Seminarski rad iz opte astronomije:

Sazvee Devica (Virgo)

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
Sadraj:
1. Uvod................................................................................................................ 3
2. Devica mitolo!iji.......................................................................................... "
3. #oloaj Device na ne$...................................................................................%
". &vezde sazve'........................................................................................... %
%. (esijeovi o$jekti............................................................................................. )
*. +vazar............................................................................................................. )
). ,iteratra......................................................................................................... -
2
1. Uvod
.e$o je za ljde odvek $ila otvorena knji!a/ koj s pisivali ta s eleli i iz nje
0itali ta s eleli da vide. 1a pri0a se protee od ar2ajsko! do$a pa sve do danas. Stari narodi
crtaj zemaljske likove po ne$eskom svod/ koriste3i zvezdane konstelacije kao vodi0e/
vizelizacija sazve'a omo!3ava nji2ovo de4inisanje i prepoznavanje.
Stari vavilonci 5oko %*66 !.p.n.e7 s za$eleili neka sazve'a/ ali s tako'e i koristili
ve3 poznata/ i moda s $a oni izmislili ono to danas zovemo &odijak 5Strelac/ Ri$e/ Blizanci
i Devica7. (no!a sazve'a koja s poznata danas se povezj sa 8r0kim mitovima iako 8rci
nis $ili nji2ovi tvorci/ oni s samo dodali svoje pri0e ve3 poznatim sazve'ima.
#oreklo sazve'a Devica je iz!$ljeno istoriji. +ona0n podel sazve'a je dao 1936.
!odine/ $el!iski astronom :!en Delport svom astronomskom atlas: &vani0ni atlas sazve'a
5,;<tlas o44icial des constellations7. U njem je raz!rani0io sazve'a d lkova ne$eski2
meridijana i paralela/ vode3i ra0na da se ne odstpa od postoje3i2 likova sazve'a. =vim
raz!rani0enjem zadrano je -- sazve'a: 29 severno od ne$esko! ekvatora/ "* jno od nje!a/ a
13 i sa severne i sa jne strane.
2. Devica mitolo!iji
U anti0kim vremenima/ devica je povezivana sa $o!injom >sis/ :!ipatskom zatitnicom
ivi2 i mrtvi2/ $oanskom enom i (ajkom. Bar jedan 2ram <k2netonovom kraljevskom
!rad 5dananji 1ell el <marna7/ orijentisan prema mest zalaska zvezde Spica 5a?@ir7/ to $i
kazivalo na po0ast A$oanskoj eniA. 1ako'e je $ila i A>s2tarA kod @avilonaca/ ili A>annaA to
zna0i kraljica ne$a/ opisana kao am$iciozna/ a!resivna i zapovedaj3a $oica lj$avi. U >ndiji je
nazvana A+anBaA/ +risnova majka.
U !r0koj i rimskoj istoriji/ devica se povezje sa <strejom 5!r0. <straia/ lat. <straea7/ $o!injom
pravde/ 3erkom 1emide i &evsa. U zlatnom do$ je <streja ivela me' ljdima i delila pravd.
,jdi s postajali $o!atiji i po2lepniji pa je tako po0elo da nastpa sre$rno do$a pravde. <streja
je sve manje mo!la da deli pravd pa se povla0ila planine. #osle to!a je nastpilo !vozdeno
do$a pravde. ,jdi s se toliko iskvarili da je <streja napstila zemlj/ preselila se na ne$o i
zazela mesto Device.
3
#o dr!oj le!endi ona je #erse4ona/ 3erka $o!inje etve/ Ceres. U mno!im delovim sveta ona
predstavlja ADevic sa klasjem itaA/ ili ADerka etveA. .jen 4estival je $io dr!oj nedelji
<prila/ isto vreme kada se sazve'e pojavljje na prole3nom ne$. Rimljani s je videli kao
$o!inj A#aEA sa maslinovom !ran0icom/ srednjovekovni 2ri3ani kao (adon. +od neki2
pisaca klasi0nim vremenima/ $lizina Device i ,ava je s!erirala identi4ikacij sa $o!injom?
majkom ACB$eleA/ njenoj ko0iji koj v0e lav.
"
Slika 1
3. #oloaj Device na ne$
Sazve'e Devica je smeteno ispod sazve'a @olar i Berenikina kosa/ na o$e strane od
ne$esko! ekvatora. #recizniji poloaj nalazi se preko a@ir 5Spica7/ prodetk lka rde
@eliki2 +ola/ preko zvezde aBoo 5<rctr7/ prikazano na
/ slici 2.
Devica se !rani0i sa slede3im sazve'ima: @olarom/ Berenikinom kosom/ ,avom/ 8avranom/
#e2arom/ +entarom/ Fidrom/ @a!om/ 1elom zmije. Sadri oko 166 zvezda vidljivi2 !olim
okom. &vezda Spika sa zvezdama Dene$olom i <rktrsom !radi prole3ni tro!ao. Sazve'e
jo sadri 9 zvezda oko koji2 s otkrivene ekstrasolarne planete/ 11 (esijerovi2 o$jekata...
F.<.ReB je dao slede3 vizelizacij sazve'a 5Slika 37: G @ir/ @ir/ p @ir/ v @ir i o
Slika 2. =dre'ivanje poloaja sazve'a Device
@ir predstavljaj !lav Device/ G @ir/ H
@ir/ & @ir/ a @ir i 9 @ir 4ormiraj
$lz/ a @ir/ & @ir/ I @ir/ i @ir/ and J
@ir predstavljaj sknj/ dok zvezda -
@ir predstavlja rk Device.
". &vezde sazve'
a @ir 5Spika7/ nalazi se klas penice koji dri Devica. .aziv prevod zna0i A+lasA
z$o! to!a to vreme etve klminira prvim ve0ernjim 0asovima/ a poto se nalazi odma2
ispod ekliptike/ dolazi $lisk konjnkcij sa Sncem/ (esecom i planetama. &vezda Spika je
plavi din 0iji je pre0nik ve3i od Sn0evo! oko 366 pta. Dvojna je i eklipsno promenljiva
Slika 3. @izelizacija sazve'a
zvezda sa periodom promene sjaja od 0etiri dana/ ali sa malom amplitdom 56
m
/17/ pratilac joj je
prividno! sjaja 16
m
. #rividna ma!nitda joj je 6.91/ apsoltna ?3.%%/ spektralne klase B2/
daljena 52*6K267!s/ rektascenzija: 132 2%m 11.*s/ deklinacija: ?11L 69; "1A.
# @ir 5<lara4/ &avija27 ime do$ila od arapske re0i <zavija/ to prevod zna0i ? !ao.
Mta zvezda/ sjajnija i masivnija pore'enj sa Sncem/ spektralno! tipa N9@/ prividne
ma!nitde 3.*1/ apsoltne ma!nitde 3."6/ daljena oko 3%!s. =va zvezda je 21. septem$ra
1922. !odine poslila kao dokaz za pretpostavk =pte teorije relativnosti/ da se svetlosni zrak/
koji prolazi pored masivno! o$jekta/ savija prema masivnom o$jekt.
*
O @ir 5#ostvarta/ #orima ili +a4ir7 je dvojna i promenljiva zvezda. Spektralno! tipa
N6@. Sa svojim pratiocem oko centra mase o$i' za 1*9 !odina. Sistem je daljen 32!s od
Snca. #tanja dvojno! sistema je prikazana na Slici ". !de moe da se o0i da je trentno
!lovno rastojanje oko tri seknde.
Slika ". Dvojni sistem G @ir
H @ir 5<va7/ crveni din/ spektralne klase (3 >>>.
- @ir 5@indemiatriks7/ ta zvezda/ spektralne klase 8- >>>. >z mitoloke pri0e ? zvezda
je @ino!radar/ koji je postavljen na ne$o tako da pokazje vreme 0vanja i $er$e !ro'a.
& @ir 5Feze7/ je zvezda $eli patljak/ spektralne klase <3@/ ima $rz rotacij oko 6.%
dana.
n @ir 5&anija27/ daljena oko 266!s od Snca/ okltacijom s (esecom je tvr'eno da
se radi o trostrkom sistem/ dve komponente s na rastojanj od 6.%<U/ dok je tre3a malo
dalje.
)6 @ir!inis/ ti patljak/ daljen oko *6!s. Sadri ekstrasolarn planet ).% pta
masivnij od Ppitera/ sa periodom o$ilaska 11) dana. .a oko 3."<U od zvezde se nalazi disk
praine. .a slici %. prikazana je zavisnost $rzine od 4aze odakle je do$ijen podatak za period.
Slika %. Brzine za )6 @ir 4azi sa or$italnim 4itom od 11*.*) dana Q)R
"66
%. (esijeovi o$jekti
.ajvie skoncentrisani 0etvoro!l koji !rade # ,eo/ #/ G/ i - @ir. Smatra se da se t
nalazi i centar jata !alaksija ,okalna !rpa. =d 1)%- do 1)-2 C2arles (essier/ 4rancski
astronom sastavio je list od oko 166 o$jekata koje je to vreme $ilo teko razlikovati od
kometa. U sazve' Devica se nalazi 11 ( 5(esijeovi27 o$jakata.
( "9 ? elipti0na !alaksija daljena od nas oko *6 miliona svetlosni2 !odina. .alazi se %
stepeni od centra @ir!o jata i jedna je od najsjajniji2 0lanova/ skoro okr!la pre0nika 2;/
apsoltne ma!nitde ?22.% i masom od % masa (le0no! pta.
( %- ? kompaktna spiralna !alaksija/ pre0nika %6.666!s dok joj je masa pri$lina masi
(le0no! pta. #osmatrane s dve spernove ( %-: spernova tipa >> 19--</ "6A jno od
jez!ra ma!nitde 13.%/ i spernova tipa > 19-9(/ ma!nitde 12.2.
(%9 ? elipti0na !alaksija/ elipti0nosti od :3?:%. &a$eleena je spernova ovoj
!alaksiji 1939 !odine.
(*6 ? dinovska elipti0na !alaksija/ apsoltna ma!nitda joj je ?21 dok joj je masa oko
% masa (le0no! pta.
(*1 ? okrenta prema nama spiralna !alaksija/ jedna od najve3i2 !alaksija @ir!o jat/
sa pre0nikom *6.666!s i apsoltnom ma!nitdom ?21. #et spernova je posmatrano ovoj
!alaksiji.
(-" ? elipti0na !alaksija tipa :1
(-* ? elipti0na !alaksija :3/ ima najve3i plavi pomak od svi2 (esijeovi2 o$jekata i
pri$liava nam se $rzinom oko "26kmSs.
(-) ? divovska elipti0na !alaksija/ apsoltne ma!nitda ?21. #reko %66 jata na
spoljnjim delovima !alaksije moe $iti o0eno. Pak izvor radio emisija pod nazivom A@ir!o <A/
na 4oto!ra4ijama se moe videti mlaz materijala koji se izdie iz nklesa !alaksije/ koji je
d!a0ak preko ".666!s.
(-9 ? velika elipti0na !alaksija tipa :6.
(96 ? spiralna !alaksija tipa S$/ pre0nika oko -6.666!s.
(16" ? spiralna !alaksija tipa Sa/ poznata pod imemon Som$rero !alaksija. .alazi se
na ivici izme' sazve'a Devica i 8avrana. =vo je jedna od najsjajniji2 i najmasivniji2
!alaksija sa apsoltnom ma!nitdom ?22/ pre0nika -6.666!s. +od ove !alaksije je otkriven
Acrveni pomakA od preko 1.266 kmSs 5zrokovan Fa$lovim e4ektom7
*. +vazar
+vazar 3C 2)3 je najsjajniji kvazar 5Tasi?stellar radio sorce7. .alazi se 3/% stepena
severoisto0no od zvezde :ta @ir!inis/ i vidi se kao $leda/ plavi0asta zvezda 0ija je ma!nitda
12/-.
). ,iteratra:
Q1R +rste .amovski/ Sazve'a severno! ne$a/ &maj/ Q2R
www.astronomija.co.rs Q3R www.maa.clell.de Q"R
www.en.wikipedia.or!
Q%R ,i!2t variations in Spica/ R.R.S2o$$rook et al. .<S< <strop2Bsics Data SBstem
Q*R www.csep16.p2Bs.tk.ed
Q)R < planetarB companion to )6 vir!inis/ 8.U.(arcB and R.#.Btler/ 12e <stop2Bsical
Pornal/ 199*.
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com