DLKELET EURPA SOUTH-EAST EUROPE

INTERNATIONAL RELATIONS QUARTERLY, Vol. 3. No. 4. (Winter 2012/4 Zima)

NAROD, NACIJA, DRAVA, NACIONALNA DRAVA, NACIONALIZAM



ARDAY LAJOS (LAJO ARDAI)



Bile su, i jesu drutvo-konstitutivne istorijske nacije sa sopstvenom dravnou kao i (seljaki)narodi bez
istorije sa okrnjenim drutvom. Ako ih predstavljamo uz pomo savremenih primera: Galezi, Sorbi, Rusini,
Kurdi su ba takvi narodi koji nisu dostigli (odnosno ne mogu dostii) fazu stvaranja drave i ive kao
manjinski etniciteti u okviru jednog ili vie, od njih razliitih veinskih dravnih okvira. Samostalna,
centralizovana drava pokree, pojaava proces transformacije naroda u naciju kao to se to desilo u
zapadnoj Evropi 16. veka (i danas u Ukrajini, odnosno u srednjoj Aziji) tako je nastao civic nation
dravljana koji se vezuje za teritoriju-dravu. S druge strane, u vie drava ili multinacionalne imperije,
poevi od Italijana do Finaca, poreklo, kultura, a naroito jezik su postali te karakteristike koje su narode
ujedinile u naciju, u tkz. ethnic nation ili kulturnu naciju. Prvi model se karakterie francuskim pojmom
nacije, a drugi nemakim. Nacionalna drava je privremena struktura vlasti jedne nacije koju odozdo
(etno)regionalizam, odozgo integracijske organizacije (EU) i globalizacija slabe i razbijaju. Modernizacija je
prirodna tekovina industrijskog drutva; politiko naelo koje tei ka stvaranju nacionalnog jedinstva, zato
ga podrava drava. Moe da ima kako dravno konstitutivnu-ujedinjujuu tako i otcepljujuu-
secesionistiku ulogu.
Kljune rei: narod, nacija, drava, nacionalna drava, nacionalizam

*

Iz guste ume definicija teko nau jasan izlaz oni koji nedvosmisleno hoe razlikovati etnicitet, narod i
naciju. Za obmanljivu pomeanost ovih pojmova dobar je primer sledea definicija naroda:
- rasa, pleme, nacija
- osobe koje konstituiu jednu drutvenu klasu, dravu
- one osobe koje nisu plemenite, niti se nalaze na visokom rangu, poziciji
1

Enciklopedija Rvai (Revai) govori o vrstama naroda, nacijama i narodnostima prilikom sastavljanja
izvetaja o etnikim grupama sveta; a drava je voljna i poslovno sposobna zajednica naroda koji ivi na
odreenoj teritoriji.
2
Definicija etniciteta prema Ignc Romsics (Ignac Romi) prema naem miljenju
odgovara definiciji naroda: takva zajednica teritorijalno, bioloko i kulturno razliitih grupa koja jo ne
raspolae kriterijumima nacije, nego samo mogunou pretvaranja u naciju.
3

Nastavljajui spomenuti misao, u multinacionalnim imperijama srednje-istone Evrope krajem 18. i
poetkom 19. veka iveli su samo narodi od kojih su napredni, plemeniti, intelektualni i graanski
nacionalni prosvetitelji hteli da ine naciju
4
,

na poetku samo uz pomo stvaranja jezika koji je
odgovarao zahtevima toga doba. Iako se u kraljevinama sa celovitom drutvenom strukturom formirala
jedna, za teritoriju i vladara vezana vazalna nacionalna svest, vekovima natio hungarica i natio polonica
oznaavali su samo plemstvo bez obzira na maternji jezik. Tako stiemo do vododelnice izmeu naroda i
nacije: nacija predstavlja jednu, kvalitetno drugaiju, viu formu naroda koja je neodvojiva od pojma
drave.
5
Na ovo se poziva i naslov nacija u spomenutom reniku Hornby (Hornbi): ... velika zajednica
ljudi koji najee govore isti jezik i najee jedinstveni u politikom opredeljenju i ciljevima vidi:

1
A. S. Hornby: The Advanced Learners Dictionary of Current English [Renik savremenog engleskog jezika za
napredni nastavnik]. Drugo izdanje Oxford University Press, 1970. str. 720.
2
Budimpeta, 1936 26., str. 721.
3
Nemzet, nemzetisg s llam [Nacija, narodnost i drava], Napvilg, Budipeta, 1998. str. 13.
4
Prema mom dragom profesoru, Emilu Niederhauseru, intelektualci su izmislili slovensku naciju, i sa istim su i
Poljaci optuili grofa Stadiona, guvernera Galicije da je on kreirao (do sada stvarno nepostojeu) ukrajinsku-rusinsku
naciju.
5
U engleskom jeziku naroito u amerikim nation oznaava i jedno i drugo, to nam predstavlja tekoe u
prevoenju i razumevanju teksta.
2 Arday Lajos Winter 2012/4 Tl
drava
6
. Marks, Engels i austromarksisti (O. Bauer, H. Steinacker), kasnije Hugh Seton-Watson (Hju Seton-
Vatson)
7
prave razliku izmeu starih, istorijskih nacija i (seljakih)naroda bez istorije. U prvu grupu spadaju
Englezi, koti, Francuzi, Portugalci, Danci, veani, Maari, Poljaci, Rusi (esi, Hrvati dodaje autor) koji
raspolau (odnosno su raspolagali) sopstvenom kraljevstvom - dravnou, celovitom feudalnom
drutvenom/vazalnom disperzijom, odnosno jo Nemci i Italijani koji su zbog svoje duge, sjajne istorije,
zajednice kultura i snanog graanstva igrali vodeu ulogu. Drugu grupu ine Finci, Baltici, Ukrajinci-
Rusini, Slovaci, Sloveni, neki od Rumuna. Slino je bilo i sa Srbima i Bugarima koji se mogu pohvaliti s
slavnom prolou i srednjovekovnom dravnou, ali gubitkom plemstva i sopstvene dravnosti u toku pola
milenijuma otomanske okupacije bili su primorani da kao jedinstvena seljaka drutva bore u oslobodilakim
ratovima.
Koristei dananje, konkretne primere: Baskijci, Galezi, Sorbi, Rusini i Kurdi su takvi narodi koji nisu
stigli do osnivanja drave i zato ive kao manjinski etniciteti u jedno ili vie, od njih razliitih dravnih
okvira. Samostalna dravnost pomae, odnosno ubrzava proces transformacije naroda u naciju ovo
moemo videti danas u Ukrajini i manje uspeno u Belorusiji.
... Francuzi su bili prvi evropski narod koji se razvio u naciju ... sa francuskom monarhijom i francuskom
dravom (po)rasla je i francuska nacija
8
, koja injenica daje uvid u razliiti karakter zapadno- i istono-
srednje-evropskog nacionalnog razvoja. U centru na obalama Atlantskog okeana centralizovana, apsolutna
kraljevska vlast je izgradila snanu francusku, englesku, holandsku dravu i u njima se formirala francuska,
engleska i holandska nacija.
9
A na periferiji, u srednjoj i istonoj Evropi, tj. u multinacionalnoj Habsburkoj,
otomanskoj i ruskoj imperiji programi naroda za izgradnju i ujedinjenje nacija imali su dva glavnog cilja:
modernizaciju, povratak u (zapadnu) Evropu, odnosno sustizanje i (ponovo)dostizanje samostalne nacionalne
drave.
10
Odakle potie razliitost zapadnog i istonog pojma nacije: u skladu sa engleskom-francuskom
nacionalnim razvojem civic nation dravljana se vezuje za teritoriju-dravu, a od njih na istoku ethnic nation
zasniva se na poreklu-tradicijama-jeziku. Prva se naziva kao francuski, a drugi kao nemaki pojam nacija.
Razlog je isti: kraljevska, revolucionarna, kasnije Napoleonova drava stvorila je francusku politiku naciju
zasnovanu na dravljanstvu. Dok Nemci, Italijani su iveli fragmentirano u vie drava, Sloveni poevi od
Maara preko Poljaka i Ukrajinaca sve do Fina nalazili su se u stranim, to vie neprijateljskim imperijskim
dravnim okvirima u odnosu na koje su morali da definiu svoju narodnu-nacionalnu odvojenost, sliku o
sebi/sopstveni identitet ije pokazatelje su nali u poreklu, u tradicijama, ali naroito u jeziku.
11
(kulturna
nacija)
Mnogi tako i Herder naciji propisuju boje poreklo, veitost, i pozivaju se na Jevreje, odnosno Grke.
Perenalisti-etnicisti i modernisti razliito obrazlau poreklo, formiranje nacija. U prvu grupu spadajui Hans
Kon, John A. Armstrong (Don A. Armstrong)
12
, Antony D. Smith (Antoni D. Smit)
13
smatraju jeziku-
kulturnu-religijsku zajednicu, mitove porekla, kolektivno seanje, tradicije, vrednosti, simbole odluujuim
dokazom, i govore o core ethnic community, ak i o ethnic state. Smith navodi drevni Egipat, Vizantiju i
srednjovekovnu Englesku kao primer.
14
Ovaj spisak moemo dopuniti ak i sa jevrejskim dravama Davida,
Salamona, odnosno njihovih potomaka (Izrael, Juda) i grkim grad-dravama. Predstavnici kole modernista
(Karl Deutsch (Karl Doj), Benedict Anderson (Benedikt Anderson), E J. Hobsbawm (E. D. Hobsbaun), E.
Gellner (E. Gelner)) odreuju naciju kao proizvod stvaranja buroazije, industrijalizacije, kapitalizma i
modernizacije. Moemo da se slaemo ako se radi o modernoj naciji koja se formirala od 16. veka
(Schpflin Gyrgy (eflin er)). ... U toku razvoja graanstva nacija je preuzela legitimizacijsku funkciju

6
Hornby i.m. str. 648.
7
Nation and States [Nacije i drave]. Methuen London 1977. str. 7-9.
8
Hugh Seton-Watson i.m. str. 42.44
9
U sluaju Engleske zajedno sa imperijom formirala se i britanska nacionalna ili imperijska svest koja je ujedinila
Engleze, kote i Velane; ali ova je vee druga pria.
10
To se vidi i u definiciji M. Guibernaua o naciji: ...Jaka politika zajednica ljudi/jednog naroda koji govori zajedniki
jezik, ima zajedniku religiju ili svakodnevne navike ili politiko seanje: moe imati dravu ili makar elju za njenim
stvaranjem
Nationalisms The Nation-State and Nationalism in the 20th century [Nacionalizam Nacionalne drave i
nacionalizam u 20. veku]. Cambridge-Oxford 1996 str. 34
11
U ovom periodu od Josipa II do nagodbe - maarski ideal nacije je imao dvojno znaenje: jeziko-kulturno protiv
germanizacijskih centralizacijskih tenji, odnosno nacionalno dravno protiv narodnosti. Maarski politiki pojam
nacije definisan od strane Dek [Deak] i Etvs [Etve] i primenljiv naroito u praksi vlade Tisza-Bnffy [Tisa-Banfi]
odgovarao je francuskim pojmu; raspadom drave nakon Trianona pojam prekogranine kulturne nacije je postao opti
pojam u duhovnom ivotu i politici.
12
Izraajan naslov njegove knjige koji je pokrenuo debatu: Nations before Nationalism [Nacije pre nacioalizma]1982
13
The Ethnic Origins of Nations [Etniko poreklo nacija]. Blackwell Oxford 1986
14
Smith i.m. str. 14-17, 107-109
DLKELET-EURPA SOUTH-EAST EUROPE International Relations Quarterly 3
od religije zbog ega su se pojam moderne graanske drave i pojam nacije u 19. veku tesno povezali.
15

Hugh Seton-Watson citira definiciju nacije koja se pripisuje Staljinu, a njene karakteristike su zajedniki
jezik, zajednika teritorija, zajedniki ekonomski ivot i zajedniki duhovni temperament (mental make-
up)
16
. U slinom kontekstu karakteristike nacije su oseaj rodbine/pripadnosti istoj zajednici, (zajednika)
teritorija, istorija, kultura, svest (collective self-consciousness) i religija.
17

... Moderne nacije su vie proizvodi drave nego obrnuto.
18

... (Nacionalna) drava je legitiman oblik vlasti novog doba: od podanika formira graanina u
jedinstvenom kulturnom polju.
19

I s tim smo preli jednu, po nekima nepostojeu granicu izmeu nacije i drave. Prema Maksu Veberu
drava ... je zajednica ljudi koja uspeno zahteva monopol pravne/zakonite upotrebe fizike sile (prinude) ...
samo drava moe da obezbeuje opstanak mnogih kulturnih vrednosti koje su za naciju, za nacije
jedinstvene ... njena funkcija je drutvena podela rada i koncentrisano odravanje reda.
20
Rezime definicija
drava u strunoj literaturi je sledee: ... drava je takva pravna i politika organizacija koja funkcionie na
geografski lokalizovanoj teritoriji i upravlja odreenim poslovima stanovnika prema utvrenim pravilima za
esto iznuenu poslunost i lojalnost ... nacionalna drava (nation state) oznaava takve drave ija su
stanovnitva nacionalno (etniko-jeziko) manje-vie homogena.
21
Georg Bruner naziva nacionalnim
dravama samo one drave u kojima procenat manjina ne dostie 10%; uvodi naznaku drave narodnosti;
multinacionalna drava je ta u kojoj ni najvea narod(nost) ne postie 50%.
22
Sistem mira nakon Prvog
svetskog rata prema pobednicima stvarao je nacionalne drave na teritoriji Austro-Ugarske monarhije; po
pravilu one su bile samo Austrija i Maarska; drugi drave sukcesori su nasledili nacionalni sastav i
konflikte monarhije.
23
Sve do dananjih dana izgradnja nacionalne drave prinudnom homogenizacijom od
strane takve drave koja raspolae znaajnim manjinama predstavlja izvor unutranjih i spoljnih sukoba.
(Rumunija, Slovaka, Ukrajina)
Kreatori i odravaoci nacionalne drave su (viejezino) obrazovanje, medija i vojska. Nacionalna drava
je privremena struktura vlasti jedne nacije koju odozdo (etno)regionalizam, odozgo integracijske
organizacije (EU) i globalizam slabe i razbiju. Tako kontinuirano gubi snagu i svrhu postojanja kao okvir
politikog, ekonomskog, drutvenog i kulturnog ivota.
24
... Meunarodna integracija trita zahteva
izgradnju mnotva naddravnih organizacija. Danas nacionalni interes vie se ne poklapa zahtevom
odravanja okvira nacionalne drave...
25

Mnotvo knjiga se bavilo poreklom nacionalizma, njegovim konstruktivnim ili destruktivnim karakterom,
oblicama manifestacija, ak i od citiranih autora.
26
Prema Hugh Seton-Watsonu ima dva znaenja: s jedne
strane je ... doktrina o karakteru, interesima, pravima i obavezama nacija, s druge strane organizovani
politiki pokret koji tei olakavanju ostvarivanja ciljeva i interesa nacija.
27
... Nacionalizam je neizbean,
ili najmanje prirodna tekovina modernizacije koja je povezana sa razvojem industrijskog drutva;

15
Egedy Gergely: Bevezets a nemzetkzi kapcsolatok elmletbe [Uvod u teoriju meunarodnih odnosa]. Budimpeta,
HVGORAC 2007. str. 63.
16
i.m. str. 3-4
17
Steven Grosby: Nationalism [Nacionalizam]. Oxford 2005 str. 2, 12
18
Armstrong i.m. str. 129
19
Schpflin Gyrgy: Nemzetfogalom s Eurpa [Pojam nacije i Evropa] (predavanje, 29.04.2002.) On i Gellner pridaju
veliki znaaj protestantizmu koji je irenjem pisanja-itanja od seljakog dijalekta formirao stvarni jezik. E.
Gellner: Nationalism [Nacionalizam] London 1997. str. 76-77
20
Citira Gellner: Nations and Nationalism [Nacije i nacionalizam]. Oxford-Cambrige 1994 str. 3
21
Romsics i.m. 14.0.
22
Takve su bile raspale socijalistike federalne drave, i danas Indija, Nigerija.
Nemzetisgi krds s kisebbsgi konfliktusok Kelet-Eurpban [Etniko pitanje i konflikti manjina u istonoj Evropi].
TLA Budimpeta, 1995. str. 12.
23
Kosry Domokos: A nemzetllam s jvje [Nacionalna drava i njena budunost] In: Kzp-eurpai olvasknyv
ed. Mdos Pter Osiris Budimpeta, 2005. str. 203.
24
...Ni nacije niti drave ne postoje u svako vreme i u svim okolnostima. Gellner 1994. str. 6
25
Izjava Janoa Kia, jednog od osnivaa SDS-a u 1997. godini. Citira: Szkelyhidi goston: Nemzet s
rendszervltozs [Nacije i promena reima]. Antolgia, Lakitelek 2007. str. 216.
26
U ovoj beskonanoj grupi pripada:
E.J. Hobsbawm: Nations and Nationalism since1780 [Nacije i nacionalizam od 1780]. Cambridge 1990.
P.R. Brass: Ethnicity and Nationalism [Etnicitet i nacionalizam]. New Delhi-London 1991.
R. Caplan J. Feffner (ed): Europes New Nationalism States and Minorities in Confict [Novi nacionalizam Evrope
Drave i manjine u konfliktu]. Oxford, 1996
M.E. Brown (i drugi ed.): Nationalism and Ethnic Conflict [Nacionalizam i etniki konflikt] MIT Press Cambridge,
Mass 1997.
27
Hugh Seton-Watson i.m. str. 3
4 Arday Lajos Winter 2012/4 Tl
politiko naelo koje tei ostvarivanju politikog i nacionalnog jedinstva; njegovi nosioci, irioci su masovna
komunikacija i kultura; proizvod drave; postojanje drave je nuan preduslov njegovog pojavljivanja.
Drava podrava nacionalizam jer je povoljan za nju kao sredstvo homogenizacije koje pojaava oseaj
pripadnosti istoj zajednici u stanovnitvu.
28
(Cilj) nacionalizma: institucijonalizacija po nacionalnom
osnovu (Kntor Zoltn (Kantor Zoltan))
29
. Dakle, nacionalizam moe imati ujedinjujuu-dravno
konstitutivnu i otcepljujuu-secesionistiku ulogu; u istoriji moemo (odnosno hoemo) nai brojne primere
i za jednu i za drugu.
Savremeni cilj nacionalniz(a)ma je stvaranje homogene nacionalne drave. U 1789. godini veina
stanovnika francuske kraljevine nije govorila francuski
30
francuska politika nacija (zakljuak od 1793.
godine) se stvarala jezikim terorom kojem je doprinela i politika. Oni koji se u ustavu definiu kao
nacionalne drave iako raspolau brojnim nacionalnim i etnikim manjinama sve do dananjih dana prate
ovaj model (Rumunija, Slovaka). Danas ve ni u Evropi ne postoji homogena nacionalna drava; zbog
velikog broja imigranata ak i one koje su takve bile (Irska, Portugalija, Luksemburg) meuvremeno postale
multietnike.



Od porodice, preko roda do plemena kvantitativna promena vodi do etniciteta, narodne zajednice, naroda.
(Takva zajednica teritorijalno, bioloko i kulturno odvojenih grupa porekla koja jo ne raspolae
karakteristikama nacije Romsics I.). Pretvaranje u naciju podrazumeva kvalitativnu promenu jer je nacija
kvalitetno vii nivo naroda koji je neodvojiv od pojma drave. Bile su, i jesu drutvo-konstitutivne istorijske
nacije sa sopstvenom dravnou kao i (seljaki)narodi bez istorije sa okrnjenim drutvom. Ako ih
predstavljamo uz pomo savremenih primera: Galezi, Sorbi, Rusini, Kurdi su ba takvi narodi koji nisu
dostigli (odnosno ne mogu dostii) fazu stvaranja drave i ive kao manjinski etniciteti u okviru jednog ili
vie, od njih razliitih veinskih dravnih okvira. Samostalna, centralizovana drava pokree, pojaava
proces transformacije naroda u naciju kao to se to desilo u zapadnoj Evropi 16. veka (i danas u Ukrajini,
odnosno u srednjoj Aziji) tako je nastao civic nation dravljana koji se vezuje za teritoriju-dravu. S druge
strane, u vie drava ili multinacionalne imperije, poevi od Italijana do Finaca, poreklo, kultura, a naroito
jezik su postale karakteristike koje su narode ujedinile u naciju, u tkz. ethnic nation ili kulturnu naciju. Prvi
model se karakterie francuskim pojmom nacije, a drugi nemakim.
Prema perenalistima-etnicistima jezika-kulturna-religijska zajednica se smatra presuujuim u pogledu
formiranja, karaktera nacija, dok modernisti gledaju na (moderne) nacije kao na proizvode buroazije-
industrijalizacije, kapitalizma. Drava je takva pravna i politika organizacija koja funkcionie na
geografski lokalizovanoj teritoriji i upravlja odreenim poslovima stanovnika prema utvrenim pravilima za
esto iznuenu poslunost i lojalnost: podela rada, zatita kulturnih vrednosti, odravanje reda. (Maks
Veber, Romsics I.)
Stanovnitvo nacionalne drave je manje-vie nacionalno (etniko-jeziko) homogeno, tj. procenat
manjina je ispod 10%. Nacionalna drava je privremena sturktura vlasti jedne nacije koju odozdo
(etno)regionalizam, odozgo integracijske organizacije (EU) i globalizacija slabe i razbiju.
Nacionalizam je organizovan politiki pokret koji se usmerava ka ostvarivanju nacionalnih ciljeva i
interesa. (Hugh Seton-Watson) Modernizacija je prirodna tekovina industrijskog drutva; politiko naelo
koje tei stvaranju nacionalnog jedinstva zato ga drava podrava. Moe imati ujedinjujuu-konstitutivnu i
otcepljujuu-secesionistiku ulogu.

Prevodila je Katinka Beretka
*
http://www.southeast-europe.org
dke@southeast-europe.org
DKE 2012


Panja! Potovani istraivai! Ukoliko koristite, odnosno citirate deo teksta, molimo vas da u tom sluaju poaljite e-mail
glavnom uredniku na sledeu adresu: dke@southes-europe.org. lanak molimo citirati na sledei nain:
Lajos Arday: Narod, nacija, drava, nacionalna drava, nacionalizam (Prevela: Katinka Beretka) Dlkelet-Eurpa - South-East
Europe International Relations Quarterly, Vol. 3. No. 4. (Zima 2012) 4 str. Zahvaljujemo se Vaem trudu i saradnji. Glavni urednik.

28
Gellner 1994 str. 1-4
29
Ovo se poklapa jednim ranijim raspravljenim utvrenjem Gellnera: Nacionalizam nije buenje nacija na
samosvest; naprotiv: stvara nacije tamo gde nisu do tada postojale. Citira: A. Lieven: Mi is a nemzet? [ta je ba
nacija?] Eurpai Szemle 1998/4
30
Oksitani-Provansijci, Katalani, Baskijci, Bretanjci, Flamandi, Italijani iz Korzike, Nemci iz Elzasa