OSNOVI RAČUNARSKE

TEHNIKE

Univerzitet NOVI PAZAR

2009./2010.

Dr. Ivan ĐOKIĆ

OSNOVI RAČUNARSKE TEHNIKE

LEKCIJA 2: Osnovna organizacija računara

 OSNOVNE DEFINICIJE

 RAČUNAR: Uređaj koji samostalno obavlja obradu

podataka izvršavajući digitalne logičke operacije na
osnovu unetog programa.

 PODATAK: Diskretna informacija o stanju i

procesima oko nas (25, R, boja, ton, ...).
Svaki podatak odgovara nekoj veličini, vrednosti.
Vrednost je apstraktna, postoji samo u mislima i
može se predstaviti na mnogo načina
(12, dvanaest, twelve, XII, 1100, ...)
 OSNOVNE DEFINICIJE

TURINGOV MODEL RAČUNARA: Ideju o univerzalnoj

računarskoj mašini prvi je teorijski definisao Alan Turing
1937 godine. Njegov model računarske mašine bio je
baziran na koracima koje čovek preduzima kada vrši
računanje. Turing je izvršio apstrakciju (uopštavanja)
ovih koraka i u model računarske mašine koja je
promenila svet.
 OSNOVNE DEFINICIJE

Procesori podataka: Pre objašnjenja Turingovog modela

potrebno je razumeti računare kao uređaje za obradu
podataka. Računar po ovoj definiciji radi kao “crna kutija”
koja prihvata ulazne podatke (input data), vrši njihovu
obradu (processing) i kreira izlazne podatke (output data).
Ovako definisan računar može poslužiti za objašnjenje
njegove funkcionalnosti, ali je ovakva definicija preopšta
da bi se opisao savremeni računar.
 OSNOVNE DEFINICIJE

Programabilni procesori podataka: Turingov model

mnogo preciznije opisuje računar opšte namene.
Ovaj model dodaje novi elemenat računarskoj
mašini – program. Program je set instrukcija
(naredbi) koje definišu računaru šta treba da radi.
 OSNOVNE DEFINICIJE

Turingov model računara – isti program, različiti podaci

 OSNOVNE DEFINICIJE

Turingov model računara – različiti programi, isti podaci

 OSNOVNE DEFINICIJE

Univerzalna Turingova mašina: je računarska

mašina koja može da izvrši bilo koje računanje ako
su obezbeđeni adekvatan program i ulazni podaci.
Može se pokazati da ovakva definicija odgovara
opisu savremenih računara, i u stvari govori da je
univerzalna Turingova mašina sposobna da
izračuna sve što se računati može.
 OSNOVNE DEFINICIJE

VON NEUMANN-ov model računara: Računari koji

su izgrađeni na osnovu Turingove univerzalne
mašine smeštali su podatke u memoriju računara, a
programi su realizovani na različite načine. Negde
1944.-1945. godine John von Neumann je predložio
da se i program smešta u memoriju računara, s
obzirom da su podaci i program u logičkom smislu
isti.
 OSNOVNE DEFINICIJE

VON NEMANN-ov model računara - četiri komponente:

Računari izgrađeni na bazi Von Neumann-ovog modela
računara imaju četiri hardverske komponente – memoriju
(memory), aritmetičko-logičku jedinicu (arithmetic-logic
unit), upravljačku jedinicu (control unit) i ulazno/izlazne
interfejse (input/output).
 OSNOVNE DEFINICIJE

VON NEMANN-ov model računara – sekvencijalno izvršenje

instrukcija: program je konačan niz instrukcija (naredbi)
smešten u memoriju računara. Upravljačka jedinica uzima
instrukcije iz memorije, dekodira ih i izvršava. Instrukcije se
izvršavaju jedna za drugom, sekvencijalno. Neke instrukcije
zahtevaju skokove u programu, ali to ne znači narušavanje
pravila o sekvencijalnom izvršenju instrukcija.

Sekvencijalno izvršenje instrukcija je bio početni zahtev

Von Neumann-ovog modela, koji danas ne važi, današnji
računari izvršavaju instrukcije po redosledu koji omogućava
najveću efikasnost.
 ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
(1)

Abakus
• ne zna se
tačno vreme
nastanka
• jedan od
najstarijih
uređaja za
sabiranje
 ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
(2)

Paskalova mašina za
sabiranje i oduzimanje
(oko 1643)
• Automatski prenos

između dekada
• Prikaz brojeva u
komplementu
 ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
(3)

Babidžova mašina za izračunavanje

opšte namene (1834)
(
• Automatske operacije
sa više koraka
• Automatska kontrola
niza operacija (program)
 ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
(4)

Herman Holerit
( kraj 19. -početak
20.veka)
• Osnovao kompaniju za
proizvodnju komercijalnih
mehaničkih računskih
mašina
• IBM (1924.)
 ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
(5)

Vakuumske cevi
• Prekretnica
u razvoju uređaja
za računanje
• Oko 1940. nastaju prvi
računari opšte namene
(1. generacija računara)
• 1943. - ENIGMA računar
za dešifrovanje
 ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
(6)

ENIAC (razvijan od 1943. do 1946.)

• Prvi računar opšte namene

• 18000 vakuumskih cevi, preko 30t, potrošnja 200kW
• Programi i podaci u istoj memoriji
(John von Neumann)
 ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
(7)

Tranzistori (1948.)

•Razvijeni u Bell-ovim
laboratorijama
• Našli su široku primenu u
računarskoj tehnici
(2. generacija računara)
• Veći stepen integracije,
manje dimenzije računara,
manja potrošnja, niža cena
 ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
(8)

Razvoj velikih računarskih

sistema

Oko 1955. IBM i UNIVAC

razvijaju računare sa
paralelnom obradom
(multiprocesiranje i
multiprogramiranje)
 ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
(9)

Integrisana kola

• SSI (od 1964.) – logičko kolo u

jednom čipu
• MSI (od 1968.) – registar u
jednom čipu, …
• LSI (od 1971.) – memorije, UART,
CPU, ...
• VLSI (od 1980.) – mikroprocesori

Razvoj računara 3. i 4. generacije

 ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
(10)

Razvoj mikroprocesora
omogućio je razvoj mini i
mikroračunara

•Od 70.- tih godina na tržištu su

džepni računari
• Od 80.- tih počinje proizvodnja
personalnih računara (1981.

IBM-PC)
• Od 90. – godina primenjuju se
 GENERACIJE SAVREMENIH
RAČUNARA

Prva generacija (1940 - 1956)

- elektronske cevi
Druga generacija (1956 - 1963)
- tranzistori
Treća generacija (1964 - 1971)
- integrisana kola
Čevrta generacija (od 1971 - do danas)
- mikroprocesori
Peta generacija (danas i u bliskoj budućnosti)
- veštačka inteligencija
 PREKIDAČKI ELEMENTI U
DIGITALNIM RAČUNARIMA

 ranije:
 Elektromehanički releji
 Solenoid sa mehaničkim kontaktima
 1940’tih:
 Vakumske cevi
 Nema fizičkih kontakata za prekidanje struje
 U početku korišćene u radio tehnici
 1950’tih do danas
 Tranzistori
 Razvijeni u Bell Labs 1948. god.
 John Bardeen, Walter Brattain, and William
Shockley
 Nobelova nagrada, 1956. god.
 PREKIDAČKI ELEMENTI U
DIGITALNIM RAČUNARIMA

 Od 1960-tih do danas
 VLSI kola
(Very Large Scale Integration)
 Milioni tranzistora u jednom čipu

 Od 1970-tih do danas
 Mikroprocesori
 1974. Intel 8080,
jedan od prvih
mikroprocesora u
jednom čipu
TEHNOLOŠKI RAZVOJ RAČUNARA

Technological Development

100000000
# o f tran sisto rs

10000000

1000000

100000

10000

1000

Year
 TREND RASTA
PERFORMANSI PROCESORA I
KAPACITETA MEMORIJSKIH ČIPOVA
(Murov zakon)
TIPS Tb
Processor

1.6 / yr
2 / 18 mos
10 / 5 yrs
Memory
Processor performance

Memory chip capacity

GIPS R10000 Gb
1Gb
Pentium II
Pentium
68040 256Mb
64Mb
80486
16Mb
80386
68000 4Mb
MIPS Mb
80286
1Mb
256kb 4 / 3 yrs

64kb

kIPS kb
1980 1990 2000 2010
Calendar year
 PIRAMIDA
CENE/PERFORMANSE

super računar Super $Millions

veliki računar Mainframe
$100s Ks
server $10s Ks
Server

radna stanica Workstation $1000s

personalni računar
Personal $100s

ugrađen računar Embedded $10s

VON NEUMANN-ov MODEL RAČUNARA

Instructions / Program

Main
Main Arithmetic Control
Control
Arithmetic
Memory
Memory Unit Unit
Unit
Unit
PC
AC IR
SR

Addresses

Input/Output
Input/Output
Unit
Unit

E.g.
E.g.Storage
Storage
OPŠTI MODEL RAČUNARSKOG
SISTEMA
RUČNA OBRADA PODATAKA UZ
POMOĆ RAČUNSKE MAŠINE
KOMPONENTE RAČUNARA
 DANAŠNJI HARDVER RAČUNARA
ZA LIČNU I PROFESIONALNU UPOTREBU

centralna jedinica

ulazno/izlazni uređaji
ARHITEKTURA RAČUNARA PRVE
GENERACIJE
ARHITEKTURA RAČUNARA SA
ULAZNO/IZLAZNIM KANALIMA
 SAVREMENA RAČUNARSKA
ARHITEKTURA

General
registers (128) Execution Execution Execution
unit unit
... unit

Predi-
Memory cates
(64)

Execution Execution Execution

unit unit
... unit
Floating-point
registers (128)

VLIW Very long instruction word architecture

EPIC Explicitly parallel instruction computing
 HIJERARHIJSKI MODEL
RAČUNARSKOG SISTEMA

APLIKACIONI NIVO

VIŠI PROGRAMSKI JEZICI

SIMBOLIČKI MAŠINSKI
JEZIK
MAŠINSKI JEZIK

MIKRO PROGRAMI

DIGITALNE MREŽE
PITANJA