblokiraju i prelaze na kvalitetnu unutranju
ishranu i asimilaciju ugljen-dioksida i azota iz vazduha.
Covek sada mnogo manje gubi u teini i lako podnosi
gladovanje, dok god ima rezerve masti i belanevi na u
organi zmu. To j e za oveka kvalitetno sasvim drugi pri nci p
unutranje ishrane i obezbeenja energijom koji ini uda
izleenja.
Da bi navedeni procesi bili efikasniji, potreban je oba-
vezan reim kretanja, koji e da snabdeva organi zam slo-
bodni m elektronima, pojaava oksidaciono-obnavljajue
procese, pospeuje cirkulaciju tenih sredina i pomou po-
j aanog disanja izbacuje oko 150 raznovrsni h materija koje
su u gasovi tom stanju. Dehi dri ranost u toku gladovanja
samo pogorava stanje onog koji gladuje.
Vodene terapije kao to su polivanja, tuiranja, kupke,
kontrastna tuiranja i banje (saune) preporuuju se za po-
boljanje ienja od ljake" kroz kou. Treba da se pri me-
njiiju j edanput ili dva puta dnevno, a sauna j edanput u 2-3
116
dana. Te preporuke treba da se razmatraju u odnosu na
oveiju individualnu konstituciju i godinje doba. Vojtovi
G. A. istie da sauna, radi leenja u peri odu gladovanja, nije
kontrai ndi kati vna kao kod ishemije srca i hipertonije.
Klistiri. U vezi sa pri menom klistira, razliite kole
gladovanja imaju razliita miljenja. Neke preporuuju da
se primenjiiju klistiri, a neke ne preporuuju. Naa kola
preporuuje da se primenjiiju klistiri, naroito pri li kom du-
eg gladovanju. Prvi klistir treba primeniti 24 sata posle
dejstva purgativa. Neki autori preporuuju da se primenjiiju
dvaput dnevno - ujutro i uvee. Prilikom klistiranja odstra-
njuju se nei stoe i u, koje dospevaju u debelo crevo. U
toku gladovanja u se izbacuje iz eluca u vi du une
ki seli ne, a kao rezultat toga kvalitetno i potpuno se ras-
tereuju uni kanali, una kesica i uni kanali j etre.
Veoma esto izbacuje se sitno kamenje i pesak. Boles-
ni ci ma, koj i imaju kamen u ui , preporuuje se da za vr eme
gladovanja svakog dana lee j edan sat na desnom boku s
termoforom ispod boka. To naknadno omoguuj e maksi -
mal no rastereenje une kesice. Ako se uz to pije sopstveni
urin i stave komprese od ukuvanog urina u predelu j etre,
efekat e biti znatno vei. Tu terapiju najbolje je primeniti
preko noi , j er e se u tom sluaju razdrobiti krupno kame-
nje i bi e izbaeno bez ikakvih tekoa i komplikacija.
Vei na autora preporuuje primenjivanje klistira na
j ednostavan nain Esmarhovo lone s 1,5-2 litra tople
prokuvane vode. Mogu se dodati 2-3 kristala hi permangana,
da bi se voda obojila u bledo-roze boju. U toku gladovanja
ne koristiti limunsku kiselinu i j abukovo sirce. Ali, mnogo
efikasnije i jednostavni je je primenjivati dvaput dnevno
mi krokli sti re s ukuvani m uri nom pomou gumenog prica u
kojem moe da se ulije 100-150 grama urina. Sve zavisi od
kvaliteta tenosti . Prvo, to je prirodna tenost organi zma;
drugo, usled visoke koncentracije soli ona ispoljava otki-
117
daj ui " efekat i efekat privlaenja k sebi; tree, u njoj su se
zbog prokuvavanja stvorile bioloke aktivne materije koje
zaleuju zi dove debelog creva, a mikroklistiri s ukuvani m
uri nom snano pri vlae na sebe razliite taloge sluzi, i
otkidajui polipe (pri obi nom gladovanju slabo se otki-
daju), lece i zaleuju teki kolitis, otklanjaju li emoroi de i,
etvrto, hrani organi zam energijom (slobodni m elektroni -
ma) preko receptom debelog creva! Obnavlja se tonus
zi dova creva i mikroflora i bizo se rastereuju bubrezi . Ja ne
poznajem nijedno bezopasanije i efikasnije sredstvo od klis-
tira s uri nom ukuvani m do 14 prvobitne zapremi ne.
Pol Breg ne preporuuje primenjivanje klistira, obja-
njavajui da na organi zam ima sopstveni snaan sistem za
ienje. Ali u prvoj etapi, kad je organi zam slab i zagaen,
klistiri pomau organi zmu. Kad organi zam ojaa, kratko-
trajna gladovanja mogu se, zaista, primenj i vati bez klistira,
mada se sve ipak odnosi na individualnu konstituciju.
Upamti te t o! Ljudi ma s konstitucijom Vetra" veoma su
neophodni klistiri; poeljni su za ljude s konsti tuci jom
ui", a bez klistira mogu ljudi s konsti tuci jom Sluzi".
Preporuuj em vam da ih primenjujete s ukuvani m uri nom, a
u svi m drugi m varijantama da lino odluite.
Preporuuje se ispiranje usta prohladnom vodom, moe
i s odvari ma od trava, rastvorom sode-bikarbona. Sve je to
neznatno u poreenju s ispiranjem usta sopstveni m ur i nom.
Urin dezinfekuje i izvlai gnoj iz krajnika, korenja zuba, pa i
iz nosnog drela. Treba ispirati 5-10 puta dnevno, od 5 do 20
mi nuta. ee ispirajte i nosno drelo. Kiseli mukopol i -
saharidi i belanevi ne u gajmorovi m (boni m) si nusi ma
tako su nabijeni, da e izlaziti u slojevima i u gnojni m
grudvi cama. Oni kod nekih ljudi izlaze kroz oi - oi poi -
nju da se gnoje na hladnoi. ee ih ispirajte sopstveni m
uri nom i gnoj e se brzo eliminisati.
118
Za vreme gladovanja ne treba se obui u odelo od
sintetike. Sintetika ometa prihvatanje energije iz okolnog
prostora i nadrauje kou.
Ne treba biti u vezi s hranom, j er e se uspeh gladovanja
smanjiti za 50%! Neki ljudi, za vr eme gladovanja, vole da
posmatraju pripremanje hrane ili kad se ona konzumi ra. Pri
tom misle da im je j aka volja i da ih ne privlai hrana. Ipak, u
stvarnosti se ukljuuju odreeni mehani zmi - masti prodiru
(u vidu znoja) u eludac i priguuju oseaj gladi. Ne obma-
njujte se poveanom" snagom volje i ne kradite 50% uspe-
ha gladovanja.
Ako elite da dopri nesete gladovanju, masirajte svoje
telo ukuvani m urinom i postii ete iznenaujue rezultate.
Ako nemate vremena, masirajte makar ruke, noge, lice i
vrat. Energija e se j ednostavno shvati u vas, poveae
stvaralaku aktivnost u vaem telu i obnavljae ga.
Za ljude, koji su ve vie puta gladovali i imaju iskustvo
u tome, postavlja se pitanje u vezi sa skraivanjem roka
gladovanja i i stovremeno poveanje njegovog uinka. U
svakodnevnom ivotu malo ko uspe da izdvoji tri puta
godinje po 18-20 i vie dana za kvalitetno gladovanje (ono
se preporuuje ljudima koji posebno lako podnose glado-
vanje). 1 ovde, koristei optebioloki zakon: pojaanje faze
unitavanja, pro uzrokuju pojaanje faze obnavljanja, te sto-
ga moemo mnogo da skrati mo rokove gladovanja i pove-
amo njegovu efikasnost, samo ako za vreme gladovanja
budemo obavljali veliki deo umerenog fizikog rada: tr-
anje 30-60 minuta dnevno, vebe s optereenji ma za izdr-
ljivost, polivanje hladnom vodom, vebe asane j ogi sta,
laki radovi u vrtu itd., sve to nas j ako optereuje. Velika
fizika aktivnost pomae stvaranju i nagomilavanju ogrom-
ne koli i ne ugljenikove kiseline, a acidoza se mnogo bre
razvija i u kombinaciji s gladovanjem omoguuj e da se
obavi ogroman fizioloki rad za kratko vreme. Jedan dan
119
takvog aktivnog gladovanja izjednaava se sa 2-4 dana
obi nog gladovanja. Autor se u to uverio na osnovu sop-
stvenog iskustva i savetuje da to rade samo ljudi koji su
pripremljeni i iskusni u gladovanju. Gladovanju veoma do-
bro pomae plivanje u moru - izvoru energije i plani nska
kli ma.
Prestanak gladovanja. U idealnom sluaju, s glado-
vanjem treba prestati tek posle pojave vuj eg" apetita,
ienja jezika ili kad posle klistiranja istekne ista voda. U
praksi je potvreno da samo pojedinci mogu gladovati , dok
j e za veinu ono neprihvatljivo. Glavni uzroci su j ako zaga-
enje organi zma ljakom, koja pri brzom i snanom izlasku
moe usmrtiti oveka, i rokovi gladovanja. Danas mal o ko
moe dozvoliti sebi da gladuje 40 ili ak 50 dana. Zato je
frakciono gladovanje, prema Vojtoviu i drugi naini glado-
vanja prema Bregu kao i slini njegovim nai ni ma, naj-
pogodnija varijanta.
Dakl e, vi ste prestali da gladujete. Usna duplja i j ezi k
pokri veni su toksi ni m talogom i treba ga oistiti. Neki
preporuuju da se bajat hleb natrlja enom belog luka, da se
dobro savae, a zati m ispljune. Tako treba postupiti neko-
liko puta. Cen belog luka moe se zameni ti s j abukom.
Pljuvaka, koja se obilno lui, brzo isti usnu duplju od
toksi nog taloga, dok fitoncidna svojstva ena belog luka ili
j abuke neutralizuju otrove.
Posle gladovanja, ishrana treba da i ma dva cilja: akti-
virati probavne funkcije i nadoknaditi gubitak tei ne (to ne
treba porediti s debljanjem) zbog gladovanja.
Kako se postepeno gubi probavna funkcija organi zma,
pri prelasku na unutranju ishranu, isto tako se postepeno i
obnavlja. Unutranja ishrana se postepeno gubi, a obnavlja
se sposobnost probavnog trakta. Zato se prvih dana obnav-
ljanja ishrane ni u kom sluaju ne srne preopteretiti hranom,
120
j er ona nije u stanju da se asimilira i u krajnjem sluaju
izlazie u savakanom obliku. Da bi se olakala probava,
treba konzumi rati hranu koja se lako asimilira, koja je bo-
gata struktui ranom vodom, fermentima, vi tami ni ma, mi ne-
ralnim solima i koja, na osnovu svojih i vi h" svojstava,
sama sebe probavlja (inducirana autoliza). Brojni primeri
pozi ti vnog prestanka gladovanja potvruju da takvu hranu
ine svezi sokovi od povra, a posebno sok od argarepe.
Delotvorno deluje i med razblaen sa struktui ranom vodom.
Sokovi od voa svojim kvali tetom zaostaju za navedeni m
produkti ma j er nemaju dovoljno mi neralni h soli i sadre
dosta eera koji, radi svoje asimilacije, aktivno koriste
mi nerale iz organi zma. Ako ste gladovali pomou uri na,
nemoj te prestati da upotrebljavate urin, ve samo smanjite
obroke. Ne preporuuje se konzumi ranje kuhinjske soli u
toku prve nedelje obnavljanja probave. Vojtovi katego-
riki zabranjuje upotrebu soli da bi se spreilo naruavanje
vodene i mi neralne ravnotee. Zavi sno od vremena trajanja
gladovanja, ishrana pomou sokova traje od 1 do 2-4 dana.
Prvog dana moete piti sok pomean sa struktui ranom vo-
dom. Na primer, 1 litar soka i 0,5 litara vode ili isti sok po
100-150 grama u j ednom obroku. Zatim u roku od 2 do 4
dana poni te oprezno da konzumi rate salate od sveeg povr-
a i malo voa. Vojtovi preporuuje da se s biljnom hra-
nom koristi i vea koliina enova bel og l uka
2 4
(10-15 gra-
ma), ma kako ste ga individualno podnosili pre gladovanja.
Na taj nain se spreavaju svi truleni i toksini procesi , koji
nastaju pri li kom gladovanja, a u momentu njegovog pres-
tanka. Nama j e ve poznato, da j e posle belog luka po
fitoncidnim svojstvima, na treem mestu argarepa, koja ne
samo da odli no izlazi na kraj sa tim procesi ma, nego i ispira
ceo organi zam od ljake, odrava dezi nfekci onu funkciju
24 Usl ed j anski h svojstava, en bel og luka nagl o aktivira or gani zam,
poj aava funkciju doe ui".
121
jetre, i dopunski j aa prvu liniju odbrane'
1
- sluzokou
unutranjih organa i organe za izluivanje.
Takode je potrebno da se organi zam snabde s pro-
dukti ma koji sadre vie biolokih aktivnih materija i vita-
mi na, i koji su bez kroba i koncentri sane belanevi ne. I
ovde je veoma korisna upotreba proklijale peni ce. Ako je
upotrebljavate u manjim koli i nama od 2 do 3 dana, uneete
u organi zam ne krob, ve sladni eer sa svim mi nerali ma,
vi tami ni ma, fei menti ma i drugim potrebni m materijama
koje neuobi ajeno snano jaaju organi zam. Ljudi sa ma-
lom telesnom teinom (konstitucija ,, Vetar") mogu u tom
periodu dopunski , irz sokove i povre, konzumi rati napi tke
pri premljene od pi varskog kvasca: pola ae pi varskog
kvasca, pola ae vode, 2 supene kai ke eera. Sve
pomeati i ostaviti da odstoji na toplom mestu 30-40 mi nuta.
i m se pojavi pena, moe se odjednom ispiti puna aa. To
moete uraditi dva puta dnevno. Setite se sledeeg: pro-
klijala peni ca bolje pomae u zi mskom, hl adnom vremenu
(ona deluje zagrevajue na organi zam), a napitak od kvasca
pomae u toplom godinjem dobu (on rashlauje). I na
kraju, posle 3-5 dana, moete konzumirati kae skuvane u
vodi, u koje dodati malo istopljenog maslaca j er on pojaava
probavi m vatru". Osim morskog kupusa, u kae ne stav-
ljajte druge produkte.
A kao rezultat takvog konzumiranja hrane vi ete akti-
virati probavni sistem, bez oteenja organi zma, odgajiti
pravilnu mikrofloru i stei pri rodne navi ke za ukuse. Gl ado-
vanje pomae brzu i kvalitetnu promenu svi h probavni h
fermenata pri prelasku na novu vrstu hrane.
Posle metode gladovanja treba poveati telesnu tei nu,
a ona e se najbre sama poveati u prvim dani ma posle
gladovanja, ako konzumi rate svezu biljnu hranu (u zi mu
di nstanu), koja e vam dati najbolji graevinski materi j al"
koji stvara nove elije pune ivota. Ako konzumi rate ku-
122
vanu i meovi tu hranu, vi ete, umesto stare trulei ", od-
gajiti novu trule". U toku metode gladovanja, kojom se
gubi 4-10 ki lograma suvi nog i starog, balasthog tkiva, vi
ete i shranom za obnavljanje stei novu telesnu tei nu i
brzo obnoviti svoje telo.
Posle nedelje, nedelje i po dana prei ete na pravilnu
ishranu: tenosti pre jela, salate (u zi mu, malo di nstanog
povra), kae, orasi, mahunarke, malo belanevi naste hrane
(jaja, meso, mlad kravlji sir i si.).
Sada emo razmotriti j o j edno vano pitanje. Da bi se
kvalitetno produi lo gladovanje, ne upotrebljavajte mlene
produkte u ishrani za obnavljanje (oni, zbog sloene asi-
milacije i poveane alergizacije organi zma, blokiraju ui-
nak naknadnog dejstva gladovanja), a takoe ne konzu-
mirajte jaja, i vi nsko meso, crveno meso i mesne prera-
evi ne. Poboljana biosinteza elija normal no e funkcio-
nisati i iz biljne hrane koristiti sve to je potrebno orga-
ni zmu. Setite se, da za vreme gladovanja organi zam stvara
takve materije, koje ne moe da proi zvede prilikom ishrane.
Gladovanj em se kvalitetno sintetizuju sve ami noki seli ne i
nema nikakvih nedostataka. Pri gladovanju sintetizuje se
tano onoli ko, koliko j e potrebno organi zmu. Unosei be-
lanevi naste produkte ivotinjskog porekla, poremeuj emo
taj mehani zam i dospevamo u potpunu zavisnost i neza-
menljivost". Ako pri menjujemo pravilnu ishranu (bez be-
lanevina ivotinjskog porekla i produkata s kvascem - hleb
i si.), i povremeno gladujemo, odraemo biosintezu na
najviem ni vou, i veemo dugo i neemo bolovati.
S obzi rom na to da se u toku gladovanja poveava
lakoa i suvoa u telu, odnosno dolazi do prestimulacije
i votnog principa ,, Vetar", iji se viak nagomi lava u de-
bel om crevu i koji moe, u prvi m dani ma posle prestanka
gladovanja, da izazove zatvor i oviji ekskreni entum, autor
preporuuje da se pri mene mleno-masni klistiri (20 grama
123
maslaca, rastopljenog u 100-200 grama mleka i jedanput
dnevno uneti u debelo crevo pomou irigatora) ili klistiri s
istom koli i nom ukuvanog urina, prvih 3-4 dana. To se
posebno odnosi na ljude koji boluju od hemoroi da (koji se
od toga mogu ponovo upaliti) kao i na ljude konstitucije
Vetra" i ui". Na taj nain otkloniete razne kom-
plikacije koje mogu nastati posle prestanka gladovanja.
Eto, to je metoda kojom se realizuje ceo proces gla-
dovanja.
POST I SPAS
Grei onaj, koji smatra da je post samo
uzdravanje od hrane.
Pravi post je udaljavanje od zla, obuz-
davanje jezika, gneva, obuzdavanje pohlepe,
neizricanje kletvi, lai i krivokletstva...
sv. Jovan Zlatousti
... prljavtina prodire duboko u nae telo i esto
je uzrok fizike i duevne bolesti.
Di pak Copra
O termi nu post" ve je bilo rei. Post oznaava zabra-
nu upotrebe bilo kakve hrane, a ne uzdravanje samo od
hrane ivotinjskog porekla. Staro vere i su proklinjali Petra
Prvog za slabljenje religije i za transformaciju posta. Naj -
pametniji ljudi, koji su iveli u davnini na teritoriji Evropske
Rusije, ustanovljujui sistem postova, postavili su nekoli ko
vani h i votni h ciljeva i mnoge su uspeli i da ostvare. Sad
nam ostaje da razmotri mo, tanije da osavremeni mo tu
124
Veli ku Nauku o postovi ma, koja je toliko izmenjena - da se
ne moe prepoznati . Ovde treba imati u vidu tri postavke:
1. Zato se postovi primenjiiju upravo u odreene dane?
2. Protilaktino-lekoviti efekat posta.
3. Poboljanje oveijeg geneti kog fonda.
Takoe e biti rei o spasenjima (spasenju) i njegovoj
ulozi u oveijem ivotu.
Za t o se postovi pr i menj uj u u odr eene da ne? Da
bi smo odgovorili na ovo pitanje, poeemo, reklo bi se, od
sasvi m druge teme - na koji nain radijacija oteuje na
organi zam? Radijacija predstavlja snano zraenje energije,
koju, zbog njene snage pri li kom prodiranja u organe, elije
organi zma ne mogu da asimiliraju te stoga ona u njima
prouzrokuje pojavu jonizacije. Jonizacija je odvajanje ato-
ma ih molekula pod dejstvom j onski h estica. Zbog toga se
u elijama stvara masa radikala koji poinju da oteuju
njihov nasledni aparat. Raskidaju se dvostruke spirale dez-
oksi ri bonuklei nske kiseline - DNK (si. 17) i ri bonuklei nske
ki seli ne (RNK). Kad se to desi, a to se deava uglavnom u
elijama eludano-crevnog trakta koje se brzo dele, elije
prestaju da se dele, a sopstveni imuni sistem poinje da ih
unitava kao strano telo. U tki vi ma se razvija destruktivni
proces. U takve mi krorupe", nastale usled prethodno nave-
denog procesa, lako prodiru infekcije (kojih i onako ima
sasvi m dovoljno u eludano-crevnom traktu) i nastaje
sepsa, koja prouzrokuje smrt organi zma.
Nauni ci su obavili niz interesantnih eksperi menata na
pacovi ma. Jednu grupu pacova su ozraivali ili im davali
hr anu koja je sadravala radi onuklei de, a zatim ih ostavili da
gladuju. Radi uporeenja podvrgli su gladovanju i grupu
25 Radi kal - bi oloki veoma akti van deli mol ekul a, koji,
sjedji navajui se s mol ekul i ma DNK, bl oki ra njihova bi ol oka
svojstva.
125
apsolutno zdravih ivotinja. Fizioloki rok gladovanja pa-
cova je 12 dana. Kontrol na grupa zdravih ivotinja, posle
tog roka, potpuno je izumrla, a ozraeni pacovi preiveli su
24 dana i izgledali su bolje, nego ranije i nije moglo biti ni
rei o njihovom izumiranju. Istraivai su bili pri nueni da
ih ubiju, a njihovo tkivo su detaljno i briljivo analizirali i na
osnovu analize utvrdili da oni u stvari izgledaju i zvanredno,
kao mlade, zdrave ivotinje i nemaju na sebi ni kakva ote-
enja od radi oakti vnosti ! Zato se to deava? Zato to se pri
gladovanju, u toku pojaane biosinteze, potrebna energija
(po Isusu Hristu - Aneo Svetlosti ") i radijacija, koje ni su
ranije asi mi lovane, potpuno rashoduje na to. Zlo se pretvara
u blago! Usput je otkriveno i niz drugih mehani zama, koji
tite organi zam od radijacije za vreme gladovanja. Evo
nekoli ko:
126
1. S poveani m stvaranjem alkohola, organi zam obnav-
lja elijske membrane. Obnavljanje elijskih membrana nije
nita drugo, do pojaanje elijskih barijera. Zbog toga sle-
dea radioaktivna zraenja ispoljavaju slabiji razarajui ui-
nak na elije.
2. Povean sadraj ugljen-dioksida smanjuje u elijama
joni zaci ju izazvanu radioaktivnim zraenjem.
3. elije eludano-crevnog trakta najranjivije od radi-
jacije, a koje se brzo dele, u toku gladovanja naglo uspo-
ravaju svoje deljenje. One su pri nuene da se brzo dele zato
to u procesu probave podleu uticaju svojih probavnih
fermenata, oteuju se i ljute. Organi zam, na osnovu brzog
deljenja tih elija, obnavlja zi dove eluca i creva. U toku
gladovanja toga nema. elije eludano-crevnog trakta od-
maraju, a energija, koja se ranije troila na ubrzano deljenje,
sada se izdvaja za obnavljanje unutranjih struktura, re-
mont " raski dani h spirala DNK i RNK. To pomae i poja-
ana biosinteza unutar elija zbog fiksacije C 0
2
u njima, ali
to se ne deava u rei mu ishrane. Zbog toga, elije ne
izumiru, ne otkida ih sopstveni organi zam i pri prelasku na
rei m ishrane, kao da se nita nije deavalo, ponovo se dele i
kvalitetno obnavljaju svoje ranije funkcije. Ali, u reimu
i shrane, procesi deljenja i obnavljanja elija unutranjih
struktura ne mogu da se kvalitetno razvijaju , a radijacija to
j o vi e pogorava.
4. Prakti na ispitivanja dokazala su da se radijacija i
radi onuklei di izbacuju iz oveijeg organi zma za svega
12-14 dana gladovanja. Tom prilikom ovek znatno manje
gubi telesnu teinu, nego pri li kom obi nog gladovanja.
Rezultat, ve navedenih procesa, koji se posti e pri
gladovanju, j e potpuno reavanje problema radi oakti vnog
zraenja. Zbog toga je A. I. Vorobjov, akademi k, posle
ernobi la odlui o da pri meni gladovanje kod ljudi koji su
oboleli od akutne radijacione bolesti (kad nastaju rane u
127
eludano-crevnom traktu). Presaivanje kotane sri i j ake
terapije antibioticima u takvim sluajevima su skoro bez-
perspekti vne, dok su oboleli ljudi pri gladovanju obnavljali
svoje zdravlje. Prvi put u svetskoj praksi metod gladovanja
je pomogao u sluaju, za koji su bile nemone druge, naj-
suvremenije (ameri ke i j apanske) varijante leenja! I to nije
nita udno, j er navedene varijante leenja" - plod su
vetake dedukcije, a gladovanje j e - pravi pri rodni proces i
nema nita zajednikog s ti m varijantama.
Posle ovog uvoda prei mo na glavno pitanje - zato se
postovi primenjiiju u strogo odreenom godi njem peri odu?
Ako uporedi mo datume postova sa znaci ma Zodijaka,
vi deemo da se tri od etiri posta podudaraju sa ognj eni m
znaci ma". Boini post (40 dana) podudaran je sa znakom
Strel ca"; Uskrnji, Veliki, asni ili proleni post (48 dana)
sa znakom Ovna"; Uspenski post - post za Veli ku Gos-
pojinu (14 dana) sa znakom Lava", a Petrov post (trajanje
posta je nejednako i varira od 8 do 42 dana)
2 6
nastupa u
najtoplijem godinjem dobu - letnja suneva prekretni ca
(solsti ci j um)
27
. U navedeni m peri odi ma iz Kosmosa dolazi
vea koliina energije na Zemlju (si. 18) koja, dejstvujui
sli no radi oakti vnoj, moe da izazove poremeaj e u radu
organi zma. Setite se rada i evskog A. L. Zemaljski eho
sunani h bur a" i mnogo toga e vam odmah biti j asno. Ako
se u to vr eme posti, kosmi ka i poveana koli i na suneve
energije bi e upotrebljena za stvaranje pojaanje bio-
si nteze. Ako se i dalje konzumi ra hrana, energija e, ne
26 Petrov post pada u vr eme naj naporni j i h polj ski h radova, a nj egovo
vari ranj e je u vezi sa uskl ai vanj em pr i r odni h r i tmova. U godi nama
kad j e veli ka akti vnost sunca, kad ima veoma mnogo energi j e,
trajanje posta se poveava. U hladni m godi nama, obr atno, -
smanj uj e se trajanje posta. Ovde nema ni kakve i zmene teksta - sve
j e po zakoni ma Pri rode.
27 Pr i medba pr evodi oca.
128
asimilujui se, izazvati oteenja u elijama, a slobodni
radikali e priguivati rad elija i podrivati ivotni po-
tencijal celog organi zma. Stoga bakterije i virusi u tom
peri odu, usled obilja energije, prelaze u aktivno stanje i s
uspehom napadaju oslabljeni organi zam. Upravo u tom
peri odu, u elom svetu javljaju se epidemije gripa (prolee i
poetak zi me) i kolere (leto). U godi nama kad je aktivno
sunce, ti procesi su toliko izraeni, da j e u Srednjem veku
zbog njih umro veliki broj stanovni ka Evrope! Moe se
gladovati i u drugo vreme godine, ali kombinacija povi ene
pri rodne energije i gladovanja postie najbolji efekat, akti-
129
virajui vatreni pr i nci p" koji se u toku gladovanja gasi
(setite se ajurvedskih preporuka). Drevni mudraci apsolutno
su sve uzeli u obzir, a nama ostaje samo da to sledi mo.
Prolllaktino-lekoviti uticaj posta. U profilaktici i na
jaanju zdravlja post zauzi ma centralno mesto i umnogome
prevazilazi druge pri rodne metode leenja. Postovi su, pre
svega, namenjeni za odstranjivanje kiselili mukopol i saha-
rida i suvinih belanevina iz organi zma, koje ine glavnu
patoloku sluz u organi zmu i pro uzrokuju kolemiju. Odra-
nije nam j e poznato, da j e kolemija (lepljivost) osnova za
razvoj praktino svih oboljenja. Osi m toga, post reava
drugi vaan zadatak pojaanje bi osi nteze i poveanje
osetlji vosti " organi zma na hranljive materije.
Prvo emo razmotriti protivkolemijski efekat posta.
Svako godinje doba, zbog promene kli matski h uslova, is-
poljava specifian uticaj na oveiji organi zam , u kome se
ve obavljaju odgovarajui procesi koji ispoljavaju svoj
uticaj na stanje sluzi u organi zmu: sluz moe da se raz-
blauje, zgunjava, da zasiuje krvotok ili da se vraa u
tkivo. Sve to su razliite varijante kolemije. Da bi bilo
jasni je uporedi emo Ruski sistem posta s Ti betski m pre-
porukama protiv kolemije. Radi toga uporedi mo godinja
doba u Rusiji i na Ti betu i to sve paljivo analizirajmo
(si. 18).
Veliki post. U toku zi mskog peri oda za i shranu se
uglavnom koristi hrana, koja ima puno kroba i belanevi na,
a takoe i masti . Ona utie na nagomilavanje sluzi u orga-
ni zmu koja se, usled hladnoe, prenosi iz krvotoka u tki vo i
tu se taloi sabija. U martu-aprilu nastupa sezona Sl uzi ".
Sunce toplotom topi kondenzovanu vodu (sneg, led) i ona
poinje da tee. Kod nas su se ak i meseci tako nazivali:
mart -protaljnik (mesec topljenja, otopljavanja)
29
, april
29 Pr i medba prevodi oca.
130
vodolija (kini mesec) . Takav proces je i u naem orga-
ni zmu nataloena i malo sabijena u tkivima sluz poinje
da se kree. Nj eno pojaano dospevanje u krvotok i odstra-
njivanje kroz gornje disajne puteve i plua preoptereuje te
organe, a vlano, prohladno vreme, obratno, pomae da se
sluz zadri u organi zmu. Uporedo oba procesa, prirodni i
unutranji podsti u pobui vanje i votnog principa Sl uzi ".
Ako su procesi onemogueni , oni , pri obi nom rei mu is-
hrane, pro uzrokuju masovna oboljenja - prehlade. Tibe-
tanci , radi profilakse za sezonu Kraj Zi me", preporuuju da
se pije prokuvana topla voda, odvar od umbi ra (umbi r -
j ako zagrevajue i i suujue" sredstvo), vodi sur ov" nai n
i vota - tj. pri moravati sebe na napore, fizike vebe i trljati
se da bi se odstranila sluz.
Nai preci za razliku od Tibetanaca, postupali su mnogo
odlunije i pametni je. Zato unositi neto spolja s ciljem da
se sluz izbaci? Pitanje treba resiti iz osnova - omogui ti
organi zmu uslove, u koji ma je pri nuen da se sam aktivira i
da zbog toga poj ede" svu sluz. Gladovanje najbolje akti-
vira organi zam. Gladujui organi zam se sam isti pri rodni m
putem s preci znom unutranjom kontrolom. Vetake tera-
pije, koje predlau Ti betanci , ne mogu tako kvalitetno da
oiste organi zam, a j o manje da ga aktiviraju.
Petrov post. Prema tibetskom gleditu, u peri odu let-
njeg solsticijuma, kad je Sunce najtoplije, oveija snaga
slabi. Setite se - u to vreme ste najslabiji, te zbog vruine
ak ne elite ni da j edete. Radi uravnotei vanj a organi zma i
obezbeenja unutranjeg komfora, Tibetanci preporuuju
da se pije prohladna voda i da se njome polivate, da se
obuete u tanko odelo od pamuka i lana (oni hlade telo), da
due boravi te na prohladni m mesti ma ili u senci drvea pri
slabom vetru. Sobe treba aromatizirati, j er mirisi pove-
avaju efekat hlaenja.
131
30 Pr i medba pr evodi oca.
Gladovanje u to vreme je kori sno iz sledeih razloga:
1. Glad hladi organi zam, a hladnoa pri li kom glado-
vanja uravnoteava atmosfersku egu (letnji solsticij um).
2. Glad sui organi zam, to uravnoteuje atmosfersku
vlagu (zaparu), izazvanu intenzivnim isparavanjem vode iz
bazena i s povrine Zemlje.
3. Glad olakava organi zam, to uravnoteava pri rodnu
tei nu" prouzrokovanu obiljem atmosferske vode (zapa-
rom).
4. Dubi nsko slabljenje, prouzrokovano egom, bolje
stimulie ienje dubi nsko ienje organi zma.
Spasenja: medni, jabukov, orahov. Tibetanci nagla-
avaju, da posle vrhunca ege, kad poinje i ntenzi vno ota-
panje snega na plani nama, isparavanje vode s kopnene po-
vri ne Zemlje itd., dolazi do velikog oduzimanja toplote s
kopnene povrine Zemlje, koje prouzrokuje vremenske pro-
mene pri emu se Zemlja hladi. Oblaci (zbog isparavanja
vode) zaklanjaju prostor za prodiranje sunevi h zraka, pa
odatle,dolazi do j o veeg hlaenja kopnene povri ne Zem-
lje. Nagla promena temperature od ege do hl adnoe
nepovoljno utie na i votnu delatnost oveijeg organi zma.
Zato je u Cud-i ", u poglavlju Sezonski nai n i vota",
reeno:
Leti su oblaci na nebu nabrekli od vode,
od vetra i hladnoe isparavanja s zemlje i mutne vode
gue vatru, zato pribegavaj onom koji stvara toplotu.
Jedi hranu sa glavnim ukusima, vrue, masno i si.
Pij aj sa sunih mesta, ivi na gornjem spratu kue i u
toplom.
U Rusiji, juli mesec se u narodu naziva olujni ". Kod
nas, kao i na Tibetu, situacija s vremenom je analogna.
Stoga i nai drevni mudraci , radi podizanja telesne vatre",
konzumi raju produkte koji imaju zagrevajua svojstva.
Med stvara toplotu u telu i izbacuje sluz, odnosno titi
132
organi zam od vlage koja se javlja u letnjem godinjem
dobu. Jabuke mogu biti kisele i slatke. Ki seo ukus stvara
toplotu, pobuuje apetit i stimulie probavu. Sladak ukus
j aa i poveava telesnu snagu, produuje ivot. Orasi imaju
vrua svojstva", sladak ukus i masnou -t o je prirodni
produkt koji vam omoguuj e da odolite hl adnom vremenu.
Pomou tih produkata nai daleki preci SPAAVALI SU
SE od nepovoljnih uticaja pri rode u pojedinim godinjim
dobi ma. Zato su ih i nazivali SPASOM ili SPASENJEM
(medeno, ja bukovo) j er poveavaju telesnu toplotu i gue
sluz; ja bukovo spasenje, osim stvaranja toplote, stimulie
apetit i probavne sposobnosti organi zma, koje su prethodno
uguene oluj om"; i na kraju, orahovo spasenje pomae da,
prethodno oien organi zam od sluzi i s poveanom spo-
sobnou probave, dobro asimilira orahe i zbog toga vie
j aa organi zam. Sada je j asan i redosled spasenja - ona slue
kao svojevrstan sistem za lako i postepeno aktiviranje o-
veijeg organi zma posle najtoplijeg godinjeg doba koje
poveava destruktivne procese u organi zmu (na pri mer,
vrui na najvie stvara slobodne radikale). Spasenja ukazuju
i na to, da u drugo vreme, naroito u peri odu vruine, ti
produkti ne pogoduju oveku, j er j o vie poveavaju unu-
tranju telesnu vruinu, koja, pojaana sa spoljanjom vru-
i nom, prouzrokuje oboljenja u probavnom traktu (jako se
pobuuj e ivotni pri nci p ui"). To je razlog zast oj e bilo
dozvoljeno da se med, j abuke i orasi upotrebljavaju s ciljem
zagrevanja, samo u odreeno vreme, tj. krajem leta, ujesen,
u zi mu i poetkom prolea. Takva ishrana stimulisala je
ishranu organi zma i nije guila njegovu biosintezu. Pri tak-
voj ishrani sagorevali su kiseli mukopoli sahari di i suvi ne
belanevi ne, i znatno pojaavali profilaktian efekat glado-
vanja.
Uspenski post - Post za Veliku Gospojinu (Bogo-
rodiin post). Krajeni leta vreme j e, po pravilu, suvo i
133
toplo. To su povoljni uslovi koji stimuliu ivotni pri nci p
ui". Vrati mo se ponovo Cud-i u":
Za vr eme letnjeg prohladnog vremena, sunevi zraci
mogu iznenada da uznemi re telo i
da nagomi lavaju u,
koja e se uj esen pokrenuti .
Da biste je smirili, jedi te slatko, gorko i oporo,
obuci te se u odeu natopljenu mi ri som kamfora,
santala, vetiverije,
a u kui rasprskavajte vodu s mirisima.
Gladovanje, u to vreme, omoguuj e organi zmu da iz-
baci unu ljaku, koja je nastala zbog upotrebe zagre-
vajuih produkata (meda, j abuka i oraha) i tople, suve kli me
i na taj nain spreava moguu pojavu uni h poremeaja u
j esen, kad je funkcija j etre najslabija i pri guena nepo-
voljnim kli matski m uslovi ma
30
.
Posle Uspenskog (Bogorodi i nog) posta sledi j edno-
dnevni Ivanov post.
Boini post. Sa zahlaenjem i sni enom spoljanjom
temperaturom, u oveijem organi zmu nastaje potiskivanje
kiselih mukopoli sahari da i belanevina iz krvotoka u tkiva i
njihovo taloenje, koje je preduslov za oboljenja Vetra"
(zatvori, rigidnost itd.). Ako se to ne sprei, tada se u zi mu,
usled hlaenja, sabijaju navedene materije, koje pro uzro-
kuju iijas, slabu pokretljivost, poremeaj cirkulacije krvi,
trombozu i drugo. Gladovanje omoguuj e ienje orga-
ni zma i spreava brojna oboljenja. Takav post treba ostvariti
u toplom i ee koristiti zagrevajue vodene terapije (vrue
kupke, vlanu saunu i si.).
Postovi ma se spreava nagomilavanje lepljivih materija
u organi zmu i omoguuje da se pravovremeno izbacuju iz
30 Shodno teoriji ,,U-sin" (pet pr i mar ni h el emenat a).
134
organi zma. Ako postite, te materije se pod uticajem kli me
godinjeg doba prebacuju iz krvotoka i taloe u tkivu, u
kojem se sabijaju, otvrdnjavaju, poremeuju cirkulaciju kr-
vi i i shranu i izazivaju teka oboljenja. Na taj nain sl uzne"
bolesti deluju na u n e " , a one na bolesti vetra " i dovode
do teki h, zaputeni h oblika poliartritisa, sranih mana,
paraliza, kojima je vrlo teko suprostaviti se,' iako mogu
lako da se spree, ako se profilaktino gladuje i pravi lno
hrani .
Profilaktino-lekoviti uinak postova je veoma j ak i
omoguuj e obnavljanje i normalan rad organa i oveijeg
organi zma. Odli no se obnavljaju endokri ne lezde i nervni
si stem, obnavlja kontrakti vna sposobnost sranog miia
(koja se ne moe postii ni kakvi m lekovi ma), vaskularni
si stem i cirkulacija krvotoka i obnavlja sistem interferona,
odrava se velika osetljivost elija prema hranljivim mate-
rijama zbog poj aane bi osi nteze, a takoe i mnotva drugog,
to produuje stvaralaki oveiji ivot.
Poboljanje genetikog fonda. ienje oveijeg or-
gani zma, izleenje hroni ni h oboljenja i konstantno odr-
avanje biosinteze elija na vi sokom nivou omoguuj e da se
r emontuj u" nasledne osobi ne i uni te slabi i defektni geni .
Post vam pomae da se izleite od neplodnosti i i mpo-
tencije, koja j e posledi ca veoma j ake zagaenosti orga-
ni zma ili poremeaja biosinteze. Zato zdravi ljudi raaju
zdravu decu, kod kojih odli no funkcionie intelektualni
aparat.
S obzi rom na to da se preporuuje polno uzdravanje za
vr eme posta, post uti e na natalitet i omoguuj e da se
i zbegne zaee u nepovoljnom vremenskom peri odu. Ana-
liza datuma roenja ljudi razliitih asocijalnih grupa poka-
zala je da na period zaea u dane posta dolazi: 72% samo-
135
ubica, 62% - kriminalaca, 72% - ekstrasensa (medu koji ma
84% ljudi s promenljivom psi hom). Ogromna energija, koja
u to vreme struji iz Kosmosa, nepovoljno utie na for-
miranje fetusa (vidi poglavlje i vot od zaea do roenj a"
u knjizi Osnovna znanja o ivotu i zdravlju"). Pr ema astro-
lokim podaci ma, znak Ovna odgovoran j e za formiranje
glave i upravljanje mozgom. Povrede, koje se deavaju u to
vreme, mogu da se prenesu na oveka u vidu negati vni h
psihikih osobina: samouverenost, lakarazdralji vost i nag-
lost. Znak Lava odgovaran je za formiranje ki me i uprav-
ljanjem srcem. Psihiki poremeaji mogu biti u vidu oho-
losti (nadmenosti ) i vlastoljublja. Znak Strelca formira ku-
kove i slabine i upravlja arterijskim i nervnim si stemom. Na
psihikoj bazi poremeaj moe da se ispolji u vidu mani je
veliine i sklonosti za avanturi zme. Da bi se izbegla pojava
slinih ljudi, uporedo s postom, primenjivalo se i polno
uzdravanje.
Zato je zaee posle posta, u vreme kad se obnavljao
organi zam bilo omogueno da na svet dou fiziki jaki i
intelektualno obdareni ljudi. Prosudi te sami, brojni dugo-
veni ljudi rodili su se u zi mu u znaku Vodoli je i Ri be, a koji
su zaeti u peri odu posle Velikog posta. Prema podaci ma G.
J. Vasiljeve i V. P. Kaznaeva od 1800 uvenih fiziara,
astronoma i matemati ara, maksi malan broj datuma nji-
hovog roenja takode je bio u znaku Vodolije i Ri be!
3 1
Shodno tome, postovi i spasenja omoguuj e oveku da
se pravilno ukljui u energiju Kosmosa, da produi kvali-
tetan ivot i da nastane narod nadaren pameu. Imajte u vidu
i istinitu injenicu koja potvruje da su Rusi doli do vei ne
fundamentalni h otkria u svetskoj nauci, i da se ta nauna
otkria, sada, koriste u elom svetu.
31 l anak O uticaju kosmi ki h faktora na bi osferu i pr obl em
ekol okog kalendara'
1
. Zbor ni k nauni h r adova VAGO i GAO AN
SSSR, dr ugo izdanje.
136
Zakljuujui o Nauci o gladovanju, moe se konsta-
tovati, da je ona, u stvari, Boansko uenje, kojim ovek
moe da se izjednai s Bogom. Ostaje vam samo da pamet-
no primenjujete to uenje i da ui vate u dragoceni m daro-
vi ma - dobrom zdravlju i velikoj mudrosti
ZAKLJUAK
Zakljuujui ovo poglavlje, naveo bih iskustva nekih
ljudi koji su gladovali. Ali poto je gladovanje - j edno od
i nti mni h oseanja, koje sadi i mnoge nijanse, a koje mogu
biti sluajno izostavljene, odlui o sam da opi em lino
iskustvo u gladovanju. Poeo sam da gladujem prema Bre-
govi m preporukama. U poetku sam nekoli ko puta gla-
dovao po 24 sata, a zati m trodnevno. Shvatio sam znaaj
peri oda gladovanja i produi o da gladujem. Usput sam
proi tao mnogobroj ne knjige o gladovanju i teoretski se
pri premi o. Zati m sam se odlui o na 7-dnevno gladovanje,
kako je preporui o Pol Breg. U tom peri odu gladovanja
ni sam pri meni o klistire, omravi o sam, postao laki, ali je
naknadni efekat izleenja bio nedovoljan. Creva su, za vre-
me gladovanja, sama funkcionisala 4 dana, izbacila crnilo i
zaostali sadraj koji je bio u njima. To gladovanje bilo je u
mesecu aprilu. Zati m sam produi o metod gladovanja -
j edanput nedeljno, a u avgustu sam zapoeo 10-dnevno
gladovanje. To sam ve uradi o sa klistirima, pi o sam malo
vode, j er posle klistira nisam oseao potrebu za vodom.
Desetog dana ujutro odjednom sam osetio neobi nu lakou i
euforiju, koje ni kad ni sam doi veo u ivotu. Naalost, to
stanje je trajalo svega 20-30 mi nuta, ali sam ga dobro
zapamti o. Po pravilu, posle gladovanja hemoroi di su mi
nestajali, ali to je trajalo samo do prvog izbacivanja eks-
kr ementuma. Zbog neega, prvih dana defekacije ekskre-
137
mentura j e bio suv, nadraivao j e anus, sve j e prskalo,
upaljivalo se, a slika je i dalje bila ista, kao i pre gladovanja.
Jeo sam pred defekaciju, kao to je i preporueno voe,
povr e i kae. Utvrdivi da su ti rokovi kratki , zi mi sam
pri meni o 18-dnevno gladovanje, ali sam prethodno proi tao
rad H. Seltona Gladovanje vam moe spasiti i vot". Gl ado-
vanje sam pri meni o u j anuaru (neki autori su tvrdili da je
gladovanje zimi bolje) i pri tome sam se svakog dana
polivao vodom iz bunara, a zi ma je bila veoma hladna. Koa
je poela da mi se mnogo ljuti, a posle svakog polivanja
moj a koa j e bukvalno gorela". Klistire, takode, ni sam
neto naroito primenjivao. Opte stanje je bilo dobro i bio
sam veoma oputen. Oko 16. dana bilo mi je loe, oseao
sam vrtoglavicu. Pri meni o sam klistir i izbacio okamenjeni
ekskrementum, koji je i izazvao intoksikaciju. Posle toga mi
se povrati lo samooseanje i mada se jezi k nije oi sti o, i mao
sam elju da j edem. Posle 18 dana gladovanja, prestao sam
da gladujem shodno preporukama Seltona i drugih autora,
koji su tvrdili da je najbolje prestati s gladovanjem kon-
zumirajui pomorande. Ranije sam ih nabavi o, i u poetku
posle gladovanja sam ih vakao, pijui sok i bacajui os-
tatak ploda, a zatim sam ih drugog dana j eo. Dalje sam
preao na salate, ukratko, sve sam radio kako je propi sano u
preporukama. Mnogo sam smanjio telesnu teinu. S visi-
nom oko 190 cm, teio sam 78 ki lograma. Kad sam prvi put
otiao u toalet posle gladovanja, bio sam i znenaen moj
ekskrementum je mi ri sao na voe. Dalje se sve ponavljalo -
suvi ekskrementum je delovao nadraujue na debelo crevo
i raniji hemoroidi su se ponovo pojavili. Tei nu sam, narav-
no, obnovi o na 82-87 kg, ali bukvalno posle dve nedelje
pri meti o sam da mi je ispucala zubna gle. To me je ogor-
ilo i pojaalo panju, te vie nisam gladovao na due
vreme, zakljuivi, da tu neto nije u redu. Iste godi ne, ali u
prolee, prvi put sam oistio jetru i video sam, koli ko je
138
kamenj a i drugog izalo iz nje gladovanje, avaj, nije
mogl o kvalitetno da oisti j etru i bude tako efikasno, kao to
su to bila naknadna ienja j etre. Dalje sam produi o da
gladujem j ednom nedeljno po 24 sata (ponekad i due) i
uglavnom sam se redovno pri dravao tog programa tokom
2-3 godi ne. Ponekad sam pri meni o trodnevno gladovanje i
na li nom iskustvu se uveri o, da gladovanje nije bezazlena
stvar, a daj e ienje jetre mnogo efikasnije. To je trajalo do
kraja 1991. Ja sam ve iz sve snage primenjivao uri no-
terapiju, gladovao po tri dana na urinu i oseao sam se
veoma dobro.
1 eto na kraju, to je bio decembar 1991. godi ne, zapo-
injem na osnovu unutranjeg instinkta 7-dnev'no gladova-
nje na uri nu i klistirima s ukuvani m uri nom (mikroklistiri po
100-150 grama), poli vam se hladnom vodom, i maksi malno
se fiziki zalaem. I mada je bilo teko, ali rezultati i sve to
je i z mene izlazilo, bili su zapanjujui. To gladovanje mi j e
dalo ogroman podstrek, pobudi lo me na osmiljavanje is-
kustava u gladovanju. Postalo mi je j asno da treba gladovati
uz velika fizika optereenja i da se prethodno treba oistiti i
uveli ko primenjivati urinoterapiju. Mikroklistiri dva puta
dnevno po 100-150 grama i tranje s inercionim napre-
zanji ma ine velika uda, bre orijentiu organi zam na unu-
tranju ishranu i odli no iste. Posle svakog mikroklistira iz
mene je izlazilo 100-200 grama staklaste sluzi. Ukuvani
urin je izvlaio tu sluz iz organa trbune duplje, istei
i stovremeno i polne organe. Shvatio sam, da svi problemi u
vezi s polni m lezdama potiu od nagomilavanja sluzi i kile
na pr eponama - takoe, rezultat nagomilavanja sluzi na tim
delovi ma tela je u vezi s njihovom poremeenom i nedo-
voljnom i shranom.
Dnevni ciklus urina odli no isti jetru, a kao rezultat
toga je da se posle tranja eludano-crevni trakt sam akti-
vira i izbacuje staru u koja podsea na mazut. elije j etre,
139
ubrzano se obnavljajui, potiskuju iz sebe sav nepotreban
sadraj, organi zam se odli no ispira krvlju, zasiuje ug-
ljen-dioksidom, od kretanja i disanja dobij a dopunsku ener-
giju - intenzivno se obnavlja. Dalja pri mena mikroklistira
posle gladovanja odstranjuje suvi ekskrementum, koji nas-
taje zbog vi ka i votnog principa Vetar", i ne javljaju se
nikakve komplikacije za vreme prestanka gladovanja.
Posebno treba rei o blagotvornom uticaju takvog gla-
dovanja na ceo eludano-crevni trakt. Gladovanje j e, samo
po sebi, veliki obnavlja elija probavnog trakta, a pijenje
urina znatno ubrzava taj proces. Setite se, plod u utrobi
majke pliva u sopstvenoj mokrai i guta j e. Porodiljska
mokraa pri prema eludano-crevni trakt za ml enu ishra-
nu. Pri mena ukuvanog urina u vidu mikroklistira zaleuje
upor ne kolitise, otkida poli pe i druge taloge i patologiju. Ja
sam sopstveni m oi ma video polipe, sluz i sve crnilo koje je
izalo iz mene. Upamti te, ako ne otklonite te otpadne mate-
rije iz debelog creva, ve j ednostavno preete na pravi lnu
ishranu, polipi e se prestrojiti na novu ishranu, pri emu se
unutra stvara sluzna sredina koja titi patologiju, ona kao da
odlazi u dubi nu, ali e kao i dotada podrivati snagu orga-
ni zma. Gladovanje i urin omoguuju takve uslove, u koji ma
e organi zam sam pojesti tu sluz i polipe, ili e ih izbaciti
napolje.
Zato, to sam mnogo godi na posveti o vebanju s tego-
vi ma i posebno privikao organi zam na veliku koli i nu hra-
ne, meni j e bilo vrlo neudobno" da prestanem da kon-
zumi r am hranu i zaponem gladovanje. Saznavi da treba
prethodno da se oslobodi m od ostataka brane, poeo sam da
primenjuje Sank-prakalanu i sve je bilo dobro, a ponekad
sam prvog dana gladovanja pri meni o nekoli ko veih klistira
s urinom - takoe je nestao oseaj gladi, i taj proces se
nastavi o sam po sebi.
Sledei problem za mene bio je izbor vremena za gla-
dovanje. Paljivo analizirajui hrianske postove, ajurved-
140
ske preporuke i mnoge druge, konkretno svoje iskustvo koje
mi je ukazalo da je bilo veoma uspenih i manje uspenih
gladovanja, zakljuio sam, a zati m i potvrdio u praksi , da
treba gladovati u dane kad iz Kosmosa dolazi maksi malna
koli i na energije, to jest u vreme prolaska stihije Ognj a".
Ispostavilo se da se gladovanje lako podnosi u tom peri odu.
Uopte, to su prirodni periodi, u kojima organi zam nema
potrebu za hranom, j er mu je dovoljna spoljna energija.
Takva preorijentacija omogui la mi je da i zbegnem sve
neprijatne posledi ce, koje izaziva gladovanje, da izvuem
maksi malnu korist i da kvalitetno usmeri m svoje telo i nain
i vota.
Trebalo mi j e mnogo vremena da razmislim o problemu
prestanka gladovanja i koje nae produkte treba najkorisnije
da konzumi ram. Vei na preporuka stranih iskustava odnosi
se na voe i druge produkte, kojih kod nas vie nema, a osim
toga i ne pristiu nam. Na pri mer, greke u mom 18-dnev-
nom gladovanju bile su: nepravilan izbor vr emena gla-
dovanja - zi ma, primenjivanje hladnih terapija koje poja-
avaju rashladne i isuujue faktore gladovanja, i ishrana
pomor andama pri li kom prestanka gladovanja - produkti
koji imaju rashladna svojstva. Sve to je toliko pojaalo
faktore raspada, da je skli znula" zubna gle. U hladno
godinje doba, ni u kom sluaju, ne srne se prestati glado-
vanje s produkti ma koji hlade organi zam. I tako sam posle
nedeljnog gladovanja poeo s produkti ma koji, obratno,
zagrevaju organi zam: med s toplom vodom, koli i na je -
i ndi vi dualna za svakoga, a zati m konzumi ram proklijalu
peni cu u kojoj ima mnogo i votne energije i vi tami na
grupe B. Dalje sam j eo salate (u toplo godinje doba) ili
di nstano povre (u hladno), zati m kae kuvane u vodi,
dosoljavao sam ih s morski m kupusom. Kori sti m povre i
kae ute ili narandaste boje (argarepa, prekrupa, proso),
j er u njima ima vie sunane energije nego u drugi m produ-
141
kti ma. Stoga je i pitanje o ishrani za obnavljanje nebi tno. Ta
hrana, ne samo da j e bila j ednostavna, ve i najbolja koju
sam konzumi rao.
Sad se ushiujem snagom gladovanja, lako i svesno
gladujem, kontroli em ceo proces i dobijam to, to Ja hou
da dobijem od gladovanja. Vi takoe moete da koristite
informaciju o gladovanju, koje nema nigde, i da posti gnete
dobre rezultate, a ne da govorite gladovanje mi ne od-
govara". Upamti te istinu, Vi treba da pristupite njemu, a
ne ono Vama.
142
DISANJE
Udiui vazduh. Ti udie Venost, a iz-
diui, Ti. si u Njemu rastvoren. To milosre je -
disanje od Boga, zapamti ovaj nepokolebljivi
Zakon.
Medi taci oni sti hovi
OPTE O DISANJU
U ovom poglavlju demantuju se razliite proti vure-
nosti u vezi s tumaenjem veoma sloenog i vanog procesa
kao to je disanje i sa savremene take gledita potpuno
istinito se rasvetljava njegova sutinu. Pogrena tumaenja
nauke o disanju iskljuila su dva meusobno povezana
procesa, koja su i stovremena razmena gasova i razmena
energije organi zma s okolnom sredi nom, koje se ostvaruje
kroz nosnu upljinu i plua, ali imaju potpuno razliite
fizioloke mehani zme. Zato disanje treba razmatrati u svet-
lu ta dva procesa.
Shodno tome, disanje je sloen i nepreki dan bioloki
proces, koji predstavlja razmenu gasova i zmeu organi zma
i gasovi te sredi ne koja ga okruuje. Zadatak je itavog
oveijeg disajnog aparata u tome da u organi zam unese
ki seoni k ( 0
2
) , elemenat neophodan za ivot, a da izbaci
ugljen-dioksid ( C0
2
) .
Pre nego to razmotri mo aspekat razmene energije i
gasova pri disanju, razmotri mo u celini disajni proces, ana-
tomiju disajnih puteva i niz osobi na, u vezi s tim procesom.
143
Slika 19 - Unutranji nos sa tri nosna kanala: a) Pogl ed spr eda; b)
Pogl ed sa strane. Streli ce oznaavaj u strujanje vazduha kr oz kanal e.
Radi lakeg izlaganja, proces disanja podeli emo na tri
stepena: spoljanje disanje, transportovanje gasova putem
krvi i tki vno disanje.
Spoljanje disanje obavlja se kroz sledee organe: nos,
nosnu duplju (drelo), traheje (dunik), bronhije, plua i
pl une alveole, dok se 1-2% razmene gasova obavlja kroz
kou i probavni trakt.
Prvo strujanje vazduha koji ulazi u organi zam pri hvata
nosna duplja. Anatomski nos se tretira kao spoljanji i
unutranji (nosna duplja).
Spoljanji nos - to je ono to vi di mo na licu. Sastoji se
od hrskavi ca pokri veni h koom. U nozdrvama se koa pre-
vija prema unutranjosti nosa i postepeno prelazi u sluzo-
kou nosa.
Unutranji nos - nosna duplja (si. 19) sastoji se od dve
j ednake upljine. U svakoj nosnoj duplji nalaze se po tri
nosne koljke: donja, srednja i gornja. Te koljke u svakoj
nosnoj duplji ine posebne nosne kanale: donji, srednji i
gornji. Svaki nosni kanal, osim proputanja vazduha, i ma i
dopunske funkcije.
Na najvioj taki donjeg nosnog kanala nalazi se otvor
sluzno-nosnog kanala; kroz srednji nosni kanal otvaraju se
skoro svi nosni sinusi; kroz gornji nosni kanal otvaraju se
zadnje elije sitastog labirinta (unutranjeg uha)
3 2
i kroz
otvore sitaste kosti gde se sputaju mirisni nervi iz upljine
lobanje. Pr ema tome, deo za mi ri se ograni enj e povri nom
gornje i delom srednje koljke. Ostali deo nosne duplje je u
oblasti disanja.
Vazduna struja, podiui se uvis kroz nosne otvore,
svojom glavnom masom prolazi kroz srednji nosni kanal i u
vidu duge se sputa otpozadi i odozdo i usmerava kroz
hoanu (zadnji otvor nosne duplj e)
3 3
u nosnu duplju. Ti me se
postie dui kontakt vazduha sa sluzokoom. Strujei kroz
nosnu duplju, vazduh se zagreva, vlazi i proiava. Vazduh
se vlazi skoro do potpunog zasienja pomou nosne sluzi
koju lui sluzokoa nosa (oko 500 grama vlage dnevno).
Dalje vazduh Struji kroz drelo, grkljan i dospeva u
duni k, koji je u obliku hrskavieve cilindrine cevi dui ne
10-12 cm i preni ka 1,5-2 cm. On je sastavljen od 16-18
hrskavinih poluprstenova u obliku slova ,,C" meusobno
spojenih vlaknastim vezivnim tkivom. Unutranji zid du-
ni ka je obloen trepljastim svetlucavim epitelom, koji spre-
ava sitnim stranim telima ulazak u dunik. Pokreti dlaica
svetlucavog epitela omoguuj u da se izbaci praina i druga
strana tela dospela u dunik, ili da ih, zbog velike apsorp-
ci one sposobnosti epitela, usisa a zati m izbaci kroz unu-
tranje kanale.
Duni k se rava u dve bronhije, a ove se opet dalje
granaju na brojne bronhi ole - sitnije kanale za strujanje
vazduha. Za razliku od duni ka, bronhije na svojim zi do-
vi ma , imaju miina vlakna. Sa smanjenjem veli i ne otvo-
ra, miini sloj je razvijeniji, a vlakna koso rasporeena;
32 P r i me db a pr evodi oca .
33 Pr i medba pr evodi oca.
145 144
kontrakcije tih mi i a ne izazivaju samo suavanje otvora
bronhija, ve i njihovo skraivanje, pa otuda uestvuju u
izdisaju. U zi dovi ma bronhija nalaze se sluzne lezde koje
su obloene svetlucavim epitelom. Zajedni ki m r adom slu-
zne lezde, bronhije, svetlucavi epitel i muskulatura po-
mau u vlaenju povri ne sluzokoe, rastvaranju i izba-
civanju lepljive sluzi kod patolokih procesa, a takoe po-
mau u izbacivanju estica prai ne i mi kroba koji su dospeli
u bronhije strujanjem vazduha.
Vazduh se, strujei kroz opi sane vazdune kanale, pro-
i ava i zagreva do temperature tela i dospeva u alveole (si.
20), u koj i ma se mea s vazduhom koji se tu nalazi i dobija
100-procentnu relativnu vlanost. Razmena gasova i zmeu
spoljanjeg vazduha i krvi u plui ma vri se uglavnom u
alveolama, kojih i ma vie od 700 miliona; one su prekri vene
gustom mreom krvnih kapilara. Svaka alveola i ma preni k
0,2 mm, a debljinu zi dova - 0,04 mm. Opta povri na, na
kojoj se razmenjuju gasovi, u proeku iznosi 90 m
2
.
146
Vazduh dospeva u alveole na osnovu pr omene zapre-
mi ne plua usled disajnih pokreta grudnog koa. Tako se pri
udisaju zapremi na plua poveava, pritisak vazdulia u njima
postaje manji od pritiska atmosferskog vazdulia i atmo-
sferski vazduh se unosi u plua. Pri izdisaju zapremi na
plua se smanjuje, pritisak vazdulia u njima postaje vei od
atmosferskog i vazduh se izbacuje iz plua. Za vr eme udi-
saja pritisak u vazduni m kanali ma je 10-25 mm vodenog
stuba manji od atmosferskog; za vreme izdisaja on je 20-40
mm vodenog stuba vei od atmosferskog. Sto su intenzivniji
udisaji i izdisaji, to je intenzivniji pad pritiska vazdulia u
pl ui ma pri udisaju, i povean pritisak vazduhapr i izdisaju.
Sam mehani zam disanja funkcionie uz uee dija-
fragme i meurebarni h miia (si. 21). Dijafragma mi -
ino-tetivna pregrada razdvaja grudni ko od trbune dup-
lje. Nj ena glavna funkcija je stvaranje negati vnog pritiska u
grudnom kou i pozitivnog u trbunoj duplji. Krajevi dija-
fragme spojeni su s krajevima rebara, a tetivni centar dija-
fragme je srastao s osnovom perikarda. Ona se moe upo-
rediti s dve kupole, desna se nalazi iznad jetre, a leva iznad
slezine. Vrhovi tih kupola usmereni su ka plui ma.
Kad se mi i na vlakna dijafragme skupljaju, obe njene
kupole se sputaju, a bona povri na dijafragme odvaja se
od zi dova grudnog koa. Centralni tetivni deo dijafragme
147
sputa se veoma malo. Usled toga poveava se zapremi na
grudnog koa odozgo nanie, dolazi do pranjenja i vazduh
ulazi u plua. Skupljajui se dijafragma pritie organe
trbune duplje, koji se potiskuju nadole i unapred - istura se
trbuh.
Kad se miina vlakna dijafragme oputaju, obe kupole
se podiu navie, potiskivane organi ma trbune duplje, u
kojoj je pritisak uvek vei od pritiska u grudnom kou.
Skupljanje miia trbune presije j o vie pojaava taj pri-
tisak. Radi toga smanjuje se zapremi na grudnog koa, stvara
se pritisak i vazduh izlazi iz plua.
Kontrakci jom medurebarni h miia koji podi u rebra
izuzev prvog koje ostaje nepomi no, poveava se zapre-
mi na grudnog koa, odnosno plua. Na taj nain plua mogu
da udahnu vazduh spolja, koji dospeva u njih kroz nos,
dunik i bronhije. Izdisaj sledi neposredno posle udisaja
vazduha. Grudni ko se suava i pri morava plua da izbace
vazduh, zadravajui ipak izvestan ostatak tog vazduha
(oko 1 litar). Meurebarni miii, miii trbuha i dijafragma
pomau da se uradi forsiran izdisaj.
Zavi sno od toga, koji su miii aktivirani za vr eme
disanja, razlikuju se etiri vrste disanja: donje, srednje,
gornje i meovito.
148
Donje disanje (si. 22), ili trbuno", di j afragmalno"
kad u disajnim pokreti ma uestvuje samo dijafragma, a
grudni ko se ne pomera. Pri tome se, uglavnom, vri venti-
lacija donjeg dela plua i deli mi no srednjeg dela.
Srednje disanje (si. 23), ili rebarno", kad u disajnim
pokreti ma uestvuju medurebarni miii, a grudni ko ei ri
ustranu i malo se podi e navie. Pri tome dijafragma se malo
podi e.
Gornje disanje (si. 24), ili kljunjano", kad se disa-
nje vri samo zbog podizanja kljune kosti i ramena navie,
a grudni ko je nepokretan i dijafragma deli mi no uvuena.
Pri tome se preteno vri ventilacija vrhova plua i donekle
srednjeg dela plua.
Meovito disanje (si. 25), ili potpuno disanje j ogi sta",
objedjinava sve ve navedene vrste disanja i vri ravno-
mernu ventilaciju svih delova plua.
Pri mi rnom disanju sve alveole i stovremeno ne ues-
tvuju u disanju, deo alveola je u stanju mirovanja. One se
otvaraju pri pojaanom disanju za vreme rada mi i a i pri
uticaju razreenog vazduha na organi zam (u plani nama).
Prema tome, u plui ma, kao i u kapi lari ma krvotoka, na
mal om ni vou aktivnosti dolazi do naizmeninog ukljuiva-
149
nj a u rad as jednih, as drugih funkcionalnih j edi ni ca" (tj.
alveola).
Plua se, u odnosu na dubi nu udisaja i izdisaja, razliito
pune vazduhom. Vazduh, koji se zatekne u plui ma posle
maksi malnog izdisaja, naziva se pr eost al i m. Zapr emi na
udisaja i izdisaja pri mi rnom disanju je 500 mililitara i
naziva se di saj ni m vazduhom. Razlika i zmeu disajnog
vazduha i preostalog vazduha koji se izdie samo pri maksi -
mal nom izdisaju, naziva se r ezer vni m vazduhom, a koli-
ina vazduha koju ovek moe da udahne iznad srednjeg
udisaja, naziva se dopuns ki m vazduhom. Vazduh, koji ne
uestvuje u razmeni gasova, a nalazi se u vazduni m kana-
lima, naziva se tetni m pr os t or om. Njegova zapremi na
iznosi priblino 150 mililitara. Zbi r disajnog, rezervnog i
dopunskog vazduha naziva se i votna za pr emi na pl ua.
Vazduh, koji se udie, je smea alveolnog i atmosfer-
skog vazduha koji se nalazi u vazduni m kanali ma. Ako bi
se sabirao izdiui vazduh po uzastopni m koli i nama za
jedan izdisaj, tada se dobij a sledee: u poetku izlazi vazduh
iji je sastav isti kao i atmosferski, dalje se poveava pro-
cenat ugljen-dioksida, a smanjuje procenat ki seoni ka. Na
samom kraju izdisaja u vazduhu se nalazi 5,5 posto ug-
ljen-dioksida, a kiseonika samo 14 posto. Razlika se obja-
njava ti me, to vazduh koji se izdie ne sadri samo vaz-
duh, koji popunjava alveole i koji uestvuje u razmeni
gasova s krvlju, ve i vazduh tetnog prostora.
U odnosu na stepen ventilacije plua, postoji povr-
i nsko i dubi nsko disanje. Pri povrinskom disanju koristi se
samo disajna vazduna zapremi na, a pri dubi nskom, osi m
disajne, koristi se dopunska i rezervna vazduna zapremi na.
Zavi sno od tog odnosa menja se i frekvencija disanja. Pri
povri nskom disanju frekvencija je 16-18 puta u mi nuti , a
pri dubokom i spor om- 4-8 puta. Odmah u naglasiti da
duboko i brzo disanje ispira iz organi zma ugljen-dioksid,
150
iji deficit izaziva suavanje bronhija i krvnih sudova u
organi zmu, dovodi do ki seoni kog gladovanja modani h
elija, srca, bubrega i drugih organa, povisuje arterijski
pritisak, naruava razmenu materija. Fi zi olog D. Henderson
brojnim eksperi menti ma na ivotinjama je dokazao tetnost
takvog disanja, ubijajui ih brzim i duboki m disanjem. Eks-
peri menti su obavljeni poetkom XX veka.
Coveije disanje se menja tokom ivota. Ono je u ra-
nom deijem dobu povri nsko. Proporcije tela i unutranjih
organa ograniavaju razvoj plua za vreme udisanja. Vaz-
duh, koji deca izdiu u ranom dobu, sadri vie ki seoni ka a
manj e ugljen-dioksida nego u dece starijeg uzrasta. Frek-
vencija disanja je vea, to je dete ml ae: kod novoro-
eneta - od 40 do 50-55 puta u mi nuti ; kod deteta od 1 do 2
godi ne - 30-40; od 6 godi na - 20; od 10 godi na - 18-20.
Ti p disanja kod novoroeneta i odojeta je - dija-
fragmalni (donji), od 2 godi ne - meoviti rebarsko-dija-
fragmalni, a od 8 do 10 godi na kod deaka se javlja prven-
stveno dijafragmalno disanje, a kod devojica - klju-
nj ano" (gornje).
Disajna funkcija je u najviem stadijumu posle polne
zrelosti i do 40 godi na starosti. Posle 40 godi na starosti
uoava se involucija u plui ma. Tako se u bronh ij ama javlja
atrofija sluzokoe i tkiva ispod sluzokoe sa zamenjivanjem
njihovog masnog i skleroti nog vezi vnog tkiva, zakrea-
vanje hrskavi ca. To smanjuje elastinost bronhijalnih ka-
nala i tonus. U samom pl unom tkivu nastaje atrofija, koja
istanjuje aleveolne pregrade i smanjuje njihovu gipkost, a
posledi ca toga je irenje alveola zbog smanjenja otpora
njihovih zi dova na atmosferski pritisak. Tako kod novo-
roenadi prenik alveola iznosi 0,05 mm, kod odraslog
oveka ve 0,2-0,25 mm, a u starosti se poveava do 0,34
mm. Naravno, sve to se odraava na disanje koje postaje sve
dublje i dublje pri istoj frekvenciji. Postepeni m priblia-
vanjem oveka smrti ono postaje jo dublje.
151
Zakljuujui o optim podaci ma o disanju, naglasi mo
da su plua ne samo organ za disanje, ve i organ za
izluivanje, regulisanje temperature teta i da uestvuju u
stvaranju fiziolokih aktivnih materija koje su potrebne za
regulisanje koagulacije krvi i razmenu belanevi na, masti i
ugljenih hidrata. Sto je organi zam istiji, to plua bolje
izvravaju svoje mnkcije, a u suprotnom sluaju ona su
uglavnom zauzeta funkcijom luenja na tetu ostalih fun-
kcija.
PROCES DISANJA
Posle prvog stepena disajnog procesa spoljanjeg di-
sanja, razmotri emo drugi stepen - transportovanje gasova
putem krvi.
Razmena gasova i zmeu plua i krvi vri se usled raz-
like njihovog parcijalnog pritiska. U alveolnom vazduhu
kod oveka se normalno sadri 5-6% ugljen-dioksida, ki-
seoni ka - 13,5-15% i azota - 80%. Pri takvom procen-
tualnom sadraju kiseonika i optem pritisku od j edne atmo-
sfere, parcijalni pritisak iznosi 100-110 mm i vi nog stuba
(mm .st.). Parcijalni pritisak tog gasa u venoznoj krvi koja
dospeva u plua je svega 60-75 mm .st. Navedena razlika u
pritisku sasvi m je dovoljna da obezbedi difuziju u krvi od 6
litara ki seoni ka u mi nuti . Ta koliina je dovoljna za obav-
ljanje najteih fizikih radova. Za vreme mi rovanja u krv
dospeva oko 300 mililitara kiseonika.
Napon (parcijalni pritisak) ugljen-dioksida u venoznoj
krvi pluni h kapilara pri mirovanju je - oko 46 mm .st., a u
alveolnom vazduhu - od 37 do 40 mm .st. Kroz ivotinjske
membr ane ugljen-dioksid difundira (prolazi) 25 puta bre
nego kiseonik, i razlika u pritisku od 6 mm .st. je dovoljna
da odstrani ugljen-dioksid pri najteem mi i nom radu.
152
U krvi, koja istie iz plua, skoro sav ki seoni k se nalazi
u hemi jskom vezanom stanju s hemogl obi nom, a neras-
tvoren u krvnoj plazmi. Prisustvo disajnog pi gmenta - he-
mogl obi na - u krvi omoguuje da se, pri maloj sopstvenoj
zapremi ni tenosti, prenosi znatna koliina gasova. Uz to
hemijski procesi vezivanja i predaje gasova vre se bez
nagle pr omene frziko-hemijskih svojstava krvi (koncen-
tracije ugljenikovih j ona i osmoznog pritiska).
Zapremi na kiseonika u krvi odreuje se prema koliini
kiseonika koja moe da vee hemoglobi n. Reakcija izmeu
kiseonika i hemoglobi na je povratna. Kad je hemoglobi n
vezan s ki seoni kom on prelazi u oksi hemoglobi n. Na visi-
nama do 2000 metara iznad morske povri ne arterijska krv
j e zasi ena ki seoni kom od 96 do 98%. Pri mirovanju miia
sadraj ki seoni ka u venoznoj krvi koja dotie u plua iznosi
65-75% od sadraja kiseonika koji je u arterijskoj krvi. Pri
napregnutom radu miia, ta razlika se poveava.
Pri pretvaranju oksi hemoglobi na u hemoglobi n menja
se boja krvi : od svetio crvene boje ona postaje tamno-lju-
biasta i obratno. Sto je manje oksi hemoglobi na, krv je
tamnija. I kad ga ima sasvim malo, onda i sluzokoa pop-
ri ma sivkasto-modru boj u
3 4
.
Zasienje organi zma ki seoni kom moe se izraziti for-
mul om: 0
2
= K (Pa Pk); gde je Pa parcijalni pritisak
ki seoni ka u alveolnom vazduhu, Pk parcijalni pritisak
ki seoni ka u krvi, a K - individualna konstanta.
Sada emo detaljno analizirati pokazatelje te formule.
Pa " alveolnog vazduha do visine 2000 metara skoro da se
ne menja i mi prakti no ne moemo na njega da uti emo, ali
zato na Pk" - parcijalni pritisak kiseonika u krvi moemo
34 Kori stei ta svojstva moet e kontroli sti stepen zasi enosti
or gani zma ki seoni kom posl e di saj nog treni nga. Ako j e konj ukti va
oiju sveti o crvene boje - sve je nor mal no, a ako nije - treni ng je sl ab
ili nepr avi l no vebate.
153
j ako da uti emo. Poveanje temperature znatno poveava
brzi nu predaje oksi hemoglobi na kiseoniku i slabo se ispo-
ljava na brzinu reakcije njegovog jedinjenja s ki seoni kom u
pl ui ma. Smanjivanje Pk" podstie poveavanje zasi eno-
sti krvi ki seoni kom. Tome doprinosi i pomak kiselo-alkalne
reakcije (KAR) krvi prema kiseloj strani. Pomak pr ema
alkalnoj strani, obratno, dovodi do poveanog vezivanja
ki seoni ka s krvlju, usled ega oksi hemoglobi n slabije pre-
daje ki seoni k tkivima. Najvaniji uzrok pr omene reakcije
krvi je sadraj ugljenikove kiseline u njoj, koja sa svoje
strane, zavisi od prisustva ugl j en-di oksi da u krvi. to je
vie ugljen-dioksida u krvi, vie je i ugljenikove ki seli ne, pa
pr ema tome vei je i pomak KAR krvi prema kiseloj strani,
i me se poboljava zasienje krvi ki seoni kom i olakava
njegovo prenoenje oksi hemoglobi nom u tkiva. Pri t ome
ugljen-dioksid i njegova koncentracija u krvi je najjaa od
svih ve navedeni h faktora koji utiu na zasi enost krvi
ki seoni kom i njegovo prenoenje u tkiva. Ali posebno sna-
an uticaj na Pk" ima rad mi i a ili poveana akti vnost
organa, koja izaziva poveanje temperature, znatno stva-
ranje ugljen-dioksida, a ti me i vei pomak prema kiseloj
strani i smanjenje napona kiseonika. Upravo u ti m slu-
ajevima dolazi do najvee zasienosti krvi i celog orga-
ni zma ki seoni kom. ,,K" - individualna oveija konstanta,
zavisi od mnogi h faktora, od kojih su glavni: opta povri na
membrana alveola; debljina i svojstva same membr ane;
kvalitet hemoglobi na i psi hi ko stanje oveka. Razmotr i mo
te poj move detaljno.
1. Opta povrina membrana alveola (slika 26), kroz
koju se vri difuzija gasova, menja se od 30 m
2
pri izdisaju
do 100 m
2
pri dubokom udisaju.
2. Debljina i svojstva alveolne membrane zavi se od pri-
sustva sluzi na njoj, koja se lui iz organi zma kroz plua
154
(slika 27), a svojstva same membr ane zavi se od njene gip-
kosti , koja se s uzrastom (starenjem) gubi i zavisi od o-
veije ishrane.
3. Iako su u hemoglobi nu hemi nske grupe (koje sadre
gvoe) kod svih ljudi iste, globi nske (belanevi naste) su
razliite, to se i odraava na sposobnost hemogl obi na da
vezuje kiseonik. Najbolju sposobnost vezivanja hemoglo-
bin ima u peri odu unutamtrobnog ivota. Dalje se to svoj-
stvo gubi ako ga specijalno ne uvebavamo.
4. Zato, to u zi dovi ma alveola postoje nervni zavreci ,
to razliiti nervni impulsi, izazvani emoci jama i si., mogu
znatno da uti u na propustljivost alveolnih membrana. Na
pri mer, kad je ovek potiten, on teko die, a kad je veseo -
vazduh sam prodi re u plua.
Zato j e veliina ,,K" (individualna konstanta difuznog
koeficijenta ki seoni ka) kod svakog oveka i ndi vi dualna i
zavisi od uzrasta, naina disanja, istoe organi zma i ove-
ije emoci onal ne stabilnosti. Veli i na ,,K" kod j ednog istog
155
oveka znatno varira i iznosi 25-65 mililitara ki seoni ka u
j ednoj mi nuti .
Razmena kiseonika i zmeu krvi i tkiva je slina raz-
meni i zmeu alveolnog vazduha i krvi. Zato to tkiva nepre-
ki dno koriste kiseonik, njegov pritisak opada. Zbog toga
ki seoni k difundira (prelazi) iz tkivne tenosti u elije, koje
ga upotrebljavaju. Osi romaena ki seoni kom tkivna tenost
u dodi ru sa zi dovi ma kapilara prouzrokuje difuziju kiseo-
nika iz krvi u tkivnu tenost. Sto je vea r azmena u tkivu,
manji je pritisak kiseonika u tkivu. 1 to je ta razlika i zmeu
krvi i tkiva vea, to e vea koliina ki seoni ka dospevati iz
krvi u tkivo pri j ednom te istom pritisku kiseonika u kapi -
larnoj krvi.
Proces odstranjivanja ugljen-dioksida podsea na pro-
ces opijanja kiseonika. Ugljen-dioksid, koji se stvara u tki-
vi ma pri oksi daci oni m procesi ma, difundira se u meu-
tkivnu tenost, u kojoj je njegov pritisak manji, a odatle se
difundira kroz zi dove kapilara u krv, u kojoj je njegov
pritisak j o manji, nego st oj e u meutki vnoj tenosti. Pro-
lazei kroz zi dove tkivnih kapilara, ugljen-dioksid se deli-
mi no di rektno rastvara u krvnoj plazmi , kao gas koji se
dobro rastvara u vodi , a deli mi no se vezuje s razliitim
bazama i stvara bikarbonate. Te soli se zati m razlazu u
pluni m kapi lari ma s izdvajanjem slobodne ugljenikove
kiseline, koja se brzo disocira pod uticaj em fermenta ug-
ljene anhi draze na vodu i ugljen-dioksid. Dalje, zbog razlike
parcijalnog pritiska ugljen-dioksida u krvi i alveolnog vaz-
duha, ugljen-dioksid prelazi u plua iz kojih se izbacuje.
Glavna koli i na ugljenikove kiseline prenosi se uz uee
hemoglobi na, koji u reakciji s ugljeninom ki seli nom stvara
bikarbonate, a samo se mali deo ugljenikove kiseline pre-
nosi pl azmom.
Ve je ranije ukazi vano daj e glavni faktor, koji regulie
disanje, koncentracija ugljen-dioksida u krvi. Poveanj e
156
C 0
2
u krvi, koji dospeva u mozak, poveava osetljivost
disajnog i pneumotaksi nog centra. Poveanje aktivnosti
disajnog centra pojaava kontrakciju disajne muskulature, a
poveane aktivnosti pneumotaksi kog centra -uestal o di-
sanje. Kad se C 0
2
ponovo normalizuje prestaje stimulacija
tih centara i frekvencija i dubi na disanja vraaju se na
normal an ni vo. Taj mehani zam dejstvuje i u suprotnom
pravcu. Ako ovek instinktivno uradi nekoli ko dugoki h
udisaja i izdisaja, sadraj C 0
2
u alveolnom vazduhu i krvi
toliko se smanjuje, da kad prestane da die, duboko disajni
pokreti potpuno prestaju sve dok god se ne normalizuje
sadiaj C 0
2
u krvi. Zato organi zam tei ka ravnotei , i ve u
alveolnom vazduhu odrava parcijalni pritisak C 0
2
na kon-
stantnom ni vou.
Sada emo razmotriti ni z vanih karakteristika, koje
utiu na krvotok i razmenu gasova u plui ma pri udisaju i
izdisaju.
Na sve organe koji su smeteni u grudnom kou prenosi
se negati vni pritisak, koji stvaraju plua svojim gipkim
privlaenjem. To privlaenje posebno utie na dotok krvi u
srce, zato to se rasteu tanki zidovi vena. Pri maksi mal nom
udisaju pritisak u grudnom kou opada ispod atmosferskog
do 130-180 mm vodenog stuba. Toli ko veliki negativni
pritisak u grudnom kou izaziva pri vlaenje" krvi u krupne
vene to olakava dotok krvi u srce. Ako se zadri disanje
pri udisaju, tada u srce i plua dolazi vie krvi, a postaje i
vea ventilaciona povrina plua (oko 100 m
2
). Zato, to u
tki vi ma dolazi do konstantnog rashodovanja ki seoni ka, to
e biti efikasniji i njegov prelazak iz alveolnog vazduha u
krv i ostvarie se pri manj em parcijalnom pritisku u alveo-
lama. Ugljen-dioksid e se, pri zadravanju disanja, u poet-
ku j ae difundirati u plua, ali poto se on otuda ne odstra-
njuje (zabrana") to se i njegov parcijalni pritisak uporeuje
157
s istim pri ti skom u krvi i dolazi do njegovog postepenog
poveanja u organi zmu. Sa svoje strane poveana koncen-
tracija ugljen-dioksida u krvi pomae ki vnu oksidaciju i
bolje vezivanje i prenoenje kiseonika pomou hemoglo-
bina. Zato zadravanje disanja pri udisaju odli no sti muli e
razmenu gasova u organi zmu i pomae zasienje organi zma
s ki seoni kom.
Za vreme izdisaja i zadranog disanja, pri izdisaju do-
lazi do drugih promena. Za vreme j akog izdisaja, pritisak u
plui ma se poveava iznad atmosferskog i dovodi do pritis-
kanja upljih vena na delu kojim ulaze u srce. Usled toga
dotok krvi u srce se smanjuje i oteava. Ako se pri tome j o
zadri disanje pri izdisaju srce e raditi na pr azno" kao
pumpa u kojoj nema vode. Pri rodno, to e se negati vno
odraziti na njegov rad i ceo krvotok (naruie se funkcija
ki vnog pritiska srca). Plua su za vreme izdisaja i zadranog
disanja pri izdisaju skupljena, i zato u njih dospeva mal o
krvi i smanjuje se ventilaciona povrina (oko 30 m
2
). Kiseo-
ni k prakti no ne dospeva u krv, a ugljenikova kiselina se iz
krvi ne prebacuje u plua. To naglo poveava koncentraci ju
ugljen-dioksida u krvi koji stimulie disajni centar, a preko
hemoreceptora i ceo centralni nervni sistem. Poveanj e ug-
ljen-dioksida u krvi izaziva oksidaciju krvi i naglo poveava
koncentraciju vodonikovih j ona. Znai , organi zam odjed-
nom poinje da upotrebljava elektrone uni verzalnu ener-
giju svega ivog. Podizanje temperature tela i znojenje za
vreme zadranog disanja pri izdisaju su prvi i glavni
si mptom pobuivanja energije organi zma! Otuda zadrano
disanje pri izdisaju - snano stimulie optu energiju orga-
ni zma.
Ako se disanje razmatra s pozicija jin-jang, tada je
udi saj (irenje, poveanje prostora, lakoa, hlaenje) fin
proces; izdisaj (sabijanje, vremensko ubrzanje, teina, po-
veanje unutranje toplote) jalig proces. Za vr eme zadr-
158
anog udisaja aktivira se fin pr oces-poveavanj e kiseonika
u krvi, prelazak ugljen-dioksida iz krvi u plua (nagomi -
lavanje, prelazak iz unutranjeg u spoljanji). Za vreme
zadranog izdisaja aktivira se jang proces - tkiva upijaju
(asimiluju) kiseonik, nastaje raspadanje materija sa stva-
ranjem energije (prelazak iz spoljanjeg u unutranje, radni
ciklus).
Polazei od do sada izloenog, proistiu sledee prepo-
r uke:
1 - Ni kad ne zadravajte disanje u maksi mal nom udi-
saju, j er ono moe prouzrokovati rastezanje plunog tkiva,
poveanje preni ka alveola, a to e se uopte nepovoljno
odraziti na zdravlje. Ako je potrebno da napravite maksi-
malni udisaj, uradite ga bez zadranog disanja. Zadravanje
disanja pri udisanju preporuuje se u grani cama 70-80%
dubi ne maksi mal nog udisaja. Pri tome, ukoliko je ovek
stariji, utoliko se smanjuje dubi na udisaja u korist rebara.
Pri udisanju radite vie dijafragmom, a umereno meu-
rebarni m mi i i ma i rameni ma.
2 - Ni kad ne zadravajte disanje na maksi mal nom izdi-
saju,jer je to siguran uzrok koji e da poremeti rad srca. Ako
treba da uradi te maksi malni izdisaj, uradite ga bez zadr-
anog disanja. Zadravanje disanja pri izdisaju preporuuje
se u grani cama 70-80% maksi mal nog izdisaja. St oj e srce
slabije, manja je trajanje zadranog disanja pri izdisaju.
Izdiui, radite vie s dijafragmom - to masira unutranje
organe i srce.
Koli ko su opravdane te preporuke? Ako se osvrnemo na
iskustva Jogista, tada se glavna disajna veba izvodi ovako
1: 4: 2, gde je 1 - vreme udisaja, 4 - zadrano disanje pri
udisaju 4 puta vee od vremena udisaja i 2 - vreme izdisaja
za 2 puta vee od vremena udisaja. Pri izdisaju nema zadr-
anog disanja. Sve je po fiziologiji od i do.
159
Di ui u ritmu 1: 4: 2, jogisti samo poveavaju vr eme i
vebaju tri vrste pranaj ame. Pranajama, pri kojoj udisaj,
zadrano disanje i izdisaj traju 12, 48 i 24 sekunde pred-
stavlja nii oblik pranajame. Posledica takvog disanja je
znojenje tela i odstranjivanje neistoa iz organi zma. Kad
vr eme udisaja, zadranog disanja i izdisaja dosti e 24, 96 i
48 sekundi to se naziva srednjom pranaj amom. Takvi m
disanjem telo poinje da drhti zbog prolaska snane ener-
gije. I na kraju, vii oblik pranajame predvi a najdue vre-
me udisaja, zadranog disanja i izdisaja, koje iznosi 36, 144
i 72 sekunde. Zbog praktikovanja vieg oblika pranaj ame,
ovek osea levitaciju (lebdenje, MS) tela i priliv veli kog
blaenstva.
ELI JSKO DI SANJE
Celijskim disanjem naziva se celokupan fermentaci oni
proces u svakoj eliji, usled kojeg se razlazu ugljeni hi drati ,
masne kiseline i ami noki seli ne na ugljeninu ki seli nu i
vodu, a osloboena bioloki korisna energija se koristi za
i votnu delatnost elija.
Bioloki korisna energija je tok elektrona, koji se sa
veeg energijskog nivoa sputa na nii energijski ni vo. To
se deava ovako: pod dejstvom fenuenata, molekuli hran-
ljive materije (ugljenih hidrata, masti, belanevi na) odu-
zimaju protone (tj. atome vodoni ka), a zajedno s njima i
elektrone. Taj proces je poznat pod nazi vom dehi draci j a
3 5
.
Oduzeti elektroni prenose se na specijalnu materiju, koja se
nazi va akceptorom
3 6
. Dalje, drugi fermenti oduzi maju elek-
35 Predaja elektrona pr eko si stema za prenoenj e el ektrona vri se
ni zom uzastopni h reakci ja oksi daci je-obnavljanja koje se uopt e
nazi vaj u bi ol oka oksi daci j a".
36 Speci fi na jedinjenja, koja obrazuj u si stem pr enosa elektrona i koja
nai zmeni no oksidiraju i obnavljaju se, nazi vaj u se ci t ohr omi ma".
160
trone od pri marnog akceptora i prenose ga na drugi i tako
dalje, dok se potpuno ne potroi energija elektrona ili dok se
ne uskladiti u vidu energije hemijskih veza (ATF)
3
. Na
kraju krajeva ki seoni k reaguje s j oni ma vodoni ka i elek-
troni ma koji su predali energiju i pretvara se u vodu koja se
izbacuje iz organi zma. Taj tok elektrona dobi o je naziv
elektronske kaskade". Radi bolje oiglednosti, on se moe
predstaviti u vidu niza vodopada, od kojih svaki vodopad
okree turbinu - daje energiju, dok je potpuno ne preda. Na
samom vrhu je voda" hranljiva materija, iz koje e se
uzi mati elektroni i protoni (supstrat), a dole je - odraena
voda" - elektroni i protoni sa smanjenom energijom, sjedi-
njeni s ki seoni kom (voda) i ono to ostaje od supstrata -
podlee luenju.
Sada razmotri mo taj proces sa stanovita destruktu-
rizacije, entropije, tj. raspada). Svaka molekula hranljive
materije ima svoju sopstvenu prostornu strukturu. Pri dehid-
raciji j edan ili drugi ferment moe da otcepi samo odreene
atome vodoni ka, koji zauzimaju odreeni prostorni poloaj
u molekuli . Ni z takvih uzastopni h cepanja razlae materije
sloene strukture na osnovne sastojke. Vezi vnu energiju,
koja se oslobaa, koristi na organi zam za sopstveno jaanje
- odravanje sopstvene strukture belanevi na, masti, ug-
ljenih hidrata idr. Na taj nai n, destruktuirajui hranljive
materi je, organi zam odrava strukturu sopstvenog tela na
stabi lnom ni vou.
Ako j e hrana prethodno bila destruktuirana (termi ka
obrada, soljenje, suenje, rafiniranje, sitnjenje itd.), tada e
za na organi zam preostati mnogo manje energije, zatvo-
rene u preostalim prostoru im vezama. Stoga se snaga ishra-
37 ATF: mol ekul zvani adenozi m-tri fostat, pokr et a ivota, nukleoti d -
gradi blok nukl ei nske ki seli ne.
161
ne ne sastoji u kalorij ama, ve u strukturi hrane. Dui na
i vota ne zavisi od site, ve od struktui rane hrane.
Shodno t ome, elijsko disanje predstavlja proces stva-
ranja el ektrona, tj. elektroenergij e. E. Bol j e napravi o prora-
une, koji pokazuj u kol i ko se el ektrine energij e stvara u
organi zmu pri cepanju supstrata na vodu i uglj en-dioksid.
Pol azei od upotrebe ki seoni ka od strane organi zma od-
raslog oveka u stanju mirovanj a (264 cnrVmin), i inj enice,
da svaki at om ki seoni ka za stvaranje mol ekul e vode zahteva
dva at oma vodoni ka i dva elektrona, Bol j e i zraunao, da
svake mi nut e u svi m elij ama tela u mol ekul i ma asi mi -
l ovani h hranljivih materij a u procesu bi ol oke oksi daci j e
prelazi u ki seoni k 2,86 x IO
22
elektrona, tj. ukupna j ai na
struje dosti e 76 ampera. To j e i mpozant na vel i i na: j er kr oz
obi nu sijalicu od 100 vati prolazi struja j ai ne samo oko 1
ampera.
Prelaenj e elektrona iz supstrata u ki seoni k odgovara razlici
potencij ala 1,13 vol ti; volti pomnoeni s amperi ma daju
vate, tako d a j e 1,13 x 76 = 85,9 vati.
Pr ema tome, snaga energije koju upotreblj ava oveiji
organi zam priblino j e j ednaka snazi koju i ma 100-vatna
sijalica, ali se ipak pri t ome u organi zmu koristi znat no
manj e struje pri znat no manj im naponi ma.
Pol azei od navedenog, razj asanimo ul ogu neki h mat e-
rija u i vot nom procesu. Hranljive materije namenj ene su
za stvaranj e strukture naeg tela, a one koj e su i zl oene
destrukturizacij i daju nam energiju u obl iku el ektrona.
Konani produkti destrukturizacij e hranljivih materij a su:
Voda koja nam daje sredinu za i votne procese; Ugljen-di-
oksid - regul ator i votni h procesa (menj a KAR, aktivira
geneti ki aparat elije, uti e na asimilaciju ki seoni ka u
or gani zmu); Kiseonik, koji se koristi pri disanju, i ma skro-
mnu ul ogu - izbacuje iz organi zma el ektrone sa smanj eni m
162
energij skim potenci j al om u vidu konani h produkata des-
trukturi zaci j e - uglj en-dioksida i vode.
S pozicij e bi ogeni h el emenata, ugljenik (18%) j e veza
koj a spaja ki seoni k (70%) i vodoni k (10%). Ne azot, ve
ugljen i k j e osnova i vota. Zbog toga organi zam tei svi m
si l ama da ga sauva, orjentiui sav disajni proces na stabil-
no odravanj e uglj enika u vidu uglj en-dioksida i drugih
nj egovih j edinj enj a. Smanj ivanj e ugljenika i njegovih j edi -
nj enj au organi zmu odmah se i spol j avana sve i vot ne vane
procese, izazivajui brojna oboljenja.
Et o tako se ostvaruje trei stepen disanj a - elijsko. Pri
koj em se naj vea kol i i na uglj en-dioksida dobij a konzu-
mi ranj em hr ane koja sadri ugljene hi drate, a naj manj a - od
masne i bel anevi naste hrane.
CI " I PRANA"
Sasvi m j e nej asno ta se podr azumeva pod poj movi ma
ci " i pr ana". Nj i hov opi s daje se u nerazumlj ivoj ter-
minologij i koja j e teko primenlj iva u praksi. Unesi mo
novi ne u tu veoma staru teoriju.
U drevni m ki neski m traktati ma govori se o tri dra-
gocenost i ": ci, czin i Senj. Ci , czin i enj - to je naziv za
energij e, koj e odravaj u oveiji i vot i od koj ih nema nita
dragoceni j eg na svetu.
1. Osnovna energija - ci, odrava organi zam i nastaj e
iz hrane.
2. Velika energija czin je glavna oveija energija.
Ona i zazi va udisaj i izdisaj, skuplja se u grudi ma i odstra-
njuje se kroz nos i drel o.
3. Duhovna energija - enj , nastaj e pri l i kom zaea.
Ako se enj odrava - ivot, a ako se gubi - smrt.
163
U drevni m i nduski m zapi si ma - Vedama i Upania-
dama, takoe se navodi o nekoliko vrsta energije - pr ane,
koje odravaju oveiji ivot. U njima se kae da se prana
nalazi u svemu: u hrani, u vazduhu i okolnom prostoru.
Posebno se istie univerzalna energija Kosmosa - Kun-
dalini Sakti : glavna energija koja odrava oveka. Kun-
dalini akti - najfinija od svega finog, ona uva tajnu
nastanka i potok (bujicu) divne ambrozije (jelo koje daje
besmrtnost - nektar)
3 8
, koja istie iz Brahmana. Nj eni m
sijanjem ozarena je Vasiona. U svakom dejstvu uma ili tela
ovek koristi snagu, koju stvara Kundalini Sakti ".
U odnosu na oveka, u induskim zapi si ma, takoe se
govori o tri vida energije: hranljivoj i disajnojprani i ener-
giji Kundalini.
1. Hranljiva prana nalazi se u hrani i u vodi i odrava
fiziko oveije telo.
2. Disajnaprana nalazi se u vazduhu i odrava pransko
(energetsko) oveije telo, dajui snagu svim fiziolokim
procesi ma u organi zmu.
3. Energija Kundalini- izvor svih vrsta energije u ove-
ijem organi zmu. Logino ona se moe uporediti s holo-
grafskim oveijim telom.
Pr ema tome, mi smo uvezali u j edi nstvenu emu drevne
ki neske, induske i savremene traktate s koji ma se ve moe
raditi.
Sad razmotri mo svaku od tri energije.
Hranljiva prana - energija, koja je predstavljena u
hemijskim vezama hranljivih produkata. Destrukturizacija
hrane u elijama oveijeg organi zma sa stvaranjem slo-
bodni h elektrona i jeste osnovna ci " koja odrava fiziko
telo
38 Pri medba prevodi oca.
164
Disajna prana - slobodni elektroni koji se nalaze u
prostoru oko nas. Mi i vi mo u okeanu prepunom elektrona
(500-5000 u cm
3
) . To je velika energi ja" - czi n.
Energija Kundalini holografsko polje koje nosi infor-
maciju o svim i votni m procesi ma u organi zmu. To je -
enj .
Proces stvaranja energije iz hrane ve smo razmotrili,
kao i elijsko disanje.
Di saj na pr a n a - slobodni elektroni i aerojoni, koji
dospevaju u na organi zam zajedno s vazduhom. Do toga
dolazi na sledei nain (si. 28): kad vazduh prolazi kroz
nosnu duplju, koja je puna s nervima koji povezuju njenu
sluzokou skoro sa svim telesni m organi ma dolazi do upi-
janja (apsorpcije) tih elektrona, a preko nervnih kanala - do
stimulacije organa. Ali glavna apsorpcija slobodnih elek-
trona obavlja se u gornjem nosnom kanalu, m kojem se
nalaze receptori miris. Ti receptori stvaraju mirisna polja,
pri ijem nadraivanju se alju snani nervni impulsi u
mi ri sne glavice, koje se nalaze u lobanji ispod mozga. S
mi ri sni h glavica elektrini potencijali predaju se na drugi
ni vo komutaci je (prebacivanja) - periformnu koru, a s nje
na trei nivo - limbiki sistem u hi potalamusu. Ni j edan od
drugih analizatora (vid, sluh, ravnotea, pipanje, ukus) na
tercijarnom ni vou ne zavrava se u hi potalamusu, ve na
odgovaraj ui m somatosenzorni m delovi ma kore mozga.
Hipotalamus - udo prirode, hibrid nervnog i endo-
kri nog sistema. S j edne strane - to je tipino nervno tki vo,
koje se sastoji iz elija nervnog si st ema-neur ona. Te elije,
posredstvom brojnih nervnih vlakana, povezane su sa svim
delovi ma nervnog sistema. S druge strane, hi potalamus je
ti pi na endokri na lezda koja lui specijalne hormone. Nje-
ni hormoni reguliu rad hipofize - lezde-regulatora mnogi h
delova endokri nog sistema, a endokrini sistem regulie ak-
tivnost svih biolokih procesa u organi zmu. Zahvaljujui
165
a) Vazduh, koji dolazi u nosnu duplju pr eko mi ri sa sti mul i e
hi pot al amus a on hipofizu.
b) Hi pofi za lui hor mone koji upravljaju akti vnosti ma endokr i nog
si stema. Hor moni endokr i nog si stema upravljaju akti vnou eli j ski h
t er m en a ta.
c) Iz pl ua u krv dol aze ki seoni k i sl obodni el ektroni u aku-
punkt ur ni si stem.
d) Zavr ni ni vo disanja - elijski. Pomou spoljanjeg disanja
moemo reguli sati tok svih unutarel i j ski h pr ocesa: nagomi l avati CO, ,
akti vi rati unutareli j ske pr ocese i elijsku si ntezu.
166
neobi noj grai, hi potalamus pretvara brze si gnale, koji
dolaze iz nervnog sistema, u spore, ali specijalizovane reak-
cije endokri nog sistema. Zato je hi potalamus - glavni regu-
lator vegetativnih (koji se obavljaju nesvesno) procesa i
energetske razmene.
Ovde je vano da se shvati sledee: hrana, koja dospeva
u organi zam, posebno termiki obraena, nee se probav-
ljati sama od sebe. Kvalitet i brzina probave (otcepljenje
elektrona od hranljivih supstrata) zavise od aktivnosti pro-
bavni h fermenata. Uopte aktivnost naeg organi zma, nje-
gova otpornost na nepovoljne spoljanje faktore zavisi od
aktivnosti fermenata. Ali i fermenti nisu aktivni sami po
sebi i njih treba aktivirati. Zbog ega oni postaju aktivni?
Akti vnost fermenata zavisi od dva faktora: upravlja-
kog i energetskog. Organi zam mora da upravlja brzi nom
fermentaci oni h reakcija i da dostavlja energiju pojedi ni m
si stemi ma. Upravljanje se postie pomou endokri nog sis-
tema, a dovoenje potrebne energije pomou akupunktur-
nog sistema koji dostavlja slobodne elektrone s veli kom
ki neti kom energijom.
Eto tako, disanje upravo posredstvom lanca: nos, miris,
hi potalamus, hipofiza, endokri ni sistem, fermenti omo-
guuje da se upravlja unutarelijskim reakcijama; a posred-
stvom lanca: plua, akupunkturni sistem, fermenti - snab-
devanje unutarelijske reakcije energijom u vidu slobodnih
elektrona s veli kom ki neti kom energijom. O tome govore
induski zapisi i kineski traktati, iako osnovna energija"
nastaje iz hrane, ali njeno stvaranje zavisi od veli ke ener-
gije" - glavne oveije energije, koja dospeva kroz nos,
drelo, plua i skuplja se u grudi ma. Zato se i deava, da
fizika snaga i i votne manifestacije ne zavise toliko od
hrane, koli ko od pravilnog di sanja
39
. U tome je sutina
39 To j e dokazano savr emeni m nauni m i strai vanji ma. Proi tajte po-
glavlje o akupunkt ur nom si stemu.
disanja (pranaj ame). Upravljajui disanj em (pranaj amom),
mi upravl j amo tel esni m funkcijama. Zbog toga se disanj e
(pranaj ama) u si stemu Joge nalazi iznad kretanj a (asana).
Odavde slede dva zaklj uka: st oj e vea povri na pl ua,
vea kol i i na sl obodni h elektrona moe dospeti u na orga-
ni zam; to se due vremena zadrava ta povri na pl ua, vea
kol i i na elektrona e prodirati u organi zam. Sad nam j e
post ao j asan ritam disanja 1 : 4 : 2 , koji su predl oil i drevni
j ogi sti . Gl avno, pri udisaj u je - pot puno rairiti pl ua, ali ih
ne rastezati . Zadrano disanje pri udisaju omoguuj e pro-
putanj e maksi mal ne koliine sl obodni h el ektrona kroz plu-
ne membr ane, a trajanje zadranog disanja omoguuj e da
se aktiviraju receptori u organi zmu i u pl ui ma i zbog toga
oni mnogo bolje apsorbuj u i prenose el ektrone u akupunk-
t umi si stem. Zadat ak izdisaja je - izbaciti iz pl ua to je
mogue vie vazduha koji ne sadri sl obodne el ektrone
(aeroj one), ali pri t ome ne izbacivati ugljen-dioksid. Zat o se
izdisaj vri dva puta due i vie s povl aenj em dij afragme
navi e.
I j o j edno vano objanjenje. Disanje se aktivira i za
vr eme fizikog rada. Na primer, tranja. Zadej stvuj u se
pot puno isti mehani zmi : kroz nos - hi pot al amus itd., a kroz
pl ua - akupunkturni sistem itd., ali se ne post i e takav
efekat u nagomil avanj u energije i j aanj u tela. Zat o? Kad
ovek tri ili fiziki radi , kinetika energija el ektrona se
troi za odravanj e aktivnosti fermenata, tj. oni odmah pro-
rade i rasejavaju se u vidu topl ote. Drugi je sluaj kad ovek
sedi bez ikakvih pokreta i die, post epeno produuj ui zadr-
ano disanje pri udisaju, to omoguuj e da se or gani zmu
dostavi poveana kol i i na sl obodni h elektrona. Pot o se oni
ne rashoduj u, oni cirkuliu u akupunkt urnom si stemu i do-
vode do porasta snage tog sistema. Vi e energij e nago-
mi l ava se u akrama, zadebljavaju akupunkturni kanal i i iri
se i postaj e kompaktni j e pl azmeno telo (pransko tel o). Up-
ravo zat o se statino vebanj e u Jogi i Ci gunu (stajanje
uspravno) vie ceni , nego di nami ka. Zat o ako ste nepokretni
zbog bol esti , a moete da di ete, imate veoma dobre anse
da pravi l no diui zasiuj ete svoj organi zam energij om i da
savl adate svoju bolest.
Duhov na energi j a (energija Kundal i ni ) - j e najfiniji
obl ik energij e koja j e pri sutna u naem telu. Jogisti kau da
i vot nije nita drugo, nego visokofrekventna struja, kon-
centri sana u mozgu i n kotanoj sri i koja preko nerava
dospeva u sve ugl ove tela.
Da bih samom sebi razjasnio sutinu ovog pitanj a, vra-
tio sam se na embri onski stadijum i pogl edao kako se stvara
centralni nervni sistem. U poet ku se stvara elijska pl oa,
koj a se nazi va embri onal ni m di skom. Na njenoj sredini
nastaj e pri marna nervna pl oa, koja ve ima segment e.
Svaki segment j e odgovoran za formiranje specifinih
struktura mozga. Nervna pl oa brzo raste, njeni krajevi se
zadeblj avaj u i izdiu iznad pr i mame elijske pl oe, a posl e
nekol i ko dana se pribliavaj u j edna drugoj i srastaju po
srednjoj liniji, stvarajui nervnu cevicu. Na tom kraju cev-
ice, gde se naknadno formira glava, pojavljuju se tri speci-
j al i zovana nadimanj a - pri mami modani mehurovi . Ostali
deo nervne cevi ce pretvara se u kotanu sr.
Proavi kroz niz uzast opni h metamorfoza, nervna cev-
ica se pretvara u mozak i u kot anu sr. Ner vna materija
mozga sastoji se 80% i z vode. Kod odrasl og oveka gornji
kraj cevi ce ima fini otvor. Tako, meko t e me " (fontanela)
kod dece posl ednj e se okotava od svih kostiju lobanje, a
kod uveni h senzitiva (na pri mer, kod Vange) ono nije ni
zarasl o. Jogisti to mesto na t emenu nazivaju Brahma-Ran-
dhr a" (Brahmi na r upa").
Aut or daje sebi za pravo da da sl edee tumaenj e te
energij e i proces nj enog nagomi l avanj a. Ta energija nije
nita drugo do hronal no polje oveka, koj e u sebi sadri
169
potpunu informaciju o svi m ivotnim procesi ma organi zma.
Hronalna energija ispoljava svoje prisustvo, j edno od mno-
gih, kao telo misli ili holografsko telo koje se vidi u zra-
cima Kirlijana".
Da bi konstantno postojalo osvetljavanje" hol ograma
(si. 29), potreban je odgovarajui konstantan dotok te ener-
gije spolja. Hronalni h zraenja u prostoru oko nas i ma
previe (si. 30), a najjae zraenje potie od Sunca. Zadatak
naeg organi zma je da, od mnotva tih zraenja, izabere
zraenje koje po svojoj frekvenciji najbolje odgovara naem
or gani zmu
4 0
. Voda odli no pri ma i otputa hronalnu ener-
gi j u- ona je njen kondenzator. Kosti predstavljaju filter koji
40 U datom sluaju re je samo o j ednom ispoljavanju uni ver zal ne
Kundal i ne akti .
170
Streli ce, koje padaj u na oveka, su hrononi razliitih frekvencija.
Od mnotva hronona, na or gani zam apsorbuj e samo hr onone pot r ebne
frekvenci je. Ti hrononi se koncentr i u u nervnom si stemu odakl e po-
novno zrae radi stvaranja hol ografskog tela.
Crvenkasto-uta boja upr avo i sadri hr onone odgovar aj ue frek-
venci j e.
Aneo Svetlosti , po I. Hri stu, nije nita dr ugo nego zraenj e hr o-
nona koji nas pune energi j om. Osnovni uslov za bi ranje hr onal ne ener-
gije je - obnai ti svoj e telo.
proputa i naknadno kondenzuje (po principu efekta upljih
struktura) hronone odgovarajue frekvencije. Nervno tkivo,
koje se nalazi u kotanoj futroli " je rezonator-akumulator i
preraspodeljiva te energije, pri emu hronalnu energiju
najbolje odabire i akumuli ra glava.
Hronalna materija vol i " da se koncentri e (da se zgu-
njava) na grani cama razdvajanja sredina, a na glavi i u
samoj glavi ima ih nekoli ko. Tako se kosa ne samo kon-
centrie, nego i usmerava u glavu. Povri na veli kog mozga
171
je puna brazda i vijuga koje znatno poveavaju njegovu
povrinu, a shodno tome poveava se i povrina koncen-
tracije. Obli k lobanje je kao i oblik jajeta da bi pomogao
zatvaranj e" i koncentraciju hr onona
4 1
. Otuda se sva
energija preraspodeljuje nanie po ki menom stubu i dalje
se koristi za stvaranje rukovodeeg modela - holografskog
tela.
Prema drevni m indijskim zapisima, glava je - najva-
niji deo tela, iz koje struj i nani e nebeski nektar" -
yf
soma\
koji daje telu ivot. Navedeno objanjenje autora u izvesnoj
meri objanjava taj proces i preporuuje da se svesno radi u
tom pravcu.
Neki ljudi oseaju zraenje hronalne energije, koja im s
visine pada na glavu. Na primer, evo ega se sea P. K.
Ivanov (Istorija Par eka"):
Nai lazi o sam na takvo strujanje vazduha, da nisam
morao da ga se bojim kao glavnog izvora. Trao sam vrlo
brzo po posejanoj penici, a s visine sam uvlaio vazduh u
sebe da bih se zasitio i da ne moram da j edem. Mogao bih
zamoliti oveka da neto pojedem, ali ja nisam bio tada taj
ovek koji bi iveo zbog pareta hleba ja sam u to vr eme
i veo zbog Vasi one, koja je na moje telo padala s visine.
Kako se kae, ne u obrve, ve u same oi ! "
Oseaj pritiska na glavu veoma pomae asimilaciju
hronalne energije, te je zato oblik frizure kod drevni h mu-
draca, naroito na Istoku, predstavljao posebnu lopticu ili
upredene pramenove kose na glavi.
Sa smanjivanjem potencijala hronalnog polja, iz orga-
ni zma se zrae hrononi sa smanj enom potencijalnom ener-
gijom, a na njihovo mesto iz glave i kotane sri dolaze
novi . Na taj nain organi zam konstantno filtrira" kosmi ko
zraenje, birajui ono koje mu je potrebno, destruktuira ga
41 Na tom pri nci pu zasnovan j e Raj hov akumul at or ", koji omoguuj e
da se energi j a akumul i ra i da se pomou nje lece ljudi.
172
(smanjuje energiju hronalne estice), stabilise svoje holo-
grafsko telo na raun energije destrukturizacije, a preraeno
zrai napolje u vidu razliitih polja: elektrino, toplotno,
magnetno itd.
Eto, i tu je protivurenost izmeu kompaktnog - fizi-
kog i finog - holografskog tela. Hrana j aa fiziko telo, ali
svojim hologramom gasi " fino holografsko telo. To je zato
to se u organi zam unosi hrana druge rezonantne frekven-
cije nego to je naa. To dovodi do guenja kao i u prvom
sluaju. Izbor produkata ishrane klatnom (frekvencijama,
MS) omoguuj e odabiranje produkata ishrane odgovara-
j ui h frekvencija. Ako vam se spava posle jela (pod uslo-
vom da se niste prejeli), to znai da ta hrana nepovoljno
utie na vas. San obnavlja, j aa hologram. Umerena, pra-
vilno odabrana hrana i uzimanje sopstvenog urina veoma
jaa holografsko telo, ali smanjuju fiziko. Izmeu ta dva
tela treba pronai odgovarajuu ravnoteu koja e doprineti
optem boljitku.
U zakljuku bih istakao, da je oveiji organi zam -
biomaina, koja radi na energiji destrukturizacije hrane,
vazduha i kosmi kog zraenja. Pri tome, duhovna energija
(jedan od oblika Kundali ne) odrava holografsko telo i
upravlja disajnom i bran lj ivom energijom. Disajna prana
odrava pransko (energijsko) telo i kontrolie procese nasta-
janja energije iz hrane. Hranljiva prana (energija hrane)
odrava fiziko telo, a njeni finiji sastavni delovi jaaju
pransko i holografsko telo. Naravno, sve tri prane (energije)
moraju biti meusobno uravnoteene, i samo u tom sluaju
moe se postii savreno zdravlje i maksi malno trajanje
ivota.
173
DI SANJE I RAD MOZGA
Rad mozga umnogome zavisi od vrste disanja. Frek-
vencija disanja i nai zmeni no disanje kroz levu ili desnu
nozdrvu mnogo utiu na funkcije mozga.
Na mozak sastoji se iz dve polulopte (hemisfere, MS) -
leve i desne. Svaka hemisfera upravlja samo funkcijama
koje su joj svojstvene. Navodi mo nekoli ko njihovih funk-
cija:
Leva hemisfera mozga
Logi ka ili analitika funkcija
Di skretnost
Rei tost
Raunanj e
Uzastopnost (nai zmeni nost)
Desna hemisfera mozga
Emoci onal na ili intu-
itivna funkcija
Nepreki dnost
Cutljivost
Geometrija
Paralelnost
S obzi rom na to da je na ivot vezan i za j ezi k, re,
analizu, sintezu, i sam predstavlja linearno dejstvo za posti-
zanje nekih ciljeva, leva hemisfera svakodnevno sti muli e
svoj razvoj i veoma je razvijena. Desna hemisfera, obratno,
za svoj razvoj ne dobij a dovoljno emoci onalni h sti mulusa i
intuitivnog pothranjivanja, koji su u vezi s podsvesni m
ni voom. Zato ona znatno zaostaje od leve hemisfere, iako je
funkcija te hemisfere, takoe, vana kao i leve. Zbog toga
gubi se unutranja harmonija i ovek se razvija j ednostrano.
Upravo zbog tog razloga vei na ljudi je lakovema, povrna i
ne prodi re u sutinu problema. Ta zakonitost ispoljava se i u
procesu leenja - ni ko nee ozbiljno da radi na sebi ve
oekuje brzi uspeh. Takvi ljudi ne ele da preuzmu obavezu
i odgovornost za odravanje sopstvenog zdravlja i poro-
di nog blagostanja - oni preivljavaju. Zato vei na ljudi
treba da stimuliu desnu hemisferu mozga s ciljem da je
174
usavravaju i harmoni zuju. U tom sluaju nam pomae i
disanje.
Retko ko se upitao, zato i mamo dve nozdrve i j edno
grlo za disanje? Ja sam proprati o nastajanje spoljanjih
disajnih organa na oveijem embri onu trudni ce i razjasnio
da, u poetku, oveiji embri on i ma j edan otvor koji se
zati m pregradom razdvojio na dva i formirao nos itd. Kao
to su nedavno naunici ustanovili, da disanje kroz levu
nozdrvu pomae hlaenje mozga, a kroz desnu - zagre-
vanje. Viegodinja iskustva jogi sta ukazuju na to, da svaka
nozdrva, kroz koju se preteno die, stimulie odgovarajui
deo tela. Shodno tome, diui nai zmeni no kroz j ednu i
drugu nozdrvu, moemo da harmoni zuj emo rad mozga.
U drevnoj i kod nas malo izuavanoj Svara-jogi (jogi
zvuka) ovako se navodi o disanju kroz levu nozdrvu. Disa-
nje kroz levu nozdrvu je lunarno zraenje, po prirodi en-
stveno (jinsko), i ono hrani i isti. Prema tantrama, leva
strana je magnetna, enstvena i emoci onalna po prirodi.
Disanje kroz levu nozdrvu daje energiju mozgu. Za vreme
arkog (toplog) dana, preporuuje se da leva nozdrva bude
otvorena, da bi se izbalansirala sunana energija koja nam
dospeva u dnevno vreme. U traktatu Dnana Svarodaj a"
preporuuj u se radnje koje poboljavaju blagostanje u to
vr eme i kad se die kroz levu nozdrvu.
O disanju kroz desnu nozdrvu navodi se sledee. Di -
sanje kroz desnu nozdrvu predstavlja sunano zraenje,
muko (Jangsko) po prirodi, ruilako (destruktivno, pogub-
no) i na osnovu toga, ono pri vremeno poveava i votnu
snagu i izdrljivost. Desna strana (desno) smatra se elek-
tri nom, mukom i raci onalnom po prirodi. Disanje kroz
desnu nozdrvu aktivira telo. Za vreme prohladni h noi pre-
poruuje se da bude otvorena desna nozdrva, da bi se iz-
balansi rao uticaj hladne noi na organi zam. Disanje kroz
desnu nozdrvu preporuuje se za fiziki rad, rasprave (bo-
175
renje) i takmienja (utakmice). Aktivirajui disanje kroz
levu nozdrvu danju, a kroz desnu nou, moe se poveati
i votna snaga i produiti ivot.
Da biste se uverili u pravilnost sve navedenog, pos-
matrajte se u ogledalu kad vam je zapuena j edna nozdrva.
Obi no se stie utisak da je odgovarajua polovi na tela
nemona i odrvenela.
METOD IZBORA HRANLJI VE PRANE"
Metod izbora hranljive pr ane" treba sbvatati kao pro-
ces stvaranja povoljnih uslova u organi zmu radi kvalitetne
destrukturizacije hrane na elijskom ni vou (elijsko disa-
nje). Za tu svrhu najbolje su tri metode disanja: metod
voljne likvidacije dubokog disanja Butejko K. P., disanje
kroz cevicu i disanje embri ona".
Met od Butej ko. Konstanti n Pavlovi Butejko nije slu-
ajno otkrio sopstveni metod disanja. Sticajem okolnosti i
dobra mo opaanja pomnoeni sa znanjem omogui li su
mu da to uspeno uradi.
Butejko se oduvek interesovao za medi ci nu i on se posle
zavrene srednje strune kole upisao u viu medi ci nsku
kolu. Za vreme kolovanja u vioj medicinskoj koli kod
njega se pojavila zloudna (maligna) hipertonija opteg
oblika. Krvni pritisak 220/120, glavobolja, nesani ca, bolovi
u srcu i mnogo drugog. Budui da se sam bavio probl emi ma
te bolesti, izraunao je da bi mogao da ivi pri bli no godi nu
i po dana. Kao lekar znao je da j e leenje medi kamenti ma
beskori sno. Za tu godinu i po dana treba da pronae neto
to nije trivijalno, a koje bi mu spasilo ivot. Butejko je
poeo da eksperi menti e - disao je snano puni m plui ma,
duboko. Rezultat disanja - vrtoglavica, stezanje slepooni -
ca, pogoranje rada srca i opta slabost. Kad j e, obratno,
176
usporavao disanje, oivljavao je posle nekoli ko minuta.
Nou i zmeu 9. i 10. septembra 1952. nastala je teorija, koja
je nauno potvrena. Stoer tog metoda je dejstvo uglje-
nikove kiseline u organi zmu, a uzrok oboljenja - duboko
disanje koje tu kiselinu ispira iz organi zma. Butejko je zati m
u laboratoriji Kli matske biologije", koja je u sastavu Sibir-
skog odeljenja Akademije nauka, pomou savremenog ure-
aja koji i stovremeno snima 24 parametra o stanju ove-
ijeg organi zma, detaljno izuio funkcionisanje bolesnog i
zdravog organi zma. Dobijeni podaci obraeni su na elek-
tronski m raunali ma i dobijene su matemati ke zavisnosti
izmeu funkcija. U j ednostavnom i dostupnom metodu is-
traivanja rezultati su pokazali:
1. Poveanje dubi ne disanja ne poveava kiseonik u
elijama naeg organi zma, ve obratno. Zbog toga, to se
ugljen-dioksid 25 puta bre ispira iz organi zma nego kiseo-
nik, dolazi do njegovog deficita. Rezultat je pogoranje
uslova prelaska kiseonika iz hemoglobi na u tkiva (Veri-
go-Borov efekat) i nastupa ki seoni ko gladovanje celog
organi zma.
2. Promena unutranje sredine elija, zbog ispiranja ug-
ljenikove kiseline, remeti rad 700 fermenata i 20 vi tami na!
Zbog toga se ometa razmena materija i energije u orga-
ni zmu osnovi ivota.
3. Smanjivanje ugljen-dioksida u elijama pobuuje e-
lije (smanjuje prag pobuivanja). To pobuuje nervni sis-
tem sa svim tetni m posledi cama koje otuda nastaju.
4. Zati tna reakcija, usled gubitka ugljen-dioksida u or-
gani zmu, dovodi do spazmi bronhija i krvnih sudova i do
nngomilavanja sluzi u organi zmu.
Polazei od sopstvene prakse, Butejko tvrdi da postoji
j edna bolest - duboko disanje i da ona ima 150 si mptoma!
Navodi mo nekoli ko si mptoma bolesti dubokog disanja koji
177
nestaju tokom procesa njegovog eliminisanja metodom
voljne likvidacije dubokog disanja (VLDD).
Nervni sistem: glavobolja (ponekad slina mi greni ),
vrtoglavica, nesvestica (ponekad s epileptinim grevi ma);
naruen san, nesani ca, sanjivost i drugo; um u ui ma,
slabljenje pamenja, brzi umni zamor, plabovitost, razdra-
ljivost, slaba koncentracija, oseanje bezrazlonog straha,
apatija, oslabljen sluh, parestezija (ukljuujui potpuni gu-
bitak svih osetljivosti, najee osetljivosti udova), trzanja u
snu, tremor, tik (gr); pogoranje vida, poveanje starake
dalekovi dosti , razliita svetlucanja u oi ma, mrea pred
oi ma itd., poveanje interokularnog pritiska, bolovi pri
pokretanju oiju navie ili u stranu, prolazna razrokost;
radikuliti itd.
Vegetativni nervni sistem: diencefalne i vegetodis-
toni ne krize, i zmeu ostalog: znojenje, zimogroljivost,
naglo hlaenje i zagrevanje, bezrazlona drhtavica, nesta-
bilnost telesne temperature tipa termoneuroze itd.
Endokrini sistem: si mptomi hipertireoze, debljanje ili
mravljenje, pojave patolokog klimaksa, naruavanje men-
strualnog ciklusa, toksikoza trudnoe, fibromi, impotencija
itd.
Sistem disanja: spazme grkljana i bronhija (napadi
astme), napadi astme pri fizikom optereenju i za vreme
mi rovanja, uestalo duboko disanje uz uee dopunske
disajne muskulature, gubitak pauze posle izdisaja i za vr eme
mirovanja, disajna aritmija ili povremeni oseaj nedostatka
vazduha, oseaj nepotpunog udisaja, oseaj ograni enosti
pokretanja grudnog koa (stenjenost u grudnom kou),
strah od zaguljivosti, oteano disanje kroz nos za vr eme
mi rovanja i pri manjem fizikom optereenju, rinitis po tipu
vazomotornog rinitisa, sklonost prehladni m oboljenjima, a
u vezi s tim katar disajnih puteva, bronhitis, grip itd., suvi
kaalj ili sa sluzi, suvoa u usti ma ili u nosnom drelu,
178
hroni ni tonzilitis, laringitis, maksilarni sinuzitis, eoni si-
nuzitis, akutni emfizem plua, intersticijalna pneumoni j a,
bronhoektaze, spontani pneumotoraks, gubitak oseaj a mi -
risa, razliiti bolovi u grudnom kou, poremeaj u dranju
tela, deformacija grudnog koa, oteenost iznad kljunjae
(emfi zema vrhova plua) itd.
Srano-vaskularni sistem i sistem krvotoka: tahi-
kardija, ekstrasistolija, paroksi zmalna tahikardija, spazam
krvnih sudova udova, mozga, srca, bubrega, belanevi ne u
mokrai , dizuretine pojave, nikturija i druge, hlaenje,
zimogroljivost udova i drugih delova tela, bolovi u predelu
srca, stenokardija, poveanje ili smanjenje arterijskog pri-
tiska, teleangiektazija, vari kozno proirenje vena i hemo-
roida, krtost krvnih sudova i kapilara, a u vezi s ti m i
krvarenje desni, esta krvarenja iz nosa itd., oseaj pulzacije
u razni m delovi ma tela, pulzirajui umovi u uima, vas-
kul arne krize,infarkt mi okarda, insult, poveano zgrua-
vanje krvi, trombi (tromboflebitis), smanjenje alkalnih re-
zervi krvi, elektrolitni poremeaji, eozinofilije, hiper- ili
hipoglobulija, promene u krvi, smanjenje parcijalnog pri-
tiska kiseonika u arterijskoj krvi u poetnom stadijumu
bolesti i suprotne promene na zavrnom stadijumu bolesti
itd.
Sistem probave: smanjenje, poveanje i poremeaj
apetita, suvi no luenje pljuvake ili suvoa u ustima, pore-
meaj ili gubitak ukusa, spazme jednjaka i eluca (bolovi u
desnoj podrebri ci , u podbradku itd.), kolitis (zatvori, pro-
livi), diskinezija uni h kanala, goruica, esto podrigivanje
(recidiv, M), muka, povraanje, meteori zam, neki oblici
gastritisa i ira na elucu i dvanaestopalanom crevu itd.
Kotano-miini aparat: slabost miia, bi zo fiziko
zamaranje, podmukli bolovi u miiima, grenje miia,
najee grenje miia nogu (miia listova nogu i mi i a
stopala), drhtavica raznih grupa miia, pojaanje ili slab-
179
ljenje tomisa miia, atrofija miia, bolovi u cevasti m kos-
t i ma itd.
Koa i sluzokoa: suvoa koe (ihtioza), pust ul ozne
ospe (akne), koni svrab, ekcem, psorij aza, skl onost glji-
vi ni m oboljenjima, bledilo koe sa si vom nij ansom, akro-
cij anoza, kvinkeovi otoci, pastoznost lica, ekcemski ble-
faritis, cijanoza (modreni ca) itd.
Poremeaji u razmeni: debljanje, mravlj enj e, lipo-
matoza, infektivni infiltrati, osteofiti i taloenje soli u zglo-
bovi ma po tipu gihta (kostobolj e), taloenj e hol esteri na na
koi (naj ee na obrvama), hipoksija tkiva, skri veni otoci ,
poremeaj tki vne r azmene po tipu alergijskih reakcij a itd.
Pre nego to zaponemo izlaganje o metodi VLDD-a,
preci zi raemo pomou cifara st aj e duboko disanje.
Tabela 1.
UTI CAJ DI SANJ A NA OVEI J E ZDRAVLJ E
180
Primedba: FP - frekvenci j a pul sa u mi nut i ; FD - frekvenci j a
di sanj a u mi nut i (broj udisaj a i i zdi saj a); % CO - pr ocenat sadraj a
ugl j en-di oksi da u al veol nom vazduhu; AP - aut omat ska pauza,
spont ano zadr ano di sanj e posl e izdisaj a (naj vani j a karakt eri st i ka,
pot o pri tim pauzama se ne gubi ugl j eni kova ki sel i na); KP - kont r ol na
pauza zadr anog di sanj a posl e srednj eg izdisaja do prve pot ekoe; VP
- vol j na pauza, zadr ano di sanj e od prve pot ekoe do gr ani ne (iz
pauze i zl azi ti ei m, ali ne duboki m di sanj em, di ui kroz mal o
zapuen nos); MP - maksi mal na pauza, zbi r KP i VP.
Navedena tablica prikazuj e nivo stanja naeg zdravlja.
Tako, na pri mer, ako vam j e frekvencija pulsa (FP) 60
ud/mi n; frekvencija disanja (FD) - 8; automatska pauza
posl e izdisaja (AP) - 4; maksi mal na pauza (MP) - 120 sek.,
to znai da kod vas sadraj uglj en-dioksida u al veol ama
pl ua iznosi 6,5 procenata i vi ste pot puno zdrav ovek. Ako
su vai pokazatelj i iznad norme - vae zdravlje j e iznad
proeka. Ako su pokazatelji ispod norme - vi ste ovek koji
duboko di e i vae zdravlje j e ispod normal nog nivoa. To j e,
u stvari, predpat ol oko stanje. Zavi sno od toga, kol i ko ti
pokazatelj i odstupaj u iznad ili ispod propi sane nor me vi
ste i zvanredno izdrljivi ili bolesni.
Zdrav ovek di e na sledei nain: udisaj, izdisaj i
automatska pauza (AP) koja nastaje spont ano. Zat i m se
proces ponavlj a. Butej ko ceo metod svodi na to, da se
obol el om oveku, koji duboko die, vrati automatska pau-
za. Iz prakse j e poznat o da se automatska pauza obnavlj a
posl e 3-godinjih redovni h vebi. Ona treba stal no da se
kont r ol i e - tada j e uspeh zagarantovan.
Vebanj e pr ema datoj metodi : udobno esti, leda is-
pravlj ena, povui vrat navi e, mke staviti na kol ena ali da se
ne dodiruj u. Tada se maksimal no opustiti i smiriti disanje i
puis. Pri oputanj u posebno prekontrolisati oputanj e rame-
na, ruku (posebno pregi be ruku i ake), lice (naroi to mi i e
oko oiju i elo), noge (naroito stopal a), mi i e grudnog
koa, trbuha i dijafragme. Ako vam se za vreme vebanj a
181
mnogo napreu lea, naslonite ih na naslon, ali da budu
uspravna.
Sad izmerite frekvenci ju vaeg pui s (FP), frekvenci ju
disanja (FD) i kontrolnu pauzu (KP). Jo j ednom napo-
mi njem, da kontrolnu pauzu, tj. zadrano disanje posle
obi nog i zdi saj a treba zadrati do prve potekoe. Ako to
budete due drali, dobi ete netane poetne podatke. Tako,
ako je vaa KP - 15 sekundi (norma - 60 sek.), 60 : 15 = 4,
pokazuje da vi pri svakom udisaju udiete 4 puta vie
vazduha nego to je potr ebno
4 2
. Sva ta merenja zapi i te u
svesku i dalje ete prema njoj proveravati proces vebanja.
Kad zauzmete odgovarajui poloaj za vebu, poni te
postepeno da smanjujete dubinu disanja dovodei je do
prestanka disanja. Tom prilikom treba da se osea blai
nedostatak vazduha. Spoljanje disanje treba da bude nepri-
metno. Smanjenje dubi ne disanja pomae podi zanje oiju
navi e (podbradak se ne podi e) i blago napuivanje usna.
Postoje brojna uputstva za pri menu metode VLDD-a, u
koj i ma su date razne varijante vebanja. Zato u se osvrnuti
nazvani ni i zvor -asopi s Pri roda i ovek", br. 5 od 1989.
u koj em je lanak K. P. Butejka ienje di sanj em".
Dubi nu disanja treba smanjivati est puta dnevno u
24.oo, 4.oo, 8.oo, 12.oo, 16.oo i 20.oo asova, od toga dva
ciklusa u noni m asovi ma. U svakom ciklusu pet poku-
aja (proba), a najbolje je vebati tako da u toku pete mi nute
ve ne moete da diete u i zabranom rei mu. Vr eme probe
42 Zato, to Butej ko apsol ut no ne uzi ma u obzi r energi jski aspekt
di sanja i sve svodi na i spi ranje uglj eni kove ki seli ne i z or gani zma, to
dolazi do razni h termi nol oki h obrtaja koji ne odraavaj u stvar nu
suti nu disanja. Streljni kova uzi ma u obzi r s amo energi jski aspekt,
ne uputaj ui se uopte u fiziologiju i ul ogu ugl j eni kove ki seli ne.
Radi toga se autor, i zlaui met ode maksi mal no pr i bl i ne ori gi nalu,
kori sti nj i hovi m mi sli ma, koje ne odraavaj u stvarnost, ali vi treba o
t ome da budete upoznati .
182
se dalje poveava do 10 mi nuta. Kad ovladate tim ri tmom
preite na drugi stepen i ponovo se trudite da j o vie
smanjite dubi nu disanja i diite u novom reimu disanja u
poetku do pet, a zatim do deset mi nuta. Takvih stepena
smanjivanja disanja je nekoli ko. Da preete s j ednog rei ma
na drugi moete samo u sluaju da ste potpuno savladali
prethodni reim i da se ne vratite na prethodno disanje.
Prema tome, vi ste tokom 5 mi nuta (a kasnije 10)
smanjivali dubi nu disanja. Zati m izmerite KP. To j e j edna
proba. Dalje ponovo smanjujete dubi nu disanja u toku 5
mi nuta i i zmeri te KP - to je druga proba, i tako redom do pet
proba. Posle pete probe, zavren je prvi ciklus vebi koji je
trajao 5 proba po 5 mi nuta, plus vreme potroeno na KP i
ukupno vreme j edne vebe 30 minuta u sluaju 5-minutne
probe i oko j ednog sata u sluaju 10-minutne probe. Posle
zavrene vebe izmerite FP i FD.
Svaki ciklus (veba) izgleda ovako:
Prvi ciklus - u 24 sata (pono) FP = FD = KP = (tj.
podaci na poetku vebanja).
T, = KP, = (T, to je vreme probe koje je 5 ili 10
mi nuta, a KPj - kontrolna pauza posle probe).
T
2
= KP
2
=
T
3
= KP
3
=
T
4
= KP
4
=
T
5
= KP
5
=
Sada j o izmerite FP i FD.
Drugi ciklus (vebanje) je u 04.oo asa i sve se ponav-
lja. Vebe u toku dana (24 sata) zavravaju se proraunom
KPs aritmetika sredina izmerenih 36 KP u toku 24 sata.
Tu cifru takoe zapisati u svesku i posle toga prema tim
podaci ma pratiti di nami ku uspeha vebanja.
Kriterij umi pravilnog vebanja su: manji nedostatak
vazduha na poetku 5-minutne probe koji prelazi u veoma
183
i zabranom rei mu"); oseaj toplote s prelaskom na znojenje
i ak znojenje; poveanje KJ? od j edne do druge probe iz
dana u dan. Na samom poetku vebanja KP se moe
poveavati veoma sporo ili da stoji na mestu. To znai da
organi zam koristi ugljen-dioksid, koji se nagomi lao za vre-
me vebanja, a nema ga dovoljno da bi se koncentri sao u
krvi. Zato nemojte da mislite da nepravi lno postupate, nas-
tavite da vebate i KP e poeti polako da raste.
Takav program treba da sledite dok god ne posti gnete
lako zadravanje disanja do 60 sekundi. Posle toga moete
vebati 2 puta dnevno tokom godine dana. Vebe treba da
traju 1 sat: ujutro posle ustajanja i uvee pre veere. Posle
godi nu dana preite na j ednu vebu u trajanju od 1 sata i to
pre veere, a ujutro pro veri te lako zadrano disanje (KP)
koje ne srne biti manje od 60 sekundi. Posle 0,5-1 godi ne
preki date vebanje (a moe se i produiti) i radite sledee: 1
- proveri te ujutro KP, da ne bude nia od 60 sekundi i 2
upranjavajte lake fizike vebe koje pomau nagomi la-
vanje ugljenikove kiseline u organi zmu.
Ako vam KP ujutro pone da opada, obavezno utvrdite
uzrok i otklonite ga. Ako KP i dalje opada, ponovo vebajte
prema ve navedeni m pravilima.
Na poveavanje dubine disanja, tj. smanjivanje KP uti-
u:
1. Hroni ni tonzilitis, holecistitis, apendicitis, bronhi ti s
i pneumoni j a.
2. Sve to sadri puno kofeina: kafa, kakao, aj, oko-
ladne bombone.
3. Antibiotici, spazmatici i drugi slini lekovi.
4. Alkohol, nikotin i narkotici.
5. Hi podi nami ja (nedovoljno hodanje - bolest sedenja,
M).
6. Toplo vreme, prekomeran boravak u sauni i druge
terapije u vezi sa toplotu.
7. Negati vne emocije.
184
7. Negati vne emocije.
8. Poloaj oiju nani e.
9. Obi lna i kombi novana ishrana. Belanevinasti pro-
dukti : meso svih vrsta (ukljuujui i ri bu), jaja, mleni
produkti , takode agrumi i hleb s kvascem.
Nagomi lavanj e ugljen-dioksida u organi zmu je stepe-
nasto - svakih 5-7 dana (kod svakog je strogo individualno)
KP se poveava za nekoliko sekundi . To su stepeni disanja
za vr eme kojih se ono smanjuje po dubini, a i stovremeno se
poveava koliina ugljen-dioksida u organi zmu. Ta pre-
strojavanja u organi zmu ispoljavaju se u vidu krize ienja,
po Butejku - lomovi (preokreti). Prema tvrenju Butejka
treba da bude 8 lomova. Za vreme lomova, mogu se odrediti
oboleli organi i sistemi. Sto su oni bolesniji (oteeniji), lom
je j ai (kriza ienja i leenja). Posebno su teki lomovi sa
zaokrueni m ciframa i savetuje se da se oni preskoe. Naj-
tei je prvi lom zato to se prvo obnavlja kiselo-alkalna
reakcija (KAR) krvi - to je velika negativna kriza. Sledei
lomovi su sve slabiji i slabiji. Jedan lom (preokret) moe da
traje od tri do est nedelja. Sve zavisi od stepena oboljenja
(oteenja). to pre otpone lom, sledei lomovi bie slabiji.
Da bi bre dolo do loma treba nakratko drati noge u
hladnoj vodi. Za vreme lomova, mogu da odreaguju mesta
koja su davno zarasla. Na pri mer, opekoti ne iz detinjstva,
mesta ranjavanja itd. Upamti te - bez lomova (krize ienja,
leenja i energijskih kriza) nema izleenja. Sestomeseni
lom je obavezan ako se dobro poveava KP.
Predveerje lomova (krize) i simptomi samog loma
(krize)
1. Slab san i bolesna elja za spavanjem.
2. Razdraljivost.
3. Plaljivost.
4. Smanjenje apetita.
185
5. Intenziviranje (komplikacija) svih hroni ni h obo-
ljenja.
6. Bolovi na ranije povredeni m mesti ma (opekoti ne,
posekoti ne, rane itd.).
7. Glavobolja.
8. Proliv.
9. Poj aano mokrenje.
10. Krvarenje sa sluzi ili sluenje iz nosa i desni.
11. Pre poetka loma, lake je zadravanje disanja nego
ranije poveava se KP.
12. Mogu se javiti halucinacije.
13. Grevi.
14. Muka, ponekad povraanje.
15. Svrab koe.
16. Koprivnjaa.
17. Ekcem.
18. Alergijska kijavica.
19. Smanjenje radne sposobnosti.
20. Bolovi u srcu.
21. um u glavi, vrtoglavica i glavobolja.
22. Astma i kaalj.
23. Jako mrnjenje nogu, i drugi si mptomi zavi sno od
oboljenja (oteenja).
Prema tome, na osnovu si mptoma loma (krize) moe se
utvrditi koji su organi i sistemi organi zma oboleli (ote-
eni).
1. Ako je naruen san, javlja se glavobolja, razdrae-
nost, plaijivost itd. - veoma je oteen nervni sistem.
2. Muka, goruica, povraanje - obolela jetra.
3. Halucinacije, ako je oteena psiha.
4. Grevi - nedostatak vitamina grupe B.
5. Kaalj - hronini bronhitis.
6. Bolovi u srcu, um u glavi, astma itd. - oteen srani
vaskularni sistem.
186
7. Ako mrznu noge - oteeni krvni sudovi nogu.
8. Ako se pojaava ast ma-ot eene su bronhije i plua.
Saveti Konstantina Pavlovia Butejka pomoi e vam
da nor mal no savladate lomove (krize ienja i druge krize).
1. Nita se ne bojte, sve e proi i nee se nita loe
desiti. Na primer, mnogi bolesnici se uspanie kad ugledaju
lajm (sluz) i crne, sasuene komadi e neprijatnog mirisa
-i ste se bronhije. Ili ne mogu da zaspu ili nemaju apetit,
plau, nesnalaljivi su itd. - kad proe lom (kriza), sve se
normalizuje.
2. im uoite da kod vas zapoinje lom, odnosno usled
ve navedeni h situacija i komplikacija poinje da vam opa-
da KP, odmah preduzmi te mere za odravanje KP: a) ura-
dite j o j ednu probu uz vebu; b) ako se veoma teko
ostvaruju zadrana disanja - parite noge u toku vebi i ne
pregrejavajte ih do znojenja. Moete popiti 200-250 grama
vrue vode u toku 10-15 mi nuta, a zatim posle 15-20 minuta
poni te da vebate. Moete primeniti i tople kupke, oprati
glava vruom vodom, stavljati obloge od slaice na grudi,
trljati grudi toplim rukama (posebno za vreme kaljanja).
3. Ako imate veliku krizu, iako ste preduzeli propi sane
mere i ne moete da odravate raniji nivo KP, ne uzbudujte
se, uradite j o j ednu-dve vebe preko norme s ciljem da
pojaate nagomilavanje ugljen-dioksida i kiseonika u orga-
ni zmu.
4. Ako vam se ne j ede - ne prisiljavajte sebe da j edete,
ali zato pijte vie tenosti da biste ispirali ljaku.
5. Za vreme krize strogo sledite principe pravilne ishra-
ne i potpuno iskljuite produkte koje smo prethodno naveli.
6. Za vreme krize naroito je j ak kaalj (intenzivira se
bronhi ti s), nastojte da ga umirite po svaku cenu: trljajte
nosnu kost, trljajte grudi toplom rukom, stavljajte obloge od
slaice i dr.
187
7. Vi e hodajte na sveem vazduhu, ali ne spavajte i ne
leite. Ako postane neizdrljivo, odspavajte 30-35 mi nuta i
ponovo hodajte i redovno upranjavajte disajne vebe.
Za vr eme vebanja, prema metodi Butejka, osea se
nedostatak kalijuma, kalcijuma i natrij uma u organi zmu.
Njih treba obavezno nadoknaditi konzumi ranj em hrane, ko-
ja u veoj koliini sadri navedene mi kroelemente. Te pro-
dukte konzumirajte 10 dana, a zati m pauzirajte 10 dana. 1,
obratno, kad se u organi zmu pojavi suvie kalijuma, nastaje
kijavica. U toku j ednog ili u toku dva dana ne konzumi raj te
produkte koji sadre kali j um
43
.
Butejko j e izvrsno ovaploti o zavete drevni h mudraca:
Pre nego to pone da lei drugog, izlei se sam. Pre nego
predloi neto drugom, isprobaj to na sebi ". Saznanja, do
kojih je on doao, veoma e biti korisna, narojto u praksi ,
ljudima koji e primenjivati i druge metode disajnih vebi.
U zakljuku navodi m dva primera leenja pomou
VLDD-a koja je iz sopstvene prakse opisao K. P. Butejko.
Prvi pr i mer . Bolesnik S. N., star 40 godina, mehani ki
inenjer, ranije majstor sporta u klizanju, hospi tali zovan
hi tnom pomoi 08.06.1980.god. s di jagnozom: atopi na
bronhijalna astma, uestali napadi , astmatino stanje, sr-
ane i plune mane Il-III stepena, hor monal no zavi san,
polialergija na mirise i lekove: seduksen, korgli kon itd. Zali
se na astmu zbog koje se, preteno nou i pri najmanjem
fizikom optereenju, javljaju 10-15 tekih napada guenja,
j ak kaalj s tekim iskaljavanjem lajma, astma za vreme
mirovanja, znojenje, slabost, lupanje srca, lo san, meteo-
labilnost, oseaj straha, razdraljivost. Boluje od aprila
1976. - dok je bolovao od gripa, pri mi o je venozno injekciju
poli oluki na, posle koje je dolo do pojave prvog tekog
napada guenja - astmati no stanje trajalo je dva meseca.
188
Od prvih dana oboljenja pri mao je prednizolon do 60 mg,
hi drokorti zon 300 mg, a zati m polkartolon 32 mg dnevno.
Dana 12. 8. 76. izvrena operacija korena na levom plunom
krilu, posle koje se stanje pogoralo. Od 13. 9. do 30. 12. 76.
bio je u alergijskom odeljenju oblasne bolni ce u gradu
Novosi bi rsku s di jagnozom: vorni periarteritis, predakutno
progresi vno stanje sa si ndromi ma bronhijalne astme, pre-
luritis, koronaritis i ari ni m promenama u mi okardu, nefri-
tis, neuritis, oteenje eludano-crevnog trakta, kaheksija.
U bolnici je utvreno da je invalid II, a zati m I grupe.
Bolesni k je kasnije leen 15 puta u staci onari ma, ali bez-
uspeno. Specijalistika ispitivanja i leenje kod alergologa
nisu obavljena zbog njegovog tekog opteg zdravstvenog
stanja. Poslednje ispitivanje zapoeto je 04. 6. 80. godi ne,
kad je zbog napada guenja 6 puta dnevno pozi vao hitnu
pomo. Bio je hospitalizovan u astmati nom stanju 11. 6.
80. godi ne, osim j ake terapije (bronholitici, lekovi za srce,
hormoni , sedativi) bolesni k je u toku noi, bez kontrole,
obavi o dve potpune inhalacije s astmopentom i novodri-
nom. Zdravstveno stanje se znatno pogoralo i pozvana je
ekipa za reanimaciju. Bez obzira na to to su preduzete
reani maci one mere nije se mogla potpuno otkloniti astma.
Dana 12. 6. 80. godi ne na bolesniku je primenjen nain
VLDD-a. Svi medi kamenti , osim predni zolona, zamenjeni
su, doza predni zolona, koju je bolesnik redovno upotreb-
ljavao poslednje 3,5 godi ne (35 mg dnevno), duplo je sma-
njena. Pri li kom pregleda stanje bolesnika je bilo teko,
izrazita astma u stanju mirovanja uz uee dopunske disaj-
ne muskulature. Bolesnik je zauzi mao nuni poloaj, hrop-
tao je pri disanju i disao kroz usta, cianoza usna, grudni ko
rairen u donjem delu i fiksiran pri udisaju, frekvencija
disanja - 32 u mi nuti . KP - 2-3 sekunde. Metodu VLDD-a
odmah je prihvatio, i posle 2-3 mi nute kaalj i napad guenja
su prestali , smanjilo se lupanje srca i poboljalo se opte
189
43 Sl atko voe i povr e.
stanje organi zma. Odmah je primenjena ventilaciona proba:
duboko disanje (12 udisaja za 30-40 sekundi ) izazvalo je
kaalj i napad guenja, telesnu drhtavicu, uestalo lupanje
srca, koji su nestali za 2-3 minuta pri ponovljenoj metodi
VLDD-a. Na taj nain, proba je bila pozitivna i specifina,
potvrdivi zavisnost bronhospazmi , kalja i lupanja srca od
hiperventilacije. Bolesnik se dalje nauio da samostalno
otklanja napade kalja i guenja. Napadi su prestali od prvog
dana otklanjanja hiperventilacije i potreba za medi kamen-
tnom terapijom je potpuno otpala. Smanjene doze pred-
ni zolona pri vremeno su zadrane. Prvi put za nekoli ko po-
slednjih meseci bolesnik je bio znatno aktivniji, slobodno se
etao po hodni ku i penjao po stepeni cama na 3. sprat. Dru-
gog dana vebi, kad se nivo C 0
2
poveao sa 24,4 na 31,5
mm . St., a KP sa 3 na 12 sekundi, uoeni su si mptomi
reakcije izleenja: glavobolja, poviena temperatura do 39
koja je trajala 4 sata. To je bilo propraeno obi lni m lu-
enjem lajma - sluzi (do 150 ml), epi i ma i tegobama.
lajm je izlazio lako, bez naprezanja. Smanjio se apetit,
pojaala se e i luenje gorke lepljive pljuvake koja je
mirisala na ranije primenjivane lekove. Uestali su mokre-
nje i stolica. Te pojave su trajale 24 sata, posle toga stanje se
poboljalo. Normali zovao se san, apetit, prestalo je ubrzano
lupanje srca, prestala je astma, prestao kaalj, otklonjena
slabost i prestalo znojenje. Osmog dana, kad se ni vo C 0
2
poveao sa 31,5 na 37,5 mm .st., a KP se poveala do 20-30
sekundi , uoena je povratna reakcija ienja: bolovi u
mi i i ma, ponovo je izlazilo mnogo lajma; ispoljavanje
reakcije trajalo je krae, nego prvi put. Desetog dana hospi -
talizacije otputen je s odeljenja sa znatni m poboljanjem.
Fiziki je aktivan. Sposoban za rad. U narednom peri odu
posmatranja, preko 1,5 godi ne dana, uoeni su redi napadi
bronhijalne astme koji su bili u vezi s preki dom kontrole
disanja i putovanja na j unu obalu Krima.
190
Dr ugi pr i mer . Bolesnik ., star 6 godina. Doao je na
ambulantno leenje metodom VLDD-a 19. 11. 1980. s dija-
gnozom: teak oblik atopike bronhijalne astme, , astma-
tiki status, plune i srane mane, vazomotorna rinopatija,
polialergija. Zali se u vezi s astmom, zbog koje se, preteno
nou i posle najmanjeg optereenja, javljaju 6-7 tekih na-
pada guenja dnevno (24 sata), j ak kaalj s oteani m iska-
ljavanjem lajma koji ponekad izaziva povraanje, astma
pri fizikom optereenju, kijavica, znojenje, zimogrolji-
vost, slabost, lo san, razdraljivost, plaljivost, koni svrab
i zatvori . Kad je bio star tri meseca, oboleo je od astme.
Teki napadi guenja i astmati no stanje trajali su nekoli ko
dana pa i nedelja. U toku 6 godi na ivota 18 puta je bio na
staci onarnom leenju u specijalistikim odeljenjima, od
toga 5 puta - u reani maci oni m odeljenjima. Uraeno mu je
10 bronhoskopi ja. U poslednjoj bronhoskopiji, posle ftoro-
tanske narkoze, bolesnik je zapao u krajnje teko stanje i
prikljuen je na aparat za vetako disanje. Celu 1979.
godi nu proveo je leei se u stacionaru. Primenjena terapija,
i zmeu ostalog i hormonalna terapija, nije postigla eljeni
efekat i remisiju za spreavanje napada guenja. Osi m obi-
ne terapije, bolesnik je bez kontrole koristio 4 inhalacije u
trajanju po 15-20 minuta (novodri n, euspirin, alupent, sal-
bumator). Uoeno je da bolesnik ne podnosi interferon,
albucid, ftorotan, sobnu prainu, mi ri s j ele (smreke), gro-
e, j abuke, paradajz, sajre (vrsta ribe), bakalar i druge pro-
dukte. Pri pregledu konstatovano j e: srednje teko stanje,
hrapavo disanje i kroz usta, uz uee pomone muskula-
ture. Grudni ko rairen naroito u donjem delu, na svim
pluni m poljima masa suvih i vlanih hroptanja, frekvencija
disanja - 30 u mi nuti . KP - 3 sek., puis - 118 otkucaja u
mi nuti , tahikardija, tonovi prigueni. Metodu VLDD-a j e
odmah prihvatio i posle 10-15 mi nuta otklonio astmati no
stanje. Duboko disanje (12 udisaja za 39-40 sekundi ) iza-
191
Tabela 2.
SADRAJ KI SEONI KA I UGLJ EN- DI OKSI DA U AL VEOL NOM
VAZDUHU U ODNOS U NA POVEANJ E ZAP REMI NE
DI SAJ NI H PUTEVA
Ta be l a 3.
ODGOVARAJ UE POVEANJ E ZAPREMI NE DI SAJ NI H PUTE-
VA PO PARCI J ALNOM PRI TI SKU KI SEONI KA U ODNOS U NA
NA DMORS KU VI SI NU
192
zval o j e kaalj , zapuenj e nos, napad guenj a i poj aano
lupanje srca. Si mptomi prouzrokovani hiperventil acij om
nestali su za 5-7 mi nut a pri ponovl j enom smanjenju disanja.
Na taj nain proba je bila pozi ti vna i specifina i potvrdi l a
da br onhospazma, kaalj , zapuen nos i lupanje srca zavisi
od hiperventilacij e. Det e j e od prvog dana naui l o da samo-
stal no zaustavlja napade kalja i kijavicu. Napadi su bili redi
(1-2 puta dnevno) i laki, rede se uzimal i lekovi. estog
dana prestali su napadi guenj a i bila j e nepot rebna terapija
l ekovi ma. Bol esni k j e postao aktivniji, prvi put j e u i votu
sl obodno hodao u sobi, penj ao se st epeni cama na 3. sprat,
etao po ulici. estog dana leenja, kad se KP poveal a sa 3
na 9-10 sekundi , a ni vo C0
2
u al veol ama poveao od 27,3
do 31,8 mm .st., uoena j e reakcija za izleenje u vi du sla-
bosti, glavobolj e, smanjenja apetita, luenj a gorke lepljive
pl j uvake sa zadahom, povraanj a, uestal og mokrenj a i
defekacij e. S kalj em j e obi l no izlazio gust lepljivi lajm. Te
poj ave trajale su 24 sata. Bol esni ku nije bila pot rebna do-
punska terapija, a zdravstveno stanje se pobolj alo. No-
rmal i zovao se san, apetit, nestali su astma, znoj enj e i sla-
bost. et rnaest og dana leenja, kad se nivo C0
2
poveao sa
31,8 na 35,6 mm .st. i KP do 20 sekundi , uoena j e druga
reakcij a izleenja: nastali su bolovi u mi i i ma cel og tela,
obi l na luenj a iz nosa, temperatura 37,6-39,7 i ponovo j e
izlazilo mnogo lajma. Ti si mptomi su trajali oko 7 dana. Pri
dosti zanj u KP 30-40 sekundi , prestala su kl inika ispo-
ljavanja alergije i neprijatni mirisi. Prvi put, posl e 6 godi na
i vota, u njegovoj kui je postavlj ena j el ka iji mi ri s on nije
podnosi o. Posl e leenja, etao j e u svi m vremenski m
usl ovi ma, po nekol i ko sati dnevno i pri menj i vao vodene
terapij e. Na posmatranj u j e 4 godi ne. Za to vr eme nisu
uoene kompl i kaci j e bronhi j al ne astme, alergijske reakcij e i
prehl adna oboljenja, pobolj alo se opte zdravstveno stanje
i pot puno su nestali napadi guenja.
193
Disanje kroz cevicu. Ovu metodu predloi o j e Anton
Galuzi n. Sutina disanja kroz cevicu sastoji se u t ome da se
povea tetan prostor (vidi poglavlje Opti podaci o disa-
nju") disajnih puteva na osnovu cevice odreeni h di men-
zija. U sluaju poveavanja zapremi ne disajnih puteva, tj.
dui ne cevice, koncentracija kiseonika i njegov parcijalni
pritisak u alveolnom vazduhu (a preme tome i u krvi) opada,
a ugljen-dioksida raste. Opadanje parcijalnog pritiska ki-
seoni ka uoljivo je s poveavanjem nadmorske visine. Veli-
ina tog opadanja moe da se uporedi s nadmor skom visi-
nom (tabela 3).
Dakl e, pri disanju kroz cevicu (dopunsko tetno pros-
transtvo DSP) moe nastati parcijalni pritisak koji je
srazmeran bilo kojoj zadatoj visini. Ipak, za razliku od
stvarnog boravka na visini, nedostatak ki seoni ka bi e pro-
praen poveanjem sadraja ugljen-dioksida.
Za poveavanje zapremi ne disajnih puteva (PZDP) ko-
riste se cevice unutranjeg preni ka 30 mm i dui ne 42,5;
99,5; 156; 227; 284 i 355 cm. Shodno tome zapremi na
cevi ca je 300, 700, 1100, 1600, 2000 i 2500 ml.
Pod istim uslovi ma obavlja se i disanje po metodi Bu-
tejko, samo se stavlja maska s cevi com. Na samom po-
etku treba osloboditi plua od preostalog vazduha, i zato
treba uraditi nekoli ko izdisaja pri kraem udisaju koji ne
srne biti dubok. Kroz cevicu treba lagano disati i normal no.
Koli i na ki seoni ka se smanjuje zbog pogorane ventilacije
plua, dok se koliina ugljen-dioksida poveava. Taj proces
se dalje stabilizuje i zavisi od dui ne cevice, a ovek je na
strogo i zabranom reimu apsorpcije ugljenikove ki seli ne i
ki seoni ka.
Anton Galuzin sam j e vebao j ednom dnevno, ujutro,
poevi vebu u trajanju od 5 mi nuta. U poetku je dui na
cevi ce bila 0,8 metra. Vreme disanja svakodnevno je pove-
avao za 1-2 mi nute, i postepeno produi vao cevi cu. Pri
194
disanju nije primenjivao ni kakve voljne napore. Ri tam di-
sanja menj ao se samostalno. Svakako, da bi se sama od sebe
pojavila elja za zadravanjem disanja. Sad mu je ritam
disanja 4-6 u mi nuti . Samo disanje je veoma lako, prijatno i
nepri metno. Sad veba po 30 mi nuta, dui na cevice j e - 2 , 3
metra.
Posl e 3,5 meseca takvih vebi prestala je glavobolja,
poveala se umna radna sposobnost i prestala su oseanja
koja su zavisila od vremenski h uslova. Pri metno mu se
poveala fizika radna sposobnost, a i stovremeno smanjila
potreba za hranom, a s tim u vezi i posebna potreba da
konzumi ra meso. Nestao j e hroni ni dermatitis. Anton Ga-
luzin je veoma zadovoljan s ti m disanjem koje pospeuje
zdravlje, zadovoljstvo i radost. Vi ga moete, takoe, prak-
tikovati pri li kom gledanja televizijskog programa.
Disanje embriona. To je drevni nai n disanja koji
nema nedostatke dva prethodna savremena naina disanja.
Njegovu pri menu upravo je preporui o Isus Hristos. U tom
disanju odli no se kombinuju oba faktora: zasienje orga-
ni zma ki seoni kom i maksi mal na upotreba slobodni h elek-
trona. Zato ja, od navedeni h metoda disanja, preporuujem
da se primenjuje ova varijanta.
S ciljem da biste postigli eljeni cilj vebajte 30-50
mi nuta, 3-4 puta dnevno. Na primer, u 06.oo, 12.oo, I 8 . 00 i
24. 00. Naravno, treba zapoeti s 5-minutnim vebanjem i
postepeno ga poveavati do navedenog vremena.
Tehni ka izvoenja vebe: esti pravo, leda uspravna,
oi zatvori ti . Vazduh udisati polako kroz nozdi ve, tako
lagano da ne srne da se uje ni kakav um, a udisaj prekinuti
kad pone da se iri grudni ko. Zati m zadrati disanje stoj e
mogue due, a u krajnjem sluaju toliko vremena, koli ko je
potrebno da odbrojite od 1 do 120. Posle toga potpuno
izdahnuti vazduh kroz usta (bolje je kroz nos) i tako lagano,
da se labudovo pero, okaeno ispred lica, ne pomeri . Zati m
ponovo sledi udisaj, zadravanje i izdisaj, itd.
195
Teorijski cilj tog proces je da se vratite na disanje slino
plodu u utrobi majke, pri kojem embri on stalno raste i nita
ne gubi. Idealno bi bilo zadrano disanje za vr eme koje je
potrebno da se odbroji od j edan do hiljadu, j er vazduh
obnavlja i oivljava oveiji organi zam.
Vazduh treba da bude iv, a ne mrtav. Tu vebu upra-
njavajte i zmeu ponoi i podneva. U tom peri odu vazduh
je iv - jatig. Izmeu podneva i ponoi j e-j l n.
ovek, koji primenjuje izabranu disajnu vebu, mora da
bude vegetarijanac. Osi m obnavljanja organi zma, kako ka-
u drevni mudraci , to disanje pomae odvraanju mi sli i ima
za posledi cu dobru koncentraciju uma. Ono donosi zdravlje
i potpuno spokojstvo.
METOD IZBORA DISAJNE PRANE"
Pod metodom disajne pr ane" podrazumeva se proces
apsorpcije i raspodele slobodnih elektrona u organi zmu
pomou disanja. Da bi se postigao taj cilj, najbolje pomau
tri metode disanja: metod Streljnikove", varijanta joginog
disanja Sat nam" i Bhastri ka-pranajama'
,
.
METOD A. STRELJNIKOVE
Aleksandra Nikolajevna je nekad i sama bila glumi ca i
peval aj e. Zati m je izgubila glas i leila je majka Aleksandra
Severova, pedagog za oblikovanje glasa koja je uspeno
odabrala disajne vebe. Aleksandra Ni kolajevna sistema-
tizovala je te vebe i tako je nastala gi mnasti ka disanja
Streljnikove. Kad j e dobila di plomu pedagoga-vokali ste
poela je da radi s pevai ma. Povratila im je glas, vebala s
njima pevanje pred nastupi ma i obnavljala intonaciju. Zati m
196
je uoila, da se organi zam leci zajedno s glasom, a naroito
organi za disanje. Stoga je poela da pri ma obolele ljude.
Slava o neobi noj gimnastici disanja i o udotvornoj lekarki
proula se u Moskvi i prenela po celoj zemlji. Streljnikova
je, poetkom sedamdeseti h godina, patentirala svoj metod
gi mnasti ke disanja i poela zvanino da leci astmati are.
Sta predlae Streljnikova? Na predak je stalno miri-
sao vazduh: Ko moe da me pojede? Koga mogu da
poj edem?", kao to rade sve divlje ivotinje, i nae ne bi
prei vele. Miris vazduha moe da uputi na skri venog ne-
prijatelja ili na dobitak. I mi uvebavamo udisaj predaka -
prirodni udisaj ograni ene aktivnosti. Izdisaj se obavlja
spontano... na udisaj mora da bude uznemi r en' .
Njen metod disajnih vebi nazvala je paradoksalna
gimnastika di sanj a" koji se svodi na etiri pravila.
Prvo pravilo. Mislite: Mi ri e na gare! Uzbuna ! " I ne
udiite glasno da biste se uli u celoj sobi, ve miriite
vazduh kao kad pas njui trag ivotinja. Ukoli ko prirodnije,
utoliko bolje. Udiui, ne trudite se da se nadi mate iz sve
snage - to je velika greka - uvlaiti vazduh da biste ga to
vie udahnuli . Udisaj mora da bude kratak i aktivan. Mi s-
lite samo o udisaju. Imajte stalno na umu da se udisaji
i stovremeno obavljaju s kretanjem. Izdisaj - rezultat udi-
saja. On je po prirodi slabiji od izdisaja.
44
Vebajte aktivan
udisaj i spontano pasivan izdisaj, j er oni odravaju prirodnu
di nami ku disanja.
Drugo pravilo. Ne nastojte da izdisaj posle udisaja
nestane kako hoe i kad god hoe - bolje kroz usta, nego
kroz nos. Ne pomai te mu. Mislite: Mi ri e na gare! Uzbu-
na ! " I izdisaj e spontano nestati. Oduevljavajte se udisa-
j i ma i kretanjem, i sve e proi ; st oj e aktivniji udisaj, lake
e proi izdisaj. Nemogue je napumpati automobi lsku gu-
44 U stvarnosti je obratno, proi taj te teorijski deo o disanju.
197
mu i dr., ako se dejstvuje na osnovu principa: pasi van lagan
udisaj, aktivan lagan izdisaj. Shodno tome, nemogue je po
tom pri nci pu napuniti vazduhom najsitnije disajne puteve
pl ua.
4 5
A u ivoj prirodi sve to se ne koristi - odumi re.
Tree pravilo. Naduvajte plua, kao to se pumpaj u
gume, u ritmu pesama i plesova. Sve fraze pesama i plesova
i zvode se s 8, 16 i 32 takta. Ovaj proraun je fizioloki
logian. Dok uvebavate pokrete i udisaje, brojite do 4 i 8, a
ne do 5 i 10. Dosadno je brojati u sebi - pevajte. Nor ma sati
- 1000-1200 naih udisaja, a moe i vie - 2000 (za obolele
od infarkta - 600).
etvrto pravilo (veoma vano). Uzastopno uradi te to-
liko udisaja, koliko moete lako da uradite u datom momen-
tu. U tekom stanju - po 2, po 4, po 8 udisaja, sedei ili
leei; u normalnom - stojei po 8, 16, 32 udisaja. Poste-
peno postignite 1000-1200 udisaja. to se loije oseate, to
se vie bavite gi mnasti kom , ali se ee odmarajte. Uradi te
4000 udisaja dnevno, ali ne odjednom, to je dobra nor ma za
ozdravljenje.
Streljnikova dalje preporuuje da se nozdrvama povrati
prirodna pokretljivost. Radi toga predlae sledeu vebu:
Stav stojei, ruke niz telo, noge rairene u irini ramena:
radite kratke udisaje kao da primate injekciju, umr-
kavajui glasno nosem. Ne stidite se zbog zvuka. Pri mo-
rajte nozdrve da se spoje u momentu udisaja. Mi steemo
gumenu kruku, da bi iz nje prsnulo. Tako isto treba stegnuti
stranice nosa, da bi ubrizgali vazduh u telo.
Vebajte po 2, po 4 udisaja zaredom. Stotinu udisaja.
Moe i vie, da biste osetili da se nozdrve pokreu i da vas
sluaju.
Da biste lake shvatili nau gi mnasti ku, uradite sledeu
vebu: Koraajte u mestu i i stovremeno sa svaki m kor akom
45 To j o j ednom potvruj e da Streljnikova apsol ut no nije shvati la
mehani zam izleenja na osnovu sopstvenog met ode.
198
- udisaj. Desna-leva noga, desna-leva, udisaj-udisaj. A ne
udisaj-izdisaj, kao u obinoj gi mnasti ci .
Posle toga preporuuju se pokreti glavom:
1. Zaokreti. Okreite glavu udesno-ulevo u ri tmu ko-
raanja. I i stovremeno sa svaki m okretanjem - udisaj no-
sem. Kratak, kao injekcija, uman - da se uje u elom
stanu. Prvog dana po 8 udisaja uzastopno. Ukupno 96 udi-
saja. Moe i dva puta po 96 udisaja.
2. Ui". Klimajte glavom, kao da nekome govorite:
,,Aj-aj-aj, kako vas nije sti d! " Trudite se da ne pokreete
telo. Radi druga grupa miia. Desno uvo ide prema desnom
ramenu, levo - prema levom. Ramena su nepokretna.
3. Mal o klatno". Klimajte glavom unapred-unazad,
udisaj-izdisaj. Mislite: Odakle mirie na gare? Odozdo?
Odozgo?"
U i " i malo kl atno" uradite najmanje po 96 udisaja za
svaki pokret, po 8, 16 ili 32 udisaja zaredom koli ko god
moete lako da uradite. Moe i dve stotine - 192 udi-
saja-kretanja glavom pri svakom udisaju. Mislite: Pri mo-
ravam nozdrve da se pokreu, kao nikad do sada, da se
slepljuju u momentu udisaja".
Posle razgibavanja poinje se s glavnim pokretima
(slika 31).
/. Maka". Setite se make koja se prikrada da bi
uhvatila vrapca. Ponavljajte njene pokrete - malo unuvi ,
njiite se as udesno, a as ulevo. Telesnu teinu prenosite
as na desnu, as na levu nogu u ritmu njihanja. Ljut i to
udiite vazduh zdesna, sleva, u ritmu koraka. Uradi te dva
puta po 96 udisaja. Moe i vie. Ta veba ponekad zau-
stavlja napade astme. Ako se loe oseate, vebu raditi
sedei .
2. Pumpa". Uzmi te u ruke savijene novine ili tapi i
izvodite pokrete kao da pumpate automobi lsku gumu. Udi-
saj - u drugoj polovini naklona. Zavren naklon - zavren
199
Sl i ka 31 - Glavni pokreti gimnastike disanja Streljnikove metode.
200
udisaj. Poto su nakloni kao opruge, ne savijajte se do kraja.
Ponavljajte udisaje esto, ri tmi no i lako i stovremeno s
nakl oni ma. Sto vie nakloni podseaj u na pumpanj e gume,
to su bolji rezultati. Tako treba raditi 3-4 puta dnevno.
Uradi te taj po kr e t - udisaj j o vie, nego sve ostal e: 3,4 i ak
5 puta dnevno, po 96 za j ednu vebu. Udisaj, kao injekcija,
trenutan. Od svih naih pokreta-udisaj a, taj udisaj posti e
najbolje rezultate. On zaustavlja astmatini napad, srani
napad i napad j et re zat o to se iz nje i spumpava suvina u,
koja izaziva taj napad. Za vr eme napada, uradi te taj pokret
udisaj po 2, po 4 udisaja zar edom sedei udobno na kraju
stol ice. Odupri t e se nogama o pod, a rukama o kol ena i
pumpaj te vae i ve gume u ri t mu pulsa, da biste ih spasili od
guenja. Ne usporavaj te to, ali se ee i due odmaraj te,
nego kad se bavite gi mnast i kom u normal nom stanju.
Strelj nikova j e uoila j ednu karakteri sti nost: kad neto
boli - esti, sagnuvi se. U sluaju sranog napada ili
napada ast me, glavobolja i drugih bol ova - savi j amo se
unapred, sedi mo sagnuti. Bol ovi su razliiti, a zati ta j e
jedna - nakl on unapred. To nije sluaj no, ve j e to instin-
ktivno samoodranj e.
4 6
3. Obuhvati ramena". Pl ua imaju dva obi mna ku-
pasta krila. Uska pri vrhu, a ira u osnovi . Shodno t ome, ako
vi udi ui , irite ruke vazduh prodi re ka uski m vrhovi ma.
Ako obgrl i te ramena - vazduh poveava zapremi nu plua
od nj ihovog vrha do osnove i ne izobliuje ih.
Podi gni te ruke u visini ramena. Okreni te dl anove prema
sebi i postavite ih ispred grudi neto nie od vrata. Zamah-
nuti ruke u susret j edne drugoj tako, da leva ruka obgrli
desno rame, a desna - levo pazuho, to j est ruke pokrei te
paral el no u odnosu j edne na drugu u ri t mu koraka za etnju i
46 Inst i nkt samoodr anj a ispolj ava se u sabij anj u hr onal nog polja, koj e,
sabi j aj ui se, ubl auj e bol i obnavl j a strukturu.
201
i stovremeno strogo sa svaki m zabacivanjem ruku ponav-
ljajte kratke udisaje. Zamiljajte: Zatvaram tamo gde se
bolest rairila". Uradite 2 puta po 96 udisaja.
47
Uzastopno
toliko, koliko ih moete lako uraditi. Zamiljajte: Ramena
pomau udisaju".
4. Veliko klatno". To je kombinacija pokreta kojom se
postiu najbolji rezultati - pumpe" i obuhvati r amena". U
ritmu koraka naklon napred, ruke ispruene prema zemlji
udisaj, naklon nazad, ruke podiu ramena takode udisaj.
Napred-nazad, udisaj-udisaj, tik-tak, tik-tak, kao i vo kla-
tno. Uradite 2 puta po 96, otpoinjui kretanje prvih
stotinu od pumpe", drugu - od obuhvati r amena".
Zavrna objanjenja Aleksandre Ni kolajevne o njenoj
gi mnasti ci : Na osnovu 40-godinje prakse znam: naa
gi mnasti ka smanjuje uznemi renost i normalizuje pritisak i
temperaturu. Pri povienoj temperaturi bavite se gi mnas-
ti kom leei ili sedei, pri normalnoj stojei.. Ako i mate
vie od 60 godina oprezno: po 8 udisaja zaredom, a ako
vam je manje godina, slobodno se bavite gi mnasti kom i
merite temperaturu. Ona e se normalizovati posle svakog
pumpanja, sputajui se za 0,5, ako je temperatura ispod
39 odnosno, 0,3 ako je temperaUira vea".
Pumpanjej edi na nada pri otoku plua. Ono odli no
utie na titastu lezdu i sastav krvi; kod dijabetesa sma-
njuje procenat eera, a kod leukemije poveava procenat
hemoglobi na, pri emu neuobiajenom brzi nom. Njena pri-
mena je veoma uspena i kod tuberkuloze. Oprezno treba da
ga primenjiiju samo teki srani bolesnici. Poeti od 600
udisaja u toku j ednog vebanja, zatim 800, 1000, 1200 itd.
Kod 4-5. vebe lako se radi 2000 udisaja. Ako vam je
teko, znai da negde greite. Traite greku. To se najee
47 Ja bi h svet ovao da se uradi 108 puta i da se bazi ra na delj i vom broj u
od: 99, 81, 72, 63. 54, 45, 36, 27, 18, 9, 108 - sveti broj , a njegov
delitelj - 9, u koji ma je akti vi rana magija cifara.
202
deava kad teite da udiete - uzimate vie vazduha. Ne-
mojte to da radite. Bavei se gi mnasti kom ljutite se na
bolesti, ljutite se na svoju slabost i one e nestati. Upamti te:
udisaj - ne zapremi nski , ve aktivni.
Ako vam se posle 15-20 minuta vebanja pojavi astma -
ne plai te se. Nastavite s vebanjem, ali ne uradi te 960
udisaja (u toku j edne vebe), ve upola manje. Odmor 15-20
mi nuta, pa drugu polovinu. Astmu zaustavite pokreti ma
glave, pumpa" i maka" po 2, po 4 udisaja zaredom i
produi te da se borite, j er je naa gimnastika j aa od bolesti.
Komentar. Mehani zam dejstva disanja po Streljniko-
voj opi san je u asopi si ma na pri mi ti vnom, skoro deijem
ni vou s upotrebom rei oi gledno". Ja sam u svom izla-
ganju posebno naglasio zadebljanim slovi ma te rei koje
odraavaju samu sutinu tog metode. I - Kratki, kao injek-
cija, udisaji, glasno umrkavajui nosem s j aki m akcentom
za mi risanje. Upravo takvo disanje omoguuje da se pro-
pusti najvea koliina vazduha kroz nos, da se nadrauju
mirisna polja i regulie dejstvo na ceo fennentaci oni o-
veiji aparat. 2 - Udisaji kratki i uraeni sa skupljenim
grudni m koem ne dozvoljavaju da se ispira ugljen-dioksid
- on se nagomi lava u organi zmu, normalizuje unutranju
sredinu radi obavljanja biolokih reakcija. 3 -Pokr eti ma
stimulie se stvaranje ugljen-dioksida i dopunjava orga-
ni zam energijom - slobodni m elektronima koji se aktiviraju
i dospevaju u akupunkturni sistem zbog rada miia. Upra-
vo ti efekti i obezbeuju pumpanje organi zma energijom o
kojoj govori Streljnikova.
Kreui se i obavljajui takvo disanje - ovek podsea
na di namo-mai nu, u kojoj su ruke i trup rotor, a sopstvena
aura stator; krv - rotor, a telo u kojem je zamrznuto
magnetno polje - stator. I kao posledica, to je vie takvih
kretanja-disanja -vi e je i energije u organi zmu to i po-
tenci ra Aleksandra Nikolajevna. Vazduh pri tome treba da
203
struji kroz nosnu upljinu, a to je potpuno fizioloki oprav-
dano i pribliava nas disanju kao u novoroeneta, koje
die 40-55 puta u mi nuti , a u vazduhu, koji izdie, sadri
vie kiseonika i manje ugljenikove kiseline, to ukazuje na
lou ventilaciju plua (za stvaranje vee koncentracije ug-
ljen-dioksida u plui ma) i aktiviranje mirisnih recepto-
ra-pobudi vaa hipotalamusa i li mbi kog sistema koji regu-
liu hranljivu pranu".
JOGINO DISANJE Sat-nam " (slika 32).
To je poseban nain disanja, koji se primenjuje u Kun-
dalini-Jogi radi pobuivanja energije. Mene je zapanjila
prefinjenost tog metoda i njeni brojni efekti.
Vebanje: sedite na pete, ispruite ruke iznad glave, a
ramena da vam pokriju ui (slika 32a). Ukrstite sve prste
osi m kaiprsta. Kaiprsti treba da stoje uspravno (slika 32c).
Poni te da pevate Sat-nam" s oseaj em i konstantni m
(stalni m) ri tmom priblino osam puta za deset sekundi . Re
Sat " proi znosi te otro - kao pisak i trbuh se gri pr ema
ki menom stubu. To je otar (nagli) izdisaj s izgovaranjem
rei Sat". Izgovarajui re nam", udiete kroz nos tano
toliko dugo, koliko traje izgovaranje same rei. Trbuh se pri
tome oputa, to je vrlo kratak udisaj. Tanije reeno, tu
nema ni udisaja, ni izdisaja. Izgovarajui otro re Sat " vi
inite izdisaj, on je zapremi nski mali , isto to se deava i s
udisajem - on ne postoji, izgovarajui re nam", koli ko je
vazduha uneto - to i j este udisaj. On je takode veoma mali
po zapremi ni .
Na taj nain u predelu pupka nastaje ri tmi no osci-
latorno kretanje. Izgovarajui re Sat " treba da stegnete
anus i da ga blago povuete navie, a pri udisaju izgo-
varajui na m" - da ga opustite.
204
To disanje treba uvebavati mi ni mum tri mi nute, zatim
polako udahnuti i ravnomerno - potpuno napuniti plua,
zadrati disanje i, napreui sve miie od zadnjice navie -
sve do ramena, j ako se napregnuti. Zami sli te da vam ener-
205
gija proti e kroz najviu taku lobanje. Zati m treba da se
opustite dvostruko vie nego st oj e trajalo to disanje.
To disanje namenjeno je zdravi m ljudima, koji ele da
za ceo dan pri kupe j ako elektrino punjenje. U poetku se
veba tri mi nute, a zati m est mi nuta odmora. Zati m se
trajanje vebe poveava: tri mi nute disanja, mi nuta pot-
punog odmora, j o tri mi nute disanja i tek posle toga 12
mi nuta potpunog odmora. U daljem vebanju postepeno se
poveava trajanje tog disanja, dok se ne dosti gne 15 mi nuta
disanja, 10 minuta preki d i ponovo 15 mi nuta disanja, pa
duboko oputanje 20-30 mi nuta.
Postepeno, za vreme uvebavanja tog disanja, oseti ete
kako vam telo poinje da bruji od energije koja proti e kroz
njega. Sve radite pametno i postepeno.
S ti m disanjem aktiviraju se fizioloki i energijski me-
hani zmi :
1 - pumpanj e velike koli i ne vazduha kroz nos s efek-
ti ma koji zbog toga slede;
2 loa ventilacija plua u kojima se nagomi lava ug-
ljenikova kiselina i efekti koji iz toga proizilaze;
3 - efekat niskofrekventnih oscilacija (vibracija) u plaz-
menom telu, koje nastaju zbog izgovaranja rei-zvuka
na m" (to vie podsea na zvuk u nosu, nego na re); efekat
visokofrekventnih oscilacija u pl azmenom telu, koje nastaju
zbog izgovaranja rei-zvuka Sat";
4 - oscilacije trbuha u predelu pupka izazivaju skup-
ljanje i irenje plazmenog tela u kojem je zamrznuto mag-
netno polje, to izaziva pojavu j aki h telesnih struja;
5 - stezanje anusa pri izdisaju i pri izgovaranju rei
Sat", po zakonu raspodele energije, koncentri e energiju u
tom delu tela u kojem je irzima receptor anusa. Ruke po-
di gnute navie usmeravaju j e navi e du ki me;
6 - krajnje naprezanje svih mi i a s mi saonom pred-
stavom-i mpulsom te energije, podstie pojavu bujice slo-
bodni h elektrona i njihovo usmeravanje navi e;
206
7 - vri se blago ri ti mi no masiranje svih unutranjih
organa, j aa srce zbog ri tmi nog poveavanja i smanjivanja
krvnog pritiska, koji nastaje usled pokretanja pupka iji je
rad slian radu pumpe;
8 - balansiraju se tri donje akre, koje su odgovorne za
psihike poremeaje a koji nastaju na osnovu seksualnosti i
pr ekomemog umnog rada.
Prema tome, ti naini disanja omoguuje vam da kon-
troliete uporne polne nagone (elje) i da usmeri te seksu-
alnu energiju na stvaralaki i lekoviti rad organizma.
U zakljuku, napomi njem - uvaavajte unutranju mo
tog disanja. Pripremajte se za njega postepeno, ne urei . To
disanje aktivira sve ni voe naeg bia. Ako su energijski
kanali blokirani, a vi ste veoma uporni u vebanju tog
disanja, moete dobiti snaan energijski udar. Opreznost i
postepenost - to je glavni zadatak kojeg treba da se pri-
dravate pri izvoenju te vebe.
BHASTR1KA PRANAJAMA
U prevodu s i nduskog j ezi ka znai kovaki meli ".
Kako kovaki meh slui za ubacivanje velike koli i ne vaz-
duha u pe, tako i ova veba pomae ubacivanju vazduha u
na organi zam.
Veba j e vrlo j ednostavna: sedite uspravno, zapui te
desnu nozdrvu velikim prstom (palcem) i uradite tih i veo-
ma lagan udisaj - izvravajui uzastopno donje, srednje i
gornje disanje. i m ste zavrili s udisajem, otvorite desnu
nozdrvu, a levu zapui te domali m prstom i uradite kroz
desnu nozdrvu tihi, produeni izdisaj uz maksi mal no pra-
njenje plua i maksi malno podizanje dijafragme navi e, da
bi se na trbuhu formiralo udubljenje. Posle toga odmah
uradite tihi, otegnuti udisaj kroz desnu nozdrvu, a izdisaj -
207
tih i otegnut uradite kroz levu nozdrvu. Dalje se itav ciklus
ponavlja. To je j edna Bhastrika pranaj ama". Kao to vidite,
ona je vrlo prosta, ali veoma efikasna.
Pri vebanju tog disanja na organi zam se ispoljavaju
sledei uticaji:
1 - ritam disanja. to je ritam disanja vei, j ae je
pobuen ovek. 1 obratno, stoj e on nii, ovek je spokojniji,
njegov mozak odmara i organi zam se oputa.
Ako frekvencija disanja nije vea od 8 puta u mi nuti ,
glavna endokri na lezda organi zma hipofiza, poinje efi-
kasnije da radi. Ako ovek pone da die s frekvencijom
ispod 4 puta u minuti, vorugasta lezda (epifiza) poinje
kvalitetno (potpuno) da funkcionie. A poto epifiza ima
ulogu sinhronizatora smene dana i noi u organi zmu, s
koj om je u vezi aktivnost cirkulacije energije kroz kanale
akupunkturnog sistema, teko je proceniti njenu pravilnu
aktivnost za oveije zdravlje. Osim toga pravilan rad te
lezde je u vezi sa neki m si dhama (savrenstvima), kao to
je vidovitost i dr.
Bhastrika-pranajama upravo i pomae normalizaciju
funkcije epifize, jer se frekvencija disanja pri njenom ve-
banju smanjuje do 3-2 puta u minuti. U stvari, stepeni super
izdrljivosti po Butejku predstavljaju 4-3 disanja u mi nuti .
2 uravnoteujui uticaj (delovanje) na levu i desnu
polusferu mozga posredstvom nai zmeni nog disanja kroz
levu i desnu nozdrvu.
3 - skupljanje i irenje plazmenog tela sa zamrznuti m
magnetni m poljem. Maksi malno podizanje trbuha navie
pri izdisaju i njegovo izbacivanje napred pri udisaju stvara
j ake struje u organi zmu, koje u organi zmu izjednaavaju
asimetriju energije, koja se spolja ispoljava u vi duznoj enj a i
tome sli no.
4 - snaan masani efekat na organe trbune duplje.
208
Setite se knjige ienje organi zma", stranica 63. Sva-
ma i vananda veoma dobro razjanjava blagotvorni uticaj
tog disanja.
METOD STVARANJA DUHOVNE ENERGI JE"
Ima nekoli ko metode stvaranja duhovne energi je"
sabijanja holografskog tela. Ali prvi i glavni je - ne initi
nita, to podstie njegovo smanjivanje i rasejavanje.
Prekomerno i esto konzumi ranje hrane i neuredan i-
vot podsti u njegovo smanjivanje. O tome je bilo govora,
zato se ovde neemo detaljno zadrati.
Duhovnu energi ju" rasejava preterano brbljanje, kon-
fuzno razmiljanje, velike emocije i sklonost za nestva-
ralaka matanja. Za borbu protiv toga, j o u davna vre-
mena, razraeni su sledei metodi : zavet utanja" - protiv
brbljivosti; jednomi ljenje" - pomou molitva i mantra
(moli tve po Budi, M), mi saoni zavet utanja", koncen-
tracija na sebi samom biti tu i sada" - protiv konfuznog
razmiljanja, velikih emocija i fantaziranja.
Na primer, sv. Serafini Sarovskij koristio je zavet uta-
nja, molitve, isposnitvo i mnogo drugog. Porfirije Ivanov
izmislio je sopstvenu molitvu-poalicu, koju je nazvao
Hi mna i vota":
Ljudi su Gospodu verovali kao Bogu.
On nam je na Zemlju siao sam.
Smrt kao takvu tera,
a ivot izdie do slave.
Kad se ljudi penju na breuljak,
oni gromko izgovaraju rei:
To je nae rajsko mesto,
ovekova slava je besmrtna.
2 puta
2 puta
209
Ta moli tva-hi mna uvek je odzvanjala u njegovom srcu,
skoro svakog minuta. On je s njom otpoinjao i zavravao
dan.
Postepeno nagomi lana duhovna energija" u oveijem
telu stvara uda i daje sidhe - tj. razliita savrenstva.
Sad moemo da razmotri mo metode stvaranja duhov-
ne energije". Naravno, ima ih veoma mnogo. Razmotri -
emo sledee dostupne metode: oputanje, mi saona raspo-
loenja (stanja), koncentraciju na sopstveno telo sa zami -
ljanjem unutranje svetlosti i udisaji i vota".
Opu t anj e. Sutina ovog metode j e veoma j ednostav-
na, ali je primena veoma teka. Treba lei u postelju i
opustiti sve miie, smiriti disanje i ne razmiljati. Kad se
preki ne svaka mi saona delatnost i pr odr ete" u neto , ne
oseaj ui telo i nemajui svest, a zati m se tr gnete" ose-
aj ui ponovo sebe, tad ete osetiti posebnu sveinu i ener-
giju u organi zmu. To znai da ste sabili svoje holografsko
telo, tj. prikupili duhovnu energiju". Ako to sistematski
praktikujete, biete u tom stanju svaki put bre i sve bre i
ono e vam veoma koristiti.
Saveti Pola Brega, koje navodi mo, pomoi e vam da
ovladate oputanjem.
- Da biste se opustili i zaspali (prodrli), treba da zamra-
ite sobu, iskljuite radio itd., legnete leima na krevet sa
ispruenim ni z telo rukama, ali da ga ne dodiruju, i da svoje
percepcije (zapaanja) svedete na mi ni mum. Odmori te
ruke, stavite ih s dlanovi ma nani e na postelju. Ispruite
noge da se meusobno ne dodiruju. Glava treba da bude u
vodoravnom poloaju na mal om jastuku, to zavisi od vas
koji vam je poloaj udobniji. U poetku ne zatvarajte oi i ne
gledajte u j ednu taku ispred sebe, ve ih pokrei te navie i
nani e ili u stranu. Posle takvih pokreta vae oi same e se
zatvoriti. Mi saono stalno pratite pokrete onih j abui ca i
opusti ete vae miie, i to e na kraju opustiti ceo va
organi zam i potpuno vam obnoviti lagan san.
210
Pokretom ruke ili noge ili pr omenom poloaja tela pre-
ki date unutranji relaksacioni proces, a miii, koji su ve
postigli izvestan stepen relaksacije, u tom sluaju, moraju
ponovo da otponu taj ceo proces. Miii, koji su pre-
napregnuti , nee biti u lagodnom stanju i ako ih pokreete,
samo ete produiti njihovo neudobno stanje. Proces opu-
tao ja tih miia moe da traje od 10 do 15 minuta. Oputeni
miii treba da budu u lagodnom stanju, a ako se potpuno
opusti te, biete neuobiajeno mirni (spokojni). Neudobnost
bilo kojeg miia ili grupe mi i a ukazuje na njihovu pre-
napregnutost i da im ne dozvoljavate da se opuste.
Misaona raspoloenja (stanja). Coveiji mozak je -
pravo udo pri rode. Koristei Zakon srodnosti ", mozak
moe namenski da bira i koncentri e hronalnu energiju
rasejanu u okolnom prostoru koja je sainila holografsko
telo. 1 ne samo da j e bira, ve i da j e unosi u svoje telo ili
organe. Na pri mer, evo staj e napisao Maj Mihajlovi Boga-
ihin u lanku Svet koji mnogi ne vi de" (asopis Svet",
2/90): ,,U atmosferi se uoavaju teni ugruci ci" zlat-
no-ute boje razliitih oblika: dugake trake, lopte i drugi
oblici. Uspelo je da se oni pobude na poseban nain i da udu
u tel o".
Da biste prikupili i usmerili hronalnu energiju iz okol-
nog prostora u svoj organi zam, treba esti ili lei, opustiti
telo i zamisliti, stoj e mogue jasnije, samog sebe ili neki or-
gan koji je idealno zdrav i obasjan zlatnom sunanom svet-
lou. to je jasnija i realnija slika, efekat je vei. Dalje tu
sliku treba da predstavite u sebi ili u neki organ i u mi sli ma
govori te, na pri mer, da srce postaje idealno zdravo, da
odli no radi, da se snano snabdeva krvlju i tako dalje, u
tom smislu vodite razgovor" sa sami m sobom ili sa svojim
neki m organom. Zadrati sli ku" i voditi razgovor" u traj-
anju 30-60 minuta. to je vie oteen organ, bi e vam
potrebno vie vremena da to uradite, a u teim sluajevima -
211
ceo dan. Rezultat neete dugo ekati a on e prevazi i sva
vaa oekivanja, j er nema nieg snanijeg od Zi votvorne
(Stvaralake) Misli.
Da biste postigli dobar misaoni metod potrebno je da
mnogo radite. Specijalan drevni j ogi n metod tratak" pomo-
i e vam da ovladate tom metodom. Njegova sutina je u
tome da postavite neki predmet u visini vaih oiju na
rastojanju 1,5-2 metra ispred vas - najpogodnije plamen
svece. Gledajte direktno u plamen, a zati m polako zaklopi te
oi i sa zaklopljenim oi ma trudite se da vidite plamen svece
na sredini ela ija se slika postepeno razlae. Gledajte na
taj nai n, a zati m vizuelno zamislite objekat sa zaklopljeni m
oi ma. Treba ponavljati dok god se ne ugleda slika plamena
sa zaklopljeni m oi ma, kao i s otvoreni m oi ma. Nar avno,
za to je potreban ne samo j edan mesec nego vie meseci , ali
e rezultati biti efektni. To treba vebati 20-40 mi nuta
dnevno svakog dana. Kad po svojoj elji budete mogli da sa
zaklopljenim oi ma vi di te" bilo koji predmet kao naj avi (u
stvarnosti) - postigli ste eljeni rezultat. Sad treba vi zuelno
da zami sli te predivno, zdravo, mlado telo i da ga nadenet e"
na svoje telo, ili da razgledate u anatomski atlas i vi zuelno
zamislite organ zlatne boje koji vam je potreban. Dalje
postupajte na opisan nain. Ko uspe da ovlada do savr-
enstva ovom metodom ili njegovim varijantama, moe da
ini uda. Naveu nekoli ko primera iz prakse.
Tvorac metode usmeno-sli kovi tog, emoci onalno-volj -
nog upravljanja ovekovim stanj em" Georgij Ni kolajevi
Sitin demobi li san je i z vojske kao invalid, j er je teko
ranjen. Prve eksperi mente za postizanje voljnih stanja (ras-
poloenja) je primenio na sebi, a 1957. medi ci nska komisija
gaj e proglasila sposobni m, bez ogranienja, za vojnu slu-
bu. Sutina njegove metode, osim opi sanog, bi o je izbor
najefikasnijih rei i reenica, koje ispoljavaju maksi mal no
lekovito dejstvo na ceo organi zam ili na posebni organ. Na
212
primer, glavni detalj raspoloenja za leenje srca je bi o: ,,U
moje srce uliva se zdrava preporoena mladost, moje
srce potpuno se obnavlja, moje srce je novo, raa se kao
preporodeno-mlado, nedirnuto srce". Prema tome, slina
voljna stanja (raspoloenja) moete odabrati za sebe to
zavisi i od rei koje vas najvie diraju". U dananje vreme u
Sitinovoj kartoteci zajedno s varijantama, klasifikovano je
preko 20 hiljada voljnih stanja (raspoloenja) i dalje se radi
na pisanju novih tekstova koji se odnose na lekovita dejstva.
uveni ekstrasens Vladi mi r Ivanovi Safonov postupa
ovako:
- Ja nita novo nisam izmislio, jednostavno sam se
uverio u postojanje biolokih sati u mom mozgu, i dobi o
njihovu praktinu potvrdu da se moe njima upravljati, ne
pribegavajui nikakvim stranim silama i uticaj ima.
Da bi se to ostvarilo, treba uzeti neki dan iz vaeg ivota
od pre pet ili vie godi na koji pamti te (kad niste oseali
umor zbog starosti, smanjenja), dan kad nije bilo ni kakvog
povoda da se uznemi ravate zbog svog zdravlja i umora od
starosti.
Taj dan za vas treba da bude srean, da biste ga dobro
pamtili. Stoga treba da se seate tog dana. Vi treba da
zamislite (i da verujete u to) da ste ponovo takvi, kakvi ste
bili u to vreme zdravi, bezbrini i sreni. To znai ponovo
proiveti u prolom vremenu! Makar j edan sat, dva ili ceo
dan. to vie, to bolje, pod uslovom da te uspomene ne budu
inserti trake seanja", ve nai zmeni na reprodukcija pro-
losti, mi nut za mi nutom, as za asom. Samo tad moete
oekivati ono to elite povratak kazaljke bi olokog a-
sovnika unazad prema boljem stanju zdravlja.
Posle j ednoasovnog boravka u svojoj prolosti, u do-
gaajima za ije je ostvarenje potreban ceo dan, a oni se
ponovo proivljavaju" za j edan as kao u ubrzani m film-
skim kadrovi ma, organi zam se puni energijom za koju je
nei zvesno odakle potie i koja se moe uporediti sa dozom
za dopi ng koju upotrebljavaju neki sportisti. Ali samo taj
dopi ng", dobijen i z sopstvene prolosti, nema ni kakvi h
pogubni h posledica i ne izaziva slabljenje i depresiju, j er
organi zam j ednostavno dobij a j edi nstvenu besplatnu neo-
eki vanu dotaciju bi oenergi je.
48
Mi saona koncentri sanost nain miljenja moe se
preneti i na drugog oveka, pothranjujui ga duhovnom
energi jom". Evo sluaja iz prakse uvene lekarke u svetu
Dune Davitavili:
Jednog dana, kasno uvee, nekoj e stidljivo pozvoni o
na vrati ma mog stana. Izvukla sam se iz postelje i otvorila
vrata. Ula je mlada, ali izmuena ena s uplakani m oi ma.
Duna, pomozi te mi ! Moj sin umi r e. "
Brzo sam se obukla i pole smo u no. Kad smo uli u
kuu, svi pogledi bili su upereni ka meni i svi su oekivali
udo. Deak je j edva disao.
Po svoj prilici poela su da otiu plua. Mi vi e niim
ne moemo da pomognemo" tiho j e prozbori o j edan od
lekara.
Deak na umoru, odjednom je otvorio oi. Gledao je u
mene tako molei vo, da sam poela da moli m Prirodu da mi
pomogne. Dodi mul a sam ga, a zatim utei uradila sve
mogue manipulacije koje sam znala. Radila sam dugo i
iskreno. Meuti m, shvatila sam da deak umi re i kad sam
zavrila, takoe utei pola prema vratima, a majka se s
nadom skoro bacila preda me:
Kai mi Duna, da li e iveti moje det e?"
Ni sam joj odgovorila. Srce mi je bilo puno boli, a oi
pune suza.
48 Ka ko j e vano pravi l no i nterpreti rati svoja zapaanj a i oseaje.
Safonov j e nesvesno opi sao mehani zam Zakona srodstva
(sl i nosti )", kad mozak, nastrojen na mladost, poi nj e da apsorbuj e
nj emu svoj stvenu energiju.
214
Prepustila sam suzama na volju, urei da to pre vidim
svog malog sina, koji je vrnjak tog nesrenog deaka kome
ni sam mogla da pomognem. Brzo sam svukla odeu i legla
pored sina. Vaha (njen sin), verovatno je ve odavno zas-
pao, a ja ni sam ni kako mogla da zaspi m i sve vi e sam
privlaila njegovo malo telo. Odjednom mi se priinilo da
moj sin nije pored mene, ve taj pomodreli zadihan deak,
koji umi re, ne u toj meni nepoznatoj kui, ve ovde - pored
mene. Grlei Vahu, trudila sam se da to bre zagrejem
njegovo telo (krv), molila sam sina, koji je navodno postao
taj nesreu i deak, da me ne naputa.
U dvori tu je bila tamna no, a tu kroz moj e ruke kao
da su prolazili topli sunani zraci ,
4 9
i blistava svetlost zvez-
da i duge, um kie i lepranje lia sve to to vezuje
oveka sa i votom, sve to to mu daje snagu. Ja ve
odavno nemam predstavu o vremenu, i moj ivot je mis-
lima preao u ivot deaka, kucanje mog srca pomagal o
je kucanju njegovog srca, i ja sam samo oseala da se telo
mal og oveka puni nekakvom svetlosnom snagom...
Ujutro me j e probudi o otar zvuk telefonskog zvona.
Duna, hvala! Mom sinu je bolje i lekari se sada
nadaju..."
Koncentracija na sopstvenom telu sa zamiljanjem
svetlosti. Ispostavilo se, da biste mi saono privukli hronalnu
energiju s potrebnom frekvencijom u svoj organi zam, pot-
rebno je da u mi sli ma vi di te" raskonu sunanu svetlost.
Hronal na energija sadri potpunu informaciju o vasi onski m
osnovama: oscilatorne, obrtne, magnetne i druge estice.
Hronal no zraenje odvlai sve te estice, ali postoji i pov-
ratna sprega. Bujica fotona, magnetno polje i druga polja i
zraenje obavezno sadre hronalnu podosnovu. Veoma j e
49 U t ekom trenutku, moet e koristiti ve opi sano i spasi ti ivot
svoj i m naj bli i ma.
215
kompli kovano predstaviti hronalnu bujicu (tok), ali zato
svetlost, koja sadri odreenu energiju hronalnog polja u
naem organi zmu, moe lako da reprodukuje na mi saoni
aparat. To znai da, ako zamiljamo svetlost na raun efekta
prenosa, mi koncentri emo hronalno polje. To je sva sutina
koncentracije u sopstvenom telu sa zamiljenom svetlou u
njemu.
Radi toga treba da sednete ili legnete, da se opusti te,
smi r i te" disanje i misli, i kao to je osetila Duna Davi-
tavili, zamislite st oj e mogue jasnije da se vae telo puni
svetlosnom snagom koja i j este sam i vot - Kundalini akti.
Kao rezultat toga treba da bude j aka emocija od unutranje
svetlosti, da se oseti toplota koja se iri u telu, Puls i vota",
da se osete mnoge mogunosti i tome slino. U tom stanju
treba biti 20-40 minuta.
Usporeno, ravnomerno disanje pomoi e vaoj koncen-
traciji. Tako, pri udisaju puni te se i vom svetlou, a pri
izdisaju zamiljate da s vazduhom, kao da je crni di m,
izbacujete bolesti iz sebe. Setite se postulata starih: Mi sao
vodi energiju (ci ", pr anu"), energija vodi krv, a krv nosi
hranljive materi j e". Eto to je lekoviti lanac takvog disanja.
Slino tome ini i J. Gurjanov iz Sevastopol ja:
- Vi ste, sigurno, nekad videli ugalj koji se gasi u vatri.
Leei na lei ma, zaklopi te oi i opustite se. Udahni te
vazduh polako i potpuno kroz nos. Zadri te disanje toliko
koliko moete da izdrite, bez naprezanja. Koncentri i te se
na bolno mesto i polako izdiite kroz nos, usmeravajui u
mi sli ma bi otokove (biostrujanja) iz plua na bolno mesto.
Istovremeno zamiljajte kao da na mestu s bolovi ma, poi-
nje da se ari truli ugalj, koji se postepeno razgara i postaje
svetliji, i poinje da zrai toplotu. Uradi te nekoli ko vebi
takvog disanja. Pri svakom izdisaju ugalj se razgara, crve-
niji j e, a toplota jaa. Potrudite se da osetite tu toplotu i
zamislite crvenu svetlost koju zrai ugalj. Ako se posle 5-10
mi nuta ne smanje bolovi, ponavljajte vebu.
216
Udi saj i i vot a". Ovaj nain disanja veoma malo se
praktikuje, ali se zato o njemu mnogo govori. Nazi v takvog
naina disajnih vebi uzeo sam od P. K. Ivanova. Evo kako
Ivanov opisuje to disanje:
- Kad sednete i treba da jedete (a takoe pre polivanja -
tuiranja), obavezno morate da naterate sebe da kroz grkljan
maksi malno udi ete vazduh iz atmosfere, sa visine u Pri-
rodi. Ta veba disanja pomae organi zmu dobru razmenu
materija. Vazduh sadri i votnu snagu koja je potrebna za
dug ivot.
-Mi sa tim produkti ma gutamo vazduh - vazduh je
prodirao svaki put s hranom i mi smo ga gutali. A sada
vazduh, pri rodno popunjava unutranjost tela. Zbog te po-
punjenosti, telo nema potrebu da upotrebljava suvino.
Tehni ka vebanja tog disanja j e: izai na ulicu, podig-
nuti glavu navie, otvoriti usta i polako udiui vazduh kroz
nos (a ne kroz usta), zamisliti da uvlaite vazduh sa visine.
Pri tome javlja se piskav zvuk u grkljanu. Kad zavrite
udisaj, potrebno je da uradite pokrete gutanja i mi saono
rasporedite duhovnu energi ju" u elom telu, ili je kon-
centriete na bolesno mesto ili organ. Ti me uvrujete,
odnosno sabijate hronalno polje koje je podr i veno" bo-
leu. Ne preporuuje se da se takvo disanje primenjuje vie
od 3 do 4 puta, mada se moe praktikovati 2-10 puta u toku
dana.
Ako vam zamiljanje dobro uspe, osetiete odmah na-
gomi lanu energiju i pri treem udisaju neete moi da pro-
gutate uzetu energiju - sve je maksi malno nabijeno. Postoje
ljudi, meu kojima na primer, J. Andrejev, koji za j edan
takav udisaj poveavaju sopstvenu teinu za 1-1,5 kilo-
gram!
Slino disanje majstori ci guna" obavezno primenjuju
na kraju vebanja. Oni tokom uvebavanja laganih i ravno-
merni h pokreta kao da namotavaj u" duhovnu energi ju"
217
okolnog prostora oko sebe i i stovremeno sakupljaju plju-
vaku u ustima. Oni u zavrnoj fazi kompleksa vre ravno-
meran udisaj, oputaju polako ruke niz telo i uine tri po-
kreta gatanja, i pritom gutaju sakupljenu pljuvaku. Pri
tome oni zamiljaju, da nanie, u donj-tjanj (energijski
centar) izbija energija koja se koncentrisala za vreme veba-
nja.
Posle tog vebanja, koncentrisati misli na to da se ener-
gija koncentri sala na j ednom mestu i da nikuda ne odlazi .
Ako to ne uradite, energija koja se prikupila u vama, moe
se rasplinuti.
Navodi mo prostu vebu disanja, kojom se onemogu-
uje nestajanje (rasplinjavanje) prikupljene energije, a koja,
takode pomae u njenom prikupljanju. Udiui, zami sli te da
se irite. Van granica vaeg tela pojavljuje se svetlosna
kopija, koja se sve vie i vie poveava: sto metara u pre-
niku, dvesta, kilometar, sto kilometara itd. Zamiljate sebe
kao da ste takav svetlei j unak. Kad ste potpuno udahnuli ,
zadri te disanje koliko moete i tu sliku predstavite sebi
jasni je. Pri izdisaju, zamiljajte da tu svetleu figuru uvla-
ite u sebe i u mislima je utapkavajte" u ki mu. Svaku
disajnu vebu zavrite takvim disanjem.
Porfirije Komej evi Ivanov perfektno je ovladao veti-
nom prikupljanja duhovne energije" (azot ivog karak-
tera") pomou j ednog udisaja. Evo kako je on to radi o
prema reci ma oevidaca. Pria D. Kondrai na: ,,I j o j edna
osobi na tog oveka. Vi zuelno je izgledalo kao da menja
rast, ponekad je izgledao visok, a ponekad je rastao do
neba".
Zi nai da Makarova: Za sve godine istraivanja, i veo je
na kraju i votne snage, koju je trenutno obnavljao putem
otvorenog izdisaja... kao u nekom svetleem omotau. Ljudi
su videli njegovu veliinu kao neko svetlee telo i nisu
mogli da shvate kakvo je to telo".
218
Ako i vi posvetite dovoljno vremena na razvoj snanog
mi saonog nai na predstavljanja, neete imati energijskih
problema i dobi ete toliko energije koliko zaelite.
ZAKLJUAK
Mislim da je prvi put u popularnoj literaturi na tako
vi sokom ni vou razmotreno pitanje disanja. Ponovi mo bitne
momente.
Hranljiva pr a na " - hr a na , voda, kiseonik, ugljen-diok-
sid odravaju nae telo. Disajna pr ana" - slobodni elek-
troni, koji aktiviraju mozak kroz nosnu duplju, a preko
mozga i endokri ni sistem, daju potrebnu snagu fizikom
telu. Duhovna energija" preko akupunkturnog si stema up-
ravlja funkcionisanjem fizikog tela i pranskom energijom.
Ni i m ni voom (fizikim telom) - ustima upravlja se pomo-
u srednjeg nivoa (pranskog tela) - nos, a sa oba nivoa
upravlja gornjim ni voom (holografskim t el om)' - remenom
glave.
Po pravilu, ljudima nedostaje disajne prane i duhovne
energije". Od nedostatka prve, usporava se probava hrane i
asimilacija materija, smanjuje se radna sposobnost, slabi
imunitet i nastaje sklonost ka bolestima. Od nedostatka
druge - nastaje bezvoljnost, preivljavanje i odstupanje
pred tekoama. Zato, preteno treba da se radi na raz-
vijanju i jaanju pranskog i holografskogtela, odnosno da se
jaaju odgovaraj uom energijom.
Osi m ve navedenog, pri izvoenju disajnih vebi , iz-
bor vebi i njihovu teinu treba uskladiti s i ndi vi dualnom
konstitucijom.
Ljudi s konstitucijom ui " treba vie da diu kroz
levu nozdrvu, naroito u toplom godinjem dobu. Pri tome
219
udisaj se vri kroz levu nozdrvu, a izdisaj kroz desnu.
Takvi m disanjem postie se rashlaujui efekat. Zbog toga
to oni imaju dobru probavu (funkcija disajne pr ane"),
njima se preporuuje da vie upranjavaju disajne vebe za
sticanje duhovne energije".
Ljudi s konstitucijom Sl uzi " treba vie da di u kroz
desnu nozdrvu. Takvo disanje zagrevae njihov organi zam i
isuiti mu suvi nu vlagu. Takvi m ljudima veoma dobro
pogoduje disanje po Streljnikovoj i Sat -Nam" metodi koji
poveavaju probavne sposobnosti organi zma, i na osnovu
kojih se snano masiraju mlitavi (tromi) organi trbune
duplje. Potrebno je tako disati do znojenja i trpeti e i treba
piti vodu to je mogue manje. Voda pomae stvaranju
masti u organi zmu. Kad debeo ovek manje pije, deava se
obratan proces - nastaje voda iz masti iji je rezultat sma-
njivanje telesne teine.
Ljudi s konstitucijom Vetr a" treba da di u nai zme-
ni no kroz obe nozdrve. Takvo disanje uravnotei e njiho-
vo psi hi ko stanje i dovesti organi zam u ravnoteu. Nj i ma
posebno pogoduje Bhastri ka-pranajama" s usporeni m tem-
pom. Njihova prirodna ivahnost e se uravnoteiti, a ivot-
ni procesi bi e laki i bri. To e se posebno blagotvorno
ispoljiti na njihov san i probavu.
U ml aem uzrastu, vie koristite disanje koje norma-
lizuje psihu i stimulie stvaralake sposobnosti. U srednjem
uzrastu, teite je na disanju koje aktivira ceo organi zam, da
biste se mogli potpuno i kvalitetno realizovati i postizati
uspehe. 1, na kraju, na poslednjoj treini i votnog puta,
pokloni te vie vremena sticanju duhovne energije", a ma-
nje je troite.
Ima mnogo metoda disanja, ali u ovom poglavlju je dat
univerzalni klju za njih, i na osnovu njihove pri mene mo-
ete samostalno da odaberete bilo koji metod disanja i da ga
znalaki primenjujete.
220
VODENE TERAPIJE
Ispiranje organizma omoguuje deset pred-
nosti: jasnou uma, sveinu, bodrost, zdravlje,
snagu, lepotu, mladost, istou, /epu boju koe i
panju lepih ena.
Iz Aj urvede
U V O D
Voda - izvor ivota ini glavnu masu tela (dve trei ne),
u kojoj su sve manifestacije organi zma: tok biolokih reak-
cija, transportovanje gasova i materija, prenoenje nervnih
impulsa, sposobnost da se asimiluje i predaje toplota, asimi-
lacija i prenoenje razliitih zraenja i, na kraju, ona je naj-
srodnija s elektronom - uni verzalnom energijom Vasi one.
Dva od tri ivotna principa - Sl uz" i u" - u svom
sastavu sadre vodu. Sto organi zam vie sadri akti vne"
vode, intenzivnije su i votne manifestacije (na primer, kod
dece), i obratno, st oj e ima manje, tei je i vot (na pri mer,
kod starih ljudi).
Progresivan gubitak vode, u toku ivota, uoava se kod
svih ivih bia i predstavlja j edan od biolokih zakona.
Stoga se odravanjem opti malne koliine akti vne" tenosti
u organi zmu moe poveati kvalitet ivota i njegovo tra-
janje.
Coveanstvo je davno uoilo sposobnost vode da odr-
ava oveiju snagu i zbog toga su prve i glavne fizij atrij ske
terapije obavljane vodom. Njihova znalaka i blagovre-
221
mena pri mena veoma pomae oveku, i obratno, neznalaka
obi no mu teti.
Razliiti obiaji i obredi, u vezi sa vodom, slue kao
efikasno sredstvo za odravanje i poboljavanje ovekovog
zdravlja.
U istoriji oveanstva bio je period, koji je potvrdi o
koli ko se pogubno odrazilo nepotovanje elementarni h higi-
j enski h pravila na ljudsko zdravlje. Stari hri ani , izopaivi
uenje Hrista, odbacili su higijenske terapije u vezi sa vo-
dom i telom, kao avolje. Ljudi su prestali da se umivaju i
bri nu o istoi tela. Na primer, kraljica Spanije Izabela
Kastiljska (kraj XV veka) priznala j e, da se za ceo ivot
oprala svega dva puta - pri roenju i na dan svadbe. Kerka
j ednog od francuskih kraljeva umrla je zbog valjivosti.
Ludvik XIV izdao j e specijalni ukaz (proglas), koji m j e
naredi o da se ne tedi na j aki m mirisima, da bi se neutralisao
njihov smrad koji poti e od tela i odee. O prostom narodu
nema se ta rei. Usled neistoe i nedovoljne line higijene
harale su po Evropi takve epidemije kuge i kolere, koje su u
j ednom naletu odnele u grob j ednu etvrtinu njenog stanov-
nitva!
MEHANI ZMI UTICAJA VODE NA OVEIJI
ORGANI ZAM
Potrebno je da se upoznamo s osnovni m mehani zmi ma
dejstva vode na oveiji organi zam, koji e sve dovesti u
simetrian i j asan sistem, i pomoi da se i zbegnu greke koje
esto nastaju prilikom upotrebe vode.
Mnogobroj ni umni ljudi svog vremena govorili su o
pri meni vode s ciljem leenja i jaanja oveijeg organi zma.
Kori sti mo njihove misli i iskustvo kao polaznu taku da bi
ih potkrepili novim nauni m podaci ma.
222
Shodno tome, evo ta su govorili drevni i savremeni
mudraci o leenju vodom.
Otac medi ci ne" Hi pokrat ovako je pisao o vodi . Da
biste se izleili i bili zdravi, treba crpiti i votnu snagu koja
se nalazi u prirodi. Zato treba pribei pri rodni m metodama
leenja, na pri mer, leenje vodom. Voda moe da dejstvuje
na telo vlaenjem, hlaenjem i zagrevanjem. Izaziva nadra-
aje i reakciju i utie mehani ki i hemijski. Moe dati
toplotu i oduzeti j e. Slana voda ini kou toplom i suvom.
Hi pokrat je posebno cenio tople i vrue kupke. Kupke
pomau protiv mnogi h oboljenja, kad sve drugo prestane da
pomae". Primenjivao i h je kao sredstvo za preznojavanje
protiv grozni ce. Govori o j e da tople kupke dobro pomau
kod oboljenja organa za disanje i probavu, smiruju nervni
sistem, eliminiu drhtavicu i greve i omoguuju lak san.
Galen je tvrdio, da organi zam, koji stari, treba na bilo
kakav nai n zagrevati i vlaiti. On je vi soko cenio banjsku
terapiju koja po njegovom miljenju poboljava ktvotok, a
sami m tim poveava i ivotni tonus.
Avi cena je pisao, da razliite vebe i vodene terapije
pojaavaju krvotok, reguliu disanje i razmenu materija i da
utiu na opte izleenje. On je bi o vatreni poborni k banje
(saune), smatrajui je odli ni m higijenskim i lekovitim
sredstvom. Umerena pri mena saune, govori o j e on, pomae
kod nervnih poremeaja i nesani ce. Avicena je propi si vao
upotrebu saune protiv paralize, spazme celog tela pa i protiv
mamurl uka. Savetovao je preznojavanje u sauni radi spre-
avanja katara gornjih disajnih puteva. Vrelina saune, sma-
trao je on, koristi oboleli ma od pleuritisa, kod slabog
varenja i slabosti eludano-crevnog trakta i kod gubitka
apetita. Suva sauna olakava oboleli ma od vodene bolesti i
oni ma koje l omi " u zglobovi ma. Za obolelog od uti ce
esto kupanje u sauni je - osnova itavog leenja". Sauna
pomae kod bolova u mokranoj beici, oteanog mokrenja
i opte slabosti organi zma.
223
Utemeljiva hirurgije Ambruaz Pare (1509. - 1590.)
uinio je preokret u vezi s leenjem prostrelnih rana i odu-
stao od pri mene, u to doba, metode spaljivanja rana sa
vreli m uljem. On je preporui vao j ednostavno i bezbolno
leenje. Mi smo zaboravili lekovita svojstva vode, - go-
vori o je Ambruaz Pare. - Neu da razoaram ljude, koji
veruju da se rane lee pomou obloga (zavoja) natopljeni m
u obajanoj vodi, ali sam lino duboko ubeden da u tom
sluaju pomae samo obina voda koja isti ranu i otklanja
upal u".
Sebastijan Knejp, na osnovu svog 30-godinjeg iskus-
tva u vezi s metodom leenja vodom, ovako se izrazio o
delovanju vode na oveiji organi zam:
1) ta je to bolest i koji je opti uzrok svih bolesti?
Sve te bolesti, ma koje im bilo ime, po mom li nom
miljenju, imaju svoju osnovu, svoj uzrok, svoj koren, svoj
poetak u krvnim poremeajima koji su prouzrokovani sla-
bom cirkulacijom krvi ili nekvalitetnim sastavom krvi ili
zbog drugih tkiva u organi zmu koja slabe sastav krvi i njenu
cirkulaciju. Krv protie kroz kanale krvotoka u elom telu,
napaja svaki njegov deo, svaki organ, hrani ga i oivljava.
Cirkulacija krvi u organi zmu obavlja se po strogom redo-
sledu: svako bre ili slabije cirkulisanje krvi i svaki strani el-
ement koji dospe u nju naruavaju normalnu cirkulaciju krvi
u organi zmu i izazivaju poremeaj i oteenje krvi koji
prouzrokuju organska oboljenja u organi zmu.
2) Kako se postie izleenje?
Odgovori u na vae pitanje. Leenje je veoma lako,
jednostavno i skoro bez greke, ako unapred znate da svaka
bolest nastaje usled oteenja krvi!
Tada leenje ima dvostruki zadatak: treba da uspos-
tavite pravilnu cirkulaciju krvi, ako je naruena ili da se
potrudi te da odstranite iz krvi sve stoj e loe u njoj kao i sve
224
njene pokvarene sokove i materije koje naruavaju njen
sastav.
Drugog rada, u tom sluaju nema, osim da se ojaa
oslabljeni organi zam.
3) Na koji nain voda doprinosi izleenju?
Tri bitna svojstva vode: da rastvara, da odstranjuje
(polako pere) i da j aa organi zam. Ta svojstva vode su
dovoljna, da bismo potvrdili da voda leci sve uopte izleive
bolesti, j er pri leenju svakom pri menom vode nastojalo se
da se odstrani uzrok bolesti.
Zbog toga, mogue j e:
a) Rastvoriti u krvi bolesne materije;
b) Odstraniti rastvoreno;
c) Obnoviti pravilnu cirkulaciju krvi posle takvog
ienja;
d) Vie ojaati oslabljen organi zam, odnosno osposobiti
ga za nove aktivnosti.
uveni niski naunik-lekar, A. S. Zal manov, u svojoj
knjizi Tajna mudrost oveijeg or gani zma" (Lenjingrad,
Nauka", 1966.g.) pie daj e i vot - stalno kretanje tenosti
i zmeu elija i u elijama. Kad je u oveijem organi zmu
kretanje tenosti normalno, regulisano, sve ide dobro. Ako
se narui tok tih ivotnih sokova, ovek poboleva.
Sistem kapilara - to je svojevrsni vaskularni skelet, koji
oroava (vlazi) svaku eliju organi zma. U svakom organu
koji slabo funkcionie, po pravilu, nalazi se posekoti na ili
proirenje ili suenje kapilara. Zal manov je svoj metod
leenja nazvao kapi larna terapija". Da bi se efikasno delo-
valo na kapilare, on je preporui vao da se pri meni terapija s
povi enom temperaturom - sauna i kupke.
U vezi s tim, U Fi zi oterapeutskom pri runi ku" u redak-
ciji kandi data medi ci nski h nauka I. N. Sosina (Izdavako
preduzee Zdravlj e", Kijev, 1973.g.) u poglavlju Leenje
vodom" ukazuje se na osnovni mehani zam dejstava toplih i
225
hladni h terapija. Prema zakonu antagoni zma u krvotoku
(hemodi nami ci ) Dastra i Mora, hladne terapije, suavajui
sudove (vaskule) koe, ire sudove trbune duplje. Tople
terapije - obratno, ire kone sudove i suavaju sudove
trbune duplje.
Meuti m, pri ograni enom temperaturnom dejstvu (lo-
kalna kupka, kompresa) dolazi do istorodne segmentne re-
akcije koja se ne potinjava zakoni tosti ma. Na pri mer, za-
grevanje podbratka izaziva proirenje sudova eluca; hla-
enje koe na elu - suavanje modani h sudova.
Posle ovakve uvodne informacije, mogu se izvesti uop-
tavanja i dopune. Istovremeno, u ovom poglavlju, hou da
vam pokaem pri menu univerzalne metode, kojom se obja-
njava pri nci p dejstva vodeni h terapija na oveiji orga-
ni zam. On se bazira na dva pristupa: jin-jang i Tri doe (tri
i votna principa Doe: Sluzi-Kapha, Vetra-Vata i Zu-
i-Pitta).
Evo osnovni h mehani zama uticaja vodeni h terapija na
oveiji organi zam.
1. Razvojni (Usavravajui) -To je j edan od osnovni h
mehani zama uticaja vodene terapije na oveiji organi zam s
viestrukim dejstvom koji nas pribliava unutarutrobnom
stadijumu razvoja sa svim njegovim prednosti ma.
2. Rastvarajui i eliminiui - Vodene terapije omo-
guuju da se rastvore i odstrane razne tetne naslage (talo-
enja) iz organi zma.
3. Mehanizam koji normalizuje krvotok - Pri mena
hladnih i toplih vodenih terapija omoguuje da se aktivira
unutranji i spoljanji krvotok, to dovodi do njegove nor-
malizacije.
4. Zagrevajui i vlaei - Vodene terapije pomau za-
grevanje organi zma i njegovo zasienje vodom. To posebno
koristi starijim ljudima i ljudima s konstitucijom Vetra".
226
5. Ener gi j ski i sti muli ui - Zbog dejstva na kou pos-
ti emo j ak stimuliui efekat na neivni i akupunkturni sis-
tem.
6. Lekovi ti - Zato, to za vreme vodeni h terapija dolazi
do asimilacije vode i zajedno s njom rastvaranja materija,
koje prouzrokuju posebne reakcije u organi zmu a koje za-
vise od svojstava asimiliranih materija.
Sad emo detaljno da razmotri mo ve navedene meha-
ni zme i vodene terapije, koje ih pobuuju.
RAZVOJNI MEHANIZAM VODENIH TERAPIJA
oveiji organi zam zapoinje svoj razvoj u vodenoj
sredini. Ona j e, po mnogi m pokazateljima, najpovoljnija za
taj razvoj. Utvreno je da, ako se dete posle roenja ee
dri u vodenoj sredini (kadi), ono e se razvijati mnogo
bre, a njegovo zdravlje e biti bolje nego st oj e kod kop-
neni h" vrnjaka.
U kontaktu sa vodom zadejstvovani u mnogi vani
razvojni mehani zmi :
a) stalno navlaena koa usi sava" u sebe slobodne
elektrone, kojih u vodi ima mnogo vie nego u vazduhu;
b) plivanje i gnjuranje u vodi sa zadrani m disanjem
nagomi lava i zadrava velike koliine ugljenikove kiseline
u organi zmu. Kao rezultat toga dva gore navedena meha-
ni zma nastavljaju snano da stimuliu biosintezu;
c) smanjenje telesne teine u vodi detetu omoguuj e da
se mnogo lake i slobodnije kree, a to e se pozi ti vno
odraziti na njegov opti razvoj. Znatno je olakana cir-
kulacija krvi, a krv raznosi hranljive materije do raznih
delova tela;
d) naunici su ustanovili da je svaki malian, od mo-
menta roenja pa do pola godi ne starosti, sposoban da se
227
slobodno odrava na vodi bez pomoi sa strane. Ako se
nastavi da se uvebava ta genetska sposobnost, nee se
ugasiti, a dete poinje pre da pliva, nego da hoda. Vano je
da se ne propusti vreme.
Igor arkovskij uveliko propagi ra svoj metod raanja
u vodi " i bebi -jogu" (jogu za bebe). Kao to je praksa
pokazala, taj metod je veoma efikasan za daljnji razvoj dece
i oslobaanje od poroajnih trauma. (Mladi roditelji ovo
treba da imaju u vidu.)
Evo ta kae o Igoru arkovskom i njegovom ruskom
metodu", vodei ameriki specijalista za pri rodno leenje,
doktor Stiv Mori s:
Zapravo, ja i moje kolege doputovali smo u SSSR da
bi smo detaljno izuili ruski metod". Saznali smo mnogo
toga, o emu ranije ni smo ni predpostavljali. Na pri mer, u
vodi se mogu odgajati nedonoad i slabana deca. Naj -
udnije otkrie za mene je bilo, da su bebe, koje su dobi le
traumu mozga usled dugotrajnog poroajnog guenja, uspe-
le da obnove svoje umne sposobnosti zbog intenzivnih tre-
ni nga u vodi . Va zemljak (sugraanin) Konstanti n Butejko
to objanjava ti me da, bebe, pri estim i dui m potapanj i ma
(zagnjurivanjima) u vodu, ne di u.
5 0
Rezultat toga je da se u
krvi poveava sadraj ugljen-dioksida, koji prouzrokuje re-
flektorno irenje sudova mozga, a hemoglobi n poinje bolje
da predaje ki seoni k nervnim elijama. Ishrana mozga se
naglo poboljava - on moe da obnavlja (regenerie) ote-
ene strukture i da stvara nove. Tome umnogome dopri nosi
intenzivna hi dromasaa biolokih aktivnih taaka koje na
koi predstavljaju centralni nervni sistem.
50 Ka o to nam j e poznato i z prakse, mi svako zagnj uri vanj e u vodu
vr i mo sa zadrani m udi saj em. Evo j o j edne potvr de, da j e
pot r ebno, kao i j ogi sti , zadravati di sanje na 8 0 % udi saja.
228
Vodene terapije kao to su kupanja u kadi i bazenu, a i
polivanja vodom, takode pomau i odrasloj deci, ali ne u toli-
koj meri, kao malianima (bebama). Pri tome voda mora biti
topla - indiferentna. Moe se koristiti prohladna i hladna voda
za polivanje u trajanju 5-10 sekundi.
RASTVARAJUI l ODSTRANJUJUI MEHANIZAM
VODENIH TERAPIJA
Bilo kakva stvrdnjavanja u organi zmu ukazuju na pre-
pobuenost i votnog principa Vetar", koji u organi zmu
prouzrokuje suvou i hladnou, tj. stvaraju uslove, koji
pomau stvaranju vrstih materija. Skupljanje, sabijanje,
kristalizacija - to je /Y///g-proces. Zato, da bi se spreilo
skupljanje i sabijanje, potreban je suprotan - rairujui
////-proces. Na taj nain, za protivteu suvoi i hladnoi (ili
vrui ni i suvoi ) u organi zam treba obezbedi ti vlagu i top-
lotu. Tople i vrue terapije u vezi s vodom, upravo to
podsti u.
Da bi se odstranilo rastvoreno, treba rairiti kanale:
krvne i limfne, a takoe i pore na koi . To sve pomae
////-procesu irenje i usmeravanje iz sredi ne napolje. A
postoj e voda idealni upija, prenosnik i izluiva (radijator)
toplote, ona e pomagatiy///-procesu.
Ako u toplu vodu dodate isparljive materije, koje j o
vie pojaavaju propustlji vosttela i uz to dopri nose tome, da
se toplota razbi ja" i rasejava", tada e usled takvog spa-
janja efekat biti mnogostruko pojaan. Zbog toga se u vodu
dodaju odvari koji sadre isparljive aromati ne materije.
Najjaa terapija, namenj enaza rastvaranje tetnih mate-
rija u organi zmu, je parno kupatilo (sauna). Osi m to dobro
zagreva organi zam, otvara i pore na koi, kojim se podsti e
obi lno znojenje i odstranjivanje rastvorenih materija napo-
lje kroz kou.
229
Tople i vrue kupke imaju neto slabije dejstvo. Ako se
one primenjuju uz dodatak isparijivih materija, tj. s odva-
ri ma trava i drugih materija, efekat rastvaranja se pojaava.
Zato, to luenje kroz kou nije j ako, kao u sauni, glavno
luenje obavljaju bubrezi. Stoga, ako imate slabe bubr ege-
pari te se, a ako je bolesna koa - primenjujte kupke.
Kontrastne terapije, tj. kombinacija toplog i hladnog,
usmeravajui tok krvi as prema koi , a as u dubi nu orga-
ni zma, pomau bolje ispiranje sveg nepotrebnog.
Evo kako Knejp savetuje da se primenjuju kupke:
- Ui u kadu, (a) napunjenu toliko vodom, da voda
prekriva celo telo. U kadi se zadrati 25-40 mi nuta. Zati m
brzo prei u drugu kadu (b) s hladnom vodom i zagnjuriti se
do glave u vodi; ako nemate drugu kadu, tada, stoj e mogue
bre, polijte telo hladnom vodom. Hladna kupka ili poli-
vanje mora da se zavre u toku 1 mi nute. Zati m, ne briui
se, brzo se obui i kretati se po sobi ili na vazduhu sve dok
god se telo potpuno ne osui i zagreje (najvie za pola sata).
Drugi nai n:
Kada je napunjena kao u prvom sluaju, ali temperatura
vode je neto vea u njoj od 32 do 34 stepena. Tempe-
ratura vode ove kupke ne srne da bude iznad 35 stepeni , niti
ispod 28 stepeni.
U toplu kadu ulaziti ne j edanput, ve tri puta, tako isto i
u hladnu - tri puta. To je takozvana kupka s trostrukom
pr omenom":
10 mi nuta u toploj kadi,
1 mi nut - u hladnoj,
10 mi nuta - u toploj,
1 mi nut - u hladnoj,
10 mi nuta - u toploj i
1 mi nut u hladnoj kadi.
Uvek treba zavriti s hladnom kupkom. Zdravi , snani
ljudi sedaju u kadu s hladnom vodom i potapaju se do vrata.
230
Osetljivi ljudi sedaju u kadu i brzo sapi m grudi i lea, ne
potapajui se u vodu. Polivanje celog tela moe potpuno da
zameni hladnu kadu ljudima koji se boje hladne vode. Ni kad
se ne srne kvasiti glava. Ako ste je sluajno pokvasili, treba
j e dobro osuiti.
Dalji postupak, naroito koji se odnosi na kretanje posle
kupanja, isti je kao i u prvom sluaju.
Ovde moram da navedem neke pri medbe. Ja ni kad ne
propisujem tople kupke bez hladnih kupki h ili hladno poli-
vanje posle njih. Poviena temperatura, naroito ako dugo
traje, ne j aa ve slabi ceo organi zam; ona ne samo da ne
kali kou ve je ini mnogo osetljivijom na hladnou; ona,
na kraju, ne titi ve podvrgava opasnosti. Topla voda otva-
ra pore kroz koje prodi re hladan vazduh i ije se posledi ce
vrlo bi zo javljaju. Hladne kupke posle toplih ili hladna poli-
vanja to otklanjaju (ja ne poznajem ni j edan nain pri mene
tople vode, posle koje ne sledi pri mena hladne); hladna voda
j aa (okrepljuje) i sniava povi enu temperaturu; ona osve-
ava, odstranjuje suvinu vruinu i, na kraju, titi zatva-
rajui pore i jaajui kou.
I ovde, kao uopte kod svih toplih kupanja, ja nikad ili
vrlo retko upotrebljavam samo toplu vodu za zdrave ljude,
ve joj uvek dodam odvar od raznih lekovitih trava.
Radi boljeg rastvaranja, primenjujem odvare od sle-
deih biljaka: tiunja od sena, grani ce bora i slamu od ovsa.
Kupka s trunjem od sena. Vrei cu sa 1-1,5 ki logram
suvog sena potopiti u posudu sa 7-8 litara vrue vode i
pustiti da odstoji 15-20 minuta (savremeni fizioterapeuti
savetuju da se kuva 1 sat). Zati m odvar sipati u kadu s
toplom vodom. Voda popri ma boju kafe, otvara pore i
pojaava cirkulaciju krvi. Te kupke veoma dobro zagrevaju
telo. Zdravi ljudi mogu daj e primenjuju u bilo koje vreme.
Trajanje terapije 10-15 mi nuta.
231
Kapka sa borovim granicama. Uzmi te iglice od bora
(to sveije, tim bolje), sitno iseckati grani ce i naseckati
iarke odj el e (smreke) i sve to pomeati (oko 1 kg suve
materije), staviti u posudu u koju uliti 7-8 litara vode i kuvati
pola sata. Zati m, kao i u prethodnom primeru, sipati u kadu s
toplom vodom. Ova kupka dobro deluje na bubrege i mok-
ranu beiku i uglavnom deluje na kou, sti muli e je (a
preko nje se stimulie centralni nerv/ni si stem-CNS), j aa i
isti krvne sudove. Ova kupka prijatno mirie, j aa orga-
ni zam, koristi starijim ljudima kod kojih su oslabljene ivot-
ne delatnosti.
Kupka odovseneslame. Uzeti oko 1 kg isitnjene ovsene
slame, staviti u vreicu i kuvati u 7-8 litara vode pola sata.
Zati m, sipati u kadu i primeniti terapiju. Od ve opi sani h
kupki , ona najbolje j aa i najkorisnija je za bubrege, mok-
ranu beiku i kod reumatskih bolova.
Meovite kupke. Meovi ti m kupkama nazivaju se kupke
u koji ma je pomean odvar od nekoli ko biljaka. Na pri mer,
odvar od trunja sena i ovsene slame. Pritom je vano da se
obe biljke kuvaju zajedno.
Na slian nain pripremaju se i druge kupke: od nane,
kamilice, cvetova lipe itd.
Prema tome, za rastvaranje ljake i drugih supstanci
koje su se nataloile u organi zmu, primenjuje se opta
vodena terapija - sauna i kupke u kadi. Za dejstvo na lokalne
delove tela primenjuje se lokalna vodena terapija: ogra-
ni eno dejstvo parom, polukupke itd.
Topla sedea kupka. Ta kupka odlino zagreva organe
male karlice i trbuha, pomaui protiv raznovrsni h obo-
ljenja u tom delu tela. Zato, to se tu nagomi lavaju tetne
supstance (sadraj debelog creva) treba ih redovno odstra-
njivati. Da biste poveali uinak, upotrebljavajte odvare od
poljskog rastavia (Equisetum arvense), ovsene slame, tru-
nja od sena i si. Odvari se pripremaju na isti nain naveden
232
poljskog rastavia (Equi setum arvense), ovsene slame, tru-
nja od sena i si. Odvari se pri premaju na isti nain naveden
za prethodne kupke, ali u manjim koli i nama. Trajanje
terapije oko 15 mi nuta. Terapija se primenjuje 2-3 puta
nedeljno.
Polukupka sa odvarom od poljskog rasta vi'ca pomae
kod razliitih oboljenja bubrega, kameni a u bubrezi ma,
oteanog mokrenja i bolova u krstima (slabi nama) usled
prehlade.
Polukupka sa ovsenom slamom odli no sredstvo pro-
tiv svih oblika bolova (sevanja") u kosti ma (bolesti Vet-
ra ).
Polukupka sa trunjem od sena deluje slabije od pret-
hodni h, ali je veoma dobra protiv zastoja krvi, slabljenja
eluca, zatvora i nagomilavanja gasova.
Tople kupke za noge. Ima nekoli ko varijanata.
1. U toplu vodu (25-26C) staviti pregrt soli (tome se
mogu dodati dve pregrti drvenog pepela u svojstvu adsor-
benta) i dobro izmeati. Trajanje terapije 10-15 mi nuta. So,
rastvorena u vodi, kao s t oj e ukazi vao Hi pokrat, ini kou
toplom i suvom. Sve to pomae stvaranju toplote u telu.
(Vano za one koji ma j e stalno hladno).
2. Kupka za noge od trunja sena (stabljika, lia, seme-
na i dni gog).
Sipati 3-5 pregrti trunja od sena u kljualu vodu, posu-
du zatvoriti i ostaviti da se ohladi do 25-26 stepeni. Ta
kupka j e, u stvari, metod za rastvaranje, oslobaanje i ja-
anje nogu i veoma je korisna kod bolova u nogama, zno-
jenja nogu, otvorenih rana na nogama, kod otoka, gihta
(kostobolje), hrskavinih voria, zagnojavanja i zmeu prs-
tiju nogu, ozleda nastalih upotrebom tesne obue i tome
slino. Evo ta kae Knejp o takvim kupkama za noge:
Uopteno mogu rei, da te kupke odli no pomau ako su
noni sokovi nezdravi i skloni razlaganju. Jedan gospodi nj e
233
eno U odvaru s trunjem sena, za j edan sat gaj e izleila od
uasni li patnji.
3. Kupka za noge od ovsene slame. Kuvati ovsenu sla-
mu oko pola sata i odvar, ohlaen do 25-26 stepeni, upotreb-
ljavati u trajanju 20-30 minuta za kupku nogu. Dozi ranje
ovsene slame isto je kao i u prethodnoj terapiji sa senom.
Osvrni mo se ponovo na iskustvo Knejpa: Na osnovu
iskustva, mogu rei da ne postoji sredstvo koje je adekvatno
tim kupkama, kad je u pitanju razmekavanje razliitih
stvrdnua na nogama. One odlino pomau kod reumati zma
zglobova, gihta, uljeva, noktiju koji urastaju ili su pod
gnojem, vodenih plikova nastalih prilikom hodanja. ak se,
otvorene i zagnojene rane na nogama, kao i ozlcde od
razjedajueg znojenja nogu, lece tim kupkama.
Jedan gospodin odsekao je ulj na svojoj nozi. Zlo-
udna upala, koja je nastala na nozi, navela je na pomi sao da
je re o trovanju krvi: tri ovsene kupke dnevno i zamo-
tavanje nogu u tkaninu, natopljenu u tom istom odvaru,
izleilo ga je za 4 dana".
Da biste pojaali dejstvo kupke za noge, koje su nave-
dene pod brojem 2. i 3., primenjujte ih trostruko: 10 mi nuta
toplo dejstvo, 1 minut hladno i tako j o dva puta. Polukupke
i kupke za noge uvek zavrite s ispiranjem nogu u hladnoj ili
prohladnoj vodi.
Sad nam je jasan metod rastvaranja vodeni h terapija, i
moemo prei na mehani zam odstranjivanja. Mehani zam
odstranjivanja zasniva se na tome, da razliita umotavanja i
komprese deluju na organi zam mnogo due, nego to je
sluaj u ve navedeni m terapijama za rastvaranje (1-2 i vie
sati) i primenjuju se mnogostruko. Pri tome se javlja efekat
usi savanj a" sveg tetnog, koje se nalazi u telu. Ta pojava
zasni va se na zakonu Osmoze vodu upija telo, a obratno
mokra tkanina upija ljaku, toksine i tome slino. To traje
sve dok god se ne izjednai koncentracija ljake u orga-
234
ni zmu i u mokroj tkanini. To obi no traje 1-2 sata. Zati m,
posle izvesnog vremena moe se uraditi novo umotavanje i
nastaviti s odstranjivanjem tetnih materija iz organi zma.
Posle toga arav treba obavezno oprati - on je natopljen
toksi ni ma, a u neki m sluajevima i zaudara.
Kao i u prethodnom sluaju, postoje opte i lokalne
terapije. U optoj terapiji primenjuje se donje umotavanje,
kratko umotavanje i mokra koulja. U lokalnoj terapiji
primenjuju se komprese (obloge). Sve te terapije treba pri-
menj ivati s odvari ma od trava koje smo ve naveli.
Pre nego to preemo na opi s umotavanja, razmotri mo
koje umotavanj e je bolje upotrebiti - toplo ili hladno. Toplo
umotavanje, po zakonu jin-jang, delovae na spoljanje
slojeve tela (kou), i potvruje zakon antagoni zma u hemo-
di nami ci . Hl adno e delovati obratno na unutranje orga-
ne. Te osobi ne treba koristiti za odstranjivanje ljake iz
unutranjih organa ili spolja sa koe.
Uz to, potrebno je da poznajete i dejstvo zakona
jin-jang: jin raajang, i obratno - j ang raa jin; prekomeran
jin prelazi u jang i obratno. Drugi m reci ma, hladna, pasi vna
umotavanja jin, stvarae u organi zmu svoju suprotnost
toplotu, kretanje, i), jang. Topla umotavanja - vrua, aktiv-
na jang, stvarae u organi zmu svoju suprotnost - slab-
ljenje i smanjivanje produkcije toplote, tj. jin. Na osnovu tih
teorijskih postavki proistie j edna od glavnih preporuka za
pri menu vodeni h terapija: vrue kupanje zavriti s kratko-
trajnim hl adni m kupanjem. Ova postavka potvrena je u
praksi. Evo ta tim povodom kae Sebastijan Knej p: Topla
voda oputa i razneava, a hladno kupanje posle toga jaa,
prekaljuje i podstie zdrav razvoj tela".
Donj e umot avanj e propisuje se, uglavnom, kod obo-
ljenja nogu i trbuha. Umotavanje zapoinje od ramena (is-
pod pazuha) i zavrava se do vrhova prstiju na nogama.
235
Gl ava, vrat, ramena i ruke su slobodni i treba da se prekrij u
nei m topl i m, da ne bi u njih prodro vazduh.
Donj e umotavanj e ovako se obavlja: na arav prostrt
na madr acu (krevetu), staviti duom stranom iroko vuneno
ebe. Lanena tkani na za umotavanj e treba da bude vel i ka da
bi se s nj om mogl o 2-3 puta omotati cel o telo i noge.
Udvostrui vi tkani nu, tako j e natopi ti , da i z nje ne kapl j e
voda i prostreti j e u obl iku pravougaoni ka na vuneno ebe.
Zat i m lei na tu tkani nu i t ako se umotati , da ni j edan deo
t rupa ne ostane nepokri ven. Posl e toga vrsto okol o umot at i
vuneno ebe da bi se spreilo prodiranj e vazduha kr oz
omot a i odozgo staviti perinu.
Odmah obratite panju na to da se vrsto uvijete vune-
ni m ebet om i da se pokrij ete peri nom da bi se spreilo
prodi ranj e vazduha kroz omot . Sutina tih radnji j e, da se u
organi zmu posl e hl adnog umotavanj a, pobude topl ota i kre-
tanj e (aktiviraju se procesi razmene) mokr o pl atno poi nj e
da upija ljaku. Ako koa nema kontakta sa pl at nom, do
t oga nee doi . Uz t o, kou mor at e odravati t opl om i
vl anom, da bi bolje luila tetne materij e iz organi zma i
poveal a koliinu topl ote u telu. Vuneni materij al zadrava
topl otu i zagreva telo, a peri na j o vie poveava efekat
zadravanj a topl ote.
U tako zat vorenom, vl anom i topl om prost om, kao u
majinoj utrobi , zapoinj u posebni procesi - koji iste i l ece
organi zam. Nastanak znoj a ukazuj e na proces ienja i
predstavlj a kriterijum za efikasnost te terapije. Ako j e mal o
znoj a ili ga uopt e nema, nedovolj no j e ienje organi zma.
Terapija traje 1-2 sata.
To umotavanj e uvek se primenj uj e s drugim pr i menama
vode i ima pret eno zagrevaj ue, izluuj ue i rastvaraj ue
dej stvo u organi ma trbune duplje.
Preporuuj e se da dodat e u vodu odvare od trunja sena,
ai (Carex), borovi h grani ca i ovsene sl ame. a zame-
236
njuje trunje sena i poljski rastavi i veoma je kori sna kod
ot eanog mokrenj a, a kao sporedno sredstvo, u bubrezi ma s
kameni i ma. Odvar od ovsene sl ame odl i no deluje protiv
bol ova u kosti ma, gihta, kameni a i peska u mokr ai ;
borove grani ce el i mi ni u nagomi l ane gasove u trbuhu.
Kratko umotavanje. Moet e ga primenj ivati sami .
Ono poveava koliinu topl ote u telu, a smanjuje previ e
j aku vrui nu. Umotavanj e zapoeti ispod pazuha, a zavriti
ga skoro do kol ena. Pare platna presaviti 4-6 puta, natopiti
ga, palj ivo ga ocediti i vrsto umotati oko tela. Prodiranj e
vazduha spreava se pomou vunenog ebeta, a potrebna
topl ota posti e se pomou peri ne. U odnosu na zdravst veno
stanje, moe se primeniti ml aka ili veoma hl adna voda.
Terapija traje 1-2 sata.
Ovo umotavanj e j e veoma dobro ako se pri meni j e-
danput nedel j no, kao profilaksa, j er vas titi od mnogi h
oboljenja. Ono isti bubrege, j etru, trbuh, izbacuje nago-
mi l ane gasove, bol esne sokove i suvi nu tenost. Kratko
umotavanje pot puno odstranjuje bolesti srca i el uca, koje
nastaju na osnovu pritiska gasova i nestaj u s nj ihovim od-
stranjivanjem. Moe se i spavati tako umot an, i pri t om e
biti lagan san. Ovakvo umotavanj e pogoduj e starijim lju-
di ma koj i ma dehidrira organi zam.
Mokra koulja. Obi nu l anenu spavai cu (pi amu) ija
je dui na do vaih peta, namoi ti u vodi , iscediti i obui se u
nju. Dal j e - lei u postelju, pokriti se vuneni m ebet om i
prekriti peri nom. Ako se ovek ne prekrije peri nom t eko e
se postii pot rebna koliina topl ote. Samo vuneno ebe j e
nedovol j no. Nepotovanj e tog pravila svodi efikasnost na
nul u svih navedeni h terapija, koj e se odnose na umotavanj e.
Zapamt i t e to. Terapij a traje 1-2 sata. Moe se spavati i u
koulji.
Mokr a koulja otvara pore i izvlai bol esne sokove
(slino flasteru), smiruje (vlaga-y//? - smiruj e), r avnomer no
237
rasporeuje toplotu i poboljava opte stanje organi zma. Da
bi mokr a koulja bolje prijanjala' uz telo, moete je namo-
iti u vodu u koju ste dodali sirce ili je osolili.
I j o j edno upozorenje: sve terapije, koje se odnose na
hladnu vodu ili umotavanje, treba raditi na prethodno zagre-
janom telu.
Na slian nai n stavljaju se komprese: stavlja se tkani na
natopljena u vodi, i umotava s vunenom mar amom. Ako se
kompresa stavlja na trup, odozgo treba staviti peri nu.
VODENE TERAPIJE ZA NORMALI ZACI JU
KRVOTOKA
Naravno, do sada,sve navedene terapije u prvom ili
drugom stepenu normalizuju krvotok. One su veoma j edno-
stavne i svakom dostupne. Ali ako elite i i mate vremena,
moete primeniti kupke po Zal manovu terpentinske kup-
ke. Osi m normalizacije kapi larnog krvotoka, one blago-
tvorno deluju kod hroninih oboljenja organa za oslonac i
kretanje, s izraenim bolni m si ndromom. To nije nita dru-
go, nego j ako naruavanje principa Vata".
Terpenti nske kupke primenjiiju se sa dve emulzi je: be-
lom i utom. Nekoli ko rei o terpentinu i njegovi m svoj-
stvima. Tei penti n se dobij a iz borove smole. Ima rastva-
rajua, stimuliua i dezinfekciona svojstva. U lekovite svr-
he upotrebljavali su ga umeri (sumeri?), drevni Egi pani ,
Grci i Rimljani. Tkani na, u kojoj je umotan egipatski faraon
i koji je preleao 4000 godi na u grobnici, bila je natopljena
smol om. Savremeni istraivai uverili su se da ta smol asta
impregnacija, ni do danas, nije izgubila svojstva da uni tava
mi krobe. Eto zato se primenjiiju vrue terapije s Cetinom
bora, j er one sadre terpenti n!
238
Terpenti n odlino rastvara, lako prodi re kroz kou i
deluje na nervne zavretke. Terpenti nske kupke sa utom i
bel om emulzi jom poboljavaju kapilarni i limfni tok, pove-
avaju i votnu energiju svake pojedi nane elije i orga-
ni zma u celini. Kupke s belom terpenti nskom emulzijom
prvenstveno stimuliu kapilare, a kupke sa utom emul-
zijom poboljavaju razmenu materija u organi zmu, pomau
rastvaranju naslaga soli u zglobovi ma, tetivama i na zi do-
vi ma kapi lara (vaskulum).
Sastav bele emulzije. U emajliranom loncu rastvoriti 3
grama salicila u 250 grama kljuale vode. U to nasuti sitno
narendan deiji sapun (20 grama). Smeu meati staklenim
tapi em dok se lonac podgreva na slaboj vatri. U lonac
naliti 250 grama vi sokokvali tetnog terpenti na i, ponovo
paljivo izmeati, zati m nasuti u bocu sa irokim grli em i
dobro zatvoriti.
Sema seansi. Prva seansa - 25 grama emulzije naliti u
kadu s vodom ija je temperatura 37C; druga - 30 grama i
37,5C; trea - 35 grama i 38C; etvrta - 35 grama i
38,5C; peta - 40 grama i 39C; esta - 45 grama i 39C; se-
dma - 50 grama i 39C; osma - 55 grama i 39C; deveta -
60 gr ama i 39C; des et a - 65 grama i 39C; j eda na es t a -70
grama i 39C; dvanaesta - 75 grama i temperatura vode
39C.
Emulzi ju prethodno promukati i naliti u kadu pr e nego
to je napuni te vodom. Trajanje prve seanse - 12 mi nuta, a
svih sledeih - po 15 mi nuta. Kupke primenjivati dvaput
nedeljno.
Sastav ute emulzije: 300 grama ri ci nusovog ulja naliti
u emajlirani lonac zapremi ne 2-3 litra i staviti ga u drugi
lonac s vodom, napravivi vodeno kupati lo. Kad voda pro-
kljua, u emajlirani lonac naliti 40 grama natri jumove lui-
ne (natrijum koji nagriza) rastvorene u pola litre vode.
Stakleni m tapi em meati dok se ne dobije gusta kaasta
masa. Zati m u to naliti 225 grama oleinske kiseline i ponovo
239
- naj manj e 30 mi nut a - meati dok se ne dobij e tena
prozrana masa ute boj e. Skinuti lonac sa vat re (iskljuiti
poret) i u l onac naliti 750 grama vi sokokval i tetnog ter-
penti na. Razliti emulzij u u boce i vrsto ih zatvori ti .
Za pr i menu terapije, u kadu s vruom vodom, naliti
emulzij u. Sema seansi: prva seansa - 40 gr ama emul zi j e,
t emperat ura vode u kadi 38C; druga - 45 grama i 38C;
trea - 50 grama i 38,5C; etvrta - 55 grama i 38,5C; peta
- 60 grama emulzij e i t emperat ura vode 39C. Sl edee
kupke primenjuju se na nain naveden za pet u seansu (60
gr ama i 39C). Trajanje prve i druge seanse po 12 mi nut a,
tree, etvrte i pete - po 15 mi nut a. Treba uraditi 12 kupki .
Seanse se obavljaju svakog drugog dana.
Ako vam j e koa mnogo osetljiva, pre pr i mene kupke,
namai t e vazel i nom pol ni organ i anus. De o tel a u predel u
srca ne treba potapati u vodu, zat o to te terapij e iritiraju
srce. Ako ste umorni , odmori t e se pola sata pre nego to ete
da pri meni t e terapiju. Treba se post epeno potapati u vodu.
Kri teri j um efikasnosti tih terapija j e oseanj e peckanj a,
koj e se zamenj uj e s peenj em, na kraju ili posl e terapij e.
Reakci j a ne srne biti dua od 30 do 45 mi nut a; ako j e
reakci j a dua, pri sledeoj kupci ne treba poveavat i kol i -
inu emulzij e.
Mogu da se pri mene terpenti nske kupke za noge s 10
gr ama emulzij e, a mogu se kombi novati kupke sa ut om i
bel om emul zi j om. One omoguuj u da se bolj e deluj e na
kr vne sudove i ceo organi zam.
Veoma je vano odravati dobar krvot ok u glavi i u
oi ma, imati iste gaj morove (maksi l arne, MS) i eone
si nuse. S uzrastom, tu se nagomi l ava mnogo sluzi koj a se
ut abava", izaziva broj na oboljenja i dovodi do prevre-
menog gubi tka vi da i oteenj a mozga. Mnogi ljudi, upravo
zbog toga, gube vid, nose naoare, a oistivi mozak on se
240
moe povrati ti . Za tu svrhu pogodne su proste i efikasne
vodene terapij e.
Kupka za gl avu. Ona veoma dobro odrava sudove u
mozgu u zdr avom i gi pkom stanju, a t akode otki sel j ava"
ut abane" sluzi i nju naknadno odstranjuje. Kupka mor a da
bude kontrastna. Gl ava se prvo zagnjuri u posudu s t opl om
vodom 5-7 mi nuta, ali tako da deo gl ave s kosom bude
zagnj uren u vodi . Posl e toga glava se odmah zagnj uri u
prohl adnu vodu 15-30 sekundi . To ponavlj ati 2-3 put a.
Posl e terapije nasuvo istrljati glavu i kosu i ostati u toploj
prostoriji u kojoj nema promaj e. Kupka se primenj uj e 2-3
puta nedel j no dok god se ne posti gnu eljeni rezultati. Tak-
va kupka j aa kosu.
Kupka za oi . Kupka moe biti hl adna ili topl a.
Ako se primenj uj e hladna kupka, tada lice s otvoreni m
oi ma zagnjuriti u hl adnu vodu i u njoj dizati 15 sekundi .
Zat i m se glava podi e i posl e 15-30 sekundi ponovo se u
vodu zagnj ure elo i oi . To se moe ponavljati 4-5 put a.
Topl a kupka za oi obavija se s vodom ija j e tem-
peratura 24-26C, posle koj e uvek sledi hl adna, ili se j edno-
stavno umi va hl adnom vodom. Pri t ome se, u toplu vodu,
moe dodati odvar od razni h biljaka. Naroi t o j e dobro ako
se doda pol a supene kai ke isitnjene mirodij e.
Shodno t ome treba imati u vidu, da hl adna voda odl i no
deluje na zdrave, ali sl abe oi. Ona j aa i osveava organ
vida spolja i iznutra. Topl a kupka za oi primenj uj e se radi
rastvaranja i izbacivanj a napolj e gnoj a iz eonih i mak-
silarnih si nusa.
241
EFEKTI VODENIH TERAPIJA
ZAGREVAJUI I VLAEI EFEKAT VODENIH
TERAPIJA
Svakako, sve navedene vodene terapije dopri nose vla-
enju i zagrevanju oveijeg organizma. Nije potrebno da ih
nabraj amo, ali mehani zme u vezi s vodenom terapijom koji
su navedeni ili ni su pre navedeni , treba detaljno izdvojiti.
Kako deluje potapanje i toplota na kou?
Koa je najvei i najvaniji oveiji organ. Nj ena povr-
i na je u proeku 1,5 m , a tei na - 20% od opte tei ne
ovekovog tela. Ona obavlja nekoli ko vanih i votni h fun-
kcija:
1. Zatitna. Koa je futrola" u kojoj se nalazi na orga-
ni zam.
2. Regulisanje toplote. Isparavajui vodu kroz por e ko-
e, ovek se titi od pregrevanja. Suavanje koni h sudova i
zatvaranje pora pomae da se toplota sauva u organi zmu.
3. Povezujua. Zato to se koa, nervi i materija mozga
razvijaju iz j ednog te istog embri onskog listia, oni su u
odraslom organi zmu meusobno povezani . Koa - govori o
je A. S. Zalmanov, - to nije pasivna pokri vka, namenj ena
samo za to da bi titila nae telo. To nije ograda i zmeu
oveka i sveta, ve sredstvo za vezu i zmeu naeg orga-
ni zma i spoljanje sredine. Spoljanja sredina nepreki dno
deluje na nas, a koa je - svojevrsni periferni mozak, koji
perci pi ra te uticaje i prenosi ih dalje u mozak, koji daje
komande unutranjim organi ma da se maksi mal no prila-
gode na oscilacije spoljanje sredi ne.
4. Zatitna. Koa ima bakteroci dna svojstva. Sadri li-
zoci m, koji j e poguban za mnoge bakterije. Pr ema prora-
uni ma ameri kog bakteriologa Teodora Rozberija, na po-
vrini oveijeg tela intenzivno dejstvuje 15 triliona mi kro-
242
ba! Samo ista, zdrava, vlana i elastina koa moe us-
peno da se suprotstavlja navali te koncentracije. Otuda
proizilazi, ako je ona ista, njene bakteroci dne funkcije su
poveane. Ako nisu, ona postaje gnezdo zaraze i preko nje
nastaju infekcije. Prema najnovijim istraivanjima nau-
nika, koa aktivno uestvuje u stvaranju pri rodnog imuni-
teta.
5. Energetska funkcija koe. Koa je dostavlja slobo-
dnih elektrona u akupunkturni sistem. O tome smo ve
detaljno objasnili.
6. Disajna. Koa diui, pomae plui ma. Uopte, ako
se uspe da kono disanje bude na potrebnom nivou, ovek
moe da ini uda. Na primer, P. Ivanov, koristei kono
disanje, mogao j e dugo da ostane pod vodom.
7. Izluujua. Kroz pore koe lue se mnoge materije,
tetne po organi zam. Kvalitetno luenje kroz kou znatno
olakava rad bubrega i drugih organa za luenje - produuje
im ivotni vek.
Kroz loj nelezde lui se posebna emulzija, zbog koje se
titi koa od isuivanja i postaje gipka i blistava. Ako se
koa ne neguje, zagauje se sopstveni m luenjima i prestaje
kvalitetno da obavlja ve navedene funkcije. Usled toga
oteuje ceo organi zam.
U drevnoj prolosti velika panja se poklanjala nego-
vanju koe. Drevni Rimljani su pri li kom susreta pitali j edan
drugog: Kako se znoj i ?" Od svih naina negovanja koe
vodene terapije najvie su cenjene, a naroito terapije s
parom i masaom.
Setite se, da u proeku, pod obi ni m, normalni m uslo-
vima, naa koa lui dnevno oko 500 grama znoja. Ako se
niste prali - kupali dva dana, na koi e ostati sloj ljake i
druge izluevine od j ednog litra znoja. Takva koa prestaje
kvalitetno da obavlja svoje funkcije i naseljava se mi kro-
bi ma. Zbog toga redovno j edan-dva puta dnevno obavi te
243
razna sapiranja s ciljem da odravate istou koe. Ta pre-
poruka zapisana je u zborni ku drevni h zakona Ma nu" (pr-
vog oveka na zemlji).
Kako zagrevanje deluje na oveiji organizam?
Od tri ivotna principa, samo j edan u" stvara
toplotu u organi zmu i sastoji se iz pri marni h elemenata
Vat r e" i Vode". Zato ga spoljanja toplota, a posebno
vlana sauna, stimulie i aktivira sve funkcije koje zavi se od
elemenata koji ine taj princip. Razmotri mo najvanije.
1. Probavna funkcija. Lekari su konstatovali da terapije
sa saunom smanjuju eludanu kiselinu i zajedno s njom
stimuliu apetit.
Terapija u sauni blagotvorno utie na obolele od dija-
betesa. Dijabetes bolest ne samo razmene materija ve i
probave. Vrelina saune stimulie te funkcije i pomae nor-
malizaciju zdravlja. Zato, to koa u dijabetiara postaje
bleda, suva, ljuti se itd., treba se dobro pobrinuti o koi .
Toplota i vlanost i tu pojaavaju disanje kroz kou i krvo-
tok i na taj nain deluju na normalizaciju koe. A poto
sauna poboljava rad bubrega, ona i stovremeno titi od
konih oboljenja kao to su flirunkuloza i ekcem koji su
saputni ci dijabetesa. Naravno, tako snano delovanje saune
mogu da koriste samo oboleli od dijabetesa i koji nisu slabi i
iscrpljeni.
Stara poslovica kae: Kone bolesti se lece u crev-
i ma". Svaka bolest koe je - erupcija (izbacivanje) tok-
si nog sadraja napolje, pokuaj organi zma da se oslobodi
njegovih nagomi lani h otrovnih materija. Otuda dijabetes i
kone bolesti imaju zajedniku osnovu u potpunom zaga-
enju organi zma i kvarenju njegovih ivotnih sokova".
Oslobodivi organi zam od neistoa, mi emo odstraniti
dijabetes i izleiti kou.
244
2. Imuna funkcija. Vetako poveanje temperature
unitava ili spreava aktivnost mnogi h uzroni ka bolesti.
Temperaturni prag osetljivosti niza patogeni h mi kroorga-
ni zama nii je od temperaturnog praga, koji su u stanju da
podnesu elije oveijeg organi zma. Na taj nai n, vetako
poveanje temperature u organi zmu pomae da se unapred
spale patogeni mi krobi , pre nego to uspeju da nanesu tetu.
Uz to, vrelina saune uopte stvara sterilnost, a u organi zmu
se poveava koli i na leukocita - prodrljivaca mi kroba.
Pr ema podaci ma nemaki h bi ohemi ara, temeljno za-
grevanje u sauni pomae da se aktivno stvaraju interferoni u
organi zmu materije koje su sposobne da savladaju tetno
dejstvo virusa gripa.
Ma nned fon Ardene, zajedno s profesorom Herbertom
Krausom, koristi saunu u kompleksu s drugim terapeutski m
metodama za leenje sarkoma. Oni tvrde: da bi spontano
ugi nula elija raka, treba stvoriti j ako kiselu unutranju
sredi nu u organi zmu, koja aktivira fermente u elijama i za
nekoli ko sati treba da se povea temperatura do 40C. Samo
pri takvom kombi novanom dejstvu, dolazi do odumi ranja i
odvajanja elija raka.
3. Vidna funkcija. Terapija saunom blagotvorno deluje
na otrinu vida. Desetomi nutni boravak u sauni poveava
svetlosnu osetljivost skoro za j ednu treinu.
4. Umna funkcija. Toplota stimulie rad mozga i po-
boljava kvalitet umnog procesa. Na primer, Arhi med nije
sluajno otkrio svoj uveni zakon, kupajui se u kadi . Mno-
gi istaknuti nauni ci , na pri mer, I. Meni kov, su to nagla-
avali.
5. Zagrevajui ivlaei efekat vodenih terapija pomae
oputanju miia, tetiva (vezi vnog tkiva) i zglobova. Ako
ovek pliva u toploj vodi u kojoj je telesna teina mala,
smanjie se optereenje na sve zglobove, a naroi to na
ki mu. Kombinacija oputanja i smanjivanja gravi taci onog
245
optereenja omoguuje da se, prilikom plivanja i drugih
vodeni h terapija, postave ki meni prljenovi na svoja stal-
na " mesta, da se lako nametaju zglobovi i da se lece
povrede i rastezanja. Svi ti efekti izraeni su u poslovi ci :
Banja leci, banja pari, banja sve na mesto stavi".
6. O mehanizmu zasienosti organizma toplotom i vla-
gom ve je dovoljno reeno. Ponovi mo, da je on veoma
delotvoran ljudima starijeg doba i u starakom dobu. U
dehi dri ranom organi zmu steu se zglobovi i tetive, koje
savijaju oveka i vuku ga ka zemlji. Suva koa, koja do-
stavlja malo slobodnih elektrona u organi zam, izaziva opa-
danje snage. Suva i zategnuta koa slabo izbacuje ljaku.
Nagomi l ana ljaka prouzrokuje razliita oboljenja i povrede
koje su, preteno, svojstvene osobama u starakom dobu.
Rasudi te sami , evo glavnih bolesti starosti: ateroskleroza -
zagaenost krvnih sudova; arterijska hipertonija da bi se
progurala krv kroz suene arterije, treba poveati pritisak,
zbog toga nastaje naknadna iscrpljenost srca; ishemijska
bolest srca i mozga: glavni uzrok suenje arterija; rak i
dijabetes nastaju u unutranjoj neistoi. Opadanje top-
lotnih svojstava organi zma utie na imunitet organi zma.
Otuda laka predi sponi ranost starijih ljudi na razliite infek-
cije, gnojne rane (ireve) itd. Smanjena probavna funkcija.
Produkti hrane ne samo da ne hrane organi zam ve ga i
optereuju.
Zato se u drevnom medi ci nskom traktatu ,,ud-i "
kae, da su zagrevanje i vlaenje organi zma pomou kupki i
terapija s parom (sauna) kontrai ndi kati vne kod teke pokret-
ljivosti, krivljenja i grenja udova i irenja otrova u mii-
i ma.
Vodene kupke... One lece rasprostranjen otrov (izvla-
e tetna isparavanja kroz pore koe), zastarelo arite, koje
je u telu, bolesti ki vni h sudova, teku pokretljivost i grenje
zglobova, savijanja, sasuivanje mi i ne mase".
246
Ljudi, koji su ovladali vodeni m terapijama, posebno
terapijama s parom, mogu da stvaraju uda. Na pri mer, traje
uspomena na enu, koja je u 70-oj godini starosti bila sveza i
pri vlana kao devojka. I to zato sve st oj e volela da pravilno
i redovno primenjuje vodene terapije. Ona je veoma esto
koristila saunu.
Sada nam postaje j asno koliko j e ogromna kori st od
vlaenja (kvaenja) i zagrevanja organi zma vodeni m tera-
pijama.
ENERGIJSKI I STIMULIUI EFEKAT VODENIH
TERAPIJA
I tako, doosmo do j ednog veoma interesantnog pita-
nja: na osnovu ega se stvara energija prilikom primene
vodene terapije? Odmah u odgovoriti, postoji j ednostavna
terapija, koja, vie od svih, daruje oveka energijom, i o njoj
e biti rei.
Metod polivanja hladnom vodom odavno se koristio
radi kaljenja organi zma. Praktikuju ga monasi Japana i
Ti beta, on nije za j avnost i uva se kao tajna. Ljudi koji to
poznaju, crpe energiju i postiu izvanredne rezultate. Poli-
vanje je mnogo prakti kovao Porfirije Ivanov.
Glavni efekat hladnih polivanja, a j o bolje veoma hlad-
nih polivanja celog organi zma, je dejstvo na plazmeno telo.
Pl azmeno telo, u izvesnoj meri, prevazilazi konture fizikog
tela i elom svojom dui nom - spolja i u dubini ima istu
temperaturu. Dok god traje brzo i j ako dejstvo vrlo hladne
vode odj ednom po celoj povrini koe, hladi se, pri rodno, i
plazma. Hladna plazma odlazi u unutranjost organi zma, a
na njeno mesto dolazi topla plazma. Nastaje j aka struja,
koja, trenutno, ponovo puni ceo organi zam, hiperpolarizuje
membr ane elija i izaziva aktiviranje genetskog aparata.
247
Drugi m reci ma, aktivira upravo to, to dovodi do obnav-
ljanja organi zma i poveanja njegove snage.
Dejstvo treba da bude kratkotrajno - 2-3 sekunde, i
odj ednom na celo telo. Tek tada e potpuno doi do izraaja
taj efekat, udo-efekat. Da ste pravilno primenili terapiju
dokazuje nastajanje toplote odmah posle hladne opekoti ne, i
da se koa isparava.
Takav efekat moe se postii samo, ako se zagnjurite u
vodu s glavom nadole i odmah iskoite iz vode, ili ako
stanete ispod manjeg vodopada, kao to su radili monasi , ili,
j o jednostavni je ako se polijete hladnom vodom iz kofe.
esto pitaju, da li se ta terapija moe zameni ti s tuem?
Moe, ali e efekat biti slabiji. Osnovno j e, da voda mora
svojom masom da sklizne niz kou, a ne u obliku poje-
di nani h mlazeva. Mlazevi se, prelazei po koi od glave do
nogu, brzo zagrevaju i nema trenutnog hlaenja tela, koje se
deava kad voda, svojom masom, sklizne niz telo, hladei
ga naglo i r avnomemo.
Vano je znati sledee: Polivanje se moe primeniti
samo na toplo telo i zato se prethodno zagrejte; posle poli-
vanja uite u toplu prostoriju i, ne briui se, i ntenzi vno se
kreite dok god se ne zagrejete i dok god se ne osui koa.
Ako to ne radite, osetiete tokom vremena da se telo pl ai "
te terapije, skuplja se, ne eli daj e pri meni te. Koa postaje
suva, ljuti se, mogu se pojaviti bolovi u krsti ma i u karli-
no-bedreni m zglobovi ma - si mptomi pobuivanja Vetra".
Pri tome, sve se javlja tako nepri metno, da j e teko otkriti
gde je napravljena greka, koja se sastoji u nepravi lnom
ponaanju pre i posle te terapije.
Mnogi m ljudima ona e se uiniti odvi e surova, oni se
nje boje. Zapamti te, naglo i brzo dejstvo ledene vode ne
samo da hladi na organi zam ve i izaziva opekoti nu" koe
- u tome je sva sutina. Zagrejte se pre pri mene te terapije
ne budi te lenji. Tada e i opekoti na" da bude j ae izraena i
telo se nee plai ti ". Na poetku pri mene te terapije, i u
248
hladno godinje doba, moete uraditi obilazili manevar koji
razvija ljubav prema toj terapiji i spreava kompli kaci je.
Uzmi te dve kofe napunjene vodom: j ednu s toplom, a drugu
s hladnom vodom. Prvo se polijte s toplom, a zati m s
hladnom vodom. Efekat e biti izvanredan, a sama terapija
bie prijatna i vi ete je zavoleti kao oljicu dobre kafe. Ako
ne pri meni te terapiju, oseaete se kao da niste u svojoj
koi. Nedostajae vam ta svezi na i snaga kojom vas ona
dariva.
Energijski uticaj proiavajue osobi ne vode ispoljie
se na nau auru jajasti elektronski omota. Kad ovek
pliva ili roni u vodi patogena energija, koja se pri lepi la" uz
telo ili parazitira na auri, prelazi s tela u vodu. St oj e voda
hladnija, bolje je takvo energijsko ienje.
Patogena energija to je j ak jang (fina, pokretna), a
hladna voda - j ak jin (materijalizovana, inertna) koje se
pri li kom sjedinjavanja meusobno neutralizuju. Rezultat je
da se organi zam isti od osnove (uzroka) bolesti, a kad ne
postoji uzrok, telo se samo leci. To se najbolje moe uraditi
s brzi m i naglim polivanjem celog tela ledenom vodom
(1-7C). Savetujem vam da, pri tome, koristite pri nci p kon-
trastnosti - kofa s toplom, a zati m ledenom vodom. Topla
voda privlai patologiju prema spoljanjem konom omo-
tau, a ledena je apne. P. Ivanov je ovako govori o: Vaz-
duh izvlai, voda sapire, a zemlja upija". Da bi se posti gao
takav efekat, treba da se polivate na ulici. Izaite na ulicu,
podi gni te glavu uvis, otvorite usta i udahni te kroz nos.
Odmah ete osetiti da vazduh struji kroz gornje nosne ka-
nale i kroz grkljan u plua. U mi sli ma udiite vazduh iz
dubi ne Kosmosa, polako, udiui ga do maksi muma. Zatim
zadri te vazduh u sebi, napregni te se i prospite vodu na
sebe. Naprezanj e istiskuje unutranju patologiju iz tela, vo-
da je sapire, a zemlja prihvata. Ova varijanta se radi na
prethodno zagrejanorn telu s fizikim vebama i uz upo-
trebu samo veoma hladne vode.
249
Posle prolaska ledenog talasa niz vae telo, stojite topli,
preporoeni i koa vam se isparava. Ako ste veoma oset-
ljivi, tad ete ugl edati " u vodi, koja vas sapire, neto tetno,
tamno, teko, optereujue i potpuno nepotrebno vaem
organi zmu.
Efekat takvog leenja i ienja zapazili su drevni mu-
draci i utemeljili ga u Bibliji frazom: Idi i okupaj se u
Jordanu, i tvoje telo e se izleiti, i ti sam e se oi sti ti ".
A evo j o j ednog mehani zma energetskog pothranji-
vanja s vodom. Voda u otvorenim rezervoari ma upija u sebe
kosmi ka zraenja - apsorbuje energiju spin talasa. Poseb-
no se ceni zvezdana vodi ca", tj. voda koja je odstojala
preko noi. Ona je puna kosmi kog zraenja i veoma koris-
na. Sunce pri izlasku svojim zraci ma prekida tu informaciju,
i zato je potrebno da se kupate, da biste se pothranili kos-
mi kom energijom, pre svitanja. Ko se u to vreme kupao, on
zna koli ko ta voda osveava i pothranjuje organi zam ener-
gijom.
Morska voda naroito upija mnogo energije u sebe.
Zbog rastvaranja velike koliine razliitih soli u njoj, ona
popri ma odreenu strukturu koja je povoljna za kretanje
elektrona. oveije telo u vodi je potroa te energije i
aktivno j e apsorbuje. Zato, to koa sadri mnogo mi ne-
ralni h materija - slana voda je odli no pothranjuje. Kao
rezultat toga koa ovlaena i snabdevena mi kroel ementi ma
mnogo bolje obavlja svoje funkcije - isporuioca energije
organi zmu.
Sad porazgovarajmo o stimuliuem efektu vodeni h
terapija i njegovoj fiziolokoj osnovi.
Zato, to je koa - periferni mozak, svi signali s nje
odlaze u centralni nervni sistem. Oni dospevaju kao kon-
taktni vor" izmeu unutranje i spoljanje sredi ne - hi po-
talamus. Hi potalamus na to reaguje aktiviranjem endokri -
nog sistema, a taj sistem, posredstvom hor mona, aktivira
svaku eliju. P. Ivanov je tim povodom rekao: Sve bolesti,
250
koje tako mue oveka, po buenju centralnog nervnog dela
mozga (hi potalamus je upravo u centru mozga) pri rodno
nestaju - to je stvarna istina".
Ostaje nam da razmotri mo: koje je dejstvo delotvornije
- hl adno ili toplo. Toplo, mi znamo da oputa, a hladno
aktivira. Ali najhitnije je u samoj koi. Utvreno je da, na
svakom kvadratnom centimetru koe, priblino 12-14 nerv-
nih zavretaka reaguju na hladnou, a samo 1-2 na toplotu.
Stoga hladno polivanje idealno pogoduje tome. Postoji i
druga, j o j aa terapija sneno buenj e". Sneno buenje
organi zma je u tome, da kad pada prvi sneg, on u sneni m
pahulji cama akumulira i kondenzuje veliku koliinu ener-
gije. Kad obnaen ovek legne i zatrpa se snegom - zakopa
se", taj sneg e se prilepiti uz telo. Umotan u takvu bundu",
ovek ulazi u toplu prostoriju, u kojoj se sve deava. Sneg se
topi - naruava se njegova struktura i oslobaa se energija.
Koa se, obratno, j ako hladi, vlazi - aktivira se i struktuira.
Sve to, meusobno se kombi nujui , postie takav efekat, s
kojim se nita ne moe uporediti. Probajte, i sami ete se
uveriti u istinitost.
Ipak, ja ni sam pristalica pri mene suvie dugih hladnih
terapija koje traju preko 1 -2 mi nute. Poznato j e, da brzi i jaki
nadraaji aktiviraju funkcije organi zma, a j aki i dugotrajni,
obratno: gue, pa i blokiraju funkcije organi zma, pomaui
sami m ti m prodiranje u organi zam patoloke bi okli matske
energije - hl adnoe, suvoe itd.
LEKOVITI EFEKAT VODENIH TERAPIJA
S obzi rom na to da se u vodi nalaze razliite materije u
rastvorenom stanju, one mogu da dospeju kroz kou u
organi zam i izazovu koristan ili tetan efekat. Razmotri mo
te efekte s najsavremenije take gledita.
251
Toplota vode iri kone pore, aktivira receptore aku-
punkturni h taaka, koje poboljavaju unoenje slobodni h
elektrona u telo. Pojaanje toka slobodnih elektrona u telu,
poveava efekat superprovodljivosti u akupunkturni m ka-
nali ma. Sirenje pora na koi i superpro vodljivost su fizio-
loki mehani zmi , koji pomau da se efikasno dostavljaju
razliite materije sa povri ne koe u organi zam. Prema
tome, ako je okolna voda zasiena bilo kakvi m materijama,
one e obavezno dospeti u organi zam. Terapija sa kupkama
realizuje taj efekat. U datom sluaju materije dospevaju u
organi zam u homeopatski m dozama i ispoljavaju blago-
tvorno (povoljno) dejstvo bez sporednih efekata. Meuti m,
to j e samo j edan momenat delovanj a rastvorenih materij a na
organi zam.
Drugi momenat je fenomen dejstva na daljinu (dis-
tanci ono dejstvo), koji ini spoljanje dejstvo materije na
bioloki objekat (oveiji organi zam). Energijsko informa-
ciona svojstva materije (leka, hemijskih materija, bi oloki h
tkiva itd.) rasprostiru se u prostoru slino talasima. Ako to
zraenje dospe (padne) u bilo koji materijalni objekat (o-
veije telo), deo energije zraenja se apsorbuje i objekat,
koji je to zraenje apsorbovao, popri ma svojstva objekta
koji zrai . Mnogobrojni eksperimenti potvrdili su, da se
takvo dejstvo najbolje ostvaruje kroz akupunkturne take
(za tri sekunde). Ako je ta ista materija dospel au organi zam,
ona dejstvuje znatno sporije, prema stepenu njene asimi-
lacije u krv.
Trei momenat je u homeopatiji. Termi n homeopati ja
proizilazi iz grkih rei: homoi os" sl i an" i pot os"
stradanje, bolest", drugi m reci ma, slino se leci sl i ni m".
Ta nauka zasnovana j e na sledeim postavkama:
1. Zakon Arndta-Sulca, prema kojem slabi nadraaji po-
jaavaju bi oloke pojave, j ake - koe, vrlo j ake - paralizuju.
2. Slino se leci slinim". Pri leenju bolesti treba
primeniti mal e doze tih materija, koje kod zdravog oveka u
252
velikim dozama prouzrokuju pojave, koje su veoma sline
si mptomi ma date bolesti. To j e prva postavka (teza) homeo-
patije - zakon sli nosti ".
3. Druga postavka je - patogeneza lekova", odnosno
na zdravi m ljudima treba isprobati dejstvo lekova u dozama
koje ne lece, ve su toksine, da bi se ustanovili patogeni
si mptomi koje oni prouzrokuju.
4. Trea postavka homeopati je. Za leenje se doznauju
minimalne doze tih materija, koje u veim dozama prou-
zrokuju si mptome te ili druge bolesti. Zbog toga, takve se
materije mnogostruko razblauju 100, 1000, milion i vie
puta i na osnovu toga se i postie mi ni malna doza.
Shodno uenju utemeljivaa homeopati je S. Hanema-
na, pri mnogostrukom razblaivanju lekovitih materija (le-
kova) dolazi do poveavanja njihovih lekovitih svojstava.
Takvo poveanje lekovitih svojstava pri smanjivanju doze,
Haneman j e nazvao di nami zaci j om", potenci ranj em" kao
rezultat ispoljavanja ranije skrivenih sila". Lupi ev N. L.,
radei na katedri refleksoterapije pri Centralnom institutu za
usavravanje lekara ordena Lenj ina, u svojoj knjizi Elek-
tropunkturna dijagnostika, homeopati ja i fenomen distan-
ci onog dej stva" tim povodom pie sledee: Razblai vanje
lekova u vodi ili drobljenje u neutralni praak u odnosu 1 :
1000, 1 : 1000000 i u veoj razmeri nije umanjilo njihovo
lekovito dejstvo. Iznad svega, pokazalo se, da se s pove-
anjem stepena razblaivanja, povealo i dejstvo lekova, te
je potrebno naglasiti... Stvar je u tome da, posle 23-de-
ci malnog razblaivanja (D 23), ne ostaje ni j edna molekula
pr i mame materije. A lekovit efekat se ispoljava sve veom i
veom j ai nom. Homeopati ja ne deluje samo na bolest ve i
na ceo organi zam".
Na osnovu toga, moe se zakljuiti da, pri veli kom
razblaivanju (potenciranju) materija vie ne deluje, ve
njeno veoma snano energijsko i nformaci ono polje. Smatra
253
Tabela 4.
TRAJANJE DEJSTVA RAZLI I TI H POTENCI JA HOMEO-
PATSKI H PREPARATA
se, da vie potencije del uju u veem stepenu na psihu o-
veka, a nie - na funkcije organa i tkiva. Razli i te potencije
imaju i razliito dejstvo trajanja.
Uopte metod homeopatije je dobar, ali svakom leku
odgovara strogo odreeno vreme, tokom kojeg j e mogue
pozi ti vno dejstvo na organizam konkretnog bolesni ka. AJco
je potencija leka j ednaka energiji oboljenja (imajui u vidu
slinost), za izleenje j e dovoljna j edna doza. Ako j e po-
tencija nepravilno odabrana i vea od potrebne, suvina
energija e po principu slinosti prouzrokovati oboljenje.
Ta dva faktora, da tano uskladi ne moe ni svaki viso-
kokvalifikovan lekar.
Jedna od varijanata homeopatije je i zoterapi ja", koja
se odlikuje ti me, to se za pripremanje rastvora ne koriste
materije, koje u toksinim dozama izazivaju kod oveka
si mptome koji podseaju na odreenu bolest, ve se koriste
neposredni uzronici bolesti - toksini, patoloki izmenjeno
tkivo i izluevine iz organi zma. Polazei od zakona slino-
sti, te materije mogu se upotrebiti prilikom leenja bolesti,
254
kojima su propraene. Takvi lekovi nazivaju se nozo-
di ma".
Sad, poznavajui tri ve navedena momenta: aktiviranje
konog omotaa, mehani zam di stanci onog dejstva i homeo-
patiju, preostaje nam da odaberemo takvu terapiju koja bi ih
objedinila. Po logici stvari j asno j e, da ona mora da bude u
vezi s toplom vodom i zasi ena nozodi ma". Nozodi ma je
prepuna naa mokraa, ija je energija j ednaka energiji
samog oboljenja, a sam nozod" odgovara toj bolesti koja
ga je stvorila. Zato, sjedini vj sopstveni urin s vodom,
dobij amo veoma efikasno i apsolutno bezopasno sredstvo
za izbavljenje od sopstvenih oboljenja. A takvo sredstvo je
urinska kupka, odnosno mi nske kupke!
Pri leenju urinskim kupkama, treba da se shvati "
veoma bitan momenat - odrediti vreme kad se bolest po-
gorava i uguiti je terapijom kupki. Obi no, ovek sam
dobro osea pogoranje bolesti, i u to vreme treba da pri-
meni kupku. Opisana tri momenta odredie sami sve ostalo
(potrebno).
Autor nam preporuuje sledee uri nske kupke:
Kupke sa sopstvenim sveim urinom. U tu svrhu uz-
mite sopstvenu dnevnu mokrau, nalijte je u kadu s toplom
vodom i pri meni te je kad se bolest pogora. Koristite i drugu
varijantu: uzmi te svu sopstvenu nonu mokrau i, u mo-
mentu pogoranja bolesti, pri meni te s njom kupku. Nije
obavezno sipati sav urin u kadu, moete se ograniiti na
j ednu punu au sakupljenog urina, pa i manje. Uopte, tu je
iroko polje za pri menu, ali preporuujem vam da ne sipate
svu vau mokrau u kadu, da biste izbegli mogue predo-
ziranje.
Kupke s mokraom deee ili mladih i zdravih ljudi. U
tu svrhu sakupite dnevnu ili nonu deiju mokrau ili mok-
rau mladog i zdravog oveka, obavezno vaeg pola. Nalijte
u kadu s toplom vodom i odsedite u njoj 10-20 mi nuta.
255
Shodno fenomenu di stanci onog dejstva, energijsko-in-
formaciono zraenje mladog organi zma zapi sano u njego-
vom urinu, apsorbovae va organi zam i vi ete, hteli to ili
ne, popri mi ti neki deo njegovih mladih svojstava. Ako se
takve kupke primenjuju redovno, 1-2 puta nedeljno u toku
godi ne dana, efekat podmladivanja bie veoma vidljiv (ose-
tan).
Kupke s ukuvani m ur i nom. Sakupite 0,5-2 litra uku-
vanog urina do 1/4 prvobitne zapremi ne urina. Ukuvani urin
pripremiti na sledei nai n: sakupiti mokrau u koliini od 4
litra (moe se koristiti i urin svih ukuana) i kuvati je u
otvorenoj emajliranoj posudi dok god ne ostane 1 litar, tj.
1/4 pi vobi tne zapremi ne. Ne mora se pripremiti odj ednom,
moe se pripremati nekoliko puta. Na primer, ukuvate litar
urina, dobijete 250 grama i uvate ga u friideru. Ukuvani
urin moe da bude u friideru nedelju dana, a da se ne
ukvari . Zati m ukuvajte j o litar i tako dalje, dok ne dobijete
potrebnu koliinu. Ukuvani urin nalijte u kadu s topl om
vodom i pri meni te kupku od 10 do 20 mi nuta.
Pri ukuvavanju urina j ako se koncentriu soli u njemu -
nae soli. Zato takve kupke pomau zasienju naeg orga-
ni zma svim neophodni m mi nerali ma. U rafiniranoj hrani
savremenog oveka njih je veoma malo.
Pri li kom ukuvavanja urina, u njemu se stvaraju bio-
loke aktivne materije nebelanevi naste pri rode, koje imaju
lekovito dejstvo nekoliko puta j ae od obinih stimulatora
belanevi naste prirode.
U ukuvanom urinu postoje sopstvene isparijive materije
koje lako prodiru u telo, j er su srodne s njim.
Kombinacija ve opisanih i drugih mehani zama dej-
stva, ispoljava j ako preporoujui efekat na oveiji orga-
ni zam. Poboljava se funkcija koe, pojaava se energija i
aktiviraju se ivotni procesi.
256
TERAPIJE S PAROM
S obzi rom na to da je bilo rei o mehani zmu uticaja
(dejstva) terapija s parom, prei emo neposredno na same
terapije i tehniku njihovog realizovanja.
Terpije s parom mogu biti lokalne, opte, s vlanom i
suvom parom.
Sledea pravila pomoi e vam da pravilno pri meni te
optu terapiju s parom.
1. Ne idite u saunu (parno kupatilo) posle konzumi ranja
obi lne hrane. U tom sluaju sauna je tetna. Ali ne srne se ii
ni na gladan stomak (natate). Pojedite neto lagano - povr-
e, voe, blagu kau.
2. Najbolje je opariti se ujutro, tj. posle 9-10 sati. Orga-
ni zam se odmori o za vreme sna, pun je snage, i lako ete
podneti tu terapiju koja optereuje srce. Znajte, sauna je -
svojevrstan trening koji stvarno moe da zameni fiziko
optereenje.
3. Postepeno se privikavajte na vrelinu saune i ne
penjite se, odmah, na gornje leite u sauni za parenja.
Popni te se na visinu, na kojoj ete se dobro oseati.
4. Ako ste promrzli idui ka sauni, pre ulaska u saunu
stavite noge u lavor s toplom vodom i postepeno dolivajte
toplu vodu. Ostanite tako 10-15 mi nuta. Posle toga, kad
osetite toplotu u telu, moete ui u saunu.
5. Iz higijenskih razloga, preporuuje se, da se saperete
(istuirate, MS) pre ulaska u saunu, ali tom pri li kom ne
smete da kvasite glavu, inae u sauni moe doi do njenog
pregrevanja. Posle toga se istrljajte peki rom dok se ne
osuite - vlaga spreava znojenje, i uite u saunu.
6. Poeljno je da stavite bilo kakvu kapu na glavu da
biste spreili pregrevanje, a uz to treba da i mate pri sebi
vunenu rukavicu ili specijalni greba za skidanje-otiranje
znoja, j er on takode ometa znojenje. Skidajui znoj s vune-
257
nom rukavi com, i stovremeno istite kou od odumrl og oro-
avelog sloja.
7. Posle ulasku u saunu, 3-4 mi nuta odsedite na dnu
saune da biste se privikli na vrelinu saune, a j o bolje bi bilo
da legnete. U leeem poloaju vrelina saune deluje ravno-
mernije na telo. Kad leite, miii se bre oputaju, a to vam
omoguuj e da ih proparite iz temelja. Prema tome, poza u
sauni je leea ili sedea po-turski.
8. Posle izlaska iz saune, istuirajte se toplom, a zati m
prohl adnom vodom. Moe se naglo pustiti hladna voda na
5-10 sekundi ili se zagnjuriti u bazen. Posle toga, odmori te
se, osuite se i uputite kui, ako ne elite da ponovo pri me-
nite terapiju.
Kako se pariti s metlicom? Metli ce mogu biti, uglav-
nom, brezove i hrastove. Pre ulaska u saunu, treba ih ras-
pariti, usled ega njihove isparljive materije prodiru u telo i
blagotvorno na njega utiu.
Ako je metli ca sveza, treba je blago saprati i ona e biti
spremna za upotrebu. Ako je suva, prvo je saperite, a zati m
je stavite u lavor napunjen toplom vodom. Nemoj te je pariti
u kljualoj vodi. To je nepravilno - brzo opada lie. Pr ema
tome, posle dranja metlice u toploj vodi, sipajte u lavor
vruu vodu. Pokrijte lavor s drugi m lavorom radi boljeg
parenja. Posle toga, metli ca je meka i iz nje se osea mi ri s.
Metli ca se moe saprati i staviti u podnoju leaja u sauni .
Tamo e se sama raspariti ako je sauna vlana.
Smi sao parenja s metli com sastoji se u tome, da se
nj ome potiskuje vru vazduh prema telu, ali ne i da se iba.
Metl i com se radi lagano, kao lepezom, j edva dodirujui
telo. Prvo se prelazi preko nogu, zadnjice, leda i ruku od
nogu do glave i obratno. To se ponavlja nekoli ko puta. Pri
radu s metli com treba da oseate prijatan vru vetri. i tek
posle toga, moete se blago iibati metli com. Zati m se
istrljajte metli com, kao li kom od lipe. Jednom r ukom pridr-
258
avajte metlicu za rukohvat (drku), a dlanom druge ruke
pritiskajte lie uz telo.
Eto, to je bitno ta treba da znate kad koristite saunu. A
sad razmotri mo kakva je razlika izmeu save i vlane pare.
U sauni sa suvom parom mnogo se vie znoji. Vrua,
suva para je - j ak jang, koji u organi zmu izaziva svoju
suprotnost jin, tj. lui se voda (znoj). Zbog toga se posti e
dublji rad konog omotaa, organi zam se sui i obilno
izluuje ljaku. Suva para je efikasna protiv raznih oblika
vodene bolesti, a na to je ukazi vao i Avi cena.
Suva para je antagonist i votnog principa Vetar", iji
viak u organi zmu izaziva suvou i hladnou. Zato suvom
parom isteruju bi opatogenu energiju hladnoe, koja je pro-
drla u organi zam i koja l omi " u zglobovi ma.
Ako posmatramo geografski razmetaj sauna sa suvom
parom, one se, uglavnom, nalaze na severu - Fi nska, Kare-
lija. Zato to je tamo klima vlana i hladna (Karelija -
zemlja j ezera) tokom veeg dela godi ne, narodna mudrost j e
tome suprostavila terapiju sa suvom parom koja otklanja
(izgoni) hladnou i vlanost.
Suva para veoma pogoduje ljudima s konstitucijom
Sl uzi ". Poznato nam j e, da suviak sluzi unosi vlanost i
hladnou u organi zam. Suva, vrua para e ih idealno urav-
noteavati. Zato debeli ljudi mogu da omrave i da se dobro
oseaj u, primenjujui suvu paru.
Vlana para, koja donekle oteava znojenje, iznutra
j ako zagreva telo. Po svojoj prirodi to je vie jin, koji,
dejstvujui na organi zam, stvara u njemu svoju suprotnost
jang. I stvarno, vlana para snano stimulie ivotni pri nci p
ui " koji se sastoji iz pri marni h elemenata Vode" i
Vatre". Pr i menom te terapije poboljava se probava, raz-
mena materija i dr. Na tu injenicu, takoe, je ukazao i
Avi cena, govorei , da sauna pomae kod nesvarljivosti pro-
dukata, slabe probave i gubitka apetita.
259
Stoje para vlanija, ona efikasnije isteruje iz organi zma
bi opatogenu energiju suvoe, koja prouzrokuje suenje
mesa" i teku pokretljivost u zglobovi ma. Vlana sauna, u
kojoj je vazduh, prema reci ma A. N. R. Sanes, autora prvog
iscrpnog traktata o ruskoj banji (sauni ): Toli ko topao...
kakvi m se i samo telo snabdeva", veoma je pogodna ljudima
s konstitucijom Vetr a" i starijim ljudima.
Kli ma u evropskom delu Rusije nije tako surova, kao na
Severu, te nema potrebe ni za j akom vrui nom, niti za
suvoom. Uz to, naunici-lekari su, svestrano istraujui
terapije u sauni s razliitom vlanou i temperaturom,
zakljuili da, radi boljeg linog oseanja i korisnijeg uticaj a
na organi zam, para treba da bude vlana i ne toplija od
100C.
Kontraindikacije opti m terapijama u sauni su sledee:
kod akutnih stadijuma bilo kojih bolesti; kod pogoranja
hroni nog oboljenja s povi enom temperaturom. Kod obo-
ljenja srca - endokarditis, miokarditis, perikarditis, kod
upale koronarni h sudova, sranih oboljenja sa si mptomi ma
tahikardije i svih oblika hipertonije propraene srani m i
bubreni m manama (nedostaci ma). A, takoe, kod malo-
krvnosti , j ako izraene skleroze sudova, epilepsije i neki h
drugih oboljenja.
Sad treba da razmotri mo vrlo vano pitanje - kako se
ponaati posle terapije u sauni? Zato to ovek, u j ednoj
seansi u sauni, znojenjem izgubi od 500 do 1500 grama
vode, on eli da pije. I mnogi posle saune piju aj, pi vo i
t ome sli no. To nije dobra varijanta i moe se postupi ti
mnogo bolje.
Gubi tak vode iz organi zma omoguuj e veli ke mogu-
nosti za obnavljanje organi zma pomou terapije sa sokom.
Znojei se, gubite tenost sa ljakom i drugi m tetni m mate-
rijama, a upotrebljavajui svee iscedene sokove od povra
i voa, akumuli rate istu, struktuiranu, zasi enu bi oplaz-
260
mom i bioloki aktivnim materijama vodu. U tome je velika
razlika. Pri tome sve se obavlja pri rodno bez stresova, nego
pri terapiji detoksikacije organi zma, koja upuuje na kon-
zumi ranje tropskog voa i sopstvenu i votnu snagu. Tri
dana uzi maete purgative i sedeti na WC olji, izbacujui iz
sebe 3-4 litra zagaene (otpadne) tenosti. Uradivi j ednom
slino ienje, malo je verovatno da ete zaeleti da ga
ponovo uradi te.
Primenjujui saunu 2-3 puta nedeljno, vi ete izvriti
slinu detoksikaciju za svega tri nedelje. Pri tome, ui vaete
u toploj pari (2-3 ulaska u saunu po 5-10 mi nuta), u bodroj
hladnoj vodi i u boanstvenom ukusu sveih isceenih so-
kova.
Pr ema tome, kad doete kui, odmah pri premi te i ispijte
0,5 litra i vie soka od argarepe, ili sok od j abuka i cvekle
(450 grama j abukovog i 50 grama soka od cvekle), ili druge
sokove to zavisi od godinjeg doba. Zati m moete da
konzumi rate salatu i kae. U toku dana, j o j edanput, popijte
istu koli i nu soka. Receptura sokova opisana je u knjizi
Ishrana i hr ana". Sledeih dana, posle saune, pravi lno se
hrani te, a posle sledee saune - pri meni te masanu (kon-
centri sanu) terapiju pomou sokova. Upamti te zavet veli-
kog drevnog ri mskog lekara Asklepi ada - leite se brzo,
pravi lno i prijatno.
Lokalne terapije s parom. Opi saemo tri najprime-
njivanije lokalne terapije s parom: za glavu, noge i donji deo
trbuha (parna kupka na nonoj stolici - nonoj posudi ).
1. Terapija sparom za glavu. Namenj ena je za ienje
koe lica, glave, omekavanje i odstranjivanje vrstog (zgu-
snutog) sadraja maksilarnih i eonih sinusa, ienje nos-
nog drela i protiv prehlada. Uspeno razmekava sluz
(lajm) u plui ma i deluje protiv bolova u r ameni ma i na
vratu. Trajanje te terapije, kao i uopte svih drugih lokalnih
terapija s parom je 15-20 mi nuta. Ne preporuuje se vi e od
261
2 do 3 takve terapije za nedelju dana. One j ako oputaju
(slabe) organi zam. Posle te terapije, preporuuje se tuiranje
prohl adnom vodom, ne kvasei glavu, koje traje 10-30 se-
kundi . Zati m, treba intenzivno hodati radi zagrevanja i pot-
punog suenja tela.
Tu terapiju primeniti ovako: uzeti veliko vuneno ebe i
dve stolice, j ednu viu za sedenje i drugu niu na kojoj e
biti posuda. Kao izvor pare moe se koristiti tek skuvan
krompi r, obi na prokljuala voda, zagrevati vodu i u nju
staviti kamenj e i tome slino.
Obnaivi se do pojasa, stavite izvor pare na ni u sto-
licu, sedite na viu stolicu i prekrijte se ebetom. Nagi -
njanjem glave prema izvoru pare, reguliite
-
zagrevanje
glave.
Potrebno je u vodu dodati trave: alfiju, mentu (nanu),
zovu, bokvicu, cvet lipe, koprivu, trunje sena, ali od svih
trava najbolje je dodati supenu kaiku mlevene mirodije.
2. Terapija s parom za noge. Ona se preporuuje protiv
razliitih oboljenja nogu: j ako znojenje nogu, oticanje nogu,
zastoj toka krvi, hladnoe u nogama, a takoe i kod suvih
nogu.
Terapiju primeniti ovako: u lavor naliti kljualu vodu i
na nju staviti daicu za noge. Sedite na stolicu, stavite noge
na dai cu, umotajte dobro noge vuneni m ebetom i napa-
rite. Raditi to 1-2 puta nedeljno, a naknadno polivajte noge
prohl adnom ili hladnom vodom.
3. Terapija s parom na nonoj stolici (nokiru). Ako
nemate nokir, moete upotrebiti kom ili neku staru posudu
za kuvanje. Iznad kofe ili posude za kuvanje stavite dasku
od WC olje ili drugu dasku za sedenje. Zati m napuni te
j ednu treinu posude s kljualom vodom, obnaeni ispod
pojasa sedite na dasku i umotajte se vuneni m ebetom do
pojasa, da para ne bi isparavala i da trup ne bi' bio izloen
vazduhu. Obnaen je samo donji deo tela. Takvo zagrevanje
je veoma vano za rastvaranje i izbacivanje patolokih tvo-
revi na koje su se nagomi lale u maloj karlici. Ta terapija
veoma pogoduje enama koje imaju razliite zatvore, ciste,
a takoe i kod oboljenja bubrega i mokrane beike, hemo-
roida itd.
Zato to zagrevanje tog dela tela izaziva obi lno zno-
jenje, 15-20 minuta posle pri menjene terapije, kad se obilno
znojite, najbolje je lei u postelju i u njoj se znojiti izvesno
vreme. I tek posle toga primeniti kratkotrajno hladno
dejstvo.
Kao uvek, preporuuje se da se dodaju trave u vodu:
odvar od poljskog rastavia za regulisanje mokrenja; kod
oboljenja bubrega i kameni a u bubrezi ma i mokranoj
beici - odvar od ovsene slame; trunje sena - kod zatvora.
ZAKLJUAK 1 PREPORUKE
Doosmo do kraja ovog poglavlja. Neospor no j e da
vanost, efikasnost, dostupnost i j ednostavnost ine vodene
terapije moni m pri rodni m lekovitim faktorom. Najvea
glupost je ne iskoristiti to darovano bogatstvo. Ali, da se ne
bi opekli na vodi ", ponovi mo j o j ednom pravila i saveteza
pri menu vodeni h terapija, koje su krajnje savesno proverili
nai preci.
1. Toplo kupanje zavri prohladnim. Topla voda sla-
bi i oputa (jin); hladna stimulie i jaa (jang). Kombi naci ja
toplog i hladnog elici telo i podsti e zdrav razvoj (jin i jang
uravnoteuju).
2. Primenjuj hladne terapije na toplo telo. Ako se ne
pri dravate ovog pravila, naroito u hladno i suvo godinje
doba, pre ili kasnije biopatoloka energija suvoe i hladnoe
prodree u vae telo i prouzrokovati neprijatnosti. Mal o ko
zna, da j e najprekaljeniji ovek savremenosti Porfirije Iva-
263
262
nov, koji je voleo hladnou i kovao je u zvezde, svake
nedelje u svom domu pri premao pravu saunu s ciljem isteri-
vanja ve navedenog.
3. Nemojte se brisati posle primene vodenih terapija.
Na grani cama razdvajanja sredina stvara se posebna aktivna
zona, u kojoj su energijski procesi znatno j ai , nego u
dubi ni . Kad se ne bri emo, ti udo-procesi, po stepenu
suenja, postaju nai i daruju organi zmu dopunsku energiju.
Zato posle pri mene bilo koje vodene terapije, uite u toplu
prostoriju u kojoj nema promaje i aktivno hodajte, zagre-
vajte se i na taj nai n suite. Moe se obui odea na mokro
telo. Osi m toga, ravnomerno i pravilno se rasporeuje pri-
rodna toplota. Prema pogledi ma Knejpa - Unutranja top-
lota tela koristi vodu, koja se nalazi na spoljanjim omo-
tai ma (koi, M), kao materijal za nastajanje najvee i in-
tenzi vne toplote".
4. Na veliku vruinu ne dodaj i i jaku hladnou. Ako
postoji vruina od upale (tu je mnogo krvi ), postupiti na
sledei nain - ne unitavati je j akom hladnom terapi jom,
ve raspodeljujui krv po elom telu, pri meni te vodene
terapije na suprotne delove tela. Na primer, od vrui ne vas
boli glava - stavljajte komprese na noge.
5. Primenjuj hladne terapije ee, nego tople. Pro-
hladna kupanja i polivanja, pri pravilnoj pri meni , stimuliu
na organi zam. Mogu se primeniti dva puta u toku dana, a u
ar kom godinjem dobu i vie puta.
Kupanje u toploj vodi podstie ienje koe. Zato, to
se u toku dana (24 sata), u normalni m uslovi ma izlui 500
grama znoja kroz pore koe, treba ga saprati. Zato je do-
voljno svakodnevno tuiranje toplom vodom, koje zavriti s
hl adnom vodom.
Za j edan dan, u proeku, odumi re i obnavlja se 1/20 deo
konog omotaa. Potpuno obnavljanje koe vri se za 20
dana. Odumrl e i oroavele elije stvaraju sloj, koji oteava
264
disanje kroz kou i luenje ljake. Uz to odumrle elije same
sebi predstavljaju hranljivu sredinu za mi kroorgani zme. to
je vei sloj odumrle koe, bolji su uslovi za ivot koloni j ama
mi kroba. Da ne biste dozvolili gore navedeno, negujte svoju
kou, primenjuj ui j ednom nedeljno vrue kupke ili saunu.
Zi mi se to moe raditi dva puta nedeljno, isterujui ujedno
suvou i hladnou.
6. Topla voda rastvara, a hladna odstranjuje. Kori-
stite osobi ne vodeni h terapija u borbi protiv svojih bolesti,
kako je to radio P. Ivanov.
Evo ta sam ja otkrio: ne samo da banja, sauna isti ve
i hladnoa j o bolje isti sluz i bilo koju neistou iz or-
gani zma. Ah, deco moja mi la! Kad biste vi znali, st aj e to
hladnoa! Kakva je to snaga, kakva radost, kakva blagodet!
Kako ona leci, kako isti, kako j aa svaku eliju i aktivira
centralne elije mozga i ceo nervni sistem, svaki kapilar!
Kakvu sreu i zdravlje daruj e! "
Ako toplota stvara u organi zmu destruktivne procese, u
vezi s raspadom i rastvaranjem, tada hladna obratno - vri
strukturizaciju telesnih struktura s izbacivanjem napolje
sveg suvi nog. I stvarno, voda pri kljuanju i zamrzavanju
izbacuje sve iz sebe.
7. Primenjuj ui vodene terapije, uvek imajte u vidu
svoju konstituciju. Ovo pravilo pominje se u svakom po-
glavlju. Autor nastoji da to pravi lo utuvi u glavu svakom
itaocu.
Pr ema tome, ljudima s konstitucijom Sl uzi " najbolje
pogoduju tople i suve terapije; s konstitucijom ui " -
umerene; s konstitucijom Vetr a" - vlane i tople. Ljudi
poslednjeg tipa treba ee da primenjiiju vodene terapije,
nego prva dva tipa. Poevi redovno da primenjujete vodene
terapije, naroito prekaljujueg svojstva, uveri ete se u
vrednost navedenih preporuka.
265
TERMI NOLOKA OBJANJENJA
Aeidoza
Poveanje kiselosti tenosti organi zma zbog por eme-
aja materija n organi zmu.
Adrenalin
Hormon nadbubrene lezde koji se lui u krv (podi e
nizak krvni pritisak); proizvodi se i vetaki (sintetiki).
Aminokiseline
Organske kiseline koje nastaju kao krajnji proi zvodi
razlaganja belanevina u procesu varenja.
Anabol izam
Bioloki procesi prometa materija u toku kojih orga-
ni zam izgrauje hemijske sastojke elija i tkiva pri rastenju,
razvoju i obnavljanju tkiva.
Angina pektoris
Bolest srca, arterioskleroza sranih arterija; srani gr-
evi, stezanje grudi.
Anus
Cmar, zavretak zadnjeg creva.
Apsorbovanje
Proces kojim se hranljivi sastojci prevode u krvotok.
Aritmija
Neravnomernost, nepravilnost u ritmu otkucaja srca.
Astma
Teko oboljenje bronhija; sipnja, zaduha, povr emeno
guenje.
Atonija
Mlitavost, tromost; bezglasnost, klonulost, slabost tkiva
i miia.
Autoliza
Omekanje i raspadanje tkiva nakon smrti.
266
Bioenergija
Energija svih ivih bia, svih ivotnih procesa, zbi-
vanja.
Biosinteza
Stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u elijama
ivih organi zama; osnovni oblik je fotosinteza.
Defekacija
Fizioloki in izbacivanja izmeta iz debelog creva.
Degeneracija
Pogoravanje biolokih oblika organi zma ivih bia.
Dehidracija
Stanje koje nastaje usled prekomernog gubljenja vode
iz organi zma.
Depresija
Utuenost, potitenost, klonulost psihike energije.
Dijabetes
eerna bolest; ogleda se u poveanom izluivanju mo-
krae, u stalnoj ei , a u teim sluajevima i u mravljenju.
Distonija i distonacija
1. medi ci nski odsustvo tonusa miia tela, labavost u
dranju, est pratilac apatije i depresije; 2. nesklad tonova,
disharmonija, nesuglasje, odudaranje od pravog tona.
Distrofija
1. poremeaj u ishrani tkiva nekog organa ili itavog
organi zma; 2. gladovanje, izgladnelost.
Diuretian
Koji tei da pojaa odstranjivanje mokrae iz orga-
nizma.
DNK
Dezoksi ri bonuklei nska kiselina; nuklei nska kiselina u
hr omozomi ma koja predstavlja sastavni deo hemi jske os-
nove.
267
Dul (v. i kalorija)
Prema meunar odnom sistemu merni h j edi ni ca (SI sis-
tem) energetska vrednost hrane izraava se u duli ma (kJ).
Kako je ranije energetska vrednost hrane i zraavana u kalo-
rijama, pa se to i danas esto ini, treba znati da j ednoj
kaloriji odgovara oko 4,2 dula (u stvari, 4,186 dula).
Ekskrement
(latinski: excer ner e- izdvojiti, izluiti; excr ement um-
izmet) izmetina.
Embolija
Zaepljenje krvnih sudova zgruanom krvlju, vazdu-
hom ili mau, to izaziva zastoj u cirkulaciji krvi i ishrani
nekih tkiva.
Endokrine lezde
Sistem lezda s unutranjim luenjem koje svoje proi-
z v ode - hor mon e- izluuje u krv, limfu ili nervni sistem, j er
nemaju i zvodne kanali e. U endokri ne lezde spadaju: hi -
pofiza, titasta lezda, paratireoidne lezde, nadbubrene
lezde, guteraa (pankreas), polne lezde (testis i jajnik) i
druge.
Energetika
1. deo fizike koji prouava energiju; 2. deo tehni ke koji
prouava nai ne dobijanja i iskoriavanja prirodnih izvora
energije; 3. iskoriavanje takvih izvora.
Fosfati
1. soli fosforne kiseline; 2. minerali koji poseduju ove
soli.
Fotosinteza
Proces u kojem ivi organi zmi , preteno biljke, uz su-
delovanje sunanih zraka, od jednostavni h jedinjenja stva-
raju sebi hranu i mogunost za opstanak.
Fruktoza i Fruktuoza
Voni eer.
268
Glukoza (glikoza)
Groani eer, organsko jedinjenje iz grupe mono-
saharida.
Hemogl obin
Materija (supstanca) u krvi koja joj daje crvenu boju i
prenosi kiseonik kroz krvne sudove.
Hipertenzija
1. poveani krvni pritisak, prejak pritisak krvi; 2. pre-
napetost uopte.
Hipertonija
Poveani krvni pritisak u arterijama.
Hipertrofija
Preterano poveanje obi ma nekog telesnog organa ili
tkiva, odnosno celog organi zma usled pr ekomemog hra-
njenja ili nekog bolesnog procesa.
Hipofiza
Mala lezda u mozgu sa iskljuivo unutranjim lue-
njem; proizvodi neke hormone koji deluju na spolne lezde,
na j aanj e kosti i dr.
Hipotal amus
Deo mozga u kojem su centri vegetati vnog i vanog
si stema.
Hipotonija (v. hipertenzija)
Holecistitis
Upala, zapaljenje une kesice.
Hormoni
Produkt, tvar lezda za unutranje luenje koja ima
sposobnost da podstie ili koi razliite funkcije organi zma.
Inervacija
Uticaj i vaca na rad organa; povezanost organa i vci ma
sa centralni m nervnim si stemom.
Infarkt
Obamrlost (u mozgu, srcu, bubrezi ma i dr.) zbog zaep-
ljenja u krvni m sudovi ma, st oj e opasno po ivot.
269
Infiltrat
Pojava koja nastaje kad u tkivo prodru zarazne kli ce; na
zdravom tkivu zarazne klice naprave takice (npr. bacil
tuberkuloze).
Interferon
Belanevi na koju izluuju elije organi zma; ona im
slui kao odbrana od raznih virusa koji ih napadaju.
Intoksikacija
Trovanje, oteenje organi zma otrovni m materi jama.
Involucija
1. u biologiji: nazadovanje, propadanje nekog organa ili
organi zma; suprotno: evolucija; 2. zaplet, zapletenost, za-
mrenost.
Ishemija
Spreenost priticanja krvi usled pojave gra u nekom
krvnom sudu, npr. u mozgu.
Ishijas (iijas, ishialgija)
Oboljenje ivaca na zadnjoj strani buta noge, sa j aki m
bol ovi ma du prostiranja ivaca, poev od krsta pa sve do
nonog stopala.
Kalorija (v. i dul)
Raniji nai n izraavanja energetske vrednosti hr ane,
koji je danas zamenjen duli ma. Jednoj kaloriji odgovara
4,186 dula, a j ednom dulu oko 0,24 kalorije (kcal).
Kancerogen
Izaziva raka, koji stvara rak.
Katabol izam
Razgradnja, razlaganje hranljivih materija u organi zmu
i njihovo korienje; suprotno: anabolizam.
Katatonija
Duevna bolest, oblik izofrenije; karakterie se stalni m
ponavljanjem besmislenih pokreta ili ukoenou mi i a,
gubi tkom kontakta s okoli nom, sumanutou i dr.
Kolitis
Upala, zapaljenje debelog creva.
Koloid
Tvar koja se nalazi u stanju visoke razdrobljenosti do
molekula (npr. belanevine), ali ne obrazuje kristale.
Metabolit
Produkt procesa metaboli zma.
Metabol izam
Izmena materije u telu, fiziko-hemijski proces prerade
hrane u organi zmu, to omoguuj e rast i njegovo odra-
vanje, te normal no funkcionisanje.
Micelija
Vegetativno telo gljiva koje se sastoji iz vrlo tankih
isprepletanih niti.
Monosaharidi
Hemijski jednostavni ugljeni hidrati, naroito laktoze.
Mukopolisaharid
Gusta elatinska masa koja se moe nai na mnogi m
mesti ma u telu; ona slepljuje elije i podmazuje zglobove.
Nelritis
Zapaljenje bubrega.
Os moza
Sposobnost meanja tenosti kroz tanku opnu, propus-
tljivu opnu koja ih razdvaja.
Pankreatitis
Zapaljenje guterae ili pankreasa koje se moe pojaviti
u akutnom obliku (akutni pankreatitis) ili kao hroni ni zapa-
ljenski proces. Uzroci koji dovode do akutnog i hroni nog
pankreatitisa su mnogobrojni .
Paroksizam
1. otar poetak neke bolesti ili naglo, i znenadno pogor-
anje bolesti; 2. najvei stupanj nekog oseanja, kulminacija
gneva ili oaja, vrhunac neke strasti, uzbuenosti uopte.
271
Patologija
Bolest. Nauka o bolesti ma i raznim obli ci ma u koj i ma
se one javljaju.
Poliartritis
Zapaljenje zglobova, reumati zam u zglobovi ma.
Profilaksa
Zatita zdravlja, uvanje od mogui h bolesti (grana
higijene preventivne medi ci ne); predohrana, preventi va.
Protein
Belanevi na, glavni sastojak protoplazme biljnih i ivo-
tinjskih tkiva, ima ga i u krvi, mesu, mleku, kosti ma, kosi ;
najvanija hrana organi zma, koji bez nje ne moe da ivi.
Protopl azma
Osnovna supstanca ive elije (biljne ili ivotinjske).
Rigidnost
Bolest, trajna ukoenost miia.
Sekret:
1. tenost koju lue neke lezde; 2. tajna, zagonetka; 3.
tajni peat vladara; 4. nuni k, zahod.
Shizofrenija (izofrenija)
Duevni poremeaj koji se sastoji u i zvesnom cepanju
duhovne linosti, ispoljava se u naglom menjanju pravca
miljenja, nedostatku jedi nstva htenja, nadmonosti unu-
tranjeg ivota i u izbegavanju spoljanjeg sveta (naroi to se
javlja kod tzv. mladalakog ludila).
Sindrom (a)
Skup si mptoma koji se i stovremeno javljaju kod j edne
ili vie bolesti.
Solsticij um (solsticija)
Astronomski : taka na ekliptici u kojoj se Sunce nalazi
oko 22 j una (dugodnevi ca, letnja solsticija) i 22 decembra
(kratkodnevi ca, zi mska solsticija).
272
Spazma
Stezanje miia kao refleksni pokret; trzaj, gr.
Stenokardija
Stezanje srca, praeno tekim disanjem i j aki m bolo-
vi ma; v. angina pektori s.
Tahikardija
Ubrzano lupanje srca usled nervoze, uzbuenja i si.
Toksin
Organski otrov proi zveden u i vi m ili nei vi m orga-
ni zmi ma.
Toksini
Otrovi ivotinjskog, biljnog ili bakterijskog porekla.
Tonzilitis
Zapaljenje krajnika.
Tromb
Zgruana krv koja se stvara u arteriji, zgruak, usirak (v.
tromboza).
Tromboflebitis
Upala, zapaljenje vena s trombozom.
Tromboza
Zaepljenje krvnih sudova usled zgruavanja krvi.
Ugljeni hidrati
Zaj edno s masti ma, glavni energetski izvor organi zma,
pri emu j edan gram ugljenih hidrata, slino belanevi-
nama, daje oko 16 dula (4 kalorije). To je vie nego dvo-
struko manje u poredenju s masti ma, iji j edan gram daje
pri bli no 36 dula (9 kalorija). Pojavljuju se u dva oblika,
kao prosti ugljeni hidrati (ili eeri) i sloeni ugljeni hidrati
(krob i biljna vlakna). Nalaze se preteno u nami rni cama
biljnog porekla. Bogati izvori ugljenih hidrata su itarice,
odnosno brano, hleb i razne vrste peciva, zatim pirina,
krompi r, razne vrste voa i povra. Rafinisani eer, koji se
kao takav kupuje u trgovini, predstavlja ist ugljeni hidrat, a
njemu se po bogatstvu pribliava med. Sasvi m je razumlji vo
273
da su i sve nami rni ce koji ma je dodat eer bogat i zvor
ugljenih hidrata. Dnevne potrebe odrasle zdrave osobe u
ugljenim hi drati ma kreu se i zmeu 200-250 grama.
Urati
Soli mokrane kiseline.
Varikozan
Proirenih vena, oteeni h vena, kvrgav.
Varikozitet
Proi renost vena, bolesno oticanje vena.
Vaskul aran
Koji se tie krvnih sudova; pun ki vni h sudova.
274