Prof.

dr Dragan Mitrovi
RAZVOJNA PSIHOLOGIJA JE NAUNA
DISCIPLINA KOJA PROUAVA:
PSIHIKI RAZVOJ DECE I MLADIH,
PSIHIKE PROMENE U ODRASLOM DOBU
PSIHIKE PROMENE STAROSTI

RAZVOJ I PROMENE PROUAVAJU SE KAO
POSLEDICA :
BIOLOKOG RASTA I SAZREVANJA SVAKOG
POJEDINCA,
VASPITANJA I OBRAZOVANJA,
SOCIJALIZACIJE.

John Locke veruje da je dete
tabula rasa

Dete se razvija u odnosu na to
kako se odgaja

Smatra se prethodnikom
biheviorizma
www.cooperativeindividualism.org/ locke-john.jpg
Jean-Jacques Rousseau
Dete je plemeniti divljak, rodjeno sa urodjenim
oseajem moralnosti, tako da rast ne treba
ometati

Rousseau je poeo da koristi ideje o
razvojnim fazama.

Pionir je teorija maturacije.
Charles Darwin
Teorija prirodne selekcije

Darwin je napravio paralelu
izmedju ljudskog prenatalnog
razvoja i razvoja drugih ivotinja .

Pionir etologije.

.
S. Freude ( 1856-
1939)
Tri doprinosa Teoriji
seksualnosti :
Seksualnost je
prisutna od rodjenja
Konflikti su prisutni
od rodjenja
Oni odredjuju
ukupni razvoj
- Erikson posmatra
individuu u njenom
odnosu sa
roditeljima u
kontekstu
porodice, ireg
socijalnog
okruenja i
istorijsko-
kulturnog naslea.



Poverenje ------- Nepoverenje

Autonomija -------- Stid

Initicijativa ------- Krivica

Marljivost --------- Inferiornost

Identitet ------ Konfuzije uloga

Intimnost --------- Izolacija

Plodnost ---------- Stagnacija

Integirtet ----------- Oaj
Eriksons Psychosocial Stages
Late
Adulthood
60s and over
Integrity
vs.
Despair
Middle
Adulthood
40s and 50s
Generativity vs.
Stagnation
Young
Adulthood
20s and 30s
Intimacy vs. Isolation
Adolescence
12 - late teens
Identity vs. Role
Confusion
Middle
Childhood
6/7 - 11/12
yrs
Industry
vs.
Inferiority
Early
childhood
2 - 6/7 yrs
Initiative vs. guilt
Infancy
1 - 2 yrs
Autonomy vs.
Shame/doubt

Infancy
0 - 1yrs
Trust vs. Mistrust
.

K. Lorenz (1957) :
etologija

J. Bowlby ( 1969):
vezivanje

A. Bandura (1977):
deca ue
imitacijom



Etolog, poznat po svijim
radovima o utiskivanju
Termin koji se koristi u za osetljiva uenja ( uenja koja se deavaju u
odredjenom uzrastu ili u odredjenoj fazi ivota)
ivotinje na rodjenju stvaraju veze sa onim koje sretnu pri rodjenju i
poinju da koriste ista ponaanja.



John Bowlby je
primenio etoloke
principe za svoju
teoriju vezivanja.
Veza izmedju deteta i
onog ko brine o detetu
osigurava detetovo
preivljavanje.
Teorije vezivanja odnose se na sklonost da
se naprave emocinalne veze sa odredjenim
individuama, kao bazinom komponentom
ljudske prirode, koja postoji u poetnom
obliku ve i neonatalnom periodu i nastavlja
da se razvija tokom ivota do starosti
Osnovne bioloke funkcije zahtevaju stabilan
odnos izmedju deteta i osobe koja o njoj
brine.
Odnos je dvosmeran i predstavlja
medjusobno zavistan sistem ponaanja.
To su afektivni radni modeli koji su osnov
za optije predstave odnosa sa drugim
ljudima koje dete kasnije razvija kada izadje
u iri socijalni svet
Ti doivljaji vezivanja su internalizovani u
uverenja i oekivanja vezana za druge ljude
kao i za sopstveno uverenje da smo vredni
tudje ljubavi-uverenja koja su
predodredjena da utiu na linost tokom
celog ivota ( osnov za uspostavljanje veze
izmedju razvojne i kognitivne dimenzije).


Stilovi vezivanja imaju
prediktivnu vrednost u
odnosu na razvoj zrele
individue i za njenu
socijalnu
prilagodjenost.

Tipovi vezanosti
siguran
izbegava
jui
Ambiva
lentni
neklasifikovan
.
Albert Bandura
Ukazao kako deca
ue posmatranjem
i imitacijom .
Vremenom deca
bivaju sve
selektivnija u tome
ta odabiraju da
imitiraju.
J. Piage ( 1970):
interaktivni,
strukturalni model
razvoja (
predispozicije-
uticaj sredine)

1980 Informacioni
procesi

Senso-motorna faza
0- 2
Preoperaciona faza
2-7
Faza konkretnih operacija
7-11
Faza formalnih operacija
Nakon 12 god
Dete je aktivno u toku uenja,
ali je njegovo znanje socijalno
uslovljeno.
Kulturne vrednosti i obiaji
diktiraju ta je to vano to treba
nauiti .
Deca ue od razliitih lanova
ddrutva
ced.ncsc.edu/hyy/devtheories.htm
L. S. VYGOSTKY.

Miljenje i jezik zapoinju kao odvojene i nezavisne aktivnosti.
Kod veoma male dece miljenje prethodi jeziku (pre-verbalna, senzo-motorna
inteligencija) i jezik je odvojen od miljenja (deiji pla koji ima socijalnu ulogu).

U periodu 2 g. kada pre-lingvistiko miljenje (akcije, percepcije, imidi)
i pre-intelektualni jezik (plakanje, gukanje..) se susreu i formiraju
verbalno miljenje i racionalni govor (1962).

U periodu 2 - 7 g. jezik postie dve funkcije:
1) Unutranju => monitoringa i usmjeravanja unutarnjeg miljenja,
2) Spoljanju => komunicirajui vlastito miljenje drugima.

Dete ne moe to da diferencira ( prepoznajemo to kroz EGOCENTRIAN GOVOR
detetov govor na glas o svojim planovima i akcijama).

Dete ne razlikuje: AUTISTINI GOVOR (govor za sebe)
SOCIJALNI GOVOR (govor za druge)
U razdoblju 7 g. (kada poinje operativno miljenje) javlja se podela
izmeu jezika u funkciji komunikacije i unutranjeg (verbalnog miljenja).

Piaget je tvrdio da egocentrini govor je voenje komentara o svom
ponaanju koji je zamenjen u 7 g. sa socijalnim govorom.
Vygotsky je tvrdio da egocentrini govor nema funkciju verbalizacije
aktivnosti deteta i da ne prestaje u period 7.g. ve da predstavlja vid
daljeg razvoja unutranjeg govora.
Obojica se slau sa zapaanjem u vezi egocentrinog govora koji kao i
unutranji u odnosu na socijalni govor nema zadovoljavajue gramatike
konvencije.
Oba govora su ELIPTINA (nekompletna = bave se znaenjem prije nego
izraavanjem).
Piaget : autistini egocentrini govor socijalni govor
govor

Vygotsky: socijalni izvor egocentrini govor govor za sebe
govora (unutarnji govor ili
verbalno miljenje)

govor za druge
(vanjski ili komuni-
kativni govor)
SVAKA FUNKCIJA U TOKU KULTURNOG
RAZVOJA ODIGRAVA SE DVA PUTA:
Prvo, izmedju ljudi kao ineterpersonalna
kategorija
Potom, kao intrapsihika kategorija

Sistemska ekoloka teorija
Razmatra spoljanje
susteme i uticaje pojedinih
delova sistema na deiji
razvoj .
Na razvoj utie kako sredina tako i
biologija.
Sredina deluje na dete ali i dete
deluje na sredinu .
Mikrosistem
Mezosistem relacije osoba iz
mikrosistema sa kolom , odnos
kole prema roditeljima
Egzosistem socijalne isnstitucije
koje su povezane sa decom (
masovni mediji, sredstva
komuniciranja)
Makrosistem ire kulturne vrednosti
, zakoni, drava
Hronosistem promene koje se
javljaju tokom detetovog ivota , kako
line ( rodjenje brata ili sestre) ali
kulturne ( ratovi u SFRJ ).
Schaefer, 1959
LJUBAV
GRUBOST
PERMISIVAN
AUTORITATIVAN
sloboda
kooperativnost
prezatienost posesivnost
odbijanje
Indiferentnost
Prekonvencionalna faza izbegavanje kazne i dobijanje
nagrade
Nivo 1: ne krade zbog toga to e biti kanjen
Nivo 2: trgovaki moral pravi se dogovor oko potene
razmene ... ako ...onda ...

Konvencionalna faza prihvatanje socijalnih normi
Nivo 3: kako e se drugi oseati ako se ja tako ponaam
Nivo 4: potuje se red i zakon, ... moja dunost je da ...
Postokonvencionalna faza lini standardi, a ne zbog
autoriteta ili drutvenih normi ( 20%ljudi)
Nivo 5: zakoni su postavljeni dogovorom i mogu se menjati
demokratskim putem
Nivo 6: univerzalne ljudske vrednosti ( pravda, jednakost,
respekt)

S. FREUD E. ERIKSON J. PIAGET
razdoblja:
odoje (0-1) oralna f. poverenje senzomotorna


Rano detinjstvo (2-3) analna f. autonomija senzomotorna
- stid /sumnja

Predkolsko doba (3-6) falusna f. inicijativa preoperativna
-krivica

kolsko doba (6-12) latencija produktivnost konretnih op.
inferiornost

Adolescencija (12-20) genitalna f. identitet formalnih op.
konfuzija
RAZVOJNA RAZDOBLJA

PRENATALNO RAZDOBLJE do roenja (oko 266 dana)
NOVOROENE 1 mesec
ODOJE 1 g.
RANO DJETINJSTVO 1 - 3 g.
PREDKOLSKO DOBA 3 - 6 g.
KOLSKO DOBA 7 - 12/3 g.
PUBERTET 12 - 15 g.
MLADENATVO ili ADOLESCENCIJA 15 - 18/20 g.
ZRELO DOBA 20 - 50/60 g.
PREDSTARAKO DOBA 50/60 - 67 g.
STAROST do kraja ivota
S.Nikoli (1988) - prikaz razvojnih razdoblja po Ducheu (1971):

1. primarno djetinjstvo a) novoroene do 3 nedelje
b) odoje do 15. meseca
2. sekundarno djetinjstvo a) dob todlera (potrka) od 1.5- 3. god
b) predkolsko doba od 3 do 6 g.
c) kolsko doba od 6 do 12 g.
3. adolescencija od 12 do 22 g.
Osnovni aspekti razvoja
Kontinuitet nasuprot fazama?
Kontinuitet ukazuje da su razvojne promene uniformne i
postepene
Faze u razvoju sgovore da su promene nagle sa
kvalitativno razliitim periodima koji se jasno razlikuju
tokom ivotnog doba
PRAVCI RAZVOJA

Razliiti aspekti razvoja odreeni su injenicom RAZLIITOG TEMPA RAZVOJA
POJEDINIH SPOSOBNOSTI.
U prouavanju razvoja individue prouavamo: fiziki razvoj, psihomotorni
razvoj, kognitivni razvoj, emocionalni razvoj i socijalni razvoj.

1) FIZIKI RAZVOJ = odredjen je razvojem tkiva i organa koji omoguavaju
normalno funkcionisanje.

2) PSIHOMOTORNI RAZVOJ = zapoinje na osnovi uroenih refleksa
(KALJANJE, POVRAANJE, OKRETANJE GLAVE, SISANJE, GUTANJE)

3) KOGNITIVNI RAZVOJ = sposobnost SPOZNAJE SPOLJNOG SVETA,
UOAVANJA VEZA I ODNOSA MEU STVARIMA I POJAVAMA TE MOGUU
REAVANJA PROBLEMA I PRILAGOAVANJA NA NOVE I IZMENJENE SITUACIJE.

4) EMOCIONALNI RAZVOJ = odreen biolokim karakteristikama (uzbudljivost,
reaktivnost i temperament) i socijalnim uenjem (imitacija, identifikacija)

5) SOCIJALNI RAZVOJ = zapoinje u 3. g. razvoja (proces socijalizacije sledi
nakon procesa separacije-individuacije)

Model rasta ( kontinuirano kvantitativni razvoj - kao to
su motorne sposobnosti, kognitivni razvoj , jeziki razvoj)
Stepenasti model ( diskontinuirani rast) ( odgovara
Piaeovom razvoju inteligencije ili Frojdovom
psihoseksualnom tumaenju razvoja)
Model progresivne diferencijacije struktura, funkcija ili
sposobnosti ( emocije)
Kanalni model ( levak, dimnjak) predpostavlja da se obim
ljudskog ponaanja koje je u poetku veoma irok i
plastian pri rodjenju tokom razvoja redukuje i
specijalizira strukturalno i funkcionalno.
Humanistiki model osoba je aktivni, rastue -
produktivni tvorac sopstvenog identiteta


Vreme
Intrapsihiki faktori
Interpersonalni faktori
Faktori vieg reda
Bioloki faktori
0-1 god
1-3 god

3-5
god
6-12 god

12-20
god





Frojd
Erikson
Pijae
V R E M E
INTRAPSIHIKI FAKTORI
INTERPERSONALNI FAKTORI
FAKTORI VIEG REDA
BIOLOKI FAKTORI
PRINCIP
SAMOREGULACIJE
KONCEPT
SOCIJALNOG UENJA
KONCEPT SOCIJALNO-
EMOCIONALNE
VEZANOSTI
KONCEPT IVOTNIH
CIKLUSA
E.Erikson PSIHOSOCIJALNI
RAZVOJ
JA SVET