Regulativa u srbiji

U Srbiji, homeopatija je legalizovana kao sistem leenja 2005. godine.kao deo tradicionalne,
alternativne medicine.

Prvo homeopatsko udruenje na prostorima bive Jugoslavije formirano je u Beogradu 1995.g. Te godine
je izaao I Prvi homeopatski prirunik, profesora Miloa Popovida.

Sekcija za homeopatiju u Srpskom lekarskom drutvu formirana je 2007.g.Prvi predsednik je bio prof.dr
Milo Popovid, jedan od utemeljivaa ove metode na naim prostorima.

TERMINOLOGIJA
Poetna konfuzija nastaje u samoj terminologiji:
tradicionalna, alternativna, komplementarna, integrativna, holistika ili, moda, neka
druga medicina.
ALTERNATIVNA MEDICINA lat. alternativa izbor izmeu dvoga, opredeljenje za
jednu od dve mogunosti. (M.Vujaklija Leksikon stranih rei i izraza) je, pomalo, krivi naziv
za mnoge dijagnosticko terapeutske postupke, jer se ljudi odavnina oslanjaju na akupunkturu,
fitoterapiju, masau, a tek unazad 200 godina (vreme postojanja zapadne medicine) imaju
mogunost izbora (fitoterapija ili farmakoterapija, na primer). Termin je uao u svakodnevnu
upotrebu, tako da danas postoje mnoge klinike i kabineti, ordinacije, sa nazivom alternativan.
TRADICIONALNA MEDICINA lat.traditio: predanje, prenoenje s kolena na koleno,
usmeno irenje pria, poruka, verovanja, obiaj. Utemaljenje novih metoda pokazuje da je
tzv. tradicionalna medicina (TM) osnov za mnoge metode novog doba , ali da termin nije
sveobuhvatan.
KOMPLEMENTARNA MEDICINA lat.-complementarius-dopunski, koji dopunjuje, koji
slui kao dopuna ili dodatak neemu. Pojam koji je,moda, iskljuiv jer svi dijagnostiko
terapeutski postupci (alternativni) mogu da budu potpuno samostalni. S tim u vezi, termin koji se
dosta upotrebljava u SAD CAM (complementary and alternative medicine).
INTEGRATIVNA MEDICINA lat.-integralis-integralan, celinski, koji sainjava celinu.
Sigurno je da se ove metode mogu primeniti zajedno sa dijagnostikim i terapijskim postupcima
konvencionalne medicine i da tako predstavljaju jednu celovitost. Ali, ne moraju! Pristup leenju
koji ima sve veu podrku, pre svega, strunog kadra koji pripada konvencionalnoj, zapadnoj
medicinI. Nastao kao potreba prevazilaenja ogranienja, pre svega alopatske medicine ali i
alternativne medicine. Ima za cilj da objedini oba sistema i da uspostavi tzv. holistiki pristup.
Nije na odmet razjasniti i esto upotrebljavane termine :
Alopatska medicina (grki: alopathy drugi, bolest)- savremeni pristup zapadne, konvencionalne
medicine: dejstvom na simptome supstancama ili postupcima koji imaju suprotno dejstvo od
simptoma koji karakteriu stanje odreene bolesti (antipiretici, analgetici, antihipertenzivi
mehanizam dejstva u samoj klasifikaciji).
Ovaj termin je 1842. godine skovao C.F.S. Hahnemann da bi naznaio razliku izmeu
uobiajene medicinske prakse i homeopatije, sistema terapije koji je on utemeljio.
Holistiki pristup: termin holizam skovao je Den Smats (Jan Smuts, 1870 1950) u knjizi
Holizam i evolucija (Londonu 1926). Definisao je holizam kao teoriju po kojoj je celina (holos
na grkom ceo) vie nego zbir njenih sastavnih delova. U alternativnoj medicini sveobuhvatni
pristup u kome se ovek posmatra kao jedinstvo tela, due i duha (eng. whole ceo, celovit )
ZAKONSKE REGULATIVE

U zakonodavnim dokumentima Srbije prihvaeni su nazivi: tradicionalna medicina ( TM ),
komplementarna i alternativna medicina. Sva tri naziva su u upotrebi.
Nacionalnu strategiju uvoenja tradicionalne medicine (TM), komplementarne i alternativne
medicine u integrativnu zdravstvenu zatitu Srbije odreuju:
1. Zakon o zdravstvenoj zatiti Republike Srbije (Slubeni glasnik RS br. 107/05)
2. Pravilnik o bliim uslovima za sprovoenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i
zdravstvene saradnike (Slubeni glasnik RS, br 119/07)
3. Pravilnik o bliim uslovima, nainu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne
medicine (Slubeni glasnik RS, br 119/07 )
4. Pravilnik o planu i programu edukacije usvojen od strane Komisije za tradicionalnu medicinu
pri Ministarstvu zdravlja Srbije.
ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZATITI iz 2005 g.

Zakon je izjednaio TM sa zapadnom medicinom i dao pravo pacijentu, time i obavezu
zdravstvenom radniku, da dobije obavetenje i, izmeu ostalog, o alternativnim metodama
leenja (Pravo na obavetenje, l.28 )
lan 235
Tradicionalna medicina, u smislu ovog zakona, obuhvata one proverene struno neosporene
tradicionalne, komplementarne alternativne metode i postupke dijagnostike, leenja i
rehabilitacije (u daljem tekstu: tradicionalna medicina), koji blagotvorno utiu ili koji bi mogli
blagotvorno uticati na ovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji u skladu sa
vaeom medicinskom doktrinom nisu obuhvaeni zdravstvenim uslugama
lan 236
Metode i postupke tradicionalne medicine mogu obavljati zdravstveni radnici koji imaju
dozvolu za obavljanje metoda i postupaka tradicionalne medicine koju izdaje Ministarstvo.
lan 237
Za svoj rad zdravstveni radnici koji obavljaju metode i postupke tradicionalne medicine
preuzimaju strunu, etiku, kaznenu i materijalnu odgovornost.
PRAVILNIK O BLIIM USLOVIMA, NAINU I POSTUPKU OBAVLJANJA METODA I
POSTUPAKA TRADICIONALNE MEDICINE

Metode i postupci tradicionalne medicine (lan 4.) mogu se obavljati kao metode dijagnostike,
leenja i rehabilitacije.

Metode dijagnostike i leenja alternativne medicine su sledee:

1) Ajurveda;
2) Akupunktura i srodne tehnike;
3) Tradicionalna kineska medicina;
4) Homeopatija;
5) Fitoterapija;
6) Kvantna medicina i srodne tehnike;
7) Kiropraktika i primenjena kineziologija;
8) Makrobiotika;
9) Tradicionalna domaa medicina.

Ovaj Pravilnik odreuje i blie uslove u pogledu kadra, prostorija, opreme, lekovova i
medicinskih sredstava.
ORGANIZOVANJE EDUKACIJE

Prema Pravilniku postupak kontinuirane edukacije mogu sprovoditi:
fakulteti, kole zdravstvene struke, zdravstvene ustanove, privatna praksa, udruenja i ustanove.
Pravilnik odreuje forme edukacije :
kongresi, simpozijumi, kursevi, seminari, studijski boravci, drugi oblici strunih sastanaka,
objavljivanje lanaka, u strunim i naunim asopisima i publikacijama, reavanje testova u
pismenoj ili elektronskoj formi.
Programi namenjeni zdravstvenim radnicima su u sistemu medicinske postdiplomske
kontinuirane edukacije i podleu postupku akreditacije od strane Zdravstvenog saveta
Ministarstva zdravlja Republike Srbije, najvieg akreditacionog tela za kontinuiranu,
postdiplomsku edukaciju zdravstvenih radnika.
Svaki akreditovan vid edukacije ulazi u sistem obnove licence (dozvole za rad) za zdravstvene
radnike.
POSTUPAK DOBIJANJA DOZVOLE ZA RAD

Posle zavrene edukacije zdravstveni radnik se upisuje u Registar praktiara profesionalnog
udruenja i podnosi zahtev za dobijanje dozvole za rad (licenca) Komisiji za tradicionalnu
medicinu pri Ministarstvu zdravlja R Srbije.

Iew