UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

POSLOVNI SISTEMI U TURIZMU I HOTELIJERSTVU


MASTER RAD

VELIKI SPORTSKI DOGAAJ KAO OBLIK SPORTSKOG
TURIZMA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA OLIMPIJSKE IGRE







Mentor: Student:
Prof. dr Krunoslav ai Milo Milenkovi 405574/2009

Beograd, 2011.
2
S A D R A J
Uvod...................................................................................................................... 4
Metodologija istraivanja........................................................................... 5
I Sportski turizam ............................................................................................... 9
1.1. Definicija sportskog turizma ...................................................................... 9
1.2. Sport i turistiko trite............................................................................... 9
1.3. Tipovi i kategorije sportskog turizma......................................................... 11
1.4. Uslovi za razvoj i uticaji sportskog turizma .............................................. 15
1.5. Istraivanje sportskog turizma ................................................................. 17
1.6. Udeo sportskog turizma u ukupnim turistikim kretanjima ....................... 22
1.7. Kratak osvrt na posmatranje istraivanja u sportskom turizmu ................ 22
II Sportski dogaaj .............................................................................................. 24
2.1. Faktori koji odreuju znaaj sportskog dogaaja ..................................... 24
2.2. Karakteristike sportskih dogaaja ............................................................ 27
2.3. Osobine sportskih dogaaja .................................................................... 28
2.4. Marketing sportskog dogaaja ................................................................. 29
2.4.1. Odnos koncepta marketinga dogaaja i marketing miksa ............. 30
III Veliki sportski dogaaj ................................................................................... 32
3.1. Definisanje pojma veliki sportski dogaaj ............................................... 32
3.2. Podela velikih sportskih dogaaja ............................................................. 32
IV Olimpijske igre kao obli k velikog sportskog dogaaja................................ 26
4.1. Struktura Olimpijskih igara...................................................................... 36
4.2. Kandidatura za domainstvo Olimpijskih igara......................................... 38
V Znaaj Olimpijskih igara za grad domaina.................................................. 43
5.1. Drutvene koristi grada domaina Olimpijskih igara ................................. 46
5.1.1. Razmena iskustava ...................................................................... 46
5.1.2. Izgradnja nacionalnog i lokalnog ponosa...................................... 46
5.1.3. Poveano uee drutva ............................................................ 47
5.1.4. irenje kulturnih perspektiva ........................................................ 48
5.2. Kulturoloke koristi grada domaina OI ................................................... 48
5.3. Koristi po ivotnu sredinu grada domaina OI ......................................... 49
5.4. Politiki aspekti organizacije OI ............................................................... 52
5.4.1. Efikasnija dravna uprava ............................................................ 53
3
VI Ekonomski efekti organizacije Olimpijskih igara......................................... 55
6.1. Ekonomski efekti sa aspekta vremena pojavljivanja ................................ 56
6.2. Ekonomski efekti sa aspekta izazvanih promena..................................... 58
6.3. Promene u infrastrukturi grada domaina OI............................................ 59
VII Olimpijske igre i turi zam................................................................................ 61
7.1. Olimpijske igre i turisti ............................................................................... 62
7.2. Turistika kretanja tokom Olimpijskih igara............................................... 63
7.3. Uticaji Olimpijskih igara turizam grada domaina..................................... 64
7.3.1. Efekti Olimpijskih igrara u turizmu ............................................... 65
7.4. Imid grada domaina ............................................................................. 67
7.4.1. Znaaj volontera za imid grada domaina.................................. 68
VIII Naslee organizacije velikog sportskog dogaaja..................................... 70
Zakljuak................................................................................................................ 73
Literatura................................................................................................................ 76




4
UVOD
Za sport se moe rei da predstavlja kompletan skup takmiarskih i netakmiarskih
aktivnosti koje podrazumevaju vetinu, strategiju i otvorene mogunosti ovekovog
angaovanja naspram njegove vlastite sposobnosti, a radi istog uivanja i fizikog
treninga ili linog usavravanja do dostizanja javno priznatog nivoa profesionalnog
sportiste. Sport je jedan od mnogobrojnih razloga za upoznavanje novih mesta i ljudi,
samim tim i jedan od razloga putovanja, odnosno kretanja ljudi. Sportska takmienja i
ostali dogaaji iz godine u godinu belee sve veu popularnost meu svim slojevima
stanovnitva.
Veza turizma i sporta datira od poetka njihovog razvoja. U starom Rimu i Grkoj
sport je bio pokreta putovanja. U moderno doba ova putovanja koja su motivisana
sportskim aktivnostima i sadrajima ubrajamo u sportski turizam.
U savremenom nainu poslovanja i na tritima koja su preplavljena najrazliitijim
zahtevima, uspeh podrazumeva definisanje kljunih inilaca za zadovoljenje potreba
potroaa i drugih interesnih strana. Razliite su elje, potrebe i zahtevi interesnih
strana za odreenim grupama proizvoda i usluga koje je najpre potrebno
identifikovati a potom i zadovoljiti (podmiriti). Identifikovanje kljunih pitanja na koja
treba dati odgovore, a u cilju podmirivanja potreba i ispunjenju elja graana kao
potroaa, privrede i drutva, danas je mogue sprovesti putem marketing
istraivanja, koja predstavljaju jednu kompleksnu funkciju koja meusobno povezuje
organizaciju sa njenim tritem. Ovakvo povezivanje mogue je ostvariti samo preko
adekvatnih informacija, koje se analiziraju kako unutar samih organizacija, tako i
okruenja.
Kod istraivanja trita aktivnosti su usmerene na ponudu, tranju i cenu kao njihovu
zajedniku komponentu. Istraivanja marketinga su mnogo ireg obuhvata, koja
pored istraivanja trita obuhvataju strategijske aktivnosti unutar preduzea za
uspeno voenje posla. Ona se pre svega odnose na istraivanje instrumenata
marketinga marketing miksa. Najnovija marketing istraivanja su usmerena na
izuavanje ponaanja potroaa, sa sve veim akcentom na individualnog potroaa
i isporuku eljene vrednosti.

Savremeni menaderi, kako bi na pravilan nain i uspeno mogli da rukovode nizom
zadataka koji se pred njih postavljaju moraju pre svega davati doprinos definisanju
5
pravih pitanja. Odgovore na tako koncipirana pitanja mogue je nai marketing
istraivanjem. Prilikom analiziranja dobijenih odgovora, nikako ih ne treba posmatrati
kao skup statistikih podataka, ve kao veliki broj relevantnih veliina koje e ukazati
na mogunost donoenja ispravne odluke za poboljanje zadovoljstva potroaa.
Sportski turizam, kao pojam koji se pojavio krajem dvadesetog veka jo uvek je,
takorei u zaetku razvijanja, obrazloavanja i predstavljanja odreenih zakonitosti.
Na neki nain sportski turizam je postao posebno polje u okviru kojeg se vre
istraivanja sa jasnom tendencijom rasta.
Sportski dogaaji, a posebno veliki sportski dogaaji zaokupljaju veliku panju
javnosti i imaju direktan uticaj u mnogim drugim oblastima, ukljuujui i turizam.
Istraivanja u ovom delu su potrebna da bi se stekao uvid koji se efekti javljaju i
kakva je tendencija u organizacijama velikih sportskih dogaaja. Imajui to u vidu,
fokus u ovom radu je stavljen na Olimpijske igre kao najvii oblik takmienja u sportu,
koje predstavljaju najveu svetsku smotru atletskih sposobnosti i takmiarskog duha.

Metodologija istraivanja
Projektom istraivanja definisini su predmet, ciljevi, hipoteze i metode istraivanja.

Predmet i polazita istaivanja

Sport je subjektivan i baziran na iskustvu odreene osobe koja je ukljuena u njega.
Ljudi gledaju i komentariu stvari na razliite naine i to sport razlikuje od ostalih
proizvoda koji nisu predmet toliko razliite interpretacije potroaa. Imajui u vidu
specifinost sporta potrebna su istraivanja kojima e se stei uvid u vezu sporta sa
ostalim granama i kakav je odnos sporta i turizma.
Predmet istraivanja obuhvata pojavu sportskog turizma, kao jednog od najbre
rastuih segmenata turistike industrije. Dalji predmet istraivanja jeste veliki sportski
dogaaj kao oblik sportskog turizma i efekti koje organizacija jedne takve
menifestacije ima za grad i zemlju domaina. Vaan element istraivanja jeste i
marketing sportskog dogaaja, kao jedan od glavnih stubova velikih manifestacija uz
znaaj, ulogu i efekte koje ima u ukupnim ekonomskim kretanjima.
Sportski turizam obuhvata putovanja povezana sa sportom i fizikim aktivnostima.
Drugim reima, sportski turizam je socijalni, ekonomski i kulturni fenomen proizaao
iz jedinstvene interakcije aktivnosti, ljudi i mesta. Oblici ove grane turizma su sportski
6
dogaaj, zatim turizam sa sportskom aktivnou, turizam sa sportskim sadrajem,
sportski trening i luksuzni sportski turizam.
Sportski dogaaj je kategorija koja se odnosi na putovanja radi uestvovanja u
odreenoj sportskoj manifestaciji, bilo kao uesnik ili kao gledalac. Sama veliina i
vanost sportske manifestacije dalje definie kategoriju dogaaja, kao to su veliki
sportski dogaaj poput Olimpijskih igara, Univerzijade, Svetskog prvenstva u fudbalu
i dr., ili neko manje takmienje koje okuplja manji broj uesnika. Sportski dogaaj je
poseban fenomen, a organizacija jednog ovakvog dogaaja je sloen proces sa
velikim brojem promenljivih inilaca koji obuhvata sportiste, trenere, publiku, razliite
oblike sportskih organizacija, kompanije, poslovne partnere i volontere. Kako bi se
uvidela sloenost sportskog dogaaja potrebno je sagledati faktore koji odreuju
znaaj u sportskoj industriji, a to su uestalost odravanja, veliina dogaaja, sadraj
manifestacije, profil posetioca, etapa u razvoju sportskog dogaaja, koncentracija
sportskih borilita, menadment i planiranje.

Ciljevi i straivanja

Master rad je izraen sa ciljem upoznavanja osnovnih postavki u sportskom turizmu,
istaknut kroz organizaciju velikih sportskih dogaaja, sa posebnim akcentom na
Olimpijskim igrama, njihovom znaaju, uticaju i efektima koje ima kako na turistika
kretanja, tako i na grad i dravu grada domaina tako velikih manifestacija. Pored
toga cilj izrade rada bio je upoznati se sa pojmovima koji se usko vezuju za pojam
sportski turizam i znaajem i ulogom koju marketing ima u posebnom i sve
znaajnijem segmentu ove grane, u organizaciji sportskog dogaaja.

Hipoteze istraivanja

Istraivanja u sportskom turizmu dovode do kljunih saznanja o uticaju sporta i
sportskih dogaaja na drutvo u celini;
Savremena turistika kretanja su pod direktnim uticajem deavanja u oblasti
sportskog turizma, koja su ponajvie determinisana organizacijama velikih sportskih
dogaaja;

7
Organizacije velikih sportskih dogaaja, posebno Olimpijskih igara sa sobom
nose znaajne promene za grad i dravu domaina, sa stanovita mnogih aspekata,
koji ukljuuju i ekonomske i socijalne efekte.

Metode istraivanja

Za prikupljanje relevantnih podataka koriene su istorijska, deskriptivna,
komparativna, statistika i deduktivna metoda:
Komparativna metoda, putem kojih su utvrene slinosti i razlike izmeu
odreenih dogaaja;
Deskriptivni pristup omoguava da se upoznaju karakteristike razliitih
dogaaja i uestalost pojava;
Statistiki metod prema vremenskoj dinamici dogaaja prua mogunosti za
utvrivanje trendova, kao i varijacija koje se javljaju;
Deduktivna metoda, prikazujui sliku od ireg aspekta ka direktnom predmetu
istraivanja;
Istoriografijom pisanih izvora istraen je istorijat istraenih pojava.

Struktura rada

Rad sadri etiri osnovna poglavlja, gde su definisani sportski turizam kao specifino
podruje u okviru samog pojma turizam, sportski dogaaj kao zaseban fenomen,
mega sportski dogaaj kao veoma znaajan deo u ukupnim kretanjima u turizmu i
prikaz Olimpijskih igara kao najznaajniji vid velikog sportskog dogaaja.
1. Uvod kratak prikaz osnovne svrhe izrade rada i ciljeva, kao i kratak pregled
sadraja po definisanim poglavljima;
2. Prvo poglavlje se bavi pojmom sportskog turizma, odnosom izmeu sporta i
trita, kao klasifikacijom i obradom odreenih studija iz ove oblasti. U ovom
poglavlju prvenstveni zadatak bio je trebalo reiti jeste na prihvatljiv nain ispitati
mogunosti selekcije i klasifikovanje sportskih turista u zavisnosti od niza
karakteristika i brojnih uticajnih faktora. Neke od njih su: starosna struktura, polna
struktura, materijalno stanje, motivisanost za sportska putovanja, inspirisanost, i sl;
8
3. Drugo poglavlje daje prikaz sportskog dogaaja, podelu i kategorizaciju, uvid u
njegov udeo u sportskom turizmu, kao i pojam i znaaj marketinga sportskog
dogaaja;
4. Tree poglavlje predstavlja veliki sportski dogaaj, kao jednu vrstu sportskog
dogaaja, odnos izmeu koncepta marketinga dogaaja i marketing miksa, kao i
prikaz efekata marketinga dogaaja;
5. Od etvrtog do osmog poglavlja predstavljene su Olimpijske igre kao oblik
velikog sportskog dogaaja, predstavljene kroz istoriju, strukturu, znaaj, efekte i
naslee za grad domaina Olimpijskih igara;
6. Zakljuna razmatranja na kraju rada kao rezultat analize zadate teme.
Sva raspoloiva i koriena literatura data je na poslednjim stranama rada. Rad
pored tekstualnog dela sadri i odgovarajue grafike i tabelarne prikaze.


9
I SPORTSKI TURIZAM
Sportski turizam jeste putovanje ljudi koji su uesnici u sportu ili posmatrai, radi
uestvovanja ili posmatranja sportskih zbivanja van stalnog mesta boravka. U
vremenu kada je najvei deo populacije okrenut poslovanju i u nedostatku
vanposlovnih aktivnosti, ljudi nastoje da svaki slobodan trenutak iskoriste za
putovanja. U nastojanju da maksimalno iskoriste slobodno vreme sve ee uz
putovanja i turistike aktivnosti spajaju i dodatne aktivnosti koje se mogu povezati sa
odreenom destinacijom i tako dolazi do razvoja razliitih oblika turizma. U tom
smislu, poslednjih decenija razvija se i turizam koji se povezuje sa sportom i svim
prateim sportskim sadrajima. Bilo da su u pitanju sportske aktivnosti za koje su
zainteresovani sami turisti ili razliite sportske manifestacije aktuelne za odreeni
period, sportski turizam je sve atraktivniji i u odreenom momentu ak i pitanje
luksuza i prestia.

1.1. Defini cija sportskog turizma

Putovanja koja su inspirisana sportskim aktivnostima i sadrajima predstavljaju
sportski turizam. Odnosi se na putovanja ljudi koji su uesnici ili posmatrai, van
mesta stalnog boravka. Generalno gledano jedan od najbre rastuih segmenata
turistike industrije su putovanja povezana sa sportom i fizikim aktivnostima. Drugim
reima, sportski turizam je socijalni, ekonomski i kulturni fenomen proizaao iz
jedinstvene interakcije aktivnosti, ljudi i mesta.
1


1.2. Sport i turistiko trite

Danas je gotovo svaki ovek ukljuen u sport ili neki njegov vid. Nije vano da li se
govori o aktivnom ili rekreativnom bavljenju tano definisanih sportskih disciplina,
posmatranju i praenju sportskih takmienja i drugih manifestacija, sport je sastavni
deo svakog dana.
Turizam ima veliki broj definicija, a jedna od njih je da je turizam skup pojedinih
aktivnosti koje su selektivno odabrane i upranjavaju se van mesta boravka. J o
potpunije tumaenje glasi da je turizam privremeno kretanje ljudi van mesta njihovog

1
Weed M. (2008), Olympic Tourism, Elsevier Ltd., Oxford
10
stalnog boravita, porodinog i poslovnog, koje podrazumeva doivljavanje iskustava
razliitih od onih koja pripadaju svakodnevnim ivotnim obavezama.
Veza turizma i sporta datira od poetka njihovog razvoja. U starom Rimu i Grkoj
sport je bio pokreta putovanja. Na hiljade Grka kretali su na tada ne ba komforna
putovanja u cilju takmienja ili posmatranja samih igara. U moderno doba ova
putovanja, koja su motivisana sportskim aktivnostima i sadrajima ubrajamo u
sportski turizam.
Turistiko trite je skup odnosa ponude i tranje u sferi usluga i dobara koji slue za
podmirenje turistikih potreba na odreenom prostoru, odnosno to je skup odnosa
ponude i tranje koji nastaje pod uticajem turistikih kretanja.
2
Konstitutivni elementi
turistikog trita su: turistika tranja i ponuda (subjekti turistikog trita), turistika
usluga (predmet turistikog trita) i cene.
3
U razvoju odnosa ponude i tranje veliku
ulogu imaju organizatori putovanja (tur operatori) i putnike agencije. Na razvoj i
globalizaciju ovih faktora znaajno su uticali tehnologija prevoza, deregulacija u
vazdunom saobraaju, promene u struktiri potronje stanovnitva i ostali faktori
(stimulativna putovanja)
4

Da bi se dolo do odgovarajue marketing strategije, nuno je detaljno istraivati
mogunosti i na skali ponude i na skali tranje. Segmentacija trita omoguava da
se odredi ciljno trite i na pravi nain zadovolje zahtevi trita.
5

Postoji veliki broj osnova za segmentaciju trita, kao to su geografska (prostorna)
segmentacija, demografska (pol, godine starosti, obrazovanje, zanimanje, materijalni
status i slino), psihografska (prema karakteristikama ivotnog stila), bihejvioristika
(na osnovu znanja, stavova, upotrebe ili reakcije prema ponudi. Segmentacija prema
statusu korisnika deli korinike na tri kategorije: stalni korisnici, potencijalni i bivi.
Stalni korisnici su ciljni segment svakog turistikog preduzea, ali ne treba zanemariti
potroae koji prvi put koriste usluge, zbog perspektive da postanu stalni korisnici.
6

Imajui to u vidu potrebno je obratiti posebnu panju na motivacioni proces, jer se
pomou njega mogu objanjavati razliita ponaanja potroaa u procesu kupovine
proizvoda i usluga.

2
Popesku J. (2002), Marketing u turizmu, igoja tampa, Beograd, str.16
3
Unkovi S. (2009), Zeevi B., Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u
Beogradu, Beograd, str. 140
4
ai K.(1995), Poslovanje hotelskih preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, str.25-26.
5
ivkovi R.(2008), Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, Beograd, str 10.
6
ai K.(1998), Poslovanje preduzea u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd, str.387
11
Odmor podrazumeva zadovoljavanje sve veeg broja motiva, to rezultira traenjem
raznih vrsta turistikih putovanja, u koje spada i sportski turizam i u okviru njega
posete velikim sportskim dogaajima. Predvia se da e tranja za turizmom
specijalnih interesa rasti dinaminije od ostalih vrsta putovanja.
7
Ukljuivanjem sporta
u turizam i njihovim preplitanjem, podrazumeva se ostvarivanje zajednike koristi
kako za turistike trine subjekte, tako i za trine subjekte u sferi sporta. Moe se
rei da sport i turizam deluju u simbiozi i zajednikim snagama ostvaruju poveane
ekonomske efekte kroz aktivnosti sportskog turizma.
U 2008. godini, prihodi od putovanja i turizma u svetu su bili oko 5,890 milijardi US$.
Oekivanja su da e uee turizma u ukupnim ekonomskim kretanjima nastaviti da
raste i da e za 10 godina, dakle 2018. prihodi u turizmu da preu 10 milijardi dolara.
Sportski turizam je u srcu rasta prihoda i najbri rastui segment u globalnom
turizmu, zauzimajui 10% ukupnih prihoda u 2008. godini, tanije oko 600 milijardi
US$ na ukupnom turistikom tritu.
8

Istraivanja pokazuju da sport u turizmu sa razliitim programima nije samo faktor
unapreenja turistike ponude, ve i generator dodatnih ekonomskih uinaka, kao
to je razvoj industrija graevine i drugih vrsta privrednih aktivnosti.



1.3. Tipovi i kategorije sportskog turizma

Sport je izuzetno bitan faktor u procesu diverzifikacije turistikih usliga i turistike
ponude. Vee razlikovanje turistikih usluga doprinosi poveanju kvaliteta turistike
ponude, jaanju atraktivnosti pojedinih destinacija ili ak graenja novih turistikih
destinacija iskljuivo na sportskim aktivnostima, potencijalima i resursima. Sport sve
vie postaje ne samo sadraj boravka, ve i osnovni motiv putovanja u odreene
turistike krajeve. U priloenoj tabeli (Tabela 1.) prikazana je diverzifikacija sportskih
proizvoda i usluga koji su temelj graenja sportskog turizma.






7
European Travel and Tourism Action Group 2002; WTO 2002.
8
http://www.worldsportdestinationexpo.com/sport-tourism/, od 05.maja 2010.god.
12

Akti vni sport
Sportske
aktivnosti
tokom
odmora
Pasi vni sport
Pojedinane
sportske
aktivnosti
Viestruke
sportske
aktivnosti

Organizovane
Sluajni
posmatra
Posmatra

Sportski dogaaji Kampovi

Sluajne
Iskusni
Connoisseur
Avanturistiki
sportovi
Klubovi
Dogaaji
Sportske ture
Leilita Sportski muzeji
Sportski festivali
Tabela 1. Diverzifi kaci ja sportskih proizvoda i usluga
9


J edne od prvih, pionirskih radova na polju sportskog turizma, koji su ukljuivali
istraivanja veza izmeu sporta i turizma na primeru pet evropskih zemalja uradila je
Gliptis (Glyptis 1982.). Ovaj period jo uvek ne poznaje kategoriju sportskog turizma
u dananjem smislu rei, ali predstavlja dobru osnovu za dalja izuavanja ove
kategorije. Modifikovan model ove studije predstavili su Vid i Bul (Weed and Bull
2004.) u vidu kategorizacije sportskog turizma, koja obuhvata pet osnovnih grupa.
Prema modelu koji su postavili Vid i Bul mogue je govoriti o sledeim tipovima
sportskog turizma (Grafikon 1.):
Turizam sa sportskim sadrajem
Turizam sa sportskom aktivnou
Sportski trening
Sportski dogaaji
Luksuzni sportski turizam




9
Reperger .(2010), krbi I., Menadment u sportu, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, str.127
13







Grafikon 1. Osnovni tipovi sportskog turizma
10

Turizam sa sportskim sadrajem moe se kategorisati kao najiri, tj. najobuhvatniji
tip sportskog turizma. Glavna karakteristika ovog tipa jeste da sport nije primarna
svrha samog putovanja. Naime, sam izbor destinacije nije uslovljen postojanjem
objekata za sportske aktivnosti niti je mogunost bavljenja sportom uslov za samo
putovanje. Aktivnosti vezane za sport na ovim putovanjima, tj. destinacijama
deavaju se spontano, odnosno nisu unapred isplanirane i nisu same po sebi ono to
motivie samog turistu pre zapoinjanja putovanja.

Turizam sa sportskom aktivnou je kategorija gde je sport svrha putovanja, i
samim tim ova kategorija je ono to bi najvei broj ljudi nazvao sportski turizam.
Ovde se u prvom redu misli na individualna putovanja radi aktivnog odmora uz sport i
rekreaciju. Opti je trend u svetu da ljudi danas sve vie panje i napora poklanjaju
zdravlju i zdravom nainu ivota. Bavljenje sportom usko je povezano sa ovim
naporima. Postoji zaista irok spektar sportova koje turisti, zavisno od linih elja i
preferencija, upranjavaju na turistikim destinacijama poev od golfa, tenisa,
ribolova, skijanja i sl. pa sve do ekstremnih sportova poput alpinizma, paraglajdinga,
bandi dapinga, planinskog biciklizma itd. Uglavnom se radi o amaterima koji se
sportom bave iz hobija i na njega troe deo svog godinjeg odmora i slobodnog
vemena. Turistike destinacije se trude da ponude potencijalnim posetiocima to
bolje i raznovrsnije uslove za bavljenje sportskim aktivnositma. Bazeni, teniski i golf
tereni, fitnes centri i sl. postali su standard u ponudi ozbiljnih hotelskih preduzea i
odmaralita. Vie nije dovoljno biti lociran pored prelepe plae ili u podnoju

10
Weed M.(2008), Olympic Tourism, Elsevier Ltd., Oxford.

SPORTSKI
TURIZAM
sa sportskim
sadrajem
sa sportskom
aktivnou
sportski
trening
sportski
dogaaji
luksuzni sportski
turizam
14
spektakularne planine, ve istraivanja govore da su visokokvalitetni sportski i fitnes
objekti neophodni za uspeh turistike destinacije.
11
Turistiki asopisi, tampa,
televizija i radio, prepuni su destinacija, atrakcija i dogaaja povezanih sa sportom i
fizikim aktivnostima.

Sportski trening je mnogo ua kategorija od prethodnih. Glavna svrha ovih
putovanja je obuavanje i trening u sportu. Moemo razlikovati tri polja unutar ove
kategorije: poetniki kursevi, napredija obuka i vrhunski trening.

Sportski dogaaj je kategorija koja se odnosi na putovanja radi uestvovanja u
odreenoj sportskom manifestaciji, bilo kao uesnik ili kao gledalac. Sama veliina i
vanost sportske manifestacije je vana, jer ova kategorija obuhvata razne dogaaje
bilo da je u pitanju veliki sportski dogaaj poput Olimpijskih igara, Svetskog
prvenstva u fudbalu i dr., ili neko manje takmienje koje okuplja manji broj uesnika.
Primera radi, Svetsko fudbalsko prvenstvo u Americi 1994.godine privuklo je 50
miliona stranih gostiju, koji su potroili 100 milijardi US dolara
12


Luksuzni sportski turizam se na neki nain preklapa sa svim prethodno navedenim
kategorijama sportskom turizma. Naime, u ovoj kategoriji fokusiramo se na deo
klijentele iji je specifini zahtevi odvajaju od prethodnih. Sam kvalitet smetaja,
sportskih objekata i usluga ini je posebnom.
Kod odreenih naunika (Gibson H.J) javlja se i modifikovana podela:
posmatranje sportskih dogaaja (Sports Event Tourism),
poseta atrakcijama vezanim za sport (Celebrity and Nostalgija Sport Tourism),
aktivno uee (Active Sport Tourism).

Ovde moemo videti pojavu posebne katergorija, a to je poseta atrakcijama
vezani m za sport. Ova kategorija poznata kao Celebrity end Nostalgija Sport
Tourism ukljuuje posete poznatim atrakcijama vezanim za sport. U pitanju su
lokacije od istorijske i simboline vanosti. Ovde spadaju posete istorijskim mestima
poput Olimpije, muzejima kao to je Olimpijski muzej u Lozani, koarkake Kue

11
Redmond G.(1991), Changing styles of sports tourism, An International analysis, Wallingford, UK.
12
Gibson H.J. (1998), Sport Tourism: a critical analysis of research, Sport management review

15
slavnih (Basketball Hall of Fame) u Springfildu i Masausetsu, zatim posete poznatim
muzejima sporta poput NASCAR Museum u arlotu kao i posete uvenim
olimpijskim stadionima i sl. Drugi vid Celebrity and Nostalgija Sport Tourism-a ine
aranmani vezani za susrete turista sa poznatim i omiljenim sportistima.

1.4. Uslovi za razvoj i uticaji sportskog turizma

Za obavljanje sportskog turizma (kao i sporta i turizma) potrebni su odreeni uslovi, a
to su:
odreeni geografski prostor,
objekti i tereni,
organizacione slube,
objekti za smetaj,
saobraaj,
servisne slube,
mogunost zabave,
naslee
13


Mnoge zemlje i destinacije razvijaju sportski turizam na prirodnim vrednostima, gde
su prirodni resursi dovoljni da se postigne i znaajan privredni napredak. One koje ne
poseduju odgovarajue prirodne potencijale nastoje da podignu vetake objekte i
lokalitete, koji e privui odreeni broj sportskih turista. U Velikoj Britaniji je podignuto
oko 130 ski staza sa vetakim snegom (najpoznatija je Snoudom u gradiu Tamvort
staza duga 150 m, iroka 30 m). Zatvoreni bazeni mogu biti znaajan pokreta
razvoja sportskog turizma, a meu najpoznatije spada sportsko-rekreativni kompleks
Trolikapa u Roterdamu (tropski uslovi, 10.000 m povrine, 1500 kupaa na etiri
asa, godinje oko 600.000 posetilaca).
Pojedine regije i gradovi, koji su dospeli u velike razvojne probleme zbog propadanja
industrije, uvideli su da, sportski turizam moe biti pokreta napretka. U tom cilju su
obnovili starije objekte i izgradili nove, ali i uz bolje rukovoenje i upravljanje, te
obezbeivanjem sponzorstva i donacija, uspeli da dobiju organizaciju velikih
sportskih dogaaja. Sve to donelo je nova radna mesta, veu zaradu, mogunosti za

13
Tomka D.(2006), Osnove turizma, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, str. 104
16
brojne sportske aktivnosti, organizovanje brojnih klubova, postizanje znaajnih
rezultata, uspeniji regionalni razvoj itd. Najbolji primeri za navedeno su engleski
gradovi efild i Birmingem, te Barselona sa organizovanjem Olimpijskih igara 1992.
godine, Lilehamer u Norvekoj sa organizacijom Zimskih Olimpijskih igara, itd.
Razvojem turizma, sporta i sportskog turizma, dolazi i do raznolikih uticaja turista na
domicilno stanovnitvo i obrnuto. Ako se u tipologiji turista izdvoje istraivai kao
najmalobrojniji, te elitni, nekonvekcionalni, neobini, inicijalni masovni, masovni i
arter turisti kao najbrojniji, logino je da na domicilnu populaciju najmanji uticaj imaju
istraivai a najvei arter turisti.
Uticaj domicilnog stanovnitva je obrnut, odnosno najvei na istraivae, a najmanji
na arter turiste. Turistiki razvoj kod domicilnog stanovnitva izaziva odgovor, koji se
manifestuje kroz etiri stepena (indeks iritacije):

oduevljenje - u poetnoj fazi razvoja turizma,
apatija,
dosada i
antagonizam ili netrpeljivost.

Uticaj sportskog turizma moe imati pozitivne i negativne uticaje na ruralnu i urbanu
sredinu.
Kao pozitivni uticaji javljaju se:
Nova radna mesta
Poboljanje infrastrukture i suprastrukture
Poveanje potronje
Prilika da se pobolja imid
Razmena kulturnih sadraja
Pored pozitivnih uticaja sportski turizam za domaina donosi i odreene negativne
posledice, kao to su:
Degradacija prirode
Gradnja na neodgovarajuim lokacijama
Buka, guva
Zagaenje vazduha
Neadekvatno oblaenje
Negativni uticaji u razvoju jezika
17

Funkcije turizma i sporta i sportske rekreacije moemo grupisati na sledei nain:

Funkcije turizma Funkcije sporta i sportske rekreacije
Drutvene
sportsko rekreativna
obrazovna
zdravstvena
politika
Drutvene
zdravstvena
edukati vna
politika
Ekonomske
devizna
zapoljavanje
razvoj nerazvij enih krajeva
multipli kativna
Ekonomske
devizna
zapoljavanje
multiplikativna
Tabela 2. Funkcij e turizma i sporta i sportske rekreacije
14


1.5. Istraivanje sportskog turizma
Odreeni broj naunika se posvetio odreenim istraivanjima na ovom polju i
sproveo studije sa ciljem da se nau odgovori na neka pitanja i da se odrede faktori
znaajni za razvoj turizma uopte. Meu njima se izdvajaju Redmond, Gibson, Hinch,
Higham, Vid i dr. Njihove studije, uglavnom su se bazirale na demografskim
varijablama koje su ukljuivale godine ispitanika, kao i pol, rasu, brano stanje,
obrazovanje, materijalni i drutveni status itd. Takoe i motivacione karakteristike
individualnih turista bile su jedna od osnova istraivanja. Ova grupa naunih
istraivaa bavila se pitanjima sportskog turizma u periodu devedesetih godina
prolog veka.

Polazna taka njihovog istraivanja bila je nai odgovore na pitanja kao to su npr.:
Ko su sportski turisti?
Koje su njihove osnovne karakteristike?
Koji su to faktori koji ih motiviu da se odluuju za sportska putovanja?



U narednom tekstu date su osnovne postavke i rezultati istraivanja o sportskom
turizumu koja su sproveli Gibson i Attle (1996. i 1998. god.) U realizaciji studija tj.

14
Bartoluci M., Odnos turizma i sporta, Zbornik radova meunarodnog naunog skupa Menadment u sportu i
turizmu, Kinezioloki fakultet, Zagreb
18
iznalaenja odgovora na unapred postavljene ciljeve navedeni naunici su najpre
odabrali odreenu grupu ispitanika. Grupa je brojala 200 ispitanika, od kojih je 106
mukaraca a 94 ene. Takoe izvrena je i preraspodela prema rasnoj pripadnosti.
(Tabela 3).

Broj Uee
(%)
Pol
Muki 106 53
enski 94 47
200 100
Rasa
Belci 140 70
Crnci 14 7
Hispanci 7 3.5
Azijati 37 18.5
Ostali 2 1
200 100
Tabela 3. Struktura ispitanika
15

Godine ispitanika kreu se u intervalu od 18 do 46, a srednja vrednost je 26.49
godina. Sa starosnog aspekta za ovu grupu ispitanika moe se rei da pripada
mlaoj populaciji.
Dve razliite metode koriene su za analizu podataka u ovoj studiji. Prva
podrazumeva odreivanje sklonosti ka sportskom turizmu u odnosu na godine, pol i
rasnu (nacionalnu) pripadnost, a druga metoda jeste detaljan logistiki pristup
visokim i niskim preferencijama sportskog turizma u odnosu na vei broj kriterijuma:
godina, pola, materijalnog statusa, potreba za novitetima, motivacione potrebe, itd.
Ispitanici su davali odgovore u obliku potvrivanja (DA) ili negodovanja odnosno
odbacivanja ponuene mogunosti (NE), na niz od etiri pitanja:
1. Uglavnom sam fiziki aktivan bavei se mojim omiljenim sportovima,
2. Idem na odmor da bih se bavio mojim omiljenim sportovima (tenis, skijanje,
jedrenje, golf i sl.)

15
Romani S.(2009), Magistarski rad, Sportski turizam i ponaanje potroaa, Beograd, str.26 - 30
19
3. Uglavnom uestvujem sa aktivnostima koje nose odreeni rizik (padobranstvo,
alpinizam, skijaki skokovi i sl.)
4. Uglavnom idem na avanturistika putovanja (peaenje kanjonima, planinarstvo,
foto safari i sl.)
Kako bi se dobili krajnji rezultati, ovakve odgovore trebalo je prevesti u numerike
vrednosti.
Vrednovanje opisnih tj. atributivnih karakteristika vreno je po sistemu da je
kvalitativna karakteristika DA uzimala vrednost 1, dok NE pripisuje vrednost 0. Bilo je
svega etiri pitanja koja su se postavljala ispitanicima i 67 subjekata (33.5%) je dalo
odgovor NE na sva etiri pitanja. Ova grupa zapravo ne pokazuje nikakvu
zainteresovanost za oblik turistikih aktivnosti koje su proete ma kakvim oblikom
sporta.
Sledea kategorija sadri subjekte koji su sa DA odgovorili na jedno postavljeno
pitanje. Ova grupa koja obuhvata 51 ispitanika (25.5%) predstavlja individue, ija je
zainteresovanost za sportski turizam relativno niska. Trea kategorija ini respodente
koji su na dva od etiri postavljena pitanja odgovorili sa DA (39 subjekata, 19.5%).
Oni su predstavnici individua ija zainteresovanost za sportski turizam se oznaava
kao srednja. Pojedinci koji imaju visoka interesovanja za sportski turizam su oni koji
su na tri od etiri postavljena pitanja odgovorili sa DA (28 subjekata, 14%). Samo 15
subjekata (7.5%) je na sva etiri pitanja odgovorilo sa DA i oni ine onaj deo
populacije koji iskazuju vrlo visoke naklonosti ka ovoj kategoriji turizma (Tabela 4).
Klasi fikacija
Ukupni
rezultat
Broj
subjekata
Uee
(%)
Nezainteresovanost 0 67 33.5
Niska zainteresovanost 1 51 25.5
Srednja zainteresovanost 2 39 19.5
Visoka zainteresovanost 3 28 14.0
Vrlo visoka
zainteresovanost
4 15 7.5
Suma 10 200 100
Tabela 4. Ukupni rezultat ispi tivanja potencijalnih "sportskih turi sta"
20
Analiza uoenih podataka ukazivala je na injenicu da je sve subjekte koji pokazuju
ma kakav oblik zainteresovanosti za sportski turizam (visoka, srednja, niska) mogue
uvrstiti u jednu grupu (133 ispitanika, 66.5%), dok one koji su apsolutno ne
zainteresovani u drugu grupu subjekata (67 ispitanika, 33.5%). u tom smislu dalje
istraivanje bilo je okrenuto samo prvoj grupi. Sada je trebalo utvrditi polnu, starosnu
i rasnu pripadnost ispitanika unutar svake kategorije ove grupe. Pripadnici mukog
pola ije se starosne granice postavljaju od 17 do 22 godine u najveem broju
iskazuju zainteresovanost za sportski turizam (86.5%), dok se pripadnice enskog
pola u istoj starosnoj grupi ka sportskom turizmu okreu od oko 76.7% ukupnog
broja. Zainteresovanost za sportski turizam je u opadajuem poretku i za mukarce i
za ene koji su raspodeljeni u starosnim grupama 23 do 27 godina, zatim 28 do 33
godine i 34 do 39 godina. U grupi sa godinjim granicama 40 do 45, je najvia za
mukarce (100%), ali najnia za ene (svega 25% ispitanica iskazuje
zainteresovanost). Grafiki prikaz dat je na Slici 2.








Grafikon 2. Polna i starosna struktura sa procentima zainteresovanosti za sportski turizam

Kao sledea varijabla koja je ispitivana, jeste rasna struktura subjekata koji pokazuju
bar minimalnu zainteresovanost za turizam proet sportskim aktivnostima. Rezultati
pokazuju da se najvea zainteresovanost ispoljava kod Hispanaca (71.4%) i Belaca
(70%) i neto manja meu Crncima (64.3%) i Azijatima (54.1%). Rezultati prema
rasnoj pripadnosti dati su u Tabeli 5.

0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
17-22 23-27 28-33 34-39 40-45
starosne
grupe
ene
Mukarci
21

Rasa Sportski
turisti
Ne-sportski
turisti
Belci 70.0 30.0
Crnci 64.3 35.7
Azijati 54.1 45.9
Hispanci 71.4 28.6
Ostali 50.0 50.0
Tabela 5. Rasna struktura potencijalni h sportskih turi sta

Ovako koncipirana studija, bez obzira na injenicu da je raena pre deset godina,
moe biti osnova za postavljanje nekakvih buduih istraivakih zadataka na polju
sportskog turizma. Sama studija predstavlja detaljan pristup strukturi potencijalnih
turista i kao takva je osnova za neka dalja i dublja prouavanja ove kompleksne
kategorije. Pored toga to je neophodno unapred definisati mogue, potencijalne
turiste, neophodna su istraivanja koja bi se sprovodila nad onim individuama koje su
ve okarakterisane kao sportski turisti.
Iz ovakvih istraivanja mogue je dobiti odgovore na pitanja kao to su npr.:
Kojoj kategoriji sportskog turizma ispitanici pripadaju?
Da li sebe karakteriu samo i iskljuivo kao sportske turiste ili uestvuju i u drugim
oblicima turizma?
Da li na ovu kategoriju turizma gledaju kao na luksuz?
Koji su osnovni razlozi vraanju i ponovnom korienju usluga koje prua sportski
turizam?

22
1.6. Udeo sportskog turizma u ukupnim turistikim kretanjima
Istraivanja Svetske turistike organizacije 2001. godine donose izvetaje, u kojima
se moe videti da nemaki turisti belee 32 miliona sportsko orjentisanih putovanja
godinje, to iznosi 55% ukupnih putovanja. Holanani godinje naprave 7 miliona
putovanja koja ukljuuju sportske komponente i time ine udeo od 52% godinjih
putovanja.
Francuski turisti su bili manje motivisani za sportski turizam, mada 3.5 miliona
putovanja motivisanih sportskim sadrajem ini znaajnih 23% u turistikim
kretanjima.
Britanska istraivanja uinjena od strane agencije Visit Britain, ukazuju na rezultat od
20% turistikih putovanja direktno vezanih za sport. Pored ovoga treba imati u vidu
da razvoj sportskog turizma i poveanje udela sportom motivisanih putovanja nije
samo evropski trend. U SAD, turizam sportskih dogaaja generie 27 milijardi dolara
godinje (Travel Industry Association of America, 2001) i 2/5 ukupne populacije tj. 75
miliona ljudi, prisustvuje sportskim dogaajima. Istraivanja u Kanadi tokom 1998.
godine pokazuju da je 37.3% od 73.7 miliona domaih putovanja uinjeno iz razloga
prisustva sportskom dogaaju.
U Australiji, istraivanja kancelarije za turistika istraivanja (the Bureau of Tourism
Research) su pokazala da su 12.9 miliona domaih putovanja napravljena sa ciljem
uestvovanja, gledanja ili organizovanja sportskih dogaaja tokom 1999.
16


1.7. Kratak osvrt na posmatranje istraivanja u sportskom turizmu
Prilikom definisanja korisnika usluga koje se pruaju na podruju sportskog turizma,
potrebno je studiozno pristupiti svakom od korisnika ponaosob i utvrditi njihove
razloge, motive i zahteve. Analiziranja koja se tiu sportskog turizma i turista
potrebno je usmeravati i ka dobijanju informacija koje se vezuju ne samo za
demografske ili motivacione karakteristike turista, ve koje e govoriti o tome koliko
se odreena grupa turista iznova vraa takvom vidu putovanja tj. utvrditi njihovu
uestalost. Kako bi se turizam inspirisan sportskim aktivnostima razvijao u pravcu
zadravanja postojeih i stvaranju novih turista i samim tim poveanju profitabilnosti,

16
Richie B.(2003), Sports Tourism, Small-scale sport event tourism: the changing dynamics of the New Zealand
Masters Games, str.158
23
neophodno je pravilno proceniti sva oekivanja i opaanja turista o ovoj uslunoj
kategoriji. Oblast turizma predstavlja specifinu uslunu delatnost koja sama po sebi
sadri niz atributa koji su bazirani prvenstveno na subjektivnim stavovima samih
korisnika. U cilju pravilne procene korisnikovih zahteva za odreenom turistiko-
sportskom destinacijom studije je potrebno usmeravati ka dobijanju svih neophodnih
informacija od korisnika usluga, vrlo esto i onih koji sami korisnici gotovo nisu ni
svesni.
Znaaj definisanja pravih sportskih turista i mogunosti tumaenja njihovih trenutnih
ili buduih zahteva za uslugama ovog tipa, mogu biti od izuzetne koristi za
menadment. Poznavajui karakteristike korisnika usluga sportskog turizma,
menadment je u stanju da predvidi njihove budue potrebe i na taj nain u svakom
momentu spreman da odgovori na postavljene zahteve.
Pored niza prednosti koje se mogu ostvariti istraivanjima, ne bi trebalo zaboraviti ni
nedostatke. Nedostaci se prvenstveno ogledaju u izvorima podataka koji se
prikupljaju, a koji su najee iz posebno koncipiranih anketnih upitnika. Neretke su
situacije da ispitanici ne popune date im ankete, ne odgovaraju iskreno, zatim
nesvesnosti samih ispitanika o onome ta ele ili oekuju od ponuenog, ili situacije
u kojima je nemogue iskljuiti visok stepen subjektivnosti. Meutim i pored
nedostataka, realizacija i pravilno postavljanje istraivanja predstavljaju siguran put
ka unapreenju razvoja turizma po svim kategorijama i na svim teritorijalnim
podrujima zemalja.








24
II SPORTSKI DOGAAJ
Sportski dogaaj kao tip sportskog turizma je u sve veoj ekspanziji. On oznaava
svako takmienje koje se odvija prema nekom sportskom programu, koji ukljuuje
jedan ili vie aspekata zabave, za ije je odravanje neophodno istovremeno
postojanje izvrioca, mesta, publike i vremena odravanja sportskog dogaaja. On
predstavlja jedan od najosnovnijih stubova sportskih resursa, ali i marketing resursa
bilo kog drutva, kluba, organizatora takmienja ili bilo kog sportiste i trenera.
17

Sportski dogaaj moe da bude meunarodnog, nacionalnog, regionalnog ili lokalnog
karaktera, moe da obuhvati sport ili bilo koju sportsku aktivnost, moe da bude
takmiarski ili rekreativni, namenjen prikupljanju finansijskih fondova, zadovoljavanju
socijalnih ciljeva ili jednostavno namenjen dobroj zabavi. Svake godine u svetu se
odri veliki broj sportskih dogaaja. Njihova veliina, struktura i format je vrlo
raznovrsna. Moe se rei da variraju od malih lokalnih takmienja, uglavnom
organizovanih po nokaut sistemu preko takmienja srednje veliine, uglavnom na
nivou drave koja su najee ligakog tipa pa sve do onih najveih, takmienja na
globalnom nivou.
2.1. Faktori koji odreuju znaaj sportskog dogaaja
Kako bismo na adekvatan nain uvideli sloenost sportskog dogaaja potrebno je
utvrditi faktore koji odreuju njegov znaaj. U tu grupu faktora spadaju:
18


Uestalost sportskog dogaaja
Veliina dogaaja
Sadraj dogaaja
Autentinost
Profil posetioca
Koncentracija dogaaja na sportskim borilitima
Zahtevi za borilitima i infrastrukturnim objektima
Menadment i planiranje


17
Tomi M.(2001), Marketing u sportu Trite i sportski prizvod, IP Astimbo, Beograd, str.130
18
Trkulja M.(2008), Marketing sportskog dogaaja, Alpha design, Beograd, str. 49
25
1. Uestalost odravanja sportskog dogaaja se odnosi na ponavljanje dogaaja sa
aspekta njegovog vremenskog odravanja. Tako postoje dogaaji koji su se odrali
samo jedanput i oni obino predstavljaju specifian, kulturni ili istorijski dogaaj.

2. Veliina sportskog dogaaja se posmatra kroz etiri dimenzije:
a. ukljuenost dravnih organa i organa lokalne vlasti
b. pokrivenost sportskog dogaaja domaim i meunarodnim medijima
c. superiorna tehnika opremljenost
d. podrka stanovnika kroz poreska davanja

Ovaj faktor direktno uslovljava nivo efekata, kako sportskih tako i ekonomskih na
grad domaina sportskog dogaaja. Efekti koji su u vezi sa veliinom mogu se
prepoznati kroz sfere kao to je turizam broj turista.

3. Sadraj sportskog dogaaja je kriterijum za podelu sportskih dogaaja. Najpre
postoje dogaaji koji obuhvataju jedan sport i tada govorimo o Svetskim prvenstvima
u fudbalu, koarci, rukometu, odbojci i drugim sportovima. Pored njih dobro su
poznati dogaaji koji obuhvataju takmienja u vie sportova kao to su Olimpijske
igre, Univerzijade, Mediteranske igre itd.

4. Autentinost dogaaja podrazumeva ocenu ispunjenih drutvenih oekivanja.
Sportski dogaaji sa bogatom i dugom istorijom smatraju se za manifestacije visokog
nivoa autentinosti, dok se za dogaaje novijeg datuma to ne moe jo uvek rei.
Stav lokalne zajednice je jo jedan od kriterijuma za ocenu njegove autentinosti.

5. Profil posetioca sportskog dogaaja se smatra veoma realnim pokazateljem jer se
smatra da razliiti sadraji sportskog dogaaja privlae razliite profile posetilaca.

6. Koncentracija sportskih borilita podrazumeva objanjenje da li je dogaaj na
jednoj ili vie lokacija. Multidisciplinarni dogaaji kao to su Olimpijske igre
obuhvataju vie lokacija, kao i Svetska prvenstva u fudbalu ili koarci. Sa druge
strane Svetska prvenstva u atletici, veslanju ili kajaku se odravaju na jednoj lokaciji.

26
7. Zahtevi za borilitima i infrastrukturnim objektima se odnose na korienje ve
postojee infrastrukture u jednim sluajevima i neophodnost i potrebu grada ili
gradova domaina za novim objektima u drugim.

8. Menadment i planiranje predstavlja veoma vaan lement organizacije sportskog
dogaaja, posebno velikih dogaaja. Od menadmenta direktno zavisi uspeh same
manifestacije, koja zavisi od planiranja i odgovarajue implementacije planiranog.
Imajui u vidu ove faktore mogue je napraviti strukturu dogaaja koja je data na
grafikonu br.3:


Grafikon 3. Hijerarhija sportski h dogaaja prema Jago/Shaw
19

Moemo videti da su svi sportski dogaaji podeljeni na obine i posebne ili
specijalne. Obini dogaaji jesu neplanirani, dok su specijalni planirani i unapred
utvreni i jasno odreeni. Za glavne dogaaje karakteristino je da privlae panju
velikog broja gledalaca, uivaju veliki ugled i presti, imaju tradiciju. Ovakvi dogaaji
su i izrazito medijski interesantni i propraeni. Takoe njihova znaajnost se ogleda u

19
Jago L.K.(1998), Shaw R.N., Special Events: A conceptual and definitional framework, Canbera, Australija,
izdanje 5, str. 2



27
skupoj i nimalo jednostavnoj organizaciji, kao i mogunosti naslea. Glavni dogaaji
mogu obuhvatiti dve kategorije deavanja: specifini ili hallmark dogaaji i veliki
dogaaji. Specifini se odnose na sportove koji uvek imaju isto mesto deavanja, koji
se esto odravaju i imaju meunarodni karakter. Sa druge strane veliki dogaaji su
povremenog karaktera, takoe sa meunarodnim znaajem ali sa razliitim mestom
odravanja.

2.2. Karakteristi ke sportskih dogaaja
Sportski dogaaj takoe moemo posmatrati i kao zbir karakteristika, koje su prisutne
u praksi organizovanja dogaaja. Razmotriemo osnovne karakteristike sportskog
dogaaja:
Sportsko-takmiarska karakteristika - u kojoj se ostvaruje cilj vezan za sportski
rezultat. Takmienje odreuje pobednika i pobeenoga. Neizvesnost
sportskog ishoda i merenje sopstvenih vrednosti u odnosu na protivnika daje
sportskom takmienju neophodnu dra i smisao ostvarenja sportske misije i
duha u njemu.
Ekonomsko-marketinka karakteristika - u kojoj organizatori dogaaja trae
mogunosti i naine organizacije sportskog dogaaja sa finansijskim efektima,
koji e u isto vreme dati odgovor kojim putevima moe i treba da ide
komercijalizacija dogaaja radi pokrivanja bilansnih rashoda i ostvarivanja
profita.
Edukativna karakteristika - u kojoj sportisti i klubovi neposredno i posredno
utiu na sportsko i etiko obrazovanje (edukaciju) sportskog auditorijuma.
20


Karakteristike sportskog dogaaja mogu se posmatrati i kao elementi utvrivanja
koncepcije odreenog takmienja i njegovih ciljeva, u zavisnosti od razliitog
akcentovanja jedne od karakteristika dogaaja. Na odluku o koncepciji sportskog
dogaaja, na osnovu akcentiranja jedne od pomenutih karakteristika utiu
unutranje strukture sporta, a to su organizatori takmienja i njegovi uesnici.
Takoe, ne moe se zaobii snaan uticaj iz spoljanjeg okruenja industrije sporta:
iz sfere biznisa i sredstava masovnog informisanja.

20
www.akademac.info, od 12.juna 2010. god.
28
Jago/Shaw su izvrili istraivanje karakteristika specijalnih dogaaja koje moemo
videti u tabeli br.6
Karakteristike specijalnih dogaaja Primeri posebnih dogaaja
Privlae mnogo posetilaca u region Olimpijske igre
Privlae meunarodnu panju Igre Komonvelta
Daju znaajan doprinos imidu i ponosu
zajednice
Australian Open Tennis
Ukljuuju publiku koja uiva Australian Football League Grand Final
Obezbeuje veliko iskustvo Formula One Grand Prix
Tabela 6. Karakteristike posebnih dogaaja i njihovi primeri
21


2.3. Osobine sportskih dogaaja
Kao to se moe videti na grafikonu 3. specijalni sportski dogaaji se dele na manje
dogaaje, dogaaje festivalskog tipa i glavne dogaaje. Generalne osobine sportskih
dogaaja su:

1. Ogranieno vreme trajanja
2. Nemaju pravilan vremenski raspored odravanja
3. Utiu na poveanje poznatosti, imida drave, regiona, grada
4. Imaju izraen socijalni karakter
5. Privlae turiste i utiu na razvoj turizma konkretne destinacije

Osobine glavnih specijalnih sportskih dogaaja su:

1. Privlae medijsku panju
2. Privlae veliki broj ljubitelja sporta
3. Ukljuuju elemente statusa i prestia
4. Akumuliraju novana sredstva koja se realizuju u regionu
5. Po zavretku ostavljaju znaajne infrastrukturne objekte i sportska borilita

21
Jago L.K.(1998), Shaw R.N., Special Events: A consumer based conceptualisation, Canbera, Australia.
29
6. Poveavaju tranju za uslugama u regionu
7. Imaju nacionalni ili meunarodni karakter
8. Ukljuuju dodatne dogaaje (umetnost, kultura, muzika)
9. Ukljuuju trdicionalizam i simbolizam
10. Veliki budet
11. Veliki broj sportista uesnika dogaaja

2.4. Marketing sportskog dogaaja
Marketing dogaaja je pokuaj da se koordinira komunikacija oko sopstvenog ili
sponzorisanog dogaaja. Dogaaj je aktivnost koja obuhvata ciljnu grupu u vremenu
i prostoru, sastavljajui komuniciranu poruku i kreiran dogaaj.
22
Uspeno
organizovanje sportskog dogaaja zahteva znanje odreenih vetina kao to su
planiranje, organizacija, koordinacija, promocija... Planiranje i realizacija odreenog
sportskog dogaaja samim tim zahteva podjednako zalaganje menadment i
marketing tima. Sportski dogaaj, naroito oni koji treba da poslue za promociju
sportske organizacije, stvaranja povoljnog imida ili prikupljanje finansija ne mogu
biti naroito uspeni bez paljivo razraenog marketing plana. Postoji vie oblasti na
koje bi marketing plan trebao da se fokusira, a najvanije oblasti su svakako
advertajzing i odnosi sa javnou.
23
Veina sportskih dogaaja naroito oni manji
koji su lokalnog karaktera raspolau sa veoma malim budetom, kao rezultat toga
takvi sportski dogaaji nisu u mogunosti da izdvoje znaajnije sume za advertajzing
(oglaavanje - promociju) putem tradicionalnih medija (radio, televizija, novine). Vrlo
esto je budet predvien za promociju sportskog dogaaja viestruko manji od
budeta koji je namenjen trokovima organizacije samog dogaaja. Sa jedne strane
ovakva raspodela budeta je donekle razumljiva kada se uzmu u obzir svi zaposleni i
sve aktivnosti koje treba sprovesti za uspeno organizovanje sportskog dogaaja, ali
sa druge strane sportski dogaaj ne moe dobiti na znaaju i ne moe se smatrati
uspenim bez podrke publike (javnosti). Ako javnost ne zna nita o sportskom
dogaaju koji se organizuje i ako je nedovoljno informisana, bez obzira na njegovu
besprekornu organizaciju postoji velika verovatnoa da e dogaaj ostati nezapaen,

22
Bahrer M.(1998), Larsson A., Event marketing IHM Forlag AB Novum Grafiska AB, Goteborg
23
kori M., www.savremenisport.com , od 7 maja 2010. god.


30
a naravno nikome nije u interesu da organizuje jedan takav dogaaj.

Mali budet ne sme da bude prepreka za pronalaenje alternativnih naina za
promociju koji esto znaju da budu potpuno besplatni i da u nekim sluajevima
donesu vie koristi nego neka plaena promocija. Jedan od alternativnih (besplatnih)
naina za promociju sportskog dogaaja je pronalaenje medijskog partnera ili
reklamiranje putem publikovanja svojih tekstova na sportskim internet sajtovima ili u
drugim sredstvima medijskog informisanja koji podravaju ovakav oblik samo
reklamiranja ime se obezbeuje prisustvo u medijama.
Ba zbog ogranienosti budeta stvaranje besplatnog publiciteta je od izuzetne
vanosti, moda i najvanije kod ovakvog vida reklamiranje je razvoj i odravanje
dobrog "poslovnog" odnosa sa sportskim medijima. Redovna komunikacija sa
medijima pomae da se povea publicitet samog sportskog dogaaja i da se na
njega skrene panja javnosti. Ono na ta posebno treba obratiti panju jeste da su
mediji prezasieni raznim objavama za javnost i samim tim postaju sve selektivniji.
Da bi mediji objavili vae saopenje za javnost odnosno reklamu za sportski dogaaj,
ono bi trebalo da sadri neku novu informaciju koja zaokuplja panju javnosti
(najee objavu o odravanju dogaaja, jasno formulisanu prirodu dogaaja i
njegovu namenu), a pre svega da sam sportski dogaaj bude kreativan i zanimljiv.

Sportski dogaaj moe imati takmiarske, ekonomske, marketinke ili edukativne
karakteristike. Bez obzira koje karakteristike dogaaj poseduje postoji veliki broj
marketinkih aktivnosti koje organizatori mogu (i trebalo bi) da sprovedu kako bi
poveali publicitet samog dogaaja i upoznali javnost sa njim. A koje marketinke
aktivnosti e organizatori sprovesti zavise iskljuivo od kreativnosti marketing tima
sportskog dogaaja.

2.4.1. Odnos koncepta marketinga dogaaja i marketing miksa
Da bi se na pravi nain primenio koncept marketinga dogaaja, neophodno je
razumeti njegov odnos sa elementima marketing miksa u marketing strategiji
konkretne kompanije. Prema Milisavljeviu
24
pod marketing miks konceptom

24
Milisavljevi M.(1999), Marketing, XIX izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd
31
podrazumeva se odgovarajua kombinacija instrumenata (proizvod, cena, distribucija
i promocija) koji ine ponudu preduzea koja treba da se bazira na informacijama o
potrebama i zahtevima ciljnog trita. U ovako definisanom miksu, marketing
dogaaja pripada promotivnom segmentu koji obuhvata sledee aktivnosti:
oglaavanje, promotivnu prodaju, linu prodaju, direktni marketing, PR i sponzorstvo.
Vezu izmeu promocije i marketinga dogaaja moemo videti i sledeem tumaenju:
Ne postoji sportski dogaaj koji moe sam sebe prodati bez sopstvenog trinog
zamaha. On uzima imaginarni marketing miks koji se kreira kod potroaa, a koji je
napravljen uz pomo svih raspoloivih komunikacionih sredstava i time poveava
svoju trinu snagu.
25
Jedna od glavnih prednosti marketinga dogaaja u poreenju
sa ostalim komponentama promotivnog segmenta se nalazi u tome to cilj moe
istovremeno biti direktna prodaja i izgradnja imida, u zavisnosti od toga na koji se
nain koristi.

Marketing dogaaja predstavlja komunikaciju koju je mogue definisati u etiri
razliite dimenzije:
1. Emotivna dimenzija prepoznaje elju kompanija da se priblie emocijama i
oseanjima potroaa.
2. Dimenzija ukljuenosti u dogaaj potroai su posmatrani kao sastavni deo
dogaaja, u kategoriji auditorijuma publike, pa poruku primaju spontano, sa veom
ansom za uspeh.
3. Intelektualna dimenzija pretpostavlja odreenu poziciju konkretnog dogaaja na
skali vrednosti potroaa.
4. Fizika dimenzija poruka se prenosi na fiziki definisanom prostoru







25
Abratt R. (1989), Grobler P.S, The Evaluation of Sport Sponsorships, International Journal of Advertising, str.8
32
III VELIKI SPORTSKI DOGAAJ

Glavni specijalni sportski dogaaji se dele na specifine i hallmark dogaaje i velike
dogaaje. Glavni dogaaj su dogaaji velikog obima, sa izraenim interesom javnosti
i medijskom pokrivenosti. Glavni dogaaj privlae veliki broj posetilaca, a
organizatoru omoguuju ostvarivanje dobrih ekonomskih rezultata.
Hallmark sportski dogaaji su jedinstveni i specifini, a mesto njihovog odravanja se
ne menja i dobro je poznato publici irom sveta. Hallmark dogaaj je dogaaj sa
prepoznatljivim kvalitetom programa, odnosno sa autentinim postavljanjem i
izvrenjem, na osnovu ega poseduje razliite karakteristike u odnosu na istovrsne
dogaaje. Hallmark oznaava destinaciju dogaaja, objekte ili organizaciju dogaaja,
odnosno poistoveeni su sa duom i etosom mesta odravanja. (Vimbldon)
Veliki dogaaj je dogaaj koji svojim obimom i veliinom utie na ukupnu privrednu
aktivnost zemlje domaina, a medijski je globalno pokriven. U ekonomskom smislu
veliki dogaaj se odraava na turizam i privrednu infrastrukturu zemlje domaina.
Potrebna su velika finansijska ulaganja, izgradnja objekata, privui veliki broj
posetilaca, a mora biti medijski globalno ispraen.

3.1. Definisanje pojma veli ki sportski dogaaj
Veliki sportski dogaaji podrazumevaju najvee svetske sportske manifestacije koje
su definisane brojem takmiara i posetilaca, ostvarenim prihodom i psiholokom
odrednicom dogaaj koji se mora videti ili dogaaj koji se ne moe propustiti.
26

Veliki sportski dogaaji su organizaciono povezani sa marketingom gradova
domaina, a ta povezanost se javlja ponajvie iz razloga to su oni pogodni za
razvoj, obnovu i promociju od strane lokalnih, regionalnih i dravnih vlasti.

3.2. Podela velikih sportskih dogaaja
Na sledeoj tabeli moemo videti kako Moris Ross daje zanimljivu podelu svih
sportskih dogaaja uvaavajui kriterijume vrste i veliine:

26
Trkulja M.(2008), Marketing sportskog dogaaja, Alpha design, Beograd, str. 53
33
Vrsta
dogaaja
Primer Ciljna
publi ka/trite
Vrsta medija
Veliki
Olimpijske igre
Svetsko prvenstvo u
fudbalu
Globalna TV globalna
Specijalni
F1 Grand Prix
Panamerike igre
Igre Komonvelta
Regionalna /
nacionalna
TV
meunarodna i
nacionalna
Hallmark
Australijske igre
Prvenstvo SAD u atletici
Nacionalna /
regionalna
TV nacionalna i
lokalna
Drutveni
Gradska takmienja
Optinska takmienja
Regionalna /
lokalna
TV, lokalna
tampa
Tabela 7. Podela sportskih dogaaja prema vrsti i veliini
27

Sa makro-politikog aspekta mega sportski dogaaji utiu na poveanje imida
konkretnog grada, dok sa mikro-politikog aspekta politiari imaju mogunost da
dogaaj iskoriste promociju linih ambicija ili za postizanje konkretnih ciljeva.
Sa isto ekonomskog aspekta ulaganje u marketing sportskog dogaaja daje
najkvalitetniji povraaj investicije.
Na grafikonu broj 4, prikazana je komparacija povraaja investicija kod razliitih formi
marketing ulaganja na globalnom nivou.


Grafikon 4. Povratak investicije u razliitim formama marketing ulaganja
28


27
Ross M.(2003), Mega Events and modernity, Routledge, part of the Taylor & Francis group, UK, izdanje 22,
str.4.
28
Izvor: Kim Myhre, Future Event Marketing Trends, Strategic Service EMEA, MPI Foundation, USA
34
Organizacija mega sportskih dogaaja kao to su Svetsko prvenstvo u fudbalu i
Olimpijske igre zahteva postavljanje ogromnog sistema koji e rukovoditi kako
infrastrukturnim elementima tako i ljudskim resursima. Radi se o kompleksnim
reenjima koja zahtevaju doslednu primenu osnva projekt menadmenta. U tabeli
broj 8 dat je uporedni prikaz kompleksnosti dva velika sportska dogaaja.

Dimenzija SP fudbal Francuska 98 OI Sidnej 2000
Akreditovana lica 50.000 250.000
Broj gledalaca 2.5 miliona 7 miliona
Predstavnici medija 12.000 16.000
Volonteri 12.000 47.000
TV prenosi drave 196 220
Broj personalnih raunara 2.000 7.300
Broj telefona 15.000 30.000
Ulazi na zvanini web sajt 1.5 milijardi 11.3 milijardi
TV auditorijum 33.4 milijarde 25 milijardi
Tabela 8. Kompleksnost dva mega sportska dogaaja
29

Menadment velikih sportskih dogaaja je sastavljen od sledeih komponenti
projekta:
1. Organizaciona komponenta broj osoba koje uestvuju, organizacije, asocijacije,
federacije, komiteti i drave uesnice.
2. Resursi koliina uloenih resursa, vremena, kapitala i procesi koji ih prate.
3. Tehnika komponenta nivo inovativnosti kod konkretnih proizvoda ili itavih
procesa definisanih projektom
30





29
Fifa Info plus, SOCOG Provisional reports, Sydney 2000 Olympic Post Games report
30
Trkulja M.(2008), Marketing sportskog dogaaja, Alpha design, Beograd, str. 59
35
IV OLIMPIJSKE IGRE KAO OBLIK VELIKOG SPORTSKOG DOGAAJA

Olimpijske igre su najprestiniji sportski dogaaj dananjice. Nastup na Olimpijskim
igrama je san svakog mladog sportiste. Po svojoj strukturi Olimpijske igre su veliki
sportski dogaaj i spadaju u red multidisciplinarnih takmienja, gde se jo nalaze i
sledee manifestacije:
Univerzijada,
Komonveltske igre,
Panamerike igre,
Azijske igre,
Mediteranske igre,
Svetske vojnike igre,
Svetske igre za sportiste sa invaliditetom,
Svetske igre za sportiste sa transplantiranim organima,
Svetske vazduhoplovne igre,
Baltike morske igre,
Meunarodne ostrvske igre
31

Pored Igara koje u svom programu imaju vie sportova i okupljanja najboljih sportista
u jednom sportu na globalnom nivou stvaraju veliki broj dogaaja koji zaokupljaju
panju javnosti. Meu njima su:
Svetsko prvenstvo u fudbalu,
Svetsko prvenstvo u atletici,
Formula 1,
Grand slam turniri u tenisu
Takoe, ne bi trebalo izostaviti ni brendove iz SAD, ija popularnost ima globalan
karakter:
NBA liga,
NFL liga,
NHL liga.


31
Romani S.(2009), Magistarski rad, Sportski turizam i ponaanje potroaa, Beograd, str.43

36
4.1. Struktura Olimpi jski h igara
Razvoj Olimpijskih igara poevi jo od prvobitnog oblika inicirao je razvoj mnogih
drugih sportskih manifestacija u okviru sportske scene. Svakako iz skupine svih
sportskih manifestacija, Olimpijada se permanentno mora izdvojiti kao neto
posebno, neto to samim pomenom izaziva divljenje i potovanje. Samim tim i
Meunarodni olimpijski komitet kao organizaciona struktura koja stoji iza ovog
brenda esto je uzor ostalim sportskim organizacijama.
Meunarodni olimpijski komitet (MOK) ima pravo vlasnitva nad olimpijskim
simbolima (pet prstenova) koje ustupa na korienje svakom gradu domainu koji je
organizator igara. Sedite MOK-a nalazi se u vajcarskom gradu Lozani.
Interesantno je da MOK sam bira svoje lanove tako da je svaki lan predstavnik ove
organizacije u svojoj dravi, a ne predstavnik svoje drave u MOK-u.
Olimpijski pokret sainjavaju:
Meunarodni olimpijski komitet - MOK,
Nacionalni olimpijski komiteti (ima ih 205),
Meunarodne sportske federacije,
Sportisti
Olimpijski pokret, kao organizacioni segment Olimpijskih igara podrazumeva
strukturu koja se sastoji iz niza razliitih organizacija. Te organizacije se formiraju na
nivou svakog od kontinenata i prikaz se nalazi na grafikonu br.5.













Grafikon 5. Kontinentalne asocijacije Nacionalni h oli mpijskih komiteta

EOC
Evropski olimpijski
komiteti
ANOCA
Asocijacija
nacionalnih
olimpijskih
komiteta Afrike

ONOC
Nacionalni
olimpijski komiteti
Okeanije

OCA
Olimpijski savet
Azije

PASO
Panamerika
sportska
organizacija
ANOC
Asocijacija
Nacionalnih
olimpijskih
komiteta
37
Olimpijske igre u svom sastavu imaju ukupno 35 sportova, od ega se na programu
Letnjih olimpijskih igara nalazi 28 sportova, a na Zimskim olimpijskom igrama ukupno
sedam sportova (Tabela 9).
Zi mski olimpi jski
sportovi
Letnji oli mpij ski
sportovi
Sportovi koje MOK priznaje
Bijatlon Streliarstvo Vazduhoplovni sportovi
Bob Atletika Automobilizam
Karling Badminton Bendi
Hokej na ledu Bejzbol Bilijar
Sankanje Koarka Boanje
Klizanje Boks Kuglanje
Skijanje Kanu/Kajak Brid
Biciklizam ah
Konjiki sport Alpinizam
Maevanje Sportski ples
Fudbal Golf
Rukomet Karate
Hokej na travi Softbol
Dudo Spasavanje na void
Moderni pentathlon Motosport
Veslanje Netbol
J edrenje Orijentiring
Streljatvo Baskijska pelota
Softbol Polo
Sportovi na vodi Reketbol
Stoni tenis Sportovi na rolerima
Tekvondo Skvo
Tenis Surfing
Triatlon Nadvlaenje konopca
Odbojka Podvodni sportovi
Dizanje tegova Skijanje na vodi
Ragbi Vuu
Rvanje
Tabela 9. Sportovi na Letnji m i Zimskim oli mpijskim igrama (IOC, 2003.)
32


32
www.olympic.org, od 05. maja 2011. god.

38
4.2. Kandidatura za domainstvo Olimpijskih igara
Prilikom izbora odreenog grada za domaina Olimpijskih igara, MOK poverava
organizaciju Igara Nacionalnom olimpijskom komitetu drave u kojoj se nalazi grad
domain, kao i samom gradu domainu. Poevi od 1896. godine i Atine kao grada
domaina, Zimske i Letnje olimpijske igre prole su kroz mnoge gradove koji su bili
vrlo uspeni organizatori (Tabela 10).
















Tabela 10. Savremene Oli mpij ske igre
33


33
www.oks.org.rs, od 08. februara 2011. god.

Godi na Letnje oli mpijske igre Zimske olimpij ske i gre
1896 Atina
1900 Pariz
1904 Sent Luis
1908 London
1912 Stokholm
1916 Tokom prvog svetskog rata igre nisu odrane
1920 Antverpen
1924 Pariz amoni
1928 Amsterdam Sent-Moric
1932 Los Aneles Lejk Plesid
1936 Berlin Garmi - Partenkirhen
1940 - 1944 Tokom drugog svetskog rata igre nisu odrane
1948 London Sent Moric
1952 Helsinki Oslo
1956 Melburn Kortina DAmpeco
1960 Rim Skvo Veli
1964 Tokio Insbruk
1968 Meksiko Siti Grenobl
1972 Minhen Saporo
1976 Montreal Insbruk
1980 Moskva Lejk Plesid
1984 Los Aneles Sarajevo
1988 Seul Kalgari
1992 Barselona Albertvil
1994 Lilehamer
1996 Atlanta
1998 Nagano
2000 Sidnej
2002 Solt Lejk Siti
2004 Atina
2006 Torino
2008 Peking
2010 Vankuver
2012 London
39
Dodela Olimpijskih igara je dug proces, koji poinje mnogo godina pre datuma
odravanja igara. Sami zahtevi organizacije jednog sportskog dogaaja takvih
razmera ve u samom startu smanjuju broj kandidata na prilino mali broj. Uzan krug
svetskih metropola koje se kandiduju moraju svojim projektima i planovima koji se
podnose prilikom kandidature ne samo odgovoriti kriterijumima ve ponuditi neto
novo, originalno i ostvarivo.
Svaka kandidatura mora biti dobro voena i sagledana iz mnogo uglova. Od
mnogobrojnih detalja zavisi uspenost kandidature i svaki od njih moe imati
presudnu ulogu u krajnjem ishodu.

Izgradnja iroke baze podrke projektu
Pobeda kandidature i odravanje velikog sportskog dogaaja zahteva snanu
podrku i saradnju od irokog spektra zainteresovanih strana, ukljuujui i javnost,
politike elite, preduzea i lokalne sportske organizacije.
Nedostatak podrke u bilo kojoj od ovih oblasti moe ozbiljno da potkopa anse
kandidata za domaina velikog sportskog dogaaja za uspeh.

Poeti planiranje infrastrukturnih projekata unapred
Da bi se izbegli izgradnju infrastrukture koja ima upotrebnu vrednsot iskljuivo tokom
dogaaja, grad domain bi trebalo da pone planiranje infrastrukturnih projekata
ranije tako da projekti i investicije budu u skladu sa dugoronim planovima izgradnje.

Napraviti i roki ekonomski trag
Kako bi obezbedili iroki i trajan uticaj na lokalnu ekonomiju, organizatori
manifestacije i politike elite moraju da uloe napor da se mala i srednja preduzea
ukljue u iroj meri.

Prevazii politike granice
S obzirom na duge vremenske okvire u vezi sa velikim sportskim dogaajima,
organizacije kao to je Meunarodni olimpijski komitet (MOK) i Meunarodna
federacija fudbalske asocijacije (FIFA) ne moe da preuzme rizik da e, usled
eventualne promene u organima izvrne vlasti, moda doi do smanjivanja ili
povlaenja podrke politike elite za dogaaj. Uspena kandidatura za odravanje
40
velikog sportskog dogaaja treba da ima snanu politiku podrku iz svih veih
politikih faktora i elita.

Promovisanje vizije naslea, ali realistine vizije
Graani treba da shvate okvir vizije i da budu ponosni na uzviene ciljeve takve
vizije. Ali oni takoe moraju da razumeju i cene ogromne razmere i sloenost
zadatka koji se pred njih postavlja.

Merljivo iskustvo u organizovanju
Odravanje slinog dogaaja, ak i u manjem obimu - poveava kredibilitet kandidata
i ansu za uspeh kandidature za odravanje velikog sportskog dogaaja. Primer
predstavlja uspeh Brazila i odravanje Panamerikih igara u 2007. godini to je
nesumnjivo pomoglo da osvoji kandidaturu za odravanje Svetski kup u fudbalu
2014. godine, a rezultiralo je organizacijom Olimpijskih igrama 2016. godine. U cilju
postizanja pune prednosti i stvaranja trajnog naslee pozitivnih promena, kandidat za
domaina mora da razume izazove i obavee se da uini ono to je neophodno da
se sa njima uhvati u kotac. Ovo razumevanje i posveenost treba da se postigne
pre nego to se uopte i podnese kandidatura. Skoranja pobeda Brazila kao grada
domaina za Olimpijske igre 2016. godine, jeste rezultat godina priprema i zahtevalo
je duboku posveenost iz irokog spektra zainteresovanih strana kako u javnom tako
i u privatnom sektoru. Takoe, kandidati za domaina moraju da iza sebe imaju i
veliki broj odbijenih ponuda, kako bi konano dobili organizaciju velikih dogaaj, a taj
proces predstavlja ispit podrke javnog i politikog sektora.
Postalo je izuzetno vano za sve gradove i zemlje koje ele da imaju dobru
reputaciju da ugoste veliki dogaaj s vremena na vreme kako bi ojaali svoj globalni
imid i pozicionirali se u svetskoj zajednici.
34


Katalizator za promene
ta ini veliki sportski dogaaj tako monim katalizatorom za promene?

o Globalna panja - Ljudi znaju da svet posmatra i ele da dobro odrade svoj
zadatak.

34
Pellegrino G, Hancock H.(2010), A Lasting Legacy How Major Sporting Events Can Drive Positive Change for
Host Communities and Economies, Deloitte Touche Tohmatsu, United Kingdom, str. 3
41
o Lokalni ponos - Svako eli da njegov grad ili zemlja ostavi dobar utisak.

o Investiranja velikog obima - Veliki dogaaj zahteva velike investicije u
infrastrukturi, ime se stvaraju osnove za promene u irokom spektru oblasti.

o Rigi dni zahtevi i rokovi - Zahtevi i datum odravanja su fiksne kategorije za
svaki dogaaj velikog obima, pa su gradovi domaini i svi koji su ukljueni
neminovno usredsreeni ka ostvarivanju zacrtanih ciljeva.
Neuspeh nije opcija. Pozitivni socio-ekonomski uticaji koji proizilaze iz uspene
kandidature za velike sportske manifestacije su ne samo naknada ili sluajni
sporedni efekti, oni su glavni razlog za organizovanje dogaaja. Sama odluka da se
zatrai organizacija velikog dogaaja je vie podstaknuta eljom da stvori pozitivne i
trajne promene u regionu i donese viestruku korist njegovim stanovnicima.
U tabeli broj 11, nalazi se pregled ciljeva gradova domaina Olimpijskih igara u
periodu od 1972 2008. godine:
Minhen Montreal Moskva L.A. Seul Barselona Atlanta Sidnej Atina Peking
Poznatost
drave

Poznatost
grada

Politiki
sistem

Budui
partner

Privlaenje
investicija

Turizam


Nova radna
mesta

Lokalna
ekonomija

Urbana
izgradnja:

Stanogradnja


Komercijalni
sadraji

Putevi i
infrastruktura

Sportska
infrastruktura

Tabela 11. Ciljevi gradova domaina Igara 1972 - 2008
35



35
Preuss H.(2008), Economics of the Olympic Games, Beijing 2008, str. 30
42

Kako bi se ovi ciljevi ispunili neophodno je obezbediti zdrave i sigurne izvore
finansiranja, koji su dovoljni da osiguraju uspean zavretak ove velike investicije.

U dosadanjoj istoriji igara identifikovana su tri modela finansiranja Olimpijskih igara:

1. J avno Vei deo sredstava dolazi od drave, tj. Vlade te drave. Najbolji primeri
za ovo su Moskva 1980. godine, Montreal 1976. kao i Minhen 1972 godine.

2. Privatno Vei deo sredstava dolazi iz privatnog sektora industrije. Najbolji
primer za ovo je Los Aneles 1984. godine.

3. Meoviti model Predstavlja zajedniki nastup javnih i privatnih finansijera.
Sidnej 2000. godine je najbolji primer za ovakvu vrstu finansiranja.
36














36
Trkulja M. (2008), Marketing sportskog dogaaja, Alpha design, Beograd, str. 68
43
V ZNAAJ OLIMPIJSKIH IGARA ZA GRAD DOMAINA

Vani sportski dogaaji, iako traju svega nedelju ili dve, poseduju veliki znaaj za
organizatore, gledano i na kratkoronom i na dugoronom planu. Iako predstavljaju
znaajni finansijski poduhvat, oni vraaju globalnu medijsku pokrivenost koja se ne
moe ostvariti ni na koji drugi nain. Legati ovakvih dogaaja su multidisciplinarni po
svojoj prirodi, dinamini su i definiu kako lokalne tako i globalne faktore.
Zaostavtina se razlikuje u odnosu na gradove domaine, dogaaje koji su u pitanju
kao i u vremenu u kom se odravaju.

Neki od pozitivnih aspekata su:

novi sportski objekti,
opta infrastruktura,
oivljavanje urbanih sredina,
meunarodna reputacija,
poveani obim turista koji dolaze,
poveanje nivoa javnih institucija,
stvaranje novih radnih mesta,
meu regionalna saradnja,
marketinke aktivnosti koje su dobre za grad domaina,
obnavljanje jedinstva zajednice,
obrazovanje,
iskustvo i znanje za voenje jednog takvog projekta.
37


Ove prednosti su uobiajeni razlozi zbog kojih su gradovi zainteresovani da budu
domaini velikim sportskim manifestacijama.




37
Preuss H. (2006), Lasting Effects of Major Sporting Events, objavljeno na www.idrottsforum.org (ISSN
16527224) 20061213, str. 13
44
Postoje tri primarna razloga za ekspanziju i konstantan rast stepena privlanosti
velikih dogaaja:

1. Prvi razlog lei u kontinuiranom razvoju tehnologija koje slui za masovnu
komunikaciju a koje su stvorile neverovatno veliku populaciju irom sveta koja prati
globalne dogaaje kao to su Olimpijske igre ili Svetsko prvenstvo u fudbalu.
2. Drugi razlog jeste formiranje partnerstva koje povezuje sport, medije i
korporativno drutvo. To partnerstvo je transformisalo profesionalni sport krajem 20.
veka. Kroz razliite modele prodaje sponzorskih prava, ekskluzivnih prava na
emitovanje i prihod od tzv. merendajzinga, odnosno prodaje robe sa oznakom
velikog dogaaja, sponzori su podsticani od strane sportskih federacija i udruenja
da se prikljue.
3. Poslednji, trei razlog zbog kojeg je interesovanje za velike dogaaje naglo
poraslo i prevazilo granice jedne zemlje, lei u turistikom potencijalu svakog grada
domaina velikog dogaaja.
38


Organizacija sportskih dogaaja od vrhunskog nacionalnog znaaja predstavlja veliki
izazov, koji u isto vreme prua dravi i gradu domainu brojne prilike za promociju i
obnavljanje i izgradnju novih sportskih i infrastrukturnih kapaciteta.
Oni predstavljaju vane elemente u odreivanju smera u kojem e se neka nacija
kretati u odnosu na meunarodnu i svetsku zajednicu. Osim gore navedenih, postoje
i drugi razlozi zbog kojih sportski dogaaji zauzimaju vanu ulogu u transformaciji
moderne urbane sredine, a slue i kao prenosioci aktuelnih arhitektonskih
dizajnerskih tradicija i stremljenja koje transformiu sportske dvorane u element
modernog urbanizma.
39


Veliki sportski dogaaji se mogu posmatrati kao svojevrstan stimulus za promene, on
ubrzava ekonomski, politiki, drutveni razvoj dok u isto vreme podie globalni rejting
grada domaina.


38
Denis M, Dischereit E, Song D & Werning R. (1988) Kein Land fur friedliche Spiele Reinbeck Rororo
39
Horne J, Manzenreiter W.(2006), An Introduction to the Sociology of Sports Megaevents, The Editorial Board
of the Sociological Review, Blackwell Publishing Ltd. Oxford, str. 1
45
Grad moe da iskoristi ovaj potencijal za bri rast i stremljenje napred, kao i da
donese veliki broj reenja za razna gorua pitanja i aktivnosti koje bi, u suprotnom,
predstavljale beskonanu debatu i bile bi optereene birokratskim procedurama.

Ovaj potencijal prua zajedniku taku na koju se treba fokusirati kako bi se okupio
ljudski kapital u cilju daljeg razvoja infrastrukture, pod datim rokom zavretka koji je
jasno definisan i ne prua mnogo prostora za manevrisanje i odlaganje. Dok ih ceo
svet gleda i prati radove, ovo predstavlja jak razlog za pravovremeno delovanje.
Ciljevi za prihvatanje odravanja velike sportske manifestacije u nekom gradu iznose
saradnju javnog sektora, privatnog i zajednice kao ravnopravnih partnera u prvi plan.
Takoe pomae da se odbace stare nesuglasice i razmimoilaenja meu politikim
partijama i razliitih nivoa vlasti (lokalne, regionalne i republike). Takoe pomae
efikasnost izvrne vlasti i stvara merne alate za ideje i vidove ponaanja kao to su
zatita i ouvanje ivotne sredine, diverzifikovanost i angaovanje lokalne zajednice.

40

Velike sportske manifestacije postiu snane efekte:

drutvene,

kulturne,

ekoloke,

politike,

ekonomske

Ovi efekti predstavljaju snane i jake razloge za grad i dravu da se odlue da
prihvate organizaciju velikog sportskog dogaaja.


40
Pellegrino G, Hancock H.(2010), A Lasting Legacy How Major Sporting Events Can Drive Positive Change for
Host Communities and Economies, Deloitte Touche Tohmatsu, United Kingdom, str. 1
46
5.1. Drutvene koristi grada domaina Olimpijskih igara
Odravanje velikih sportskih dogaaja je oduvek predstavljalo alat za razvoj urbanih
zajednica, kao i za podsticanje drutvene inkluzije i smanjenje stope kriminala. Rio
de aneiro e iskoristiti priliku organizacije letnjih Olimpijskih igara 2016. godine da
se obrauna sa kriminalom i socijalnim problemima koji ga optereuju.
Osim ovih, pozitivni drutveni efekti mogu biti i:

razmena iskustava,
izgradnja nacionalnog i lokalnog ponosa,
poveano uee drutva, kao i
irenje kulturnih perspektiva.
41


5.1.1. Razmena iskustava
Veliki sportski dogaaji su obino propraeni uz festivalsku atmosferu. Sa teorijskog
aspekta, festivali mogu imati ulogu u suoavanju sa drutvenim krizama u kontekstu
globalizacije. Hjuz (Hughes) predlae da je rastue interesovanje u proslavama od
1990-ih povezano sa upotrebom drutvene strategije kako bi se suoili sa rastuom
pojavom otuivanja i nesigurnosti koja se osea na javnim mestima. I zaista, festivali
su bili, sa istorijskog aspekta, korieni kao mehanizmi kroz koje su se plasirali
identiteti drutva, slavile vrednosti lokalne zajednice i uvrivale drutvene veze.
42

Sportski dogaaji simbolizuju zajednike vrednosti i nezavisnost drutvenih grupa,
oni doprinose stvaranju dobrih veza i smanjenju tenzija. Prema Bonmejsonu
(Bonnemaison) dogaaji ovog tipa mogu da poslue kao inicijalna varnica koja e
upaliti drutvenu vatru.
43




41
Allen J, O`Toole W, McDonnell I, & Harris R.(2002), Festival and Special Event Management. John Wiley &
Sons Australia Ltd., Brisbane Milton, str. 2630
42
Hughes G.(1999), Urban revitalization The Use of Festive Time Strategies, Leisure Studies the Journal of
the Leisure Studies Association, Volume 18. Routledge, UK, str. 119135
43
Oldenboom E.(2006), Costs and Benefits of Major Sports Events A Case Study of Euro 2000. MeerWaarde
Onderzoeksadvies, Amsterdam, Netherlands, str. 22
47
5.1.2. Izgradnja nacionalnog i lokalnog ponosa
Ponos zbog odravanja velikom sportskog dogaaja u nekoj zajednici izaziva
emocije koje ukljuuju lokalnu spoznaju sopstvenog identiteta, vizije i motivacije.
Moe da poslui i pri korekciji pogleda drutva na grad u kom ive i na njihovu
zajednicu. Barselona, grad u kojem su se odrale letnje Olimpijske igre 1992, bio je
dugo godina u senci Madrida, ali stekao je veliki zamah koji je iskorien da bi se
pariralo glavnom gradu.
44

Olimpijske igre u Seulu 1988 su kreirale nacionalnu perspektivu, oseanje vitalnosti,
uea, priznavanja i meunarodnu percepciju kao grada koji je moderan i koji prati
moderne tokove savremene tehnologije.
Sa druge strane, veliki sportski dogaaji mogu se sagledati od strane lokalnog ivlja
kao nametanje spolja i to predstavlja osnovni razlog zato se uee zajednice
smatra kao kljuan za planiranje nekog dogaaja.
45


5.1.3. Poveano uee drutva
Usled visokog nivoa aktivnosti koji je direktno vezan za pripreme i trajanje dogaaja
potrebno je poveati drutveni identitet.
Dodatno, drutvena korist od sportskih dogaaja ukljuuje:

o razvoj linih vetina lanova organizacionog komiteta,

o razvoj linih vetina administratora klubova i organizacija,

o spajanje razliitih pojedinaca iz sveta sporta,

o spajanje razliitih grupa, koje se inae ne bi upustile u meusobnu interakciju.

Sve ove aktivnosti su u cilju stremljenja ka poveanju drutvene interakcije,
ukljuenosti svih struktura razliite starosti, ukljuivanju inilaca koji nisu

44
Pellegrino G, Hancock H.(2010), A Lasting Legacy How Major Sporting Events Can Drive Positive Change for
Host Communities and Economies, Deloitte Touche Tohmatsu, United Kingdom, str. 8
45
Hiller H.(1998), Assesing the Impact of Mega Events A Linkage Model, Current Issues in Tourism Vol. 1 No.
1, Routledge, UK, str. 4757
48
permanentno prisutni u sportu, ukljuivanju drutvenih grupa, pojaavanju vidljivosti
slabije eksponiranih sportova, pojaavanju regionalnog identiteta.
Ipak, jedan od najvanijih naina na koji sportski dogaaji mogu da doprinesu
drutvu u celini jesu volonterski programi za lokalnu zajednicu. Primera radi,
volonterska aktivnost za vreme Igara Komonvelta u Manesteru 2002. godine,
smatrana je kljunom za razvoj drutveno inkluzivnog i demokratskog drutva i
predstavljala je kljuni element u strategiji Manestera prilikom isticanja kandidature.

46

5.1.4. irenj e kulturnih perspektiva
Bolji kvalitet ivota je jo jedan u nizu drutvenih prednosti. Neki gradovi koriste
priliku da ostvare korist od dogaaja kako bi ih koristili kao katalizatore za
unapreenje odreenih aspekata.
Barselona je iskoristila Olimpijske igre 1992. godine kako bi transformisala oronuli
deo grada u biser takmienja i obnovila je centar grada spojivi ga sa obalom mora,
inei pristup moru mnogo dostupnijim graanima.
London koristi Olimpijske igre 2012. godine kako bi pretvorio zajednice na Istonoj
strani Temze u novi ekonomski centar za 21. vek.

5.2. Kulturoloke koristi grada domaina OI
Veliki sportski dogaaji mogu da stvore ideje u kulturi, kulturnom identitetu i kulturnim
proizvodima. Organizacijom velikih sportskih manifestaicja gradovi mogu da ulepaju
svoju sredinu sa stalnim postavkama objekata koja su od znaaja za kulturu i na taj
nain mogu da privuku ljude koji nisu zainteresovani za sportsku manifestaciju per
se.
Moris Ro (Maurice Roche) smatra da mega dogaaje treba najbolje razumeti kao
velike kulturne dogaaje (u koje takoe spadaju i sportski kao i dogaaji
komercijalnog tipa) koji imaju dramsku crtu, prijemivi su irim narodnim masama i
poseduju meunarodni znaaj.
47


46
Brown A, Massey J.(2001), The Sports Development Impact of the Manchester 2002 Commonwealth Games
InitialBaseline Research. Manchester Metropolitan University Manchester Institute for Popular Culture, UK, str.
1314
47
Roche M.(2000) Mega Events and Modernity Olympics and expos in the growth of global culture, Routledge,
London, str. 1
49
Kultura zemlje domaina je najbolje predstavljena kroz ceremoniju otvaranja koja
ukljuuje kulturno - umetnike aspekte iste. Barselona je koristila Olimpijske igre
1992. godine da transformie svoju infrastrukturu kako bi postala "grad kulture" . S
druge strane, stanovnitvo grada domaina moe da se obrazuje putem kulturne
prezentacije koja podstie da reprezentuju svoju istoriju. Na primer, tokom
Olimpijskih igara u Sidneju 2000. godine poveana je svest o Aboridinskoj istoriji na
tlu Australije, kao i razumevanje za tradiciju Mormona u SAD tokom zimskih
Olimpijskih igara odranih u Solt Lejk Sitiju 2002. godine. Za Igre Komonvelta 2002.
godine u Manesteru, naziv "Festival duha prijateljstva je lansiran kao kulturno
naslee sa idejom da se proslave drave Komonvelta preko svojih lokalnih
izvoakih umetnosti i tradicija lokalnih kultura.
48


5.3. Koristi za ivotnu sredinu grada domaina OI
Da biste promenili nain na koji ljudi misle i ponaaju se u ivotnoj sredini kao i na
zelenim povrinama potrebno je organizovati velike sportske manifestacije. Zbog
publiciteta koji ovakvi dogaaji nesumnjivo privlae, mnoge nevladine organizacije ih
koriste da izraze svoje politike platforme koje esto trae od odbora za kandidaturu
da se okrenu i ovom pitanju. Obino su neke od kljunih tema: menadment otpada,
biodiverzitet , klimatske promene i zelenilo .
Postoje razliite akcije koje gradovi domaini koriste da obezbede prednost u
procesu kandidature: smanjenje emisije gasova koji dovode do stvaranja efekta
staklene bate i obezbeivanje objekata koji e nastaviti ovakav nain
funkcionisanja; minimiziranje koliine otpada u svakoj fazi projekta, kao i svoenje na
minimum uticaja velikih sportskih dogaaja na divlje vrste ivota i njihovih stanovnika
u okolini odigravanja Olimpijskih igara.

Odriv sport je relativno nov koncept kako u segmentu sporta tako i u zatiti
ovekove sredine. Ve due vreme su poznate kritike u javnosti na raun skijanja i
golfa zbog direktnog negativnog dejstva na ovekovu okolinu, no ostali sportovi nisu
bili analizirani sa ovog aspekta. Pitanje zatite ovekove okoline i ekolokih

48
Maunsell F.(2004), Commonwealth Games Benefits Study, Final Report,Warrington, str. 24
50
standarda prvo se aktiviralo na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964. godine.
49
Izuzetan
pristup organizatora, doveo je do toga da su ove Igre iskoriene i za izgradnju
mnogih centara za preiavanje industrijskog otpada, reciklau otpada, kao i
poetak ienja zagaenih reka.
Meunarodni olimpijski komitet je 1991. godine u Olimpijsku povelju upisao da e se
Olimpijske igre odravati pod uslovom da se prikae odgovornost za zatitu
ovekove okoline. Kao rezultat toga Organizacioni komitet Olimpijskih igara u
Lilehameru 1994. godine je potojeim stubovima Olimpijskog pokreta, sportu i kulturi
dodao i zatitu ovekove sredine.
U tabeli br.12 su navedene aktivnosti od znaaja za zatitu ovekove sredine
sprovedene na Olimpijskim igrama od Lilehamera 1994. godine do Torina, 2006.
godine.

Olimpi jske igre Aktivnost
Lilehamer 1994. godine
- Organizacioni komitet je na ulaznicama
tampao informacije o zatiti ovekove
sredine
- Recikliranje toplote isparenja ledene
povrine u Hamar Olympic dvorani, i
korienje za grejanje drugih delova
dvorane
Nagano 1998. godine
- Uzletite za skijake skokove izgraeno
je od recikliranog gvoa
Sidnej 2000. godine
- Zasaeno je 4 miliona stabala drvea
irom Australije
- Solarna energija je iroko primenjena
kao pogonsko gorivo
- Coca Cola i McDonalds koristili friidere
koji ne oteuju ozonski omota (bez
freona)

Solt Lejk Siti 2002. godine Igre na kojima je bilo zabranjeno puenje
Atina 2004. godine
Tokom Igara je reciklirano 108 tona
papira i na taj nain sauvano 1.836
stabala drvea
Torino 2006. godine
Olimpijski komitet dobio sertifikate koji
potvruju potovanje meunarodnih
ekolokih standarda ISO 14001 i EMAS
Tabela 12. Aktivnosti na OI od znaaja za zatitu ovekove okoline
50


49
Trkulja M.(2008), Marketing sportskog dogaaja, Alpha design, Beograd, str. 152
50
www.olympic.org, od 17. marta 2010. god.
51
Sve kandidature za Olimpijske igre 2016 su istakle kako im je cilj organizacije
dogaaja poznatijeg kao "Zelene igre". Prve Olimpijske igre koje su bile proglaene
kao najmanje kodljive za okolinu su bile tokom Zimskih olimpijskih igara u
Lilehameru, Norveka, 1994. godine. Iste godine, australijski grad Sidnej je izabran
za domaina Letnjih olimpijskih igara 2000. Ne iznenauje da je i kandidatura
Sidneja bila fokusirana na pitanja ivotne sredine.
Na neki nain ovi gradovi su postavili nove standarde za budue gradove domaine.
Od tada, odrivi razvoj i edukacija o ivotnoj sredini je postala glavni fokus za sve
gradove kandidate. Kao primer za ovo moe osluiti Peking, grad domain
Olimpijskih igara 2008. Kina je tada elela da se pozicionira kao ekoloki svesna
drava i pomiri svoj brzi privredni rast sa politikom zatite ivotne sredine koja je
ukljuivala kontrolu zagaenja vode i ouvanja vode kao resursa. Ova inicijativa je
dobila iroku globalnu pokrivenost.

Na drugoj strani, organizatori Zimskih olimpijskih igara 2010 u Vankuveru su eleli da
odre najzelenije igre ikada. Oni su traili od ljudi koji su planirali da putuju na igre
da kupe kompenzatore za ugljenik koji je procenjen na 268.000 tona emisije gasa
koje su Igre proizvele za vreme trajanja.

Vankuver Organizacioni odbor (VANOC) je prvi organizacioni komitet koji je ugradio
odrivost ouvanja ivotne sredine u svojoj misiji i integrisao ovaj vaan koncept
tokom planiranja i odravanja Zimskih Olimpijskih Igara 2010.

London e za potrebe Olimpijskih igara takoe koristiti da prikae model odrivosti
ouvanja ivotne sredine. Meunarodni olimpijski komitet se nada da e igre u
Londonu postaviti pozitivan primer za druge organizacije koje ele da inkorporiraju
odrivi razvoj ivotne sredine u svoje planove.
Planovi organizacionog komiteta Olimpijskih igara za odrivost se bave pitanjima
biodiverziteta, otpada, klimatskim promena i zdravim ivotom. Na primer, London e
obezbediti da se nijedan otpad ne alje na deponije u toku odravanja igara u cilju
podsticanja razvoja nove infrastrukture za preradu otpada u Istonom Londonu.
51



51
Pellegrino G, Hancock H.(2010), A Lasting Legacy How Major Sporting Events Can Drive Positive Change for
Host Communities and Economies, Deloitte Touche Tohmatsu, United Kingdom, str. 8
52
Plan organizatora sledeih Igara 2012. godine je da smanji emisiju ugljenika iz
Olimpijskog parka za 50%. Takoe pokuae da ostvari smanjenje potronje vode za
40% u glavnim olimpijskim objektima.


Olimpijski komitet Srbije se znaajno ukljuio u aktivnosti vezane za zatitu ivotne
sredine.
52
U martu mesecu 2010. godine, potpisan je Memurandum o saradnji
izmeu Olimpijskog komiteta Srbije i Ministarstva ivotne sredine i prostornog
planiranja. Kroz akttivnosti programa EkOlimpijada OKS se pridrio akciji
Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja Oistimo Srbiju.
Jedan od najveih problema ivotne sredine u Srbiji je nizak nivo upravljanja
otpadom koji nastaje kao posledica nedovoljno razvijene infrastrukture, ali i loih
navika i nebriga za okolinu. Odgovoran odnos po pitanju zatite ivotne sredine
predstavlja jedan od osnovnih principa Olimpizma. OKS u saradnji sa Ministarstvom
ivotne sredine i prostornog planiranja, ovim projektom eli da doprinese edukaciji
pre svega kolske dece i omladine po pitanju neophodnosti ouvanja ivotne sredine.

5.4. Politiki aspekti organizacije Olimpijskih igara
Odravanjem velikog sportskog dogaaja, grad ili zemlja mogu da poalju pozitivnu
sliku o sebi, ukoliko rade zajedno sa vladom i liderima koji pomau ispunjenje tog
cilja. Najbolji primer je Brazilska vlada koja zajedno sa svojim predsednikom uiva
znaajnu popularnost i presti koji su rezultat uspene kandidature za Panamerike
igre u Riju 2007, Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014 i Olimpijske igre 2016. godine.
Ovo predstavlja mikro - politiki faktor, gde pojedinci koriste vidljivost koja se nudi
ukljuivanjem u dogaaj u cilju jaanja karijere u politikoj i nepolitikoj areni. Oni koji
su ukljueni u organizaciju prestinih sportskih dogaaja, kao to su Olimpijske igre,
mogu da poboljaju svoj politiki imid samim prisustvom u blizini dogaaja, kao i da
razvijaju svoje odnose sa javnou kroz kontakte sa sportskim organima i
komercijalnim organizacija koje su ukljuene u dogaaj.
Jo jedan razlog zato vlade obino iniciraju odluke da podre organizovanje velikih
sportskih dogaaja, jeste injenica da dogaaji pruaju mogunost da vrate uloena
sredstva u obliku ekonomskih, fizikih ili drugih koristi.
53


52
www.oks.org.rs, od 16. juna 2010. god.

53
Malfas M, Theodoraki E and Houlihan B.(2004), Impacts of the Olympic Games as megaevents, Journal of the
Institution of Civil Engineers, Municipal Engineer 157, ME3, ISSN 0965 0903, str. 216
53
Za J unu Afriku Svetski kup u ragbiju 1995. godine je bio prilika da se pojave kao
punopravni lan svetske sportske zajednice. Organizovanjem velikog dogaaja,
zemlja je pokazala da je prevazila godine rasnog ugnjetavanja i segregacije. Slian
primer je Nju Orleans kao domain amerike Nacionalne fudbalske lige (NFL) u
septembru 2006. godine, godinu dana posle uragana Katrina. To je bio nain da se
pokae da se grad oporavio od katastrofalnih posledica uragana.

Veliki dogaaji pruaju mogunost za saradnju izmeu javnog i privatnog sektora u
cilju stvaranja platforme za ujedinjenje i saradnju bez obzira na politike i dravne
granice. Prema oceni MOK, Olimpijske igre u Sidneju bile su najbolji primer saradnje
izmeu Organizacionog odbora, javnih i privatnih preduzea kao i vladine agencije
na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Njihova tajna uspeha bila je
prisustvo organizacione strukture u svakoj veoj oblasti na koju su se fokusirali a koju
su inili predstavnici i Organizacionog odbora i vlasti u podjednakoj meri.
54


5.4.1. Efikasnij a dravna uprava
Mobilizacija korporativnih elita i lokalnih politiara u kreiranju profitabilnog saveza
moe da povea lokalnu izgradnju, maloprodaju a pre svega turistiku industriju, ali
takoe moe da generie i znaajna finansijska sredstva za infrastrukturu iz viih
nivoa izvrne vlasti.

Vlade su prinuene da preduzmu kljunu ulogu i rade efikasnije zbog strogih uslova i
rokova u vezi sa organizacijom velikih dogaajima. Iskustvo steeno na tom putu
moe pomoi vladi da se pobolja i spozna kako treba da se radi u budunosti.
Saradnja pet optina sa gradonaelnikom Londona i Upravom grada Londona na
integrisanom planiranju primene razvoja Olimpijskog parka u Londonu 2012 moemo
uzeti kao dobar primer. Da bi se postiglo jedinstvo pristupa usaglasili su svoje
pojedinanih rokove i planove uz upotrebu multilateralne razmene. Jo jedan
pozitivan primer saradnje izmeu razliitih javnih institucija i lokalnih i nacionalnih
vlada tokom planiranja i fazama razvoja dogaaja jesu Olimpijske igre u Barseloni

54
Pellegrino G, Hancock H.(2010), A Lasting Legacy How Major Sporting Events Can Drive Positive Change for
Host Communities and Economies, Deloitte Touche Tohmatsu, United Kingdom, str. 7
54
1992. godine. Barselona je uspela da zavri nekoliko infrastrukturnih projekata za
samo est godina, to bi inae trajalo nekoliko godina da se implementira.
Kruti uslovi i rokovi u vezi sa glavnim dogaajima nameu dravnoj upravi da
preduzme odlune akcije i bude efikasnija u izvravanju zadataka. Nauene lekcije
mogu da pomognu dravnoj upravi da pobolja svoj rad u budunosti.
55



55
Jankovi N. (2010), Benefits for the cities hosting major sports events, International Olympic Academy,
Olympia, Greece, str. 7
55
VI EKONOMSKI EFEKTI ORGANIZACIJE OLIMPIJSKIH IGARA

Jedan od najvanijih razloga koji stoji iza odluke grada da bude domain velike
sportske manifestacije jeste potencijalni pozitivni uticaj dogaaja na lokalnu
ekonomiju, to moe da pobolja ukupni socijalnog status lokalne zajednice.
Prema Kromptonu (Crompton), ekonomski uticaj dogaaja moe se definisati kao
"neto ekonomske promene u lokalnoj zajednici domainu, koja je rezultat troenja
novca koji se vezuje za neki dogaaj".
56

Evropsko prvenstvo u fudbalu 1996. godine privuklo je preko 280.000 gostujuih
navijaa koji su potroili oko 120 miliona funti u osam gradova domaina i okolnim
regionima tokom tri nedelje trajanja dogaaja.
57


Grad domain moe da iskoristi jedinstveni ekonomski potencijal koji prati veliki
sportski dogaaj kako bi promenio svoju strukturu koja e mu omoguiti da zapone
samoodrivi proces kroz stalne prihode od turizma, industrijskih oblasti, dogaaje koji
e pratiti osnovni sportski dogaaj ili ak kroz stvaranje novih ekonomskih odnosa sa
drugim regionima ili zemljama. Jo jedna kljuna prednost je poboljan imid grada.
Glavni sportski dogaaji imaju pozitivan uticaj na lokalnu industriju koja izvlai koristi
kroz dodatnu tranju u graevinarstvu, robi i sektoru usluga.
Takoe, poboljanje sistema javnog prevoza, sistema zdravlja ili infrastrukture moe
da dovede do stvaranja novih grana industrije i stvaranja novih radnih mesta.
58


Organizacija Olimpijskih igara je za svaki grad jedna od najveih investicija u
njegovoj istoriji, to najbolje pokazuju do danas izdvojena sredstva onih koji su imali
privilegiju da ugoste najbolje sportiste planete, koja su data u tabeli broj 13:




56
Crompton J. (1995), Economic Analysis of Sport Facilities and Events Eleven Sources of Misapplication,
Journal of Sport Management, Vol. 9, No. 1, str. 14
57
Dobson N, Holliday S & Gratton C. (1997), Football came home. Sport Management, Vol. 17, No. 5, str. 1619
58
Preuss H. (2004), The Economics of Staging the Olympics A Comparison of the Games 19722008, Edward
Elgar Publishing Limited, UK, str. 290 292
56
Ol impij ske igre Trokovi kandidature Trokovi igara
Barselona 1992. 10 miliona $ 10.7 milijardi $
Albertvil 1992. 2-3 miliona $ 2 milijarde $
Lilehamer 1994. 3 miliona $ 1.6 milijardi $
Atlanta 1996. 7 miliona $ 1.7 milijardi $
Nagano 1998. 11 miliona $ 14 milijardi $
Sidnej 2000. 12.6 miliona $ 3.24 milijarde $
Solt Lejk Siti 2002. 7 miliona $ 1.3 milijarde $
Tabela 13. Trokovi Oli mpijskih igara 1992 - 2002
59


6.1. Ekonomski efekti sa aspekta vremena pojavljivanja
Veliki sportski dogaaji zauzimaju centralno mesto u planu razvoja grada domaina i
nacionalne ekonomije jedne drave. Ekonomsku korist moemo raspodeliti u sledee
segmente:
1. Novi stadioni i pratei objekti sagraeni za potrebe odravanja mega sportskog
dogaaja,
2. Potronja posetilaca tokom dogaaja,
3. ansa da se marketingom privuku nove investicije i promovie turizam,
4. Urbani razvoj.
Do 80ih godina prolog veka, organizacija ovakvih dogaaja, a posebno Olimpijskih
igara je gradovima domainima donosila gubitke. Od 1984. godine, situacija se bitno
menja, tako da je ekonomska korist od Olimpijskih igara u Los Anelesu 1984.
godine za grad domaina iznosila 215 miliona britanskih funti.
Na primeru organizacije Olimpijskih igara u Atini 2004.godine, moemo stei uvid u
ekonomske efekte jednog mega sportskog dogaaja:
o 65.000 stalnih radnih mesta
o 120 km novih puteva
o 290.000 stabala drvea
o Novi meunarodni aerodrom
o Produen gradski metro sistem

59
Burton R. (2003), Olympic Games host city marketing, Sport Marketing Quarterly Vol. 12, No.1
57
o Ogromno poveanje broja turista
o 35% poboljanje ekolokog stanja

Sa samog aspekta vremena pojavljivanja efekata mogue je napraviti sledeu
podelu:

Ekonomski efekti izraeni u kratkom roku uglavnom vezani za priliv velike
koliine novca koji je direktna posledica odravanja dogaaja, a determinisani
brojem posetilaca, takmiara, predstavnika medija, zvaninika ...

Ekonomski efekti posmatrani kao dugorona korist mogu biti podeljeni u tri
kategorije:
a. Izgradnja sportskih objekata;
b. Nacionalna i meunarodna prepoznatljivost grada domaina i drave kroz
veliku medijsku eksponiranost;
c. Drutvene koristi izraene kroz otvaranje novih radnih mesta, volonterizam,
obrazovne programe namenjene mlaoj populaciji, kao i uvek aktuelni kulturni
programi
Veliki dogaaji su sami po sebi "diskontinualni", drugaiji su od standardnih dogaaja
te vrste, meunarodnog su karaktera i jednostavno veliki su u smislu mogunosti za
prenos promotivnih poruka milijardama gledalaca putem TV ili drugih vidova
savremenih metoda komunikacije.
60
Primera radi, 35.000 asova programa je
posveeno Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine u smislu pokrivenosti od strane
medija. Oko 3.9 milijardi gledalaca su gledali makar deo Olimpijskih igara dok se
kumulativno gledano, ta brojka penje do 40 milijardi gledalaca.
FIFA Svetsko prvenstvo u fudbalu 2002. godine, koje je odrano u J apanu i J unoj
Koreji je imalo 41.000 sati programa sa procenjenim kumulativnim brojem od 28.8
milijardi gledalaca.
61

Prema studiji koju je sproveo Hari H. Hiler (Harry H. Hiller) iz Univerziteta u
Kalgariju, mega dogaaje karakterie fiksno trajanje kratkorono gledano, to
doprinosi visokim rejtinzima i merljivim ekonomskim pokazateljima prihoda.
62


60
Roberts K.(2004), The Leisure Industries, Palgrave, London, str. 108
61
Madrigal R. (2005), Bee C & LaBarge M., Using the Olympics and FIFA World Cup to Enhance Global Brend,
Oxford: Berg, Global Sport Sponsorship, str 179190
62
Danish School of Journalism, The Pulse, What is Mega Sport Event, http://www.thepulse2007.org/?p=106
58
6.2. Ekonomski efekti sa aspekta izazvanih promena
Ekonomski efekat sportskog dogaaja se moe definisati kao neto promena u
ekonomiji koja je izazvana njegovim odravanjem. Konkretno ekonomski efekti su
sastavljeni od direktnih, indirektnih i izazvanih efekata.
Direktni efekti predstavljaju poveanje tranje za proizvodima i uslugama, a
prouzrokovani su brojem posetilaca sportskog dogaaja. U periodu od 1991 do 1997.
godine direktni efekti Igara u Atlanti 1996. procenjeni su na 1.2 milijarde US$.
Indirektni efekti obuhvataju obrte novca koji inicijalno vode poreklo od prethodnih
efekata. U periodu od 1991 do 1997. godine indirektni efekti Igara u Atlanti 1996.
procenjeni su na 1.3 milijarde US$.
Izazvani efekti predstavljaju poveanje zaposlenosti i dohotka po domainstvu
koji su rezultat ekonomske aktivnosti prethodna dva efekta. U periodu od 1991 do
1997. godine izazvani efekti Igara u Atlanti 1996. procenjeni su na 2.8 milijardi US$.
63

Iako su ekonomski efekti ukupno gledano izuzetno veliki, deo njih zahvaljujui prirodi
Igara, naputa teritoriju drave, grada domaina i zavrava u drugim dravama.
U tabeli br. 14 dat je prikaz direktnih ekonomskih efekata OI u Solt Lejk Sitiju 2002.
godine, za period od 1996. do 2003. godine.

Izvor Direktni efekti
Deo koji je
napustio teri toriju
domaina
Stvarni direktni
efekti
Organizacioni
komitet Igara
1.240.000.000 $ 436.000.000$ 804.000.000$
Investicije u
infrastrukturu
435.000.000 $ 109.000.000 $ 326.000.000 $
Trokovi posetilaca 348.000.000 $ 231.000.000 $ 117.000.000 $
TV prenosi 99.000.000 $ 50.000.000 $ 49.000.000 $
Dravne donacije 17.000.000 $ - 17.000.000 $
UKUPNO 2.100.000.000 $ 800.000.000$ 1.300.000.000 $
Tabela 14. Direktni ekonomski efekti ZOI Solt Lejk Si ti 2002, u periodu od 1996 2003.
64


63
Trkulja M. (2008), Marketing sportskog dogaaja, Alpha design, str.143
64
Winter Olympic Games (2002) Imapact, Images and Legacies, Travel and Tourism Reserch Association, USA
59
Poveanje nivoa trenutnog ili ubrzanog kredibiliteta na globalnom tritu predstavlja
jo jednu prednost za grad domaina. Primer domaina Pekinga 2008. godine,
pokazuje kako je dogaaj pomogao Kini da ojaa svoj status ekonomske supersile.
Prikazivanje svoje moi i mogunosti na svetskoj sceni moe da pomogne gradu
domainu za privlaenje novih kompanija u region i poboljane ukupnog nivoa
trgovine. Veliki dogaaj moe da prui neposredni pozitivan uticaj na ekonomiju.
Aktivnosti i ulaganja koja su potrebna pre, tokom i posle dogaaja mogu da otvore
nova radna mesta i stvore nove poslovne mogunosti za preduzea svih oblika i
veliina irom regiona. Olimpijski Organizacioni komitet Atlante predvideo je 5,1
milijardi dolara za ekonomski podsticaj i 77.000 novih radnih mesta, dok je
Organizacioni odbor u Sidneju oekivao prihode od 6,3 milijarde dolara sa oko
100.000 novih radnih mesta u skladu sa njihovim analizama pre Igara.
65


6.3. Promene u infrastrukturi grada domaina OI
Znaajna infrastrukturna ulaganja neophodna za velike sportske dogaaje mogu
imati pozitivan i trajan uticaj na zajednicu, ako su paljivo isplanirana i sprovedena.
Odlian primer za ovu konstataciju je metro koji je izgraen za Olimpijske igre u
Minhenu 1972. godine, a koji i dalje slui kao deo transportnog sistema grada. elja
da se stvori novi centar grada na istonoj strani grada, kao i privlaenja srednjorone
ekspanzije kapitala na istok predstavlja tek neke od brojnih razloga Londona za
isticanje kandidature za Olimpijske igre 2012. godine.
Infrastruktura za veliki sportski dogaaj bi se u svakom sluaju izgradila, ali bi
oduzela mnogo vie vremena da se razvije. Na primer, veliki projekat kao to je
metro u Minhenu zavren je u roku od pet godina za vreme Olimpijade, projekat za
koji je obino potrebno 10 do 15 godina da se zavri. Veliki poduhvati su uinjeni u
toku priprema za Igre u Pekingu 2008. godine:
4 eleznika pravca
23 putna pravca
37 borilita
66


65
Mathenson V., Baade R.(2002), Mega Sporting Events in Developing Nations Playing the Way to Prosperity?
Northeast Universities Development Consortium Conference, str. 7
66
Liu Zhi (2006), Holding a successful Olympic Games in 2008. and promoting the development of Bejing, New
Bejing
60

Terminal 3 Meunarodnog aerodroma Peking sagraen je za etiri godine, i danas
predstavlja jedan od osam najprometnijih aerodroma na svetu.


Kako bi organizovali i implementirali sve aspekte nekog velikog sportskog dogaaja,
a pogotovo Olimpijskih igara, potrebno je izgraditi specijalizovanu infrastrukturu. 600
miliona dolara utroeno je za direktno poboljanje infrastrukture za Atlantu 1996.
godine. Za domaina 1998 zimskih Olimpijskih igara u Naganu potroeno je 1,3
milijarde dolara, dok je za Peking investirano preko 20 milijardi dolara na poboljanje
infrastrukture za Letnje olimpijske igre.
67


Prema Preusu (Preuss) "infrastruktura obuhvata sportsku infrastrukturu za
takmienje i treniranje, ali i optu infrastrukturu grada kao to su aerodromi, putevi,
telekomunikacije, hoteli, smetaj (za sportiste, predstavnike medija i zvaninike),
zabavni sadraji, sajmovi, parkovi, i srodne infrastrukture. Infrastruktura koja se gradi
namenski mora da se uklopi u generalni urbanistiki plan grada i strategije razvoja.
Seul i Barselona, su nakon Olimpijskih igara 1988. godine i 1992. godine imale koristi
od poboljane infrastrukture i telekomunikacija, kao i same obnove objekata u gradu,
u velikoj meri.
68


U meuvremenu, poboljana infrastruktura moe da privue nova preduzea i
omogui pojedincima i kompanijama da rade efikasnije.
Naravno da unapreena globalna slika moe dati znaajan podsticaj za rast
turizma i ekonomskog rasta, da podstakne odrivi rast kao to je pokazano u sluaju
Barselone i organizacije Olimpijskih igara 1992. godine. Razliiti veliki infrastrukturni
projekti (npr. prevoz, telekomunikacije) i novi razvoj mogu da pojaaju ugled i
privlanost grada domaina i mogu rezultirati poveanjem prilika za biznis i turizam.




67
Mathenson V., Baade R. (2002), Mega Sporting Events in Developing Nations Playing the Way to Prosperity?
Northeast Universities Development Consortium Conference, str. 5
68
Sterken E.(2006) Growth, Impact of Major Sporting Events, European Sport Management Quarterly, Vol. 6, No.
4. European Association for Sport Management , str. 380
61
VII OLIMPIJSKE IGRE I TURIZAM
Dobro je poznata injenica da organizacija i odravanje Olimpijskih igara sa sobom
povlai veliki broj gostiju. Grad domain, u takvim okolnostima, postaje privremeno
prebivalite mnogim turistima. Turisti sa privremenim boravitem u mestu odravanja
Olimpijskih igara podrazumevaju sve kategorije ljudi, bilo da se radi o direktnim
uesnicima, organizacionim grupama ili ostalim posetiocima. Svaka od njih
podrazumeva strukturu turista prikazanih u tabeli 15.













Tabela 13. Struktura "olimpijskih" turista
Tabela 15. Struktura posetilaca Oli mpijski h igara
Prve dve grupe turista se mogu jednostavno brojano iskazati, i njihov broj se meri u
desetinama hiljada. Okviran broj je unapred poznat i to je na neki nain olakavajua
okolnost za organizatora, to se ne bi moglo rei za treu grupu posetilaca. Naime,
Kategorija uesnika Obuhvatnost
Direktni uesnici
sportisti koji se takmie,
zvanina lica (treneri, lanovi
delegacija zemalja
uesnica...),
medicinsko osoblje (lekari,
fizioterapeuti, nutricionisti...),
pripadnici medija (novinari,
fotografi, tv reporteri i lanovi
televizijskih ekipa...),
sudije,
VIP gosti (diplomate, istaknuta
imena iz istorije sporta...),
sponzori i drugi,
Organizacioni komitet
drave i grada domaina
zvanini odbori drave i grada
menadment dogaaja
zaposleni u preduzeu-
organizatoru dogaaja
volonteri
ostale slube koje direktno ili
indirektno uestvuju u
organizaciji dogaaja (policija,
komunalne slube,
graevinska preduzea, razni
dobavljai...)
Ostali posetioci
lanovi porodica uesnika
oboavaoci
skauti raznih sportskih timova
ostali.
62
odavno su posetioci iz tree grupe predmet mnogobrojnih istraivanja strunjaka iz
oblasti turizma.
7.1. Olimpijski turisti
Uglavnom su razlozi za sprovoenje istraivanja o posetiocima sportskih dogaaja
ekonomske prirode, tj. velika panja se posveuje prihodima koje je jedan veliki
dogaaj u stanju da donese zemlji domainu. Razumljiva osnova ako uzmemo u
obzir kolike trokove iziskuje organizacija jednog svetskog dogaaja poput
Olimpijskih igara.
Studije koje su sproveli mnogobrojni strunjaci iz domena sportskog turizma, jo od
osamdesetih godina prologa veka bile su polazna osnova za klasifikaciju koju su
izveli Vid i Bul (Weed and Bull, 2004.). Ova studija se tie motivacije turista iji su
glavni cilj Olimpijske igre. Ukoliko se razumeju motivi koji pokreu ljude, tj. turiste i
dovode do ostvarivanja njihovog cilja (putovanja) onda je mnogo lake i uticati na
same turiste, podsticati ih ili jednostavno samo pomoi prilikom donoenja konane
odluke o zapoinjanju putovanja.
Vid i Bul napravili su sledeu klasifikaciju motivacionih faktora:
69

Telesni faktori
Meuljudski faktori
Kulturoloki faktori
Faktori statusa i prestia
Telesni motivacioni faktori ukljuuju brigu o zdravlju, kako tela tako i duha. Ovi faktori
se u samom turizmu prvenstveno vezuju za oputanje i koristi proizale iz aktivnog
bavljenja fizikom aktivnou prilikom putovanja i boravka van mesta prebivalita,
koja je pre svega rekreativne prirode. S obzirom da su Olimpijske igre skup
profesionalnih sportista i poprite velike borbe tela sa izazovima pred koje ga stavlja
sam ovek, neosporan je njihov uticaj na turiste. Turisti imaju ulogu uesnika u
smislu tzv. "amaterskih" uesnika samih Igara. Direktno ili indirektno manifestacija
olimpijskih igara neminovno dovodi do brige za opte psihofiziko zdravlje oveka.
Sutina je aktivno ili pasivno bavljenje sportom, pa makar to bilo samo tokom trajanja
Igara.
Meuljudski motivacioni faktori ukljuuju elju za upoznavanjem novih ljudi, posetu
prijateljima i roacima, novim iskustvima proizalim iz promene svakodnevne rutine.

69
Weed M., Olympic Tourism, Elsevier Ltd., Oxford, 2008
63
Kulturoloki motivacionu faktori ukljuuju elju za upoznavanjem novih kultura,
navika i obiaja.
Motivacioni faktori statusa i prestia se odslikavaju kao elja za jaanjem sopstvenog
ega kroz nadmetanja, dokazivanja i pobede. Jak oseaj pripadnosti odreenoj grupi,
u ovom sluaju naciji s obzirom da su Olimpijske igre nadmetanja drava, posebno
dolazi do izraaja prilikom pobede nacionalnog tima, a pogotovo ukoliko se osvoji
neka od medalja. Tada su svi, i sportisti, i treneri, i navijai podjednak deo pobede.
7.2. Turistika kretanja tokom Olimpijskih igara
Na turizam regiona u kojem se odravaju Igre, u velikoj meri postoji uticaj kretanja
koji se dogaaju pre, tokom i posle samih igara. Kretanja ljudi koja se deavaju
tokom trajanja Igara su moda i najvaniji i kljuni deo celokupnog procesa. Ona bi
trebalo da ukau na koji nain utiu na strukturu uesnika posmatraa, kao i na
grad domain i region u celini. Razliiti tipovi turista koji se javljaju odnosno koji su
karakteristini za Olimpijske igre prikazani su na grafikonu broj 6.












Grafikon 6. Turistika kretanja tokom perioda Olimpijskih igara
70


70
Weed M.(2008), Olympic Tourism, Elsevier Ltd., Oxford, (adaptirano iz Preuss-a, 2005.)
64
Na prikazanom se jasno vidi kakav uticaj imaju Olimpijske igre na turiste i stanovnike
koji ive u gradu domainu. Posebno mesto zauzimaju i kretanja koja se javljaju kod
stanovnika koji na neki nain postaju prinudni turisti koji vide u Olimpijskim igrama
razlog da svoj odmor, odnosno putovanje planiraju daleko od deavanja u svom
gradu/regionu ba u tom periodu.

Posetioci velikih sportskih dogaaja se mogu klasifikovati i na sledei nain:
1. Lokalni posetioci - predstavljaju grupu ljudi koji imaju prebivalite u gradu
domainu i to ne zahteva dodatne turistike usluge kao to je smetaj
2. Domai posetioci osobe ije je prebivalite izvan grada domaina i kojima je
neophodan smetaj, a u velikoj meri koriste i druge vrste turistikih usluga, kao to su
one ugostiteljskog tipa.
3. Spoljni posetioci obuhvataju sportiste, predstavnike medija, zvanina lica iz
odgovarajuih sportskih institucija ili federacija i sve druge koji imaju direktne veze sa
funkcionisanjem takmienja.
4. Spoljni turisti najzastupljenija grupa, koja zahteva celokupnu uslugu a istie se
po znaajnom udelu u ukupno ostvarenim prihodima od turizma.


7.3. Uticaj Olimpijskih igara na turizam grada domaina

Sa ekonomske take gledita dva aspekta Olimpijskih turista se ine vanim:
1. Kada su se turisti vratili iz Torina 2006. godine, nakon Zimskih olimpijskih igara,
njihovo iskustvo je aktiviralo multiplicirane efekte, menjajui percepciju prijateljima o
Torinu i Italiji. Takve prie ih mogu motivisati da posete ovu zemlju.
2. Strani turisti imaju vaan ekonomski uticaj na Olimpijske igre. Broj turista od igara
do igara je razliit i na osnovu broja hotelskih kapaciteta, pristupanosti, broja
slobodnih ulaznica zavisi i ukupan uticaj. U tabeli broj 16 moe se videti broj
posetilaca na odreenim Olimpijskim igrama u poslednjih 30 godina:



65







Tabela 16. Broj "olimpi jskih" turista na Olimpij skim i grama
71

Turizam postaje dominantna ekonomska grana tokom velikih dogaaja. Na Svetsko
prvenstvo 2002. godine dolo je vie od milion turista u Koreju. Poveanje potronje
je takoe bilo vidno tokom dogaaja. Na osnovu pokazatelja fleksibilnosti plata,
dolazi do poveanja i zaposlenost a samim tim i poveanja profita na lokalnom nivou.
ak i kada se veliki dogaaj zavri, lokalna ekonomija moe da izvue korist od
poveane potranje veeg kvaliteta infrastrukture. Ime grada moe da postane
zatitni brend, ukoliko je zadrao dobru reputaciju. Kvalitet ljudskog kapitala moe biti
znaajno povean dok urbana obnova moe podstai i uveati turistiku vrednost
gradova domaina velikih manifestacija.
72

7.3.1. Efekti Olimpi jskih igara u turizmu
Turistiki sektor drave i grada domaina mega sportskog dogaaja najveu korist
vidi u mogunosti globalne eksponiranosti i visokom nivou atraktivnosti samog
sportskog dogaaja.
Zbog vremenske ogranienosti trajanja dogaaja potrebno je praviti strategiju u dva
pravca:
1. Obezbeivanje moguih koristi u periodu po dobijanju domainstva do poetka
samog dogaaja i tokom trajanja,
2. Aktivnosti kapitalizovanja ostvarenih efekata na dugi rok.

71
Preuss H.(2004), Aspects of Olympic Games Tourism, J ohannes Gutenberg University Mainz, str. 1
72
Sterken E. (2006), Growth Impact of Major Sporting Events, European Sport Management Quarterly, Vol. 6,
No. 4.European Association for Sport Management, str. 380
Igre
Broj stranih
posetilaca

Olimpijska
porodi ca

Ukupan broj
stranih
poseti laca

L.A. 1984 608.760 28.460 637.220
Seoul 1988 200.668 39.332 240.000
Barcelona 1992 395.000 55.000 450.000
Atlanta 1996 895.457 72.543 968.000
Sydney 2000 110.000 57.000 167.000
Beijing 2008 600.000 60.000 660.000
66
Uticaj koji veliki dogaaji imaju na razvoj turizma domaina u kategorijama koristi i
trokova je dat u tabeli 17:

Koristi Cena
Poveanje broja soba Promena izgleda grada
Izgradnja infrastrukture Vei broj izgraenih objekata
Poveanje cena
Neprijatnosti za graane zbog radova na
putevima
Poveanje potronje
Negativan imid zbog moguih greaka u
rukovoenju
Otvaranje novih radnih mesta Problem produktivnosti na dugi rok
Rast imida
Neprijatnosti za graane zbog velikog
broja turista (guve, buke...)
Poveanje prepoznatljivosti Zagaenje
Potvrda profesionalnih kvalifikacija
Tabela 17. Uticaj mega dogaaja na razvoj turizma
Najpopularniji sportski dogaaji su Svetsko Prvenstvo u fudbalu, Olimpijske igre.
Ova takmienja prate Evropsko prvenstvo u fudbalu, Svetski Kup u ragbiju i trke
Formule 1.
Efekte ovih mega dogaaja moemo uvideti kroz broj turista koji su privukli, kao i
visini novca koji je tim putovanjima generisan:
Svetsko Prvenstvo u fudbalu , koje je odrano u Francukoj 1998. godine privuklo je
900,000 inostranih navijaa i zaradu od 12.3 milijardi US$.
Olimpijske igre u Sidneju, koje su odrane 2000. godine, su zabeleile 111.000
dodatnih dolazaka.
Euro 2004 (Evropsko Prvenstvo u fudbalu) je privuklo 500.000 sportskih turista u
Portugal, uz priliv od 320 miliona US$ za portugalsku ekonomiju.
Trka formule 1 - Monaco Grand Prix, koja je pored trka Indijanapolis 500 i 24 asa
Le Mana jedna od najuvenijih, privlai oko 200.000 gostiju tokom etiri dana
dogaanja.
73


73
Sports tourism, www.onecarabbean.org/content/files/sportstorism.pdf, str.73
67
7.4. Imid grada domaina Olimpijskih igara
Veliki sportski dogaaj ima mo da otkrije nepoznate turistike destinacije i odredi ih
na kartama turistikih destinacija ili moe da pomogne poboljanju imida neke
destinacije. Takoe, mediji igraju sve znaajniju ulogu u stvaranju profita od
dogaaja kao to su Olimpijske igre za gradove domaine. Na primer, Nemaka sa
globalnom reputacijom brutalne efikasnosti i mehanike preciznosti sa svojim
sloganom "vreme za sklapanje prijateljstva" koji je korien za kandidaturu za
Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006. godine je svakako poboljala imid zemlje. Oni su
otili korak dalje obuavajui taksiste kako bi obezbedili posetiocima sticanje
povoljnog prvog utiska.

Imid, infrastruktura i novosteena privlanost koja je direktno rezultirala poveanjem
turizma nakon Olimpijskih igara, koji je imao pozitivne efekte za kreiranje novih
radnih mesta i dodatnog prihoda. Australija je prva zemlja domain Olimpijskih igara
koja je u potpunosti iskoristila igre za promociju svoje zemlje kao popularne turistike
destinacije. Olimpijski turizam je u velikoj meri pozitivno uticao na kasniji razvoj
turistike grane jer mnogi turisti poseuju zemlju nakon igara, zbog promene u
percepciji. Olimpijske igre 2000. godine su promenile imid grada Sidneja i uinile ga
prihvatljivom destinacijom za turizam.
Kvalitetna istraivanja imida grada domaina Olimpijskih igara moraju da se
fokusiraju na atribute koji su znaajni za veliki broj turista. U januaru 2000. godine,
vrena su ispitivanja kako graani Nemake vide brend Australija, bez pominjanja
Olimpijskih igara. Sedam meseci nakon zavretka Igara u Sidneju, dakle u aprilu
2001. godine, uraena su ponovna istraivanja.

Rezultati, prikazani na grafikonu br.7, su pokazali velike pozitivne promene u
percepciji prema Australiji. Atributi kao to su prijateljski, visok kvalitet,
pouzdanost, briga o gostu su dobili izuzetno pozitivne ocene.

68
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
Prijateljski Zabavni Drugaiji Visok
kvalitet
Briga o
gostu
Pouzdanost
2000
2001

Grafikon 7. Atributi Australije vieni od strane Nemaca
74

Glavni razlog za to se moe pripisati volonterima i njihovom ponaanju,
prezentacijom australijske kulture i uspehom Olimpijskih i Paraolimpijskih igara.

7.4.1. Znaaj volontera za imid grada domaina
Volonteri su osobe koje pomau sportistima, predstavnicima medija, zvaninicima i
gledaocima tokom trajanja Igara. Oni predstavljaju duu i nepresunu snagu
Organizacionog komiteta svakih Igara.
elja za volontiranjem kod ljudi najee je motivisana:
Njihovim nacionalnim ponosom
Mogunou nesmetanog kontakta sa velikim brojem ljudi razliitih kultura, rasa i
obiaja
Sklapanjem novog prijateljstva
eljom da se kao jedinka osea vredan i poseban u drutvu
75

U tabeli br. 18 nalazi se pregled broja volontera angaovanih na Olimpijskim igrama
od Lejk Plesida 1980. godine do igara u Atini 2004. godine.


74
Preuss H.(2001), Legacy of the Games of the XXVII Olympiad Sydney 2000, Lilleshall
75
Trkulja M. (2008), Marketing sportskog dogaaja, Alpha design, str.42
69
Ol impij ske igre Broj vol ontera
Lejk Plesid 1980. 6.703
Sarajevo 1984. 10.450
Los Aneles 1984. 28.742
Kalgari 1988. 9.498
Seul 1988. 27.221
Barselona 1992. 34.548
Albertvil 1992. Bez podataka
Lilehamer 1994. 9.054
Atlanta 1996. 60.422
Nagano 1998. 32.579
Sidnej 2000. 47.000
Solt Lejk Siti 2002. 19.000
Atina 2004. 60.000
Torino 2006. 18.000
Tabela 18. Broj volontera angaovanih na Oli mpijskim igrama 1980 2006
76

Iskustvo na Olimpijskim igrama volonterima prua priliku za prezentaciju svojih
mogunosti, kao i obrazovanje. Veliki broj gostiju, tenzija samog dogaajadovode
volontere pod prilian pritisak, koji svoja znanja i vetine moraju stalno stavljati u
funkcijubreavanja problema. Na taj nain volonterima se prua jedinstveni radni
ambijent i spektar razliitih iskustava. Svakodnevno angaovanje prua im priliku da
saznaju vie o drugim narodima, kulturama, kao i o sebi samima.
Posveenost volontera poslu, koja je rezultat njihove iskrene zainteresovanosti da
uspeno obave zadatke predstavlja vanu pobedu duhovnog nad materijalnim.
Koliko je volonterizam postao kljuan za organizatore Igara potvruju i podaci da je
poetkom 2008. godine Organizacioni komitet Zimskih igara Vankuver 2010 dve
godine pre poetka takmienja lansirao Volonterski program sa ciljem okupljanja
25.000 osoba, potrebnih za njihovo nesmetano odravanje.

76
Karlis G. (2006), Volunteerism and multiculturalism: A linkage for future Olympics, Marketing report, Torino
70
VIII NASLEE ORGANIZACIJE VELIKIH SPORTSKIH DOGAAJA

Dugorono ekonomsko naslee se smatra najveim izazovom za realizaciju. Naslee
je u najveoj opasnosti, nakon dogaaja, kada su sportisti i muzike zvezde otile a
politika panja se ne fokusira na tu regiju i grad domaina. Mesta koja su se osetila
zapostavljenim usled projekta zahtevaju svoj deo investicije. Kako stadioni i parkovi
nisu vie pod strogim nadzorom i odravanje slabi i panja se usmerava na sledei
projekat. Politiko vostvo slabi ili se menja. Upravo stoga je Velika Britanija
osnovala organizaciju koja e se baviti nasleem tri godine pre nego to 2012.
godine ponu Olimpijske igre u Londonu. Da bi se uspelo, domain mora da
konsoliduje ostvarivanje pogodnosti pre nego to se dogaaj desi, jer naslee
poinje od trenutka kada se preda kandidatura, a ne kada se zavri ceremonija
zatvaranja igara. panska vlada, u elji da postane vodei igra u EU, sprovela je niz
manifestacija pod nazivom "1992 projekat" kako bi pokazala kako je pansko drutvo
modernizovano i transformisano. Dogaaji koji ine deo 1992 projekta su
Olimpijske igre u Barseloni, Univerzalna Izloba u Sevilji, kao i Madrid kao Evropska
prestonica kulture. Olimpijske igre 1992. godine su imale ogroman uticaj na
ekonomiju Barselone i regije. One su privukle velike investicije u infrastrukturne
projekte koji su smatrani kljunim za podizanje ivotnog standarda, i napravile su
grad jo atraktivnijim za ulaganja u turizam.
77


Organizovanje velikog dogaaja daje gradu ili zemlji dozvolu da se kreu brzo i
donose bitne odluke za irok spektar pitanja i aktivnosti koje bi se obino zaglavile u
beskrajnim raspravama i birokratiji. Organizacija prua krut i fiksan rok koji ubrzava
razvoj infrastrukture i drugih aktivnosti poboljanja za koje bi inae trebale decenije
da se u potpunosti zavre. Ono takoe podstie saradnju izmeu javnog sektora,
privatnog sektora i lokalne zajednice. Ono rui barijere izmeu politikih elita i
izmeu razliitih nivoa vlasti (nacionalnom, regionalnom i lokalnom). Poboljava
efikasnost rada vlade i postavlja primer za nove ideje i obrasce ponaanja, kao to
su odrivost ivotne sredine, raznolikost i uee lokalne zajednice.


77
Pellegrino G, Hancock H. (2010), A Lasting Legacy How Major Sporting Events Can Drive Positive Change
for Host Communities and Economies. Deloitte Touche Tohmatsu, United Kingdom, str. 67
71
Veliki dogaaj ima potencijal da stvori trajno naslee koje obezbeuje gradu
domainu ili zemlji sa novim nivoima globalnog priznanja i ekonomskog, politikog i
drutvenog razvoja. S druge strane, ako se ne upravlja na dobar nain
organizacijom, veliki dogaaj takoe ima potencijal da ostavi razoaravajue naslee
naputenih stadiona, proputene prilike za razvoj, investicije i izgubljene investicije.

Fokus na nasleu nakon dogaaja, a ne samo na dogaaj

Pitanja naslea posle dogaaja mogu izgledati dosadno i udaljeno u odnosu na
uzbuenje i neposrednost priprema za sam dogaaj. Meutim, oni su podjednako
vani, i zahtevaju panju i plansko investiranje.

elj eni efekti naslea se nee dogoditi automatski

Gradovi domaini i drave ne bi trebalo da pomisle da e uspeno realizovan
dogaaj automatski isporuiti eljene promene i dugorone koristi. Za stvaranje
pozitivnog i trajnog naslea potrebno je snano liderstvo i odriva posveenost.
Veliki sportski dogaaji su izuzetno skupi za organizovanje. injenica da traju samo
dve do etiri nedelje opravdava zahteve javnosti da se kreiraju dugoroni prorauni i
benefiti od ovakovog poduhvata.
U literaturi se mogu nai razliita miljenja o efektima organizacije, kao i o ukupnom
nasleu, bilo da je u pitanju pozitivan ili negativan aspekt.
U tabeli broj 19 nalazi se prikaz naslea koje donosi organizacija mega sportskog
dogaaja.






72
Pozitivno naslee Negativno naslee
izgradnj a novih objekata vel iki trokovi izgradnje
izgradnj a opte infrastrukture
investici je u projekte koji nisu od
primarnog znaaja za grad
oivlj avanje urbanih sredina prezaduivanje j avnog sektora
meunarodna reputacija
povremene guve u sistemu
transporta
povean broj novih turista
smanjivanje broja stalnih
poseti laca
poboljan kvalitet i vota
poveanje cene zakupa
nekretnina
nova radna mesta
poslovne aktivnosti , kao i nova
radna mesta koja se otvaraju su
pri vremenog karaktera
poslovne mogunosti za lokalnu
privredu
drutveno nejednako premetanje
izmetanje korporativnog sektora
marketing za grad
obnovljen duh lokalne zajednice
meu regionalna saradnja
nove ideje
stvaranj e novih kulturnih
vrednosti

seanje na dogaaj
obrazovanje
iskustvo i znanje steeno
organizacijom

Tabela 19. Pozitivno i negativno naslee organizacije mega sportskog dogaaja
78


78
Preuss H. (2006) Lasting Effects of Major Sporting Events. Published on the Internet, www.idrottsforum.org
(ISSN 16527224) 20061213, str. 2
73
ZAKLJUAK
Master rad prua uvid u znaaj koji veliki sportski dogaaj ima u okviru sportskog
turizma, a samim tim u celokupnim turistikim kretanjima. Poslednjih decenija
intenziviran je razvoj sportskog turizma, dok se broj turista iz ove kategorije iz godine
u godinu poveava. Istraivanja su pokazala da je udeo sportskog turizma u ukupnim
turistikim kretanjima veoma visok i da ini veoma znaajan segment sa tendencijom
rasta. Sprovoenjem ovakvih istraivanja mogue je predstaviti razliite fokuse na
atribute i karakteristike sportskog dogaaja, zatim podruja delovanja, uzroke
delovanja, itd. Na ovaj nain omoguava se stalno praenje promena u oblasti
turizma, prilagoavanje tim promenama ili pak menjanju, skladno sa zahtevima
samih turista.
Veoma je bitno obratiti posebnu panju na izuavanja koja se odnose na koristi
razvoja sportskog turizma koje moe ostvariti odreena turistika kompanija,
organizacija, grad, region ili itava drava. Kompletna problematika se moe
posmatrati i kao jako dobro sredstvo promocije pojedinih delova zemlje ili cele
drave, kao i promocije odreenih sportskih manifestacija ili promocije sportova
najrazliitijih vrsta. Iako postoje definicije sportskog turizma koje ga tumae kao
putovanje nekomercijalnog karaktera, nije realno ne pomenuti finansijske dobiti koje
se ostvaruju.
Sport je jo poetkom 80-ih godina XX veka postao ozbiljna industrija i njegova
snaga i uticaj su sve vei. Najveu zahvalnost za toliki razvoj imaju veliki sportski
dogaaji koji, pored toga to za sebe privlae novac i interesovanje, pribliavaju
brojne sponzore, gledaoce i sportiste i manjim takmienjima i sportovima uopte.
Sport ima opipljive i neopipljive elemente to ga ini jedinstvenim na tritu. Opipljivi
elementi su, na primer, vrsta sporta, uesnici, sastav tima i vrsta takmienja.
Neopipljivi elementi su impresije, iskustva i interpretacije uesnika i neuesnika.
Sport je nestalan i nepredvidiv usled povreda, emocija, impulsa i vremena. Neopipljivi
elementi u sportu obezbeuju da takmienje bude razliito u svako vreme. Zauzvrat,
ovo utie na uzbuenje i zadovoljstvo koje doivljavaju navijai i uesnici. Imajui u
vidu specifinost sporta, za njegov proizvod se moe rei da je to sigurno sportski
rezultat i druge nematerijalne vrednosti, proistekle iz bavljenja sportom, koje
zadovoljavaju potrebe pojedinaca i organizacija.
74
Sportski dogaaj predstavlja fenomen za sebe i njegovo organizovanje predstavlja
vrlo sloenu meavinu razliitih aktivnosti u kome uestvuju svi koji su u najbliem
okruenju sporta. Iz tog razloga bilo je vrlo vano pokazati kakve efekte imaju veliki
sportski dogaaji. Utvreno je da najvei sportski dogaaji nose sa sobom znaajne
promene i niz efekata, od kojih se posebno izdvajaju ekonomski, drutveni,
kulturoloki, politiki i ekoloki.
Sportski dogaaji prvorazrednog znaaja postoje u nekoliko razliitih oblika. Termin
Veliki sportski dogaaji se uglavnom koristi za opisivanje dogaaja koji se sastoje
od velikog broja razliitih sportova, koji su izmeu ostalog vani i zbog izraenog
duha konkurencije, poseuju ih stotine hiljada posetilaca, odlikuju ih takoe i
ekstenzivna medijska pokrivenost u duem vremenskom trajanju koja dominira
programskim emama stanica. Drugi veliki dogaaji su znatno manji u smislu
dimenzije i razmera. Sa druge strane i dogaaji ove vrste zadravaju pojedine
aspekte i standarde velikog dogaaja, pre svega stepen takmiarskog rivalstva kao i
standarda koji se tiu logistike odravanja jednog takvog dogaaja. Pojedini dogaaji
ovog tipa u stanju su da privuku veliki broj posetilaca na tribine, drugi mogu da
izostanu po broju posetilaca, ali su vie medijski eksponirani i dobijaju vie vremena
u programskim emama TV i radio stanica.

Gradovi se konstantno takmie kako bi dobili odravanje velikih sportskih
manifestacija ba kod njih, jer smatraju da je upravo to recept za poboljanje
njihovog imida i stimulaciju i razvoj svoje privrede, meu mnogim drugim koristima.
Glavne sportske dogaaje kao to su Olimpijske igre i Paraolimpijske igre, Igre
Komonvelta, Panamerike igre, Svetsko prvenstvo u fudbalu, Formula 1, su postali
tema broj jedan za politike elite irom sveta. Ovaj tip dogaaja moe biti vaan
katalizator za promene. Meutim, gradovi domaini i zemlje ne bi trebalo da uzimaju
eljene dugorone koristi za zajednicu olako. Samo napor, jako vostvo, odriva
posveenost i panja mogu da stvore pozitivan i trajan efekat i naslee.
Slino tome, osvajanje kandidature za velike sportske manifestacije zahteva snanu
podrku i saradnju sa irokim spektrom zainteresovanih strana, ukljuujui i javnost,
politike elite, preduzea, i lokalne sportske organizacije. Nedostatak podrke u bilo
kojoj od ovih oblasti u velikoj meri moe uticati na anse grada domaina za uspeh.
Rano planiranje infrastrukturnih projekata ne samo da pomae da se osigura
75
uspena realizacija dogaaja ve i obezbeuje osnovu za trajno naslee koje ostaje
zajednici.
Veliki sportski dogaaji jesu igra sa visokim ulozima i uspean dugoroni ishod i dalje
zahteva paljivo razmatranje i informisani pristup. Kandidatura i odravanje velikog
sportskog dogaaja je kao tafeta. Prva tri dela - kandidatura, a zatim priprema i
realizacija dogaaja - su veoma vani. Ali, osnovni, etvrti deo je ono to na kraju
donosi uspeh. Da bi se izvukao maksimum prednosti, gradovima domainima i
zemljama potrebna je jasna vizija za naslee nakon dogaaja i postojanu
posveenost pri ostvarivanju vizije. To je jedini nain da se postignu oekivane koristi
i stvori pozitivno i trajno naslee.
Veoma je bitno obratiti posebnu panju na izuavanja koja se odnose na koristi
razvoja turizma koje moe ostvariti odreeni grad, region ili itava drava. Kompletna
problematika se moe posmatrati i kao jako dobro sredstvo promocije pojedinih
delova zemlje ili cele drave, kao i promocije odreenih sportskih manifestacija ili
promocije sportova najrazliitijih vrsta.
Otvaranje novih radnih mesta, poboljanje infrastrukture, poveanje potronje i
globalna prepoznatljivost mesta su meu najbitnijim pozitivnim efektima. Istraivanja
su pokazala da ovakvi dogaaji u grad domaina privlae na stotine hiljada turista i
veliko poveanje potronje. Organizovanje mega dogaaja predstavlja veliki izazov
za organizatora jer je u pitanju veoma sloen poduhvat koji ne sme da razoara
auditorijum da bi opravdao teko steeni renome. Kako doi do toga da va sportski
dogaaj bude jasno pozicioniran u svesti sportske javnosti i kako ga zadrati na toj
prestinoj poziciji? Odgovor na ovo pitanje je dosta kompleksan i sastoji se u
poznavanju i uzimanju u obzir uticaja svih faktora na sportskom tritu, kreativnosti
menadmenta i njegovoj istrajnosti u viziji.
Sve navedeno govori o injenici da je sportski turizam, problematika koja zahteva
ozbiljna izuavanja, jer predstavlja izuzetno perspektivnu oblast turizma.
Istraivanja su pokazala da ovakvi dogaaji u grad domaina privlae na stotine
hiljada turista i veliko poveanje potronje. Organizovanje velikih dogaaja
predstavlja veliki izazov za organizatora jer je u pitanju veoma sloen poduhvat koji
ne sme da razoara auditorijum da bi opravdao teko steeni renome, a uz visok
nivo organizacije efekti mogu biti viestruki za budunost i razvoj turizma u gradu i
zemlji domainu.

76
LITERATURA

1. Abratt R, Grobler P.S. (1989), The Evaluation of Sport Sponsorships,
International J ournal of Advertising
2. Allen J , O`Toole W, McDonnell I, & Harris R.(2002), Festival and Special
Event Management. J ohn Wiley & Sons Australia Ltd., Brisbane - Milton
3. Bahrer M., Larsson A. (1998), Event marketing IHM Forlag AB Novum
Grafiska AB, Goteborg
4. Bartoluci M., Odnos turizma i sporta, Zbornik radova meunarodnog naunog
skupa Menadment u sportu i turizmu, Kinezioloki fakultet, Zagreb
5. Brown A, Massey J . (2001), The Sports Development Impact of the
Manchester 2002 Commonwealth Games Initial Baseline Research, Manchester
Metropolitan University Manchester Institute for Popular Culture, UK
6. Burton R. (2003), Olympic Games host city marketing, Sport Marketing
Quarterly Vol. 12, No.1
7. Crompton J . (1995) Economic Analysis of Sport Facilities and Events, Eleven
Sources of Misapplication, J ournal of Sport Management, Vol. 9, No. 1
8. ai K. (1995), Poslovanje hotelskih preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd
9. ai K. (1998), Poslovanje preduzea u turizmu, Ekonomski fakultet,
Beograd
10. Denis M. (1988), Dischereit E, Song D & Werning R. Sudkorea, Kein Land fur
friedliche Spiele Reinbeck Rororo
11. Dobson N, Holliday S. & Gratton C. (1997) Football came home. Sport
Management, Vol. 17, No. 5
12. European Travel and Tourism Action Group 2002; WTO 2002.
13. Fifa Info plus (2002), SOCOG Provisional reports, Sydney 2000 Olympic Post
Games report
14. Gibson H.J . (1998), Sport Tourism: a critical analysis of research, Sport
management review
15. Hiller H. (1998), Assesing the Impact of Mega Events A Linkage Model,
Current Issues in Tourism Vol. 1 No. 1, Routledge, UK
16. Horne J , Manzenreiter W. (2006) An Introduction to the Sociology of Sports
Mega events, The Editorial Board of the Sociological Review, Blackwell Publishing
Ltd. Oxford
77
17. Hughes G. (1999), Urban revitalization The Use of Festive Time Strategies,
Leisure Studies the J ournal of the Leisure Studies Association, Volume 18.
Routledge, UK
18. J ago L.K. (1998), Shaw R.N., Special Events: A consumer based
conceptualisation, Canbera, Australia
19. Jankovi N. (2010), Benefits for the cities hosting major sports events,
International Olympic Academy, Olympia, Greece
20. Karlis G. (2006), Volunteerism and multiculturalism: A linkage for future
Olympics, Marketing report, Torino
21. Liu Zhi (2006), Holding a successful Olympic Games in 2008. and promoting
the development of Bejing, New Beijing
22. Madrigal R, Bee C & LaBarge M. (2005), Using the Olympics and FIFA World
Cup to Enhance Global Brend, Oxford: Berg, Global Sport Sponsorship
23. Malfas M, Theodoraki E and Houlihan B. (2004), Impacts of the Olympic
Games as megaevents, J ournal of the Institution of Civil Engineers, Municipal
Engineer 157, ME3, ISSN 0965 0903
24. Mathenson V, Baade R.(2002), Mega Sporting Events in Developing Nations
Playing the Way to Prosperity? Northeast Universities Development Consortium
Conference
25. Maunsell F. (2004), Commonwealth Games Benefits Study, Final Report,
Warrington
26. Milisavljevi M. (1999), Marketing, XIX izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd
27. Oldenboom E.(2006), Costs and Benefits of Major Sports Events A Case
Study of Euro 2000. MeerWaarde Onderzoeksadvies, Amsterdam, Netherlands
28. Pellegrino G, Hancock H.(2010), A Lasting Legacy How Major Sporting
Events Can Drive Positive Change for Host Communities and Economies, Deloitte
Touche Tohmatsu, United Kingdom
29. Popesku J .(2002), Marketing u turizmu, igoja tampa, Beograd
30. Preuss H.(2004), Aspects of Olympic Games Tourism, J ohannes Gutenberg
University Mainz
31. Preuss H. (2004), The Economics of Staging the Olympics A Comparison of
the Games 1972 - 2008, Edward Elgar Publishing Limited, UK
32. Preuss H.(2001), Legacy of the Games of the XXVII Olympiad Sydney 2000,
Lilleshall
78
33. Preuss H. (2008), Economics of the Olympic Games, Beijing
34. Preuss H. (2006), Lasting Effects of Major Sporting Events, objavljeno na
www.idrottsforum.org (ISSN 652-7224)
35. Redmond G. (1991), Changing styles of sports tourism, An International
analysis, Wallingford, UK
36. Reperger ., krbi I. (2010), Menadment u sportu, Fakultet za menadment
u sportu, Beograd
37. Richie B. (2003), Sports Tourism, Small-scale sport event tourism: the
changing dynamics of the New Zealand Masters Games.
38. Roberts K. (2004), The Leisure Industries, Palgrave, London
39. Roche M. (2000), Mega Events and Modernity Olympics and expos in the
growth of global culture, Routledge, London
40. Romani S. (2009), Magistarski rad, Sportski turizam i ponaanje potroaa,
Beograd
41. Ross M. (2003), Mega Events and modernity, Routledge, part of the Taylor &
Francis group, UK Vol 22.
42. Sterken E. (2006), Growth, Impact of Major Sporting Events, European Sport
Management Quarterly, Vol. 6, No. 4. European Association for Sport Management
43. Tomka D. (2006), Osnove turizma, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad
44. Tomi M. (2001), Marketing u sportu Trite i sportski prizvod, IP Astimbo,
Beograd
45. Trkulja M. (2008), Marketing sportskog dogaaja, Alpha design, Beograd
46. Unkovi S., Zeevi B. (2009), Ekonomika turizma, Centar za izdavaku
delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd
47. ivkovi R. (2008), Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, Beograd
48. Weed M.(2008), Olympic Tourism, Elsevier Ltd., Oxford
49. Winter Olympic Games 2002 Impact, Images and Legacies, Travel and
Tourism Reserch Association,USA

79
Internet izvori

50. www.idrottsforum.org
51. www.olympic.org
52. www.oks.org.rs
53. www.thepulse2007.org
54. www.onecarabbean.org/content/files/sportstorism.pdf
55. www.savremenisport.com , Marko Skori, Beograd, 2010.
56. www.akademac.info
57. http://www.worldsportdestinationexpo.com/sport-tourism/
SP
O