Ciljevi lekcije su upoznavanje sa:

- WAN tehnologijama,
- protokolima WAN mrea,
- ureajima WAN mrea
- povezivanjem lokalne mree na Internet
korienjem WAN tehnologija.

DSL
DSL je skraenica od engleskih rei Digital
Subscriber Line, ili u prevodu digitalna linija za
povezivanje pretplatnika.

DSL je komunikaciona tehnologija koja omougava
bri prenos podataka preko bakarne telefonske
parice, u odnosu na dialup i ISDN. Brzine DSL linija
variraju poev od 144kbps do 8Mbps.

Princip rada DSL-a je taj da ova tehnologija koristi
frekvencijski opseg iznad opsega koji se koristi za
modulaciju telefonskog signala.
Za prenos telefonskog signala koristi se
frekvencijski opseg do 20 kHz, dok se za prenos
ADSL signala koristi frekvencijski opseg preko
25kHz, zavisno od varijante DSL standarda.
Potrebno je istai da se ovaj visokofrekfentni opseg
deli na dva dela: deo za slanje podataka od
korisnika ka provajderu (eng. upload), i deo za
prijem podataka (eng. download).

ADSL je varijanta DSL-a iji naziv dolazi od
engleskih rei Asymetric Digital Subscriber Line, ili
u prevodu asimetrina digitalna linija za
povezivanje pretplatnika.

Pod asimetrinou linije misli se na nejednakost
brzina uploada i downloada.

Varijante DSL tehnologije su:
- ADSL Asimertini DSL, upload od 16 kbps do 640 kbps,
download od 64 kbps do 8 Mbps.
- SDSL Simetrini DSL, upload i download su jednaki i
kreu se u opsegu od 1.5 Mbps do 2 Mbps.
- HDSL High bit rate DSL (DSL velike brzine, prim.prev.)
,isto kao SDSL, razlika je u modulaciji.
- IDSL ISDN like DSL, ili u revodu DSL koji podsea na
ISDN po brzini; brzina je 144 kbps jednaka zbiru brzina
svih kana 2B+D ISDN-a.
CDSL, ili DSL-lite Consumer DSL, u prevodu
potroaki DSL, koji je namenjen masovnoj upotrebi;
brzina uploada je od 16 kbps do 640 kbps, dok je
brzina downloada 1 Mbps.
ADSL

ADSL je asimetrina varijanta DSL tehnologije kod
koje su brzine uploada znaajno manje od brzina
donwloada.
Razlog je podela samog visokofrekventnog opsega.
Tako, kod ADSL-a za upload se koristi opseg og
25.875 kHz do 138 kHz, dok se za download
koristi znaajno iri opseg i to od 138 kHz do 1104
kHz.

Potrebno je napomenuti da su ovi opsezi van
opsega modulacije telefonskog signala, tako da se
na istoj liniji preko koje se vodi telefonski razgovor
moe umetnuti DSL signal koji nee smetati ve
uspostavljenoj telefonskoj vezi.

Praktino je omogueno da telefonski kanal i kanal
za ADSL istovremeno egzistiraju na telefonskoj
parici.
ADSL varijanta DSL tehnologije je najpogodnija za
pojedinane korisnike koji se preko ove tehnologije
povezuju na Internet servis provajdera od kue, ili
za manje firme.Razlog za ovu konstataciju su same
potrebe ovakvih korisnika.
Veina korisnika ima potrebu da podatke i
informacije sa Interneta downloaduje ka sebi. Ovo
se moe ilustrovati na primeru otvaranja jedne web
strane.
ADSL nije upotrebljiv za korisnike koji poseduju
svoje servere.
Razlog je taj da su potrebe za prenosom u ovom
sluaju obrnute. Korisnici koji poseduju server
imaju potrebe da veliku koliinu podataka alju
onima koji im pristupaju sa Interneta.
Ovakvim korisnicima i varijanta ADSL-a sa
download-om od 8 Mbps (!) ne bi odgovarala, jer je
upload maksimalno 0.5 Mbps.


Problem sa ADSL-om nastaje kada je lokalna mrea
povezana preko ADSL-a na Internet, i vie korisnika
istovremeno obavljaju razgovor putem VoIP-a.
VoIP je simetrian servis koji za nesmetani razgovor zahteva
oko 30 kbps od korisnika, i isto toliko ka korisniku.
Interesantno istai injenicu da u ovakvoj situaciji i sa ADSL-
om sa download-om od par megabita, ne bi bilo mogue
ostvariti vie od 10-15 VoIP veza bez gubljenja na kvalitetu
zvuka koji se prenosi zbog ogranienog uploada.

Bez obzira na istaknute nedostatke ADSL-a, ADSL
je tehnologija koja zadovoljava potrebe veine
korisnika.

Topologija DSL sistema
Uproeni prikaz topologije DSL sistema:
Slika. Topologija DSL sistema
DSL tehnologija je u upotrebi jedino od korisnika
do najblie centrale.
Zbog kvaliteta signala, DSL ima ogranienje da
duina DSL linka od korisnika do centrale ne sme
biti vea od 5.5km (3 milje).
U centrali se DSL linkovi svih korisnika na
konkretnoj centrali multipleksiraju u jednu brzu
ATM konekciju.
ATM-om se multipleksirane DSL linije korisnika
dopremaju do provajdera, koji ima svoj WAN link
ka Internetu
Odluka o izboru Internet provajdera je na korisniku.
Potrebno je da lokalna centrala ima mogunost za DSL
vezu. Odgovarajuim ATM-om e sa lokalne centrale
veza biti prosleena do provajdera.
Nakon ugradnje interfejsa sa multipleksiranje
visokofrekfentnog DSL signala na liniju, signal je
prisutan non-stop. U cenu koju korisnik plaa
provajderu ukljuen je zakup DSL linka do centrale,
kao i same usluge Intenet provajdera.
Prevedeno na OSI model, od korisnika do provajdera na fizikom
sloju OSI modela postoji iznajmljena serijska veza, u prvom delu
DSL, a nakon centrale ATM. Ovu vezu odrava DSL modem ili ruter,
koji dodatno pokree PPP, ili preciznije PPPoA protokol na nivou
linka OSI modela.

Instalacija DSL modema
Bez obzira na to to rade na razliitim frekvencama,
postavlja filter pre telefonskog aparata koji se
vezuje na liniju na kojoj je prisutan i DSL signal,
koji proputa samo signale niskih frekvenca.
Razlog za ugradnju filtra je taj to elektronkse
komponente telefonskog ureaja mogu da budu
osetljive na visoke frekvence, to se ogleda u
smetnjama i pucketanju na vezi.
Napomena: prikljuenje telefona na ADSL liniju bez filtra nee
izazvati oteenje ureaja. ak, veina dananjih telefona ima
ugraene filtre. Bez obizra da li telefon ima ugraen filter ili ne,
dodatni filter nee smetati.
Obian razdelnik deli vezu iz prikljuka na zidu na
dva dela. Oba dela u ovoj taki sadre i telefonski i
DSL signal. Veza ka telefonu se proputa kroz filter
koji uklanja visoke frekvence, dok se druga veza
nefiltrirana vodi u DSL modem.

Kao i kod ISDN-a, i kod DSL-a ulogu modema
moe imati ruter koji ima WAN interfejs prilagoen
DSL standardu. U sluaju modema, modem se
povezuje na raunar serijskom vezom (RS232 ili
USB).

Modem ili ruter je u vlasnitvu telekomunikacione
kompanije, po zakonu, sem u Americi i Japanu, gde
je vlasnitvo i odgovornost korisnika.
Ruteri koji se dobijaju na korienje u Srbiji su
takvi da imaju jedan ADSL WAN port i 4-portni
Ethernet switch sa strane lokalne mree.
Ruter takoe ima funkciju DHCP servera pa
klijentima na lokalnoj mrei IP adresu dodeljuje
automatski sa privatne mree 192.168.0.0/24, ili
192.168.1.0/24.
Na drugom OSI nivou WAN porta rutera je PPPoA
protokol, na kome je u telekomunikacionoj
kompaniji ve podeen korisniki nalog (ime i
ifra).
IP adresu WAN port dobija preko DHCP servera
provajdera. Ovim je omoguena potpuna
automatizacija to se instalacije rutera tie.
Potrebno je da korisnik raunar povee na ethernet
port. Raunar e IP podeavanja dobiti od rutera.
DSL ruteri su obino opremljeni WEB aplikacijom
preko koje ih je mogue podeavati. Da bi se ovim
podeavanjima pristupilo potrebno je proveriti IP
adresu rutera (na raunaru u polju gateway koje se
dobija naredbom ipconfig), i iz web pretraivaa
otvoriti ovu adresu. Na primer:
http://192.168.1.1/. U veini suajeca ova web
aplikacija je dodatno zatiena korisnikim imenom
i ifrom.
Kablovski modem
Kablovski modem je tip modema koji omoguava
korienje infrastrukture za prenos kablovke
televizije u cilju prenosa podataka. Primarna
upotreba ovih ureaja je za uspostavljanje brze
veze sa Internet provajderom, koji je ujedno i
provajder kablovske televizije.
Slika. Kablovski modem
Slika. Konektori i indikatori na
kablovskom modemu
Princip rada kablovskog modema je slian principu
rada DSL modema.
Na postojeoj infrastrukturi, koja je u ovom sluaju
kablovska televizija, modulie se signal za prenos
podataka na frekvenci razliitoj od frekvence za
prenos televizijskih kanala.
Modem ima ulogu da podatke pristigle od raunara
modulie na zadati opseg, i obrnuto.
Prikazan je razdelnik (eng. spliter) ija je namena
povezivanje dva ureaja, televizor i kablovski
modem u jednu taku: prikljuak na zidu.
Vezivanje dva kabla zica-na-icu nije dobro zbog
smetnji koje se u veini sluajeva kod takvog
povezivanja javlja.

Slika Razdelnik signala
Slika. Topologija na strani korisnika
Od medema do raunara postoje dve varijante za
povezivanje, kao i kod DSL-a:
- serijski, u sluaju modema, i
- ethernetom u sluaju rutera.
Brzina prenosa kod kablovskog modema ide od1.5,
4, 6, 8 Mbps a neki provajderi nude brzine koje
DSL ne moe da podri (do 100Mps).
Simetrina ili asimetrina veza: podeavanje je
dozvole protoka kod provajdera, odnosno zavisi od
uplaenog paketa.
Veliki problem i negativna strana ove vrste
povezivanja jeste da su svi korisnici na jednoj
geografskoj lokaciji (zgrada, ulica, deo grada) na
jednom kolizionom domenu!
Ovo moe dovesti do toga da bez obzira to
korisnik ima uplaen paket koji mu omoguava,
npr. 4 Mbps ka Internetu, ovu brzinu retko kada
moe postii zbog estih kolizija na lokalnoj,
kablovskoj mrei.
O ovom problemu rauna vodi kablovski operater
ograniavanjem broja korisnika na mrei.
Drugi nedostatak kablovske veze, opet vezan za
jedinsveni kolizioni domen, ogleda se u sigurnosti
na mrei.
Kako su svi korisnici povezani na jedinstveni
kolizioni domen (fiziki sloj), a bilo kakav vid
sigurnosti se imlemetira od drugog OSI nivoa pa
navie, odgovornost je korisnika za zatitu svoje
privatnosti, a ne provajdera.